Budino uenje na osnovu izvora u Pli kanonu

bud

k
dru
tvo

RE

isti

OVAKO SAM UO

Mah-nidna sutta Dugi govor o nastanku (DN 15, odlomak)

OVAKO SAM UO

Theravad

BRANISLAV KOVAEVI

Ananda, uslovljena oseajem nastaje udnja; uslovljeno udnjom nastaje

traganje; uslovljen traganjem nastaje dobitak; uslovljeno dobitkom nastaje
donoenje odluke; uslovljeni donoenjem odluke nastaju strast i pouda;
uslovljena strau i poudom nastaje vezanost; uslovljena vezanou
nastaje posesivnost; uslovljena posesivnou nastaje gramzivost; uslovljena
gramzivou nastaje reenost da se to to smo zgrabili sauva po svaku cenu,
a iz toga onda izviru razne loe, razne tetne stvari hvatanje za batinu i
oruje, sukobi, svae i rasprave, uvrede, ogovaranje i laganje.

BRANISLAV KOVAEVI

D NJI PU

OVAKO SAM UO

Budino uenje na osnovu izvora u Pli kanonu

Izdava
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi SadBeograd
2014.
Korice
Irena Stepani
Fotografija na koricama
Anandaoti Bhikkhu: Buda i pet asketa (Borobudur)
Lektor i korektor
Aleksandra Kolari
Tira
2000
tampa
Publikum, Beograd
ISBN 978-86-89385-01-4

OVAKO SAM UO
Budino uenje na osnovu izvora u Pli kanonu

Priredio

Branislav Kovaevi

The Oxford Buddha Vihara of UK and the Middle Way Society of Serbia
wish to gratefully acknowledge the generosity of the following donors
from Bangkok, Thailand, who have made this publication possible
for free distribution.
May they be well, happy and realize the Buddhas Dharma.
Dr. Choosana Makarasara & Mrs. Wipasiri Makarasara (main donor)
Dr. Manthanee Pairachvet
Nonglux Supaibulpipat and Family
Ekavaj and Srisakul Amornvivat
Pattaree Tanaboriboon and Family
Mr. Worawit & Mrs. Orapen Panmethis
Mr. Songkran Boonchuwong
Chupan Gowanit
Suwanna Mookachonpan
Montatip Khunwattana
Suree Ittisurasing
Suwaree Sunthasup
Kesaree Dhammaraksa and Family
Wilaiwan Aryuwat
Soontara Savangwongsakul
Poontharee Savangwongsakul
Oranuch Pakdeekijchareon
Umaporn Tantavichien
Areerat Tantavichien
Arunee Kongboonma
Kanitta Tantavichien
Pongpun Saovaphudhasuvej
Sumalee Nimkittikul
Lalana Warawan
Choompit Wattanachai
Kamonsatit Family
Pornkanok Wipusanawan
Chindawech Family
Srisuk Family
Rangsan Ratanotayanont
Srisuwan posungnoen
Wichien Piemsomboon
Boonyarat Wongpiyananthakul
Supanna Thamasri
Onpimon Chindawech Souteyrant

Sadraj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
I ovek u svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

1. Glasnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

2. Muke nepromiljenog ivljenja . . . . . . . . . . . . . . . . 36

3. Svet u previranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

4. Nastanak ovoga sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
II Budui Buda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

1. Zaee i roenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

2. Traganje za slobodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

3. Otkrie tri znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

4. Prvi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
III Ponovno otkriveni put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

1. Uenje bez tajni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

2. Ni dogma, ni slepa vera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

3. Nastanak i prestanak patnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

4. Odnos prema uitelju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

5. Uvianje istine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
IV Srea svakodnevnog ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

1. Dhamma i drutvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113

2. Porodica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116

3. Ispravan nain ivljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120

4. Odnosi u zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122
V Kamma ili zakon akcije i reakcije . . . . . . . . . . . . . . . .133

1. Kamma i njezini plodovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141

2. Dobra dela kao pravi put ka srei . . . . . . . . . . . . . . .152

3. Davanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153

4. Moral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

5. Meditacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .160
5

VI ire razumevanje uenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

1. etiri divne i udesne stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . .172

2. Zadovoljenje, opasnost i izlaz . . . . . . . . . . . . . . . . .173

3. Prava priroda onoga za ta se vezujemo . . . . . . . . . . . .174

4. Opasnosti zadovoljstava ula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .179

5. ivot je kratak i brzo proe . . . . . . . . . . . . . . . . . .185

6. etiri uenja o ovome svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . .186

7. Kob pogrenog razumevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
8. Sasra i veno kruenje bia . . . . . . . . . . . . . . . . 193
VII Put ka probuenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

1. Ispravna, a ne pogrena pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . 208

2. ta je cilj duhovnog ivota? . . . . . . . . . . . . . . . . . .210

3. Hlaenje strasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

4. Duhovno prijateljstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215

5. Plemeniti osmostruki put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

6. Postupno vebanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .218

7. Vii stupnjevi vebanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
VIII Kako ukrotiti um? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .229

1. Um prethodi svim stvarima . . . . . . . . . . . . . . . . . .236

2. Smirenje i uvid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .237

3. etiri puta do znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .237

4. etiri vrste ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .238

5. Prepreke u mentalnom razvoju . . . . . . . . . . . . . . . . 239

6. Taljenje uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .241

7. Uklanjanje ometajuih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . .244

8. Meditacija ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .246

9. est podseanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

10. etiri temelja sabranosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . .249

11. Sabranost panje na dah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259

12. Postizanje majstorstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .263
IX Mudrost i razumevanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266

1. Metafore mudrosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .278

2. Kako nastaje mudrost? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .278

3. Cilj mudrosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .280

4. Pet pristupa probuenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .292

5. Svetlost nibbne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .317
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
Indeks govora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .325
Beleka o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .328

PREDGOVOR
Zaista sam ushien da je prevod 120 budistikih pli sutta u vaim rukama. Izbor je napravljen iz velikog korpusa najranijih zbirki, poznatih na
pliju kao nikya. Za njih se veruje da sadre izvorne Budine rei.
Pojedinano, svaka od ovih sutta govori o duhovnim potrebama raz
liitih ljudi, koji su imali tu sreu da sretnu Gotamu Budu lino, u VI veku
pre nae ere. Teme o kojima govore kreu se u rasponu od, na primer, razmatranja niza filozofskih i religijskih kola u Indiji toga vremena (Brahma
la sutta), preko tumaenja socijalnih odnosa (Siglovda sutta), svedoanstava o poslednjim danima Budinog ivota (Mah-parinibbna sutta),
kritike kastinskog sistema (Assalyana sutta i druge), meditacije (Dham
ma-akkappavattana sutta, Anattalakkhaa sutta, Satipahana sutta itd.),
pa do razmiljanja o smrti, nepobitnoj injenici sa kojom se svi suoavamo
(Salla sutta).
Sve zajedno, ove sutte svedoe o onome to je Buda kao mudra i saoseajna osoba smatrao vanim: na najbolji nain iskoristiti sadanji trenutak za sebe i ljude oko nas. I zaista, kada ih itamo jedan za drugim, ovi
nam tekstovi reito govore o tome da ljudska bia jesu u stanju da transformiu sama sebe i ujedno ih savetuju o nainima kako to mogu da urade.
I dok Buda poziva svakog od nas da, umesto da mu slepo verujemo,
na sopstvenom iskustvu proverimo ove savete, mogue je da italac ove
sutte ita jednostavno kao klasinu literaturu koja sada pripada itavom
oveanstvu ili da ih tumai kao psiholoko putovanje predelima uma najnaprednijeg meditanta, kojeg vie ne mui pomisao ta mu svet moe prirediti. Na kraju, ove dragocene rei mogu posluiti kao izvor nadahnua i
tema za promiljanje.
Prevodilac Branislav Kovaevi, univerzitetski arhivista i predsednik
Theravada budistikog drutva Srednji put iz Beograda, preveo je do
sada na srpski dvadesetak knjiga o budizmu i meditaciji. Iako je ovaj prevod Budinih govora nainjen ne direktno sa palija, ve prema engleskom
prevodu (koji je, opet, nainio Bhikkhu Bodhi, najbolji prevodilac danas),
nemam sumnje da govori koje ete itati zadravaju sutinu izvornih pli

sutta, jer je Branko ne samo uio pli, ve ima i meditativno iskustvo dugo
pune tri decenije.
Oxford Buddha Vihara i njeni lanovi irom sveta veoma su zahvalni
Branku za priliku da finansijski podre objavljivanje ove dragocene knjige
za besplatnu distribuciju.
Sukhi hotu neka svi vi budete zdravi i sreni!
Potovani dr Khammai Dhammasami
stareina manastira Oxford Buddha Vihara
Februar 2015.

UVOD
Koja je vaa prva asocijacija kada ujete re budizam? Moda su to
Dalaj-lama i njegova borba za prava Tibetanaca, neka poznata linost koja
se deklarie kao budista ili je to pak karakteristina slika monaha obrijanih
glava, zaogrnutih u ute odore, koji se klanjaju pred Budinim kipom. ta
god bilo, sve su to tek spoljanje manifestacije uenja koje je nastalo pre
vie od 2500 godina na tlu severne Indije, da bi se potom, zahvaljujui
izrazitoj vitalnosti i univerzalnosti, proirilo na najvei deo Azije. Na tom
pohodu ono je snano uticalo na razvoj indijske civilizacije, kao i na kulture jugoistone Azije, i imalo ogroman, ak presudan uticaj na istoriju
Mongolije, Kine, Tibeta, Koreje i Japana. Danas je budizam uhvatio vrst
koren i na Zapadu, postavi etvrta po veliini meu religijama sveta, sa
oko 380 miliona sledbenika.
Ali ta je u njegovom sreditu? Kako je sve poelo? Ova knjiga upravo pokuava da ode korak iza tih prvih, povrnih impresija i na osnovu
primarnih tekstualnih izvora izloi samu sutina uenja Siddhatthe Gotame, Indijca roenog u VI veku pre nae ere u podnoju Himalaja, koji je
u svojoj 35. godini doiveo temeljan duhovni preobraaj, nakon kojega je
nazvan Buda, Budni. Na osnovu tog njegovog uvida u pravu prirodu stvarnosti i sveta u kojem ivimo, tokom vekova, razvio se itav taj fascinantni
i vrlo kompleksan fenomen koji se na Zapadu oznaava terminom budizam. No, vratimo se na sam poetak.
Budin istorijski i religijski kontekst
Buda je poduavao u dolini reke Gang, na severoistoku indijskog pot
kontinenta, u vreme kada su se u tom delu sveta dogaale velike drutvene promene. Dotadanje tradicionalne male, srodniki povezane zajednice
polako su uzmicale pred irenjem dvaju monih kraljevstava toga vremena: Magade i Kosale. To je vreme naglog razvoja urbanih sredina, koje su
postajale sredita administracije i ekonomije bazirane na novanoj trgovini. Tako je rasla mo gradova kao sto su Raagaha, Svatthi ili Vesali.
Poto je upravo tu pronalazio dosta svojih pristalica, Buda je u njihovoj
okolini proveo najvei deo ivota, mada je sam poticao iz male republike
u podnoju Himalaja i plemena po imenu Skya.
Kako obino biva u istoriji, tu svojevrsnu socijalnu i politiku revolu
ciju pratila je (ili joj je moda i prethodila) iva aktivnost u intelektualnoj
areni, pojava niza novih uitelja i uenja, meu kojima i Budino. Iako je

u svom uenju bio inovativan, Buda ga je svakako morao izraziti koristei kategorije i pojmove razumljive svojim savremenicima i povezane s
problemima koji su se njih ticali. Otuda je za potpunije razumevanje njegove poruke korisno poznavati istorijski trenutak, slinosti i razlike izmeu
njega i dominantnih uenja toga vremena, koja su upravo tada dobijala
svoj puni zamah. U svojim govorima, religijske uitelje i praktiare Buda
naziva zajednikim imenom brhmana samana, to znai: bramani i askete. Prvi su bili svetenici jo uvek dominantne vedske religije, u ijem je
sreditu ritual prinoenja rtve bogovima, nama poznate kao bramanizam.
Drugu grupu inili su razliiti isposnici i duhovni tragaoci, ljudi koji su
odbacivali autoritet vedskih tekstova, a pronalazili sopstvene odgovore na
filozofske probleme s kojima su se hvatali ukotac. Budizam je iznikao
upravo iz ovakve asketske tradicije, koja inae svoje korene ima verovatno
jo u predarijskoj Indiji i otro se suprotstavlja bramanizmu.
S druge strane, bramanizam, koji je poetkom II veka pre nae ere
poeo da se transformie u religiju koju danas poznajemo kao hinduizam,
stigao je u Indiju sa severozapada potkontinenta neto pre 1500. godine p.
n. e., zajedno sa ekspanzijom nomadskog naroda u istoriji poznatog kao
Arijci. O njihovoj prapostojbini, jeziku i etnikim karakteristikama u nauci
se vode polemike ve skoro dva veka. No, bie da potiu iz iroke oblasti
koja je obuhvatala dananju istonu Tursku, junu Rusiju i severni Iran i da
su se u jednom trenutku podelili u dve velike migracione grupe. Jedna je
krenula na zapad, ka Evropi, a druga na istok, ka indijskom potkontinentu.
Istona grupa govorila je indo-iranskim jezikom, od kojeg su se kasnije
razvili vedski i sanskrit, kao knjievni jezici, i razni prakrti, to jest narodni
jezici Indije. Njegov kasniji izdanak je i pli, jezik budistikog kanona,
koji e nam i posluiti kao izvor za upoznavanje Budinog uenja.
Invazija Arijaca verovatno predstavlja jedan od kljunih uzroka, mada
sigurno ne i jedini, propasti dotadanje civilizacije doline reke Ind. Re je o
visoko razvijenoj kulturi gradova kao to su Harapa i Moheno Daro, koja
je u regionu dananjeg Pakistana, kako se pretpostavlja, postojala jo od
2500. godine p. n. e. Religija Arijaca zasnivala se na Vedama, usmeno prenoenim himnama i uenjima koja su smatrana boanskim otkrovenjem,
saoptenim mitskim mudracima ili riijima. Arijci su potovali trideset tri
boanstva, poznata kao deva, a meu njima su najvaniji Indra, Srya,
Agni, Vyu, Varuna i drugi. Re je zapravo o antropomorzovanim silama za koje se smatralo da deluju u prirodi, kosmosu i ovekovom ivotu.
Centralni ritual ove religije izvodili su svetenici, bramani, recitujui pohvale odreenom devi i prinosei mu rtve u obliku itarica ili mleka, koje
su bacali u vatru. Onome ko ga je organizovao, ovaj ritual garantovao je
dobro zdravlje, uveanje imetka ili srean ivot meu bogovima, posle
10

smrti. U kasnijim tekstovima, brhmanama (nastalim izmeu 1000. i 800.

godine pre nove ere), uvodi se i rtvovanje ivotinja. Jo kasnija dela ove
duhovne tradicije, upaniade, donose novo, lozofsko i simboliko tumaenje rtvenog rituala. Inae, zajednica Arijaca bila je strogo podeljena po
kastama (varna ili boja /koe/) i pripadnitvo nekoj od njih bilo je odreeno samim ovekovim roenjem. Tako su bramanski svetenici smatrali
da zauzimaju mesto na vrhu boanski odreene drutvene hijerarhije, koju
su osim njih inili jo katrije ili ratnici-vladari, vaije ili stoari i ratari, i
kao najnii udre ili sluge.
U Budino vreme, veina bramana praktikovala je svetenike dunosti
prinoenja rtve ili asketske vebe, uz negovanje etikih vrlina i prouavanje vedskih tekstova. No, u budistikom kanonu oni se esto prikazuju i kao
gramzivi, uobraeni i neprijateljski raspoloeni prema novom, po njihovom
miljenju jeretikom uenju. Meutim, ni Buda se nije ustruavao da kri
tikuje bramane, pa se tako u Agaa sutti (DN 27) izruguje bramanskoj
ideji da su roeni iz usta vrhovnog boanstva Brame, dakle iz onog dela
tela koji izgovara svete stihove. Pripadnici ostalih kasti nastali su navodno
od drugih, manje vanih delova njegovog tela. Buda ukazuje na prostu injenicu da su i oni roeni iz materice svojih majki, kao i svi ostali. Takoe,
tvrdi, ono to zaista deli ljude nije poreklo, ve njihova dela:
Niko roenjem otpadnik ne postaje,
niko roenjem ne postaje plemenit,
Delima se svojim otpadnik postaje,
delima se svojim postaje plemenit.

Sutta nipta, strofa 136

Buda je dosledno pobijao ideju o superiornosti zasnovanoj na roenju,

tako da ne iznenauje to meu njegovim uenicima nalazimo pripadnike
sve etiri drutvene grupe. Pri tome se ini da veina ipak dolazi iz urbanih sredina, koje su bile i najprijemivije za to novo uenje naglaenog
individualizma. Meu njima je i dosta bivih bramana, zainteresovanih za
uenje tog reitog i samouverenog askete, koji se svakome obraa kao individui, lino odgovornoj za sopstvenu moralnu i duhovnu sudbinu, a ne
kao lanu kaste. Ovo je utemeljeno u budistikom insistiranju na tome da
plodovi naih postupaka zavise od potovanja univerzalnog, a ne drutveno odreenog moralnog kodeksa. Moda i nije udno to je takva poruka
lake dopirala do ljudi u gradovima, gde svaki napredak na socijalnoj lestvici vie zavisi od linih napora i preduzimljivosti nego od tradicijom
odreenog drutvenog poloaja. Da bi njegova poruka to jednostavnije
doprla do onih kojima je bila potrebna, Buda je propovedao na lokalnom,
11

narodnom jeziku i svoje uenike je savetovao da isto ine. Time se razlikovao od bramana, koji su svu svoju nauku ljubomorno uvali i vie od dva i
po milenijuma usmeno prenosili na sanskritu, jeziku potpuno nepoznatom
ljudima izvan njihove kaste. Buda je nainio jo jedan ogroman korak u
razbijanju socijalnih stereotipa, kada je dopustio da se pored mukaraca
zareuju i ene. Do tada je to bilo potpuno strano indijskoj tradiciji, jer
enu smatra inferiornom u odnosu na mukarca i nesposobnom za duhovno osloboenje.
Karma i reinkarnacija
Ideja reinkarnacije prvi put je eksplicitno formulisana u upaniadama,
ini se na osnovu ideja koje je mogue nai ve u bramanama, a to je da
mo naih rtvenih inova moda nije dovoljna da predupredi jo jedno
roenje posle okonanja ovog ivota. Moda pod nearijskim uticajima,
upaniade to budue roenje poinju da tumae kao reinkarnaciju u ljudskom ili ivotinjskom obliku. Nearijski uticaj ogleda se u razvijanju ideje
da kvalitet nae karme ili postupaka jeste ono to odreuje reinkarniranje
u nesigurnoj ovozemaljskoj formi. Do tada, karma se jedino odnosila na
ritualni in. No, taj kvalitet je i u upaniadama u velikoj meri odreen so
cijalnim statusom. Budizam, pak, pravi radikalan zaokret i karmu potpuno
odvaja od rituala, vezujui njen kvalitet iskljuivo za mentalni impuls ili
volju koja nas je pokrenula na delovanje. Kvalitet samog postupka odreen
je etikim kvalitetom te volje, a ne time da li postupamo u skladu s ritualnim pravilima ili ne.
Meu kljunim terminima bramanske misli jeste i dharma, boanski
odreen poredak koji vlada u svemiru, a obuhvata i socijalni poredak. On
se ogleda u postojanju etiri kaste, ali i u teoriji o etiri faze ivota kroz
koje muki pripadnici gornje tri klase treba da prou: uenik, oenjeni domain, u osamu povueni domain i na kraju asketa. Svaka od faza predvia i odreene dunosti, poznate kao dharma. Taj koncept s jedne strane
podrazumeva to kakve stvari jesu, a s druge, kako bi trebalo da budu. Buda
je preuzeo pojam dharme (pli: dhamma) i od njega stvorio kljuni pojam svoga uenja. No kao i u drugim sluajevima, on je u stare meine
ulio novo vino, odnosno starim pojmovima dao nova znaenja. Tako kod
njega dhamma ne oznaava ksirane socijalne obaveze, ve, pre svega,
samu prirodu stvarnosti, ono to jeste. Sva budistika praksa usmerena je
na razumevanje te stvarnosti, kao najpouzdaniji put ka srenijem ivljenju
i krajnjem osloboenju od patnje. Dalje, poto je u sutini opis iste te stvarnosti, i samo Budino uenje je nazvano Dhamma.

12

Tradicija samana
U Budino vreme ideje sadrane u najstarijim upaniadama poele su
da prodiru u iru intelektualnu zajednicu toga vremena, a o njima se nadugako debatovalo kako meu bramanima, tako i meu samanama, to jest
neortodoksnim uiteljima. Kao to je ve napomenuto, samane su odbacile
autoritet Veda i bilo kakve porodine veze. iveli su kao lutajui uitelji
i tragaoci za istinom, preivljavajui od hrane koju bi usput isprosili. Jedini njihov zadatak bio je da kroz razliite meditativne prakse i asketsko
liavanje i trpljenje istrauju, a potom promiljaju i debatuju o izmenjenim
stanjima svesti kroz koja su prolazili. esto se to vebanje graniilo s apsurdnim: na primer, na jednom mestu u budistikom kanonu sreemo dvojicu asketa koji su se zavetovali da svoj ivot proive ponaajui se poput
psa i bika. Tako idu na etiri noge, jedu sa zemlje i spavaju na njoj. Buda
nikada nije odobravao takvu vrstu postupaka, smatrajui ih beskorisnim.
Radije je upuivao na srednji put, koji vodi izmeu potpunog predavanja
ulnim uicima i samoubilake askeze.
Budizam i ainizam
Istorija, pa i Pli kanon, poznaju vie samanskih kola ili razliitih
uenja koja su bila u opticaju u Budino vreme. Jednu od glavnih predstav
ljaju aini, po svoj prilici vrlo stara, autohtona indijska religija, koju je
reformisao (neki kau osnovao) Budin savremenik po imenu Vardhamna
Mahvra (Veliki heroj). U budistikim suttama on se pominje pod ime
nom Nigantha (bez okova) Ntaputta. Smatra se da budizam i ainizam
potiu iz slinog izvora unutar indijske kulture, tako da imaju prilino
mnogo slinosti. edomil Veljai ak ide toliko daleko da Budu smatra
zapravo ainskim raskolnikom. I Buda i Mahvra dolaze iz kaste katrija,
ratnika-vladara, sa severoistoka indijskog potkontinenta. Obojica su napustili porodini ivot u isto vreme (Buda sa 29, Mahvra sa 30 godina) i
proveli niz godina eksperimentiui sa strogim asketskim vebama (Buda
est, Mahvra dvanaest). Buda je potom te vebe odbacio kao nekorisne,
dok je njegov savremenik nastavio da ih preporuuje. Na kraju svoje asketske faze obojica su doiveli neku vrstu probuenja, krenuli da poduavaju
i osnovali sopstvene grupe zamonaenih i laikih sledbenika.
Na doktrinarnom planu, i budizam i ainizam zagovaraju bezbrojna
prola roenja, kao i nepostojanje boanskog tvorca niti sveta, niti tog
kruga preporaanja. Naime, ovaj svet postoji oduvek i prolazi kroz naizmenine periode nastajanja i propadanja. Preporaanje je mogue na vie
razliitih nivoa, a kamma svakog bia odreuje nivo na kojem e se ono
preporoditi. Oslobaanje iz tog naizgled zaaranog kruga jeste mogue
13

individualnim naporom, prema uputstvima uitelja. Bia imaju slobodu

izbora i nisu tek rtve nekakve unapred denisane sudbine. Obe tradicije
odbacuju znaaj vedskog rtvenog rituala i, svaka na svoj nain, istiu vanost nenasilja prema bilo kojem obliku ivota.
No, ainizam zagovara i niz stavova koje budizam kritikuje. U sreditu Mahvrinog uenja nalazi se va, ivotno naelo, bit razuma ili dua
jedna nepromenjiva, vena sutina, ali promenjivih atributa. Buda, s druge strane, istie da je nemogue bilo gde unutar i izvan bia pronai takvo
trajno sopstvo duu. Dalje, Buda je ainsku teoriju kamme smatrao u
izvesnoj meri mehanikom i rigidnom, jer apsolutno sve to nam se dogaa i to oseamo navodno je plod prolih dela. Dakle, budistiki tekstovi
pripisuju ainizmu neku vrstu strogog determinizma, ak fatalizma. Nasuprot tome, budizam prolu kammu vidi samo kao jedan meu vie uzroka
koji odreuju nae sadanje stanje. Na kraju, asketske prakse aina, kakva
je recimo dobrovoljno gladovanje do smrti, budizam smatra preteranim i
nedelotvornim.
Ostale kole
Pomenimo u ovom kratkom pregledu jo neke od tadanjih asketskih
kola. Tu su vike, znaajni rivali Budinoj zajednici. Oni su se u Indiji
odrali otprilike do XIV veka, kada im se gubi svaki trag. Otuda sve to o
njima znamo potie iz suparnikih izvora. Njihov uitelj bio je Makkhali
Gosla, koji je proveo est godina vebajui zajedno s Mahvrom, pre
nego to su se posvaali i razdvojili. I vike su smatrali da se svet razvija prema sopstvenim zakonima, a ne prema nekakvom bojem planu, ali
su za razliku od budista i aina smatrali da kamma nema nikakav uticaj.
Umesto toga, naa sudbina je strogo unapred determinisana, bez obzira na
postupke. Tako, sudbina bia vodi kroz seriju ivota tokom ogromnih vremenskih perioda, od najniih ivotinjskih formi, ka ljudskoj egzistenciji,
kada ovek, pre ili kasnije, postaje vika asketa i tako stie na prag oslobaanja iz kruga preporaanja. Buda je otro kritikovao ovakav fatalizam,
smatrajui da je vrlo opasan, jer potpuno negira prirodni potencijal koji
poseduje svaki ovek i linu odgovornost. Zato u Anguttara nikyi (AN
1:319) Goslino uenje oznaava kao najopasnije od svih:
Ne znam, monasi, nijednog drugog oveka koji je toliko doprineo
teti mnogih, nesrei mnogih, gubitku mnogih, teti i patnji kako
ljudi tako i bogova, kao to je to budala Makkhali. I kao to bi, monasi, mrea postavljena na uu reke doprinela povreivanju, patnji,
nesrei i propasti mnogih riba, isto tako je, zapravo, budala Mak
khali mrea za ljude, stvorena za povreivanje, patnju, nesreu i

14

propast mnogih.

Jo jedna grupa asketa pominje se u budistikim tekstovima, a za njih

se kae da zagovaraju anihilacionizam (uhedavda), odnosno da posle smrti ne postoji nita i da je smrt konani kraj bia. Oni smatraju da
jedini oblik sopstva koji postoji jeste upravo onaj koji je vidljiv, a to je
nae telo. Cilj ovih asketa, slino kasnije Epikuru u Grkoj, bio je da vode
izbalansiran ivot, uivajui u jednostavnim, sitnim zadovoljstvima. Svaki
postupak videli su kao potpuno spontani dogaaj, bez kammikih posledica, a duhovni napredak su smatrali nemoguim. Pli tradicija kao njihovog
glavnog zastupnika oznaava Aitu Kesakambalija, ije se rei ovako navode u Dgha nikyi (DN 2:23):
Ne postoji, mahra, ni dar, ni rtva, ni prinoenje rtve; ne postoji
dozrevanje ploda, ni dobra ni zla dela; ne postoji ni ovaj, ni onaj
svet, ni otac ni mati, a ne postoje ni bia nastala sama od sebe. Ne
postoje na svetu ni isposnici, ni bramani koji su idui uzvienim
putem dostigli uzvieni cilj, koji su sami spoznali i prozreli ovaj i
onaj svet, pa ga objanjavaju drugima.
ovek se sastoji od etiri velika poela, a kad proivi svoj vek, ono
to je zemlja u njegovom telu vraa se zemlji, voda vodi, toplota toploti, vazduh vazduhu, a ula se rasplinu u prostoru. etiri oveka,
a nosila peta, odnose mrtvaca. Opelo se vri do lomae. Tamo od
njega preostanu bele kosti, a rtveni darovi svre u pepelu. Nauk o
darivanju je zaglupljivanje, prazna je la brbljanje onih koji propovedaju uenje o smrti i svrsi. I budale i mudraci, kad im se raspadne
telo, bivaju uniteni i stradavaju, posle smrti vie ne postoje.

Ovaj citat oigledno zvui vrlo moderno, jer je blizak dananjem materijalizmu. Nasuprot ovome uenju, Buda je stavljao sva ona druga o postojanju neke vrste trajne due koja nadivljava telesnu smrt. Oznaavao ih
je kao eternalizam (sassatavda), da bi svoje uenje opisao ponovo kao
srednji put, tvrdei da ne postoji nijedan deo nas koji je kroz itav ivot
potpuno isti, ali i da ipak nismo ni potpuno drugaiji. Uvideo je da kroz
vreme napredujemo kao jedan stalno promenjiv tok zikih i mentalnih
stanja, no da su ta stanja ipak meusobno povezana, jer pripadaju jednom
istom nizu. Ovo je u vezi s Budinim uenjem o uslovljenom nastanku, o
emu e biti rei u nastavku (naroito u poglavlju 6).
Poslednja grupa asketa koju emo ovde pomenuti jesu skeptici. Njih
je, kako saznajemo iz pli tradicije, predvodio Saaya Belatthaputta, koji
je preporuivao da se ljudi ne priklanjaju nijednom od pravaca miljenja
aktuelnih u to vreme, da bi na taj nain ouvali duhovni mir. Tako su skeptici odbijali da se izjasne o pitanjima kao to su preporaanje, kamma ili

15

sudbina probuene osobe posle smrti. Buda je o prva dva pitanja dao pozitivan odgovor, dok je povodom treeg i sam najradije ostajao nem, mada
verovatno iz drugaijih razloga nego skeptici. Ipak, s njima je delio stav da
treba izbegavati dunglu meusobno sukobljenih gledita, zasnovanih
na klimavim pretpostavkama, niti gubiti vreme lupajui glavu oko njih.
Umesto toga, savetovao je vebanje i zakljuivanje na osnovu sopstvenog
meditativnog iskustva kao daleko ekasniji metod.
Kompleksna graevina
Polazei od ovakvih izvora i intelektualnog okruenja, nakon dva i po
milenijuma razvoja budizam je izrastao u itavu dunglu pravaca, ko
la i tradicija, obiaja i rituala, predanja i povesti. Kada se danas naemo
pred tom kompleksnom graevinom i pokuamo da je razumemo, teko je
oteti se utisku da smo junaci prie koju je Buda jednom prilikom ispriao.
Naime, re je o motivu koji se kasnije proirio i na druge tradicije i ak
uao u svetsku knjievnost, onom o slonu i slepcima. Tako je jednom, kae
Buda, moni kralj iz Svatthija okupio slepce koji su iveli u gradu i pred
njih doveo slona. Naredio je da svaki opipa jedan deo ivotinje, a zatim im
ree: O slepci, jeste li dobro opipali slona? Jesmo, vae visoanstvo.
Sad mi recite, o slepci, kako izgleda slon? Slepac kojem je bila pokazana glava odgovori: Slon je, vae visoanstvo, nalik ogromnom buretu.
Slepac kojem je bilo pokazano uvo zakljui: Slon je nalik tepsiji. Onaj
kojem je bila data surla ree: Slon je poput debele zmije i tako dalje.
U zavisnosti od istorijskog konteksta ili tekstualne predaje na koju se
fokusiramo, o budizmu se moe govoriti na razliite naine, a nemogue
ih je sve obuhvatiti na jednom mestu. Otuda, u elji da se to vie pri
bliimo istorijskom Budi, njegovom uenju i tako dobijemo koliko god je
to mogue autentian prikaz mudrosti koju je propovedao, ova e se knjiga
fokusirati na najranije danas sauvane zapise toga uenja i tumaenja ideja
koje su u njemu bile sadrane. Ti zapisi, takozvani budistiki kanon, pripadaju koli theravda (uenje starih), jedinoj do naih dana preiveloj
meu kolama ranog budizma. Ona je danas dominantna na ri Lanki i u
zemljama jugoistone Azije, kao to su Tajland, Mjanmar (Burma), Kamboda, Laos i jug Vijetnama. No, budistiki kanon ne ini jedna knjiga,
koja bi predstavljala paralelu recimo Novom zavetu u hrianstvu ili Kuranu u islamu. Pre se radi o ogromnom korpusu tekstova, itavoj biblioteci,
u kojima je u vekovima posle Budine smrti sakupljano njegovo uenje, na
jeziku pli. Sva ta dela obuhvaena su zajednikim nazivom Tipiaka ili,
po jeziku na kojem su sauvani, Pli kanon.

16

Tipiaka
Theravda budistiki kanon ili Tipiaka (Tri koare) dobio je naziv
na osnovu svoje trodelne strukture. Glavni delovi su:
1. Vinaya piaka ili Koara pravila ponaanja za monahe i monahinje
2. Sutta piaka ili Koara Budinih govora i govora nekih od njegovih
najistaknutijih uenika
3. Abhidhamma piaka ili Koara sistematske razrade uenja, gde se
detaljno i uz pomo specinih tehnikih termina analizira Budino uenje.
Ova zbirka tekstova svoj oblik je dobijala u vekovima posle Bude, otprilike tri veka posle njegove smrti je ukljuena u Pli kanon.
U svaku od ovih koara smeteno je vie knjiga, tako da se na kraju
dobija lista od ukupno 33 naslova. Ali za nas je u ovoj prilici najzanimlji
vija srednja koara, Sutta piaka, jer u svojih pet glavnih delova donosi
hiljade Budinih govora (sutta). U njima je uenje izloio na razne naine,
u zavisnosti od sagovornika i situacije u kojoj je razgovor voen. Otuda e
Sutta piaka biti i osnovni izvor tekstova uvrtenih u izbor koji sledi.
Sama Sutta piaka je podeljena na pet zbirki:
Dgha nikya ili Zbirka dugih govora (ukupno 34). Imala je cilj da
se obrati onima koji nisu lanovi Budine zajednice, te obrauje teme koje
ukazuju na razlike izmeu budizma i uenja drugih tadanjih uitelja, na
Budin odnos prema obredima, bogovima i tako dalje.
Mahima nikya ili Zbirka govora srednje duine (152) okupila je
govore namenjene onima koji su ve Budini sledbenici i tumai lozofska
i praktina naela Uenja.
Samyutta nikya ili Zbirka govora povezanih odreenom temom
(2904).
Anguttara nikya ili Zbirka brojano grupisanih govora (9565) koji
se nisu uklapali u Samyutta nikyu, a ovde su grupisani po numerikom
principu: u prvom poglavlju su sutte koje opisuju ono ega ima jedan, u
drugom ono ega ima dva i tako dalje.
Khuddaka nikya ili Kratka zbirka, uprkos svom nazivu, vremenom
je izrasla u najobimniju od svih pet nikya, tako da sadri ukupno 18 samostalnih dela. Meu njima su Dhammapda (Rei mudrosti), Sutta ni
pta (Zbirka govora), Udna (Nadahnua), Itivuttaka (Tako bi reeno),
Theragth i Therigth (Pesme prosjaka i Pesme prosjakinja), poetski
zapisi probuenih monaha i monahinja, taka, prie o ranijim ivotima
Budinim, i tako dalje.
Treba rei da prve etiri nikye theravda kanona imaju svoje pandane
u kasnije nastalom kanonu severnog, mahyna budizma (Kina, Mongolija, Koreja, Japan), iji se delovi nazivaju gama (predaja). Te zbirke, u

17

formi u kojoj danas postoje, zapravo su sainjene od delova kanona tri ili
etiri rane budistike kole u Indiji (tradicija kae da ih je bilo ukupno 18),
a sauvane su samo u kineskom prevodu. Mnogo je slinosti u prve etiri
game s Pli kanonom, to potvruje da su tekstovi koje danas imamo
uglavnom nastali pre podele ranog budizma na razliite pravce. Vano je
razumeti da u Budino vreme religijski tekstovi nisu bili pisani, ve su ueni
usmeno od uitelja, a uenik je morao da ih zapamti i kasnije prenese svojim uenicima. To je presudno uticalo i na formu u kojoj su Budini govori
stigli do nas, jer su morali proi kroz proces redakcije i primene raznih
mnemotehnikih sredstava u samom tekstu, kao to je recimo ponavljanje istih, standardnih formula, radi lakeg memorisanja. Unutar monake
zajednice postojali su monasi specijalizovani za pamenje sutta. nanda,
lini Budin pratilac, bio je naroito poznat po izuzetnoj memoriji.
U poetku, uenje nije bilo organizovano u piake/nikye, ve je Buda
govorio o devet vrsta formi u kojima je izlagao svoje uenje: sutte (govori),
geyya (govori kombinovani sa stihovima), veyyakarana (detaljna objanjenja), gth (stihovi), udna (nadahnuti iskazi), itivuttaka (svedoenja),
taka (prie o ranijim roenjima), abbhutadhamma (prie o udima) i
vedalla (katehizis). Posle Budine smrti (koju savremeni istraivai smetaju u poslednju dekadu V veka p. n. e., nasuprot pli tradiciji, za koja se
ona dogodila 543. godine pre n.e.), njegovi uenici shvatili su da je vano
sistematizovati ta izlaganja i na neki nain ih standardizovati, kako bi due
i lake mogla biti sauvana. Buda je umro na putu ka svojoj postojbini, u
malom mestu Kusinr, ali je dobar deo ivota proveo u okolini u to vreme najveeg grada severne Indije, Raagahe (dananji Ragir), prestonice
monog kraljevstva Magada. Kako je zabeleeno u Vinaya piaki, upravo
tu se, tri meseca posle uiteljeve smrti, okupilo 500 njegovih probuenih
uenika, arahanta, na prvom budistikom saboru, koji je denisao ta se
smatra autentinom uiteljevom zaostavtinom. U toj ranoj fazi uenje je
bilo organizovano u dve grupe: Vinaya piaka i Sutta piaka. Abhidhamma
piaka se ne pominje u samom Pli kanonu. Na saboru je Sutta piaka podeljena na etiri nikye, mada neki istraivai smatraju da je ovo kasnija
interpolacija u izvetaju o saboru, i da se to zapravo dogodilo nekoliko
generacija kasnije. Zatim su organizovane grupe monaha sa zadatkom da
u pamenju uvaju svaka po jednu nikyu. Te grupe su nazivane bnaka,
pa tako imamo dgha bnaka, monahe specijalizovane za pamenje Dgha
nikaye, odnosno dugih govora, i tako dalje. Na taj nain je uenje, u skladu
sa starom indijskom tradicijom usmenog prenoenja svetih tekstova, uvano tokom naredna etiri veka. U meuvremenu, ono je iz Indije u III veku
pre n. e. preneto na ri Lanku, gde je pustilo snaan koren.
Meutim, u I veku pre n. e. na Lanki je zavladala velika glad i mnogi
18

monasi su pomrli ili napustili monake zajednice. Legenda kae da je za

svaku nikyu ostao samo po jedan monah koji ju je znao celu napamet.
Da bi se izbegao potpuni gubitak Kanona, odlueno je da se on zapie na
palmovim listovima, a kasnije je dalje prepisivan. I pored toga, tradicija
pamenja sutta ostala je iva sve do danas, a naroito su burmanski monasi poznati kao veliki znalci. Neki od njih i danas znaju celu Tipiaku
napamet. Kada ljudi uju da je budistiki kanon vekovima prenoen usmenim putem, odmah pomisle da dananja verzija mora biti vrlo nepouzdana.
Mnogo vekova pre Bude, bramani, nasledni svetenici vedskog rituala, razvili su savrene sisteme pamenja Veda, svojih svetih tekstova, kako bi ih
prenosili s generacije na generaciju. Najstarije Vede nastale su oko 1500.
godine pre n. e., a zapisivane su tek od XI ili XII veka. To znai da su
usmeno prenoene 2500 godina. Uprkos tome, istoriari i indolozi slau se
da Vede odslikavaju svakodnevni ivot, verovanja i jezik vremena u kojem
su sastavljane, to jest da su verno sauvane. Kako im je to uspelo? itav
ivot bramana bio je posveen tome da od njih naini ivu riznicu Veda.
Od ranog uzrasta su ih recitovali, sve dok ih ne bi zapamtili, a velika panja
posveivana je pravilnom izgovoru i intonaciji. Mnogi od Budinih uenika
koji su postali monasi pre toga su bili bramani, i sa sobom su doneli mnemoniku vetinu kojoj su bili prethodno ueni. Upravo ona je iskoriena
da se sauvaju i Budine sutte, njegove propovedi, razgovori i izreke. Slino
Vedama, i sutte su oigledno bile tako sastavljene da budu pogodne za recitovanje. Prepune su mnemotehnikih pomagala ritminih stihova, ponavljanja, nabrajanja u vidu lista, standardizovanih fraza i tako dalje. ak
i pre nego to je Buda umro, monasi i monahinje su ih redovno zajedniki
recitovali. Otuda, kada je sutta jednom bila formulisana i monaka zajednica je zapamtila, bilo je teko ita dodavati, izbacivati ili menjati zbog unakrsne kontrole. Takoe je vano znati da su i nezareeni sledbenici imali
svoju ulogu u usmenom prenoenju sutta. Vinaya piaka, recimo, kae da
monah kad uje da je na samrti laik koji zna neku suttu koju on ne zna, ima
dunost da ode do njega i naui je pre nego to ta osoba umre.
Budin metod poduavanja i struktura ove knjige
Tokom etrdesetpetogodinjeg statusa putujueg uitelja, Buda je
dao bezbroj poduka svojim sagovornicima, meu kojima je bilo ljudi iz
svih slojeva drutva, od prostih ratara do uenih bramana. Razgovarajui s
njima, uvek je izlaganje prilagoavao situaciji i intelektualnim moguno
stima sagovornika, osvetljavajui sr svoje poruke iz razliitih uglova. No,
iako je Budino uenje samo po sebi vrlo sistematino i logino, Pli ka
non koji je stigao do nas, upravo zbog naina svog nastanka, ali i gotovo
19

enciklopedijske sveobuhvatnosti samog uenja, ne sadri, niti bi to bilo

mogue, nijedan tekst koji bi Budino revolucionarno uenje izloio u celini i do detalja. Stoga se javlja problem sistematizovanja, sveobuhvatnog
sagledavanja, a onda i razumevanja toga uenja. Otuda je hrestomatija koja
je pred vama pokuaj da se ta fragmentarna slika uini celovitom i prijemivom ak i manje upuenom itaocu. U tu svrhu nainjen je izbor kljunih
tekstova, grupisanih prema glavnim temama kojima se Buda bavio. A one
se kreu u irokom rasponu od jednostavnih saveta o tome kako olakati
muke svakodnevice ili negovati sreu porodinog ivota, preko tumaenja
psiholokih mehanizama ovekovog uma, do preciznih uputstava kako
kroz meditaciju i samotransformaciju taj um ukrotiti, osloboditi njegove
potencijale i postii trajnu sreu smirenja, nezavisnu od spoljnih okolnosti.
Buda je u podukama i odgovorima na pitanja svojih sagovornika uvek
polazio od konkretne situacije, konkretnog problema, da bi u skladu sa
metodom staroindijske medicine prvo ustanovio da li bolest postoji ili
ne. Druga faza bila je pronalaenje njezinog pravog uzroka, trea prognoziranje je li takva bolest uopte izleiva i, ako jeste, koji je put ili terapija
do njezinog izleenja. Takav put predstavlja i shematski prikaz etiri plemenite istine, najkrae mogue formulacije itavog Budinog uenja, a u
grubim crtama i strukturu ove knjige. Tako na izbor poinje opisom aktuelnog ovekovog stanja u ovome svetu, analizom njegovog odnosa prema tom svetu i naina na koji se s njim sukobljava, na koji sam sebi stvara
patnju, voen strastima i zaslepljen neznanjem (poglavlje 1). U narednim
poglavljima, s pojavom lekara (poglavlje 2), postaje mogue uspostaviti
dijagnozu nastanka patnje (poglavlje 3). Ta dijagnoza biva nadopunjena
prognozom o izleenju, odnosno produbljena iz vie uglova, analizom cilja kojem zapravo teimo, kao i prirodnih zakonitosti koji e nam pomoi
da ga dosegnemo (poglavlja 46). Kada sve to spoznamo, kada shvatimo
zakonitosti sveta u kojem ivimo, preostaje nam samo da sledimo terapiju, korak po korak. To znai da sami preemo sopstveni put od bolesti
neznanja do zdravlja uvida. Upravo toj praktinoj strani Budinog uenja
posveena su poglavlja 7 i 8, dok zavrno, deveto poglavlje opisuje mesto
na kojem emo se nai na kraju toga puta. Ona daje prikaz krajnjeg cilja
itavog uenja, a to je stanje potpunog mira i razumevanja (nibbna), i
to ovde i sada, u sadanjem ivotu. O svakoj od ovih tema bie, razume
se, vie govora u uvodnim belekama koje prethode svakom poglavlju.
Meutim, pre nego to se njima pozabavimo, veoma je vano da dobro
razumemo mentalni stav s kojim je neohodno prii Budinom uenju, da
bismo ga najpre pravilno razumeli, onda i upotrebili na nain koji e biti
koristan kako po nas, tako i po one koji nas okruuju. Dakle, za nas na Za
padu, koji jo uvek ne znamo mnogo o budizmu i na njega gledamo vie
20

sa znatieljom nego sa razumevanjem, kako je najbolje da se prema njemu

postavimo? Da li na osnovu puke vere treba prihvatiti sve to je na na
rednim stranicama navedeno kao Budina re ili bi moda trebalo odabrati
ono to nam se dopada, a sve ostalo zaboraviti? Da li da Budinom uenju
priemo kao religiji, lozoji, psihologiji, ili tek kao jednoj zanimljivoj
kulturnoj tradiciji? Kao prvo, treba znati da Buda svoje uenje nije izlagao
kao lozofsku zabavu za dokone, ve kao uputstvo marljivima za praktino delovanje i eksperimentisanje. Kada ga jednom malo bolje upoznamo,
u skladu sa njim treba i iveti da bi se ono razumelo, ne oslanjajui se na
tumaenja upuenih, ve vie na uvide koje praktina primena donosi.
Direktno iskustvo je neuporedivo vrednije od bilo kakvih rei, jer samo
ono moe da donese ispravno razumevanje, kao prvu stepenicu na Budinom osmostrukom putu oplemenjivanja uma. Ono predstavlja duboko
lian nain razumevanja kljunih istina nae egzistencije, onih zakonitosti
u skladu s kojima se nai ivoti odvijaju ka boljem ili ka gorem ishodu.
Budino uenje svoj smisao nalazi kao upotrebna, a ne kao nekakva dekorativna stvar koja treba da obogati riznicu naih intelektualnih trofeja.
Drugo, daleko od svakog dogmatizma, Buda je jedan od retkih uitelja
koji je podsticao svoje sluaoce da pomno ispitaju svaku njegovu re, ak
i linost samoga uitelja, i da usvoje ono za ta se sami uvere da je za njih
prihvatljivo i korisno. U tom smislu je uven njegov savet dat Klmama,
koji su ga pitali kako da, meu mnotvom uitelja, prepoznaju ije je uenje pogreno, a ije ispravno:
Klme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima uitelja, za glasinama, za zbirkama svetih tekstova, za pukim
logikim domiljanjima, za deduktivnim domiljanjima, za induktivnim domiljanjima, za idejama koje vam se dopadaju, za time to
vam se onaj koji govori ini upuen, ni za uverenjem: Ovaj asketa
je na uitelj. Klme, tek kada se sami uverite: Ove stvari su
tetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju i mudraci; onome ko ih
ini i praktikuje donose tetu i patnju, tek tada ih napustite.

Takoe i ovo:
Tek kada se sami uverite: Ove stvari su korisne, ove stvari nisu
sramotne, njih ne kritikuju ni mudraci; onome ko ih ini i praktikuje
donose korist i sreu , tek tada se u njih upustite.

Ako na ovaj nain rezerviemo pravo da sami pronaemo istinu za

sebe, to nas logino obavezuje da takvo pravo priznamo i drugima. Tu je
izvor izrazite tolerantnosti budizma, koja u vreme sve veih meureligijskih i drugih sukobljavanja toliko nedostaje svetu u kojem ivimo. Ovako

21

visoki standardi koje je postavio Buda odrani su meu njegovim najistaknutijim sledbenicima, sem retkih izuzetaka, sve do danas. Tako istorija
budizma ne poznaje pogrome, inkvizicije, religijske ratove, lov na jeretike
i spaljivanje ljudi i knjiga u ime odbrane dogme. No, ovaj nedogmatski
stav ne treba pobrkati s odsustvom bilo kakvog stava, a ono to jednog budistu ini budistom jesu takoe duboka predanost i potovanje za samoga
Uitelja i njegovu istrajnost u traganju za istinom, a na dobrobit svih ivih
bia. Tu je oseaj zajednitva ne samo s onima koji na ovaj svet gledaju
slinim oima, ve sa svim ljudskim biima, koja imaju pravo da trae
svoj put. Kako je to jednom divno izrazio dalaj-lama: Slediti Budin put
ne znai da moramo postati budisti, ve postati bolji onaj koji ve jesmo.
Ovi kvaliteti koji krase Budinu poruku ine je dragocenom u dananjem svetu, razdiranom ozbiljnim problemima kakvi su socijalna nejednakost, veliki ekoloki i ekonomski problemi, meusobno nepoverenje,
samoubilaki materijalizam i rairena agresija. Naa planeta sve vie podsea na bombu koja otkucava poslednje minute pred eksploziju. I svi bespomono posmatramo pribliavanje neumitnog kraja, savladani mranim
silama agresije i egoizma, koje ne razumemo do kraja i nismo u stanju
da obuzdamo. Neki meu nama javljaju se s radosnom veu da su nali
reenje problema (ili barem krivca), ali svaki pokuaj u tom pravcu kao da
tek zagrebe po povrini i ne dopre do sri problema. S druge strane, ako
se okrenemo Budinim reima, videemo da njegov prst pokazuje upravo
ka nama, naem umu i srcu, kao mestu gde nastaje svaki problem s kojim
se suoavamo. Stoga je tu mesto gde treba tragati i za njegovim reenjem.
A reenje je u prepoznavanju sopstvene pohlepe, mrnje i obmanutosti,
tih sila koje udruene s onima u drugim biima narastaju i pojaavaju
se do kataklizmikih razmera, ugroavajui i samu planetu na kojoj ivimo. Te mrane sile u svakom od nas moraju prvo biti prepoznate, a zatim
shvaene, da bi potom vebanjem bile transformisane u energiju mudrosti
i saoseanja. Buda nam je ponudio metode i naine kako da to uinimo. To
je bila njegova najdublja poruka. To je takoe poruka knjige koja je pred
vama. Ne propustite priliku koja vam se ukazala.
Na kraju, napomenimo da je izbor govora u velikoj meri zasnovan
na izvanrednoj antologiji Bikkhu Bodhija In the Buddhas Words. S druge
strane, uvod u knjigu i u individualna poglavlja napisao je prireiva, koji
je i prevodilac svih govora ukljuenih u ovu antologiju.

22

Deo 1
OVEK U SVETU
Slino svim velikim duhovnim i filozofskim sistemima u ljudskoj istoriji, i budizam je nastao kao odgovor na kljuna egzistencijalna pitanja
koja ovek oduvek sam sebi postavlja. Njegovim kasnijim razvojem, irenjem na druge kulture i tradicije, dodavanjem novih slojeva uenja, forma
te praktine filozofije ivota sve vie se menjala u pravcu klasine religije,
sa snanim devocionalnim i ritualnim elementima. No ono to ga od samog
poetka, pa i danas razlikuje od svih svetskih religija jeste da na poetku
budizma ne stoji bilo kakvo boanstvo, nekakav svemoni tvorac sveta,
ve samo jedan ovek. Naravno, to nije obian, ve probueni ovek, probuen za neporecive injenice stvarnosti. Otuda je i njegov odgovor na pitanja egzistencije, po svojoj direktnosti, proverljivosti i radikalnosti ostao
jedinstven do danas. Pri tome on se nije zadovoljio graenjem nekakve, na
pukoj veri sazdane, idealistike konstrukcije, iako mu ve u njegovo vreme
duga lozofska tradicija drevne Indije nudi bogato naslee. Kao roeni
realista, u svojoj analizi ljudskog ivota poao je od sasvim konkretnih
dogaaja i iskustava, osvetljavao ih s razliitih strana, traio zajedniki
imenitelj, koji bi trebalo da otkrije unutranju zakonitost pre svega ovekove psihe, kao glavnog pokretaa njegovih postupaka. Polazei od gotovo
nauno objektivnog posmatranja stvarnosti, Buda je doao do zakljuka da
odgovor na zagonetku ovekovog ivota, na ono osnovno pitanje zajedniko svim ljudima, kako biti srean i kako izbei patnju, ne lei negde u visinama, niti u nekoj dalekoj budunosti koja se protee ak iza trenutka nae
smrti, ve upravo ovde, na ovom mestu i u trenutku u kojem se nalazimo
sada. Odgovor nije u nekom uzvienom, strogom, ali pravednom boanstvu, u naem nastojanju da ga odobrovoljimo, ve mnogo, mnogo blie, u
naem srcu i umu, a onda i naem odnosu prema svetu koji nas okruuje.
Otuda je prvo poglavlje ove knjige posveeno upravo toj analizi, od
koje sve i poinje. Ono je pregled odgovora koje nam nudi Budino uenje, Dhamma, na pitanja koja postavlja sama naa egzistencijalna situacija.
Kako izbei patnju? Koje su to neporecive injenice ljudskog ivota koje
23

moramo imati u vidu i kako prema njima da se odnosimo? Kako izbei da

se, zaslepljeni strastima, uvek iznova sudaramo s njima i tako sebi, ali i
drugima zadajemo bol? Zaista je zauujue da se ovek, iako su te inje
nice nepobitne i oigledne, ipak ponaa kao da ih ne vidi ili kao da one
ne postoje. A prva meu njima jeste injenica prolaznosti. Sve to se rodi
mora pre ili kasnije da doivi starost i smrt. Kada je proitamo, ova konstatacija nam se ini krajnje banalna i oigledna. Ali odmah moemo da se
zapitamo da li je do kraja razumemo i prihvatamo ili se ponaamo kao da,
podsvesno, verujemo da emo postojati veno, i mi sami i stvari do kojih
nam je stalo. Upravo muen ovim pitanjem prolaznosti, kralj Pasenadi pita
Budu (tekst 1.1, str. 31) da li postoji iko ko moe da izbegne sudbinu svega to je roeno, a to je da ostari i umre. U svom odgovoru, Buda nabraja
kaste, vladare, bramane i obine domaine, zemljoradnike, koje i pored sve
prividne raznolikosti, i pored njihovog imetka i relativne sigurnosti, ipak
eka zajednika sudbina. Ona takoe eka one koji su krenuli Budinim putem i stigli do krajnjeg cilja, jer telo neminovno pre ili kasnije propada. Ali
upravo kod ovih poslednjih Buda unosi jednu nijansu koja jasno ukazuje
na vrlo bitnu razliku meu neprobuenima i probuenima, a to je subjektivni doivljaj injenice prolaznosti.
Poruku o opasnosti od starosti, bolesti i smrti, koje nam se neminovno
pribliavaju, na eksplicitniji i dramatiniji nain prenosi naredni odlomak
(tekst 1.2, str. 32). Budino uenje nije tek prosto konstatovanje onoga to
postoji, ve je, pre svega, jedna vrsta praktine lozoje, neki bi pre rekli
psihologije, dakle sistematina zbirka saveta kako se ponaati kada se jed
nom suoimo sa stvarnou. Budin nepokolebljivi odgovor kree se pre
svega u domenu etike, moralnog ivljenja, a kasnije obuhvata i niz drugih
sredstava o kojima e biti rei u narednim poglavljima. Dakle, naa prva i
najbolja opcija jeste razvijanje vrline, oplemenjivanje srca, a ne odvraanje panje od neumitnog najraznovrsnijim zabavama ili sticanjem imetka.
Otuda ne udi to je Buda iskoristio priliku jedne tako naizgled bezizlazne
situacije kakva je opisana u govoru i svog sagovornika podstakne da se
umesto egoistinog, pohlepom gonjenog i nepromiljenog naina ivljenja
okrene ka etinom, rukovoen moralnim naelima, brigom za dobrobit i
drugih bia, a ne samo za sopstvenu. Da bismo do kraja razumeli ovu poruku, moramo znati da Buda sadanji ivot ne vidi kao izolovanu pojavu, ve
tek kao jednu kariku u nizu ivota kroz koje smo do sada proli. A ono to
povezuje jedan ivot s drugim, na pliju, jeziku budistikog kanona, naziva se kamma (skr. karma), odnosno nai voljni, svesno uinjeni postupci.
O kammi e biti vie rei u poglavlju 5, ali pomenimo ovde tek da svaki
od tih voljnih postupaka, u zavisnosti od motivacije s kojom je uinjen i
prema zakonu akcije i reakcije, uzroka i posledice, neminovno donosi i
24

svoj plod. Taj plod nam se ukazuje kao prijatni ili neprijatni oseaji, okolnosti u kojima ivimo i emocionalne i mentalne predispozicije s kojima se
raamo i ivimo. Na taj nain svojim postupcima odreujemo sopstveno
iskustvo, i to neposredno, ve u ovom ivotu. Otuda nije svejedno kako se
ponaamo, i to je pozadina Budinog saveta monom kralju. Naravno, znajui da je kralj jedan krajnje praktian ovek, uronjen u svetovne poslove,
Buda i ovu poruku, kao i uvek, prilagoava svom sagovorniku. Tako ga ne
poduava nikakvim viim oblicima uenja, kao to su tri karakteristike egzistencije, uslovljenost nastanka fenomena ili razliiti nivoi meditativnog
zadubljenja, ve mu izlae samu osnovu srenog ivljenja, a to je vrlina.
Kao treu varijaciju iste poruke odabrali smo govor koji nosi naslov
Boanski glasnici, a on u seanje priziva dobro poznatu epizodu iz Budi
nog ivota. ivei dugo u oevoj palati, okruen raznovrsnim ugodnostima
i ulnim zadovoljstvima, Buda jednoga dana, gonjen znatieljom, odluuje
da izae iz palate i vidi svet iza dobro znanih zidina. Na tom putovanju
nailazi na neto to nikada ranije nije video, niti je sanjao da tako neto
postoji. Verujui da su svi ljudi zauvek mladi, zdravi i sreni, ostaje preneraen kada kraj puta ugleda pogrbljenog starca, bez zuba i sede kose,
bolesnika koji se previja od bolova i, na kraju, le koji na nosilima nose
na mesto za spaljivanje, a iza njega idu i nariu pokojnikovi najblii. Ta tri
prizora budistika tradicija nazvala je boanskim glasnicima (devadta),
ija je poruka bila dovoljna da u Budi prvo izazove ok, a onda i oseaj
neodlonosti delovanja. U kome pravcu bi ono trebalo da ide pokazao mu
je etvrti boanski glasnik, asketa vedrog lika i s unutranjim mirom
kojim je iz njega zraio, kada ga je jednog dana spazio kraj puta. Ti obini,
a ipak monumentalni, transformiui dogaaji omoguili su Budi da uvidi
stvarnost patnje u kojoj ivi itav svet, a onda i probudili u njemu neugasivu elju i odlunost da pronae izlaz iz te patnje.
U tekstu 1.3 (str. 33) nalazimo oveka koji se zbog svojih nedela preporaa u niem svetu, u istilitu,1 gde ima priliku da se osvrne na svoj
prethodni ivot. Tu ga Yama, vladar istilita, podsea na boanske glasnike koje mu je slao, ali naalost nesrenik, iako sasvim otroumna i zrela
1 Kako je u svetu sve promenjivo, budistika kosmologija ne poznaje ideju venog
pakla, ve samo razliite svetove u kojima se bia preporaaju u skladu sa svojim delima.
Najnii od tih svetova naziva se istilite (niraya), gde bia provode onoliko vremena koliko treba da se energija njihovih loih dela iscrpi, a potom se ponovo preporaaju na nekom
drugom mestu. Slino je i sa viim, nebeskim svetovima, iji stanovnici takoe uivaju
plodove svojih dobroinstava. Ali i oni e pre ili kasnije okonati svoj vek i doiveti novo
roenje. Nasuprot drugim religijama, budizam preporaanje u svetu ljudi, gde postoji meavina i bola i prijatnosti i gde nijedna krajnost ne preovlauje, smatra najpovoljnijim i najpoeljnijim, jer je ovek u najboljoj prilici da dostigne krajnji cilj oslobaanja iz sveta patnje,
a to je izlazak iz kruga preporaanja (sasra) i dostizanje mira nibbne (skr. nirvana).

25

osoba, nije prepoznao ono to je video. Nikada mu nije palo na pamet da bi

i sam mogao da postane taj starac, bolesnik i mrtvac koje je video, da stoga
promeni svoj nain postupanja i predupredi nesreu koja e ga zadesiti
preporaanjem u svetu velikih patnji.
Ovim smo zaokruili prvi problem kojim se Buda u svom uenju bavi,
a to je podlonost ljudskih, i ne samo ljudskih bia, starosti, bolesti i smrti.
Za tim saznanjem dolazi i ukazivanje na potrebu da se napravi zaokret ka
moralnom, etikom nainu ivota, imajui u vidu svoju sreu i blagostanje
sada, ali i na due staze.
Druga grupa uenja, koja je u nastavku izloena pod zajednikim naslovom Muke nepromiljenog ivljenja, ide korak dalje od ovoga i razmatra tri aspekta ovekovog ivota koji su takoe vezana za patnju, ali na
drugi nain u odnosu na starost i smrt. Starost i smrt su povezani s naim
telom i otuda su neizbeni, kako za obine, neprobuene ljude, tako i za
one probuene, to nam i govori tekst 2.1 (str. 36). No razlika je u tome
kako i jedni i drugi na njih gledaju i kako reaguju na neprijatne oseaje.
Neznalica na njih reaguje odbojnou, strahom, agonijom, ime zapravo
sebi samo pogorava situaciju, uveava patnju. Jer povrh bolnih telesnih
oseaja, tako stavlja jo jedan sloj bolnih mentalnih oseaja: tuge, besa,
uznemirenosti, straha... Dobro upuen i izveban Budin uenik, kada ga
zadese telesni bolovi, svako od tih iskustava podnosi strpljivo, bez tuge
i besa, jer je svestan da su i to neizbene injenice ivota. Kada na prvi
pogled posmatramo jednu ovakvu situaciju, ini nam se da su telesni i
mentalni bol nerazdvojivi, da su zapravo delovi jednog te istog iskustva.
No Buda je uoio da meu njima postoji jasna linija razgranienja, te da
mi zapravo po navici, a ne po svojoj prirodi, ve na najmanji telesni bol
ili neprijatnost reagujemo na negativan nain, recimo iritiranou. Ta navika je u nama dugo razvijana, ponavljana u bezbroj situacija, sve dok nije
postala automatska, takorei naa druga priroda. No dobra vest glasi da,
poto je nastala, moe i da nestane. Kako? Vrlo jednostavno, bez ikakve
mistikacije, na isti nain kako se i razvijala, neprekidnim ponavljanjem,
vebanjem, ali sada suprotne vrste reakcije, a to su strpljivost, trezvenost i
spokojstvo. Takvo vebanje sastoji se od one vrste mentalnog treninga koji
u nama prvo razvija sabranost (sati), a onda i jasno razumevanje stvari (yo
niso manasikra), neophodno da hrabro dopustimo mogunost postojanja i
zikog bola, a ne da ga tvrdoglavo, a bezuspeno poriemo, odgurujemo.
Posmatrajui ga sa dovoljno mira u sebi, u prilici smo da razvijemo onu
vrstu mudrosti nunu da prevaziemo strah pred bolnim oseajima i oajniku tenju da sebi odvratimo panju raznim zadovoljstvima ula.
Jo jedna uoljiva razlika izmeu neznalice i plemenitog uenika jeste
njihov odnos prema neminovnim promenama okolnosti u kojima ive. I
26

sami smo mnogo puta uverili da su i pored sve nae brige da jednom dostignutu sigurnost to bolje uvrstimo i predupredimo, neprijatna iznenaenja su uvek mogua. U budistikim tekstovima sve te promene, uspone i
padove koji nas mogu zadesiti, jasnoe radi, simbolizuju etiri para suprotnosti, poznatih kao osam vetrova koji duvaju ovim svetom: dobitak i gubitak, ugled i prezir, pohvala i kritika, zadovoljstvo i bol. Tekst 2.2 (str. 38)
jasno pokazuje razliku u reakcijama neukog oveka i znalca kada se nau
u promenjenim okolnostima. Prvi se kao u nekakvom pozoritu ivota as
smeje, as plae, biva ponesen uspehom, razvijajui usput jo mnotvo
drugih loih osobina kakve su gordost, hvalisavost ili bahatost. No, moda
ve narednog dana stie loa vest i onaj jueranji srenik postaje neuspehom potpuno slomljen ovek. U njemu sada opet buja neki novi korov
poput besa, zavisti ili ogorenja. S druge strane, ovek koji je uvideo i do
kraja razumeo nestalnu prirodu ovoga sveta ostaje ovim potpuno nedodirnut. Shvata da ivi u svetu neprekidne smene uzroka i posledica, da su i
povoljna i nepovoljna stanja podjednako prolazna i nastaju iz nekih drugih
uzroka (koji su opet rezultat ranijih uzroka), te e i ova stanja prestati, kada
ti uzroci prestanu da postoje. Sve ovo ne znai da je znalac nekakav zombi
koji ne komunicira ni sa okolinom, niti sa samim sobom. Poenta na koju
Buda ukazuje je da se on ne vezuje za povoljna stanja, ne tri bezglavo za
njima, niti grevito nastoji da umakne onima nepovoljnim. On se, kako
se kae u tekstu, okrenuo od svianja i nesvianja, to znai da se ni sa
jednom od tih promena ne identikuje i tako sebi otvara prostor potpune
slobode u odnosu na promenjivu prirodu bia i sveta.
Tekst 2.3 (str. 39) prati put neupuenog oveka u dobrovoljno ropstvo na jo dubljem nivou. Poto ne vidi stvari kakve zaista jesu, postaje
naroito uznemiren kada primeti da se ta promena deava i njegovom telu
i umu, kada primeti da se sam menja. U svojoj analizi ljudskog bia, Buda
ga je razloio na pet sastavnih delova, koje je nazvao pet sastojaka bia
podlonih vezivanju (paupdnakkhandh). Jedan od njih je materijalni, a etiri mentalna: telo (ili oblik), oseaj, opaaj (kognicija i memorija), mentalni obrasci (navike, gledita itd.) i um (detaljnije u poglavlju 9).
Ovo su elementi koje obino koristimo da bismo izgradili sopstveni oseaj
identiteta; to su stvari za koje se vezujemo jer smatramo da su moje, ja
i moje sopstvo. Kao generalne kategorije, ovih pet sastojaka obuhvataju
sve sa ime bismo mogli da se identikujemo, da uzmemo kao sopstvo ili
posed sopstva. One su temelj dva procesa: identikacije i prisvajanja,
dve osnovne aktivnosti pomou kojih uspostavljamo oseaj identiteta. I
poto u taj oseaj ulaemo vrlo snane emocije, kada uoimo da su njegovi temelji pet sastojaka bia uzdrmani oiglednom promenom, istog
trenutka oseamo strepnju i uznemirenost. Jer, kako mi to vidimo, tu nije
27

re tek o neminovnoj promeni bezlinih fenomena ili procesa u telu, ve o

promeni onoga do ega nam je najvie stalo, same nae sutine i to je vie
nego dovoljan razlog za uzbunu. S druge strane, kae Buda u ovom tekstu,
plemeniti uenik koji je jasno prozreo privid o nekakvom nepromenjivom
sopstvu, koje obitava u nama i upravlja ovim telom, ne identikuje se ni sa
jednim od pet sastojaka bia. To mu daje mogunost da se suoi s prirodnim tokom promena bez egzistencijalne jeze, da posmatra kako apsolutno
sve stvari koje nastanu, traju neko vreme i onda zauvek nestaju.
Taj duboki, unutarnji nemir i strahovi pojedinanog bia se poput ka
mena baenog u vodu neminovno ire u sve veim koncentrinim krugovima i na njegovu okolinu. Tamo se sudaraju s talasanjem drugih, koji
isto tako pokuavaju da na ovaj ili onaj nain umire sopstvenu zebnju ili
oseaj nepotpunosti. esto jedini put ka tome oni vide u potinjavanju drugih svojim interesima i daljem jaanju ega koji je poljuljan. Time itava
zajednica postaje poprite sukoba i nasilja. I kada se osvrnemo na istoriju
ljudskog roda, vidimo da ona velikim delom predstavlja upravo povest takvih sukoba, esto zaogrnutih i opravdavanih najplemenitijim motivima.
Pri svemu tome, menjaju se imena protagonista tih konikata, mesta dogaanja i koriena sredstva, ali osnovna motivacija, osnovne sile koje ih sve
pokree uvek su iste: pohlepa i mrnja, roene iz straha. Potpuno svestan
i ove dimenzije ovekovog postojanja u svetu, osim to je ukazivao na
znaaj individualnog mentalnog samousavravanja i etike discipline, koji
vode probuenju pojedinca, Buda je nastojao da ljudima ponudi i utoite
od nasilja i nepravde koji im nanose drugi.
To nastojanje naroito se ogleda u njegovom naglaavanju znaaja dobronamernosti, prijateljstva, ljubavi i saoseanja. Bezbroj puta u svojim
govorima Buda ukazuje na znaaj opreznosti u postupcima i blagosti u govoru, kako ne bismo povredili druga bia, kao i mirnog reavanja svakog
sukoba. U tom smislu sam budizam daje dobar primer, jer nije zamiljen
kao prozelitistika religija. Da bi to osigurao, Buda je dugom nizu monakih pravila dodao i ono koje monasima i monahinjama propisuje da ne
mogu po svojoj volji da izlau uenje ili poduavaju, ve jedino kada ih
sagovornik izriito zamoli.
Trea grupa govora u ovom poglavlju, nazvana Svet u previranju,
dalje istrauje uzroke patnje, uzroke nasilja i nepravdi u zajednici. Prema
mnogim sociolozima i istoriarima, tenzije i konikti su neizbena obeleja drutva i mnoge socijalne promene izazvane su sukobima razliitih
drutvenih grupa voenih suprotstavljenim interesima. Udrueno s olako
prihvaenom idejom napretka, ovakvo gledanje socijalne konikte smatra zapravo dobrodolima. Setimo se samo starog dobrog Marksa i njegove
tvrdnje da je itava istorija u stvari istorija klasnih sukoba i da ih je mogue
28

reiti jedino nasilnim sredstvima. Nasilje je, poduava nas Marks, ali ne
samo on, babica istorije. Nasuprot ovome, prirodu drutvenih sukoba
budizam vidi na sasvim drugi nain. Na osnovu ovde odabranih tekstova
vidimo da Buda ne zagovara promenu socijalne strukture, niti nagovetava
dolazak nekakvog zlatnog doba po sili istorijske nunosti. On vrlo dobro
zna da su uzroci konikata mnogo dublji i da se nalaze u svakom pojedincu
koji ini tu zajednicu, a da sukobi u drutvu predstavljaju tek spoljanju
projekciju sukoba u samom oveku. Otuda puka promena odnosa u zajednici, kakva god da je, ne garantuje njenu stabilnost i harmoninost, ne
garantuje socijalnu pravdu, ukoliko nije praena i promenama u ljudskom
umu, njegovim sazrevanjem. Tako svaki od etiri odabrana teksta prati
trag nasilja i politike ili ekonomske eksploatacije, koji vodi natrag, sve
do njihovog pravog uzroka, a on lei u neprobuenom umu, u strastima i
sklonostima koji njime gospodare.
U tekstu 3.1 (str. 40) sukob meu pojedinim drutvenim grupama
objanjava se vezanou za ulna zadovoljstva, dok je kod asketa uzrok u
vezanosti za sopstvena gledita. U narednom (tekst 3.2, str. 41) Buda razgovara sa Sakkom, najviim meu bogovima predbudistikog panteona.
Na pitanje sagovornika ta to ljude, zapravo sva bia, i pored elje da ive
u miru i slozi, nagoni da se sukobljavaju i rade jedni drugima o glavi, Buda
u odgovoru izlae genezu sukoba s psiholoke take gledita. Poevi od
konikta, on ide uzronom linijom unazad, preko zavisti i gramzivosti, pa
svianja i nesvianja, udnje i miljenja, sve do sklonosti naeg uma da,
kada kroz ula do njega stigne neki podraaj, iz njega kao iz gejzira ikne
itava bujica novih emocija i misli, matanja i zamiljanja. U onome ko
ima pogrean stav prema svim tim podraajima, bila to slika, zvuk, miris,
ukus, taktilna senzacija ili misao, i njima sledstvenoj bujici, ta energija,
pre ili kasnije, dovede do unutarnjeg sukoba i onda do patnje. Zato Buda,
na drugim mestima u Kanonu, kao lek savetuje pomno motrenje na vratima ula, praeno sveu da svaki stimulans moe voditi smirenju ako ga
prevladamo razumevanjem njegove istinske prirode, ali i do sukoba ako
izmakne kontroli i njime postanemo zaslepljeni. Tekst 3.3 (str. 42) donosi
jednu od verzija uvenog lanca uzronosti, ovaj put vezano za nastanak
sukoba, koji oseaj povezuje sa udnjom, i dalje preko drugih uzroka vodi
sve do hvatanja za batinu i oruje i drugih oblika nasilja. Tekst 3.4 (str.
42) prikazuje kako tri osnovna korena svega loeg pohlepa, mrnja i
obmanutost imaju uasne reperkusije na celo drutvo, pretvarajui se u
nasilje, e za moi i nepravedno nanoenje patnji drugima. Oigledno je
da sva ova etiri teksta pokazuju da je bilo kakva ozbiljna i trajna transformacija drutva mogua jedino putem ozbiljnih promena u moralnom tkivu
pojedinaca koji ga ine. Sve dok su pohlepa, mrnja i obmanutost van kon29

trole, sve dok se, recimo, pohlepa ak promovie kao poeljna, kao motor
razvoja zajednice, posledice su, najblae reeno, problematine. No, kad
se ima u vidu rast kriminaliteta, nasilja i korupcije u savremenim drutvima ili pribliavanje oveanstva taki posle koje unitenje prirodne okoline postaje neminovno, te posledice bi tanije bilo nazvati katastrofalnim.
Budino uenje u sebe ukljuuje i etvrti aspekt ovekovog ivota, koji
nam, za razliku od prethodna tri kojima smo se bavili, nije neposredno
vidljiv. Re je o naoj vezanosti za krug preporaanja (sasra). U skladu s idejama koje su bile u irokoj upotrebi u Indiji toga vremena, Buda
poduava da ivot koji trenutno ivimo nije izolovana pojava, ve samo
jedna faza u okviru serije preporaanja. Prema njegovom tumaenju, meutim, ta serija se beskrajno protee u prolost i nemogue je pronai njen
poetak, jer ni ovaj svet nema svoj trenutak stvaranja, on postoji oduvek.
Takvu jednu ideju, slino beskonanosti prostora, ovekovom umu nije
lako da sebi predoi. Otuda u tekstovima 4.1 i 4.2 (str. 43). Buda pokuava
slikovito da doara taj bezbroj ivota, kao i bezbroj recimo majki i oeva
koje smo u njima imali. Niz preporaanja nije beskonaan samo u pravcu
prolosti, ve potencijalno i u budunosti. Sve dok neznanje i udnja u
nama ostaju netaknuti, taj proces se odvija bez kraja. Ovo je za Budu i rani
budizam zapravo kljuno saznanje vezano za ovekovo postojanje: svako
od nas vezan je za veni krug preporaanja, a okove kojima je okovan
sam je iskovao. Te okove upravo ine nae neznanje i neugasiva udnja
u nama. Tako besciljno tumaramo kroz nezamislivo duge cikluse (kappa;
skr. kalpa) irenja, trajanja, skupljanja u jednu taku i unitenja kroz koje
prolazi itav kosmos, da bi iz te take unitenja ponovo nastao novi svet. U
tekstovima 4.3 i 4.4 (str. 44) Buda izvodi dva poreenja koja treba makar
priblino da predstave duinu jednog ciklusa, a onda i njihov ukupan broj
kroz koji je svet do sada proao. I pored svega, na um teko da je u stanju
da funkcionie u tako velikim relacijama i da ih potpuno razume.
Kada ovu velianstvenu kosmiku sliku, dostojnu nekakve budistike
Odiseje u svemiru 2001, stavimo pod mikroskop, vidimo bia koja slepo
tumaraju iz ivota u ivot, kao beskrajne rtve roenja, starosti, bolesti i
smrti. Gonjena udnjom, ona sasvim retko uspevaju da se na trenutak zau
stave i paljivo zagledaju put koji su prela. Kako to kae tekst 4.5 (str.
45), umesto toga, ona neprekidno krue oko pet sastojaka bia poput psa
koji tri oko stuba za koji je privezan. Kako ih neznanje spreava da dublje
razumeju alosnu situaciju u kojoj se nalaze, nisu sposobna ni da razaberu
put koji vodi do slobode. Ogromna veina ljudi ivi potpuno uronjena u
ulna zadovoljstva. Drugi, gonjeni potrebom za vlau, statusom i tuim
divljenjem, provode ivot u nastojanju da ugase taj neiscrpni poriv. Neki
trei, u strahu od potpunog nestanka posle smrti, stvaraju nove sisteme
30

verovanja koja njihovom egu, njihovoj zamiljenoj dui, stavljaju u izgled

veni ivot. Manjina traga za putem osloboenja iz kruga preporaanja,
traga za trajnom sreom smirenja koja bi zamenila trenutnu sreu uznemirenja ula, ali ne zna gde da je nae. Upravo u tome, da ovim poslednjima
ponudi putokaz, video je Buda smisao svoje pouke i svoga delovanja.
I na kraju, re-dve o naslovu ove knjige. Ovako sam uo ili na pliju Eva me suta jeste uvena reenica koja stoji na poetku mnogih
govora u Pli kanonu. Izgovorio ju je nanda, verni Budin pratilac poslednjih dvadesetpet godina njegova ivota. Nekoliko meseci posle Budine
smrti, na prvom budistikom saboru okupili su se najistaknutiji uenici da
bi po seanju recitovali Uiteljeve govore kojima su prisustvovali i tako
definisali ta se smatra autentinim uenjem, a ta ne. Kao neko ko je po
prirodi svog poloaja bio neprekidno uz Budu, najvei doprinos ovom
konsolidovanju Kanona, a posebno Sutta pitke, dao je upravo Ananda,
zahvaljujui svojoj neverovatnoj moi pamenja. Recitujui neki govor,
kao potvrdu da mu je lino prisustvovao i tako svom kazivanju dao peat
autentinosti, zapoinjao ga je upravo reima: Ovako sam uo. Od tada
do danas ova reenica u zemljama theravda budizma jeste simbol i najava
onog neprocenjivog to sledi istinske Budine Dhamme.

1. GLASNICI

1.1 Starost, bolest i smrt

Kraj Svatthija. Pasenadi, kralj Kosale, ovako ree Blaenom: Poto
vani gospodine, da li onaj ko se rodi moe da oekuje bilo ta drugo osim
starosti i smrti?2
Onaj ko se rodi, veliki kralju, ne moe da oekuje nita drugo osim
starosti i smrti. ak i ovi moni plemii materijalno obezbeeni, sa velikim imanjem, sa mnogo zlata i srebra, sa obiljem blaga i imetka, sa obiljem
stoke i prinosa zato to su se rodili, ne mogu da oekuju nita drugo osim
2 Kralj Pasenadi, vladar drave Kosala, jedne od dve najmonije drave u Indiji u Budino vreme. Njegova prestonica Svatthi, tanije etavana, gaj princa ete u njezinoj blizini,
mesto je mnogih Budinih govora. Taj gaj bio je poznat i kao Anthapindikin park, poto
ga je ovaj bogati trgovac iz Svatthija kupio i poklonio budistikoj monakoj zajednici.
U Kanonu se Pasenadi opisuje kao vrlo odan Budin sledbenik, mada se ne pominje da je
dostigao bilo koji stupanj uvida u istinu. itavo tree poglavlje u Samyutta nikyi Kosala
smyutta belei njegove razgovore s Budom.

31

starosti i smrti. ak i ovi moni bramani... moni domaini materijalno

obezbeeni... sa obiljem stoke i prinosa zato to su se rodili, ne mogu da
oekuju nita drugo osim starosti i smrti. ak i ovi monasi, koji su probueni, u kojima su neistoe uklonjene, koji su proiveli svetaki ivot, uinili to treba uiniti, odloili teret, dostigli svoj cilj, sasvim razorili okove
postojanja i sebe potpuno oslobodili putem savrenog znanja, ak i njihovo
je telo podlono propadanju.3
Ko prekrasne koije kraljeve to propadnu,
i ovo telo takoe raspadne se
Ali za Dhammu dobrih propasti nema,4
i zato je dobri dobrima objavie.

armaraa sutta Starost i smrt (SN 3:3)

1.2 Poreenje sa planinom

Kraj Svatthija. Jednom prilikom Pasenadi, kralj Kosale, otide kod
Blaenog usred dana i, stigavi, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako
sedeo, Blaeni mu ree:
Veliki kralju, otkuda to da dolazi usred dana?
Malopre sam, gospodine, bio zaokupljen poslovima svojstvenim
kraljevima, zatrovanim otrovom vlasti, opsednutim pohlepom za ulnim
zadovoljstvima, koji su uspostavili vrstu vlast nad svojom zemljom i vladaju osvojivi ogromne teritorije.
A ta misli, veliki kralju? Pretpostavimo da ti ovek, poverljiv i po
uzdan, doe s istoka i ovako ti kae: Vae visoanstvo, trebalo bi da znate
da stiem s istoka. Tamo sam video golemu planinu, see do oblaka, valja
se ovamo i usput mrvi sva iva bia pred sobom. Uinite, vae visoanstvo,
sve to mislite da uiniti treba. Tada drugi ovek doe sa zapada... tada
trei ovek doe sa severa... i etvrti ovek, poverljiv i pouzdan, doe s juga
i ovako kae: Vae visoanstvo, trebalo bi da znate da stiem s juga. Tamo
sam video golemu planinu, see do oblaka, valja se ovamo i usput mrvi sva
iva bia pred sobom. Uinite, vae visoanstvo, sve to mislite da uiniti
treba. Ako, veliki kralju, tako velika opasnost iskrsne, takvo uasno razara
nje ljudskih ivota, ako je ljudsko stanje tako teko zadrati, ta bi u takvoj
3 Kada govori o probuenom oveku (arahant), Buda njegovu sudbinu ne opisuje onako kako ona izgleda spolja, to jest kao starost i smrt, ve kroz arahantovo lino iskustvo,
kao puko propadanje i odlaganje tela. To je zato to arahant, osloboen svakog pojma ja
i moje, propast i razlaganje tela ne percipira kao starost i smrt toga ja.
4 Dhamma dobrih jeste metafora za krajnji cilj budistikog puta, nibbnu. Poto je
neuslovljena, ona ne zavisi ni od kakvih uzroka koji mogu da nastanu i nestanu, te ne moe
ni da propadne.

32

situaciji trebalo uiniti?

Ako, potovani gospodine, tako velika opasnost iskrsne, takvo uasno razaranje ljudskih ivota i ako je ljudsko stanje tako teko zadrati, ta
drugo bi u takvoj situaciji trebalo uiniti nego postupati u skladu sa Dhammom,5 ispravno se ponaati, initi povoljna, dobra dela?
E onda te ja obavetavam, veliki kralju, najavljujem ti, veliki kralju,
starost i smrt se valjaju pravo na tebe. Kada starost i smrt idu pravo prema
tebi, veliki kralju, ta bi u takvoj situaciji trebalo uiniti?
Ako starost i smrt idu pravo prema meni, potovani gospodine, ta
drugo bi u takvoj situaciji trebalo uiniti nego postupati u skladu sa Dham
mom, ispravno se ponaati, initi povoljna, dobra dela?
Ima sluajeva, potovani gospodine, da kraljevi, zatrovani otrovom
vlasti, opsednuti pohlepom za ulnim zadovoljstvima, uspostave vrstu
vlast nad svojom zemljom i vladaju osvojivi ogromne teritorije, zahvaljujui borbama sa bojnim slonovima, zahvaljujui konjikim bitkama,
borbama bojnih koija i borbama peadije. Ali nema nade u pobedu zbog
takvih bitaka, nema anse za uspeh, kada se starost i smrt valjaju pravo na
nas. Na ovom kraljevskom dvoru, potovani gospodine, ima savetnika koji
su, kada neprijatelji na nas krenu, u stanju da ih nadmudre na razliite naine; ali nema nade u pobedu uz takvo nadmudrivanje, nema anse za uspeh,
kada se starost i smrt valjaju pravo na nas. Na ovom kraljevskom dvoru,
potovani gospodine, toliko je zlata i srebra u trezoru, da smo s takvim
bogatstvom u stanju da potkupimo neprijatelje kada na nas krenu; ali nema
nade u pobedu uz takvo bogatstvo, nema anse za uspeh, kada se starost i
smrt valjaju pravo na nas. Dok starost i smrt idu pravo na mene, potovani
gospodine, ta drugo bi u takvoj situaciji trebalo uiniti nego postupati u
skladu sa Dhammom, ispravno se ponaati, initi povoljna, dobra dela?
Tako je, veliki kralju! Tako je, veliki kralju! Kada starost i smrt idu
pravo na tebe, ta drugo bi u takvoj situaciji trebalo uiniti nego postupati
u skladu sa Dhammom, ispravno se ponaati, initi povoljna, dobra dela?
Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Sreni, uitelj, nastavi:
Kao to se ogromne stene,
planine to paraju nebo,
mogu primicati sa svih strana,
5 Dhamma (skr. dharma), jedan od kljunih budistikih pojmova, koji ima niz znaenja:
(1) dogaaj; neki fenomen; (2) prirodni poredak stvari; (3) kvalitet svesti; (4) Budino uenje; (5) naela ponaanja koja bi ljudi trebalo da slede kako bi iveli u skladu s prirodnim
poretkom stvari; (6) kvaliteti uma koje bi trebalo da razvijaju kako bi razvili potencijale
uma. Sledstveno tome, dhamma se koristi i da oznai svako uenje koje poduava ovakvim
naelima. Tako Budina Dhamma oznaava njegovo uenje i direktno iskustvo nibbne,
utrnua ivotne ei, onaj kvalitet kojem to uenje stremi.

33

lomei sve pred sobom

tako i starost i smrt stiu
i slamaju iva bia:
plemenite ratnike, svetenike, trgovce,
najamnike, sluge i smetlare;
nikoga ne tede na svom putu,
ve gaze sve na ta naiu.
Tu nadu u pobedu ne daju
ni ete slonova, koija i peadije.
Ne pobeuje ni vetina nadmudrivanja,
niti potkupljivanje bogatstvom spaava.
Zato mudrac ovde,
videvi ta je za njega dobro,
nepokolebljiv, stie poverenje
u Budu, Dhammu i Sanghu.6
Onog ko postupa u skladu sa Dhammom
milju, reima i delom,
toga hvale u ivotu ovom,
posle smrti, taj se raduje u ivotu novom.
Pabbatpama sutta Poreenje sa planinom (SN 3:25)

1.3 Boanski glasnici

Monasi, tri su boanska glasnika.7 Koja tri?
Postoji onaj ko se loe ponaa telom, govorom i milju. I poto se tako
ponaa, posle sloma tela, posle smrti, raa se u svetu bola, na loem odredi
tu, u niem svetu, u istilitu. Tamo ga uvari dohvate za obe ruke i izvedu
pred Yamu, gospodara smrti,8 s ovim reima: Ovaj ovek, vae visoanstvo, nije potovao oca ni majku, niti askete i bramane, niti je potovao
starije u porodici. Neka mu vae visoanstvo odredi odgovarajuu kaznu!
6 Re je o takozvana tri sigurna utoita ili oslonca: 1. Buda kao uitelj i primer da
probuenje jeste mogue, 2. uenje koje je objavio, 3. zajednica njegovih sledbenika koji
svojim ivotima otelovljuju to uenje. O ovome e biti vie rei kasnije.
7 Devadta. U tradicionalnom opisu ranih godina Budinog ivotopisa tek je susret sa
starcem, bolesnikom i mrtvacem razvejao njegovu opinjenost ulnim zadovoljstvima i
poveo ga putem ka probuenju. Prema narodnom predanju, to su zapravo bili devadta,
prerueni bogovi, koji su sili na zemlju da bi ga trgli iz egzistencijalnog dremea. To kasnije predanje verovatno je nastalo na osnovu ovog govora.
8 Kao to smo napomenuli, ivot u istilitu nije vean. Takav bolni oblik egzistencije
je u tanoj srazmeri s prethodno uinjenim loim delima i okonae se onda kada uzrona
sila koja ga je uslovila bude iscrpena. U tom trenutku sila dobrih dela uinjenih u prolosti
moda e imati ansu da dejstvuje i donese srenije preporaanje.

34

Onda, monasi, kralj Yama pita tog oveka, propituje ga i govori mu u

vezi sa prvim boanskim glasnikom: Zar nikada nisi video, dobri moj o
vee, prvog boanskog glasnika kako se pojavljuje meu ljudima?
A ovaj mu odgovara: Ne, gospodine, nisam ga video.
Onda mu kralj Yama kae: Ali, dobri moj ovee, zar nikada nisi video enu ili mukarca, od osamdeset, devedeset ili stotinu godina, slabog,
povijenog poput spone kojom se uvruju krovne grede, oslonjenog na
tap, kako se tetura dok hoda, bolnog jer su ga mladost i snaga napustili,
bez zuba, sede i retke kose ili bez nje, smeuranog, ranjavih udova?
A ovaj mu odgovara: Da, gospodine, video sam.
Onda mu kralj Yama kae: Dobri moj ovee, zar tebi, otroumnoj i
zreloj osobi, nikada nije palo na pamet: I ja sam podloan starenju i ne
mogu ga izbei. Trebalo bi da sada inim plemenita dela telom, govorom
i milju?
Ne, gospodine, nisam to mogao da pomislim, bio sam nepromiljen.
Na to kralj Yama kae: Zbog nepromiljenosti, dobri moj ovee,
propustio si da ini plemenita dela telom, govorom i milju. Onda e te
zadesiti sudbina u skladu sa takvom nepromiljenou. Taj tvoj lo postupak nisu uinili majka ili otac, braa, sestre, prijatelji ili poznanici, niti
roaci, boanstva, askete ili bramani. Nego si upravo ti nainio to loe delo
i ti e morati da okusi njegov plod.
Kada je, monasi, kralj Yama tako pitao tog oveka, tako ga propitao
i rekao mu za prvog boanskog glasnika, on ga ponovo pita, propituje i
govori u vezi s drugim boanskim glasnikom:
Zar nikada nisi video, dobri moj ovee, drugog boanskog glasnika
kako se pojavljuje meu ljudima?
Ne, gospodine, nisam ga video.
Ali, dobri moj ovee, zar nikada nisi video enu ili mukarca, koji
je bolestan i u mukama, ozbiljno oboleo, kako lei u sopstvenom izmetu,
kako neko drugi mora da ga podie, neko drugi da ga stavlja u krevet?
Da, gospodine, video sam.
Dobri moj ovee, zar tebi, otroumnoj i zreloj osobi, nikada nije palo
na pamet: I ja sam podloan bolesti i ne mogu je izbei. Trebalo bi da sada
inim plemenita dela telom, govorom i milju?
Ne, gospodine, nisam to mogao da pomislim, bio sam nepromiljen.
Zbog nepromiljenosti, dobri moj ovee, propustio si da ini pleme
nita dela telom, govorom i milju. Onda e biti tretiran u skladu sa svojom
nepromiljenou. Taj tvoj lo postupak nisu uinili majka ili otac, braa,
sestre, prijatelji ili poznanici, niti roaci, boanstva, askete ili bramani.
Nego si upravo ti nainio to loe delo i ti e morati da okusi njegov plod.
Kada je, monasi, kralj Yama tako pitao tog oveka, tako ga propitao
35

i rekao mu za drugog boanskog glasnika, on ga ponovo pita, propituje i

govori u vezi s treim boanskim glasnikom: Zar nikada nisi video, dobri
moj ovee, treeg boanskog glasnika kako se pojavljuje meu ljudima?
Ne, gospodine, nisam ga video.
Ali, dobri moj ovee, zar nikada nisi video enu ili mukarca, koji je
ve dan, dva ili tri mrtav, nadut le, bez boje, kako truli?
Da, gospodine, video sam.
Dobri moj ovee, zar tebi, otroumnoj i zreloj osobi, nikada nije palo
na pamet: I ja sam podloan smrti i ne mogu je izbei. Trebalo bi da sada
inim plemenita dela telom, govorom i milju?
Ne, gospodine, nisam to mogao da pomislim, jer sam bio nepromi
ljen.
Zbog nepromiljenosti, dobri moj ovee, propustio si da ini pleme
nita dela telom, govorom i milju. Onda e biti tretiran u skladu sa svojom
nepromiljenou. Taj tvoj lo postupak nisu uinili majka ili otac, braa,
sestre, prijatelji ili poznanici, niti roaci, boanstva, askete ili bramani.
Nego si upravo ti nainio to loe delo i ti e morati da okusi njegov
plod.
Devadta sutta Boanski glasnici (AN 3:36)

2. MUKE NEPROMILJENOG IVLJENJA

2.1 Strela bolnih oseaja

Monasi, kada ga pogodi oseaj bola, neuk, prost ovek ali, tui i
jadikuje, plae udarajui se u grudi, postaje nesrean. Tako on osea dva
bola, ziki i mentalni. Ba kao kada bi oveka pogoenog jednom strelom, ubrzo potom pogodila i druga, tako da osea bol dveju strela. Na isti
nain, kada ga pogodi oseaj bola, neuk, prost ovek ali, tui i jadikuje, plae udarajui se u grudi, postaje nesrean. Tako on osea dva bola,
ziki i mentalni. I dok osea isti taj oseaj bola, u sebi razvija odbojnost
prema njemu. Kad razvija odbojnost prema bolnom oseaju, u osnovi toga
je prikrivena sklonost uma ka odbojnosti.9 Pogoen bolom, on traga za ushienjem u ulnom zadovoljstvu. Zato? Zato jer neuk, prost ovek ne vidi
9 Prikrivene sklonosti ili latentne tendencije (anusaya) ka tetnim stanjima lee uspavane u umu i aktiviraju se tek kada su provocirane nekim ulnim podraajem. U Kanonu se
na nekim mestima, kao i u ovom govoru, pominju tri takve tendencije: udnja za prijatnim
oseajem (rgnusaya); odbojnost prema bolnom oseaju (patighnusaya) i neznanje u pogledu ni bolnog ni prijatnog oseaja (avinusaya). Na drugim mestima se govori o sedam
prikrivenih sklonosti: udnja za ulnim zadovoljstvima, odbojnost, spekulativna gledita,
sumnja, obmanutost, udnja za venim postojanjem i neznanje.

36

nijedan drugi izlaz iz bolnog oseaja osim ulnog zadovoljstva.10 A kad

traga za ushienjem u ulnom zadovoljstvu, u osnovi toga je prikrivena
sklonost uma ka udnji za tim ulnim zadovoljstvom. On ne razume ono
to se dogaa, a to su nastanak i nestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u
sluaju ovih oseaja.11 A kad ne razume nastanak i nestanak, zadovoljenje,
opasnost i izlaz u sluaju ovih oseaja, u osnovi toga je prikrivena sklonost uma ka neznanju u odnosu na oseaj koji nije ni bolan ni prijatan.
Ako doivljava prijatan oseaj, za njega se vezuje. Ako doivljava bolan
oseaj, za njega se vezuje. Ako doivljava ni bolan ni prijatan oseaj, za
njega se vezuje. Takav se kaem vam, monasi, naziva neukim, prostim o
vekom, koji je vezan za roenje, starost i smrt, vezan za alost, naricanja,
bol, uznemirenost i oaj, vezan za patnju. Monasi, kada ga pogodi oseaj
bola, dobro upuen, plemeniti uenik ne ali, ne tui i ne jadikuje, ne plae
udarajui se u grudi, ne postaje nesrean.12 Tako on osea samo ziki bol,
ali ne i mentalni. Ba kao kada bi oveka pogodila jedna strela, ali ga ubrzo
potom ne pogodi i druga, tako da doivljava oseaj izazvan samo jednom
strelom. Na isti nain, kada ga pogodi oseaj bola, dobro upuen, plemeniti
uenik doivljava samo jedan bol, ziki, ali ne i mentalni.
A kad ga pogodi isti taj oseaj bola, on ne razvija odbojnost prema
njemu. Poto ne razvija odbojnost prema bolnom oseaju, u osnovi nema
ni prikrivene sklonosti uma ka odbojnosti. Pogoen bolom, on ne traga za
ushienjem u ulnom zadovoljstvu. Zato? Zato jer dobro upuen, plemeniti uenik zna za drugi izlaz iz bolnog oseaja sem ulnog zadovoljstva.
I poto ne traga za ushienjem u ulnom zadovoljstvu, u osnovi nema ni
prikrivene sklonosti uma ka udnji za tim ulnim zadovoljstvom. On stvari
razume onakvim kakve zaista jesu, a to su: nastanak i nestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u sluaju ovih oseaja. Kad razume nastanak i nestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u sluaju ovih oseaja, u osnovi toga
nema ni prikrivene sklonosti uma ka neznanju u odnosu na oseaj koji nije
ni bolan ni prijatan.
10 Komentar ovde navodi da su mogui izlazi u koncentraciji, putu oplemenjivanja
uma i plodu tog puta. Poto neupuen ovek za njih ne zna, jedini izlaz koji on vidi jesu
zadovoljstva ula.
11 Ovih pet termina ine osnovni obrazac za kontemplaciju: nastanak i nestanak (sa
mudaya, atthangama) ukazuju na osnovnu karakteristiku prolaznosti. O ostala tri lana,
zadovoljenju, opasnosti i izlazu (assda, dinava, nissarana) bie rei u poglavlju 6.
12 Dobro upuen, plemeniti uenik koji se ovde pominje jeste potpuno probueni
Budin sledbenik (arahant), koji je u sebi iskorenio sklonosti ka odbojnosti, poudi i neznanju. No i ostali koji praktikuju Budin put, iako nisu u stanju da odre savreno spokojstvu
u susretu sa zikim bolom, mogu vebati prevladavanje oaja i straha pri njegovom doivljavanju. Svako, pa i Buda, jeste podloan zikom bolu. No merilo duhovnog napretka
upravo i jeste mera u kojoj smo u stanju da ne budemo potpuno preplavljeni strahom i
oajem zbog zikog bola i tako stvaramo dodatnu, mentalnu patnju.

37

Kad doivljava prijatan oseaj, s njim se ne poistoveuje. Kad doiv

ljava bolan oseaj, s njim se ne poistoveuje. Kad doivljava ni bolan ni
prijatan oseaj, s njim se ne poistoveuje. Takav se, kaem vam, monasi,
naziva plemenitim uenikom, koji nije vezan za roenje, starost i smrt, nije
vezan za alost, naricanja, bol, uznemirenost i oaj, nije vezan za patnju.
Monasi, to je razlika, to je nepodudarnost, to je ono to razdvaja dobro
upuenog, plemenitog uenika od neukog, prostog oveka.
Salla sutta Strela (SN 36:6)

2.2 Mne ovoga sveta

Osam je, monasi, stvari na svetu koje neprekidno pokreu ovaj svet,
kao to i svet neprekidno pokree tih osam stvari. Kojih osam? Dobitak i
gubitak, ugled i prezir, pohvala i pokuda, zadovoljstvo i bol.
Neuk, prost ovek susree se sa tih osam stvari, s njima se susree i dobro upuen, plemeniti uenik. Pa u emu je onda razlika, ta je
nepodudarnost, ta je to to razdvaja znalca, sledbenika plemenitih, od neukog, prostog oveka?
Potovani gospodine, nae znanje o tim stvarima ima koren u Blae
nom, ono ima Blaenog kao svog vodia i zatitnika. Bilo bi dobro, poto
vani gospodine, ako bi nam Blaeni objasnio znaenje te tvrdnje. Ono to
uju, monasi e dobro zapamtiti.
Sluajte onda, monasi, i dobro pazite, a ja u govoriti.
Da, gospodine, odgovorie monasi. Onda Blaeni ovako nastavi:
Monasi, kada se neuk, prost ovek susretne s dobitkom, on ne razmi
lja ovako: Ovaj dobitak koji me je zadesio je nestalan, povezan sa patnjom, podloan promeni. On ga ne vidi onakvog kakav zaista jeste. I
kad se susretne s gubitkom, ugledom i prezirom, pohvalom i pokudom,
zadovoljstvom i bolom, on onda ne razmilja ovako: Sve ovo to me je
zadesilo je nestalno, povezano sa patnjom, podlono promeni. On sve to
ne vidi takvo kakvo zaista jeste.
Takav ovek je opsednut dobitkom i gubitkom, ugledom i prezirom,
pohvalom i pokudom, zadovoljstvom i bolom. Kad naie dobitak, on je
ushien, kad naie gubitak. on je utuen. Kad naie ugled, on je ushien,
kad naie prezir, on je utuen. Kad naie pohvala, on je ushien, kad naie
pokuda, on je utuen. Kad naie zadovoljstvo, on je ushien, kad naie
bol, on je utuen. Zaokupljen tako svianjem i nesvianjem, kaem vam,
on se nee osloboditi roenja, starosti i smrti, niti alosti, naricanja, bola,
uznemirenosti i oaja, nee se osloboditi patnje.
Ali, monasi, kad se dobro upuen, plemeniti uenik susretne s dobit

38

kom, on onda razmilja ovako: Ovaj dobitak koji me je zadesio je nestalan, povezan s patnjom, podloan promeni. I kad se susretne s gubitkom,
ugledom i prezirom, pohvalom i pokudom, zadovoljstvom i bolom, on raz
milja isto. On sve te stvari vidi onakvima kakve zaista jesu i nije njima op
sednut. Otuda, kad naie dobitak, on nee biti ushien, kad naie gubitak,
nee biti utuen. Kad naie ugled, nee biti ushien, kad naie prezir, nee
biti utuen. Kad naie pohvala, nee biti ushien, kad naie pokuda, nee
biti utuen. Kad naie zadovoljstvo, nee biti ushien, kad naie bol, nee
biti utuen. Okrenuvi se tako od svianja i nesvianja, kaem vam, on e
se osloboditi roenja, starosti i smrti, osloboditi alosti, naricanja, bola,
uznemirenosti i oaja, oslobodie se patnje.
U tome je, monasi, razlika, u tome je nepodudarnost, to je ono to raz
dvaja znalca, sledbenika plemenitih od neukog, prostog oveka.
Dutiya-lokadhamma sutta Drugi govor o stvarima ovog sveta (AN 8:6)

2.3 O strepnji zbog promene

Monasi, poduiu vas uznemirenosti usled vezivanja i spokojstvu
usled nevezivanja. Posluajte i dobro pazite, a ja u vam govoriti.
Da, potovani gospodine, odgovorie monasi. A Blaeni ovako nastavi:
Kako to, monasi, nastaje uznemirenost usled vezivanja? Neuk, prost
ovek koji ne mari za plemenite i ne poznaje i nevian je njihovoj Dhammi,
koji ne mari za uzviena bia i ne poznaje i nevian je njihovoj Dhammi,
oblik smatra sopstvom ili misli da sopstvo poseduje oblik, da je oblik u
sopstvu ili da je sopstvo u obliku.13 I onda se taj njegov oblik menja, postaje drugaiji. Kako se taj oblik menja, postaje drugaiji, tako i njegova
svest postaje zaokupljena tom promenom oblika. Uznemirenost i itav roj
drugih mentalnih stanja roenih iz zaokupljenosti promenom oblika nastavljaju da opsedaju njegov um. Poto mu je um opsednut, on sam biva
uplaen, nesrean i ispunjen strepnjom; usled vezivanja postaje uznemiren.
On oseaj smatra sopstvom... opaaj smatra sopstvom... mentalne
obrasce smatra sopstvom... svest smatra sopstvom ili misli da sopstvo poseduje svest, da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. I onda se ta
njegova svest menja, postaje drugaija. Kako se ta svest menja, postaje
13 Neuk, prost ovek (assutav puthuana) jeste onaj ko ne obraa panju na ono
emu poduavaju Buda i njegovi uenici, koji se oznaavaju terminima plemeniti (ariya)
i dostojan ovek (sappurisa). Njemu takoe nedostaju znanje o samom uenju i praktian trening u njemu. Sopstvo (atta) ovde oznaava nae najdublje bie, ono sa ime se
poistoveujemo, ja ili ego, za koje Buda takoe pokazuje da poseduje tek privid stalnosti,
da u veoj meri predstavlja proces u stalnoj promeni, nego neki nepromenjivi entitet. O
ovom vrlo vanom uenju, osobenom za budizam, bie vie govora u nastavku, narodito u
poglavlju 9.

39

drugaija, tako i njegova svest postaje zaokupljena tom promenom svesti.

Uznemirenost i itav roj drugih mentalnih stanja roenih iz zaokupljenosti
promenom svesti nastavljaju da opsedaju njegov um. Poto mu je um opsednut, on sam biva uplaen, nesrean i ispunjen strepnjom; usled vezivanja postaje uznemiren.
Na taj nain, monasi, nastaje strepnja usled vezivanja.
A kako, monasi, nastaje spokojstvo usled nevezivanja? Dobro upuen,
plemeniti uenik koji se zanima za plemenite i poznaje i vian je njihovoj
Dhammi, oblik ne smatra sopstvom, niti misli da sopstvo poseduje oblik,
da je oblik u sopstvu, niti da je sopstvo u obliku. I onda se taj njegov
oblik menja, postaje drugaiji. Uprkos tome to se taj oblik menja, postaje drugaiji, njegova svest ne postaje zaokupljena promenom oblika.
Uznemirenost i itav roj drugih mentalnih stanja roenih iz zaokupljenosti
promenom oblika ne opsedaju njegov um. Poto mu um nije opsednut, ni
on sam nije uplaen, nije nesrean, niti ispunjen strepnjom; zahvaljujui
nevezivanju postaje on spokojan.
On oseaj ne smatra sopstvom... opaaj ne smatra sopstvom... mentalne obrasce ne smatra sopstvom... svest ne smatra sopstvom, niti misli da
sopstvo poseduje svest, da je svest u sopstvu, niti da je sopstvo u svesti. I
onda se ta njegova svest menja, postaje drugaija. Uprkos tome to se ta
svest menja, postaje drugaija, njegova svest ne postaje zaokupljena promenom svesti. Uznemirenost i itav roj drugih mentalnih stanja roenih
iz zaokupljenosti promenom svesti ne nastavljaju da opsedaju njegov um.
Poto mu um nije opsednut, ni on sam nije uplaen, nije nesrean, niti ispunjen strepnjom; zahvaljujui nevezivanju postaje on spokojan.
Na taj nain, monasi, nastaje spokojstvo usled nevezivanja.
Updparitassan sutta Nemir vezivanja (SN 22:7)

3. SVET U PREVIRANJU

3.1 Poreklo konikta

Braman rmadando otide do potovanog Mahkane,14 ljubazno
se pozdravi s njim, pa sede sa strane. Sedei tako, braman rmadando
ovako ree potovanom Mahkani:
Koji li je uzrok, uitelju Kano, koji je razlog da se vojnik s vojni
kom svaa, da se braman s bramanom svaa, da se domain s domainom
14 Mahkanu je Buda na jednom drugom mestu u Kanonu oznaio kao prvog meu
svojim uenicima koji su u stanju detaljno da analiziraju ono to je Buda ukratko izloio.
Pre nego to se pridruio monakoj zajednici, bio je bramanski svetenik na dvoru kralja
andapaotte.

40

svaa?
Bramane, vezanost za ulna zadovoljstva, robovanje ulnim
zadovoljstvima, ksiranost na ulna zadovoljstva, opsednutost ulnim zadovoljstvima, zavisnost od ulnih zadovoljstava, to je razlog da se vojnik
s vojnikom svaa, da se braman s bramanom svaa, da se domain s domainom svaa.
A koji li je onda uzrok, uitelju Kano, koji je razlog da se asketa
s asketom svaa?
Bramane, vezanost za gledita, robovanje gleditima, ksiranost na
gledita, opsednutost gleditima, zavisnost od gledita, to je razlog da se
asketa s asketom svaa.
Samaitta vagga Poglavlje o uravnoteenom umu (AN 2:38, skraeno)

3.2 Zato bia ive u mrnji?

Sakka, vladar bogova, ovako upita Blaenog: Bia ele da ive bez
mrnje, povreivanja, neprijateljstva i zle namere, ona ele da ive u miru.
Pa ipak, bia ive u mrnji, povreuju jedna drugo, neprijatelji su i rade
jedni drugima o glavi. Kojim su okovima zarobljeni, gospodine, da ipak
ive na takav nain?
[Blaeni na to odgovori:] Vladaru bogova, okovi zavisti i gramzivosti predstavljaju ono zbog ega bia, iako ele da ive bez mrnje, povreivanja, neprijateljstva i zle namere, iako ele da ive u miru, ipak ive u
mrnji, povreuju jedna drugo, neprijatelji su i rade jedni drugima o glavi.
To bee odgovor Blaenog, a Sakka, ushien, uzviknu: Tako je, Bla
eni! Tako je, Sreni! Zahvaljujui odgovoru Blaenog prevaziao sam
svoju sumnju i oslobodio se nesigurnosti.
Poto se zahvalio, Sakka postavi jo jedno pitanje: Ali ta je to, gospodine, to izaziva zavist i gramzivost, ta je njihov izvor, kako se raaju,
kako nastaju? ta to postoji da bi oni nastali, a ega kada nema, nema ni
njih?
Vladaru bogova, svianje i nesvianje izazivaju zavist i gramzivost,
to je njihov uzrok, tako se raaju, tako nastaju. Kad to dvoje postoje, tada
i zavist i gramzivost nastaju; kad toga dvoga nema, tada ni zavist i gramzivost ne nastaju.
Ali ta to, gospodine, izaziva svianje i nesvianje...?
Vladaru bogova, njih izaziva udnja...
Ali ta to, gospodine, izaziva udnju...?
Vladaru bogova, ona nastaje na osnovu misli. Kada um misli o ne
emu, udnja se raa; kada um ne misli o neemu, udnja se ne raa.

41

Ali ta to, gospodine, izaziva misao...?

Misao, vladaru bogova, nastaje na osnovu umnoavanja opaaja i
pojmova.15 Kad umnoavanje opaaja i pojmova postoji, i misao nastaje;
kad umnoavanja opaaja i pojmova nema, ni misao ne nastaje.
Sakkapaha sutta Sakkino pitanje (DN 21, odlomak)

3.3 Mrani lanac uzronosti

Tako, Ananda, uslovljena oseajem nastaje udnja; uslovljeno udnjom nastaje traganje; uslovljen traganjem nastaje dobitak; uslovljeno dobitkom nastaje donoenje odluke; uslovljeni donoenjem odluke nastaju
strast i pouda; uslovljena strau i poudom nastaje vezanost; uslovljena
vezanou nastaje posesivnost; uslovljena posesivnou nastaje gramzivost; uslovljena gramzivou nastaje reenost da se to to smo zgrabili
sauva po svaku cenu, a iz toga onda izviru razne loe, razne tetne stvari
hvatanje za batinu i oruje, sukobi, svae i rasprave, uvrede, ogovaranje
i laganje.16
Mah-nidna sutta Dugi govor o nastanku (DN 15, odlomak)

3.4 Koreni nasilja i potinjavanja

Pohlepa, mrnja i obmanutost17 bilo koje vrste jesu tetne. Koji god
postupak da pohlepnik, mrzitelj i obmanuti naine telom, govorom ili
milju to je takoe tetno. Kakvu god patnju takva osoba, savladana
pohlepom, mrnjom i obmanutou i ije misli one kontroliu, bez razloga
nanese drugome ubijanjem, zatvaranjem, oduzimanjem imovine, lanim
optubama ili progonom gonjena milju: Ja imam mo i ja elim mo,
sve je to takoe tetno.
Akusalamla sutta Koreni tetnog (AN 3:69, odlomak)

15 Papaa-sasankh. Znaenje ovog termina nije podrobnije objanjeno drugde

u Kanonu. Ipak, on se po svoj prilici odnosi na opaaje i ideje koje su postale zagaene
naim predrasudama i matanjima i dalje razraene sklonostima uma ka udnji, obmani
i iskrivljenim gleditima. Prema komentarima, udnja, obmana i gledita su tri stvari koje
su odgovorne za nekontrolisanu pojmovnu elaboraciju, to jest umnoavanje (papaa) i
stvaranje itave ikare gledita, slika, sklonosti i stavova.
16 Traganje (pariyesana) jeste traganje za predmetima koji nam pruaju lepe oblike,
zvuke, ukuse, mirise i tako dalje, a dobitak (lbha) predstavlja zadobijanje tih predmeta.
Donoenje odluke (vinihaya) znai odluivanje koliko od toga zadrati za sebe, a koliko
podeliti s drugima; koliko odmah upotrebiti, a koliko sauvati za kasnije. I tako dalje.
17 Pohlepa (lobha), mrnja (dosa) i obmanutost (moha) tri su tetna korena, tri osnovna uzroka svih mentalnih neistoa i loih postupaka. Vie o tome bie rei u poglavlju 5.

42

4. NASTANAK OVOGA SVETA

4.1 Trava i granje

Blaeni se ovako obrati monasima:
Monasi, ovoj sasri18 ne moe se videti poetak. Ne moe se videti
poetna taka lutanja i tumaranja bia optereenih neznanjem, okovanih
udnjom. Zamislite, monasi, da neki ovek posee svu travu, prue, grane i
lie to ih ima na ovoj ambudipi19 i sve to sakupi na jednu gomilu. Poto
je tako uinio, on uzme travku po travku i za svaku kae: Ova predstavlja
moju majku, ova majku moje majke i tako sve dalje unazad. Niz majki i
baka ovog oveka ne bi stigao do kraja ak i kad bi za svaku iskoristio sve
one travke, prue, grane i lie. A zato? Zato, monasi, to se ovoj ssari
ne moe videti poetak. Ne moe se videti poetna taka lutanja i tumaranja bia optereenih neznanjem, okovanih udnjom. Toliko ste dugo,
monasi, doivljavali patnju, bol i nesreu, punili groblja. I to je dovoljno
da vie ne budete opinjeni svim tim sastojcima bia, dovoljno da ugasite
svaku strast prema njima, dovoljno da se od njih oslobodite.
Tinakattha sutta Trava i granje (SN 15:1)

4.2 Zemlja
Monasi, ovoj sasri se ne moe videti poetak. Ne moe se videti
poetna taka lutanja i tumaranja bia optereenih neznanjem, okovanih
udnjom. Zamislite, monasi, da neki ovek od itave ove velike zemlje napravi kuglice veliine jujuba kotice. Poto je tako uinio, on uzme jednu
po jednu kuglicu i za svaku kae: Ova predstavlja mog oca, ova oca moga
oca, i tako sve dalje unazad. Niz oeva i dedova ovog oveka ne bi stigao
do kraja ak i kad bi za svakog iskoristio sve one kuglice. A zato? Zato,
monasi, to se ovoj ssari ne moe videti poetak. Ne moe se videti
poetna taka lutanja i tumaranja bia optereenih neznanjem, okovanih
udnjom. Toliko ste dugo, monasi, doivljavali patnju, bol i nesreu, punili
groblja. I to je dovoljno da vie ne budete opinjeni svim tim sastojcima
bia, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da se od njih
oslobodite.
Pahav sutta Zemlja (SN 15:2)

Krug preporaanja u kojem se kreu bia iz jednog ivota u drugi.

Ostrvo drveta ambu (ruina jabuka, Syzygium jambos), stari naziv za indijski
potkontinent.
18
19

43

4.3 Planina
Jedan monah otide do Blaenoga, pokloni mu se, sede sa strane i ree:
Potovani gospodine, koliko je dug jedan eon?20
Dug je eon, monae. Nije lako izmeriti ga i rei toliko godina iznosi,
toliko stotina godina, toliko hiljada godina, toliko stotina hiljada godina.
Je li onda, potovani gospodine, mogue dati nekakvo poreenje?
Mogue je, monae ree Blaeni. Zamisli da postoji planina,
yoanu21 dugaka, yoanu iroka i yoanu visoka, bez ikakvih upljina i
pukotina, itava od jednog jedinog kamena. Na svakih sto godina, ovek
po njoj jednom udari komadom platna iz Ksija.22 I itava bi ta planina na
taj nain mogla nestati, pre nego to bi se jedan eon okonao. Toliko je dug
eon. I pored takve duine, tumarali smo kroz mnogo eona, mnogo stotina
eona, mnogo hiljada eona, mnogo stotina hiljada eona. A zato? Zato, monae, to se ovoj sasri ne moe videti poetak... I to je dovoljno da od
tih sastojaka bia postanemo slobodni.
Pabbata sutta Planina (SN 15:5)

4.4 Reka Gang

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Raagahe,
u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Tu jedan braman
poseti Blaenog i utivo ga pozdravi. Poto su srdano porazgovarali, sede
on sa strane i ovako ree: Uitelju Gotamo, koliko je mnogo eona proteklo do sada?
Mnogo je eona proteklo do sada, bramane. Nije lako izbrojati ih i rei
toliko je eona, toliko stotina eona, toliko hiljada eona, toliko stotina hiljada
eona.
Je li onda, potovani gospodine, mogue dati nekakvo poreenje?
Mogue je, bramane ree Blaeni. Zamisli koliko je zrnaca peska
izmeu mesta na kojem izvire Gang i mesta na kojem se uliva u veliki
okean: nije ih lako izbrojati i rei toliko je zrnaca peska, toliko stotina zrnaca peska, toliko hiljada zrnaca peska, toliko stotina hiljada zrnaca peska.
Bramane, eona koji su protekli do sada ima mnogo vie od toga. Nije lako
20 Kappa (sansk. kalpa). Ovde se radi o mahkappi, vremenskom periodu potrebnom za
jedan svemirski ciklus, u kojem on nastane i nestane. Svaka mahkappa sastoji se od etiri
asankheyyakappe: perioda irenja, stabilizovanja, kontrakcije i unitenja kosmosa.
21 Stara indijska mera za duinu; iznosi desetak kilometara.
22 Ksikena vatthena. Iako se ovo esto prevodi kao svila, Komentar objanjava da je
re o izuzetno mekoj tkanini sainjenoj od vlakana pamuka. Inae Ksi, poznat po proizvodnji kvalitetne tkanine, jeste drava ija je prestonica bio Brnas (dananji Benares),
mesto prvog Budinog govora.

44

izbrojati ih i rei toliko je eona, toliko stotina eona, toliko hiljada eona,
toliko stotina hiljada eona. A zato? Zato, bramane, to se ovoj sasri ne
moe videti poetak.... I to je dovoljno da od tih sastojaka bia postanemo
slobodni.
Gang sutta Gang (SN 15:8)

4.5 Pas na povocu

Monasi, ovoj sasri se ne moe videti poetak. Ne moe se videti
poetna taka lutanja i tumaranja bia optereenih neznanjem, okovanih
udnjom.
Doi e vreme, monasi, kada e veliki okean presuiti, ispariti i nee
vie postojati, a ipak, kaem vam, nema kraja patnji onim biima koja
tumaraju optereena neznanjem, okovana udnjom.
Doi e vreme, monasi, kada e Sineru,1 kralj meu planinama, izgo
reti, nestati i nee vie postojati, a ipak, kaem vam, nema kraja patnji
onim biima koja tumaraju optereena neznanjem, okovana udnjom.
Doi e vreme, monasi, kada e ova velika zemlja izgoreti, nestati i
nee vie postojati, a ipak, kaem vam, nema kraja patnji onim biima koja
tumaraju optereena neznanjem, okovana udnjom.
Zamislite, monasi, psa vezanog povocem za drvo ili vrst stub. Jedino
to bi on mogao jeste da tri oko tog drveta ili stuba. Isto tako, neuk, prost
ovek oblik smatra sopstvom... oseaj smatra sopstvom... opaaj smatra
sopstvom... mentalne obrasce smatra sopstvom... svest smatra sopstvom...
On neprekidno tri oko oblika, oko oseaja, oko opaaja, oko mentalnih
obrazaca, oko svesti. I sve dok tri oko njih, nije se oslobodio oblika, nije
se oslobodio oseaja, nije se oslobodio opaaja, nije se oslobodio mentalnih obrazaca, nije se oslobodio svesti. Nije se, kaem vam, oslobodio roenja, starenja i smrti, nije se oslobodio alosti, naricanja, bola, uznemire
nosti i oaja, nije se oslobodio patnje.
Gaddulabaddha Povodac (SN 22:99)

U kosmologiji stare Indije ovo je najvia meu planinama, osovina sveta, axis mundi.

45

Deo 2
BUDUI BUDA
Prethodno poglavlje zavreno je slikom kosmosa kakvu nam daju ni
kye u Pli kanonu, kosmosa koji u ritmikim ciklusima tokom nezamislivo dugih perioda nastaje, iri se do odreene take, a zatim poinje da se
skuplja i potom nestaje u taki iz koje je i nastao. Ta monumentalna slika,
tako bliska savremenim teorijama o kosmosu, moe posluiti kao okvir za
razmatranje pojave probuenog bia. Naime, ovi ciklusi, kojih ima, kako
smo videli, koliko i zrnaca peska u reci Gang, nazivaju se kappa ili eon.
Tokom svakog od njih, ljudska bia se bezbroj puta raaju, traju i umiru,
da bi se ponovo rodila, a to kruenje naziva se sasra, krug preporaanja.
Prema budistikoj analizi, ono to bia dri vezana za ovaj proces migracije kroz sasru jesu samo dve stvari: njihovo neznanje i udnja. U krajnjoj
konsekvenci, poto i udnja poiva na neznanju, moemo rei da je uzrok
samo jedan neznanje, neuvianje prave prirode stvarnosti u kojoj ivimo.
Zaslepljena neznanjem i gonjena udnjom da neprekidno tragaju za novim
uicima ula, koja bi trebalo da im donesu trajnu sreu, bia jure iz ivota
u ivot u skladu sa svojom kammom ili voljno uinjenim delima. Sastavni
deo itavog ovog kosmikog procesa ili obrasca jeste i pojava Bude, probuenog bia, koje sopstvenim naporom stie do oslobaajueg uvida u
stvarnost. Taj deo je ujedno i kljuan za pronalaenje puta oslobaanja bia
od patnje koji izlau nikye.
Budistiki tekstovi govore o itavom nizu Buda koji su postojali u
prolosti, u svakom od tih bezbrojnih ciklusa kroz koje je proao ovaj svet.
Theravda nikye pominju est Buda koji su prethodili Budi naeg vremena. U njima se takoe pominje i Buda koji e doi u narednom ciklusu, a
njegovo ime je Meteyya (skr. Maitreya). Ova ideja je tokom istorije evoluirala i razraivana je u kasnijim budistikim kolama, tako da je taj niz
narastao ak do 28 Buda. Neke jo kasnije tradicije govore o stotinama i
hiljadama Buda, idui unazad kroz istoriju kosmosa, koja je bez pravog
poetka. Svako od tih bia, unutar kosmikog ciklusa u kojem se pojavilo,
steklo je titulu Budnoga time to je uspelo da otkrije put ka osloboenju
46

iz okova sasre, da otkrije put ka nibbni, ka neuslovljenoj stvarnosti,

izvan domaaja patnje starosti, bolesti i smrti. Nijedno od probuenih bia
to otkrie nije nainilo samo za sebe, ve ga je analiziralo, sistematizovalo
i objavilo i drugima, za njihovu dobrobit (tekst 1.1, str. 54).
Tako se Buda naeg ciklusa u V veku pre n. e. rodio u maloj republici Sakya, kao Siddhattha Gotama (skr. Siddhrtha Gautama). Njegova
domovina prostirala se s obe strane dananje granice Nepala i Indije, a
prestonica je bila grad Kapilavatthu. Republika jo uvek nije bila bramanizovana, a njome je vladao savet uglednih domaina, moda odabranih
na osnovu svoje ivotne dobi ili socijalnog statusa. Siddhattha je roen u
porodici jednog od takvih upravljaa, tako da je u razgovoru s bramanima
sebe opisivao kao khattiyu (lana kaste ratnika-vladara). Kasnija tradicija
videla ga je kao kraljevskog sina. No Siddhattha nije bio princ, ve osoba
aristokratskog porekla koja je, gonjena razmiljanjima o optim problemima ovekove krhkosti i patnje, krenula putem isposnika da traga za njihovim reenjem. Posle odreenog perioda religijskog traganja, u 35. godini
ivota, doiveo je iskustvo koje ga je iz korena promenilo i od tada je
poznat kao Buda, Budni. Svojim tumaenjem tog iskustva privukao je
mnotvo uenika i pristalica u severoistonoj Indiji. Kada je umro, u 80.
godini ivota, iza sebe je ostavio ve dobro uvrenu zajednicu monaha i
monahinja, koja se naziva sangha, kao i iroku bazu nezareenih sledbenika koji su je podravali.
Ovo bi bila telegrafski ispriana Budina biograja, kakvu su indolozi
sainili na osnovu tekstualnih i arheolokih izvora. Ali kako izgleda Budina biograja koju nalazimo u Pli kanonu? Naalost, on ne sadri nijedan
tekst koji bi nam dao celovitu sliku, te smo prinueni da povest sklapamo
od dostupnih fragmenata. Ovo je donekle i logino, jer Kanon sadri ono
to je kljuno, dakle ne Budinu biograju, ve njegovo uenje osvetljeno
iz razliitih uglova. A kao to je i sam govorio, Buda je poduavao samo o
dvema stvarima: o patnji i o oslobaanju od patnje. Otuda su u theravdskom Kanonu ostale tek usputne napomene iz biograje uitelja, navedene
opet u funkciji poduavanja. Tek kasnije, s istorijskim razvojem budizma
kao religije, ta situacija poinje da se menja. Sve vee interesovanje za linost uitelja navodilo je budiste da stvaraju biograje, nekad bazirane na
odlomcima iz Pli kanona, a onda obilato nadograivane uz pomo raznih
usmenih narodnih predanja koja su sigurno bila u opticaju od najranijih
vremena. Postoji vie takvih biograja, koje su nastajale u vekovima posle
Budine smrti. Ovde emo pomenuti samo najvanije: Mahkhandaka (III
vek p. n. e.), Mahvastu (Velika povest, IIIV vek), Lalitavistara (Duga
povest o Budinoj igri, II vek), Avaghoina poema Buddhaarita (Budina
dela, II vek) i Nidnakath (Izlaganje o izvoru, II ili III vek). U svim ovim
47

tekstovima, iako verovatno sadre istorijsko jezgro, mnogo je legendarnih

i mitolokih dodataka, tako da nije uvek jednostavno razdvojiti jedno od
drugog.
Kako je vreme odmicalo, sve vie je u tom poslu konstruisanja uiteljeve biograje u pomo priskakala i mata, te su neke prie dobijale
sasvim fantastine elemente, koji su onda ugraivani i u sam Pli kanon.
Tako se u tekstu 1.2 (str. 55), u skladu s monumentalnou istorijskog
trenutka, govori o nizu pojava koje su pratile Budino roenje. itav svet
se zatresao i nemerljiva svetlost se pojavila, boanstva prihvataju novoroene kako ne bi dodirnulo zemlju, mlaz vode pada s neba da okupa majku
i dete i tako dalje. Sve bi to trebalo da budu znaci roenja izuzetnog bia,
kao to su, recimo, prema opisu u Novom zavetu, Isusovo roenje pratile
neobine pojave na nebu. No, neka vrsta klimaksa u ovom tekstu dolazi s
objavom novoroenog da je ovo njegovo poslednje roenje i da za njega
nema vie preporaanja. Naravno, sve ovo moemo shvatiti kao niz simbolikih slika dubljeg znaenja, ali zanimljivo je da se u jednoj od najranijih
klasikacija2 tipova Budinog uenja, dakle naina na koje je poduavao,
navode i udesni dogaaji (abbhuta dhamma).
U vremenu izmeu roenja i probuenja, Gotama je opisivan kao
bodhisatta (skr. bodhisatva), bie koje stremi probuenju, kako i sam sebe
oznaava u govorima. Taj naziv povezan je sa idejom koja tek implicitno
postoji u ranim tekstovima. Re je o tome da je Buda pre konanog probuenja morao da proe dug period priprema, usavravanja svojih sposobnosti. Taj period protee se tokom mnogih njegovih ivota i mnogih eona.
No, kljuni dogaaj odigrao se kada je susreo jednog od prethodnih Buda,
Dpankaru, koji ga je inspirisao da tokom niza narednih ivota razvija specine kvalitete u sebi, koji se nazivaju pram ili pramit, vrline, savrenstva. Ova ideja bodhisatte koji razvija pramije nije deo Pli kanona,
javlja se tek u tekstovima koji su nastali 150200 godina posle Budine
smrti, a kasnije e posluiti kao jedan od izvora za uenje mahayana budizma. U najstarijim tekstovima, u nikyama, naziv bodhisatta koristi se
da oznai Gotamu Budu u ivotu koji neposredno prethodi njegovom poslednjem roenju kao Siddhatthe Gotame, kao i onom vremenu njegovog
traganja u ovom ivotu koje prethodi samom probuenju.
Nasuprot slikovitom i fantastinom prikazu Budinog roenja, kakav
smo videli u tekstu 1.1, u Pli kanonu nalazimo mnogo svedenije i realistinije opise Bodhisatte i njegove duhovne borbe da stigne do probuenja.
Tu ga vidimo kao obinog oveka, nekog ko mora da proe dugu i intenzivnu borbu sa sopstvenim sumnjama i nedoumicama. No ta pripovest nije
tek obina biograja, ve su sve opisane scene imale kroz istoriju i dubo2 AN

48

4:102.

ko pedagoki karakter, prenosile su odreenu poruku za sluaoca/itaoca.

Ta poruka je zasnovana na prikazivanju Bodhisatte kao nekog poput nas
ostalih, ije putovanje ukljuuje orsokake i stranputice, napredovanje uz
pokuaje i pogreke. Takoe, ove sutte daju neku vrstu paradigme, modela
univerzalnog traganja za slobodom, koje i svaki drugi traga za istinom
mora da sledi, s istim nizom prepreka i sa slinim borbama. U tom smislu
postoje dve glavne sutte na koje smo se u ovom izboru fokusirali. To su
tekstovi u drugom odeljku, u kojima Buda sam pria o svom putu i osvetljava ga iz razliitih uglova.
U tekstu 2.1 (str. 58) opisuje traganje za onim to naziva nenadmanim stanjem uzvienog mira (anuttara santivarapada). Govor poinje
povlaenjem razlike izmeu dve vrste traganja koje ljudi obino preduzimaju u ivotu. Prvo je ono u koje se uputa obian ovek, tekst ga naziva
neplemenito traganje, kada neko ko je i sam podloan roenju, starosti,
bolesti i smrti, traga za sreom u onome to je takoe podlono starosti,
bolesti, smrti, tuzi i prljanju. Tekst dalje pominje stvari za koje su ljudi
Budinog vremena najvie vezani: ena i deca, sluge i robovi, stoka, zlato i
srebro. Naravno, danas u taj niz moemo ubrojati jo mnogo toga: vezanost
za kuu, kola, kompjutere, karijeru, ideologiju i tota slino. Govor se nastavlja kontrastiranjem neplemenitog s takozvanim plemenitim traganjem,
koje podrazumeva prevazilaenje udnje iskljuivo za materijalnim stvarima i traganje za dostizanjem nibbne. Stvari za koje smo obino vezani
podlone su promeni, propadanju i nestanku. One su u govoru oznaene
zajednikim nazivom tekovine (upadhi), i to su stvari koje stiemo tokom ivota i smatramo na neki nain produecima nas samih. One su potpora oseaju identiteta, za njih verujemo da potvruju ko smo ili ta smo.
Ali na najdubljem nivou, upadhi predstavljaju pet sastojaka koji, prema
budistikoj analizi, ine celinu bia: telo, oseaj, opaaj, mentalni obrasci
i svest. To su izvori najsnanijeg vezivanja. Kroz njih dalje proirujemo
domen svoga vezivanja na stvari izvan nas, na ono to smatramo svojim
posedom, tekovinom na koju imamo prirodno pravo.
Nasuprot ovome, plemenito traganje je usmereno ka onome to nije
propadljivo, to je neoptereeno raanjem, razlaganjem i smru, s one strane tuge i prljanja, na ono to je besmrtno. Ovaj zaokret od uobiajenih vezanosti ka traganju za nibbnom dolazi s uvidom navedenim u 12. pasusu
govora: ...kada ovek, iako i sam podloan roenju, uvidi opasnost u tome
to je podlono roenju i onda traga za neroenim, za potpunom slobodom
od jarma, za nibbnom. Slede uvidi vezani za ono to je po svojoj prirodi
podlono starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju. Kljuna re ovde je opas
nost (adnava), koja se moe prevesti i kao manjkavost, defekt. A
glavna opasnost ili manjkavost je u tome to su svi nai dosadanji pred49

meti vezivanja nepostojani, neprikladni da trajno zadovolje nau najdublju

potrebu i otuda e, pre ili kasnije, umesto izvora sree, postati izvor najdublje patnje. Dokle god ivot zasnivamo na traganju za sve veim brojem
takvih stvari, na njihovom gomilanju, to izgleda kao da e koju oseamo
gasimo slanom vodom. Zapravo, sve smo edniji i na taj nain nikada svoju e neemo ugasiti.
Bodhisatta je uvideo ovu opasnost i defekt u stvarima koje su podlone roenju, starenju, bolesti i smrti, stvarima koje su neizbeno povezane
sa tugom i omamljivanjem uma, i otuda odluuje da ih napusti i traga za
slobodom od vezanosti, za nibbnom. To je ono to je nazvao plemenito
traganje i to je uslovilo konkretan korak opisan u pasusu 14 govora.
U razvijenom Budinom ivotopisu, uoblienom u komentarima Pli
kanona i u kasnijoj tradiciji, ovo traganje je opisano kao legenda: u mladosti izolovan od spoljnjeg sveta, Bodhisattva nije ni pomiljao da sva
bia stare, oboljevaju i umiru. Onda je iz radoznalosti, uprkos oevom protivljenju, odluio da izae iz palate. Na tom putu otkriva neke neprijatne
injenice o svetu u kojem je do tada iveo. Prvoga dana naiao je na pogrbljenog starca, krezubog, posedele kose, koji se jedva kree oslanjajui
se na tap. Zauen, jer do tada tako neto nikada nije video, pita vozara
ta se dogodilo sa tim ovekom. Tada saznaje da je to sudbina svakog bia
koje se rodilo. Sutradan nailazi na bolesnika koji lei kraj puta i previja se
od bolova, a treeg dana sree pogrebnu povorku koja pokojnika nosi na
mesto za spaljivanje. Sve su to prizori koji ga duboko potresaju, a kada
mu verni vozar objasni da i njega sudbina vodi ka istom kraju, Bodhisattin
pogled na svet je denitivno transformisan. Ova pria se moe itati kao
zanimljiva povest koja na simbolian nain predstavlja psiholoki proces
koji se odvijao u mladom Gotami, u tom asu dvadesetdevetogodinjaku,
kako navode tekstovi. A to je verovatno proces koji se odvija u svakom
od nas u odreenoj ivotnoj dobi, kada postajemo svesni toga da je i naa
sudbina odreena starou, boleu i smru. I tu se onda moda javi impuls
koji nas podstakne na traganje za nekakvim dubljim duhovnim uenjem za
koje smatramo da e nam, barem, olakati takvu sudbinu.
U Indiji Budinog doba, pa tako i danas, obiaj je da onaj ko traga
za probuenjem i slobodom od daljih preporaanja naputa ivot domaina i postaje asketa, lutalica, beskunik, sanyasin. Tim putem kree i Gotama, a on ga vodi do dvojice tadanjih uitelja. Prvi je lra Klma,
ije uenje je savladao, a potom i praktikovao. Ubrzo je dostigao isti nivo
duhovnog razvoja na kojem je bio njegov uitelj, isti nivo koncentracije
uma (samdhi). lra je zadovoljan svojim novim uenikom i nudi mu da
obojica predvode zajednicu duhovnih tragaa koju je do tada vodio sam.
Ali Buda se ne zadovoljava time, jer uvia da uenje koje je savladao ne
50

vodi otrenjenju od oaranosti zadovoljstvima ovoga sveta, gaenju strasti

i iskorenjivanju pohlepe, mrnje i neznanja, trajnom miru. On razume da je
to put koji vodi tek do preporaanja na jednom viem nivou nematerijalne
egzistencije, koji je nazivan sfera niega. Slina epizoda dogaa se i s
narednim uiteljem, Uddakom Rmaputtom.
Izgubivi veru u put koji ga je vodio od jednog do drugog uitelja,
Gotama shvata da mora pronai sopstveni. Tako, lutajui od sela do sela,
nailazi na kraj koji mu se uinio pogodnim za jednog isposnika, te odluuje
da se zadri u blizini mesta po imenu Uruvel. Iako je jasno da je i na tom
mestu morao provesti izvesno vreme u duhovnom vebanju, sutta na ovom
mestu pravi skok i odmah prelazi na trenutak neposredno po njegovom
probuenju. Znajui legendu o Budinom ivotu, jasno nam je da neto nedostaje, pre svega dugi period muenja tela kojem je Buda pribegao pod
uticajem snane asketske tradicije u kojoj je roen, mislei da je to pravi
put. Zato smo u izbor uvrstili tekst 2.2 (str. 63), koji govori upravo o tom
delu njegovog ivotopisa. To je jedan od onih neizbenih orsokaka u koje
je Gotama morao da zapadnje na putu uenja. Ipak, zahvaljujui njemu,
bio je kasnije u stanju da odbaci jedan od aksioma svoga doba, da je muenjem tela, njegovim podvrgavanjem raznim iskuenjima do krajnjih granica, mogue prevazii vezanost za ulna zadovoljstva. No, kako je davno
reeno, duhovni se ciljevi ne postiu materijalnim sredstvima. Kada je,
idui tim putem, stigao na ivicu smrti, Bodhisatta je shvatio da je doao na
rub ambisa i da u tom smeru za njega dalje puta nema.
Naavi se u klopci koju je sam sebi stvarao tokom est godina isposnikog ivota i razmiljajui kako iz nje da izae, na junak se sluajno
prisea jedne epizode iz svog detinjstva. Tada je, naime, sasvim spontano
uao u meditativno stanje, praeno radou i sreom koje nemaju nikakve
veze sa ulnim, sa uzbuivanjem ula, ve s mentalnim, odnosno s dubokim smirenjem uma. Ubrzo shvata da bi upravo to mogao biti srednji put
izmeu hedonizma mladalake dobi i samoubilakog asketizma kojem se
potom posvetio. Marljivo vebajui na taj nain, stie trenutak kada u noi
punog Meseca, u maju, seda pod drvo ija e vrsta kasnije postati poznata
pod imenom bodhi, i odluuje da odatle ne ustane sve dok ne stigne do
cilja. I tu se zapodeva mitska bitka opisana u tekstu 2.3 (str. 67), bitka s
Mrom, personikacijom zla ili smrti u budizmu, to je oigledno simboliki prikaz poslednje, unutarnje borbe u mladom Gotami.
Kada se konano oslobodio duhovnih prepreka, koje simbolizuje
Mrina vojska, Gotama je utonuo u stanje duboke meditacije, kao uvod
u probuenje. Tekst 3.1 (str. 69) opisuje kako je uao u prvo zadubljenje
(hna), a onda sve vie produbljivao to stanje koncentracije, sve dok nije
dostigao i etvrti nivo zadubljenja, stanje potpunog unutranjeg mira i rav51

notee. To je bila osnova da se u njemu jave tri uvida ili trovrsno znanje:
1. seanje na svoje bezbrojne prole ivote,
2. sagledavanje naina na koji i druga bia prolaze bezbrojne ivote i
preporaaju se u skladu sa svojim delima, to je uvid u delovanje zakona
kamme,
3. uvid u etiri plemenite istine (o ovome vie u poglavlju 3).
Za budizam je karakteristino to da uenje koje je izneo Buda ne predstavlja nikakvo boansko otkrovenje, ve samo prepoznavanje prirodnih
zakona po kojima se odvija ovaj svet, onoga to je oduvek bilo, to jeste i
to e zauvek biti. On je sagledao istinsku stvarnost, nezamagljenu naim
zabludama i neznanjem, video je njene unutarnje zakonitosti. To je znanje
koje su uvek iznova otkrivale sve prethodne i koje e otkrivati sve budue
Bude. Gotama nije otkrio nita novo, ve je samo pronaao davno zaboravljeni put, ili, kako je to opisao u tekstu 3.2 (str. 72), davno zaboravljeni
grad. Ovaj govor takoe sadri prvi opis jedne od kljunih postavki uenja.
To je vienje sveta, ukljuujui naravno i nas samih, ne kao skupa trajnih
entiteta, ve kao neprekidnog procesa. Svet je tek niz uzroka i posledica,
fenomena, koji se stalno menjaju, nastaju jedan na osnovu drugog, da bi
nestankom prethodnog uzroka i sami nestali. O tome e vie biti govora u
poglavlju 4.
Poto je na mestu probuenja, koje se danas zove Bodh Gaya, ostao
etiri nedelje i promiljao taj dogaaj i njegove konsekvence, na kraju mu
se javila i oekivana dilema da li bi vredelo da i drugima objavi svoje dragoceno otkrie ili ne. Za njega je glavno pitanje bilo hoe li druga bia biti
u stanju da razumeju istinu do koje je i sam tako mukotrpno doao, istinu
toliko raniranu i teko dokuivu. Tu unutarnju dilemu opisuje nam tekst
3.3 (str. 74).
Kada se njegov um priklonio poduavanju, prva namera bila je da podui svoja dva nekadanja uitelja, lru Klmu i Udakka Rmaputtu. Ali
oni su u tom trenutku ve bili mrtvi. Sledei prirodan izbor pao je na petoricu asketa koji su bili uz njega u vreme dok je praktikovao stroge asketske
vebe izgladnjivanja i muenja tela, verujui da e tako stii do svog cilja.
No, kada je on promenio smer i priklonio se redovnom uzimanju hrane, te
askete su izgubile poverenje u njega, optuile ga da je skrenuo s puta i napustile ga. Tako, sada, Buda kree na put dui od 200 kilometara, od Bodh
Gaye do Vrnasja (dananji Benares), do Parka jelena, gde su njegovi nekadanji saputnici u to vreme boravili. Naravno, nije doekan s oduevljenjem, jer ih je prethodno bio razoarao, te su ga smatrali nedostojnim bilo
kakvog potovanja. No, snaga Budine transformacije i spoljanje harizme
malo-pomalo promenila je taj njihov stav i shvataju da ima da saopti neto
52

zaista znaajno. Tako je pripremljena pozornica na kojoj e se odigrati za

budiste najznaajniji trenutak ovog svetskog ciklusa. Toak Dhamme ili
Uenja mogao je jo jednom da bude pokrenut. Od tada je nastavio da se
okree, vie od 2500 godina, sve do dananjeg dana.
Kao to se vidi iz odeljka 4 (str. 79), Buda svoje izlaganje zapoinje
idejom da postoji srednji put, koji izbegava oba ekstrema, hedonizam i
asketizam, ali isto tako i ekstreme razliitih, vrsto ukorenjenih gledita.
Poto se taj put sastoji od osam podruja vebanja, a direktno vodi do
oplemenjivanja uma, do probuenja, nazvao ga je plemeniti osmostruki put. Potom prelazi na sr svoje poruke, a to su etiri plemenite istine (vie o njima u poglavlju 3), koje ine najiri mogui okvir za mnoga
druga kljuna Budina uenja. Re je o vrlo dubokom uvidu, namenjenom
pre svega onima duhovno pripremljenima da ga uju. Kada bi poduavao
svoje nezareene sledbenike, Buda je najee izlagao korak po korak
(anupubbi kath): o vanosti vrline, dareljivosti i ljubavi za sva bia, to
su sve postupci koji vode ka preporaanju na srenim odreditima i ivotnim okolnostima. Nastavio bi potom o prednostima okretanja od opsednutosti ulnim zadovoljstvima (uz pomo meditativnog smirivanja uma). Sve
to je kod njegovih slualaca trebalo da izazove nadahnue i pomogne im
da steknu mir, radost i otvorenost uma. Tek nakon takve pripreme, Buda bi
poeo da poduava etiri plemenite istine:
1. postoji patnja (dukkha);
2. njen izvor (samudaya) jeste udnja (tanh), odnosno vezivanje;
3. patnju je mogue iskoreniti (nirodha), a takvo stanje bez patnje jeste
nibbna;
4. metod kojim se stie do nibbne jeste plemeniti osmostruki put
(ariya atthangika magga).
Uz svaku od ovih istina ide i poseban zadatak za duhovnog tragaa.
Tako on (1) patnju i mehanizam njenog nastanka treba da razume; (2) udnju koja ga uvek iznova zavodi treba da napusti; (3) a napustie je najlake
ako uvidi (doslovno da vidi svojim oima) mesto gde patnja prestaje i
tako obezbedi njezin prestanak; (4) da bi sve to postigao, neophodno je da
uporno praktikuje i razvija put koji vodi do tog mesta smirenja.
Sutinski je vano da, kao to se ve iz ovog kratkog pregleda vidi,
etiri plemenite istine nisu neto u ta bi bilo ko trebalo slepo da veruje,
ve ih je potrebno praktino iskusiti kroz razumevanje, naputanje, ostvarivanje i razvijanje. Tek kada ovek ove istine sagleda ne samo na povrnom, intelektualnom planu, ve iz dubine svog bia, iz stomaka, kada
njima bude potpuno proet, tek tada moe za sebe rei da je preao bujicu
sasre i stigao na drugu obalu, u bezbednost nibbne.
53


1. ZAETAK I ROENJE

1.1 Jedan ovek

Jedan ovek, monasi, kada se u ovom svetu rodi, raa se na dobrobit
mnogih, na sreu mnogih. Iz saoseanja sa itavim svetom, donosi dobro
bit, donosi sreu i bogovima i ljudima. A koji je to ovek? Tathgata,3 po
tovanja dostojni, potpuno probueni. To je, monasi, ovek koji, kada se u
ovom svetu rodi, raa se na dobrobit mnogih, na sreu mnogih. Iz saoseanja sa itavim svetom, donosi dobrobit, donosi sreu i bogovima i ljudima.
Jedan ovek, monasi, kada se u ovom svetu rodi, raa se oslonjen na
samoga sebe, bez svog para, samodovoljan, neuporediv, bez sebi slinog,
bez premca, jedinstven, nenadmaan, prvi meu ljudima. A koji je to ovek? Tathgata, potovanja dostojni, potpuno probueni. To je, monasi,
ovek koji, kada se u ovom svetu rodi, raa se oslonjen na samoga sebe,
bez svog para, samodovoljan, neuporediv, bez sebi slinog, bez premca,
jedinstven, nenadmaan, prvi meu ljudima.
Pojava jednog oveka, monasi, znai pojavu velikog uvida, velike
svetlosti, velikog sjaja, pojavu est nenadmanih stvari,4 sticanje etiri analitika znanja,5 pronicanje u mnotvo elemenata,6 pronicanje u razliite vrste elemenata, dostizanje ploda izbavljenja putem mudrosti, ploda ulaska
u tok, ploda jednom povratnika, ploda ne-povratnika, ploda arahanta.7 A
koji je to ovek? Tathgata, potovanja dostojni, potpuno samoprobueni.
Pojava tog oveka, monasi, znai pojavu velikog uvida, velike svetlosti,
3

Jedan od epiteta Budinih.

4 Kako se objanjava u nuttariya sutti (AN 6:30), est nenadmanih stvari (ha nutta

riy) jesu: 1. nenadmani prizor (to jest pogled na Budu ili nekog od njegovih probuenih
uenika); 2. nenadmani zvuk (to jest sluanje njihovog izlaganja Uenja, Dhamme); 3.
nenadmani dobitak (zadobijanje poverenja u Budino uenje); 4. nenadmano vebanje
(u vrlini, u ovladavanju umom i u mudrosti); 5. nenadmana predanost; 6. nenadmano
podseanje (na Budu ili njegove uenike). Sve su to kljuni elementi koji doprinose linom
duhovnom razvoju kao osnovi probuenja.
5 etiri analitika znanja (attasso paisambhid) obuhvataju razumevanje znaenja
stvari po sebi, razumevanje stanja i relacija meu stvarima, razumevanje jezika kojim se
opisuju ta stanja i relacije i, na kraju, znanje o razliitim vrstama znanja, kao to su tri
prethodno nabrojana.
6 Elementi (dhtu) ovde podrazumevaju posebno 18 elemenata: est ula (oko, uho,
nos, jezik, koa i um), est podruja ula (slika, zvuk, miris itd.) i est vrsta svesti o onome
to je registrovano putem tih ula (svest o vienom, utom, pomirisanom itd.).
7 etiri nivoa probuenja. Vie o tome u poglavlju 8.

54

velikog sjaja, pojavu est nenadmanih stvari, sticanje etiri analitika znanja, pronicanje u mnotvo elemenata, pronicanje u razliite vrste elemenata, dostizanje ploda izbavljenja putem mudrosti, ploda ulaska u tok, ploda
jednom povratnika, ploda ne-povratnika, ploda arahanta.
Ekapuggala vagga Jedan ovek (AN 1:170, 174, 175186)

1.2 Budino roenje

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika.
2. U to vreme, jedna grupa monaha sedela je u dvorani za okupljanje,
gde su se nali po povratku iz proenja hrane, jeli, te se ovakav razgovor
zapodenu meu njima:
Izvanredno je, prijatelji, udesno je kako je moan i silan Tathgata!
Jer on je u stanju da o Budama iz prolosti koji su dosegli kranju nib
bnu, raskrili ikaru gledita, izali iz kruga preporaanja, okonali kruenje i nadili svaku patnju zna kako su se rodili, koje im je bilo ime, koje
poreklo, koje vrline, koje stanje koncentracije, koja mudrost, koje ivljenje
u dostignuima, koje je njihovo izbavljenje.
Kad to bi reeno, potovani nanda ree monasima:
Prijatelji, Tathgate su izvanredne, izvanrednih osobina. Tathgate su
udesne, udesnih osobina.
Meutim, njihov razgovor bi prekinut, jer Blaeni izae iz meditacije
uvee, otide do dvorane za okupljanje i sede na pripremljeno mesto.
Monasi, o emu diskutujete sedei ovde? I u kakvom razgovoru sam
vas prekinuo?
Potovani gospodine, sedeli smo u ovoj dvorani za okupljanje, gde
smo se nali po povratku iz proenja hrane, jeli, te se ovakav razgovor zapodenu meu nama: Izvanredno je, prijatelji, udesno je... koje je njihovo
izbavljenje. Kad to bi reeno, potovani nanda nam ree: Prijatelji, Tathgate su izvanredne, izvanrednih osobina. Tathgate su udesne, udesnih
osobina. O tome smo raspravljali sedei ovde. I u kakvom razgovoru smo
prekinuti kad je Blaeni stigao.
Onda se Blaeni obrati potovanom nandi:
Poto je tako, nanda, objasni podrobnije izvanredne i udesne osobine Tathgate.
3. uo sam i nauio ovako, potovani gospodine, iz usta Blaenog:
Sabran i potpuno svestan, nanda, pojavio se Bodhisatta na Tusita nebu.8
8 Prema legendi kasnijeg datuma, pre roenja u ovom svetu kao Siddhattha Gotama,
Buda je boravio na nebu Tusita.

55

To da se Bodhisatta pojavio sabran i potpuno svestan na nebu Tusita to

sam zapamtio kao izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga.
4. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Sabran i potpuno svestan
ostao je Bodhisatta na Tusita nebu. To sam takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga.
5. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: itav svoj ivotni vek
ostao je Bodhisatta na Tusita nebu. To sam takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga.
6. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Sabran i potpuno svestan
umro je Bodhisatta na Tusita nebu i siao u matericu svoje majke. To sam
takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga.
7. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Kada je sabran i potpuno
svestan Bodhisatta umro na Tusita nebu i siao u matericu svoje majke,
tada se velika, nemerljiva svetlost pojavila u ovome svetu, sa njegovim boanstvima, sa Mrom i Bramom, u ovom pokolenju s njegovim asketama i
bramanima, sa vladarima i ljudima. I ak u tom bezdanom prostoru izmeu
svetova, praznom, sumornom i potpuno mranom, gde Mesec i Sunce, koliko god bili moni i sjajni, ne mogu uiniti da njihova svetlost prodre i tu
se pojavila velika, nemerljiva svetlost koja nadmauje sjaj bogova. A bia
koja su se tamo preporodila ugledae jedna druge u tom svetlu: Zaista,
i drugih bia ovde ima. itav sistem deset hiljada svetova se zaljuljao,
protresao i zadrhtao i u njemu se velika, nemerljiva svetlost koja nadmauje sjaj bogova pojavila. To sam takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu
osobinu Blaenoga.
8. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Kada je Bodhisatta siao
u matericu svoje majke, etiri mlada boanstva dooe da ga uvaju na sve
etiri strane sveta, tako da nijedno ljudsko ili neljudsko bie, niti bilo ko
drugi, ne moe da povredi Bodhisattu ili njegovu majku. To sam takoe
zapamtio kao izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga.
9. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Kada je Bodhisatta siao u matericu svoje majke, ona je postala izuzetno edna, odustala je od
ubijanja, od uzimanja onoga to joj nije dato, od zloupotrebe ulnih zadovoljstava, od zloupotrebe govora i od konzumiranja svega to izaziva
stanje omamljenosti. To sam takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu
osobinu Blaenoga.
...
14. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Druge ene su se poraale poto su dete nosile u materici izmeu devet i deset meseci, ali ne

56

i Bodhisattina majka. Bodhisattina majka se porodila poto ga je nosila u

materici tano deset meseci. To sam takoe zapamtio kao izvanrednu i
udesnu osobinu Blaenoga.
15. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Druge ene su se poraale tako to su sedele ili leale, ali ne i Bodhisattina majka. Bodhisattina
majka se porodila tako to je stajala. To sam takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga.
16. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Kada je Bodhisatta
izaao iz majine materice, prvo su ga boanstva prihvatila, potom ljudska
bia. To sam takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga.
17. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Kada je Bodhisatta
izaao iz majine materice, nije odmah stao na zemlju. etiri mlada boanstva ga prihvatie i prinee majci ovim reima: Raduj se, o kraljice, rodila
si sina velike moi. To sam takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu
osobinu Blaenoga.
18. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Kada je Bodhisatta
izaao iz majine materice, izaao je neuprljan, neumazan vodom, sluzi ili
krvlju, niti bilo kakvom drugom neistoom; bee ist i blistav. Kao kad bi
dragulj bio stavljen na svilu iz Kasija, on ne bi uprljao tu svilu, niti svila
dragulj. A zato? Zato to su oboje isti. Zato, kada je Bodhisatta izaao iz
majine materice... bee ist i blistav. To sam takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga.
19. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Kada je Bodhisatta izaao iz majine materice, dva mlaza vode odjednom potekoe s neba, jedan
hladan, a drugi topao, kako bi se Bodhisatta i njegova majka okupali. To
sam takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga.
20. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: im je Bodhisatta roen, vrsto se oslonio na sopstvene noge; tada je nainio sedam koraka ka
severu i, dok je beli zastor visio nad njim, pogledao je na sve etiri strane
sveta, a onda izrekao rei Predvodnika stada: Najvii sam na svetu, najbolji na svetu, prvi na svetu. Ovo je moje poslednje roenje; za mene nema
novih preporaanja.9 To sam takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu
9 Komentar za ovaj govor objanjava svaki od ovih dogaaja kao nagovetaj Budinih
kasnijih dostignua. Tako, to to stopalima (pda) stoji vrsto na zemlji nagovetava da e
zadobiti etiri osnove duhovne snage (iddhipda); to to se okree ka severu nagovetava
da e da nadraste puko mnotvo ljudi; sedam koraka nagovetavaju osvajanje sedam elemenata probuenja; beli zastor nad glavom je nagovetaj osloboenja; time to se okree
ka sve etiri strane sveta nagovetava da e stei neogranieno znanje; rei koje izgovara
Predvodnik stada nagovetavaju da e pokrenuti nezaustavljivi toak Dhamme; tvrdnja:

57

osobinu Blaenoga.
21. uo sam i nauio ovako iz usta Blaenog: Kada je Bodhisatta
izaao iz majine materice, tada se velika, nemerljiva svetlost koja nadmauje i sjaj bogova pojavila u ovome svetu, sa njegovim boanstvima, sa
Mrom i Bramom, u ovom pokolenju s njegovim asketama i bramanima,
sa vladarima i ljudima. I ak u tom bezdanom prostoru izmeu svetova,
praznom, sumornom i potpuno mranom, gde Mesec i Sunce, koliko god
bili moni i sjajni, ne mogu uiniti da njihova svetlost prodre i tu se pojavila velika, nemerljiva svetlost koja nadmauje sjaj bogova. A bia koja
su se tamo preporodila ugledae jedna druge u tom svetlu: Zaista, i drugih
bia ovde ima. itav sistem deset hiljada svetova se zaljuljao, protresao i
zadrhtao i u njemu se pojavila velika, nemerljiva svetlost koja nadmauje
i sjaj bogova. To sam takoe zapamtio kao izvanrednu i udesnu osobinu
Blaenoga.
22. Poto je to tako, nanda, onda zapamti i ovo kao izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga: Tathgatta zna oseaje kada nastaju, kada traju,
kada nestaju; opaaje zna kada nastaju, kada traju, kada nestaju; misli zna
kada nastaju, kada traju, kada nestaju.10 I to, nanda, zapamti kao izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga.
23. Potovani gospodine, poto Tathgatta zna oseaje kada nastaju,
kada traju, kada nestaju; opaaje zna kada nastaju, kada traju, kada nestaju; misli zna kada nastaju, kada traju, kada nestaju i to u zapamtiti kao
izvanrednu i udesnu osobinu Blaenoga.
Tako ree nanda, a Uitelj se saglasi. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog nande.
Ahariya-abbhuta sutta Izvanredno i udesno (MN 123, skraeno)

2. TRAGANJE ZA SLOBODOM

2.1 Dve vrste traganja

... 5. Monasi, postoje ova dva traganja: neplemenito traganje i plemenito
traganje. A kakvo je to, monasi, neplemenito traganje? Ima sluajeva kada
Ovo je moje poslednje roenje predstavlja nagovetaj njegovog odlaska u nibbnu, bez
ikakvog ostatka (elemenata egzistencije).
10 Ovaj zanimljiv dodatak ini se kao Budin pokuaj da skrene panju sa razliitih spoljanjih manifestacija i onoga to obino pleni panju radoznalaca, na ono to on smatra zaista vanim, a to je neprekidna usredsreenost na sada i ovde, na ono to se odigrava upravo
u ovom trenutku u naem umu, jer to je jedina stvarnost i pouzdan izvor znanja za nas.

58

ovek, mada i sam podloan roenju, traga za sreom u onome to je takoe podlono roenju. Mada i sam podloan starenju, traga za sreom u
onome to je takoe podlono starenju. Mada i sam podloan bolesti, traga
za sreom u onome to je takoe podlono bolesti. Mada i sam podloan
smrti, traga za sreom u onome to je takoe podlono smrti. Mada i sam
podloan tuzi, traga za sreom u onome to je takoe podlono tuzi. Mada
i sam podloan prljanju, traga za sreom u onome to je takoe podlono
prljanju.
611. A za ta se moe rei da je podlono roenju, starenju, bolesti
i smrti, podlono tuzi i prljanju? Suprunici i deca, robovi i robinje, koze
i ovce, ivina i svinje, slonovi, stoka, konji i kobile, zlato i srebro11: sve
ove tekovine,12 monasi, podlone su roenju, starenju, bolesti i smrti, podlone tuzi i prljanju. A onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, ko im je
potpuno predan, takav ovek zapravo, mada i sam podloan roenju... tuzi
i prljanju, traga za sreom u onome to je takoe podlono roenju... tuzi i
prljanju. To se, monasi, naziva neplemenito traganje.
12. A kakvo je to, monasi, plemenito traganje? Ima sluajeva kada ovek, mada i sam podloan roenju, uvidi opasnost u tome to je podlono
roenju i onda traga za neroenim, za potpunom slobodom od jarma, za
nibbnom. Mada i sam podloan starenju... bolesti... smrti... tuzi... prljanju,
uvidi opasnost u onome to je podlono prljanju i onda traga za neuprljanim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbnom. To se, monasi, naziva
plemenito traganje.
13. I ja sam, monasi, pre probuenja, dok sam jo bio neprobueni
bodhisatta, mada i sam podloan roenju, tragao za sreom u onome to je
takoe podlono roenju. Mada i sam podloan starenju... bolesti... smrti...
tuzi... prljanju, tragao za sreom u onome to je takoe podlono prljanju.
A onda se u meni javila misao: Zato ja, mada i sam podloan roenju,
tragam za sreom u onome to je takoe podlono roenju? Zato ja, mada
i sam podloan starenju... bolesti... smrti... tuzi... budui i sam podloan prljanju, tragam za sreom u onome to je takoe podlono prljanju? Kako bi
bilo ako bih, mada i sam podloan roenju, uvideo opasnost u tome to je
podlono roenju i onda tragao za neroenim, za potpunom slobodom od
11 Uprkos svojoj trajnosti, zlato i srebro stoje na ovoj listi verovatno zato da bi se razumelo kako svaka srea zasnovana na njima jeste osuena na promenu, upravo zbog bolesti,
smrti i tuge onoga ko ih poseduje.
12 Tekovine, updhi, doslovno: ono na emu neto poiva, osnova, temelj. Ovde taj
termin oznaava, s jedne strane, materijalni posed, ono to je steeno, a s druge vezanost za
takav posed (kao osnovu za preporaanje). Komentar kae da postoje etiri vrste updhi:
(1) pet struna ulnih uitaka (kma); (2) pet sastojaka bia (paakkhandha); (3) neistoe
(kilesa) i (4) voljne aktivnosti (abhisankhr).

59

jarma, za nibbnom? Kako bi bilo ako bih, mada i sam podloan starenju...
bolesti... smrti... tuzi... mada i sam podloan prljanju, uvideo opasnost u
onome to je podlono prljanju i onda tragao za neuprljanim, za potpunom
slobodom od jarma, za nibbnom?
14. I tako sam kasnije, jo uvek mlad, crne kose, obdaren blagoslovom
mladosti, u punoj ivotnoj snazi dok su moji roditelji, neskloni tome, plakali tako da su im suze potokom lile niz lice13 obrijao kosu i bradu, stavio
na sebe uti ogrta i, napustivi domainski ivot, otiao u beskunitvo.
15. Tako sam u potrazi za dobrobiti, za putem konanog smirenja,
otiao do lre Klme. A poto sam stigao, rekoh mu: Prijatelju Klmo,
elim da se vebam u ovom uenju i disciplini. Kad ovo bi reeno, on mi
odgovori: Prijatelju, moe ostati ovde. Ovo uenje je takvo da ga mudar
ovek moe brzo savladati i u njemu iveti, razumevi sam za sebe, putem
neposrednog znanja, uenje svoga uitelja. I nije dugo potrajalo dok sam
savladao uenje. to se tie pukog recitovanja i ponavljanja, mogao sam
da izgovaram rei znanja, rei starih i tvrdio sam: Ja znam i vidim, kao
to su i ostali uenici inili.
A onda pomislih: Ne samo na osnovu pukog poverenja, lra Klma objavljuje: Savladao sam i ivim u ovom uenju, razumevi ga sam
za sebe putem neposrednog znanja. On zaista i ivi znajui i videi to
uenje. Zato otidoh do njega i rekoh: Prijatelju Klmo, na koji nain ti
objavljuje da si, razumevi ga sam za sebe putem neposrednog znanja, savladao ovo uenje i boravi u njemu? A on, monasi, ree da je to boravak
u podruju niega.14
A onda, monasi, pomislih: Ne poseduje samo lra Klma poverenje, energiju, sabranost, koncentraciju i mudrost. I ja ih posedujem. Kako
bi bilo kad bih pokuao da i ja razumem uenje za koje lra Klma tvrdi
da je u njega uao i u njemu boravi, razumevi ga sam za sebe putem neposrednog znanja? Te otidoh do njega i rekoh:
Prijatelju Klma, je li to sve dokle si uao i boravi u ovom uenju,
razumevi ga sam za sebe putem neposrednog znanja?
13 Ovde postoji jedan interesantan detalj. Iako klasina legenda o Budinom odlasku u
beskunike kae da se iskrao nou, bez znanja svoje porodice, vidimo da najraniji izvori to
opovrgavaju.
14 Podruje niega (akiayatana). Komentar za ovu suttu kae: lra ga je poduio sedam zadubljenja (u okviru meditacije smirenja, samatha), koja se zavravaju dostizanjem podruja niega, treim od etiri zadubljenja u podruju bezoblinog (arp-vaara).
Iako su ta stanja duhovno na veoma visokom nivou, ona su jo uvek ovozemaljska, a ne
transcendentna, a poto ne sadre uvid, sama po sebi ne vode do nibbne, ve jedino do
preporaanja u podruju niega. ivotni vek tamo je, tvrdi se, 60.000 eona, ali na kraju se
ipak vraamo u nii svet. Tako smo, zapravo, jo uvek ulovljeni u zamku sasare.

60

Da, prijatelju.
Toliko sam, prijatelju, i ja uao i boravim u ovom uenju, razumevi
ga sam za sebe putem neposrednog znanja.
Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo
takvog saputnika u svetakom ivotu. I tako, uenje za koje ja objavljujem
da sam ga savladao i u njemu boravim, razumevi ga sam za sebe putem
neposrednog znanja, isto je ono uenje za koje i ti objavljuje da si ga savladao i u njemu boravi, razumevi ga sam za sebe putem neposrednog
znanja. A uenje za koje ti objavljuje da si ga savladao i u njemu boravi,
razumevi ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono uenje
za koje i ja objavljujem da sam ga savladao i u njemu boravim, razumevi
ga sam za sebe putem neposrednog znanja. Ono to ja znam je ono to i ti
zna; ono to ti zna je ono to i ja znam. To to sam ja, to si i ti; to to si
ti, to sam i ja. Doi, prijatelju, od sada da obojica vodimo ovu zajednicu.
Na taj je nain lra Klma, moj uitelj, postavio mene, svog uenika, na isti nivo sa sobom i time mi ukazao veliku poast. Ali u meni se javila misao: Ovo uenje ne vodi otrenjenju, bestrau, prestanku, smirenju,
neposrednom znanju, probuenju, niti do nibbne, ve samo do ponovnog
roenja u sferi niega. Zato, monasi, nezadovoljan tim uenjem, produih
dalje.
16. Jo uvek u potrazi za dobrobiti, za putem konanog smirenja, otiao sam do Uddake Rmaputte.15 I poto sam stigao, rekoh mu: Prijatelju
Uddaka, elim da se vebam u ovom uenju i disciplini. Kad ovo bi reeno, on mi odgovori: Prijatelju, moe ostati ovde. Ovo uenje je takvo
da ga mudar ovek moe brzo savladati i boraviti u uenju svoga uitelja,
razumevi ga sam za sebe putem neposrednog znanja. I nije dugo potrajalo dok sam savladao uenje. to se tie pukog recitovanja i ponavljanja,
mogao sam da izgovaram rei znanja, rei starih i tvrdio sam: Ja znam i
vidim, kao to su i ostali isto tako inili.
A onda pomislih: Ne samo na osnovu poverenja, Rma je objavio:
Uao sam i boravim u uenju, razumevi ga sam za sebe putem neposrednog znanja. On je zaista i iveo znajui i videi to uenje. Zato otidoh do
Uddake i rekoh: Prijatelju, na koji nain je Rma objavio da je, razumevi
ga sam za sebe putem neposrednog znanja, uao i boravio u ovom uenju?
A on, monasi, ree da je to bilo podruje ni opaanja ni neopaanja.
A onda, monasi, pomislih: Nije samo Rma posedovao poverenje,
energiju, sabranost, koncentraciju i mudrost. I ja ih posedujem. Kako bi
15 Sin Ramin. Voa ove asketske zajednice umro je pre nego to je u nju doao Buda,
te ju je u tom trenutku predvodio njegov sin. Zato su reenice koje se odnose na Rmu u
prolom vremenu. To je verovatno i razlog zato Uddaka na kraju poziva Budu da zauzme
mesto voe zajednice, dok mu je lra Klma predlagao da budu ravni jedan drugom.

61

bilo kad bih pokuao da i ja razumem uenje za koje je Rma tvrdio da

je u njega uao i u njemu boravio, razumevi ga sam za sebe putem neposrednog znanja? I nije trebalo dugo dok nisam uao i boravio u uenju,
razumevi ga sam za sebe putem neposrednog znanja. A onda otidoh do
Uddake i rekoh:
Prijatelju Uddaka, je li to sve dokle je Rma uao i boravio u ovom
uenju, razumevi ga sam za sebe putem neposrednog znanja?
Da, prijatelju.
Toliko sam, prijatelju, i ja uao i boravim u ovom uenju, razumevi
ga sam za sebe putem neposrednog znanja.
Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo takvog saputnika u svetakom ivotu. I tako, uenje za koje je Rma objavio
da ga je savladao i u njemu boravio, razumevi ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono uenje za koje i ti objavljuje da si ga savladao
i u njemu boravi, razumevi ga sam za sebe putem neposrednog znanja. A
uenje za koje ti objavljuje da si ga savladao i u njemu boravi, razumevi
ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono uenje za koje je i
Rma objavio da ga je savladao i u njemu boravio, razumevi ga sam za
sebe putem neposrednog znanja. Uenje koje je on znao jeste uenje koje i
ti zna; uenje koje ti zna jeste uenje koje je i on znao. To to je bio on, to
si i ti; to to si ti, to je bio i on. Doi prijatelju, od sada vodi ovu zajednicu!
Na taj je nain Uddaka Rmaputta, moj saputnik u svetakom ivotu,
postavio mene za uitelja i time mi je odao veliku ast. Ali u meni se javila
misao: Ovo uenje ne vodi otrenjenju, bestrau, prestanku, smirenju,
neposrednom znanju, probuenju, niti do nibbne, ve samo do ponovnog
roenja u sferi ni opaanja ni neopaanja. Zato, monasi, nezadovoljan tim
uenjem, produih dalje.
17. Jo uvek u potrazi za dobrobiti, za putem konanog smirenja, putovao sam zemljom Mgadhom i doao do sela Senanigama, blizu grada
Uruvel. Taj mi se kraj uinio povoljnim. Pored lepe ume tekla je bistra
reka, sa blagom, pitomom obalom. Nedaleko je bilo i naselje pogodno za
proenje hrane. Pomislih: Ovaj mi se kraj ini povoljnim. Pored lepe ume
tee bistra reka, sa blagom, pitomom obalom. Nedaleko je i naselje pogodno za proenje hrane. Sve to dovoljno je za oveka u naponu snage, koji je
odluio da se posveti duhovnom naporu. Na tom sam se mestu zaustavio
i pomislio: Nita mi vie ne treba za duhovni napor.16
16 Tekst 2.2 nadovezuje se od ove take i opisuje ekstremne asketske prakse kojima se
bavio Bodhisatta, verujui da ga to pribliava probuenju. Zapravo, njima je samo doveo
sebe na ivicu smrti, a pravi smer, takozvani srednji put, uspeo je da pronae tek kada je to
uvideo.

62

18. I tako sam, monasi, mada i sm podloan roenju, uvidevi opasnost u onome to je podlono roenju i onda tragajui za neroenim, za
potpunom slobodom od jarma, za nibbnom, dostigao neroeno, potpunu
slobodu od jarma, nibbnu. Mada i sm podloan starenju, bolesti, smrti,
tuzi, prljanju, uvidevi opasnost u onome to je podlono prljanju i onda
tragajui za onim to ne stari, ne oboljeva, ne tuguje, za onim to se ne prlja, za potpunom slobodom od jarma, za nibbnom, dostigao sam to to ne
stari, ne oboljeva, ne tuguje, to to se ne prlja, potpunu slobodu od jarma,
nibbnu.
Ariyapariyesan sutta Govor o plemenitom traganju (MN 26, odlomak)

2.2 Dolazak na ivicu smrti

11. [Onda Saaka upita Blaenoga]:17 Zar u uitelju Gotami nikada
nije nastao toliko prijatan oseaj koji bi osvojio njegov um i tu ostao? Zar
u uitelju Gotami nikada nije nastao toliko bolan oseaj koji bi osvojio
njegov um i tu ostao?
12. Kako da ne, Aggivessana? Pre svog probuenja, Aggivessana,
dok sam jo bio samo neprobueni bodhisatta, razmiljao sam: Domainski ivot je skuen, pranjav put. Beskuniki ivot je poput irokog
polja. Nije lako, ivei u svom domu, praktikovati svetaki ivot, potpuno
savren, potpuno ist, nalik uglaanoj koljki. Kako bi bilo ako bih obrijao
kosu i bradu, obukao uti ogrta i, napustivi domainski ivot, otiao u
beskunike?
1316. I tako sam, kasnije, jo uvek mlad, crne kose, obdaren blagoslovom mladosti, u punoj ivotnoj snazi... [isto kao u prethodnom tekstu
2.1, pasusi 1417]... Na tom sam se mestu zaustavio i pomislio: Nita mi
vie ne treba za duhovni napor.
17. I tu mi spontano na um padoe ova tri poreenja, za koja nikad
ranije nisam uo. Zamisli da u vodi pluta komad vlanog, mekog drveta.
A onda naie ovek s drugim komadom drveta za paljenje vatre i pomisli:
Upaliu vatru, da se malo zagrejem. ta misli, Aggivessana, hoe li taj
ovek moi da upali vatru i ugreje se ako svoj komad drveta pone da trlja
uz onaj komad vlanog, mekog drveta?
Saaka je pripadnik ainskog asketskog reda, veliki ljubitelj polemike, koja je u to
doba bila omiljena zabava zagovornika suprotstavljenih lozofskih stavova, ali i nain da
pridobiju nove sledbenike. Osim ove, u plijskom kanonu zabeleena je jo jedna za njega
neuspena debata sa Budom. Malo nie, Buda ga oslovljava imenom Aggivessana, to je
verovatno bio naziv klana kojem je pripadao. Ovaj govor poinje raspravom o prijatnom i
bolnom oseaju, to je posluilo kao povod Saaki da postavi i druga pitanja.
17

63

Ne, uitelju Gotamo. A zato? Zato to je to komad vlanog, mekog

drveta i on pluta u vodi. Na kraju bi taj ovek od svega toga samo postao
iscrpljen i razoaran.
Isto tako, Aggivessana, oni askete i bramani koji jo ne ive telesno
i mentalno odvojeni od zadovoljstava ula, u kojima ulna elja, sklonost,
zaslepljenost, ei groznica za zadovoljstvima ula nisu potpuno naputeni
i iskorenjeni, ak i ako ti dobri askete i bramani imaju bolne, razdirue,
mune oseaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viziju,
krajnje probuenje; ak i ako ti dobri askete i bramani nemaju bolne, razdirue, mune oseaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje,
viziju, krajnje probuenje. To bee prvo poreenje koje mi spontano na um
pade, a za koje nikad ranije nisam uo.
18. I onda mi, Aggivessana, drugo poreenje spontano na um pade, za
koje nikad ranije nisam uo. Zamisli da komad vlanog, mekog drveta lei
na suvom, daleko od vode. A onda naie ovek s drugim komadom drveta
za paljenje vatre i pomisli: Upaliu vatru, da se malo zagrejem. ta misli, Aggivessana, hoe li taj ovek moi da upali vatru i ugreje se ako svoj
komad drveta pone da trlja uz onaj komad vlanog, mekog drveta to lei
na suvom, daleko od vode?
Ne, uitelju Gotamo. A zato? Zato to je to komad vlanog, mekog
drveta, ak i ako lei na suvom, daleko od vode. Na kraju bi taj ovek od
svega toga samo postao iscrpljen i razoaran.
Isto tako, Aggivessana, oni askete i bramani koji ive telesno i mentalno odvojeni od zadovoljstava ula, ali u kojima ulna elja, sklonost,
zaslepljenost, ei groznica za zadovoljstvima ula nisu potpuno naputeni
i iskorenjeni, ak i ako ti dobri askete i bramani imaju bolne, razdirue,
mune oseaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viziju,
krajnje probuenje; ak i ako ti dobri askete i bramani nemaju bolne, razdirue, mune oseaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje,
viziju, krajnje probuenje. To bee drugo poreenje koje mi spontano na
um pade, a za koje nikad ranije nisam uo.
19. I onda mi, Aggivessana, tree poreenje spontano na um pade, za
koje nikad ranije nisam uo. Zamisli da komad suvog, tvrdog drveta lei na
suvom, daleko od vode. A onda naie ovek sa drugim komadom drveta za
paljenje vatre i pomisli: Upaliu vatru, da se malo zagrejem. ta misli,
Aggivessana, hoe li taj ovek moi da upali vatru i ugreje se ako svoj
komad drveta pone da trlja uz onaj komad suvog, tvrdog drveta to lei na
suvom, daleko od vode?
Da, uitelju Gotamo. A zato? Zato to je to komad suvog, tvrdog
drveta to lei na suvom, daleko od vode.

64

Isto tako, Aggivessana, oni askete i bramani koji ive telesno i mentalno odvojeni od zadovoljstava ula i u kojima su ulna elja, sklonost,
zaslepljenost, e i groznica za zadovoljstvima ula potpuno naputeni i
iskorenjeni, ak i ako ti dobri askete i bramani imaju bolne, razdirue,
mune oseaje zbog svojih napora, oni su sposobni za znanje, viziju, krajnje probuenje; ak i ako ti dobri askete i bramani nemaju bolne, razdirue,
mune oseaje zbog svojih napora, oni su sposobni za znanje, viziju, krajnje probuenje. To bee tree poreenje koje mi spontano na um pade, za
koje nikad ranije nisam uo.
20. A potom pomislih: ta bi bilo ako, stisnutih zuba i jezika vrsto
uprtog u nepce, obujmim, oborim i savladam um umom? Onda, stisnutih
zuba i jezika vrsto uprtog u nepce, obujmih, oborih i savladah um umom.
A dok sam to inio, znoj mi je lio ispod pazuha. Kao kada bi snaan ovek zgrabio slabijeg za glavu ili rame, obujmio ga, oborio i savladao, tako
sam i ja, stisnutih zuba i jezika vrsto uprtog u nepce, obujmio, oborio i
savladao um umom, a znoj mi je curio ispod pazuha. No, iako je neiscrpna
energija bila pokrenuta u meni i besprekorna sabranost uspostavljena, telo
mi bee iznemoglo i ukoeno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takav bolan oseaj to se javio u meni nije osvojio moj um i u njemu ostao.18
21. I pomislih: ta bi bilo ako meditiram bez daha? Onda prestadoh
da udiem i izdiem kako na usta, tako i na nos. Dok sam to inio, u uima
mi je hualo poput vetra. Ba kao to hui kad kova duva svojim mehovima, tako je i meni, kad prestadoh da udiem i izdiem na usta i na nos,
u uima hualo poput vetra. No, iako je neiscrpna energija bila pokrenuta
u meni i besprekorna sabranost uspostavljena, telo mi bee iznemoglo i
ukoeno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takav bolan oseaj to se
javio u meni nije osvojio moj um i u njemu ostao.
22. I pomislih: ta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha? Onda prestadoh da udiem i izdiem na usta, na nos i na ui. Dok sam to inio, glava
kao da je htela da mi se raspoluti. Ba kao kad bi mi snaan ovek pritisnuo
otar ma na lobanju, tako je i meni, kad prestadoh da udiem i izdiem
na usta, na nos i na ui, glava htela da se raspoluti. No, iako je neiscrpna
energija bila pokrenuta u meni i besprekorna sabranost uspostavljena, telo
mi bee iznemoglo i ukoeno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takav bolan oseaj to se javio u meni nije osvojio moj um i u njemu ostao.
23. I pomislih: ta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha? Onda prestadoh da udiem i izdiem na usta, na nos i na ui. Dok sam to inio, glavu
18 Ova reenica, koja se ponavlja na kraju svakog od narednih odeljaka, odgovara na
drugo pitanje koje je Saaka postavio u pasusu 11.

65

su mi razdirali uasni bolovi. Ba kao kad bi mi snaan ovek vrstim

remenom stezao glavu, tako su i meni, kad prestadoh da udiem i izdiem
na usta, na nos i na ui, glavu razdirali uasni bolovi. No, iako je neiscrpna
energija bila pokrenuta u meni i besprekorna sabranost uspostavljena, telo
mi bee iznemoglo i ukoeno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takav bolan oseaj to se javio u meni nije osvojio moj um i u njemu ostao.
24. I pomislih: ta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha? Onda
prestadoh da udiem i izdiem na usta, na nos i na ui. Dok sam to inio,
utrobu su mi razdirali uasni bolovi. Ba kao kad bi vet mesar i njegov
pomonik sekli utrobu vola otrim noem, tako su i meni, kad prestadoh
da udiem i izdiem na usta, na nos i na ui, utrobu razdirali uasni bolovi.
No, iako je neiscrpna energija bila pokrenuta u meni i besprekorna sabranost uspostavljena, telo mi bee iznemoglo i ukoeno, jer bejah iscrpljen
bolnim naporom. Ali takav bolan oseaj to se javio u meni nije osvojio
moj um i u njemu ostao.
25. I pomislih: ta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha? Onda prestadoh da udiem i izdiem na usta, na nos i na ui. Dok sam to inio, celo
telo mi je gorelo. Ba kao kad bi dva snana oveka dohvatila slabijeg za
ruke i noge i okretali ga iznad jame sa uarenim ugljem, tako je i meni, kad
prestadoh da udiem i izdiem na usta, na nos i na ui, celo telo gorelo. No,
iako je neiscrpna energija bila pokrenuta u meni i besprekorna sabranost
uspostavljena, telo mi bee iznemoglo i ukoeno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takav bolan oseaj to se javio u meni nije osvojio moj
um i u njemu ostao.
26. Onda me boanstva ugledae i neka od njih rekoe: Asketa Gotama je mrtav. Druga boanstva rekoe: Asketa Gotama nije mrtav, on
umire. A trea boanstva rekoe: Asketa Gotama niti je umro, niti umire,
on je arahant, jer takvo je trpljenje arahanta.
27. I onda pomislih: ta bi bilo ako bih vebao tako to potpuno prestanem da uzimam hranu? Tada boanstva dooe do mene i rekoe: Dobri gospodine, ne vebajte tako to ete potpuno prestati da uzimate hranu.
Ako to uinite, mi emo vam uliti nebesku hranu kroz pore na koi i iveete od toga. Razmislih o tome: Ako budem tvrdio da potpuno gladujem
dok mi ta boanstva ulivaju nebesku hranu kroz pore na koi i ivim od
toga, tada u zapravo lagati. Zato odvratih boanstvima reima: Ne, ne
treba to da inite.
28. I pomislih: ta bi bilo ako bih uzimao samo malo hrane, svaki
put tek po zalogaj, bilo orbe od pasulja, bilo orbe od soiva, boranije ili
graka? I tako uzeh sasvim malo hrane, svaki put po zalogaj, bilo orbe
od pasulja, bilo orbe od soiva, boranije ili graka. I tako inei, telo mi
66

postade poput kostura. Zato to sam jeo tako malo, udovi mi postadoe
poput stabljika vinove loze ili bambusa. Zato to sam jeo tako malo, lea
mi postadoe poput grbe kamile. Zato to sam jeo tako malo, rebra su mi
trala poput krovnih greda na polurazruenom ambaru. Zato to sam jeo
tako malo, oi mi upadoe duboko u one duplje, nalik odblesku vode u
dubokom izvoru. Zato to sam jeo tako malo, glava mi se smeurala i uvela
kao to se tikva smeura i uvene na vetru i suncu. Zato to sam jeo tako
malo, koa na stomaku mi se prilepila za kimu. I ako bih dodirnuo stomak, osetio bih kimu, a ako bih dodirnuo kimu, osetio bih kou na stomaku. Zato to sam jeo tako malo, ako bih obavljao veliku ili malu nudu,
tu bih se i stropotao pravo na lice. Zato to sam jeo tako malo, ako bih
pokuao da olakam svome telu trljajui noge rukama, dlaka bi, poto joj
je istrulio koren, otpadala gde god bih protrljao.
Onda me ljudi ugledae i neki od njih rekoe: Asketa Gotama je crn.
Drugi rekoe: Asketa Gotama nije crn, on je braon. Neki trei rekoe:
Asketa Gotama nije ni crn ni braon, njegova koa je zlatne boje. Toliko
se ista, svetla boja moje koe bila izgubila, zato to sam jeo tako malo.
Tada pomislih: Koji god da su askete ili bramani u prolosti doivljavali bolne, razdirue, mune oseaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne
postoji vie od ovoga. I koji god e askete ili bramani u budunosti doivljavati bolne, razdirue, mune oseaje zbog svojih napora, ovo je granica,
ne postoji vie od ovoga. I koji god da askete ili bramani sada doivljavaju
bolne, razdirue, mune oseaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji vie od ovoga. Ali ovakvim samomuenjem nisam dostigao nikakvo
uzvieno stanje, nikakvo izuzetno znanje, niti viziju vrednu plemenitih. Da
li moda ipak postoji i neki drugi put ka probuenju?
Mah-Saaka sutta Dugi razgovor sa Saakom (MN 36, odlomak)

2.3 Velika bitka

Dok sam meditirao na obali reke Neranare,
u velikom zadubljenju kako bih raskinuo okove,
Namuci19 doe, govorei rei saoseanja:
Bled si, mrav, smrt ti je uz bok.
Kladim se hiljadu prema jedan da e umreti.
ivi, dobri gospodine! Bolji je ivot. iv moe initi dobra dela.
ivei svetakim ivotom, prinosei vatrenu rtvu,
mnogo vie zasluga sakupie. Kakva je korist od ovoga napora?
19

Drugo ime za Mru, personikaciju smrti.

67

Teko je slediti ovaj put napora, teko se njime ide,

teko na njemu ostaje.
Izgovorivi stihove ove, Mra ostade kraj Probuenoga.
A tome Mri, to tako zborio je, Blaeni ovo izree:
Kralju nepaljivih, Zli, zbog ega ovamo doe?
Od elje za zaslugama u meni ni traga nema.
O Mra, o zaslugama priaj onima kojima one trebaju.
U meni je poverenje, isto tako snaga i mudrost.
Zato me, kad sam toliko odluan, sad moli da ivim?
Ovaj vetar bi mogao itave reke isuiti,
pa zato ne bi i krv u ilama meni ovako nepokolebljivom?
Kad mi se krv sasuuje, tad mi se i u i sluz sue.
Miice moje moda kopne, al um mi sve bistriji postaje,
sabranost, mudrost i koncentracija sve vri u meni bivaju.
Ostajui na tom putu, dostiui najvii oseaj,
elje za zadovoljstvima ula u umu vie nema. Gle, istota bia!
ulna zadovoljstva su tvoja prva armija, druga je nezadovoljstvo.
Trea su ti glad i e, a etvrta ti se udnja zove.
Peta su lenjost i tromost, esta se strah zove.
Armija sedma ti je sumnja; dvolinost i tvrdoglavost
armija su ti osma.
Dobitak, ugled, poast i slava neka dopadnu nedostojnoga,
svakog onog ko sebe hvali, a prezire druge.
To je, Namuci, armija tvoja, crni zapovednie vojske jo crnje.
Kukavica je pobediti ne moe, ali onaj ko pobedi blaenstvo stie.
Da li ja muna travu sa sobom nosim?20 Pljujem na ivot svoj.
Bolja bi bila smrt u bici za mene no da ivim poraen.
Jurnuvi u bitku ovu, neki svetenici i askete iz nje se ne vraaju,
jer ne znaju put kojim oni to ispravno vebaju sigurno hode.
20 Muna trava je u staroj Indiji bila ekvivalent za nau belu zastavu. Ratnik koji je
pomiljao da e se u toku bitke moda predati poneo bi sa sobom sveanj muna trave.
Ako bi se na to odluio, legao bi na tlo sa muna travom u ustima. Buda, postavljajui ovo
retoriko pitanje, kazuje da on nije ta vrsta ratnika. Ukoliko bi bio poraen, radije bi umro
nego da se preda.

68

Osmotrivi vojsku s barjacima svuda unaokolo,

crne trupe i Mru na leima slona borbenog, juriam u bitku.
Tu armiju tvoju, to je svet itav i svi bogovi pobediti ne mogu,
smrskau uvidom kao baenim kamenom krag glineni.
Ovladavi umom sopstvenim, sabranost dobro ustalivi,
ii u, iz kraljevstva u kraljevstvo, poduavajui mnoge uenike.
A oni paljivi, odluni da slede to to im nudim,
uprkos eljama tvojim,
otii e tamo gde ni za im vie aliti nee.
Mra: Sedam godina pratih Blaenog u stopu,
ali ne uspeh priliku da uhvatim da Probuenoga pobedim.
Gavran krui oko kamena to boju loja ima:
Moda sam pronaao neto jestivo ovde, moda neto ukusno je?
Ali ne dobivi nita ukusno, gavran odleti dalje.
Poput gavrana to nasre na stenu, izmaram sebe Gotamom.
Kao to bi neko, savladan tugom, sviralu svoju za pojas zadenuo,
tako i Mra, zloduh oajan, istoga trena s tog mesta nestade.
Padhana sutta Velika bitka (Sn 3:2)

3. OTKRIE TRI ZNANJA

3.1 Izlazak na pravi put

31. I pomislih: Seam se jednom kad je moj otac Sakyanin bio zauzet
sveanou, sedeo sam u sveini senke stabla ruine jabuke, sasvim odvojen od ulnih zadovoljstava, odvojen od nepovoljnih stanja. Tada uoh
i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja, koje je praeno zamiljanjem i
razmiljanjem, a raa se iz osame, uz prijatan oseaj zadovoljstva.21 Moe
li to biti put ka probuenju? Tada mi, za seanjem, doe saznanje: To je
put ka probuenju.
21 Komentar za ovaj govor kae da je jednom, u vreme tradicionalnog praznika plemena
Skya, Bodhisattin otac sa itavom pratnjom obavljao ceremoniju oranja prve prolene
brazde, a malog Siddhatthu su poveli sa sobom i pripremili mu mesto u hladu ruine jabuke (Syzygium jambos). Kada se njegovi pratioci malo udaljie da posmatraju ceremoniju,
deak spontano zauze poloaj za meditaciju i, usredsredivi panju na disanje, dostie prvo
zadubljenje. Kada su se pratioci vratili i zatekli deaka kako sedi i meditira, o tome su smesta obavestili njegovog oca. Ovaj onda prie svome sinu i u znak potovanja mu se pokloni.

69

32. I pomislih: Zato se plaim te sree koja nema nikakve veze sa

zadovoljstvima ula i nepovoljnim stanjima uma? I pomislih: Ne plaim
se te sree, jer ona nema nikakve veze sa zadovoljstvima ula i nepovoljnim stanjima uma.22
33. I pomislih: Nije lako postii tu sreu ako je telo sama kost i koa.
Kako bi bilo ako bih pojeo malo vrste hrane malo kuvanog pirina i
zelja? I pojedoh malo vrste hrane malo kuvanog pirina i zelja. A u to
vreme pet asketa su me ekali i razmiljali: Ako asketa Gotama dostigne
vie stanje, on e nam javiti za to. No kad pojedoh kuvani pirina i zelje,
tih pet asketa me prezree i napustie me, razmiljajui: Asketa Gotama
sada ivi lagodno; napustio je napor i vratio se lagodnosti.
Kad sam pojeo vrstu hranu i povratio snagu, tada sasvim odvojen od
zadovoljstava ula, odvojen od nepovoljnih stanja uma, uoh i ostadoh na
prvom stupnju zadubljenja, koje je praeno zamiljanjem i razmiljanjem,
a raa se iz osame, uz prijatan oseaj zadovoljstva. Ali takav prijatan oseaj to se javio u meni nije osvojio moj um i u njemu ostao.
Sa smirivanjem zamiljanja i razmiljanja, uoh i ostadoh u drugom
zadubljenju, koje karakteriu samopouzdanje i sabranost uma, osloboena
zamiljanja i razmiljanja, uz ushienje i sreu roene iz koncentracije.
Ali takav prijatan oseaj to se javio u meni nije osvojio moj um i u njemu
ostao.
Sa smirivanjem i ushienja, ostadoh u stanju spokojstva, praenom
sabranou i jasnim razumevanjem, i sa zikim oseajem zadovoljstva.
Uoh i ostadoh na treem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kau:
Spokojan i svestan, ima on sreno boravite. Ali takav prijatan oseaj to
se javio u meni nije osvojio moj um i u njemu ostao.
37. Sa naputanjem zadovoljstva i nezadovoljstva kao i ranijim nestankom radosti i alosti uoh i ostadoh na etvrtom stupnju zadubljenja.
To je stanje bez zadovoljstva i nezadovoljstva, proieno nepristrasnom panjom. Ali takav prijatan oseaj to se javio u meni nije osvojio
moj um i u njemu ostao.
Kada je moj um postao tako usredsreen, proien, blistav, bez i najmanje neistoe, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga
ka znanju o svojim prolim boravitima. Setio sam se mnotva svojih prolih ivota, to jest jednog roenja, dva roenja, tri roenja, etiri roenja,
pet roenja, deset roenja, dvadeset roenja, trideset roenja, etrdeset ro22 Ovaj odlomak predstavlja prekretnicu u Bodhisattinom procenjivanju zadovoljstva;
sada ga vie ne smatra neim ega se treba plaiti i kloniti, upranjavanjem asketskih praksi, ve sada zadovoljstvo, kada je roeno iz osame i nevezivanja, smatra vrednim dodatkom
viim stanjima na putu ka probuenju.

70

enja, pedeset roenja, stotinu roenja, hiljadu roenja, sto hiljada roenja,
mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona irenja kosmosa, mnogih
eona skupljanja i irenja kosmosa. Tada sam se tako zvao, pripadao sam
toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doivljavao takvo zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Nestavi iz tog stanja ovde,
ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj
porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doivljavao takvo zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Nestavi iz tog stanja ovde,
ponovo sam se pojavio onde. Tako sam se seao mnotva svojih prolih
ivota u celini i do detalja.
Takvo bee prvo znanje koje stekoh u prvom delu noi. Neznanje bee
razvejano; javilo se istinsko znanje; tama bee razvejana; javilo se svetlo
ba kao to se to dogaa onome ko je paljiv, marljiv i odluan. Ali takav
prijatan oseaj to se javio u meni nije osvojio moj um i u njemu ostao.
Kada je moj um postao tako usredsreen, proien, blistav, bez i
najmanje neistoe, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih
ga ka znanju o umiranju i ponovnom raanju bia. I videh uz pomo
duhovnog oka, proienog i nadmonog u odnosu na ziko bia kako
umiru i ponovo se raaju, i uvideh kako su slabija i jaa, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojim delima: Ova bia koja su loe postupala
telom, govorom i milju, koja su klevetala plemenite, imala pogrena gledita i postupala u skladu s tim pogrenim gleditima posle sloma tela,
posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na loem odreditu, u
niim svetovima, u istilitu. Ali neka druga bia koja su dobro postupala
telom, govorom i milju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna gledita i postupala su u skladu s tim ispravnim gleditima posle
sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odreditu, na nebu.
Tako videh uz pomo duhovnog oka, proienog i nadmonog u odnosu
na ziko bia kako umiru i ponovo se raaju, i uvideh kako su slabija i
jaa, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojim delima.
Takvo bee drugo znanje koje stekoh u drugom delu noi. Neznanje
bee razvejano; javilo se istinsko znanje; tama bee razvejana; javilo se
svetlo ba kao to se to dogaa onome ko je paljiv, marljiv i odluan.
Ali takav prijatan oseaj to se javio u meni nije osvojio moj um i u njemu
ostao.
42. Kada je moj um postao tako usredsreen, proien, blistav, bez
neistoa, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o razaranju mentalnih neistoa. Videh, kao da mi je pred oima: Ovo
je patnja. Ovo je nastanak patnje. Ovo je prestanak patnje. Ovo je put koji
vodi prestanku patnje. Videh, kao da mi je pred oima: Postoje otrovi

71

uma. Ovo je nastanak otrova uma. Ovo je nestanak otrova uma. Ovo je put
koji vodi nestanku otrova uma.
Kada sam tako znao i tako video, moj um bee osloboen otrova ulnosti, osloboen otrova bivanja, osloboen otrova neznanja. Kada jednom
um bee osloboen, javilo se znanje: Um je osloboen. Uvideh: Nema
vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, zadatak je obavljen. Nieg
vie nema da se uradi na ovome svetu.
Takvo bee tree znanje koje stekoh u treem delu noi. Neznanje bee
razvejano; javilo se istinsko znanje; tama bee razvejana; javilo se svetlo
ba kao to se to dogaa onome ko je paljiv, marljiv i odluan. Ali taj
prijatan oseaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao.
Mah-Saaka sutta Dugi govor Saaki (MN 36, odlomak)

3.2 Drevni grad

Monasi, pre mog probuenja, dok sam jo bio samo neprobueni
bodhisatta, ovakva mi se misao javila: Kako je ovaj svet slep! Raa se,
stari, umire, raspada se i ponovno raa, ali ne uvia izlaz iz sve te patnje,
iz starosti i smrti. O, kada e ve jednom uvideti izlaz iz sve te patnje, iz
starosti i smrti?
Onda mi se, monasi, javi nova misao. ta jo postoji, kada starost i
smrt postoje? Kakav je uslov neophodan da nastanu starost i smrt? A iz
ovakvog mudrog razmatranja stekoh duboki uvid: Roenje postoji onda
kada starost i smrt postoje. Iz roenja kao neophodnog uslova dolaze starost i smrt.
Onda mi se javi nova misao. ta jo postoji, kada roenje postoji?
... kada postojanje postoji... kada vezivanje postoji... kada elja postoji...
kada oseaji postoje... kada kontakt postoji... kada est podruja ula postoje... kada ime i oblik23 postoje? Kakav je uslov neophodan da nastanu
ime i oblik? A iz ovakvog mudrog razmatranja stekoh duboki uvid: Svest
postoji onda kada ime i oblik postoje. Iz svesti kao neophodnog uslova
dolaze ime i oblik.
Onda mi se javi nova misao: ta jo postoji, kad svest postoji? Kakav
je uslov neophodan da nastane svest? A iz ovakvog mudrog razmatranja
stekoh duboki uvid: Svest postoji onda kada ime i oblik postoje. Iz imena
i oblika kao neophodnog uslova dolazi svest.
Onda mi se javi nova misao: Ova svest se vraa, ona ne ide dalje
od imena i oblika. Samo dotle postoje roenje, starost, smrt, raspadanje i
Re je o dobro poznatom terminu indijske misli, koji u budizmu oznaava skup svih
procesa koji ine ljudsko bie. Ime (nma) predstavlja njegovu psiholoku stranu, a oblik
(rpa) ziku. Tako su ova dva pojma meusobno zavisna i nerazdvojiva.
23

72

ponovno raanje, to jest iz imena i oblika kao neophodnog uslova nastaje

svest, iz svesti nastaju ime i oblik, iz imena i oblika nastaju est podruja
ula, iz est podruja ula nastaje kontakt... Tako nastaje itav ovaj okean
patnje.
Nastajanje, nastajanje, monasi, takva u meni vizija nastade, znanje
nastade, mudrost nastade, vie znanje nastade, svetlost nastade, o stvarima
o kojima se do tada nikad nije ulo.
Onda mi se javi nova misao: ta treba da ne postoji, pa da ni starost
ni smrt ne nastaju? ta treba da nestane da bi nestali starost i smrt? A iz
ovakvog mudrog razmatranja stekoh duboki uvid: Starost i smrt ne postoje onda kada ni roenje ne postoji. Kad roenja nestane, starost i smrt
nestanu.
Onda mi se javi nova misao: ta jo ne postoji, kada roenje ne postoji? ...postojanje? ...vezivanje? ...udnja? ...oseaj? ...kontakt? ...est podruja ula? ...ime i oblik? ta treba da nestane da bi nestali ime i oblik?
A iz ovakvog mudrog razmatranja stekoh duboki uvid: Ime i oblik ne
nastaju onda kada svest ne postoji. Kad svest nestane, nestanu ime i oblik.
Onda mi se javi nova misao: ta jo ne postoji, kad svest ne postoji?
ta jo treba da nestane da bi svest nestala? A iz ovakvog mudrog razmatranja, monasi, stekoh duboki uvid: Svest ne postoji onda kada ime i oblik
ne postoje. Kad ime i oblik nestanu, svest takoe nestane.
Onda mi se javi nova misao: Otkrio sam ovaj put probuenja, a on
je da s nestankom imena i oblika nestaje svest; s nestankom svesti nestaju
ime i oblik; s nestankom imena i oblika nestaje est podruja ula; s nestankom est podruja ula nestaje kontakt... Takav je nestanak itavog
ovog okeana patnje.24
Nestajanje, nestajanje, monasi, takva u meni vizija nastade, znanje
nastade, mudrost nastade, vie znanje nastade, svetlost nastade, o stvarima
o kojima se do tada nikad nije ulo.
Kao kada bi ovek, lutajui gustom umom, naiao na stari put, drevnu stazu kojom su putovali ljudi jo u davnini, pa se njome zaputi. Idui
njome, naie na stari grad, drevnu prestonicu, koja je nekada bila nastanjena, s parkovima, vrtovima i jezerima, opasana zidinama; zaista predivno
mesto. I onda se taj ovek, monasi, vrati i ode pred kralja ili kraljevog
savetnika, te mu kae: Vae visoanstvo, treba da znate da sam, lutajui
gustom umom, naiao na stari put, drevnu stazu kojom su putovali ljudi
jo u davnini, pa sam se njome zaputio. Idui njome, naiao sam na stari
grad, drevnu prestonicu, koja je nekada bila nastanjena, s parkovima, vrtoBuda je put do probuenja otkrio postizanjem prestanka svesti, imena i oblika i drugih karika uslovljenog nastanka fenomena. A prestanak se postie dostizanjem nibbne,
besmrtnog elementa. Vie o ovome u poglavlju 6.
24

73

vima i jezerima, opasana zidinama; zaista predivno mesto. Vae visoanstvo, zato ne obnovite taj grad? A kralj ili kraljev savetnik onda obnove
taj grad, tako da on kasnije postane velelepan, bogat, poznat nadaleko,
gusto naseljen i prosperitetan.
Na isti nain sam i ja, monasi, naiao na stari put, drevnu stazu kojom
su potpuno probueni putovali jo u davnini. A ta je taj stari put, ta drevna staza? Upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje,
ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno zaraivanje
za ivot, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija. I ja
sam sledio taj put, te tako stigao do neposrednog znanja o starosti i smrti, o
njihovom nastanku, o njihovom prestanku, o putu koji vodi njihovom prestanku. Stigao sam do neposrednog znanja o roenju... postojanju... vezivanju... udnji... oseaju... kontaktu... est ula... imenu i obliku... svesti...
mentalnim obrascima, o njihovom nastanku, o njihovom prestanku, o putu
koji vodi njihovom prestanku.25 Saznavi sve to neposredno, objasnio sam
kasnije to monasima, monahinjama, nezareenim sledbenicima i nezareenim sledbenicama. Tako je, monasi, ovaj duhovni ivot postao uspean
i prosperitetan, rairen, poznat nadaleko, te objavljen kako meu boanskim, tako i meu ljudskim biima.
Nagara sutta Grad (SN 12:65)

3.3 Poduavati ili ne?

19. Tada pomislih: Duboka je ova istina koju sam uvideo, teko ju
je uoiti i teko razumeti, smirujua je i uzviena, nedosena pukom domiljanju, tanana, samo je mudar moe doiveti kroz neposredno iskustvo.
No, ovaj svet se oduevljava uitkom, prionuo je uz uitak i bezglavo juri
za uitkom. Takav e svet teko razumeti ovu istinu, a to je posebna uzronost, uslovljenost nastanka. I teko e razumeti ovu istinu, a to je stiavanja
uma, odustajanje od svih tekovina, dokonanje udnje, hlaenje strasti,
prestanak, nibbna.26 Ako bih poeo da poduavam tu istinu, drugi me ne
25 Na ovom mestu tekst ukljuuje i mentalne obrasce (sankhra). Osnovni uslov njihovog nastanka jeste neznanje i tako je, pominjanjem njihovog nastanka, implicitno pomenuto i neznanje. Na taj nain je ovde nabrojano svih dvanaest lanova standardne formule
uslovljenog nastanka, barem implicitno.
26 Pominjui ove dve teme uslovljenost nastanka i nibbnu neposredno posle probuenja, Buda naglaava njihovu vanost za razumevanje sadraja tog probuenja. Probuenje je, otuda, sadravalo razumevanje, prvo, uslovljenog nastanka patnje i, drugo, nibbne
kao stanja potpune slobode koja nadilazi sve fenomene obuhvaene shemom uslovljenog
nastanka patnje. Tek kad je jednom razumeo uslovljeni nastanak, mogao je Buda da razume
i nibbnu. Tekovine (updi) koje bivaju naputene ovde se mogu razumeti na dva naina:
kao objekat ili, ire, kao svi objekti koje je mogue prisvojiti; i na drugi nain, subjektivno,
kao udnja koja upravo motivie taj in prisvajanja.

74

bi razumeli, za mene bi to bio uzaludan trud i napor. Na to mi se u umu

iznenada pojavie stihovi koji jo nikad do tada nisu bili uti:
To to s mukom dosegoh,
zato da sad pokazujem?
Oni savladani udnjom i mrnjom,
nikada tu istinu uvideti nee.
Uzvienu istinu to ide svetu nasuprot,
tanana, duboka i teko vidljiva.
Oni obuzeti strau, utonuli u tamu
zaista nikada je ugledati nee.

Dok sam ovako razmiljao, um mi bi skloniji mirovanju, nego poduavanju Dhamme.

20. A tada je, monasi, Brama Sahampati27 shvatio moje premiljanje
i pomislio: Ovaj svet bie izgubljen, ovaj svet nestae, jer um Tathgate,
arahanta, savreno probuenoga, skloniji je mirovanju, nego poduavanju
Dhamme. I kao kad bi snaan ovek savio ispruenu ruku ili ispruio savijenu ruku, tako i Brama Sahampati u trenu nestade iz boanskog sveta i
pojavi se preda mnom, pa s jednog ramena skinu ogrta u znak potovanja,
pozdravi me sklopljenih ruku i ree: Potovani gospodine, neka Blaeni
poduava istinu, neka Uzvieni poduava istinu. Postoje bia u ijim je
oima tek malo trunja, a koja stradaju jer ne uju re istine. Bie meu
njima onih koji e razumeti istinu. Tako ree Brama Sahampati, a zatim
nastavi:
Bilo je do sada u ovoj Mgadhi propovednika istine,
neistih uitelja s neistim namerama.
Otvori ta vrata besmrnosti! Nek i oni uju
Istinu za koju se Preisti probudi.
Kao to se sa hridi navrh vrletne planine
oveku na sve strane pogled prua,
isto tako, o Premudri, Svevidei znale,
uini palatu Dhamme najviim vrhom.
Nek bola osloboeni pogleda zemaljski rod
potonuo u patnju, savladan roenjem i smru.
Ustani pobedonosni junae, vodiu karavana,
predvodnik budi svetu kojem ne duguje nita!
Neka Blaeni poduava Dhammu,
onih koji e je razumeti bie sve vie.
27

Jedno od boanstava; ime mu znai Sauesnik svetskog zbivanja.

75

21. Tako sam sasluao Braminu molbu i, iz samilosti prema biima,

probuenim okom osmotrih svet. Ugledah bia sa tek malo trunja u oima
i ugledah bia s mnogo trunja u oima; bia snanih sposobnosti i bia
slabih sposobnosti; bia dobrih osobina i bia loih osobina; bia koja je
lako poduiti i bia koja je teko poduiti; videh neka koja se sa strahom
obaziru na loa dela i na drugi svet. Ba kao to se u jezeru u kojem rastu
plavi, crveni ili beli lotosi, neki od tih lotosa, iznikli u vodi, izrasli u vodi,
ne izdiu iznad vode, nego se razviju pod vodom, dok drugi, iako iznikli i
izrasli u vodi, dosegnu do povrine vode, a neki trei se opet izdignu iznad
njene povrine, pa ih voda vie ne kvasi, isto tako i ja probuenim okom
osmotrih svet, i ugledah bia sa tek malo trunja u oima i ugledah bia s
mnogo trunja u oima; bia snanih sposobnosti i bia slabih sposobnosti;
bia dobrih osobina i bia loih osobina; bia koja je lako poduiti i bia
koja je teko poduiti; videh neka koja se sa strahom obaziru na loa dela
i na drugi svet. Tada sam Brami Sahampatiju odgovorio ovim stihovima:
Otvorena su vrata besmrtnosti,
nek sposobni da uju pokau poverenje.
Svestan uzaludnog napora, o Bramo,
ne htedoh da objavim Istinu tako tananu i uzvienu.

Onda Brama Sahampati, pomisli: Blaeni se sloio s mojom molbom

da poduava Dhammu. I poto mi se poklonio, obiavi me s desne strane,
odmah nestade.
22. I tad se, monasi, u meni javi ova misao: Koga bih prvo poduio
Dhammi? Ko e brzo razumeti ovu Dhammu? Pa pomislih: lra K
lma je mudar, bistar, inteligentan. On ve zadugo ima tek malo trunja u
oima. Kako bi bilo ako bih njega prvog poduio Dhammi? On e brzo
razumeti ovu Dhammu. I pojavie se preda mnom boanstva i rekoe:
Potovani gospodine, lra Klma je umro pre sedam dana. I u meni se
javie znanje i vizija: lra Klma je umro pre sedam dana. Onda se javi
misao: Veliki je gubitak zadesio lra Klmu. Da je uo ovu Dhammu,
on bi je brzo razumeo.
23. Zatim se, monasi, u meni javi ova misao: Koga bih prvo poduio
Dhammi? Ko e brzo razumeti ovu Dhammu? Pa pomislih: Uddaka Rmaputta je mudar, bistar, inteligentan. On ve zadugo ima tek malo trunja
u oima. Kako bi bilo ako bih njega prvog poduio Dhammi? On e brzo
razumeti ovu Dhammu. I pojavie se preda mnom boanstva i rekoe:
Potovani gospodine, Uddaka Rmaputta je umro prole noi. I u meni se
javie znanje i vizija: Uddaka Rmaputta je umro prole noi.
I onda se javi misao: Veliki je gubitak zadesio Uddaka Rmaputtu. Da
je uo ovu Dhammu, on bi je brzo razumeo.
76

24. Zatim se u meni javi ova misao: Koga bih prvo poduio Dhammi?
Ko e brzo razumeti ovu Dhammu? Pa pomislih: Tih pet monaha koji su
me pratili odlunog u asketskim naporima, oni su mi bili velika pomo.
Kako bi bilo ako bih njih prve poduio Dhammi? I pomislih: Gde su sada
ta petorica monaha? Duhovnim okom, proienim i nadmonim u odnosu na ziko, videh da borave blizu Vrnasja, u Parku jelena, u Isipatani.
25. I tako, monasi, zadravi se u Uruveli onoliko koliko sam eleo,
krenuh na put do Vrnasja. Na putu izmeu mesta probuenja i Gaye75
ugleda me goli asketa Upaka i ree:
Prijatelju, bistar ti je lik, tvoja koa ista i svetla. Po ijoj si se poduci
odrekao sveta? Ko ti je uitelj? ije uenje propoveda? Na te rei golog
isposnika Upake, monasi, odgovorio sam stihovima:
Sve sam savladao i sve spoznao,
niim vie okrznut, sve sam napustio,
dokonanjem ivotne udnje oslobodih se.
Sam spoznaju dosegoh, na koga da se pozovem?
Uitelja nemam, nit mi je iko ravan.
U svetu ljudi i bogova niko mi jednak nije.
Ja sam dostojanstvo sveta,
nenadmani vodi.
Ja sam jedini potpuno budan,
vatre u meni ohlaene i ugaene.
Toak istine idem da pokrenem
u prastarom gradu Ksi.
U ovom svetu slepilom pogoenom
nek zagrmi bubanj neumrle istine!

Ti si, dakle, prijatelju, po vlastitoj tvrdnji

velianstveni pobednik!

Pobednici su oni poput mene,

koji su uspeli da iskorene strasti.

Pobedih sam sve to je loe.
Zato, Upaka, kaem da sam pobednik!

Na te rei, monasi, goli asketa Upaka odvrati: Pa neka ti bude, prija

telju! Potom, odmahujui glavom, skrenu na sporedni put i nestade.28
26. A ja sam, isposnici, putujui dalje, stigao do Vrnasja, do Parka
jelena u Isipatani, gde su se nalazila petorica isposnika. Oni su ve izda28 Znaaj ovog susreta s Upakom poiva u tome to je tu Buda prvi put nekom objavio
svoje probuenje. Naalost, Upaka nije razumeo kakva mu se prilika ukazala.

77

leka videli da dolazim, pa su se sporazumeli ovako: Evo dolazi isposnik

Gotama, koji sada ivi u izobilju, poto je napustio asketski napor i vratio
se lagodnom ivotu. Zato ga neemo ni pozdraviti, ni ustajati pred njim,
niti mu pomoi da odloi prosjaku zdelu i ogrta. Ipak, moemo pokazati
mesto za njega, pa ako hoe, neka sedne. No, kako sam im se pribliavao,
petorica asketa nisu mogla da ostanu dosledni svom dogovoru. Jedan mi
poe u susret i uze mi prosjaku zdelu i ogrta da ih odloi, drugi mi pripremi mesto za sedenje, a trei vodu za pranje nogu. Meutim, kad mi se
obratie, oslovie me po imenu i nazvae prijatelju.29
27. Na to im rekoh: Monasi, ne oslovljavajte Tathgatu po imenu i
ne nazivajte ga prijatelju. Tathgata je, monasi, blaen, potpuno probuen. Dobro me ujte da je Besmrtno dosegnuto. Uputiu vas, poduiu vas
Dhammi. Ako vebate onako kako ste upueni, i vi ete, svaki za sebe,
ovde i sada, kroz neposredno znanje, ubrzo dostii i ostati na krajnjem
cilju svetakog ivota, zbog kojeg vrli sinovi dobrih porodica naputaju
domainski ivot i odlaze u beskunike.
Kad ovo bi izreeno, onih pet isposnika mi odgovorie: Prijatelju Gotamo, onakvom praksom, onakvim ponaanjem, onakvim asketskim vebanjem kakvim si sebe bio podvrgao, ti nisi postigao nikakva nadljudska
stanja, nikakav napredak u znanju i vienju dostojan plemenitih. Kako bi
onda sada kad ivi u izobilju, poto si napustio asketski napor i vratio se
lagodnom ivotu, mogao da postigne bilo kakva nadljudska stanja, bilo
kakav napredak u znanju i vienju dostojan plemenitih? Kad ovo bi reeno, ja im odgovorih: Isposnici, Tathgata ne ivi u izobilju, nije napustio
asketski napor i nije se vratio lagodnom ivotu. Tathgata je, isposnici, blaen, potpuno probuen. Dobro me ujte da je Besmrtno dosegnuto. Uputiu vas, poduiu vas Dhammi. Ako vebate onako kako budete upueni,
i vi ete svaki za sebe, ovde i sada, kroz neposredno znanje, ubrzo dostii
i ostati na krajnjem cilju svetakog ivota, zbog kojeg vrli sinovi dobrih
porodica naputaju domainski ivot i odlaze u beskunike.
Drugi put... Trei put onih pet isposnika mi odgovorie: Prijatelju
Gotamo... Kako bi, uopte, sada kada ivi u izobilju, poto si napustio
asketski napor i vratio se lagodnom ivotu, mogao da postigne bilo kakva
nadljudska stanja, bilo kakav napredak u znanju i vienju dostojan plemenitih?
28. Kad ovo bi reeno, ja ih upitah:
Isposnici, seate li se da sam ikada ranije govorio ovako?
Ne, potovani gospodine.30
29
30

78

vuso: srdaan nain obraanja meusobno ravnih.

Promena u nainu oslovljavanja pokazuje da su njegovi sagovornici prihvatili Budi-

Tathgata je, isposnici, blaen, potpuno probuen. Dobro me ujte da

je Besmrtno dosegnuto. Uputiu vas, poduiu vas Dhammi. Ako vebate
onako kako budete upueni, i vi ete svaki za sebe, ovde i sada, kroz neposredno znanje, ubrzo dostii i ostati na krajnjem cilju svetakog ivota,
zbog kojeg vrli sinovi dobrih porodica naputaju domainski ivot i odlaze
u beskunike.
29. I tako sam bio u stanju da uverim grupu od petorice isposnika.31 A
onda bih poduavao dva monaha dok bi trojica odlazila u proenje hrane,
pa smo sva estorica iveli od toga to bi oni dobili.
30. Onda grupa od petorice monaha, tako obodreni, tako upueni, budui i sami podloni roenju, razumevi opasnost u onome to je podlono
roenju i onda tragajui za neroenim, za potpunom slobodom od jarma,
za nibbnom, dostigoe to neroeno, potpunu slobodu od jarma, nibbnu.
Budui i sami podloni starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju, videvi opasnost u tome i onda tragajui za onim to nije podlono starenju, bolesti,
smrti, tuzi i prljanju, tragajui za potpunom slobodom od jarma, za nib
bnom, dostigoe to to nije podlono starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju, dostigoe potpunu slobodu od jarma, nibbnu. I u njima se pojavie
znanje i uvid: Neosporno je nae osloboenje, ovo je roenje poslednje.
Nema vie preporaanja.
Ariyapariyesana sutta Govor o plemenitom traganju (MN 26; odlomak)

4. PRVI GOVOR

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Vrnasja,

u Parku jelena, u Isipatani. Tada se Blaeni obrati grupi od pet asketa:
Dve su, monasi, krajnosti u koje onaj ko je otiao u beskunike ne bi
trebalo da zapada. Koje dve? Vezanost za uitke ula, koja je niska, vulgarna, svojstvena prostim ljudima, neplemenita i ne donosi korist, a druga
je vezanost za samomuenje, koja je bolna, neplemenita i ne donosi korist. Monasi, obe ove krajnosti izbegavajui, Tathgata je savreno razumeo
srednji put, koji daje uvid i znanje, vodi smirenju, neposrednom znanju,
probuenju i utrnuu.
A kakav je to, monasi, srednji put to ga je Tathgata savreno razumeo, koji daje uvid i znanje, vodi smirenju, neposrednom znanju, probuenju i utrnuu? To je Plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje,
nu tvrdnju i da su spremni da mu se obraaju s potovanjem.
31 Na ovoj taki Buda je odrao Govor o pokretanju toka Uenja (Dhamma-akkappa
vattana sutta; videti odeljak 4 u nastavku).

79

ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno zaraivanje

za ivot, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija. To je,
monasi, srednji put to ga je Tathgata savreno razumeo, a koji daje uvid i
znanje, vodi smirenju, neposrednom znanju, probuenju i utrnuu.
A ovo je, monasi, plemenita istina o patnji: roenje je patnja, starost
je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, boravak uz ono to nam je mrsko
jeste patnja, razdvojenost od onoga to nam je drago jeste patnja, uskraivanje onoga to elimo jeste patnja. Ukratko, pet osnova prianjanja jesu
patnja.
A ovo je, monasi, plemenita istina o izvoru patnje: to je ona udnja
koja vodi novom roenju, a zdruena sa ushienjem i strau uvek nalazi
novo uivanje, sad tu, sad tamo dakle, to je udnja za ulnim uicima,
udnja za postojanjem i udnja za nepostojanjem.
A ovo je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje: to je potpuno
iezavanje i iskorenjivanje upravo te udnje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobaanje i okretanje od nje.
A ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi prestanku patnje:
to je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sainjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnih postupaka, ispravnog
zaraivanja za ivot, ispravnog napora, ispravne sabranosti i ispravne koncentracije.
Ovo je plemenita istina o patnji: takva se, monasi, u meni javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid, javila se svetlost u vezi sa stvarima
koje ranije nisu bile ute.
Ovu plemeniti istinu o patnji treba u potpunosti razumeti: takva se,
monasi, u meni javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid, javila se
svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute.
Ova plemenita istina o patnji u potpunosti je shvaena: takva se,
monasi, u meni javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid, javila se
svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute.
Ovo je plemenita istina o nastanku patnje: takva se, monasi, u meni
javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid, javila se svetlost u vezi sa
stvarima koje ranije nisu bile ute.
Ovu plemenitu istinu o nastanku patnje treba napustiti: takva se,
monasi, u meni javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid, javila se
svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute.
Ova plemenita istina o nastanku patnje je naputena: takva se, monasi, u meni javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid, javila se svetlost
u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute.
Ovo je plemenita istina o prestanku patnje: takva se, monasi, u meni
javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid, javila se svetlost u vezi sa
80

stvarima koje ranije nisu bile ute.

Ovu plemenitu istinu o prestanku patnje treba ostvariti: takva se, monasi, u meni javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid, javila se svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute.
Ova plemenita istina o prestanku patnje je ostvarena: takva se, monasi, u meni javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid, javila se svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute.
Ovo je plemenita istina o putu koji vodi prestanku patnje: takva se,
monasi, u meni javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid, javila se
svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute.
Tu plemenitu istinu o putu koji vodi prestanka patnje treba razvijati:
takva se, monasi, u meni javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid,
javila se svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute.
Ta plemenita istina o putu koji vodi prestanka patnje je razvijena:
takva se, monasi, u meni javila vizija, javili su se znanje, mudrost i uvid,
javila se svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute.
I sve dok, monasi, to moje znanje i vizija ove etiri plemenite istine
kakve zaista jesu, sa svoje tri faze i dvanaest vidova, nisu bili na takav
nain potpuno proieni, nisam tvrdio da sam se probudio za nenadmano
savreno prosvetljenje u ovome svetu, sa njegovim boanstvima, sa Mrom
i Bramom, u ovom pokolenju sa asketama i bramanima. Ali kada su moje
znanje i vizija ove etiri plemenite istine kakve zaista jesu, sa svoje tri faze
i dvanaest vidova, bili na takav nain potpuno proieni, tada sam ustvrdio
da sam se probudio za nenadmano savreno prosvetljenje u ovome svetu,
s njegovim boanstvima, sa Mrom i Bramom, u ovom pokolenju sa asketama i bramanima, njegovim bogovima i ljudima. Znanje i vizija javie se
u meni: Nepokolebljivo je osloboenje moga uma. Ovo je moje poslednje
roenje. Nema vie preporaanja. Tako ree Blaeni. Zadovoljni, petorica
asketa se obradovae reima Blaenog. A dok je govor jo bio u toku, u
potovanom Kondai javila se nezamuena, jasna vizija istine: Sve to je
podlono nastanku, podlono je i nestanku.
A kada Blaeni pokrenu toak Uenja, meu boanstvima na zemlji
pronese se glas: Kraj Vrnasja, u Parku jelena, u Isipatani, Blaeni pokrenu nenadmani toak Uenja, koji ne mogu zaustaviti nijedan asketa,
ni braman, ni boanstvo, ni Mra, ni Brama, niti bilo ko na ovom svetu.
uvi boanstva zemlje kako ovo uzvikuju, boanstva sveta etiri velika
kralja takoe uzviknue: Kraj Vrnasja... taj nenadmani toak Uenja
ne moe zaustaviti nijedan asketa, ni braman, ni boanstvo, ni Mra, ni
Brama, niti bilo ko na ovom svetu. uvi boanstva sveta etiri velika
kralja kako ovo uzvikuju, boanstva Tavatimsa... boanstva Jama... boanstva Tusita... boanstva Nimanarati... boanstva Paranimitavasavati...
81

boanstva u Braminoj pratnji uzviknue: Kraj Vrnasja, u Parku jelena,

u Isipatani, Blaeni pokrenu nenadmani toak Uenja, koji ne mogu zaustaviti nijedan asketa, ni braman, ni boanstvo, ni Mra, ni Brama, niti bilo
ko na ovom svetu.
Tako se u tom trenutku, odjednom, uzvik razlee sve do Braminog
sveta. I taj kosmos od deset hiljada svetova poe da podrhtava, da se trese
i giba, dok ga je nemerljivo blistava svetlost preplavila, nadmaujui ak
i sjaj bogova.
A onda Blaeni izree ove nadahnute rei: Kondaa je zaista razumeo! Kondaa je zaista razumeo! I tako potovani Kondaa zadobi ime
Aa-Kondaa Kondaa koji je razumeo.
Dhamma-akkappavattana sutta Pokretanje toka Uenja (SN 56:11)

82

Deo 3
PONOVO OTKRIVENI PUT
Budino uenje, na pliju Dhamma, mogue je predstaviti na razliite
naine, pa i kao koordinatni sistem, sa dve dimenzije. Ona horizontalna
pokrivala bi vremenski sled dogaaja, povezujui ono to se nalazi iza i
ispred naeg sadanjeg horizonta ivljenja, a to su nai proli i budui ivoti. I taj deo uenja nama zapadnjacima se ini naroito teko prihvatljiv. Ali
da bi se Budino uenje razumelo do kraja i na ispravan nain, neophodno
je uzeti u obzir ovu dimenziju, makar kao radnu hipotezu. Jer, da bismo
razumeli svoj sadanji ivot, nije dovoljno da ga posmatramo izolovano,
treba imati u vidu ono to mu je prethodilo i to mu sledi. Ovo je klju za
formiranje ispravnog razumevanja ili gledita (samma ditthi), prvog lana
Plemenitog osmostrukog puta, koji vodi probuenju. Tako je Buda, objanjavajui ispravno razumevanje, govorio da ono ukljuuje i razumevanje
da postoje rezultati naih dobrih i loih postupaka. Kreui se ovom horizontalnom dimenzijom, nailazimo dalje na Budino uenje o kammi (skt.
karma) i preporaanju, kao i na mehanizam uslovljenog nastanka stvari
(patia samuppada), koji se protee na nekoliko egzistencija. ak i za
dublje razumevanje same etiri plemenite istine, kao polazne take budistikog uenja, vano je uzeti u obzir ovu horizontalnu dimenziju. No, kao
to je pomenuto, da bi prihvatili ovaj aspekt uenja, veini ljudi neophodna
je vera ili ono to se u budizmu obino naziva poverenje (saddha), zato to
ove stvari lee izvan naeg uobiajenog, neposrednog polja iskustva.
Pored ovoga, postoji i drugi aspekt Budinog uenja, koji bi se mogao
nazvati njegova vertikalna dimenzija. Tie se razumevanja naeg neposrednog iskustva. Ovde direktno posmatramo ono to doivljavamo u sadanjem trenutku i pokuavamo da razumemo odnose razliitih kljunih
sastojaka stvarnosti, njihovu interakciju i meusobno uslovljavanje. Da
bismo to postigli, nije potrebno verovanje da se ivot protee i izvan naeg sadanjeg postojanja. Kada je Buda govorio o ovoj strani svog uenja,
oznaavao ga je kao sandihiko, direktno vidljivo, dostupno istraivanju. Meutim, da bi se zaista razumela ova dimenzija, neophodan je po83

seban napor, naroito usmeren na analiziranje sopstvenog iskustva. Za to

je kljuno uoavanje uzrono-posledinih veza, meuzavisnosti razliitih
elemenata pojavnog. Pre svega, treba raspoznati ta su meu njima uzroci,
a ta posledice, koje potom i same postaju uzroci nekih novih posledica u
toj reci dogaaja koju nazivamo ivljenje. Ovakva vrsta sistematskog posmatranja zahteva i znatnu dozu objektivnosti, neposrednosti, iskrenosti,
zasnovanih na jednom mentalnom kvalitetu koji Buda naziva yoniso ma
nasikra ili pomno razmatranje. No, potrebne su i istrajnost i postupnost,
jer na putu do sagledavanja istine preica nema.
Tako se u suttama vidi da Buda, kad nekome izlae svoje uenje, to
radi postupno, ne iznosi ga odmah u celini, jer bi to za nespremnog sluaoca bio prevelik zalogaj. Na sebi svojstven nain, lagano ga uvodi, priprema
za deo koji e doi tek kasnije, izlazei u susret svom sagovorniku, sluei
se metaforama koje e razumeti na osnovu sopstvenog iskustva i dotadanjeg naina ivota. Na primer, ako poduava seljaka, Buda se koristi slikama vezanim za obradu zemlje, sejanje, etvu i slino. Ako govori bramanu,
moda e upotrebiti sliku odravanja svete vatre, kao glavnog bramanskog
rituala. Govorei kralju ili njegovom mladom nasledniku, uenje e izraziti
slikama vezanim za upravljanje kraljevstvom i vladanjem podanicima. U
svim tim situacijama, Buda ima u vidu onaj vertikalni aspekt uenja i kree
se u granicama neposrednog iskustva svog sagovornika, koristi se onim to
mu je blisko u svakodnevnom ivotu.
Meutim, za njega je osobeno i izdvaja ga od mnogih drugih uitelja to to nijedan deo svog uenja nee sauvati u stisnutoj aci, prikriti
i zadrati samo za uski krug sledbenika, samo za posveene. Uvek e
sagovornikova mo razumevanja i spremnost da saslua biti jedina mera na
osnovu koje Buda zalazi u dubinu uenja. Kao to se vidi iz teksta 1 (str.
89), bilo kakvu tajnovitost, podelu uenja na deo za sve i deo samo za posveene, Buda smatra znakom pogrenog naina razmiljanja. Uvek istie
da njegovo uenje stoji svima dostupno, poput sjaja Sunca i Meseca, koji
ne sijaju samo za odabrane. Drugaiji stav ne bi se ni mogao oekivati od
uenja koje u prvi plan istie neposredno iskustvo, pozivajui svakog od
nas da naela koje ono zagovara proveri u okolnostima svakodnevnog ivota. Naravno, ovo ne znai da samo na osnovu svog dosadanjeg iskustva
moemo da potpuno razumemo i vrednujemo budistiko uenje. Potrebno
je da uloimo veliki napor i u kultivisanje onoga ime registrujemo to iskustvo, a to je um, da bi nae razumevanje bilo potpuno.
No, treba naglasiti da, za razliku od drugih religija, Buda nas ne poziva
da svoj put zaponemo verom u izloene dogme, a zatim da svoje iskustvo
na silu guramo u zadate ablone, da ga interpretiramo u skladu s njima,
esto ga pri tom izneveravajui. Upravo suprotno, savetuje da krenemo od
84

vertikalne dimenzije, od onoga to izgleda saglasno naem dotadanjem

iskustvu i zdravom razumu, a potom da vebanjem, promiljanjem i novim
iskustvima svoje razumevanje samih sebe i sveta u kojem ivimo lagano
proirujemo i na onu horizontalnu, u poetku nerazumljivu, nedokuivu
dimenziju.
Ovakav pristup vrlo jasno je vidljiv u Govoru Klmama (tekst 2,
str. 90), nadaleko uvenom po tome to ohrabruje slobodno istraivanje,
dovoenje u pitanje i uenja i uitelja, to je, kako znamo, vrlo neobino
za bilo koju religiju. Duh itavog ovog govora ukazuje na uenje koje je
lieno iskljuivosti, slepe vere, dogmatizma i netrpeljivosti. Buda ga je
odrao u mestu Kesaputta, u oblasti u kojoj je iveo narod po imenu Klme. A poto se to mesto nalazilo na ivici ume pogodne za ivot u samoi,
sluilo je kao usputna stanica mnogim grupama isposnika i asketa. Zahvaljujui njihovim estim zadravanjima u gradu, stanovnici su imali prilike
da upoznaju mnoga lozofska i religijska uenja, ali su ih protivrenosti
meu svim tim uiteljima ostavljale zbunjenima i neodlunim u ta da veruju i kome da se priklone. (Ova situacija i nama deluje prilino poznato,
pogotovo u dananjoj eksploziji informacija i masovnoj proizvodnji najrazliitijih teorija i hipoteza.)
Kada su, najzad, Klme odluile da iskoriste prisustvo uglednog uitelja i provere svoje sumnje, Buda ne ide tragom ostalih asketa, koji hvale
sopstveno uenje, a kude sva ostala. On Klmama ne kae: Samo sam ja
u pravu, svi ostali gree. Prihvatite moje rei, jer ja sam vrhovni autoritet.
Sve ostalo su zablude. Ako mi ne verujete, eka vas samo propast! Videi
da su zbunjeni, on zna da bi takvim reima samo uveao pometnju u njihovim glavama. Zato odluuje da ih ka razumevanju istine uputi suprotnim
putem, suavajui obim poduke samo na ono to smo nazvali vertikaln
aspekt uenja. Dakle, poto ih umiri tvrdnjom da je sasvim normalno to
su zbunjeni u takvoj situaciji, poduava ih iskljuivo na osnovu onoga to
su u stanju neposredno da vide i doive. Pri tome polazi od kljune premise
da glavnu motivaciju onih koji trae da ih podui, ali i oveka uopte, ini
elja da izbegnu patnju i pronau sreu. Kao prvu lekciju Buda sagovornicima ukazuje na neto to je svakome od nas lako proverljivo, a to je
da postoji direktna, vidljiva veza izmeu naih postupaka i stanja naeg
uma, s jedne strane, i naeg doivljaja sree i patnje, sa druge. Tanije, on
ukazuje na to da loi postupci i loa mentalna stanja uzrokuju patnju za
nas, ali i za druge. I obrnuto, dobri postupci i dobra mentalna stanja vode
srei i dobrobiti, prvo za nas, to onda omoguuje da doprinesemo srei i
dobrobiti drugih.
Kao prvu alatku korisnu Klmama u dolasku do vrstog tla izvesnosti, Buda navodi deset kriterijuma na osnovu kojih ne treba vrednovati bilo
85

koje uenje kao valjano i istinito. Ovih deset pogrenih kriterijuma mogu
se klasikovati u tri grupe: (1) Prvu ine pravila zasnovana na tradiciji i
ima ih etiri: usmena predanja (anussava), to se odnosi na vedsku tradiciju, koja je, prema kazivanju bramana, potekla od prvobitnog boanstva,
a potom usmeno prenoena s generacije na generaciju; rodoslovi uitelja
(parampar) oznaavaju tradiciju uopte, jedan neprekinuti niz uitelja
koji se nastavlja iz generacije u generaciju, te samom svojom starinom
zadobija status autoriteta; glasine (ili prepriavanja; itikir) mogu oznaavati raireno miljenje u odreenoj grupi ljudi ili opti konsenzus; sveti
tekstovi (piaka sampadna) jesu svaka zbirka religijskih tekstova koji se
smatraju bojom objavom, te stoga nepogreivim. (2) Druga grupa, koja
obuhvata naredna etiri kriterijuma, odnosi se na neke od tipova zakljuivanja koje su mislioci Budinog vremena bili denisali, mada se nama
danas mogu initi meusobno slini: logiko zakljuivanje (takkahetu), po
sredno zakljuivanje, na osnovu nekih znakova i nagovetaja (nayahetu),
zakljuivanje na osnovu onoga to izgleda blisko zdravom razumu (aka
raparivitakkena) i deduktivno zakljuivanje, u skladu s prethodno postavljenom teorijom (ditthinihanakkhantiya). (3) Trea grupa, sastavljena
od poslednja dva kriterijuma, obuhvata dva tipa linog autoriteta: prvi je
harizmatinost govornika (gde se mogu ukljuiti i njegove spoljanje kvalikacije, na primer, neka visoka titula, veliki broj pristalica, potuje ga i
vladar i tako dalje); drugi je autoritet koji se temelji na naem linom od
nosu prema govorniku, kad ga smatramo svojim uiteljem (skt. guru; pli:
garu). Kada je ukazao na pogrene izvore, Buda u jednoj od kljunih reenica govora daje i savet o tome na ta se treba osloniti: Klme, tek kada
se sami uverite: Ove stvari su tetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju
i mudraci; onome ko ih ini i praktikuje donose tetu i patnju, tek tada ih
napustite. Iz ovoga se jasno vidi da je Budin kriterijum vrlo pragmatian,
da nije namenjen nalaenju nekakve apstraktne istine ili apstraktnog naela, ve se usredsreuje na prirodnu ovekovu brigu za sopstvenu dobrobit,
na univerzalnu ljudsku elju za izbegavanjem patnje i dostizanjem sree.
A put ka tome vodi kroz istraivanje sopstvenih postupaka, sopstvenih
stanja uma, kako bismo otkrili ka kojem krajnjem ishoditu nas oni vode,
ka patnji ili ka srei. Dakle, kao to Buda maestralno pokazuje u daljem
toku govora, ak i kada zanemarimo svaku brigu o dobrobiti posle smrti,
svako razmiljanje o tome da li postoji ivot posle smrti ili ne, jo uvek
imamo vrlo jak razlog da se klonimo tetnih mentalnih stanja poput pohlepe, besa, mrnje, zavisti ili obmane, kao i tetnih postupaka kakvi su ubijanje, kraa, laganje, ogovaranje i drugi. Razlog za to vrlo je jednostavan.
Oni nam nanose tetu ve ovde i sada, a njihovo izbegavanje sreu mirne
savesti, isto tako ve ovde i sada.
86

Ovaj govor ponekad se pogreno tumai kao dokaz da je Buda smatrao

kako treba da se oslonimo iskljuivo na sopstveno iskustvo kako bismo
utvrdili je li neko uenje tano ili pogreno. Kao to se vidi iz navedenog
citata, iako oigledno odvraa od oslanjanja na slepu veru, on ipak ne zagovara iskljuivu merodavnost linog stava u duhovnim stvarima. Meu
kriterijumima za trezveno promiljanje koje Buda nabraja stoji i kriterijum
miljenja mudrih. A da bi neko primenio taj kriterijum, neophodno je da
prepozna drugoga kao mudrijeg od sebe i prihvati njegovu preporuku, s
uverenjem da e mu ona doneti dobrobit. Kad se ima u vidu itava Budina
poruka, pre bi se moglo razumeti da govor promovie pristup korak po korak: kao radnu hipotezu uzimamo savet od onoga koga smatramo mudrim,
zatim tu hipotezu proveravamo kroz sopstveno iskustvo, analiziramo koje
nam rezultate primena tog saveta donosi i, ako se pokae korisnim, usvajamo ga. Zatim kreemo korak dalje. Ako se, pak, ispostavi da pridravanje
tog saveta teti naoj dobrobiti, treba ga potpuno odbaciti, bez obzira na
reitost i harizmatinost uitelja, na autoritet tradicije iz koje savet dolazi ili na njegovu opteprihvaenost. Ujedno, ovaj govor na vrlo ubedljiv
nain pokazuje da motiv za to da svoj ivot ispunimo vrlinom nije nuno
samo u verovanju u novi ivot, ili u nekakvu nagradu i kaznu koje nas
ekaju posle smrti, ve u oekivanju sree kroz prevladavanje sopstvene
pohlepe, mrnje i obmanutosti ve u ovom ivotu.
Slian pristup nalazi se i u tekstu 3 (str. 93), gde Buda pokazuje kako
sadanja patnja nastaje na osnovu sadanje udnje. Ovaj kratki govor, namenjen nezareenom sledbeniku, na vrlo koncizan nain artikulie uzroni
princip koji lei iza uenja o etiri plemenite istine. No, umesto na apstraktan, ovde je to naelo izloeno na sasvim praktian nain, uzimajui
za primer lanove porodice. Poto svako od nas moe da se poistoveti sa
Budinim sagovornikom u ovoj situaciji, ova sutta ostavlja utoliko snaniji
utisak. S druge strane, vidljivo je da ni ovaj, kao ni Govor Klmama, ne
pominje uenja o kammi i o preporaanju. To ne znai da su ta uenja manje bitna u okviru Budinog sistema ili da predstavljaju samo dodatak preuzet iz bogate riznice indijskog duhovnog naslea. Naprotiv, ona su vaan
deo Dhamme, ali ova dva govora jasno svedoe o tome da je na poetku
mogue prii Dhammi i bez referenci na ono to nam nije neposredno vidljivo i razumljivo. Budino uenje je mnogostrano, a kada se tako uverimo
da njegovo praktikovanje zaista donosi mir, radost i unutarnju sigurnost,
tada zadobijamo poverenje u uenje kao celinu, kao i one njegove aspekte
izvan nae sadanje sposobnosti provere. Tako, ukoliko se odluimo na
vebanje, koje zahteva mnogo vetine i upornosti, biemo u stanju da postepeno proirimo svoje polje iskustva (o tome videti u poglavlju 7).
Jo jedan problem s kojim se traga na duhovnom putu suoava vezan
87

je za ve pomenuti kriterijum usvajanja miljenja mudrih. Ali, ko je mudar? Taj problem esto biva reen nekritikim prihvatanjem stavova odreenog uitelja i poklanjanjem potpunog poverenja. itava ta situacija ini
se ponekad kao zaarani krug. Da bismo dublje uli u neko uenje i praktikovali ga, svakako nam je potreban vodi, savetodavac, uitelj. No, nekada
se ispostavi da takva osoba nije dorasla svojoj ulozi, ak i da pokuava da
je zloupotrebi na najrazliitije naine. Otuda su este prie razoaranih
uenika koji su poklonili poverenje, a onda se ispostavilo da je ono bilo
zloupotrebljeno ili su njihova poetna oekivanja bila nerealna, pa samim
tim i nuno ostala izneverena. Sve to, podgrevano senzacionalistikim napisima u medijima, kod neupuenog oveka stvara veliku dozu odbojnosti
i nesigurnosti, tako da esto ne koristi ni anse koje mu se ukazuju, unapred se plaei prevare i neuspeha. Problem lanih uitelja nije od jue, a
duhovni autoritet, kao i svaka vrsta moi, jeste podloan zloupotrebi. Zato
ne udi to je Buda savetovao oprez i ukazivao na kriterijume pomou
kojih je mogue proveriti vrednost uitelja kojem poklanjamo poverenje.
Jo je zanimljivije, kao potovanja vredan izuzetak, to to u tekstu 4.1
(str. 95) svojim uenicima Buda savetuje da i njega samog podvrgnu istom
testu i provere da li su tane njegove tvrdnje o potpunoj probuenosti. A
jedan od dobrih pokazatelja jeste to da li je njegov um potpuno osloboen
patnje. Mada uenici ne mogu ui u um uitelja i uveriti se neposredno,
ipak svako moe da to utvrdi posredno, posmatrajui njegove postupke i
sluajui ta govori. Na osnovu toga jasno se vidi da li su njegova mentalna
stanja potpuno ista, bez uticaja pohlepe, gordosti ili mrnje. Ako i dalje
nisu sigurni, Buda poziva svoje uenike da upotrebe i dodatne kriterijume:
duina monakog staa, nain na koji se odnosi prema poastima koje mu
ukazuju, uveavaju li mu sujetu ili ne, je li opsednut ulnim uivanjima
ili nije i tako dalje. Na kraju, ako sve to nije dovoljno ubedljivo, Buda im
savetuje da se ne libe da svoje sumnje provere kroz direktan razgovor.
Interesantnu dalju razradu teme odnosa uenika i uitelja donosi tekst
4.2 (str. 98), gde Buda ukazuje na znaaj prevladavanja prirodne naklonosti, a onda i pristrasnosti prema odabranom autoritetu. U situacijama kada
neko taj autoritet kritikuje ili hvali, naelo objektivnosti nalae nam da u
sebi ne gajimo ni ogorenje, niti ushienje, jer e upravo to biti prepreka da
vrednujemo ono to je reeno. Zavedeni besom ili oduevljenjem, neemo
ni primetiti ima li u kritici neeg istinitog, niti u pohvali nekog preterivanja
i neistine. Samo smiren um sagledava kritiku i pohvalu u pravom svetlu.
U tekstu 5 (str. 99), razgovarajui sa mladim bramanom Kpathikom,
Buda ponovo ukazuje na to da je neopravdano oslanjati se samo na tradiciju, ovaj put u pogledu Veda. Ispostavlja se da nijedan od bramana koji
puno poverenje poklanjaju onome to je u Vedama reeno, smatrajui to
88

apsolutnom istinom, ne moe za sebe da kae da je lino video i iskusio

tu istinu. To ne mogu da kau bramani koji razgovaraju sa Budom, to ne
mogu da kau ni njihovi uitelji unazad sve do sedmog kolena, pa ak to
ne mogu da kau ni prvi mudraci koji su sastavili Vede, jer i oni su bili
samo medijum kroz koji se boanska sila manifestovala. Poto niko od njih
nije video neposredno i lino, oni Budi lie na dugu povorku slepaca koji
se pridravaju jedan za drugoga, gde svako misli da onaj ispred njega zna
kuda ga vodi. Kada njegov mladi sagovornik posegne za drugim argumentom usmenom predajom, slino kao u Govoru Klmama, Buda navodi
pet kriterijuma na osnovu kojih ljudi misle da je neto istina, iako ti kriterijumi sami po sebi to ne dokazuju. To su vera, lina naklonost, usmena
predaja, zdravorazumsko zakljuivanje i deduktivno zakljuivanje.
Svaki od tih kriterijuma je nepouzdan, jer ono emu ljudi poklanjaju
puno poverenje ne mora biti u skladu sa istinom. Nasuprot tome, neto prema emu nemaju poverenja moe biti savreno istinito. Ista dvojaka shema
vai i za ostala etiri lana ovog niza. Recimo, poavi od neke premise
i sledei logiku, lozof moe izgraditi itav sistem, koji izgleda savreno
logino i pouzdano, njegovi savremenici ga smatraju neupitnim, a ipak
se moda ve u narednoj generaciji pojavi neki drugi mislilac koji najpre
dovede u pitanje onu polaznu premisu, a potom opovrgne ceo sistem. Polazei od ovoga, u razgovoru sa bramanom ankijem, Buda korak po korak
pokazuje kako otkrivamo istinu. Taj put opisuje tradicionalnom indijskom
terminologijom, a obuhvata tri faze: 1. pariyatti ili uenje (sluati o uenju, zadrati uto u pamenju, samostalno istraiti znaenje zapamenog
i na kraju prihvatiti uenje kao rezultat tog promiljanja); 2. patipatti ili
praktikovanje uenja (elja da se praktino isproba uenje, javljanje snane volje, jasno denisanje cilja i polazak na put do njega); 3. pativeda ili
uvid, koji se vebanjem produbljuje, dok se ne eliminiu sva negativna
mentalna stanja koja zamagljuju vienje stvarnosti i dok se ne dostigne
potpuno razumevanje istine, krajnje osloboenje, nibbna, kao kulminacija budistikog puta.

1. UENJE BEZ TAJNI

Monasi, tri su stvari koje ostaju skrivene, a nisu svima vidljive. Koje
tri? ena, bramanske mantre i pogreno gledite. To su tri stvari, monasi,
koje ostaju skrivene, a nisu svima vidljive.
Monasi, tri su stvari koje blistaju otvoreno, a ne ostaju skrivene. Koje
89

tri? Mesec, sunce i ovo uenje i praksa koje je objavio Tathgata. To su tri
stvari, monasi, koje blistaju otvoreno, a ne ostaju skrivene.
Patihana sutta Skriveno (AN 3:130)

2. NI DOGMA, NI SLEPA VERA

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni iao zemljom Kosala,

u pratnji velike grupe monaha, i doao u grad naroda Klma po imenu
Kesaputta. A Klme, stanovnici Kesaputte, doue ovako: Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji ga je napustio i otiao u beskunike, idui
zemljom Kosala stigao je u Kesaputtu. I o tom uitelju Gotami ovakav se
glas iri: Zaista je Blaeni dostojan potovanja, potpuno probuen, savrenog znanja i ponaanja, srean, znalac svetova, nenadmani vodi onih
kojima treba putokaz, uitelj boanskim i ljudskim biima, prosvetljen,
blaen. Razumevi ga kroz neposredno iskustvo, on objanjava ovaj svet
sa svim njegovim bogovima, demonima i dobrim silama, ovo pokolenje sa
svim njegovim asketama i bramanima, boanskim i ljudskim biima. On
pravim znaenjem i formom poduava Dhammu, dobru na poetku, dobru
u sredini, dobru na kraju, on oliava svetaki ivot, potpuno savren i ist.
Istinska je dobrobit ugledati tako usavrena bia.
Onda Klme, stanovnici Kesaputte, otidoe do Blaenoga. Kad su
stigli, neki od njih mu se poklonie i sedoe sa strane, neki se utivo pozdravie sa njim, i poto su zavrili pozdravljanje i prijateljski razgovor,
sedoe sa strane; neki samo rekoe svoje ime i ime porodice pre nego to
su seli sa strane; neki, bez rei, sedoe sa strane. I tako Klme, stanovnici
Kesaputte, upitae Blaenoga:
Potovani gospodine, ima bramana i monaha koji dolaze u Kesaputtu.
Oni izlau i objanjavaju samo svoje uenje, a uenja drugih preziru, kude
i ismevaju. Neki drugi monasi i bramani takoe dolaze u Kesaputtu. I oni
izlau i objanjavaju samo svoje uenje, a uenja drugih oni preziru, kude
i ismevaju. Potovani gospodine, u nama se javlja sumnja, u nama se javlja
nesigurnost zbog svega toga. Ko od ovih potovanih monaha govori istinu,
a ko je u zabludi?
Normalno je, Klme, to sumnjate, to niste sigurni. Sumnja se u
vama javila o onome to jeste zbunjujue. Zato, Klme, ne povodite se
za usmenom predajom, niti za rodoslovima uitelja, za glasinama, za zbirkama svetih tekstova, za pukim logikim domiljanjima, za posrednim
zakljuivanjima, za zdravorazumskim domiljanjima, za deduktivnim domiljanjima, za time to vam se onaj koji govori ini upuen, a ni za uverenjem: Ovaj asketa je na uitelj. Klme, tek kada se sami uverite: Ove

90

stvari su tetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju i mudraci; onome ko

ih ini i praktikuje donose tetu i patnju, tek tada ih napustite.
ta mislite, Klme? Kada se pohlepa, mrnja i obmanutost jave u
oveku, je li to na njegovu korist ili na tetu?1
Na njegovu tetu, potovani gospodine.
Klme, preputen pohlepi, mrnji i obmanutosti, preplavljen i savladan njima, ovek ubija, krade, uputa se u nedoline seksualne odnose
i lae. I druge on podstie da tako postupaju. Hoe li mu to na dui rok
doneti tetu i patnju?
Hoe, potovani gospodine.
ta mislite, Klme? Jesu li te stvari korisne ili tetne?
tetne, potovani gospodine.
Pogrene ili ispravne?
Pogrene, potovani gospodine.
Da li ih mudri kude ili hvale?
Kude, potovani gospodine.
Onome ko ih ini i praktikuje donose li tetu i patnju ili ne? ta o
tome mislite?
Onome ko ih ini i praktikuje te stvari sigurno donose tetu i patnju.
Tako mislimo o tome.
Upravo zato je i reeno: Klme, ne povodite se za usmenom predajom, niti za rodoslovima uitelja, za glasinama, za zbirkama svetih tekstova, za pukim logikim domiljanjima, za posrednim zakljuivanjima, za
zdravorazumskim domiljanjima, za deduktivnim domiljanjima, za time
to vam se onaj koji govori ini upuen, ni za uverenjem: Ovaj asketa je
na uitelj. Klme, tek kada se sami uverite: Ove stvari su korisne, ove
stvari nisu sramotne, njih ne kritikuju ni mudraci; onome ko ih ini i praktikuje donose korist i sreu, tek tada se u njih upustite.
A ta mislite, Klme? Kada u oveku nema pohlepe, mrnje i obmanutosti, je li to na njegovu korist ili na tetu?
Na njegovu korist, potovani gospodine.
Klme, ovek koji nije preputen pohlepi, mrnji i obmanutosti,
koji nije njima preplavljen i savladan, takav ovek ne ubija, ne krade, ne
uputa se u nedoline seksualne odnose i ne lae. I druge ne podstie da
isto postupaju. Hoe li mu to na dui rok doneti korist i sreu?
Hoe, potovani gospodine.
1 Pohlepa, mrnja i obmanutost, kazuje Buda, jesu tri korena svega loeg. Oni lee u
osnovi svakog nemoralnog ponaanja i svih nepovoljnih stanja uma. Kako je cilj Budinog
uenja da iskoreni pohlepu, mrnju i obmanutost, on na suptilan nain navodi Klme da
potvrde njegovo uenje, tako to jednostavno razmiljaju o sopstvenom iskustvu, bez potrebe da im uopte namee svoj autoritet.

91

ta mislite, Klme? Jesu li te stvari korisne ili tetne?

Korisne, potovani gospodine.
Pogrene ili ispravne?
Ispravne, potovani gospodine.
Da li ih mudri kude ili hvale?
Hvale, potovani gospodine.
Onome ko ih ini i praktikuje donose li korist i sreu ili ne? ta o
tome mislite?
Onome ko ih ini i praktikuje te stvari sigurno donose korist i sreu.
Tako mislimo o tome.
Upravo zato je i reeno: Klme, ne povodite se za usmenom predajom... ni za uverenjem: Ovaj asketa je na uitelj.
Plemeniti uenik, Klme, koji je na takav nain osloboen udnji,
osloboen zle namere, nepometen, jasno razumeva i sabran je, ivi uma
ispunjenog prijateljskom ljubavlju, koja je proela sve etiri strane sveta,
iznad, ispod i svuda unaokolo, ljubavlju prema svima, kao i prema sebi
2
samom. ivi on tako to je proeo itav svet i sva iva bia u njemu velikom, uzvienom, bezgraninom milju ispunjenom prijateljskom ljubavlju, a osloboenom mrnje i zle namere.
ivi on uma ispunjenog saoseanjem... sa-radou... spokojstvom,
koje je proelo sve etiri strane sveta, iznad, ispod i svuda unaokolo. ivi
on tako to je proeo itav svet i sva iva bia u njemu velikom, uzvienom, bezgraninom milju ispunjenom spokojstvom, a osloboenom mrnje i zle namere.
Plemeniti uenik, Klme, koji je svoj um na ovakav nain oslobodio
neprijateljstva, oslobodio zle namere, uinio ga neiskvarenim i istim, nalazi ovde i sada etiri podstreka:
Pretpostavimo da postoji drugi svet i da postoji plod, postoji rezultat
dobrih i loih dela. Tada je mogue da u se posle sloma tela, posle smrti,
preporoditi na srenom odreditu, u nebeskom svetu. To mu je prvi podstrek.
Pretpostavimo da ne postoji drugi svet i da ne postoji plod, ne postoji
rezultat dobrih i loih dela. Tada ja ovde i sada, ve u ovome svetu, ivim
srean, daleko od neprijateljstva i zle namere. To mu je drugi podstrek.2
2 Na ovom mestu Buda uvodi uenje o etiri uzviena boravita (brahma vihra): prijateljska ljubav, saoseanje, sa-radost i, na kraju, spokojstvo. Prijateljska ljubav (mett)
denie se kao elja za dobrobiti i sreom svih bia, bez ikakve razlike; saoseanje (karun)
kao empatija prema onima koje je zadesila nesrea; sa-radost (mudit) kao radost zbog
uspeha i sree drugih; spokojstvo (upekkh) kao stav stabilnosti, uravnoteenosti bez obzira
na okolnosti u kojima se naemo, takoe odsustvo pristrasnosti prema bilo kome. Svaki od
ovih kvaliteta, kao opte vrline i kao predmeti meditacije, detaljno se razmatraju u poglalju
9 klasinog komentarskog dela Visuddhi magga (Put proienja).

92

Pretpostavimo da zle posledice zadese onoga ko poini zlo. Ja, meutim, ne mislim bilo kome da nanesem zlo. Pa kako e onda patnja zadesiti
mene koji ne inim zlo? To mu je trei podstrek.
Pretpostavimo da posledice ne zadese onoga ko poini zlo. Tada sam
ja, ovde i sada, proien u oba pogleda.3 To mu je etvrti podstrek.
Plemeniti uenik, Klme, iji je um na ovakav nain osloboen mrnje, osloboen zle namere, tako neiskvaren i tako proien, nalazi ovde
i sada ta etiri podstreka.
Tako je, Blaeni! Tako je, o Sreni! Plemeniti uenik iji je um na
ovakav nain osloboen mrnje, osloboen zle namere, tako neiskvaren i
tako proien, zaista nalazi ovde i sada ta etiri podstreka.
Odlino, potovani gospodine! Odlino, potovani gospodine! Ba
kao kad bi neko ispravio neto to je do tada stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji
imaju oi mogu da vide, na isti nain je Blaeni na vie razliitih naina razjasnio Dhammu. Uzimamo uitelja Gotamu kao utoite, njegovo
uenje i zajednicu monaha kao utoite. Neka nas uitelj Gotama prihvati
kao nezareene sledbenike koji, od sad pa do kraja ivota, pronaoe svoje
utoite!
Klma sutta Govor Klmama (AN 3:65)

3. NASTANAK I PRESTANAK PATNJE

Jednom je prilikom Blaeni boravio meu narodom Malla, kraj grada

Uruvelakappa. Onda gradski stareina Bhadraka doe do Blaenog, pokloni mu se, sede sa strane i ree:
Bilo bi dobro, potovani gospodine, ako bi me Blaeni poduio kako
nastaje i kako prestaje patnja.
Ako bih te, stareino, poduavao o nastanku i prestanku patnje koja
se javila u prolosti, govorei Tako je bilo u prolosti, moda bi se tim
povodom u tebi javile zbunjenost i nesigurnost. I ako bih te poduio o
nastanku i prestanku patnje koja e se javiti u budunosti, govorei Tako
e biti u budunosti, moda bi se tim povodom u tebi javile zbunjenost i
nesigurnost. Umesto toga, stareino, dok sad sedim upravo ovde i ti sedi
upravo tu, poduiu te o nastanku i prestanku patnje ovde i sada. Sluaj i
dobro zapamti moje rei, a ja u govoriti.
Da, potovani gospodine, odgovori stareina Bhadraka. A Blaeni
ovako ree:
ta misli, stareino, ima li u Uruvelakappi ljudi zbog kojih bi se,
3

U pogledu stanja uma i postupaka koje inimo.

93

kada bi bili pogubljeni, utamnieni, oglobljeni ili na drugi nain kanjeni,

u tebi javili alost, potitenost, bol, uznemirenost i oaj?
Ima takvih ljudi, potovani gospodine.
A ima li u Uruvelakappi ljudi zbog kojih se u takvim sluajevima u
tebi ne bi javili alost, potitenost, bol, uznemirenost i oaj?
Ima i takvih ljudi, potovani gospodine
ta je, stareino, uzrok, ta je razlog da se zbog nekih ljudi u Uruvelakappi u tebi jave alost, potitenost, bol, uznemirenost i oaj kada su
pogubljeni, utamnieni, oglobljeni ili na drugi nain kanjeni, dok se u
pogledu nekih drugih to isto ne bi dogodilo?
Potovani gospodine, oni ljudi iz Uruvelakappe zbog kojih bi se u
meni javili alost, potitenost, bol, uznemirenost i oaj kada bi bili pogubljeni, utamnieni, oglobljeni ili na drugi nain kanjeni, to su ljudi za
kojima udim i za koje sam vezan. Ali oni ljudi iz Uruvelakappe zbog
kojih se to isto ne bi dogodilo, to su ljudi za kojima u meni nema udnje i
vezanosti.
Stareino, uz pomo ovog naela koje vidi, razume, neposredno ti
je dostupan, sagledan, primeni isti metod i na prolost i na budunost ovako: Kakva god patnja da je nastala u prolosti, svaka je svoj koren imala u
udnji, udnja joj je bila izvor; jer udnja je koren patnje. Kakva god patnja
da nastane u budunosti, svaka e svoj koren imati u udnji, udnja e joj
biti izvor; jer udnja je koren patnje.
To je divno, potovani gospodine! To je udesno, potovani gospodine! Kako je to dobro rekao Blaeni: Kakva god patnja da nastane, svaka
svoj koren ima u udnji, udnja joj je izvor; jer udnja je koren patnje.
Potovani gospodine, ja imam sina po imenu iravsi, koji ivi izvan grada. Svako jutro rano ustanem i poaljem oveka reima: Idi, ovee, i vidi
kako je iravsi. Sve dok se taj ovek ne vrati, uznemiren sam i razmiljam: Nadam se da iravsija nije zadesila neka nevolja!
A ta misli, stareino, ako bi iravsi bio pogubljen, utamnien,
oglobljen ili na drugi nain kanjen, da li bi se u tebi javili alost, potitenost, bol, uznemirenost i oaj?
Potovani gospodine, ako bi iravsi bio pogubljen, utamnien,
oglobljen ili na drugi nain kanjen, itav moj ivot postao bi uzaludan,
pa kako da se onda alost, potitenost, bol, uznemirenost i oaj ne jave u
meni?
I na taj nain, stareino, moe se shvatiti pravilo: Kakva god patnja
da nastane, svaka svoj koren ima u udnji, udnja joj je izvor; jer udnja
je koren patnje.
ta misli, stareino: pre nego to si video svoju enu ili uopte uo za
nju, da li si imao bilo kakvu udnju, vezanost ili ljubav prema njoj?
94

Nisam, potovani gospodine.

Da li su se onda, stareino, tek kada si je video ili uo za nju u tebi
javile udnja, vezanost i ljubav?
Tako je, potovani gospodine.
ta misli, stareino, ako bi tvoja ena bila pogubljena, utamniena,
oglobljena ili na drugi nain kanjena, da li bi se u tebi javili alost, potitenost, bol, uznemirenost i oaj?
Potovani gospodine, ako bi moja ena bila pogubljena, utamniena,
oglobljena ili na drugi nain kanjena, itav moj ivot postao bi uzaludan,
pa kako da se onda alost, potitenost, bol, uznemirenost i oaj ne jave u
meni?
I na taj nain, stareino, moe se shvatiti pravilo: Kakva god patnja
da nastane, svaka svoj koren ima u udnji, udnja joj je izvor; jer udnja
je koren patnje.
Bhadraka sutta Govor Bhadraki (SN 42:11)

4. ODNOS PREMA UITELJU

4.1 Osmotri i samog Budu

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika. Tu se on
obrati monasima:
Monasi!
Da, potovani gospodine, odgovorie oni. A Blaeni ovako nastavi:
2. Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tu
um4, mora da istrauje o Tathgati,5 kako bi otkrio je li on potpuno probuen ili nije.
3. Potovani gospodine, nae uenje ima svoj koren u Blaenom,
predvodi ga Blaeni i ima Blaenog kao svoje utoite. Bilo bi dobro ako
bi Blaeni razjasnio znaenje ovih svojih rei. Ono to monasi uju od
njega, to e i zapamtiti.
Onda sluajte, monasi, i dobro zapamtite ta u vam rei.
Da, potovani gospodine, odgovorie monasi. I Blaeni ovako nastavi:
4 Monah koji nije u stanju da dozna direktnim uvidom da je Budin um potpuno probuen mora do tog zakljuka posredno stii na osnovu njegovih rei i postupaka, kao i drugih
dokaza o kojima govori ova sutta.
5 Tathgata (Onaj koji je doao do onoga to jeste ili Onaj koji je video stvarnost) jeste
naziv kojim je Buda sam sebe oznaavao u govorima.

95

4. Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tu

um, mora da istrauje o Tathgati u pogledu dve vrste stanja, o stanjima
dostupnim oku i o onima dostupnim uhu, i to ovako: Ima li ili nema u Tathgati bilo kakvih neistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?6
I kada ga tako istrauje, dolazi do zakljuka: U Tathgati nema neistih
stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu.
5. Kada to zakljui, dalje istrauje ovako: Ima li ili nema u Tathgati
bilo kakvih pomeanih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?7 I
kada ga tako istrauje, dolazi do zakljuka: U Tathgati nema pomeanih
stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu.
6. Kada to zakljui, dalje istrauje ovako: Ima li ili nema u Tathgati
bilo kakvih istih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu? I kada ga
tako istrauje, dolazi do zakljuka: U Tathgati su vidljiva ista stanja
dostupna oku i ona dostupna uhu.
7. Kada to zakljui, dalje istrauje ovako: Je li potovani svoje dobro
stanje postigao pre mnogo vremena ili ga je dostigao nedavno? I kada ga
tako istrauje, dolazi do zakljuka: Potovani je ovo dobro stanje postigao
pre mnogo vremena, a ne nedavno.
8. Kada to zakljui, dalje istrauje ovako: Je li potovani doao na
dobar glas i stekao ugled, tako da se opasnosti vezane za dobar glas i ugled
mogu uoiti u njemu? Jer, monasi, sve dok monah nije doao na dobar glas
i nije stekao ugled, opasnosti vezane za dobar glas i ugled ne mogu se uoiti u njemu; ali kada doe na dobar glas i stekne ugled, takve se opasnosti
mogu u njemu uoiti.8 I kada ga istrauje, dolazi do zakljuka: Potovani
je doao na dobar glas i stekao ugled, ali se opasnosti vezane za dobar glas
i ugled ne mogu uoiti u njemu.
9. Kada to zakljui, dalje istrauje ovako: Je li potovani obuzdao
svoj um bez straha, a ne zbog straha; da li se okrenuo od uivanja u ulnim
zadovoljstvima zato to u njemu nema udnje, zato to ju je iskorenio? I
kada ga istrauje, dolazi do zakljuka: Ovaj potovani obuzdao je svoj um
6 Postupci telom su stanja dostupna oku. Rei su stanja dostupna uhu. Komentar
za ovu suttu kae: Ba kao to o prisustvu ribe u vodi moe da se zakljui po talasiima i
mehurima na povrini, tako i loi postupci ili rei ukazuju na to da u umu iz kojeg su nastali
ima neistoa.
7 Pomeana stanja (vitimissa dhamma) odnose se na ponaanje onoga ko nastoji da
proisti svoje postupke, ali nije u stanju da to ini dosledno. Nekada je njegovo ponaanje
isto, a ponekad neisto.
8 Komentar: Opasnosti su uobraenost, arogancija i tako dalje. Kod nekih monaha,
sve dok ne postanu poznati i ne steknu sledbenike, ove opasnosti se ne mogu uoiti i oni su
vrlo smireni i tihi. Ali kada jednom izau na glas i postanu uitelji, poinju da se ponaaju
nedolino, napadaju druge monahe poput leoparda koji kidie na krdo jelena.

96

bez straha, a ne zbog straha; on se okrenuo od uivanja u ulnim zadovoljstvima zato to u njemu nema udnje, zato to ju je iskorenio.
10. A ako bi, monasi, drugi upitali takvog monaha: Kad kae: Ovaj
potovani je obuzdao svoj um bez straha, a ne zbog straha; on se okrenuo
od uivanja u ulnim zadovoljstvima zato to u njemu nema udnje, zato
to ju je iskorenio, na osnovu ega to govori i ime to dokazuje? onda
bi monah, ako eli ispravno da odgovori, ovako rekao: Bilo da potovani
boravi meu monasima ili sam, pri emu se neki od monaha dobro ponaaju, drugi loe, a trei poduavaju neku grupu; neke privlae materijalna
dobra, dok su drugi neukaljani materijalnim dobrima, ipak taj potovani
zato ne prezire nikoga.9 A iz usta Blaenog sam uo i nauio: Obuzdao
sam um bez straha, a ne zbog straha; okrenuo sam se od uivanja u ulnim
zadovoljstvima zato to u meni nema udnje, zato to sam je iskorenio.
11. Tathgatu, monasi, treba dalje pitati ovako: Ima li ili nema u Tathgati bilo kakvih neistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu? A
Tathgata bi odgovorio ovako: U Tathgati nema neistih stanja dostupnih
oku, niti onih dostupnih uhu.
12. Ako ga upitaju: Ima li ili nema u Tathgati bilo kakvih pomeanih
stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?, Tathgata bi odgovorio ovako: U Tathgati nema pomeanih stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih
uhu.
13. Ako ga upitaju: Ima li ili nema u Tathgati bilo kakvih istih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?, Tathgata bi odgovorio ovako:
U Tathgati su vidljiva ista stanja dostupna oku i ona dostupna uhu. Ona
su moj put i moje podruje delovanja, pa ipak se ja s njima ne poistoveujem.10
14. Monasi, uenik treba da se priblii Uitelju koji ovako govori,
kako bi uo Dhammu. Uitelj ga poduava Dhammi i njenim sve viim
nivoima, njenim sve suptilnijim nivoima, njenim tamnim i svetlim delovima. A kako uitelj poduava monaha na ovakav nain, na osnovu svog direktnog znanja u ovoj Dhammi, monah sam zakljuuje o toj poduci. Stie
ovakvo poverenje u Uitelja: Blaeni je potpuno probuen, Dhammu je
dobro izloio i Sangha11 je praktikuje na ispravan nain.
15. A ako bi drugi pitali tog monaha: Kad kae: Blaeni je potpuno
9 Komentar: Ovaj tvrdnja pokazuje Budinu nepristrasnost (tadibhava) prema biima:
ne velia jedna i ne omalovaava druga.
10 Komentar: Ja se ne poistoveujem sa tom proienom vrlinom, za njome ne ez
nem.
11 Monaka zajednica.

97

probuen, Dhammu je dobro izloio i Sangha je praktikuje na ispravan

nain, na osnovu ega to govori i ime to dokazuje? onda bi monah,
ako eli ispravno da odgovori, ovako rekao: Ja sam se pribliio Blaenom
kako bih uo Dhammu. Blaeni me je poduio Dhammi i njenim sve viim
nivoima, njenim sve suptilnijim nivoima, njenim tamnim i svetlim delovima. A kako me je Blaeni poduavao na ovakav nain, na osnovu svog
direktnog znanja u ovoj Dhammi, doao sam do zakljuka o toj poduci.
Stekao sam ovakvo poverenje u Uitelja: Blaeni je potpuno probuen,
Dhammu je dobro izloio i Sangha je praktikuje na ispravan nain.
16. Monasi, kada je neije poverenje u Tathgatu zaeto, ukorenjeno
i poiva na ovakvim razlozima, pojmovima i zakljucima, za njegovo poverenje se kae da ga potkrepljuju dokazi, koji svoj vrst koren imaju u
vienju; njega ne mogu pobediti nijedan asketa, ni braman, boanstvo, ni
Mra, Brama, niti bilo ko drugi na ovome svetu. Tako se, monasi, istrauje
Tathgata u skladu s Dhammom i to je ispravan nain da se Tathgata istrauje u skladu s Dhammom.
Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.
Vimamsaka sutta Tragalac (MN 47)

4.2 Bez ogorenja, bez ushienja

1. Ovako sam uo. Jednom je Blaeni iao u pratnji velike grupe monaha glavnim putem od Raagahe do Nalande. Isposnik Suppiya je iao
istim putem, zajedno sa svojim uenikom, mladim Brahmadattom. Idui
tako, Suppiya je sve vreme kritikovao Budu, njegovo uenje i monaku
zajednicu, dok je njegov uenik Brahmadatta na razliite naine govorio
u njihovu pohvalu. Tako su njih dvojica, uitelj i uenik, opovrgavajui
argumente jedan drugom, u stopu pratili Blaenog i njegove monahe.
2. Onda se Blaeni i monasi zaustavie da prenoe u kraljevskom
parku Ambalatthik. Na istom mestu zaustavio se i Suppiya, zajedno sa
svojim uenikom Brahmadattom. I Supiyya onda nastavi da rui Budu,
njegovo uenje i monaku zajednicu, dok ih je njegov uenik branio. Dok
su se tako prepirali, nisu sedeli daleko od Bude i njegovih monaha.
3. Onda, u rano jutro, poto su ustali, grupa monaha se okupi i sede u
Okrugli paviljon i zapodenu razgovor: udesno je, prijatelji, prekrasno
je kako Blaeni, potovani, potpuno probueni Buda zna, vidi i jasno razlikuje razliite sklonosti bia! Jer evo ovde je isposnik Suppiya, koji na
sve mogue naine rui Budu, njegovo uenje i monaku zajednicu, a tu je

98

i njegov uenik Brahmadatta, koji sve to na razliite naine brani. I tako,

opovrgavajui argumente jedan drugom, u stopu prate Blaenog i njegove
monahe.
4. Onda Blaeni, svestan o emu monasi razgovaraju, otide u Okrugli
paviljon i sede na ve pripremljeno mesto. Zatim ree: Monasi, koja je
bila tema vaeg razgovora malopre? U kakvom sam vas razgovoru prekinuo? A oni mu ispriae kako je bilo.
5. Monasi, ako bi neko kudio mene, uenje ili monaku zajednicu,
ne dopustite da bude imalo mrnje, ogorenja ili nezadovoljstva u vaem
umu. Jer ako ste ljuti ili nezadovoljni, to e vam samo predstavljati prepreku. Ako ste ljuti ili nezadovoljni, hoete li biti u stanju da prepoznate je li
tano ili pogreno to to vam je reeno?
Sigurno da neemo biti u stanju, potovani gospodine.
Umesto toga, to to je pogreno trebalo bi da objasnite kao pogreno,
ovim reima: Ovo je pogreno, ovo je neistina, to nema nikakve veze sa
nama, tako neto se ne moe nai meu nama.
6. A ako bi neko, monasi, hvalio mene, uenje ili monaku zajednicu,
ne dopustite da vam um osvoje radost, zadovoljstvo ili ushienje. Jer ako
ste radosni, zadovoljni ili ushieni, to e vam samo predstavljati prepreku.
Ako ste radosni i ushieni, hoete li biti u stanju da prepoznate je li tano
ili pogreno to to vam je reeno?
Sigurno da neemo biti u stanju, potovani gospodine.
Umesto toga, to to je istinito trebalo bi da objasnite kao istinito,
ovim reima: Ovo je tano, ovo je istina, to ima veze sa nama, tako neto
moe se nai meu nama.
Brahmala sutta Sveobuhvatna mrea (DN 1, odlomak)

5. UVIANJE ISTINE

10. Onda braman anki12 s velikom druinom bramana otide do Blaenog. Kad je stigao, pozdravi se s njim, pa nakon prijateljskog i utivog
razgovora sede sa strane.
11. Dogodilo se da je Blaeni upravo sedeo s nekim drugim brama
nima i raspravljao o mnogim vanim pitanjima. U toj se grupi nalazio i
mladi braman po imenu Kpathika. Mlad, esnaestogodinjak, obrijane
glave, bio je izuio tri Vede, znaenja rei i obredna pravila; glasove i
12 Bio je istaknuti braman koji je upravljao Opasdom, velikim imanjem u zemlji Kosala, kojim ga je darivao kralj Pasenadi.

99

slogove; redosled predaje; metriku i gramatiku; lozoju prirode i telesna

obeleja velikih linosti. Dok su stariji bramani razgovarali s Blaenim, on
im je esto upadao u re. Onda Blaeni prekori mladog bramana Kpathiku
ovako:
Potovani Bhradva13 ne bi trebalo upadicama da prekida razgovor
mnogo starijih bramana. Neka prieka dok oni zavre razgovor! Na te rei
braman anki oslovi Blaenoga ovako:
Neka uitelj Gotama ne prekoreva mladog bramana Kpathiku! On
je mladi iz ugledne porodice, vrlo obrazovan, zna lepo da se izrazi, mudar
je. Zato moe i da se pridrui ovom razgovoru sa uiteljem Gotamom.
12. Na to Blaeni pomisli: Zaista, ako ga drugi bramani toliko cene,
mladi braman Kpathika mora da je potpuno ovladao znanjem tri Vede. A
mladi Kpathika pomisli: Kad me isposnik Gotama pogleda u oi, tad u
mu postaviti pitanje.
Blaeni je shvatio o emu premilja mladi Kpathika, pa pogleda pravo u njega. A ovaj na to pomisli: Isposnik Gotama se okrenuo ka meni!
Kako bi bilo da mu sada postavim pitanje? Pa onda ovako ree:
ta ima da kae uitelj Gotama o svetim himnama starih bramana,
koje se usmeno prenose sa jednog pokolenja na drugo kao kotarica od ruke
do ruke, a o kojima bramani imaju jednoduno miljenje: Samo je ovo
istina, a sve ostalo je zabluda?
13. Bhradvaa, ima li meu svim tim bramanima makar jedan jedini
koji moe rei: Ja to znam, ja to uviam: samo je ovo istina, a sve ostalo
je zabluda?
Nema, uitelju Gotamo!
A ima li, Bhradvaa, barem jedan bramanski uitelj ili uiteljev uitelj, sve unazad do sedmog kolena, koji moe rei: Ja to znam, ja to uviam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda?
Nema, uitelju Gotamo!
Bhradvaa, drevni bramanski mudraci, tvorci svetih himni i njihovi sastavljai, ije stare himne, onako kako su ih oni pevali, izgovarali
i sastavljali, bramani jo i danas pevaju i recituju recitujui ono to je
ve izrecitovano, izgovarajui ono to je ve izgovoreno jesu li barem
ti prvobitni autori, Ahaka, Vmaka, Vmadeva, Vessmitta, Yamataggi,
Agrasa, Bhradva, Vseha, Kassapa, Bhagu,14 tvrdili: Ja to znam, ja
to uviam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda?
Nisu, uitelju Gotamo!
Ovo je oigledno naziv klana kojem je Kpathika pripadao.
Drevni riiji, koje su bramani smatrali boanskom silom nadahnutim tvorcima svetih
vedskih himni.
13
14

100

Prema tome, Bhradva, meu svima njima nema nijednog bramana, nijednog bramanskog uitelja ili uiteljevog uitelja, sve do sedmog
kolena, koji moe rei: Ja to znam, ja to uviam: samo je ovo istina, a
sve ostalo je zabluda. A ni drevni bramanski mudraci, tvorci svetih himni
i njihovi sastavljai... takoe nisu to o sebi tvrdili. Sve mi to, Bhradva,
lii na povorku slepaca koji se dre jedan za drugog, a da ni prvi, ni srednji,
ni poslednji ne vidi nita. Ne ini li ti se, Bhradva, da odatle proizlazi
kako je bramanska vera bez osnova?
14. Ali, uitelju Gotamo, bramani se ne pridravaju samo vere, nego
i usmene predaje.
Bhradva, prvo si poao od vere, a sada se poziva na usmenu
predaju. Postoji, Bhradva, pet stvari koje mogu krenuti na dve razliite
strane ovde i sada. Kojih pet? Vera, lina naklonost, usmena predaja, zdravorazumsko domiljanje i deduktivno domiljanje.15 To je pet stvari koje
mogu krenuti na dve razliite strane ovde i sada. Dakle, neto moe biti
potpuno prihvaeno na osnovu vere, a ipak biti prazno, uplje i pogreno;
dok neto drugo moda nije potpuno prihvaeno na osnovu vere, ali je ipak
u skladu sa injenicama, istinito i tano. Isto tako neto moe biti prihvaeno na osnovu naklonosti... usmene predaje... zdravorazumskog domiljanja... deduktivnog domiljanja, a ipak biti besmisleno, uplje i pogreno;
dok neto drugo moda nije potpuno prihvaeno na osnovu deduktivnog
domiljanja, a ipak jeste u skladu sa injenicama, istinito i tano. U takvoj
situaciji ne prilii mudrom oveku koji uva istinu da donese konaan zakljuak: Samo je ovo istina, a sve drugo je zabluda.16
15. Ali, uitelju Gotamo, na koji to nain postoji uvanje istine?
Kako se uva istina? Pitamo uitelja Gotamu o ouvanju istine.
Ako je neko u neto uveren, Bhradva, on uva istinu kada kae:
To je moje uverenje, ali na osnovu toga ipak ne zakljuuje: Samo je ovo
istina, a sve drugo je zabluda. Na taj nain, Bhradva, postoji uvanje
istine, tako se ona uva. A tako i mi opisujemo uvanje istine. Ali to jo
uvek ne predstavlja otkrivanje istine.
Isto tako, ako ovek neto prihvata na osnovu naklonosti... usmene
predaje... zdravorazumskog domiljanja... deduktivnog domiljanja, pa
15 Na pliju: saddh, rui, anussava, kraparivittaka, dihinihnakhanti. Od ovih
pet temelja na kojima se zasniva uverenje, prva dva, ini se, stoje u najblioj vezi s emocijama, trei predstavlja bespogovorno prihvatanje tradicije, a poslednja dva su prvenstveno
racionalna i kognitivna. Ova poslednja tri temelja su ukljuena i meu deset neprikladnih
temelja za uverenje iznetih u tekstu 3.2. Dve razliite strane na koje mogu krenuti jesu
istina i zabluda.
16 Ne prilii mu da donese takav zakljuak jer se nije lino uverio u istinitost onoga to
zastupa, ve je to usvojio kao istinu na osnovu kriterijuma koji ne mogu da donesu potpunu
izvesnost.

101

kae: Stanovite koje sam prihvatio na osnovu deduktivnog domiljanja

je takvo, ali na osnovu toga ipak ne zakljuuje: Samo je ovo istina, a sve
drugo je zabluda. Na taj nain, Bhradva, postoji uvanje istine, tako se
ona uva. A tako i mi opisujemo uvanje istine. Ali to jo uvek ne predstavlja otkrivanje istine.
16. Taj ovek, uitelju Gotamo, tada uva istinu, na taj je nain on
dosledan istini. Tako i mi objanjavamo doslednost istini. A kako se, uitelju Gotamo, postie otkrivanje istine, na koji nain je ovek otkriva? Pitamo uitelja Gotamu o otkrivanju istine.
17-19. Bhradvao, monah moe boraviti u blizini nekog sela ili grada, kuda odlazi u proenje hrane. I onda ga moda poseti neki domain
ili njegov sin, kako bi proverio postoje li u njemu tri vrste stanja: stanja
izazvana poudom, mrnjom i obmanutou: Postoje li u ovom monahu
bilo kakva stanja zasnovana na poudi... mrnji... obmanutosti, je li mu um
opsednut takvim stanjima, da li moda on kae: Znam, mada ne zna, ili
moda on kae: Vidim, mada ne vidi, ili moda podstie druge da postupaju na nain koji im nanosi dugotrajnu tetu i patnju? I dok ga tako procenjuje, on dolazi do zakljuka: U ovom monahu nema stanja zasnovanih na
poudi... mrnji... obmanutosti. Postupci i rei ovog monaha nisu pod njihovim uticajem. A istina (Dhamma) kojoj poduava jeste duboka, teko se
uvia i teko razume, smirujua je i uzviena, nedostupna logikim domiljanjima, istanana, dostupna jedino mudrima. Takvu Dhammu ne moe
lako poduavati neko ko je pod uticajem poude, mrnje i obmanutosti.
20. Kad takvim proveravanjem ustanovi da monah nema takvih sklonosti, stie poverenje u njega; ispunjen poverenjem, prilazi mu i iskazuje
potovanje. Iskazavi mu potovanje, dobro otvori ui. Kad dobro otvori
ui, uje on Dhammu. Poto je uo Dhammu, zapamti je i promilja znaenje uenja koje je zapamtio. Kada je, kao rezultat tog promiljanja, prihvatio uenje, tada se u njemu javlja revnost. Kada se javila revnost, tada
se pokree volja. Poto je pokrenuo volju, dobro odmerava svoj zadatak.
Dobro odmerivi zadatak, kree ka cilju. Odluan na tom putu, ugleda on
najviu istinu i, ugledavi je, pronie u nju mudrou. Tako se, Bhradva, otkriva istina; na taj nain ovek otkriva istinu; tako i mi opisujemo
otkrivanje istine. Ali to jo nije konaan dolazak do istine.17
21. Tako se, uitelju Gotamo, otkriva istina; na taj nain ovek ot17 ini se da u ovom kontekstu otkrivanje istine znai dostizanje tek prvog stupnja
probuenja (ulazak u tok); konano dostizanje istine tada mora znaiti potpuno probuenje, stupanj arahanta. Treba uoiti da prema opisu koji sledi to konano dostizanje istine
ne dolazi usled primene bilo kakvih novih tehnika, ve jednostavno ponavljanjem i razvijanjem onih kvaliteta koji su vodili otkrivanju istine.

102

kriva istinu; tako i mi prepoznajemo otkrivanje istine. Ali na koji nain,

uitelju Gotamo, treba shvatiti konaan dolazak do istine? Na koji nain
ovek konano dostie istinu? Pitamo uitelja Gotamu o konanom dostizanju istine.
Dostizanje istine, Bhradva, lei u ponavljanju, negovanju i razvijanju svih tih pretpostavki...
22. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za dostizanje istine?
Za dostizanje istine, Bhradva, posebno je vano kretanje ka cilju.
Ko se ne kree ka cilju, taj na kraju nee ni stii do istine; ako ko prema
istini ide, tada na kraju i stie do nje. Zato je kretanje ka cilju osobito vano
za dostizanje istine.
23. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za kretanje ka cilju?
Za kretanje ka cilju, Bhradva, posebno je vano dobro odmeriti
zadatak. Ko dobro ne odmeri svoj zadatak, nee se ni kretati ka cilju. Ali ko
ga dobro odmeri, taj se i kree ka cilju. Zato je dobro odmeravanje zadatka
osobito vano za kretanje ka cilju.
24. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za odmeravanje zadatka?
Za dobro odmeravanje zadatka, Bhradva, posebno je vano pokretanje volje. Ko ne pokrene u sebi volju, taj nee dobro ni odmeriti svoj
zadatak. Ali ko je pokrenuo volju, taj e ga dobro odmeriti. Zato je pokretanje volje posebno vano za dobro odmeravanje zadatka.
25. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za pokretanje volje?
Za pokretanje volje, Bhradva, posebno je vano da se u nama javi
revnost. Ko nema revnosti, taj u sebi nee ni pokrenuti volju. Ali ko je ima,
taj e u sebi pokrenuti volju. Zato je javljanje revnosti u nama posebno
vano za pokretanje volje.
26. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za javljanje revnosti?
Za javljanje revnosti, Bhradva, posebno je vano prihvatanje uenja. Ako ga neko ne prihvati, u njemu se nee javiti ni revnost. Ali u onome
ko ga prihvati, u tome se javlja i revnost. Zato je promiljanje posebno
vano za javljanje revnosti.
27. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za prihvatanje uenja?
Za prihvatanje uenja, Bhradva, posebno je vano promiljanje.
Mi ne prihvatamo ono to za nas nema smisla, nego samo ono iji smo
smisao shvatili promiljanjem. Zato je promiljanje posebno vano za prihvatanje uenja.
28. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za promiljanje uenja?
103

Za promiljanje, Bhradva, posebno je vano pamenje uenja.

Ono to nismo zapamtili, ne moemo ni da promiljamo. Koliko ko zapamti, o tome je u stanju i da razmisli. Zato je pamenje posebno vano za
promiljanje uenja.
29. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za pamenje uenja?
Za pamenje, Bhradva, posebno je vano sluati o uenju. Ako
nismo uli uenje, ne moemo ni da ga zapamtimo. Koliko ko uje, toliko
i zapamti. Zato je sluanje o uenju posebno vano za njegovo pamenje.
30. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za sluanje uenja?
Za sluanje uenja, Bhradva, posebno je vano dobro otvoriti ui.
Ako nismo dobro otvorili ui, ne moemo ni da ujemo uenje. Koliko ko
slua, toliko i uje. Zato je dobro otvaranje uiju posebno vano za sluanje
uenja.
31. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za otvaranje uiju?
Za to je, Bhradva, posebno vano iskazivanje potovanja. Koga
ne potujemo, toga i ne sluamo paljivo. Ali ako nekoga potujemo, tada
dobro otvorimo ui kada govori. Zato je iskazivanje potovanja posebno
vano za otvaranje uiju.
32. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za iskazivanje potovanja?
Pristup uitelju, Bhradva, posebno je vaan za iskazivanje potovanja. Ko ne prie uitelju, ne moe ni da mu iskae potovanje. Samo
onaj ko mu prie moe to da uini. Zato je pristup uitelju posebno vaan
da bismo mu iskazali potovanje.
33. A ta je, uitelju Gotamo, posebno vano za pristup uitelju?
Poverenje, Bhradva. Ko ne stekne poverenje u uitelja, taj mu i
ne pristupa. Koliko je ko stekao poverenja, toliko se i pribliava. Zato je
poverenje vano za pristup uitelju.
34. Pitali smo uitelja Gotamu o uvanju istine, a on nam je razjasnio
uvanje istine. Taj smo odgovor prihvatili, s njime se saglasili i time smo
zadovoljni. Zatim smo ga pitali o otkrivanju istine, a on nam je razjasnio
otkrivanje istine. Taj smo odgovor prihvatili, s njime se saglasili i time smo
zadovoljni. Pitali smo uitelja Gotamu o konanom dostizanju istine, a on
nam je razjasnio konano dostizanje istine. Taj smo odgovor prihvatili, s
njime se saglasili i time smo zadovoljni. Zatim smo ga pitali o stvarima
posebno vanim za konano dostizanje istine, a on nam je to razjasnio. Taj
smo odgovor prihvatili, s njime se saglasili i time smo zadovoljni. ta god
smo pitali uitelja Gotamu, to nam je tano razjasnio. To smo prihvatili, s
time se saglasili i time smo zadovoljni. Ranije smo, uitelju Gotamo, mi104

slili ovako: Ma ko su ti elavi isposnici, niske kaste, tamne puti, stvoreni

od nogu boga Brame!1 Njima nasuprot stoje ueni znalci istine! Ali potovani Gotama je probudio u meni ljubav prema isposnicima, poverenje u
isposnike, potovanje prema isposnicima.
35. Odlino, uitelju Gotamo, odlino! Molim potovanog Gotamu da
me primi za svog nezareenog sledbenika, koji ga uze za utoite od danas
pa do kraja ivota.
anki sutta Razgovor sa ankijem (MN 95)

Prema jednoj od himni Rg-vede, kaste su nastale od raznih delova tela antropomorf
nog boanstva Purua (ovek). Bramani od njegovih usta, a najnia kasta udra (sluge)
od njegovih nogu.
1

105

Deo 4
SREA SVAKODNEVNOG IVOTA
Nije redak sluaj da se Budino uenje predstavlja tako kao da iskljuivo zagovara okretanje od ovoga sveta i vodi ka nekakvom transcendentalnom osloboenju. Iz toga se dalje izvodi zakljuak da se ono ne bavi
obinim svetom svakodnevice, te otuda nema nikakvu vrednost za nas,
obine ljude, koji ivimo uronjeni u nju. Dalja razrada ove pogrene ideje
takoe podrazumeva da se budizam tie samo monaha i monahinja, a da je
jedina dunost nezareenih da se pridravaju jednostavnih pravila morala
i da se trude da obezbede sve neophodne potreptine monakoj zajednici.
No, ako paljivije itamo Pli kanon, ubrzo emo uvideti da je ovo potpuno pogreno razumevanje ranog budistikog uenja.
Ipak, treba rei da sem psiholokih i istorijskih, razlozi za ovakvu
iskrivljenu percepciju lee i u nainu na koji je nastao sam budistiki kanon. Naime, posle Budine smrti njegovi govori su tokom dugog vremena
bili sakupljani, grupisani i standardizovani na periodino odravanim budistikim saborima. A iskljuivi akteri ovog grandioznog izdavakog poduhvata bili su monasi, dok nezareeni nisu uestvovali. Otuda nije teko
zakljuiti da izbor govora koji su na kraju uvrteni u Kanon uveliko odraava svest prireivaa o prvenstvu Sanghe nad laikom zajednicom. Logino je da su monasi, iz svoje perspektive, smatrali vanijim da se sauvaju govori koji objanjavaju put potpunog osloboenja iz kruga sasre
i dostizanja nibbne, a kojim su i sami ili. Zato se veliki deo sauvanih
sutta upravo bavi tim temama.
Sa druge strane, sigurno je da je Buda odrao mnogo vie govora nego
to je sauvano u samom Pli kanonu, kada se ima u vidu da je itavu svoju
propovedniku karijeru dugu etiri i po decenije proveo neumorno lutajui
severnom Indijom, od mesta do mesta, tokom osam meseci u godini, da bi
se na jednom mestu zadrao jedino u periodu monsuna. A kako je rasla njegova reputacija, gde god bi se zaustavio, sve vei broj ljudi iz sela ili grada
okupio bi se da uje tog svetog oveka o kojem se nadaleko irio dobar glas
velikog mudraca, nekog ko poduava ak i same vladare. U takvim situaci106

jama okupljeni bi, naravno, raspravljali najvie o sopstvenim problemima

ivota u porodici ili iroj zajednici, o tome kako voditi ispravan ivot u
situaciji u kojoj su se sami nalazili.
Takvi govori su u manjini kada se pogleda Kanon kao celina, ali ipak,
zahvaljujui ogromnom broju govora koje on obuhvata, moemo rei da ih
ima dovoljno za sticanje pouzdanog uvida u onaj deo uenja koji je Buda
namenio svojim nezareenim sledbenicima. Kao to je mogue i pretpostaviti, u njima se esto reektuje specina socijalna i ekonomska situacija u
Indiji u V veku p. n. e., na primer u pogledu kastinskih odnosa ili poloaja
ena. Ali ako ostavimo po strani te detalje koji nam danas mogu izgledati
daleko i udno, u svim tim govorima jasno su uoljiva opta naela, koja
nalaze odjek i u nama danas. Oni Budino uenje izdiu nad vremenom i
mestom nastanka, pretvarajui ga u univerzalnu poruku upuenu itavom
oveanstvu.
Moglo bi se dalje rei da, sa onima kojima je namenjeno, Budino uenje komunicira na tri nivoa. Na prvom nivou, ono ukazuje na mogunost
ostvarivanja sree i mira u sadanjem ivotu, na mogunost da ovde i sada
uveamo svoju dobrobit, sreu i uspostavimo harmonine odnose s ljudima oko nas. Drugi nivo uenja treba da doprinese naoj srei u narednim ivotima, da nas u krugu sasre odvede ka preporaanju na srenom
odreditu. Na kraju, trei nivo obuhvata onaj deo uenja koji ukazuje na
krajnju istinu stvarnosti i upuuje nas ka potpunom osloboenju iz kruga
preporaanja.
Ovo, etvrto poglavlje govori o prvom nivou, a polazna taka Budinog
nauka u tom pogledu glasi da na ivot u ovome svetu treba da regulie
dhamma (skt. dharma). ta je to dhamma? Re je o kljunom i vieznanom pojmu Budinog uenja, koji nalazimo i u drugim lozofskim i religijskim tradicijama stare Indije, ali mu Buda daje poseban, specino
budistiki sadraj. Analiza rei dhamma pokazuje da je nastala od sanskritskog i pli korena dhr-, koji stoji u osnovi glagola dhreti, drati, podrati, imati, trajati, nositi (oigledno, isti koren imamo i u srpskom). Dakle,
dhamma oznaava ono to dri, ono to podrava i nosi, a misli se na
osnovno naelo, zakon to povezuje i dri na okupu ovaj svet. Isto tako,
dhamma je ono to iva bia, naroito ljude, podrava u dobrome i uva
ih da ne padnu u okean patnje. Ona ih spreava od moralne i duhovne degeneracije i sloma, pomae im da evoluiraju do stupnja vee sree i dublje
mudrosti.
Re je o kosmikom zakonu ispravnosti i istine, koji Buda svojim uenjem do detalja razlae i objanjava, te je otuda i samo to uenje nazvano
Dhamma (i obino se pie velikim D). Ono poduava da pogrena stanovita i iskrivljena gledanja na stvarnost vode krenju tog prirodnog moral107

nog zakona, to onda neizbeno donosi patnju poiniocu. Isti taj zakon,
dhamma, s druge strane, osigurava da ponaanje u skladu sa njime, moralni postupci i ispravno razumevanje donose sreu i blagostanje poiniocu.
Dhamma je objektivno postojei zakon sklada i balansa, koji proima i dri
u ravnotei itav univerzum. Taj zakon, naravno, proima i ovekov ivot,
te ujedno predstavlja glavno naelo po kojem bi taj ivot trebalo da se odvija. Otuda se dhamma ogleda u svakom pojedinanom aspektu ljudskog
ivota, i to kroz konkretna pravila kojima bi taj specini aspekt trebalo
da bude regulisan, kroz orijentire prema kojima ovek odluuje ta je u
odreenoj situaciji ispravno, a ta pogreno. Samo ono to je u skladu sa
dhammom, s prirodnim tokom stvari, moe doneti dobrobit. Svaki put kada
ovek, gonjen obmanom ili pohlepom, postupa suprotno tom toku, biva
kanjen razliitim oblicima patnje. Uzmimo kao primer dananje stanje
ivotne okoline. Pohlepa goni ljude da troe enormne koliine prirodnih
resursa, esto bez nude ili neposredne koristi, ve iz iste obesti ili lakomislenosti potroakog mentaliteta. Otuda ne samo naa nego i budunost
nae dece deluje sve sumornije, a prirodna ravnotea naruena je ozbiljno,
moda i nepopravljivo. To je kazna koja nam stie zato to neprekidno
naruavamo dhammu, prirodni tok sveta u kojem ivimo. Ista ta globalna
slika moe se vrlo lako prevesti i na nae pojedinane ivote, a tu je uloga
Budine Dhamme da nam ukae na greke koje esto i nesvesno inimo.
Zahvaljujui probuenju, uvidu u stvarnost, Buda je uoio taj zakon,
potpuno razumeo naela na kojima ovaj svet funkcionie i koji ga odravaju, principe koji takoe vode ljudska bia ka ispravnom ivljenju. Zahvaljujui tako savrenom razumevanju, nazvan je kralj dhamme, dhamma
r, i legitimni duhovni vladar, tanije uitelj ovoga sveta. Tako je
Buda pandan svetovnom vladaru, koji se naziva r akkavatti, zapravo
idealnom vladaru iz budistike legende. Takav se periodino javlja u ljudskoj istoriji i svet osvaja svojom pravednou (dhamma), a ne ognjem i
maem, uspostavljajui dominaciju univerzalne vrline i napretka. Njegov
epitet akkavatti znai pokreta toka, jer simbol njegovog statusa kao
univerzalnog monarha jeste mistini toak od dragulja (akkaratana).
Taj simbol se pred njim manifestuje zahvaljujui moi njegove vrline i
time potvruje njegovo pravo da vlada ovim svetom, tanije da bude uzor
svetu. Pandan ovakvom svetovnom vladaru na duhovnom planu, dakle,
jeste Buda. Stoga nije sluajno to je njegov prvi govor posle probuenja
koji je odrao u Sarnathu nazvan Govor o pokretanju toka ispravnosti.
Time je pokrenut toak uenja u naoj epohi i okree se evo ve vie od
dva i po milenijuma.
Dakle, u tekstu 1.1 (str. 113) nalazimo Budin opis jednog takvog vladara sveta, istinoljubivog i pravednog kralja, koji i pored sve svoje silne
108

moi ne vlada sam, ve mu je dhamma, prirodni zakon, saputnik i oslonac u

vladanju. On je ceni i potuje, uzima dhammu za merilo, zastavu i simbol
vlasti, obezbeuje zakonitu zatitu, zaklon i sigurnost u pogledu postupaka
uinjenih telom, govorom i umom. Voen njome, on obezbeuje zatitu
i sigurnost svim svojim podanicima, ali takoe zverima i pticama, odnosno celoj prirodi. On ih ne eksploatie i ne pljaka iz koristoljublja, ve
uvek nastoji da uvea sreu svojih podanika. Zato on ne vlada uz pomo
sile i straha, ve mu ljudi dobrovoljno poveravaju upravljanje zemljom,
znajui da je to u zajednikom interesu. Slino je i sa Budom, koji unutar
monake zajednice nije nikada nastupao poput despotskog autoriteta, ve
je i sam za svog uitelja uzimao Dhammu.
Istorija Indije poznaje jedan primer vladara koji je u svom vladanju
pokuao da domai do visokog ideala dhammare koji je postavio Buda.
Re je, naravno, o slavnom caru Asoki (skt. Aoka, III vek p. n. e.), treem
vladaru iz mone dinastije Maurja, koji je prvi uspeo da ujedini pod svojom
vlau itavu Indiju, kojom je vladao od 268. do 239. godine pre nove ere.
Posle pohoda na kraljevstvo Kalinga, zgroen prizorom razaranja i patnje
koju je sam izazvao, prihvatio je budizam i njegovu ideologiju nenasilja,
promoviui ih kao svoju dravnu politiku. Odustavi od agresivne politike protiv suseda i represija unutar samoga carstva, proklamovao je toleranciju meu religijama, reformisao dotadanji surovi krivino-pravni sistem,
gradio puteve i bolnice, parkove i odmorita za putnike i slao misionare
ak do Grke, da obznanjuju naela njegove prosveene vlasti. Za sobom
je ostavio na desetine proglasa, uklesanih irom carstva u stenama ili na
kamenim stubovima, gde svojim podanicima objanjava osnove dhamme.
Ti proglasi su najraniji do sada deifrovani pisani spomenici drevne Indije, a Asokino pokroviteljstvo uinilo je da budizam od regionalne postane
svetska religija.
Silazei jedan stepenik nie na socijalnoj lestvici, tekst 1.2 (str. 114)
kazuje da, kao to pravedni vladar mora da potuje dhammu u odnosu prema svojim podanicima, a i oni prema njemu, isto je tako unutar porodice
neophodno potovati specian skup pravila, kako bi ona ivela u harmoniji i napredovala. Kao i na mnogim drugim mestima u Kanonu, ovde Buda
jednoj staroj bramanskoj praksi, kao to je klanjanje razliitim stranama
sveta u znak potovanja, udahnjuje novo znaenje i pokazuje mladom bramanu Sigali kako je taj drevni obiaj mogue iskoristiti za uspostavljanje
sklada unutar jedne zajednice. Na taj nain, klanjanje svakoj strani sveta
pokriva deo odnosa izmeu lanova te zajednice: roditelja i dece (istok),
suprunika (zapad), prijatelja (sever), uitelja i uenika (jug), domaina i
asketa / bramana (zenit), gospodara i slugu (nadir). Iako su neka od ovih
pravila specina za Indiju Budinog vremena, opte naelo koje se provla109

i kroz ovo uenje takoe ima osnovu u univerzalnom moralu i primenjivo

je na bilo koje drutvo. Ono odraava ideju da zajednica poiva na nekoj
vrsti mree meusobno isprepletenih odnosa svojih lanova. Otuda ona
moe biti stabilna jedino kada svaki lan ispunjava svoje dunosti prema
ostalima, i to u duhu saoseanja i dobronamernosti. Buda ohrabruje svakog
pojedinca koji je deo zajednice da napusti usko, egocentrino stanovite i
u sebi razvija iskrenu brigu za dobrobit drugih, za dobrobit celine, jer to je
ujedno i u njegovom najboljem interesu.
Ovde je vano istai to da, prema indijskom shvatanju, drutvo predstavlja vii entitet koji obuhvata manje jedinice, a da je kvalitet celine
odreen zbirom kvaliteta sastavnih jedinica. Tako zajednicu koja obuhvata
jedan narod ine zajednice ljudi u razliitim oblastima. S druge strane, te
oblasne zajednice sainjene su od manjih zajednica po selima i gradovima,
koje opet ine individualne porodice. A porodinu zajednicu ine pojedinci. Prirodu i karakter svake od tih preaga na socijalnoj lestvici odreuju
osobine njenih niih, sastavnih delova. Tako se dolazi do atoma itave
te graevine, a to je pojedinac. Stoga, kad je re o preobraaju drutva, za
budizam je oduvek kljuna bila lina transformacija njegovih lanova, svakog ponaosob. Ona se uvek kree od nemoralnog ka moralnom ponaanju,
od sebinosti ka velikodunosti, od dominacije i sukoba ka meusobnom
pomaganju, od neznanja i zabluda ka ispravnom razumevanju stvari kakve
jesu. Jedino se tada postie istinska promena u kvalitetu zajednice, a ne
vladarskim dekretima ili nametanjem razliitih utopijskih projekata.
Na delu je, naravno, dvosmeran proces: koliko pojedinac utie na ljude koji ga okruuju, toliko i ta okolina oblikuje stavove i navike pojedinca.
Zato Buda naglaava kljunu ulogu porodice i znaaj roditelja u formiranju
mlaeg narataja. Porodica je mesto gde deca usvajaju osnovne vrednosti
kao to su potovanje, srdanost, marljivost, briga za druge i tako dalje. U
toj situaciji dhamma se kristalizuje kroz dunost roditelja da svojoj deci
usade plemenite vrednosti, a odatle proizlazi dunost dece da svojim roditeljima izraze zahvalnost za to. Upravo ovo je tema teksta 2.1 (str. 116),
posveenog odnosu roditelja i dece. Njegov nastavak, tekstovi 2.2a (str.
117), opisuje odnose suprunika kao kljuni element koji odreuje atmosferu u itavoj porodici. Ti odnosi treba da budu ispunjeni ljubavlju i uzajamnim potovanjem. To su kvaliteti koje bi suprunici trebalo da neguju
u braku, jer oni ujedinjuju mua i enu. No, kao to znamo, a i Buda je
bio toga svestan, u mnogim brakovima situacija je znatno drugaija. Zato
je Buda sve brakove grubo podelio u etiri grupe, vrlo ivopisno opisavi
njihove protagoniste prema tome da li poseduju moralni integritet ili ne:
demon ivi sa demonkom, demon ivi sa boginjom, bog ivi sa demonkom
i bog ivi sa boginjom.
110

Poslednji sluaj je slika idealnog braka, kakvu imamo i u tekstu 2.2b

(str. 118). U njemu Buda poduava jedan vremeni brani par, koji je svoj
brak proiveo u srei i slozi, kako da ostanu zajedno i u narednom ivotu.
Njegov savet glasi: Ako i mu i ena ele da budu jedno uz drugo sve
dok ovaj ivot traje, a isto tako i u narednom, trebalo bi da budu ravni
jedno drugom po poverenju, vrlini, velikodunosti, po mudrosti; tako e
ostati jedno uz drugo dok ovaj ivot traje, a isto tako i u narednom. U
poslednjoj sutti ovog odeljka, tekst 2.3c (str. 119), zanimljivo je videti na
koji nain Buda sagledava poloaj i ulogu ene unutar porodice, i za koje
vrline smatra da e joj doneti sreu i uspeh i u ovom i u narednim ivotima. Oigledno, taj poloaj se uveliko razlikuje od tadanjeg dominantnog
modela potinjenosti, moglo bi se rei nevidljivosti ene. Tako ona ima
svoja prava, kao to je raspolaganje porodinim imetkom, ali je takoe odgovorna da ga tedljivo troi. Na taj nain, ravnopravno sa svojim muem
doprinosi blagostanju porodine zajednice.
Odeljak 3 (str. 120) ide korak dalje od ovih porodinih odnosa i sadri
Budina uputstva nezareenim sledbenicima o tome kako da to srenije
proive ivot u okruenju u kojem se nalaze. A njega je obeleilo nekoliko
procesa vidljivih i na irem, istorijskom planu. Naime, Indija Budinog vremena (V vek p. n. e.) prolazila je kroz velike promene, pre svega u ekonomiji. Neto ranije bilo je pronaeno gvoe, to je omoguilo izradu novih
alatki i itavu revoluciju u poljoprivredi. To je donelo vikove proizvoda,
intenziviranje trgovine, zasnovane ne vie na razmeni, ve na novcu, a
time i pojavu nove, imune klase trgovaca i zemljoposednika. Uveanje
proizvodnje hrane omoguilo je jo jedan proces karakteristian za to vreme: pojaanu urbanizaciju, stvaranje velikih gradskih centara kakvi su bili
Raagaha, Svatthi, Varanasi ili Kosambi, ije je stanovnitvo sada moglo
da se prehrani, iako se smo ne bavi poljoprivredom. Sve ove strukturne
promene indijskog drutva i odnosa u njemu svakako da su u obinim ljudima izazivale nesigurnost i nedoumice o tome kako se orijentisati u novoj
situaciji i kako na ispravan nain proiveti ivot.
Buda i u tom pogledu ima niz korisnih, praktinih saveta za svoje sledbenike, pa ih u tekstu 3.1 (str. 120) savetuje kojim poslovima ne bi trebalo
da se bave. Jasno je da je glavni razlog etike prirode, jer su to sve poslovi
u kojima ljudi zloupotrebljavaju ili zlostavljaju druga iva bia, nanose im
bol ili ih ubijaju. Koliki je znaaj Buda pridavao pitanju moralnog zaraivanja za ivot vidi se i po tome to ga je uvrstio u svoju shemu budistike
prakse nazvanu Plemeniti osmostruki put, gde ispravno zaraivanje za
ivot predstavlja peti element. Sve ovo i nama danas postavlja zanimljiva
i teka moralna pitanja, jer bi specijalizacijom savremenog drutva Budin spisak diskutabilnih zanimanja svakako mogao biti proiren. Moemo
111

kao primer uzeti nekoga ko radi za farmaceutsku kompaniju i ukljuen je

(posredno ili neposredno) u eksperimente na ivotinjama. Da li bi ovek
trebalo da ostane u takvoj kompaniji ili ne? Razume se, svako treba sam
za sebe da pronae odgovor na takve, nimalo jednostavne moralne dileme.
Odeljak 4 (str. 122 i dalje) okuplja Budine govore koji se tiu drutvene zajednice. Treba rei da Buda sebe nije smatrao reformatorom drutva, ali u nekim svojim govorima ipak objanjava koje sile dre zajednicu
na okupu i u harmoniji, a koje je direktno razgrauju. Tekstovi 4.1 i 4.2
(str. 122-123) izlau izvore nesloge i sloge u monakoj zajednici, koje je,
naravno, lako primeniti i na irem planu. Naime, pred kraj Budinog ivota,
budistika monaka zajednica postala je mnogobrojna, to je, sem prednosti, donelo i neke probleme. Jednu vrstu problema svakako su predstavljali
doktrinarni i razni drugi, lini nesporazumi meu lanovima. Ovo se naroito dogaalo u krajevima udaljenim od mesta istorijskog nastanka budizma, koji nisu bili pod neposrednim Uiteljevim uticajem.
Neki od izvora nesloge poivaju u naoj podlonosti besu i ogorenju,
zavisti i pohlepi, sklonosti da obmanjujemo sebe i druge, u enji za slavom i tuim divljenjem, kao i u zastupanju gledita koja se kose s osnovnim naelima budistikog uenja. Kao to je ve reeno, nakon to postavi
dijagnozu neke bolesti, Buda uvek ponudi lek za nju. Savetuje nam da,
pre svega, proistimo postupke koje inimo telom, govorom i umom, tako
to emo se prema drugima uvek ophoditi s ljubavlju, biti spremni da im
pomognemo, blagi i utivi kad im se obraamo ili uputimo dobronamernu
re kada govorimo o nekom ko nije prisutan. Sledi kvalitet nesebinosti,
koji podrazumeva da sa drugima delimo ono to imamo, da bismo na kraju
stigli do onog razumevanja stvarnosti koje vodi potpunom iskorenjivanju
patnje.
Kao to smo rekli, Buda je bio duhovni uitelj i nije imao nikakvih
pretenzija da reformie drutvo u kojem je iveo, ali moe se rei da je
njegovo uenje u nekim svojim aspektima vrlo subverzivno u odnosu na
vladajui sistem vrednosti. Tako, u tekstu 4.4 (str. 126) odluno odbacuje
kastinski sistem, jedan od stubova bramanizma, tada dominantne religijske
prakse, koja je imala vane implikacije i na drutvenu organizaciju. Naime,
indijsko drutvo toga vremena bilo je podeljeno na etiri kaste: bramani
ili svetenici, katrije ili ratnici/vladari, vaije ili stoari i ratari, i na kraju
udre ili sluge. Ova podela imala je svoje ideoloko opravdanje, prema
kojem su pripadnici svake kaste stvoreni od razliitih delova prvobitnog
boanstava: bramani od usta, katrije od ruku, vaije od butina, a udre
od stopala. Sa druge strane, Buda je u svoju monaku zajednicu primao
pripadnike bilo koje kaste, pa ak i one koji su bili izvan ove podele, nedodirljive, parije, najnii sloj indijskog drutva. Kao to svaka od etiri velike
112

svetske reke, kada se ulije u okean, gubi svoje ime i postaje voda okeana,
govorio je, tako i pripadnik bilo koje kaste, kada prie monakoj zajednici, gubi svoja socijalna obeleja i postaje znan jednostavno kao sledbenik
mudraca iz plemena Sakya.
Naredni tekst 4.5 (str. 132) pokazuje jo jednu liniju razgranienja
izmeu Budinog uenja i dominantne, bramanske tradicije, koja u svom
sreditu ima ritual prinoenja rtve. Tako na pitanje bramana Ktadante,
koji se priprema da prinese veliku trostruku rtvu bogovima, kako da to
obavi i da postigne najveu moguu korist, Buda u formi istorijske prie
daje potpuno novo znaenje pojmu prinoenja rtve. Ako zemljom kojom
upravlja vlada kriminal, uzaludno je za vladara ubijanje rtvenih ivotinja
ne bi li se bogovi smilovali i situacija popravila. Najvea mogua korist za
njega, kao i za njegove podanike nastupa onda kada prinese takvu rtvu
kojom reava konkretne drutvene probleme koji mue njegov narod. Ta
rtva podrazumeva da jedan deo svog bogatstva ustupi podanicima i obezbedi im mogunost da sopstvenim radom izdravaju sebe i svoju porodicu.
Time e ih sauvati od siromatva i uplitanja u kriminal, a sebi e obezbediti da prihodi od poreza u budunosti nastave da rastu. itavom zemljom
zavladae mir. To je velika rtva koju je vladar duan da prinese, a ona e
u krajnjem ishodu doneti najveu dobrobit za sve.

1. DHAMMA I DRUTVO

1.1 Vladar sveta

Blaeni ovako ree: Monasi, ak i vladar sveta, istinoljubivi i pravedni kralj, ne vlada svojom zemljom sam, ve uz sebe ima jo jednog
vladara.
Kada ovo bi reeno, neki monah obrati se Blaenom ovim reima:
Ali ko je, potovani gospodine, taj savladar velikome vladaru sveta,
istinoljubivome i pravednom kralju? To je dhamma, monae, zakon
pravednosti, odgovori Blaeni.2 U tom sluaju, vladar sveta, istinoljubiv i pravedan kralj, koji se oslanja na zakon pravednosti, slavi ga, ceni i
potuje, koji uzima zakon pravednosti za merilo, zastavu i simbol vlasti,
obezbeuje zakonitu zatitu, zaklon i sigurnost za sopstvene podanike. On
obezbeuje zakonitu zatitu, zaklon i sigurnost za svoje plemenite ratnike;
2 U vezi sa vladarem sveta, dhamma ne oznaava Budino uenje, ve moralni zakon
pravde i pravednosti primenjen na upravljanje zemljom.

113

za svoju vojsku, bramane i domaine, za stanovnike gradova i sela, za

askete i svetenike, za zveri i ptice.3 Vladar sveta, istinoljubiv i pravedan
kralj, koji tako obezbeuje zakonitu zatitu, zaklon i sigurnost za sva ta
bia, jeste onaj koji vlada samo na osnovu pravednosti. I takvu vlast ne
moe zbaciti nijedno neprijateljsko ljudsko bie.
Isto tako, monasi, i Tathgata, uzvieni, potpuno probueni, istinoljubivi i pravedni kralj Dhamme, oslanja se na Dhammu, slavi Dhammu, ceni
je i potuje, uzima Dhammu za merilo, zastavu i simbol vlasti, obezbeuje
zakonitu zatitu, zaklon i sigurnost u pogledu postupaka uinjenih telom,
govorom i umom. On ovako ui: Ove postupke telom bi trebalo initi, a
ove ne bi trebalo. Ove postupke govorom bi trebalo initi, a ove ne bi trebalo. Ove postupke umom bi trebalo initi, a ove ne bi trebalo.
Tathgata, uzvieni, potpuno probueni, istinoljubivi i pravedni kralj
Dhamme, koji na ovaj nain obezbeuje zakonitu zatitu, zaklon i sigurnost u pogledu postupaka uinjenih telom, govorom i umom, jeste taj koji
pokree nenadmani toak Dhamme i to jedino u skladu sa dhammom. A
taj toak Dhamme nijedan asketa ili braman, nijedno boanstvo, ni Mra,
ni Brama, niti bi ko na ovome svetu, ne moe vratiti unazad.4
akkavatti sutta Kralj sveta (AN 3:14)

1.2 Ko je vredan potovanja?

1. Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio kraj Raagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.
A jednom je mladi Sigala, domainski sin, ustavi rano, izaao iz Raagahe, iste odee i mokre kose, i sklopljenih ruku klanjao se razliitim
stranama sveta: istoku, jugu, zapadu, severu, nadiru i zenitu.
2. A Blaeni, takoe ustavi rano izjutra i obukavi se, uze svoj ogrta
i prosjaku zdelu, te krete do Raagahe u proenje hrane. Usput ugleda
mladoga Sigalu kako se sklopljenih ruku klanja razliitim stranama sveta,
te ga ovako upita:
Zato si ti, domainski sine, ustao tako rano da bi se poklonio razliitim stranama sveta?
Potovani gospodine, otac mi je na samrti rekao da tako inim. I tako,
iz potovanja prema oevim reima, koje uvaavam, cenim i smatram svetim, ustao sam tako rano da bih se poklonio na svih est strana sveta.
3 Ovo je verovatno posluilo kao inspiracija velikom budistikom vladaru Asoki da,
izmeu ostalog, osniva sklonita i leilita i za ivotinje.
4 U indijskoj ikonograji toak (akka) jeste simbol vlasti kako u svetovnom, tako i
u duhovnom domenu. Dhammu simbolizuje toak koji, prema komentarima, predstavlja
Budino savreno, zaokrueno razumevanje istine i ujedno pravo da slui kao uitelj sveta.

114

Ali, domainski sine, prema praksi plemenitih, to nije pravi nain na

koji se klanja na svih est strana sveta.
A kako bi se onda, plemeniti gospodine, prema praksi plemenitih trebalo klanjati na svih est strana sveta? Bilo bi dobro ukoliko bi me Blaeni
pouio i pokazao pravi nain na koji se, prema praksi plemenitih, treba
klanjati na svih est strana sveta.
Onda, domainski sine, posluaj i dobro zapamti ono to u ti rei, a
ja u govoriti.
Da, potovani gospodine, odgovori mladi Sigala. A Blaeni ovako
nastavi:
27. A kako, domainski sine, plemeniti uenik titi svih est strana
sveta? Na tih est strana bi trebalo gledati ovako. Istok oznaava majku i
oca. Jug oznaava uitelja. Zapad oznaava enu i decu. Sever oznaava
prijatelje i drugove. Nadir predstavlja sluge, najamnike i poslugu. Zenit
predstavlja askete i bramane.
28. Na pet naina, domainski sine, sin treba da se stara o svojoj majci
i ocu kao o istoku. Ovako bi trebalo da razmilja: Poto su oni mene othranili, i ja u njih izdravati. Preuzeu njihove obaveze. Odravau porodinu tradiciju. Nainiu sebe dostojnim svoga naslea. A kada moji roditelji
umru, davau nevoljnima u njihovo ime.
I pet je naina na koji e roditelji, o kojima se njihov sin ovako stara
kao o istoku, njemu to uzvratiti: odvraae ga od loeg, ohrabrivati da ini
dobro, poduie ga nekom zanatu, pronai mu prikladnu enu i u pravom
trenutku prepustiti mu svoj imetak.
Na ovaj je nain zatien istok, ovako se uspostavlja mir i razgoni
strah.
29. Na pet naina, domainski sine, uenici treba da se staraju o svojim uiteljima kao o jugu: tako to ustaju u znak potovanja, ustupaju im
prednost, paljivo ih sluaju, uvek su im pri ruci, ovladavaju vetinom kojom su podueni. I pet je naina na koji e uitelji, o kojima se njihovi uenici ovako staraju kao o jugu, njima to uzvratiti: daju im detaljnu poduku,
staraju se da su razumeli ono to treba da razumeju, upuuju ih u sve vetine i znanja, upoznaju ih sa svojim prijateljima i znancima i obezbeuju im
sigurnost sa svih strana. Na ovaj je nain zatien jug, ovako se uspostavlja
mir i razgoni strah.
30. Na pet naina, domainski sine, mu treba da se stara o svojoj eni
kao o zapadu: tako to je potuje, tako to je ne omalovaava, tako to joj
je veran, tako to joj preputa voenje domainstva i tako to joj kupuje
ukrase. I pet je naina na koji e ena, o kojoj se mu tako stara kao o za-

115

padu, njemu to uzvratiti: dobro rasporeuje poslove u kui, blaga je prema

posluzi, verna je, uva ono to je steeno i veta je i marljiva u svemu to
treba da obavi. Na ovaj je nain zatien zapad, ovako se uspostavlja mir
i razgoni strah.
31. Na pet naina, domainski sine, ovek treba da se stara o svojim
prijateljima i drugovima kao o severu: dareljivou, lepim reima, brinui
o njihovom dobru, postupajui prema njima kao prema samome sebi i drei se date rei. I pet je naina na koji e prijatelji i drugovi, o kojima se
on tako stara kao o severu, njemu to uzvratiti: tite ga kada je nepromiljen,
tite njegovu imovinu kada je nepromiljen, postaju njegovo utoite kada
je uplaen, ne ostavljaju ga kada je u nevolji i brinu se i o njegovoj deci.
Na ovaj je nain zatien sever, ovako se uspostavlja mir i razgoni strah.
Na pet naina, domainski sine, gazda treba da se stara o svojim slugama i radnicima kao o nadiru: daje im posao prema njihovim sposobnostima, obezbeuje im hranu i nadnicu, brine se o njima kad su bolesni, deli
sa njima poslastice koje ima i oslobaa ih obaveza kada za to doe vreme.
I pet je naina na koji e sluge i radnici, o kojima se on tako stara kao o
nadiru, njemu to uzvratiti: ustaju pre njega, leu posle njega, uzimaju samo
ono to im je dato, dobro obavljaju svoje dunosti i odravaju njegovu dobru reputaciju i ugled. Na ovaj je nain zatien nadir, ovako se uspostavlja
mir i razgoni strah.
Na pet naina, domainski sine, ovek treba da se stara o asketama i
bramanima kao o zenitu: prijateljskim delima, prijateljskim reima, prijateljskim mislima, njegova kua za njih treba da bude otvorena i da ih
snabdeva onim to im je potrebno za ivot. I pet je naina na koji e askete i bramani, o kojima se on tako stara kao o zenitu, njemu to uzvratiti:
odvraaju ga od loeg, podstiu ga da ini dobro, vole ga iskrenog srca,
poduavaju ga onome to do sada nije uo i ukazuju mu na put ka nebeskom boravitu. Na ovaj je nain zatien zenit, ovako se uspostavlja mir
i razgoni strah.
Siglovda sutta Savet Sigali (DN 31, odlomak)

2. PORODICA

2.1 Roditelji i deca

(a) Monasi, one porodice ive u drutvu Brame gde u kui deca potuju svoje roditelje. One porodice ive u drutvu starih uitelja gde u kui
deca potuju svoje roditelje. One porodice ive sa drevnim boanstvima
116

gde u kui deca potuju svoje roditelje. One porodice ive u drutvu svetitelja gde u kui deca potuju svoje roditelje.
Brama, monasi, to je naziv za majku i oca. Stari uitelji, monasi,
to je naziv za majku i oca. Stari bogovi, monasi, to je naziv za majku i
oca. Drevna boanstva, monasi, to je naziv za majku i oca. Svetitelji,
monasi, to je naziv za majku i oca. A zato? Velike zasluge, monasi, imaju
roditelji, kao oni koji svoju decu podiu, hrane i upuuju ta je u ovom
svetu dobro, a ta loe.
Brahma sutta Govor o Brami (AN 4:63)

(b) Monasi, dve su osobe za koje kaem da im se nikada nije mogue

oduiti. Koje dve? Majka i otac.
ak ni kada bi neko nosio majku na jednom ramenu i nosio oca na
drugom ramenu, te tako poiveo stotinu godina, doekao starost od stotinu
godina; ni ako bi ih mazao melemima, masirao, kupao, trljao im i ruke i
noge, a oni pri tom ak na istom mestu mokrili ak ni to ne bi bilo dovoljno da se odui svojim roditeljima. ak ni ako bi neko svoje roditelje postavio kao vrhovne gospodare i upravljae ovom zemljom, tako bogatom sa
sedam bogatstava, ak ni tada im se ne bi oduio. A zato? Velike zasluge,
monasi, imaju roditelji kao oni koji svoju decu podiu, hrane i upuuju ta
je u ovom svetu dobro, a ta loe.
Ali, monasi, onaj ko ohrabruje svoje roditelje neznalice, ko ih upoznaje sa uenjem i uvruje u poverenju; ko ohrabruje svoje nemoralne
roditelje, navodi ih i uvruje u vrlini; ko ohrabruje svoje krte roditelje,
navodi ih i uvruje u velikodunosti; ko ohrabruje svoje neupuene roditelje, navodi ih i uvruje u mudrosti takav, monasi, dovoljno ini za
svoje roditelje: on im se oduuje, i vie nego oduuje za to to su uinili
za njega.
Samaitta vagga Uravnoteenost uma (AN 2:34)

2.2 Suprunici
(a) Jednom je prilikom Blaeni iao glavnim putem izmeu Madhure
i Verae, a tim putem iao je i veliki broj domaina i njihovih ena. Onda
Blaeni skrenu s puta i sede u podnoje nekog drveta. Kad ga videe kako
sedi, domaini i njihove ene dooe do Blaenog, poklonie mu se, pa
sedoe sa strane. Dok su tako sedeli, Blaeni im ree:
Kuedomaini, postoje etiri vrste zajednikog ivota. Koje etiri?
Demon ivi sa demonkom; demon ivi sa boginjom; bog ivi sa demonkom i bog ivi sa boginjom.

117

A kako to, kuedomaini, demon ivi sa demonkom? U tom sluaju,

mu je taj koji ubija, krade, ini preljubu, lae, opija se; on je ovek bez
morala, loih navika, ivi u svom domu srca otrovanog tvrdilukom, ismeva i vrea askete i bramane. I njegova ena je ta koja ubija, krade, ini
preljubu, lae, opija se; ona je ena bez morala, loih navika, ivi u svom
domu srca otrovanog tvrdilukom, ismeva i vrea askete i bramane. Tako,
kuedomaini, demon ivi sa demonkom.
A kako to, domaini, demon ivi sa boginjom? U tom sluaju, mu je
taj koji ubija, krade, ini preljubu, lae, opija se; on je ovek bez morala,
loih navika, ivi u svom domu srca otrovanog tvrdilukom, ismeva i vrea askete i bramane. Ali njegova je ena ta koja je odustala od svih tih stvari; ispunjena je vrlinom, dobre naravi, ivi u svom domu srca slobodnog
od tvrdiluka, ne ismeva i ne vrea askete i bramane. Tako, kuedomaini,
demon ivi sa boginjom.
A kako to, kuedomaini, bog ivi sa demonkom? U tom sluaju, domain je taj koji je odustao od ubijanja, krae, preljube, laganja i alkohola;
ispunjen je vrlinom, dobre naravi, ivi u svom domu srca slobodnog od
tvrdiluka, ne ismeva i ne vrea askete i bramane. Ali je njegova ena
ta koja nije odustala od svih tih stvari... Tako, kuedomaini, bog ivi sa
demonkom.
A kako to, kuedomaini, bog zivi sa boginjom? U tom sluaju domain je taj koji je odustao od ubijanja... ispunjen je vrlinom, dobre naravi, ivi u svom domu srca slobodnog od tvrdiluka, ne ismeva i ne vrea
askete i bramane. I njegova ena je ta koja je odustala od svih tih stvari...
ispunjena je vrlinom, dobre naravi, ivi u svom domu srca slobodnog od
tvrdiluka, ne ismeva i ne vrea askete i bramane. Tako, kuedomaini,
bog ivi sa boginjom.
To su, monasi, etiri vrste zajednikog ivota koje postoje.
Pathama-samvsa sutta Prvi govor o zajednikom ivljenju (AN 4:53)

(b) Jednom je Blaeni boravio meu Bhagama, u Jelenjem parku gaja

Bhesakala, blizu Krokodilovog lovita. Onda se rano izjutra Blaeni obue, uze svoj ogrta i zdelu za proenje hrane, te se zaputi ka domu domaina Nakulapite. Kad je stigao, sede na unapred pripremljeno mesto. Onda
Nakulapit i Nakulamt izaoe pred Blaenoga. Kad stadoe pred njega,
oni mu se poklonie, pa sedoe sa strane. Dok su tako sedeli, Nakulapit
ovako ree Blaenome:
Gospodine, jo otkad je Nakulamt kao mlada devojka bila dovedena u moju kuu, u vreme kad sam i ja bio mladi, nisam primetio da sam joj
bio ikada neveran, ak ni u mislima, a kamoli telesno. Mi elimo da budemo jedno kraj drugog dokle god ovaj ivot traje, ali isto tako i u buduem.
118

A Nakulamt ovako ree Blaenome:

Gospodine, jo otkad sam kao mlada devojka bila dovedena u Nakulapitinu kuu, u vreme kad je i on bio mladi, nisam primetila da sam mu
ikada bila neverna, ak ni u mislima, a kamoli telesno. Mi elimo da budemo jedno kraj drugog dokle god ovaj ivot traje, ali isto tako i u buduem.
Na to im Blaeni ovako ree:
Ako i mu i ena ele da budu jedno kraj drugog dokle god ovaj ivot
traje, ali isto tako i u buduem, trebalo bi da imaju isto poverenje, isti moral, istu velikodunost, istu mudrost; tada e biti jedno kraj drugog dokle
god ovaj ivot traje, ali isto tako i u buduem.
Kad su oboje ispunjeni poverenjem i dareljivi, sami sebe obuzdavaju,
ispravno ive, tada koraaju zajedno kao mu i ena puni ljubavi jedno za
drugo.
Mnogo blagoslova zadobijaju na tom putu, ivei zajedno u srei, njihovi neprijatelji ostaju poraeni kada su ravni jedno drugom u vrlini.
Poto su proiveli u Dhammi u ovome svetu, jednaki po vrlini i potovanju pravila, raduju se posle smrti u svetu boanstava zajedno uivaju u
obilju sree.
Pathama-samaivi sutta Prvi govor o zajednikom ivljenju (AN 4:55)

(c) Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u Istonom

gaju, u kui koju je podigla Migrina majka. Onda Viskh, Migrina majka, otide do Blaenog, pokloni mu se, pa sede sa strane. Dok je tako sedela,
Blaeni joj ree:
Viskh, kada ima etiri kvaliteta, ena ide ka pobedi u ovome svetu
i uspena je u njemu. A koja etiri? Viskh, kada je ena veta u svom poslu, veta da upravlja pomonicima, ophodi se kako dolikuje prema svom
muu i tedljiva je.
A kako je to ena veta u svom poslu? ta god da se proizvodi u domainstvu njezinog mua, bilo da je to vuna ili pamuk, u tome je preduzimljiva, a ne lenja, u stanju je da pronae pravi nain, da dela i organizuje.
Na taj je nain ena veta u svom poslu.
A kako je to ena veta da upravlja pomonicima? Ko god da pripada
domainstvu njezinog mua robovi, posluga ili radnici tano zna ta je
ko uradio, a ta ko nije uradio, zna ko je bolestan, a ko zdrav, svakog nagrauje prema zasluzi. Na taj je nain ena veta da upravlja pomonicima.
A kako se to ena ophodi kako dolikuje prema svom muu? Ono to
njezin mu smatra nedostojnim, to ne bi uinila ni po cenu ivota. Na taj
nain se kako dolikuje ena ophodi prema muu.
A kako je to ena tedljiva? ta god da njezin mu donese kui
novac ili letinu, srebro ili zlato uva ga na sigurnom. Ne potkrada, ne
119

razmee se, ne troi previe, ne razbacuje njegov imetak. Na taj nain je

ena tedljiva.
Viskh, kada ima ova etiri kvaliteta, ena ide ka pobedi u ovome
svetu i uspena je u njemu. Takoe, Viskh, kada ima druga etiri kvaliteta, ena ide ka pobedi u drugome svetu i uspena je u pogledu drugog
sveta. A koja etiri? Kada je ena usavrena u poverenju, vrlini, dareljivosti i mudrosti.
A kako je to ena usavrena u poverenju? Ima u sebi poverenje, ovakvo poverenje prema Tathgati: Blaeni je usavren, potpuno probuen,
obdaren znanjem i vetinom, uzvien, znalac svetova, nenadmani vodi
onih kojima treba putokaz, uitelj boanskim i ljudskim biima, prosvetljen, blaen. Takvo je njeno poverenje.
A kako je to ena usavrena u vrlini? Odustala je od ubijanja, krae,
preljube, laganja, kao i od alkohola i svega drugog to pomuuje svest i
vodi ka nepromiljenosti. Takva je njena vrlina.
A kako je to ena usavrena u dareljivosti? ivi u svom domu sa
srcem u kojem nema otrova krtosti, iroke je ruke, iste ruke, raduje se
davanju, rado izlazi u susret drugima, predana je deljenju poklona. To je
njena dareljivost.
A kako je to ena usavrena u mudrosti? Mudra je, poseduje uvid u
pogledu nastanka i nestanka stvari, uvid koji oplemenjuje i prodoran je, te
vodi do potpunog iskorenjivanja patnje. To je njena mudrost.
Viskh, kada ima ova etiri kvaliteta, ena ide ka pobedi u drugome
svetu i uspena je u pogledu drugog sveta.
Pahama-idhalokika sutta Od ovoga sveta (AN 8:59)

3. ISPRAVAN NAIN IVLJENJA

3.1 Kako ne treba zaraivati za ivot

Monasi, pet je trgovina kojima moji sledbenici ne bi trebalo da se
bave. Kojih pet? Trgovina orujem, trgovina ivim biima, trgovina mesom, trgovina alkoholom, trgovina otrovima.
Vani sutta Trgovina (AN 5:177)

3.2 Ko najbolje iskoristi svoj imetak?

[Blaeni ovako ree domainu Anthapindiki:]
Plemeniti uenik koji je zaradio imetak zahvaljujui sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uveao ga snagom sopstvenih ruku i znojem sop120

stvenog ela, prvi imetak na prvi nain stekao, on time ini etiri dobra
dela. Koja etiri?
Plemeniti uenik koji je tako stekao imetak sebe ini radosnim, zadovoljan je, uiva u trajnoj srei, njegovi majka i otac, njegova deca i ena,
njegova posluga i radnici, njegovi prijatelji i drugovi su radosni, zadovoljni i uivaju u trajnoj srei. To je, domaine, prvi sluaj kada je imetak
dobro upotrebljen, mudro potroen, iskorien za dobru stvar.
Zatim, domaine, plemeniti uenik koji je tako stekao imetak, njime
sebe ini sigurnim od raznih nevolja, kakve mogu izazvati vatra, voda,
vladari, lopovi ili gramzivi naslednici. Tako on sebe ini sigurnim. To je,
domaine, drugi sluaj kada je imetak dobro upotrebljen, mudro potroen,
iskorien za dobru stvar.
Zatim, domaine, plemeniti uenik koji je tako stekao imetak poklanja pet vrsta darova: roacima, gostima, duhovima predaka, vladaru i boanstvima. To je, domaine, trei sluaj kada je imetak dobro upotrebljen,
mudro potroen, iskorien za dobru stvar.
Zatim, domaine, plemeniti uenik koji je tako stekao imetak takoe
podrava sve one askete i bramane koji su odustali od gordosti i nepanje,
ustalili se u strpljivosti i blagosti, posveeni su kroenju samih sebe, smirivanju samih sebe, dostizanju nibbne. Takvima on prinosi darove koji donose najvei plod, donose sreu, vode preporaanju na srenom odreditu.
To je, domaine, etvrti sluaj kada je imetak dobro upotrebljen, mudro
potroen, iskorien za dobru stvar.
To su, domaine, etiri dobra to ih plemeniti uenik ini uz pomo
imetka koji je zaradio zahvaljujui sopstvenom naporu i preduzimljivosti,
uveao ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog ela, prvi imetak
na prvi nain steen.
Ako je bilo iji imetak potroen bez ova etiri dobra dela, za njega se
kae da je loe upotrebljen, da je protraen, iskorien za lou stvar. Ali,
domaine, ako je bilo iji imetak potroen na ova etiri dobra dela, za njega se kae da je dobro upotrebljen, mudro potroen, iskorien za dobru
stvar.
Pattakamma sutta etiri dobra dela (AN 4:61)

3.3 Radost porodinog ivota

Blaeni ovako ree domainu Anthapindiki:
Domaine, postoje ove etiri vrste sree koju, dok uiva u ulnim
zadovoljstvima, nezareeni sledbenik moe postii, a sve u zavisnosti od
vremena, od prilike. Koje etiri? Srea posedovanja, srea korienja imet-

121

ka, srea nemanja dugova i srea estitosti.

A ta je to, domaine, srea posedovanja? Ima sluajeva kada sin iz
dobre porodice zaradi imetak zahvaljujui sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvea ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog ela,
prvi imetak na prvi nain steen. I kada pomisli: Zaradio sam imetak
zahvaljujui sopstvenom naporu... prvi imetak na prvi nain steen, on
doivljava sreu, osea radost. To se naziva srea posedovanja.
A ta je to, domaine, srea korienja? Ima sluajeva kada sin iz dobre porodice zaradi imetak zahvaljujui sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvea ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog ela, prvi
imetak na prvi nain steen, te ga onda koristi i ini dobra dela. I kada
pomisli: Imetak koji sam zaradio zahvaljujui sopstvenom naporu i preduzimljivosti... na prvi nain steen, koristim i inim dobra dela, on doivljava sreu, osea radost. To se naziva srea korienja.
A ta je to, domaine, srea nemanja dugova? Ima sluajeva kada sin
iz dobre porodice nikome nita ne duguje, ni malo ni mnogo, ni prema
kome nema ba ni najmanji dug. I kada pomisli: Nikome nita ne dugujem, ni malo ni mnogo, ni prema kome nemam ba ni najmanji dug, on
doivljava sreu, osea radost. To se naziva srea nemanja dugova.
A ta je to, domaine, srea estitosti? Ima sluajeva kada plemeniti
uenik estito postupa, telom, govorom i mislima. I kada pomisli: Moji
su telesni postupci estiti, moje su rei estite, moje su misli estite, on
doivljava sreu, osea radost. To se naziva srea estitosti.
To su, domaine, etiri vrste sree koju, dok uiva u ulnim zadovoljstvima, nezareeni sledbenik moe postii, a sve u zavisnosti od vremena,
od prilike.
Anana sutta Bez dugova (AN 4:62)

4. ODNOSI U ZAJEDNICI

4.1 est izvora nesloge

6. Postoji, nanda, est korena svaa. Kojih est? Kada je, nanda,
monah naprasit i osvetoljubiv, takav monah ivi bez zazora i potovanja
prema uitelju, prema uenju, prema monakoj zajednici i ne sledi put vebanja. A monah koji ivi besan i osvetoljubiv, bez zazora i potovanja
prema uitelju, prema uenju, prema monakoj zajednici i ne sledi put vebanja, stvara svau u toj zajednici, koja je na tetu i nesreu mnogih, ona
znai gubitak, povreivanje i patnju kako za boanstva, tako i za ljude.

122

Dakle, ako vidi takav koren sva u sebi ili oko sebe, treba da nastoji da
se oslobodi upravo tog otrovnog korena sva. A ako ne vidi takav koren sva u sebi ili oko sebe, treba da veba na takav nain da se upravo
taj otrovni koren sva uopte ne pojavi u budunosti. Tako se osigurava
oslobaanje od tog otrovnog korena sva sada; tako se osigurava da taj
otrovni koren sva ne nikne ni u budunosti.
711. I opet, monah je sklon da bude prezriv i drzak... zavidan i pohlepan... sklon prevarama i lai... da ima loe elje i pogrena gledita... tvrdoglavo se dri svojih stavova, dri ih se uporno, teko ih se odrie. Takav
monah ivi bez zazora i potovanja prema uitelju, prema uenju, prema
monakoj zajednici i ne sledi put vebanja. Monah koji ivi bez zazora i
potovanja prema uitelju, prema uenju, prema monakoj zajednici i ne
sledi put vebanja, stvara svau u toj zajednici, koja je na tetu i nesreu
mnogih, ona znai gubitak, povreivanje i patnju kako za boanstva, tako
i za ljude. Dakle, ako vidi takav koren sva u sebi ili oko sebe, treba da
nastoji da se oslobodi upravo tog otrovnog korena sva. A ako ne vidi
takav koren sva u sebi ili oko sebe, treba da veba na takav nain da se
upravo taj otrovni koren sva uopte ne pojavi u budunosti. Tako se osigurava oslobaanje od tog otrovnog korena svaa sada; tako se osigurava
da taj otrovni koren sva ne nikne ni u budunosti. To su, nanda, est
korena sva.
Smagma sutta Govor u Smagmi (MN 104, odlomak)

4.2 est naela sloge

21. nanda, postoji ovih est nezaboravnih kvaliteta koji stvaraju
ljubav i potovanje, podstiu na ispomaganje, neprepiranje, na slogu i jedinstvo. A kojih est?
Kada monah kroz telesne postupke ispoljava prijateljsku ljubav, na
javnom mestu i privatno, prema svojim saputnicima u svetakom ivotu.
To je nezaboravni kvalitet koji stvara ljubav i potovanje, podstie na ispomaganje, neprepiranje, na slogu i jedinstvo.
I opet, kada monah govorom ispoljava prijateljsku ljubav, na javnom
mestu i privatno, prema svojim saputnicima u svetakom ivotu. To je nezaboravni kvalitet koji stvara ljubav i potovanje, podstie na... jedinstvo.
I opet, kada monah milju ispoljava prijateljsku ljubav, na javnom
mestu i privatno, prema svojim saputnicima u svetakom ivotu. To je nezaboravni kvalitet koji stvara ljubav i potovanje, podstie na... jedinstvo.
I opet, monah uiva u stvarima zajednikim njemu i njegovim vrlim
saputnicima u svetakom ivotu. Bez ikakve rezerve, sa njima deli sve

123

to ima, a to je dobio u skladu sa pravilima, ukljuujui i ono to mu je u

prosjakoj zdeli. To je nezaboravni kvalitet koji stvara ljubav i potovanje,
podstie na... jedinstvo.
I opet, na javnom mestu i privatno, zajedno sa svojim saputnicima u
svetakom ivotu monah poseduje sve one vrline koje su usavrene, proiene, neumrljane, neukaljane, oslobaajue, hvale ih mudri, a doprinose
koncentraciji uma. To je nezaboravni kvalitet koji stvara ljubav i potovanje, podstie na... jedinstvo.
I opet, na javnom mestu i privatno, zajedno sa svojim saputnicima u
svetakom ivotu monah poseduje ono razumevanje koje je plemenito i
oslobaajue, a one koji postupaju u skladu sa tim razumevanjem vodi potpunom iskorenjivanju patnje. To je nezaboravni kvalitet koji stvara ljubav
i potovanje, podstie na... jedinstvo.
Ovo je est nezaboravnih kvaliteta koji stvaraju ljubav i potovanje,
podstiu na ispomaganje, neprepiranje, na slogu i jedinstvo.
Smagma sutta Govor u Smagmi (MN 104, odlomak)

4.3 Sedam naela stabilnosti zajednice

1. Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio kraj Raagahe, na brdu
koje zovu Leinarev vrh. U to vreme Atasattu, kralj Mgadhe i sin kraljice Videhi, poele da krene u rat protiv naroda Vai. Pretio je: Napau
te Vaije, ma koliko da su snani i moni, unitiu ih, iskoreniti, nee od
njih ostati ni traga ni glasa.
2. Onda se Atasattu, kralj Mgadhe, obrati svom glavnom savetniku, bramanu Vassakri, sledeim reima:
Idi, bramane, do Blaenog, pokloni mu se u moje ime, poeli mu
dobro zdravlje, snagu, prijatne dane, bodrost i udobnost, pa mu ovako reci:
O gospodine, Atasattu, kralj Mgadhe, eli da krene u rat protiv naroda
Vai. On ovako preti: Napau te Vaije, makoliko da su snani i moni,
unitiu ih, iskoreniti, nee od njih ostati ni traga ni glasa. I ta god da ti
Blaeni na to odgovori, dobro to zapamti i obavesti me, jer Tathgate ne
govore neistinu.
3. Vrlo dobro, gospodine, ree braman Vassakra i naredi da se pripreme sveane koije, pope se na jednu od njih i odveze se iz Raagahe ka
Leinarevom vrhu. Iao je koijama dokle je mogao, a onda sie i peke
otide do Blaenoga. Poto se srdano pozdravio sa Blaenim, sede on sa
strane i saopti kraljevu poruku.
4. Za sve to vreme potovani nanda stajao je iza Blaenog i hladio ga
lepezom. A Blaeni mu ovako ree:
124

(1) Jesi li uo, nanda, da se Vai redovno okupljaju u svom veu, i

to u velikom broju?
uo sam, gospodine, da tako rade.
Sve dotle, nanda, dok se Vai redovno okupljaju u svom veu, i to
u velikom broju, treba oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe.
(2) A jesi li uo, nanda, da se Vai sastaju u slozi, rastaju u slozi i
svoje poslove obavljaju u slozi?
uo sam, gospodine, da tako rade.
Sve dotle, nanda, dok se Vai sastaju u slozi, rastaju u slozi i svoje
poslove obavljaju u slozi, treba oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe.
(3) A jesi li uo, nanda, da Vai ne ozakonjuju ono to je ranije bilo
nezakonito i ne kre ono to je ranije bilo zakon, ve ive u skladu sa zakonima svoje tradicije?
uo sam, gospodine, da tako rade.
(4) A jesi li uo, nanda, da Vai potuju, cene svoje stareine i misle
da vredi sasluati ih?... (5) da se uzdravaju od otmica devojaka i ena i
prisilnog dranja u svojim porodicama?... (6) da potuju, cene i odravaju
svoja svetilita, kako ona u svojoj zemlji, tako i ona van nje, i ne uskrauju im potporu koju su im i ranije davali?... (7) da pomno tite i uvaju
probuene meu sobom, tako da oni koji jo nisu dostigli taj stupanj imaju
priliku da to postignu, a oni koji ve jesu, da ive meu njima u miru?
uo sam, gospodine, da tako rade.
Sve dotle, nanda, dok je tako treba oekivati da Vai jaaju, a ne
da slabe.
5. Onda se Blaeni obrati bramanu Vassakri ovim reima:
Jednom sam, bramane, boravio u gradu Vesaliju, u svetilitu Srandada, i tu sam poduavao Vaije o ovih sedam uslova dobrobiti jednog
naroda. Sve dotle dok oni postoje meu Vaijima i dok su po tome uveni,
treba oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe.
Na to braman Vassakra ovako odgovori Blaenom:
Sve i kad bi se Vaiji pridravali samo jednog od tih pravila koji vode
ka dobrobiti, trebalo bi oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe. A tim pre
kad ih ima sedam! Atasattu, kralj Mgadhe, ne moe pobediti Vaije ratom, ve samo spletkom ili unoenjem razdora. A sada, potovani Gotamo,
moramo da krenemo, jer nas ekaju mnogi poslovi i mnoge obaveze.
Uini kako misli da treba, bramane.
A braman Vassakra, glavni savetnik na dvoru Mgadhe, odobravajui
rei Blaenog i ushien njima, ustade sa svoga mesta i otide.
6. I uskoro, poto je Vassakra otiao, obrati se Blaeni potovanom
nandi sledeim reima:
125

Idi, nanda, i okupi u sali koliko god moe vie monaha koji ive
oko Raagahe.
Dobro, gospodine, ree nanda i tako uini. Onda se vrati do Blaenog, pokloni mu se i ree:
Potovani gospodine, monaka zajednica je na okupu. Neka sada
Blaeni postupi onako kako je naumio. Na to Blaeni ustade sa svoga
mesta, otide do sale za okupljanje, sede na unapred pripremljeno mesto i
obrati se monasima ovako:
Monasi, izloiu vam sedam uslova koji vode ka dobrobiti. Dobro
me sluajte i zapamtite ta u vam rei.
Da, potovani gospodine, odgovorie monasi, a Blaeni nastavi:
Monasi, sve dotle dok se redovno okupljaju, i to u velikom broju,
treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe. Sve dok se sastaju u slozi,
rastaju u slozi i svoje poslove obavljaju u slozi, treba oekivati da monasi
jaaju, a ne da slabe. Sve dok ne ozakonjuju ono to je ranije bilo nezakonito i ne kre ono to je ranije bilo zakon, ve ive u skladu sa starim pravilima vebanja (vinaya)... Sve dok potuju i cene od sebe starije monahe,
one koji su pre njih otili u beskuniki ivot, uzore i predvodnike Sanghe,
i misle da vredi sasluati ih... sve dok ne potpadnu pod vlast udnji koje
se jave u njima i vode ka novim roenjima... sve dok cene samou ume
kao svoje boravite... sve dok su postojani u sabranosti panje na telo, tako
da oni njihovi saputnici u monakom redu koji jo nisu takvi mogu to da
postanu, a oni koji su ve postojani mogu i dalje iveti u miru... Monasi,
sve dok ovih sedam uslova to vode ka dobrobiti postoje meu monasima
i oni su po njima uveni, treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe.
7. Monasi, izloiu vam jo sedam uslova koji vode dobrobiti. Dobro
me sluajte i zapamtite ta u vam rei.
Da, potovani gospodine, odgovorie monasi, a Blaeni nastavi:
Monasi, sve dotle dok se ne oduevljavaju, dok nisu ushieni i skloni
zabavi, treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe. Sve dotle dok nisu
skloni naklapanju... prekomernom spavanju... prekomernom druenju...
loim eljama... loim prijateljima... zaustavljanju na pola puta radi nekog
beznaajnog postignua... Monasi, sve dotle dok ispunjavaju ovih sedam
uslova to vode ka dobrobiti i dok su po njima uveni, treba oekivati da
monasi jaaju, a ne da slabe.
Mah-parinibbna sutta Govor o velikom osloboenju (DN 16, odlomak)

4.4 Put proienja za sve etiri kaste

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika.
126

2. A u to vreme pet stotina bramana iz razliitih krajeva doli su u S

vatthi, svaki svojim poslom. Tada ti bramani pomislie: Asketa Gotama
opisuje proienje za sve etiri kaste.5 Ko li je u stanju da raspravlja sa
njim o takvoj tvrdnji?
3. Tom prilikom bramanski uenik po imenu Assalyana takoe se
nalazio u Svatthiju. Mlad, obrijane glave, esnaestogodinjak, bio je ovladao petovrsnim znanjem triju Veda znaenje rei i obredna pravila, rastavljanje slogova i intonacija, a uz to i redosled predaje, izuio je metriku
i gramatiku, potpuno upuen u prirodnu lozoju i telesna obeleja velikih
linosti. Tada bramani pomislie: Bramanski uenik po imenu Assalyana
takoe se nalazi u Svatthiju. Mlad... potpuno upuen u prirodnu lozoju
i telesna obeleja velikih linosti. On e biti u stanju da raspravlja sa asketom Gotamom o takvoj tvrdnji.
mu:

4. I tako bramani odoe do bramanskog uenika Assalyane i rekoe

Uitelju Assalyano, ovaj asketa Gotama opisuje proienje za sve

etiri kaste. Neka uitelj Assalyana ode i raspravi sa asketom Gotamom
o toj tvrdnji.
Kad to bi reeno, bramanski uenik Assalyana odgovori:
Gospodo, asketa Gotama je onaj koji govori Dhammu. A s onima koji
govore Dhammu teko je raspravljati se. Ja nisam u stanju da sa asketom
Gotamom raspravljam o toj tvrdnji.
Po drugi put mu bramani rekoe:
Uitelju Assalyano, ovaj asketa Gotama opisuje proienje za sve
etiri kaste. Neka uitelj Assalyana ode i raspravi sa asketom Gotamom o
toj tvrdnji. Jer uitelj Assalyana je zavrio i obuku isposnika.6
I drugi put bramanski uenik Assalyana odgovori:
Gospodo, asketa Gotama je onaj koji govori Dhammu. A sa onima
koji govore Dhammu teko je raspravljati se. Ja nisam u stanju da sa asketom Gotamom raspravljam o toj tvrdnji.
Po trei put mu bramani rekoe:
Uitelju Assalyano, ovaj asketa Gotama opisuje proienje za sve
etiri kaste. Neka uitelj Assalyana ode i raspravi sa asketom Gotamom o
toj tvrdnji. Jer uitelj Assalyana je zavrio i obuku isposnika. Neka uitelj
Assalyana ne bude pobeen bez borbe.
Kad ovo bi reeno, bramanski uenik Assalyana odgovori:
u prilog ovoj tezi izloen je u Kannakatthala sutti (MN 90:1012).
Komentar za MN: Ovim oni ele da kau: Poto si prouavao sve tri Vede, uen si u
mantrama s kojima oni koji idu u beskunike, naputaju svoj dom i kojima se koriste kada
jednom postanu beskunici. Praktikovao si njihov nain ponaanja. Otuda nee biti pobeen u raspravi. Pobeda bie tvoja.
5 Argument
6

127

Gospodo, asketa Gotama je onaj koji govori Dhammu. A s onima koji

govore Dhammu teko je raspravljati se. Ja nisam u stanju da sa asketom
Gotamom raspravljam o toj tvrdnji. Pa ipak, gospodo, na va nagovor ja
u poi.
5. Onda bramanski uenik Assalyana, praen velikom grupom bramana, otide do Blaenoga. Kad je stigao, srdano se pozdravi sa njim.
Poto utivi i prijateljski razgovor bi zavren, sede on sa strane, te ovako
ree Blaenome:
Uitelju Gotama, bramani ovako kau: Bramani su najvia kasta,
sve druge kaste su ispod njih; bramani su kasta najsvetlije puti, sve druge
kaste su tamnije; jedino bramani su proieni, a nebramani to nisu; samo
su bramani sinovi Brame, potomci Brame, roeni iz njegovih usta; rodio
ih je Brama, stvorio ih je Brama, oni su njegovi naslednici. ta na sve to
kae uitelj Gotama?
Assalyano, bramanske ene imaju menstruaciju, zatrudne, porode
se i doje.7 A ipak, oni koji su roeni iz materica bramanki kau: Bramani
su najvia kasta... samo su bramani sinovi Brame, potomci Brame, roeni
iz njegovih usta; rodio ih je Brama, stvorio ih je Brama, oni su njegovi
naslednici.
6. Iako uitelj Gotama tako kae, ipak bramani misle ovako: Bramani su najvia kasta... oni su Bramini naslednici.
ta misli o ovome, Assalyana: Da li si kada uo da u Joni i Kamboi, kao i u drugim rubnim oblastima, postoje samo dve kaste, gospodari i
robovi? I da gospodari postaju robovi, a robovi gospodari?
uo sam, gospodine.
Pa na osnovu kojeg argumenta, ili uz potporu kojeg autoriteta bramani u tom sluaju kau: Bramani su najvia kasta... oni su Bramini naslednici?
7. Iako uitelj Gotama tako kae, ipak bramani misle ovako: Bramani su najvia kasta... oni su Bramini naslednici.
A ta misli o ovome, Assalyana: Pretpostavimo da osoba plemenitog roda ubija iva bia, uzima ono to joj nije dato, uputa se u nedostojne
seksualne odnose, lae, govori zlonamerno, vrea, ogovara, gramziva je,
uma ispunjenog zlovoljom i dri se pogrenih gledita. Posle sloma tela,
posle smrti, nije li verovatnije da se ona preporodi u svetu liavanja, na
loem odreditu, u niim svetovima, ak u istilitu, a ne kao braman?
Pretpostavimo da trgovac... radnik ubija iva bia... i dri se pogrenih
7 Ova tvrdnja ima cilj da pokae da i bramane raaju ene, kao i sve druge ljude, te da
nema osnove za njihovu tvrdnju da su stvoreni od Braminih usta.

128

gledita. Posle sloma tela, posle smrti, nije li verovatnije da se takav ovek
preporodi u svetu liavanja, na loem odreditu, u niim svetovima, ak u
istilitu, a ne kao braman?
Da, uitelju Gotamo. Bilo da je neko plemenitog roda, braman, trgovac ili radnik bilo ko iz sve etiri klase ko ubija iva bia... i dri se
pogrenih gledita, posle sloma tela, posle smrti, verovatnije je da e se
preporoditi u svetu liavanja, na loem odreditu, u niim svetovima, ak
u istilitu.
Ako je tako, na osnovu kojeg argumenta, ili uz potporu kojeg autoriteta bramani u tom sluaju kau: Bramani su najvia kasta... oni su
Bramini naslednici?
8. Iako uitelj Gotama tako kae, ipak bramani misle ovako: Bramani su najvia kasta... oni su Bramini naslednici.
A ta misli o ovome, Assalyana: Pretpostavimo da braman odustane od ubijanja ivih bia, uzimanja onog to mu nije dato, ne uputa se u
nedostojne seksualne odnose, ne lae, ne govori zlonamerno, ne vrea, ne
ogovara, nije gramziv, u njegovom umu nema zlovolje i dri se ispravnog
gledita. Posle sloma tela, posle smrti, nije li jedino verovatno da se on
preporodi na srenom odreditu, ak u nebeskom svetu, a ne kao plemi,
trgovac ili radnik?
Da, uitelju Gotamo. Bilo da je neko plemenitog roda, braman, trgovac ili radnik bilo ko iz sve etiri klase ko odustane od ubijanja ivih
bia... i dri se ispravnog gledita, posle sloma tela, posle smrti, verovatno
je da se preporodi na srenom odreditu, ak u nebeskom svetu.
Ako je tako, na osnovu kojeg argumenta, ili uz potporu kojeg autoriteta bramani u tom sluaju kau: Bramani su najvia kasta... oni su
Bramini naslednici?
9. Iako uitelj Gotama tako kae, ipak bramani misle ovako: Bramani su najvia kasta... oni su Bramini naslednici.
A ta misli o ovome, Assalyana: Je li samo braman u stanju da u
svom umu razvija ljubav prema nekome, bez neprijateljstva i zlovolje, a da
to nije mogue za plemia, trgovca i radnika?
Ne, uitelju Gotamo. Bilo da je neko plemenitog roda, braman, trgovac ili radnik bilo ko iz sve etiri klase u stanju je da u svom umu razvija
ljubav prema nekome, a bez neprijateljstva i zlovolje.
Ako je tako, na osnovu kojeg argumenta, ili uz potporu kojeg autoriteta bramani u tom sluaju kau: Bramani su najvia kasta... oni su
Bramini naslednici?
10. Iako uitelj Gotama tako kae, ipak bramani misle ovako: Bramani su najvia kasta... oni su Bramini naslednici.
129

A ta misli o ovome, Assalyana: Je li samo braman u stanju da

uzme suner i sapun, ode na reku i sa sebe spere prainu i prljavtinu, a da
to nije mogue za plemia, trgovca i radnika?
Ne, uitelju Gotamo. Bilo da je neko plemenitog roda, braman, trgovac ili radnik bilo ko iz sve etiri klase u stanju je da uzme suner i
sapun, ode na reku i sa sebe spere prainu i prljavtinu.
Ako je tako, na osnovu kojeg argumenta, ili uz potporu kojeg autoriteta bramani u tom sluaju kau: Bramani su najvia kasta... oni su
Bramini naslednici?
11. Iako uitelj Gotama tako kae, ipak bramani misle ovako: Bramani su najvia kasta... oni su Bramini naslednici.
A ta misli o ovome, Assalyana: Pretpostavimo da pomazanik, sveti kralj okupi stotinu ljudi razliitog porekla i kae im: Gospodo, neka oni
koji su roeni meu plemiima, bramanima ili vladarima uzmu drvo sala,
salalu, sandalovinu ili padumaku, nek zapale vatru i stvore toplotu. A oni
koji su roeni meu parijama, nedodirljivima, meu korparima, taviteljima koe ili pogrebnicima neka uzmu drvo od kojeg je napravljeno pojilo
za pse, pojilo za svinje, sanduk za otpatke ili neko drugo odbaeno drvo,
upale ga i stvore toplotu.
ta misli, Assalyana: Kada neko iz prve grupe upali vatru i stvori
toplotu, da li e ta vatra imati plamen, boju i sjaj, da li e je biti mogue
koristiti za ono za ta se vatra i koristi, a kada neko iz druge grupe upali
vatru i stvori toplotu, ta vatra nee imati plamen, boju i sjaj, nee je biti
mogue koristiti za ono za ta se vatra i koristi?
Ne, uitelju Gotamo. Kada neko iz prve grupe upali vatru i stvori
toplotu, ta e vatra imati plamen, boju i sjaj, bie je mogue koristiti za
ono za ta se vatra i koristi. Isto tako, kada neko iz druge grupe upali vatru
i stvori toplotu, i ta vatra e imati plamen, boju i sjaj, bie je mogue koristiti za ono za ta se vatra i koristi. Jer svaka vatra ima plamen, boju i sjaj,
svaku je vatru mogue koristiti za ono za ta se vatra i koristi.
Ako je tako, na osnovu kojeg argumenta, ili uz potporu kojeg autoriteta bramani u tom sluaju kau: Bramani su najvia kasta... oni su
Bramini naslednici?
12. Iako uitelj Gotama tako kae, ipak bramani misle ovako: Bramani su najvia kasta... oni su Bramini naslednici.
A ta misli o ovome, Assalyana: Pretpostavimo da mladi plemenitog roda ivi sa bramanskom devojkom i iz te zajednice rodi se sin. Da li bi
to dete trebalo smatrati plemiem, na osnovu njegovog oca, ili bramanom,
na osnovu njegove majke?
Moe se smatrati oboma, uitelju Gotamo.
130

13. A ta misli o ovome, Assalyana: pretpostavimo da bramanski

mladi ivi sa devojkom plemenitog roda i iz te zajednice rodi se sin. Da li
bi to dete trebalo smatrati plemiem, na osnovu njegove majke, ili bramanom, na osnovu njegovog oca?
Moe se smatrati oboma, uitelju Gotamo.
14. A ta misli o ovome, Assalyana: Pretpostavimo da se kobila
spari s magarcem i potom se rodi mladune. Da li bi ga trebalo smatrati konjem, na osnovu njegove majke, ili magarcem, na osnovu njegovog oca?
To je mazga, uitelju Gotamo, jer ne pripada nijednoj od te dve vrste.
Vidim razliku u ovom poslednjem sluaju, ali ne vidim je ni u jednom od
ranijih sluajeva.
15. A ta misli o ovome, Assalyana: Pretpostavimo da postoje dva
bramanska uenika koji su braa, od iste majke roeni, jedan marljiv i otrouman, drugi ni marljiv, ni otrouman. Kojeg od njih dvojice bi bramani
prvog nahranili na pogrebnoj dai, pri obredu libacije, pri obredu rtvovanja ili na gozbi za goste?
U takvim prilikama bramani bi prvo nahranili onoga ko je marljiv
i otrouman. Uitelju Gotamo, kako bi ono to je dato onome ko nije ni
marljiv ni otrouman moglo doneti veliki plod?
16. A ta misli o ovome, Assalyana: Pretpostavimo da postoje dva
bramanska uenika koji su braa, od iste majke roeni, jedan marljiv i
otrouman, ali nemoralan i loeg karaktera, i drugi, koji nije ni marljiv, ni
otrouman, ali estit i dobrog karaktera. Kojeg od njih dvojice bi bramani
prvog nahranili na pogrebnoj dai, pri obredu libacije, pri obredu rtvovanja ili na gozbi za goste?
U takvim prilikama bramani bi prvo nahranili onoga ko je estit i
dobrog karaktera. Uitelju Gotamo, kako bi ono to je dato onome ko je
nemoralan i loeg karaktera moglo doneti veliki plod?
17. Assalyana, prvo si se izjasnio u vezi s roenjem, potom si se
izjasnio u vezi s poznavanjem svetih tekstova, da bi upravo na osnovu toga
na kraju zakljuio da je proienje dostupno za sve etiri kaste, ba kao
to sam i ja opisao.
Kad to bi reeno, bramanski uenik Assalyana ostade da sedi utljiv i
zbunjen, poguren i klonule glave, neveseo i bez ikakvog odgovora.
Assalyana sutta Govor Assalyani (MN 93, odlomak)

131

4.5 Donoenje mira zemlji

9. Sedei sa strane, braman Ktadanta ovako ree Blaenome:
Uitelju Gotamo, uo sam da ti razume kako se uspeno izvodi trostruka rtva, sa njezinih esnaest preduslova. Ja to sve ne razumem najbolje, ali bih eleo da prinesem veliku rtvu. Bilo bi dobro ako bi me uitelj
Gotama poduio.
Onda posluaj, bramane, i dobro pazi ta u rei, a ja u ti objasniti.
Da, potovani gospodine, odgovori Ktadanta, a Blaeni nastavi:
Bramane, nekada davno iveo je kralj po imenu Mahviita. Bio je
bogat, s velikim imanjem, obiljem zlata i srebra, s punom riznicom i ambarima. I tako kralju Mahviiti, dok je jednom razmiljao u osami, pade na
um ova misao: Zaista sam sakupio ogromno bogatstvo, osvojio i zauzeo
ogromna prostranstva. Kako bi bilo da nainim veliku rtvenu ceremoniju, koja bi bila na moju dobrobit i sreu za dugo vreme? Onda pozva
dvorskog svetenika i ispria mu o emu je razmiljao: Hou da prinesem
veliku rtvu. Potovani gospodine, podui me kako da ona bude na moju
dobrobit i sreu za dugo vreme.
A svetenik mu odgovori: Zemlja vaeg visoanstva preplavljena je
razbojnicima. Pustoe je; sela i gradovi bivaju uniteni; u unutranjosti je
mnogo odmetnika. Ako bi vae visoanstvo odluilo da novac za ceremoniju prikupi oporezivanjem tih oblasti, to bi bilo pogreno. I ako bi vae
visoanstvo ovako razmiljalo: Oslobodiu se te poasti razbojnika pogubljenjima i utamnienjima ili konskacijama, pretnjama i zabranama,
ta poast ne bi bila na pravi nain otklonjena. Oni koji bi preiveli kasnije
bi naudili dobrima vaeg visoanstva. Meutim, sledeim planom moete potpuno ukloniti tu poast: onima u kraljevstvu koji obrauju zemlju i
uzgajaju stoku neka vae visoanstvo podeli seme i krmno bilje; onima
koji su zanatlije neka podeli kapital; onima u dravnoj slubi nek odredi
pravedne nadnice. Tada svi ti ljudi, zaokupljeni svojim zanimanjem, nee
tetiti kraljevstvu. Prihodi vaeg visoanstva bie sve vei; u zemlji e zavladati mir i nee je opsedati razbojnici; a ljudi e radosnog srca, igrajui
se sa svojom decom, iveti mirno u svojim kuama.
Reima: Neka tako bude! kralj prihvati svetenikov savet. Onima
koji obrauju zemlju i uzgajaju stoku on podeli seme i krmno bilje; onima
koji su zanatlije podeli kapital; a onima u dravnoj slubi odredi pravedne
nadnice. I svi ti ljudi, zaokupljeni svojim zanimanjem, nisu tetili kraljevstvu. Kraljevi prihodi bivali su sve vei; u zemlji zavlada mir i vie je nisu
opsedali razbojnici; a ljudi radosnog srca, igrajui se sa svojom decom,
iveli su mirno u svojim kuama.
Ktadanta sutta Razgovor sa Ktadantom (DN 5, odlomak)

132

Deo 5
KAMMA ILI ZAKON AKCIJE I REAKCIJE
Pitanje ovekove sudbine posle smrti sve donedavno predstavljalo je
jednu od kljunih zagonetki koja je zaokupljala najbriljantnije umove oveanstva. No, u dananje vreme krajnjeg materijalizma, kada je dominantni stav da smo sainjeni jedino od materije i da se smru apsolutno sve
zavrava, ovo pitanje kao da je izgubilo na svojoj intrigantnosti. Dananji
ovek je uglavnom zaokupljen stvarima koje se tiu njegovog sadanjeg
ivota, kao to su poboljanje zdravlja, ivotnih uslova, pravedniji drutveni odnosi ili, pak, ulna zadovoljstva i puko gomilanje materijalnih stvari.
No, time su nai ivoti izgubili jedan iri kontekst, koji obuhvata ne samo
nae eventualne budue egzistencije, ve u velikoj meri odreuje i sistem
vrednosti koji uvaavamo u ovome ivotu. A u tom sistemu svoje mesto
tada teko nalaze dragocene vrednosti kakve su vrlina, obuzdavanje i kontemplacija ili promiljanje o onome to jesu injenice ivota.
No, ako uzmemo u obzir mogunost o kojoj govore sve religije, a to
je da se na ivot u ovoj ili onoj formi nastavlja i posle trenutka smrti, moemo uoiti dva osnovna pristupa problemu ivota posle ivota. Jedan
je onaj koji zastupaju teistike religije Zapada, koje kau da ivimo jedan
jedini ivot na Zemlji, a potom se selimo u raj ili u pakao, u zavisnosti
od toga ta smo inili za ivota. Drugi stav izlau religije Istoka, pre svega hinduizam i budizam, a to je ideja preporaanja. Prema njemu, sadanji ivot samo je jedan od mnotva ivota kroz koje prolazimo, a taj niz
(sasra ili beskrajno lutanje) nastavlja se u nedogled kako u prolosti,
tako i u budunosti. No, budizam se u nekim, vrlo vanim aspektima i ovde
razlikuje od hinduizma. Naime, hinduizam govori o reinkarnaciji, o nepromenjivoj ljudskoj dui, koja se reinkarnira iz jednog tela u drugo, kao to
zmija menja svoju kouljicu. Kada sadanje telo ostari, oboli i umre, dua
ga naputa i pronalazi novi, tek stvoreni zametak, koji e se potom razviti
u ljudsko bie. Tako, uvena Bhagavad gita kae:
K to ovek ruho staro odbaci,
pa navlai drugo, novo, na sebe,

133

tako dua tela trona naputa,

pa uzima druga, nova koja su.1

Nasuprot ovome, Buda je stvari video drugaije. Termin kojim on oznaava proces produavanja egzistencije i posle trenutka smrti glasi punabb
hava, ponovno bivanje. U tom smislu, budizam preporaanje ne smatra
seljenjem jedne te iste supstancijalne due, jednog te istog nepromenjivog
entiteta. Budin uvid pokazuje da je re o nastavljanju jednog te istog pro
cesa, zasnovanog na uslovljenim fenomenima (sankhra), procesa koji se
odvija u skladu sa univerzalnim zakonom uzronosti (kamma). Stoga izmeu jednog i drugog ivota postoji kontinuitet, dinamika uzrona veza, ali
nema trajnog entiteta koji u svakom od njih egzistira. Ovakav koncept moe
nas navesti na to da postavimo pitanje kako je mogue postojanje procesa
preporaanja bez nekakve due ili sopstva koji bi bili deo tog procesa. Kako
moemo govoriti o svojim prolim ivotima, a da ne postoji neki entitet koji
bi povezao na sadanji i proli ivot?
Da bismo ovo razumeli, neophodno je da najpre analiziramo Budino vienje pojedinca, da objasnimo ta to ini identitet jedne individue
u ovom ivotu, ukoliko ve ne postoji sopstvo ili dua. Budina analiza
oveka vidi tek kao skup nekoliko elemenata funkcionalno povezanih u
autonomnu celinu. Re je o pet sastojaka, koji pripadaju dvama osnovnim procesima: materijalnom i mentalnom. Oni su u naem svakodnevnom iskustvu nerazdvojivo povezani i ine nam se manje-vie stabilnim,
trajnim. No, u sutini, svaki od ovih procesa ine elementi koji su krajnje
nestabilni, podloni trenutnom nastanku i nestanku. Ono to nazivamo telo
nije jedinstven, stabilan entitet, ve pre konglomerat vie elemenata, koji
su u neprekidnoj interakciji i transformaciji. Tako se, recimo, elije naeg
tela neprekidno dele, pa i u trenutku dok ovo itamo nastaju nove, dok
stare odumiru.
Dalje, neprekidno se odvijaju razni metaboliki procesi, tako da ni u
dva uzastopna momenta nae telo nije potpuno isto. Meutim, te siune
promene mi ne uoavamo i smatramo da se nismo nimalo promenili dok
ovo itamo. Tek kad uporedimo svoju sliku od pre dvadeset godina sa dananjom, shvatimo da su se promene ipak dogodile. To je neto slino reci,
koja nam izgleda uvek isto dok stojimo na njenoj obali, iako ispred nas u
svakom trenutku prolazi neka druga masa vode noena renim tokom. Um
takoe nije nekakav nepromenjivi ego-entitet koji identian samom sebi
traje kroz vreme, ve se menja ak i bre od tela koje, sa svojih pet ula,
ini njegovu materijalnu potporu.
Ovde treba ukazati na jednu, za shvatanje budistikog gledita vrlo
1

134

Bhagavad gt: Pesma Gospodnja, prev. Miroslav Markovi, BIGZ 1989, str. 56.

vanu stvar. Naime, pod uticajem moderne nauke, verujemo da je um potpuno zavisan od tela, da je zapravo samo neka vrsta nusproizvoda zikih
procesa u telu. Zato dalje zakljuujemo da telesna smrt takoe u potpunosti
okonava mentalne procese. Buda je odbacio ovakav materijalistiki pristup i oznaio ga kao pogreno gledite. Kada se ove dve strane, materijalna i mentalna, posmatraju iz perspektive budistikog uenja, kao osnovna,
temeljnija strana zapravo se ukazuje ona mentalna, bez obzira na to to
moe postojati samo uz pomo materijalne. No, telo je tek kanal kojim se
prenosi i ispoljava mentalni proces, taj neprekinuti tok razliitih iskustava
obuhvaenih sveu, koji posle trenutka smrti uvek pronalazi nain da se
povee s nekim novim zikim procesom. Stoga preporaanje ne podrazumeva migraciju due u novo telo, ve nastavak jednog istog mentalnog
procesa, ali sa utemeljenjem u novom zikom telu.
Da bismo ovo lake razumeli, moemo iskoristiti analogiju sa sveom
koja gori. Njen plamen je nalik umu, dok je vosak slian zikom telu. Sve
dok plamen ne istopi i ne sagori sav vosak od kojeg je svea napravljena,
on e nastaviti da gori. A sam taj plamen u trenutku gorenja ne predstavlja
nekakav nepromenjiv entitet, ve proces u stalnoj promeni. Uvek novi deo
tilja i voska gori, uvek novi molekuli kiseonika sagorevaju i pretvaraju
se u ugljen-dioksid. I tako dalje. Kada taj plamen stigne do kraja svee,
moemo uzeti novu i nastaviti isti proces sagorevanja. U izvesnom smislu
moemo rei da taj novi plamen ima vezu s onim prethodnim, da je to jedan
te isti proces, ali, s druge strane, oigledno je da je re o sasvim drugom
plamenu, koji se opet iz trenutka u trenutak menja. Isto je tako i sa zikim i mentalnim procesima koji ine oveka i uvek sagorevaju razliite
objekte: zike, kao to su hrana, voda ili kiseonik, i mentalne, kao to su
slike, zvukovi, mirisi, ukusi, taktilni oseti ili misli. Kljuno u ovoj analogiji
jeste to to pri prenoenju plamena zapravo nita sutinski bitno, nijedan
konkretan deo stare svee ne prelazi na novu, ve se samo nastavlja proces
sagorevanja. Takav je i prelaz iz jednog u drugi ivot: postoji funkcionalna,
a ne supstancijalna veza meu njima.
Svakako da vrsta goriva koje pokree i odrava ovaj mentalni tok,
ne samo u jednom ivotu ve iz ivota u ivot, utie i na karakter, sastav i
kvalitet tog toka. Sve udnje, tenje, sklonosti, misli, rei, postupci koji su
se uvek iznova javljali, svojim ponavljanjem stvarali su svojevrsnu akumulaciju specinih energija unutar mentalnog toka, odreivali njegov karakter. Kao to, recimo, kvalitet vode u pritokama reke odreuje kvalitet vode
u samoj reci. S druge strane, taj karakter mentalnog toka je dalje oblikovao
i svako novo bie koje bi nastalo kao njegova materijalna manifestacija.
U tom smislu, moemo rei da to kakvi smo danas jeste ukupna rezultanta
svih naih misli ili postupaka tokom prolih ivota. Isto tako, ta god da ra135

dimo, govorimo ili mislimo u ovom ivotu, sve e to postati uslovljavajui

inioci u oblikovanju ostatka naeg sadanjeg, ali i narednog ivota. Od tih
faktora zavisi i mesto na kojem emo se preporoditi. Buda govori o vie
svetova, o mnogim dimenzijama stvarnosti u kojima se bia preporaaju, u
skladu sa svojim postupcima (na jeziku pli kamma; na sanskritu karma).2
Buda je upravo kammu, dakle dela, postupke, oznaio kao dominantnu
silu koja upravlja procesom preporaanja. No, za razliku od preovlaujueg stava u Indiji njegovog doba, Buda je rei kamma dao vrlo precizno
znaenje. Njome je oznaavao samo ona dela koja su uinjena naom vo
ljom, samo nae voljne postupke. Tako je sutinski element u stvaranju
kamme prisustvo namere. Samo postupci koji izviru iz nae odluke, iz naih namera, imaju kammike konsekvence. Dalje, Buda ovde u igru uvodi
i etiko naelo, tvrdnjom da postupci pokrenuti voljom koja ima odreeni
etiki kvalitet, dobar ili lo, imaju potencijal da proizvedu rezultate koji
odgovaraju etikoj prirodi originalnog postupka. Ti rezultati se nazivaju
plodovi kamme, kamma phala. Osnovno naelo koje povezuje postupak i
njegov plod jeste da moralno dobri postupci proizvode poeljne, prijatne
rezultate, dok moralno loi postupci poiniocu donose nepoeljne, bolne
rezultate.
U Kanonu tako nailazimo na Budino poreenje sa sejanjem semenke,
koja u zavisnosti od svoga karaktera izraste u odreenu vrstu drveta i donosi ukusne, sone plodove ili one gorke i bezukusne, u skladu s naom
izrekom: Kako seje, tako e i njeti. Ma koliko to izgledalo neobino,
kada stvari sagledamo na ovaj nain, neki ljudi se u ivotu uporno ponaaju kao da veruju da e na kraju uspeti da dobiju ukusne trenje, iako stalno
sade koprive!
Kako je mogue jednostavnim reima opisati karmu? Ona znai da
e sve to radimo, telom, govorom i milju, imati odgovarajui rezultat. Svaki postupak, ak i najmanji, nosi ve u sebi svoj plod.
Uitelji su govorili da i najmanja koliina otrova moe doneti smrt,
da i najmanje zrno moe izrasti u ogromno drvo. I kao to je Buda
savetovao: Ne potcenjuj negativne postupke samo zato to su sitni;
koliko god da je varnica mala, ona moe da spali stog sena visok
poput planine.
Slino je reeno: Ne potcenjuj ni male pozitivne postupke, mislei
da od njih nikakve koristi nema; ak i siune kapljice napune na
2 Termin karma je kroz razne new age pokrete uhvatio vrst koren i na Zapadu, ali je
esto pogreno shvaen kao nekakva sudbina koja (unapred) odreuje itav na ivot. Tako,
nije redak sluaj da, kada mu se neto loe dogodi, ovek kae: Takva mi je karma. Budi
stika upotreba pojma kamma, kao to je vidljivo iz ovog izlaganja, nema nikakvih dodirnih
taaka sa ovakvim stavom.

136

kraju ogromnu posudu. Karma ne trune kao spoljanje stvari, niti

prestaje da deluje. Nju vatra ne unitava, a ni voda. Njezina snaga
nikada ne nestaje, sve dok na kraju ne donese svoj plod. (Soal rinpoe)

Plodovi kamme mogu nam doi u ovom ivotu ili u bilo kojem od
narednih, onda kada se steknu uslovi za njihovo dozrevanje. Kada ipak
dozre, kamma moe dozreti na dva naina, to se naziva dvema funkcijama
kamme. Prva je ta da moe odrediti na kojem e se mestu i pod kojim uslovima bie posle smrti preporoditi. Tako nae sadanje roenje kao ljudskih
bia predstavlja plod prole kamme, koja je ujedno odredila i okolnosti u
kojima smo se rodili, na ziki izgled, intelektualne sposobnosti. I tako
dalje. Drugi nain na koji kamma moe dozreti jeste tokom sadanjeg ivota, te nam se deavaju situacije koje su nekad povoljne i prijatne, nekad
nepovoljne i bolne. Mnoge od njih predstavljaju ispoljavanja nae prole
kamme. No, pogreno je verovati da sve to nam se dogaa jeste rezultat
kamme, jer u svetu u kojem ivimo kao uzronici deluju i druge zakonitosti. Zapravo, Buda govori o pet osnovnih zakona, a kamma je samo jedan
od njih.
Buda je takoe oznaio da postoje troja vrata kamme, odnosno tri
naina na koja delamo: milju, govorom i telom. Dakle, volja je neto to
se zainje duboko u naem umu, a potom manifestuje na nivou misli. Ukoliko nastavimo da investiramo energiju u te misli, zaokupljeni smo njima i
dalje ih razraujemo, mogue je da e onaj poetni impuls prerasti u rei.
Tako su na jezik i usta vrlo vaan instrument delanja. Svi dobro znamo
kakva je mo rei da donesu sreu, ali i patnju, kako drugima, tako i nama
samima. Ukoliko intenzitet volje i dalje raste, ona se na kraju moe ispoljiti kroz gestove i telesne postupke, koji onda mogu imati jo ozbiljnije
posledice.
Svaki od ovih kanala delanja moe doneti i povoljne i nepovoljne plodove, u zavisnosti od etikog karaktera volje koja iza njih stoji. Kako sve
to funkcionie, Buda opisuje u tekstovima 1.1-1.3 (str. 141 i dalje). Tu
govori o nastanku etiri vrste kamme: Tamna kamma sa tamnim plodovima; svetla kamma sa svetlim plodovima; postoji tamna i svetla kamma sa
tamnim i svetlim plodovima; postoji kamma koja nije ni tamna ni svetla,
sa plodovima ni tamnim ni svetlim, koja vodi razaranju kamme, to jest
potpunom oslobaanju iz kruga preporaanja. Dominantna vrsta postupaka u naem ivotu odreuje na sadanji i budui doivljaj sveta u kojem
ivimo, a onda i sam taj svet, jer on zapravo predstavlja projekciju naeg
uma. ivimo u svetu koji smo sami izgradili u svom umu.
Ovo je sasvim oigledno ako uzmemo dve osobe koje posmatraju istu
stvarnost, ali je vide drugaije. Jedna e u svemu videti opasnost, znak za
137

uzbunu i razlog za potitenost, dok druga moe imati potpuno suprotan

stav, videti u svemu prilike i izazove koji je motiviu. U tom smislu, moe
se rei da one ive u dva potpuno razliita sveta, jedna u paklu, a druga u
raju. Kada govori o tamnoj i svetloj kammi, s tamnim i svetlim plodovima,
Buda zapravo opisuje situaciju prosenog oveka, sa mnotvom i prijatnih
i bolnih iskustava. Na kraju, Buda kroz etvrti tip kamme ukazuje na kam
mu koja je na neki nain svetlija od upravo pomenute svetle kamme, jer
ne obezbeuje tek preporaanje na srenom odreditu, ve nadilaenje i
dekonstrukciji itavog tog vrtloga postupaka i njihovih plodova, tog bojnog polja akcija i reakcija, dakle vodi prestanku preporaanja. Time je
iskljuena svaka mogunost ponovnog pada u okean patnje.
Dalju, podrobniju analizu puteva kojima bia dospevaju na razliita
mesta preporaanja donosi tekst 1.2 (str. 142), gde Buda u razgovara s grupom bramana objanjava razloge zbog kojih se neki preporaaju u nesrei,
to se u budistikoj kosmologiji odnosi na tri sveta: istilite, svet ivotinja
i svet takozvanih gladnih duhova, odnosno demona. Bramane takoe zanima zbog ega se neki drugi preporaaju na dobrom odreditu, to se odnosi
na svet ljudi ili na neki od nebeskih svetova. Buda svojim sagovornicima
potom detaljno govori o deset naina delovanja, odnosno stvaranja loe,
nepovoljne kamme: tri telom (ubijanje, kraa, nedolini seksualni odnosi),
etiri govorom (laganje, spletkarenje, vreanje i naklapanje) i tri umom
(gramzivost, mrnja i pogreno razumevanje). Odustajanje i uzdravanje
od ovakvih dela ine deset naina stvaranja povoljne kamme. Ponovo, moralni kvalitet postupka odreuje kasniju sudbinu poinioca.
Slino je i u tekstu 1.3 (str. 147), gde se istie etika strana zakona
kamme, dobrih (kusala) i loih (akusala) dela koja inimo, a koja potom
imaju svoje posledice. O tome da li je neko delo dobro ili loe moe se
prosuivati na tri nivoa: 1) na psiholokom, u odnosu na to da li je neko
delo za nas mentalno zdravo ili povoljno, 2) na etikom, u odnosu na to da
li odreeno delo zavreuje pohvalu ili kritiku, 3) na kammikom, u odnosu
na to da li nam donosi blagodeti u ovom ivotu i povoljno preporaanje
ili suprotno. Ovaj trei plan, sa svojim povoljnim kammikim rezultatima,
u uenju se dalje deli na dva nivoa. Naime, plodovi akumuliranih dobrih
dela mogu biti od ovoga sveta (lokiya), kada je re o prijatnim iskustvima,
dugovenosti, dobrom zdravlju, dopadljivom spoljanjem izgledu, otroumnosti, uspehu u poslu kojim se bavimo. I tako dalje. Druga vrsta rezultata
dobrih dela jesu oni kojima se prevazilazi ovaj svet, koji su transcendentni (lokuttara), a re je o razliitim nivoima probuenja. No, za ovu vrstu
dostignua nisu dovoljna samo dobra dela, ve ona moraju biti praena
razvijanjem mudrosti i razumevanja stvarnosti.
injenjem dobrih dela akumuliramo specinu vrstu pozitivne energi138

je, koja se u budistikoj terminologiji naziva zasluge (pua). Da bi donela

najvii mogui plod, takva dobroinstva moraju biti zasnovana na tri temelja: 1) davanje (dna) ili velikodunost, 2) vrlina ili moralno ponaanje
(sla), 3) razvijanje uma (bhvana), to je pojam koji se na Zapadu prevodi
kao meditacija. To nam govori da ovde nije re o pukim zikim gestovima, jer u korenu svih ovih dobroinstava lei sam um, um ispunjen dobrom
namerom. Ovo ne udi ako se prisetimo da kamma u budistikom znaenju
rei obuhvata samo dela uinjena sa namerom.
Tekstovi u odeljcima 35 podrobnije analiziraju svaki od ova tri tipa
dobroinstava, kao i njihove rezultate. Odeljak 3 (str. 153 i dalje) poinje
vrlo snanim Budinim iskazom o blagotvornosti davanja, koja je tolika
da nam, kad bismo je bili svesni, ne bi predstavljalo problem ak i svoj
poslednji zalogaj da podelimo s nekim drugim. Zanimljivo je da tekst 3.2
govori kako ponekad moemo davati ak i voeni loim stanjima uma,
kao to su zabluda ili strah. Ipak, sam in davanja toliko je moan gest da
i u takvim situacijama predstavlja dobroinstvo. Naime, pri davanju um je
makar na nekoliko trenutaka okrenut deljenju s drugim, a ne sebinosti, to
donosi proienje. U istom tekstu nalazimo osam razloga koji nas mogu
navesti na davanje, a poreani su hijerarhijski, od najprizemnijih do najuzvienijeg, koji glasi da davanje oplemenjuje i ulepava na um.
Theravda monasima nije dozvoljeno da sami uzgajaju hranu, jer bi
obradom zemljita ubili mnoga stvorenja koja u njoj ive. Otuda oni potpuno zavise od dareljivosti nezareenih sledbenika, koji hranu donose
u manastir ili pozivaju monahe na obed u svoju kuu. Po tradiciji, posle
takvog obeda, monah e odrati kratak govor o Dhammi, to jest izloie
jedan deo Uenja. esto je takav govor zasnovan na motivu darivanja i na
suttama, iji je jedan primer u tekstu 3.3. Tu se objanjava da srazmerno
daru koji dajemo darujemo i sami sebe. S ovim u vezi stoji i tekst 3.5, koji
govori o uzajamnoj podrci monaha i nezareenih. Naime, esta je kritika
neupuenih da monasi zapravo nita ne doprinose drutvu i da darivanje
ide samo u jednom pravcu. No, paljivije razmatranje otkriva da je re o
uzajamnoj ekonomiji darova, gde obe strane primaju i daruju. Jedna daje
materijalne stvari, druga moralno i duhovno vostvo i uzor, savet u nedoumici i ohrabrenje u nevolji.
Odeljkom 4 stie se do druge osnove za sticanje zasluga, a to je moral,
vrlina (sla). Standardni kodeks kojem Buda poduava ini pet pravila morala (paa sla): odustajanje od ubijanja, krae, nedolinih seksualnih odnosa, pogrenog govora i konzumiranja bilo ega to nam pomuuje svest.
Ovaj kodeks nalazi se ve u tekstu 4.1 (str. 156), gde se govori o osam
tokova zasluga, koji poput monih reka natapaju i hrane nau sreu. Kao
dopuna moralnog okvira delovanja tu su i takozvana tri utoita ili zatite
139

(ratana), a to su Buda, njegovo uenje i njegovi probueni sledbenici, koji

nam slue kao uzor i potvrda da put kojim idemo zaista vodi osloboenju
od patnje. Zanimljivo je da Buda ak i nae moralne postupke vidi kao
specine inove davanja, jer odustajui od ubijanja, recimo, nebrojenom
mnotvu bia obezbeujemo slobodu od straha, neprijateljstva i potinjavanja.
Sem ovog osnovnog moralnog kodeksa, koji nezareeni primenjuju
u svakodnevnom ivotu, Buda je poduavao i vii, stroi moralni kodeks,
koji umesto pet sadri osam pravila (tekst 4.2, str. 158). Njega se laici
pridravaju u posebnim danima predanosti (uposatha), kada zapravo ive
ivotom slinim monakom. Tradicionalno, to su dani povezani s Meseevim menama (mlad i pun Mesec), kada laici poseuju lokalni manastir,
ostaju tamo ceo dan i no, meditiraju, daruju monahe i sluaju njihovu
poduku.
Trea osnova za sticanje zasluga izloena je u odeljku 5, a to je meditacija (bhvana, negovanje uma). Ovo je ogromna tema unutar Budinog
uenja i posveeni su joj brojni govori u Pli kanonu. To nimalo ne udi,
jer je re o kljunom delu budistike prakse, sa svim svojim specinostima, po kojima se ona i razlikuje od svih ostalih duhovnih puteva. Otuda
je ovoj temi posveeno itavo poglavlje 8. Za ovu priliku, kao deo puta
ka srenom preporaanju, odabrali smo govore koji izlau samo odreene
vrste meditacije, usmerene ka razvijaju kvaliteta srca i uma, a tradicionalno se nazivaju etiri uzviena boravita (brahma vihra): prijateljska
ljubav (metta), saoseanje (karuna), radost zbog uspeha drugih (muditta) i
spokojstvo (upekkha). Kada se istrajno praktikuju, kako Buda kae u tekstu 5.2 (str. 161), ove etiri vrste meditacije predstavljaju direktan put ka
nebeskom svetu Brame, odnosno put ka prevazilaenju ogranienja materijalnog sveta i dostizanja viih svetova suptilne materije i nematerijalnog
sveta. Ovo poglavlje zavravamo odlomkom (tekst 5.3, str. 162), gde je
prikazana itava skala moguih dobroinstava i njihov meusobni odnos
u pogledu vrednosti. Poavi od onog koje donosi najmanje zasluge, a to
je puko davanje materijalnih dobara, Buda se postepeno uzdie do ina
koji nam moe doneti najveu blagodet, a to je sticanje uvida u prolaznost
stvari koje nas okruuju. Kao to e biti detaljnije objanjeno u narednim
poglavljima, ovakav uvid je vaan jer nas sa profanog puta beskrajnog preporaanja iz jedne u drugu egzistenciju moe usmeriti na transcendentni
put izlaska iz tog venog kruga i konanog pronalaenja nepomuenog,
nerazorivog mira probuenja. Pobedivi sami sebe, odnosno svoje slabosti, podarivi sebi mir mudrosti, zapravo smo nainili najvei mogui dar i
svim drugim ivim biima.

140


1. KAMMA I NJEZINI PLODOVI

1.1 etiri vrste kamme

Monasi, postoje ove etiri vrste kamme, koje sam objavio poto sam
ih uvideo kroz neposredno iskustvo. Koje etiri? Postoji tamna kamma s
tamnim plodovima; svetla kamma sa svetlim plodovima; postoji tamna i
svetla kamma s tamnim i svetlim plodovima; postoji kamma koja nije ni
tamna ni svetla, s plodovima ni tamnim ni svetlim, koja vodi razaranju
kamme.3
A koja je to, monasi, tamna kamma s tamnim plodovima? U sluaju
kad neko namerava da telom, govorom ili umom uini neto to ukljuuje
povreivanje. Kad tako ini, on se preporaa u svetu koji povreuje. A kad
se rodi u takvom svetu, tada doivljava kontakte ulima koji povreuju.
Kad doivljava kontakte koji povreuju, tada se u njemu javljaju oseaji4
koji povreuju, izuzetno bolni, onakvi kakve, na primer, bia u istilitu5
doivljavaju. To se naziva tamna kamma s tamnim plodovima.
A koja je to, monasi, svetla kamma sa svetlim plodovima? U sluaju
kad neko namerava da telom, govorom ili umom uini neto u emu nema
povreivanja. Kad tako ini, on se preporaa u svetu koji ne povreuje. A
kad se rodi u takvom svetu, tada doivljava kontakte ulima koji ne povreuju. Kad doivljava kontakte koji ne povreuju, tada se u njemu javljaju
oseaji koji ne povreuju, izuzetno prijatni, onakvi kakve, na primer, boanstva postojane aure doivljavaju. To se naziva svetla kamma sa svetlim
plodovima.
A koja je to, monasi, tamna i svetla kamma, s tamnim i svetlim plodovima?6 U sluaju kad neko namerava da telom, govorom ili umom uini
Vodi osloboenju, nibbni.
Pojam oseaj (vedana), koji nastaje usled kontakta ula sa svojim objektom (oka i
predmeta, uha i zvuka i tako dalje), u budizmu nema znaenje emocije, ve pre onoga to
bismo mogli nazvati afektivni ton koji ima neki doivljaj. Tako Buda govori o tri vrste oseaja: prijatan, bolan i oseaj koji nije ni prijatan ni bolan, to jest neutralan.
5 Pli termin niraya ovde je preveden kao istilite. Re je o mestu preporaanja koje
je izuzetno bolno za bia, to nas Zapadnjake odmah asocira na pakao. No, poto je prolaznost jedna od osnovnih karakteristika svega postojeeg u naoj dimenziji, to vai i za ovakve budistike paklove. Naime, bie u njemu provodi izvesno vreme, sve dok negativna
energija njegovih nemoralnih prolih dela ne bude iscrpena. Tada je vreme za novo preporaanje. Zbog te vremenske ogranienosti, smatrali smo da je primereniji prevod istilite.
6 Ne postoji kamma koja bi istovremeno bila svetla i tamna. Buda ovde govori o osobi
koja u razliitim prilikama stvara razliitu vrstu kamme, nekada svetlu, nekada tamnu, a taj
3
4

141

neto u emu ima i povreivanja i nepovreivanja. Kad tako ini, on se

preporaa u svetu koji i povreuje i ne povreuje. A kad se rodi u takvom
svetu, doivljava kontakte ulima koji i povreuju i ne povreuju, doivljava meavinu zadovoljstva i bola, kao to to oseaju neki ljudi, neka boanstva i neki stanovnici niih svetova. To se, monasi, naziva tamna i svetla kamma s tamnim i svetlim plodovima.
A koja je to, monasi, kamma koja nije ni tamna ni svetla, s plodovima
ni tamnim ni svetlim, koja vodi razaranju kamme? Namera da se odustane
od ovakve tamne kamme s tamnim plodovima, takoe namera da se odustane od svetle kamme sa svetlim plodovima, namera da se odustane od
svetle i tamne kamme, s tamnim i svetlim plodovima to se naziva kamma
koja nije ni tamna ni svetla, s plodovima ni tamnim ni svetlim, koja vodi
razaranju kamme.7
Monasi, ta su etiri vrste kamme koje sam objavio, poto sam ih uvideo kroz neposredno iskustvo.
Vitthra sutta Do detalja (AN 4:233)

1.2 Zato bia pate posle smrti?

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni iao zemljom Kosala,
praen velikom grupom monaha, i na kraju stigao do bramanskog sela po
imenu Sla.
2. A bramani kuedomaini iz Sle doue: Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, hodajui zemljom Kosala, praen velikom grupom monaha, stigao je u Slu. Ovakav se dobar glas proirio o uitelju Gotami: Zaista je Blaeni usavren, potpuno probuen, obdaren znanjem i vetinom, uzvien, znalac svetova, nenadmani vodi onih
kojima treba putokaz, uitelj boanskim i ljudskim biima, prosvetljen,
blaen. On objanjava ovaj svet sa svim njegovim boanstvima, Mra
ma i Bramama, ovo pokolenje sa svim njegovim asketama i bramanima,
plemiima i obinim ljudima koji je sam za sebe razumeo neposrednim
znanjem. On poduava Dhammu dobru na poetku, dobru u sredini, dobru
na kraju, s pravim znaenjem i izrazom, on otkriva svetaki ivot koji je
potpuno savren i ist. Zaista je dobro videti tako usavrene.
3. Onda bramani kuedomaini iz Sle otidoe do Blaenog. Kad su
odnos je u ovom sluaju otprilike pola-pola.
7 U Pahamasikkhpada sutti (AN 4:235) ova etvrta vrsta kamme objanjava se kao
razvijanje plemenitog osmostrukog puta, a u Dutiyasikkhpada sutti (AN 4:236) kao razvijanje sedam elemenata probuenja: sabranost (sati), istraivanje pojava (dhamma viaya),
istrajnost (viriya), radost (pti), smirenost (passaddhi), koncentracija (samdhi) i uravnoteenost (upekkh).

142

stigli, neki se poklonie Blaenom i sedoe sa strane. Neki se pozdravie

sa njim, a kad taj utivi i prijateljski razgovor bi zavren, sedoe sa strane.
Neki sklopie ruke u pravcu Blaenog u znak potovanja i sedoe sa strane.
Neki kazae svoje ime i klan u prisustvu Blaenog i sedoe sa strane. Neki
samo utke sedoe sa strane.
4. Kada tako sedoe, ovako se obratie Blaenom:
Uitelju Gotamo, ta je uzrok i ta je uslov da se neka bia odavde posle sloma tela, posle smrti, preporaaju u svetu liavanja, na loem
odreditu, u niim svetovima, u istilitu? I ta je uzrok, ta je uslov da se
neka bia odavde posle sloma tela, posle smrti, preporaaju na srenom
odreditu, u nebeskom svetu?
5. Domaini, postupci koji nisu u skladu sa Dhammom, neasni postupci jesu uzrok to se neka bia odavde posle sloma tela, posle smrti,
preporaaju u svetu liavanja, na loem odreditu, u niim svetovima, u
istilitu. A postupci u skladu sa Dhammom, asni postupci jesu uzrok to
se neka bia odavde posle sloma tela, posle smrti, preporaaju na srenom
odreditu, u nebeskom svetu.
6. Ne razumemo do kraja znaenje tvrdnji uitelja Gotame, izreenih ukratko, bez podrobnijeg objanjenja. Bilo bi dobro ako bi nas uitelj
Gotama poduio Dhammi, tako da smo u stanju u potpunosti da razumemo
podrobno znaenje tvrdnji uitelja Gotame.
U tom sluaju, domaini, dobro sluajte ta u vam rei, a ja u govoriti.
Da, potovani gospodine, odgovorie oni. Blaeni ovako nastavi:
7. Domaini, postoje tri vrste telesnih postupaka koji nisu u skladu
sa Dhammom, nepotenih postupaka. Postoji etiri vrste verbalnih postupaka koji nisu u skladu sa Dhammom, nepotenih postupaka. Postoji tri
vrste mentalnih postupaka koji nisu u skladu sa Dhammom, nepotenih
postupaka.
8. A na koji nain, domaini, te tri vrste telesnih postupaka nisu u skladu sa Dhammom i predstavljaju nepotene postupke? Kad neko ubija iva
bia, on je ubica, krvavih ruku, zadaje udarce i ini nasilje, nemilosrdan je
prema ivim biima. Kad neko uzima ono to mu nije dato, uzima kraom
imetak i vlasnitvo drugih u selu i u umi. Kad neko zloupotrebljava ulna
zadovoljstva, ima seksualne odnose sa devojkama koje su pod zatitom
svojih majki, oeva, brae, sestara i rodbine, onima koje imaju mua, koje
su pod zatitom zakona i ak onima koje su okiene vencima u znak veridbe. To su tri vrste telesnih postupaka koji nisu u skladu sa Dhammom, tri
vrste nepotenih postupaka.

143

9. A na koji nain, domaini, te etiri vrste verbalnih postupaka nisu

u skladu sa Dhammom i predstavljaju nepotene postupke? Kad neko lae
kad ga pozovu pred sud, na sastanak ili se sretne sa rodbinom, drugim
lanovima svoje profesije ili kraljevskom porodicom, pa ga kao svedoka
pitaju: Dakle, dobri ovee, kai nam ta zna. A on iako ne zna, kae: Ja
znam, ili ako zna, kae: Ja ne znam; iako ne vidi, on kae: Ja vidim,
ili ako vidi, kae: Ja ne vidim. Pri punoj svesti on izgovara lai radi sopstvene koristi ili koristi drugoga ili radi nekog beznaajnog, profanog cilja.
Kad neko govori zlonamerno; drugde ponavlja ono to je uo ovde, kako bi
ljude tamo zavadio sa ovima ovde ili ovde ponavlja ono to je uo drugde,
kako bi ljude ovde zavadio sa onima tamo. Tako on razjedinjuje one koji su
ujedinjeni, stvara razdor, uiva u neslozi, ushiuje se neslogom, izgovara
rei koje unose neslogu. On govori grubo; izgovara rei koje su neprijatne,
teke, bolne za druge, uvredljive za druge, pokretane besom, nepovoljne
za koncentraciju. On je brbljivac; govori u pogreno vreme, govori ono
to nije injenica, govori ono to je beskorisno, govori suprotno Dhammi i
Disciplini; u pogreno vreme govori stvari koje su bezvredne, nerazumne,
neumerene i ne donose dobrobit. To su etiri vrste verbalnih postupaka koji
nisu u skladu sa Dhammom, etiri vrste nepotenih postupaka.
10. A na koji nain, domaini, te tri vrste mentalnih postupaka nisu
u skladu sa Dhammom i predstavljaju nepotene postupke? Kad je neko
gramziv; on udi za imetkom i vlasnitvom drugih ovako: Ah kad bi sve
to pripadalo meni! Ili je njegov um pun zlovolje i mrnje ovako: Neka ta
bia budu prebijena i ubijena, neka budu poseena, nek nestanu ili budu
unitena! Ili on ima pogreno razumevanje, iskrivljeno gledite ovako:
Nema niega datog, nieg poklonjenog, nieg rtvovanog; nema ploda
i rezultata dobrih i loih dela; nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema
majke, ni oca; nema bia koja se spontano preporaaju; nema dobrih i
estitih asketa i bramana na ovom svetu koji su sami za sebe stekli neposredno znanje i objasnili ovaj svet i drugi svet.8 To su tri vrste mentalnih
postupaka koji nisu u skladu sa Dhammom, tri vrste nepotenih postupaka.
I takvi postupci, domaini, koji nisu u skladu sa Dhammom, takvi neasni
postupci, jesu uzrok to se neka bia odavde posle sloma tela, posle smrti,
preporaaju u svetu liavanja, na loem odreditu, u niim svetovima, u
istilitu.
11. Domaini, postoje tri vrste telesnih postupaka koji jesu u skladu
8 Ovo je moralno nihilistiko, materijalistiko gledite koje porie postojanje ivota
posle smrti i kammike retribucije. Nema bilo ega datog znai da davanje ne donosi
ploda; nema ovog sveta, ni drugog sveta, tj. nema preporaanja ni u ovaj, niti u neki drugi
svet; ni majke, ni oca, nema ploda dobrog i loeg ponaanja prema roditeljima. Tvrdnja o
asketama i bramanima porie postojanje Buda i arahanata.

144

sa Dhammom, ispravnih postupaka. Postoji etiri vrste verbalnih postupaka koji jesu u skladu sa Dhammom, ispravnih postupaka. Postoji tri vrste
mentalnih postupaka koji jesu u skladu sa Dhammom, ispravnih postupaka.
12. A na koji nain, domaini, te tri vrste telesnih postupaka jesu u
skladu sa Dhammom i predstavljaju ispravne postupke? Kad neko ne ubija
iva bia, odustaje od ubijanja ivih bia; tap i oruje je odloio, blago i
smerno on boravi pun saoseanja sa svim biima; kad neko ne uzima ono
to mu nije dato, odustaje od uzimanja onoga to mu nije dato; ne uzima
kraom imetak i vlasnitvo drugih u selu i u umi; kad neko ne zloupotrebljava ulna zadovoljstva, odustaje od zloupotrebe ulnih zadovoljstava;
nema seksualne odnose sa devojkama koje su pod zatitom svojih majki,
oeva, brae, sestara i rodbine, onima koje imaju mua, koje su pod zatitom zakona i ak onima koje su okiene vencima u znak veridbe: to su tri
vrste telesnih postupaka koji su u skladu sa Dhammom, tri vrste ispravnih
postupaka.
13. A na koji nain, domaini, te etiri vrste verbalnih postupaka jesu
u skladu sa Dhammom i predstavljaju ispravne postupke? Kad neko ne
lae, odustaje od laganja; kad ga pozovu pred sud, na sastanak ili se sretne
sa rodbinom, drugim pripadnicima svoje profesije ili kraljevskom porodicom, pa ga kao svedoka pitaju: Dakle, dobri ovee, kai nam ta zna.
A on ako ne zna, kae: Ja ne znam, ili ako zna, kae: Ja znam; a ako ne
vidi, on kae: Ja ne vidim, ili ako vidi, kae: Ja vidim; pri punoj svesti
on ne izgovara lai radi sopstvene koristi ili koristi drugoga ili radi nekog
beznaajnog, profanog cilja. Kad neko ne govori zlonamerno; drugde ne
ponavlja ono to je uo ovde kako bi ljude tamo zavadio sa ovima ovde ili
ovde ne ponavlja ono to je uo drugde kako bi ljude ovde zavadio sa onima tamo, tako on ponovo ujedinjuje razjedinjene, unapreuje prijateljstvo,
uiva u slozi, ushiuje se slogom, izgovara rei koje doprinose slozi. On
ne govori grubo, izbegava grub govor; izgovara rei koje su blage, prijatne uhu i prijemive, rei koje su utive, kakve prieljkuju mnogi. On ne
ogovara, izbegava ogovaranje; govori u pravo vreme, govori ono to jeste
injenica, govori ono to je korisno, govori u skladu sa uenjem i praksom;
u pravo vreme govori stvari koje su vredne da se zapamte, razumne, umerene i korisne. To su etiri vrste verbalnih postupaka koji su u skladu sa
Dhammom i predstavljaju ispravne postupke.
14. A na koji nain, domaini, te tri vrste mentalnih postupaka jesu
u skladu sa Dhammom i predstavljaju ispravne postupke? Kad neko nije
gramziv; on ne udi za imetkom i vlasnitvom drugih ovako: Ah kad bi
sve to pripadalo meni! Njegov um je bez zlovolje i mrnje ovako: Neka
ta bia budu osloboena neprijateljstva, alosti i strepnje! Neka ona ive
145

sreno! On ima ispravno razumevanje, ispravno gledite ovako: Postoji

ono to je dato, to je poklonjeno, to je rtvovano; postoje plod i rezultat
dobrih i loih dela; postoji ovaj svet i drugi svet; postoje majka i otac;
postoje bia koja se spontano preporaaju; postoje dobri i estiti askete
i bramani na ovom svetu koji su sami za sebe stekli neposredno znanje i
objasnili ovaj svet i drugi svet. To su tri vrste mentalnih postupaka koji
jesu u skladu sa Dhammom, tri vrste ispravnih postupaka. I takvi postupci,
domaini, koji su u skladu sa Dhammom, takvi ispravni postupci su uzrok
to se neka bia odavde posle sloma tela, posle smrti, preporaaju na dobrom odreditu, u nebeskom svetu.
15. Ukoliko bi, domaini, onaj ko se ponaa u skladu sa Dhammom,
ko ispravno postupa, poeleo: O, kad bih se posle sloma tela, posle smrti,
preporodio u drutvu istaknutih plemia!, mogue je da e se posle sloma
tela, posle smrti, preporoditi u drutvu istaknutih plemia. A zato? Zato
to se on ponaa u skladu sa Dhammom, ispravno postupa.
1617. Ukoliko bi, domaini, onaj ko se ponaa u skladu sa Dham
mom, ko ispravno postupa, poeleo: O, kad bih se posle sloma tela, posle
smrti, preporodio u drutvu istaknutih bramana! ... u drutvu istaknutih kuedomaina!, mogue je da e se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi
u drutvu istaknutih bramana... kuedomaina. A zato? Zato to se ponaa
u skladu sa Dhammom, zato to ispravno postupa.
1842. Ukoliko bi, domaini, onaj ko se ponaa u skladu sa Dham
mom, ko ispravno postupa, poeleo: O, kad bih se posle sloma tela, posle
smrti, preporodio u drutvu boanstava neba etiri velika kralja!... u drutvu boanstava sveta Trideset trojice... boanstava Yminog sveta... boanstava Tusita sveta... boanstava koja se ushiuju stvaranjem... boanstava
koja imaju mo nad drugim stvorenjima ... boanstava iz Bramine pratnje...
boanstava sjaja... boanstava ogranienog sjaja... boanstava neizmernog
sjaja... boanstava sjaja koji tee... boanstava slave... boanstava ograniene slave... boanstava neizmerne slave... boanstava blistave slave...
boanstava velikog ploda... boanstava Aviha... boanstava Atappa... boanstava Sudassa... boanstava Sudassi... boanstava Akanittha... boanstava sveta beskonanog prostora... boanstava sveta bezgranine svesti...
boanstava sveta niega... boanstava sveta ni percepcije ni nepercepcije!,
mogue je da e se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u drutvu
boanstava neba etiri velika kralja... boanstava sveta ni percepcije ni
nepercepcije. A zato? Zato to se ponaa u skladu sa Dhammom, zato to
ispravno postupa.
43. Ukoliko bi, domaini, onaj ko se ponaa u skladu sa Dhammom, ko
ispravno postupa, poeleo: O, kad bih uz pomo sopstvenog neposrednog
146

znanja mogao ovde i sada ui i boraviti u osloboenosti uma, osloboenosti mudrou, koja je bez mrlja, bez neistoa!, mogue je da sopstvenim
neposrednim znanjem ovde i sada ue i boravi u osloboenosti uma, osloboenosti mudrou, koja je bez mrlja, bez neistoa. A zato? Zato to se
ponaa u skladu sa Dhammom, zato to ispravno postupa.9
44. Kada ovo bi reeno, bramani kuedomaini iz Sle rekoe Blaenome:
Odlino, uitelju Gotamo! Odlino! Ba kao kad bi neko ispravio
neto to je do tada stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oi mogu da vide,
isto tako je uitelj Gotama na vie razliitih naina razjasnio Dhammu.
Uzimamo uitelja Gotamu kao utoite, njegovo uenje i zajednicu monaha kao utoite. Neka nas uitelj Gotama prihvati kao svoje nezareene
sledbenike koji, od sad pa do kraja ivota, u njemu nalaze svoje utoite!
Sleyyaka sutta Govor bramanima iz Sle (MN 41)

1.3 Kamma i njezini plodovi

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika.
2. Onda bramanski uenik Subha, Todeyyin sin, doe do Blaenog
i utivo se pozdravi sa njim.10 Poto su se prijateljski pozdravili i srdano
porazgovarali, sede on sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, uenik Subha
ree Blaenom:
3. Uitelju Gotamo, kakav je razlog, kakav je uzrok da se meu ljudskim biima javljaju i niska i uzviena? Jer ima ljudi kratkoga veka i onih
dugoga veka, bolesnih i zdravih ljudi, runih i lepih, beznaajnih i uticajnih,
siromanih i bogatih, obinog i plemenitog porekla, glupih imudrih ljudi.
Mada se ponaanje u skladu sa Dhammom u sutti opisuje kao neophodan uslov za
preporaanje u viim nebeskim svetovima i za uklanjanje neistoa, treba imati na umu da
to ni u kom sluaju nije dovoljan uslov. Preporaanje u svetovima koji poinju sa boanstvima iz Bramine pratnje zahteva dostizanje zadubljenja, za preporaanje u istim boravita (ima ih pet, a poinju s Aviha boanstvima), zahteva dostizanje stupnja ne-povratnika
na putu probuenja, preporaanje na nematerijalnim nivoima zahteva odgovarajua nematerijalna dostignua, a uklanjanje neistoa zahteva potpuno praktikovanje plemenitog
osmostrukog puta sve do stupnja arahanta.
10 Prema komentaru za Mahima nikyu, njegov otac, braman Todeyya, zbog svoje
izuzetne krtosti, preporodio se kao pas u sopstvenoj kui. Buda je to pokazao Subhi tako
to je naveo psa da pronae neko skriveno porodino blago koje je Subhin otac zakopao pre
nego to je umro. Ovo je Subhi ulilo poverenje u Budu i navelo da ga poseti i pita na koji
nain deluje kamma.
9

147

ta je razlog, ta je uzrok, uitelju Gotamo, te se niskost i uzvienost javljaju meu ljudima?

4. Uenie, bia su vlasnici svojih dela (kamma), naslednici svojih
dela, bia nastaju iz svojih dela, predodreena su svojim delima, dela su
njihovo utoite. Delo je ono to bia deli na niska i uzviena.
Ne razumem do kraja znaenje tvrdnji uitelja Gotame, izreenih
ukratko, bez podrobnijeg objanjenja. Bilo bi dobro ako bi me uitelj Gotama poduio Dhammi, tako da sam u stanju u potpunosti da razumem
znaenje tvrdnji uitelja Gotame.
U tom sluaju, uenie, dobro sluaj ta u ti rei, a ja u govoriti.
Hou, Uitelju, odgovori bramanski uenik Subha. A Blaeni ovako
nastavi:
5. Ima sluajeva, uenie, da neki mukarac ili ena ubijaju iva bia,
krvoloni su, okrvavljenih ruku, ogrezli u batinanju i nasilju, bez milosti za
bilo koje ivo bie. Zbog toga to ine i gomilaju takva dela, posle sloma
tela, posle smrti, preporaaju se u svetu liavanja, na loem odreditu, u
niim svetovima, u istilitu. Ali ako se, posle sloma tela, posle smrti, umesto u svetu liavanja, na loem odreditu, u niim svetovima, u istilitu,
ponovo rode u ljudskom obliku, tada su kratkoga veka gde god se rodili.11
To je put, uenie, koji vodi kratkom ivotu, to znai biti ubica ivih bia,
krvoloan, okrvavljenih ruku, ogrezao u batinanju i nasilju, bez milosti za
bilo koje ivo bie.
6. Ali ima sluajeva, uenie, da neki mukarac i ena izbegavaju ubi
janje ivih bia, odustaju od ubijanja ivih bia, odlau batinu i odlau
no, puni su obzira i milosra i rade na dobrobit svih ivih bia. Zbog
toga to ine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, oni se
preporaaju u srenom okruenju, u nebeskom svetu. Ako se, posle sloma
tela, posle smrti, umesto u srenom okruenju, u nebeskom svetu, ponovo
rode u ljudskom obliku, tada su dugoveni gde god se rodili.12 To je put,
uenie, koji vodi ka dugom ivotu, to znai izbegavati ubijanje ivih bia,
11 Ako kamma ubijanja direktno odreuje nain preporaanja, ona e izazvati novo
roenje u nepovoljnim okolnostima. Ali ako povoljna kamma prevlada i donese ipak roenje meu ljudima a ponovno roenje u ljudskom obliku uvek je rezultat povoljne kam
me ona akumulirana kamma ubijanja delovae suprotno kammi koja je odredila mesto
preporaanja, na taj nain to e izazivati razliite nedae, koje svoj vrhunac mogu imati u
preranoj smrti. Isto naelo vai i za sve ostale sluajeve koji slede i gde nepovoljna kamma
donosi svoj plod tokom ljudskog ivota: u svakom od sluajeva nepovoljna kamma deluje
suprotno povoljnoj, koja je i donela preporaanje u ljudskom obliku, a to delovanje ogleda
se u stvaranju specinog tipa nevolja, zavisno od njenog specinog kvaliteta.
12 U ovom sluaju povoljna kamma odustajanja od ubijanja moe direktno uticati na
preporaanje u nebeskom svetu ili na dugovenost u ljudskoj egzistenciji. Isto naelo vai i
u svim ostalim pasusima koji se odnose na dozrevanje ploda povoljne kamme.

148

odloiti batinu i odloiti no, biti pun obzira i milosra i raditi na dobrobit
svih ivih bia.
7. Ima sluajeva, uenie, da neki mukarac i ena povreuju iva bia
svojim rukama, kamenicama, tapovima ili noevima. Zbog toga to ine
i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporaaju se u svetu
liavanja... Ako se... umesto na loem odreditu... ponovo rode u ljudskom
obliku, bolesni su gde god se rodili. To je put koji vodi bolesti, to znai
biti onaj koji povreuje bia svojim rukama, kamenicama, tapovima ili
noevima.
8. Ali ima sluajeva, uenie, da neki mukarac i ena ne povreuju
iva bia svojim rukama, kamenicama, tapovima ili noevima. Zbog toga
to ine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporaaju u srenom okruenju... Ako se... umesto u srenom okruenju...
ponovo rode u ljudskom obliku, tada su zdravi gde god se rodili. To je put
koji vodi zdravlju, to znai ne biti onaj koji povreuje druga bia svojim
rukama, kamenicama, tapovima ili noevima.
9. Ima sluajeva, uenie, da su neki mukarac i ena uvek ljuti, esto
padaju u vatru; ak i kada ih malo kritikuju, razjare se, gnevni su, zlovoljni, ogoreni, ispoljavaju bes, mrnju i osornost. Zbog toga to ine i
gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporaaju se u svetu
liavanja... Ako se... umesto na loem odreditu... ponovo rode u ljudskom
obliku, runi su gde god se rodili. To je put koji vodi runoi, to znai biti
uvek ljutit, esto padati u vatru... ispoljavati bes, mrnju i osornost.
10. Ali ima sluajeva, uenie, da neki mukarac i ena nisu uvek lju
titi, retko padaju u vatru; ak i kada ih mnogo kritikuju ne razjare se, nisu
gnevni, zlovoljni, niti ogoreni, ne ispoljavaju bes, mrnju, niti osornost.
Zbog toga to ine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, oni
se preporaaju u srenom okruenju... Ako se... umesto u srenom okruenju... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su lepi gde god se rodili. To
je put koji vodi lepoti, to znai ne biti uvek ljutit i retko padati u vatru; ak
i kada je mnogo kritike izreeno, ne biti razjaren, gnevan, zlovoljan, niti
ogoren; ne ispoljavati bes, mrnju, niti osornost.
11. Ima sluajeva, uenie, da su neki mukarac i ena zavidni; oni su
zavidljivi, ljubomorni, ogoreni zbog dobitka, asti, potovanja, divljenja
i zahvalnosti koju uivaju drugi. Zbog toga to ine i gomilaju takva dela,
posle sloma tela, posle smrti, preporaaju se u svetu liavanja... Ako se...
umesto na loem odreditu... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su be
znaajni gde god se rodili. To je put koji vodi anonimnosti, to znai biti
zavidljiv, ljubomoran i ogoren zbog dobitka, asti, potovanja, divljenja i

149

zahvalnosti koju uivaju drugi.

12. Ali ima sluajeva, uenie, da neki mukarac i ena nisu zavidni;
nisu zavidljivi, ni ljubomorni, niti ogoreni zbog dobitka, asti, potovanja, divljenja i zahvalnosti koju uivaju drugi. Zbog toga to ine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporaaju u srenom
okruenju... Ako se... umesto u srenom okruenju... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su ugledni gde god se rodili. To je put koji vodi ugledu,
to znai ne biti zavidljiv, ni ljubomoran. niti ogoren zbog dobitka, asti,
potovanja, divljenja i zahvalnosti koju uivaju drugi.
13. Ima sluajeva, uenie, da neki mukarac i ena ne daju hranu,
vodu, odeu, obuu, ukrase, mirise, meleme, postelju, sklonite i svetlo
asketama i bramanima. Zbog toga to ine i gomilaju takva dela, posle
sloma tela, posle smrti, preporaaju se u svetu liavanja... Ako se... umesto
na loem odreditu... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su siromani
gde god se rodili. To je put koji vodi siromatvu, to znai ne davati hranu,
vodu, odeu, obuu, ukrase, mirise, meleme, postelju, sklonite i svetlo
monasima i boanstvima.
14. Ali ima sluajeva, uenie, da neki mukarac i ena daju hranu,
vodu, odeu, obuu, ukrase, mirise, meleme, postelju, sklonite i svetlo
asketama i bramanima. Zbog toga to ine i gomilaju takva dela, posle
sloma tela, posle smrti, oni se preporaaju u srenom okruenju... Ako
se... umesto u srenom okruenju... ponovo rode u ljudskom obliku, tada
su bogati gde god se rodili. To je put koji vodi bogatstvu, to znai davati
hranu, vodu, odeu, obuu, ukrase, mirise, meleme, postelju, sklonite i
svetlo monasima i boanstvima.
15. Ima sluajeva, uenie, da su neki mukarac i ena bahati i oholi;
ne odaju poast onima kojima bi trebalo da odaju poast, niti ustupaju mesto onima kojima bi trebalo da ustupe mesto, ne sklanjaju se s puta onima
kojima bi trebalo da se sklanjaju s puta, ne klanjaju se onima kojima bi
trebalo da se klanjaju, niti potuju one koje bi trebalo da potuju. Zbog toga
to ine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporaaju
se u svetu liavanja... Ako se... umesto na loem odreditu... ponovo rode
u ljudskom obliku, tada su obinog porekla gde god se rodili. To je put
koji vodi ka obinom poreklu, to znai biti bahat i ohol, ne odavati poast
onima kojima bi trebalo odavati poast, ne ustajati... ne ustupati mesto...
ne sklanjati se s puta... ne klanjati se... niti potovati one koje bi trebalo
potovati.
16. Ali ima sluajeva, uenie, da neki mukarac i ena nisu bahati ni
oholi; oni odaju poast onima kojima bi trebalo da odaju poast, ustupaju

150

mesto onima kojima bi trebalo da ustupe mesto, sklanjaju se s puta onima

kojima bi trebalo da se sklanjaju, klanjaju se onima kojima bi trebalo da
se klanjaju, potuju one koje bi trebalo da potuju. Zbog toga to ine i
gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporaaju u
srenom okruenju... Ako se... umesto u srenom okruenju... ponovo rode
u ljudskom obliku, tada su plemenitog porekla gde god se rodili. To je put
koji vodi ka plemenitom poreklu, to znai ne biti bahat ni ohol, odavati
poast onima kojima bi trebalo odavati poast, ustajati... ustupati mesto...
sklanjati se s puta... klanjati se... potovati one koje bi trebalo potovati.
17. Ima sluajeva, uenie, da neki mukarac i ena u drutvu asketa
i bramana ne pitaju: ta je korisno, potovani gospodine? ta je nekorisno? ta je vredno pohvale? ta je vredno prekora? ta treba negovati? ta
netreba negovati? ta e mi, ako to inim, dugo donositi bol i patnju? Ili
ta e mi, ako to inim, dugo donositi dobrobit i sreu? Zbog toga to ine
i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporaaju se u svetu
liavanja... Ako se ... umesto na loem odreditu... ponovo rode u ljudskom
obliku, tada su glupi gde god se rodili. To je put koji vodi ka gluposti, to
znai kada si u drutvu monaha ili boanstva ne pitati: ta je korisno... Ili
ta e mi, ako to inim, dugo donositi dobrobit i sreu?
18. Ali ima sluajeva, uenie, da neki mukarac i ena u drutvu mo
naha ili boanstva pitaju: ta je korisno, potovani gospodine?... Ili ta
e mi, ako to inim, dugo donositi dobrobit i sreu? Zbog toga to ine
i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporaaju u
srenom okruenju... Ako se... umesto u srenom okruenju... ponovo rode
u ljudskom obliku, tada su mudri gde god se rodili. To je put koji vodi
mudrosti, to znai kada si u drutvu monaha ili boanstva pitati: ta je
korisno... Ili ta e mi, ako to inim, dugo donositi dobrobit i sreu?
19. Tako, uenie, put koji vodi do kratkog ivota ini ljude kratkovenim, put koji vodi do dugog ivota ini ljude dugovenim; put koji vodi
do bolesti ini ljude bolesnima, put koji vodi do zdravlja ini ljude zdravima; put koji vodi do runoe ini ljude runima, put koji vodi do lepote
ini ljude lepima; put koji vodi do beznaajnosti ini ljude beznaajnim,
put koji vodi do ugleda ini ljude uglednim; put koji vodi do siromatva
ini ljude siromanim, put koji vodi do bogatstva ini ljude bogatima; put
koji vodi do obinog porekla donosi ljudima obino poreklo, put koji vodi
do plemenitog porekla donosi ljudima plemenito poreklo; put koji vodi do
gluposti ini ljude glupima, put koji vodi do mudrosti ini ljude mudrima.
20. Uenie, bia su vlasnici svojih dela, naslednici svojih dela, bia
nastaju iz svojih dela, predodreena su svojim delima, dela su njihov dom.
Dela su, uenie, ono to bia deli na niska i uzviena.
151

21. Kada ovo bee izreeno, uenik Subha, sin Tadeyye, ree Blaenome:
Izvrsno, uitelju Gotamo! Uenje mi je na vie naina razjasnio uitelj Gotama, kao kada bi ispravio neto to je do tada stajalo naglavce,
otkrio skriveno, pokazao put onome ko je zalutao, upalio svetiljku tako da
oni koji imaju oi mogu da vide unaokolo.
ua-kammavibhanga sutta Kratko razjanjenje o kammi (MN 135)

2. DOBRA DELA SU PRAVI PUT KA SREI

2.1 Dobroinstva
Monasi, ne uzdravajte se od dobroinstava. Ona su izraz kojim
oznaavamo sreu, ono to je poeljno, prieljkivano, drago i prijatno; to
su dobroinstva. I dobro znam, monasi, da sam zbog svojih dobroinstava
zadugo doivljavao ono to je poeljno, prieljkivano, drago i prijatno.
Poto sam sedam godina razvijao u svome umu prijateljsku ljubav, potom se sedam eona skupljanja i irenja ovog svemira nisam vraao u ovaj
svet. Tokom eona skupljanja, boravio sam u podruju snane blistavosti.
Tokom eona irenja preporaao sam se u praznom Braminom boravitu.
Tamo sam bio Brama, veliki Brama, nenadmani pobednik, svevidei,
svemoan. Trideset est puta bio sam Sakka, gospodar boanstava. Vie
stotina puta bio sam vladar, pokreta toka Dhamme, pravedan, kralj pravednosti, osvaja sva etiri kraja sveta, to odrava mir u zemlji, opremljen
sa sedam blaga.13 A da ne govorim koliko puta sam bio lokalni kralj. Tada
se zapitah: Kojeg mog postupka je sve ovo plod, kojeg postupka rezultat,
kad sada posedujem tako ogromnu snagu i mo? Onda mi se ova misao
javila: Ovo je plod tri vrste mojih postupaka, rezultat tri vrste mojih postupaka, te sada posedujem tako ogromnu snagu i mo. To su: davanje,
kroenje uma i razumevanje.
Metta sutta Prijateljska ljubav (It. 22)

2.2 Tri izvora sticanja zasluga

Monasi, postoje tri prilike za sticanje zasluga. Koje tri? Prvu priliku
za sticanje zasluga predstavlja dareljivost, drugu priliku vrlina, a treu
meditacija. Zamislite, monasi, oveka koji je vrlo malo sticao zasluge davanjem, koji je vrlo malo sticao zasluge vrlinom, a uopte ih nije sticao
13 Tih sedam blaga su udesni toak sa hiljadu paoka, moni slon, savreni dragulj, konj
koji leti, prekrasna ena, nepotkupljivi uvar trezora i pouzdani savetnik.

152

meditacijom. Posle sloma tela, posle smrti, on e se preporoditi meu ljudima koji ive u nepovoljnim uslovima.
Zamislite, monasi, nekog drugog oveka koji je vrlo mnogo sticao
zasluge davanjem i isto tako vrlinom, a uopte ih nije sticao meditacijom.
Posle sloma tela, posle smrti, on e se preporoditi meu ljudima koji ive
u povoljnim uslovima. Ili e se preporoditi meu boanstvima sveta etiri
velika kralja. I tu, etiri velika kralja, koji su sticala vrlo mnogo zasluga
davanjem i isto tako vrlinom, nadmauju boanstva svoga sveta na deset
naina: po boanskom ivotnom veku, boanskoj lepoti, boanskoj srei,
boanskoj slavi, boanskoj moi i po boanskim oblicima, zvukovima, mirisima, ukusima i dodirima.
Ili e se preporoditi meu boanstvima u svetu Tavatimsa. I tu, Sakka,
kralj boanstava, koji je sticao vrlo mnogo zasluga davanjem i isto tako vrlinom, nadmauje boanstva svoga sveta na deset naina: po boanskom ivotnom veku, boanskoj lepoti, boanskoj srei, boanskoj slavi, boanskoj
moi i po boanskim oblicima, zvukovima, mirisima, ukusima i dodirima.
[Tvrdnje sline ovima dalje se iznose u vezi s preporaanjem meu
boanstvima Yminog sveta, boanstvima Tusita sveta, boanstvima koja
se ushiuju stvaranjem, boanstvima koja imaju mo nad drugim stvorenji
ma, kao i u vezi s vladarima tih svetova.]
Monasi, to su tri prilike za sticanja zasluga.
Puakiriyavatthu sutta Sticanje zasluga (AN 8:36)

3. DAVANJE

3.1 Kad bismo znali rezultat davanja

Monasi, kada bi ljudi znali, kao to ja to znam, koji je rezultat davanja i deljenja sa drugima, oni ne bi jeli, a da ne daju i drugima, niti bi
dopustili da im trunka sebinosti uprlja um i pusti koren u njemu. ak i da
im je to poslednji komad, poslednji zalogaj, ne bi jeli a da ne dele, ako bi
bilo nekog da primi njihov dar. Ali, monasi, poto ljudi ne znaju, kao to ja
to znam, koji je rezultat davanja i deljenja sa drugima, oni jedu, a ne dele.
Sebinost im prlja um i puta koren u njemu.
Dna sutta Dar (It. 26)

3.2 Koji su razlozi za davanje?

Monasi, postoji osam razloga za davanje. Kojih osam? Neko moda
daje voen impulsom, neko daje iz besa, neko iz gluposti, neko iz straha,
153

neko daje sa milju: Tako su davali moji preci i neu da se prekine porodina tradicija, ili misli: Kad budem ovo dao, posle smrti preporodiu se
na dobrom odreditu, u nebeskom svetu, ili misli: Ovim darom moje srce
nalazi mir, radost i sreu, ili daje da obogati i oplemeni sopstveni um. To
je, monasi, osam razloga za davanje.
Dnavatthu sutta Razlozi za davanje (AN 8:33)

3.3 Darivanje hrane

Jednom je prilikom Blaeni boravio meu narodom Koliya, u trgovakom gradu po imenu Saanela. Onda, rano izjutra, Blaeni se obue, uze
svoj ogrta i prosjaku zdelu, te otide do mesta gde je ivela Suppavs,
ki plemena Koliya. Kad je tamo stigao, sede na unapred pripremljeno
mesto. Onda Suppavs, ki plemena Koliya, svojim rukama poslui Blaenog razliitim ukusnim jelima. Kada je Blaeni dovoljno pojeo i svoju
zdelu odloio, onda Suppavs sede sa strane. Dok je tako sedela, Blaeni
joj ovako ree:
Suppavs, kada plemenita sledbenica nekome daruje hranu, ona
time onome ko je primi daruje etiri stvari. Koje etiri? Daruje mu dug ivot, daruje lep izgled, daruje sreu i daruje snagu. Zaista, darujui mu dug
ivot, ona i sama zadobija dug ivot, meu bogovima ili meu ljudima.14
Dajui mu lep izgled, ona i sama zadobija lep izgled, meu bogovima ili
meu ljudima. Dajui mu sreu, ona i sama zadobija sreu, meu bogovima ili meu ljudima. Dajui mu snagu, ona i sama zadobija snagu, meu
bogovima ili meu ljudima. Kada plemenita sledbenica nekome daruje
hranu, ona time daruje ove etiri stvari onome ko je primi.
Suppavs sutta Govor Suppavsi (AN 4:57)

3.4 Darovi estite osobe

Monasi, pet je vrsta darova koje daje estit ovek. Kojih pet? estit
ovek daje dar iz uverenja, daje dar s potovanjem, daje dar u pravi as,
daje dar srca ispunjenog velikodunou, daje dar bez omalovaavanja.
Zato to daruje iz uverenja, gde god da dozre plod toga dara, on postaje bogat, imuan, obdaren mnogim blagom; a on sam je prijatnog izgleda,
naoit, graciozan, lepotom nalik lotosu.
Zato to daruje s potovanjem, gde god da dozre plod toga dara, on
postaje bogat, imuan, obdaren mnogim blagom; a deca, ene, robovi, gla14 To znai da svojim darivanjem akumulira povoljnu kammu, dakle ujedno daruje i sebi

sve te etiri stvari u ovom i u sledeem ivotu, bilo da se preporodi u nekom od nebeskih
svetova ili u svetu ljudi.

154

snici i posluga su mu verni, paze ta e da im kae i nastoje da to to bolje

razumeju.
Zato to daruje u pravi as, gde god da dozre plod toga dara, on postaje
bogat, imuan, obdaren mnogim blagom; a dobrobiti mu stiu u pravi as,
u izobilju.
Zato to daruje srca ispunjenog velikodunou, gde god da dozre plod
toga dara, on postaje bogat, imuan, obdaren mnogim blagom; a njegov um
obasut je najrazliitijim zadovoljstvima koja nam mogu doi putem ula.
Zato to daruje bez omalovaavanja, gde god da dozre plod toga dara,
on postaje bogat, imuan, obdaren mnogim blagom; a njegovom imetku ne
preti opasnost niotkud ni od vatre, ni od vode, ni od vladara, ni od lopova,
a ni od gramzivih naslednika.
Monasi, to je pet vrsta darova koje daje estit ovek.
Sappurisadna sutta Darovi estitog oveka (AN 5:148)

3.5 Uzajamno pomaganje

Monasi, veliku korist imate od bramana i kuedomaina. Daruju vas
onim to vam je neophodno: ogrtaem, isproenom hranom, prenoitem
i lekovima kad ste bolesni. Isto tako, monasi, bramani i domaini imaju
veliku korist od vas. Pravim znaenjem i formom poduavate ih Dhammi,
dobroj na poetku, dobroj u sredini, dobroj na kraju, otelovljujete im svetaki ivot u njegovoj sveukupnosti i potpunoj istoti. Na taj nain, monasi, pomaui jedni druge, ivite svetakim ivotom, kako biste preli
bujicu i sasvim okonali patnju.
Bahukra sutta Velika korist (It 107)

3.6 Preporaanje u skladu sa davanjem

Postoji, monasi, osam vrsta preporaanja u skladu sa davanjem. Kojih osam?
Monasi, neko daruje asketu ili bramana i poklanja mu hranu, pie,
odeu i prevoz; vence, mirise i ulja; postelju, smetaj ili osvetljenje. Darujui, on se nada nagradi. Kad gleda imune plemie, bramane ili domaine
dobro opskrbljene predmetima koji donose svih pet vrsta ulnih uitaka,
on razmilja: Ah, posle sloma tela, posle smrti, neka se i ja preporodim
meu njima! Svoj um uvruje u toj misli, vrsto je se dri i neguje je. A
ta njegova misao usmerena je ka onome to je nisko, i ako se ne razvije u
ono to je vie, odvee ga upravo ka takvom preporaanju. Sa slomom
tela, posle smrti, preporodie se meu imunim plemiima, bramanima ili
domainima. Ali ovo, kaem vam, vai samo za one moralno iste, ne i za
155

nemoralne; jer samo zahvaljujui njihovoj istoti, monasi, moralno isti

uspevaju da ostvare elju svog srca.15
Isto tako, neko daruje asketu ili bramana i poklanja mu hranu... i osvetljenje. Darujui, on se nada nagradi. I onda uje za dugovenost, lepotu i
veliku sreu boanstava u svetu etiri velika kralja... boanstava u Tavatimsa svetu... boanstava u Yminom svetu... boanstava u Tusita svetu...
boanstava koja se ushiuju stvaranjem... boanstava koja imaju mo nad
drugim stvorenjima, i poeli da se preporodi meu njima. Svoj um uvruje u toj misli, vrsto je se dri i neguje je. A ta njegova misao usmerena
je ka onome to je nisko, i ako se ne razvije u ono to je vie, odvee ga
upravo ka takvom preporaanju. Sa slomom tela, posle smrti, preporodie
se meu boanstvima u svetu etiri velika kralja... ili meu boanstvima
koja imaju mo nad drugim stvorenjima. Ali ovo, kaem vam, vai samo
za one moralno iste, ne i za nemoralne; jer samo zahvaljujui njihovoj
istoti, monasi, moralno isti uspevaju da ostvare elju svog srca.
Isto tako, neko daruje asketu ili bramana i poklanja mu hranu... i osvetljenje. Darujui, on se nada nagradi. I onda uje za dugovenost, lepotu i
veliku sreu boanstava u Braminoj pratnji i poeli da se preporodi meu
njima. Svoj um uvruje u toj misli, vrsto je se dri i neguje je. A ta njegova misao usmerena je ka onome to je nisko, i ako se ne razvije u ono to
je vie, odvee ga upravo ka takvom preporaanju. Sa slomom tela, posle
smrti, preporodie se meu boanstvima u Braminoj pratnji. Ali ovo, kaem vam, vai samo za one moralno iste, ne i za nemoralne; vai samo za
one koji su lieni poude, a ne i za one koji su obuzeti poudom.16 Zato to
su bez poude, monasi, moralno isti uspevaju da ostvare elju svog srca.
Ovo je, monasi, osam vrsta preporaanja u skladu sa davanjem.
Dnpapatti sutta Prikladno za davanje (AN 8:35)

4. MORAL

4.1 Pet pravila

Monasi, postoji osam potoka zasluga, potoka dobrobiti, zaloga nae
sree, a koji su nebeski, obasipaju nas sreom, odnose meu nebesnike,
vode ka svemu onome to elimo, to volimo i nadamo se, vode blagostaOvo znai da sam in davanja nije dovoljan da se postigne eljeni rezultat. Njega
mora pratiti moralno ponaanje. Onima koji istraju u nemoralnim postupcima velikodunost nee biti dovoljna da donese povoljno preporaanje.
16 Zato to se preporaanje u svetu Brame i u drugim svetovima gde jo postoje oblici
postie samo kroz ulazak u neko od etiri meditativna zadubljenja, a za to je opet potrebno
eliminisati poudu.
15

156

nju i srei. A kojih osam?

Monasi, kada plemeniti uenik uzima za svoje utoite Budu, to je
prvi potok zasluga, potok dobrobiti, zalog nae sree, a koji je nebeski,
obasipa nas sreom, odnosi meu nebesnike, vodi ka svemu onome to
elimo, to volimo i nadamo se, vodi blagostanju i srei.
Dalje, kada plemeniti uenik uzima za svoje utoite Dhammu, to je
drugi potok zasluga... koji nas vodi ka svemu onome to elimo, to volimo
i nadamo se, vodi blagostanju i srei.
Dalje, kada plemeniti uenik uzima za svoje utoite Sanghu, to je
trei potok zasluga... koji nas vodi ka svemu onome to elimo, to volimo
i nadamo se, vodi blagostanju i srei.
Monasi, postoji dalje ovih pet darova, iskonskih, prastarih, tradicionalnih, drevnih, nekrivotvorenih, nikada pre krivotvorenih, sada nekrivotvorenih, koji e i ostati nekrivotvoreni, a mudri askete i bramani ih ne
zanemaruju. Kojih pet?
Monasi, plemeniti uenik odustaje od unitavanja ivota i uzdrava se
od toga. Kada plemeniti uenik odustaje od unitavanja ivota, tada nemer
ljivom broju bia daruje slobodu od straha, neprijateljstva i potinjavanja.
A kada nemerljivom broju bia daruje slobodu od straha, neprijateljstva
i potinjavanja, on i sam uiva u nemerljivoj slobodi od straha, neprijateljstva i potinjavanja. To je prvi meu velikim darovima i etvrti meu
potocima zasluga.
Dalje, monasi, plemeniti uenik odustaje od uzimanja onoga to mu
nije dato i uzdrava se od toga. Kada plemeniti uenik odustaje od uzimanja onoga to mu nije dato, on tada nemerljivom broju bia daruje slobodu
od straha... To je drugi meu velikim darovima i peti meu potocima zasluga.
Dalje, monasi, plemeniti uenik odustaje od nedolinih seksualnih
veza i uzdrava se od njih.17 Kada plemeniti uenik odustaje od nedolinih
seksualnih veza, tada nemerljivom broju bia daruje slobodu od straha...
To je trei meu velikim darovima i esti meu potocima zasluga.
Dalje, monasi, plemeniti uenik odustaje od laganja i uzdrava se od
toga. Kada plemeniti uenik odustaje od laganja, tada nemerljivom broju
bia daruje slobodu od straha... To je etvrti meu velikim darovima i sedmii meu potocima zasluga.
Kao nedoline za nezareene sledbenike Buda je oznaavao seksualne odnose sa
enskim osobama koje su (1) jo pod starateljstvom roditelja (mturakkhita, piturakkhita),
to jest maloletne; (2) zatiene Dhammom (dhammarakkhita), to jest monahinje ili one koje
su uzele zavet celibata; (3) udate (sassmika); (4) izdravaju kaznu (saparidanda), to jest
zatvorenice, (5) one koje su okiene vencima (mlgunaparikkhitta), to jest verene (unda
sutta, AN 10:176). Naravno, monasi i monahinje slede zavet potpunog celibata.
17

157

Dalje, monasi, plemeniti uenik odustaje od vina, rakije i svega drugog to muti razum, vodi ka nepaljivosti i uzdrava se od toga. Kada ple
meniti uenik odustaje od vina, rakije i svega drugog to muti razum, tada
nemerljivom broju bia daruje slobodu od straha, neprijateljstva i potinja
vanja. A kada nemerljivom broju bia daruje slobodu od straha, neprija
teljstva i potinjavanja, on i sam uiva u nemerljivoj slobodi od straha,
neprijateljstva i potinjavanja. To je peti meu velikim darovima i osmi
meu potocima zasluga.
To je, monasi, osam potoka zasluga, potoka dobrobiti, zaloga nae sree, a koji su nebeski, obasipaju nas sreom, odnose meu nebesnike, vode
ka svemu onome to elimo, to volimo i nadamo se, vode blagostanju i
srei.
Abhisanda sutta Potok (AN 8:39)

4.2 Dani predanosti

Monasi, kada je dan predanosti (uposatha)18 obeleen sa osam svojstava, to donosi veliku korist, veliki plod, tada je on velianstven i sveproimajui.
A na koji nain je to dan predanosti obeleen sa osam svojstava?
Monasi, plemeniti uenik ovako promilja: Dokle god ive, arahanti
izbegavaju unitavanje ivota, odustaju od unitavanja ivota; poto su odloili batinu i oruje, oni su obazrivi i milosrdni, ispunjeni saoseanjem za
sva iva bia. I ja u danas, tokom ovog dana i noi, initi isto tako. Postupau poput arahanta i tako provesti dan predanosti. Ovo je prvo svojstvo
koje taj dan treba da poseduje.
Dalje, on ovako promilja: Dokle god ive, arahanti izbegavaju uzimanje onoga to im nije dato, odustaju od uzimanja onoga to im nije dato;
oni primaju samo ono to im je dato, oekuju samo ono to im je dato, ive
potenog srca lienog krae. I ja u danas, tokom ovog dana i noi, initi
isto tako... Ovo je drugo svojstvo koje taj dan treba da poseduje.
Dokle god ive, arahanti izbegavaju seksualne odnose i odravaju
celibat, ive osamljeni, odustavi od grube prakse seksualnih snoaja. I ja
u danas, tokom ovog dana i noi, initi isto tako... Ovo je treo svojstvo
koje taj dan treba da poseduje.
Ima ih etiri tokom meseca, i to na pun i mlad Mesec, i na prvu i treu etvrt. U prva
dva dana monasi u skladu sa pravilima iz Vinaya piake zajedniki recituju Patimokkhu,
skup monakih pravila. Pri tome bi onaj ko ih je prekrio trebalo to da prizna ostalim monasima. Ovi dani za nezareene obino znae pridravanje osam, umesto pet pravila morala i
posetu manastiru, kada daruju monahe i sluaju govor o Dhammi, koji obino dri stareina
manastira ili neko od starijih monaha.
18

158

Dokle god ive, arahanti izbegavaju laganje, odustaju od laganja; oni

su govornici istine, sledbenici istine. I ja u danas, tokom ovog dana i noi,
initi isto tako... Ovo je etvrto svojstvo koje taj dan treba da poseduje.
Dokle god ive, arahanti izbegavaju uzimanje vina, rakije, svakog
drugog otrova koji omamljuje i podstie nepaljivost, odustaju od uzimanja takvih stvari. I ja u danas, tokom ovog dana i noi, initi isto tako...
Ovo je peto svojstvo koje taj dan treba da poseduje.
Dokle god ive, arahanti uzimaju samo jedan obrok dnevno, odustaju
od jela tokom noi i izvan propisanog vremena.19 I ja u danas, tokom ovog
dana i noi, initi isto tako... Ovo je esto svojstvo koje taj dan treba da
poseduje.
Dokle god ive, arahanti izbegavaju ples, pevanje, instrumentalnu
muziku, neprikladne predstave, kao i ukraavanje vencima, korienje par
fema i mirisnih ulja. I ja u danas, tokom ovog dana i noi, initi isto
tako... Ovo je sedmo svojstvo koje taj dan treba da poseduje.
Dokle god ive, arahanti izbegavaju visoke i luksuzne krevete i stolice, odustaju od njihovog korienja; odmaraju se ili na niskim leajima
ili na slamnatoj prostirci. I ja u danas, tokom ovog dana i noi, initi
isto tako. Postupau poput arahanta i tako provesti dan predanosti. Ovo je
osmo svojstvo koje taj dan treba da poseduje.
Monasi, kada je dan predanosti obeleen sa ovih osam svojstava, to
donosi veliku korist, veliki plod, tada je on velianstven i sveproimajui.
A u kojoj meri sve to donosi veliku korist, veliki plod, koliko je to velianstveno i sveproimajue?
Zamislite, monasi, da neko ima vlast, da gospodari nad ovih esnaest
monih zemalja, tako bogatih sa sedam velikih blaga: Anga, Magada, Ksi,
Kosala, Vai, Malla, eti, Vamsa, Kuru, Paala, Maha, Srasena, Assaka, Avanti, Gandhra i Kamboa. Sve to ne bi bilo vredno ni esnaestinu
dana predanosti obeleenog sa osam svojstava. A zato? Zato to je ovekovo kraljevanje jadno u poreenju sa boanskom sreom.
Boanstvima u svetu etiri velika kralja jedan dan i no traju koliko
pedeset ljudskih godina; trideset takvih dana ini mesec, a dvanaest takvih
meseci ini godinu. ivotni vek boanstava u svetu etiri velika kralja
iznosi petsto takvih nebeskih godina. Monasi, mogue je da se neki mukarac ili ena, ako bi potovali dane predanosti sa njihovih osam svojstava,
posle sloma tela, posle smrti, ponovo rode meu boanstvima u svetu etiri velika kralja. Upravo to sam imao na umu kada sam rekao da je ovekovo kraljevanje jadno u poreenju sa boanskom sreom.
Propisano vreme je od zore do podneva. Izvan tog vremena za monahe je doputeno
konzumiranje jedino napitaka kao to su ajevi ili voni sokovi, ali ne recimo i mleko, koje
se smatra pravom hranom.
19

159

Boanstvima u Tavatimsa svetu jedan dan i no traju koliko stotinu

ljudskih godina... ivotni vek boanstava u Tavatimsa svetu iznosi hiljadu takvih nebeskih godina... Boanstvima Yminog sveta jedan dan i no
traju koliko dve stotine ljudskih godina... ivotni vek boanstava Yminog sveta iznosi dve hiljade takvih nebeskih godina... Boanstvima Tusita
sveta jedan dan i no traju koliko etiri stotine ljudskih godina... ivotni
vek boanstava Tusita sveta iznosi etiri hiljade takvih nebeskih godina...
Boanstvima koja se ushiuju stvaranjem jedan dan i no traju koliko osam
stotina ljudskihgodina... ivotni vek boanstava koja se ushiuju stvaranjem iznosi osam hiljada takvih nebeskih godina... Boanstvima koja poseduju mo nad drugim biima jedan dan i no traju koliko esnaest stotina
ljudskih godina; trideset takvih dana ini mesec, a dvanaest takvih meseci
ini godinu. ivotni vek boanstava koja poseduju mo nad drugim biima
iznosi esnaest hiljada takvih nebeskih godina. Monasi, mogue je da se
neki mukarac ili ena, ako bi potovali dane predanosti sa njihovih osam
svojstava, posle sloma tela, posle smrti, ponovo rode meu boanstvima
koja poseduju mo nad drugim biima. Upravo to sam imao na umu kada
sam rekao da je ovekovo kraljevanje jadno u poreenju sa boanskom
sreom.
Vitthatposatha sutta Dan predanosti (AN 8:41)

5. MEDITACIJA

5.1 Mo blagonaklonosti i ljubavi

Monasi, kakva god da je osnova za sticanje zasluga koje utiu na
mesto narednog preporaanja, nijedna od njih ne vredi ni esnaestinu oslobaanja uma kroz blagonaklonost i ljubav. Oslobaanje uma kroz blagonaklonost i ljubav sve ih nadmauje i zasenjuje svojom blistavou i sjajem.
Ba kao to sjaj svih zvezda nije ravan ni jednoj esnaestini sjaja Meseca, ve ih Mesec sve nadmauje i zasenjuje svojom blistavou i sjajem,
isto tako, kakva god da je osnova za sticanje zasluga koje utiu na mesto
narednog preporaanja, nijedna od njih ne vredi ni esnaestinu oslobaanja
uma kroz blagonaklonost i ljubav. Oslobaanje uma kroz blagonaklonost i
ljubav sve ih nadmauje i zasenjuje svojom blistavou i sjajem.
Ba kao to u poslednjem mesecu monsuna, u jesen, u dan kad je nebo
isto i bez oblaka, Sunce, uspinjui se nebeskim svodom, razgoni tamu
svemira, nadmauje je i zasenjuje svojom blistavou i sjajem, isto tako,
kakva god da je osnova za sticanje zasluga koje utiu na mesto narednog
preporaanja, nijedna od njih ne vredi ni esnaestinu oslobaanja uma kroz
160

blagonaklonost i ljubav. Oslobaanje uma kroz blagonaklonost i ljubav sve

ih nadmauje i zasenjuje svojom blistavou i sjajem.
I ba kao to u noi, pred svitanje, jutarnja zvezda svetli, blistava i
sjajna, isto tako, kakva god da je osnova za sticanje zasluga koje utiu na
mesto narednog preporaanja, nijedna od njih ne vredi ni esnaestinu oslobaanja uma kroz blagonaklonost i ljubav. Oslobaanje uma kroz blagonaklonost i ljubav sve ih nadmauje i zasenjuje svojom blistavou i sjajem.
Mettbhvana sutta Negovanje prijateljske ljubavi (It. 27, 1921)

5.2 etiri uzviena boravita

22. Bramanski uenik Subha, Todeyyin sin, ree Blaenome:
Uitelju Gotamo, uo sam da asketa Gotama zna koji je put da se
stigne do Brame.
ta misli, uenie: je li selo Nalakra blizu odavde, nije daleko?
Da, gospodine, selo Nalakra je blizu odavde, nije daleko.
A ta misli, uenie: pretpostavimo da je neki ovek roen i odrastao
u selu Nalakra; onda on krene na put, pa ga usput upitaju kojim putem se
stie do sela; hoe li taj ovek oklevati i otezati da odgovori?
Nee, uitelju Gotamo. A zato? Zato to je roen i odrastao u selu
Nalakra, te dobro poznaje sve puteve koji vode do sela.
Ipak, ovek roen i odrastao u selu Nalakra moe i oklevati i i otezati da odgovori kada ga upitaju kojim se putem se stie do sela, ali Tathgata, kada ga upitaju za svet Brame ili za put kojim se stie u svet Brame,
nikada nee oklevati i otezati da odgovori. Ja razumem Bramu, razumem
svet Brame, razumem put kojim se stie u svet Brame i razumem kako
treba vebati da bi se neko preporodio u svetu Brame.
23. Uitelju Gotamo, uo sam da asketa Gotama poduava put kojim
se stie u drutvo Brame. Bilo bi dobro ako bi me uitelj Gotama poduio
tom putu.
Onda, uenie, sluaj i dobro pazi ta u ti rei.
Da, gospodine, odgovori ovaj. A Blaeni ovako nastavi:
24. Koji je, uenie, put kojim se stie u drutvo Brame? Kad monah
ivi proimajui jednu stranu sveta umom ispunjenim prijateljskom ljubav
lju, isto tako i drugu stranu, treu i etvrtu, isto tako uvis, nadole i svuda
uokolo, ljubavlju prema svima kao i prema samome sebi, kad ivi proi
majui itav svet umom ispunjenim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvi
enom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi. Kada je
uz pomo prijateljske ljubavi um osloboen na ovakav nain, nema vie

161

ograniavajuih postupaka, nijedan ne preostaje.20 Ba kao to snaan truba moe bez napora da poalje svoj zvuk na sve etiri strane sveta, isto
tako, kada je uz pomo prijateljske ljubavi um osloboen na ovakav nain,
nema vie ograniavajuih postupaka, nijedan ne preostaje. To je put kojim
se stie u drutvo Brame.
2527. I opet, kad monah ivi, proimajui jednu stranu sveta umom
ispunjenim saoseanjem... umom ispunjenim radou zbog sree drugih...
umom ispunjenim spokojstvom, isto tako i drugu stranu, treu i etvrtu,
isto tako uvis, nadole i svuda uokolo, prema svima kao i prema samome
sebi, kad ivi proimajui itav svet umom ispunjenim spokojstvom, obilnim, uzvienim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
Kada je uz pomo spokojstva um osloboen na ovakav nain, nema vie
ograniavajuih postupaka, nijedan ne preostaje. Ba kao to snaan truba
moe bez napora da poalje svoj zvuk na sve etiri strane sveta, isto tako,
kada je uz pomo spokojstva um osloboen na ovakav nain, nema vie
ograniavajuih postupaka, nijedan ne preostaje. To je takoe put kojim se
stie u drutvo Brame.
Subha sutta Govor Subhi (MN 99, odlomak)

5.3 Uvid je iznad svega

[Jednom Buda ovako ree Anthapindiki:]
Nekada davno, domaine, iveo je braman po imenu Velma. I on je
dao ovakav ogroman dar asketama: osamdeset etiri hiljade zlatnih zdela
ispunjenih srebrnjacima; osamdeset etiri hiljade srebrnih zdela ispunjenih
zlatnicima; osamdeset etiri hiljade bronzanih zdela ispunjenih zlatnim i
srebrnim polugama; osamdeset etiri hiljade slonova, koija, krava muzara, kobila i koza; vie miliona komada nog platna i nemerljivu koliinu
hrane, pia, mirisnih ulja i prostirki.
Koliko god su veliki darovi koje je braman Velma dao, jo e vei
plod doneti ako nahranimo jednog jedinog oveka koji poseduje ispravno
razumevanje.21 Koliko god su veliki darovi koje je braman Velma dao, ak
20 Smisao je da ograniavajui postupak pripada svetu ula, nasuprot bezgraninom ili
nemerljivom postupku, a to je meditativno zadubljenje (hana), koji pripada svetu suptilne
materije ili nematerijalnom svetu. Otuda etiri uzviena boravita uma treba razvijati do
nivoa potpunog meditativnog zadubljenja. Kada se dostigne i ovlada zadubljenjem koje
dosee do sveta suptilne materije ili nematerijalnog sveta, kamma stvorena postupcima u
ulnom svetu vie ne moe da nadvlada to zadubljenje i sebi obezbedi priliku da donese
plod. Nadvladava je kamma zadubljenja i donosi preporaanje u svetu Brame.
21 Onaj koji je zaista razumeo etiri plemenite istine o patnji, njenom nastanku, prestanku i putu koji vodi tom prestanku. Razumevi ih, on i postupa u skladu sa svojim razumevanjem. Ovo razumevanje ima etiri nivoa: ulazak u tok, jednom-povratnik, ne-povratnik i
arahant. Vie o njima u poglavlju 8.

162

i ako neko nahrani stotinu ljudi koji poseduju ispravno razumevanje, jo

e vei plod doneti ako nahranimo jednog jedinog oveka koji je jednom
povratnik. Koliko god su veliki darovi koje je braman Velma dao, ak i
ako neko nahrani stotinu jednom-povratnika, jo e vei plod doneti ako
nahranimo jednog jedinog ne-povratnika. Koliko god su veliki darovi koje
je braman Velma dao, ak i ako neko nahrani stotinu ne-povratnika, jo
e vei plod doneti ako nahranimo jednog jedinog arahanta. Koliko god su
veliki darovi koje je braman Velma dao, ak i ako neko nahrani stotinu
arahanata, jo e vei plod doneti ako nahranimo jednog jedinog utihnulog
Budu.22 Koliko god su veliki darovi koje je braman Velma dao, ak i ako
neko nahrani stotinu utihnulih Buda, jo e vei plod doneti ako nahranimo
jednog jedinog potpuno probuenog Budu... jo e vei plod doneti ako
nahranimo monaku zajednicu predvoenu Budom i podignemo manastir
za tu zajednicu sa sve etiri strane sveta... jo e vei plod doneti ako,
uma ispunjenog poverenjem, uzmemo kao svoje utoite Budu, Dhammu
i Sanghu, pridravamo se pet pravila morala, tako to emo odustati od
unitavanja ivota, uzimanja onoga to nam nije dato, nedolinih seksualnih odnosa, pogrenog govora i uzimanja svega onoga to pomuuje um.
Koliko god sve to moglo biti veliko, jo e vei plod doneti ako u umu
razvijamo prijateljsku ljubav, makar i sasvim nakratko, koliko je potrebno
da se povue vime krave pri mui. Koliko god sve to moglo biti veliko, jo
e vei plod doneti ako razvijemo uvid u prolaznost svih stvari, makar i
sasvim nakratko, koliko je potrebno da se pucne prstima.
Velma sutta Govor Velmi (AN 9:20, skraeno)

22 Paeka Buddha, osoba koja je, poput Siddhatthe Gotame, dostigla potpuno probuenje bez pomoi ijednog uitelja, ali za razliku od njega nije u stanju da vodi druge ka
probuenju. Prema komentarskoj literaturi, paeka Buddhe se stoga ne javljaju sve dok
se u ovom svetu zna za Budino uenje, ve jedino kada ono bude potpuno zaboravljeno.

163

Deo 6
IRE RAZUMEVANJE UENJA
Budina vetina velikog uitelja ogledala se ne samo u tome to je temu
o kojoj je govorio umeo da analizira do najsitnijih detalja, ili da svojim
majstorskim metaforama i poreenjima izlaganje uini prijemivijim sluaocima. On je posedovao jo jedan kvalitet vrsnog uitelja, a to je pronicljivost da svoje rei prilagodi sagovorniku, da tano pogodi ton i dubinu
izlaganja potrebne u datoj situaciji. Otuda u Pli kanonu uoavamo njegove govore koji se zadravaju tek na prvom nivou Dhamme, koji se odnose
na uspostavljanja harmonije i sree u svakodnevnom ivotu i u uobiajenim interakcijama meu ljudima: odnosima unutar porodice, izmeu dece
i roditelja ili meu suprunicima. Ovom nivou takoe pripadaju i sutte u
kojima Buda objanjava kakvi treba da budu odnosi meu prijateljima,
kao i izmeu vladara i njegovih podanika. Svi oni temelje se, pre svega, na
etikim idealima i kljuni su za skladno funkcionisanje itave zajednice.
Ovakva vrsta govora okupljena je u poglavlju 4 i moe se rei da nas saveti
koje je Buda u njima izloio vode ka srei u ivotu koji upravo ivimo.
U narednom poglavlju otili smo jedan nivo dublje, tako da poglavlje 5 okuplja sutte koje se tiu naina da sebi obezbedimo sreno preporaanje u narednom ivotu. Ono zapoinje istraivanjem naela zakona
kamme, naih voljnih postupaka, i plodova koje oni donose. Videli smo da
postoji tesna korelacija izmeu tih postupaka i njihove etike prirode, te da
moralna dela stvaraju posebnu vrstu kammike energije, nazvane zasluge
(pua), a ta energija ima mo da nam obezbedi preporaanje u nekom
od srenih odredita, u obliku ljudskih ili boanskih bia. Buda je, kao
to smo rekli, takva moralna dela grupisao u tri kategorije: dareljivost,
moralno ponaanje i meditacija. Na taj nain, nae veno kretanje u krugu
preporaanja najmanje je bolno, iako ga je nemogue potpuno odvojiti od
patnje sve dok se nalazimo unutar sasre.
Meutim, Budino uenje ima i trei sloj, koji ukazuje na mogunost
potpunog izlaska iz kruga sasre i dostizanja krajnjeg, niim uslovljenog
mira i sree, najvieg dobra, nibbne. Sutte koje govore o tom sutinskom
164

cilju Dhamme i puta ka osloboenju predstavljene su u narednim poglavljima. U njima Buda istie da se do cilja ne stie kroz pokuaje da nekako
sebi obezbedimo okolnosti i uslove koji e nas trajno zadovoljiti, jer je to
zapravo nemogue u svetu koji je po samoj svojoj prirodi prolazan, nestabilan. Put zato vodi na drugu stranu, ka prevazilaenju sveta svakodnevice,
izdizanju iznad njega. Dok su prva dva nivoa uenja (o srei ovde i sada
i prijatnim preporaanjima) duboko ukorenjena u ovom svetu, pripadaju
ovom svetu (lokiya), trei nivo, o kojem e biti rei u ovom i narednim poglavljima, govori o iskoraivanju iz tog sveta, o njegovom nadilaenju, te
se to uenje u tekstovima naziva transcendentnim (lokuttara). Ono je prava
sutina Budine poruke, po kojoj se on kao uitelj razlikuje od svih drugih
duhovnih velikana u ljudskoj istoriji.
Izvan ovog kruga raanja i umiranja u kojem se trenutno nalazimo,
prema Budinom uenju, postoji stanje, stvarnost, sfera koja je neuslovljena, nezavisna od bilo kakvih uzroka i stanja. To je stanje on nazvao nib
bna. S jedne strane, ono je transcendentno i po svojoj prirodi slobodno
od svih svetovnih ili uslovljenih fenomena. S druge strane, potpuno nam je
dostupno ve u ovom ivotu, mogue ga je dostii, iskusiti i iveti ovde i
sada. U suttama se to stanje opisuje na razliite naine: nekad kao obino
ljudsko iskustvo, kao stanje najvie sree, savrenog mira, potpuno slobode, nekad se opisuje kao potpuno iskorenjivanje onih sila u umu (udnja,
pohlepa, mrnja, zavist i tako dalje) koje nas dre vezane za krug preporaanja, veno nagone na lutanje kroz sasru. U izvesnim sluajevima,
kao neto izvan obinog ljudskog iskustva, a onda i jezika, dakle kao neto
u sutini neopisivo, nibbna se oznaava negiranjem nekih karakteristika
sasre i stvari u njoj: neuslovljeno, neroeno, nestvoreno, neprolazno,
besmrtno.
Unutar ove osnovne relacije izmeu uslovljene i neuslovljene stvarnosti, izmeu sasre kao sveta roenja i smrti i nibbne kao njegovog
nadilaenja, etiri plemenite istine kao osnovna nit Budinog uenja dobijaju svoje puno i pravo znaenje. Naime, njih je mogue razumeti na isto
psiholokom planu, ali na dubljem i potpunijem nivou razumevanja one
nisu tek psiholoka analiza ljudske patnje, ve sistem osloboenja putem
raskidanja vezanosti za svet uslovljenog. Iako e o njima biti vie rei kasnije, pomenimo ih ovde tek ukratko. Prva istina: U ivotu postoji patnja
(dukkha), govori o neemu to ini deo naeg svakodnevnog iskustva.
Svako od nas je barem nekad bio ljutit, nezadovoljan, u zikim bolovima, napet, ispunjen strepnjom... Ali kada Buda patnju analizira na dubljem
nivou, on govori o tome da uslovljena egzistencija u osnovi podrazumeva
patnju ne samo po tome to jeste bolna, ve ona to jeste po samoj svojoj uslovljenosti, nepostojanosti. Tako nam prva plemenita istina zapravo govori
165

da su sve uslovljene stvari nezadovoljavajue, nemone da nam obezbede

konano, potpuno, trajno zadovoljenje. Kada proe jedno zadovoljstvo,
uvek se javljaju nemir i glad za novim i tako u beskraj. Druga plemenita
istina: Patnja ima svoj uzrok u udnji, slepoj elji koja trai zadovoljenje
bez obzira na sredstva i posledice, opet se moe shvatiti na psiholokom
nivou, kao objanjenje uzroka zbog kojih doivljavamo nelagodu, nezadovoljstvo, patnju. Ali ispod ovog nivoa objanjenja postoji drugi, iri, koji
nam govori da upravo ta udnja predstavlja silu koja bia goni iz jedne
u drugu egzistenciju, da je ona motor sasre. Treu plemenitu istinu,
koja kae da je mogue potpuno se osloboditi patnje iskorenjivanjem te
udnje, takoe moemo tumaiti na isto psiholokom planu kao uklanjanje iz uma svih onih negativnih stanja kao to su pohlepa, mrnja, strepnja,
napetost ili neznanje. Meutim, ona ukazuje na jo dublju dimenziju, na
nibbnu, neuslovljeno, kao na stanje koje je izvan i potpuno osloboeno
svakog doivljaja patnje, jer u njemu nema roenja, promene i smrti. Na
kraju, etvrta plemenita istina, koja glasi: Metod iskorenjivanja udnje jeste plemeniti osmostruki put, izlae proces, praksu koja vodi do nibbne,
vodi izlasku iz ciklusa raanja i umiranja. Tako, vraajui se na ranije opisanu dihotomiju, moemo rei da prve dve istine opisuju profanu, uobiajenu stvarnost, dok druge dve ukazuju na transcendentno, na oslobaanje
prevazilaenjem te stvarnosti.
Budin glavni cilj poduavanja, dakle, jeste da ljude povede ka tom stanju potpune sree, ka osloboenosti, nibbni. Ali kako to uiniti govorei o
neemu to je po svojoj prirodi neizrecivo i izvan svakodnevnog iskustva?
Da bi prevaziao ovaj problem, Buda prvo svoje sluaoce nadahnjuje i u
njima razvija poverenje u uenje, istiui vrline ispravnog naina ivljenja
i koristi koje nam ono neizbeno donosi. Kada to jednom postigne, Buda
svoju pouku produbljuje ukazujui na ono to se naziva defektima ili manama nae uronjenosti, opinjenosti ulnim zadovoljstvima i koristi koju
nam donosi odustajanje od njih. Upravo primeri govora te vrste, kao i oni
koji ukazuju na neke druge opasnosti ivljenja u krugu sasre, okupljeni
su u ovom poglavlju. Kada, na kraju, vidi da su umovi njegovih slualaca
postali ispunjeni poverenjem, otvoreni za neto novo i prilagodljivi, tek
tada izlae etiri plemenite istine. Dakle, poduavanje Dhammi, tako tekoj za potpuno razumevanje, nije nimalo lak zadatak. Ali je Buda pokazao
da jeste mogue, time to su mnogi od njegovih uenika uspeli do kraja
da razumeju uenje i ostvare njegov cilj direktnim, iskustvenim uvidom u
etiri plemenite istine.
Imajui na umu suptilnost uenja, koje ide protiv opteg toka, protiv
logike sveta svakodnevice, Buda u tekstu 1 (str. 172) takve uvide s pravom
naziva uda. Ova sutta u Kanonu dolazi posle govora u kojem Buda takoe
166

kazuje o etiri udesne i divne stvari u trenutku njegovog zaea, kada je

veliko svetlo obasjalo svet, to se ponavljalo u trenutku njegovog roenja,
probuenja i smrti. Ta znamenja su neto to obini ljudi smatraju velikim
udima i njima se oduevljavaju. Zatim, u govoru koji ovde donosimo,
Buda nabraja ono to sam smatra pravim udima. Prvo udo je sledee:
mada se ljudi oduevljaju i uivaju u vezivanju za stvari i oseaje, kada
Buda poduava o nevezivanju, neki ljudi ele da ga sasluaju, dobro paze
ta je rekao i nastoje da to to bolje razumeju. To je za njega prvo udo.
Drugo je udo u tome to, iako se oduevljavaju raznim samoobmanama,
ljudi ele da sasluaju i razumeju ono to Buda govori o naputanju svake
od tih obmana proisteklih iz naeg drutvenog statusa, zikog izgleda,
imetka i slino. Tree udo je da se ljudi oduevljavaju nemirom ula, uzbuenjem, pa tako hrle na mesta gde e doiveti sve vea uzbuenja, recimo sportske meeve, bioskope, plesne predstave... Ali kada Buda govori o
vanosti smirenja, ljudi ga sluaju i trude se da ga razumeju. Isto se deava
i kada ljudi, iako zaslepljeni neznanjem, sluaju i nastoje da razumeju Budino uenje, koje za cilj ima prevazilaenje tog neznanja, dakle sticanje
znanja, mudrosti ivljenja. Utoliko moemo govoriti o etvrtom udu poduavanja, jer zapravo sve to nas okruuje vodi u sasvim drugom pravcu,
a ipak ima onih koji su sposobni da makar intuitivno osete i uju o emu
Buda zapravo govori.
Da bi one koji ele da ga sasluaju pripremio za razumevanje uenja koje nadilazi ovaj svet, za istinsko razumevanje etiri plemenite istine,
Buda u tekstovima okupljenim u odeljku 2 (str. 173) ukazuje na tri elementa za razumevanje svega to je unutar ovoga sveta, naroito onoga za
ta smo vezani, to nam prua zadovoljstvo i uitak ula. Ta tri stanovita
predstavljaju metod novog procenjivanja onih vrednosti u skladu s kojima
smo do tada iveli, prema kojima smo organizovali svoj ivot. To su ujedno
i tri stupnja u razvijanju razumevanja, na kojima na um funkcionie. Prvi
je zadovoljenje (assda, doslovno: slast, prijatan ukus), a ine ga sva ona
zadovoljstva i radosti koji izviru iz pojava ovoga sveta registrovanih ulima. To je naslada ovoga sveta, magini napitak koji nas dri oaranim.
Ta ulna zadovoljstva nije ni mogue, niti potrebno poricati, potiskivati,
umanjivati, ve samo jasno prepoznati onakvima kakva zaista jesu, kroz
sopstveno iskustvo. A da bi nam to polo za rukom, treba otii i korak dalje, do drugog nivoa razumevanja, koji se na jeziku pli naziva dhnava.
Ovde je taj termin preveden kao opasnost, ali bi preciznije znaenje bilo:
neadekvatnost, defektnost, nedovoljnost. Re je o Budinom uvidu da sve to
to nam u ovom svetu prua zadovoljenje ima odreeni defekt, nepostojano je, prolazno. A kada se jednom veemo za to, ne moemo da izbegnemo
patnju kada ga, pre ili kasnije, izgubimo. ak i pre toga, oseamo strepnju
167

ve na samu pomisao da bismo ga u jednom trenutku mogli izgubiti.

Vezu izmeu ova dva stupnja obino ne elimo da vidimo, prikrivamo
je od samih sebe, kako bismo uopte mogli da nastavimo lov na nova, isto
tako prolazna zadovoljstva. To je slino puau koji, vrtei televizijske kanale, naie na emisiju o tetnosti puenja. Bre-bolje e prebaciti na drugi
kanal, po mogustvu na neku komediju, iako je re upravo o informacijama kljunim za njegovo zdravlje. On jednostavno ne eli da uje ono
to inae podsvesno zna da ga vlastito zadovoljstvo vodi u teku bolest
i preranu smrt. Tako moemo da nastavimo da uivamo u svojim zadovoljstvima jedino ako sebe svesno drimo u blaenom neznanju u pogledu
njihove istinske prirode naime, da su sva ona prolazna i ve sama u sebi
sadre klicu patnje.
Takva je priroda ovoga sveta i naeg uma. Buda nas zatim poziva da
iskoraimo iz te uronjenosti u veno traganje za sve novim zadovoljenjima, tako to emo istraiti i prepoznati psiholoke procese koji to traganje
pokreu. Poziva nas da sagledamo itav taj ciklus u kojem um neprekidno
biva uzbuen, fasciniran zadovoljstvom koje je na vidiku. I poto konretno
zadovoljstvo nikada ne domauje naa oekivanja, to nas vodi u izvesno
razoaranje, a ono je samo okida za novo traganje. Takoe, kada izvor
zadovoljstva po svojoj prirodi pre ili kasnije prestane da postoji, to nas
opet vodi u razoaranje i patnju. Ukratko, nikada nismo u stanju da se domognemo takvog zadovoljstva koje bi nas ispunilo jednom za svagda, ve
su nama dostupna zadovoljstva samo usputne stanice u venom traganju za
novim prijatnim doivljajima. Nemir se nikada ne stiava.
Kada jednom ipak uvidimo i razumemo drugi nivo o kojem govori
Buda, to nas priprema za trei nivo razumevanja, koji se na pliju naziva nissaraa ili izlaz iz klopke strasti. Taj izlaz zasnovan je na znanju,
na razumevanju prave prirode stvari za koje se vezujemo, na uvianju da
nas udnja i vezivanje nagone na veno traganje za zadovoljstvom, jer nijedno ne moe doneti potpuno, konano zadovoljenje. Kada to uvidimo,
tada smo u stanju da razumemo i to da je izlaz iz zaaranog kruga jedino
u naputanju udnje, vezanosti za stvari koje su predstavljale izvor naeg
zadovoljstva. Ovo se moe uiniti vrlo sumornim savetom, jer kakav je to
ivot bez zadovoljstva i sree? Ali Budina poruka nije da treba da odbacimo svako zadovoljstvo i sreu, ve samo ona koja su zasnovana na neemu
to nas, u krajnjem ishodu, ne moe do kraja zadovoljiti. Umesto toga, on
savetuje uvrivanje u vrlini, to nam donosi jednu sasvim drugaiju vrstu
sree, sreu iste savesti i spokojstva uma. Dakle, umesto prolazne sree
venog uznemirenja, potraimo kroz meditaciju u sebi trajnu sreu smirenja proizalog iz uvida razumevanja. Tek ona nas trajno moe zadovoljiti,
jer ne zavisi ni od ega spoljanjeg da bi opstala.
168

Naravno, kada prvi put ujemo ovako neto, teko nam je da razumemo, jer smo ceo ivot proveli uronjeni u svet ula, jurei za njihovim zadovoljstvima, smatrali zadovoljsva ula najveom sreom. Otuda u odeljcima 3 i 4 (str. 174 i dalje) dajemo primere potpunije razrade ovog uenja
o zadovoljenju, uvianju opasnosti i pronalaenju izlaza, i to u sluaju tri
podruja naeg vezivanja: zadovoljstava ula, materijalnih stvari i telesnih
oseaja. Koristei ivopisne, vrlo upeatljive primere, Buda u ovim sutta
ma ukazuje na opasnosti koje nam prete od opinjenosti zadovoljstvima
ula.
Ovde je naroito zanimljiv Budin dijalog sa Magandiyom, lozofom
hedonistom, koji je smatrao da u ivotu treba, koliko god je to mogue,
uivati u zadovoljstvima ula. On je kritikovao Budu zato to zagovara
njihovo obuzdavanje i kontrolu. Na to je Buda (tekst 4.2, str. 182) pokuao
da mu objasni u emu je defekt zadovoljstava ula. Naime, iz Budine biograje znamo da mu je pri roenju bilo proreeno da e postati veliki vladar ili veliki asketa. Njegovom ocu, takoe vladaru, bila je mnogo primamljivija prva mogunost, te je svog sina jedinca, da bi ga to vie vezao za
svetovni ivot i odvratio od svake pomisli o odlasku meu askete, okruio
sve samim materijalnim zadovoljstvima i raskoi, bogatim gozbama, lepim devojkama i neprekidnim zabavama u kojima su uestvovali muziari,
akrobate i maioniari. Dakle, kada govori o zadovoljstvima ula, Buda
to ini iz pozicije nekoga ko ih je temeljno upoznao, zahvaljujui emu
upravo moe da uoi njihovu manjkavost. Ona su slina slanoj vodi koju
pije edni putnik. to je vie pije, sve je edniji. Tako je i sa zadovoljstvima ula. Iako nam donesu olakanje za trenutak, e za novima se ponovo
javlja i tako, bez kraja i konca, nastavljamo da jurimo u zaaranom krugu.
Buda Magandiyi ukazuje na jednu sasvim drugaiju vrstu sree, daleko superiorniju od one koju njegov sagovornik zagovara, sreu koja nije
povezana sa zadovoljstvima ula, nije povezana sa nepovoljnim stanjima
uma, prevazilazi ak i boansko blaenstvo. Buda ovde misli na izvor
zadovoljstva koji nalazimo u sebi, na nepomueni mir naeg uma, koji
vie nije obuzet pohlepom, mrnjom ili zaslepljenou borbe s drugima za
isti izvor zadovoljstva. Takav um u stanju je da vidi stvari kakve jesu, a ne
kakvima ih prieljkujemo da bi zadovoljile nae strasti. Ovde je zanimljivo
napomenuti da neupueni esto doivljavaju budizam kao uenje koje je
potpuno asketsko, odvojeno od svakog zadovoljstva, ak krajnje pesimistiko. Mnogi delovi Pli kanona, kao i ovaj, govore upravo suprotno.
Cilj budistike prakse nije da se dostigne stanje potpuno lieno svakog
zadovoljstva i uitka. Ali budizam, polazei sa stanovita mudrosti, razliito vrednuje razliite vrste uitaka. Tako nas upuuje od onih povrnih,
prolaznih, ka mnogo dubljim, stabilnijim, ka zadovoljstvu i srei koji sa
169

meditativnim zadubljenjem dolaze iz dubine uma i vie ne zavise od raznih

spoljnih uticaja i okolnosti na koje u sutini ne moemo uticati.
Poto smo dovoljno osvetlili prirodu zadovoljenja, prvog lana trijade
o kojoj je ovde re, odeljci 58 (str. 185 i dalje) imaju zadatak da iz razliitih uglova osvetle njen drugi lan, a to je dnava, opasnosti kojima se
izlaemo jurei bezglavo za zadovoljstvima ula. A poto je za neprobuenoga to esto ivotni cilj, otuda i opasnost neupitnog vezivanja za takav
ivot. Tako u odeljku 5 Buda u formi legende i kroz niz poreenja ukazuje
na prolaznost, kratkou ljudskog ivota. Mi obino mislimo da se nesree
dogaaju samo drugima, da emo mi sigurno proiveti pun ljudski vek,
po mogunosti u srei i zdravlju. Ali esto nije tako i zapravo ne znamo u
kojem se trenutku na ivot moe okonati. To moe biti bilo koji trenutak,
moda ve naredni. Otuda nemamo vremena za bacanje, treba iskoristiti
dragocenu priliku koja nam se ukazala i to se pre okrenemo samousavravanju, to bolje. Zato u odeljku 6 (str. 186) postoji jedna sutta koja opisuje
kako su se i zato, poevi jo od Budina vremena, tom istrajnom naporu
na proienju uma okretali ve mladii u najboljim godinama i prihvatali
ivot monaha. Jedan od njih, Ratthapla, u razgovoru s kraljem izlae etiri
vrste gubitka zbog kojih neki ljudi naputaju ivot domaina i postaju lutajue askete: gubitak mladosti usled starosti, gubitak zdravlja usled bolesti,
gubitak imetka jer vie nismo u stanju da radimo i stiemo kao to smo to
nekada mogli i, na kraju, gubitak nama najdraih ljudi. No, kralja zbunjuje
injenica da je Ratthapla jo mlad i nije pretrpeo nijedan od tih gubitaka,
a ipak je postao monah. Na to mladi asketa ukazuje na etiri saete istine o
ovome svetu koje je izloio Buda: svet je nestabilan, nema sigurnog utoita u njemu. Kada ga naputamo, moramo apsolutno sve ostaviti za sobom,
jer nae udnje su neutaive. U daljem delu razgovora, Ratthapla objanjava svaku od ovih istina kroz konkretne primere, lako razumljive kralju.
Poglavlje 7 (str. 191) uvodi nas u jo jednu od velikih tema Budinog
uenja i jo jedno podruje u kojem se krije opasnost po nas. Za razliku od
do sada opisanih opasnosti, koje su se sve ticale udnje i vezanosti, recimo
za ulna zadovoljstva, mo nad drugima ili imetak, sada nam Buda ukazuje na opasnost koja se krije u naim gleditima, ubeenjima, doslovno u
naim glavama. Naravno, misli se na pogrena gledita, jer ona prvo utiu
na na sistem vrednosti, a potom raaju pogrene rei i postupke. tavie,
Buda ovaj uzrok vidi kao izvor svih drugih nevolja: Zaista ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala tetna stanja uma tako
nastaju, a ve nastala tetna stanja uma se tako umnoavaju kao to je to
pogreno razumevanje. Otuda ne udi to to je kao prvi korak na svom
plemenitom osmostrukom putu ka probuenju stavio ba ispravno razumevanje ili ispravno vienje (samm dihi).
170

U nekim drugim suttama je detaljnije objanjeno ta se podrazumeva

pod pogrenim razumevanjem (miha dihi), pogrenim gledanjem na
stvari. Najee je re o gleditu koje nas udaljava od potovanja moralnih naela, o gleditu koje porie da postoji bilo kakva korist od injenja
dobrih, blagotvornih dela. Voeni takvim razumevanjem stvari, ubeeni
smo da nema svrhe biti dareljiv, portvovan, potovati svoje roditelje,
porodicu ili duhovnike, jednom reju, da naa dobra, kao ni loa dela nemaju nikakve rezultate i posledice. Ubeeni smo da moemo initi to nam
je volja i da je jedini kriterijum sopstveni, egoistini interes. To nas onda
moe navesti na razne neodgovorne, ak bezobzirne postupke, kojima
ugroavamo druge, ali i sebe same. Ovakvu vrstu nihilizma zastupali su
neki od Budinih lozofskih takmaca, a vrlo ga je lako pronai i danas.
Jo jednu varijanta pogrenog gledita na koju ukazuje Buda predstavlja vrsto pridravanje nekog miljenja, kad smatramo da je samo ono
ispravno, dok su druga obina zabluda. U elji da zadovoljimo svoj ego
lako se uputamo u rasprave i sukobe. Kao ilustracija ovde nam je posluio tekst 7.2 (str. 191), dobro poznati motiv koji je iz budistike uao i u
svetsku knjievnost. To je pria o tome kako svaki lan jedne grupe slepaca
drugaije opisuje slona, u zavisnosti od toga koji je deo te ivotinje prethodno opipao. Na osnovu tog parcijalnog iskustva svako od njih sklopio je
sopstvenu sliku ivotinje, koja, naravno, ne odgovara istini. Ali oni svoja
stanovita ipak ilavo brane, smatrajui ih delom sopstvenog identiteta i
u strahu da e se biti manje vredni ako u raspravi budu pobeeni. Tekst
7.3 (str. 192) daje jo dva, dijametralno suprotstavljena pogrena gledita,
poznata kao eternalizam i materijalizam, esta meu lozoma jo od Budina vremena, pa do danas. Prvo gledite u prvi plan istie pretpostavljenu
venu komponentu svake individue, nazivajui je dua, atman, neunitiva
sutina bia, sopstvo. Osim toga, tu komponentu dovodi u vezu sa isto tako
pretpostavljenom boanskom, svemonom silom koja je stvorila kako nju
samu, tako i svet u kojem obitava. S druge strane, materijalizam odrie
postojanje i jednog i drugog, porie da bilo ta preivljava smrt ovekovu,
smatrajui da se telesnom smru sve okonava. Ovakav stav esto izaziva
zgaenost nad ivotom i njegovom tegobnou. Naime, poto ne postoji
nikakav vii poredak koji bi ivotu dao smisao, esto je neminovan zakljuak da ga treba to pre okonati i tako sebe osloboditi muka. Buda oba
ova stava vidi kao prepreke osloboenju, a kao ispravan put vrlo koncizno
iznosi trei stav, o takozvanoj uslovljenosti nastanka (patia-samupp
da), o emu e vie rei biti u poglavlju 9. U sutini re je o uvidu da nita,
pa ni egzistencija, nije samo po sebi veno, ve je uslovljeno onim to
mu prethodi. Dalje, dokle god postoje uzroci koji odravaju taj proces, on
e se nastavljati. Kad tih uslova nestane, proces se neminovno zaustavlja.
171

Kad uvidimo uzroke ponavljanja novih egzistencija i uklonimo ih kroz

vebanje uma, uviamo i mogunost da okonamo veno kruenje u krugu
patnje, u krugu sasre.
Poslednji, odeljak 8 (str. 193) sadri dve vrlo slikovite ilustracije
upravo tog beskrajnog kruga, u kojem se bia zaslepljena neznanjem stalno
iznova raaju. On nema ni poetak ni kraj, te koliina suza koje smo isplakali ili koliina krvi koju smo prolili bivajui ubijani daleko prevazilazi
ak i koliinu vode u najveim okeanima. Takve potresne slike jo jedan
su podsticaj za promiljanje o smeru kojim u ovom trenutku ide na ivot i
o krajnjem odreditu na koje e nas odvesti.

1. ETIRI DIVNE I UDESNE STVARI

Monasi, kada se u ovom svetu pojavi Tathgata, arahant, potpuno

probueni, etiri divne i udesne stvari se takoe pojavljuju. Koje etiri?
Ljudi najee vole da se vezuju, ushiuju se vezivanjem, raduju se
vezivanju. Ipak, kada im Tathgata izlae pouku o nevezivanju, ljudi ele
da ga uju, paljivo sluaju i trude se da ga razumeju. To je prva divna i
udesna stvar koja se pojavljuje kada se u ovom svetu pojavi Tathgata,
arahant, potpuno probueni.
Ljudi najee vole da se gorde, ushiuju se gordou, raduju se gordosti. Ipak, kada im Tathgata izlae pouku o naputanju gordosti, ljudi
ele da ga uju, paljivo sluaju i trude se da ga razumeju. To je druga
divna i udesna stvar koja se pojavljuje kada se u ovom svetu pojavi Tathgata, arahant, potpuno probueni.
Ljudi najee vole da su uzbueni, ushiuju se uzbuenjem, raduju
se uzbuenju. Ipak, kada im Tathgata izlae pouku o smirenju, ljudi ele
da ga uju, paljivo sluaju i trude se da ga razumeju. To je trea divna i
udesna stvar koja se pojavljuje kada se u ovom svetu pojavi Tathgata,
arahant, potpuno probueni.
Ljudi najee ive u neznanju, zaslepljeni su neznanjem, okovani
neznanjem. Ipak, kada im Tathgata izlae pouku o uklanjanju neznanja,
ljudi ele da ga uju, paljivo sluaju i trude se da ga razumeju. To je etvrta divna i udesna stvar koja se pojavljuje kada se u ovom svetu pojavi
Tathgata, arahant, potpuno probueni.
Kada se u ovom svetu pojavi Tathgata, arahant, potpuno probueni,
ove etiri divne i udesne stvari se takoe pojavljuju.
Dutiya-tathgathariya sutta Govor o Tathgati kao uitelju (AN 4:128)

172

2. ZADOVOLJENJE, OPASNOST I IZLAZ

2.1. Pre mog probuenja, monasi, dok sam jo bio bodhisatta, pade
mi na pamet ova misao: ta je zadovoljenje u ovome svetu, ta je opasnost
u ovome svetu, ta je izlaz iz ovoga sveta? Onda pomislih: Kakvi god da
su slast i uitak u ovome svetu, to je zadovoljenje u ovome svetu; to to je
ovaj svet nepostojan, povezan sa patnjom i podloan promeni, to je opasnost u ovome svetu; uklanjanje i naputanje udnje i ei za ovim svetom,
to je izlaz iz ovoga sveta.
I sve dok nisam, monasi, neposredno video stvari onakvima kakve one
jesu, zadovoljenje u ovome svetu kao zadovoljenje, njegovu opasnost kao
opasnost i izlaz iz ovoga sveta kao izlaz, sve dotle nisam tvrdio da sam se
probudio za nenadmano, potpuno prosvetljenje u ovome svetu, sa njegovim boanstvima, sa Mrom i Bramom, u ovom pokolenju sa njegovim
asketama i bramanima, sa vladarima i ljudima.
Ali kada sam neposredno video sve to, tada sam tvrdio da sam se probudio za nenadmano, potpuno prosvetljenje u ovome svetu, sa njegovim...
vladarima i ljudima. U meni se javie znanje i vienje:
Neopozivo je osloboenje moga uma; ovo je moje poslednje roenje;
za mene vie preporaanja nema.
Pubbevasambodha sutta Pre mog probuenja (AN 3:104)

2.2. Monasi, kretoh u potragu za zadovoljenjem u ovom svetu. Koje

god zadovoljstvo u njemu postoji, ja sam ga pronaao. I uz pomo mudrosti jasno sam video dokle to zadovoljstvo u ovome svetu dosee.
Kretoh u potragu za opasnou u ovome svetu. Koja god opasnost u
njemu postoji, ja sam je pronaao. I uz pomo mudrosti jasno sam video
dokle ta opasnost u ovome svetu dosee.
Kretoh u potragu za izlazom iz ovoga sveta. Koji god izlaz iz njega
postoji, ja sam ga pronaao. I uz pomo mudrosti jasno sam video dokle taj
izlaz iz ovoga sveta dosee.
Pahamssda sutta Prvi govor o zadovoljenju (AN 3:105)

2.3. Kada, monasi, ne bi postojalo zadovoljenje u ovom svetu, bia

nikada ne bi postala njime opinjena. Ali poto postoji zadovoljenje u
ovom svetu, bia postaju njime opinjena.
Kada ne bi postojala opasnost u ovome svetu, bia se nikada ne bi
otreznila od opinjenosti njime. Ali poto postoji opasnost u ovome svetu,
bia postaju otrenjena od opinjenosti njime. Kada ne bi postojao izlaz iz
ovoga sveta, bia mu nikada ne bi mogla umai. Ali kako postoji izlaz iz
ovoga sveta, bia mogu da mu umaknu.
Dutiyssda sutta Drugi govor o zadovoljenju (AN 3:106)

173

3. PRAVA PRIRODA ONOGA ZA TA SE VEZUJEMO

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika.
2. Jednog jutra grupa monaha se obue i, poto su uzeli svoje zdele i
gornje ogrtae, krenue do Svatthija u proenje hrane. I usput pomislie:
Jo je rano da prosimo hranu u Svatthiju. Kako bi bilo da odemo
do parka u kojem borave isposnici drugih kola? Tako odoe do parka
u kojem borave isposnici drugih kola i pozdravie se sa njima. Poto su
zavrili pozdravljanje i prijateljski razgovor, sedoe sa strane. A isposnici
im rekoe:
3. Prijatelji, asketa Gotama opisuje potpuno razumevanje zadovoljstava ula, a i mi to isto inimo; asketa Gotama opisuje potpuno razumevanje materijalnog oblika, a i mi isto inimo; asketa Gotama opisuje potpuno
razumevanje oseaja, a i mi isto inimo. Kakvo je tu onda odstupanje, prijatelji, kakva je razlika izmeu uenja o Dhammi askete Gotame i naega,
izmeu njegovih saveta i naih?
4. Monasi nisu ni potvrdili, niti opovrgli rei isposnika, ve se podigoe sa svojih mesta i odoe sa milju: Znaenje ovih rei razumeemo u
prisustvu Blaenoga.
5. A kad su isprosili hranu u Svatthiju i vratili se, kad su zavrili
obrok, odoe do Blaenog i, poto su mu se poklonili, sedoe sa strane i
ispriae ta se dogodilo. [Blaeni na to ree:]
6. Monasi, isposnike drugih kola koji tako govore treba pitati ovako:
Prijatelji, ta je to zadovoljenje, ta je opasnost i ta je izlaz u sluaju zadovoljstava ula? ta je zadovoljenje, ta je opasnost i ta je izlaz u sluaju
materijalnog oblika? ta je zadovoljenje, ta je opasnost i ta je izlaz u
sluaju oseaja? Kada ih tako pitate, isposnici drugih kola nee moi da
objasne, tavie upetljae se u potekoe. A zato? Zato to to nije njihova
teritorija. Monasi, ne vidim bilo koga u ovome svetu, sa njegovim boanstvima, sa Mrom i Bramom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i
bramanima, sa vladarima i ljudima, ko moe zadovoljiti um odgovorom
na ova pitanja, izuzev Tathgate ili njegovih uenika ili nekoga ko je to
nauio od njih.
[Zadovoljstva ula (km)]
7. (I) A ta je to, monasi, zadovoljenje u sluaju zadovoljstava ula?
Monasi, postoji pet struna zadovoljstava ula. Kojih pet? Oblici vidljivi
oku za kojima se udi, poeljni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa ulnom eljom i podsticajni za nastanak udnje. Zvuci dostupni uhu... Mirisi

174

dostupni nosu... Ukusi dostupni jeziku... Dodiri dostupni telu za kojima se

udi, poeljni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa ulnom eljom i podsticajni za nastanak udnje. To je pet struna zadovoljstava ula. A zadovoljstvo i uitak koji nastanu u zavisnosti od tih pet struna zadovoljstava ula
jesu zadovoljenje u sluaju zadovoljstava ula.
8. (II) A ta je to, monasi, opasnost u sluaju zadovoljstava ula? Monasi, zbog posla kojim se neki ovek bavi da bi preiveo bilo da je re
o uvanju, popisivanju, obraunavanju, ratarstvu, trgovini, povrtarstvu,
lovu, sluenju kralju, bilo kojem drugom zanatu on mora da se suoi sa
hladnoom, da se suoi sa vruinom, povreuju ga ubodi obada, komaraca, vetar, sunce, gmizavci; rizikuje smrt od gladi i ei. To je opasnost
u sluaju zadovoljstava ula, okean patnje vidljiv ovde i sada, a koji ima
zadovoljstva ula kao svoj uzrok, zadovoljstva ula kao svoj izvor, zadovoljstva ula kao svoju osnovu; opasnost koja je jednostavno uzrokovana
zadovoljstvima ula.
9. Ako ovek ne stekne nikakvu imovinu dok radi i mui se, dok ulae
napor, on tuguje, ali i narie, plae udarajui se u prsa i postaje rastresen,
jadikuje: Moj rad je uzaludan, moj napor je bez ploda! I to je opasnost u
sluaju zadovoljstava ula... jednostavno uzrokovana zadovoljstvima ula.
10. Ako ovek stekne ikakvu imovinu dok radi i mui se, dok ulae
napor, on doivljava bol i tugu u nastojanju da je zatiti: Kako da mi ni
kraljevi ni lopovi ne uzmu imovinu, da je vatra ne spali, niti voda odnese,
niti da je gramzivi naslednici raznesu? I dok uva i titi svoju imovinu,
kraljevi ili lopovi je ipak uzmu, vatra je spali, voda je odnese, gramzivi
naslednici je raznesu. I on onda tuguje, ali i narie, plae udarajui se u
prsa i postaje rastresen, jadikuje: Ono to sam imao, sada vie nemam!
I to je opasnost u sluaju zadovoljstava ula... jednostavno uzrokovana
zadovoljstvima ula.
11. I opet, sa zadovoljstvima ula kao uzrokom, zadovoljstvima ula
kao izvorom, zadovoljstvima ula kao osnovom, jednostavno zbog zadovoljstava ula, kraljevi se svaaju s kraljevima, plemii s plemiima, bramani s bramanima, domaini s domainima; majka se svaa s detetom,
dete s majkom, otac s detetom, dete sa ocem; brat se svaa s bratom, brat
sa sestrom, sestra s bratom, prijatelj s prijateljem. I tokom tih svaa, kav
gi i prepirki nasru jedni na druge pesnicama, kamenom, tapovima ili
noevima, ime izazivaju smrt ili teku patnju. I to je opasnost u sluaju
zadovoljstava ula... jednostavno uzrokovana zadovoljstvima ula.
12. I opet, sa zadovoljstvima ula kao uzrokom... ljudi uzimaju maeve i titove, lk i tobolac, i juriaju u bitku u dvostrukim redovima, dok

175

strele i koplja lete unaokolo, a maevi sevaju; tu ih ranjavaju strele i koplja,

glave im odsecaju maevi ili se izlau nekoj drugoj smrti i tekoj patnji. I
to je opasnost u sluaju zadovoljstava ula... jednostavno zbog zadovoljstava ula.
13. I opet, sa zadovoljstvima ula kao uzrokom... ljudi uzimaju maeve i titove, lk i tobolac, i juriaju na utvrenja, dok strele i koplja lete
unaokolo, a maevi sevaju; tu ih ranjavaju strele i koplja, na njih sipaju
vrelo ulje ili bacaju veliko kamenje, glave im odsecaju maevi ili se izlau
nekoj drugoj smrti i tekoj patnji. I to je opasnost u sluaju zadovoljstava
ula... jednostavno uzrokovana zadovoljstvima ula.
14. I opet, sa zadovoljstvima ula kao uzrokom... ljudi provaljuju u
kue, otimaju, kradu, postavljaju zasede, zavode tue ene, a kada ih uhvate, kraljevi ih stavljaju na razne muke. Tako ih osuuju na teak rad, na
bievanje, na udarce tapom, na ibanje brezovim prutom, na odsecanje
ake, na odsecanje stopala, na odsecanje i ake i stopala, na odsecanje uiju, na odsecanje nosa, na odsecanje i uiju i nosa, na lonac vrue kae,
na brijanje koljke, na Rahuova usta, na vatreni venac, na vatrene
ruke, na vlati trave, na suknju od traka, na crnu antilopu, na meso
sa kuke, na novie, na obradu kiselinom, na osovinu, na slamnatu prostirku1, na polivanje vrelim uljem, da ih psi rastrgnu, da budu ivi
nataknuti na kolac, na odsecanje glave maem ili se izlau nekoj drugoj
smrti i tekoj patnji. I to je opasnost u sluaju zadovoljstava ula... jednostavno uzrokovana zadovoljstvima ula.
15. I opet, sa zadovoljstvima ula kao uzrokom, zadovoljstvima ula
kao izvorom, zadovoljstvima ula kao osnovom, jednostavno zbog zadovoljstava ula, ljudi ine loe stvari telom, govorom i umom. Otuda, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporaaju u svetu liavanja, na loem
odreditu, u niim svetovima, ak u istilitu. I to je opasnost u sluaju
zadovoljstava ula, okean patnje vidljiv u buduem ivotu, a koji ima zadovoljstva ula kao svoj uzrok, zadovoljstva ula kao svoj izvor, zadovoljstva ula kao svoju osnovu; opasnost koja je jednostavno uzrokovana
zadovoljstvima ula.
16. (III) A ta je, monasi, izlaz u sluaju zadovoljstava ula? Uklanjanje udnje i ei, naputanje udnje i ei za zadovoljstvima ula.2 To je
izlaz u sluaju zadovoljstava ula.
17. Nemogue je da oni askete i bramani koji ne razumeju, u skladu
sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz
1
2

176

Nazivi za razne metode muenja i ubijanja prestupnika i osuenika u Budino vreme.

Utrnue strasti, nibbna.

kao izlaz u sluaju zadovoljstava ula, dakle nemogue je da oni sami do

kraja razumeju zadovoljstva ula, niti je mogue da upuuju druge tako da
ovi do kraja razumeju zadovoljstva ula. Ali mogue je da oni askete i bramani koji razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje,
opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u sluaju zadovoljstava ula, dakle
mogue je da oni sami do kraja razumeju zadovoljstva ula, kao i to da
upuuju druge tako da ovi do kraja razumeju zadovoljstva ula.
[Materijalni oblik (rpa)]
18. (I) A ta je, monasi, zadovoljenje u sluaju materijalnog oblika?
Zamislite devojku iz kaste plemia, iz kaste bramana ili iz kaste domaina,
od petnaest-esnaest godina, ni suvie visoku, ni suvie nisku, ni suvie
mravu, ni suvie debelu, ni suvie tamne, ni suvie svetle puti. Jesu li
njezina lepota i ljupkost u tom trenutku na vrhuncu?
Da, potovani gospodine.
E to zadovoljstvo i uitak koji se javljaju na osnovu te lepote i ljupkosti jesu zadovoljenje u sluaju materijalnog oblika.
19. (II) A ta je, monasi, opasnost u sluaju materijalnog oblika? Kasnije neko moe videti istu tu enu, ali sada u osamdesetoj, devedesetoj, pa
i stotoj godini, staru, povijenu poput kuke, presamienu, sa tapom, kako
se tetura, krhku, u dubokoj starosti, bez zuba, sedu, proreene kose, elavu,
smeuranu, mlohavih udova. ta mislite, monasi: Jesu li njezina nekadanja lepota i ljupkost iezli i opasnost postala oigledna?
Da, potovani gospodine.
Monasi, to je opasnost u sluaju materijalnog oblika.
20. I opet, neko moe videti istu tu enu u bolovima, kako pati, smrtno bolesnu, kako lei u sopstvenom izmetu ili mokrai, pa je neko uzme i
stavi na drugo mesto. ta mislite, monasi: Jesu li njezina nekadanja lepota
i ljupkost iezli i opasnost postala oigledna?
Da, potovani gospodine.
Monasi, i to je opasnost u sluaju materijalnog oblika.
21. I opet, neko moe videti istu tu enu kao le baen na mesto za
spaljivanje, dan, dva ili tri poto je umrla, nadutu, modru, iz nje gnoj curi.
ta mislite, monasi: Jesu li njezina nekadanja lepota i ljupkost iezli
i opasnost postala oigledna?
Da, potovani gospodine.
Monasi, i to je opasnost u sluaju materijalnog oblika.
2229. I opet, neko moe videti istu tu enu kao le baen na mesto za
spaljivanje, kako je prodiru gavranovi, sokoli, leinari, psi, akali ili razne
vrste crva... kostur sa mesom i krvlju, koji na okupu dre tetive... kostur

177

bez mesa, umrljan krvlju, koji na okupu dre tetive... kosti razbacane svuda
unaokolo ovde kost od ake, tamo kost od stopala, ovde butna kost, tamo
rebro, ovde karlica, tamo kima, ovde lobanja... kosti sasvim bele, boje
koljki... kosti na jednoj gomili, vie od godinu dana stare... kosti istrulile
i izmrvljene u prah. ta mislite, monasi: Jesu li njezina nekadanja lepota i
ljupkost iezli i opasnost postala oigledna?
Da, potovani gospodine.
Monasi, i to je opasnost u sluaju materijalnog oblika.
30. (III) A ta je, monasi, izlaz u sluaju materijalnog oblika? Uklanjanje udnje i ei, naputanje udnje i ei za materijalnim oblikom. To je
izlaz u sluaju materijalnog oblika.
31. Nemogue je da oni askete i bramani koji ne razumeju, u skladu
sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz
kao izlaz u sluaju materijalnog oblika, dakle nemogue je da oni sami
do kraja razumeju materijalni oblik, niti je mogue da upuuju druge tako
da ovi do kraja razumeju materijalni oblik. Ali mogue je da oni askete i
bramani koji razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u sluaju materijalnog oblika,
dakle mogue je da oni sami do kraja razumeju materijalni oblik, kao i to
da upuuju druge tako da ovi do kraja razumeju materijalni oblik.
[Oseaji (vedan)]
32. (I) A ta je, monasi, zadovoljenje u sluaju oseaja? Monasi, kad
neki monah, sasvim odvojen od zadovoljstava ula, odvojen od nepovoljnih mentalnih stanja, dakle kad takav monah ulazi i boravi u prvom meditativnom zadubljenju, praenim usmerenou uma i istraivanjem, uz ushienje i zadovoljstvo roenim iz osame,3 u takvoj prilici on se ne odluuje
da nanese bol sebi, ni da nanese bol drugome, niti da nanese bol oboma. U
takvoj prilici osea jedino oseaje liene bola. Zato se kae, najvee zadovoljenje u sluaju oseaja jeste sloboda od bola.
3335. I opet, sa smirivanjem usmerenosti uma i istraivanja, monah
ulazi i boravi u drugom zadubljenju... Sa prestankom ushienja... ulazi i
boravi u treem zadubljenju... Sa naputanjem zadovoljstva i bola... ulazi
i boravi na etvrtom stupnju zadubljenja... I u takvoj prilici ne odluuje se
da nanese bol sebi, ni da nanese bol drugome, niti da nanese bol oboma. U
takvoj prilici osea jedino oseaje liene bola. Zato se kae, najvee zadovoljenje u sluaju oseaja jeste sloboda od bola.
(II) A ta je, monasi, opasnost u sluaju oseaja? Oseaji su nepoDa bi objasnio opasnosti u oseajima, Buda kao primer uzima najraniraniji i najuzvieniji tip ovozemaljskih uivanja, blaenstvo i mir meditativnog zadubljenja, i pokazuje da
su ak i ta stanja prolazna i otuda nas ne mogu trajno zadovoljiti.
3

178

stojani, povezani sa patnjom i podloni promeni. To je opasnost u sluaju

oseaja.
(III) A ta je, monasi, izlaz u sluaju oseaja? Uklanjanje udnje i
ei, naputanje udnje i ei za oseajima. To je izlaz u sluaju oseaja.
Nemogue je da oni askete i bramani koji ne razumeju, u skladu sa
istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao
izlaz u sluaju oseaja, dakle nemogue je da oni sami do kraja razumeju
oseaj, niti je mogue da upuuju druge tako da ovi do kraja razumeju
oseaj. Ali mogue je da oni askete i bramani koji razumeju, u skladu sa
istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao
izlaz u sluaju oseaja, dakle mogue je da oni sami do kraja razumeju
oseaj i da upuuju druge tako da ovi do kraja razumeju oseaj.
Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.
Mah-dukkhakkhandha sutta Dugi govor o okeanu patnje (MN 13)

4. OPASNOSTI ZADOVOLJSTAVA ULA

4.1 Presecanje veza

[Domain Potaliya4 upita Blaenog:]
Kako se, potovani gospodine, u potpunosti postie presecanje veza,5 kao deo prakse koju je izloio Plemeniti? Bilo bi dobro ukoliko bi
me Blaeni poduio Dhammi, pokazavi mi kako se u potpunosti postie
presecanje veza.
Onda sluaj, domaine, i dobro zapamti ovo to u ti rei.
Da, potovani gospodine, odgovori domain Potaliya. A Blaeni
ovako nastavi:
15. Domaine, zamisli psa, savladanog glau i malaksalog, koji eka
pred mesarom. I onda iskusni mesar ili njegov pomonik uzme kostur,
umrljan krvlju, sa kojeg je skinuto sve meso, i baci ga psu. ta misli,
4 U vreme kada je sreo Budu, Potaliya, bivi trgovac koji je stekao pozamaan imetak,
ve ga je bio razdelio svojim sinovima i, po obiaju u Indiji toga doba, napustio dom u elji
da poslednji deo ivota posveti duhovnom traganju. Iako je jo uvek nosio bogato ukraeno
odelo imunog domaina, sebe je ve smatrao asketom koji se okrenuo od materijalnog
sveta, ali ga je Buda pri susretu uporno oslovljavao sa domaine. To ga je nerviralo, a
kada se pobunio, Buda mu je odrao ovaj govor da bi mu razjasnio ta zapravo znai biti
pravi asketa i presei sve veze sa ulnim zadovoljstvima materijalnog sveta.
5 Vohra-samuheda. Vohra znai: 1. posao, trgovina, 2. uobiajen nain denisanja
stvari, 3. zakonska obaveza, 4. namere. Sva ova etiri znaenja Potaliya ima na umu, jer
smatra da on nije vie domain ni po poslovima kojima se bavi, ni po deniciji, ni po zakonima kojima sada podlee, a ni po namerama svog budueg delovanja.

179

domaine: Hoe li se taj pas osloboditi gladi i malaksalosti gloui kostur

umrljan krvlju, sa kojeg je skinuto sve meso?
Nee, potovani gospodine. A zato? Zato to taj kostur ine samo
kosti, umrljane krvlju. I na kraju, taj pas e od svega toga imati samo zamor i razoaranje.
Isto tako, domaine, plemeniti uenik ovako razmilja: Blaeni je
zadovoljstva ula uporedio s kosturom; ona donose mnogo patnje i mnogo
nevolja, velika je opasnost u njima. Kada to sagleda onako kako zaista
jeste, s pravom mudrou, on izbegava spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti, i razvija spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano
na jedinstvu,6 u njemu vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno
prestaje, bez ostatka.
16. Domaine, zamisli leinara, gavrana ili sokola koji je zgrabio komad mesa i poleteo, a onda drugi leinari, gavrani i sokoli polete za njim
i ponu da ga kljucaju i erupaju kandama. ta misli, domaine: Ako se
taj leinar, gavran ili soko brzo ne oslobodi onog komada mesa, nee li ga
druge ptice ubiti ili teko povrediti zbog njega?
Hoe, potovani gospodine.
Isto tako, domaine, plemeniti uenik ovako razmilja: Blaeni je
zadovoljstva ula uporedio sa komadom mesa; ona donose mnogo patnje
i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima. Kada to sagleda onako kako
zaista jeste, s pravom mudrou... u njemu vezivanje za materijalne stvari
ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
17. Domaine, zamisli oveka koji uzme baklju od upaljene trave
ikrene naspram vetra. ta misli, domaine: ako taj ovek hitro ne baci tu
baklju od upaljene trave, hoe li mu ona opriti aku ili ruku ili neki drugi
deo tela, tako da umre ili bude teko povreen?
Hoe, potovani gospodine.
Isto tako, domaine, plemeniti uenik ovako razmilja: Blaeni je
zadovoljstva ula uporedio sa bakljom od upaljene trave; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima. Kada to sagleda
onako kako zaista jeste, s pravom mudrou... u njemu vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
18. Domaine, zamisli jamu sa ugljem, dublju od ovekove visine,
punu uarenog ugljevlja, iz koje se diu plamen i dim. A onda zamisli
oveka koji eli da ivi i ne eli da umre, koji eli zadovoljstvo i uzmie
6 Prema komentaru za ovaj govor, spokojstvo zasnovano na raznolikosti jeste zapravo
stanje prezasienosti, apatinosti, indiferentnosti u pogledu pet struna zadovoljstava ula.
Spokojstvo zasnovano na jedinstvu (uma) predstavlja njegovo smirenje unutar etvrtog meditativnog zadubljenja.

180

od bola, kako ga dva snana oveka zgrabe za obe ruke i odvuku do one
jame. ta misli, domaine: Hoe li onaj ovek pokuavati nekako da im
se otrgne?
Da, potovani gospodine. A zato? Jer taj ovek zna da ako upadne u
tu jamu, to e mu doneti ili smrt ili veliku patnju.
Isto tako, domaine, plemeniti uenik ovako razmilja: Blaeni je
zadovoljstva ula uporedio sa jamom punom uarenog ugljevlja; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima. Kada to
sagleda onako kako zaista jeste, s pravom mudrou... u njemu vezivanje
za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
19. Domaine, zamisli oveka koji sanja o divnim parkovima, divnim
umarcima, divnim livadama i divnim jezerima, a kad se probudi niega od toga nema. Isto tako, domaine, plemeniti uenik ovako razmilja:
Blaeni je zadovoljstva ula uporedio sa snom; ona donose mnogo patnje
i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima. Kada to sagleda onako kako
zaista jeste, s pravom mudrou... u njemu vezivanje za materijalne stvari
ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
20. Domaine, zamisli oveka koji je uzeo stvari na pozajmicu bogato ukraenu koiju i nakit od dragog kamenja te tako okien ode na
trnicu. A kad ga vide, ljudi kau: Gospode, to je ovo bogat ovek! Eto
kako bogatai znaju da uivaju u svom imetku! A onda vlasnici tih stvari,
kad ga sretnu, uzmu to to je pozajmio. ta misli, domaine: Da li bi to
bilo dovoljno da tog oveka uini potitenim?
Da, potovani gospodine. A zato? Zato to su vlasnici uzeli od njega
to to je pozajmio.
Isto tako, domaine, plemeniti uenik ovako razmilja: Blaeni je
zadovoljstva ula uporedio sa pozajmljenim stvarima; ona donose mnogo
patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima. Kada to sagleda onako
kako zaista jeste, s pravom mudrou... u njemu vezivanje za materijalne
stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
21. Domaine, zamisli gustu umu, ne suvie daleko od nekog sela
ili grada, i u njoj voku punu plodova, ali nijedan od njih nije jo pao na
zemlju. A onda se pojavi ovek kome treba voe, koji trai voe, ide u
potragu za voem, te ue u umu i ugleda voku punu plodova. Tada on pomisli: Ova voka je puna plodova, ali nijedan od njih nije pao na zemlju.
Znam kako da se popnem na drvo, pa zato se na njega ne bih popeo, najeo
se koliko god elim i jo napunio torbu? Tako i uini. A onda se pojavi
drugi ovek kome treba voe, koji trai voe, ide u potragu za voem, sa
otrom sekirom u ruci, te on ue u umu i ugleda voku punu plodova. Na
to on pomisli: Ova voka je puna plodova, ali nijedan od njih nije pao na
181

zemlju. Ja ne znam kako da se popnem na drvo, pa zato ne bih posekao

ovo drvo u samom korenu, najeo se koliko god elim i jo napunio torbu?
Tako i uini. ta misli, domaine: ako onaj prvi ovek to se popeo na
drvo ne bi brzo s njega siao, kad se drvo srui, da li bi slomio ruku ili nogu
ili neki drugi deo tela, tako da zbog toga pogine ili bude teko povreen?
Da, potovani gospodine.
Isto tako, domaine, plemeniti uenik ovako razmilja: Blaeni je
zadovoljstva ula uporedio sa vokom; ona donose mnogo patnje i mnogo
nevolja, velika je opasnost u njima. Kada to sagleda onako kako zaista
jeste, sa pravom mudrou, izbegava spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti, i razvija spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano
na jedinstvu, u njemu vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno
prestaje, bez ostatka.
Potaliya sutta Govor Potaliyi (MN 54)

4.2 Okov zadovoljstava

10. Magandiya, kad sam ranije iveo ivotom domaina, i ja sam
uivao, vezan sa pet struna zadovoljstava ula: oblicima dostupnim oku...
zvucima dostupnim uhu... mirisima dostupnim nosu... ukusima dostupnim
jeziku... dodirima dostupnim telu, poeljnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa eljom za zadovoljstvima ula, izvorom udnje.
Imao sam tri palate, jednu za kini period, drugu za zimu, a treu za leto. U
kinoj palati iveo sam etiri meseca tokom perioda monsuna, zabavljale
su me muziarke i nisam ni silazio na nie spratove.
A kasnije, kad sam u skladu sa stvarnou razumeo nastajanje, prolaznost, privlanost, opasnost i izlaz u sluaju zadovoljstava ula, napustio
sam udnju za zadovoljstvima ula, uklonio iz sebe groznicu za zadovoljstvima ula i sada ivim bez ei, uma potpuno smirenog. I vidim kako
druga bia koja nisu osloboena udnje za zadovoljstvima ula bivaju progutana eljom za zadovoljstvima ula, gore groznicom za zadovoljstvima
ula, preputaju se zadovoljstvima ula. I ja im ne zavidim, niti se ushiujem time. A zato? Zato to, Magandiya, postoji uitak koji nije povezan
sa zadovoljstvima ula, nije povezan sa nepovoljnim stanjima uma, koji
prevazilazi ak i boansko blaenstvo.7 A poto sam u stanju da uivam u
njemu, nemam zavisti prema onome to je nie, niti se time oduevljavam.
11. Zamisli, Magandiya, domaina ili njegovog sina, bogatog, sa obiljem novca i imanja, vezanog sa pet struna zadovoljstava ula. On mo7 Odnosi se na dostizanje stanja arahanta, zasnovanog na etvrtom meditativnom zadubljenju.

182

da uiva u oblicima dostupnim oku... zvucima dostupnim uhu... mirisima

dostupnim nosu... ukusima dostupnim jeziku... dodirima dostupnim telu,
poeljnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa eljom za
zadovoljstvima ula, izvorom udnje. A poto postupa ispravno telom, govorom i umom, posle sloma tela, posle smrti, moda e se preporoditi na
srenom odreditu, na nebu, u drutvu boanstava sveta Trideset trojice.
Tu e, okruen nimfama u gaju Nandana, uivati, vezan sa pet struna boanskih zadovoljstava ula. Sad zamisli da on ugleda nekog domaina ili
njegovog sina kako uiva, vezan sa pet struna [ovekovih] zadovoljstava
ula. ta misli, Magandiya: Da li bi to mlado boanstvo, okrueno nimfama u gaju Nandana, koje i samo uiva vezano sa pet struna boanskih
zadovoljstava ula, zavidelo tom domainu ili njegovom sinu, koji uiva
vezan sa pet struna [ovekovih] zadovoljstava ula, i da li bi se ono vratilo
[ovekovim] zadovoljstvima ula?
Ne, uitelju Gotamo. A i zato bi? Jer nebeska zadovoljstva ula
raniranija su i prijatnija od ovekovih zadovoljstava ula.
12. Isto tako, Magandiya, kad sam ranije iveo ivotom domaina, i
ja sam uivao, vezan sa pet struna zadovoljstava ula: oblicima dostupnim
oku... dodirima dostupnim telu, poeljnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa eljom za zadovoljstvima ula, izvorom udnje. A
kasnije, kad sam razumeo u skladu sa stvarnou, nastanak, prolaznost,
privlanost, opasnost i izlaz u sluaju zadovoljstava ula, napustio sam
udnju za zadovoljstvima ula, uklonio iz sebe groznicu za zadovoljstvima
ula i sada ivim bez ei, uma potpuno smirenog. I vidim kako druga
bia, koja nisu osloboena udnje za zadovoljstvima ula, bivaju progutana eljom za zadovoljstvima ula, gore groznicom za zadovoljstvima ula,
preputaju se zadovoljstvima ula, i ja im ne zavidim, niti se ushiujem
time. A zato? Zato to, Magandiya, postoji uitak koji nije povezan sa
zadovoljstvima ula, nije povezan s nepovoljnim stanjima uma, koji prevazilazi ak i boansko blaenstvo. A poto sam u stanju da uivam u njemu,
nemam zavisti prema onome to je nie, niti se time oduevljavam.
13. Zamisli, Magandiya, oveka obolelog od lepre, sa ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se ee noktima sve dok ne napravi otvorene rane, a onda da sebi malo olaka, udove dri ih iznad jame
sa uarenim ugljevljem. Na to njegovi drugovi i prijatelji, saplemenici i
rodbina dovedu lekara da mu pomogne. A lekar spravi lek za njega, te uz
pomo tog leka on bude izleen od lepre i postane zdrav i srean, nezavisan, sam svoj gospodar, sposoban da ide kud god mu je volja. Onda on sluajno ugleda drugog leproznog oveka, sa ranama i plikovima po udovima,
crvi ga iznutra riju, te se ee noktima sve dok ne napravi otvorene rane, a

183

ondada sebi malo olaka, udove dri iznad jame sa uarenim ugljevljem.
ta misli, Magandiya? Da li bi taj ovek zavideo onom leproznom na njegovoj jami sa uarenim ugljevljem ili na njegovom leku?
Ne, uitelju Gotamo. A i zato bi? Jer tamo gde postoji bolest, potrebno je spraviti lek. A kada nema bolesti, ni lek ne treba spravljati.
14. Isto tako, Magandiya, kad sam ranije iveo ivotom domaina
[kao u pasusu 12] A poto sam u stanju da uivam u njemu, nemam
zavisti prema onome to je nie, niti se time oduevljavam.
15. Zamisli, Magandiya, oveka obolelog od lepre, sa ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se ee noktima sve dok ne
napravi otvorene rane, a onda da sebi malo olaka, udove dri iznad jame
sa uarenim ugljevljem. Onda njegovi drugovi i prijatelji, saplemenici i
rodbina dovedu lekara da mu pomogne. A lekar spravi lek za njega, te uz
pomotog leka on bude izleen od lepre i postane zdrav i srean, nezavisan, sam svoj gospodar, sposoban da ide kud god mu je volja. Ali onda
ga dva snana oveka zgrabe za obe ruke i ponu ga vui ka onoj jami sa
uarenimugljevljem. ta misli, Magandiya? Hoe li se taj ovek otimati?
Da, uitelju Gotamo? A zato? Jer ta vatra u jami zaista pee, boli i
pri.
A ta misli, Magandiya: Da li ta vatra u jami samo sada pee, boli i
pri ili je i ranije ta vatra pekla, bolela i prila?
Uitelju Gotamo, ta vatra sada pee, boli i pri, ali je i ranije pekla,
bolela i prila. A onaj ovek to je oboleo od lepre, sa ranama i plikovima
po udovima, crvi ga iznutra riju, te se eao noktima sve dok ne napravi
otvorene rane, njegova ula su bila poremeena.8 Mada ga je vatra i tada
pekla, on je to pogreno doivljavao kao prijatnost.
16. Isto tako su, Magandiya, zadovoljstva ula i u prolosti pekla, bolela i prila; u budunosti zadovoljstva ula e takoe pei, boleti i priti;
kao to i sada zadovoljstva ula peku, bole i pre. Ali ona bia koja nisu
osloboena udnje za zadovoljstvima ula, koja bivaju progutana eljom
za zadovoljstvima ula, gore groznicom za zadovoljstvima ula, njima su
ula poremeena. Tako, mada ih zadovoljstva ula zapravo peku, ona to
pogreno doivljavaju kao prijatnost.
8 Izraz viparitasaa aludira na iskrivljenu percepciju, kada neko vidi zadovoljstvo
u onome to je zapravo bolno. U Govoru o iskrivljavanjima (Vipallsa sutta, AN 4:49) pominju se etiri vrste iskrivljavanja percepcije (saavipallsa): vienje neprivlanog kao
privlanog, prolaznog kao trajnog, bolnog kao prijatnog i odsustvo nepromenjivog ega kao
njegovo postojanje. Zadovoljstva ula su u sutini bolna, zato to u nama podstiu nastanak mentalnih neistoa (pohlepa, mrnja, bes itd.), ime donose bolne plodove sada i u
budunosti.

184

17. Zamisli, Magandiya oveka obolelog od lepre, sa ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se ee noktima sve dok ne napravi otvorene rane, a onda udove lei tako to ih dri iznad jame sa uarenim
ugljevljem. A to se vie ee i lei, te otvorene rane postaju sve gnojavije,
smrdljivije i zagaenije. Pa ipak, on nalazi odreeno zadovoljstvo i uitak u eanju svojih otvorenih rana. Isto je tako, Magandiya, i sa biima
koja nisu osloboena udnje za zadovoljstvima ula, koja su progutana
eljom za zadovoljstvima ula, gore groznicom za zadovoljstvima ula,
koja se preputaju zadovoljstvima ula. to se vie preputaju zadovoljstvima ula, to se njihova udnja za tim zadovoljstvima uveava i to jae
ona gore groznicom za zadovoljstvima ula. Pa ipak, ona nalaze odreeno
zadovoljstvo i uitak u svojoj zavisnosti od pet struna zadovoljstava ula.
Magandiya sutta Govor Magandiyi (MN 75, odlomak)

5. IVOT JE KRATAK I BRZO PROE

Jednom davno, monasi, iveo je duhovni uitelj po imenu Araka, koji

je bio osloboen udnje za ulnim zadovoljstvima. Imao je vie stotina
uenika i ovome ih je poduavao:
Kratak je ivot ljudskih bia, o bramani, ogranien i prolazan; pun
je patnje, pun iskuenja. To treba razumeti mudrou, initi dobro, iveti
istim ivotom, jer niko ko je roen smrt izbei ne moe.
Ba kao to kap rose na vrhu vlati trave zaas nestane na jutarnjem
suncu i ne traje dugo, isto tako, bramani, jeste i ljudski ivot poput kapi
rose. Kratak je, ogranien i prolazan; pun je patnje, pun iskuenja. To treba
razumeti mudrou, initi dobro, iveti istim ivotom, jer niko ko je roen
smrt izbei ne moe.
Ba kao kad krupne kine kapi prekriju zemlju, pa se mehur pojavi
meu njima i brzo nestane, ne traje dugo, isto tako, bramani, jeste i ljudski
ivot poput mehura na vodi. Kratak je... jer niko ko je roen smrt izbei
ne moe.
Ba kao to linija tapom povuena po vodi brzo nestane, ne traje
dugo, isto tako, bramani, jeste i ljudski ivot poput linije povuene po vodi.
Kratak je... jer niko ko je roen smrt izbei ne moe.
Ba kao planinska bujica, to dolazi izdaleka, brzo tee i mnogo toga
sa sobom valja, te se nee zaustaviti ni za trenutak, za as, za sekundu, ve
juri, komea se i tee dalje, isto tako, bramani, jeste i ljudski ivot poput
planinske bujice. Kratak je... jer niko ko je roen smrt izbei ne moe.
Ba kao to snaan ovek, kad mu se pljuvaka sakupi u ustima, zaas
moe da je ispljune, isto tako, bramani, jeste i ljudski ivot poput te pljuvake u ustima. Kratak je... jer niko ko je roen smrt izbei ne moe.
185

Ba kao to komad mesa, ubaen u tiganj koji se zagreva ceo dan, zaas izgori i ne traje dugo, isto tako, bramani, jeste i ljudski ivot poput tog
komada mesa. Kratak je... jer niko ko je roen smrt izbei ne moe.
Ba kao to kravu koja je za klanje vode u klanicu, i svakim korakom
koji naini sve je blie toj klanici, sve je blie smrti, isto tako, bramani,
jeste i ljudski ivot poput goveda osuenog na klanje. Kratak je, ogranien
i prolazan; pun je patnje, pun iskuenja. To treba razumeti mudrou, initi
dobro, iveti istim ivotom, jer niko ko je roen smrt izbei ne moe.
Arakenanusasani sutta Arakino uenje (AN 7:70)

6. ETIRI UENJA O OVOME SVETU

26. Tada potovani Ratthapla otide u park srna kralja Koravye i sede
u podnoje jednog drveta, kako bi tu proveo dan.
27. Onda kralj Koravya ovako ree svom lovouvaru:
Dobri moj lovouvaru, pripremi Srnjak, kako bih mogao tamo otii i
uivati u prirodi.
Da, vae visoanstvo, odgovori ovaj. A dok je istio Srnjak, ugleda
on potovanog Ratthaplu kako sedi u hladu nekog drveta itav dan. Zato
on otide do kralja i ree:
Vae visoanstvo, Srnjak je spreman za vas. A u njemu je i plemeniti
Ratthapla, sin najuglednije porodice u Thullakotthiti, o kojoj ste i vi uvek
govorili pohvalno; sedi u hladu nekog drveta evo ve itav dan.
U tom sluaju, dragi moj lovouvaru, danas emo zaboraviti na uivanje u vrtu. Umesto toga, otii emo sada da izrazimo potovanje uitelju
Ratthapli.
28. Tada, zapovedivi da se ponese sva pripremljena hrana, kralj Koravya naloi da se opreme sveane koije. Potom se pope na jednu od
njih i napusti Thullakotthitu, praen drugim sveanim koijama, u punom
kraljevskom sjaju, kako bi video potovanog Ratthaplu. Vozio se dokle
god je kraljevski put bio prohodan, a onda sie s koije, praen svojim najbliim dvorjanima, i peke otide do potovanog Ratthaple. Kad je stigao,
srdano se pozdravi s potovanim Ratthaplom. Poto utivi i prijateljski
razgovor bi zavren, stade on sa strane. I dok je tako stajao, ree potovanom Ratthapli:
Doneo sam jedan sveani prekriva za slona. Neka potovani Ratthapla izvoli sesti na njega!
Nije potrebno, maharaa! Sedni ti na njega! Ja ve sedim na svom
mestu.
Na to kralj Koravya sede na pripremljeno mesto. I dok je tako sedeo,
186

ree ovako potovanom Ratthapli:

29. Uitelju Ratthapla, postoje etiri vrste gubitaka. Zbog njih neki
ljudi, kad ih pretrpe, obriju glavu i bradu, obuku uti ogrta i, napustivi
domainski ivot, odu u beskunike. Koja su to etiri gubitka? Gubitak
mladosti, gubitak zdravlja, gubitak imetka i gubitak dragih ljudi.
30. A ta je to gubitak mladosti? Uitelju Ratthapla, kad je neko star,
sa tovarom godina na pleima, poodmakle ivotne dobi, stigao na kraj ivota, onda razmilja ovako: Star sam, s tovarom godina na pleima, poodmakle ivotne dobi, stigao sam na kraj ivota. Nije mi vie lako da stiem
nov imetak ili da uveavam ovaj koji ve imam. Kako bi bilo da obrijem
glavu i bradu, obuem uti ogrta i, napustivi domainski ivot, odem
u beskunike? Zato to ga je zadesio gubitak mladosti, on zaista i obrije
glavu i bradu, obue uti ogrtai, napustivi domainski ivot, ode u beskunike. To se naziva gubitak mladosti. Ali uitelju Ratthapla, vi ste jo
uvek mlad, crnokos mladiu naponu snage, obdaren svim blagoslovima
mladosti. Uitelja Ratthaplu nije zadesio nikakav gubitak mladosti. ta
je to on saznao, video ili uo to ga je nagnalo da, napustivi domainski
ivot, ode u beskunike?
31. A ta je to gubitak zdravlja? Uitelju Ratthapla, kad je neko pogoen boleu, pati, smrtno bolestan, onda razmilja ovako: Nemoan sam,
patim, smrtno bolestan. Nije mi vie lako da stiem nov imetak... Kako bi
bilo da... odem u beskunike? Zato to je pretrpeo gubitak zdravlja, ...napustivi domainski ivot, ode u beskunike. To se naziva gubitak zdravlja.
Ali uitelju Ratthapla, vi niste bolesni, niti patite, varenje vam je dobro,
ni suvie hladno, ni suvie toplo, ve umereno. Uitelja Ratthaplu nije
zadesio nikakav gubitak zdravlja. ta je to on saznao, video ili uo to ga
je nagnalo da, napustivi domainski ivot, ode u beskunike?
32. A ta je to gubitak imetka? Uitelju Ratthapla, kad je neko svime
opskrbljen, imuan i bogat, pa mu se postepeno taj imetak istopi, onda
on ovako razmilja: Nekada sam bio svime opskrbljen, imuan i bogat. I
postepeno taj moj imetak se istopio. Nije mi vie lako da stiem nov imetak... Kako bi bilo da... odem u beskunike? Zato to je pretrpeo gubitak
imetka, on... napustivi domainski ivot, ode u beskunike. To se naziva
gubitkom imetka. Ali uitelj Ratthapla je sin najuglednije porodice u Thullakotthiti. Uitelja Ratthaplu nije zadesio nikakav gubitak imetka. ta
je to on saznao, video ili uo to ga je nagnalo da, napustivi domainski
ivot, ode u beskunike?
33. A ta je to gubitak dragih ljudi? Uitelju Ratthapla, kad neko ima
mnogo prijatelja i poznanika, srodnika i lanova porodice, pa se postepeno
ti srodnici ospu, onda razmilja ovako: Nekada sam imao mnogo prijate187

lja i poznanika, srodnika i lanova porodice. I postepeno su se ti srodnici

osuli. Nije mi vie lako da stiem nov imetak... Kako bi bilo da... odem u
beskunike? Zato to je pretrpeo gubitak dragih ljudi, ...napustivi domainski ivot, ode u beskunike. To se naziva gubitak dragih ljudi. Ali uitelj
Ratthapla ima mnogo prijatelja i poznanika, srodnika i lanova porodice.
Uitelja Ratthaplu nije zadesio nikakav gubitak dragih ljudi. ta je to on
saznao, video ili uo to ga je nagnalo da, napustivi domainski ivot, ode
u beskunike?
34. Uitelju Ratthapla, to su etiri vrste gubitaka. Zbog njih neki
ljudi, kad ih pretrpe, obriju glavu i bradu, obuku uti ogrta i, napustivi
domainski ivot, odu u beskunike. Ali uitelj Ratthapla nije pretrpeo
nijedan od tih gubitaka. ta je onda to on saznao, video ili uo to ga je
nagnalo da, napustivi domainski ivot, ode u beskunike?
35. Maharaa, etiri su saete istine na koje je ukazao Blaeni, znalac
i vidilac, plemeniti i samoprobueni. Kad sam ih uo, razumeo i uvideo,
napustio sam dom i otiao u beskunike. A koje etiri?
36. iva bia su u ovome svetu prolazna, ona ne traju. To je prva
saeta istina na koju je ukazao Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni. Kad sam je uo, razumeo i uvideo, napustio sam dom i otiao
u beskunike.
ivot u ovome svetu je bez sklonita, bez zatitnika. To je druga
saeta istina na koju je ukazao Blaeni, znalac i vidilac...
ivot u ovome svetu nita ne poseduje. Svi moramo taj svet da napustimo, da sve ostavimo iza sebe. To je trea saeta istina na koju je ukazao
Blaeni, znalac i vidilac...
ivot u ovome svetu je nedovoljan, neutaiv, rob elje. To je etvrta
saeta istina na koju je ukazao Blaeni, znalac i vidilac...
37. To su, maharaa, etiri saete istine na koje je ukazao Blaeni,
znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni. Kad sam ih uo, razumeo i
uvideo, napustio sam dom i otiao u beskunike.
38. Uitelj Ratthapla kae: ivot u ovome svetu je prolazan, on ne
traje. A kako treba razumeti znaenje te tvrdnje?
ta ti misli, maharaa: Kad si imao dvadeset ili dvadeset pet godina,
jesi li bio vet u jahanju slonova, vet u kroenju konja, vet vozar koija,
savren strelac, vet maevalac? Jesi li imao snane ruke i snane noge, bio
zdrav i spreman za ratovanje?
Svakako da sam to bio, uitelju Ratthapla. Izgledalo mi je kao da
imam natprirodnu mo. Ne videh nikoga ko bi se po snazi mogao meriti
sa mnom.

188

A ta misli, maharaa, ima li i sad isto tako snane ruke i snane

noge, jesi li i sada isto tako zdrav i spreman za ratovanje?
Ni blizu, uitelju Ratthapla, sada sam slabaan starac, ostareo, pod
bremenom godina, stigao u poslednje doba ivota, osamdeseta mi je. Ponekad pomislim: Koraknuu ovde, a koraknem sasvim drugo mesto.
Na to je, maharaa, mislio Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, kada je rekao: ivot u ovome svetu je prolazan, on ne traje.
I kad sam to spoznao, uvideo i uo, napustio sam dom i otiao u beskunike.
udesno je, uitelju Ratthapla, zapanjujue kako je Blaeni, znalac
i vidilac, plemeniti i samoprobueni, to dobro rekao: ivot u ovome svetu
je prolazan, on ne traje. Jer zaista je tako!
39. Ali na mom kraljevskom dvoru, uitelju Ratthapla, postoje borbeni slonovi i konjica, ratne koije i peadija. Svi oni slue da nas odbrane
od opasnosti. A ti ipak kae: ivot u ovome svetu je bez sklonita, bez
zatitnika. Kako treba razumeti znaenje te tvrdnje?
ta misli, maharaa: Ima li neku ozbiljnu bolest?
Da, uitelju Ratthapla, bolujem od astme. Ponekad se moji prijatelji
i savetnici, srodnici i familija okupe oko mene i kau: Ovaj put kralj Koravya se nee izvui. Ovaj put kralj Koravya e umreti.
I ta misli, maharaa, moe li rei svojim prijateljima i savetnicima, srodnicima i familiji: Nareujem svima koji su prisutni da izmeu
sebe podele moj bol, tako da bol koji oseam bude manji? Ili ti sam mora
da podnese sav taj bol?
Ah ne, uitelju Ratthapla, ne mogu to rei svojim prijateljima i savetnicima, srodnicima i familiji. Sam moram da podnesem sav taj bol.
Na to je, maharaa, mislio Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, kada je rekao: ivot u ovome svetu je bez sklonita, bez
zatitnika. I kad sam to spoznao, uvideo i uo, napustio sam dom i otiao
u beskunike.
udesno je, uitelju Ratthapla, zapanjujue kako je Blaeni, znalac
i vidilac, plemeniti i samoprobueni, to dobro rekao: ivot u ovome svetu
je bez sklonita, bez zatitnika. Jer zaista je tako!
40. Ali na ovom kraljevskom dvoru ima mnogo zlata i srebra, trezori
su i u podrumima i u potkrovlju. A ti ipak kae: ivot u ovome svetu nita
ne poseduje. Svi moramo taj svet da napustimo, da sve ostavimo iza sebe.
Kako treba razumeti znaenje te tvrdnje?
ta misli, maharaa: Dok sada uiva u zadovoljstvima svih pet
ula, moe li da kae: ak i u sledeem ivotu uivau na isti nain,
u zadovoljstvima svih pet ula? Ili e bogatstvo koje ima ostati nekom

189

drugom, a tvoj naredni ivot bie u skladu sa tvojim delima?

Ah ne, uitelju Ratthapla, ne mogu biti siguran ta mi donosi naredni ivot. Bogatstvo koje imam ostae nekom drugom, a moj ivot bie u
skladu sa mojim delima.
Na to je, maharaa, mislio Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, kada je rekao: ivot u ovome svetu nita ne poseduje. Svi
moramo taj svet da napustimo, da sve ostavimo iza sebe. I kad sam to
spoznao, uvideo i uo, napustio sam dom i otiao u beskunike.
udesno je, uitelju Ratthapla, zapanjujue kako je Blaeni, znalac
i vidilac, plemeniti i samoprobueni, to dobro rekao: ivot u ovome svetu
nita ne poseduje. Svi moramo taj svet da napustimo, da sve ostavimo iza
sebe. Jer zaista je tako!
41. Ali uitelj Ratthapla kae: ivot u ovome svetu je nedovoljan,
neutaiv, rob elje. Kako treba razumeti znaenje te tvrdnje?
ta misli, maharaa: Vlada li ti sada bogatom zemljom Kuru?
Da, uitelju Ratthapla, vladam.
I ta misli, maharaa: Pretpostavimo da ti jedan od tvojih poverljivih, pouzdanih ljudi doe sa istoka i kae: Neka visoanstvo blagoizvoli
znati da sam doao sa istoka. Tamo sam video veliku zemlju, monu i
naprednu, gusto naseljenu. Mnogo je tamo bojnih slonova, mnogo je konjanika, ratnih kola i peadije. Mnogo je tamo slonovae, mnogo zlata i
srebra, i obraenog i neobraenog. Mnogo je tamo ena koje mogu postati
robinje. Mogue je vojskom koju kralj ima osvojiti tu zemlju. Osvoji je,
maharaa! ta bi ti uinio?
Osvojio bih je, uitelju Ratthapla, i njome zavladao.
I ta misli, maharaa: Pretpostavimo da ti jedan od tvojih poverljivih, pouzdanih ljudi doe sa zapada... severa... juga... s druge strane okeana i kae: Neka visoanstvo blagoizvoli znati da sam doao s druge strane
okeana. Tamo sam video veliku zemlju, monu i naprednu... Osvoji je,
maharaa! ta bi ti uinio?
Osvojio bih je, uitelju Ratthapla, i njome zavladao.
Na to je, maharaa, mislio Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, kada je rekao: ivot u ovome svetu je nedovoljan, neutaiv,
rob elje. I kad sam to spoznao, uvideo i uo, napustio sam dom i otiao
u beskunike.
udesno je, uitelju Ratthapla, zapanjujue kako je Blaeni, znalac
i vidilac, plemeniti i samoprobueni, to dobro rekao: ivot u ovome svetu
je nedovoljan, neutaiv, rob elje. Jer zaista je tako!
Ratthapla sutta Razgovor sa Ratthaplom (MN 82, odlomak)

190

7. KOB POGRENOG RAZUMEVANJA

7.1 Nijedna druga stvar

Zaista ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala
tetna stanja uma u tolikoj meri nastaju, a ve nastala tetna stanja uma
se toliko uveavaju i umnoavaju kao to je to pogreno razumevanje. U
onome ko pogreno razume, jo nenastala tetna stanja uma nastaju, a ve
nastala tetna stanja uma se uveavaju i umnoavaju.
Zaista ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala
korisna stanja uma u tolikoj meri bivaju spreena da nastanu, a ve nastala
povoljna stanja uma se toliko smanjuju i proreuju kao to je to pogreno
razumevanje. U onome ko pogreno razume, jo nenastala povoljna stanja
uma i ne nastaju, a ve nastala povoljna stanja uma smanjuju se i proreuju.
Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje se bia posle sloma
tela, posle smrti, tako sigurno ponovo raaju u svetu patnje, u nesrenom
stanju, u niem svetu, u istilitu, kao to je to pogreno razumevanje. Bia
s pogrenim razumevanjem, monasi, posle sloma tela, posle smrti, ponovo
se raaju u svetu patnje, u nesrenom stanju, u niem svetu, u istilitu.
ovek voen pogrenim razumevanjem, ta god telom, govorom ili
milju da preduzme i uini u skladu s tim svojim pogrenim razumevanjem, sve namere, tenje i odluke, svi ti njegovi izrazi volje (sankhra)
vode onome to je nepovoljno, neprijatno, odbojno, tetno, bolno. A zato
je to tako? Zato to je njegovo razumevanje loe. Isto tako, kada se seme
kumbe, seme kosatakija, seme gorkog krastavca poloi u vlanu zemlju,
sve one materije koje to seme upije iz tla zajedno sa vodom doprinose
njegovoj gorini, kiselosti, bezukusnosti. A zato je to tako? Zato to je
seme loe. Isto tako, monasi, ovek pogrenog razumevanja, ta god telom,
govorom ili milju da preduzme i uini u skladu s tim svojim pogrenim
razumevanjem, sve namere, tenje i odluke, svi ti njegovi izrazi volje vode
onome to je nepovoljno, neprijatno, odbojno, tetno, bolno.
Ekadhamma pli Jedna stvar (AN 1:17)

7.2 Slepci i slon

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u
etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika. U to vreme bilo
je mnogo svetenika, asketa i pustinjaka iz razliitih kola koji su iveli
okolo Svatthija. Oni su zastupali razliita gledita, miljenja i verovanja,
propagirali razliita gledita. Otuda su se esto raspravljali, nadmetali i

191

sporili, ranjavali jedni druge verbalnim strelama ovako: Istina je ovo, a

nije to! Istina nije ovo, ve je to!
Onda jednoga jutra velika grupa monaha otide u Svatthi da prosi hranu. Kad su se vratili i jeli, odoe do Blaenoga i, poklonivi mu se, sedoe
sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, ispriae mu ta su videli. A Blaeni
im na to odgovori:
Monasi, askete iz drugih kola su slepi, bez oiju. Oni ne znaju ta
je blagotvorno, a ta kodljivo. Oni ne znaju ta je istina, a ta nije istina i
stoga se toliko raspravljaju i spore.
Jednom davno, iveo je u ovom Svatthiju kralj, koji ovako ree nekom oveku: Sakupi mi sve ljude iz Svatthija koji su slepi od roenja.
Kad ovaj to uini, ree mu da pokae slepcima slona. Jednom od njih dao
je da opipa glavu slona, drugom uvo, treem surlu, pa trup, nogu, stranji
deo, rep i uperak na vrhu slonovog repa. I svakom od njih je rekao: Ovako, slepi ovee, izgleda slon.
Kad je izvestio kralja ta je uinio, onda kralj otide do onih slepaca i
upita ih: O slepci, sad mi recite, kako izgleda slon?
Onaj kojem je bila pokazana glava slona odgovori: Slon je, vae visoanstvo, nalik buretu. Drugi, kojem je bilo pokazano uvo, odgovori: Slon
je nalik tepsiji. Onaj kojem je bila pokazana surla ree: Slon je nalik stablu drveta. Sledei, kojem je bio pokazan trup slona, odgovori: Slon je,
vae visoanstvo, nalik ogromnom jastuku. Tako su i svi ostali drugaije
opisivali slona, u zavisnosti od dela koji im je bio pokazan.
Na kraju, poee da se svaaju meusobno: Slon je ovakav, a ne onakav! Slon je onakav, a ne ovakav!, a zatim i da se udaraju pesnicama. Sve
to je veoma razveselilo kralja.
Na isti nain, monasi, askete iz drugih kola su slepi, bez oiju. Oni ne
znaju ta je blagotvorno, a ta je kodljivo. Oni ne znaju ta je istina, a ta
istina nije i stoga se toliko raspravljaju i spore.
Tiha sutta Govor o miljenjima (Ud. 6:4)

7.3 Zarobljeni sa dva gledita

Monasi, zarobljena sa dva gledita, neka boanska i ljudska bia se
dre podalje, dok druga odlaze svojim putem; jasno vide samo ona sa uvidom.
A kako se to, monasi, neka bia dre podalje? Boanska i ljudska bia
uivaju u novim ivotima, ushiena su ivotom, omamljena ivotom. Kada
ih poduavaju Dhammi radi prestanka novih ivota, njihovi umovi uz to ne
prianjaju, ne stiu poverenje prema tom uenju, ne zadravaju se na njemu,

192

niti njime bivaju privueni. Tako se, monasi, neka bia dre podalje.
A kako to, monasi, neka bia odlaze svojim putem? Neka bia su
uznemirena, postiena i zgaena tim istim ivotom i raduju se nepostojanju, ovim reima: Kada ovo sopstvo, posle sloma tela, posle smrti, nestane, bude uniteno i ne postoji posle smrti, to je smirenje, to je izvanredno,
to je upravo to! Tako, monasi, neka bia odlaze svojim putem.9
A kako to, monasi, bia sa uvidom jasno vide? Ima sluajeva kada monah ono to je nastalo vidi kao neto to je nastalo na osnovu uzroka. Poto
tako vidi, on praktikuje otrenjenje, hlaenje strasti, prestanak u odnosu na
ono to je nastalo. Tako, monasi, bia sa uvidom jasno vide.
Dihigata sutta Govor o gleditima (It. 49)

8. SASRA I VENO KRUENJE BIA

8.1. Potoci suza

Monasi, ovoj sasri se ne moe videti poetak. Ne moe se videti poetna taka lutanja i tumaranja bia sputanih neznanjem, okovanih
udnjom. ta mislite, monasi, ega je vie: suza koje ste prolili lutajui i
tumarajui ovim dugim putem, jecajui i plaui zato to ste bili sa onim
to vam je mrsko i razdvojeni od onoga to vam je drago toga ili vode u
etiri velika okeana?10
Prema onome kako mi razumemo Dhammu kojoj poduava Blaeni,
vie je suza koje smo prolili lutajui i tumarajui ovim dugim putem, jecajui i plaui zato to smo bili sa onim to nam je mrsko i razdvojeni od
onoga to nam je drago toga je vie nego vode u etiri velika okeana.
Dobro je, monasi. Dobro je. Zaista je dobro da tako razumete Dham
mu kojoj sam vas poduio. Vie je suza koje ste prolili lutajui i tumarajui
ovim dugim putem, jecajui i plaui zato to ste bili sa onim to vam je
mrsko i razdvojeni od onoga to vam je drago toga je vie nego vode
u etiri velika okeana. Mnogo ste puta doiveli smrt majke. I dok ste to
doivljavali, jecali ste i plakali zato to ste bili sa onim to vam je mrsko i
razdvojeni od onoga to vam je drago. Tako ste prolili vie suza nego to je
vode u etiri velika okeana.
Mnogo ste puta doiveli smrt oca... smrt brata... smrt sestre... smrt
sina... smrt keri... gubitak prijatelja... gubitak imetka... gubitak zbog bolesti. I dok ste to doivljavali, jecali ste i plakali zato to ste bili sa onim to
U samoubistvo.
Prema staroindijskoj kosmologiji, etiri velika okeana okruuju mitsku planinu Sineru (skt. Sumeru), koja predstavlja osovinu sveta, axis mundi.
9

10

193

vam je mrsko i razdvojeni od onoga to vam je drago. Tako ste prolili vie
suza nego to je vode u etiri velika okeana. A zato? Zato, monasi, to se
ovoj sasri ne moe videti poetak... I to je dovoljno da osetite gaenje
prema svim tim uslovljenim tvorevinama, dovoljno da se ugasi strast prema njima, dovoljno da ih se oslobodite.
Assu sutta Suze (SN 15:3)

8.2 Potoci krvi

Dok je Blaeni boravio kraj Raagahe, u Bambusovom gaju, trideset
monaha iz Pve dooe kod njega. Svi su oni iveli u umi, hranili se samo
hranom koju bi isprosili, nosili ogrtae nainjene od odbaenih krpa, ogrtae iz tri dela,11 ali jo uvek su u sebi imali okove. Kad su stigli, poklonie
se Blaenom i sedoe sa strane. Onda Blaenom pade na pamet sledea
misao: Ovih trideset monaha iz Pve svi ive u umi, hrane se hranom
koju su isprosili, nose ogrtae od odbaenih krpa, iz tri dela, ali jo uvek
u sebi imaju okove. Kako bi bilo da ih poduim Dhammi na takav nain
da jo dok sede na ovom mestu njihovi umovi budu osloboeni neistoa
zahvaljujui nevezivanju? Onda se Blaeni obrati monasima:
Monasi!
Da, gospodine, odgovorie monasi. A Blaeni ovako nastavi:
Monasi, ovoj sasri se ne moe videti poetak. Ne moe se videti
poetna taka lutanja i tumaranja bia optereenih neznanjem, okovanih
udnjom. ta mislite, monasi, ega je vie: potoka krvi koju ste prolili bivajui ubijeni dok ste lutali ovim predugim putem, ili vode u etiri velika
okeana?
Potovani gospodine, koliko mi razumemo Dhammu kojoj poduava
Blaeni, vie je potoka krvi koju smo prolili bivajui ubijeni dok smo lutali
ovim predugim putem, nego vode u etiri velika okeana.
Dobro je, monasi, dobro je! Zaista je dobro to tako razumete Dham
mu kojoj sam vas poduio. Potoka krvi koju ste prolili bivajui ubijeni dok
ste lutali ovim predugim putem toga je vie nego vode u etiri velika
okeana. Mnogo ste puta, monasi, bili krave i kada ste kao krave bili zaklani, potok krvi koju ste prolili vei je od vode u etiri velika okeana. Mnogo
ste puta, monasi, bili bivo, ovca, koza, jelen, koko i svinja... Mnogo ste
puta, monasi, bili uhvaeni kao provalnici, razbojnici i preljubnici i kada
ste zbog toga bili ubijeni, potok krvi koju ste prolili vei je od vode u etiri
velika okeana. A zato? Zato, monasi, to se ovoj sasri ne moe videti
poetak... I to je dovoljno da osetite gaenje prema svim tim uslovljenim
11

194

Ovo su neke od asketskih praksi koje je Buda odobravao.

tvorevinama, dovoljno da se ugasi strast prema njima, dovoljno da ih se

oslobodite.
Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog. I dok je ovaj govor bio jo u toku, umovi tridesetorice monaha iz Pve
postadoe osloboeni neistoa zahvaljujui nevezivanju.
Timsamatta sutta Trideset monaha (SN 15:13)

195

Deo 7
PUT KA PROBUENJU
Do sada smo se bavili Budinim savetima o tome kako unaprediti
sreu u sadanjem ivotu i kako obezbediti sreno preporaanje u krugu
sasre, razmotrivi zakone kamme i naine na koje stvaramo dobru i lou
kammu. To su teme kojima se Buda obino okretao kada je govorio irem
krugu svojih nezareenih sledbenika. No, kao to smo ve pominjali, obezbeivanje sree ovde i sada ili u narednom ivotu nije krajnji cilj Budinog
uenja, ve taj cilj predstavlja potpuno oslobaanje iz kruga sasre, kao
beskrajnog procesa preporaanja pokretanog naom udnjom, vezanou
i neznanjem, to jest pomanjkanjem istinskog razumevanja sveta u kojem
ivimo. U kanonskim tekstovima sasra se oznaava i kao punabbhava,
ponovno bivanje, ime se naglaava njeno ponavljanje, ciklinost.
Da bi podstakao ljude na to da se odmaknu od te vezanosti za profano
bivanje, od tog venog ponavljanja i da krenu ka konanom osloboenju,
Buda je esto ukazivao na nedostatke i opasnosti sasre. O tome je bilo
rei u poglavlju 6, gde Buda, pored ostalog, govori o manjkavosti ulnih
uitaka. Dalje, iako moda smatramo da smo bezbedni od raznih opasnosti
koje vrebaju, nemogue je da obezbedimo apsolutnu sigurnost od najveeg
neprijatelja, onog koji obitava upravo u naem telu, a to je smrt. Taj neprijatelj e nas pre ili kasnije sasvim sigurno pobediti.
Zato Buda upuuje svoje uenike ka putu koji nadilazi ovaj svet, a o
tome govori poglavlje koje sledi. Ali pre toga, da bismo to bolje osvetlili
tu polaznu taku, na kojoj se uostalom i sami nalazimo u ovom trenutku,
u izbor je ukljueno nekoliko uvodnih odlomaka koji govore o tome zato ljudi uopte odluuju da krenu putem osloboenja, kao i o pitanjima
i problemima koji pri tome mogu da ih zaokupe. Prvi odabrani odlomak
(str. 208) potie iz Budinog razgovora sa asketom Malunkyputtom. U Budino vreme, ba kao i danas, mislioci su pokuavali da odgovore na razna
lozofska pitanja, a odgovori koje su nudili bili su, razume se, esto meusobno suprotstavljeni. Asketa Malunkyaputta doao je do Bude da mu
postavi neka od takvih pitanja, jer je shvatio da uitelj do tada nije dao
196

jasan, denitivan odgovor, pre svega na ona metazika. Oigledno mu je

to bilo vrlo vano, jer je najavio da e napustiti Budu kao uitelja ako ne
dobije jasne odgovore. Poto je takva pitanja smatrao nevanim za ovekovu situaciju u ovom svetu, a njihovo razmatranje nepotrebnim gubljenjem
vremena dok nam bioloki sat otkucava, Buda Malunkyaputtinu poziciju
opisuje uvenim poreenjem sa ovekom koji je pogoen strelom. Ranjenik odbija da mu je izvade iz tela sve dok ne sazna detalje o tome ko je
odapeo strelu, od kakvog drveta su luk i strela, da li ona na svom kraju ima
gavranova ili jastrebova pera i tako dalje. A na kraju se postavlja pitanje:
ta e se dogoditi oveku? Umree pre nego to sazna odgovore na sva ta,
za njegov spas potpuno nevana pitanja. Dalje u razgovoru Buda izlae
ono to jeste tvrdio i poduavao i to smatra bitnim, a to je razumevanje
etiri plemenite istine.
Dakle, Buda odbija da odgovara na takva pitanja, i to iz dva razloga.
Jedan, koji je oigledan u ovoj sutti, glasi da nas na traganje za odgovorima
na metazika pitanja, o kojima je oveanstvo lupalo glavu tokom skoro
itave svoje istorije, nagoni ista znatielja ili potreba da imamo utvrene
odgovore, da izgradimo zadovoljavajui pojmovni sistem. No razlozi Budinog poduavanja nisu teorijski, pojmovni, ve praktini: on ukazuje na
put oslobaanja od patnje koju nose starost, bolest i smrt. Postoji posebna
vrsta ljudi koja je sklona nainu razmiljanja askete Malunkyaputte; ispunjeni metazikom znatieljom, umesto eljom za razumevanjem i menjanjem sebe, oni odgovore trae tamo negde, umesto tu, u sebi. Kad god je
imao takvu osobu pred sobom, Buda je odbijanjem odgovora pokuao da
je odvrati od takvog razmiljanja i uputi na praktian rad. Sledei razlog
zato Buda ne odgovora na ovakvu vrstu pitanja, vidljiv drugde u njegovim govorima, glasi da sva ova pitanja izviru iz pogrene pretpostavke o
postojanju trajnog sopstva. Pitanje je li svet konaan ili nije izvire iz pretpostavke da postoji trajno ja, koje stoji naspram objektivnog sveta koji ga
okruuje, odnosno iz pretpostavke o dualnosti sopstva i sveta. Slino je sa
pitanjem da li Tathgata (jedan od Budinih epiteta) posle smrti postoji ili
ne, jer ono polazi od pretpostavke da Tathgata zaista postoji kao nepromenjivo sopstvo. A kako je polazna pretpostavka pogrena, ni pitanja koja
iz nje izviru ne mogu biti ispravna.
Odeljak 2 (str. 210), pod naslovom ta je cilj duhovnog ivota?, iz
neto drugaijeg ugla takoe govori o razlozima da krenemo putem proienja bia i istrajemo na njemu. Buda je osetio potrebu da ovo kae
svojim uenicima ubrzo posto je Sanghu napustio Devadatta. Bio je Budin
brat od ujaka, a monah je postao kada je jednom prilikom Buda posetio
svoju domovinu. Marljivo je vebao meditaciju i uspeo da ovlada raznim
stupnjevima zadubljenja uma, koji kao svoj sporedni rezultat imaju i sti197

canje psihikih moi. Naalost, postao je opsednut tim moima i planovima da ih iskoristi i preuzme kontrolu nad monakom zajednicom. Kada
je Buda ostario, smatrao je da je doao njegov trenutak i poeo je da ga
nagovara da se povue, a da njega imenuje za svog naslednika. Buda je
znao koliko je Devadattin um opijen eljom za vlau, te je odbio da to
uini. Ovo je od Devadatte nainilo njegovog smrtnog neprijatelja, koji je
planirao da formira svoju grupu sledbenika uz pomo princa Atasattua, i
da tako unese raskol u monakoj zajednici.
Imajui u vidu ono to se dogodilo sa Devadattom, Buda govori o razliitim fazama u kojima je mogue zastati na putu probuenja, samo zato
to smo izgubili iz vida glavni cilj i postali zavedeni, na primer, eljom
za vlau, divljenjem drugih ljudi ili gordou usled poreenja sa onima
koji nisu postigli isto to i mi. Da bi to plastinije doarao takvu osobu,
Buda je poredi sa ovekom koji traga za vrstom drvenom graom, ali
zbog svoje zaslepljenosti zadovoljava se tek liem, granjem, korom drveta i tako dalje. Poenta je u tome da duhovnim radom postiemo razliite
rezultate, ali nijedan od njih nije nepovratno osvojen sve dok ne stignemo do samog kraja putovanja. A ukoliko smo nepaljivi, ukoliko usled
lenjosti prestanemo da vebamo ili nas osvoji sujeta, u svakom trenutku
mogue je da nazadujemo. Tek kad stignemo na krajnji cilj, kada je iluzija
razvejana i stvari vidimo kakve zaista jesu, tek tada je nae osloboenje
od patnje konano i neopozivo. Na kraju Buda zakljuuje da jedino takvo
neopozivo osloboenje uma predstavlja pravi cilj duhovnog ivota, potpunu sigurnost, a da to nisu sticanje dobiti, psihikih moi ili potovanja
i divljenja drugih ljudi.
U odeljku 3 (str. 214) Buda upuuje uenike kako da odgovore na
pitanje zato su napustili svoj dom i koja je svrha njihove prakse, koje im
je verovatno esto upuivano. Time Buda podrobnije opisuje krajnji cilj
pomenut u prethodnom govoru i ukazuje na korake koje je potrebno prei
da bi on bio postignut. Cilj je opisan na vie naina. Jedan je hlaenje
strasti, koje zamuuju i blokiraju prirodnu istotu i blistavost uma. Drugi
je uklanjanje prepreka ili okova koji nas sputavaju da izaemo iz kruga
preporaanja. Buda nabraja deset takvih prepreka, a o njima e biti rei
kasnije. Dalje se cilj formulie kao potpuno razumevanje toka sasre,
procesa nastajanja bia, uz pomo mudrosti i istraivanja pojava fokusiranim umom. Zatim sutta kao cilj navodi iskorenjivanje latentnih sklonosti u
umu. Re je o dubokim neistoama uma koje prate i usmeravaju tok svesti
neprobuene osobe iz ivota u ivot. Buda navodi tri osnovne neistoe:
udnja za ulnim zadovoljstvima, udnja za venim postojanjem i neznanje. Cilj se moe opisati i kao dostizanje ploda osloboenja, nibbne, kroz
razumevanje ili kao savreno znanje.
198

Iako se esto veruje da je duhovni razvoj usamljeniki poduhvat,

Buda nam u odeljku 4 (str. 215) govori upravo suprotno. Naime, da je za
na uspeh veoma vano da vebamo u zajednici s drugima koji tee istom
cilju. Oni su naa inspiracija i korektiv. U tom sluaju dobar prijatelj
(kalya mitta) jeste osoba ispunjena vrlinom, koja nam slui kao uzor,
orijentir i pouzdan savetnik u pogledu naina kako da i sami napredujemo
plemenitim osmostrukim putem. Na jednom mestu u Kanonu Buda kae:ta ini prijateljstvo sa dobrim? To znai slediti, esto biti u drutvu
sa ljudima koji imaju pouzdanje, koji imaju vrlinu, znanje, velikodunost
i mudrost; obraati se njima za savet, biti im privren, nadahnjivati se
njima i biti im nalik. Dakle, iako posao nae unutarnje transformacije
moemo obaviti jedino mi sami, neosporno je da e nam on biti mnogo
laki, moda ak i jedino mogu (ukoliko nismo Buda) ako kraj sebe imamo prave saputnike.
Posle uvoda, u odeljku 5 (str. 216) prelazi se na budistiku praksu,
na uveni plemeniti osmostruki put. Njegovih osam elemenata, kako se
navodi u citatu, funkcioniu kao organska celina, kao proces u kojem jedan
element nastaje i jaa na osnovu prethodnog. Meutim, pogrena je ideja
da svaki od tih elemenata treba do kraja razviti pre nego to krenemo u
vebanje narednog. Tanije je rei da je na delu neprekidno kruenje unutar serije i nadograivanje svakim novim krugom, slino nekakvoj spirali
koja se stalno kree nagore. Na kraju, kada dostignemo vrhunac puta, svih
njegovih osam elemenata istovremeno su prisutni u svojoj punoj snazi.
Put, meutim, poinje ispravnim razumevanjem, a to nije sluajno.
Naime, da bismo praktikovali plemeniti osmostruki put, da bismo svaki od
narednih elemenata ispravno razvijali, kao i zato to konano oslobaanje
zavisi od mudrosti, ve na samom startu neophodno je ispravno razumevanje kao mudrost u svojoj rudimentarnoj formi ili kao intuicija. Ovo ne udi
kada znamo da je neznanje temeljni uzrok vezanosti i ljudske patnje. Ono
nas dri unutar sveta raanja i smrti, te je za konani proboj izvan sasre
nuna mudrost, onaj specian oblik ispravnog razumevanja stvarnosti
koji dolazi na kraju osmostrukog puta. A seme te mudrosti ini ispravno
razumevanje, ono je njen nagovetaj, prethodnik (pubbagama). U jednoj
sutti Buda itav put poredi sa koijom, a ispravno razumevanje s konjima
koji idu ispred nje i vuku je.
U komentarima Kanona istie se razlika izmeu tri vrste mudrosti.
Prva je roena na osnovu sluanja drugih (sutta-maya pa). U Budino
vreme jo nema knjiga, zapisivanje uenja smatra se njegovom degradacijom, tako da svako ko eli da sazna Dhammu mora da ode do uitelja i
uje ta ovaj ima da kae. Potom treba da razmisli o tome to je uo, da
to podvrgne logikoj analizi i proceni kakve implikacije ima po njegov
199

ivot. Time se formira druga vrsta mudrosti, roena iz dubokog promiljanja (inta-maya pa). To je upravo zaetak ispravnog razumevanja,
na toj taki u sebi poinjemo da razvijamo i druge elemente plemenitog
osmostrukog puta. Na kraju, kada dovoljno ojaaju, ti elementi e uobliiti
ono to nazivamo negovanje ili meditativni razvoj uma, a taj razvoj e
opet kao svoj rezultat doneti mudrost roenu na osnovu linog iskustva
(bhavana-maya pa). To je ta prodorna mudrost ili uvid koji donosi probuenje.
Dakle, ispravno razumevanje koje nalazimo na poetku puta moemo smatrati mudrou prva dva tipa, roenom iz sluanja i razmiljanja o
Dhammi. Kako nastavljamo vebanje i stiemo nova iskustva, ta se mud
rost transformie u uvid. Buda objanjava sadraj tog razumevanja: Pre
poznavanje patnje, prepoznavanje nastanka patnje, prepoznavanje prestanka patnje i prepoznavanje puta koji vodi prestanku patnje. Ovo je zapravo
prepoznavanje etiri plemenite istine, takozvano transcendentno ispravno
razumevanje. Dakle, ne puko knjiko znanje kakvo dobijamo itanjem:
Da bi nas istinski transformisalo, ono mora imati linu notu, lini uvid u
znaenje i implikacije etiri plemenite istine.
Na osnovu ispravnog razumevanja raa se ispravna misao ili namera, kao drugi element osmostrukog puta, jer ovde je re o naroitom tipu
razmiljanja koje vodi ka delanju. Ispravna namera obuhvata: obuzdavanje
(naputanje udnje za ulnim zadovoljstvima), ne-mrnju (ljubav) i nenasilje (saoseanje). ini se da postoji organska veza izmeu ispravnog
razumevanja i ispravne namere. Ono prvo obuhvata razumevanje patnje i
naina njenog nastanka, odnosno udnje kao izvora patnje. Kada tu vezu
primenimo na sebe, vidimo da i naa udnja, kroz vezivanje vodi u patnju
manifestovanu kao uznemirenost, zavist, oholost, strepnju ili napetost. A
da bismo se svega toga oslobodili, neophodno je da uklonimo udnju iz
samih sebe. Ovo razumevanje veze izmeu udnje i patnje raa u nama
nameru da se oslobodimo udnje, to jest da obuzdamo svoje egoistine
elje. Isto kao to ih primenjujemo na sebe, etiri plemenite istine moemo
primeniti na druga iva bia i uvideti kako su ona takoe uronjena u patnju
usled sopstvene udnje. Kroz to saoseajno promiljanje u nama lagano
nestaju zlovolja i mrnja prema drugim biima, prema njihovim manjkavostima, a zamenjuju ih ljubav i elja za njihovom dobrobiti. U skladu s
tim menjaju se i nai postupci.
Zato od ispravne namere kao osnove prelazimo na naredna tri lana: ispravan govor, ispravni postupci i ispravno zaraivanje za ivot. Ova
trijada ini etiku stranu osmostrukog puta. Poto je re o moralnim naelima, koja mogu biti preuzeta iz bilo kog religijskog ili etikog sistema, ili mogu jednostavno da ine deo linog etikog kodeksa, za njihovo
200

razvijanje nije potrebno razumevanje osmostrukog puta. Meutim, da bi

ispravan govor, postupci i zaraivanje za ivot funkcionisali kao elementi
osmostrukog puta, takvo razumevanje jeste neophodno, jer ih ono integrie
u taj put kao elemente prakse, vebanja koje vodi oslobaanju. Ispravan
govor konkretno sainjava odustajanje od laganja, ogovaranja (koje ima
za cilj podele i razdor meu prijateljima), od uvreda i dokonog naklapanja.
Ispravni postupci su odustajanje od ubijanja, krae i nedolinih seksualnih
odnosa, to jest od takvih odnosa kojima se kri zavet vernosti dat partneru.
Ispravno zaraivanje za ivot je ono kojim se ne povreuju druga bia (u
poglavlju 4 je odlomak u kojem se tano nabrajaju poslovi koje je Buda
smatrao direktnom preprekom duhovnom razvoju, jer ukljuuju unitavanje ivota).
Ova tri etika elementa ine osnovu za ispravan napor, koji Buda
objanjava standardnom formulacijom kao napor monaha, ali se zapravo
odnosi na svakoga ko stremi viim stupnjevima plemenitog puta. Re je o
analiziranju stanj uma, koja su podeljena u dve glavne kategorije: nepovoljna (udnja, zavist, bes, uznemirenost, sumnja i tako dalje) i povoljna
stanja (na primer, sabranost panje). Unutar svake od ovih kategorija nailazimo na dalju dvolanu podelu, na stanja koja jo ne postoje i na ona
koja ve ispunjavaju um. Svaka od ovih situacija podrazumeva i specian
zadatak. Kod nepostojeih nepovoljnih stanja zadatak je ispravnog napora
da se sprei njihovo nastajanje. Kod ve nastalih nepovoljnih stanja zadatak je da se ona odstrane iz uma. Kod povoljnih stanja koja jo ne postoje
zadatak je da se podstakne njihov nastanak, a kod ve nastalih zadatak nam
je da se stabilizuju i ojaaju do pune zrelosti.
Ispravan napor nije ogranien samo na formalnu meditaciju, ve ga
treba ulagati i u svakodnevnom ivotu, u interakciji s drugim osobama.
Meutim, postoji i specino podruje njegove primene, a to je odravanje sabranosti panje. To nas dovodi do sedmog lana puta, ispravne
sabranosti. Ova dva poslednja elementa takoe su u sadejstvu, osnauju jedan drugog. Ispravan napor predstavlja praktinu primenu mentalne
energije koju um poseduje, a ispravna sabranost jasnu svest o onome to
se dogaa, u trenutku kad se dogaa, i to u odnosu na etiri domena posmatranja: telo, oseaji (prijatni, neprijatni, neutralni), um (stanja uma,
kao to su zgren i uznemiren ili oputen i smiren um, i tako dalje) i
objekti uma (pet prepreka, pet sastojaka bia, est osnova ula, sedam
elemenata probuenja i etiri plemenite istine). O svemu ovome detaljnije
u narednim poglavljima.
Zajednikim delovanjem ispravnog napora i ispravne sabranosti kao
rezultat dobijamo ispravnu koncentraciju, koju Buda u sutti sadranoj
u naem izboru objanjava standardnom formulom o etiri zadubljenja
201

(hna), odnosno stanja duboke koncentracije. Vano je napomenuti da

ispravna koncentracija nije krajnji cilj vebanja, iako dolazi na kraju puta.
Naime, kao to smo ve pomenuli, krug se zatvorio i sada se ponovo vraamo prvom lanu, ispravnom razumevanju. Svrha potpuno usredsreenog
uma jeste da ponovo istrai i ispita stvarnost oko sebe, da istrai telo i um
unutar etiri domena sabranosti i uoi njihovu krajnju prirodu. Takvo posmatranje svih pojava podstie nastanak direktnog uvida u istinsku prirodu
ovih fenomena. Na ovom nivou ispravno razumevanje se transformie iz
intelektualnog i pojmovnog u iskustveno razumevanje i direktno znanje
(bhavana-maya pa).
Sada dolazimo do praktine primene osmostrukog puta, koja se ne
tie samo monaha i monahinja, ve je dostupna i nezareenima, kako je
eksplicitno potvrivao i Buda. Od toga kakvu odeu nosimo i je li nam
glava obrijana ili nije, pogotovo na viim stupnjevima kao to su ispravna
sabranost, ispravna koncentracija i razvijanje uvida, za praktikovanje puta
vaniji su odreeni specini uslovi: jednostavnost ivljenja, dui boravci
u osami, malobrojnost prohteva, malo obaveza koje odvlae panju i iscrpljuju nam energiju, kao i dovoljno vremena na raspolaganju da bismo
se mogli posvetiti vebanju. Otuda ne udi to to Buda ipak prevashodno
pominje monahe i monahinje kad predstavlja svoj put postupnog vebanja.
Naredna suta iz naeg izbora (odeljak 6, str. 218) na vrlo jasan nain
izlae sve faze budistikog treninga, te emo se njome podrobnije baviti.
Kao prvo, poput mnogih drugih govora, i ona je nastala kao reakcija na
odreeni, konkretan dogaaj opisan u uvodnom delu. Dakle, postepeno
vebanje nije izloeno kao apstraktna konstrukcija, ve u kontekstu prie
o uglednom bramanu anussoniju, duhovnom savetniku kralja iz Svatthija. Zanimljivo je pomenuti da se on pojavljuje i kao Budin sagovornik
i u nekim drugim vanim suttama. Ovaj govor zanimljiv je i po tome to
je u celini zasnovan na metafori o lovcu na slonove koji, naiavi u umi
na tragove jednog od njih, pokuava da zakljui o vrsti plena. Metaforu
zapoinje asketa s kojim anussoni raspravlja kolika je mudrost Budina, a
on etiri stope velikog slona predvodnika poredi sa etiri sluaja kojima je
prisustvovao kada je Gotama u raspravi pobeivao otroumne, vete polemiare (javne debate su bile omiljena zabava u drevnoj Indiji), bilo da su
poreklom plemii, bramani, domaini ili askete.
Na ovo se nadovezuje Buda, koji u razgovoru s bramanom porie da su
etiri stope koje je opisao asketa dovoljne da se izvede zakljuak o veliini
onoga ko ih je ostavio, odnosno da se stekne potpuno poverenje u Budino
probuenje. A zato? Kao to moemo rei da smo bili na njegovom tragu
tek kada, sledei trag, svojim oima ugledamo velikog slona predvodnika,
isto tako sa sigurnou moemo potvrditi da Buda jeste probuen tek kada
202

sami doemo do ploda probuenja, sledei uputstva koja nam je ostavio.

Buda potom u takvom kontekstu izlae itav put vebanja, korak po korak.
No, na poetku postoje dva preduslova, koji sami po sebi ne ine delove
puta, ali su vani kao polazna osnova. Prvi glasi da se u ovom svetu mora
pojaviti Buda kao neko ko je razumeo prirodu ovog sveta i ponovo otkrio
davno zaboravljenu stazu ka osloboenju bia od patnje. Drugi uslov podrazumeva da u svetu postoji Dhamma, uenje o osloboenju i njegovo
objavljivanje drugima, uenje razumljivo po formi i po sadraju, divno
na poetku, divno u sredini, divno na kraju. Tim objavljivanjem ujedno
se otkriva nain potpuno proienog duhovnog ivota kojim se to uenje
pretvara u praksu.
Kada su ispunjena ta dva preduslova, aspirant mora da zadovolji i svojevrsne unutranje uslove. Potrebno je najpre da uopte uje za Dhammu,
da se sretne s njom. Potom, kada je saslua i ona mu se uini loginom i
panje vrednom, stie poverenje u onoga ko ju je objavio. Vano je rei da
u budizmu nema mesta za slepu veru, zbog ega pli re saddha prevodimo kao poverenje, a ne vera, iako u svom izvornom znaenju ta re
osim intelektualne ima i emocionalnu komponentu. Dakle, dovoljno je da
aspirant ono to je uo prihvati kao loginu, upotrebljivu radnu hipotezu,
koju e tokom vebanja da testira i uporeuje sa sopstvenim iskustvom. U
isto vreme, njena inicijalna upeatljivost mu obezbeuje dovoljno entuzijazma i nadahnua, koji e ga nositi i u trenucima potekoa, zbunjenosti,
kad mu se uini da moda nazaduje, umesto da napreduje. Ispunjavanje
ova dva uslova prirodno ga navodi na odluku da otpone vebanje, to je u
govoru opisano kao naputanje doma i odlazak u beskunike, dakle askete. Zato? Zato to mu, u svetlu te nove odluke, svetovni ivot, optereen
mnotvom obaveza koje nemaju veze sa njegovim glavnim ciljem, ostavlja
malo vremena za vebanje. Sem toga, to je ambijent gde esto sve dublje
korene putaju mnoge mentalne neistoe, kao gramzivost, netrpeljivost,
bes, surevnjivost i tako dalje.
Najzad, Buda u ovoj sutti izlae postepeni trening, korak po korak,
koji u jednoj drugoj sutti poredi sa obalom koja nije strma, ve se blago
sputa u okean: Ba kao to okean postepeno postaje sve dublji, bez naglih skokova, isto tako Dhamma i disciplina predstavljaju postupan posao,
postupno vebanje, postupnu praksu. Nema iznenadne provale znanja.
itavo vebanje moe se podeliti u tri odeljka: usavravanje u vrlini, vebanje uma i vebanje u mudrosti ili uvidu. Prvi odeljak (pasus 13, str.
220) opisuje osnovni nivo vebanja, u ispravnom ponaanju ili vrlini, koji
je denisan kroz dobro poznatu formulu pet pravila morala (paa sla).
Ta formula obuhvata nenasilje prema ivim biima, neuzimanje onoga to
pripada drugima, izbegavanje laganja i ostalih naina zloupotrebe moi
203

govora, preljubu (za nezareene) ili seksualne odnose (za monahe) i, na

kraju, upotrebu alkohola, droga ili bilo kojih drugih materija koje utiu
na nau svest. Ako paljivo itamo ovaj deo sutte, recimo deo o nenasilju:
Poto je napustio ubijanje ivih bia, on ne ubija iva bia; kad batinu i
oruje ostavi po strani, blag i dobronameran, ivi on ispunjen saoseanjem
prema svim ivim biima, vidimo da ovo, ali i ostala ovde izloena moralna naela zapravo imaju dve strane. Jedna podrazumeva obuzdavanje,
odustajanje od onoga to je loe, dakle od onoga to ne treba initi, a druga
govori ta treba da inimo, kako da se ponaamo. Nije jedino vano da ne
inimo ono to smatramo loim, ve i da inimo ono to smatramo dobrim,
da se u tome vebamo, a ne samo da mislimo o tome.
U istom odeljku sadrana su i neka druga pravila, iji znaaj nije prevashodno u oblasti morala, ve je pre re o asketskom aspektu moralnog
vebanja za monahe. Potovanje tih pravila obezbeuje unutarnje stanje
jednostavnosti, a time i pravi stav obuzdavanja, koji ivot usmerava ka
oslobaanju, a ne ka vezivanju za ljude i stvari. Svi ovi etiki principi i
uputstva o primerenom asketskom ponaanju zajedno ine temelj za itav
kasniji trening. U nekim suttama Buda ovaj temelj uporeuje sa zemljom,
koja obezbeuje uporite za sve druge aktivnosti na ovom svetu, od zemljoradnje do upravljanja dravom. Bez tog temelja, dalje napredovanje nije
mogue.
Pasus 14 (str. 221) odvodi nas korak dalje, pomerajui teite od spoljnih manifestacija ka onome to bismo mogli nazvati internalizacija vebanja, razvijanje unutarnjeg stava zadovoljenosti i time dubljeg prodiranja u
razvoj i proiavanje sopstvenog uma. Odatle put vodi ka viim stupnjevima svesti i ka istinitom i preciznom razumevanju stvarnosti. Buda ovaj
deo o vebanju u moralu zakljuuje opisom njegovog najvieg stupnja, a
to su srea i mir nastali iz istote savesti: Kad poseduje takvo svojstvo
plemenite vrline, tada u sebi doivljava blaenstvo neporonosti.
Poevi od pasusa 15 (str. 221), Buda govori o prelazu na meditaciju,
to jest na direktno vebanje uma. Opis poinje naporom da se um odri
nepoljuljan u svakodnevnim kontaktima sa drugim ljudima, u uobiajenim
poslovima i situacijama. Za monaha, glavni naglasak ovde je na izbegavanju ili kontrolisanju ulnih elja i mrnje, kao dve najvanije prepreke
koje nastaju zato to smo neprekidno bombardovani ulnim percepcijama
sveta oko nas. Neke od njih nam se dopadaju, druge ne, a prema najveem delu smo indiferentni. Stoga Buda opisuje vrstu treninga koju naziva
obuzdavanje ula (indriya savara) ili straarenje na vratima ula. Ovo
je vrlo vano, jer ula su dominantni faktor koji utie na formiranje naeg
iskustva. Ona u dobroj meri odreuju i mentalna stanja nastala kao rezultat
informacija dobijenih putem ula. No, Buda dobro zna da problem nije u
204

samim ulima, u oku, uhu, nosu, jeziku ili ulu dodira. To su samo receptori, nae take kontakta sa spoljanjim svetom. Onaj ko obrauje te informacije i potom posee za objektima ako su prijatni ili ih odguruje od sebe
kad su neprijatni, drugim reima onaj ko se vrsto vezuje za njih, ko na
osnovu njih stvara nepovoljna mentalna stanja udnje, mrnje, iritiranosti,
zaslepljenosti i tako dalje jeste na um. I zato, ako drimo pod kontrolom
um, draemo pod kontrolom i sva ostala ula (u budizmu se um smatra
estim ulom, odgovornim za registrovanje misli i oseaja).
Kontrola ula sigurno ne podrazumeva njihovo zatvaranje, izbegavanje svakog prizora ili zvuka (jer onda bi, recimo, slepac najlake stigao
do nibbne), nego vetinu da, suoeni s nekim prizorom, ne dopustimo
umu da se, voen udnjom, udubljuje u njegove detalje i pone da gradi
sopstvenu priu, sopstvene fantazije zasnovane na konkretnom objektu
ula. Budinim reima: Kad okom vidi oblik, on se ne vezuje za njegova
obeleja i detalje. Poto ga tetna stanja pohlepe i potitenosti mogu napasti ako oko ostavi bez nadzora, veba njegovo obuzdavanje, straari na
vratima oka, obuzdava oko. Obeleja (nimitta) predstavljaju najuoljivija
svojstva predmeta koji, ako mu se obrati panja bez kontrole, moe raspaliti nepovoljne misli i oseanja. Detalji (anubyanana) jesu pojedinosti
koje mogu nadalje zarobiti nau panju, ukoliko uz prvu percepciju nije
usledilo obuzdavanje. Sintagma stanja pohlepe i potitenosti oznaava
alternativne reakcije udnje i odbojnosti, privlaenja i odbijanja, u odnosu
na objekat ula. I kao to smo usavravanjem u vrlini obezbedili za sebe
blaenstvo neporonosti, obuzdavanjem ula stiemo do jo vieg stupnja, a to je nepomueni mir, dakle opta stabilnost i ravnotea uma ostaju
sutinski nepromenjene, ak i ako se privremeno u umu jave pohlepa ili
mrnja.
Kao to vidimo, faze treninga zahvataju sve dublje slojeve bia, poevi od telesnih postupaka i govora, kao spoljanjih manifestacija naih
stavova i elja, pri emu se pridravamo jasno odreenih pravila. Zatim
dolazimo na nivo unutranjeg iskustva, na nivo uma, odakle svi nai postupci oigledno izviru kao izrazi mentalnih stanja. Na ovom nivou, neprestano motrei na sopstvene postupke i obuzdavajui se da ne inimo ono
to je tetno po nas i druge, na suptilan nain menjamo sopstveni um. To
je pojava koju je moderna neurologija otkrila tek nedavno i nazvala je neuroplasticitet, odnosno sposobnost mozga i nervnog sistema da strukturno
i funkcionalno sami sebe menjaju stvaranjem novih neuronskih veza, kao
i atrojom starih, usled nekorienja i uticaja sredine. Ovim je pobijena
stara neuroloka teorija da struktura mozga posle relativno rane faze u detinjstvu ostaje nepromenjiva.
Naredna faza (opisana u pasusu 16, str. 222) zahvata jo dublje i na205

ziva se jasno razumevanje (sampaaa). Re je o takvoj vrsti znanja,

razumevanja, koje prati svaki na postupak. Umesto da delujemo impulsivno, bez jasne svesti, iz navike, vebamo sebe da sve inimo s punom
sabranou (sati), koja nam ujedno slui kao vodi u postupanju. Jednom
rei, u trenutku dok neto radimo, svesni smo ta inimo i jasno razumemo
zato to inimo. U mnogim Budinim govorima istie se vanost razvijanja
ova dva, vrlo tesno povezana kvaliteta sabranosti i jasnog razumevanja
(sati-sampaaa).
Pozniji komentarski tekstovi analiziraju etiri tipa jasnog razumevanja:
1. Razumevanje svrhe: Pre svakog postupka treba zastati i zapitati se
da li to to nameravamo da uradimo zaista daje rezultat koji imamo na umu
i kakve e posledice taj postupak imati po nas i po druge.
2. Razumevanje prikladnosti: Poto svakako moe postojati vie naina da se neto uradi, treba da razmotrimo koji nas put najbre vodi cilju
u datim okolnostima konkretnog mesta, vremena i naeg, individualnog
karaktera.
3. Razumevanje domena meditacije: Prve dve vrste razumevanja primenjive su i na praktine stvari svakodnevnog ivota. Meutim, ovim tipom razumevanja uvodimo specino budistiki metod razvijanja uma i
spajamo ga upravo s tim svakodnevnim ivotom. Konkretno, ako je neiji domen ili odabrani objekat meditacije prolaznost, obian doruak
moe se iskoristiti i za kontemplaciju o propadljivosti samog tog tela koje
obrokom hranimo. Ili ako se vebamo u sabranosti, tada emo nastojati da
budemo svesni svakog pokreta dok prinosimo hranu ustima, njenog ukusa,
mirisa, oseaja pri vakanju, gutanju i tako dalje. Na taj nain itav ivot
postepeno moemo pretvoriti u polje vebanja, koje ne mora ostati ogranieno samo na formalnu meditaciju u sedeem poloaju. Otuda, kako poduava mudri antideva, uenik uvek sebe treba da pita: Kako bih upravo u
ovim okolnostima mogao da praktikujem meditaciju?
4. Razumevanje stvarnosti: Uklanjanje najdublje iluzije ovekove, a
to je da u sreditu naeg bia postoji, deluje i upravlja jedan veni entitet,
ja ili dua. Prema Budinoj analizi, taj oseaj predstavlja puku mentalnu
konstrukciju, privid, ali nekada vrlo opasan privid, jer iz njega izviru najsnanija negativna stanja uma kao to su bes ili mrnja. Ovde je zapravo
re o tome da dosledno posmatramo sve nae misli i oseaje ne kao neto
to pripada meni, da se sa njima ne idintefikujemo, da ih ne prisvajamo,
ve kao obine mentalne dogaaje, bezline procese, kako bismo oslabili
i na kraju eliminisali duboko ukorenjene misaone i instinktivne egoistike
obrasce.
Ovim smo objasnili naine preliminarnog meditativnog vebanja, ije
plodove na poetku pasusa 17 (str. 222) Buda rekapitulira sledeim rei206

ma: Kad poseduje takva svojstva plemenite vrline i plemenitog obuzdavanja ula, kada poseduje plemenitu sabranost i jasno razumevanje... I
sada stiemo do prvog dela intenzivne faze meditativnog treninga, koja za
cilj ima razvijanje stanja dubokog meditativnog zadubljenja (hna). Prvi
savet monahu, poto je sebe uvrstio u preliminarnim fazama (moralnost
u postupcima, straarenje na vratima ula, sabranost i jasno razumevanje),
u tom kontekstu glasi: Neka ode na neko usamljeno mesto i veba kako bi
najpre savladao pet prepreka koje stoje na putu uspene meditativne prakse
(pasus 18, str. 222). Budui da ove prepreke dre um prikovanim za ulni
svet, za svet udnji, sukoba i konfuzije, tek njihovim potpunim uklanjanjem (o emu e detaljnije biti rei u poglavlju 8) otvara se put ka meditativnim zadubljenjima. Re je o specinim stanjima odravanja panje
na odabranom objektu, kada se um izdie iznad nivoa uobiajene svesti i
ulazi u potpuno nova stanja bivanja. Buda ih je istraivao vrlo pomno, a
kroz sopstveno iskustvo otkrio je da su na delu etiri nivoa zadubljenja,
etiri stupnja duboke meditacije. On ih je ne samo prepoznao, ve je opisao
pojedinane kvalitete uma koji karakteriu svaki stupanj (pasusi 1922, str.
222 i dalje). Radi njihovog potpunijeg razumevanja u odeljku 7 (str. 225)
navodimo i poreenja koja je Buda napravio za svako od njih.
Put ka uvidu i sledstvenom probuenju ne mora da vodi iskljuivo
kroz ovakvo razvijanje koncentracije (samdhi), jer u suttama su opisani i
sluajevi kada bi neki slualac Budinih govora, verovatno sa vrlo povoljnom kammom, dostigao krajnji cilj ve na osnovu toga to je uo uenje.
No, Buda je u svom traganju za probuenjem ovladao i takvim raniranim
stanjima svesti, te ih ovde navodi kao put kojim je u noi probuenja najzad stigao do trostrukog uvida u stvarnost, do tri vrste znanja. Prvo znanje
sainjava seanje na sopstvene prole ivote. Drugo, koje se javlja usled razvijanja posebnog mentalnog kvaliteta koji se naziva duhovno oko (dibba
akkhu), ini razumevanje delovanje zakona kamme na putanju bia kroz
bezbroj egzistencija. Uenik vidi da se u skladu s moralnim kvalitetima
svojih postupaka (kamma) bia zaista preporaaju na razliitim odreditima, bolnim ili prijatnim, u svetovima kojima dominira patnja, preko onih u
kojima su patnja i srea manje-vie u ravnotei, pa sve do svetova krajnjeg
blaenstva. Konano, kao tree znanje, uenik stie uvid u etiri plemenite istine, jasno prepoznaje patnju, udnju kao njen uzrok, iskorenjivanje
udnje kao uslov njenog prestanka, do ega vodi plemeniti osmostruki put.
Tek sticanjem takvog razumevanja uenik dospeva do cilja budistikog puta, jer je iz uma uklonio svaku neistou, um mu je obasjan sjajem
mudrosti, prozreo je privid ega, ja, sopstva, ime je ugasio udnju za novim ivotima u krugu patnje, u krugu sasre. U takvom stanju potpunog
utrnua (nibbna) strasti, smirenja, savrene ravnotee i spokojstva, za
207

njega nema preporaanja. A tek tada, poentira Buda poreenje sa lovcem

na slonove koji je sopstvenim oima ugledao svoj plen, postaje mogue da
uenik na osnovu sopstvenog iskustva potvrdi: Blaeni je potpuno probuen, Dhammu je Blaeni dobro objasnio i Sangha veba na pravi nain.

1. ISPRAVNA, A NE POGRENA PITANJA

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika.
2. A u to vreme potovani Malunkyaputta boravio je u osami, te mu na
um pade ova misao:
Postoje gledita o kojima se Blaeni nije izjasnio, nego ih zanemaruje i odbacuje. To su gledita: ovaj svet je vean i ovaj svet nije vean;
ovaj svet je konaan i ovaj svet je beskonaan; dua i telo su jedno te
isto i dua i telo su razliiti; Tathgata postoji posle smrti, Tathgata
ne postoji posle smrti, Tathgata i postoji i ne postoji posle smrti i Tathgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti. Ta gledita mi Blaeni ne
razjanjava, a to mi se ne svia, niti me zadovoljava. Zato u otii Blaenome, pa u ga pitati da mi razjasni. Ako mi objasni da je ovaj svet vean
ili da ovaj svet nije vean... ili da posle smrti Tathgata niti postoji, niti
ne postoji, onda u nastaviti da ivim isposnikim ivotom pod njegovim
vostvom; ako to ne uini, onda u se odrei isposnikog ivota i vratiti se
u nii, svetovni ivot.
3. A onda, kad je palo vee, potovani Malunkyaputta izae iz osame i
otide do Blaenog. Poto mu se poklonio, sede sa strane, pa ree:
Potovani gospodine, dok sam boravio u osami, na um mi pade ova
misao: Postoje gledita o kojima se Blaeni nije izjasnio... Ako mi ih Blaeni ne razjasni, onda u se odrei isposnikog ivota i vratiti se u nii,
svetovni ivot. Ako Blaeni zna: Svet je vean, neka mi to razjasni; ako
Blaeni zna: Svet nije vean, neka mi to razjasni. A ako Blaeni ne zna ni
da li je svet vean, ni da li nije vean, onda je za onoga ko ne zna i ne vidi
jedino ispravno da kae: Ja niti znam, niti imam uvid.
Ako Blaeni zna: Svet je konaan, ...svet je beskonaan, ...dua i
telo su jedno te isto, ...dua i telo su razliiti, ...Tathgata postoji posle
smrti, ...Tathgata ne postoji posle smrti, ako Blaeni zna: Tathgata i
postoji i ne postoji posle smrti, neka mi to razjasni. A ako Blaeni zna:

208

Tathgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti, neka mi to razjasni. A

ako Blaeni to ne zna, onda je za onoga ko ne zna i ne vidi jedino ispravno
da kae: Ja niti znam, niti imam uvid.
4. Malunkyaputta, jesam li ti ikada rekao: Doi, Malunkyin sine,
ivi kod mene isposnikim ivotom, a ja u ti razjasniti da li je ovaj svet
vean ili nije... ili: Posle smrti Tathgata niti postoji niti ne postoji?
Ne, potovani gaspodine!
Ili si moda ti rekao meni: Gospodine, ja u iveti kod Blaenoga
isposnikim ivotom kad mi Blaeni razjasni da li je svet vean ili nije...
ili: Posle smrti Tathgata niti postoji niti ne postoji?
Ne, potovani gaspodine!
Poto, Malunkyaputta, niti sam ja tako rekao tebi, a ni ti meni, kome
onda prigovara, nerazumni ovee?
5. Malunkyaputta, ko bi god postavio takav uslov da nee iveti isposnikim ivotom dok mu Blaeni ne razjasni ta pitanja taj bi pre umro
nego to bi Usavreni dospeo da mu sve to rastumai. To je ba tako, Malunkyaputta, kao kad bi neko bio ranjen strelom debelo premazanom otrovom, pa kad bi se njegovi prijatelji i rodbina pobrinuli da mu dovedu lekara, hirurga, a ranjenik onda kae: ekajte! Ne dam da mi vadite ovu strelu
pre nego to doznam da li je ovek koji me je ranio pripadnik ratnike, bramanske ili trgovake kaste ili je sluga. Ne dam da mi vadite ovu strelu pre
nego to doznam kako se zove i iz kojeg je plemena... je li visok, nizak ili
srednjeg rasta... je li tamnoput, sme ili ut... iz kojeg je sela ili grada... da
li me je ustrelio iz luka ili iz samostrela... da li je tetiva na luku napravljena
od ivotinjske ili biljne tetive, od kudelje ili od kore drveta... da li je tap
strele grubo ili no obraen... od ega su perca na streli bila napravljena
da li od pera leinara, gavrana, jastreba ili sokola... ime je vrh strele bio
privren ilom vola, bivola, lava ili majmuna... i kojeg oblika je bio taj
vrh strele, iljast, nalik polumesecu, sa kracima ili ravast. Taj bi ovek,
Malunkyaputta, pre umro nego to bi sve to saznao.
Isto tako, ako bi neko rekao: Neu iveti isposnikim ivotom pod
vostvom Blaenog ukoliko mi on ne razjasni: Svet je konaan, ... ili:
Posle smrti Tathgata niti postoji, niti ne postoji, taj bi pre umro pre nego
to bi Tathgata dospeo da mu sve to razjasni.
6. Malunkyaputta, ako postoji gledite: Ovaj svet je vean, svetaki ivot se ne moe iveti; a ako postoji gledite: Ovaj svet nije vean,
svetaki ivot se ne moe iveti. Bilo da postoji gledite: Ovaj svet je
konaan, ili gledite: Ovaj svet nije konaan, i dalje postoji roenje, postoji starost, postoji smrt, postoje tuga, naricanje, bol, alost i oaj, za ije
razaranje jo u ovom ivotu ja dajem uputstva.
209

Ako postoji gledite: Ovaj svet je konaan... Ovaj svet je beskonaan... Dua i telo su jedno te isto... Dua i telo su razliiti... Tathgata
postoji posle smrti... Tathgata ne postoji posle smrti, svetaki ivot se
ne moe iveti... Bilo da postoji gledite: Tathgata i postoji i ne postoji
posle smrti, ili gledite: Tathgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti,
i dalje postoji roenje, postoji starost, postoji smrt, postoje tuga, naricanje,
bol, alost i oaj, za ije razaranje jo u ovom ivotu ja dajem uputstva.
7. Zato, Malunkyaputta, ono to sam ostavio neobjanjeno zapamti kao neobjanjeno, a ono to sam objasnio zapamti kao objanjeno. A
ta sam to ostavio neobjanjeno? Ovaj svet je vean to sam ostavio
neobjanjeno. Ovaj svet nije vean to sam ostavio kao neobjanjeno.
Ovaj svet je konaan to sam ostavio kao neobjanjeno. Ovaj svet je
beskonaan to sam ostavio kao neobjanjeno. Dua i telo su jedno te
isto to sam ostavio kao neobjanjeno. Dua i telo su razliiti to sam
ostavio kao neobjanjeno. Tathgata postoji posle smrti to sam ostavio
kao neobjanjeno. Tathgata ne postoji posle smrti to sam ostavio kao
neobjanjeno. Tathgata i postoji i ne postoji posle smrti to sam ostavio
kao neobjanjeno. Tathgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti to
sam ostavio kao neobjanjeno.
A zato sam to ostavio kao neobjanjeno? Zato to objanjenje ne bi
bilo korisno, jer se ne odnosi na temeljna naela isposnikog ivota, jer ne
vodi do odvraenosti, do naputanja strasti, prestanka, smirenja, vie spoznaje, vrhovne mudrosti i do utrnua. Eto zato to nisam razjasnio.
A ta to, Malunkyaputta, jesam razjasnio? Ovo je patnja, to sam
razjasnio. Ovo je nastanak patnje, to sam razjasnio. Ovo je prestanak
patnje, to sam razjasnio. Ovo je put koji vodi prestanku patnje, to sam
razjasnio. A zato sam to razjasnio? Jer je to razjanjenje korisno, jer se
odnosi na temeljna naela isposnikog ivota, jer vodi odvraenosti, naputanju strasti, prestanku, smirenju, vioj spoznaji, vrhovnoj mudrosti i
utrnuu. Zato sam to razjasnio.
Zbog svega toga, Malunkyaputta, ono to sam ostavio kao neobjanjeno zapamti kao neobjanjeno, a ono to sam objasnio zapamti kao objanjeno. Tako ree Blaeni. Zadovoljan, potovani Malunkyaputta se obradova reima Blaenog.
la-Malunkyaputta sutta Kratki razgovor s Malunkyinim sinom (MN 63)

2. TA JE CILJ DUHOVNOG IVOTA?

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Raagahe, na planini po imenu Leinarev vrh, nedugo poto je Devadatta otiao.

210

Tu se on, u vezi sa Devadattom, ovako obratio monasima:

2. Monasi, recimo da neki ovek iz poverenja u uenje napusti domainski ivot i ode u beskunike, razmiljajui: rtva sam roenja, starenja
i smrti, tuge, naricanja, bola, jada i oaja; rtva sam patnje, plen patnje.
Sigurno da je mogue stii na kraj itavog tog okeana patnje. Poto je
tako otiao u beskunike, stie on dobitak, potovanje i dobar glas. Zadovoljan je zbog tog dobitka, potovanja i dobrog glasa; njegova namera
je ostvarena. Na osnovu toga on hvali sam sebe, a druge kritikuje ovako:
Stekao sam dobitak, potovanje i dobar glas, ali ovi drugi monasi su nepoznati, niko za njih ne zna. Opijaju ga dobitak, potovanje i dobar glas,
te biva sve nepaljiviji, osvaja ga nepaljivost; a kad je nepaljiv, tada ivi
u patnji.
Zamislite sada oveka kome treba dobra drvena graa, koji traga za
dobrom drvenom graom, te tragajui za zdravim drvetom naie na veliko
drvo snanog debla. Onda on, zanemarivi sr stabla, njegov mekani deo,
unutranju koru i spoljanju koru, nasee njegove grane i lie, te ih ponese
mislei da je to sr stabla. Na to ovek dobroga vida, kad ga sretne, kae:
Ovaj dobri ovek ne zna ta je sr stabla, njegov mekani deo, unutranja
kora, spoljanja kora, grane i lie. I tako je, poto mu je bila potrebna dobra drvena graa, tragajui za dobrom drvenom graom, naiao na veliko
drvo snanog debla. Te on, zanemarivi sr stabla, njegov mekani deo,
unutranju koru i spoljanju koru, nasee njegove grane i lie i ponese ih
mislei da je to sr stabla. ta god da je ovaj dobri ovek mislio da napravi
od dobre drvene grae, ovo mu nee posluiti za to. Isto tako, monasi,
kad neki ovek iz poverenja u uenje napusti domainski ivot... tada ivi
u patnji. Takav se monah smatra onim koji je od svetakog ivota uzeo
granje i lie, te se time zadovoljio.
3. A sad, monasi, recimo da neki ovek iz poverenja u uenje napusti
domainski ivot i ode u beskunike, razmiljajui: rtva sam roenja,
starenja i smrti, tuge, naricanja, bola, jada i oaja; rtva sam patnje, plen
patnje. Sigurno da je mogue stii na kraj itavog tog okeana patnje. Poto je tako otiao u beskunike, stie on dobitak, potovanje i dobar glas.
Ali nije zadovoljan zbog tog dobitka, potovanja i dobrog glasa; njegova
namera nije ostvarena. Na osnovu toga on ne hvali sam sebe, niti kritikuje
druge. Ne opijaju ga dobitak, potovanje i dobar glas, te ne biva sve nepaljiviji, ne osvaja ga nepaljivost. A poto je marljiv, usavrava se on
u vrlini. Postaje zadovoljan usavravanjem u vrlini i njegova namera je
ostvarena. Na osnovu toga on hvali sam sebe, a druge kritikuje ovako: Ja
sam pun vrline, dobrog karaktera, ali ovi drugi monasi su nemoralni, loeg karaktera. Tako ga opija usavrenost u vrlini, te biva sve nepaljiviji,

211

osvaja ga nepaljivost; a kad je nepaljiv, tada ivi u patnji.

Zamislite sad oveka kome treba dobra drvena graa, koji traga za
dobrom drvenom graom, te tragajui za zdravim drvetom naie na veliko
drvo snanog debla. Onda on, zanemarivi sr stabla, njegov mekani deo
i unutranju koru, nasee spoljanju koru, te je ponese mislei da je to sr
stabla. Na to ovek dobroga vida, kad ga sretne, kae: Ovaj dobri ovek
ne zna ta je sr stabla... grane i lie. I tako je, poto mu je bila potrebna
dobra drvena graa... nasekao njegovu spoljanju koru, te je poneo mislei
da jeto sr stabla. ta god da je ovaj dobri ovek mislio da napravi od dobre drvene grae, ovo mu nee posluiti za to. Isto tako, monasi, kad neki
ovek iz poverenja u uenje napusti domainski ivot... tada ivi u patnji.
Takav se monah smatra onim koji je od svetakog ivota uzeo spoljanju
koru, te se time zadovoljio.
4. A sad, monasi, recimo da neki ovek iz poverenja u uenje napusti
domainski ivot i ode u beskunike, razmiljajui: rtva sam roenja,
starenja i smrti, tuge, naricanja, bola, jada i oaja; rtva sam patnje, plen
patnje. Sigurno da je mogue stii na kraj itavog tog okeana patnje. Poto
je tako otiao u beskunike, stie on dobitak, potovanje i dobar glas. Ali
on nije zadovoljan zbog tog dobitka, potovanja i dobrog glasa; njegova
namera nije ostvarena... A poto je marljiv, on se usavrava u vrlini. Postaje
zadovoljan usavravanjem u vrlini, ali njegova namera nije ostvarena. Na
osnovu toga on ne hvali sam sebe, niti kritikuje druge. Tako ga ne opija
usavrenost u vrlini, niti biva sve nepaljiviji, ne osvaja ga nepaljivost. A
poto je marljiv, on postie usavrenost u koncentraciji. Postaje zadovoljan
usavrenou u koncentraciji i njegova namera je ostvarena. Na osnovu
toga hvali sam sebe, a druge kritikuje ovako: Ja sam usredsreen, moj um
je sjedinjen, ali ovi drugi monasi nisu usredsreeni, njihov um je rastresen. Tako ga opija usavrenost u koncentraciji, te biva sve nepaljiviji,
osvaja ga nepaljivost; a kad je nepaljiv, tada ivi u patnji.
Zamislite sad oveka kome treba dobra drvena graa, koji traga za
dobrom drvenom graom, te tragajui za zdravim drvetom naie na veliko drvo snanog debla. Onda on, zanemarivi sr stabla i njegov mekani
deo, nasee unutranju koru, te je ponese mislei da je to sr stabla. Na to
ovek dobroga vida, kad ga sretne, kae: Ovaj dobri ovek ne zna ta je
sr stabla... grane i lie. I tako je, poto mu je bila potrebna dobra drvena
graa... nasekao njegovu unutranju koru, te je poneo mislei da je to sr
stabla. ta god da je ovaj dobri ovek mislio da napravi od dobre drvene
grae, ovo mu nee posluiti za to. Isto tako, monasi, kad neki ovek iz
poverenja u uenje napusti domainski ivot... tada ivi u patnji. Takav se
monah smatra onim koji je od svetakog ivota uzeo unutranju koru, te se

212

time zadovoljio.
5. A sad, monasi, recimo da neki ovek iz poverenja u uenje napusti
domainski ivot i ode u beskunike, razmiljajui: rtva sam roenja,
starenja i smrti, tuge, naricanja, bola, jada i oaja; rtva sam patnje, plen
patnje. Sigurno da je mogue stii na kraj itavog tog okeana patnje. Poto je tako otiao u beskunike, stie on dobitak, potovanje i dobar glas.
Ali nije zadovoljan zbog tog dobitka, potovanja i dobrog glasa; njegova
namera nije ostvarena... A poto je marljiv, on se usavrava u vrlini. Postaje
zadovoljan usavravanjem u vrlini, ali njegova namera nije ostvarena... A
poto je marljiv, on postie usavrenost u koncentraciji. Postaje zadovoljan
usavrenou u koncentraciji, ali njegova namera nije ostvarena. Na osnovu toga on ne hvali sam sebe, niti kritikuje druge. Ne opija ga usavrenost
u koncentraciji, niti biva sve nepaljiviji, ne osvaja ga nepaljivost. A poto
je marljiv, on postie znanje i vienje.1 Postaje zadovoljan tim znanjem i
vienjem i njegova namera je ostvarena. Na osnovu toga hvali sam sebe i
kritikuje druge: Ja ivim znajui i videi, ali ovi monasi ive bez znanja i
bez vienja. Tako ga opijaju znanje i vienje, biva sve nepaljiviji, osvaja
ga nepaljivost; a kad je nepaljiv, tada ivi u patnji.
Zamislite sad oveka kome treba dobra drvena graa, koji traga za
dobrom drvenom graom, te tragajui za zdravim drvetom naie na veliko drvo snanog debla. Onda on, zanemarivi sr stabla, nasee njegov
mekani deo, te ga ponese mislei da je to sr stabla. Na to ovek dobroga
vida, kad ga sretne, kae: Ovaj dobri ovek ne zna ta je sr stabla... grane
i lie. I tako je, poto mu je bila potrebna dobra drvena graa... nasekao
njegov mekani deo, te ga je poneo mislei da je to sr stabla. ta god da
je ovaj dobri ovek mislio da napravi od dobre drvene grae, ovo mu nee
posluiti za to. Isto tako, monasi, kad neki ovek iz poverenja napusti domainski ivot... tada ivi u patnji. Takav se monah smatra onim koji je od
svetakog ivota uzeo meki deo, te se time zadovoljio.
6. A sad, monasi, recimo da neki ovek iz poverenja u uenje napusti
domainski ivot i ode u beskunike, razmiljajui: rtva sam roenja,
starenja i smrti, tuge, naricanja, bola, jada i oaja; rtva sam patnje, plen
patnje. Sigurno da je mogue stii na kraj itavog tog okeana patnje. Po1 Na ovom mestu se misli na sticanje psihikih moi kakve je stekao i Budin glavni neprijatelj Devadatta i upravo one su se pokazale nepremostivom preprekom za njega. Meu
te moi spadaju: seanje na svoje prole zivote, vienje razliitih dimenzija u kojima se preporaaju i ive bia, pojavljivanje na razliitim mestima u isto vreme, hodanje po vodi ili
prolaenje kroz zidove, itanje misli drugih ljudi i tako dalje. Sve su ovo (da tako kaemo)
sporedni rezultati meditativnog oplemenjivanja uma i nisu njegov glavni cilj. Zameniti ih
za glavni cilj vebanja predstavlja ozbiljnu zabludu i znai da smo se ulovili u zamku koju
nam je na ego postavio.

213

to je tako otiao u beskunike, stie on dobitak, potovanje i dobar glas.

Ali nije zadovoljan zbog tog dobitka, potovanja i dobrog glasa; njegova
namera nije ostvarena... A poto je marljiv, on se usavrava u vrlini. Postaje
zadovoljan usavravanjem u vrlini, ali njegova namera nije ostvarena... A
poto je marljiv, on postie usavrenost u koncentraciji. Postaje zadovoljan usavrenou u koncentraciji, ali njegova namera nije ostvarena... A
poto je marljiv, postie znanje i vienje. Postaje zadovoljan tim znanjem
i vienjem, ali njegova namera nije ostvarena. Na osnovu toga on ne hvali
sam sebe, niti kritikuje druge. Ne opijaju ga znanje i vienje, niti biva sve
nepaljiviji, ne osvaja ga nepaljivost. A poto je marljiv, postie trajno
osloboenje. I tada je nemogue da monah nazaduje u odnosu na trajno
osloboenje.
Zamislite sad oveka kome treba dobra drvena graa, koji traga za
dobrom drvenom graom, te tragajui za zdravim drvetom naie na veliko
drvo snanog debla. Onda on nasee samo sr stabla, te ga ponese znajui
da je to sr stabla. Na to ovek dobroga vida, kad ga sretne, kae: Ovaj
dobri ovek zna ta je sr stabla, ta je njegov mekani deo, ta unutranja,
a ta spoljanja kora, i ta su njegove grane i lie. I tako je, poto mu je
bila potrebna dobra drvena graa, tragajui za dobrom drvenom graom,
naiao na veliko drvo snanog debla. Onda je nasekao njegovu sr, te je
poneo znajui da je to sr stabla. ta god da je ovaj dobri ovek mislio
da napravi od dobre drvene grae, ovo e mu posluiti za to. Isto tako,
monasi, kad neki ovek iz poverenja u uenje napusti domainski ivot...
A poto je marljiv, on postie trajno osloboenje. I tada je nemogue da
monah nazaduje u odnosu na trajno osloboenje.
7. Zato, monasi, ovaj svetaki ivot nema dobitak, potovanje i dobar
glas kao svoju svrhu, niti usavravanje vrline kao svoju svrhu, niti usavravanje koncentracije kao svoju svrhu, niti znanje i vienje kao svoju
svrhu. Samo je nepokolebljivo osloboenje uma cilj svetakog ivota, to je
njegova sr i njegov vrhunac.
Ovako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.
Mah-saropma sutta Dugi govor o poreenju sa sri stabla (MN 29, odlomak)

3. HLAENJE STRASTI

U Svatthiju.
Monasi, ako bi vas askete, sledbenici drugih uitelja ovako pitali:
Prijatelji, koja je svrha ivljenja svetakog ivota pod vostvom askete
Gotame? suoeni s takvim pitanjem, ovako bi trebalo da odgovorite:

214

Prijatelji, svrha ivljenja svetakog ivota pod vostvom Blaenog jeste

hlaenje strasti.
Monasi, ako bi vas potom askete, sledbenici drugih uitelja ovako pitali: Postoji li nain, prijatelji, postoji li put ka hlaenju strasti? suoeni
s takvim pitanjem, ovako bi trebalo da odgovorite: Postoji nain, prijatelji,
postoji put ka hlaenju strasti.
A ta je nain, monasi, ta je put ka hlaenju strasti? To je ovaj Plemeniti osmostruki put, dakle ispravno razumevanje, ispravna namera,
ispravan govor, ispravni postupci, ispravno zaraivanje za ivot, ispravan
napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija. To je nain, monasi,
to je put ka hlaenju strasti. Monasi, ako bi vas askete, sledbenici drugih
uitelja ovako pitali, tako treba da im odgovorite.
[Ili im moete drugaije odgovoriti:] Svrha je... uklanjanje prepreka...
iskorenjivanje latentnih sklonosti... potpuno razumevanje toka preporaanja... odbacivanje neistoa... dostizanje ploda osloboenja kroz razumevanje... savreno znanje i vienje... svrha ivljenja svetakog ivota pod
vostvom Blaenog jeste potpuno osloboenje, bez prianjanja.
Monasi, ako bi vas potom askete, sledbenici drugih uitelja ovako pitali: Postoji li nain, prijatelji, postoji li put ka potpunom osloboenju, bez
prianjanja? suoeni s takvim pitanjem, ovako bi trebalo da odgovorite:
Postoji nain, prijatelji, postoji put ka potpunom osloboenju, bez prianjanja.
A ta je nain, monasi, ta je put ka potpunom osloboenju, bez prianjanja? To je ovaj Plemeniti osmostruki put, dakle ispravno razumevanje...
ispravna koncentracija. To je nain, monasi, to je put ka potpunom osloboenju, bez prianjanja.
Monasi, ako bi vas askete, sledbenici drugih uitelja ovako pitali, tako
treba da im odgovorite.
Aatitthiyapeyyla-vagga O sledbenicima drugih uitelja (SN 45:4148)

4. DUHOVNO PRIJATELJSTVO

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u plemenu Sakya,

u gradu po imenu Ngaraka. Onda potovani nanda otide do Blaenog.
Poto je stigao, pokloni mu se, sede sa strane i ovako ree:
Potovani gospodine, dobro prijateljstvo, dobro saputnitvo, dobro
drugarstvo ini polovinu svetakog ivota.
Nije tako, nanda! Nije tako, nanda! Dobro prijateljstvo, dobro
saputnitvo, dobro drugarstvo jeste itav svetaki ivot. Kada monah ima
dobrog prijatelja, dobrog saputnika, dobrog druga, treba oekivati da e

215

razvijati i negovati Plemeniti osmostruki put.

A kako, nanda, monah koji ima dobrog prijatelja, dobrog saputnika,
dobrog druga razvija i neguje Plemeniti osmostruki put? Tako to, nanda,
monah razvija ispravno razumevanje, zasnovano na osami, obestraenosti
i prestanku, tako to napreduje u oslobaanju. On razvija ispravnu nameru... ispravan govor... ispravne postupke... ispravno zaraivanje za ivot...
ispravan napor... ispravnu sabranost... ispravnu koncentraciju, zasnovanu
na osami, obestraenosti i prestanku, tako to napreduje u oslobaanju.
Na taj nain, nanda, monah koji ima dobrog prijatelja, dobrog saputnika,
dobrog druga razvija i neguje Plemeniti osmostruki put.
I na sledei nain, nanda, moe se razumeti kako dobro prijateljstvo,
dobro saputnitvo, dobro drugarstvo jeste itav svetaki ivot. Oslanjajui
se na mene kao dobrog prijatelja, nanda, bia podlona smrti oslobaaju
se smrti; bia podlona tuzi, naricanju, patnji, jadu i oaju oslobaaju se
tuge, naricanja, patnje, jada i oaja. Na taj nain, nanda, moe se razumeti kako dobro prijateljstvo, dobro saputnitvo, dobro drugarstvo jeste itav
svetaki ivot.
Upaha suta Polovina (svetakog ivota) (SN 45:2)

5. PLEMENITI OSMOSTRUKI PUT

Kraj Svatthija.
Monasi, poduiu vas, razjasniu vam Plemeniti osmostruki put. Sluajte i dobro zapamtite, a ja u vam govoriti.
Da, potovani gospodine, odgovorie monasi Blaenom. A on nastavi:
Monasi, ta je to Plemeniti osmostruki put? On se sastoji od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnih postupaka, ispravnog zaraivanja za ivot, ispravnog napora, ispravne sabranosti i
ispravne koncentracije.
A ta je to, monasi, ispravno razumevanja? Prepoznavanje patnje,
prepoznavanje nastanka patnje, prepoznavanje prestanka patnje i prepoznavanje puta koji vodi prestanku patnje, to se, monasi, naziva ispravno
razumevanje.
Monasi, a ta je to ispravna misao? Misao o obuzdavanju, misao o
nemrnji, misao o nenasilju, to se, monasi, naziva ispravna misao.
Monasi, a ta je to ispravan govor? Odustajanje od laganja, odustajanje od ogovaranja, odustajanje od uvreda, odustajanje od naklapanja, to se,
monasi, naziva ispravan govor.
Monasi, a ta su to ispravni postupci? Odustajanje od ubijanja, odusta-

216

janje od krae, odustajanje od nedolinih seksualnih odnosa, to se, monasi,

naziva ispravni postupci.
Monasi, a ta je to ispravno zaraivanje za ivot? Kada plemeniti uenik odustane od pogrenog ivljenja i za svoj ivot zarauje na ispravan
nain,2 to se, monasi, naziva ispravno zaraivanje za ivot.
Monasi, a ta je to ispravan napor? Kada, monasi, monah zane u sebi
elju, trudi se, ulae napor, nadahnjuje sebe i stremi ka tome da jo nenastala loa i tetna mentalna stanja uopte ne nastanu; zane u sebi elju, trudi se, ulae napor, nadahnjuje sebe i stremi ka tome da ukloni ona ve nastala loa i tetna mentalna stanja; zane u sebi elju, trudi se, ulae napor,
nadahnjuje sebe i stremi ka tome da nastanu jo nenastala dobra i korisna
mentalna stanja; zane u sebi elju, trudi se, ulae napor, nadahnjuje sebe i
stremi ka tome da traju, bez konfuzije, da se umnoavaju, potpuno razviju,
uveavaju i dozreju ona ve nastala dobra i korisna mentalna stanja. To se,
monasi, naziva ispravni napor.
Monasi, a ta je to ispravna sabranost? Kada, monasi, monah ivi kontemplirajui telo kao telo, marljiv, proet jasnim razumevanjem i sabran,
odloivi sa strane enju i potitenost u odnosu na ovaj svet; ivi on kontemplirajui oseaje kao oseaje, marljiv, proet jasnim razumevanjem i
sabran, odloivi sa strane enju i potitenost u odnosu na ovaj svet; ivi
kontemplirajui um kao um, marljiv, proet jasnim razumevanjem i sabran, odloivi sa strane enju i potitenost u odnosu na ovaj svet; ivi
kontemplirajui objekte uma kao objekte uma, marljiv, proet jasnim razumevanjem i sabran, odloivi sa strane enju i potitenost u odnosu na
ovaj svet. To se, monasi, naziva ispravna sabranost.
Monasi, a ta je to ispravna koncentracija? Kada, monasi, sasvim
obuzdanih ula, bez mentalnih neistoa, monah ue i ostane na prvom
stupnju zadubljenja, koji je praen usmerenou misli i istraivanjem, uz
ushienje i zadovoljstvo roeno iz osame. Smirivanjem usmerenosti misli
i istraivanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakteriu kako samopouzdanje i sabranost uma, osloboenog usmerenosti
misli i istraivanja, tako i ushienje i zadovoljstvo roeni iz koncentracije.
Bleenjem i ushienja, monah ostaje spokojan, svestan i jasno razumevajui, uz ziki oseaj zadovoljstva. Tako on ulazi i ostaje na treem stupnju
zadubljenja, o kojem plemeniti kau: Spokojan i svestan, ima on prijatno
boravite. Naputanjem zadovoljstva i bola kao i ranijim nestankom radosti i alosti monah ulazi i ostaje na etvrtom stupnju zadubljenja, koje
nije ni bolno ni prijatno, a u sebe ukljuuje proienje sabranosti zahvaljujui spokojstvu uma. To se, monasi, naziva ispravna koncentracija.
2 Ne povreuje druga bia, to znai da, na primer, ne radi kao mesar, trgovac alkoholom ili orujem.

217

Vibhanga sutta Razjanjenje (SN 48:8)

6. POSTUPNO VEBANJE

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika.
2. A onda se usred dana braman nussoni izvezao iz Svatthija u
beloj koiji, koju su vukle bele kobile. On usput naie na lutalicu Pilotiku,
pa ga upita:
Odakle to uitelj Vahyana dolazi usred dana?3
Gospodine, iao sam da posetim asketu Gotamu.
ta uitelj Vahyana misli o Gotaminoj mudrosti? Je li on mudar
ili nije?
Gospodine, ko sam ja da procenjujem mudrost askete Gotame? Svakako, onaj ko procenjuje mudrost askete Gotame, mora mu biti ravan.
Uitelj Vahyana zaista obilato hvali asketu Gotamu.
Gospodine, ko sam ja da hvalim asketu Gotamu? Oni koji su hvale
vredni hvale asketu Gotamu kao najboljeg meu bogovima i ljudima.
A koji su razlozi da uitelj Vahyana ima toliko poverenje u asketu
Gotamu?
3. Gospodine, zamislite mudrog lovca na slonove koji se zaputi u
umu gde borave slonovi i u njoj ugleda veliki otisak slonove stope, dugaak i irok. On bi zakljuio: Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika. Isto tako, kada sam video etiri stope askete Gotame, zakljuio sam:
Blaeni je potpuno probuen, Dhammu je Blaeni dobro objasnio i Sang
ha veba na pravi nain. A koje su to etiri stope?
4. Gospodine, ovde sam sretao neke obrazovane plemie, znalce, koji
poznaju uenja drugih, precizne u raspravi poput savrenih strelaca. Oni
idu unaokolo i zapravo pobijaju gledita drugih svojim otrim umom. Kada
uju: Asketa Gotama e posetiti to i to selo ili grad, oni onda kuju plan:
Otii emo do askete Gotame i postaviti mu ovakvo pitanje. Ako na njega
odgovori ovako, tada emo njegovo uenje pobiti na ovaj nain; a ako na
pitanje odgovori ovako, tada emo njegovo uenje pobiti na onaj nain.
Onda im jave: Asketa Gotama stigao je u to i to selo ili grad. I zaista
odu do askete Gotame, a ovaj ih uputi, podstakne, obodri i ohrabri govorom o Dhammi. Poto ih je asketa Gotama uputio, podstaknuo, obodrio
i ohrabrio govorom o Dhammi, oni vie nemaju nikakva pitanja da mu
postave, pa kako bi onda mogli da pobiju njegovo uenje? Oni zapravo postanu njegovi uenici. Kada sam video ovu stopu askete Gotame, zakljuio
3

218

Vahyana je ime Pilotikinog klana.

sam: Blaeni je potpuno probuen, Dhammu je Blaeni dobro objasnio i

Sangha veba na pravi nain.
5. Dalje, sretao sam neke uene bramane, otroumne... Zapravo, oni
takoe postanu njegovi uenici. Kada sam video ovu drugu stopu askete
Gotame, zakljuio sam: Blaeni je potpuno probuen...
6. Dalje, sretao sam neke uene domaine, otroumne... Zapravo, oni
takoe postanu njegovi uenici. Kada sam video ovu treu stopu askete
Gotame, zakljuio sam: Blaeni je potpuno probuen...
7. Dalje, sretao sam neke uene askete, otroumne... oni vie nemaju
nikakva pitanja da mu postave, pa kako bi onda mogli da pobiju njegovo
uenje? Zapravo, oni pitaju asketu Gotamu da ih uini monasima, a on to
prihvati. Nedugo poto su otili u beskunike, boravei u samoi, u osami,
paljivi, marljivi, odluni, oni ubrzo dostiu taj nenadmani cilj svetakog ivota, zbog kojeg sinovi uglednih porodica naputaju dom i odlaze u
beskunike; a kada ga ostvare, u njemu i ostaju. I tada kau: Skoro smo
bili izgubljeni, skoro smo bili potpuno propali, jer ranije smo tvrdili da
smo askete, iako to nismo bili; tvrdili smo da smo bramani, iako to nismo
bili; tvrdili smo da smo arahanti, iako to nismo bili. Ali sada jesmo askete,
jesmo bramani, jesmo arahanti. Kada sam video ovu etvrtu stopu askete
Gotame, zakljuio sam: Blaeni je potpuno probuen...
I tako, kada sam video te etiri stope askete Gotame, zakljuio sam:
Blaeni je potpuno probuen, Dhammu je Blaeni dobro objasnio i
Sangha veba na pravi nain.
8. Kad ovo bi reeno, braman nussoni sie sa svoje bele koije,
koju su vukle bele kobile, prebaci gornji ogrta preko samo jednog ramena
i sklopi ruke u znak potovanja u pravcu gde je boravio Blaeni, te izgovori
ove rei tri puta: Potovanje Blaenome, usavrenome i potpuno probuenome! Potovanje Blaenome, usavrenome i potpuno probuenome!
Potovanje Blaenome, usavrenome i potpuno probuenome! Zatim pomisli: Moda bih mogao posetiti uitelja Gotamu i porazgovarati s njim.
9. Onda braman nussoni otide do Blaenog i srdano ga pozdravi.
Poto utivi i prijateljski razgovor bi zavren, sede on sa strane i ispria
Blaenome itav svoj razgovor s lutalicom Pilotikom. Na to mu Blaeni
odgovori:
Na toj taki, bramane, poreenje sa otiskom stope slona nije izvedeno do kraja. Da bi saznao kako je to mogue uiniti, sluaj i dobro pazi ta
u ti rei.
Da, gospodine, odgovori braman nussoni. A Blaeni nastavi
ovim reima:

219

10. Bramane, zamisli mudrog lovca na slonove koji se zaputi u umu

gde borave slonovi i u njoj ugleda veliki otisak slonove stope, dugaak i
irok. Mudar lovac jo ne bi zakljuio: Zaista, ovo je otisak stope slona
predvodnika. A zato? U umi ima i slonica s velikim stopama, a to je
moda trag jedne od njih. On dalje prati taj trag kroz umu i ugleda veliki
otisak slonove stope, dugaak i irok, kao i tragove zuba visoko na stablu.
Mudar lovac jo ne bi zakljuio: Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika. A zato? U umi ima i visokih slonica sa snanim zubima i velikim
stopama, ovo je moda trag jedne od njih. On dalje prati taj trag kroz umu
i ugleda veliki otisak slonove stope, dugaak i irok, tragove zuba visoko
na stablu, kao i tragove kljova. Mudar lovac jo ne bi zakljuio: Zaista,
ovo je otisak stope slona predvodnika. A zato? U umi ima i visokih slonica sa snanim kljovama i velikim stopama, ovo je moda trag jedne od
njih. On dalje prati taj trag kroz umu i ugleda veliki otisak slonove stope,
dugaak i irok, tragove zuba visoko na stablu, tragove kljova i polomljene
grane. Isto tako, ugleda on tog slona predvodnika u podnoju drveta ili na
istini, kako hoda unaokolo, sedi ili lei. Tek tada on zakljuuje: Ovo je
veliki slon predvodnik.
11. Isto tako, bramane, Tathgata se pojavljuje na ovome svetu, usavren, potpuno probuen, ispravnog znanja i vladanja, srean, dobro upuen znalac svetova, nenadmani vodi onima kojima je potreban putokaz,
uitelj boanskim i ljudskim biima, prosvetljen i blagosloven. Snagom
vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle
duhove, boanstva, pokolenja isposnika i svetenika, bogova i ljudi. On
propoveda uenje i slovom i duhom, divno na poetku, divno u sredini,
divno na kraju; on upuuje na potpuno savren i proien svetaki ivot.
12. Onda domain, domainov sin ili neko roen u drugom klanu uje
to uenje. Kad uje uenje, on zadobija poverenje u Tathgatu. Kad poseduje poverenje, on ovako razmilja: Domainski ivot je skuen, pranjav put. Svetaki ivot je poput irokog polja. Nije lako, ivei kod kue,
praktikovati svetaki ivot potpuno savren, potpuno ist, nalik uglaanoj
koljki. ta bi bilo ako bih obrijao kosu i bradu, obukao uti ogrta, napustio domainski ivot i otiao u beskunike? Zatim, napustivi mali ili
veliki imetak, napustivi mali ili veliki krug roaka, on obrije kosu i bradu,
obue uti ogrta, naputa domainski ivot i odlazi u beskunike.
13. Poto je otiao u beskunike i prolazi kroz monako vebanje i nain ivota, poto je napustio ubijanje ivih bia, on vie ne ubija iva bia;
kad batinu i oruje ostavi po strani, blag i dobronameran, ivi on ispunjen
saoseanjem prema svim ivim biima. A poto je napustio uzimanje onoga to mu nije dato, vie ne uzima ono to mu nije dato; uzima samo ono
220

to mu se da, oekuje samo ono to mu se da; bez krae ivi on u istoti.

A poto je napustio intimne odnose, pridrava se celibata, ivi odvojeno,
odustao je od grube prakse seksualnog snoaja.
A poto je napustio laganje, on ne lae; govori istinu, vrsto se dri
istine, poverljiv i pouzdan, nije obmanjiva ovoga sveta. A poto je napustio zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono to je
uo ovde, kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono to
je uo tamo, kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako on spaja podeljene,
podstie prijateljstvo, uiva u slozi, raduje se slozi, ushiuje se slogom, govori rei koje idu u prilog slozi. A poto je napustio grube rei, ne izgovara
grube rei; govori rei koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu
pravo do srca, utive su, poeljne za mnoge i s njima su saglasni mnogi.
A poto je napustio naklapanje, on ne pria iz dokolice; govori u pravo
vreme, govori injenice, govori o onome to jeste dobro, govori o uenju i
praksi; u pravo vreme govori rei koje su vredne da se zapamte, razlone,
umerene i korisne.
Takoe, odustao je od unitavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustao je od jela nou i izvan propisanog vremena.4 Odustao
je od plesa, pevanja, sviranja i pozorinih predstava. Odustao je od noenja
venaca, korienja mirisa i ulepavanja balzamima. Odustao je od visokih
i luksuznih leajeva. Odustao je od primanja zlata i srebra. Odustao je od
primanja sirovog zrna. Odustao je od primanja sirovog mesa. Odustao je
od primanja ena i devojica. Odustao je od primanja robova i ropkinja.
Odustao je od primanja koza i ovaca. Odustao je od primanja ivine i svinja. Odustao je od primanja slonova, stoke i kobila. Odustao je od primanja
njiva i livada. Odustao je od izvravanja tuih naloga i prenoenja poruka.
Odustao je od kupovanja i prodavanja. Odustao je od lanih utega, lanih
metala i lanih mera. Odustao je od varanja, obmanjivanja, podvaljivanja
i lukavstva. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljakanja i nasilja.
14. Zadovoljan je ogrtaem koji titi njegovo telo i dobijenom hranom
kojom umiri glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrta i zdelu.
Kao i ptici to su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i
monah zadovoljan ogrtaem koji titi njegovo telo i dobijenom hranom
kojom umiri glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo te stvari. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline, tada u sebi doivljava blaenstvo
neporonosti.
15. Kad okom vidi oblik, on se ne vezuje za njegova obeleja i detalje.
4 Prema kodeksu, vreme jela za monahe je izmeu zore i podneva. Od podneva do naredne zore doputeno je uzimanje samo tenosti.

221

Poto ga mogu napasti tetna stanja pohlepe i potitenosti ako oko ostavi
bez nadzora, veba njegovo obuzdavanje, straari na vratima oka, obuzdava oko. Kada uhom uje zvuk.. Kada nosom oseti miris... Kada jezikom
oseti ukus... Kada telom dodirne neki predmet... Kada umom prepozna
neki mentalni sadraj, on se ne vezuje za njegova obeleja i detalje. Poto
ga mogu napasti tetna stanja pohlepe i potitenosti ako um ostavi bez nadzora, veba njegovo obuzdavanje, straari na vratima uma, obuzdava um.
Kad poseduje takvo plemenito obuzdavanje ula, tada u sebi doivljava
nepomueno blaenstvo.
16. Kad odlazi i kad dolazi, monah to radi s jasnim razumevanjem;
kad gleda pravo i kad gleda u stranu, radi to s jasnim razumevanjem; kad
savija i kad prua svoje udove, radi to s jasnim razumevanjem; kad nosi na
sebi ogrta i u ruci posudu za proenje hrane, radi to sa jasnim razumevanjem; kad jede, pije, vae i osea ukus hrane, radi to sa jasnim razumevanjem; kad obavlja nudu, radi to sa jasnim razumevanjem; kad hoda, stoji,
sedi, lee da spava, budi se, govori i uti, radi to sa jasnim razumevanjem.
17. Kad poseduje takva svojstva plemenite vrline i plemenitog obuzdavanja ula, kada poseduje plemenitu sabranost i jasno razumevanje, tada
boravi na osamljenom mestu: u umi, podnoju drveta, planini, klisuri,
peini, mestu za kremaciju, gustoj dungli, na proplanku, u stogu sena.
18. Kada se vrati iz sakupljanja hrane, poto je jeo, seda prekrtenih
nogu, uspravnog tela i usredsreene panje. Naputajui pohlepu za ovim
svetom, ivi on uma osloboenog pohlepe; um svoj proiuje od pohlepe.5 Naputajui zlovolju i mrnju, ivi on uma osloboenog zlovolje, stalo
mu je do dobrobiti svih ivih bia; um svoj proiuje od zlovolje i mrnje.
Naputajui tromost i pospanost, ivi on osloboen tromosti i pospanosti, vidi svetlost, a ne tamu, svestan i proet jasnim razumevanjem; um
svoj proiuje od tromosti i pospanosti. Naputajui uznemirenost i kaja
nje, ivi on neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj proiuje od
uznemirenosti i kajanja. Naputajui sumnju, ivi on tako to je prevaziao
sumnju, ne dvoumi se o tome koja su povoljna mentalna stanja; um svoj
proiuje od sumnje.
19. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, ovih pet nesavrenosti
uma koje slabe mudrost, potpuno odvojen od zadovoljstava ula, odvojen
od nepovoljnih mentalnih stanja, on dospeva na prvi stupanj zadubljenja
i ostaje na njemu: ushienje i zadovoljstvo raaju se iz osame, praeni
usmerenou misli i istraivanjem. Ovo se, bramane, naziva stopa TathgaPohlepa (abhiha) ovde jeste sinonim za ulnu elju, udnju za ulnim zadovoljstvima (kamahanda), koja se navodi kao prva u standardnoj formulaciji pet osnovnih
prepreka ka probuenju.
5

222

te, trag Tathgate, neto na emu je Tathgata ostavio beleg, ali plemeniti
uenik jo uvek ne izvodi zakljuak: Blaeni je potpuno probuen, Dham
mu je Blaeni dobro objasnio i Sangha veba na pravi nain.6
20. Dalje, smirivanjem usmerenosti uma i istraivanja monah dospeva
na drugi stupanj zadubljenja i ostaje na tom stupnju, koji karakteriu kako
unutarnje stiavanje i sabranost svesti, osloboene usmerenosti uma i istraivanja, tako i ushienje i zadovoljstvo roeni iz koncentracije. I ovo se,
bramane, naziva stopa Tathgate... ali plemeniti uenik jo uvek ne izvodi
zakljuak: Blaeni je potpuno probuen...
21. Dalje, prestankom ushienja, monah boravi u spokojstvu, sa sabranou i jasnim razumevanjem, i sa zikim oseajem zadovoljstva.
On dospeva na trei stupanj zadubljenja, i ostaje na tom stupnju, o kojem
plemeniti kau: Spokojan i svestan, ima on prijatno boravite. I ovo se,
bramane, naziva stopa Tathgate... ali plemeniti uenik jo uvek ne izvodi
zakljuak: Blaeni je potpuno probuen...
22. Dalje, naputanjem zadovoljstva i bola kao i ranijim nestankom
uznesenosti i nespokojstva monah dospeva na etvrti stupanj zadubljenja
i ostaje na tom stupnju, koji karakterie istota sabranosti nastala zahvaljujui spokojstvu; ni zadovoljstvo, ni bol. I ovo se, bramane, naziva stopa
Tathgate... ali plemeniti uenik jo uvek ne izvodi zakljuak: Blaeni je
potpuno probuen...
23. Kada je njegov um postao tako usredsreen, proien, blistav,
lien i najmanje neistoe (upakkilesa), gibak, prilagodljiv, postojan i
utihnuo, usmerava ga on ka znanju o svojim prolim ivotima. Sea se on
mnotva prolih ivota, to jest jednog roenja, dva, tri, etiri, pet roenja,
deset roenja, dvadeset, trideset, etrdeset, pedeset roenja, sto roenja,
hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona irenja
kosmosa, mnogih eona skupljanja i irenja kosmosa. Tada sam se tako
zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i
doivljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga ivota. Nestavi iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. A tamo sam se
ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se
hranio i doivljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga ivota. Nestavi iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. Tako se on
sea mnotva svojih prolih ivota u celini i do detalja. I ovo se, bramane,
naziva stopa Tathgate... ali plemeniti uenik jo uvek ne izvodi zakljuak:
Blaeni je potpuno probuen...
6 On ne dolazi do takvog zakljuka o trostrukom dragulju zato to su za zadubljenja i
(nie) neposredno znanje znali i oni koji nisu sledili Budino uenje.

223

24. Kada je njegov um postao tako usredsreen, proien, blistav, lien i najmanje neistoe, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava
ga on ka znanju o umiranju i ponovnom raanju bia. I vidi duhovnim
okom (dibba-akkhu), proienim i nadmonim u odnosu na ziko
bia kako umiru i ponovo se raaju, te uvia kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojim postupcima: Ova
bia koja su loe postupala telom, govorom i milju, koja su klevetala
plemenite, imala pogrena stanovita i postupala u skladu s tim pogrenim
stanovitima posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu
oskudice, na loem odreditu, u niim svetovima, u istilitu. Ali neka druga bia koja su dobro postupala telom, govorom i milju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovita i postupala su u skladu
s tim ispravnim stanovitima posle sloma tela, posle smrti, ponovo su
se rodila na dobrom odreditu, na nebu. Tako vidi duhovnim okom,
proienim i nadmonim u odnosu na ziko bia kako umiru i ponovo se raaju i uvia kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i
nesrena u skladu sa svojim postupcima. I ovo se, bramane, naziva stopa
Tathgate... ali plemeniti uenik jo uvek ne izvodi zakljuak: Blaeni je
potpuno probuen...
25. Kada je njegov um postao tako usredsreen, proien, blistav,
lien i najmanje neistoe, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o razaranju mentalnih neistoa (sava). Vidi, kao
da mu je pred oima: Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je
prestanak patnje... Ovo je put koji vodi okonanju patnje... Postoje mentalne neistoe... Ovo je nastanak mentalnih neistoa... Ovo je prestanak
mentalnih neistoa... Ovo je put koji vodi nestanku mentalnih neistoa.
I ovo se, bramane, naziva stopa Tathgate, trag Tathgate, neto na emu je
Tathgata ostavio beleg, ali plemeniti uenik jo uvek ne izvodi zakljuak:
Blaeni je potpuno probuen, Dhammu je Blaeni dobro objasnio i Sang
ha veba na pravi nain.
26. Kad on zna tako, kada vidi tako, njegov um biva osloboen izliva
ulnosti (kmsava), osloboen izliva bivanja (bhavsava), osloboen izliva neznanja (avisava). Sa ovim oslobaanjem javlja se znanje: Osloboen sam. On uvia: Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki
ivot, zadatak je obavljen. Nieg vie nema da se uradi na ovome svetu.
I ovo se, bramane, naziva stopa Tathgate, trag Tathgate, neto na
emu je Tathgata ostavio beleg. Na ovoj taki plemeniti uenik zakljuuje: Blaeni je potpuno probuen, Dhammu je Blaeni dobro objasnio
i Sangha veba na pravi nain. Na ovoj je taki, bramane, poreenje sa
otiskom stope slona izvedeno do kraja.

224

27. Kad ovo bi reeno, braman nussoni ree Blaenome:

Odlino, uitelju Gotamo! Odlino! Ba kao kad bi neko ispravio neto to je do tada stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome
ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako
je uitelj Gotama na vie razliitih naina razjasnio Dhammu. Uzimam
uitelja Gotamu kao utoite, njegovo uenje i zajednicu monaha kao utoite. Neka me uitelj Gotama prihvati kao svog nezareenog sledbenika
koji, od sad pa do kraja ivota, pronae svoje utoite!
la-hatthipadopama sutta Malo poreenje sa stopom slona (MN 27)

7. VII STUPNJEVI VEBANJA

12. A ta jo treba uiniti? Monasi, tada monah odlazi na osamljeno,

mirno mesto: u umu, u podnoje drveta, u planinu, klisuru, peinu, na
mesto za kremaciju, u gustu dunglu, na proplanak, do stoga sena.
13. Kada se vrati iz sakupljanja hrane, poto je jeo, seda prekrtenih
nogu, uspravnog tela i usredsreene panje. Naputajui pohlepu za ovim
svetom... [isto kao u prethodnom odeljku, pasus 18]... um svoj proiuje
od sumnje.
14. Monasi, zamislite oveka koji hoe da uzme novac u zajam i pokrene sopstveni posao. Onda mu se taj posao razvije, tako da je u stanju
da vrati pozajmicu i jo mu ostane dovoljno da izdrava svoju enu. Kad
na to pomisli, ovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite oveka koji
je bolestan, mui ga teka, po ivot opasna bolest, tako da nije u stanju ni
da jede i telo mu je malaksalo. Kasnije se oporavi od bolesti, dobije apetit
i telo mu povrati snagu. Kad na to pomisli, ovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite oveka zatoenog u zatvoru. No kasnije ga puste iz tog
zatvora, ograenog visokim zidinama, bez ikakve globe i tete po njegov
imetak. Kad na to pomisli, ovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite
nekog slugu, oveka koji nije samostalan, ve zavisi od drugih, bez prava
da ide kud mu je volja. No kasnije ga oslobode ropstva, tako da nadalje zavisi od samoga sebe, a ne od drugih, slobodan da ide kud god mu je volja.
Kad na to pomisli, ovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite oveka
imunog, koji se s velikim tovarom zaputi preko pustinje. I kasnije on uspe
da pree tu pustinju, bez ikakve tete po sebe i po tovar. Kad na to pomisli,
ovek je zadovoljan i pun radosti. Isto tako, monasi, kada pet prepreka nije
prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom vidi kao dug, bolest, zatvor,
ropstvo i put preko pustinje. Ali kada je tih pet prepreka prevladao u sebi,
monah ih jednu za drugom vidi kao osloboenost od duga, zdravlje, izlazak iz zatvora, oslobaanje iz ropstva i bezbednu zemlju.

225

15. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, pet nesavrenosti uma
koje slabe mudrost, potpuno odvojen od zadovoljstava ula, odvojen od
nepovoljnih mentalnih stanja, ulazi on i ostaje na prvom stupnju zadubljenja: ushienje i zadovoljstvo raaju se iz osame, praeni usmerenou
misli i istraivanjem. On natapa i proima, preplavljuje i ispunjava svoje
telo ushienjem i zadovoljstvom roenim iz osame. Ne postoji nijedan
deo njegovog tela koji nije proet ushienjem i zadovoljstvom roenim
iz osame. Ba kao kad bi vet berberin ili njegov pomonik sipao prah za
sapunjanje u bronzanu posudu i meao ga, postepeno dosipajui u njega
vodu, sve dok sapunjava lopta ne upije vlagu, ne postane promoena i zasiena vlagom spolja i iznutra, ali tako da se voda ne cedi iz nje isto tako
monah natapa i proima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushienjem i
zadovoljstvom roenim iz osame, tako da mu nijedan deo tela ne ostaje
nezahvaen ushienjem i zadovoljstvom roenim iz osame.
16. A zatim, monasi, smirivanjem usmerenosti uma i istraivanja monah dospeva na drugi stupanj zadubljenja i ostaje na tom stupnju, koji karakteriu kako unutranje stiavanje i sabranost svesti, osloboene usmerenosti uma i istraivanja, tako i ushienje i zadovoljstvo roeni iz koncentracije. On natapa i proima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushienjem
i zadovoljstvom roenim iz sabranosti. Ne postoji nijedan deo njegovog
tela koji nije proet ushienjem i zadovoljstvom roenim iz koncentracije.
Kao jezero ispunjeno vodom koja u njemu izvire, a nema priliva vode ni sa
istoka, ni sa zapada, severa ni juga, pa ako ni kia ne padne s vremena na
vreme, ipak u tom jezeru svea voda tee, napaja ga i proima, preplavljuje
ga i ispunjava, tako da nijedan deo jezera ne ostane izvan dosega svee
vode. Isto tako monah napaja i proima, preplavljuje i ispunjava svoje telo
ushienjem i zadovoljstvom roenim iz sabranosti. Ne postoji nijedan deo
njegovog tela koji nije proet ushienjem i zadovoljstvom roenim iz koncentracije.
17. A zatim, monasi, prestankom ushienja, monah boravi u spokojstvu, sa sabranou i jasnim razumevanjem, i sa zikim oseajem zadovoljstva. On dospeva na trei stupanj zadubljenja i ostaje na tom stupnju,
o kojem plemeniti kau: Spokojan i svestan, ima on prijatno boravite.
On natapa i proima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom,
osloboen ushienja, tako da ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije
proet zadovoljstvom, a osloboen ushienja. Kao to u jezeru s belim,
crvenim ili plavim lotosovim cvetovima neki beli, crveni ili plavi cvetovi,
iznikli pod vodom, ne izlaze na povrinu, nego cvetaju pod vodom, pa ih
svea voda napaja i oplahuje, ispunjava i proima od korena do vrha latica,
isto tako monah natapa i proima, preplavljuje i ispunjava celo svoje telo

226

zadovoljstvom, osloboenim ushienja. Ne postoji nijedan deo njegovog

tela koji nije proet zadovoljstvom, osloboenim ushienja.
18. A zatim, monasi, naputanjem zadovoljstva i bola kao i ranijim
nestankom uznesenosti i nespokojstva monah dospeva na etvrti stupanj
zadubljenja i ostaje na tom stupnju, koji karakterie istota sabranosti nastala zahvaljujui spokojstvu; stanje ni zadovoljstva, ni bola. On sedi proimajui telo istom, sjajnom sabranou, tako da ne postoji nijedan deo
njegovog tela koji nije proet istom, sjajnom sabranou. Kao da neki ovek sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo
tela ne ostane neogrnut tim belim platnom, tako i monah sedi proimajui
telo istom, sjajnom sabranou. Ne postoji nijedan deo njegovog tela koji
nije proet istom, sjajnom sabranou.
19. Kada je njegov um postao tako usredsreen, proien, blistav, lien i najmanje neistoe, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava
ga on ka znanju o svojim prolim ivotima. Sea se mnotva prolih ivota,
to jest jednog roenja, dva... [isto kao u prethodnom odeljku, pasus 23]...
Tako se on u celini i do detalja sea mnotva svojih prolih ivota. Ba kao
kad bi ovek krenuo iz svog sela do nekog drugog sela, a onda se vratio
odakle je poao, pa bi pomislio: Krenuo sam iz svog sela i stigao do drugog sela, gde sam na jednom mestu tako stajao, na drugom sam tako sedeo,
na treem tako razgovarao, na etvrtom tako utao; a posle sam otiao do
drugog sela; gde sam na jednom mestu tako stajao, na drugom sam tako
sedeo, na treem tako razgovarao, na etvrtom tako utao; a posle sam se
vratio u svoje selo. Tako se on, monasi, u celini i do detalja sea mnotva
svojih prolih ivota.
20. Kada je njegov um postao tako usredsreen, proien, blistav, lien i najmanje neistoe, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava
ga on ka znanju o umiranju i ponovnom raanju bia... [isto kao u prethodnom odeljku, pasus 24]... Tako vidi duhovnim okom, proienim
i nadmonim u odnosu na ljudsko bia kako umiru i ponovo se raaju
i uvia kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u
skladu sa svojim postupcima. Ba kao kad bi postojale dve kue sa vratima
i ovek dobrog vida stoji izmeu njih, posmatrajui ljude koji u njih ulaze i
izlaze, idu tamo-amo; isto tako duhovnim okom, proienim i nadmonim
u odnosu na ljudsko, monah vidi bia kako umiru i ponovo se raaju... u
skladu sa svojim postupcima.
21. Kada je njegov um postao tako usredsreen, proien, blistav, lien i najmanje neistoe, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava
ga on ka znanju o razaranju mentalnih neistoa. Vidi, kao da mu je pred

227

oima: Ovo je patnja... [isto kao u prethodnom odeljku, pasus 2526]

... Sa ovim oslobaanjem javlja se znanje: Osloboen sam. On uvia:
Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, zadatak je obavljen.
Nieg vie nema da se uradi na ovome svetu.
Ba kao da u nekom udubljenju u planini postoji jezero, bistro, providno i mirno, tako da ovek dobrog vida, stojei na njegovoj obali, moe da
vidi koljke, kamenje i pesak na njegovom dnu, kao i jata riba to plivaju
unaokolo ili miruju, te pomisli: Ovo je jezero, bistro, providno i mirno,
ovo su koljke, kamenje i pesak na njegovom dnu, a ono jata riba to plivaju unaokolo ili miruju isto tako monah vidi kao da mu je pred oima:
Ovo je patnja... On uvia: Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, zadatak je obavljen. Nieg vie nema da se uradi na ovome
svetu.
Mah-Assapura sutta Dugi govor u Assapuri (MN 39, odlomak)

228

Deo 8
KAKO UKROTITI UM?
Klju Budinog uenja svakako lei u vebanju i ovladavanju umom.
Zato je to tako vrlo je lako razumeti, kada se podsetimo poetnih stihova
Dhammapade:
Um je izvor svih stvari,
um im prethodi, um ih stvara...

Svakom sadraju naeg iskustva um prethodi, stvara ga ili ga ltrira

i oblikuje. Zato je izuzetno vano kakav je kvalitet naeg uma, kako je on
uslovljen. Ovo je vidljivo na obinim stvarima, kao to je recimo promena
vremena. Ako je oblano, hladno, kiovito, a na um je uslovljen da u takvoj situaciji osea odbojnost, onda emo inae sasvim obine, neutralne
injenice o tom vremenu obojiti negativnou. Kino vreme e nas ispuniti
tugom, potitenou, nezadovoljstvom tokom itavog dana. I tada kaemo:
Ovo vreme je ba depresivno! A zapravo je um naim dosadanjim postupcima i razmiljanjima, ciljevima i namerama, kojima smo ga ispunili
do vrha, uslovljen da takav postane u opisanim okolnostima. Meutim,
ukoliko je dovoljno stabilan, mogue je da istu tu situaciju sagledamo sasvim drugaije. Recimo, da uivamo u lepoti oblaka koji se neprekidno
smenjuju ili u dramatinosti pejzaa pred oluju.
Buda se ne zaustavlja na ovakvim pojedinanim sluajevima, ve generalizuje i kae da nai ciljevi i namere, nai voljni postupci (kamma),
jesu odredili svet u kojem smo se preporodili i u kojem sada ivimo. Kada
smo se u njemu rodili, ista ta kamma, u naim umovima akumulirana energija voljnih postupaka, delom odreuje kako ga doivljavamo, ali i u kakvom svetu emo se preporoditi u narednom ivotu. Dakle, moemo rei
da je svet u kojem postojimo odraz naih prolih namera i svesno uinjenih
dela. A kao to stanje naeg uma iz trenutka u trenutak, ili pak iz ivota u
ivot, odreuje karakter sveta u kojem se raamo i ivimo, isto tako mogue je specinim razvijanjem um usmeriti ka stanju ili podruju postojanja
koje lei izvan svake uslovljene egzistencije, ka stanju nibbne. Da bismo
229

to postigli, potrebno je da razvijemo posebne kvalitete uma. Kada su oni

udrueni, ujedinjeni i upravljeni u istom smeru, tada su u stanju da raskinu
okove koji nas vezuju za svet uslovljenog postojanja i time omogue umu
da prevazie uslovljenost, da istupi iz kruga neprekidnih raanja i umiranja.
Tako se na poetku naeg izbora (tekst 1, str. 236) istie kljuna uloga
uma, kroz seriju poreenja izmeu uma koji ne poseduje pomenute kvalitete i onog koji ih poseduje. Dalje, Buda ukazuje na mogue posledice
neuvebanog uma. On moe izazvati veliki gubitak, veliku tetu i patnju,
kako nama, tako i drugima. Isto tako je i u situacijama kada uopte ne koristimo svoju sposobnost razmiljanja, ve reagujemo nagonski, reeksno,
iz navike, doputajui da se sva negativnost akumulirana u umu neometano
ispolji. I opet, dovoljno je da se osvrnemo oko sebe da bismo uvideli da
bezbrojni konikti svoj izvor imaju u umu kojim vladaju mrnja, netrpeljivost, egoizam, pohlepa i sline bolesti. Vidimo i da rtve tih bolesti
mogu biti mnogobrojne, od lanova porodice, pa sve do itavih zajednica
i oveanstva u celini. S druge strane, isti taj um, kada je izleen od pohlepe, besa i mrnje, kada su u njemu razvijeni plemeniti kvaliteti ljubavi
i saoseanja, postaje izvor blagostanja i sree za sve. Jer sa takvim umom
zaista razumemo ta je istinska dobrobit, kako za nas, tako i za druge. A
kada to razumemo, onda tako i postupamo.
To razumevanje, naravno, ima razliite nivoe, a cilj budistikog treninga jeste da ga razvijemo do najvieg stepena, koji se naziva istinsko
znanje (vih), znanje koje nam donosi probuenje. Da bismo do toga
doli, kae nam tekst 2 (str. 237), neophodno je da u sebi uporno razvijamo
dve stvari: smirenje (samatha) i uvid (vipassan). Smirenjem, koje istrajno
i na specian nain vebamo, na um dolazi u stanje sabranosti, koje kulminira dubokom koncentracijom (samdhi) i privremenim neutralisanjem
svake strasti. S druge strane, uvid u pravu prirodu stvari i pojava donosi
nam mudrost (pa) i uklanja iz uma svako neznanje. Ono biva zamenjeno jasnim znanjem o tome ta je korisno, a ta tetno za nas i druge. Otuda
se stanje probuenja esto opisuje kao oslobaanje uma uklanjanjem neistoa, a uz pomo mudrosti uvida. Um prestaje da bude puko orue, ve
prosuuje i o nainu na koji e njegove sposobnosti biti koriene.
U svakom trenutku ti stoji na raskru izmeu puta svakodnevice
i Dhamma puta. Koji e odabrati? Ako elis slobodu, ka njoj se
kree upravo sa te take. (Aahn a)

Znajui ovo, moemo se zapitati koji je redosled koraka, kako se stie

do probuenja. ta prvo treba da vebamo, smirenje ili uvid? Ili ih treba razvijati paralelno? Ako pogledamo neke Budine govore, mogli bismo iz nje-

230

govog izlaganja zakljuiti da je neophodno prvo razviti smirenje do stupnja etiri meditativna zadubljenja, pa se tek onda okrenuti vebanju uvida
i sticanju tri via znanja. Meutim, u Kanonu nailazimo i na drugaije pristupe, u zavisnosti od karaktera, vetine i sposobnosti onoga ko veba. Tu
raznovrsnost je Budin lini pratilac nanda u tekstu 3 (str. 237) shematski
prikazao kao etiri pristupa. Prvi od njih je klasian, kada prvo razvijamo
koncentraciju, a na osnovu toga uvid. I kako on razvija smirenje, a zatim
uvid, put se u njemu raa. O kakvom je putu ovde re? Buda ovde govori
o dvema kategorijama puta prakse: preliminarnom i transcendentnom. Preliminarni je put razvijanja smirenja i uvida, bez obzira na redosled. Tokom
tog vebanja nailazimo na razne prepreke, a nekad krenemo i stranputicom
koja nas udaljava od Budinog uenja ili se vratimo svetovnom ivotu ulnih uivanja. Dakle, taj preliminarni put nije izvestan i neopoziv. No, upornim vebanjem dolazimo do take koja se zove otvaranje oka Dhamme
i predstavlja svojevrstan proboj ka neposrednom sagledavanju podruja
neuslovljenog. U tom trenutku razumevamo etiri plemenite istine, ime
stupamo na istinski Plemenit osmostruki put, na put kojim nadilazimo,
transcendiramo svet u kojem ivimo, svet uslovljenosti. Taj put kroz etiri
stupnja probuenja neopozivo vodi ka nibbni, krajnjem osloboenju. Te
stupnjeve nazivamo: ulazak u tok, jednom-povratnik, ne-povratnik i arahant. Zatim se u sutti kae: Onda on sledi, razvija i neguje taj put i dok to
ini, s njega okovi padaju..., to se odnosi na okove mentalne vezanosti
koji nas dre prikovanim za krug preporaanja (sasru). Dakle, na plemenitom putu, jedan po jedan, presecamo odreene okove (o njima neto
kasnije), dok ih sve ne uklonimo. Plemeniti put takoe otkriva u nama i
drugu vrstu prepreka, koje se nazivaju prikrivene sklonosti (anusaya), duboko usaene u umu: ... njegove prikrivene sklonosti nestaju.
Drugi pristup je obrnut, te prvo koristimo metod vebanja namenjen
razvijanju uvida, pa potom negujemo smirenje. No kako nema istinskog
uvida bez koncentracije, ovakvi meditanti obino ljudi izrazitih intelektualnih kapaciteta u poetku koriste koncentraciju da bi stekli preliminarni
uvid u istinsku prirodu stvari i samo uenje. Meutim, takva koncentracija,
iako dovoljna za raanje uvida, nije dovoljna za proboj i izbijanje na transcendentni put. Otuda, kasnije, moraju da se vrate zadatku sabiranja uma,
kako bi uspeli da raskinu okove i do kraja iskorene prikrivene sklonosti.
Trei metod sastoji se od uporednog razvijanja smirenja i uvida. Meditant sebe usavrava u prvom od etiri meditativna zadubljenja, a onda to
koristi kao osnovu za vebanje uvida. Kada razvije uvid, vraa se vebanju
koncentracije do nivoa drugog zadubljenja, da bi potom to koristio kao
osnovu za vebanje uvida. I tako redom sve dok ne stupi na transcendentni
put.
231

etvrti metod koji nanda opisuje ini se pomalo neobinim. Sutta

kae: Monahov um zarobi nemir u vezi sa uenjem, a neto kasnije njegov um postane koncentrisan i on dostigne transcendentni put. Ovaj nemir
moe se odnositi na razliite prepreke, kao to su precenjivanje dosadanjeg napretka na putu ka probuenju ili vebanje u stanju gra, zbog velike
elje da se taj cilj dosegne to pre. Tako nismo u stanju da se dovoljno
usredsredimo ni na koji objekat meditacije. Meutim, kasnije, kad okolnosti postanu povoljnije, uspevamo da ukrotimo svoj um, da ga usredsredimo i dostignemo transcendentni put.
Naredni tekst 4 (str. 238) zadrava se na istoj temi smirenja i uvida,
ali nam ovde Buda objanjava koje su vetine neophodne za potpuni razvoj
svakog od tih kvaliteta uma. Negovanje smirenja podrazumeva da ga prvo
zaustavimo na odabranom objektu, zatim ustalimo, ujedinimo i koncentriemo um. S druge strane, negovanje uvida zahteva vetinu posmatranja,
istraivanja i prepoznavanja mentalnih obrazaca (sankhra). Kao u prethodnom govoru, i ovde vidimo da neki meditanti zapoinju vebanje tako
to razvijaju smirenje uma, drugi razvijaju viu mudrost uvida u pojave,
a neki rade na oba kvaliteta paralelno. Kojim god putem neko ide, pre ili
kasnije bie neophodno da uspostavi balans izmeu smirenja i uvida, koji
tada ujedinjuju snage da bi urodile plodom razumevanja i uvianja etiri
plemenite istine.
Razume se da ovaj put nije lien prepreka, u ta se vrlo brzo mogao
uveriti svako ko je makar nakratko vebao meditaciju. im sednemo, zatvorimo oi i pokuamo da um ksiramo na odabrani objekat, recimo na
oseaj pri disanju, um kao da podivlja. Lii na neukroenog konja koji juri
i skae na sve strane, eli da bude svuda, samo ne na mestu koje smo mu
odredili. Bujica misli pojuri nam kroz glavu, a svaka od njih vue nas na
drugu stranu.
Najvanije meu preprekama smirenju i jasnoi uma nazivaju se pet
prepreka, a o njima je ve bilo rei u prethodnom poglavlju (tekst 6, pasus
18). Sada u tekstu 5 (str. 239) nalazimo zanimljiva poreenja, koja na slikovit nain doaravaju kako nas te prepreke spreavaju da vidimo stvari
kakve jesu, da razumemo kako da postupamo u naem najboljem interesu,
ali i u interesu drugih. Kada meditant ovako upozna svoje glavne unutranje neprijatelje, naine na koji uznemiravaju um i ujedno ometaju
razumevanje sveta, spreman je da se s njima uhvati u kotac, jer samo uklanjanjem tih prepreka obezbeuje sebi siguran uspeh u razvijanju smirenja
i uvida, u oslobaanju uma od patnje.
Jo jedno slikovito poreenje koje opisuje dobro poznato iskustvo pri
dugotrajnom i metodinom praktikovanju meditacije nalazi se u tekstu 6
(str. 241). Tu se proces postepenog proiavanja uma, tokom kojeg ra232

zliiti nivoi neistoa izlaze na povrinu, poredi sa topljenjem zlata. Prvo

se uklanjaju najkrupnije neistoe, vezane za postupke telom i govorom.
To se postie pridravanjem pravila morala i neprekidnim samoposmatranjem. Zatim dolaze na red neistoe srednje veliine, kao to su misli
voene eljom za ulnim zadovoljstvima, mrnjom ili eljom da nekome
naudimo. Slede razne vezanosti: za porodicu, imetak, sredinu u kojoj ivimo ili lini ugled. Neprekidnim taljenjem rude, odnosno arom asketske
prakse, uklanjaju se i one najsuptilnije misli vezanosti i za samo uenje,
dok se na kraju ne dobije isto zlato potpuno proienog uma. On je sada
ujedinjen, nerastresen, gibak i prilagodljiv, a opet snaan, te predstavlja
pouzdanu osnovu za sticanje est neposrednih znanja.
Koji su konkretni metodi proiavanja i vebanja uma? Buda to ob
janjava u narednih nekoliko tekstova. Iz njih, pre svega, zakljuujemo da
u ovom ozbiljnom poslu, moda najteem, ali i najvanijem od svih, nije
dovoljno poznavanje samo jedne tehnike ili naina vebanja. Budui da su
otrovi koji truju um mnogobrojni, kao to smo ve videli, Uitelj daje precizan protivotrov za svaki od njih. U tekstu 7 (str. 244) najpre objanjava pet
pomonih tehnika koje se nazivaju znaci (nimitta), a njih meditant primenjuje kako bi neutralisao tetne misli nastale pod uticajem pohlepe, mrnje i
obmanutosti. Kao protivotrov mrnji, tekst 8 (str. 246) preporuuje nam da
prijateljsku ljubav (metta) esto koristimo kao predmet meditacije i da je razvijamo prema svim biima. Vrlo je vano da u njih ukljuimo i same sebe.
Jedan od najpopularnijih objekata meditacije meu nezareenima verovatno predstavlja grupa objekata poznata kao est podseanja, koje treba koristiti kao orijentire, meru sopstvenih dela. Opisani su u tekstu 9 (str. 247), a
ine ih: Buda, njegovo uenje, monaka zajednica, vrlina, velikodunost i
boanska bia. Ta podseanja ine stabilan referentni okvir unutar kojeg se
prosean budista kree u svakodnevnom ivotu i dovode ga u vrstu vezu s
idealima religije kojoj pripada. Prva tri se nazivaju tri dragulja ili tri utoita
(ti-saran) i zadovoljavaju devocionalne potrebe sledbenika.
Iako se kod njih polazi od vere ili, pre, poverenja, istrajnim koncentrisanjem na bilo koje od ova tri podseanja proiujemo um od loih
misli i ujedno ga stabilizujemo u sabranosti panje. Meditaciju o vrlini
zapoinjemo potovanjem pet osnovnih pravila: odustajanjem od ubijanja,
krae, preljube, laganja i konzumiranja alkohola i svega drugog to nam
pomuuje svest, jer razumemo da je to u naem najboljem interesu. Neprekidno podseanje na velikodunost motivie nas da dajemo, da pomaemo drugima. I na kraju, podseanje na boanstva, kao bia koja su se
zahvaljujui svojim delima rodila u svetu sree, predstavlja kontemplaciju
plodova neije vrline, velikodunosti i mudrosti, koji dozrevaju u ovom, ali
i u buduim ivotima.
233

Jo jedan vrlo specian metod vebanja radi uklanjanja elje za

ulnim zadovoljstvima, naroito seksualne poude, naveden je u tekstu
10, pasus 10 (str. 249), gde se kao objekat meditacije uzimaju svi odbojni
aspekti naeg tela. Re je o delu uvene Satipahna sutte ili Govora o
temeljima sabranosti, koji se smatra najsveobuhvatnijim uputstvom za meditaciju u itavom Pli kanonu. Govor je dat u celini i, kako vidimo, nudi
itav spektar metoda vebanja. No, kao to se moe zakljuiti po standardnoj formuli koja zakljuuje svaku od tih vebi, svima im je zajedniko to
to naglaavaju uspostavljanje specinog naina sabranosti panje kojom
se stvari posmatraju unutar odgovarajueg mentalnog okvira. Taj mentalni
okvir ine tri pozitivna kvaliteta uma: energija (tpa), sabranost panje
ili sabranost (sati) i jasno razumevanje (sampaaa). Re sati izvorno
znai seanje, ali u ovom kontekstu oznaava neprekidno samopodseanje
da se zadrimo u sadanjem trenutku i usredsredimo na njega, oznaava
neprekinutu sabranost panje na ono to se u ovom momentu i sa svakim
iskustvom deava u nama i oko nas. Re je, dakle, o naporu vebanja da
um ne odluta ponesen raznim nasuminim mislima, seanjima, planovima,
fascinacijama i ostane izgubljen u zaboravu.
Ovo nije nimalo lak zadatak, u ta se mogao uveriti svako ko je ikada
pokuao da svoj um zadri na odabranom objektu. Vrlo brzo se pokazuje
da na um ima udnu sklonost da bude bilo gde drugde, da se spremno
zaputi u fantazme budunosti ili meu senke prolosti, samo ne tu gde je
jedina stvarnost za nas, u sadanjem trenutku.
esto se dogaa da ta god da radimo, bilo da sedimo, hodamo,
stojimo ili leimo, na um uglavnom nije u vezi s neposrednom
stvarnou, ve je po navici zaokupljen prolou ili budunou.
Dok hodamo, mislimo o trenutku kad emo stii, a kad stignemo
razmiljamo o odlasku. Dok jedemo, razmiljamo o pranju sudova,
a kad krenemo da peremo sudove, razmiljamo o tome da gledamo omiljenu emisiju na TV-u. To je zaista aav nain korienja
uma. Nismo u vezi sa sadanjim trenutkom, ve uvek razmiljamo
o neem drugom. Previe esto smo obuzeti strepnjom i udnjama,
alimo za prolim i iekujemo da vidimo ta e se dogoditi u budunosti. I tako potpuno proputamo kristalno jasnu jednostavnost
sadanjeg trenutka.

Samo taj trenutak predstavlja vrsto tlo direktnog iskustva, taku jasnog prepoznavanja i razumevanja onoga to nam se zaista dogaa. A to
razumevanje je nuno da bismo procenili koji je pravi put delovanja ili,
moda, nedelovanja.
etiri objektivna domena koji pokrivaju taj sadanji trenutak, kao to
to i struktura Govora o temeljima sabranosti pokazuje, predstavljaju telo,
234

oseaji, um i objekti uma. Prvi i etvrti odeljak podeljeni su na vie pododeljaka, tako da je zapravo u govoru obraen dvadeset jedan objekat
meditacije. Neki od njih mogu se upotrebiti za razvijanje smirenja (sa
matha), ali ini se da je sistem satipahna kao celina naroito namenjen
razvijanju uvida. Prvi odeljak je kontemplacija tela (kynupassan), sa
etrnaest objekata meditacije: sabranost panje na dah, na etiri poloaja
tela, jasno razumevanje onoga to u datom trenutku radimo, fokusiranje na
neprivlane karakteristike tela, fokusiranje na etiri osnovna elementa i, na
kraju, devet kontemplacija na mestu za spaljivanje pokojnika.
Zatim, kontemplacija oseaja (vedannupassan), koji su razvrstani u
tri osnovne grupe: prijatni, bolni i oni koji nisu ni prijatni ni bolni, a svaki
od njih se kasnije deli na niske ili telesne i uzviene ili duhovne. Trei odeljak, kontemplacija uma (ittnupassan), pokriva ovaj objekat kontemplacije kroz osam parova suprotnih stanja uma (um ispunjen poudom i um
bez poude, i tako dalje). Na kraju, etvrti odeljak govori o kontemplaciji
objekata uma ili pojava (dhammnupassan). Re dhamma (pisana malim
slovom) ima vrlo iroko znaenje, a ovde pokriva sve pojave, fenomene
naeg iskustva, klasikovane na poseban nain. Naime, u sutti ti fenomeni
ine pet kategorija zasnovanih na samom Budinom uenju ili Dhammi.
Posmatranjem kompozicije itavog ovog govora, moemo uoiti
izvesnu postupnost. Naime, u prva tri odeljka govora sputamo se do sve
dubljih nivoa smirenja uma, odnosno koncentracije, da bi se kontemplacijom objekata uma fokus preusmerio ka uvidu. U tom poslednjem odeljku,
meditant poinje da posmatra i prevazilazi pet prepreka. Njihovo prevazilaenje oznaava uspeh u koncentraciji, te on zatim tako koncentrisanim
umom posmatra, kontemplira pet sastojaka bia i est osnova ula. Kako
ova kontemplacija dobija na snazi, u onome ko meditira poinju da se manifestuju sedam elemenata probuenja, a njihovu kulminaciju ini razumevanje etiri plemenite istine. Uvid u ove istine podrazumeva oslobaanje
uma od svih neistoa koje ga vezuju za sferu roenja i umiranja, ime
meditant dostie stanje nibbne, savrenog mira i ravnotee uma, kako je i
nagoveteno na samom poetku govora.
U Satipahna sutti, kao to smo videli, sabranost panje na dah navedena je samo kao jedna od tehnika vebanja uma, ali ona zapravo ima
fundamentalnu vanost. To potvruje Budina tvrdnja u nekim govorima da
je upravo ovu tehniku koristio kao glavno sredstvo na svom putu ka pro
buenju. Na drugim mestima, koncentraciju panje na dah naziva Tathgatino boravite, jer ju je esto praktikovao i posle probuenja, boravei
u izolaciji, duboko u dungli.
Tako tekst 11 (str. 259) donosi odlomak govora, koji je inae potpuno
posveen ovoj meditaciji, i opis esnaest faza. Poto one ne slede nuno
235

jedna za drugom, ve se delimino i preklapaju, moemo ih posmatrati i

kao vidove, pre nego kao posebne faze puta. Tih esnaest vidova grupisano
je u etiri tetrade, od kojih svaka odgovara u prethodnom govoru opisanim
temeljima sabranosti panje. Prva tetrada sadri etiri vida opisana u Sati
pahna sutti, u delu posveenom kontemplaciji tela. Druge tetrade, pak,
proiruju vebanje na kontemplaciju oseaja, uma i njegovih objekata. Dakle, usredsreivanje panje na dah moe posluiti za usavravanje ne samo
jednog ve sva etiri temelja sabranosti panje. Ti temelji, zasnovani na
fokusiranju panje na dah, sa svoje strane mogu posluiti za usavravanje
sedam elemenata probuenja (bohanga), a njima se opet usavravaju
istinsko znanje i osloboenje. Ovakav niz, dakle, pokazuje da dah moe
biti objekat meditacije koja poinje jednostavnim usmeravanjem panje, a
kulminira trajnim oslobaanjem uma.
Konano, u tekstu 12 (str. 263), Sriputta, jedan od Budinih najistaknutijih uenika, govori o tome kako je ovladao sopstvenim umom. U razgovoru sa nandom objanjava kako je u stanju da boravi po itav dan u
svakom od etiri zadubljenja i u bezoblinim meditativnim stanjima, kao
i u naroitom stanju nazvanom prestanak opaaja i oseaja. Ali, zato to
jeste probuen, on se ne vezuje ni za jedno od tih stanja, ne poistoveuje
ih s pojmovima ja i moje. I tu je izvor neustraivosti da se suoimo sa sopstvenim ivotom.
Kako to kae jedan savremeni budistiki uitelj:
Praktikujui istrajnu sabranost panje, moemo dopustiti strahovima u nama da se ispolje, ali i da ne verujemo nuno u njih. To to se
bojimo da e se neto dogoditi ne znai da e se to zaista i dogoditi.
To to se oseate krivim zbog neega ne znai nuno da ste i uradili
neto pogreno; to to neto elite ne znai da e vas to i usreiti
kada ga dobijete. Svi smo ve toliko puta videli kako nas privid
stvarnosti moe zavesti. (Aahn Munindo)

1. UM JE PRETEA SVIH STVARI

1. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar tako neprilagodljivu kao to

je neizveban um. Neizveban um, monasi, zaista je jako neprilagodljiv.
2. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar tako prilagodljivu kao to je
izveban um. Izveban um, monasi, zaista je jako prilagodljiv.
236

3. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom

gubitku kao neizveban um. Neizveban um, monasi, zaista vodi ka velikom gubitku.
4. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom
dobitku kao izveban um. Izveban um, monasi, zaista vodi ka velikom
dobitku...
9. Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja je toliko puna patnje kao
to je neizveban i retko korien um. Neizveban i retko korien um,
monasi, prepun je patnje.
10. Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja je toliko puna sree kao
to je izveban i esto korien um. Izveban i esto korien um, monasi,
prepun je sree.
Akammaniya vagga Neprilagodljivo (AN 1:2124, 2930)

2. SMIRENJE I UVID

Monasi, dva su kvaliteta koja ine jasno znanje. Koja dva? Smirenje
i uvid. Kada je smirenje razvijeno, koji je plod? Um je razvijen. A kada je
um razvijen, koji je plod? Svaka strast je naputena.
Monasi, kada je uvid razvijen, koji je plod? Mudrost je razvijena. A
kada je mudrost razvijena, koji je plod? Svako neznanje je naputeno.
Monasi, zatrovan strau, um se ne oslobaa. Zatrovana neznanjem,
mudrost se ne razvija. Zato, monasi, prestankom strasti nastaje oslobaanje uma. Prestankom neznanja, oslobaanje mudrou nastaje.
Adanta vagga Neukroen um (AN 2:32)

3. ETIRI PUTA DO ZNANJA

Ovako sam uo. Jednom je prilikom potovani nanda boravio u

Kosambiju, u Ghositinom manastiru. Tu se on obrati monasima:
Prijatelji!
Da, prijatelju, odgovorie monasi. Na to potovani nanda ovako
ree:
Prijatelji, ko god monah ili monahinja preda mnom objavi da je
dostigao konano znanje arahanta, on je to uinio na jedan od etiri naina.
Koja etiri?
Ima sluajeva kada monah razvija smirenje, a zatim uvid. Kako on
razvija smirenje, a zatim uvid, put se u njemu raa. Onda on sledi, razvija
i neguje taj put, a dok to ini, s njega okovi spadaju, njegove prikrivene

237

sklonosti nestaju.1
Ima zatim sluajeva, prijatelji, kada monah razvija uvid, a zatim smirenje.2 Kako on razvija uvid, a zatim smirenje, put se u njemu raa. Onda
on sledi, razvija i neguje taj put, a dok to ini, s njega okovi spadaju, njegove prikrivene sklonosti nestaju.
Ima zatim sluajeva, prijatelji, kada monah razvija smirenje uporedo
sa uvidom. Kako on razvija smirenje uporedo sa uvidom, put se u njemu
raa. Onda on sledi, razvija i neguje taj put, a dok to ini, s njega okovi
spadaju, njegove prikrivene sklonosti nestaju.
Ima zatim sluajeva, prijatelji, kada monahov um zarobi nemir u vezi
sa uenjem. Ali onda doe trenutak kada njegov um postane stabilan, sabran, ujedinjen i koncentrisan; put se u njemu raa. Onda on sledi, razvija
i neguje taj put, a dok to ini, s njega okovi spadaju, njegove prikrivene
sklonosti nestaju.
Prijatelji, ko god monah ili monahinja preda mnom objavi da je
dostigao konano znanje arahanta, on je to uinio na jedan od ova etiri
naina.
Arahattappatti sutta Put do probuenja (AN 4:170)

4. ETIRI VRSTE LJUDI

Monasi, na svetu je mogue nai etiri vrste ljudi. Koje etiri?

Ima sluajeva, monasi, kada je neko postigao unutarnje smirenje uma,
ali ne i viu mudrost uvida u pojave. Neko drugi postigne viu mudrost
uvida u pojave, ali ne i unutarnje smirenje uma. Neko drugi ne postigne
ni unutarnje smirenje uma, ni viu mudrost uvida u pojave. A neko drugi
postigne i unutarnje smirenje uma i viu mudrost uvida u pojave.
I tako, monasi, onaj ko je dostigao unutarnje smirenje uma, ali ne i
viu mudrost uvida u pojave, treba da ode do onoga ko je dostigao viu mudrost uvida u pojave i upita ga: Kako, prijatelju, treba posmatrati mentalne
obrasce? Kako ih treba istraivati? Kako ih raspoznati uvidom?3
A taj drugi e mu onda odgovoriti u skladu sa onim to je video i razumeo: Mentalne obrasce treba posmatrati ovako. Mentalne obrasce treba
1

O prikrivenim sklonostima (anusaya) videti str. 36, napomena 9.

2 Odnosi se na one koji po svojoj prirodi prvo dostignu uvid u pravu prirodu stvari, a tek

potom, na osnovu tog uvida, neguju koncentraciju uma.

3 Mentalni obrasci (sankhr) ili tvorevine volje, voljni postupci telom, govorom i
umom koji formiraju uhodane neuronske puteve u naem umu. Podstaknuti neznanjem i
uz udnju kao pogonsko gorivo, oni vode svest sve dalje ka novom roenju. A to gde e se
nova svest uspostaviti odreeno je etikim karakterom sankhr. Ako je neko inio milosrdna dela, ti obrasci e svest usmeriti ka srenom mestu preporaanja. Ako je neko inio
nemoralna dela, sankhre njegovog uma e svest usmeriti ka preporaanju u patnji.

238

istraivati ovako. Ovako ih treba raspoznati uvidom. Tako ovaj prvi na

kraju postie i unutarnje smirenje uma i viu mudrost uvida u pojave.
ovek koji je dostigao viu mudrost uvida u pojave, ali ne i unutarnje
smirenje uma, treba da ode do onoga ko je dostigao unutarnje smirenje i
upita ga: Kako, prijatelju, treba zaustaviti um? Kako um treba ustaliti?
Kako um treba ujediniti? Kako um treba koncentrisati? A taj drugi e mu
odgovoriti u skladu sa onim to je video i doiveo: Um treba stabilizovati
ovako, sabrati ovako, ujediniti ovako, koncentrisati ovako. Tako ovaj prvi
na kraju postie i unutarnje smirenje uma i viu mudrost uvida u pojave.
ovek koji nije dostigao ni unutarnje smirenje uma, ni viu mudrost
uvida u pojave, treba da ode do onoga ko je dostigao i jedno i drugo, i da
ga upita: Kako, prijatelju, treba zaustaviti um? Kako, prijatelju, treba
posmatrati mentalne obrasce? A taj drugi e mu onda odgovoriti u skladu sa onim to je video i razumeo: Um treba zaustaviti ovako... Mentalne
obrasce treba posmatrati ovako... Tako ovaj prvi na kraju postie i unutarnje smirenje uma i viu mudrost uvida u pojave.
A ovek koji je postigao i unutarnje smirenje uma i viu mudrost uvida
u pojave, sebe treba da uvrsti u tim povoljnim stanjima i uloi dalji napor
u uklanjanje neistoa uma.
To su, monasi, etiri vrste ljudi koje je mogue nai na ovome svetu.
Samdhi sutta Smirenje uma (AN 4:94)

5. PREPREKE U MENTALNOM RAZVOJU

...Onda braman Sangrava otide do Blaenog, pozdravi se s njim, sede

sa strane, pa ree:
Uitelju Gotamo, zato je nekada teko setiti se i svetih tekstova koje
smo recitovali tokom dugog perioda, a kamoli onih koje nismo recitovali?
I zato ak i sveti tekstovi koje dugo nismo recitovali ostaju u umu, a kamoli oni koje jesmo recitovali?
Bramane, kada neko ivi uma opsednutog ulnom eljom, preplavljenog ulnom eljom i ne razume onakav kakav jeste izlaz iz ulne elje koja
je nastala, onda on niti zna, niti vidi kakvo zaista jeste njegovo sopstveno
dobro, dobro za druge ili oboje. I tada mu je teko setiti se i svetih tekstova
koje je recitovao tokom dugog perioda, a kamoli onih koje nije recitovao.
Zamisli, bramane, posudu s vodom u koju su nasute crvena, uta, plava i ljubiasta boja. Ako bi ovek otrog oka pokuao da vidi odraz svog
lica u njoj, ne bi ga niti znao, niti video onakav kakav zaista jeste. Isto
tako, bramane, kada neko ivi uma opsednutog ulnom eljom... tada mu
je teko setiti se i svetih tekstova koje je recitovao tokom dugog perioda, a

239

kamoli onih koje nije recitovao.

Isto tako, bramane, kada neko ivi uma opsednutog mrnjom, preplavljenog mrnjom i ne razume onakav kakav jeste izlaz iz mrnje koja je
nastala, onda on niti zna, niti vidi kakvo zaista jeste njegovo sopstveno
dobro, dobro za druge ili oboje. I tada mu je teko setiti se i svetih tekstova
koje je recitovao tokom dugog perioda, a kamoli onih koje nije recitovao.
Zamisli, bramane, posudu sa vodom koja se zagreva na plamenu, kako
vri i kljua. Ako bi ovek otrog oka pokuao da vidi odraz svog lica u njoj,
ne bi ga niti znao, niti video onakav kakav zaista jeste. Isto tako, bramane,
kada neko ivi uma opsednutog ulnom mrnjom... tada mu je teko setiti
se i svetih tekstova koje je recitovao tokom dugog perioda, a kamoli onih
koje nije recitovao.
Isto tako, bramane, kada neko ivi uma opsednutog tromou i pos
panou, preplavljenog tromou i pospanou i ne razume onakav kakav
jeste izlaz iz tromosti i pospanosti koja je nastala, onda on niti zna, niti
vidi kakvo zaista jeste njegovo sopstveno dobro, dobro za druge ili oboje.
I tada mu je teko setiti se i svetih tekstova koje je recitovao tokom dugog
perioda, a kamoli onih koje nije recitovao.
Zamisli, bramane, posudu s vodom po ijoj povrine plutaju trave i abokreina. Ako bi ovek otrog oka pokuao da vidi odraz svog lica u njoj,
ne bi ga niti znao, niti video onakav kakav zaista jeste. Isto tako, bramane,
kada neko ivi uma opsednutog tromou i pospanou... tada mu je teko
setiti se i svetih tekstova koje je recitovao tokom dugog perioda, a kamoli
onih koje nije recitovao.
Isto tako, bramane, kada neko ivi uma opsednutog uznemirenou
i kajanjem, preplavljenog uznemirenou i kajanjem i ne razume onakav
kakav jeste izlaz iz uznemirenosti i kajanja koji su nastali, onda on niti zna,
niti vidi kakvo zaista jeste njegovo sopstveno dobro, dobro za druge ili
oboje. I tada mu je teko setiti se i svetih tekstova koje je recitovao tokom
dugog perioda, a kamoli onih koje nije recitovao.
Zamisli, bramane, posudu s vodom iju povrinu komea vetar, talasa
i kovitla. Ako bi ovek otrog oka pokuao da vidi odraz svog lica u njoj,
ne bi ga niti znao, niti video onakav kakav zaista jeste. Isto tako, bramane,
kada neko ivi uma opsednutog uznemirenou i kajanjem... tada mu je
teko setiti se i svetih tekstova koje je recitovao tokom dugog perioda, a
kamoli onih koje nije recitovao.
Isto tako, bramane, kada neko ivi uma opsednutog sumnjom, preplavljenog sumnjom i ne razume onakav kakav jeste izlaz iz sumnje koja
je nastala, onda on niti zna, niti vidi kakvo zaista jeste njegovo sopstveno
dobro, dobro za druge ili oboje. I tada mu je teko setiti se i svetih tekstova
koje je recitovao tokom dugog perioda, a kamoli onih koje nije recitovao.
240

Zamisli, bramane, posudu s vodom koja je mutna, nestaloena, muljevita, ostavljena na mranom mestu. Ako bi ovek otrog oka pokuao da
vidi odraz svog lica u njoj, ne bi ga niti znao, niti video onakav kakav zaista jeste. Isto tako, bramane, kada neko ivi uma opsednutog sumnjom...
tada mu je teko setiti se i svetih tekstova koje je recitovao tokom dugog
perioda, a kamoli onih koje nije recitovao.
To je razlog, bramane, zato je nekada teko setiti se i svetih tekstova
koje smo recitovali tokom dugog perioda, a kamoli onih koje nismo recitovali?
Bramane, kada neko ivi uma neopsednutog ulnom eljom, mrnjom,
tromou i pospanou, uznemirenou i kajanjem, niti sumnjom, tada se
seti svetih tekstova koje nije recitovao tokom dugog perioda, a kamoli onih
koje jeste recitovao.
Zamisli, bramane, posudu s vodom u koju nije nasuta boja; koja ne vri
i ne kljua; nije prekrivena travom i abokreinom; koju ne komea vetar,
ve je ista, prozirna i na svetlu. Ako bi ovek otrog oka pokuao da vidi
odraz svog lica u njoj, znao bi ga i video onakvo kakvo zaista jeste. Isto
tako, bramane, kada neko ivi uma neopsednutog ulnom eljom, mr
njom, tromou i pospanou, uznemirenou i kajanjem, niti sumnjom,
tada se seti svetih tekstova koje nije recitovao tokom dugog perioda, a
kamoli onih koje jeste recitovao.
To je razloga, bramane, zato ak i sveti tekstovi koje dugo nismo
recitovali ostaju u umu, a kamoli oni koje jesmo recitovali.
Kada ovo bi reeno, braman Sangrava ree Blaenome:
Odlino, uitelju Gotamo... Neka me uitelj Gotama prihvati kao nezareenog sledbenika koji, od sad pa do kraja ivota, pronae svoje utoite!
Bhikkhu sutta Govor o monahu (SN 46:55)

6. TALJENJE UMA

Postoje, monasi, krupne neistoe u zlatnom mulju, kao to su glina i

pesak, ljunak i kamenii. Onda zlatar ili njegov pomonik sipaju taj mulj
u posudu, pa ga peru, ispiraju i temeljno iste. Kada to urade, jo uvek ostanu neistoe srednje veliine u zlatu, kao to su krupan pesak i mulj. Zato
ga zlatar ili njegov pomonik ponovo peru, ispiraju i temeljno iste. Kada
to urade, jo uvek ostanu sitne neistoe u zlatu, kao to su ni pesak i crna
praina. Onda zlatar ili njegov pomonik ponavljaju pranje, tako da na kraju
ostane samo zlatni prah.
Potom zlato sipaju u lonac za topljenje, tope ga i spajaju u jednu masu.

241

No, jo uvek ga ne vade iz posude, jer sve neistoe jo uvek nisu uklonjene i zlato jo uvek nije potpuno gipko, obradivo i sjajno; jo uvek je krto i
nije ga lako oblikovati. Ali doe trenutak kada zlatar ili njegov pomonik
ponove topljenje temeljno, tako da svi nedostaci bivaju uklonjeni. Zlato je
sada gipko, obradivo i sjajno, lako ga je oblikovati. Kakav god nakit zlatar
eli da napravi, bilo da je re o dijademi, minuama, ogrlici ili zlatnom
laniu, zlato sada moe biti upotrebljeno za tu svrhu.
Isto je tako, monasi, s monahom koji je posveen vebanju uma: u
njemu su krupne neistoe, a to su loi postupci telom, govorom i umom.
Takve postupke iskren, sposoban monah naputa, izbegava, eliminie i
uklanja.
Kad ih je napustio, ima jo neistoa srednje veliine koje za njega
prianjaju, a to su misli o ulnim zadovoljstvima, misli o mrnji, misli o
povreivanju.4 Takve misli iskren, sposoban monah naputa, izbegava, eliminie i uklanja.
Kad ih napusti, ima jo sitnih neistoa koje za njega prianjaju, a to su
misli o srodnicima, rodnom kraju, o reputaciji. Takve misli iskren, sposoban monah naputa, izbegava, eliminie i uklanja.
Kad ih napusti, ima jo u njemu misli o Uenju.5 Takva koncentracija
jo uvek nije sasvim mirna i suptilna; jo uvek nije dostigla potpuno smirenje, niti sjedinjenje uma; jo uvek je zasnovana na mukotrpnom potiskivanju neistoa.
Ali onda doe vreme kada njegov um biva postojan u svoj okrenutosti
ka unutra, sabran, ujedinjen i koncentrisan. Ta koncentracija je ravnomerna
i suptilna, stigla je do potpunog smirenja i dovela do ujedinjavanja svih
mentalnih funkcija, a nije zasnovana na mukotrpnom potiskivanju neistoa.
Tada monah, ka kojem god mentalnom stanju ostvarivom neposrednim znanjem da usmeri svoj um, ima sposobnost da ga dostigne neposrednim znanjem, kad god se steknu neophodni uslovi.6
Ako poeli: Neka vladam razliitim vrstama duhovnih moi: kad sam
jedan, neka se pretvorim u mnoge; kad sam mnogi, neka se pretvorim u
4 Ovo su tri vrste pogrenih misli, nasuprot ispravnoj misli ili ispravnoj nameri kao
drugom lanu Plemenitog osmostrukog puta.
5 Ovo bi se moglo razumeti kao opsesivno razmiljanje o Dhammi (umesto praktikovanja), to predstavlja vid uznemirenja, a ne smirenja. Ovo je neto to se vrlo esto sree.
Pomislite i sami kolko ste moda proitali knjiga o raznim duhovnim uenjima, a da nijedno niste ozbiljnije praktikovali. Kad se zadovoljimo jednom igrakom, traimo sledeu.
6 Odnosi se na uslove za sticanje est direktnih znanja (abhi), koja e biti opisana
kasnije. Uslov za pet svetovnih neposrednih znanja jeste dostizanje etvrtog meditativnog
zadubljenja. Uslov za stanje arahanta, kao esto neposredno znanje, jeste uvid. Jedino ovo
neposredno znanje jeste transcendentno.

242

jednog; neka se pojavljujem i nestajem; prolazim nesmetano kroz zid, kroz

bedem, kroz planinu, kao da se kreem kroz prostor; uzlazim i izlazim iz
zemlje kao da je voda; hodam po vodi a da ne potonem, kao da je zemlja;
sedei ukrtenih nogu letim poput ptice; dodirujem rukom i Mesec i Sunce,
tako veliko i mono; neka se moja mo protee sve do sveta Brame ima
sposobnost da to stanje dostigne neposrednim znanjem, kad god se steknu
neophodni uslovi.
Ako poeli: Neka boanskim uvom, proienim i natprirodnim, ujem zvukove, boanske i ljudske, bliske i daleke ima sposobnost da to
stanje dostigne neposrednim znanjem, kad god se steknu neophodni uslovi.
Ako poeli: Neka razumem misli drugih ljudi, drugih bia, prodirui
u njihov um. Neka um ispunjen poudom razumem kao um ispunjen poudom; um bez poude kao um bez poude; neka um ispunjen mrnjom
razumem kao um ispunjen mrnjom; um bez mrnje kao um bez mrnje;
neka um ispunjen obmanom razumem kao um ispunjen obmanom; um bez
obmane kao um bez obmane; zgren um kao zgren um, a rastresen um kao
rastresen um; uznesen um kao uznesen um, a neuznesen um kao neuznesen um; nadmaiv um kao nadmaiv um, a nenadmaiv um kao nenadmaiv um; koncentrisan um kao koncentrisan um, a nekoncentrisan um kao
nekoncentrisan um; osloboen um kao osloboen um, a neosloboen um
kao neosloboen um ima sposobnost da to stanje dostigne neposrednim
znanjem, kad god se steknu neophodni uslovi.
Ako poeli: Neka se seam mnotva svojih prolih ivota... (videti
tekst 3.1, pasus 38, u poglavlju 2) u celini i do detalja ima sposobnost
da to stanje dostigne neposrednim znanjem, kad god se steknu neophodni
uslovi.
Ako poeli: Neka duhovnim okom, proienim i nadmonim u odnosu na ziko, vidim bia kako umiru i ponovo se raaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena... (videti tekst 3.1,
pasus 40, u poglavlju 2) i kako putuju u skladu sa svojim delima ima
sposobnost da to stanje dostigne neposrednim znanjem, kad god se steknu
neophodni uslovi.
Ako poeli: Posle uklanjanja neistoa, neka jo u ovom ivotu stupim
u istu osloboenost uma i boravim u njoj, neka stupim u osloboenost mudrou, ostvarivi je sam za sebe kroz neposredno znanje ima sposobnost
da to stanje dostigne neposrednim znanjem, kad god se steknu neophodni
uslovi.
Pansadhovaka sutta Ispira (AN 3:100, pasusi 110)

243

7. UKLANJANJE OMETAJUIH MISLI

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika. Tu se
Blaeni obrati monasima:
Monasi!
Da, gospodine, odgovorie monasi. Onda Blaeni ovako ree:
2. Monasi, kada monah tei viem umu, s vremena na vreme bi trebalo da obrati panju na pet znakova.7 Kojih pet?
3. Ima sluajeva kada monah usmeri panju na neki znak, te se u njemu, izazvane tim znakom, jave loe, tetne misli, povezane sa pohlepom,
mrnjom i obmanutou. Tada bi monah svoju panju trebalo da okrene ka
nekom drugom znaku, povezanom s onim to je korisno.8 A kada se okrene
nekom drugom znaku, povezanom s onim to je korisno, tada one loe,
tetne misli vezane za pohlepu, mrnju i obmanutost bivaju u njemu naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje,
postaje ujedinjen i koncentrisan. Ba kao kad bi vet drvodelja ili njegov
pomonik iskoristili mali klin da izbiju, isteraju neki vei, na isti nain...
kada se monah okrene nekom drugom znaku, povezanom s onim to je korisno... njegov um se uvruje, smiruje, postaje ujedinjen i koncentrisan.
4. Ako se loe, tetne misli vezane za pohlepu, mrnju i obmanutost
jo uvek javljaju u monahu iako se okrenuo nekom drugom znaku, povezanom s onim to je korisno, tada bi on trebalo da promisli o opasnosti koja
se krije u tim mislima: Zaista, ove su moje misli tetne, zasluuju prekor,
na kraju donose patnju.9 I dok tako promilja o opasnosti koja se krije u
tim mislima, te loe, tetne misli vezane za pohlepu, mrnju i obmanutost bivaju u njemu naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov
um se uvruje, smiruje, postaje ujedinjen i koncentrisan. Ba kao to bi
ovek ili ena skloni kienju bili zgroeni, ponieni i zgaeni kada bi im
Vii um (adhiitta) jeste um sa osam meditativnih postignua, koja se koriste kao
osnova za uvid. Naziva se vii um zato to je vii od obinog (povoljnog) uma, zahvaljujui deset povoljnih naina postupanja. Ovih pet znakova (nimitta) moemo razumeti
kao praktine metode uklanjanja ometajuih misli. Njima treba pribei jedino kad smetnje
postanu trajne ili nas ometaju u veoj meri. U ostalim situacijama meditant treba da zadri
panju na svom primarnom objektu meditacije.
8 Kada se jave misli ispunjene poudom prema nekim drugim biima, tada taj drugi
znak jeste meditacija o odbojnosti tela (videti tekst 10, pasus 10 u ovom poglavlju nie).
Kad su takve misli usmerene ka predmetima, taj drugi znak jeste panja usmerena na prolaznost. Kod misli pokretanih mrnjom prema nekim drugim biima, drugi znak jeste meditacija o prijateljskoj ljubavi, i tako dalje (videti tekst 10, pasus 12 u ovom poglavlju nie).
9 Podseanje na bezvrednost loih misli stvara oseaj stida (hiri); podseanje na njihove
opasnosti stvara oseaj straha da ne uinimo neto loe (ottappa).
7

244

neko oko vrata obesio le zmije, psa ili oveka, na isti nain... kada monah
promilja o opasnosti koja se krije u tim mislima... njegov um se uvruje,
smiruje, postaje ujedinjen i koncentrisan.
5. Ako se loe, tetne misli vezane za pohlepu, mrnju i obmanutost
jo uvek javljaju u monahu dok promilja o opasnosti koja se krije u tim
mislima, tada bi trebalo da se trudi da zaboravi te misli, prestane da se
obazire na njih. I dok se on trudi da zaboravi te misli, prestane da se na njih
obazire, te loe, tetne misli vezane za pohlepu, mrnju i obmanutost
bivaju u njemu naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se
uvruje, smiruje, postaje ujedinjen i koncentrisan. Ba kao to e ovek
otroga vida, ne elei da vidi oblike to su uli u njegovo vidno polje, zatvoriti oi ili okrenuti glavu na drugu stranu, na isti nain... kada se monah
trudi da zaboravi te misli, prestane da se na njih obazire... njegov um se
uvruje, smiruje, postaje ujedinjen i koncentrisan.
6. Ako se loe, tetne misli vezane za pohlepu, mrnju i obmanutost
jo uvek javljaju u monahu dok se on trudi da zaboravi na njih, prestane
da se na njih obazire, tada bi trebalo da usmeri panju ka tome da u umu
ukloni izvor tih misli.10 I dok on u umu uklanja izvor tih misli, tada te tetne
misli vezane za pohlepu, mrnju i obmanutost bivaju u njemu naputene
i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje, postaje
ujedinjen i koncentrisan. Ba kao kad oveku koji hoda brzo padne na um
misao: Zato ja hodam brzo? Zato ne usporim? I on uspori svoj korak.
Pa mu na um padne misao: Zato ja idem sporo? Zato ne stanem? I on
se zaustavi. Pa mu na um padne misao: Zato stojim? Zato ne sednem?
I on sedne. Pa mu na um padne misao: Zato sedim? Zato ne legnem? I
on legne. Tako se on, odustajui od grubljeg poloaja tela, priklanja onom
raniranijem. Na isti nain... kada se monah trudi da u umu ukloni izvor tih
misli... njegov um se uvruje, smiruje, postaje ujedinjen i koncentrisan.
7. Ako se loe, tetne misli vezane za pohlepu, mrnju i obmanutost
jo uvek javljaju u monahu dok nastoji da iz uma ukloni izvor tih misli,
tada bi on vrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce trebalo da
pobedi, sputa i savlada svoj um sopstvenom umom.11 I dok on vrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce pobeuje, ograniava i savlauje
svoj um sopstvenim umom, tada te loe, tetne misli bivaju u njemu naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje,
postaje ujedinjen i koncentrisan. Ba kao to bi, zgrabivi slabijeg oveka
10 Ovo se postie time to se, kada se misao javi, zapitamo: ta je njezin uzrok? ta je
uzrok tog uzroka? I tako dalje. Ovakvo istraivanje vodi slabljenju, a na kraju i zaustavljanju toka nepovoljnih misli.
11 Trebalo bi nepovoljno stanje uma savladati povoljnim stanjem uma.

245

za glavu, vrat ili ramena, snaan ovek njega oborio, sputao i savladao, na
isti nain... kada monah vrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce
pobeuje, ograniava i savlauje svoj um sopstvenom umom... njegov
um se uvruje, smiruje, postaje jedinstven i koncentrisan.
8. Monasi, kada se monah okrene nekom drugom znaku... promisli o
opasnosti koja se krije u tim mislima... trudi se da zaboravi te misli, da prestane da se obazire na njih... pobrine se da iz uma ukloni izvor tih misli...
pobedi, sputa i savlada svoj um sopstvenom umom... te tako uvrsti, smiri
svoj um, pa on postaje jedinstven i koncentrisan, on se tada naziva monah
koji je ovladao svojim mislima. On misli koju god misao eli da misli, a
ne misli nijednu misao koju ne eli da misli. Iskorenio je udnju, odbacio
okove i, potpuno prozrevi obmanu, stigao do kraja patnje.
Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.
Vitakkasanthna sutta Uklanjanje ometajuih misli (MN 20, odlomak)

8. MEDITACIJA LJUBAVI

11. Monasi, postoji pet naina govora kojim vam se drugi mogu obratiti: govor moe biti izreen u pravom ili u pogrenom trenutku, istinit
ili laan, blag ili grub, voditi ka dobrobiti ili ka teti, izgovoren sa srcem
punim ljubavi ili punim mrnje. Kada vam se drugi obraaju, njihove rei
mogu biti izreene u pravom ili u pogrenom trenutku; kada vam se drugi
obraaju, njihove rei mogu biti istinite ili lane; kada vam se drugi obraaju, njihove rei mogu biti blage ili grube, kada vam se drugi obraaju,
njihove rei mogu voditi ka dobrobiti ili ka teti; kada vam se drugi obraaju, njihove rei mogu biti izgovorene sa srcem punim ljubavi ili punim
mrnje. Zato bi, monasi, trebalo sebe da vebate ovako: Nai umovi e
ostati neokrznuti i neemo izgovoriti lou re; ostaemo puni saoseanja
za njihovu dobrobit, uma ispunjenog ljubavlju, nikad obuzeti mrnjom.
iveemo proimajui ih umom punim ljubavi; poevi od njih,12 iveemo proimajui itav ovaj svet umom punim ljubavi, obilne, uzviene,
bezgranine, bez neprijateljstva i bez mrnje. Tako bi, monasi, trebalo
sebe da vebate...
20. Monasi, ak i ako bi razbojnici poeli dvorunom testerom divljaki da vam seku udove, jedan za drugim, onaj ko bi svoj um ispunio
mrnjom, ne bi sledio moje uenje. Zato, monasi, treba sebe ovako da veDoslovno sa njima kao objektom. Prvo razvijamo ljubav prema osobi koja nam se
obraa na neki od pet naina pogrenog govora, a zatim usmeravamo um ispunjen ljubavlju
prema svim biima i tako itav svet postaje objekat ljubavi.
12

246

bate: Nai umovi e ostati neokrznuti i neemo izgovoriti lou re; ostaemo puni saoseanja za njihovu dobrobit, uma ispunjenog ljubavlju, nikad
obuzeti mrnjom. iveemo proimajui ih umom punim ljubavi; poevi
od njih, iveemo proimajui itav ovaj svet umom punim ljubavi, obilne,
uzviene, bezgranine, bez neprijateljstva i bez mrnje. Tako bi, monasi,
trebalo sebe da vebate.
21. Monasi, ako ovaj savet i poreenje sa testerom neprekidno imate
na umu, vidite li bilo koji govor, beznaajan ili znaajan, koji ne biste mogli podneti?
Ne, potovani gospodine.
Zato bi, monasi, ovaj savet i poreenje sa testerom trebalo da neprekidno imate na umu. To e vam biti na dobrobit i sreu zadugo.
Kakapama sutta Poreenje sa testerom (MN 21, odlomak)

9. EST PODSEANJA

Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Kapilavatthua, u manastiru

banjanovog drveta. Onda kod njega doe Sakyanin Mahnma, pokloni
mu se, sede sa strane i ovako ree:13
Potovani gospodine, na koji nain plemeniti uenik esto postupa
kada je jednom stigao do ploda i razumevanja uenja?14
Mahnma, kada je plemeniti uenik jednom stigao do ploda i razumevanja uenja, esto postupa na sledei nain. Plemeniti uenik se podsea Tathgathe ovako: Zaista je Blaeni dostojan, ispravno i potpuno probuen, usavren u znanju i ponaanju, srean, znalac svetova, nenadmaan
vodi onima kojima je potreban putokaz, uitelj boanskim i ljudskim biima, prosvetljen, blagosloven. A kada se plemeniti uenik tako prisea
Tathgate, u tom trenutku njegov um nije obuzet pohlepom, mrnjom ili
obmanom, um mu je usmeren, Tathgata je njegov objekat. A kada je um
plemenitog uenika usmeren, biva nadahnut znaenjem, nadahnut Dham
mom, stie radost povezanu sa Dhammom. A kada je radostan, i ushienje
nastaje; u onoga ko je ponesen ushienjem telo se smiruje; ko je smirenog
tela osea sreu; u onoga ko je srean um postaje koncentrisan. Takav se
naziva plemeniti uenik koji spokojan ivi meu uznemirenima, koji bez
tuge ivi meu tunima, koji je kroio u tok Dhamme i razvija u sebi seanje na Budu.
Mahnma je bio Budin bliski roak i istaknuti lan plemena Sakya.
Izraz stigao do ploda i razumevanja uenja oznaava da se pitanje tie onoga ko
je najmanje na stupnju ulaska u tok. Meutim, ovakve meditacije mogu da praktikuju i
ljudi koji nisu dostigli nijedan stupanj probuenja, jer one makar privremeno proiuju um
i vode postojanoj koncentraciji.
13
14

247

Dalje, Mahnma, plemeniti uenik se podsea Dhamme ovako: Blaeni je dobro izloio Dhammu, ona je neposredno vidljiva, vanvremena,
poziva da je lino istraimo, vodi ka nibbni, mudri treba da je upoznaju
svako sam za sebe. A kada se plemeniti uenik tako prisea Dhamme, u
tom trenutku njegov um nije obuzet pohlepom, mrnjom ili obmanom, um
mu je usmeren, Dhamma je njegov objekat.... Takav se naziva plemeniti
uenik koji spokojan ivi meu uznemirenima, koji bez tuge ivi meu
tunima, koji je kroio u tok Dhamme i razvija u sebi seanje na Dhammu.
Dalje, Mahnma, plemeniti uenik se podsea Sanghe ovako: Uenici Blaenog su na dobrome putu, na pravome putu, na istinskom putu,
uenici Blaenog su na valjanom putu. A ine ih etiri para osoba, osam
vrsta ljudi ti uenici Blaenog su vredni podrke, vredni gostoprimstva,
vredni potovanja, vredni prinoenja darova, oni su nenadmano polje sticanja zasluga u ovome svetu. A kada se plemeniti uenik tako prisea
Sanghe, u tom trenutku njegov um nije obuzet pohlepom, mrnjom ili obmanom, um mu je usmeren, Sangha je njegov objekat.... Takav se naziva
plemeniti uenik koji spokojan ivi meu uznemirenima, koji bez tuge ivi
meu tunima, koji je kroio u tok Dhamme i razvija u sebi seanje na
Sanghu.
Dalje, Mahnma, plemeniti uenik se podsea svog vebanja u moralu ovako: Posedujem moralne vrline drage plemenitima, nisam ih prekrio, prekoraio, ukaljao, zanemario, one su oslobaajue, hvale ih mudri,
jer vode razumevanju i koncentraciji. A kada se plemeniti uenik tako prisea svog vebanja u moralu, u tom trenutku njegov um nije obuzet pohlepom, mrnjom ili obmanom, um mu je usmeren, vrlina je njegov objekat....
Takav se naziva plemeniti uenik koji spokojan ivi meu uznemirenima,
koji bez tuge ivi meu tunima, koji je kroio u tok Dhamme i razvija u
sebi seanje na svoje vebanje u moralu.
Dalje, Mahnma, plemeniti uenik se podsea svoje velikodunosti
ovako: Dobitak je za mene, dobro je za mene kad meu opsednutima prljavtinom sebinosti ivim mirno uma lienog prljavtine sebinosti, iroke ruke, dareljiv, ushien odricanjem, posveen pomaganju, obradovan
davanjem i deljenjem. A kada se plemeniti uenik tako prisea svoje velikodunosti, u tom trenutku njegov um nije obuzet pohlepom, mrnjom ili
obmanom, um mu je usmeren, velikodunost je njegov objekat.... Takav
se naziva plemeniti uenik koji spokojan ivi meu uznemirenima, koji
bez tuge ivi meu tunima, koji je kroio u tok Dhamme i razvija u sebi
seanje na velikodunost.
Dalje, Mahnma, plemeniti uenik se podsea boanstava ovako:
Boanstva nastanjuju razne nebeske svetove. I u meni su isto takvo poverenje, moral, znanje, velikodunost i mudrost kakva su imala ta boanstva
248

i zbog kojih su, kada su jednom umrla u ovom svetu, bila preporoena u
tim svetovima. A kada se plemeniti uenik tako prisea boanstava, u tom
trenutku njegov um nije obuzet pohlepom, mrnjom ili obmanom, um mu
je usmeren, vrlina je njegov objekat.... Takav se naziva plemeniti uenik
koji spokojan ivi meu uznemirenima, koji bez tuge ivi meu tunima,
koji je kroio u tok Dhamme i razvija u sebi seanje na boanstva.
Na taj nain, Mahnma, esto boravi plemeniti uenik kada je jednom stigao do ploda i razumevanja uenja.
Mahnma sutta Govor sa Mahnmom (AN 6:10)

10. ETIRI TEMELJA SABRANOSTI

1. Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio meu Kuruima, kraj

grada po imenu Kammasadhamma. Tu se Blaeni obrati monasima:
Monasi!
Da, gospodine, odgovorie monasi. Onda Blaeni ovako ree:
2. Monasi, postoji direktan put ka proienju bia, prevladavanju
alosti i naricanja, nestanku bola i tuge, izbijanju na pravu stazu, dostizanju nibbne a taj put su etiri temelja sabranosti panje.
3. Koja su to etiri temelja? Tako, monasi, monah boravi i kontemplira
telo kao telo, marljiv, jasnim razumevanjem i sabran, odloivi sa strane
enju i potitenost u odnosu na ovaj svet.15 Boravi on i kontemplira oseaje kao oseaje, marljiv, s jasnim razumevanjem i sabran, odloivi sa strane
enju i potitenost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira um kao
um, marljiv, s jasnim razumevanjem i sabran, odloivi sa strane enju i
potitenost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira objekte uma kao
objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i sabran, odloivi sa strane
enju i potitenost u odnosu na ovaj svet.
[A. KONTEMPLACIJA TELA]
(1. Sabranost panje na dah)
4. A kako to, monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo? Tako
to ode u umu, u podnoje nekog drveta ili u praznu kolibu; seda nogu
prekrtenih, tela uspravnog i ustali svoju panju pred sobom; neprekidno
15 Ponavljanje u sintagmi kontemplira telo kao telo (kaye kaynupassi) ima za cilj da
precizno odredi objekat kontemplacije i da ga izoluje od drugih sa kojima bi mogao biti pobrkan. Tako, u ovom vebanju, telo treba kontemplirati kao takvo, a ne svoje ideje, oseaje
i emocije vezane za telo. Ova sintagma takoe znai da telo treba kontemplirati jednostavno
kao telo, a ne kao mukarca, enu, sopstvo ili ivo bie. Ovo se odnosi i na ponavljanja u
sluaju ostala tri temelja sabranosti. Lakomost i tuga odnose se na ulnu elju i zlovolju,
osnovne i najgrublje meu pet mentalnih prepreka.

249

sabran, on udie i, neprekidno sabran, on izdie. Udiui dugi dah, on zna:

Sada udiem dugi dah; izdiui dugi dah, on zna: Sada izdiem dugi
dah; udiui kratak dah, on zna: Sada udiem kratak dah; izdiui kratak
dah, on zna: Sada izdiem kratak dah.16 Ovako sebe veba: Oseajui
itavo telo, udisau; ovako sebe veba: Oseajui itavo telo, izdisau.17
Ovako sebe veba: Smirujui telesni sklop, udisau; ovako sebe veba:
Smirujui telesni sklop, izdisau.18 Kao to vet drvodelja ili njegov pomonik, kad prave dugi okret, znaju: Sad pravim dugi okret, ili, kada
prave kratki okret, znaju: Sad pravim kratki okret, isto tako i monah, udiui dugi dah, zna: ... ovako sebe veba: Smirujui itavo telo, izdisau.
5. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo iznutra ili kontemplira
telo kao telo spolja ili kontemplira telo kao telo iznutra i spolja.19 Ili boravi
i kontemplira faktore nastanka u telu, boravi i kontemplira faktore nestanka u telu, boravi i kontemplira faktore nastanka i nestanka u telu.20 Ili je
sabranost na injenicu postoji telo u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost panje. Nezavisan, boravi on i
ne prianja ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo
kao telo.
Veba sabranosti panje na disanje (npnasati) ne podrazumeva nikakav svestan
pokuaj da se regulie disanje, kao to je to sluaj u jogi, ve neprekidan napor da se panja
ksira na dah, dok se on kree svojim prirodnim ritmom. Sabranost se uspostavlja u delu
oko nozdrva ili u trouglu izmeu korena nosa i ivice gornje usne. Burmanska tradicija
uvodi i ziki oseaj izdizanja i sputanja abdomena pri disanju kao objekat panje. Bilo
kako bilo, gde god da se kretanje vazduha osea najbolje, od te take treba krenuti. Dalje,
duina daha biva registrovana, ali ne i svesno kontrolisana. Kompletan prikaz ovog metoda
vebanja dat je u narednom govoru, Sabranost panje na dah.
17 Sintagma oseajui itavo telo (sabbakyapatisamved) znai da meditant postaje
svestan svakog udaha i izdaha u njihove tri faze: poetak, sredina i kraj. Postoji i drugo
tumaenje, da se polje panje zapravo iri dok ne obuhvati itavo telo.
18 Telesni sklop (kyasankhra) u nekim se drugim suttama denie kao samo udisanje i izdisanje. Uspenim razvijanjem ove prakse, meditantov dah postaje sve tii, mirniji
i ujednaeniji.
19 Iznutra: kontempliranje disanja u sopstvenom telu. Spolja: kontempliranje disanja kako se dogaa u telu nekog drugog. Iznutra i spolja: kontempliranje disanja u
sopstvenom telu i u telu drugog naizmenino, uz neprekinutu panju. Slino objanjenje
odnosi se na refren koji sledi iza svakog od narednih odeljaka, izuzev to kod kontemplacije
oseaja, uma i objekata uma, spoljna kontemplacija za one koji nemaju telepatske moi
mora biti uspostavljena na osnovu posrednog zakljuivanja.
20 Faktori nastanka (samudyadhamma) za telo jesu uzroci zbog kojih telo nastaje a
to su neznanje, udnja, kamma i hrana zajedno s neprekidnim nastajanjem materijalnih
fenomena unutar tela, koje traje u svakom trenutku. U sluaju sabranosti panje na dah,
komentari pominju jo jedan dodatni faktor, a to je zioloki sistem za disanje. Faktori nestanka (vayadhamma) za telo jesu nestanak uzroka i istovremeno propadanje materijalnih
fenomena unutar tela.
16

250

(2. etiri poloaja tela)

6. I opet, monasi, kada hoda, monah zna: Hodam; kada stoji, zna:
Stojim, kada sedi zna: Sedim; kad lei, zna: Leim; svestan je i svakog drugog poloaja tela.
7. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo spolja, iznutra ili spolja i
iznutra... Nezavisan, boravi on i ne prianja ni za ta na svetu. Tako, zaista,
monah boravi i kontemplira telo kao telo.
(3. Jasno razumevanje)
8. I opet, monasi, kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje jasno razumevanje;21 kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno
razumevanje; kad savija i kad prua (svoje udove), primenjuje on jasno
razumevanje; kad nosi na sebi ogrta i u ruci posudu za proenje hrane,
primenjuje on jasno razumevanje, kad jede, pije, vae i osea ukus hrane,
primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nudu, primenjuje on jasno
razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, lee da spava, budi se, govori i uti,
primenjuje on jasno razumevanje.
9. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo iznutra, spolja ili iznutra
i spolja... Nezavisan, boravi on i ne prianja ni za ta na svetu. Tako, zaista,
monah boravi i kontemplira telo kao telo.
(4. Neprivlanost tela)
10. I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kou i prepunom neistoe, ovako:
Ovo je telo nainjeno od: kose, malja, noktiju, zuba, koe, mesa, tetiva,
kostiju, kotane sri, bubrega, srca, jetre, membrana, slezine, plua, creva,
crevne opne, eluca i njegovog sadraja, izmeta, ui, sluzi, gnoja, krvi,
znoja, sala, suza, masnoe, pljuvake, slina, tenosti u zglobovima, mokrae. Ba kao da je re o vrei punoj raznog zrnevlja kao to su zob, pirina,
graak, susam, ito, te ovek s dobrim vidom, odvezavi je, prebira po
njoj: Ovo je zob, ovo je pirina, ovo je graak, ovo je susam, ovo je ito.
Isto tako, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu, od glave do pete,
zatvorenom u kou i prepunom neistoe: Ovo je telo sainjeno od: kose
... mokrae.
11. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo iznutra, spolja ili iznutra
i spolja... Nezavisan, boravi on i ne prianja ni za ta na svetu. Tako, zaista,
monah boravi i kontemplira telo kao telo.
21 Sampaaa, jasno razumevanje, u komentarima se analizira kroz etiri tipa: puna
svesnost cilja nekog postupka; puna svesnost prikladnosti naina na koji neto radimo;
puna svesnost domena, to jest nenaputanje objekta meditacije tokom svakodnevnih poslova; i puna svesnost stvarnosti, znanje da iza naih aktivnosti ne postoji nikakvo nepromenjivo sopstvo.

251

(5. Elementi)
12. I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu u kakvom god
ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elementima: U ovom su telu
element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.22 Kao to
vet mesar ili njegov pomonik, poto zakolju kravu i iseku je, iznesu meso
na prodaju na raskrsnicu etiri glavna puta, tako i monah razmilja upravo
o ovom telu u kakvom god ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elementima: U ovom su telu element zemlje, element vode, element vatre i
element vazduha.
13. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo iznutra, spolja ili iznutra
i spolja... Nezavisan, boravi on i ne prianja ni za ta na svetu. Tako, zaista,
monah boravi i kontemplira telo kao telo.
(614. Devet kontemplacija na groblju)
14. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo jedan dan posle smrti, dva
dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto i pomodrelo, iz kojeg curi
gnoj, baeno na mesto za spaljivanje, monah tada to telo uporeuje sa svojim ovako: Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai.23
15. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo iznutra, spolja ili iznutra
i spolja... Nezavisan, boravi on i ne prianja ni za ta na svetu. Tako, zaista,
monah boravi i kontemplira telo kao telo.
16. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo baeno na mesto za spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, leinari, aplje, divlji psi,
leopardi, tigrovi, akali ili razliiti crvi, monah tada to telo uporeuje sa
svojim ovako: Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono e postati
ovakvo i tome ne moe umai.
17. ...Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.
1824. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo baeno na mesto za spaljivanje, od kojeg je ostao jedino kostur i tek ponegde malo mesa i mrlje
krvi na njemu, a na okupu ga jo dre samo tetive... jedino kostur, bez mesa
i krvi na njemu, a na okupu ga jo dre samo tetive... razbacane kosti na
sve strane ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti,
karlica, kima, lobanja... jedino kosti razbacane svuda unaokolo, ovde kost
Ova etiri elementa budistika tradicija objanjava kao osnovne atribute materije
vrstina, kohezija, toplota i vibriranje.
23 Izraz kao kad bi (seyyathapi) sugerie da ova meditacija, kao i one koje slede, ne
moraju biti zasnovane na stvarnom posmatranju lea u stanju raspadanja, ve je mogue
vebati i pomou stvarne ili zamiljene slike. Danas monasi u tu svrhu koriste recimo slike
iz medicinskih udbenika. Ovo telo je, naravno, telo samog meditanta.
22

252

ruke, tamo kost noge, ovde potkolenica, tamo butna kost, ovde karlica,
tamo kima, ovde rebro, tamo grudna kost, ovde podlaktica, tamo nadlaktica, ovde vrat, tamo vilica, ovde zubi, tamo lobanja monah tada to telo
uporeuje sa svojim ovako: Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i
ono e postati ovakvo i tome ne moe umai.24
25. ...Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.
2630. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo baeno na mesto za
spaljivanje, od kojeg su ostale jedino izbledele kosti, bele poput koljke...
gomila kostiju stara vie od godinu dana... kosti koje trunu i pretvaraju se u
prainu, monah tada to telo uporeuje sa svojim ovako: Zaista, i ovo telo
je isto po svojoj prirodi, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai.
31. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo iznutra ili kontemplira
telo kao telo spolja ili kontemplira telo kao telo iznutra i spolja. Ili boravi i
kontemplira faktore nastanka u telu, boravi i kontemplira faktore nestanka
u telu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u telu. Ili je sabranost na injenicu postoji telo u njemu uspostavljena u meri neophodnoj
za golo znanje i neprekinutu sabranost panje. Nezavisan, boravi on i ne
prianja ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo
kao telo.
[B. KONTEMPLACIJA OSEAJA]
32. A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira oseaje kao oseaje?25 Kad oseti prijatan oseaj, monah zna: Oseam prijatan oseaj; kad
oseti bolan oseaj, on zna: Oseam bolan oseaj; kad oseti ni bolan ni prijatan oseaj, on zna: Oseam ni bolan ni prijatan oseaj. Kad oseti nizak
prijatan oseaj, on zna: Oseam nizak prijatan oseaj; kad oseti uzvien
prijatan oseaj, on zna: Oseam uzvien prijatan oseaj; kad oseti nizak
bolan oseaj, on zna: Oseam nizak bolan oseaj; kad oseti uzvien bolan
oseaj, on zna: Oseam uzvien bolan oseaj; kad oseti nizak ni bolan
ni prijatan oseaj, on zna: Oseam nizak ni bolan ni prijatan oseaj; kad
oseti uzvien ni bolan ni prijatan oseaj, on zna: Oseam uzvien ni bolan
ni prijatan oseaj.
33. Tako on boravi i kontemplira oseaje kao oseaje iznutra ili kontemplira oseaje kao oseaje spolja ili kontemplira oseaje kao oseaje
iznutra i spolja. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u oseajima, boraSvaku od etiri vrste leeva koji se ovde pominju, kao i tri vrste neto nie, moemo
uzeti kao poseban i sam po sebi dovoljan objekat meditacije; ili se itav niz moe koristiti
kao progresivna serija kojom se u um usauje ideja prolaznosti i neodrivosti tela. Ova
progresija nastavlja se u pasusima 2630.
25 Oseaj (vedana) oznaava afektivni kvalitet nekog iskustva, telesnog i mentalnog, i
moe biti prijatan, neprijatan ili neutralan.
24

253

vi i kontemplira faktore nestanka u oseajima, boravi i kontemplira faktore

nastanka i nestanka u oseajima.26 Ili je sabranost na injenicu postoji ose
aj u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu
sabranost panje. Nezavisan, boravi on i ne prianja ni za ta na svetu. Tako,
zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.
[C. KONTEMPLACIJA UMA]
34. A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira um kao um?27 Kada
se u umu pojavi pouda, monah zna da je to pouda, a kada u umu nema
poude, da je to um bez poude. Kada se u umu pojavi mrnja, on zna da
je to mrnja, a kada u umu nema mrnje, da je to um bez mrnje. Kada se
u umu pojavi obmanutost, zna da je to obmanutost, a kada u umu nema obmanutosti, da je to um bez obmanutosti. On poznaje zgren um kao zgren
um, a rastresen um kao rastresen um. On poznaje ushien um kao ushien
um, a neushien um kao neushien um. On poznaje nadmaiv um kao nadmaiv um, a nenadmaiv um kao nenadmaiv um.
On poznaje koncentrisan um kao koncentrisan um, a nekoncentrisan
um kao nekoncentrisan um. On poznaje osloboen um kao osloboen um,
a neosloboen um kao neosloboen um.
35. Tako on boravi i kontemplira um kao um iznutra ili kontemplira
um kao um spolja ili kontemplira um kao um iznutra i spolja. Ili boravi i
kontemplira faktore nastanka u umu, boravi i kontemplira faktore nestanka
u umu, boravi i kontemplira faktore nastanka i nestanka u umu.28 Ili je sabranost na injenicu postoji um u njemu uspostavljena u meri neophodnoj
za golo znanje i neprekinutu sabranost panje. Nezavisan, boravi on i ne
prianja ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira um kao
um.
[D. KONTEMPLACIJA OBJEKATA UMA]
(1. Pet prepreka)
36. A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao
objekte uma?29 Tako to monah boravi i kontemplira objekte uma kao
26 Faktori nastanka i nestanka u oseaju isti su oni kao i za telo (videti napomenu 20, str.
250), osim to je hrana zamenjena kontaktom, poto je kontakt uslov za oseaj.
27 Um (itta) kao objekat kontemplacije odnosi se na opte stanje i nivo sabranosti
panje. Poto sama svest, po svojoj prirodi, jeste isto znanje ili kognicija nekog objekta,
kvalitet bilo kojeg stanja uma odreen je mentalnim sastojcima koji su s njim povezani,
kao to su pouda, mrnja ili obmanutost, ili suprotnostima pomenutim u sutti kao njihovo
odsustvo, a re je o nesebinosti, prijateljskoj ljubavi i razumevanju.
28 Faktori nastanka i nestanka u umu su isti oni kao i za telo, sem to je hrana zamenjena
mentalno-materijalnim sklopom kao uslovom za nastanak svesti.
29 Re koja je ovde prevedena kao objekti uma jeste dhamma, koja ima vrlo mnogo
znaenja. U ovom kontekstu dhamma se moe razumeti tako da obuhvata sve pojave svrstane u kategorije Dhamme, Budinog uenja o stvarnosti, te bi se otuda mogla prevesti i naji-

254

objekte uma iz perspektive pet prepreka.30 A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet prepreka? Tako to, kada se u
njemu javi ulna elja, monah razume: U meni je ulna elja, ili kada
ulne elje nema, on razume: U meni nema ulne elje. On takoe razume kako se pojavljuje jo nepostojea ulna elja; on razume kako se
postojea ulna elja naputa; i on razume kako se naputena ulna elja u
budunosti vie ne pojavljuje.
Kada se u njemu javi ljutnja, monah razume: U meni je ljutnja, ili
kada ljutnje nema, on razume: U meni nema ljutnje. On razume kako
se jo nepostojea ljutnja pojavljuje; on razume kako se postojea ljutnja
naputa; i on razume kako se naputena ljutnja u budunosti vie ne pojavljuje. Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah razume: U meni
su lenjost i tromost, ili kada lenjosti i tromosti nema, on razume: U meni
nema lenjosti i tromosti. On razume kako se jo nepostojea lenjost i tromost pojavljuju; on razume kako se postojea lenjost i tromost naputaju;
i on razume kako se naputena lenjost i tromost u budunosti vie ne pojavljuju. Kada se u njemu jave uznemirenost i kajanje, monah razume: U
meni su uznemirenost i kajanje, ili kada uznemirenosti i kajanja nema,
on razume: U meni nema uznemirenosti i kajanja. On razume kako se
jo nepostojei uznemirenost i kajanje pojavljuju; on razume kako se postojei uznemirenost i kajanje naputaju; i on razume kako se naputeni
uznemirenost i kajanje u budunosti vie ne pojavljuju. Kada se u njemu
javi sumnja, monah razume: U meni je sumnja, ili kada sumnje nema, on
razume: U meni nema sumnje. On razume kako se jo nepostojea sumnja pojavljuje; on razume kako se postojea sumnja naputa; i on razume
kako se naputena sumnja u budunosti vie ne pojavljuje.
37. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iznutra
ili kontemplira objekte uma kao objekte uma spolja ili kontemplira objekte
uma kao objekte uma iznutra i spolja. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima
uma, boravi i kontemplira faktore nastanka i nestanka u objektima uma. Ili
rim terminom pojava, fenomen. Ova kontemplacija dostie svoj vrhunac pronicanjem u
ono uenje koje se nalazi u sreditu Dhamme etiri plemenite istine.
30 Pet prepreka (paanivarana) jesu glavne unutarnje barijere koje spreavaju razvijanje koncentracije i uvida. ulne elje nastaju iz nepromiljenog udubljivanja u predmete
privlane ulima, a uklanjaju se meditacijom o neprivlanosti (kao u pasusima 10 i 1430).
Zlovolja nastaje iz nepromiljenog udubljivanja u odbojne nam predmete, a uklanjamo je
razvijanjem prijateljske ljubavi. Tromost i pospanost nastaju poputanjem pred dosadom i
lenjou, a uklanjamo ih buenjem energije. Uzmenirenost i kajanje nastaju iz nepromiljenog razmatranja uznemirujuih misli, a uklanjamo ih promiljenim razmatranjem smirenja.
Sumnja nastaje iz nepromiljenog razmatranja nejasnih stvari, a uklanjamo je uenjem,
istraivanjem i traganjem.

255

je usredsreenost na injenicu postoji objekat uma u njemu uspostavljena

u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost panje. Nezavisan, boravi on i ne prianja ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i
kontemplira telo kao telo.
(2. Pet sastojaka bia)
38. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bia podlonih prianjanju.31 A kako on
to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka
bia podlonih prianjanju? Tako to razumeva na ovaj nain:
Ovakav je materijalni oblik, ovakav je nastanak materijalnog oblika,
ovakvo je nestajanje materijalnog oblika; ovakav je oseaj, ovakav je nastanak oseaja, ovakvo je nestajanje oseaja; ovakav je opaaj, ovakav je
nastanak opaaja, ovakvo je nestajanje opaaja; ovakvi su mentalni obrasci, ovakav je nastanak mentalnih obrazaca, ovakvo je nestajanje mentalnih
obrazaca; ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakvo je nestajanje
svesti.
39. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iznutra, spolja ili iznutra i spolja. Boravi i kontemplira faktore nastanka u
objektima uma ili boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma
ili boravi i kontemplira faktore nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je
njegova sabranost na injenicu ovo su objekti uma uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on i ne prianja ni za
ta na svetu. Tako zaista, monasi, monah boravi i kontemplira objekte uma
kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bia podlonih prianjanju.
(3. est osnova ula)
40. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao
objekte uma iz perspektive est unutranjih i est spoljanjih osnova ula.32
A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive
est unutranjih i est spoljanjih osnova ula? Tako to, monasi, monah
razume oko, razume vidljive oblike i razume okov koji nastaje u vezi sa
njima; on razume kako se jo nepostojei okov pojavljuje; razume kako
se postojei okov naputa; i razume kako se naputen okov u budunosti
vie ne pojavljuje. On razume uvo i zvukove ... nos i mirise ... jezik i ukuse
... telo i dodire ... um i objekte uma i razume okov koji nastaje u vezi sa
31 Buda je individualno bie razloio na pet grupa elemenata (khandh): telo, oseaj,
opaaj, mentalni obrasci i svest.
32 Unutranje osnove su, kao to je pokazano, est ula (Buda je i um uzimao kao ulo,
kojim se opaaju misli). Spoljanje osnove su objekti dostupni svakom od tih ula. Okov
koji nastaje u zavisnosti od ovih parova moe se razumeti jednostavno kao privlaenje
(pohlepa) ka prijatnom, odbojnost (mrnja) ka neprijatnom i obmanutost, koja im je obema
u osnovi.

256

njima; on razume kako se jo nepostojei okov pojavljuje; razume kako se

postojei okov naputa; i razume kako se naputen okov u budunosti vie
ne pojavljuje.
41. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iznutra, spolja ili iznutra i spolja... Nezavisan, boravi on i ne prianja ni za ta na
svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte
uma iz perspektive est unutranjih i est spoljanjih osnova ula.
(4. Sedam elemenata probuenja)
42. I opet monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte
uma iz perspektive sedam elemenata probuenja. A kako on to kontemplira
objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuenja?
Tako to, monasi, kada sabranost panje kao element probuenja postoji
u njemu, monah razume: U meni postoji sabranost panje kao element
probuenja; ili kada sabranosti panje kao elementa probuenja u njemu
nema, on razume: U meni nema sabranosti panje kao elementa probuenja. I on razume kako se jo nepostojea sabranost panje kao element
probuenja pojavljuje; i kako se ve nastala sabranost panje kao element
probuenja dalje do savrenstva razvija.
Kada je istraivanje pojava kao element probuenja u njemu...33 Kada
je energija kao element probuenja u njemu... Kada je ushienje kao element probuenja u njemu... Kada je smirenje kao element probuenja u
njemu... Kada je koncentracija kao element probuenja u njemu... Kada je
spokojstvo kao element probuenja u njemu, monah razume: U meni je
spokojstvo kao element probuenja; ili kada spokojstva kao elementa probuenja u njemu nema, on razume: U meni nema spokojstva kao elementa
probuenja. I on razume kako jo nenastalo spokojstvo kao element probuenja nastaje; i kako se ve nastalo spokojstvo kao element probuenja
dalje do svog savrenstva razvija.
43. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iznutra, spolja ili iznutra i spolja... Nezavisan, boravi on i ne prianja ni za ta na
svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte
uma iz perspektive sedam elemenata probuenja.
(5. etiri plemenite istine)
44. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao
objekte uma iz perspektive etiri plemenite istine.34 A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive etiri plemenite istine?
33 Istraivanje pojava (dhammaviaya) znai ispitivanje mentalnih i zikih fenomena koje pred meditantov um donosi sabranost.
34 Ovim odeljkom, kontemplacija dhamm kao objekata uma kulminira u razumevanju
Dhamme u njenoj kljunoj formulaciji kao etiri plemenite istine.

257

Tako to, monasi, monah razume u skladu sa stvarnou: Ovo je patnja;

razume u skladu sa stvarnou: Ovo je uzrok patnje; razume u skladu
sa stvarnou: Ovo je prestanak patnje; razume u skladu sa stvarnou:
Ovo je put koji vodi prestanku patnje.
45. Tako monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma
iznutra, spolja ili iznutra i spolja. Boravi i kontemplira faktore nastanka u
objektima uma ili boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma
ili boravi i kontemplira faktore nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je
njegova sabranost na injenicu ovo su objekti uma uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on i ne prianja ni za
ta na svetu. Tako, zaista, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma
kao objekte uma iz perspektive etiri plemenite istine.
[E. ZAKLJUAK]
46. Zaista, monasi, ko god bude vebao ova etiri temelja sabranosti
na ovaj nain tokom sedam godina, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti,
stanje ne-povratnika.35
To vai za sedam godina, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom est godina... pet godina... etiri godine... tri godine... dve godine... godinu, moe oekivati jedan od ova dva
rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ako je jo preostalo vezanosti,
stanje ne-povratnika.
To vai za godinu, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam meseci... est meseci... pet meseci...
etiri meseca... tri meseca... dva meseca... mesec... pola meseca, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je
jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika.
To vai za pola meseca, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri temelja
sabranosti na ovaj nain tokom sedam dana, moe oekivati jedan od ova
dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika.
47. Zbog toga je reeno: Monasi, postoji direktan put ka proienju
bia, prevladavanju alosti i naricanja, nestanku bola i tuge, izbijanju na
pravu stazu, dostizanju nibbne a taj put ine etiri temelja sabranosti
panje.
Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.
Satipahna sutta Govor o temeljima sabranosti (MN 10)
Najvie znanje (aa) jeste arahantovo znanje krajnjeg osloboenja. Nepovratak
(anagamita) jeste stanje ne-povratnika, koji se preporaa u viem svetu i tu dosee nibbnu,
bez vraanja u svet ljudi.
35

258

11. SABRANOST PANJE NA DAH

U Svatthiju, potovani nanda doe kod Blaenog, pokloni mu se,

sede sa strane i ovako ree:
Potovani gospodine, postoji li jedna stvar koja, kada se razvija i neguje, etiri stvari dovodi do savrenstva? Isto tako, ima li etiri stvari koje,
kada se razvijaju i neguju, sedam stvari dovode do savrenstva? Isto tako,
ima li sedam stvari koje, kada se razvijaju i neguju, dve stvari dovode do
savrenstva?
Postoji, nanda jedna stvar koja, kada se razvija i neguje, etiri stvari
dovodi do savrenstva. Isto tako, postoje etiri stvari koje, kada se razvijaju i neguju, sedam stvari dovode do savrenstva. Isto tako, postoji sedam
stvari koje, kada se razvijaju i neguju, dve stvari dovode do savrenstva.
Ali, potovani gospodine, koje su to stvari?
Koncentracija panje na dah, nanda, jeste jedna stvar koja, kada se
razvija i neguje, dovodi do savrenstva etiri temelja sabranosti. A etiri temelja sabranosti, kada se razvijaju i neguju, dovode do savrenstva sedam
elemenata probuenja. A sedam elemenata probuenja, kada se razvijaju i
neguju, dovode do savrenstva istinsko znanje i oslobaanje.
(1. Usavravanje etiri temelja sabranosti)
A kako to, nanda, koncentracija panje na dah, kada se razvija i
neguje, dovodi etiri temelja sabranosti do savrenstva? Ima sluajeva,
nanda, kada monah, otiavi u umu, sedne u podnoje nekog drveta ili
u praznu kolibu. Prekrstivi noge, uspravi telo i ustali svoju panju pred
sobom. Neprekidno sabran, on udie i, neprekidno sabran, on izdie. Kada
naini dug udah, on zna: Ovo je dug udah; ili kada naini dug izdah, on
zna: Ovo je dug izdah. Kada naini kratak udah, on zna: Ovo je kratak
udah; ili kada naini kratak izdah, on zna: Ovo je kratak izdah. Ovako
sebe veba: Udisau oseajui itavo telo; ovako sebe veba: Izdisau oseajui itavo telo. Ovako sebe veba: Udisau smirujui telesni
sklop; ovako sebe veba: Izdisau smirujui telesni sklop. Ovako sebe
veba: Udisau, oseajui ushienje; ovako sebe veba: Izdisau, oseajui ushienje. Ovako sebe veba: Udisau, oseajui sreu; ovako sebe
veba: Izdisau, oseajui sreu. Ovako sebe veba: Udisau, oseajui
mentalne obrasce; ovako sebe veba: Izdisau, oseajui mentalne obrasce. Ovako sebe veba: Udisau, smirujui mentalne obrasce; ovako sebe
veba: Izdisau, smirujui mentalne obrasce.36 Ovako sebe veba: Udi36 Mentalni obrasci (ittasankhra). Ovo se odnosi na doivljavanje daha kao dhamme (objekta uma). Kada je dah stabilizovan, smiren, moe se dogoditi da potpuno nestane
i ostanemo sa divnim, stabilnim mirom u sebi. Jo uvek diemo, naravno, ali dah vie ne
doivljavamo kao dodir, fiziku senzaciju. Umesto toga, doivljavamo ga kao objekat uma,

259

sau, oseajui um; ovako sebe veba: Izdisau, oseajui um. Ovako
sebe veba: Udisau, radujui um; ovako sebe veba: Izdisau, radujui
um. Ovako sebe veba: Udisau, koncentriui um; ovako sebe veba:
Izdisau, koncentriui um. Ovako sebe veba: Udisau, oslobaajui
um; ovako sebe veba: Izdisau, oslobaajui um.37 Ovako sebe veba: Udisau, kontemplirajui prolaznost; ovako sebe veba: Izdisau,
kontemplirajui prolaznost. Ovako sebe veba: Udisau, kontemplirajui
hlaenje strasti; ovako sebe veba: Izdisau, kontemplirajui hlaenje
strasti. Ovako sebe veba: Udisau, kontemplirajui prestanak; ovako
sebe veba: Izdisau, kontemplirajui prestanak. Ovako sebe veba:
Udisau, kontemplirajui naputanje; ovako sebe veba: Izdisau, kontemplirajui naputanje.38
Kada god, nanda, monah, udahnuvi dug udah, zna: Ovo je dug
udah... [isto kao gore] kada sebe ovako veba: Udisau smirujui telesni
sklop tada taj monah kontemplira telo u telu, marljiv, proet jasnim razumevanjem i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom. A zato? Ja to,
nanda, nazivam odreena vrsta tela, nanda, to jest udisanje i izdisanje.
I tada taj monah kontemplira telo u telu, marljiv, proet jasnim razumevanjem i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom.
Kada god, nanda, monah sebe veba ovako: Udisau, oseajui
ushienje... kada god sebe veba ovako: Izdisau, smirujui mentalne
obrasce tada taj monah kontemplira oseaje u oseajima, marljiv, proet jasnim razumevanjem i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom.
A zato? Ja to, nanda, nazivam odreena vrsta oseaja, nanda, to jest
pomnu panju usmerenu na udisanje i izdisanje.39 I tada taj monah kontemplira oseaje u oseajima, marljiv, proet jasnim razumevanjem i sabran,
sa oseaja prelazimo na znanje kao rezultat potpune fokusiranosti.
37 Oslobaajui um od mentalnih prepreka uz pomo prvog zadubljenja, a od prepreka koje su preostale, tako to dostie sve via zadubljenja. Oslobaajui um od greaka u
kogniciji, uz pomo znanja steenog neposrednim uvidom.
38 Kontempliranje prolaznosti (aninupassi) predstavlja kontempliranje pet sastojaka bia kao nepostojanih, jer oni neprekidno nastaju i nestaju, neprekidno se menjaju.
Tetrada vebi u ovom pasusu odnosi se iskljuivo na vebanje uvida, dok su se prethodne tri
tetrade ticale uvrivanja smirenja i uvida. Kontempliranje hlaenja strasti (virgnupa
ssi) i kontempliranje prestanka (nirodhnupassi) mogu se razumeti kao uvid u razlaganje
i nestanak zikih i mentalnih pojava koji se deava iz trenutka u trenutak, ali i kao put ka
nibbni kroz gaenje udnje (virga) i nestanak mentalnih obrazaca. Kontempliranje naputanja (patinissaggnupassi) predstavlja odustajanje od mentalnih neistoa ili njihovo
naputanje zahvaljujui uvidu i ulazak u nibbnu.
39 Panja zapravo nije oseaj, ali se o njoj govori u ovom delu sutte posveenom oseaju. U ovoj tetradi, u prvoj sintagmi o oseaju se govori indirektno, pod nazivom ushienje, u drugoj sintagmi on se oznaava direktno kao srea (prijatan oseaj). U treoj i
etvrtoj sintagmi oseaj je ukljuen u kategoriju mentalnih obrazaca.

260

nadvladavi elju i aljenje za svetom.

Kada god, nanda, monah sebe veba ovako: Udisau, oseajui
um... kada god sebe veba ovako: Izdisau, oslobaajui um tada taj
monah kontemplira um u umu, marljiv, proet jasnim razumevanjem i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom. A zato? Ja kaem, nanda,
da nema razvijanja koncentracije panje na dah za onoga ko je konfuzan i
kome manjka jasno razumevanje. I tada, nanda, taj monah kontemplira
um u umu, marljiv, proet jasnim razumevanjem i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom.
Kada god, nanda, monah sebe veba ovako: Udisau, kontemplirajui prolaznost... kada god sebe veba ovako: Izdisau, kontemplirajui
naputanje tada taj monah kontemplira objekte uma u objektima uma,
marljiv, proet jasnim razumevanjem i sabran, nadvladavi elju i aljenje
za svetom. Videvi mudrou ta su elja i aljenje, on je taj koji ih pomno
posmatra ispunjen spokojstvom.40 I tada, nanda, taj monah kontemplira
objekte uma u objektima uma, marljiv, proet jasnim razumevanjem i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom.
Tako, nanda, koncentracija panje na dah, kada se razvija i neguje,
dovodi etiri temelja sabranosti do savrenstva
(2. Usavravanje sedam elemenata probuenja)
A kako to, nanda, etiri temelja sabranosti, kada se razvijaju i neguju, dovode sedam elemenata probuenja do savrenstva? Kada god,
nanda, monah boravi kontemplirajui telo u telu, u njemu se ustaljuje nepomuena sabranost. A kada je u njemu ustaljena nepomuena sabranost,
tada se u monahu zainje sabranost panje. I tada monah razvija sabranost
panje kao element probuenja. I tada on postie savrenstvo u razvijanju
sabranosti panje kao elementa probuenja.41
Bivajui sabran na taj nain, on mudro ispituje, istrauje i prouava
svaki pojedinani objekat. Dok to ini, u njemu se, nanda, zainje istra
udnja ovde predstavlja ulnu elju kao mentalnu prepreku, aljenje je odbojnost kao prepreka. Ove dve prepreke ine prva dva lana u grupi od pet mentalnih prepreka,
kao prvom odeljku unutar kontemplacije o sadrajima uma. Pod naputanjem se misli na
znanje koje vodi naputanju: zahvaljujui kontempliranju prolaznosti, naputamo privid
trajnosti. Izraz videvi mudrou ukazuje na redosled prilikom raanja uvida: Uz pomo
znanja uvida, on vidi znanje naputanja, koje se sastoji od znanja o prolaznosti, hlaenju
strasti, prestanku i naputanju.
41 Satisambohanga. Bohanga je sloenica nainjena od rei bodhi i anga. U Govoru sa monahom (SN 46:5) ovi elementi su opisani kao kvaliteti koji vode probuenju.
Tri fraze kojima se opisuje razvijanje svakog od ovih elemenata mogu se razumeti kao
prikaz tri sukcesivne faze razvoja. Re zainje oznaava fazu samog nastanka, zaea tog
kvaliteta; re razvija oznaava njegovo postepeno sazrevanje; izraz postie savrenstvo
jeste kulminacija razvoja.
40

261

ivanje pojava kao element probuenja.42 I tada monah razvija istraivanje

pojava kao element probuenja. I tada on postie savrenstvo u razvijanju
istraivanja pojava kao elementa probuenja.
Dok on razluuje taj objekat mudrou, pomno ispituje, istrauje ga, u
njemu se javlja neiscrpna snaga. A kada god se, nanda, u njemu javi neiscrpna snaga, zainje se i energija kao element probuenja. I tada monah
razvija energiju kao element probuenja. I tada on postie savrenstvo u
razvijanju energije kao elementa probuenja.
Kada se u monahu probudi energija, tada se u njemu zainje i duhovno
ushienje kao element probuenja. I tada, nanda, monah razvija ushienje kao element probuenja. I tada on postie savrenstvo u razvijanju
ushienja kao elementa probuenja.
Telo i um onoga ko je ispunjen ushienjem postaju smireni. A kada,
nanda, telo i um onoga ko je ispunjem ushienjem postanu smireni, u
njemu se zainje smirenje kao element probuenja. I tada monah razvija
smirenje kao element probuenja. I tada on postie savrenstvo u razvijanju smirenja kao elementa probuenja.
Um onog ko je smiren i srean postaje koncentrisan. A kada, nanda, um onoga ko je smiren i srean postaje koncentrisan, tada se u njemu
zainje koncentracija kao element probuenja. I tada monah razvija koncentraciju kao element probuenja. I tada postie savrenstvo u razvijanju
koncentracije kao element probuenja.
On postaje onaj koji sa savrenim spokojstvom posmatra tako koncentrisan um. Kad god, nanda, monah postane onaj koji sa savrenim
spokojstvom posmatra tako koncentrisan um, tada se u njemu zainje spo
kojstvo kao element probuenja. I tada monah razvija spokojstvo kao element probuenja. I tada postie savrenstvo u razvijanju spokojstva kao
elementa probuenja.
Kada god, nanda, monah kontemplira oseaje u oseajima... um u
umu... objekte uma u objektima uma, u njemu se ustaljuje nepomuena
sabranost. A kada je u njemu ustaljena nepomuena sabranost, tada se u
monahu zainje sabranost panje. I tada monah razvija sabranost panje
kao element probuenja. I tada on postie savrenstvo u razvijanju sabranosti panje kao elementa probuenja.
[Sutta se dalje nastavlja na isti nain kao i kod prvog temelja sabra
42 Dhammaviayasambohanga. U Govoru o telu (SN 46:2) kae se da materijal
iz kojeg se raa ovaj element probuenja ini esto paljivo posmatranje korisnih i tetnih mentalnih sadraja, stanja vrednih pohvale i kritike, niskih i uzvienih stanja, tamnih i
svetlih stanja, zajedno sa njihovim suprotnostima. Iako se ovaj element probuenja poistoveuje s mudrou (pa), gornji pasus sugerie da je njegova inicijalna funkcija u uvianju razlike izmeu dobrih i loih mentalnih stanja, koja postaju vidljiva uvrivanjem
sabranosti panje.

262

nosti panje]
On postaje onaj koji sa savrenim spokojstvom posmatra tako koncentrisan um. Kad god, nanda, monah postane onaj koji sa savrenim
spokojstvom posmatra tako koncentrisan um, tada se u njemu zainje spokojstvo kao element probuenja. I tada monah razvija spokojstvo kao element probuenja. I tada on postie savrenstvo u razvijanju spokojstva kao
elementa probuenja.
Tako, nanda, etiri temelja sabranosti, kada se razvijaju i neguju,
dovode sedam elemenata probuenja do savrenstva.
(3. Usavravanje mudrosti i osloboenja)
A kako to, nanda, razvijanih i negovanih sedam elemenata probuenja dovode mudrost i osloboenje do savrenstva?
Tako to, nanda, monah razvija sabranost panje kao element probuenja, zasnovan na osami, hlaenju strasti i njihovom prestanku, na sazrevanju u nevezivanju. On razvija istraivanje pojava kao element probuenja... energiju kao element probuenja... ushienje kao element probuenja... smirenje kao element probuenja... koncentraciju kao element probuenja... spokojstvo kao element probuenja, zasnovan na osami, hlaenju
strasti i njihovom prestanku, na sazrevanju u nevezivanju.
nanda, kada se sedam elemenata probuenja razvijaju i neguju na
ovaj nain, dozrevaju oni istinskim znanjem i osloboenjem.
nanda sutta Za nandu (o sabranosti panje na dah) (SN 54:13)

12. POSTIZANJE MAJSTORSTVA

Jednom je potovani Sriputta boravio kraj Svatthija, u etinom

gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika. Jednoga jutra obue se
on, uze prosjaku zdelu, te se zaputi u Svatthi u proenje hrane. Poto je
sakupio hranu i vratio se, poto je jeo, otide on do Slepevog gaja da tamo
provede ostatak dana. Kad je uao u Slepev gaj, sede on u podnoje nekog
drveta da tu provede ostatak dana.
A onda, uvee, potovani Sriputta izae iz osame i otide do etinog
gaja, do manastira koji je podigao Anthapindika. A potovani nanda ga
ugleda izdaleka kako dolazi, te mu ree:
Prijatelju Sriputta, tvoja ula su smirena, tvoja koa je ista i blista.
Na kom mestu si proveo dan?
Prijatelju, sasvim obuzdanih ula, bez mentalnih neistoa, uoh i
ostadoh na prvom stupnju zadubljenja, koje je praeno usmerenou misli
i istraivanjem, a ushienje i zadovoljstvo rodie se iz osame. Pa ipak,
prijatelju, nisam ni pomislio: Ja dostiem prvo zadubljenje, ili: Ja sam

263

dostigao prvo zadubljenje, ili: Ja sam izaao iz prvog zadubljenja.

Mora biti da ti takve misli nisu ni pale na pamet zato to su ja, moje
i skrivene sklonosti ka obmani ve odavno potpuno iskorenjene iz tvog
uma.43
[Nekom drugom prilikom potovani Sriputta ree:]
Prijatelju, smirivanjem usmerenosti misli i istraivanja uoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja, koji karakteriu kako samopouzdanje
i sabranost uma, osloboenog usmerenosti misli i istraivanja, tako i ushienje i zadovoljstvo roeni iz koncentracije. Pa ipak, prijatelju, nisam
ni pomislio: Ja dostiem drugo zadubljenje, ili: Ja sam dostigao drugo
zadubljenje, ili: Ja sam izaao iz drugog zadubljenja.
Mora biti da ti takve misli nisu ni pale na pamet zato to su ja, moje
i skrivene sklonosti ka obmani ve odavno potpuno iskorenjene iz tvog
uma.
[Nekom drugom prilikom potovani Sriputta ree:]
Prijatelju, kad je izbledelo i ushienje, ostadoh spokojan, svestan
i proet jasnim razumevanjem, sa zikim oseajem zadovoljstva. Tako
uoh i ostadoh na treem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kau:
Spokojan i svestan, ima on prijatno boravite. Pa ipak, prijatelju, nisam
ni pomislio: Ja dostiem drugo zadubljenje...
[Nekom drugom prilikom potovani Sriputta ree:]
Prijatelju, naputanjem zadovoljstva i bola kao i ranijim nestankom
radosti i alosti uoh i ostadoh na etvrtom stupnju zadubljenja, koje
nije ni bolno ni prijatno, a u sebe ukljuuje proienje sabranosti kroz
spokojstvo. Pa ipak, prijatelju, nisam ni pomislio: Ja dostiem drugo zadubljenje...
[Nekom drugom prilikom potovani Sriputta ree:]
Prijatelju, potpunim nadilaenjem opaanja formi, prestankom opaanja ulnih podraaja, neobaziranjem na opaanje raznolikosti, svestan
toga da prostor jeste beskonaan, uoh i ostadoh u sferi beskonanosti
prostora. Pa ipak, prijatelju, nisam ni pomislio: Ja dostiem sferu beskonanosti prostora...
[Nekom drugom prilikom potovani Sriputta ree:]
Prijatelju, potpunim nadilaenjem sfere beskonanosti prostora, svestan toga da svest jeste beskonana, uoh i ostadoh u sferi beskonanosti
svesti. Pa ipak, prijatelju, nisam ni pomislio: Ja dostiem sferu beskona43 Re je o zabludi da u nama postoji nekakvo trajno, nepromenjivo sopstvo (atta), ego,
ja, dua, koja zapravo dostie stanje zadubljenja. Buda je oveka video kao stalno promenjiv tok mentalnih i zikih fenomena. A poto se taj tok koji zovemo ja stalno menja, nita
sutinski moje ne moe ni postojati i tek je privid da bilo ta posedujemo. To je sutina
Budinog pojma anatta.

264

nosti svesti...
[Nekom drugom prilikom potovani Sriputta ree:]
Prijatelju, potpunim nadilaenjem sfere beskonanosti svesti, svestan
toga da nita ne postoji, uoh i ostadoh u sferi nitavila. Pa ipak, prijatelju,
nisam ni pomislio: Ja dostiem sferu nitavila...
[Nekom drugom prilikom potovani Sriputta ree:]
Prijatelju, sa potpunim nadilaenjem sfere nitavila, uoh i ostadoh u
sferi lienoj kako percepcije, tako i nepercepcije. Pa ipak, prijatelju, nisam
ni pomislio: Ja dostiem sferu lienu kako percepcije, tako i nepercepcije...
[Nekom drugom prilikom potovani Sriputta ree:]
Prijatelju, potpunim nadilaenjem sfere liene kako percepcije, tako
i nepercepcije, stupih u prestanak percepcije i oseaja i ostadoh u njemu.
Pa ipak, prijatelju, nisam ni pomislio: Ja dostiem prestanak percepcije i
oseaja, ili: Ja sam dostigao prestanak percepcije i oseaja, ili: Ja sam
izaao iz prestanka percepcije i oseaja.44
Mora biti da ti takve misli nisu ni pale na pamet zato to su ja, moje
i skrivene sklonosti ka obmani ve odavno potpuno iskorenjene iz tvog
uma.
Sriputta-samyutta Razgovori sa Sriputtom (SN 28:19, kombinovano)

44 Savedayitanirodha, dostizanje prestanka, predstavlja posebno meditativno dostignue, za koje se kae da je dostupno jedino onima koji su na stupnju ne-povratnika ili
arahanta. Kao to naziv i sugerie, ono znai potpuno zaustavljanje perceptivnih i afektivnih funkcija tokom meditacije, a zatim i svesti i svih s njom povezanih mentalnih funkcija.

265

Deo 9
MUDROST I RAZUMEVANJE
U prethodnim poglavljima razmotrili smo celokupni budistiki put i
njegove delove, nain na koji se uklapaju i nadovezuju jedan na drugi. Videli smo da je te delove mogue svrstati u tri grupe: vrlina, koncentracija i
mudrost. O prve dve smo dovoljno govorili i ostaje da u zavrnom poglavlju detaljno opiemo treu. Ona predstavlja cilj budistikog treninga. Tek
uvidom, znanjem, mudrou (pa) u stanju smo da potpuno iskorenimo
neznanje u umu i tako sebe osiguramo od svake dalje patnje uzrokovane
tim neznanjem, da izaemo iz venog kruga raanja i umiranja. Naglaavajui mudrost kao kljuni inilac osloboenja, Buda predstavlja jedinstvenu
guru u istoriji indijske duhovnosti. Kao to i sm kae opisujui sopstveni
put askete pre probuenja, Buda je pod vostvom razliitih uitelja savladao razne tehnike koncentracije, koje vode do promenjenih stanja svesti.
No, u tim sistemima nedostajao je upravo ovaj element mudrosti, prepoznavanja stvari kakve one zaista jesu, i to umom potpuno proienim od
bilo kakvog sadraja koji bi iskrivljavao percepciju.
Tako izbor tekstova poinjemo dvema suttama u kojima Buda poree
njima pokuava da doara ta podrazumeva pod kvalitetom uma nazvanim
mudrost. Kao prvo, njen znaaj prevazilazi ak i znaaj koji za nas ima
Sunce. Dalje, mudrost mora imati analitiki kvalitet, koji se poredi sa otricom noa: kao to no odvaja kou od mesa, tako i mudrost treba da odvaja
dobro od loeg, korisno od tetnog. Slino svemu drugom na ovome svetu,
i mudrost je proizvod odreenih uzroka i njihovog delovanja. Tekst 2 (str.
278) navodi osam kljunih uslova. Prvi ine iskusan uitelj i uenik koji je,
sem oseaja privrenosti, u sebi razvio i oseaj potovanja prema uitelju,
ali i prema sebi. Drugi predstavlja znatielja uenikova, elja za uenjem i
otvorenost uma. Trei ini ivot u osami, telom i umom. ini se kao da je u
sutti ovde malo poremeen redosled, te bi ovaj uslov zapravo u nekom prirodnom razvoju stvari doao tek kasnije, recimo posle uslova broj sedam.
etvrti uslov naglaava vrlinu kao osnov mudrosti: bez moralnog ivljenja
sticanje mudrosti je nemogue. Sledi dobro poznavanje uenja, steeno po266

dukom i sopstvenim istraivanjem. esti uslov ini transformacija nauenog u direktno iskustvo kroz njegovu primenu i praksu meditacije, a sedmi
potpuno odustajanje od bavljenja nevanim stvarima i koncentrisanje na
smo uenje. Poslednji, osmi uslov tie se prakse kojom se direktno stie
uvid u prirodu stvari.
U odeljku 3 (str. 280), sledi jedan podui govor Sriputte, Budinog
najistaknutijeg uenika, pod nazivom Sammadihi sutta (Govor o isprav
nom razumevanju). Pre svega, treba rei da unutar Budinog sistema ovo
razumevanje moe biti dvojako: profano i transcendentno. Profano ispravno razumevanje ponovo biva dvojako: razumevanje da nai voljni postupci
neminovno donose svoje plodove, to mogu zastupati i budisti i nebudisti,
i specino budistiko razumevanje, dakle ono koje je u skladu sa etiri
plemenite istine. Transcendentno ispravno razumevanje, pak, jeste razumevanje etiri plemenite istine na osnovu uvida u etiri puta i ploda svetakog ivljenja. itav govor temelji se na naelu uzronosti u dva njegova
vida, nastanku i prestanku, a Sriputta analizira itav niz fenomena gde
razumevanje uzroka koji uslovljavaju njihov nastanak i nestanak oznaava
posedovanje upravo ispravnog razumevanja. Pitanje koje postavlja na poetku sutte, u drugom pasusu, tie se sekhe, onoga ko je na viem stupnju
vebanja i poseduje transcendentno ispravno razumevanje, koje neizbeno vodi oslobaanju. Ovo se implicira sintagmama potpuno poverenje i
stigao do istinske Dhamme.
Dakle, Sriputta objanjava ispravno razumevanje nekog ko se nalazi
najmanje na stupnju ulaska u tok. Jedan od uslova ispravnog razumevanja vidi u razlikovanju onoga to je tetno i onoga to je korisno, ali i
u pronicanju u uzroke tog dvojstva. Krajnji uzrok vidi u ljudskom umu, u
tri osnovne mentalne neistoe: pohlepi, mrnji i obmani. Njihovim uklanjanjem, nestaju i prepreke ispravnom razumevanju. U sutti se tako govori
o negramzivosti, nemrnji i ispravnom razumevanju. Ali ne radi se samo
o odsustvu negativnih osobina, ve i o razvijanju onih pozitivnih. Tako
pohlepa biva zamenjena velikodunou, a mrnja dobronamernou i prijateljskom ljubavlju, kao izvorom dobrobiti.
Dalje, Sriputta put do ispravnog razumevanja objanjava kroz potpuno razumevanje razliitih aspekata egzistencije. Prvi od njih jeste hrana
(hra), koju bi ovde trebalo razumeti u irem znaenju vanog uslova za
produetak ivota individue iz trenutka u trenutak, ali i iz jedne egzistencije u drugu. Fizika hrana (kabalinkra hra) ini kljuni uslov za opstanak zikog tela, ali isto toliko su vane i tri nematerijalne vrste hrane:
kontakt (phassa) za nastanak oseaja, mentalni obrasci (sankhra) za odravanje svesti i sama svest (vina) za odranje imena i oblika, to jest
psihozikog organizma u njegovom totalitetu. Dakle, sve na ovome svetu
267

nastaje na osnovu hrane, biva odravano hranom, ali na kraju, posle smrti,
i samo se pretvara u hranu. Kada sagleda ovu generalnu sliku, taj sveopti
proces meusobnog ubijanja kako bismo doli do hrane, jedenja jedni drugih, proces koji je, dakle, neraskidivo povezan s patnjom, uenik prirodno
prestaje njime da bude opinjen, oaran oblicima, zvucima, ukusima i tako
dalje. U njemu se strasti hlade i na povrinu izranja razumevanje.
Naredni odeljak donosi analizu etiri plemenite istine, nastanka i prestanka patnje kao jo jednog polja na kojem deluje princip uzronosti.
Patnja (dukkha) postoji, a njezin uzrok je udnja (tanh): te dve istine ine opis vezanosti za krug sasre. Prestanak (nirodha) patnje i put
(magga) koji do njega vodi predstavljaju opis uklanjanja uzroka, to jest
opis osloboenja, nibbne. Ovde ne treba misliti da osmostruki put na neki
nain stvara nibbnu. On je samo sredstvo da se probijemo do nje, da je u
sebi prepoznamo kao neto to je van svakog uzroka, nenastalo, nestvoreno, i otuda oduvek postoji, ali je zaklonjeno strastima i drugim mentalnim
neistoama, slino suncu zaklonjenom oblacima.
Narednih dvanaest odeljaka sutte izlau, obrnutim redosledom, formulu uslovljenog nastanka (paia-samuppda), a njeni elementi su formulisani po modelu etiri plemenite istine. Sutina ove uvene formule je
sledea: usled neznanja (avi), koje se denie kao nepoznavanje etiri plemenite istine, ovek telom, govorom i mislima ini voljne postupke
(kamma), i to korisne i tetne. Ovi kammiki postupci ponavljanjem postaju obrasci u naem umu (sankhr), te kao takvi utiu na formiranje
stanja svesti (vina) najpre kao preporaajue svesti u trenutku zaea novog bia, a kasnije kao pasivnih stanja svesti to nastaju kao rezultat naih postupaka tokom ivota. Zajedno sa sveu nastaje i mentalno-
materijalni sklop (nma-rpa), psihoziki organizam opremljen sa est
ula (salyatana). Od njih su pet zikih, a esti je um, kao ulo kojim
registrujemo mentalne fenomene. Putem tih ula uspostavlja se kontakt
(phassa) izmeu svesti i odgovarajuih objekata oko nas i u nama, a ti kontakti opet uslovljavaju nastanak oseaja (vedan). Ove karike od svesti do
oseaja predstavljaju proizvod prolih postupaka, kamme, dakle uzrone
faze koju reprezentuju neznanje i mentalni obrasci. Sa sledeom karikom
poinje kammiki aktivna faza sadanjeg ivota, a ona je zapravo osnova
za nastanak nove egzistencije u budunosti. Uslovljena oseajem, javlja
se udnja (tanh) i ovu injenicu Buda je formulisao kao drugu plemenitu
istinu, nastanak patnje. Kada ta udnja dovoljno ojaa, podstie nastanak
vezivanja (updna), koje nas ponovo nagoni da inimo voljne postupke i
time stvaramo klicu nove egzistencije (bhava). Ta nova egzistencija poinje roenjem (ti), a ono neizbeno vodi starenju i smrti (ar-marana).
Uenje o uslovljenom nastanku takoe pokazuje kako je ovaj krug ra268

anja i umiranja mogue prekinuti. Sticanjem istinskog znanja, punim razumevanjem etiri plemenite istine, iskorenjuje se neznanje. Shodno tome,
um se vie ne predaje udnji i vezivanju, naa dela gube svoj potencijal da
generiu novo roenje i kruenje se zaustavlja. Ovo je cilj itavog Budinog
uenja, istupanje iz kruga raanja i umiranja, iz kruga patnje, a taj cilj Buda
je formulisao treom plemenitom istinom. Zato Sriputta i izlae formulu
obrnutim redosledom, da bi na kraju doao do neznanja, kao kljunog elementa iz kojeg svi ostali nastaju.
No, kako je mogue stei to istinsko znanje koje oslobaa, tu mudrost koju Buda naziva pa? U nastavku poglavlja posvetiemo se upravo tome. Glavni metod ini praktikovanje meditacije uvida (vipassan),
koja nam donosi znanje i vienje stvari kakve one zaista jesu, u skladu
s njihovom pravom prirodom, direktno, bez iskrivljavanja naim predubeenjima, eljama, sklonostima, pojmovima... Kada kaemo stvari, pre
svega mislimo na one fenomene koji ine nae iskustvo, jer to je svet unutar kojeg funkcioniemo. U Pli kanonu ti fenomeni sistematizovani su u
odreene klase, skupove, kao to su pet elemenata bia, est osnova ula,
etiri ili est elemenata i slino. Unutar svake od njih, lanovi grupe se
analiziraju prema odreenim obrascima, kao to su etiri plemenite istine,
nepostojanost, patnja i nepostojanje sopstva, zatim zadovoljenje, opasnost
i izlaz, kao i prema varijaciji ove poslednje trijade, koju ine tema nastanka, prestanka, zadovoljenja, opasnosti i izlaza. Svi ovi obrasci predstavljaju zapravo posmatranje naeg iskustva iz razliitih uglova, to sve treba da
nam olaka razumevanje stvarnosti, prevazilaenje vezanosti i dostizanje
osloboenja uma.
U odeljku 4.1 (str. 292) kreemo se od pet sastojaka bia kao glavne
sheme na osnovu koje Buda analizira prirodu naeg iskustva. Oni predstavljaju, pre svega, analizu ivog bia, onog to ga sainjava, onoga na ta
mislimo kada kaemo ja i moje. Istraujui to pitanje, Buda je otkrio
da se svi ti termini u stvarnosti odnose na ovih pet sastojaka, bilo pojedinano ili na svih pet zajedno. Takoe je otkrio da iza njih ni pojedinano,
ni zajedniki ne postoji nikakvo trajno sopstvo, nepromenjivi entitet koji bi
bio njihov vlasnik ili gospodar, neko ko bi ih posedovao.
S budistike take gledita, oseaj posedovanja je jedna pogrena
pretpostavka koja proizvodi beskrajnu patnju. Smatramo da sigurnost moemo pronai u tome to emo posedovati ili se identifikovati s neim, pa ipak, ega god da se dohvatimo nekako nam se uvek
izmigolji kroz prste. Ukoliko ne shvatimo promenjivu prirodu svih
stvari, uvek iznova bivamo razoarani. Na uitelj imao je obiaj
da kae kako je naa patnja poput osobe koja je nezadovoljna kokokom i zahteva da ona bude patka. Verujui slepo u svoje ocene,

269

oekivanja i zahteve da stvari oko nas budu ovakve ili onakve, spreavamo sebe da dopremo do svetosti i blagoslovenosti onoga to
nam se zapravo nudi u svakom datom trenutku. (Kittisaro Bhikkhu)

Sem toga, nama se nae iskustvo ini kao monolitno, kao jedinstveni
blok, dok je, u stvari, sainjeno od pet slojeva, pet niti upredenih meusobno: 1. telo i spoljanji objekti ula; 2. oseaji; 3. opaaji ili kognicija;
4. mentalni obrasci ili izrazi nae volje, 5. svest. Ova analiza ima duboke
implikacije na itavo Budino uenje i njegov krajnji cilj, koji je ovako
formulisao: Monasi, ja poduavam samo dve stvari: patnju i okonanje
patnje. Naime, kako se vidi u ovom poglavlju, patnja i pet sastojaka bia
neraskidivo su povezani.
U svom prvom govoru posle probuenja, Govoru o pokretanju toka
Uenja, poto je objasnio razliite vidove prve plemenite istine o patnji, Buda kae: ... ukratko, pet sastojaka bia podlonih vezivanju jesu
patnja. Dakle, pravi sadraj prve plemenite istine zapravo ini tih pet sastojaka. Svi drugi oblici patnje, kao to su roenje, starost, bolest i smrt,
samo su konkretni primeri patnje koja izvire iz tih pet sastojaka. Za one
s dubokim uvidom ova veza je oigledna, oni jasno vide da je svaki od
sastojaka, budui prolazan, u isto vreme nepouzdan, nedovoljan, ne moe
nas trajno zadovoljiti. Njima je takoe jasno da sastojci predstavljaju plodno tlo za svaku vrstu udnje i vezivanja. Iako na pitanje o tome za ime
udimo i za ta smo vezani moemo odgovoriti da su to imetak, dobro
jelo, mo, ugled, dobra kola i tako dalje, pomnijom analizom vidimo da
ispod tih spoljanjih objekata vezivanja lei na lini doivljaj koji nam
donosi oseaj zadovoljstva i prijatnosti. Taj doivljaj, koji je izvor udnje i
vezivanja, ini kombinacija pet sastojaka bia. Zato, da bismo to vezivanje
iskorenili, neophodno je da istraimo same sastojke, kako bismo uvideli da
se iz uitka esto pretvaraju u otrov, odnosno da u krajnjoj instanci nisu ni
vredni vezivanja. Tako, kroz naputanje vezanost za pet sastojaka, stiemo
do slobode.
Sem prisvajanja pet sastojaka bia, moemo se i identikovati sa njima, smatrati ih naim sopstvom, sutinom onoga to jesmo. Zato ovaj pododeljak takoe sadri vane sutte u kojima se izlae jedna od kljunih
tema Budinog uenja, a to je uenje o nepostojanju sopstva. Ono u neku
ruku tvori liniju razdvajanja izmeu Budinog i svih drugih duhovnih uenja koja, po pravilu, govore o postojanju nekakve trajne, besmrtne sutine
ovekove: dua, sopstvo, atman, iva, rh, hun/po i tako dalje. Svojim uvidom Buda je prozreo tu obmanu i nainio vanu distinkciju. Na konvencionalnom planu, svakako da moemo govoriti o sopstvu, o svom telu,
oseajima, opaajima i tako dalje. Ali u dubljem, lozofskom smislu, to ne

270

odgovara istini, stvarnosti. Jer da bismo neto mogli takvim smatrati, ono
mora biti trajno, postojano, neto to bismo mogli potpuno kontrolisati,
te bi utoliko bilo i neprekidni izvor zadovoljstva, a ne da se neprekidno
menja, da je van nae kontrole i izvor ne samo zadovoljstva, ve i patnje.
Ovu nesupstancijalnost bia, odnosno svakog od njegovih pet sastojaka,
Buda doarava vrlo lepim poreenjima u govoru koji nosi naslov Kugla
do pene.
Sutte u odeljku 4.2 (str. 301) grupisane su oko drugog skupa kategorija, a to su est osnova ula. Osnova zato to na osnovu njih nastaje svest, a
re je o oku, uhu, nosu, jeziku, telu i umu. One se ponekad formuliu i kao
dvanaest osnova ula, tako to se dele na est unutranjih (upravo nabrojanih) i est spoljanjih osnova ula, a to su spoljanji objekti koji tim ulima
bivaju registrovani. Tako dobijamo parove: oko i oblici, uho i zvuci, nos i
mirisi, jezik i ukusi, telo i taktilne senzacije, um i mentalni sadraji. est
osnova ula na nekoliko naina igraju vrlo vanu ulogu u okviru Budinog
uenja. Ve smo u sedmom poglavlju, u 15. pasusu odeljka 6 (strana 221
i dalje), videli da jo na ranom stupnju monakog treninga Buda govori
o obuzdavanju ula (indriya savara), jer ula predstavljaju est kapija
kroz koje doivljaji dolaze do uma. Dakle, ako poput nekakvog straara na
kapiji ne kontroliemo ta kroz njih prolazi, ula e na pogrean, iskrivljen
nain registrovati neki predmet, to prouzrokuje tetna stanja uma, kao to
su svianje, nesvianje, vezanost, odbojnost, razne spekulacije i tako dalje.
Kada u kasnijoj fazi vebanja uenik ovlada koncentracijom i okrene
se razvijanju uvida, takoe mora da razume i osnove ula. Kada to uspe
na jednom dubljem nivou, shvata da su ona polje na kojem uistinu nastaje
i prestaje itav na svet. Otuda, na pitanje koje je oduvek zanimalo i provociralo lozofe, a to je: kako je nastao ovaj svet, Buda u Loka sutti (SN
12:44), koja nije uvrtena u ovaj izbor, daje osoben odgovor: Na osnovu
oka i oblika nastaje svest o vienom. Kad se ovo trojstvo nae na okupu,
nastaje kontakt. Iz kontakta kao nunog uslova sledi oseaj. Iz oseaja kao
nunog uslova sledi udnja. Iz udnje kao nunog uslova sledi vezivanje.
Iz vezivanja kao nunog uslova sledi egzistencija. Iz egzistencije kao nunog uslova sledi roenje. Iz roenja kao nunog uslova slede starost i smrt,
jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje. Tako nastaje ovaj svet. To isto
ponavlja i za ostale osnove ula. Kao to vidimo, Buda ovde ne govori
o prvobitnoj taki iz koje je nastao ovaj svet. Po njegovom shvatanju, tu
taku uopte ne moemo pronai, ma koliko se vraali u prolost, poto
svet nema poetak u vremenu. Ali, zato, iz trenutka u trenutak, svet nastaje
i nestaje unutar nas samih, sa svakim kontaktom ula i njegovog objekta,
i taj kontakt postaje inicijalna kapisla itave lanane reakcije koja sledi.
Sledei u poetku istu ovu formulu, Buda pokazuje i kako da se oslo271

bodimo sveta patnje, a kljunu kariku na kojoj itav lanac uzronosti puca
predstavljaju udnja i njeno iskorenjivanje: A kako prestaje ovaj svet? Na
osnovu oka i oblika nastaje svest o vienom. Kad se ovo trojstvo nae na
okupu, nastaje kontakt. Iz kontakta kao nunog uslova nastaje oseaj. Iz
oseaja kao nunog uslova nastaje udnja. Ali potpunim iskorenjivanjem
i prestankom upravo te udnje prestaje i vezivanje. Prestankom vezivanja
prestaje i egzistencija. Prestankom egzistencije prestaje i roenje. Prestankom roenja prestaju starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje.
Tako nestaje itavo to klupko nespokojstva i patnje. Tako prestaje ovaj
svet. Dakle, itav svet zavisi od nae reakcije na objekte ula, a put osloboenja otvara se onda kada osvestimo i ovladamo tim reakcijama, kada
im vie ne uspeva da nas zavedu.
Trea shema koju osvetljavamo u ovom izboru u vezi je sa elementima
(dhtu), koji se u suttama razliito nabrajaju, kao etiri, est ili osamnaest
elemenata. Primeri takvih sutta dati su u odeljku 4.3 (str. 305). Pre svega,
elemente treba razumeti kao neto to podrava i odrava odreeno svojstvo, odreenu karakteristiku. Takoe, svaki od elemenata je osoben na
svoj nain i razlikuje se od svih ostalih. Kao to smo pominjali, postoje
etiri velika elementa: zemlja, voda, vatra i vazduh, kao osnovni konstituenti svakog oblika materije. Ovu shemu Buda je preuzeo iz njemu savremene lozofske tradicije, ali je svakom njenom lanu pridao posebno
znaenje. Zemlja kao element predstavlja ono svojstvo po kojem materija
poseduje supstancu, zauzima neki prostor, ima odreen stepen vrstoe.
Ona je temelj za sve druge materijalne fenomene. Drugi element, voda,
ima karakteristike teenja, uidnosti i jo jedno svojstvo, a to je kohezija,
povezivanje. Sledi vatra kao element, a ona ne podrazumeva nuno samo
plamen, ve uopte svojstvo toplote u svakoj materiji. Ono to daje tu toplotu materiji jeste vatra kao element. Kada je on izraeniji, sam predmet
postaje topliji. Isto je i s naim telom. etvrti element, vazduh, naziva se
i vetar, a budistiki lozo su zakljuili da je vetar uvek povezan sa kretanjem, a onda i sa irenjem i skupljanjem. Takoe su smatrali da su sva
etiri elementa, samo u razliitim proporcijama, prisutni i meusobno se
uslovljavaju u svakoj estici materije, bilo da je re o zrncu praine, steni,
reci ili oblaku.
Broj elemenata u suttama varira, a poetna lista od etiri nekad se
proiruje petim, prostorom, i estim, sveu, koji zapravo predstavlja itav
mentalni aspekt ivota. Tako u izboru imamo sutte u kojima se razmatraju
prvo osamnaest, pa etiri i na kraju est elemenata. U ovom poslednjem,
najduem odlomku izlae se jedan od metoda kontempliranja elemenata,
praktine primene ove apstraktne sheme. Pre svega, elementi mogu biti
spoljanji i unutranji. Poto element zemlje ini svojstvo vrstine, da bi272

smo kontemplirali unutranji element zemlje, uzimamo one delove tela

(nokti, zubi, kosti...) u kojima je on najdominantniji, gde ga je najlake
uoiti. Buda u sutti nabraja dvadeset takvih delova tela. Poinjemo njihovim nabrajanjem, predoavajui u svesti svaki od njih. Dok to radimo,
ujedno razvijamo sve veu sabranost panje na njih, sve dok ne budemo
u stanju da sve lake uoavamo njihovo glavno svojstvo, a to je tvrdoa,
opipljivost. Potom Buda objanjava na koji nain ovakvu kontemplaciju
elementa zemlje moemo iskoristiti kao put ili kao kapiju ka sticanju uvida
u nesutastvenost ovog i svakog drugog elementa, u to da su oni po prirodi
anatta, bez trajnog sopstva.
Prvi korak u tome ini spoznaja da su i spoljanji i unutranji element
zemlje samo to, element zemlje. Mi obino pravimo razliku izmeu svega
to nas okruuje, to stoji oko nas, i svog tela, ukljuujui i tela drugih
ljudi. Povlaimo strogu granicu, smatraju da nae telo predstavlja to to
jesmo, da ono samo nama pripada. Ali kada kroz kontemplaciju seciramo
telo i razmatramo njegove pojedinane delove, vidimo da je ono u sutini
sainjeno od etiri elementa. Takoe vidimo da ne postoji stroga granica
izmeu elementa zemlje u naem telu i istog tog elementa izvan naeg
tela. Kad, recimo, uzmemo jabuku, ona je tvrda i to je spoljanji element
zemlje. Kada je pojedemo i svarimo, ona postaje unutranji element. Kas
nije je izbacimo iz tela i ona ponovo postaje spoljanji element. Njega
asimiluju biljke i opet kroz hranu postaje unutranji element. I tako u nedogled. Slino je i sa ostalim elementima, vodom, vazduhom i vatrom,
neprekidno krue izmeu naeg tela i okoline. Kada kontempliramo taj
kontinuitet, svejedno da li polazimo od sopstvenog tela ili od spoljanjih
stvari, uviamo da je uvek re o jednom te istom, o elementu zemlje. Uz
tako produbljen uvid u stanju smo da s mudrou posmatramo taj element
i tada znamo: To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo. Time slabi i
nestaje naa opinjenost telom, naa neupitna identikacija sa njime.
Buda na slian nain nabraja primere ostalih elemenata i objanjava nain na koji ih kontempliramo. Zavrava kontemplacijom svesti, koju
opisuje kao proienu i blistavu, mislei na svest meditanta koji je proao
sve prethodne kontemplacije. No, svest kao element vrlo je suptilna i zaista
ju je teko uoiti samu po sebi. Zato na njeno prisustvo Buda ukazuje kroz
sabranost panje na razliite oseaje. Potom objanjava uslovljenost nastanka tih oseaja, njihov nastanak na osnovu odreenih uzroka i nestanak
im ti uzroci nestanu. Na kraju, kao ilustraciju daje poreenje sa paljenjem
vatre pomou trenja.
Jo jedna tema za kontemplaciju koja doprinosi probuenju jeste kako
stvari na ovome svetu nastaju, na osnovu ega i kako same postaju uzrok
nastanka nekih drugih stvari. Taj proces Buda je opisao svojom shemom
273

uslovljenog nastanka, na koju se odnose sutte u odeljku 4.4 (str. 308).

O shemi uslovljenog nastanka i njenim elementima ve smo govorili u
odeljku 3 ovog poglavlja: Govor o ispravnom razumevanju. Ovde dajemo jednu vrstu rekapitulacije, saetog prikaza, poto moemo rei da se
radi o jednom od temeljnih Budinih otkria. Pre svega, treba rei da ciklus
uslovljenog nastanka moemo posmatrati tako da obuhvata tri sukcesivna
ivota: proli, sadanji i budui, a tokom tog ciklusa neprekidno se smenjuju dve faze koje nazivamo kammika faza (kamma-bhava) i faza preporaanja (upapatti-bhava). Dakle, ako posmatramo sadanji ivot, tada
se prva dva od dvanaest elemenata sheme (1) neznanje i (2) mentalni
obrasci odnose na prethodni ivot i pripadaju kammikoj fazi. U njoj
se kroz nae voljne aktivnosti akumulirala energija kamme, koja je posle
smrti prethodnog bia pokrenula novu egzistenciju. Zahvaljujui tome, u
ovom ivotu nastali su (3) svest i (4) ime i oblik, pa tako zapoinje faza
preporaanja. Ova dva inioca odgovorna su za nastanak itavog ivota:
sve to u naem ivotu sledi poevi od tog trenutka temelji se na meuodnosu, interakciji izmeu svesti i tog novonastalog bia koje ima svoju
mentalnu (ime; nma) i materijalnu (oblik; rpa) komponentu.
No, Buda eli da pokae i kako se ova faza preporaanja nastavlja i
rezultira buduim ivotom. Kao i sa prethodnim ivotom, potrebna je opet
kammika faza, koju uzrokuju (8) udnja i (9) vezivanje. A za ta se vezujemo? Za (7) oseaje. Ako su prijatni, udimo da ih bude to vie i to due
da traju. Ako su bolni, udimo da to bre prestanu. Ako su, pak, oseaji
ni prijatni niti bolni, ako doivljavamo nekakvo neutralno stanje, opet se
posle izvesnog vremena javlja suptilna vezanost za oseaj mira koji to stanje stvara, ako nam se taj oseaj dopada. Sa druge strane, ako ponemo da
ga doivljavamo kao monotoniju, dosadu, onda poinjemo da udimo za
novim podraajima, kako bismo pobegli od dosade. Dalje, svi ti oseaji se
javljaju kada registrujemo neki materijalni ili mentalni objekat, dakle kad
nastane (6) kontakt izmeu svesti i objekta sveti. A kako nastaje kontakt?
Naravno, kroz naih pet telesnih ula i um, kao ulo koje registruje nematerijalno, ideje i emocije.
Svi oni zajedno ine (5) est osnova ula. Kada su ovi uslovi za nastanak udnje i vezivanja ispunjeni, kada je ponovo na delu kammika faza
kroz zadovoljavanje udnje razliitim voljnim postupcima, neminovno za
njom ponovo dolazi faza preporaanja, faza nove (10) egzistencije. Dalje,
za svakim procesom egzistencije, mogunosti nastajanja, ponovo nastaje
(11) roenje, a sa svakim roenjem neizbeni su i (12) starost i smrt.
Kada posmatramo ovaj zaarani krug, u kojem jedan lan neminovno vodi do drugog, nije neobino da se upitamo da li ga je i kako mogue
prekinuti. Budin odgovor glasi da najslabija karika u ovom lancu jeste ona
274

koja povezuje oseaj i udnju. Tu je taka na kojoj je mogu izbor, a on

na sreu zavisi samo od nas. Ako dopustimo da nama vladaju oseaji, da
nas opine, tada neizbeno postajemo prepuni udnje. Ako, s druge strane,
iskoristimo sabranost i jasno razumevanje, tada oseaji prestaju da budu
okida za sve nove udnje.
Nije krivica do onoga to vidimo. Jer to nam ne donosi ni dobrobit
ni tetu. Zvuci, mirisi, ukusi i oseaj dodira ne donose nam ni dobrobit ni tetu, jer oni sami po sebi nisu ni dobrobit ni teta. Jedino
je um taj koji ih zaodeva, oblikuje kao takve i sam sebe obmanjuje
dotle da biva obradovan ili rastuen, zadovoljen ili razoaran, i to
zahvaljujui sili obmane to izvire jedino iz uma. Sabranost panje i
uvid, korak po korak, sve jasnije uoavaju ovu igru i onda shvataju
da je sva krivica do uma. Ne okrivljuju niti hvale bilo ta drugo, kao
to su do tada inili. Kad su se jednom fokusirali iskljuivo na um,
koji je sada jedini krivac, nee proi mnogo vremena dok ne uhvate
tog krivca na delu i time smo sve svoje brige zauvek reili. (Maha
Boowa anasampanno)

Kada primenimo mudrost, razumemo da su oseaji neto uslovljeno, stoga i prolazno, da svaki nastaje kontaktom, ali i prestaje nestankom
kontakta. Tako razumemo da nam oni nee obezbediti trajno zadovoljenje
i sreu. I umesto da udnjom reagujemo na oseaje, umesto da budemo
sluge i bespomone rtve udnje, postajemo njeni gospodari, spokojni posmatrai tih oseaja, i ne hvatamo se vie u njihovu zamku. Tek tada smo
iz okeana sasre isplivali na obalu, na vrsto tlo. Na taj nain vidimo
da nam formula uslovljenog nastanka pokazuje dve stvari: na koji nain
sadanja situacija u kojoj ivimo izvire iz uslova koje smo sami stvorili u
prolim i ovom ivotu; i drugo, kako menjanjem karaktera naih postupaka, menjanjem smera naeg ivota danas, dolazimo u priliku da menjamo
svoju budunost. Kako je to Buda izrazio:
Bia su vlasnici svojih postupaka, naslednici svojih postupaka; ona
nastaju iz svojih postupaka, predodreena su svojim postupcima,
njihovi postupci su im utoite. Postupci su ti koji bia dele na niska
i uzviena.

Kao to je ve reeno, razvoj mudrosti, u krajnjoj instanci, predstavlja uvid u etiri plemenite istine koje je Buda objavio u svom prvom govoru posle probuenja. Taj razvoj odvija se u fazama, u skladu sa putem
vebanja, a odeljci koje smo do sada obradili slede ih na svojstven nain.
Govorili smo o pet sastojaka bia, est osnova ula i etiri elementa, a
sve su to vidovi prve plemenite istine o patnji, koju je Buda ovako formulisao:
275

Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji: roenje je patnja, starost

je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim to nam je
mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga to nam je drago jeste
patnja, ne dobiti ono to elimo jeste patnja. Ukratko, pet osnova
prianjanja jesu patnja.

Tih pet osnova zapravo su pet sastojaka bia, koji, ako ih posmatramo
iz drugog ugla, mogu biti predstavljeni putem est osnova ula ili etiri
elementa. Dakle, prva tri odeljka o razvoju mudrosti govore u osnovi o
istom, o prvoj plemenitoj istini o nastanku patnje. Kada smo u odeljku 4.4
govorili o uslovljenom nastanku, zapravo smo objanjavali drugu plemenitu istinu o izvoru patnje, koju je Buda ovako formulisao:
A ovo je, monasi, plemenita istina o izvoru patnje: to je ona udnja
koja vodi do novog roenja, to zdruena sa ushienjem i strau
uvek nalazi novo uivanje, sad tu, sad tamo dakle, to je udnja za
ulnim uicima, udnja za postojanjem i udnja za nepostojanjem.

Kada se ima u vidu kljuni element, udnja, moemo rei da je ovo

saeta formulacija uzroka patnje, dok shema uslovljenog nastanka predstavlja njenu detaljnu razradu.
Sutte iz odeljka 4.5 (str. 314) ovde se nadovezuju, te ukljuuju i preostale dve plemenite istine u jedinstvenu celinu denisanja problema i
njegovog reenja. Suprotno uobiajenom miljenju da su etiri plemenite
istine neto to treba da razumemo na poetku naeg upoznavanja sa budizmom, da su one neka vrsta uvodnog tiva za poetnike, itajui govore iz
ovog odeljka uviamo da istinski uvid u njihovo znaenje dolazi na kraju
puta prakse. Onda kada vebanje uvida u elemente o kojima je upravo
bilo rei dostie svoju punu zrelost, tada vidimo i kroz sopstveno iskustvo
razumemo etiri plemenite istine i sve njihove implikacije. Razumemo da,
poto govore o stvarnosti, a nisu proizvoljni konstrukti ili spekulacije, one
jesu univerzalne, bez obzira na vreme i mesto. Takoe razumemo da govore o stvarima koje su jednoznane, a ne dvosmislene, izvesne, a ne tek
mogue. I na kraju, plemenite istine i njihovo razumevanje, kao sinonim
za uklanjanje mentalnih neistoa strasti i obmane, jedini su put izlaska iz
mraka neznanja, jedino ostrvo, oslonac u okeanu patnje.
U vie navrata smo pominjali krajnji cilj Budinog puta probuenja,
cilj unutranjeg mira i mudrosti koji pokuavamo da razvijemo kroz budistiku praksu, a on se naziva nibbna. Doslovno bi se taj termin mogao
prevesti kao utrnue, gaenje poara strasti koji bukti u svakom od nas.
No, re je o jednom vrlo dubokom i kompleksnom uenju koje je nemogue pokriti samo jednom reju, te u zavrnom, odeljku 5 (str. 317) dajemo
itav spektar Budinih govora u kojima iz najrazliitijih uglova pokuava

276

da prenese svoju poruku o cilju. Problem je u tome to je taj cilj s one strane naeg iskustva, te ga otuda nema ni u jeziku kao odrazu tog iskustva.
Dakle, kako izrei neizrecivo, kako slepome opisati izlazak sunca? Kao
to emo videti u odabranim tekstovima, Buda u pomo priziva metaforu,
poeziju, kao jedino sredstvo koje moe da ocrta obrise neega to iz sadanje pozicije tek moemo da naslutimo. Tako on stvarnost nibbne opisuje
kao: drugu obalu, ostrvo, utoite, ono to niti stari niti propada, zdravlje...
Ali ta svi ti nazivi konkretno znae? Kakav je njihov odnos prema naem
ivotu? Odgovor na to pronalazimo u reima Aan Sumedha, savremenog
budistikog uitelja:
Koliko god se upinjali da svemu tome pronaete smisao, na kraju
ste potpuno zbunjeni zato to i jezik i opaanje imaju svoje granice.
Morate da odete iza jezika i opaanja. A jedini put da se naete iza
navika koje upravljaju mislima i emocijama jeste kroz sabranost
sabranost panje na svoje misli i emocije. Ostrvo od kojeg dalje ne
moete otii jeste metafora za to stanje kada jesmo budni i sabrani,
nasuprot pojmu postajanja budnim i sabranim.
Na kursevima meditacije ljudi esto polaze od jedne osnovne zablude koju nikada ne dovode u pitanje: Ja sam neko ko se vezuje i ima
mnotvo udnji, zato moram mnogo da vebam kako bih se otresao
tih udnji i prestao da prianjam i vezujem se za stvari. Ne treba ni za
ta da se vezujem. To je esto naa polazna taka. Odatle poinjemo
da vebamo, a mnogo, mnogo puta kao rezultat dobijamo tek obeshrabrenost i razoaranje, samo zato to je naa praksa zasnovana na
vezivanju za jednu ideju.
Na kraju uvidimo da, ma koliko se upinjali da se oslobodimo udnje
i ne prianjamo ni za ta, ma ta da uradimo postanemo monah,
asketa, sedimo satima, idemo s jednog kursa meditacije na drugi,
inimo sve one stvari za koje verujemo da e nas osloboditi te sklonosti ka vezivanju ipak na kraju budemo razoarani, samo zato to
ta temeljna obmana nikada nije bila prepoznata.
Zato je metafora ostrva od kojeg dalje ne moete otii toliko mona. Ona ukazuje na naelo sabranosti iza koje ne moete otii. On
je vrlo jednostavan, vrlo direktan i ne moete ga pojmiti. Morate
mu verovati. Morate verovati u tu jednostavnu sposobnost koju svi
imamo, da budemo potpuno prisutni i potpuno budni, i poeti da
prepoznajete to vezivanje, te ideje koje smo formirali o sebi, o svetu
oko nas, o svojim mislima, opaanjima i oseajima.
Put sabranosti jeste put prepoznavanja stanja i stvari takvih kakve
jesu. Jednostavno prepoznajemo i prihvatamo njihovo postojanje,
bez alopojki ili ushienja, ne kritikujemo ih, niti ih hvalimo. Dopu-

277

tamo im da budu, i pozitivne i negativne. A kako raste nae poverenje u put sabranosti, poinjemo da uviamo stvarnost tog ostrva iza
kojeg ne moemo dalje otii.

1. METAFORE MUDROSTI

Mudrost kao svetlo

Monasi, postoje ove etiri vrste svetlosti. Koje etiri? Svetlost Meseca, svetlost Sunca, svetlost vatre i svetlost mudrosti. To su, monasi, etiri
vrste svetlosti. Od te etiri vrste svetlosti, monasi, najbolja je svetlost mudrosti.
loka sutta Svetlost (AN 4:143)

Mudrost kao no
11. Sestre, zamislite vetog mesara ili njegovog pomonika koji ubije
kravu i raspori je otrim mesarskim noem. Ne otetivi joj meso i kou,
on isee, odvoji i povadi joj sve tetive, ile i ligamente otrim mesarskim
noem. A zatim, poto je sve to povadio, on joj oguli kou, te onda preko
onoga to je ostalo ponovo razapne istu tu kou. Da li bi govorio istinu
ako bi ovako rekao: Ova krava je spojena sa ovom koom ba kao to je
i ranije bila?
Ne, potovani gospodine. A zato? Zato to, plemeniti gospodine,
ako bi vet mesar ili njegov pomonik ubio kravu... sve joj povadio, ogulio kou, te onda preko onoga to je ostalo ponovo razapeo istu tu kou i
rekao: Ova krava je spojena sa ovom koom ba kao to je i ranije bila,
ipak bi ta krava bila odvojena od svoje koe.
12. Sestre, dao sam vam ovo poreenje kako bih vam preneo znaenje. A ovo je znaenje: Meso je naziv za est unutranjih osnova ula.
Koa je naziv za est spoljanjih osnova ula. Tetive, ile i ligamenti
su naziv za opijenost i poudu. Otar mesarski no je naziv za plemenitu
mudrost plemenitu mudrost koja see, preseca i odvaja unutranje neistoe, okove i veze.
Nandakovda sutta Nandakova pouka (MN 146, odlomak)

2. KAKO NASTAJE MUDROST?

Postoji, monasi, ovih osam uzroka i uslova za sticanje mudrosti kao

osnove duhovnog ivota, tamo gde ona jo nije steena, kao i za rast, sazrevanje i ispunjenje kroz razvitak mudrosti koja je ve steena. Kojih osam?
278

Tako, monasi, monah ivi zavisan od uitelja ili starijeg monaha koji
je u poziciji uitelja i prema njemu je razvio oseaj stida1 i zazora od injenja nemoralnih dela, s jedne strane, i privrenosti i potovanja, sa druge.
To je prvi uzrok i uslov za sticanje mudrosti kao osnove duhovnog ivota...
Poto ivi u zavisnosti od takvih uitelja, s vremena na vreme on im
prie i pita: ta je to, potovani gospodine? Koje je znaenje toga? A ti
plemeniti monasi mu onda otkrivaju ono to jo nije otkriveno, osvetljavaju ono to je bilo u mraku i razvejavaju njegovu zbunjenost u mnogim, za
njega zbunjujuim stvarima. To je drugi uzrok i uslov za sticanje mudrosti
kao osnove duhovnog ivota...
Poto je nauio Dhammu, ivi on u osami tako to se povukao na dva
naina: povukao se telom i povukao se umom. To je trei uzrok i uslov za
sticanje mudrosti kao osnove duhovnog ivota...
estit je, pridrava se pravila Patimokkhe,2 proienog je ponaanja
i ivljenja, vidi opasnost i u najmanjim prekrajima. Prihvativi pravila
vebanja, on sebe u njima usavrava. To je etvrti uzrok i uslov za sticanje
mudrosti kao osnove duhovnog ivota...
Mnogo je nauio, pamti ono to je nauio i uvruje to to je nauio.
Uenje koje je dobro na poetku, dobro u sredini i dobro na kraju, ispravne
sutine i forme, a podstie duhovni ivot koji je zaista potpun i ist takvo
uenje on je dobro savladao, mnogo od njega zapamtio, u stanju je da ga
izrecituje, istrauje umom i prodre u njega uvidom. To je peti uzrok i uslov
za sticanje mudrosti kao osnove duhovnog ivota...
Energian je, ivi usmerivi energiju ka naputanju svega to je tetno
i sticanju svega to jeste korisno; postojan je i snaan u naporu, ne zanemaruje svoj zadatak u pogledu negovanja dobrih osobina. To je esti uzrok
i uslov za sticanje mudrosti kao osnove duhovnog ivota...
Kada je usred Sanghe, ne uestvuje u galami i naklapanju. Ili sm
govori o Dhammi ili moli nekog drugog da to ini, a ne zazire ni od plemenite utnje. To je sedmi uzrok i uslov za sticanje mudrosti kao osnove
duhovnog ivota...
Kontemplira nastanak i nestanak pet sastojaka bia, podlonih promeni, na ovaj nain: Ovakav je oblik, ovakav je njegov nastanak, ovakav je
njegov nestanak; ovakav je oseaj... ovakav je opaaj... ovakvi su mentalni
obrasci... ovakva je svest, ovakav je njen nastanak, ovakav je njen nestanak.
To je osmi uzrok i uslov za sticanje mudrosti kao osnove duhovnog ivota...
Zbog ovih osam razloga drugi monasi ga potuju kao nekog ko zaista
1 Stid je prevod pli rei hiri, koja oznaava oseaj samopotovanja, moralnog digniteta, koji nas spreava da inimo bilo ta nedostojno, neprikladno i nedolino. Dakle, nije re
toliko o stidu pred drugima, ve pred samim sobom.
2 Skup pravila kojih se pridravaju potpuno zareeni monasi.

279

zna i vidi, a ti kvaliteti ih sve zajedno dovode do privrenosti, potovanja,

sloge i jedinstva.
Monasi, ovo je osam uzroka i uslova za sticanje mudrosti kao osnove
duhovnog ivota, tamo gde ona jo nije steena, kao i za rast, sazrevanje i
ispunjenje kroz razvitak mudrosti koja je ve steena.
Pa sutta Mudrost (AN 8:2, skraeno)

3. CILJ MUDROSTI

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija

i gaju princa ete, u manastiru koji je podigao Anthapindika. Tu se potovani Sriputta obrati monasima ovako:
Prijatelji, monasi.
Da, prijatelju, odgovorie oni. A potovani Sriputta ovako nastavi:
2. Onaj ko poseduje ispravno razumevanje, onaj ko poseduje ispravno razumevanje, tako se kae, prijatelji. A kada se za plemenitog uenika
kae da poseduje ispravno razumevanje, da je njegovo gledite ispravno,
da ima potpuno poverenje u Dhammu i da je stigao do istinske Dhamme?
Zaista, prijatelju, doli bismo izdaleka da od potovanog Sriputta
saznamo znaenje tih rei. Bilo bi dobro ukoliko bi nam potovani Sriputta objasnio njihovo znaenje. Poto ga uju, monasi e ga zapamtiti.
Onda, prijatelji, sluajte i dobro pazite ta u vam rei.
Da, prijatelju, odgovorie monasi. A potovani Sriputta ovako ree:
(Korisno i tetno)
3. Kada, prijatelji, plemeniti uenik razume tetno i koren tetnog,
korisno i koren korisnog, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledite, ima potpuno poverenje u Dhammu
i stigao je do istinske Dhamme.
4. A ta je to, prijatelji, tetno, ta je koren tetnog, a ta je korisno,
ta je koren korisnog? Ubijanje ivih bia je tetno; uzimanje onoga to
nam nije dato je tetno; zloupotreba zadovoljstava ula je tetna; laganje
je tetno; zlonameran govor je tetan; uvredljiv govor je tetan; naklapanje
je tetno; gramzivost je tetna; mrnja je tetna; pogreno razumevanje je
tetno. Sve to se zove tetnim.3
5. A ta je koren tetnog? Pohlepa je koren tetnog; mrnja je koren
tetnog; obmanutost je koren tetnog. To se zove koren tetnog.4
3 tetno (akusala) ovde je objanjeno kroz deset tetnih naina delovanja. Prva tri su
postupci uinjeni telom, srednja etiri govorom, a poslednja tri umom. O ispravnom i pogrenom postupanju videti poglavlje 4. Takoe, svih deset vrsta postupaka podrobnije su
objanjeni u Sleyyak sutti (MN 41:810).
4 Ovo trojstvo se naziva koren tetnog, zato to je motiv svakog tetnog postupka.

280

6. A ta je to korisno? Odustajanje od ubijanja ivih bia je korisno;

odustajanje od uzimanja onoga to nam nije dato je korisno; odustajanje
od zloupotrebe seksualnih zadovoljstava je korisno; odustajanje od laganja je korisno; odustajanje od zlonamernog govora je korisno; odustajanje
od uvredljivog govora je korisno; odustajanje od naklapanja je korisno;
negramzivost je korisna; nemrnja je korisna; ispravno razumevanje je korisno. Sve to se zove korisnim.5
7. A ta je koren korisnog? Nepohlepa je koren korisnog; nemrnja je
koren korisnog; neobmana je koren korisnog. To se naziva koren korisnog.
8. Kada je plemeniti uenik tako razumeo tetno i koren tetnog, kao
i korisno i koren korisnog, potpuno naputa prikrivene sklonosti ka poudi, potpuno okree lea prikrivenim sklonostima ka odbojnosti, potpuno
iskorenjuje prikrivene sklonosti ka gleditu i obmani ja sam. Takvim naputanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okonava
patnju.6 I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje ispravno razumevanje,
taj koji poseduje ispravno gledite, ima potpuno poverenje u Dhammu i
stigao je do istinske Dhamme.
(Hrana)
9. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
10. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume hranu, nastanak hrane, nestanak hrane i put koji vodi do nestanka hrane, tada je on taj koji poseduje
ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
11. A ta je to hrana, ta je nastanak hrane, ta je nestanak hrane i ta je
put koji vodi do nestanka hrane? Postoje etiri vrste hrane za podravanje
bia koja su ve nastala i za podravanje onih koja tee novoj egzistenciji.
Koje etiri? To su: zika hrana kao hrana, gruba ili na; kontakt kao druga; mentalni obrasci kao trea; svest kao etvrta. Pojavom udnje nastaje i
hrana.7 Prestankom udnje nestaje i hrana. Put koji vodi do nestanka hrane
Ovih deset pravaca delovanja takoe su razraeni u Sleyyak sutti (MN 41:1214).
Deo od on potpuno naputa prikrivene sklonosti ka poudi do on ovde i sada okonava patnju pokazuje ono to biva uinjeno na putu ne-povratnika i arahanta eliminisanje
najsuptilnijih i naupornijih mentalnih neistoa i dostizanje konanog znanja. Tako se porivi poude i odbojnosti eliminiu na putu ne-povratnika, a poriv za ukorenjenim gleditima i
obmana da u nama postoji nekakvo trajno sopstvo, dua, ego, ja, eliminie se zajedno sa
neznanjem na putu arahanta.
7 udnja se naziva nastanak hrane, zbog toga to je udnja iz prethodne egzistencije
5
6

281

upravo je ovaj Plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna

namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno zaraivanje za ivot,
ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija.
12. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo hranu, nastanak hrane,
nestanak hrane i put koji vodi nestanku hrane, on potpuno naputa prikrivene sklonosti ka pohlepi, potpuno okree lea prikrivenim sklonostima ka
odbojnosti, on potpuno iskorenjuje prikrivene sklonosti ka gleditu i obmani ja sam. Takvim naputanjem neznanja i pojavom istinskog znanja,
on ovde i sada okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje
ispravno razumevanje, onaj koji poseduje ispravno gledite, ima potpuno
poverenje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
(etiri plemenite istine)
13. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
14. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume patnju, nastanak patnje,
prestanak patnje i put koji vodi prestanku patnje, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
15. A ta je to patnja, ta je nastanak patnje, ta je prestanak patnje i
ta je put koji vodi prestanku patnje? Roenje je patnja; starost je patnja;
bolest je patnja; smrt je patnja; tuga, naricanje, bol, alost i oaj su patnja;
ne dobiti ono sto elimo jeste patnja; ukratko, pet sastojaka bia podlonih
prianjanju jesu patnja. To se naziva patnja.
16. A ta je to nastanak patnje? To je udnja, koja donosi ponovni
nastanak bia, povezana sa ushienjem i poudom, ushiuje se sad ovim,
sad onim; to jest, udnja za ulnim zadovoljstvima, udnja za postojanjem
i udnja za nepostojanjem. To se naziva nastanak patnje.
17. A ta je to prestanak patnje? To je potpuno uklanjanje i nestanak,
odustajanje, naputanje, odbacivanje i odricanje upravo od te udnje. To se
naziva prestanak patnje.
18. A ta je to put koji vodi prestanku patnje? To je upravo ovaj Plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje... ispravna koncentracija. To
se naziva put koji vodi prestanku patnje.
19. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo patnju, nastanak patnje,
izvor nastanka sadanje individue, koja je zavisna i neprekidno konzumira etiri vrste
hrane u ovoj egzistenciji.

282

prestanak patnje i put koji vodi prestanku patnje... on ovde i sada okonava
patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje ispravno razumevanje...
i stigao je do istinske Dhamme.
(Starost i smrt)
20. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
21. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume starost i smrt, nastanak
starosti i smrti, prestanak starosti i smrti i put koji vodi prestanku starosti
i smrti, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do
istinske Dhamme.
22. A ta je to starost i smrt, ta je nastanak starosti i smrti, ta prestanak starosti i smrti i ta je put koji vodi prestanku starosti i smrti? Starenje
bia u razliitim kategorijama bia, njihova starost, slomljeni zubi, seda
kosa, smeurana koa, opadanje ivotne snage, slabljenje ula to se naziva starost. Umiranje bia u razliitim kategorijama bia, njihovo okonanje, raspadanje, nestanak, smrt, svretak ivota, rastakanje sastojaka bia,
slom tela to se naziva smrt. To se dakle naziva starost i smrt. Nastankom
roenja nastaju i starenje i smrt. Prestankom roenja nestaju i starenje i
smrt. A put koji vodi prestanku starosti i smrti upravo je ovaj Plemeniti
osmostruki put: ispravno razumevanje... ispravna koncentracija.
23. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo starost i smrt, nastanak
starosti i smrti, prestanak starosti i smrti i put koji vodi prestanku starosti i
smrti... on ovde i sada okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji
poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
(Roenje)
24. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i ko je stigao do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
25. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume roenje, nastanak roenja,
prestanak roenja i put koji vodi prestanku roenja, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
26. A ta je to roenje, ta nastanak roenja, ta je prestanak roenja i
ta je put koji vodi prestanku roenja? Roenje bia u razliitim kategorijama bia, njihovo pojavljivanje, zainjanje [u materici], stvaranje, mani283

festovanje sastojaka bia, stvaranje ula to se naziva roenje. Nastankom

egzistencije nastaje i roenje. Nestankom egzistencije prestaje i roenje. A
put koji vodi prestanku roenja upravo je ovaj Plemeniti osmostruki put:
ispravno razumevanje... ispravna koncentracija.
27. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo roenje, nastanak roenja, prestanak roenja i put koji vodi prestanku roenja... on ovde i sada
okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
(Egzistencija)
28. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i ko je stigao do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
29. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume egzistenciju, nastanak
egzistencije, prestanak egzistencije i put koji vodi prestanku egzistencije,
tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske
Dhamme.
30. A ta je to egzistencija, nastanak egzistencije, prestanak egzistencije i put koji vodi prestanku egzistencije? Postoje ove tri vrste egzistencije: egzistencija u svetu ula, egzistencija u svetu suptilne materije i egzistencija u bezoblinom.8 Nastankom vezivanja, tu je i nastanak egzistencije. Prestankom vezivanja, tu je i prestanak egzistencije. A put koji vodi
prestanku egzistencije upravo je ovaj Plemeniti osmostruki put: ispravno
razumevanje... ispravna koncentracija.
31. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo egzistenciju, nastanak
egzistencije, prestanak egzistencije i put koji vodi prestanku egzistencije...
on ovde i sada okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje
Budistika kosmologija govori o tri osnovne sfere, tri vrste egzistencije u koje se bia
preporaaju. Najnia sfera je ulni svet (kma-bhava), u kome obitava pet vrsta bia. Najnia su ona koja borave u svetu najveih patnji, koji moemo nazvati istilite (bolje nego
pakao, jer kao i u svakom drugom svetu, i tu je egzistencija prolazna). Sledi svet gladnih
duhova, svet ivotinja, svet ljudi i, na kraju, nebeski svet, koji je opet podeljen u est nivoa.
U svim ovim svetovima glavna pokretaka sila je udnja, udnja za ulnim zadovoljstvima.
Iznad ove, ulne sfere izdie se sfera forme (rupa-bhava) ili suptilne materije, koju opet
ini petnaest nivoa egzistencije. U njima nema grubljih vrsta ulnih iskustava, ali jo postoji materija, otuda i ulni podraaji, slike i zvuk, ali nema mirisa, ukusa i dodira. Bia su
lepe spoljanjosti i blistava. Iznad ove, dolazi sfera bezoblinog (arupa-bhava), jer nema
materije, ve samo nematerijalna egzistencija. Ona se deli na etiri nivoa: sfera beskrajnog
prostora, sfera beskrajne svesti, sfera nitavila, sfera ni opaanja ni neopaanja. U kojem od
ovih svetova e se bia preporoditi zavisi od njihove kamme, njihovih dela.
8

284

ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.

(Vezivanje)
32. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i ko je stigao do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
33. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak vezivanja i put do prestanka vezivanja, tada je on taj koji
poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
34. A ta je to vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak vezivanja i
put do prestanka vezivanja? Postoje ove etiri vrste vezivanja: vezivanje
za ulna zadovoljstva, vezivanje za gledita, vezivanje za pravila i rituale
i vezivanje za uenje o sopstvu.9 Nastankom udnje, tu je i nastanak vezivanja. Prestankom udnje, tu je i prestanak vezivanja. A put do prestanka
udnje upravo je ovaj Plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje...
ispravna koncentracija.
35. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak vezivanja i put koji vodi prestanku vezivanja... on ovde i
sada okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje ispravno
razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
(udnja)
36. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i ko je stigao do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
37. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume udnju, nastanak udnje,
prestanak udnje i put do prestanka udnje, tada je on taj koji poseduje
ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
9 Ove etiri vrste zapravo se mogu podeliti u dve grupe. Jednu ini vezivanje za prijatne
oseaje koji dolaze putem lepih slika, prijatnih zvukova, dobrih ukusa i tako dalje. Drugu
grupu ine ostale tri vrste vezivanja, jer se radi samo o razliitim vidovima vezivanja za
odreeno pogreno gledite, miljenje, stav, teoriju. Vezivanje za pravila i rituale podrazumeva gledite da se proienje moe postii pukim prihvatanjem odreenih spoljnih
pravila ili praktikovanjem nekih rituala, naroito onih asketskih. Vezivanje za uenje o
sopstvu podrazumeva gledite o linosti u nekoj od dvadeset moguih varijanti, o kojima
Buda govori u la-vedalla sutti (MN 44:7). Vezivanje za gledita jeste vezivanje za sve
druge vrste gledita, izuzev ova dva pomenuta. U svakom od svojih varijeteta, vezivanje
znai jaanje udnje, koja je i uslov za njen nastanak.

285

38. A ta je to udnja, nastanak udnje, prestanak udnje i put koji

vodi prestanku udnje? Postoje ovih est vrsta udnje: udnja za oblicima,
udnja za zvukovima, udnja za mirisima, udnja za ukusima, udnja za
dodirima, udnja za objektima uma.10 Nastankom oseaja, tu je i nastanak
udnje. Prestankom oseaja, tu je i prestanak udnje. A put koji vodi prestanku udnje upravo je ovaj Plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje... ispravna koncentracija.
39. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo udnju, nastanak udnje,
prestanak udnje i put do prestanka udnje... on ovde i sada okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje ispravno razumevanje... i
stigao je do istinske Dhamme.
(Oseaj)
40. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i ko je stigao do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
41. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume oseaj, nastanak oseaja,
prestanak oseaja i put do prestanka oseaja, tada je on taj koji poseduje
ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
42. A ta je to oseaj, nastanak oseaja, prestanak oseaja i put do
prestanka oseaja? Postoji ovih est vrsta oseaja: oseaj roen na osnovu
kontakta okom, oseaj roen na osnovu kontakta uhom, oseaj roen na
osnovu kontakta nosem, oseaj roen na osnovu kontakta jezikom, oseaj
roen na osnovu kontakta telom, oseaj roen na osnovu kontakta umom.
Nastankom kontakta, tu je i nastanak oseaja.11 Prestankom kontakta, tu
je i prestanak oseaja. A put koji vodi prestanku oseaja upravo je ovaj
10 udnja za objektima uma (dhamma-tah) jeste udnja za raznim sadrajima svesti
(izuzev pet vrsta svesti o podraajima registrovanim putem ula). Na primer, udnja za
matarijama i mentalnim slikama, za apstraktnim idejama i intelektualnim sistemima, za
oseanjima i emocionalnim stanjima i tako dalje.
11 Kad god um doe u kontakt s nekim objektom, istog trena javlja se i oseaj, a on je
uslovljen prirodom tog kontakta, to jest onim to vidimo, ujemo i tako dalje, ali i naim seanjima, iskustvom, to jest naom kammom. Za ovim odmah dolazi i prepoznavanje onoga
to je doivljeno putem ula, to doprinosi jaanju ili menjanju prvobitnog oseaja. Buda
je sve te vrste oseaja svrstao u tri kategorije: prijatne, bolne i ni prijatne ni bolne, to jest
neutralne. I svaki od njih hrani udnju u nama. Prijatni jaaju udnju za novim oseajima,
bolni udnju da se oslobodimo neprijatnog oseaja. Kod neutralnih oseaja ova udnja
moe biti dvojaka. Ako neutralni oseaj doivljavamo kao deo prijatnog stanja smirenosti,
recimo tokom meditacije, tada se moe javiti udnja da takvo stanje potraje. Ako pak taj
neutralni oseaj doivljavamo kao deo stanja dosade, tada se odmah javlja udnja da iz tog
stanja izaemo i sebe zabavimo neim mnogo uzbudljivijim.

286

Plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje... ispravna koncentracija.

43. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo oseaj, nastanak oseaja,
prestanak oseaja i put koji vodi prestanku oseaja... on ovde i sada okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
(Kontakt)
44. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i ko je stigao do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
45. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put koji vodi prestanku kontakta, tada je on taj koji
poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
46. A ta je to kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put
do prestanka kontakta? Postoji ovih est vrsta kontakata: kontakt okom,
kontakt uhom, kontakt nosem, kontakt jezikom, kontakt telom, kontakt
umom.12 Nastankom est osnova ula, tu je i nastanak kontakta. Prestankom est osnova ula, tu je i prestanak kontakta. A put koji vodi prestanku
kontakta upravo je ovaj Plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje...
ispravna koncentracija.
47. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put do prestanka kontakta... on ovde i sada
okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
(est osnova ula)13
48. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i ko je stigao do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
49. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume est osnova ula, nastanak
est osnova ula, prestanak est osnova ula i put koji vodi do prestanka
est osnova ula, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje... i sti12 Kontakt (phassa) u mnogim suttama objanjava se kao susret ula, njegovog objekta
i svesti o opaenom.
13 Osnova ula (yatana) jeste onaj deo, recimo oka, koji je prijemiv i registruje
vidljive fenomene, svetlost, boje, oblike. Svi ostali delovi oka slue da podre ovu osnovu.
Isto vai i za sve ostale organe ula.

287

gao je do istinske Dhamme.

50. A ta je to est osnova ula, nastanak est osnova ula, prestanak
est osnova ula i put koji vodi prestanku est osnova ula? Postoji ovih
est vrsta osnova: oko kao osnova, uho kao osnova, nos kao osnova, jezik
kao osnova, telo kao osnova, um kao osnova.14 Nastankom est osnova
ula, tu je i nastanak kontakta. Prestankom est osnova ula, tu je i prestanak kontakta. A put koji vodi prestanku kontakta upravo je ovaj Plemeniti
osmostruki put: ispravno razumevanje... ispravna koncentracija.
51. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo est osnova ula, nastanak est osnova ula, prestanak est osnova ula i put koji vodi do prestanka est osnova ula... on ovde i sada okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske
Dhamme.
(Ime i oblik)
52. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i ko je stigao do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
53. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume ime i oblik, nastanak imena i oblika, prestanak imena i oblika i put do prestanka imena i oblika,
tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske
Dhamme.15
54. A ta je to ime i oblik, nastanak imena i oblika, prestanak imena i
oblika i put koji vodi prestanku imena i oblika? Oseaj, opaaj, volja, kontakt i panja to se naziva ime. etiri velika elementa i materijalni oblik
Um kao osnova (manyatana) jeste uslov za pojavu raznih kategorija svesti. Njegova
funkcija je drugaija od zikih osnova ula, koja imaju svako svoj specini objekat. Oko
vidi samo oblike i boje, ali ne i zvukove, uho registruje samo zvukove, ali ne i mirise i tako
dalje. No, um kao osnova raspoznaje objekte svakog od zikih ula. Moglo bi se rei da
je uho kao osnova slino magnetofonu, samo registruje zvukove, ali upravo um kao osnova
pridaje tim zvukovima znaenja, od njih stvara priu. Druga funkcija je da meusobno
povezuje, uporeuje, tumai i uspostavlja odnose meu objektima razliitih ula. A trea
uloga uma kao osnove jeste da registruje jednu potpuno drugaiju kategoriju, nedostupnu
drugim ulima, a to su mentalni objekti: ideje, sudovi, pojmovi, seanja, planovi, tumaenja, teorije itd.
15 Ime i oblik ili mentalno-materijalni sklop (nma-rpa) predstavlja zbirni naziv za
organizam u svojoj psihozikoj celovitosti. Pet mentalnih elemenata okupljenih pod nazivom nma jesu kljuni sastojci svesti. Oni su sadrani u svakom svesnom iskustvu i otuda
imaju presudnu ulogu u kogniciji bilo kojeg objekta. etiri velika elementa (zemlja, voda,
vatra i vazduh) konkretno predstavljaju osnovna svojstva materije: vrstinu, koheziju, toplotu i pokretljivost.
14

288

sainjen od etiri velika elementa to se naziva oblik. Dakle, ovakvo i ime

i oblik su ono to se naziva imenom i oblikom. Nastankom svesti, tu je i nastanak imena i oblika. Prestankom svesti, tu je i prestanak imena i oblika.
A put koji vodi prestanku svesti upravo je ovaj Plemeniti osmostruki put:
ispravno razumevanje... ispravna koncentracija.
55. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo ime i oblik, nastanak
imena i oblika, prestanak imena i oblika i put do prestanka imena i oblika...
on ovde i sada okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje
ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
(Svest)
56. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i ko je stigao do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
57. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put do prestanka svesti, tada je on taj koji poseduje ispravno
razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
58. A ta je to svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi
prestanku svesti? Postoji ovih est kategorija svesti: svest oka, svest uha,
svest nosa, svest jezika, svest tela i svest uma.16 Nastankom obrazaca, tu je
i nastanak svesti. Prestankom obrazaca, tu je i prestanak svesti. A put koji
vodi prestanku obrazaca upravo je ovaj Plemeniti osmostruki put: ispravno
razumevanje... ispravna koncentracija.
59. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo svest, nastanak svesti,
prestanak svesti i put do prestanka svesti... on ovde i sada okonava patnju.
I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao
je do istinske Dhamme.
(Obrasci)
60. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i ko je stigao do istinske Dhamme?
Naravno, ovde nije re o tome da oko kao takvo ima svoju nezavisnu svest, ve je
sintagma svest oka zapravo formula u suttama koja oznaava svest o onome to vidimo,
svest uha svest o onome to ujemo i tako dalje. Svest uma (mano-vina) obuhvata
svaku drugu vrstu svesti, izuzev upravo pomenutih pet vrsta svesti o onome to percipiramo
putem ula. Dakle, tu spadaju svest o mentalnim slikama, apstraktnim idejama i unutarnjim
stanjima uma, kao i svest koja analizira objekte ula.
16

289

61. Moe, prijatelji. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume obrasce,

nastanak obrazaca, prestanak obrazaca i put do prestanka obrazaca, tada je
on taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dham
me.
62. A ta su to obrasci, nastanak obrazaca, prestanak obrazaca i put
koji vodi prestanku obrazaca? Postoji ove tri vrste obrazaca: telesni obrazac, verbalni obrazac i mentalni obrazac.17 Nastankom neznanja, tu je i
nastanak obrazaca. Prestankom neznanja, tu je i prestanak obrazaca. A put
do prestanka obrazaca upravo je ovaj Plemeniti osmostruki put: ispravno
razumevanje... ispravna koncentracija.
63. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo obrasce, nastanak obrazaca, prestanak obrazaca i put do prestanka obrazaca... on ovde i sada
okonava patnju. I na taj nain plemeniti uenik biva onaj koji poseduje
ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
(Neznanje)
64. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i ko je stigao do istinske Dhamme?
Moe, prijatelji.
65. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put do prestanka neznanja, tada je on taj koji
poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
66. A ta je to neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put
koji vodi prestanku neznanja? Ne znati o patnji, ne znati o nastanku patnje, ne znati o prestanku patnje, ne znati o putu do prestanka patnje to
se naziva neznanje. Nastankom mentalnih neistoa, tu je i nastanak neznanja. Prestankom mentalnih neistoa, tu je i prestanak neznanja. A put
do prestanka neznanja upravo je ovaj Plemeniti osmostruki put: ispravno
razumevanje... ispravna koncentracija.
17 Kao to vidimo, obrasci u umu nastaju na osnovu tri vrste ovekovog delovanja: telom ili pokretom, govorom i miljenjem ili oseanjem. Svaki od takvih postupaka ostavlja
izvestan trag u umu, stvara odreeni obrazac za budue postupke. A to neki postupak vie
ponavljamo, odgovarajui obrazac sve je jai i vea verovatnoa da emo se tako ponaati i
u budunosti. U kontekstu uenja o uslovljenom nastanku, obrasci (sakhr) jesu, dakle, s
jedne strane, etiki ispravna i pogrena volja koja stoji iza naih postupaka, a tu volju Buda
naziva kamma. Sa druge, sakhre su i produkt te volje, obrasci stvoreni u umu. Tako moemo rei da sakhre imaju i svoj aktivni i svoj pasivni aspekt. Ovi obrasci, prema shemi
datoj u sutti, ine podlogu za nastanak svesti i u isto vreme odreuju ka kojem svetu e se
ona usmeriti, kako bi spojena sa tek zaetim plodom u materici stvorila novo bie.

290

67. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi prestanku neznanja... on ovde i
sada okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje ispravno
razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
(Mentalne neistoe)
68. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte:
Dobro je, prijatelju! Onda mu postavie novo pitanje:
Ali, prijatelju, moe li biti jo neki nain kada je plemeniti uenik taj
koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao do istinske Dhamme?
69. Moe, prijatelji. Prijatelji, kada plemeniti uenik razume mentalne neistoe, nastanak mentalnih neistoa, prestanak mentalnih neistoa
i put koji vodi prestanku mentalnih neistoa, tada je on taj koji poseduje
ispravno razumevanje... i stigao je do istinske Dhamme.
70. A ta su to mentalne neistoe, nastanak mentalnih neistoa, prestanak mentalnih neistoa i put do prestanka mentalnih neistoa? Postoje ove tri mentalne neistoe: neistoa udnje za ulnim zadovoljstvima,
neistoa udnje za egzistencijom i neistoa neznanja. Nastankom neznanja, tu je i nastanak neistoa.18 Prestankom neznanja, tu je i prestanak
neistoa. A put do nestanka neistoa upravo je ovaj Plemeniti osmostruki
put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno zaraivanje za ivot, ispravan napor, ispravna sabranost i
ispravna koncentracija.
71. Kada je plemeniti uenik ovako razumeo neistoe, nastanak neistoa, prestanak neistoa i put do prestanka neistoa, on potpuno naputa
pritajene sklonosti ka poudi, potpuno okree lea pritajenim sklonostima
ka mrnji, potpuno iskorenjuje pritajene sklonosti ka gleditu i obmani ja
sam; a naputanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada
okonava patnju. I tada je plemeniti uenik taj koji poseduje ispravno razumevanje, onaj koji poseduje ispravno gledite, ima potpuno poverenje u
Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Tako ree potovani Sriputta. Zadovoljni, monasi se obradovae reima potovanog Sriputte.
Sammditthi sutta Govor o ispravnom razumevanju (MN 9)

Ovde pada u oi da neznanje predstavlja uslov za nastanak mentalnih neistoa, a

da same neistoe u koje spada i neznanje sa svoje strane ine uslov za neznanje. Komentar ove sutte kae da ovo uslovljavanje neznanja neznanjem treba razumeti tako da je
nae neznanje u ovom ivotu uslovljeno neznanjem nasleenim iz prethodnog. Poto je to
tako, sledi zakljuak da nije mogue utvrditi poetnu taku neznanja, jer je sasra, krug
preporaanja, bez vidljivog poetka.
18

291

4. PET PRISTUPA PROBUENJU

4.1 Kroz razumevanje pet sastojaka bia

Analiza sastojaka bia
U Svatthiju Blaeni ovako ree:
Monasi, postoji pet sastojaka bia, podlonih prianjanju. Kojih pet?
Sastojak nazvan oblik, podloan prianjanju, sastojak oseaj, podloan prianjanju, sastojak opaaj, podloan prianjanju, sastojak mentalni obrasci,
podloan prianjanju, sastojak svest, podloan prianjanju.
Sve dok nisam neposredno, takve kakvi jesu, upoznao u etiri faze19
tih pet prianjanju podlonih sastojaka bia, nisam tvrdio da sam se probudio za nenadmano savreno prosvetljenje u ovom svetu, sa njegovim
bogovima, Mrom i Bramom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i
bramanima, njegovim boanstvima i ljudima. Ali kada sam ih sve neposredno upoznao takve kakvi jesu, tada sam ustvrdio da sam se probudio
za nenadmano savreno prosvetljenje u ovom svetu... sa njegovim boanstvima i ljudima.
A koje su, monasi, te etiri faze? Neposredno sam saznao oblik, njegov nastanak, njegov prestanak i put do njegovog prestanka. Neposredno sam saznao oseaj... opaaj... mentalne obrasce... svest, njen nastanak,
njen prestanak i put do njenog prestanka.
A ta je to, monasi, oblik? etiri velika elementa i oblik izveden iz ta
etiri velika elementa: to se naziva oblik. Nastankom hrane (hra), nastaje i oblik. Nestankom hrane, nestaje i oblik. Ovaj Plemeniti osmostruki put
jeste staza koja vodi ka prestanku oblika;20 a to je ispravno razumevanje...
ispravna koncentracija.
Svaki asketa ili braman koji, poto je tako neposredno saznao oblik,
njegov nastanak, njegov prestanak i put do njegovog prestanka, veba
kako bi iskorenio opinjenost oblikom, kako bi on izbledeo i iezao, takav asketa ili braman veba na pravi nain. A onaj ko veba na pravi nain,
stekao je svoje uporite u Dhammi i disciplini.21
I svaki asketa ili braman koji, poto je tako neposredno saznao oblik,
njegov nastanak, njegov prestanak i put do njegovog prestanka, tako to
biva iskorenjena opinjenost oblikom, tako to on bledi i iezava, jeste
19 Tako to je svaki od pet sastojaka sagledan iz perspektive sve etiri plemenite istine
pojedinano.
20 U smislu da vie nema novih preporaanja.
21 Ovaj pasus opisuje one koji jo vebaju (sekha) i na osnovu sopstvenog iskustva su
spoznali etiri plemenite istine, one koji vebaju radi dostizanja nibbne, potpunog prestanka vezivanja za pet sastojaka. Zbog toga se kae da su ti koji vebaju stekli uporite u
Dhammi i disciplini, nasuprot arahantu, koji je obavio svoj zadatak do kraja.

292

osloboen nevezivanjem, jeste potpuno slobodan. Oni koji su osloboeni,

jesu usavreni. A za one koji su osloboeni i usavreni, osnova za njihovo
novo manifestovanje vie ne postoji.22
A ta je to, monasi, oseaj? Postoji ovih est vrsta oseaja: oseaj roen iz kontakta okom, oseaj roen iz kontakta uhom, oseaj roen iz kontakta nosem, oseaj roen iz kontakta jezikom, oseaj roen iz kontakta
telom, oseaj roen iz kontakta umom. To se naziva oseaj. Nastankom
kontakta, nastaje i oseaj. Nestankom kontakta, nestaje i oseaj. Ovaj Plemeniti osmostruki put jeste staza koja vodi ka prestanku oseaja; a to je
ispravno razumevanje... ispravna koncentracija.
Svaki asketa ili braman koji, poto je tako neposredno spoznao oseaj, njegov nastanak, njegov prestanak i put do njegovog prestanka, veba
kako bi iskorenio opinjenost oseajem, kako bi on izbledeo i iezao, takav asketa ili braman veba na pravi nain. A onaj ko veba na pravi nain,
stekao je svoje uporite u Dhammi i disciplini.
I svaki asketa ili braman koji, poto je tako neposredno spoznao oseaj... i put koji vodi do njegovog prestanka... jeste potpuno slobodan... A za
one koji su osloboeni i usavreni, osnova za njihovo novo manifestovanje
vie ne postoji.
A ta je to, monasi, opaaj? Postoji ovih est vrsta opaaja: opaaj
oblika, opaaj zvukova, opaaj mirisa, opaaj ukusa, opaaj opipljivih
predmeta, opaaj mentalnih fenomena. To se naziva opaaj. Nastankom
kontakta, nastaje i opaaj. Nestankom kontakta, nestaje i opaaj. Ovaj Plemeniti osmostruki put jeste staza koja vodi ka prestanku opaaja; a to je
ispravno razumevanje... ispravna koncentracija.
Svaki asketa ili braman koji... veba na pravi nain... stekao je svoje
uporite u Dhammi i disciplini. I svaki asketa ili braman koji... jeste potpuno slobodan... osnova za njegovo novo manifestovanje vie ne postoji.
A ta su to, monasi, mentalni obrasci23 kao produkt voljnih postupaka?
Postoji ovih est vrsta volje: volja u pogledu oblika, volja u pogledu zvukova, volja u pogledu mirisa, volja u pogledu ukusa, volja u pogledu opipljivih predmeta, volja u pogledu mentalnih fenomena. To se naziva mentalni obrasci. Nastankom kontakta, nastaju i mentalni obrasci. Nestankom
kontakta, nestaju i mentalni obrasci. Ovaj Plemeniti osmostruki put jeste
22 Ovaj pasus opisuje onog ko je izvan vebanja (asekha), arahanta. Prema Mahnidna
sutti, (DN 15), novo preporaanje mogue je jedino tamo gde se sustiu telesni oblik i svest.
Kada nema ni jednog ni drugog, taj veni krug se prekida.
23 U budistikoj psihologiji termin mentalni obrasci (sankhra) predstavlja zbirni
naziv koji obuhvata sve mentalne kategorije koje se pominju u suttama, izuzev oseaja i
opaaja. Meu tim kategorijama volja (etan) zauzima centralno mesto, zajedno sa mentalnim kontaktom (phassa), ivotnom silom (vita), koncentracijom (samdhi) i panjom
(manasikra) itd.

293

staza koja vodi ka prestanku mentalnih obrazaca; a to je ispravno razumevanje... ispravna koncentracija.
Svaki asketa ili braman koji... veba na pravi nain... stekao je svoje
uporite u Dhammi i disciplini. I svaki asketa ili braman koji... jeste potpuno slobodan... osnova za njegovo novo manifestovanje vie ne postoji.
A ta je to, monasi, svest? Postoji ovih est vrsta svesti: svest o vienom, svest o utom, svest o omirisanom, svest o okuanom, svest o dodirnutom, svest o miljenom. To se naziva svest. Nastankom imena i lika,
nastaje i svest.24 Nestankom imena i lika, nestaje i svest. Ovaj Plemeniti
osmostruki put jeste staza koja vodi prestanku svesti; a to je ispravno razumevanje... ispravna koncentracija.
Svaki asketa ili braman koji, poto je tako neposredno spoznao svest,
njen nastanak, njen prestanak i put do njenog prestanka, veba kako bi
iskorenio opinjenost sveu, kako bi ona izbledela i iezla, takav asketa
ili braman veba na pravi nain. A onaj ko veba na pravi nain, stekao je
svoje uporite u Dhammi i disciplini.
I svaki asketa ili braman koji, poto je tako neposredno spoznao svest,
njen nastanak, njen prestanak i put do njenog prestanka, tako to biva iskorenjena opinjenost oblikom, tako to on bledi i iezava, jeste osloboen
nevezivanjem, jeste potpuno slobodan. Oni koji su osloboeni, jesu usavreni. A za one koji su osloboeni i usavreni, osnova za njihovo novo
manifestovanje vie ne postoji.
Updnaparipavatta Sastojci bia podloni vezivanju (SN 22:56)

Razmatranje sastojaka bia

Jednom je prilikom Blaeni boravio u Svatthiju, u Istonom parku, u
kui Migarine majke, zajedno sa velikom grupom monaha. I tom prilikom
na dan predanosti, na dan punog Meseca Blaeni je sedeo na otvorenom, okruen ostalim monasima.
Utom jedan od njih ustade sa svog mesta, prebaci svoj gornji ogrta
preko jednog ramena, sklopi dlanove u visini grudi, okrenut Blaenom, i
ree mu:
Potovani gospodine, zamolio bih Blaenog da me udostoji odgovora
na jedno pitanje.
Dobro, monae, sedi na svoje mesto i postavi pitanje.
Da, potovani gospodine, odgovori monah. I tako sede na mesto i
24 Dok je kontakt preduslov za nastanak tri sastojka bia: oseaja, opaaja i mentalnih
obrazaca, postojanje imena i oblika, ili mentalnog i materijalnog, predstavlja uslov za
nastanak svesti. Ovo je u saglasnosti i sa formulom o uslovljenom nastanku izloenom u
poglavlju 2, tekst 3.2, Drevni grad (str. 72).

294

obrati se Blaenom:
Jesu li ovo pet sastojaka bia podlonih vezivanju, potovani gospodine, dakle oblik, oseaj, opaaj, mentalni obrasci i svest? Jesu, monae. Ovaj, obradovan odgovorom Blaenog, ree:
Dobro je, potovani gospodine. I onda postavi sledee pitanje:
Ali, potovani gospodine, u emu je ukorenjeno tih, vezivanju podlonih pet sastojaka bia?
Monae, tih vezivanju podlonih pet sastojaka ukorenjeno je u elji.25
Potovani gospodine, je li ta elja isto to i pet sastojaka podlonih
vezivanju ili je ta elja neto drugo u odnosu na njih?
Monae, ta elja nije ni isto to i pet sastojaka podlonih vezivanju, a
nije ni neto drugo u odnosu na njih. Umesto toga, elja i udnja za njima,
to je i vezivanje.26
Ovaj... ree:
Dobro je, potovani gospodine. I onda postavi sledee pitanje:
Ali, potovani gospodine, postoje li razliite vrste elje i udnje za
pet sastojaka podlonih vezivanju?
Postoji, monae, odgovori Blaeni. Tako nekome padne na pamet
sledea misao: eleo bih da imam ovakav oblik u budunosti! eleo bih
da imam ovakve oseaje u budunosti! eleo bih da imam ovakve opaaje
u budunosti! eleo bih da imam ovakve mentalne obrasce u budunosti!
eleo bih da imam ovakvu svest u budunosti! Tako, monae, postoje razliite vrste elje i udnje za pet sastojaka podlonih vezivanju.
Ovaj... ree:
Dobro je, potovani gospodine. I onda postavi sledee pitanje:
U kom smislu se, potovani gospodine, oznaka sastojci odnosi na
te sastojke?
Monae, kakva god vrsta oblika da postoji, proli, budui ili sadanji,
unutarnji ili spoljanji, velik ili mali, jednostavan ili sloen, dalek ili blizak: on se naziva oblik kao sastojak. Kakva god vrsta oseaja da postoji,
proli, budui ili sadanji, unutarnji ili spoljanji, velik ili mali, jednostavan ili sloen, dalek ili blizak: on se naziva oseaj kao sastojak. Kakva god
vrsta opaaja da postoji, proli, budui ili sadanji, unutarnji ili spoljanji,
25 Iako re elja (anda) moe imati i pozitivnu konotaciju, ovde je sinonim za udnju
(tah). Razlog za njihovo poistoveivanje je to to pet sastojaka u svakoj pojedinanoj
egzistenciji nastaje na osnovu energije udnje za postojanjem, preostalom iz prethodne egzistencije.
26 Vezivanje nije isto to i pet sastojaka podlonih vezivanju (paupdnakkhand
ha), zato to se ti sastojci ne mogu svesti samo na vezivanje. Pa ipak, vezivanje nije neto
odvojeno od pet sastojaka podlonih vezivanju, zato to ne postoji vezivanje koje ne bi
imalo te sastojke kao svoju osnovu i objekat na koji je usmereno.

295

velik ili mali, jednostavan ili sloen, dalek ili blizak: on se naziva opaaj
kao sastojak. Kakva god vrsta mentalnih obrazaca da postoji, proli, budui ili sadanji, unutarnji ili spoljanji, veliki ili mali, jednostavni ili sloeni,
daleki ili bliski: oni se nazivaju mentalni obrasci kao sastojak. Kakva god
vrsta svesti da postoji, prola, budua ili sadanja, unutarnja ili spoljanja,
velika ili mala, jednostavna ili slona, daleka ili bliska: ona se naziva svest
kao sastojak.
Ovaj... ree:
Dobro je, potovani gospodine. I onda postavi sledee pitanje:
Kakvi su, potovani gospodine, okolnost i uslov za manifestovanje
oblika kao sastojka? Kakvi su okolnost i uslov za manifestovanje oseaja
kao sastojka?... za manifestovanje opaaja kao sastojka?... za manifestovanje mentalnih obrazaca kao sastojka?... za manifestovanje svesti kao
sastojka?
etiri velika elementa, monae, jesu okolnost i uslov za manifestovanje oblika kao sastojka. Kontakt je okolnost i uslov za manifestovanje
oseaja kao sastojka, opaaja kao sastojka i mentalnih obrazaca kao sastojka. Ime i oblik je okolnost i uslov za manifestovanje svesti kao sastojka.
Potovani gospodine, kako nastaje gledite o postojanju sopstva?27
Monae, kada loe upuen ovek, onaj ko ne prepoznaje plemenite,
nije vet i uveban u njihovom uenju, onaj ko ne prepoznaje uzviene,
nije vet i uveban u njihovom uenju, smatra da je oblik sopstvo ili da
sopstvo poseduje oblik ili da su oblici u sopstvu ili da je sopstvo u obliku.
On smatra da je oseaj sopstvo... da je opaaj sopstvo... da su mentalni
obrasci sopstvo... da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da
je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Na taj nain nastaje gledite o
postojanju sopstva.
Ali potovani gospodine, kako gledite o postojanju sopstva ne nastaje?
Monae, kada dobro upuen ovek, onaj ko prepoznaje plemenite,
vet je i uveban u njihovom uenju, onaj ko prepoznaje uzviene, vet
je i uveban u njihovom uenju, ne smatra da oblik jeste sopstvo ili da
sopstvo poseduje oblik ili da su oblici u sopstvu ili da je sopstvo u obliku.
On ne smatra da je oseaj sopstvo... da je opaaj sopstvo... da su mentalni
obrasci sopstvo... da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je
27 Sakkyadihi, ovo je vrlo vaan termin kojim se Buda slui. Dihi znai gledite,
stanovite, a sakkya je oznaka za ivo bie kao kombinaciju pet meusobno neraskidivo
povezanih sastojaka. No, kao sloenica, ovaj termin oznaava posebno subjektivno gledite, koje prema Budinoj analizi stoji u samom korenu svakog vezivanja i patnje. To gledite
je supstancijalizam, verovanje da unutar bia postoji trajna i nepromenljiva sutina, entitet
koji nazivamo ja, sopstvo i trajna osnova naeg identiteta. Buda je, meutim, na bie
gledao pre kao na jedan proces u stalnoj promeni, nego na neto trajno ksirano.

296

svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Na taj nain, monae, ne nastaje

gledite o postojanju sopstva.
Potovani gospodine, ta su zadovoljenje, opasnost i izlaz u sluaju
pet sastojaka?
Prijatnost i radost, monae, koji nastaju na osnovu oblika: to je zadovoljenje oblikom. Taj oblik je nepouzdan, izvor patnje i podloan promeni:
to je opasnost u obliku. Uklanjanje i naputanje elje i udnje za oblikom:
to je izlaz u sluaju oblika. Prijatnost i radost koji nastaju na osnovu oseaja... na osnovu opaaja... na osnovu mentalnih obrazaca... na osnovu svesti:
to je zadovoljenje sveu. Ta svest je nepouzdana, izvor patnje i podlona
promeni: to je opasnost u svesti. Uklanjanje i naputanje elje i udnje za
sveu: to je izlaz u sluaju svesti.
Obradovan odgovorom Blaenog, monah ree:
Dobro je, potovani gospodine. I onda postavi sledee pitanje:
Potovani gospodine, kako bi trebalo znati i videti, pa da se u pogledu ovog tela s njegovom sveu i u pogledu svih spoljanjih stvari vie ne
stvara u nama taj oseaj ja, moje i tome svojstvena sklonost ka samoobmani?
Monae, kada svaku vrstu oblika, proli, budui ili sadanji, unutarnji
ili spoljanji, velik ili mali, jednostavan ili sloen, dalek ili blizak vidimo
ispravnom mudrou onakvim kakav zaista jeste: To nije moje, to nisam
ja, to nije moje sopstvo.
Kada svaku vrstu oseaja... svaku vrstu opaaja... svaku vrstu mentalnih obrazaca... svaku vrstu svesti, prolu, buduu ili sadanju, unutarnju ili
spoljanju, veliku ili malu, jednostavnu ili sloenu, daleku ili blisku vidimo ispravnom mudrou onakvom kakva zaista jeste: To nije moje, to
nisam ja, to nije moje sopstvo.
Kada tako znamo i vidimo, monae, tada se u pogledu ovog tela s njegovom sveu i u pogledu svih spoljanjih stvari vie ne stvara u nama taj
oseaj ja, moje i tome svojstvena sklonost ka samoobmani.
Puama sutta Govor u noi punog Meseca (SN 22:82)

O nepostojanju sopstva
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Varanasija, u
parku jelena u Isipatani.28 Tu se Blaeni obrati grupi od pet monaha:
Monasi.
Da, potovani gospodine, odgovorie monasi. Onda Blaeni ovako
28 Ovo je drugi govor koji je Buda odrao posle probuenja i namenio ga je petorici
prvih uenika, svojim nekadanjim saputnicima na asketskom putu, u vreme dok je i sam
na raznim stranama tragao za izlaskom iz patnje.

297

nastavi:
Oblik, monasi, nije sopstvo. Jer kad bi oblik bio sopstvo, taj oblik ne
bi vodio ka patnji i bilo bi mogue rei: Neka moj oblik bude ovo, neka
moj oblik ne bude ono. Ali poto oblik nije sopstvo, tada oblik vodi ka
patnji i nije mogue rei: Neka moj oblik bude ovo, neka moj oblik ne
bude ono.29
Oseaj nije sopstvo... Opaaj nije sopstvo... Mentalni obrasci nisu sopstvo... Svest nije sopstvo. Jer kad bi svest bila sopstvo, ta svest ne bi vodila
ka patnji i bilo bi mogue rei: Neka moja svest bude ovo, neka moja svest
ne bude ono. Ali poto svest nije sopstvo, tada svest vodi ka patnji i nije
mogue rei: Neka moja svest bude ovo, neka moja svest ne bude ono.
ta mislite, monasi, je li oblik trajan ili prolazan?
Prolazan, gospodine.
A to to je prolazno, je li izvor patnje ili sree?
Patnje, gospodine.
A ono to je prolazno, izvor patnje, podlono promeni, je li mudro za
to rei: To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?
Svakako da nije, gospodine.
Je li oseaj trajan ili prolazan?... Je li opaaj trajan ili prolazan?...
Jesu li mentalni obrasci trajni ili prolazni?... Je li svest trajna ili prolazna?
Prolazna, gospodine.
A to to je prolazno, je li izvor patnje ili sree?
Patnje, gospodine.
A ono to je prolazno, izvor patnje, podlono promeni, je li mudro za
to rei: To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?
Svakako da nije, gospodine.
Zato, monasi, kakav god oblik bio, proli, budui ili sadanji, unutarnji ili spoljanji, veliki ili mali, jednostavan ili sloen, dalek ili blizak, svaki oblik treba videti onakvim kakav zaista jeste i s ispravnom mudrou:
To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.
Kakav god oseaj bio... Kakav god opaaj bio... Kakvi god mentalni
obrasci bili... Kakva god svest bila, prola, budua ili sadanja, unutarnja
ili spoljanja, velika ili mala, jednostavna ili sloena, daleka ili bliska, sva29 Ovaj govor nudi dva argumenta za tvrdnju o tome da ego, trajno sopstvo, zapravo
ne postoji (anatta). Prvi tvrdi da su sastojci bia bez sopstva na osnovu toga to ne moemo
njima potpuno da gospodarimo. Ako bi bilo ta moglo da se smatra naim sopstvom,
moralo bi biti podlono naoj voljnoj kontroli. Poto nismo u stanju da ih potinimo svojoj
volji, oni su svi podloni patnji, te se ne mogu smatrati naim sopstvom. Drugi argument, izloen neto nie u govoru, izvodi zakljuak o nepostojanju sopstva na osnovu druge
dve karakteristike svega postojeeg. Sve to je nepostojano na neki nain je povezano sa
patnjom; a sve to je nepostojano i povezano sa patnjom ne treba poistovetiti sa naim
sopstvom.

298

ku svest treba videti onakvom kakva zaista jeste i s ispravnom mudrou:

To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.
Kad tako vidi, dobro upuen plemeniti uenik doivljava odbojnost
prema obliku, odbojnost prema oseaju, odbojnost prema opaaju, odbojnost prema mentalnim obrascima, odbojnost prema svesti. Doivljavajui
odbojnost, u njemu prestaje udnja. Kad nema udnje, njegov um postaje
osloboen. Kada je on osloboen, dolazi saznanje: Um je osloboen. On
tada razume: Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, uinjeno ono to je trebalo uiniti, nema nieg vie da se uradi na ovome svetu.
Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog. I dok je govor jo bio u toku, zahvaljujui nevezivanju, umovi petorice monaha postadoe osloboeni neistoa.
Anattalakkhaa sutta O obeleju ne-sopstva (SN 22:59)

Prolaznost, patnja, nepostojanje sopstva

Monasi, oblik je prolazan. Ono to je prolazno jeste patnja. Ono to
je patnja nije sopstvo. Ono to nije sopstvo treba videti kakvo zaista jeste
i s ispravnom mudrou: To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.
Kada ga vidimo kakvo zaista jeste i sa ispravnom mudrou, um se hladi
od strasti i zahvaljujui nevezivanju postaje osloboen neistoa.
Oseaj je prolazan... Opaaj je prolazan... Mentalni obrasci su prolazni... Svest je prolazna. Ono to je prolazno je patnja. Ono to je patnja nije
sopstvo. Ono to nije sopstvo treba videti kakvo zaista jeste i sa ispravnom
mudrou: To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo. Kada ga vidimo kakvo zaista jeste i sa ispravnom mudrou, um se hladi od strasti i
zahvaljujui nevezivanju postaje osloboen neistoa.
Monasi, ako u monahovom umu nema strasti prema obliku, on se zahvaljujui nevezivanju oslobaa mentalnih neistoa. Ako u monahovom
umu nema strasti prema oseaju... Ako u monahovom umu nema strasti
prema opaaju... Ako u monahovom umu nema strasti prema mentalnim
obrascima... Ako u monahovom umu nema strasti prema svesti, on se zahvaljujui nevezivanju oslobaa mentalnih neistoa.
Kada je um osloboen, on je i postojan; poto je postojan, on je zadovoljan; poto je zadovoljan, nije uznemiren. Kada je neuznemiren, on
sam za sebe dostie nibbnu. Tada on razume: Nema vie preporaanja,
proivljen je svetaki ivot, uinjeno ono to je trebalo uiniti, nema nieg
vie da se uradi na ovome svetu.
Ania sutta Prolaznost (SN 22:45)

299

Kugla od pene
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Ayohi, na
obali reke Gang. Tu se Blaeni obrati monasima ovako:
Zamislite, monasi, da ova reka Gang nanese veliku kuglu od pene. A
neki otrovidi ovek da spazi, osmotri i paljivo istrai tu pojavu. Shvatio
bi da je ta kugla prazna, uplja, da u njoj nema sri. Ta kakvu bi sr mogla
da ima kugla od pene? Isto to, monasi, vai i za bilo koji telesni oblik, proli, budui ili sadanji, svoj ili tu, grub ili suptilan, jednostavan ili sloen,
dalek ili blizak, koji monah spazi, osmotri i paljivo istrai, dok ga potpuno ne prozre i shvati da je prazan, upalj i da u njemu nema sri. Kakvu bi
sr mogao da ima telesni oblik?30
Zamislite, monasi, kako u jesen, u vreme kia kada naie veliki pljusak, na povrini vode nastane mehur i odmah se rasprsne. A neki otrovidi
ovek da spazi, osmotri i paljivo istrai tu pojavu. Shvatio bi da je taj
mehur prazan, upalj, da u njemu nema sri. Ta kakvu bi sr mogao da ima
vodeni mehur? Isto vai i za bilo koji oseaj... Kakvu bi sr mogao da ima
osjeaj?
Zamislite, monasi, da se u poslednjem mesecu leta, oko podne, pojavi
fatamorgana. A neki otrovidi ovek da spazi, osmotri i paljivo istrai tu
pojavu. Shvatio bi da je ta fatamorgana prazna, uplja, da u njoj nema sri.
Ta kakvu bi sr mogla da ima fatamorgana? Isto vai i za bilo koji opaaj...
Kakvu bi sr mogao da ima opaaj?
Zamislite, monasi, da ovek kojemu je potrebno tvrdo drvo uzme otru sekiru i uputi se u umu da ga trai. A tamo ugleda veliko i uspravno
stablo banane, koje je tek doseglo svoj puni uzrast, pa da ga presee iznad
korena, a zatim ispod vrha. Onda ga pone ljutiti. I dok ga ljuti, ne bi
naao u njemu ni sriku, a kamoli tvrdo drvo.31 A neki otrovidi ovek ga
30 Ovde se neodoljivo namee poreenje s naim dananjim razumevanjem strukture
materije na subatomskom nivou. Naime, rastojanje izmeu jezgra atoma i elektrona koji
oko njega krue ogromno je u odnosu na njihovu veliinu. Slikovito bi se ono moglo doarati sledeim poreenjem. Ako bi atom bio veliine fudbalskog stadiona, njegovo jezgro bi
bilo veliine zrna graka na sredini terena. Tako ispada da je materija sastavljena uglavnom
od praznog prostora. Upravo kao i pena o kojoj govori Buda.
31 Stablo banane ine razliiti slojevi, obmotani jedan oko drugog, slino glavici luka, i
ne sadri tvrdu sredinu koja bi se mogla iskoristiti. Slino je i sa naim voljnim postupcima.
Nadovezuju se jedan na drugi, ali ako bismo tragali za nekim ko im je gospodar, ko izdaje
instrukcije, nae traganje bi bilo bezuspeno. Sve to bismo nali bili bi ti izrazi volje u
meusobnoj interakciji s drugim uzrocima i posledicama, jedan neprekidni proces. Ali iza
svega toga ne bismo pronali nikoga ko tim procesom upravlja. Ovako je to poetski izrazio
Buddhaghosa, uveni budistiki komentator iz V veka: Postoji patnja, ali ne onaj ko pati,
postoji delo, ali ne onaj ko dela, postoji osloboenje, ali ne i onaj koji osloboen biva; postoji put, ali na njemu putnika nema.

300

spazi, osmotri i paljivo istrai ta see. Shvatio bi da se u stablu banane

ne moe nai tvrdo drvo. Ta kakvu bi sr moglo da ima stablo banane? Isto
vai i za bilo kakav izraz volje... Kakvu bi sr mogli da imaju izrazi volje?
Zamislite, monasi, da maioniar ili njegov pomonik na glavnoj ulici
izvodi svoju predstavu. A neki otrovidi ovek da spazi, osmotri i paljivo
istrai njegove trikove. Shvatio bi da su ti trikovi prazni, uplji, da u njima
nema sri. Ta kakvu bi sr mogli da imaju maioniarski trikovi? Isto to
vai i za svest, prolu, buduu ili sadanju, svoju ili tuu, grubu ili suptilnu,
jednostavnu ili sloenu, daleku ili blisku. Ako je monah spazi, osmotri i
paljivo istrai, shvatio bi da je prazna, uplja i da u njoj nema sri. Kakvu
bi sr mogla da ima svest?
Kad tako vidi, upuen plemeniti uenik vie nije opinjen oblikom,
nije opinjen oseajem, nije opinjen opaajem, nije opinjen mentalnim
obrascima, nije opinjen sveu. Poto nije opinjen, u njemu prestaje
strast. Kad nema strasti, njegov um postaje osloboen. Kada je on osloboen, dolazi saznanje: Um je osloboen. On tada razume: Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, uinjeno ono to je trebalo uiniti,
nema nieg vie da se uradi na ovome svetu.
Pheapipama sutta Kugla od pene (SN 22:95)

4.2 Kroz razumevanje est osnova ula

Puno razumevanje
Monasi, bez neposrednog znanja i punog razumevanja svega, bez
prestanka udnje za tim, monah nije u stanju da ukloni patnju.
A ta je to, monasi, sve? Bez neposrednog znanja i potpunog razumevanja oka, bez hlaenja strasti i njenog naputanja, monah nije u stanju da
iskoreni patnju. Bez neposrednog znanja i potpunog razumevanja oblika...
svesti o vienom... kontakta okom... i kakvog god oseaja da se javi, s kontaktom oka kao uslovom... bez hlaenja strasti i njenog naputanja, monah
nije u stanju da iskoreni patnju.
Bez neposrednog znanja i potpunog razumevanja uha... nosa... jezika... tela... uma... i kakvog god oseaja da se javi, s kontaktom uma kao
uslovom... bez hlaenja strasti i njenog naputanja, monah nije u stanju da
iskoreni patnju.
Eto to je, monasi, sve. Bez neposrednog znanja i punog razumevanja
tog svega... monah nije u stanju da ukloni patnju.
Monasi, sa neposrednim znanjem i punim razumevanjem tog svega,
sa hlaenjem strasti i njenim naputanjem, monah jeste u stanju da ukloni
patnju.
301

A ta je to, monasi, sve? S neposrednim znanjem i punim razumevanjem oka... uma... i kakav god oseaj da se javi, s kontaktom uma kao
uslovom... sa hlaenjem strasti i njenim naputanjem, monah jeste u stanju
da iskoreni patnju.
Eto to je, monasi, sve. S neposrednim znanjem i punim razumevanjem
tog svega... monah jeste u stanju da ukloni patnju.
Pahamaaparinana sutta Prvi govor o punom razumevanju (SN 35:26)

Poar
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Gayi, zajedno
sa hiljadu monaha. Tu se on obrati monasima ovako:32
Monasi, sve gori. A ta je, monasi, to sve to gori? Oko gori. Oblici
gore. Svest o vienom gori. Kontakt oka i oblika gori. I koji god oseaj da
nastane na osnovu kontakta oka i oblika bilo da se doivljava kao prijatan, bolan, ni prijatan ni bolan on takoe gori. A ime gori? Gori vatrom
poude, vatrom mrnje, vatrom obmane. Gori, kaem vam, roenjem, starenjem i smru, gori tugom, naricanjem, bolom, potitenou i oajanjem.
Uho gori. Zvukovi gore... Um gori. Ideje gore. Svest o miljenom gori.
Kontakt uma i misli gori. I koji god oseaj da nastane na osnovu kontakta
uma i misli bilo da se doivljava kao prijatan, bolan, ni prijatan ni bolan
on takoe gori. A ime gori? Gori vatrom poude, vatrom mrnje, vatrom
obmane. Gori, kaem vam, roenjem, starenjem i smru, gori tugom, naricanjem, bolom, potitenou i oajanjem.
Kad to uvidi, dobro upuen plemeniti sledbenik vie nije opinjen
okom, nije opinjen oblikom, nije opinjen sveu o vienom, nije opinjen kontaktom oka i oblika, niti oseajem koji nastaje na osnovu tog kontakta, bilo da je prijatan, bolan, ni prijatan ni bolan. Nije opinjen uhom...
nije opinjen umom... niti oseajem koji nastaje na osnovu tog kontakta...
Poto nije opinjen, u njemu prestaje udnja. Kad nema udnje, njegov um
postaje osloboen. Kada je on osloboen, dolazi saznanje: Um je osloboen. On tada razume: Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki
ivot, uinjeno ono to je trebalo uiniti, nema nieg vie da se uradi na
ovome svetu.
Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog. I dok je govor jo bio u toku, zahvaljujui nevezivanju, umovi ovih
hiljadu monaha postadoe osloboeni neistoa.
ditta sutta Vatra (SN 35:28)
Ovaj govor se nekada naziva i Propoved o vatri i trei je govor koji je Buda odrao
posle probuenja. Hiljadu monaha kojima se obraa jesu askete koji su do tada oboavali
vatru, te je nju Buda i odabrao kao glavnu temu, jer im je ona bliska.
32

302

Put do nibbne
Monasi, poduiu vas putu pogodnom da se njime stigne do nibbne.
Sluajte...
A ta je to, monasi, put pogodan da se njime stigne do nibbne? Monah vidi oko kao nepostojano, vidi oblike kao nepostojane, vidi svest o vienom kao nepostojanu, vidi kontakt oka i oblika kao nepostojan, vidi kao
nepostojan oseaj koji nastaje na osnovu tog kontakta, bilo da je prijatan,
bolan, ni prijatan ni bolan.
Vidi uho kao nepostojano... Vidi um kao nepostojan, vidi mentalne
fenomene kao nepostojane, vidi svest o miljenom kao nepostojanu, vidi
kontakt uma i misli kao nepostojan, vidi kao nepostojan oseaj koji nastaje
na osnovu tog kontakta, bilo da je prijatan, bolan, ni prijatan ni bolan. To
je, monasi, put pogodan da se njime stigne do nibbne.
Monah vidi oko kao patnju... vidi kao patnju onaj oseaj koji nastaje
na osnovu kontakta uma i misli, bilo da je prijatan, bolan, ni prijatan ni
bolan. To je, monasi, put pogodan da se njime stigne do nibbne.
Monah vidi oko kao neto to nije njegovo sopstvo... vidi kao neto
to nije njegovo sopstvo onaj oseaj koji nastaje na osnovu kontakta uma
i misli, bilo da je prijatan, bolan, ni prijatan ni bolan. To je, monasi, put
pogodan da se njime stigne do nibbne.
Sappya sutta Govor o prikladnom (SN 35:147149, kombinovano)

Prazan je ovaj svet

Onda potovani nanda otide do Blaenog i... ree mu:
Potovani gospodine, ovako je reeno: Ovaj svet je prazan, ovaj svet
je prazan. Zato je reeno, gospodine: Ovaj je svet prazan?
nanda, tako je reeno zato to ovaj svet nema sopstva, niti bilo
ega to pripada sopstvu. A ta to nema sopstva, niti bilo ega to pripada
sopstvu? Oko, nanda, nema sopstva, niti bilo ega to pripada sopstvu.
Oblici nemaju sopstva, niti bilo ega to pripada sopstvu. Svest o vienom
nema sopstva, niti bilo ega to pripada sopstvu. Kontakt oka i oblika nema
sopstva, niti bilo ega to pripada sopstvu... I koji god oseaj da nastaje na
osnovu tog kontakta, bilo da je prijatan, bolan, ni prijatan ni bolan, ni on
nema sopstva, niti bilo ega to pripada sopstvu.
nanda, zbog toga to nema sopstva, niti bilo ega to pripada sopstvu, zato je reeno: Ovaj svet je prazan.
Sua sutta Prazno (SN 35:85)

303

Svest je bez sopstva

Potovani Udyi jednom upita potovanog nandu:
Prijatelju nanda, Blaeni je u mnogim prilikama prirodu ovog tela
objasnio, opisao i razotkrio ovako: Zbog svega toga, ovo telo je bez sopstva. Je li mogue objasniti prirodu svesti na slian nain poduiti, objaviti, utvrditi, otkriti, analizirati i rasvetliti je ovako: Zbog svega toga, ova
svest je bez sopstva?
Mogue je, prijatelju Udyi. Zar svest o vienom ne nastaje na osnovu oka i oblika?
Nastaje, prijatelju.
Ukoliko bi uzrok i uslov za nastanak svesti o vienom potpuno nestali, bez ikakvog ostatka, da li bi se mogla otkriti bilo kakva svest o vienom?
Ne, prijatelju.
Zato je, prijatelju, Blaeni objasnio, opisao i razotkrio ovako: Zbog
svega toga, ova svest je bez sopstva.
Zar svest o utom ne nastaje na osnovu uha i zvukova?... Zar svest o
miljenom ne nastaje na osnovu uma i mentalnih fenomena?
Nastaje, prijatelju.
A ukoliko bi uzrok i uslov za nastanak svesti o miljenom potpuno
nestali, bez ikakvog ostatka, da li bi se mogla otkriti bilo kakva svest o
miljenom?
Ne, prijatelju. Zato je, prijatelju, Blaeni objasnio, opisao i razotkrio
ovako: Zbog svega toga, ova svest je bez sopstva.
Zamisli, prijatelju, da ovek kojemu je potrebno tvrdo drvo uzme otru sekiru i uputi se u umu da ga trai. A tamo ugleda veliko i uspravno
stablo banane, koje je tek doseglo svoj puni uzrast, pa da ga presee iznad
korena, a zatim ispod vrha. I onda ga pone ljutiti. I dok ga ljuti, ne bi
naao u njemu ni sriku, a kamoli tvrdo drvo.
Isto tako, monah ne vidi ni sopstvo, niti bilo ta to bi pripadalo sopstvu, u ovih est osnova za kontakt. I poto ne vidi bilo ta takvo, on se i ne
vezuje ni za ta na ovome svetu. Kad se ne vezuje, nije ni uznemiren. Poto
nije uznemiren, stie do nibbne. I tada razume: Nema vie preporaanja,
proivljen je svetaki ivot, uinjeno ono to je trebalo uiniti, nema nieg
vie da se uradi na ovome svetu.
Udyi sutta Govor Udyinu (SN 35:234)

304

4.3 Kroz razumevanje elemenata

Osamnaest elemenata
Monasi, poduiu vas raznolikosti elemenata. Oko kao element,
oblik kao element, svest o vienom kao element; uho kao element, zvuk
kao element, svest o utom kao element; nos kao element, miris kao element, svest o omirisanom kao element; jezik kao element, ukus kao element, svest o okuanom kao element; telo kao element, opipljivi predmet
kao element, svest o dodirnutom kao element; um kao element, mentalni
fenomen kao element, svest o miljenom kao element. To ja, monasi, nazivam raznolikost elemenata.
Dhtunnatta sutta Mnogostrukost elemenata (SN 14:1)

etiri elementa
Monasi, postoje etiri elementa. Koja etiri? Zemlja kao element,
voda kao element, vatra kao element, vazduh kao element.
Oni asketi i bramani koji ne razumeju, onako kako zaista jeste, zadovoljenje, opasnost i izlaz u sluaju ova etiri elementa, njih ja ne smatram
asketima meu asketima, niti bramanima meu bramanima; takvi ne postiu sami za sebe, kroz neposredno znanje i jo u ovome ivotu, da stignu i
borave na cilju asketizma ili na cilju bramanstva.
Ali, monasi, oni asketi i bramani koji razumeju, onako kako zaista
jeste, zadovoljenje, opasnost i izlaz u sluaju ova etiri elementa, njih ja
smatram asketima meu asketima, bramanima meu bramanima; takvi postiu sami za sebe, kroz neposredno znanje i jo u ovome ivotu, da stignu
i borave na cilju asketizma ili na cilju bramanstva.
Oni asketi i bramani koji ne razumeju, onako kako zaista jeste, nastanak i nestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u sluaju ova etiri elementa,
njih ja ne smatram asketima meu asketima...
Ali, monasi, oni asketi i bramani koji razumeju sve to, njih ja smatram
asketima meu asketima, bramanima meu bramanima; takvi postiu sami
za sebe, kroz neposredno znanje i jo u ovome ivotu, da stignu i borave na
cilju asketizma ili na cilju bramanstva.
Oni asketi i bramani koji ne razumeju zemlju kao element, njen nastanak, njen nestanak i put do njenog nestanka, koji ne razumeju vodu
kao element... vatru kao element... vazduh kao element, njegov nastanak,
njegov nestanak i put koji vodi do njegovog nestanka, njih ja ne smatram
asketima meu asketima...
Ali, monasi, oni asketi i bramani koji razumeju sve to, njih ja smatram

305

asketima meu asketima, bramanima meu bramanima; takvi postiu sami

za sebe, kroz neposredno znanje i jo u ovome ivotu, da stignu i borave na
cilju asketizma ili na cilju bramanstva.
Samanabrhmana sutta Askete i bramani (SN 14:3739, kombinovano)

est elemenata
13. Kako se, monae, ne zanemaruje uvid?33 Postoji est elemenata:
zemlja kao element, voda kao element, vatra kao element, vazduh kao element, prostor kao element, svest kao element.
14. A ta je to zemlja kao element? Zemlja kao element moe biti ili
unutranja ili spoljanja. ta je to unutranji element zemlje? Bilo ta to
je unutranje, to nam pripada, to je tvrdo, vrsto i odrava se: kosa, malje, nokti, zubi, koa, meso, tetive, kosti, kotana sr, bubrezi, srce, jetra,
opne, u, plua, debelo crevo, tanko crevo, sadraj stomaka, izmet ili bilo
ta drugo unutranje, to je unutra, to nam pripada, to je tvrdo, vrsto i
odrava se: to se naziva unutranji element zemlja. Bilo da je unutranji
ili spoljanji element zemlje, sve je to jednostavno zemlja kao element. I
to ispravnim uvidom treba videti onakvim kakvo jeste: To nije moje, to
nisam ja, to nije moje sopstvo. Kada to ispravnim uvidom vidimo onakvo
kakvo jeste, prestajemo da budemo opinjeni zemljom kao elementom i to
vodi hlaenju strasti.
15. A ta je to voda kao element? Voda kao element moe biti ili unutranja ili spoljanja. ta je to unutranji element vode? Bilo ta to je unutranje, to nam pripada, to je teno, vodeno i odrava se: u, sluz, gnoj,
krv, znoj, salo, suze, ulje, pljuvaka, tenost kojom se podmazuju zglobovi, mokraa ili bilo ta drugo unutranje, to je unutra, to nam pripada, to
je teno, vodeno i odrava se: to se naziva unutranji element voda. Bilo
da je unutranji ili spoljanji element vode, sve je to jednostavno voda kao
element. I to ispravnim uvidom treba videti onakvim kakvo jeste: To nije
moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo. Kada to ispravnim uvidom vidimo
onakvo kakvo jeste, prestajemo da budemo opinjeni vodom kao elementom i to vodi hlaenju strasti.
16. A ta je to vatra kao element? Vatra kao element moe biti ili unuBuda ovde razgovara s Pukkustijem, monahom koji je napustio roditeljski dom i
zamonaio se iz poverenja prema Budi, a da ga prethodno ak nije ni video. U poetku ovog
govora opisuje se kako je Buda stigao do grnareve kue da prenoi, a ovaj ga je smestio
u svoju radionicu. U njoj je ve bio Pukkusti, pripremajui se za poinak. Pozdravio je
prijateljski Budu, ne znajui da je to uitelj za kojim traga. Ne otkrivi svoj identitet, Buda
zapodeva razgovor s mladiem, koji se potom pretvara u govor o razvijanju mudrosti.
33

306

tranja ili spoljanja. ta je to unutranji element vatre? Bilo ta to je

unutranje, to nam pripada, to gori, vrue je i odrava se: ono ime se
telo zagreva, stari i biva uniteno i ono ime sve to je pojedeno, popijeno,
savakano i okuano biva na pravi nain svareno ili bilo ta drugo unutranje, to je unutra, to nam pripada, to gori, vrue je i odrava se: to se
naziva unutranji element vatra. Bilo da je unutranji ili spoljanji element
vatre, sve je to jednostavno vatra kao element. I to ispravnim uvidom treba
videti onakvim kakvo jeste: To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo. Kada to ispravnim uvidom vidimo onakvo kakvo jeste, prestajemo
da budemo opinjeni vatrom kao elementom i to vodi hlaenju strasti.
17. A ta je to vazduh kao element? Vazduh kao element moe biti
ili unutranji ili spoljanji. ta je to unutranji element vazduha? Bilo ta
to je unutranje, to nam pripada, to gori, to je vetar, vazduh i odrava
se: vazduh koji se kree nagore, vazduh koji se kree nadole, gasovi u
stomaku, gasovi u crevima, gasovi koji krue telom, udah i izdah ili bilo
ta drugo unutranje, to je unutra, to nam pripada, to je vetar, vazduh i
odrava se: to se naziva unutranji element vazduh. Bilo da je unutranji
ili spoljanji element vazduha, sve je to jednostavno vazduh kao element.
I to ispravnim uvidom treba videti onakvim kakvo jeste: To nije moje, to
nisam ja, to nije moje sopstvo. Kada to ispravnim uvidom vidimo onakvo
kakvo jeste, prestajemo da budemo opinjeni vazduhom kao elementom i
to vodi hlaenju strasti.
18. A ta je to prostor kao element? Prostor kao element moe biti ili
unutranji ili spoljanji. ta je to unutranji element prostora? Bilo ta to
je unutranje, to nam pripada, to zauzima neki prostor, prostire i odrava
se: upljine u uhu, nozdrve, usta, mesto gde ono to je pojedeno, popijeno
i okuano biva progutano, gde se sakuplja i odakle se izluuje ili bilo ta
drugo unutranje, to je unutra, to nam pripada, to zauzima neki prostor,
prostire se i odrava se: to se naziva unutranji element prostor. Bilo da je
unutranji ili spoljanji element prostora, sve je to jednostavno prostor kao
element. I to ispravnim uvidom treba videti onakvim kakvo jeste: To nije
moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo. Kada to ispravnim uvidom vidimo
onakvo kakvo jeste, prestajemo da budemo opinjeni prostorom kao elementom i to vodi hlaenju strasti.
19. Tada preostaje jedino svest: proiena i blistava. I ta spoznajemo
tom sveu? Spoznajemo: Ovo je prijatno. Spoznajemo: Ovo je bolno.
Spoznajemo: Ovo nije ni prijatno ni bolno. Na osnovu ulnog kontakta
koji oseamo kao prijatan, javlja se oseaj zadovoljstva.34 Kad osetimo za34 Ovaj deo ukazuje na uslovljenost oseaja i njegovu prolaznost kada nestanu uslovi
koji su ga izazvali.

307

dovoljstvo, mi tada uviamo: Sada oseam zadovoljstvo. Takoe uviamo: Prestankom istog tog ulnog kontakta koji oseam kao zadovoljstvo,
i njime stvoreni oseaj zadovoljstva takoe prestaje, stiava se. Na osnovu ulnog kontakta koji oseamo kao bol... Na osnovu ulnog kontakta
koji oseamo ni kao zadovoljstvo ni kao bol, javlja se ni prijatan ni bolan
oseaj. Kad osetimo ni prijatan ni bolan oseaj, mi tada uviamo: Sada
oseam ni prijatan ni bolan oseaj. Takoe uviamo: Prestankom istog
tog ulnog kontakta koji oseam kao ni prijatan ni bolan, i njime stvoreni
ni prijatan ni bolan oseaj takoe prestaje, stiava se.
Monasi, ba kao to se trljanjem i trenjem dva tapa raa toplota i pli
vatra, a odmicanjem i razdvajanjem ista ta dva tapa ista ta toplota prestaje,
stiava se, na isti nain, u zavisnosti od ulnog kontakta koji oseamo kao
zadovoljstvo... oseamo kao bol... oseamo kao ni prijatan ni bolan oseaj... I tada uviamo: Prestankom istog tog ulnog kontakta koji oseam
kao ni prijatan ni bolan, i njime stvoreni ni prijatan ni bolan oseaj takoe
prestaje, stiava se.
Dhtuvibhanga sutta Analiza elemenata (MN 140, odlomak)

4.4 Kroz razumevanje uslovljenog nastanka

ta je to uslovljeni nastanak?
Monasi, poduiu vas uslovljenom nastanku. Posluajte i dobro pazite, a ja u vam govoriti.
Da, potovani gospodine, odgovorie monasi. Onda Blaeni ovako
ree:
ta je to, monasi, uslovljeni nastanak? S neznanjem kao uslovom,
monasi, nastaju mentalni obrasci; s mentalnim obrascima kao uslovom nastaje svest; sa sveu kao uslovom nastaju ime i oblik; s imenom i oblikom
kao uslovom nastaju est osnova ula; sa est osnova ula kao uslovom
nastaje kontakt; s kontaktom kao uslovom nastaje oseaj; s oseajem kao
uslovom nastaje udnja; sa udnjom kao uslovom nastaje vezivanje, s vezanou kao uslovom nastaje egzistencija, sa egzistencijom kao uslovom
nastaje roenje, s roenjem kao uslovom nastaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i oaj. Takvo je poreklo itavog ovog okeana patnje. Ovo
se, monasi, naziva uslovljeni nastanak.
Ali potpunim nestankom neznanja sledi i nestanak mentalnih obrazaca; nestankom mentalnih obrazaca sledi i nestanak svesti, nestankom
svesti sledi i nestanak imena i oblika; nestankom imena i oblika sledi i
nestanak est osnova ula; nestankom est osnova ula sledi i nestanak
kontakta; nestankom kontakta sledi i nestanak oseaja; nestankom oseaja
sledi i nestanak udnje; nestankom udnje sledi i nestanak vezanosti; ne308

stankom vezanosti sledi i nestanak egzistencije; nestankom egzistencije

sledi i nestanak roenja; nestankom roenja nestaju starost i smrt, tuga,
naricanje, patnja, jad i oaj. Tako nestaje itav ovaj okean patnje.
Patia-samuppada sutta Uslovljeni nastanak (SN 12:1)

Stabilnost Dhamme
Monasi, poduiu vas uslovljenom nastanku i pojavama koje svoj
nastanak duguju nekom uslovu. Posluajte i dobro pazite, a ja u vam govoriti.
Da, potovani gospodine, odgovorie monasi. Onda Blaeni ovako
ree:
A ta je to, monasi, uslovljeni nastanak? S roenjem kao uslovom
starost i smrt nastaju. Bez obzira na to da li se u svetu pojavljuju Tathgate
ili se ne pojavljuju, taj element jo uvek postoji, ta stabilnost Dhamme, nepromenljivi tok Dhamme, ta specina uslovljenost.35 Tathgata se budi za
tu injenicu i prevladava je. Kad je to uinio, on je objanjava, poduava,
objavljuje, uvruje, otkriva, analizira, razrauje. I kae: Vidite li, monasi! Sa roenjem kao uslovom starost i smrt nastaju.
Sa egzistencijom kao uslovom nastaje roenje... S vezivanjem kao
uslovom nastaje egzistencija... Sa udnjom kao uslovom nastaje vezivanje... S oseajem kao uslovom nastaje udnja... S kontaktom kao uslovom
nastaje oseaj... Sa est osnova ula kao uslovom nastaje kontakt... S imenom i oblikom kao uslovom nastaje est osnova ula... Sa sveu kao uslovom nastaju ime i oblik... S mentalnim obrascima kao uslovom nastaje
svest... S neznanjem kao uslovom, nastaju mentalni obrasci. Bez obzira na
to da li se u svetu pojavljuju Tathgate ili se ne pojavljuju, taj elemenat jo
uvek postoji, ta stabilnost dhamme, nepromenjivi tok dhamme, ta specina uslovljenost. A Tathgata se budi za tu injenicu i prevladava je. Kad je
to uinio, on je objanjava, poduava, objavljuje, uvruje, otkriva, analizira, razrauje. I kae: Vidite li, monasi! Sa neznanjem kao uslovom,
mentalni obrasci nastaju.
I tako, monasi, ono to je ovde takvost, neizbenost, neizmenljivost, ta
posebna uzronost: to se zove uslovljeni nastanak.36
35 Tathgata ili probueni nije izumeo ovu zakonitost (dhamma) uslovljenosti jednog
drugim. Ona postoji i bez njega kao prirodni zakon sveta u kojem ivimo, a on je samo otkriva, uvia i objavljuje svima koji imaju ui da uju. Tako je bilo u svakom od bezbrojnih
ciklusa u kojima se ovaj svet irio i skupljao u poetnu taku, tako je i u ovom naem, s
pojavom Bude Sakyamunija.
36 Takvost (tathat) znai da se neki specian fenomen dogaa onda kada su njemu
odgovarajui uslovi na okupu. Neizbenost (avitathat) znai da kada su ti uslovi dostigli
svoju punu zrelost, tada se fenomen koji oni proizvode mora dogoditi i ne moe prestati ni

309

A koje su to, monasi, uzrono nastale pojave? Starost i smrt su nepostojane, uslovljene, uzrono nastale, podlone propadanju, gubljenju,
laganom odumiranju, nestanku. Roenje je nepostojano egzistencija je
nepostojana vezivanje je nepostojano udnja je nepostojana... oseaj
je nepostojan... kontakt je nepostojan... est osnova ula je nepostojano...
ime i oblik su nepostojani... svest je nepostojana... mentalni obrasci su nepostojani... neznanje je nepostojano, uslovljeno, uzrono nastalo, podlono
propadanju, gubljenju, laganom odumiranju, nestanku. To se, monasi, naziva uzrono nastale pojave.
Kada je, monasi, plemeniti uenik jasno video, s pravom mudrou,
onako kako zaista jeste, taj uslovljeni nastanak i pojave koje svoj nastanak
duguju nekom uslovu, nemogue je da e se vraati u prolost, razmiljajui: Jesam li ja iveo u prolosti? Ili nisam iveo u prolosti? ta sam ja bio
u prolom ivotu? Kakav sam bio u prolom ivotu? Ako sam bio takav,
gde sam iveo? Ili da e ii u budunost, razmiljajui: Hou li iveti i
u budunosti? Ili neu imati budui ivot? ta u biti u buduem ivotu?
Kakav u biti u buduem ivotu? Ako u biti takav, gde u iveti? Ili da
e biti zbunjen u pogledu neposredne sadanjosti: Da li ja postojim? Ili
ne postojim? ta sam ja? Kakav sam ja? Otkud je ovo bie nastalo? Kuda
ide?
A ta je razlog toj nemogunosti? To, monasi, to je plemeniti uenik
jasno video, s pravom mudrou, onako kako zaista jeste, taj uslovljeni
nastanak i pojave koje svoj nastanak duguju nekom uslovu.
Paaya sutta Uzrok (SN 12:20)

etrdeset etiri vrste znanja

Monasi, poduiu vas etrdeset etiri vrste znanja. Posluajte i dobro
pazite, a ja u vam govoriti.
Da, potovani gospodine, odgovorie monasi. Onda Blaeni ovako
ree:
Monasi, koji su to etrdeset etiri vrste znanja? Znanje o starosti i
smrti, znanje o njenom nastanku, znanje o njenom prestanku, znanje o putu
do njenog prestanka. Znanje o roenju... Znanje o egzistenciji... Znanje o
vezivanju... Znanje o udnji... Znanje o oseaju... Znanje o kontaktu... Znanje o est osnova ula... Znanje o imenu i obliku... Znanje o svesti... Znanje
o mentalnim obrascima, znanje o njihovom nastanku, znanje o njihovom
prestanku, znanje o putu koji vodi do njihovog prestanka. To su, monasi,
etrdeset etiri vrste znanja.
za trenutak. Neizmenjivost (anaathat) znai da se jedna vrsta fenomena ne moe stvoriti uslovima neke druge vrste.

310

A ta su to starost i smrt, ta je nastanak starosti i smrti, ta prestanak

starosti i smrti i ta je put do prestanka starosti i smrti? Starenje bia u razliitim kategorijama bia, njihova starost, slomljeni zubi, seda kosa, smeurana koa, opadanje ivotne snage, slabljenje ula to se naziva starost.
Umiranje bia u razliitim kategorijama bia, njihovo okonanje, raspadanje, nestanak, smrt, svretak ivota, rastakanje sastojaka bia, slom tela
to se naziva smrt. To se, dakle, naziva starost i smrt. Nastankom roenja
nastaju i starenje i smrt. Prestankom roenja nestaju i starenje i smrt. A
put do prestanka starosti i smrti upravo je ovaj Plemeniti osmostruki put:
ispravno razumevanje... ispravna koncentracija.
Monasi, kada plemeniti uenik ovako razume starost i smrt, njen nastanak, njen prestanak i put do njenog prestanka, to je njegovo znanje
principa.37 Uz pomo ovog principa, koji je video, razumeo, neposredno
dostigao, obuhvatio, on primenjuje taj metod na prolost i na budunost
ovako: Koji god da je asket ili braman u prolosti znao starost i smrt, njen
nastanak, njen prestanak i put do njenog prestanka, svaki ju je znao na isti
ovakav nain kao i ja sada. Koji god da e asket ili braman u budunosti
znati starost i smrt, njen nastanak, njen prestanak i put do njenog prestanka, svaki e je znati na isti ovakav nain kao i ja sada. To je njegovo
znanje izvedeno analogijom.
Kada je, monasi, plemeniti uenik ovako usavrio i proistio ove dve
vrste znanja znanje principa i znanje izvedeno analogijom on se tada
naziva plemeniti uenik koji je usavren u gleditu, usavren u vienju,
koji je stigao do istinske Dhamme, koji vidi istinsku Dhammu, poseduje
znaenje uenika, istinsko znanje uenika, koji je uao u tok Dhamme,
plemeniti s prodornom mudrou, onaj koji stoji neposredno pred vratima
besmrtnosti.
A ta je to, monasi, roenje?... ta su to mentalni obrasci?... [deniciju videtu na str. 27]... Ovaj Plemeniti osmostruki put jeste staza koja vodi
do prestanka starosti i smrti, a ine ga ispravno razumevanje... ispravna
koncentracija.
Monasi, kada plemeniti uenik ovako razume mentalne obrasce, njihov nastanak, njihov prestanak i put do njihovog prestanka, to je njegovo
znanje principa. Uz pomo ovog principa, koji je video, razumeo, neposredno dostigao, obuhvatio, on primenjuje taj metod na prolost i na budunost... To je njegovo znanje izvedeno analogijom.
Kada je, monasi, plemeniti uenik ovako usavrio i proistio ove dve
vrste znanja znanje principa i znanje izvedeno analogijom on se tada
37 Dhamme na, direktno znanje etiri plemenite istine nastalo na osnovu razumevanja
nibbne kao istine prestanka strasti.

311

naziva plemeniti uenik koji je usavren u gleditu, usavren u vienju...

onaj koji stoji neposredno pred vratima besmrtnosti.
avatthu sutta Vrste znanja (SN 12:33)

Srednji put
Kraj Svatthija. Onda potovani Kanagotta otide do Blaenog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenome:
Gospodine, govori se: Ispravno razumevanje, ispravno razumevanje. Na koji nain, gospodine, postoji ispravno razumevanje?
Ovaj svet, Kana, najveim delom poiva na dualnosti na ideji
postojanja i na ideji nepostojanja.38 Ali za onoga ko uz pomo ispravne
mudrosti vidi nastanak ovoga sveta onako kakav on jeste, ne postoji ideja nepostojanja u odnosu na ovaj svet. I za onoga ko uz pomo ispravne
mudrosti vidi prestanak ovoga sveta onako kakav on jeste, ne postoji ideja
postojanja u odnosu na ovaj svet.
Ovaj svet, Kana, za veinu ljudi sapet je okovima uestvovanja,
vezivanja i sleenja. Ali onaj ko ima ispravno razumevanje ne uestvuje,
niti se vezuje kroz to uestvovanje, prianjanje, ksacije, predubeenja ili
pritajene sklonosti, niti on razmilja o svom sopstvu. U njemu nema neizvesnosti, niti sumnje da kada neto nastaje, to samo patnja nastaje i da
kada neto nestaje, to samo patnja nestaje. Njegovo znanje o tome ne zavisi
od drugih. Na taj nain, Kana, postoji ispravno razumevanje.
Sve postoji, Kana, to je jedna krajnost. Sve ne postoji, to je
druga krajnost. Ne priklanjajui se nijednom od ta dva ekstrema, Tathgata poduava Dhammu sledei srednji put: S neznanjem kao uslovom
nastaju mentalni obrasci. S mentalnim obrascima kao uslovom nastaje
svest... Tako nastaje itav ovaj okean patnje. Ali s potpunim iezavanjem
i nestankom upravo tog neznanja nestaju i mentalni obrasci. Nestankom
mentalnih obrazaca dolazi nestanak svesti... Tako nestaje itav ovaj okean
patnje.
Kanagotta sutta Govor Kani (O ispravnom razumevanju) (SN 12:15)

Nastanak i nestanak ovoga sveta

Jednom je prilikom Blaeni boravio pokraj Svatthija. Tu se on obrati
monasima:
Monasi, poduiu vas kako ovaj svet nastaje i kako ovaj svet prestaje. Posluajte i dobro zapamtite ta vam govorim.
38 Ideja venog postojanja due (eternalizam) i ideja da se ivot potpuno zavrava smru (materijalizam).

312

Da, gospodine, odgovorie monasi. Onda Blaeni ovako nastavi:

Monasi, kako ovaj svet nastaje? Na osnovu oka i oblika nastaje svest
o vienom. Kad se ovo trojstvo nae na okupu nastaje kontakt. Iz kontakta
kao uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao uslova nastaje udnja. Iz udnje
kao uslova nastaje vezivanje. Iz vezivanja kao uslova nastaje egzistencija.
Iz postojanja kao uslova nastaje roenje. Iz roenja kao uslova nastaju starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje. Tako nastaje ovaj svet.
Na osnovu uha i zvuka nastaje svest o utom. Kad se ovo trojstvo nae
na okupu nastaje kontakt...Na osnovu nosa i mirisa nastaje svest o omirisanom. Kad se ovo trojstvo nae na okupu nastaje kontakt... Na osnovu
jezika i ukusa nastaje svest o ukusu. Kad se ovo trojstvo nae na okupu nastaje kontakt... Na osnovu tela i oseaja dodira nastaje svest o dodirnutom.
Kad se ovo trojstvo nae na okupu nastaje kontakt... Na osnovu razuma i
ideja nastaje svest o shvaenom. Kad se ovo trojstvo nae na okupu nastaje
kontakt. Iz kontakta kao uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao uslova nastaje udnja. Iz udnje kao uslova nastaje vezivanje. Iz vezivanja kao uslova
nastaje egzistencija. Iz egzistencije kao uslova nastaje roenje. Iz roenja
kao uslova nastaju starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje.
Tako nastaje ovaj svet.
A kako prestaje ovaj svet? Na osnovu oka i oblika nastaje svest o
vienom. Kad se ovo trojstvo nae na okupu, nastaje kontakt. Iz kontakta
kao uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao uslova nastaje udnja. Ali potpunim iskorenjivanjem i prestankom upravo te udnje prestaje i vezivanje.
Prestankom vezivanja prestaje i egzistencija. Prestankom egzistencije prestaje i roenje. Prestankom roenja prestaju i starost i smrt, jad, tuga, bol,
nespokojstvo i oajanje. Tako nestaje itav taj okean patnje. Tako prestaje
ovaj svet.
Na osnovu uha i zvuka nastaje svest o utom. Kad se ovo trojstvo
nae na okupu, nastaje kontakt... Na osnovu nosa i mirisa nastaje svest
o omirisanom. Kad se ovo trojstvo nae na okupu nastaje kontakt... Na
osnovu jezika i ukusa nastaje svest o ukusu. Kad se ovo trojstvo nae na
okupu, nastaje kontakt... Na osnovu tela i oseaja dodira nastaje svest o dodirnutom. Kad se ovo trojstvo nae na okupu nastaje kontakt... Na osnovu
razuma i ideja nastaje svest o shvaenom. Kad se ovo trojstvo nae na okupu, nastaje kontakt. Iz kontakta kao uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao
uslova nastaje udnja. Ali potpunim iskorenjivanjem i prestankom upravo
te udnje prestaje i vezivanje. Prestankom vezivanja prestaje i egzistencija.
Prestankom egzistencije prestaje i roenje. Prestankom roenja prestaju i
starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje. Tako nestaje itav taj
okean patnje. Tako prestaje ovaj svet.
Loka sutta Ovaj svet (SN 12:44)

313

4.5 Kroz razumevanje etiri plemenite istine

Istine svih Buda
Monasi, koji god potpuno prosvetljeni Bude da su se u prolosti probudili za stvari kakve zaista jesu, svi oni su se probudili i za etiri plemenite istine kakve one zaista jesu. Koji god potpuno prosvetljeni Bude da e
se u budunosti probuditi za stvari kakve zaista jesu, svi oni e se probudili
i za etiri plemenite istine kakve one zaista jesu. Koji god potpuno prosvetljeni Bude da su sada probueni za stvari kakve zaista jesu, svi oni su
probueni i za etiri plemenite istine kakve one zaista jesu.
Koje etiri? Za plemenitu istinu o patnji, plemenitu istinu o nastanku
patnje. plemenitu istinu o prestanku patnje i plemenitu istinu o putu do
prestanka patnje. Koji god potpuno prosvetljeni Bude da su se u prolosti
probudili... da e se probuditi... da su sada probueni za stvari kakve zaista
jesu, svi oni su probueni i za etiri plemenite istine kakve one zaista jesu.
Zato, monasi, treba da se potrudite da razumete: Ovo je patnja. Treba
da se potrudite da razumete: Ovo je nastanak patnje. Treba da se potrudite da razumete: Ovo je prestanak patnje. Treba da se potrudite da razumete: Ovo je put do prestanka patnje.
Arahanta sutta Probueni (SN 56:24)

Ove etiri istine jesu takve

Monasi, ove etiri stvari jesu takve, neizbene, neizmenjive.39 Koje
etiri? Ovo je patnja: to, monasi, jeste takvo, neizbeno, neizmenjivo.
Ovo je nastanak patnje: to jeste takvo, neizbeno, neizmenjivo. Ovo je
prestanak patnje: to jeste takvo, neizbeno, neizmenjivo. Ovo je put koji
vodi do prestanka patnje: to jeste takvo, neizbeno, neizmenjivo.
Ove etiri stvari, monasi, jesu takve, neizbene, neizmenjive.
Zato, monasi, treba da se potrudite da razumete: Ovo je patnja... Treba da se potrudite da razumete: Ovo je put do prestanka patnje.
Tatha sutta Takvo (SN 56:20)

Pregrt listova
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Kosambija,
u umi palisandara. Tada, uzevi sa zemlje pregrt listova, upita monahe:
ta mislite, monasi, ega ima vie, ovih nekoliko listova palisandra u
mojoj ruci ili listova u ovoj umi?
39

314

O ovim terminima (tathat, avitathat i anaathat) videti fusnotu 36, strana 309.

Potovani gospodine, listova u ruci Blaenog ima tek nekoliko. Mnogo je vie listova u ovoj umi.
Isto tako, monasi, onih stvari koje saznadoh neposrednih znanjem, ali
kojima nisam poduavao, daleko je vie [od onih kojima sam poduavao].
A zato vas nisam poduavao svim tim stvarima? Zato to su beskorisne,
nevane za utemeljenje svetakog ivota i ne vode ka otrenjenju, hlaenju
strasti, prestanku, smirenju, direktnom znanju, probuenju, nibbni. Zato
ih nisam poduavao.
A emu vas, monasi, jesam poduavao? Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put do prestanka patnje.
Tome sam vas poduavao. A zato sam vas tome poduavao? Zato to su
te stvari korisne, vane za utemeljenje svetakog ivota i vode ka otrenjenju, hlaenju strasti, prestanku, smirenju, direktnom znanju, probuenju,
nibbni. Zato sam vas tome poduavao.
Zato, monasi, treba da se potrudite da razumete: Ovo je patnja... Treba da se potrudite da razumete: Ovo je put do prestanka patnje.
Simspavana sutta Palisandrova uma (SN 56:31)

Zbog nerazumevanja
Jednom je prilikom Blaeni doao meu Vaije, u Kotigmi. Onda se
Blaeni ovako obrati monasima:
Monasi, zbog nerazumevanja i nepronicanja u etiri plemenite istine
i vi i ja smo lutali i tumarali ovim beskrajnim krugom sasre. Koje etiri?
Zbog toga, monasi, to nismo razumevali i pronicali u plemenitu istinu
o patnji, i vi i ja smo lutali i tumarali ovim beskrajnim krugom sasre.
Zbog toga to nismo razumevali i pronicali u plemenitu istinu o nastanku
patnje... plemenitu istinu o prestanku patnje... plemenitu istinu o putu do
pretanka patnje, i vi i ja smo lutali i tumarali ovim beskrajnim krugom
sasre.
A sada je ta plemenita istina o patnji shvaena i proniknuta. Ta plemenita istina o nastanku patnje je shvaena i proniknuta. Ta plemenita istina
o prestanku patnje je shvaena i proniknuta. Ta plemenita istina o putu do
prestanka patnje je shvaena i proniknuta. udnja za postojanjem je preseena; e za postojanjem unitena; od sada vie novih roenja nema.
Pahamakoigma sutta Prvi govor u Kotigmi (SN 56:21)

Litica
Jednom je prilikom Blaeni boravio u Raagahi, na Leinarevom
vrhu. Onda se Blaeni ovako obrati monasima:
315

Monasi, hajdemo do Vrha nadahnua i tamo provedimo dan.

Da, potovani gospodine, odgovorie monasi. Onda Blaeni, praen
grupom monaha, otide do Vrha nadahnua. I tamo jedan monah ugleda
liticu, te ree Blaenom:
Ova litica je vrlo strma, potovani gospodine; ova litica je zaista zastraujua. Postoji li, potovani gospodine, litica koja je strmija i stranija
od ove?
Postoji, monae.
Ali koja je, potovani gospodine, litica strmija i stranija od ove?
Monae, oni asketi i bramani koji ne razumeju u skladu sa istinom:
Ovo je patnja, ovo je nastanak patnje. Ovo je prestanak patnje. Ovo je
put do prestanka patnje oni se ushiuju voljnim postupcima koji vode
roenju, starosti i smrti; ushiuju se voljnim postupcima koji vode do tuge,
naricanja, bola, alosti i oaja. Ushieni takvim voljnim postupcima, oni
stvaraju nove mentalne obrasce koji vode roenju, starosti i smrti; stvaraju
mentalne obrasce koji vode do tuge, naricanja, bola, alosti i oaja. Kada
stvore takve mentalne obrasce, oni se survavaju niz liticu roenja, starosti
i smrti; survavaju se niz liticu tuge, naricanja, bola, alosti i oaja. Oni se
ne oslobaaju roenja, starosti i smrti; ne oslobaaju se, kaem vam, tuge,
naricanja, bola, alosti i oaja.
Ali, monasi, oni asketi i bramani koji razumeju u skladu sa istinom:
Ovo je patnja... Ovo je put do prestanka patnje oni se ne ushiuju voljnim postupcima koji vode roenju, starosti i smrti; ne ushiuju se voljnim
postupcima koji vode do tuge, naricanja, bola, alosti i oaja. Neushieni takvim voljnim postupcima, oni ne stvaraju nove mentalne obrasce koji vode
roenju, starosti i smrti; ne stvaraju mentalne obrasce koji vode do tuge, naricanja, bola, alosti i oaja. Poto nisu stvorili takve mentalne obrasce, oni
se ne survavaju niz liticu roenja, starosti i smrti; ne survavaju se niz liticu
tuge, naricanja, bola, alosti i oaja. Oni tada jesu osloboeni roenja, starosti i smrti; jesu osloboeni, kaem vam, tuge, naricanja, bola, alosti i oaja.
Zato, monasi, treba da se potrudite da razumete: Ovo je patnja... Treba da se potrudite da razumete: Ovo je put koji vodi prestanku patnje.
Papta sutta Litica (SN 56:42)

Proboj
Monasi, ako bi bilo ko ovako rekao: Bez stvarnog proboja do istine
o patnji, bez stvarnog proboja do istine o nastanku patnje, bez stvarnog
proboja do istine o prestanku patnje, bez stvarnog proboja do istine o putu
do prestanka patnje, ja u potpuno iskoreniti patnju, znajte da je to nemogue.
316

Ba kao kada bi, monasi, neko ovako rekao: Napraviu kotaricu od listova akacije, od borovih iglica ili od listova ogrozda40 i u njoj doneti vode
ili neke plodove, znajte da je to nemogue. Isto tako, ako bi bilo ko ovako
rekao: Bez stvarnog proboja do istine o patnji... ja u potpuno iskoreniti
patnju, znajte da je to nemogue.
Ali, monasi, ako bi bilo ko ovako rekao: Nainivi stvarni proboj do
istine o patnji, nainivi stvarni proboj do istine o nastanku patnje, nainivi stvarni proboj do istine o prestanku patnje, nainivi stvarni proboj do
istine o putu koji vodi do prestanka patnje, ja u potpuno iskoreniti patnju,
znajte da to jeste mogue.
Ba kao kada bi, monasi, neko ovako rekao: Napraviu kotaricu od
listova lotosa, od palsa listova ili od mluv41 listova i u njoj doneti vode
ili neke plodove, znajte da to jeste mogue. Isto tako, ako bi bilo ko ovako
rekao: Nainivi stvarni proboj do istine o patnji... ja u potpuno iskoreniti
patnju, znajte da to jeste mogue.
Zato, monasi, treba da se potrudite da razumete: Ovo je patnja... Treba da se potrudite da razumete: Ovo je put do prestanka patnje.
Khadirapatta sutta Kotarica od listova akacije (SN 56:32)

Prestanak strasti
Monasi, uklanjanje mentalnih neistoa je, kaem vam, za onoga ko
zna i vidi, ne za onoga ko ne zna i ne vidi. A ta to on zna i vidi? Mentalne
neistoe nestaju u onome ko zna i vidi: Ovo je patnja. Ovo je nastanak
patnje. Ovo je prestanak patnje. Ovo je put koji vodi prestanku patnje. U
takvome mentalne neistoe nestaju.
Zato, monasi, treba da se potrudite da razumete: Ovo je patnja... Treba da se potrudite da razumete: Ovo je put do prestanka patnje.
savakkhaya sutta Uklanjanje mentalnih neistoa (SN 56:25)

5. SVETLOST NIBBNE

ta je nibbna?
Jednom je prilikom potovani Sriputta boravio u Magadhi, u Nlakagmi. Onda asketa ambukhdaka doe do potovanog Sriputte i pozdravi se sa njim. Poto su se utivo pozdravili i popriali, sede on sa strane i
ovako ree potovanom Sriputti:
40
41

Svi ovi listovi su mali i krhki. Listovi u odeljku malo nie su iroki i vrsti.
Palsa je Butea frondosa ili judino drvo, a mluv je vrsta puzavice irokih listova.

317

Prijatelju Sriputta, ovako je reeno: Nibbna, nibbna. A ta je to

nibbna?
Iskorenjivanje poude, iskorenjivanje mrnje, iskorenjivanje obmane: to se, prijatelju, naziva nibbna.
Ali, prijatelju, postoji li staza, postoji li put ka ostvarenju te nibbne?
Postoji staza, prijatelju, postoji put ka ostvarenju te nibbne.
A koja je to staza, prijatelju, koji je to put ka ostvarenju te nibbne?
To je, prijatelju, ovaj Plemeniti osmostruki put, dakle: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno
zaraivanje za ivot, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija. To je staza, prijatelju, to je put ka ostvarenju te nibbne.
Izvrsna je to staza, prijatelju, izvrstan je to put ka ostvarenju te nib
bne. Ona je dovoljna, prijatelju Sriputta, za marljivoga.
Nibbnapah sutta Pitanje o nibbni (SN 38:1)

Trideset tri sinonima za nibbnu

Monasi, poduiu vas neuslovljenom i putu koji vodi do neuslovljenog. Dobro sluajte...
ta je to, monasi, neuslovljeno? Iskorenjivanje poude, iskorenjivanje
mrnje, iskorenjivanje obmane: to se naziva neuslovljenim.
A ta je to, monasi, put koji vodi do neuslovljenog? Sabranost panje
usmerena na telo: to se naziva put koji vodi do neuslovljenog.
Monasi, poduiu vas nenaklonjenom... neuprljanom... istini... drugoj
obali... suptilnom... tekom da se opazi... onome to ne stari... stabilnom...
nepropadljivom... nemanifestovanom... neizmatanom... mirnom... besmrtnom... uzvienom... povoljnom... sigurnom... iskorenjivanju udnje...
predivnom... udesnom... sigurnoj zatiti od patnje... zdravlju... nibbni...
nezagaenom... smirenju strasti... istoti... slobodi... nevezivanju... ostrvu... zaklonu... sklonitu... utoitu... odreditu i putu koji vodi ka tom
odreditu. Dobro sluajte...
ta je to, monasi, odredite? Iskorenjivanje poude, iskorenjivanje
mrnje, iskorenjivanje obmane: to se naziva odredite.
A ta je to, monasi, put koji vodi do odredita? Sabranost panje usmerena na telo: to se naziva put koji vodi do odredita.
Tako sam vas, monasi poduio neuslovljenom... odreditu i putu koji
vodi ka tom odreditu. to god bi, monasi, milosrdan uitelj trebalo da uini
iz saoseanja prema svojim uenicima, elei im dobro, to sam ja uinio za
vas. Tu su podnoja drvea, monasi, tu su prazne kolibe. Meditirajte, monasi, ne budite nemarni, da ne biste posle zaalili. To je moja poduka za vas.
Asankhata-samyutta Poglavlje o neuslovljenom (SN 43:144, kombinovano)

318

Postoji osnova
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Svatthiju, u
etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika. U to vreme Blaeni je upuivao, podsticao, bodrio i nadahnjivao monahe svojim govorom
o Dhammi, iju je temu inila nibbna. A ti monasi, prijemivi, paljivi,
potpuno usredsreeni, pomno su pratili taj govor o Dhammi.
Na to, shvatajui znaenje svega ovoga, Blaeni bi nadahnut da izrekne sledee rei:
Postoji sfera u kojoj nema ni zemlje, ni vode, ni vatre, ni vetra; nema
u njoj ni podruja beskrajnog prostora, niti podruja beskrajne svesti, ni
podruja nitavila, ni podruja ni opaanja ni neopaanja, ni ovog sveta,
ni sledeeg sveta, ni Sunca, ni Meseca. I tu, kaem, nema ni dolaenja, ni
odlaenja, niti zadravanja; ni umiranja, ni preporaanja. Ona nije stvorena, ne kree se, bez potpore je. To i samo to jeste kraj patnje.
Pahama-nibbnapaisayutta sutta Prvi govor o nibbni (Ud 8:1)

Neroeno
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Svatthiju, u
etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anthapindika. U to vreme Blaeni je upuivao... monahe svojim govorom o Dhammi, iju je temu inila
nibbna. A ti monasi, prijemivi, paljivi, potpuno usredsreeni, pomno su
pratili taj govor o Dhammi.
Na to, shvatajui znaenje svega ovoga, Blaeni bi nadahnut da izrekne sledee rei:
Postoji, monasi, neroeno, nenastalo, nenainjeno, neuslovljeno.
Kada ne bi postojalo neroeno, nenastalo, nenainjeno, neuslovljeno, ne
bi se mogao pronai izlaz iz roenog, nastalog, nainjenog, uslovljenog.
Ali upravo zato to postoji neroeno, nenastalo, nenainjeno, neuslovljeno, mogue je pronai izlaz iz roenog, nastalog, nainjenog, uslovljenog.
Tatiya-nibbnapaisayutta sutta Trei govor o nibbni (Ud 8:3)

Dva vida nibbne

Postoje, monasi, dva vida nibbne. Koja dva? Nibbna sa ostatkom
i nibbna bez ostatka.
A ta je to, monasi, nibbna sa ostatkom? Kada je neki monah arahant,
iskorenio u sebi sve neistoe, proiveo svetaki ivot, uinio ono to je
trebalo uiniti, odloio teret, dostigao svoj cilj, sasvim raskinuo okove po319

stojanja, potpuno sebe oslobodio krajnjim znanjem. Meutim, njegovih pet

ula su jo uvek neoteeni, preko njih on osea i ono to je prijatno i ono
to je neprijatno, jo uvek osea zadovoljstvo i bol. Takvo iskorenjivanje
poude, mrnje i obmane u njemu naziva se nibbna sa ostatkom.
A ta je to, monasi, nibbna bez ostatka? Kada je neki monah arahant... potpuno sebe oslobodio krajnjim znanjem. Za njega, jo u ovom
ivotu, sve to osea, poto time ne biva ushien, postae ohlaeno ve
upravo ovde. To se, monasi, naziva nibbna bez ostatka.
To su, monasi, dva vida nibbne.
Nibbnadhtu sutta Nibbna (It 44)

Vatra i okean
15. [Asketa Vahagotta upita Blaenog:]
Da li uitelj Gotama onda zastupa bilo kakvo spekulativno gledite?
Vaha, spekulativno gledite je neto to je Tathgata odloio na
stranu. Jer Tathgata je, Vaha, video ovo: Ovakav je materijalni oblik,
ovakav je njegov nastanak, ovakav je njegov nestanak; ovakav je oseaj,
ovakav je njegov nastanak, ovakav je njegov nestanak; ovakav je opaaj,
ovakav je njegov nastanak, ovakav je njegov nestanak; ovakvi su mentalni obrasci, ovakav je njihov nastanak, ovakav je njihov nestanak; ovakva
je svest, ovakav je njezin nastanak, ovakav je njezin prestanak. Otuda,
kaem, razaranjem, nestankom, prestankom, odustajanjem i naputanjem
svih zamiljanja, svih izmiljanja, svih projekcija ega, prisvajanja i sklonosti ka obmani koja im je svima u osnovi, Tathgata je osloboen zahvaljujui neprianjanju.
16. Kada je monahov um tako osloboen, uitelju Gotamo, gde se on
ponovo raa [posle smrti]?
Izraz ponovo se raa nije dobar, Vaha.
Onda se on ne preporaa, uitelju Gotamo?
Izraz ne preporaa se nije dobar, Vaha.
Onda se on i preporaa i ne preporaa, uitelju Gotamo?
Izraz i preporaa i ne preporaa nije dobar, Vaha.
Onda se on niti preporaa, niti ne preporaa, uitelju Gotamo?
Izraz niti se preporaa, niti ne preporaa nije dobar, Vaha.
17. Kada sam uitelju Gotami postavio ova etiri pitanja, on odgovara: Izraz ponovo se raa nije dobar, Vaha; izraz ne preporaa se nije
dobar, Vaha; izraz i preporaa se i ne preporaa se nije dobar, Vaha;
izraz niti se preporaa, niti ne preporaa nije dobar, Vaha. I sada sam
potpuno zbunjen, uitelju Gotamo, sada sam u konfuziji, tako da je nestalo

320

sve ono veliko poverenje koje sam stekao u uitelja Gotamu kroz raniji
razgovor.
18. S razlogom si zbunjen, Vaha, s razlogom si u konfuziji. Jer ovo
Uenje, Vaha, jeste duboko, teko ga je sagledati i teko razumeti, uravnoteeno je i uzvieno, nesaznatljivo pukim rezonovanjem, tanano, mudri
treba da ga svaki sam za sebe razumeju. Teko ti je da ga razume, jer se
dri drugaijeg gledita, prihvata drugaije uenje, odobrava drugaije
uenje, drugaije sebe veba i sledi drugog uitelja. Zato u sada ja tebe
neto da pitam, Vaha. A ti odgovori kako misli da treba.
19. ta misli, Vaha? Zamisli da pred tobom gori vatra. Da li bi
znao: Ovo je vatra to preda mnom gori?
Znao bih, uitelju Gotamo.
Ako bi te neko pitao, Vaha: Ta vatra to pred tobom gori, na osnovu ega ona to gori? kad bi te tako pitali, ta bi odgovorio?
Kad bi me tako pitali, uitelju Gotamo, odgovorio bih: Ova vatra to
preda mnom gori, gori na osnovu trave i prua.
Ako bi onda ta vatra pred tobom bila ugaena, da li bi znao: Ova
vatra preda mnom je ugaena?
Znao bih, uitelju Gotamo.
A ako bi te neko pitao, Vaha: Poto je ta vatra pred tobom ugaena,
na koju stranu je otila: na istok, zapad, sever ili na jug? kad bi te tako
pitali, ta bi odgovorio?
To pitanje nema smisla, uitelju Gotamo. Vatra gori na osnovu goriva
koje ine trava i granje. Kada je ono potroeno, ako se ne doda novo gorivo, poto vie nema goriva, ona se smatra ugaenom.
20. Isto tako, Vaha, i Tathgata je napustio taj materijalni oblik uz
pomo kojeg bi onaj ko opisuje Tathgatu mogao da ga opie; presekao
ga je u korenu, nainio ga slinim panju palmovog stabla, zavrio sa njim,
tako da vie nije podloan buduem roenju. Tathgatu vie nije mogue
poistovetiti s materijalnim oblikom, Vaha, on je dubok, nemerljiv, nesaglediv poput okeana. Izraz ponovo se raa nema smisla, izraz ne preporaa se nema smisla, izraz i preporaa se i ne preporaa se nema smisla,
izraz niti se preporaa, niti ne preporaa nema smisla. Tathgata je napustio taj oseaj uz pomo kojeg bi onaj ko opisuje Tathgatu mogao da ga
opie... napustio taj opaaj uz pomo kojeg bi onaj ko opisuje Tathgatu
mogao da ga opie... napustio te mentalne obrasce uz pomo kojih bi onaj
ko opisuje Tathgatu mogao da ga opie... napustio tu svest uz pomo koje
bi onaj ko opisuje Tathgatu mogao da ga opie; presekao ju je u korenu,
nainio je slinom panju palmovog stabla, zavrio sa njom, tako da vie
nije podloan buduem roenju. Tathgatu vie nije mogue poistovetiti
321

sa sveu, Vaha, on je dubok, nemerljiv, nesaglediv poput okeana. Izraz

ponovo se raa nema smisla, izraz ne preporaa se nema smisla, izraz i
preporaa se i ne preporaa se nema smisla, izraz niti se preporaa, niti
ne preporaa nema smisla.
Aggivahagotta sutta Razgovor sa Vahagottom (MN 72, odlomak)

Skraenice
DN - Dgha nikya
MN Mahima nikya
SN Samyutta nikya
AN Anguttara nikya
KN Khuddaka nikya
Ud Udana
Sn Sutta nipta
It Itivuttaka
skt. sanskrit
Lina i druga palijska imena, kao i termini, pisani su u skladu sa modifikovanom meunarodnom transliteracijom, pa su glasovi koji postoje u
srpskom jeziku tako i zapisani. To se odnosi na glasove i (koji se po
meunarodnoj konvenciji piu j i c). Ovim je za prosenog itaoca itanje
znatno olakano. Od ostalih suglasnika y treba ita kao j, a kao nj. Tamo
gde postoji dupliranje suglasnika, kao na prime ru rei Dhamma, svaki od
njih se izgovara.
322

Literatura
Pli kanon
Chaha Sagyana Pli Tipiaka, Vipassana Research Institute, Igatpuri, 2008.
The Long Discourses of the Buddha: A Translation of the Digha Nikya,
prev. Maurice Walshe, Boston: Wisdom Publications 1987.
Dialogues of the Buddha I-III, prev. Rhys Davids T.W., London 1899-1921.
The Middle Length Discourses of the Buddha: A Translation of the Majjhi
ma Nikya, prev. Bhikkhu Bodhi, Boston: Wisdom Publications 1995.
The Connected Discourses of the Buddha: A Translation of the Sayutta
Nikya, prev. Bhikkhu Bodhi, Boston: Wisdom Publications 2000.
The Numerical Discourses of the Buddha: A Translation of the Anguttara
Nikya, prev. Bhikkhu Bodhi, Boston: Wisdom Publications 2012.
Anguttara nikaya I-V, prev. Woodward and Hare, London: PTS 2000-2003.
The Udna and the Itivuttaka: Inspired Utterances of the Buddha and The
Buddhas Sayings, prev. John D. Ireland, Kandy: Buddhist Publication
Society, 1997.
Sayings of the Buddha, prev. Rupert Gethin, Oxford 2008.
Ostala literatura
Ajahn Passano / Ajahn Amaro: The Island: An Anthology of the Buddhas
Teachings on Nibbna, Abhayagiri, 2009.
Ajahn Sumedho: Now is the Knowing, Amaravati Publications, 1989.
Bhikkhu Bodhi: The Noble Eightfold Path, Kandy: Buddhist Publication
Society 1984.
Bhikkhu Bodhi: In the Buddhas Words, Boston: Wisdom Publications
2005.
Bikhu Njanaivako: Budizam, Beograd: Vuk Karadi 1977.
Dhammasami, Khammai: Meditacija sabranosti u praksi, Novi Sad: Srednji put 2014.
Dutt, Nalinaksha: Early Monastic Buddhism III, Calcuta 1941.
Encyclopedia of Buddhism (ed. Robert E. Buswell), MacMillan 2004.
Gombrich, Richard F.: Theravada Buddhism: A Social History from An
cient Benares to Modern Colombo, London: Routledge 1988.

323

Gombrich, Richard F.: What the Buddha Thought, Shefeld, Equinox 2009.
Harvey, Peter: An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Pra
ctices, Cambridge University Press 1990.
Lamotte, Etienne: History of Indian Buddhism, Louvain 1988.
Law, Bimala Churn: History of Pli Literature, Vol. I-II, London: K. Paul,
Trench, Trubner & Co. 1933.
Mahasi Sayadaw: Satipatthna Vipassan: Insight through Mindfulness,
Kandy: Buddhist Publication Society, 1990.
Malalasekera, G. P.: Dictionary of Pli Proper Names, 2 volumes, London:
Pali Text Society, 1937.
Norman, K.R.: Pli Literature, Wiesbaden: Harrassowitz Verlag, 1983.
amoli Bhikkhu: Life of the Buddha according to the Pli Canon, Kandy: Buddhist Publication Society, 1992.
aponika Thera: Budistika meditacija, Novi Sad: Slavija, 1988.
atiloka Thera: Buddhist Dictionary: Manual of Buddhist Terms and
Doctrines, Kandy: Buddhist Publication Society, 1980.
Payutto, P. A.: Dependent Origination: The Buddhist Law of Conditionali
ty, Bangkok: Buddhadhamma Foundation, 1994.
Rahula, Walpola: emu je Buda poduavao, Novi Sad: Slavija, 1989.
Samanera Bodhesako: Beginnings: The Pli Suttas, Kandy: Buddhist Publication Society, 1984.
U Ko Lay: Guide to Tipitaka, Rangoon, 1986.
Veljai, edomil: Razmea azijskih lozoja III, Zagreb: Sveuilina
naklada Liber, 1978.

324

Indeks govora
Digha nikya

Brahmala sutta (DN 1), 98-99

Ktadanta sutta (DN 5), 132
Mah-nidna sutta (DN 15), 42
Mah-parinibbna sutta (DN 16), 124-126
Sakkapaha sutta (DN 21), 41-42
Siglovda sutta (DN 31), 114-116

Mahima nikya

Ahariya-abbhuta sutta (MN 123), 74-79

Aggivahagotta sutta (MN 72), 320-322
Ariyapariyesan sutta (MN 26), 58-63
Assalyana sutta (MN 93), 126-131
anki sutta (MN 95), 99-105
la-hatthipadopama sutta (MN 27), 218-225
ua-kammavibhanga sutta (MN 135), 147-152
la-Malunkyaputta sutta (MN 63), 208-210
Dhtuvibhanga sutta (MN 140), 306-308
Kakapama sutta (MN 21), 246-247
Magandiya sutta (MN 75), 182-185
Mah-Assapura sutta (MN 39), 225-228
Mah-dukkhakkhandha sutta (MN 13), 174-179
Mah-Saaka sutta (MN 36), 63-67, 69-72
Mah-saropma sutta (MN 29), 210-214
Nandakovda sutta (MN 146), 278
Potaliya sutta (MN 54), 179-182
Ratthapla sutta (MN 82), 186-190
Sleyyaka sutta (MN 41), 142-147
Sammditthi sutta (MN 9), 280-291
Smagma sutta (MN 104), 122-124
Satipahna sutta (MN 10), 249-258
Subha sutta (MN 99), 161-162
Vimamsaka sutta (MN 47), 95-98
Vitakkasanthna sutta (MN 20), 244-246

Samyutta nikya

ditta sutta Vatra (SN 35:28), 302

nanda sutta (SN 54:13), 259-263
Anattalakkhaa sutta (SN 22:59), 297-299
Ania sutta (SN 22:45), 299
Aatitthiyapeyyla-vagga (SN 45:41-48), 214-215
Arahanta sutta (SN 56:24), 314
Asankhata-samyutta (SN 43:1-44), 318
savakkhaya sutta (SN 56:25), 317

325

Assu sutta (SN 15:3), 193-194

Bhadraka sutta (SN 42:11), 93-95
Bhikkhu sutta (SN 46:55), 239-241
armaraa sutta (SN 3:3), 31-32
Dhamma-akkappavattana sutta (SN 56:11), 79-82
Dhtunnatta sutta (SN 14:1), 305
Gaddulabaddha (SN 22:99), 45
Gang sutta (SN 15:8), 44-45
Kanagotta sutta (SN 12:15), 312
Khadirapatta sutta (SN 56:32), 316-317
Loka sutta (SN 12:44), 312-313
Nagara sutta (SN 12:65), 72-74
avatthu sutta (SN 12:33), 310-312
Nibbnapah sutta (SN 38:1), 317-318
Pabbata sutta (SN 15:5), 44
Pabbatpama sutta (SN 3:25), 32-34
Paaya sutta (SN 12:20), 309-310
Papta sutta (SN 56:42), 315-316
Pahamaaparinana sutta (SN 35:26), 301-302
Pahamakoigma sutta (SN 56:21), 315
Pahav sutta (SN 15:2), 43
Patia-samuppada sutta (SN 12:1), 308-309
Pheapipama sutta (SN 22:95), 300-301
Puama sutta (SN 22:82), 294-297
Salla sutta (SN 36:6), 36-38
Samanabrhmana sutta (SN 14:37-39), 305-306
Sappya sutta (SN 35:147-149), 303
Sriputta-samyutta (SN 28:1-9), 263-265
Simspavana sutta (SN 56:31), 314-315
Sua sutta (SN 35:85), 303
Tatha sutta (SN 56:20), 314
Timsamatta sutta (SN 15:13), 194-195
Tinakattha sutta (SN 15:1), 43
Udyi sutta (SN 35:234), 304
Updnaparipavatta (SN 22:56), 292-294
Updparitassan sutta (SN 22:7), 39-40
Upaha suta (SN 45:2), 215-216
Vibhanga sutta (SN 48:8), 216-217

Anguttara nikya

Abhisanda sutta (AN 8:39), 156-158

Adanta vagga (AN 2:32), 237
Akammaniya vagga (AN 1:21-24, 29-30), 236-237
Akusalamla sutta (AN 3:69), 42
loka sutta (AN 4:143), 278
Anana sutta (AN 4:62), 121-122
Arahattappatti sutta (AN 4:170), 237-238

326

Arakenanusasani sutta (AN 7:70), 185-186

Brahma sutta (AN 4:63), 116-117
akkavatti sutta (AN 3:14), 113-114
Dnavatthu sutta (AN 8:33), 153-154
Dnpapatti sutta (AN 8:35), 155-156
Devadta sutta (AN 3:36), 34-36
Dutiya-lokadhamma sutta (AN 8:6), 38-39
Dutiyssda sutta (AN 3:106), 173
Dutiya-tathgathariya sutta (AN 4:128), 172
Ekadhamma pli (AN 1:17), 191
Ekapuggala vagga (AN 1:170, 174, 175-186), 54-55
Klma sutta (AN 3:65), 90-93
Mahnma sutta (AN 6:10), 247-249
Pa sutta (AN 8:2), 278-280
Pansadhovaka sutta (AN 3:100), 241-243
Pahama-idhalokika sutta (AN 8:59), 119-120
Pathama-samaivi sutta (AN 4:55), 118-119
Pathama-samvsa sutta (AN 4:53), 117-118
Pahamssda sutta (AN 3:105), 173
Patihana sutta (AN 3.130), 89-90
Pattakamma sutta (AN 4:61), 120-121
Pubbevasambodha sutta (AN 3:104), 173
Puakiriyavatthu sutta (AN 8:36), 152-153
Samaitta vagga (AN 2:38), 40-41
Samaitta vagga (AN 2:34), 117
Samdhi sutta (AN 4:94), 238-239
Sappurisadna sutta (AN 5:148), 154-155
Suppavs sutta (AN 4:57), 154
Vani sutta (AN 5:177), 120
Velma sutta (AN 9:20), 162-163
Vitthra sutta (AN 4:233), 141-142
Vitthatposatha sutta (AN 8:41), 158-160

Udna

Pahama-nibbnapaisayutta sutta (Ud 8:1), 319

Tatiya-nibbnapaisayutta sutta (Ud 8:3), 319
Tiha sutta (Ud 4:4), 191-192

Itivuttaka

Bahukra sutta (It 107), 155

Dna sutta (It 26), 153
Dihigata sutta (It 49), 192-193
Metta sutta (It 22), 152
Mettbhvana sutta (It 27, 19-21), 160-161
Nibbnadhtu sutta (It 44), 319-320

Sutta nipta

Padhana sutta (Sn 3:2), 67-69

327

Beleka o autoru
Branislav Kovaevi roen je 1956. u Novom Sadu, gde je i diplomirao na
Filozofskom fakultetu. Svoje teorijsko i praktino prouavanje budizma
zapoeo je jo krajem sedamdesetih godina. Do sada je preveo tridesetak
knjiga, od kojih vei deo ini budistika literatura. Uestvovao je na veem broju meditacijskih povlaenja, ukljuujui i viemeseni boravak u
Amaravati manastiru, Velika Britanija. Poslednjih desetak godina poduava Dhammu i njenu praktinu primenu u savremenom ivotu .
Autor je sajta Budizam (www.srednjiput.com), jednog od najveih
budistikih sajtova u Evropi. Od 2009. osniva je i predsednik Theravda
budistikog drutva Srednji put, koje za cilj ima prezentaciju izvornog
Budinog uenja u naoj sredini kroz izdavaku delatnost, predavanja i kurseve meditacije pod vostvom istaknutih budistikih monaha. ivi i radi u
Budimpeti.

328

Budino uenje na osnovu izvora u Pli kanonu

bud

k
dru
tvo

RE

isti

OVAKO SAM UO

Mah-nidna sutta Dugi govor o nastanku (DN 15, odlomak)

OVAKO SAM UO

Theravad

BRANISLAV KOVAEVI

Ananda, uslovljena oseajem nastaje udnja; uslovljeno udnjom nastaje

traganje; uslovljen traganjem nastaje dobitak; uslovljeno dobitkom nastaje
donoenje odluke; uslovljeni donoenjem odluke nastaju strast i pouda;
uslovljena strau i poudom nastaje vezanost; uslovljena vezanou
nastaje posesivnost; uslovljena posesivnou nastaje gramzivost; uslovljena
gramzivou nastaje reenost da se to to smo zgrabili sauva po svaku cenu,
a iz toga onda izviru razne loe, razne tetne stvari hvatanje za batinu i
oruje, sukobi, svae i rasprave, uvrede, ogovaranje i laganje.

BRANISLAV KOVAEVI

D NJI PU