0 1

Naslov originala
José Ortega y Gasset: El Espectador
Hose Ortega i Gaset
© Herederos de José Ortega y Gasset

Urednik
Zoran Hamovi}
POSMATRA^
Likovna oprema
Dragana Atanasovi}

Priredila i prevela sa {panskog

Biljana Bukvi}

1998

2 3
 Intelektualac kao posmatra~

4 5
 Istina i perspektiva

Pilot izdanje Posmatra~a stajalo me je mnogobroj-

nih pisama ispunjenih simpatijama, zanimanjem, znati-
`eljom. Jedno od njih zavr{ava se re~ima: „Ipak `alim
{to ste se isklju~ivo posvetili ulozi posmatra~a.“
Moram hitno umiriti ovog dalekog prijatelja te stoga
nazna~iti tek deo onoga {to podrazumevam pod odred-
nicom Posmatra~. Celovitost misli pritajenih iza te re~i
mo`e se odmotavati jedino tokom `ivota samog dela.
Vratite se svom nekada{njem spokoju, daleki prija-
telju koji mi pi{ete i koji – da ste blagosloveni! – niste
sasvim ravnodu{ni prema onome {to ~inim ili, eventu-
alno, vi{e ne ~inim: `ivot u [paniji, `eleli mi to ili ne,
obavezuje nas na politi~ku akciju. Bliska budu}nost,
vreme dru{tvenih previranja, sve sna`nije }e nas pri-
moravati na nju. Upravo zbog toga ose}am potrebu da
ome|im jedan deo svoga bi}a i posvetim ga dubokom
razmi{ljanju. Jer to {to se doga|a meni, doga|a se svi-
ma. Ve} pola veka u [paniji, a i izvan nje, politika – od-
nosno, povinovanje teorije korisnom – u potpunosti je
zavladala sferom duha. Krajnji izraz toga mo`e se pre-
poznati u pragmati~noj filosofiji koja sr` istine, dakle
onog teorijskog u verodostojnom zna~enju, pronalazi u
prakti~nom, u korisnom. Tako se proces razmi{ljanja
svodi na potragu za dobrim sredstvima radi odre|enih
ciljeva, ne bave}i se pri tom samim ciljevima. Politika
je po mom uverenju upravo to: razmi{ljanje o korisnom.

6 7
 Tokom pro{log stole}a vidno je nastojanje svim si-
lama, preterano i isklju~ivo, ka gomilanju instrumena-
ta. Bilo je to doba kulture sredstava. Rat je zatekao
Evropljane bez jasnih pojmova o ishodi{nim pitanjima,
onima koja se mogu razjasniti samo ~istim i ne-kori-
snim razmi{ljanjem. Stoga je najprirodnije da, reaguju-
}i protiv te isklju~ivosti, sada zahtevamo kulturu po-
slednjih stvari1 nasuprot kulturi sredstava.
Sme{tena na nivo drugorazredne duhovne delatno-
sti, politika, odnosno razmi{ljanje o korisnom, predsta-
vlja zdravu snagu koju ne smemo zanemariti. Ako bih
bio u prilici da biram izme|u trgovca i boema, ne bih
izabrao ni jedno ni drugo. Ali kada politika zacaruje
sve{}u i po~ne da upravlja celokupnim na{im duhov-
nim `ivotom, to prelazi u vrlo ozbiljnu bolest. Razlog je
jasan. Dok korisno prihvatamo samo kao korisno, ni{ta
nam se ne mo`e zameriti. No, ukoliko ta opsednutost
korisnim postane osnovna navika na{e li~nosti, kad
god budemo tra`ili istinu, te`i}emo da je pobrkamo sa
kori{}u. A od korisnog na~initi istinu – definicija je la-
`i. Carstvo politike je, dakle, carstvo la`i.
Od svega ~emu me je `ivot nau~io, moj najgor~i na-
uk, onaj {to me najvi{e obespokojava i uzrujava, jeste
uverenje da su istinoljubivi ljudi najre|a vrsta na zemlji.
Vapiju}im pogledom brodolomnika tra`io sam oko sebe
ljude kojima bi istina bila va`na, ~ista istina, ono {to
stvari jesu same po sebi, a jedva da sam na{ao ijednog.
Tra`io sam ih u okolini i nadaleko, me|u umetnicima i
me|u ratarima, me|u neukim svetom i me|u „u~eni-
ma“. Poput Ibn Batute2 uzeo sam hodo~asni~ki {tap i,
1 Re~ postrimerías u {panskom jeziku odnosi se na svaku od
~etiri poslednje stvari koje ~ekaju ~oveka: smrt, Bo`ji sud, pakao i
slavu na nebu. – Prim. prev.
2 Ibn Batuta (Ibn Battuta, 1304–1378), slavni arapski geograf
i istra`iva~ iz Tangera u Maroku; od 1325. do 1352. proputovao se-
vernu Afriku, isto~nu Evropu, ju`nu i isto~nu Aziju, {to je opisao u
svojim delima. – Prim. prev.
8 9
kao i on, prokrstario svetom u potrazi za ovozemalj-
skim svecima, za ljudima ozbiljne i spekulativne du{e
kroz koje se prelama kristalni odraz bi}a stvari. I na{ao
sam ih svega nekoliko, svega nekoliko, zbog ~ega sam
o~ajan!
Da, ose}am o~ajnu poti{tenost, jer je du{i neop-
hodno da se nadahnjuje srodnim du{ama, a onaj ko iz-
nad svega voli istinu `eli da ga pro`me dah istinolju-
bivih du{a. Ni{ta drugo nisam na{ao uokolo do politi-
~are, ljude nezainteresovane da sagledaju svet
onakvim kakav jeste, spremne jedino da upotrebe
stvari po svom naho|enju. Politika je prisutna na aka-
demijama i u {kolama, u knjizi poezije i u istorijskoj
knjizi, u strogom dr`anju moralnog ~oveka i u raska-
la{nom pona{anju razvratnika, u frizerskom salonu i u
mona{koj }eliji. Politika je i te kako prisutna ~ak i u
laboratorijama: hemi~ar i histolog unose u svoje eks-
perimente bri`ljivo prikrivenu izbornu naklonost. Da
bih na kraju, jednog dana, dr`e}i pred sobom jednu od
najslavnijih i najapstraktnijih knjiga koje su se pojavi-
le u Evropi u poslednjih trideset godina, ~uo njenog
autora kako ka`e na maternjem jeziku: Ja sam iznad
svega politi~ar. Taj ~ovek je napisao delo o infinitezi-
malnoj metodi protiv pobedni~ke militaristi~ke stran-
ke u svojoj zemlji.
Potrebno je, dakle, iznova se potvrditi obavezom
prema istini, pravom na istinu.
U Knjizi o Stale`ima Huan Manuel3 ka`e: „Svi Sta-
le`i na svetu svode se na slede}a tri: prvi se naziva sta-
3 Huan Manuel (Infante Don Juan Manuel, 1282–1348) bio je
pripadnik kastiljanske vlastele i ne}ak kralja Alfonsa X. Mo}an, bo-
gat, inteligentan i ve{t, u~estvovao je u politi~kom `ivotu tada{nje
Kastilje. Pred kraj `ivota se posve}uje literarnom stvarala{tvu;
smatra se tvorcem {panske proze; ~uvena su njegova dela Grof
Lukanor, zbirka od pedeset i jedne pou~ne pri~e napisana vrhun-
skim stilom i Knjiga o vitezu i {titono{i. – Prim. prev.
le`om branitelja, drugi propovednika, a tre}i ratara.“
Oprostite, Infante, svet bi u tom slu~aju bio nepot-
pun! Tra`im da se u njemu, na margini, na|e mesta za
stale` nazvan posmatra~ima. Ime mu u`iva slavnu ge-
nealogiju: smislio ga je Platon. U svojoj Dr`avi poseb-
nu misiju dodeljuje onima koje ozna~ava re~ju
′ληθεαµ⊇νεϖ – ljubitelji posmatranja. To su ljudi spe-
kulativnog duha koje predvode filosofi, teoreti~ari, {to
}e re}i – oni kontemplativni.
Stoga je prvenstvena namera Posmatra~a: da po-
digne bedem za odbranu od politike meni i onima ko-
ji dele moju volju za nepomu}enim vi|enjem, za teo-
rijom.
Piscu je, da bi uobli~io svoj trud, potrebna publi-
ka, kao {to je likeru potrebna ~a{a u koju se izliva. Za-
to Posmatra~ jeste potresno obra}anje upu}eno publi-
ci sastavljenoj od „ljubitelja posmatranja“, ~itaocima
koje bi zanimale stvari bez obzira na posledice, ma
kakve one bile, uklju~uju}i ~ak i moralne. ^itaocima
{to poniru u misli, koji bi se radovali potrazi za fi-
zionomijom objekata u svoj njihovoj osetljivoj, slo`e-
noj strukturi. ^itaocima kojima se ne bi `urilo, sve-
snim da svaka ~estita misao zahteva op{irno izra`ava-
nje. ^itaocima koji bi dok ~itaju, uporedo i sami, u
svojim mislima, preispitivali izlo`ene teme. ^itaoci-
ma koji ne bi zahtevali da budu ube|eni, ali bi istovre-
meno bili spremni da svakog ~asa do`ive preporod na-
pu{taju}i jedan ustaljeni kredo i prihvataju}i neki dru-
gi, nesvakida{nji. ^itaocima koji su mo`da, poput au-
tora, sa~uvali antipoliti~ki deli} du{e. Sve u svemu:
~itaocima koji nisu voljni da ~uju pridiku, da budu
ostra{}eni na mitingu i da o ljudima i stvarima prosu-
|uju za kafanskim stolom.
Mu{karcima i `enama tako retke }udi obra}a se Po-
smatra~, knjiga napisana tihim glasom.
10
Obi~no se, sa Geteom, sivilo teorije suprotstavlja `i-
votu, blistavoj dugi bitisanja. Ne}u sada ulaziti u raspra-
vu o pravom smislu takvog su~eljavanja. Ali moram
preduprediti naopako razumevanje. Kada pro~itam da je
za Aristotela bla`enstvo, to jest savr{en `ivot, u teorij-
skom uve`bavanju, u razmi{ljanju, ose}am u sebi kako
mi bes nagriza po{tovanje prema Stagiraninu. ^ini mi se
krajnje preteranom mogu}nost koja proizlazi iz toga – da
je Bog, simbol sveg kosmi~kog kretanja, bi}e opsednuto
razmi{ljanjem o razmi{ljanju. To svesrdno upinjanje da
se do nebesa uzdignu svakodnevni posao i du`nosti ko-
je ispunjavamo na zemlji, taj svrab nezadovoljstva sva-
kog ponaosob onim {to jeste, ukoliko to {to jeste ne iz-
gleda kao ne{to najbolje i vrhunsko, ~ini mi se ostatkom
politike koji istrajava ~ak i u najuzvi{enijim dijalektika-
ma. Aristotel `eli da od Boga na~ini nenadma{nog pro-
fesora filosofije.
Daleko sam od toga da stremim ne~em sli~nom. Ne
tvrdim da je teoretisanje vrhunski domet; da bi prvo tre-
balo da filosofiramo, a potom, ako nam se uka`e prilika,
da `ivimo. Naprotiv, uveren sam u suprotno. Priznajem
jedino da nad spontanim `ivotom teorija treba, s vreme-
na na vreme, {irom da otvori svoje jasne zenice i da ta-
da, dok nastaje, ona mora da se stvara ~isto i tragi~no, u
celosti. Zlo – ka`e Platon – dolazi u dr`ave od toga {to
svako ponaosob ne izvr{ava svoj zadatak. To je presudno:
πÜ σεαψτο¬ πρÜττει. Izgleda mi zadivljuju}e, na pri-
mer, to {to Don Huan prepu{ta svom srcu da klizi po
mnogolikom `enskom svetu. Razbesnelo bi me kada bi
Don Huan teoretisao o ljubavi. Ne: neka radi ono za{ta
je stvoren! Jedna `ena ga i{~ekuje: mo`e ponovo da za-
po~ne svoju ve~nu avanturu, slatku i gorku, u kojoj se
ru`e seju a trnje ni~e. Jer on se ne obavezuje da osvoji
istinu dok se {epuri poput petla: bilo bi to beskorisno i,
sem toga, nepristojno.
Bilo je neophodno naglasiti ovu razliku izme|u
kontemplacije i `ivota – `ivota sa njegovom politi~kom
11
artikulacijom interesovanja, `elja i ube|enja. Jer Po-
smatra~ ima jo{ jednu, dodatnu nameru: on spekulira,
osmatra – ali ono {to `eli da vidi jeste `ivot onakav ka-
kav proti~e pred njegovim o~ima.
Teoriji se s razlogom prebacuje sivilo, budu}i da se
ne bavi ni~im drugim do ispraznim, dalekim i rutin-
skim problemima. Povest nauke o saznanju pokazuje
nam da je logika, osciliraju}i izme|u skepticizma i dog-
matizma, gotovo uvek polazila od slede}eg pogre{nog
uverenja: ta~ka gledi{ta je la`na. Odatle su proisticala
dva su~eljena razmi{ljanja: da, po{to ne postoji drugo
stanovi{te sem individualnog, onda ne postoji ni istina
– skepticizam; ili, da, po{to istina postoji, onda se mo-
ra zauzeti nadindividualno gledi{te – racionalizam.
Posmatra~ }e nastojati da se podjednako odmakne
od oba ova ishoda, jer se oni udaljavaju od svog pola-
znog stava. Meni se ~ini da je li~na ta~ka gledi{ta jedi-
na koja omogu}ava sagledanje sveta u njegovoj istini-
tosti. Sve ostalo je izve{ta~enost.
Lajbnic ka`e: „Comme une même ville regardée
de différents côtés paraît toute autre et est comme
multipliée perspectivement, il arrive de même, que
par la multitude infinie des substances simples – to
jest, svesti – il y a comme autant de différents uni-
vers, qui ne sont pourtant que les perspectives d’un
seul selon les différents points de vue de chaque mo-
nade.“4
Stvarnost, upravo zato {to je to {to jeste i {to se na-
lazi izvan na{ih pojedina~nih umova, mo`e dopreti do
njih samo umno`avaju}i se u hiljadu lica i hiljadu slika.
4 „Kao {to jedan isti grad izgleda potpuno druga~ije kada se
posmatra sa razli~itih strana, te kao da biva umno`en razli~itim
perspektivama, tako se isto doga|a da beskona~no mno{tvo jedno-
stavnih supstanci vidi isto toliko razli~itih svetova koji, me|utim,
nisu ni{ta drugo do perspektive jednog jedinog sveta vi|enog iz raz-
li~itih ta~aka svake monade.“ – Prim. prev.
12
Odavde, iz Eskorijala5, strogog carstva kamena i
geometrije u kojem se skrasila moja du{a, vidim u
krupnom planu savijenu gorostasnu ruku planinskog
masiva Gvadarame {to se pru`a ka Madridu. ^ovek iz
Segovije, sa svoje crvene zemlje, uo~ava u daljini su-
protnu padinu. Da li bi bilo smisleno da nas dvojica ras-
pravljamo o tome koje je od ova dva vi|enja istinito?
Izvesno je da su oba, a jo{ je izvesnije – upravo zato {to
su razli~ita. Kada bi ta na{a planina bila fikcija ili ap-
strakcija ili halucinacija, zenice segovijanskog posma-
tra~a mogle bi se podudarati sa mojima. Ali, stvarnost
se ne mo`e druga~ije sagledati sem iz ta~ke koju svaki
pojedinac sudbinski zauzima u svetu. Njegova i moja
ta~ka gledi{ta su me|usobno povezane, i kao {to se ne
mo`e izmisliti stvarnost, ne mo`e se ni simulirati sop-
stveno stanovi{te.
Istina, stvarnost, svet, `ivot – zovite to kako `elite
– prelama se u bezbroj faseta, u neizmeran broj padina
od kojih je svaka okrenuta ka jednoj osobi. Ukoliko je
ona znala da ostane verna svojoj ta~ki gledi{ta, ukoliko
se oduprla ve~itoj zavodljivosti da se sopstvena mre-
`nja~a zameni nekom drugom, umi{ljenom, onda }e
ono {to ona vidi biti stvarni izgled sveta.
Ali i obrnuto: svaki ~ovek ima svoju misiju istine.
Tu gde su moje zenice, nisu neke druge; onaj deo
stvarnosti koji vide moje zenice, ne vide druge. Neza-
menjivi smo, neophodni smo. „Samo me|u svim ljudi-
ma bi}e ovaplo}eno ono ljudsko“ – ka`e Gete. Unutar
5 Eskorijal (San Lorenzo de El Escorial) – veliki kompleks
zgrada od sivog granita na ju`noj padini planinskog venca Sijera de
Gvadarame; pored ~uvenog manastira San Lorensa, koji je zadu-
`bina Felipea II, ~ija je gradnja po~ela 1563. a okon~ana nakon 22
godine, u sastav ovog zdanja ulaze jo{ i kraljevska letnja reziden-
cija i grobnica {panskih kraljeva, po~ev{i od Karla V. Eskorijal je
briljantno sagra|en u strogom klasicisti~kom stilu; poseduje boga-
tu riznicu umetni~kog blaga; velika manastirska biblioteka sadr`i
oko 130.000 knjiga i oko 4.000 rukopisa. – Prim. prev.
13
ljudskog roda svaka rasa, unutar svake rase svaki poje-
dinac jeste jedan organ percepcije druga~iji od svih
ostalih, sli~an pipku koji dopire do drugima nedosti`nih
delova sveta.
Stvarnost se, dakle, nudi u vidu pojedina~nih per-
spektiva. Ono {to je nekome u zadnjem planu, drugo-
me je na prvom mestu. Pejza` ure|uje svoje veli~ine i
daljine saobrazno na{oj mre`nja~i, a na{e srce stavlja
akcente. Vizuelnu i intelektualnu perspektivu umno`a-
va vrednosna. Umesto da raspravljamo, preto~imo na-
{a vi|enja u blagorodnu duhovnu saradnju, i poput slo-
bodnih obala {to se sjedinjuju u debeloj re~noj veni,
stvorimo bujicu zbilje.
Blistavi mlaz `ivota proti~e brzo: zaustavimo ga na
tren osetljivom prizmom na{e li~nosti, a na suprotnoj
strani, iznad papira ili knjige, prelomi}e se spektar du-
ginih boja. Samo tako se teorija osloba|a molski sivog
tona.
Posmatra~ }e sagledavati panoramu `ivota sa
osmatra~nice svoga srca. @eleo bih da poku{am da ne-
iskrivljeno reprodukujem njegovu jedinstvenu per-
spektivu. Ono {to bude jasnog poimanja osta}e kao ta-
kvo; ali }e i}i i kao sanja ono {to bude satkano od sna.
Jer jedan deo, jedan oblik zbilje jeste ma{ta, i u svakoj
celovitoj perspektivi postoji ravan u kojoj se odvija `i-
vot na{ih `elja.
Opisiva}u, dakle, padinu koju stvarnost meni {alje.
Ukoliko ona nije najslikovitija, jesam li ja kriv? Budu}i
da se nalazim u Eskorijalu, jasno je da mi svet izgleda
karpetovetonski6.
6 Igra re~i. Karpetovetonske planine se pru`aju centralnim
delom Iberijskog poluostrva, od istoka ka zapadu, izme|u reka Ta-
ho i Duero i ~ine granicu izme|u Stare i Nove Kastilje. Kao {to fi-
zi~ki, odnosno geografski iscrtavaju sredi{nju „nit“ [panije, tako u
prenesenom zna~enju pridev karpetovetonski ozna~ava duhovna
svojstva koja se ti~u same {panske biti. – Prim. prev.
14
Eto, takva namera me pokre}e. Kao {to se prime-
}uje, ona i formalno isklju~uje `elju da ikome namet-
nem svoja mi{ljenja. Naprotiv: `elim da zarazim ostale
kako bi svako od njih ostao veran svojoj perspektivi.
Da li }e ne~emu ili nekome biti od koristi Posma-
tra~? Nisam siguran u to; ali tuma~im kao dobar zna-
men {to se ova zamisao rodila u eksploziji bezli~ne ra-
dosti i vere u budu}nost ljudskog roda. Mnogo pre tru-
ba {to pozivaju na juri{e u prolazne bitke, mi koji smo
dospeli do polovine `ivotnog puta ve} smo ~uli pojutar-
je koje Sudbina ogla{ava lova~kim rogom. Pro`ive}e-
mo ~asove kolektivne i li~ne gor~ine; ali u dnu svesti
ose}amo sigurnost i zahvaljuju}i njoj razaznajemo u
daljini jednu bolju epohu.
Naziremo jedno bogatije, slo`enije, zdravije, otme-
nije, spokojnije doba, plodnije naukom, religijom i za-
dovoljstvima – u kojem bi se mogle bolje razvijati li~ne
razlike i otvarati beskrajne mogu}nosti emocijama,
nalik na vrt sa drvoredima topola po kojem se mo`e
{etati u nedogled.
No, zdrava nada polazi od volje kao strela od luka.
To su{tinom ispunjenije doba zavisi od nas, od na{e ge-
neracije. Na{a je du`nost da naslutimo novo; imajmo
onda i hrabrosti da ga iska`emo. Ni{ta ne zahteva toli-
ko ~istote i energije kao ova misija. Jer za nas prianja
ono staro sa svim svojim privilegijama {to ih pru`aju
navika, autoritet i okon~ano delo. Na{e du{e, poput
predostro`nih devica, treba da bdiju sa upaljenim lam-
pama i budu na oprezu pred neposrednom opasno{}u.
Sa starim se mo`emo sresti na svakom koraku: u knji-
gama, u obi~ajima, u re~ima i na licima ljudi. Ali ono
novo, ono novo {to se uputilo ka `ivotu, mo`emo pre-
poznati jedino ukoliko pa`ljivo, postojano i ~isto oslu-
{kujemo {apate svoga srca. Barjaktare nastupaju}eg,
dok se u nama zdru`uju stradanje i slava. Prepu{teni
smo sami sebi; niko nas ne {titi niti nas usmerava.
15
Ukoliko nemamo vere u sebe, sve }e biti izgubljeno.
Ukoliko je imamo odvi{e, ne}emo prona}i blago. Da-
kle, verovati ali ne uzdati se. Da li je to mogu}e? Ne
znam da li je mogu}e, ali vidim da je neophodno.
Hegel je do{ao do ideje koja veoma lepo odra`ava
na{u te{ku situaciju, do imperativa koji nam propisuje
pravu meru skromnosti i ponosa. „Imajte“ – veli –
„smelosti da pogre{ite.“
Kona~no, to je isti onaj princip koji prema najnovi-
jim biolo{kim saznanjima upravlja kretnjama infuzorije
u kapi vode: trial and error – poku{aj i proma{aj kao
najpouzdaniji na~in da se stigne do cilja.
16
Intelektualac i Drugi
Intelektualac o kome }e se ovde govoriti nije „pi-
sac“, niti „nau~nik“, ni „profesor“, ni „filosof“. Sve su
to nazivi zanimanja, odnosno profesija, to jest dru-
{tvenih uloga, javnih profila koje pojedinac prihvata i
koji ~oveku dok ih obavlja ne garantuju ni najmanju
autenti~nost nesputane intelektualne vokacije. Ovde
}e biti re~i samo o Intelektualcu koji to zaista jeste,
bez obzira ~ime se javno i o~igledno bavi. Biti Inte-
lektualac je ne{to {to ne mora nu`no da ima ikakve
veze sa ~ovekovim dru{tvenim ja. Ne postaje se Inte-
lektualac zbog drugih, iz ovog ili onog razloga, sa ci-
ljem da se zgrne novac, stekne slava, ili ne potone na
uskovitlanoj pu~ini kolektiviteta. Neko je Intelektua-
lac zbog samog sebe, uprkos samom sebi, protiv sa-
mog sebe. Neizle~ivo.
Nesumnjivo je da pomenuta zanimanja i profesije
ne bi postojali da nekada davno nije bilo ljudi koji su bi-
li pisci, nau~nici, profesori ili filosofi u tom neizle~i-
vom, autenti~nom i izvornom obliku. Sve ono {to pred-
stavlja dru{tvenu ulogu nastalo je kao stvarala~ki put
odre|enog pojedinca. Ali, u tome i jeste problem! Od
tog oblika `ivota koji je jedan ~ovek stvorio i sudbinski
sledio, po njegovom nestanku, ostalo je ne{to nalik na
lju{turu iz koje je i{~ezao delotvorni li~ni sadr`aj: ostao
je samo javni „polo`aj“, kao bezli~ni kalup u koji bi se
prevarantski mogao u{unjati bilo ko. U tom smislu, sve
17
ono dru{tveno, sve ono kolektivno, varljivo je i nije ve-
rodostojno – predstavlja pozu, manir, titulu, masku.
Naravno da najve}i broj intelektualaca koje sre}emo
uokolo nisu to zaista, ve} se samo pretvaraju da to je-
su, ponekad s razlogom i od nemale koristi, ~asno slu-
`e}i zanimanju kojem su se dru{tveno zavetovali,
„zvanju koje imaju“. Ovaj izraz u na{em jeziku potpu-
no je pogo|en. Otkriva nam da je zvanje forma ne~eg
ljudskog, ali ipak prazna – prazna, jer joj upravo nedo-
staje ono delotvorno ljudsko. Tu prazninu mora ispuni-
ti ili zaposednuti neko ko joj ponekad slu`i, a ponekad,
{to je mnogo ~e{}e, to ne ~ini. Svejedno je! Dru{tvo se
zadovoljava najmanjim ispunjenjem, odnosno izvr{e-
njem obaveze nametnute zvanjem. Dru{tvo ima ista
o~ekivanja kao i onaj Andalu`anin, ubogo mazalo, koji
bi zapo~inju}i novu sliku, svestan svog ni{tavnog sli-
karskog ume}a, sebi obi~no govorio: „Ako ispadne bra-
da..., bi}e ’Sveti Antonije’, a ako ne... ’Bezgre{no za~e-
}e’!“ Tako je od pamtiveka, i u svakom poretku. Prvo
se Juliju Cezaru dogodilo da, sa nesumnjivom original-
no{}u, bude Julije Cezar. Kada su ga ubili, rimsko dru-
{tvo je imalo potrebu da Cezar i dalje postoji. Ali, jedin-
ka po imenu Cezar nestala je zauvek. Od nje je ostala
samo {upljina, to jest profil njene neophodnosti koju je
ose}ao rimski svet. I od tog ~asa, Cezar je bio samo ta
stamena {upljina – jedno zvanje, jedno poglavarstvo
koje je trajalo pet vekova. Zvanje nad zvanjima, pogla-
varstvo par ekselans koje je svet ikad video. No nekim
najneverovatnijim udesom desilo se da nijedan od bez-
broj slede}ih Cezara nije bio ni izdaleka nalik Cezaru.
Mnogi su zaposedali podru~je zvano „Cezar“, ali nije-
dan to zapravo nije bio.
Isto tako u Francuskoj je, pre sto godina, `iveo ~o-
vek koji je bio neka vrsta pesni~kog uragana ili `ive pli-
me lirizma. Zvao se Viktor Igo. Poput elementarne ne-
pogode – kako rekoh, uragana – uzdrmao je i zaplju-
18
snuo sve vidove francuskog `ivota. Njegova poezija je
sirova, bez otmenosti, bez tajnovitih treperenja, ali je
zato kiklopska, {iroke du{e, herkulovska, mikelan|e-
lovska. Sr~anim stihovima opevao je ljubav, `enu, dete,
jesenji list, drevnu legendu, slavnu bitku; do neba je
uzdizao Napoleona I, kamenovao Napoleona III, pole-
misao o ~ovekovoj prirodi. Nije bilo ni~eg francuskog,
ni ljudskog, pred ~im ne bi gromoglasno zazve~ao svo-
jim ogromnim praporcima u ritmu veli~anstvenog, sve-
op{teg karnevala. Jasno je da su Francuzi u njemu vi-
deli ne{to {to nije postojalo jo{ od Vergilija, Homera i
Dantea: narodnog Pesnika, lirizam kao instituciju. I
Francuska je od tada uporno nastojala da uvek ima Pe-
snika, kao {to je uvek imala predsednika Republike, i
velis nolis7 silom je popunjavala to mesto, tu veliku jav-
nu {upljinu. Otuda proisti~e tragikomi~na situacija si-
rotog Pola Valerija, poslednjeg mandarina francuske
knji`evnosti, autenti~nog Intelektualca, nepotrebno je
i re}i, ali kratkog daha, nimalo narodnog, maniriste ko-
ji je, budu}i da je imao malo toga da saop{ti, morao da
se prenema`e, kao i svi duhom siroma{ni. Taj ~ovek,
koji je mogao biti sjajan saradnik u nekom manje-vi{e
provincijskom ~asopisu, postao je, uz pompu, Pesnik
Francuske. I od tada je slavni pajac do kraja `ivota mo-
rao zadihano galopirati za vlastitim opravdanjem.
Dakle, ne me{ajmo stvari. Ovde se govori o Inte-
lektualcu koji je intelektualac sa neo~ekivanom vero-
dostojno{}u, koji je to neizle~ivo, nedoku~ivom i neu-
moljivom Bo`jom zapove{}u. Kao {to je Cezarima ne-
dostajao cezarizam, svet je krcat intelektualcima sa
skromnom dozom intelektualnosti ili potpuno bez nje.
Me|utim, nemojte umi{ljati da je Intelektualac neko
ko je, neizostavno, veoma pametan. Trebalo bi izbe}i
zabunu i po tom pitanju. Intelektualac je naziv za voka-
7 Htela ne htela. – Prim. prev.
19
ciju. Talenat je naziv za obdarenost. I mada se vokacija
obi~no podudara sa talentom, ima slu~ajeva kada ne idu
skupa. Mo`e se imati sna`na vokacija, a biti li{en talen-
ta. Mo`e se imati talenat i biti bez ikakve vokacije. Bu-
du}i da je mudro po}i od najgoreg, skoro sve {to name-
ravam re}i o Intelektualcu va`i i kada bismo pretposta-
vili da je tupav.
Nekoliko godina nakon {to sam zapo~eo svoj knji-
`evni rad – dakle, davno – jednog lepog dana sam pred-
osetio da }e se Intelektualcu, koji je tokom dva veka
bio nadmo}na figura u zapadnim dru{tvima, veoma br-
zo raspr{iti javni ugled i da }e se, shodno dijalekti~kom
ekstremizmu oli~enom u hodu istorije, od toga da je
sve, strmoglaviti da bude niko i ni{ta. Niko nije slutio
ne{to sli~no budu}i da se i onda, kao i niz godina po-
tom, ~inilo da Intelektualac u`iva trenutke svoje vr-
hunske nadmo}i. Zato sam nemalo ponosan {to sam ta-
ko rano prozreo sliku bliske budu}nosti. Sem toga, od-
mah sam joj prilagodio svoj `ivot, izbegavaju}i a limi-
ne8, izvesno je ne sve, ali ve}inu gluposti i gre{aka u
koje su drugi upadali. Zaista nikada nisam ra~unao da
bi se na mene mogla obra}ati pa`nja, i nisam bio niti
sam sada spreman da prihvatim izmi{ljotinu kako do
nekoga dopiru moje re~i.
To predose}anje sam imao u doba kada, kako sam
rekao na nedavnom predavanju o Vivesu9, Intelektua-
lac obi~no do`ivljava prvi i strastan susret sa bitnim te-
mama i velikim idejama koje }e razvijati do kraja svog
`ivota. Dakle, to nije bilo koje doba. @ivotna hronologi-
ja je veoma stroga. Svaka godina donosi ne{to drugo.
8
9
Unapred. – Pim. prev.
Huan Luis Vives (Juan Luis Vives, 1492–1540), istaknuti
{panski humanista i filosof. Bio je prijatelj Erazma Roterdamskog;
iza sebe je ostavio obimno delo pisano skoro isklju~ivo na latin-
skom jeziku, ~ije ideje su, na neki na~in, prete~a modernoj psiho-
logiji; originalan i dubok mislilac u oblasti pedagogije. – Prim. prev.
20
Re~ je o dvadeset i {estoj godini. Nesumnjivo, postoje
izuzeci, ali i neka, veoma jasna zakonitost. Na primer,
ideje formalisti~kog promi{ljanja, kao {to je matema-
ti~ka misao, ranije se prihvataju. Ali ako je u pitanju
promi{ljanje su{tinskijih tema, onih koje se vi{e ti~u
sfere ljudskog, dvadeset {esta godina predstavlja obda-
nicu obasjanu prvim zanosom, kada ogromni orlovi bu-
du}ih ideja zarivaju kand`e u mozak mislioca i grabe sa
njim, kao sa nevinim jagnjetom, put visina. Jer velike
ideje nisu na{e, ve} smo mi njihov plen. Ne ostavljaju
~oveka na miru do kraja `ivota: nemilosrdne i uporne,
neprestano kljucaju Prometejevu utrobu. Skoro svaki
Intelektualac ima bolesnu jetru. Uostalom, to `ivotno
doba nije nimalo zagonetno. Re~ je o godini u kojoj pri-
rodno prestajemo da budemo prevashodno receptivni,
i zabacuju}i preko le|a zave`ljaj nau~enog, nevinih
mre`nja~a okre}emo se ka svetu.
Zapa`anje da }e se mase do~epati kormila istorije,
kao i da su te mase duboko neobrazovane, pomoglo mi
je da predvidim svrgavanje Intelektualca s prestola,
budu}i da su intelektualci prethodno po~inili ogromnu
gre{ku stvaraju}i kulturu za intelektualce, a ne za osta-
li svet. Treba naglasiti da veliki za~etnici tako ne{to ni-
su `eleli. Ni Bekon, ni Galilej, ni Dekart, ni [ekspir, ni
Servantes. Kao i obi~no, naslednici su oni koji }e sve
pro}erdati – ta nadobudna gospoda {to se ra|aju na ze-
mlji koju su preci za njih ve} stekli.
Ali ostavimo se toga. Iz raznoraznih razloga, pred
nama je ve} Intelektualac li{en svoje dru{tvene nad-
mo}i, vu~e se, ruku pod ruku sa ostalima, usredsre|en
samo na sebe, kao bilo koji ~ovek me|u bilo kojim lju-
dima. U toj ravni se naro~ito zanimljivo ispoljava nje-
gova osobena ljudska priroda.
Kao {to se de{ava sa svakim su{tinskim modusom
da se bude ~ovek, Intelektualcu se ~ini da je biti Inte-
lektualac ne{to najprirodnije na svetu, te u po~etku
21
smatra da su i ostali njegovi sugra|ani isti kao on. Jer
to je su{tinski modus ljudske prirode: obuhvata sve
ljudsko, ali usmereno u odre|enom pravcu. I onaj ko je
takav prostodu{no veruje da to zna~i biti ~ovek – po-
istove}ivati ostale sa sobom, kao Karlos III koji nije
pri{ao nijednoj drugoj `eni do svojoj ri|okosoj Sakson-
ki, i bio ube|en da sve `ene miri{u na rusku ko`u10, jer
je to miris ri|okosih.
Zahvaljuju}i ovome, Intelektualac `ivi dobar deo
svog `ivota u stalnom quid pro quo11. U opho|enju sa
drugima polazi od pretpostavke, kao od ne~ega {to je
samo po sebi razumljivo, da su i ostali ljudi tu iz istih
razloga kao i on, da pripadaju njegovom soju. Njegov
`ivot je tako ~udesan da bi se iskreno prenerazio uko-
liko bi otkrio da ostalima nije!... Da, su{ta je istina: `i-
vot Intelektualca je ~udesan. On stalno `ivi na vrhu ne-
kog Tavora, gde se odvijaju neprestana preobra`enja.
Svaki trenutak i svaka stvar za njega su preokret, fan-
tazmagorija, veliki spektakl, melodrama, polarna sve-
tlost. Njegov kalendar sadr`i samo ~iste svetkovine.
@ivot mu prolazi, doslovno ceo `ivot, u radu. Ali, da li
se mo`e nazvati radom delanje Intelektualca? Njegov
rad se sastoji upravo u tome da stvara ve~nu svetkovi-
nu. Razume se da su u nekim drugim vremenima na-
slu}ivali izvesnu bo`ansku crtu u njemu. Radi li Bog?
Da, Bog neprestano dela, naro~ito Bog koji je Vrhovni
Tvorac. Da li su dani Postanja bili radni? Zar se ne sti-
~e utisak da se Bog snu`dio onog dana kada je re{io da
se odmori, poput zidara? Da se nije mo`da u biblijskom
tekstu potkrala mala gre{ka u izrazu? Ne}e li biti da je,
10 Odnosi se na poseban miris {tavljene tele}e ko`e koji se u
Rusiji dobija primenom jedinstvenog postupka obrade. Na Zapadu
prave imitaciju tog mirisa {tavljenjem ko`e pomo}u ulja iz brezo-
ve kore. – Prim. prev.
11 Nesporazum, zbrka u li~nostima, zamena osoba, pometnja
kao jedno od sredstava dramske tehnike. – Prim. prev.
22
nastupanjem prve subote, po{to je stvorio svet i vi{e
nije imao {ta da radi, Bog natakao nao~are i bacio se na
sastavljanje soneta pod naslovom: Svet? Morala bi se
podrazumevati jezi~ka gre{ka, jer, ina~e, da li je pisanje
soneta rad ili u`itak? Na stranu s tim, ali Intelektualac
stalno, hteo to ili ne, ru{i i ponovo stvara sve {to se na-
lazi u njegovom okru`enju. Zamislite da prisustvujemo
prvim danima Postanja. Sitnica od spektakla! Balet, ni-
kad vi|en do sada! Ma kakav Ni`inski, tu je Adam! Ka-
kva Pavlova, tu je Eva! I jo{, prvostvorena ptica iz pr-
vostvorene vatre! Dakle, svi dani Intelektualca poma-
lo su takvi: svaki put iznova prisustvuje ra|anju stvari
i prvi im daje blagoslov da budu ono {to jesu. On ide iz
iznena|enja u iznena|enje. Njegova svakodnevica sa~i-
njena je isklju~ivo od iznena|enja. Zenice su mu ra{i-
rene od divljenja. Hoda op~injen. Od ro|enja pijan. Iz-
gleda pomahnitalo poput arhan|ela koji se preselio u
zemaljsko naselje. Nepotrebno je i re}i: gledano iz od-
re|enog ugla, izgleda kao do`ivotni naivko koji ve~ito
pada s Marsa. Dugo mu treba da shvati da je njegovo
opho|enje prema bli`njem sme{no. Dugo mu treba da
otkrije da taj bli`nji nije intelektualac, ve} upravo Dru-
gi, onaj apsolutno Drugi. Uvek je prime}ivao ne{to
~udno tokom razgovora s bli`njim. Stvari se nikada ni-
su dobro odvijale. Kao da su {kripali to~kovi dijaloga.
Svaki put kada bi on silovito krenuo ka visinama,
bli`nji bi mu, ukoliko ga ne bi vukao unazad, bar pod-
metao klipove. Ali kona~no svi}e dan koji sve razja-
{njava. Uvi|a, na kraju, kristalno jasno da neslaganje
nije slu~ajno, niti izazvano sporednim razlozima: nije
re~ o razlici u temperamentima, odnosno telesnim so-
kovima, niti u darovitostima. Razlikovanje je potpuno.
Najve}e mogu}e. Re~ je o dva u korenu suprotna pri-
stupa `ivotu, bitisanja na svetu. Kada to otkrije, Inte-
lektualac ose}a duboku posramljenost, stra{an stid.
Shvata da je samo ispao sme{an i ni{ta vi{e. Ima utisak
23
da je `iveo nag pred ostalima, u nagosti koja je mu~ni-
ja od pukog pokazivanja ko`e, budu}i da je proveo ceo
svoj `ivot pokazuju}i im svoju najdublju intimnost:
svoje misli, svoja ose}anja spram sveta, stvari, drugih
ljudi, pro{losti, trenutnih doga|anja, budu}nosti koja se
pomalja. Sada prime}uje da je to nepristojno ~initi, da
poziciju intelektualca treba prikriti, kao da si lopov, ili
{pijun, kao da si prostitutka. Razmi{ljati o stvarima –
konceptualno ili poetski – jeste ne{to bestidno. Istovre-
meno je o~ajan i poti{ten zbog saznanja da bli`nji bez-
nade`no nije intelektualac. Ranije je verovao da jeste,
mo`da u manjoj meri nego on, da mu eventualno nedo-
staje dragocena nadarenost, ili da ga `ivot primorava da
potiskuje erupcije svoje intelektualnosti. Ovo posled-
nje bi ga ~esto potresalo, delovalo mu herojski. Taj ~o-
vek je morao da hrani tuce uku}ana! Samo zato, i ni
zbog ~ega drugog, nije mogao kao on prihvatati `ivot!
Mada ~esto i intelektualac ima buljuk familije... Ali sa-
da, saznav{i da nije u pitanju ni{ta od toga, suo~ava se sa
novom zagonetkom koja po~inje da ga kopka. Kako bli-
`nji mo`e da `ivi kao Drugi? Kakva je to vrsta `ivljenja?
Potom, kao da `eli odagnati no}nu moru, prelazi ru-
kom preko svoga ~ela govore}i: „Stvar se mora istera-
ti na ~istac! U ~emu je razlika izme|u mog `ivota i `i-
vota tog Drugog?“ Dosetio se: Drugi `ivi uklopljen u
svet stvari, koje su jednom za svagda onakve kakve
nam se ~ine da jesu. Ni pukom slu~ajno{}u ne dovodi
ih u pitanje. Nikada ne dovodi u sumnju svet stvari, ~ak
ni ne pomi{lja da je sumnja mogu}a. Stoga one za nje-
ga imaju kona~na svojstva; ~itav svet je samo to {to je
nadohvat i ni{ta vi{e, takav kakav jeste. Me|u stvari-
ma kojih je Drugi svestan neke su zagonetne, tajnovi-
te, nepoznate, ali mu ova njihova svojstva ne pobu|uju
nikakvu posebnu reakciju. Kvaliteti stvari, kao boja ili
oblik, izgledaju mu stvarni i prirodni. Ne uzbu|uju ga.
Nema za njega razlike izme|u onoga {to misli da zna i
24
onoga {to mu se prikazuje kao zagonetka. Za njega ne
postoji znati ili ne znati. Njegov odnos prema stvarima
je jednostavan – on ra~una na njih. Isto kao {to zna da
tela imaju te`inu – to jest, ra~una na njihovu te`inu –
ra~una tako|e i na to da je rak nepoznanica, da je tajna
postojanje sveta, da se ne zna za{to dru{tva idu ka
usponu i propasti.
Njegov `ivot isklju~uje svako preispitivanje vlasti-
tog okru`enja ne bi li ga doveo u pitanje, analizirao,
obesna`io, ponovo pretvorio u opsenu i utvaru. Napro-
tiv, njegov `ivot proti~e u oslanjanju na ve} postoje}e,
u kretnjama unutar tog nesumnjivog, ~vrstog, kom-
paktnog i kona~nog sveta, prebivanju u njemu, manipu-
lisanju stvarima kako bi se poslu`io njima te ih upotre-
bio u svoju korist {to je vi{e mogu}e. On je ro|eni ego-
ista. Najva`nije mu je da izbije na ~elo, obavi svoj po-
sao, da njemu i njegovima bude dobro. Ukoliko je ~e-
stit, na po{ten na~in. Ukoliko nije, uz smicalice. Kako
ni najmanje nije zabrinut niti za svet niti za bilo {ta na
svetu, spokojno se posve}uje vlastitom interesu, svojoj
li~nosti ili svojoj porodici ili bar svojoj politi~koj stranci.
Uvek i samo onom {to do`ivljava kao svoje.
Intelektualac se, dakle, ne spoti~e o Drugog iz ne-
kih naro~itih i konkretnih pobuda. Spoti~e se, sasvim
nesumnjivo, zato {to je njegov osnovni `ivotni stav su-
protan, a to je morao primetiti jo{ od prve mimike ili
prve re~i. Intelektualcu se ~ini da svet sa kojim se su-
o~ava postoji samo zato da bi ga on doveo u pitanje.
Stvari za njega nisu same po sebi potpune te ih ne
ostavlja da mirno po~ivaju, ve} ih smesta analizira, ra-
stavlja, posmatra iznutra, tra`i njihovu pozadinu;
ukratko, stvari koje se pretpostavljaju pretvara u pro-
bleme. Na prvi pogled deluje kao ru{itelj i ruke su mu,
sli~no kasapinovim, uvek pune utrobe stvari. Ali, sve
je potpuno suprotno. Intelektualac ne mo`e, ~ak i kada
bi `eleo, da bude egoista u odnosu na stvari. On ih do-
25
vodi u pitanje. A to je najve}i znak ljubavi. Stvari ne po-
stoje da bismo ih samo iskoristili, kao {to ~ini Drugi;
Intelektualac svoj `ivot posve}uje slu`enju njima,
stvaraju}i kult njihovog bi}a. Kult je, poput svih mo}-
nih kultova, krvav; podrazumeva da ih treba skr{iti,
zdrobiti, da bi ponovo bile stvorene u vrhunskom sjaju.
On zna da stvari ne postoje u svoj svojoj puno}i ukoli-
ko ~ovek ne otkrije njihovu ~udesnu bit zaklonjenu ko-
prenom i tamom. Otuda `iveti za Intelektualca zna~i
stalno i freneti~no, iz petnih `ila, raditi na tome da sva-
ka stvar istinski postane ono {to jeste, kako bi se uz-
nela do sopstvene ispunjenosti. Eto zbog ~ega proizla-
zi da su stvari ono {to zaista jesu tek i jedino u dodiru
sa Intelektualcem. To ponekad naslu}uje @ena. I to, na-
ravno, duboko razgnevljuje Drugog. Ali gnev je ovde
nedelotvoran. Stvarnost je bespovratno takva. Jer
stvari koje Drugi upotrebljava i zloupotrebljava, kojima
barata i koje koristi u svom prljavom `ivotu, ba{ sve
njih izmislio je Intelektualac. Sve. Automobil i aspirin;
cvet, pesmu i `enu. Ili ste vi mo`da mislili da su se sve
te stvari, te ~udesne stvari, zatekle ovde tek tako, na-
jednom? Sada }ete vi videti svoje. Sada kada Intelektu-
alac, kao i toliko puta tokom istorije, bude nestao ili
makar, poput ptice gnjurca, na~as zaronio do najve}ih
dubina. A dubina je ti{ina bez premca. Vide}ete kako
}e ono ~udesno iz ~asa u ~as nestajati sa lica zemlje a
`ivot, uklju~uju}i i `ivot Drugog, gubi}e dra`, uzbu|e-
nje i zanos.
Da bi stvari mogle bivstvovati, `eleli vi to ili ne,
neophodan je Intelektualac. Ono {to Drugi upotreblja-
va kao realitete nije ni{ta drugo do gomila starih Inte-
lektual~evih ideja, prepotopski fosilni ostaci njegove
fantazije. Kada bi samo Drugi obitavao na planeti, ni{ta
ne bi bilo kao {to je sad. Svaka stvar je, uistinu, legen-
da, aksiom, stih i mit. Zato }e, na kraju, Drugi naljutiti
Intelektualca. Nervira ga {to ovaj stvarima ne dopu{ta
26
da budu, ne bavi se njima, ve} podlo, opako, bezbo`no,
koristi njihovo prisustvo. Drugi je, za Intelektualca,
bezbo`nik, bezbo`nik u svakom pogledu. To je ~ovek
koji ne uzdrhti pred bo`anskim, a ono je sve. @iveti na
svetu a ne zapitati se o njemu, Intelektualcu izgleda
kao parazitizam.
Sada bi jo{ valjalo re}i da Intelektualac dru{tveno
ve} ne postoji, on je parija i prestupnik.
Ali izvesno je da Intelektualac, ~im shvati da je bli-
`nji koji se pred njim nalazi u stvari Drugi, ne samo da
ispravlja gre{ku u svom nekada{njem opho|enju pre-
ma njemu ve} je i iskreno odu{evljen njim. Uzbu|uje
ga, kao sve {to je verodostojno. I u`iva da ga gleda ona-
kvog kakav je, kao vrednog i upornog mrava {to pada i
opet se di`e na noge me|u d`inovskim vlatima trave,
spoti~u}i se o sve i sva{ta, dok svojima nosi so~nu se-
menku sre}no prona|enu. Ma do |avola, `iveo Drugi!
Ono {to Intelektualac ne mo`e da podnese jesu falsifi-
kati kojima je danas na{a planeta zatrpana. Jer postoji
Pseudo-Intelektualac, koji nije ni{ta vi{e do Drugi,
skriven iza maske pisca, nau~nika, profesora, filosofa.
Ali {to je najva`nije, danas se doga|a slede}e: Drugog,
pravog Drugog, veoma je te{ko sresti. Zato {to se mo-
derni Intelektualac, kao {to sam ve} rekao, pogibeljno
okliznuo stvoriv{i kulturu ideja. O~ito je da se celokup-
na kultura stvara pomo}u ideja, ali one prvenstveno
treba da budu ideje o stvarima, o ose}anjima, o na~eli-
ma, o podvizima, o bogovima. Nema razloga da budu
ideje o idejama. Me|utim, kultura u poslednjih nekoli-
ko vekova sve vi{e postaje intelektualisti~ka. Iz toga je
proiza{lo da je Drugi sada pun ideja, a budu}i nesposo-
ban da barata njima, da vlada njima, on `arko `eli da `i-
vi od ideja i, podrazumeva se, da ima svoje ideje. Ve}
sam napomenuo da za Drugog postoji samo ono {to je
njegovo. Ranije se to nije doga|alo. On nije `eleo da
ima ideje. @iveo je od tradicija, uverenja, strasti i pako-
27
sti, koji ~ine prirodno ustrojstvo njegovog `ivota. Ali
sada `arko `eli da promi{lja, za{ta nije stvoren. Mu~no
je posmatrati kako se ruka te intelektualne {impanze
napre`e da {~epa iglu ideje. Ishod je neizbe`an. Spon-
tano `ive}i Drugi je, na svoj na~in, bio vredan divljenja,
ali po~ev{i da razmi{lja, postao je malj {to spljeskava
ideje, a kako se one motaju po glavama Intelektualaca,
spljeskava, usput, i glave Intelektualaca.
Potpuno mi je jasno da Intelektualac tokom istori-
je, s vremena na vreme, biva zadavljen. Shvatam da
Drugog uznemirava i dovodi do besa taj ~ovek koji je Svet oko nas
uvek izvan stvari i koji sam po sebi nije stvar, ve} fluid,
oganj, magnet.

28 29
 ^ovekova socijalizacija

Po~ev{i od sredine pro{log veka, zapa`a se da je `i-

vot u Evropi iz dana u dan sve vi{e izlo`en o~ima jav-
nosti. To je poslednjih godina vrtoglavo napredovalo.
Privatno bivstvovanje, osamljeno ili skriveno, nepristu-
pa~no javnosti, svetu, okolini, postaje sve te`e i te`e.
Ova ~injenica naglo zadobija fizi~ka svojstva. Uli~-
na buka. Ulica je postala gromoglasna. ^ovek je neka-
da u`ivao u ti{ini kao jednoj od najmanjih sloboda. Pra-
vo na odre|enu dozu ti{ine, poga`eno je. Ulica prodire
u na{ privatni kutak, osvaja ga i utapa u vrevu javnog.
Onaj ko bi po`eleo da se prepusti mislima, da se povu-
~e u sebe, mora se privi}i da to ~ini uronjen u sveop-
{tu graju, da bude gnjurac u okeanu kolektivne gungu-
le. Fizi~ki se ne dopu{ta ~oveku da bude sam, da bude
nasamo sa sobom. @eleo to ili ne, mora da bude sa osta-
lima. Bezimena buka bulevara i trga poput vlage probi-
ja kroz zidove domova.
Sve {to je bilo dostojno po{tovanja naspram bes-
kraja javnog, propada iz dana u dan. A naro~ito, poro-
di~na citadela. @ivot porodice, maju{ne dru{tvene za-
jednice okrenute ka unutra i narogu{ene prema veli-
kom gra|anskom dru{tvu, sveden je na najmanju me-
ru. [to je zemlja naprednija, porodi~nog `ivota je u njoj
manje. Zaista je zanimljiv neposredan uzro~nik njenog
ubrzanog isparavanja. Oduvek se tvrdilo da je srce po-
rodice ognji{te; i, kako to ve} obi~no biva, prvo se po-

30 31
{lo od romanti~nog tuma~enja. Ognji{te je i oltar (He-
stija12) i kuhinja. Slava bila oltaru! Porodi~nom, prade-
dovskom, doma}em svetili{tu!... Ali ~im je postalo te-
{ko na}i ku}nu poslugu, ognji{te, pradedovski dom,
porodi~ni oltar, po~eli su da i{~ezavaju. Na kraju se po-
kazalo da stub porodice nije bio bog Lar, za{titnik og-
nji{ta, niti pater familias, ve} jednostavno sluga. ^ak bi
se sa skoro nau~nom strogo{}u mogao formulisati
funkcionalni zakon o ovoj pojavi, poput onih koji va`e u
fizici: danas u svakoj zemlji ima upravo onoliko poro-
di~nog `ivota koliko u njoj ima ku}ne posluge. U Sjedi-
njenim Ameri~kim Dr`avama, gde je te`e imati slu`av-
ku nego `irafu, porodi~ni `ivot je stisnut do krajnjih gra-
nica. Stoga se smanjila i veli~ina ku}e. ^emu, ako se u
ku}i ne mo`e boraviti? Bez posluge, neizbe`no je pojed-
nostavljenje porodi~nog `ivota, a ~im je on postao pojed-
nostavljen, postao je neprijatan. Slo`eni polureligiozni
ritual pripremanja kulinarskih |akonija – oltar-kuhinja –
morao je da se minimizira. Izba~en iz doma, ~ovek se
strmoglavio u polje javnog. Lonac je bio bog Lar.*
Centrifugiranje porodice. Razlika u broju sati koji su
se nekad provodili u ku}i i onih koji se danas provode. U
negda{njim dugim i sporim ~asovima okrenutosti ka
12 U starogr~koj mitologiji Hestija je boginja doma}eg ognji-
{ta; kod Rimljana je to boginja Vesta. – Prim. prev.
* Nije re~ samo o stilskoj figuri. U predelima Holandije se to-
kom evropske istorije odvijao najzgusnutiji „unutra{nji“, odnosno
porodi~ni `ivot. Dakle, tamo je postojalo magijsko verovanje u cre-
maillere, verige o koje je iznad ognji{ta bio obe{en prekrasni lonac
ili kotli}, jedan od najtipi~nijih proizvoda belgijske metalurgije.
„Svetost ognji{ta u srednjem veku“ – ka`e @il Mi{le – „ne po~iva
toliko u ognju koliko u cremaillere koje vise iznad njega.“ U ratni~-
kim pohodima, „kada bi se vojnici razmileli kako bi harali i pusto-
{ili, ne obaziru}i se pri tom ni na uzrast niti na pol, te zlostavljali
`ene, devojke i decu, otimali bi i verige, nadaju}i se da }e ih tako
mimoi}i njihov gnev“. (Istorija Francuske, tom VIII, str. 4–5). –
Prim. aut.
32
unutra, ~ovek je u sebi podsticao kristalizaciju jednog
dela svoga bi}a, privatnog, ne javnog, ~ak antijavnog.
Dijagram promene debljine zidova od srednjeg ve-
ka do danas mogao bi pokazati pomenutu evoluciju. U
XIV veku ku}a je tvr|ava. Danas je zgrada sa spratovi-
ma, ko{nica; ona sama predstavlja grad, a zidovi su
krhke pregrade koje nas jedva odvajaju od ulice. U
XVIII veku ku}e su jo{ uvek prostrane i masivne. ^o-
vek u njima boravi najve}i deo svog `ivotnog veka u
skrovitoj i neprikosnovenoj samo}i. Samo}a marljivo
kuje na{u du{u kapaju}i na nju iz sata u sat. Poput ono-
stranog kova~a, ona daje na{oj li~nosti ~vrstinu i reljef-
nost. Pod dejstvom samo}e ~ovek utvr|uje svoju li~nu
sudbinu pa mo`e iza}i na ulicu a da ne postane u pot-
punosti zatrovan dahom javnog, bezli~nog, lokalnog,
kao kaznom. U osami se automatski prosejavaju i ra-
zlu~uju na{e ideje, `udnje, strasti, te razaznajemo one
zaista na{e od ostalih bezimenih, ambijentalnih, {to su
napadale po nama poput pra{ine po drumu.
Ne zna se kako }e se okon~ati ovaj proces. Evropa
je do sada, tokom svoje istorije, negovala i {titila indi-
vidualnost. Stremilo se ka tome da `ivot svaki put sve
sna`nije poprima li~no obele`je. To jest, da se svako
ponaosob ose}a jedinstvenim u svom `ivljenju, da sno-
si odgovornost za samog sebe, kako u u`itku, tako i u
du`nosti i u bolu. I zar to nije istina, ~ista transcen-
dentna istina o ljudskom `ivotu? Bilo to veli~anstveno
ili jadno po ~oveka, ali `iveti, u samoj svojoj biti, zna~i
ostati sam – sa sve{}u o jedinstvenoj i isklju~ivoj sud-
bini koju svako ima. Ne `ivi se u dru{tvu. Svako mora
`iveti svojim `ivotom i, kao ~a{u punu gor~ine i slasti,
ispiti ga svojim jedinstvenim usnama. ^oveku se doga-
|a da je okru`en dru{tvom; ali to doga|anje ne pretpo-
stavlja sau~esni{tvo.
Me|utim, nema sumnje da smo danas izlo`eni neo-
~ekivanoj promeni smera. Ve} dve generacije unazad
33
Evropljani te`e da obezli~e svoj `ivot. Sve prisiljava
~oveka na gubitak jedinstvenosti i rasplinjavanje. Kao
{to je ku}a postala porozna, takva je postala i li~nost,
pa dah javnog – ideje, pobude, ukusi – prodire u na{ za-
klon i svako od nas polako po~inje da ose}a kako bi mo-
gao biti bilo ko. Da li je to samo finta, prolazna prome-
na, korak unazad, odraz za najvi{i skok individualizaci-
je? Ne zna se; ali je ~injenica da u ovom trenutku veli-
ki broj Evropljana izopa~eno u`iva u odbacivanju svog
individualnog bi}a i pristaje na samorastvaranje u bi}u
kolektiviteta. Zadovoljstvo zbog poistove}enja sa ma-
som i gubitka sopstvene, isklju~ive sudbine, zarazno
se {iri. ^ovek se socijalizuje.
To nije novina u ljudskoj istoriji. Skoro da je naj~e-
{}e bilo tako. Retko je bilo obrnuto: `udnja da se bude
li~an, neponovljiv, nezamenljiv, jedinstven. Sada{nja
de{avanja rasvetljavaju nam ~ovekov polo`aj u slavnim
vremenima Gr~ke i Rima. Li~nosti se nije dopu{tala
sloboda da `ivi zbog sebe i za sebe. Dr`ava je polagala
pravo na celokupno ~ovekovo bitisanje. Kada je Cice-
ron po`eleo da se povu~e u svoj toskanski letnjikovac i
posveti prou~avanju gr~kih knjiga, bio je prinu|en da
se javno izvini i zatra`i da mu bude opro{teno privre-
meno izdvajanje iz tela kolektiviteta. Ogroman zlo~in
koji je Sokrata stajao `ivota bila je njegova silovita `e-
lja da poseduje osobenog, li~nog demona; to jest, indi-
vidualno nadahnu}e.
Socijalizacija je u`asno naporna. Ona se ne zadovo-
ljava zahtevom meni upu}enom da ono {to je moje pri-
pada i drugima – odli~na namera koja me nimalo ne lju-
ti – ve} me primorava da ono {to pripada drugima bu-
de i moje. Recimo, da ja prihvatim tu|e, odnosno sva-
~ije ideje i ukus. U potpunosti je zabranjeno svako iz-
dvajanje, svako privatno posedovanje, pa ~ak i ube|e-
nja za isklju~ivu, li~nu upotrebu.
34
Apstraktno bo`anstvo „kolektiviteta“ opet sprovo-
di svoju tiraniju i ve} izaziva pusto{enja diljem Evrope.
[tampa je sebi dala za pravo da obelodanjuje na{ pri-
vatni `ivot, da ga procenjuje, da mu presu|uje. Javna
Vlast nas prisiljava da svakoga dana dru{tvu poklanja-
mo sve ve}i deo na{eg `ivota. ^oveku se ne ostavlja
kutak za povla~enje, da ostane nasamo sa sobom. Ma-
se protestuju besne na bilo koji vid na{eg ispoljavanja
uzdr`anosti.
Poreklo tog antiindividualnog besa verovatno po~i-
va u ~injenici da mase duboko u sebi ose}aju nemo} i
strah pred sudbinom. Na jednoj izuzetno pronicljivoj i
stra{noj stranici Ni~e je zapisao kako su primitivna
dru{tva, nemo}na pred `ivotnim neda}ama, svaki ori-
ginalni, individualni, li~ni ~in progla{avala zlo~inom, a
~oveka koji bi se usudio da svoj `ivot provodi u osami,
zlo~incem. Moralo se pona{ati potpuno u skladu sa op-
{teprihva}enim pravilima.
Sada, o~igledno, mnogi opet ~eznu za stadom. Sa
`arom se prepu{taju onoj ovci koja jo{ uvek bleji u nji-
ma. @ele da gaze kroz `ivot gusto zbijeni, po kolektiv-
noj stazi, runo uz runo, pognute glave. Zbog toga mno-
gi evropski narodi tumaraju u potrazi za pastirom i ov-
~arskim psom.
Mr`nja prema liberalizmu ne poti~e iz drugog izvo-
ra. Jer, pre nego diskutabilno politi~ko na~elo, liberali-
zam ozna~ava su{tinsku ideju o `ivotu: uverenje da
svako ljudsko bi}e mora ostati slobodno kako bi ispuni-
lo svoju individualnu i neotu|ivu sudbinu.
35
 Posmatranje kao delanje
Hose Ortega i Gaset je nesumnjivo najve}e i najslavnije
ime {panske misli modernog doba. Ro|en je u Madridu, 9.
maja 1883. godine, gde je i umro 18. oktobra 1955. Poti~e iz
ugledne {panske intelektualne porodice. Otac i deda su mu
bili novinari i knji`evnici: maj~in otac je bio osniva~ i vlasnik
uticajnog lista El Imparcial u kojem je radio i Ortegin otac.
Zato je Ortega ~esto isticao kako je ro|en „iznad {tamparske
rotacije“.
Prvo obrazovanje sti~e u jezuitskoj {koli Miraflores del
Palo u Malagi, u kojoj je savr{eno ovladao starogr~kim i la-
tinskim jezikom. Na jezuitskom univerzitetu u Bilbaou 1897.
zapo~inje studije prava, filosofije i knji`evnosti, da bi u svo-
joj 19. godini, 1902, na univerzitetu u Madridu diplomirao fi-
losofiju i knji`evnost, a 1904. i doktorirao iz oblasti istorije
na istom univerzitetu. Potom odlazi u Lajpcig, Berlin i Mar-
burg gde usavr{ava svoja znanja iz filosofije i estetike i upo-
znaje se sa u~enjem neokantovaca. Posle Nema~ke dr`i niz
izuzetno zapa`enih predavanja {irom Evrope i Amerike,
oven~an slavom autenti~nog mislioca. Po~etkom 1910, sa
dvadeset {est godina, izabran je za profesora metafizike na
univerzitetu u Madridu, gde kao predava~, svojom original-
no{}u, odmah zadobija simpatije studenata i postaje najomi-
ljeniji profesor.
On prema{uje nau~nika koji stvara odre|eni filosofski
sistem. Ve} tada dolazi do izra`aja njegova su{tinska osobe-
nost: on je mislilac, profesor koji se, polaze}i od svog univer-
zitetskog predmeta – metafizike, dao u duhovno krstarenje
[panijom svoga vremena. Njegova potraga za istinom, za
podu~avanjem u razmi{ljanju i razotkrivanjem bi}a stvari,
njegova preokupacija onim {to je nazivao „{irenjem duhov-
ne svetlosti“, nije se ograni~avala na katedru ve} se, polaze-
}i od nje, od knjige i od „modernog intelektualnog trga oli-
~enog novinama“, potpuno i celim srcem predao beskrajnom
36
nizu filosofskih, pedago{kih, sociolo{kih, eti~kih, esteti~kih,
politi~kih i istorijskih problema koji ~ine okosnicu modernog
evropskog `ivota, a nadasve {panskog `ivota.
Tako|e je tada uo~ljivo i Ortegino nastojanje ka duhov-
noj obnovi [panije koja je 1898, gubitkom svojih poslednjih
kolonija – Kube i Filipina, do`ivela definitivni slom, potpuni
gubitak nekada{nje mo}i i slave. Najumnije {panske glave
toga vremena: Unamuno, Asorin, Valje-Inklan, Baroha, A.
Ma}ado, Maestu, zdru`uju svoje snage u potrazi za izlaskom
iz rasula koje je sna{lo njihovu otad`binu i svi oni, poznati
kao „generacija ’98“, prepoznaju put obnove u potrazi za au-
tenti~nim {panskim nasle|em i u povratku vlastitim koreni-
ma. Po~etak XX veka je doba punog stvarala~kog zamaha te
generacije, ali Ortega, mada duhovno blizak njima, ne pripa-
da im, ve} }e biti na ~elu slede}e: generacije Maranjona, Pe-
resa de Ajale, Pikasa, Huana Ramona Himenesa. Naime, za
razliku od „generacije ’98“, Ortega se nije zadr`ao na ~isto
esteti~kom odnosu prema [paniji, ve} je oti{ao korak dalje u
preispitivanju {panske tradicije, smelo razbijaju}i sva op{ta
mesta, okamenjene predrasude i ove{tale fraze, ali i nude}i
svoja vi|enja preporoda. Jedno od njih nagovestio je u svojoj
prvoj zna~ajnijoj knjizi, Meditaciones del „Quijote“ (Razmi-
{ljanja o Kihotu), u kojoj je istakao evropeizaciju [panije, po-
dizanje njenog duhovnog nivoa, kao nu`ni i primarni uslov
obnove. Pri tom nagla{ava da evropeizacija [panije podrazu-
meva povratak keltskim korenima, uspostavljanje ravnote`e
izme|u njenog mediteranskog i germanskog nasle|a: „Ne
primoravajte me da budem samo [panac, ako je [panac za
vas samo ~ovek sa sun~ane obale. Ne podsti~ite u mojoj du-
{i bratoubila~ki rat; ne hu{kajte Iberijca u meni, sa njegovim
divljim, mahnitim strastima, protiv plavokosog i plavookog
Germana, meditativnog i sentimentalnog, koji uzdi{e u pre-
delima moje du{e gde caruje sumrak.“
Dosledan svojim shvatanjima, Ortega }e se 1914, osla-
njaju}i se na svoje dve upori{ne ideje – nacionalizam i libe-
ralizam – baciti u arenu politike i osnovati [panski savez za
politi~ko obrazovanje, kao i ~asopis koji }e nasloviti svojom
su{tinskom `ivotnom preokupacijom: España. Ne{to kasni-
je }e u~estvovati u osnivanju jo{ jednog ~asopisa, El Sol, ko-
37
ji }e ubrzo ste}i veliki ugled u {panskoj javnosti u periodu
pre gra|anskog rata.
U istom tom periodu, do po~etka gra|anskog rata, Orte-
ga }e objaviti niz najzna~ajnih dela: Vieja y nueva política
(Stara i nova politika), Posmatra~ (El Espectador), España in-
vertebrada (Beski~mena [panija), El tema de nuestro tiempo
(Tema na{eg vremena), La deshumanización del arte (Dehu-
manizacija umetnosti), Mirabeau o el político (Mirabo ili poli-
ti~ar), Kant (Kant); sva ona }e biti prevedena {irom Evrope;
godine 1923. osniva i ure|uje ~asopis Revista de Occidente,
koji }e skupa sa istoimenom izdava~kom ku}om biti ki~ma
duhovne obnove i hispansku misao podi}i na evropski nivo.
Tokom tridesetih godina, kada objavljuje svoju klju~nu
knjigu Pobuna masa (La rebelión de las masas), potom Mi-
sión de la Universidad (Misija univerziteta), Goethe desde
dentro (Gete iznutra), En torno a Galileo (O Galileju), Medi-
tación de la técnica (Razmi{ljanje o tehnici), `ivot u [paniji
poprima dramati~ne tonove i Ortega }e se ponovo osetiti po-
zvanim da aktivno u~estvuje u njemu. Sa Maranjonom i Pe-
resom de Ajalom osnova}e Grupaciju u slu`bi Republike,
grupaciju za „integralnu reformu {panskog `ivota, dr`ave i
dru{tva“. On ma{ta o velikom „nacionalnom frontu“ ili „ve-
likoj nacionalnoj partiji“ koja }e u naciji ujediniti rad i kapi-
tal, kritikuje postoje}i republikanski poredak i parlamentari-
zam sam po sebi, zbog ~ega osvaja simpatije desnice. Me|u-
tim, on }e ovoga puta definitivno biti razo~aran u aktivnu po-
litiku i zauvek }e se distancirati od nje. U vreme izbijanja
gra|anskog rata 1936, ne opredeljuje se ni za jednu stranu,
ve} u avgustu iste godine napu{ta zemlju. @ive}e u Parizu,
Holandiji, Argentini, Engleskoj, Portugaliji i u tom egzilu
uglavnom }e }utati o zbivanjima u svojoj otad`bini.
Po povratku u [paniju, u jesen 1945, ne}e se vi{e uklju-
~ivati u javni `ivot ve} }e se u samo}i predati intelektualnom
radu i 1948. osnovati u Madridu Institut za dru{tvene nauke.
Tada }e se pojaviti nova zna~ajna dela, pomenimo neka od
njih: Ideas y creencias (Ideje i ube|enja), Estudios sobre el
amor (Studije o ljubavi), Historia como sistema (Istorija kao
sistem), Teoría de Andalucía (Teorija o Andaluziji). Posthum-
no }e mu biti objavljena dela, Qué es la Filosofía? ([ta je Fi-
38
losofija?), Meditación del pueblo joven (Razmi{ljanje o mla-
dom narodu), Meditación de Europa (Razmi{ljanje o Evropi).
No, vratimo se delu koje je trenutno pred nama. Posma-
tra~ je sastavljen od osam tomova koji su izlazili u periodu
od 1916. do 1934. Tih osam knjiga ~ine eseji, predavanja i
novinski ~lanci pisani u obliku osobenog, neposrednog au-
torovog obra}anja svojim ~itaocima, pa stoga mo`da oli~ava-
ju njegove najskrovitije, najli~nije misli jer, kako ka`e sam
Ortega, Posmatra~eve „ideje, teorije i komentari predsta-
vljaju autorove li~ne zgode i nezgode, njegove avanture“.
Sa osmatra~nice svoga srca, on }e duhovnim okom posma-
trati probleme koji mu pobu|uju permanentnu pa`nju: pro-
blem [panije, filosofije, etike, sociologije ali i probleme
svakodnevnog `ivota koji proti~e pred njim, sa svim „sitni-
cama“ od kojih je satkan. To ne za~u|uje ukoliko se ima na
umu da bit njegovog strogog i preciznog filosofskog siste-
ma ~ine ideja i u~enje o ljudskom `ivotu kao radikalnoj
stvarnosti (Ja sam ja i moje okru`enje) iz kojih }e uslediti
nova ideja o umu – vitalnom umu i istorijskom umu – kao
suprotnost Kantovoj ideji ~istog uma i Unamunovom dvoj-
stvu um–`ivot.
U samo}i vlastite meditacije, posmatra~ }e stavljati na
svoj radni sto i pomno razlu~ivati svaku od tih goru}ih tema
sa podjednakom intelektualnom strogo{}u koja }e umno`a-
vati njene perspektive, prodiru}i u njenu dubinu ili drobe}i
joj utrobu u nemilosrdnoj potrazi za istinom stvari; za onim
{to stvari jesu ili bar izgleda da jesu iz njegove perspektive,
upu}uju}i, istovremeno, ~itaoca na puteve vlastitog preispi-
tivanja i mo`da druga~ijeg, ali nu`no li~nog vi|enja istih tih
problema. Svaka tema je materija za duboko promi{ljanje i
strog ogled, bez obzira da li je re~ o trenutnim pojavama, o
ozbiljnim filosofskim pitanjima ili o onim istorijskim, socio-
lo{kim i politi~kim – temama koje se najsna`nije doti~u nje-
gove [panije, i sa kojima se on neprestano su~eljava preispi-
tuju}i ih. Ovakav pristup podrazumeva eti~ku strogost i bes-
kompromisnost ~istog, moglo bi se re}i asketskog, ispitiva-
nja i potrage za istinom.
Taj intelektualni napor Ortega }e predstaviti ~itaocu
svojim blistavim i veoma izra`ajnim stilom, u ~emu mu ne-
39
ma ravna, budu}u da filosofima obi~no nije svojstvena lite- Tako je sklopljena slika ovovekovnih lutanja evropskog
rarna virtuoznost. Njegova uzorna proza, sporog ritma, u Po- duha, lutanja koja najblistaviji {panski mislilac, sa osmatra~-
smatra~u dosti`e stilsku perfekciju. Ona je precizna te boga- nice svoga srca, poput vedrog pesimiste, spoznaje samo kao
ta metaforama; budu}i da je stroga, jasna je; pro`ima ~itaoca korak unazad, zalet neophodan za pobedonosni skok neuni-
ali ga modulacijom svojih misli i podsti~e na uzlet ka vi{im {tive i nadmo}ne evropske osobenosti. Skok kojim se dose-
sferama osmatranja `ivota; to je proza koja na tren zatreperi `u visine.
drhtajem vrhunskog poetskog dometa. Na potpuno osoben
na~in Ortega je sjedinio vrline rasnog pisca, gospodara re~i, Biljana Bukvi}
sa dinami~no{}u svojstvenom novinarskom stilu i zanatu ko-
ji je ispekao jo{ u najranijoj mladosti i koji mu je nasle|em
predalo porodi~no okru`enje; to nasle|e je izo{trilo njegovo
pronicljivo prodiranje u temu koju razmatra, povremeno
obojeno neobi~nom duhovito{}u, i darovalo ga sposobno{}u
da uvek jasno oseti puls aktuelnog.
Posmatra~ razmi{lja ozbiljno poput nau~nog istra`iva~a a
svoje misli izra`ava na na~in vrhunskog pisca kome je u pot-
punosti poznata i bliska stvarala~ka mo} jezika, vrednost
re~i te knji`evnost kao jedna od lepih umetnosti. Upravo je
to {to je Ortega znao i umeo da ono {to duboko promi{lja i
lepo iska`e, iritiralo neke koji su poku{ali da mu ospore vr-
line i domete vrhunskog evropskog mislioca, nesumnjivo
jednog od najve}ih koje je dao XX vek, i da ga svedu u raz-
mere izuzetnog pisca. Ortegi to nije smetalo, i sam je rekao
da je re~ o „intimnom delu, upu}enom ~itaocima sa intim-
no{}u, koje ne tra`i niti `eli veliku publiku“. To „intimno
delo“ do`ivelo je na stotine hiljada primeraka i bilo preve-
deno na sve velike svetske jezike a me|u njima, evo, po pr-
vi put, i na srpski.
Ovaj izbor eseja odre|ivale su dve te`nje: da se ~italac
upozna sa onim Orteginim idejama i razmi{ljanjima koja i da-
nas zra~e originalno{}u i `ivotno{}u, a ti~u se same biti
evropskog duha, kao i da se, istovremeno, predstavi razu|e-
nost autorove misli. Stoga su u ovaj izbor uvr{tena i dva ese-
ja koji se nisu pojavili izme|u korica Posmatra~a, ali su po
mi{ljenju prire|iva~a, poput dve klju~ne kockice u mozaiku,
bili neophodni za sklapanje celovite slike. Re~ je o eseju In-
telektualac i Drugi, koji se pojavio prvi put u ~asopisu La Na-
ción iz Buenos Airesa, decembra 1940, i o eseju Srce i glava,
objavljenom u istom ~asopisu, jula 1927.

40 41
 Sadr`aj

Intelektualac kao posmatra~

Istina i perspektiva / 7
Intelektualac i Drugi / 17

Svet oko nas

^ovekova socijalizacija / 31
Bolesna demokratija / 36
Naravou~enije: ne budite uzorni / 43
Skica Salome / 50
Pismo mladom Argentincu
koji studira filosofiju / 55
Nove starinske ku}e / 62

Crtica
Kada nema radosti / 71

Psiholo{ke studije
Srce i glava / 75

Antropolo{ke studije
Smrt i vaskrsenje / 83

Istorijske studije
Ratno tuma~enje istorije / 95

Filosofske studije
Dve velike metafore / 113
Bog na vidiku / 132

Putopisi
Bele{ke jednog skita~kog leta / 139

Biljana Bukvi}
Posmatranje kao delanje / 193

42 43
 Bolesna demokratija
Sve dobro {to se dogodi u svetu, u [paniji ima bled
odraz. Za razliku od toga, ono lo{e preslikava se neve-
rovatno uspe{no pa ~ak kod nas postaje izra`enije ne-
go igde.
Dok se u poslednje vreme u~tivost u Evropi ozbilj-
no srozava, u [paniji je neu~tivost ve} zacarila na sva-
kom koraku. Na{a iznemogla rasa polaskana je pozi-
vom da prihvati plebejsko dr`anje, kao {to je bolesno
telo zahvalno na dozvoli da se po volji ispru`i. Plebeji-
zam, koji trijumfuje {irom sveta, u [paniji sprovodi ti-
raniju. A kako je svaka tiranija puna nedostataka, valja-
lo bi spremati revoluciju protiv plebejizma, najnepod-
no{ljivijeg tiranina.
Za dolazak tog izuzetno okrutnog suverena mora-
mo zahvaliti trijumfu demokratije. U okrilju ove ple-
menite ideje u javnu svest uvukla se izopa~ena afir-
macija svega {to je nisko i vredno prezira.
Koliko puta se desilo isto! Dobra strana neke stva-
ri privla~i ljude i ~im se stave u njenu slu`bu, brzo za-
borave da postoje i mnoge druge tako|e dobre stvari sa
kojima ju je neophodno dovesti u sklad, zbog ~ega je
pretvaraju u jad i bedu. Demokratija kao demokratija,
odnosno strogo i isklju~ivo, kao na~elo politi~kog pra-
va, deluje izvanredno. Ali demokratija koja je pobesne-
la i iza{la izvan sopstvenih okvira, demokratija koja je
prodrla u religiju ili umetnost, u misli i gestikulacije, u
0 1
srce i obi~aje, jeste najopakija bolest koja mo`e sna}i
jedno dru{tvo.
[to je su`eniji prostor delovanja svojstven nekoj
ideji, to }e, srazmerno nastojanjima da se ona projek-
tuje na sveukupni `ivot, njen uticaj biti sve razorniji.
Zamislite da nam `ivot ure|uje neki ostra{}eni vegeta-
rijanac koji stremi da posmatra svet sa visina svog ku-
linarskog vegetarijanstva: u umetnosti bi zabranio sve
sem ba{tenskog pejza`a; u sferi nacionalne privrede
podr`avao bi prevashodno poljoprivredu; od religije bi
jedino prihvatio drevna bo`anstva `itarica; za odevanje
bi nam dozvolio da biramo samo izme|u tkanina od ku-
delje, lana ili `uke, a kao filosof tvrdoglavo bi propagi-
rao nekakvu transcendentalnu botaniku. Ali ni{ta ma-
nje besmisleno ne deluje ni ~ovek koji bi, poput mno-
gih danas, stao pred nas i ponosno izjavio: „Ja sam, pre
svega, demokrata!“
U takvim situacijama obi~no se setim pri~e o izve-
snom mladom crkvenjaku koji nije znao svoju ulogu tokom
liturgije i ~im bi ~uo sve{tenika, on bi izgovarao: „Slava i
hvala svetom Pri~e{}u!“. Sve dok se sve{tenik, po{to mu
se smu~ila njegova upornost, nije okrenuo rekav{i mu:
„Drago dete, to je prava re~, ali u pogre{no vreme!“
Nedopustivo je biti pre svega demokrata, budu}i da
se ideja demokratije ne odnosi na prvi plan, nije „pre
svega“. Politika je sistem sredstava, ona je sastavni
deo i dopuna `ivotu, jedna od mnogih stvari kojima tre-
ba posvetiti pa`nju i usavr{avati ih kako bi na{ li~ni `i-
vot bio manje izlo`en lomovima, te lak{e postizao svo-
ju puno}u. Politika }e nas mo`da, u nekom dramati~-
nom trenutku, poput pukotine na brani, mobilisati da
pokrenemo na{e najbolje energije u `elji da pospe{imo
ili obezbedimo `ivotni napredak, ali ta okolnost nikada
ne mo`e biti normalna.
Pitanje politike zahteva najodlu~niju ipravku XIX
veka. Naime, u XIX veku ozbiljno je bio izopa~en poriv
kojim se ure|uje perspektiva te su se ljudi tada, kao
poslednjim i kona~nim, bavili onim stvarima koje po
svojoj biti mogu da budu samo prethodne. Savr{enstvo
tehnike predstavlja savr{enstvo spolja{njih sredstava
kojima se podsti~e vitalnost. Stoga najskromniji napor
ula`emo kada se bavimo tehni~kim pobolj{anjima. Na-
~initi od njega presudni poduhvat na{eg bitisanja, po-
svetiti mu na{e najdelikatnije i najpostojanije snage,
o~igledno zna~i zastranjivanje. Isto se doga|a sa politi-
kom, ~iji je cilj da artikuli{e dru{tvo – kao tehnika pri-
rodu – kako bi se pojedincu otvarao sve {iri prostor za
uve}anje li~ne mo}i.
Budu}i da je demokratija puka pravna forma, ne-
sposobna da iole usmeri sve one na{e `ivotne funkcije
koje nisu u domenu javnog prava, to jest skoro ce-
lokupan na{ `ivot, ~im se od nje na~ini jedinstveno na-
~elo bitisanja, ra|aju se najve}a preterivanja. Sve
odjednom dolazi u suprotnost sa samim ose}anjem ko-
je je pobudilo ~e`nju za demokratijom, jer se ona ra|a
iz plemenite `elje da se plebs spase bednog polo`aja.
Dakle, demokrata gaji naklonost prema plebsu, prema
svemu {to ga ~ini plebsom, prema njegovim obi~ajima,
manirima, intelektualnim odlikama. Ekstremni oblik te
naklonosti mo`e se prepoznati u kredu socijalista – re~
je o pravom religioznom kredu! – kojim se proleterska
pamet progla{ava za jedinu istinski sposobnu da se ba-
vi visokom naukom i udovolji moralnim zahtevima. [to
se ti~e manira, mogu da ka`em da se moj `ivot podu-
darao sa procesom u kojem se vi{i polo`aj na dru{tve-
noj lestvici osvajao prosta~kim opho|enjem. A to zna-
~i da ~ovek nije izabrao najbolju epohu da se rodi. Jer,
pre nego {to su se odabrani krugovi priklonili maniri-
ma i re~niku Avasa13, jasno je da je prvo sama epoha
poprimila prili~no duboke i pogubne odlike plebsa.
Svako takozvano demokratsko tuma~enje nekog `i-
votnog ustrojstva koje ne spada u domen javnog prava,
neizbe`an je odraz plebejizma.
0 1
Izvojevana pobeda demokratskog pokreta protiv toga
da se zakonom propisuju privilegije, uspostavljaju kaste
itd., pro`eta je nemalo moralnom izopa~eno{}u koju na-
zivam plebejizmom; ipak, od nje je bila ja~a plemenita po-
buda da se ukine pravna nejednakost. U prethodnom re-
`imu prava su bila izvor nejednakosti; njima se unapred,
pre nego {to bi se ljudi i rodili, odre|ivao njihov polo`aj.
Stoga smo s razlogom odbijali da takva prava nazovemo
pravima, ve} smo ih nazvali privilegijama, daju}i toj re~i
pejorativno zna~enje. Zdrav nerv demokratije ispoljava
se u izjedna~avanju privilegija, a ne prava. Uo~ite kako
„ljudska prava“ imaju negativan smisao, ona su pu{kar-
nica koju nova dru{tvena organizacija, stro`e pravno ure-
|ena od prethodne, podi`e iz straha od mogu}eg vaskr-
senja privilegija.* Ve} poznatim i osvojenim „ljudskim
pravima“ trebalo bi dodati nova i nova, sve dok ne bi i{-
~ezli i poslednji ostaci politi~ke mitologije. Budu}i da pri-
vilegije, kao {to sam ve} rekao, nisu prava, njih ~ine na-
talo`eni ostaci religijskih tabua.
Me|utim, nemogu}e je pretpostaviti da }e neka
budu}a, nova „ljudska prava“, koja kao na{e otkri}e i
trijumf predajemo u ruke dolaze}ih generacija, tako|e
imati dalek domet te da }e izmeniti lice dru{tva poput
ovih ve} ste~enih ili skoro ste~enih.** Stoga, ako bismo
poku{ali da svedemo zna~enje demokratije na njeno
delo, izjedna~avanje privilegija, onda se mo`e re}i da
su joj trenuci slave ve} prohujali.
Zaista, ukoliko se pravna organizacija dru{tva zadr-
`i na tom polemi~kom i negativnom stupnju, pukom ra-
zaranju „religiozne“ organizacije dru{tva, ukoliko ~o-
vek ne posmatra svoje demokratsko delo isklju~ivo
kao prvi napor ka uspostavljanju pravde, kojim smo
usekli {iroko re~no korito pravi~nosti da bismo unutar
njega stvarali jednu novu pravednu dru{tvenu struktu-
ru – neka bude pravedna, ali neka bude i struktura – ta-
da }e pojedinci istan~ane moralne osetljivosti prokleti
demokratiju i okrenuti svoja srca ka pro{losti, nesum-
njivo organizovanoj na predrasudama; no, ipak organi-
zovanoj. @ivot je, u svojoj biti i pre svega, struktura:
~ak i najgora struktura bolja je nego nikakva.
Kako sam prethodno rekao da je nedopustivo biti
„pre svega“ demokrata, sada dodajem da je tako|e ne-
dopustivo biti „samo demokrata“. Pravdoljubiv ~ovek
ne mo`e da se zaustavi na izjedna~avanju privilegija, na
tome da pravno ozakoni jednakost me|u ljudima u do-
menu op{te ljudske jednakosti. Ose}a istu neodlo`nu
potrebu da ozakoni, proglasi legitimnom, nejednakost
me|u ljudima u domenu op{te ljudske nejednakosti.
To je kriterijum pomo}u kojeg razaznajemo grani-
cu iza koje se demokratsko ose}anje degeneri{e u ple-
bejizam. Ko god se razbesni kada vidi da se prema jed-
nakima nejednako postupa, ali se uop{te ne potrese ka-
da vidi da se prema nejednakima postupa jednako, nije
demokrata, ve} plebejac.
Doba kada je demokratija bila zdravo i poletno ose-
}anje, pro{lo je. Ono {to se danas naziva demokratijom
jeste degeneracija ljudskih srca.
Ni~e nam je otkrio mehanizam koji funkcioni{e u de-
generisanoj javnoj svesti: nazvao ga je pakost. Kada ~o-
vek ima ose}anje ni`e vrednosti usled nedostatka odre-
|enih vrlina – inteligencije, hrabrosti ili otmenosti – po-
sredno nastoji da se potvrdi u vlastitim o~ima nipoda{ta-
vaju}i izuzetnost tih vrlina. Kao {to je izvanredno uo~io
jedan poznavalac Ni~eovog dela, nije re~ o lisici i gro`|u.
Lisica i dalje po{tuje, kao ne{to najbolje, zrelost ploda,
te se zadovoljava samo negiranjem primamljivosti nedo-
sti`nog gro`|a. „Pakosnik“ ide korak dalje: on mrzi zre-
lost i vi{e voli oporost nezrelog ploda. U pitanju je pot-
puni preokret vrednosti: vrhunskom se, upravo zato {to
je vrhunsko, ~ini capitis deminutio14, a na njegovo mesto
trijumfalno se ustoli~uje ono bezvredno.
^ovek iz naroda obi~no ima ili je imao zdravu spo-
sobnost divljenja. Kada bi ugledao neku groficu kako
0 1
promi~e u svojoj ko~iji, bio bi iskreno ushi}en i sa za-
dovoljstvom bi okopavao zemlju na planeti na kojoj se
povremeno, bar na ten, mogu videti tako prekrasni pri-
zori. On se divi i u`iva u rasko{i, ~arobnoj lepoti, kao
{to se divimo zlatu i rubinima kojima sunce na umoru
slavi svoj zalazak. Ko mo`e da zavidi zla}anoj rasko{i
sutona? ^ovek iz naroda nije prezirao sebe: znao je da
je razli~it i ni`i u odnosu na plemstvo; ali njegovo srce
nije razjedala otrovna „pakost“. Po~etkom Francuske
revolucije jedna ugljarka je kazala izvesnoj markizi:
„Gospo|o, sada }e se stvari preokrenuti; mene }e no-
siti na rukama, a gospo|a }e tegliti ugalj.“ Neki od onih
„pakosnih“ drvenih advokata, ni{tarija koji su silom
gurali narod u revoluciju verovatno bi je ispravio: „Ne,
gra|anko: sada }emo svi biti ugljari.“
@ivimo okru`eni ljudima koji nemaju po{tovanja
prema sebi, i to skoro uvek s razlogom. Doti~ni bi `ele-
li da se {to pre ukazom proglasi jednakost me|u ljudi-
ma; jednakost pred zakonom nije im dovoljna: ~eznu da
~uju sve~anu potvrdu kako smo svi jednaki u meri da-
rovitosti, ose}ajnosti, prefinjenosti i uzvi{enosti srca.
Svaki dan kojim se kasni u ostvarenju ove neostvarive
uravnilovke predstavlja jo{ jednu surovu obdanicu tim
„pakosnim“ stvorenjima, svesnim svoje nepovratne
osude da budu intelektualni i moralni plebs na{e vrste.
Kada ostanu sami, iz vlastitog srca navire im ose}anje
prezira prema sebi. Uzalud im je {to pomo}u prizem-
nih lukavstava mo`da uspevaju da steknu vi|enije ulo-
ge u dru{tvu. Taj prividni dru{tveni trijumf jo{ ih vi{e
truje iznutra, razotkrivaju}i im krhku neravnote`u nji-
hovog `ivota kojem svakog ~asa preti pravedno uru{a-
vanje. Pred vlastitim o~ima prikazuju se kao sopstveni
falsifikatori, kao tragi~ni kova~i la`nog novca, gde kri-
votvorena moneta oli~ava samog krivotvorca.
Ovakvo duhovno stanje, natopljeno razjedaju}im ki-
selinama, ~e{}e se ispoljava u onim zanimanjima gde je
izmi{ljanje nepostoje}ih vrlina manje mogu}e. Zar ima
i~eg tu`nijeg od pisca, profesora ili politi~ara bez darovi-
tosti, bez istan~anosti u opa`anju, bez uzvi{enosti u ka-
rakteru? Kako li ti ljudi, razjedeni dubokim unutra{njim
lomom, moraju gledati na sve {to prolazi ispred njih isi-
javaju}i savr{enstvo i zdravo po{tovanje prema sebi?
Upravo zato novinari, profesori i politi~ari bez dara
~ine Vrhovni Sto`er zavisti koja je, kako veli Kevedo15,
ve~ito `uta i mr{ava jer grize a ne jede. Ono {to danas
nazivamo „javnim mnjenjem“ i „demokratijom“ do-
brim delom nije ni{ta drugo do gnojna izlu~evina tih
zlobnih du{a.
Naravou~enije: ne budite uzorni
U svojoj knjizi Beski~mena [panija nagovestio sam
jednu doktrinu o nastanku dru{tava koja se drasti~no
razlikuje od op{teprihva}enih. Po njoj, ljudsko dru{tvo
ima samo spoljne, nebitne sli~nosti sa takozvanim „`i-
votinjskim dru{tvima“, koje evolucionizam uzima za
polaznu ta~ku njegovog razvoja. Istorijsko dru{tvo je
su{tinski razli~ita pojava od ~opora, stada, krda, jata,
mravinjaka, ko{nice. Tako|e, nije nastalo ni razvojem
porodi~ne zajednice. Pre bi se moglo re}i da se ona po-
javljuje kasnije u odnosu na dru{tvo i to kao oblik izve-
sne unutra{nje inkubacije u njemu samom. Dakle, dru-
{tvo bi predstavljalo presudnu pojavu koja se ne mo`e
pojednostavljivati. Takvo uverenje podstaklo je Aristo-
tela da govori o ~ovekovom politi~kom nagonu. Ali on
ne odre|uje jasno kakva bi bila funkcija tog nagona. Da
0 1
li je re~ o ne~emu {to neodre|eno nazivamo te`njom
ka dru`eljubivosti, odnosno ka pukom zbijanju u grupu,
te bezobli~nom sa`ivotu? To ne bi bilo dovoljno. Nema
dru{tva bez ~vrste strukture, makar ona bila i veoma
jednostavna. Nema dru{tva ukoliko me|u ~lanovima
ne postoji svest o pripadni{tvu istoj grupi.
Obilje svedo~anstava, pre svega etnolo{kih, primo-
rava nas na pomisao da se dru{tvo ra|a iz nadmo}ne
privla~nosti koju jedan ili nekoliko pojedinaca zra~e
prema drugima. Nadmo}nost, izuzetnost odre|enog
pojedinca automatski budi kod ostalih pokreta~ku
snagu privla~enja, sle|enja. Manire, odnosno pona{a-
nje te istaknute li~nosti odu{evljeni sledbenici prihva-
taju kao nadindividualna na~ela. Ukoliko, dakle, uop{te
treba govoriti o nagonu, rekli bismo da se socijalni na-
gon konkretno sastoji od poriva ka poslu{nosti koju ne-
ki ljudi ose}aju prema ~oveku koji je u izvesnom smi-
slu uzoran. Taj dinami~ki odnos izme|u uzornog ~ove-
ka i `udnje okoline da ga sledi, da mu se prilagodi, po-
javljuje se u svim dru{tvima, po~ev{i od najprimitivni-
jih i iskonskih pa sve do onih najrazvijenijih koja su
skoro ve} na izmaku. Tako je hri{}ansku Crkvu, u nje-
noj najdubljoj su{tini i njenom najdubljem nervu, ute-
meljio Hristos sa svojim poslu{nicima. Poslu{nost,
sle|enje – ili, kako se obi~no ka`e jednim pomalo ne-
prikladnim izrazom „opona{anje Hrista“ – predstavlja-
ju dinami~ku stvarnost koja je ustanovila hri{}ansku
Crkvu. Tokom svog gigantskog razvoja, jasno je, po-
primila je i jo{ mnoga druga svojstva. Ali sva ona `ive
zahvaljuju}i toj sredi{njoj aktivnosti, tako da istorijska
stvarnost Crkve u svakom trenutku zavisi od izgaranja
u poslu{nosti koje bi vernici ose}ali slede}i Isusovu
uzornost.
Razmi{ljaju}i dalje u tom pravcu, neminovno sti-
~em sna`an utisak da ukoliko ~ovek postane uzor u ne-
~emu, dosti`e najve}e ~oveku dopu{tene visine. Ali
sveukupna ~ovekova potencija krije u sebi i jednu ma-
nu koja je obesna`uje i izvitoperuje. Nasuprot autenti~-
noj uzornosti, postoji la`na i isprazna uzornost.
Prva razlika izme|u njih je u tome {to istinski
uzornom ~oveku nikada nije bio cilj da to zaista posta-
ne. Povinuju}i se dubokoj nu`nosti svoga bi}a, on se iz
dubine srca posve}uje nekoj delatnosti – lovu ili rato-
vanju, ljubavi prema bli`njem ili nauci, veri u Boga ili
umetnosti. Kroz to trenutno, neposredno, spontano
predavanje nekom delanju posti`e odre|eni stepen sa-
vr{enstva i tada se, a da on to nije nameravao, kao ne-
o~ekivana posledica i neo~ekivan ishod, doga|a da po-
staje uzor drugim ljudima.
Kod la`nog uzora duhovna trajektorija suprotnog je
smera. On neposredno odlu~uje da bude uzor; u ~emu
i na koji na~in drugorazredno je pitanje, koje }e kasni-
je poku{ati da re{i. Ne zanima ga nikakvo odre|eno de-
lanje; ni u ~emu ne ose}a glad za savr{enstvom. Jedino
{to ga privla~i, jedino za ~im `udi jeste taj socijalni efe-
kat savr{enstva – uzornost. Ne `eli da bude veliki lo-
vac ili veliki ratnik, ni dobar, ni mudar, niti svetac. Ne
`eli, u stvari, duboko u sebi, da bude bilo {ta. Jedino `e-
li da bude drugima, u tu|im o~ima, obrazac i model.
On ne prime}uje kontradikciju sadr`anu u sop-
stvenoj nameri. Jer uzornost je automatski i takore}i
mehani~ki ishod nekog savr{enstva, a ono se ne posti-
`e ukoliko ne postoji freneti~na ljubav i strasno preda-
vanje odre|enom delanju. U trenutku kada ju je sebi
postavio kao cilj, takva uzornost smesta odvra}a njego-
vu li~nost od iskrenog odu{evljenja za svaku konkret-
nu aktivnost, tako da mu preostaje puka forma jedne
realnosti koja se ostvaruje samo pomo}u nekakvog sa-
dr`aja. Otuda sledi druga korenita razlika izme|u jed-
nog i drugog tipa uzornosti. Dobar uzor ne mo`e to bi-
ti ukoliko nije plodotvoran, tvorac ne~ega. Lo{ uzor ne
stvara ni{ta pozitivno ni vredno. Nije istinski ume{an,
0 1
niti mudar, pa ~ak ni dobar. Onaj ko ima nameru da bu-
de dobar u o~ima drugih, nije to uistinu. Vidite kako je
namera da se bude uzoran, u samoj svojoj su{tini, oli-
~enje nemorala.
Jalovost la`nog uzora neumitna je posledica njego-
ve namere. Kako ne ose}a da ga autenti~no privla~i bi-
lo kakvo pozitivno delanje niti u`iva posebnu nadare-
nost za bilo {ta, stalno }e u svom `ivotu vi{e isticati sa-
vr{enstvo u neradu nego u radu.
Poznavao sam i jo{ uvek poznajem neke od tih
„uzornih“ ljudi i uvek sam se izuzetno zabavljao po-
smatraju}i lukavstvo kojim izbegavaju sve {to je stva-
ranje, konkretan posao, dovijaju}i se da jalovost progla-
se za pozitivnu vrednost. Tako }e la`ni uzor, u intelek-
tualnoj sferi, veoma nagla{avati visokoparno apstrakt-
no rasu|ivanje, insistiraju}i na onom {to je kompliko-
vano, neizvesno i {to je, sve u svemu, su{ta afirmacija
ili negacija. Ako posle dubokog razmi{ljanja o ne~emu,
ozareni sopstvenim otkri}em, iznesemo svoju tvrdnju,
la`ni uzor nam ne}e re}i: „Zaista je tako“, ili pak: „Ne
sla`em se, ja mislim suprotno“, ve} }e nam re}i: „Mo-
gu}e je, mogu}e je. Ko }e to znati?“. Posle ovih re~i
ostajemo posti|eni, osramo}eni vlastitom umi{ljeno-
{}u i povr{no{}u, a istovremeno zadivljeni superiorno-
{}u {to caruje u tom ~oveku koji nikada ne zaboravlja
genijalnu istinu da um mo`e biti u zabludi. I potreban
nam je ~itav minut da bismo shvatili da na{a sentenca,
uprkos svom sna`nom dogmatskom aspektu, nosi u
sebi tu sveop{tu sumnju koja neraskidivo prati svako
ljudsko rasu|ivanje i koju samim tim nije ni potrebno
uvek formulisati.
La`ni uzor tako|e nije po{tovalac knji`evnosti, za
koju naravno, kao po pravilu, nema dara. Po njegovom
mi{ljenju, knji`evnik se uvek izla`e riziku da mu umet-
nost bude izgovor za samoisticanje. Budu}i da je la`ni
uzor po prirodi do sr`i ta{t – sve {to radi ~ini kako bi
ostavio utisak na druge ili, {to je jo{ gore, na samog se-
be, po{to se poput Narcisa pretvorio u posmatra~a sop-
stvenog lika – manija~ki je sklon da svuda prepozna
glad za samoisticanjem, jer mu je nepoznata jednostav-
na i plemenita ljubav prema stvaranju.
Ve}ina [panaca ne ide na koridu. Iz ovih ili onih
razloga ta svetkovina im je dosadna ili je se gnu{aju.
Me|utim, ponekad }e sticajem okolnosti i [panac koji
ina~e ne ide na koridu tamo biti prisutan. Retko prisu-
stvovanje kao i vanredni motivi zbog kojih je jednom ili
nekoliko puta bio na koridi, daju mu za pravo da sebe
ne smatra posetiocem korida. La`ni uzor i u takvoj pri-
lici herojski ne}e pokleknuti. Onaj ko nema obi~aj da
ide na koridu, ako ponekad ode, ~ini to upravo zato {to
ne pridaje zna~aj tom odlasku. Negativnu i najprostiju
~injenicu da nije posetilac korida la`ni uzor pretvara u
pozitivan podvig. Isto se de{ava i kada je re~ o lutriji.
Iako ogroman broj na{ih zemljaka ne igra lutriju, ipak
ponekad to u~ine; me|utim, la`ni uzor }e i tad, smrtno
ozbiljan, odbiti da igra daju}i tom prostom uzdr`avanju
herojski oreol.
Kada putuje, najvi{e }e voleti tre}u klasu. Ne zbog
konkretnih razloga – nedostatka novca, `elje da po-
smatra ni`e klase – ve} isklju~ivo zbog toga da „ne ide
prvom“.
Spremnost da se pridaje va`nost bezna~ajnim stva-
rima nepogre{ivi je simptom la`ne uzornosti i neizbe-
`no se ispoljava u svemu; jer onaj ko stalno od sebe
o~ekuje jedino velike stvari, nije u stanju da se preda
nijednoj odre|enoj aktivnosti, budu}i da je opsednut
samo sopstvenom uzorno{}u.
Umesto da nastoji da se istakne u nekom va`nom
zadatku iz sfere vi{ih ljudskih sadr`aja, posve}uju}i mu
se bez afektiranja, la`ni uzor mora prvo da prida va-
`nost bezna~ajnim stvarima da bi onda u ne~emu mo-
gao biti uzoran. A kako je mnogo lak{e ne raditi nego
0 1
raditi, njegov heroizam }e se pre svega sastojati od od-
ricanja i uzdr`avanja. La`ni uzor nije svetac, ve} „sve-
tac na kvadrat“, i kao takav buja me|u dekadentnim
narodima li{enim silovite gladi za `ivotom. [irom sve-
ta je plebs ose}ao magijsko po{tovanje prema tim ~ud-
nim ljudima koji se uzdr`avaju – „svecima na kvadrat“.
Za razliku od plebsa, oni najrobusniji slojevi uvek su ih
prezirali, jer da bi po{tovali nekog ~oveka, nikada ga ne
pitaju {ta ne radi ve}, naprotiv, {ta radi.
„Uzoran“ ~ovek mora da kompenzuje ni{tavnost
svojih normi (koje su negativno odre|ene i ti~u se be-
zna~ajnih stvari) ogromnom, preteranom strogo{}u ko-
jom ih se pridr`ava. Na taj na~in, izbegavaju}i svaki
izuzetak od zacrtanog, njegovo pona{anje dobija izves-
nu komi~nu veli~anstvenost. Otac Pija Barohe16 imao
je obi~aj da ironi~no pripoveda o svojim juna~kim pod-
vizima u koje se ubrajalo i to da nikada nije gledao ni-
jednu E}egarajevu17 dramu i da se jednom zatekao sam
samcijat na Puerti del Sol18. Sli~ne stvari, samo shva-
}ene ozbiljno, ~ine uobi~ajeno herojstvo „uzornih“ lju-
di i o njima bi se mogao pisati roman u nastavcima na
temu vrline.
Moralno savr{enstvo, kao svako savr{enstvo,
sportska je vrlina, ne{to {to se rasko{no dodaje onom
neophodnom i preko potrebnom. Otuda, kao i u sva-
kom sportu, moralno savr{enstvo treba da sadr`i zrno
ironije i da sebe do`ivljava bez ikakve patetike. Puka
moralna ispravnost je ne{to ~ime je besmisleno baviti
se, jer predstavlja minimum zahteva. Ali savr{enstvo
niko od nas ne zahteva; mi ga sebi name}emo ili mu te-
`imo apsolutno slobodnim izborom na{e volje i, ne-
sumnjivo, zato {to nam to pri~injava zadovoljstvo. Sto-
ga ~ovek koji je u ne~emu savr{en u`iva da ponekad
odstupi od vlastitih na~ela i, da tako ka`emo, padne u
greh. Ne{to sasvim drugo je idolopoklonstvo prema
njima, kao da ona u svojoj biti nose apsolutnu vrednost
te su sama po sebi neophodna. Na~elo savr{enstva je
vredno jednostavno kao cilj u trci. Va`no je tr~ati ka
njemu, no onaj ko do njega ne stigne ne}e zbog toga bi-
ti ni ubijen, niti osramo}en.
Kada je tiranin Sirakuze naredio da mu i{ibaju sina
zato {to je suvi{e dobro svirao flautu, postupio je ona-
ko kako je trebalo da postupi. Jer samo neko kome je to
zanimanje mo`e besprekorno da svira flautu, a zanima-
nje flautiste ne prili~i prin~evom sinu. Tako|e je nedo-
pustivo da se od uzornosti i vrline napravi profesija.
Zato mudar ~ovek u`iva da s vremena na vreme poga-
zi na~ela koja je sam sebi nametnuo, u`iva da naru{i
svoju istinsku uzornost kako bi na~inio kratak predah
izme|u vlastitog `ivota i apstraktnog savr{enstva koje
mu je cilj. Na{e `ivljenje ne treba da bude paradigma,
ve} spokojno proticanje izme|u modela, `ivljenje koje
nas pribli`ava njima i istovremeno ih otmeno zaobilazi.
Otprilike onako kako je Ni~e definisao dobru prozu:
ona se ve~ito stvara po ugledu na stih, i skoro da se na
tren sa njim prepli}e, da bi mu ipak na kraju, u prelom-
nom trenutku, tiho utekla na prstima.
Skica Salome
0 1
U morfologiji `enskog bi}a mo`da ne postoje ~ud-
niji likovi od Judite i Salome, dveju dvoglavih `ena, bu-
du}i da svaka od njih ima dve glave: svoju i onu odse-
~enu.
Zanimljivo je da se unutar svake vrste stvarnosti
pojavljuju ekstremni slu~ajevi kojima ta vrsta kao da
negira samu sebe pretvaraju}i se u svoju suprotnost.
Re~ je o grani~nim prirodama koje, mogli bismo re}i,
istovremeno pripadaju i jednom i drugom susednom
carstvu, poput izvesnih `ivotinja koje se skoro mogu
smatrati biljkama, ili nekih hemijskih supstanci koje su
na granici `ive plazme. U njima je prisutna tipi~na gre-
{ka svojstvena svemu {to predstavlja krajnost i eks-
trem; tako se ne zna pouzdano da li profil tela, oivi~en
linijom njihove konture, pripada telima ili okolnom pro-
storu koji ih okru`uje i obavija.
Bri`ljivo usmeravana meditacija, koja se ne bi na-
sukavala na hridi anegdota niti na sofisti~ku kazuistiku,
otkrila bi nam su{tinu `enstvenosti u ~injenici da se
jedno bi}e ose}a potpuno ispunjenim samo onda kada
se celokupnom li~no{}u predaje drugoj osobi. Sve
ostalo {to `ena ~ini ili {to ona jeste samo je njeno do-
punsko i drugorazredno obele`je. Toj ~udesnoj pojavi
mu`evnost se suprotstavlja svojim prainstinktom koji
podsti~e na osvajanje druge osobe. Postoji, dakle, jed-
na prestabilirana harmonija izme|u mu{karca i `ene;
za nju, `ivot je predavanje; za njega, `ivot je osvajanje,
i oba ova predznaka }e se, upravo zato {to su suprotna,
savr{eno poravnati.
Sukob izbija kada se u prainstinktu mu{karca i `e-
ne pojave odstupanja i interferencije. Jer pogre{no je
pretpostaviti da su konkretan mu{karac i konkretna
`ena uvek i zaista to u potpunom i ~istom obliku. Pode-
la ljudskih bi}a na mu{karce i `ene je, o~igledno, ne-
precizna; stvarnost nas upoznaje sa silnim gradacijama
izme|u jednog i drugog termina. Biologija nam ukazu-
je da telesna seksualnost toliko neodlu~no lebdi iznad
zametka da bi eksperimentalno bilo mogu}e podvrgnu-
ti ga promeni pola. Svaka `iva jedinka predstavlja oso-
benu jedna~inu u kojoj u~estvuju oba pola, i najte`e je
prona}i bi}e koje bi oli~avalo „mu{karca od glave do
pete“ ili „`enu od glave do pete“. To {to se de{ava sa
telesnom seksualno{}u jo{ je o~iglednije u sferi psiho-
lo{ke seksualnosti. Mu{ki i `enski princip, Jin i Jang
kod kineskih mislilaca, kao da se uvek iznova nadme-
}u u svakoj du{i da bi na kraju dali razli~ite obrasce
kompromisa koji predstavljaju razne tipove mu{karaca
i `ena.
Tako su Judita i Saloma dva u najve}oj meri iznena-
|uju}a varijeteta `enskog tipa, budu}i da predstavljaju
najkontradiktorniji slu~aj: `enu grabljivicu.
Po{to je uzaludna `elja da se sa`eto i podjednako
govori i o jednom i o drugom liku, prinu|en sam da se
ograni~im tek na kroki prikaz Salome.
Biljka Saloma ni~e samo u vrhovima dru{tva. @ive-
la je nekad davno u Palestini jedna razma`ena i dokona
princeza, a danas bi ona mogla biti k}i nekog bankara
ili petrolejskog magnata. Presudno je to da je njeno
vaspitanje, u ambijentu neograni~ene mo}i i samovo-
lje, izbrisalo u njenom duhu dinami~ku liniju {to raz-
dvaja stvarnost od uobrazilje. Sve njene `elje uvek su
bile zadovoljene a ono {to joj ne bi bilo po volji, bilo bi
odstranjivano iz njene okoline. Su{tinski podatak iz le-
gende o Salomi, klju~ njenog psiholo{kog mehanizma
krije se u ~injenici da joj se ispunjavaju svi prohtevi.
Budu}i da je za nju `elja isto {to i ostvarenje, u njenoj
du{i su zakr`ljali svi oni mehanizmi koje mi ostali obi~-
no primenjujemo kako bismo ispunili na{e `elje. Tako
}e se na kraju te neuposlene energije sru~iti na turbi-
nu same `elje, pretvaraju}i Salomu u ~udesnu fabriku
~e`nje, uobrazilje, ma{te. Ve} to je znak izopa~ene
`enstvenosti. Jer `ena, po svojoj prirodi, manje uo-
0 1
bra`ava i ma{ta nego mu{karac te se, zahvaljuju}i
tome, lak{e prilago|ava sudbini koja joj je predodre-
|ena. Za mu{karca je predmet `elje obi~no ne{to {to
je tvorevina uobrazilje, {to prethodi stvarnosti; za `e-
nu, naprotiv, ne{to {to pronalazi u svetu stvarnosti.
Tako se, na erotskom planu, ~esto doga|a da mu{ka-
rac a priori, kao [atobrijan, stvori fantôme d’amour19,
nestvarnu sliku `ene kojoj posve}uje sav svoj zanos.
Kod `ene se to izuzetno retko doga|a, i to ne slu~aj-
no, ve} upravo zbog oskudice uobrazilje {to karakte-
ri{e `ensku psihu.
Saloma je ma{tar poput mu{karca, i kako je taj svet
njene uobrazilje najstvarniji i najvredniji deo njenog `i-
vota, on }e sa`eti njenu `enstvenost u izvitoperenu
mu`evnost. Dodajte tome upornost kojom legenda alu-
dira na njeno neoskrnavljeno devi~anstvo. Preteriva-
nje sa telesnim devi~anstvom, nemoderna opsesija da
se produ`i devoja{tvo, obi~no se kod `ene povezuje sa
mu{kim karakterom. Malarme je, o{trovido pretposta-
vljaju}i, Salomu smatrao frigidnom. Njeno telo, tamno-
puto i gipko, satkano od finih akrobatskih mi{i}a – dok
Saloma ple{e – svetluca opto~eno dragim kamenjem i
plemenitim metalima, budi u nama sliku „neobljublje-
nog gmizavca“.
Saloma ne bi bila `ena kada ne bi imala potrebu da
se preda drugome; ali `ena puna ma{te i frigidna, pre-
daje se utvari, vlastitom snu. Tako sva njena `enstve-
nost nestaje u dimenziji uobrazilje.
Me|utim, Saloma }e kona~no, uz pomo} svoje lju-
bavne himere, otkriti rastojanje od stvarnosti do ma-
{te. Mo}ni tetrarh ne mo`e i{tancovati mu{karca koji
bi odgovarao slici {to se uvrtela u tu odva`nu glavicu.
Ova se pri~a, uvek ista, iznova ponavlja: svaka Saloma,
iako okru`ena izobiljem, tegli svoj mrzovoljni, otu`ni i,
u su{tini, gor~inom natopljen `ivot. Nedostaje joj ~vr-
sto tle na koje bi mogla iskrcati svoj svet utvara i, po-
put modiskinje {to isprobava haljine na kroja~koj lutki, mu{karac obi~no koristi da bi okolini nametnuo svoju
tako i ona, na mu{karcima koji kraj nje prolaze, ispitu- volju. Eto za{to ta `ena, umesto da kao druge u svojim
je nestvarne konture svoga sna. rukama nosi buket ljiljana, me|u svojim dugim, mer-
Jednog prekrasnog dana Saloma je, ipak, poverova- mernim prstima dr`i odrubljenu glavu. Ta glava je njen
la da je na ovom svetu prona{la otelotvorenje svojih dragoceni, `ivotni plen. Ritmi~kim korakom, uz uvija-
snova. Ne pitajmo sada za{to. Mo`da je re~ samo o jed- nje tela, gavranovskog hebrejskog lica, promi~e kroz
nom quid pro quo: podudarnost njenog uzora sa tim ~o- legendu, dok joj iznad uko~ene glave i staklastih o~iju
vekom od krvi i mesa po imenu Jovan Krstitelj potpu- izviruje du{a, narogu{ena poput jastreba ili sokola,
no je negativna. On je nalik njenom idealu samo po to- spremna za napad...
me {to je razli~it od ostalih mu{karaca. Salome su No pri~a je isuvi{e zamr{ena i op{irna da bih je ov-
uvek u potrazi isklju~ivo za mu{karcem koji mora da de mogao ispri~ati celu. Pri~a o tragi~nom flertu izme-
bude toliko razli~it od ostalih, te skoro da pripada ne- |u Salome, princeze, i Jovana Krstitelja, intelektualca.
kom novom, nepoznatom polu – jo{ jedan pokazatelj
deformisane `enstvenosti. Krstitelj je kosmat i ushi-
}en; njegov glas se ori pustinjom dok propoveda religi-
ju vodoisceljenja. Saloma nije mogla gore pro}i; Jovan
Krstitelj je ~ovek ideja, homo religiosus: su{ta suprot-
nost Don Huanu koji je homme à femmes20.
Tragedija }e neizbe`no prasnuti, poput eksplozivne
hemijske reakcije.
Saloma voli svoju utvaru; predaje se njoj, a ne Jo-
vanu Krstitelju. On joj je tek puko sredstvo kojim ote-
lotvoruje sopstveno privi|enje. Saloma ne ose}a potre-
bu da voli tog kosmatog ~oveka, ve} pre glad za njego- Pismo mladom Argentincu
vom ljubavlju. Upravo ju je njena mu`evnost nu`no do-
vela dotle da u erotski odnos ulazi pona{aju}i se kao koji studira filosofiju
mu{karac. Jer mu{karac ljubav do`ivljava prvenstveno
kao silovitu `udnju da bude voljen, dok je `eni najva-
`nije da ose}a vlastitu ljubav, toplo strujanje koje iz
njenog bi}a zra~i ka voljenom i neodoljivo je vu~e ka
njemu. Potrebu da bude voljena ona ose}a samo kao
posledicu, ona je u pozadini. Normalna `ena, ne zabo-
ravite, sasvim je suprotna grabljivici {to se baca na
plen; ona je plen koji se baca pred grabljivicu.
Saloma ne voli Jovana Krstitelja, ona ima potrebu Veoma me je obradovalo va{e pismo, dragi prijate-
da on nju voli, da ona njega osvoji; povinuju}i se toj lju. Nalazim u njemu ne{to {to je neuobi~ajeno prepo-
mu{koj `elji, obru{i}e se na njega svim silama koje znati kod mladog ~oveka, a posebno kod mladog Ar-

0 1
gentinca. Pitate me o nekim stvarima dopu{taju}i mo-
gu}nost da su vam nepoznate. Ta pora neznanja koju
ostavljate otvorenom u blistavoj sferi va{eg duha,
spas}e vas. Kroz nju }e prodreti jedno nadmo}no zna-
nje. Verujte mi: ni{ta nije tako plodotvorno kao nezna-
nje svesno sebe. Od Platona pa sve do danas najbri-
ljantniji mislioci nisu na{li bolju definiciju znanja od na-
slova koji je veliki Kuzanski dao jednom svom delu: De
docta ignorantia21. Znanje je, prevashodno i iznad sve-
ga, u~eno neznanje. Iz jednostavnog razloga {to su re-
{enja, kada znamo da znamo, u svakom smislu ne{to
drugorazredno u odnosu na probleme. Ukoliko se ne-
ma jasna predstava o problemima, mo`e se pogre{no
pristupiti njihovom re{avanju. Sem toga, ma koliko da
su re{enja izvesna, njihova nespornost zavisi od izve-
snosti problema. Dakle, shvatiti neki problem zna~i
uo~iti pred sobom konkretno postojanje ne~ega {to ne
znamo {ta je; stoga je to znanje o sopstvenom nezna-
nju. Ko strasno ne ose}a tu `ivu ranu, tu {upljinu koju
problem dubi u nama, sokratovski u`itak u konkretnom
neznanju, nesposoban je za intelektualno ve`banje.
Nikada nisam tajio da sam pro`et ve}im o~ekivanji-
ma od argentinske mladosti nego od {panske. Kako je
ovom mom predose}anju ukazana po~ast da bude ras-
trubljeno na sve strane, pristajem da ga ukratko defini-
{em u `elji da ne budem pogre{no shva}en. Sve
postojanije prijateljstvo izme|u odre|enih grupa ar-
gentinske omladine i moga dela primorava me da im sa
predumi{ljajem pohrlim te iska`em pa`nju, kao {to mi
name}e i odre|eni obzir, ali i iskrenost.
Utisak koji ostavlja jedna nova generacija povoljan
je u potpunosti samo ukoliko nam ona uliva nadu i po-
verenje. Argentinska mladost koju poznajem nadahnju-
je me – za{to to ne re}i? – vi{e nadom nego povere-
njem. Nemogu}e je u~initi i{ta va`no na svetu ukoliko
se ne objedini slede}i par vrlina: snaga i disciplina. No-
0 1
va generacija ima zavidnu koli~inu `ivotne snage, {to je
prvi uslov svakog istorijskog poduhvata; zato pola`em
nade u nju. Ali istovremeno strahujem da je u potpuno-
sti li{ena unutra{nje discipline – bez koje se snaga to-
pi i isparava; zato nemam poverenja u nju. Nije dovolj-
na radoznalost da bi se krenulo u susret stvarima; neo-
phodna je i sna`na umna strogost kako bismo zagospo-
darili njima.
U ~asopisima i knjigama za mlade, koji mi sti`u iz
Argentine, otkrivam – ~ast izuzecima – previ{e emfa-
ze i premalo jasnosti. Kako verovati emfati~nim ljudi-
ma? Ni{ta nije toliko preko potrebno Ju`noj Americi
kao gu{enje emfaze u svim sferama. Mora se krenuti
ka stvarima, mora se krenuti ka stvarima, bez odlaga-
nja. Ju`noamerikanac je, dragi prijatelju – iz razloga ko-
je sada nisam u prilici da izlo`im – sklon narcizmu i
onome {to vi nazivate „paradom“. Kada posmatra stva-
ri, ne zadr`ava pogled na njima, ve} nastoji da ih upo-
trebi poput ogledala u kojem tra`i sopstveni odraz.
Otuda, umesto da prodre u njihovu unutra{njost, skoro
uvek ostaje na njihovoj povr{ini, opsednut `eljom da
prika`e sebe i svoje plasti~ne poze. Ali nauka i knji`ev-
nost ne o~ekuju da poziramo pred stvarima, ve} da
mahnito grunemo u njihovu unutra{njost vo|eni mu-
{kom gla|u za prodiranjem.
U vama preovladava osetljivost u odnosu na ja-
snost i ukoliko to ne promenite, u intelektualnoj sferi
– jedinoj na koju se osvr}em – u celini }ete zavisiti od
Evrope. Budu}i da ste osetljivi, svaka plodotvorna i
blagodatna ideja koja se za~ne u Evropi protre{}e, `e-
leli vi to ili ne, fini prijemnik va{eg organizma; ali, ka-
da potom budete po`eleli da reagujete na primljenu
ideju – da je podvrgnete proceni, opovrgavanju, vred-
novanju i su~eljavanju sa nekom drugom – otkri}ete u
sebi tu podlo`nost impresijama, tu neodre|enost – na-
zovimo je pravim imenom – nedostatak jasnog, sigur-
nog u sebe, pouzdanog kriterijuma koji se sti~e samo
strogom disciplinom.
Uvek me je zbunjivao nesklad koji obi~no postoji
kod Ju`noamerikanca, nesklad izme|u njegove ~esto
sjajne inteligencije i nemo}i za mise au point22, da ima
kriterijum. Mo`da u trenucima li~ne iskrenosti svaki
pravi ju`noameri~ki intelektualac opa`a tu ~udnu, ta-
janstvenu pojavu nezadovoljavaju}eg nivoa vlastitog
kriterijuma. Kolika god da je njegova emfaza ka spolja-
{njem – emfaza koja se ponekad uzdi`e do nadmenosti
– trezor nepotkupljivog koji svaki ~ovek nosi duboko u
sebi opominje ga da ne bude preterano siguran u sebe
pri slo`enom upravljanju idejama. Zbog ~ega je to tako?
Usudio bih se da pru`im obja{njenje, ali bi me ono pri-
moralo da u|em u pomalo zamr{ena pitanja etni~ke
psihologije. Bilo bi neophodno suprotstaviti se tradici-
onalnom shvatanju koje pretpostavlja da su ljudske du-
{e manje ili vi{e istovetne u svim vremenima – bez ve-
}ih razlika sem sadr`ajnih – i previ|a da su ponekad, po
svojoj strukturi (anatomski i fiziolo{ki), potpuno razli-
~ite. Sem toga, o nekim temama valja raspravljati samo
u okru`enju odabrane manjine i ne potezati ih kada
preti opasnost da budu pogre{no shva}ene. Kona~no,
vi i sami mo`ete sebi do~arati nameravano obja{njenje
usredsre|uju}i se na ~injenicu da bi argentinsku ose-
tljivost, ovu ve} preterano razvijenu funkciju, budu}i
da pripada skupu opa`ajnih funkcija, trebalo lokalizova-
ti u perifernoj zoni psihe, dok operisanje kriterijumom,
jo{ uvek nepotpuno razvijeno (ponavljam, isklju~ivo u
sferi nauke i knji`evnosti), predstavlja poduhvat usme-
ren od unutra{njeg ka spolja{njem koji napada najin-
timnije, centralne zone svesti.
To bi zna~ilo da je novoj generaciji, kako bi upotpu-
nila svoje veli~anstvene sposobnosti, neophodna stro-
ga unutra{nja disciplina. Voleo bih da vidim kod tih
mladih ljudi odlu~an zahtev za njom. Ali doga|a se da
0 1
vidim suprotno: nestrpljivu `elju da reformi{u Svet,
Dru{tvo, Dr`avu, Univerzitet – sve ono {to pripada
spolja{njem, a da prethodno ne reformi{u i duboko iz-
nutra ne obnove svoju li~nost. Po tom pitanju nikada
ne}u paktirati sa vama i bi}u nepopustljiv. Sve {to, smi-
{ljeno ili ne, podsti~e mlade ljude da napuste veli~an-
stven kosmi~ki sport oli~en mlado{}u i udalje se od
njega kako bi se bavili takozvanim „ozbiljnim“ stvari-
ma – politikom, reformom sveta – {tetno je. Neka bu-
du sve te stvari „ozbiljne“ koliko god ho}ete, ali svako
ko je ~vrsto ube|en da je ono {to je „ozbiljno“ istovre-
meno va`no i su{tinsko, rob je ~iste predrasude. Poli-
tika, reforma jednog neodre|enog formalnog zdanja
koje nazivamo Dr`avom, uvek je posledica prethodnih
verodostojno stvarala~kih delanja. Isto to mislim i o
bogatstvu. Stabilno i postojano bogatstvo je, naposlet-
ku, emanacija energi~nih du{a i jasnih umova. A ta
energija i jasno}a posti`u se samo jednostavnim sport-
skim treningom li{enim koristoljubivosti.
Uzmimo, pre svega, ~istu nauku, nauku kojoj nije
cilj nikakva prakti~na primena. Kolosalna ~injenica
nam skre}e pa`nju da je civilizacija koja je stekla naj-
ve}u materijalnu, prakti~nu prevlast nad svetom –
evropska – istovremeno bila i civilizacija najnerazu-
mljivije i najnestvarnije matematike. Anti~ki svet je
stvorio jedino slabu i nespretnu tehniku – koja je, po
mom uverenju, mo`da najkonkretniji uzro~nik njegove
propasti – jer nije negovao matematiku i razmi{ljanje
sa dovoljnom sportskom rado{}u. Recite mi {ta bi bilo
od na{e tehnike bez Dekartove analiti~ke geometrije i
bez Lajbnicovog calcul des infiniment petits23! U slede-
}em radu koji }e mi biti objavljen – Marta i Marija, ili
Rad i Sport – vide}ete kako su tokom istorije takozva-
ne „ozbiljne“ i korisne stvari bile samo bedna preliva-
nja, odba~eni vi{ak, ne{to poput bak{i{a koji je ~isto
sportsko nadmetanje ostavljalo za sobom.
 Umesto da pozivam mladog ~oveka u pateti~ne
podvige, uz la`no uzvi{en izraz lica, ja bih mu poru~io:
„Dragi moj prijatelju: nauka, umetnost, uklju~uju}i i
moral, nisu te{ke, sve{teni~ki ’ozbiljne’ stvari. U pita-
nju je puka igra. Tu igru, budu}i da nam nije dato da je
izbegnemo, mo`emo, a da se ne obrukamo, i lo{e odi-
grati ali, ~ak i kao nametnuta, ona uvek zahteva da da-
mo sve od sebe kako bismo je odigrali najbolje {to mo-
`emo. Upravo nedostatak spolja{nje ’ozbiljnosti’ – ona
nije neophodna – spontano je obdaruje strogom unu-
tra{njom ’ozbiljno{}u’. Recite mi zar je uop{te potreb-
no razmi{ljati o tome da li bi se infinitezimalni ra~un
mogao izmisliti iz ’ozbiljnih’ pobuda i pod prinudom, iz
nasu{ne potrebe i u ta~no odre|eno vreme? Dakle,
mladi prijatelju: vi lo{e igrate, ne znate da igrate i mo-
rate to da nau~ite.“
O~ekujem mnogo od argentinske intelektualne
mladosti, ali ima}u poverenja u nju samo kada vidim
njenu re{enost da se veoma ozbiljno posveti velikom
sportu – jasno}i uma.......................................................
Po ko zna koji put – a izvesno je pre glasova koji sa-
da, izvan [panije, nagove{tavaju ne{to sli~no – napo-
minjem da se istorija odvija u skladu sa velikim biolo-
{kim ritmovima u koje ubrajam i ritam `ivotnog doba.
„Postoje vremena mladi}a i vremena staraca“, rekao
sam u Temi na{eg doba. Na~in da se prepozna kojem `i-
votnom dobu pripada jedna epoha jeste da se utvrdi da
li ono ~ime se zanima i bavi, ono {to joj daje glavno
obele`je, ima „ozbiljan“ ili „veseo“ ton. Sve stvari na
svetu mogu se podeliti na ove dve vrste tonaliteta. Po-
stoje tu`ni i veseli pejza`i. I ta razlika u njihovoj izra-
`ajnoj nijansi ne poti~e, kako se obi~no misli, od puke
projekcije na{ih subjektivnih stanja na po prirodi neu-
tralni pejza`. Tu`an pejza` – neki olovnosivi i modri
klanci poput Somosjere, Pikerasa – sam po sebi je ta-
0 1
kav. I veseo ~ovek prime}uje naviru}u tugu kojom pej-
za` pritiska li~nost, ali ga uskiptalost njegove unutra-
{nje radosti {titi i ~ini imunim. Isto kao kada, po izla-
sku iz zagrejane prostorije, vatra akumulirana u na{em
telu spre~ava da u njega prodre spolja{nja hladno}a ko-
ju ose}amo, ne dozvoljava joj da pre|e „crtu“, da pre-
|e granicu na{e ko`e.
Jasno je da postoje „ozbiljne“ stvari, poput politike
i industrije, prava i ekonomije, ali one su ~isti formali-
zmi i samim tim tu`ne, sive, bez unutra{nje samodo-
voljnosti. Nesumnjiva je „ozbiljnost“ ~inovnika i ra~u-
novo|e; uop{teno govore}i, te`ina bur`uja odraz je
njegove zaokupljenosti ozbiljnim stvarima. Nasuprot
njima, nauka, naro~ito vrhunska nauka – filosofija,
smeje se i puca od radosti u Platonovim dijalozima pu-
nim graje {to li~i na |a~ku ciku. Nimalo iznena|uju}e
ukoliko se prisetimo da je filosofiju izmislila nekolicina
nasmejanih staraca u razgovoru sa mladi}ima koji su
izlaze}i iz gimnazije ~inili nesta{luke pred svojim vas-
pita~ima, odnosno „pedagozima“. Dominacija telesnog
sporta, prepunog mi{i}ave radosti, mo`da je nagove-
{taj budu}eg lica `ivota. Izgleda da se Evropa predaje
spasonosnoj detinjastosti. O toj temi bih jednog dana
`eleo potanko da pri~am, jer je smatram vrhunski va-
`nom. Duboko, instinktivno slutimo da je na{im starim
evropskim nacijama, posle etape tu`nog rada kojom je
vladala idiosinkrazija bur`uja i radnika, potrebna etapa
detinjastosti i mladala{tva. Jer je duh – ukoliko je uop-
{te mogu}e razdvojiti ga od krvi i mesa – uvek stariji
od tela, budu}i da predstavlja ostatak drevne duhovno-
sti. Za{to bi, stoga, bilo lo{e da nastupi doba koje bi da-
lo prednost telu radi uspostavljanja ravnote`e naru{e-
ne preteranim veli~anjem duha, vekovima unazad? Do-
ba oporavka Evrope. Svaki oporavak uga|a telu i uz to
svojstveno mu je ne{to, ne znam {ta, {to pripada sve-
tu ~arobne detinjastosti.

Nove starinske ku}e
Po madridskim ulicama svakoga dana zati~emo sve
ve}i broj „madridskih“ ku}a. I Sevilja je, verovatno, na
isti na~in preplavljena „seviljskim“ stilom. Pitam se da
li ova pojava predstavlja ohrabruju}u ili pora`avaju}u
~injenicu. Da bi se dobio odgovor, trebalo bi u}i u sr`
stvari. A sr` je u glavi vlasnika ili arhitekte koji je nau-
mio da sagradi novu starinsku ku}u.
Nova starinska ku}a!... Evo izraza za kojim nisam
tragao. Spontano je do{ao pod pero, poput psa kojeg
mahinalni pokret na{e ruke poziva da nam se prostre
pred nogama. Vrlo rado bih ga dr`ao podalje od ~itaoca
do kraja teksta kako on ne bi saznao moj stav o pitanju
koje }u razmatrati. Ali vi{e nema leka; ovaj izraz preu-
ranjeno otkriva {krtu naklonost koju gajim ne prema
„madridskoj“ ili „seviljskoj“ ku}i, ve} prema stanju du-
0 1
ha koji }e 1926. sagraditi ku}u iz XVII ili XVIII veka.
Ukoliko analiziramo duhovno stanje onoga ko izvo-
di takav performans, otkri}emo slede}e ~inioce:
Prvo. @elju da se sagradi ne obi~na, ve} ku}a sa sti-
lom. Ovo je jedina hvale vredna komponenta koju nala-
zim u nadahnu}u tih graditelja ruina i proizvo|a~a sta-
rina. Do pre nekoliko godina u Madridu su se podizale
samo jednostavne ku}e, bedne stambene zgrade, i nije
se iskazala ni najmanja po`rtvovanost u postizanju
eventualne privla~nosti oblika. Tri generacije [panaca
ispoljavale su najodlu~nije poricanje stila. Da se to od-
bacivanje svake lepote povinovalo nekom pozitivnom
na~elu – kao kod kvekera24 koji odbija svako slu`enje
estetici, jer mu se ~ini nemoralnim – ogoljenost zgra-
da bi se pretvorila, protivno nameri, u novu i neo~eki-
vanu privla~nost, te bi neizbe`no predstavljala stil. Ve-
oma plemenita supstanca lepote ne tra`i od nas da je
smi{ljeno i poimence zahtevamo; dovoljno je da ne bu-
demo licemerni, odnosno da po{tujemo vlastiti `ivot
daju}i mu bilo kakav iskren i disciplinovan smer, pa da
on automatski bude ispunjen stilom, obojen lepotom.
Ove nove ku}e iz XVII i XVIII veka, kojima je sada
Madrid preplavljen, najavljuju da {panski `ivot polako
zadobija smer i povinuje se disciplini. Njihovi graditelji
prinose `rtvu uzvi{enoj lepoti; ~ine gest `rtvenog pro-
livanja vina kada se odasipa neznatna koli~ina vlastitih
dobara u ~ast bo`anske sile. I lepota, nesumnjivo, sadr-
`i ne{to bo`ansko. Bar slede}a dva atributa: onostrana
je i problemati~na je.
Drugo. U trenutku kada je graditelj osetio glad za
stilom, neposredan i logi~an korak bio bi da je utoli ta-
ko {to }e ga stvoriti. Me|utim, graditeljeva senzibil-
nost klizi panoramom minule umetnosti koja ~uva ve}
stvorene stilove, pa od svih njih bira jedan. ^ini mi se
da takvo pona{anje povla~i za sobom niz korenitih gre-
{aka. Pobroja}u neke: a) On zaboravlja da je umetnost
uvek stvaranje, a ne odabiranje ve} stvorenog. Stvara-
nje, ne samo umetnika tvorca ve} i pa`ljivog promatra-
~a. Jedna glupava estetika navikla nas je da re~ju umet-
nik nazivamo onoga ko izra|uje delo, kao da onaj ko u
njemu istinski u`iva ne bi tako|e to morao biti. Stvara-
nje i prijem dela su u umetnosti recipro~ne operacije.
b) Taj zaborav je porodio ideju da se me|u stilovima
mo`e izabrati jedan, kao {to se bira {e{ir u {e{ird`ini-
ci, ideju koja pretpostavlja postojanje nekakve esteti~-
ke samovolje, {to je nespojivo sa dostojanstvom i je-
dinstvenom su{tinom umetnosti. Zato je ona potvrda i
eho ve} pomenutog zaborava. Kad bi se imalo na umu
da „osetiti“ umetnost tako|e predstavlja oblik stvara-
la{tva, onda se ne bi mogla olako podvesti pod ukus po-
stoje}a razuzdanost stvarala~kog izra`avanja, jer „o
ukusima ne vredi raspravljati“. Stil koji stvara svaka
epoha, i u okviru nje svaki umetnik, ne ispoljava se kao
posledica izbora, a pogotovo ne hirovitog izbora. On je
jedinstven plod, predodre|en i neminovan, koji zavisi
od bi}a epohe i bi}a njom pro`etog pojedinca. Stoga
sledi da: c) Svaka epoha mora imati svoj izvorni stil i on
nikada ne mo`e biti stil neke druge epohe. ^ovek koji
ima verodostojnu esteti~ku osetljivost opire se da je-
dan minuli stil oseti svojim; isto tako se opire da pri-
hvati, osim ako ne umi{lja da usvaja, ne~ije tu|e dete
kao svoje. Usvajanje je ironi~no, metafori~ko, lukavo
smi{ljeno o~instvo. Usvojitelj je „kao“ otac. Na{a na-
klonost ka bilo kom pro{lom stilu jedino mo`e biti iro-
ni~na. Oblik te ironije prili~no je razli~it. Recimo, gle-
dano iz ugla danas vladaju}eg stila, vi{e nam se dopa-
daju oni negda{nji stilovi koji su mu nagla{eno sli~ni.
No istovremeno prime}ujemo da je takva sli~nost na-
dasve apstraktna i pristrasna. Anti~ki stil, iako najsrod-
niji modernom, ima izvesna svojstva strana dana{njem
vremenu. Stoga mu na{a naklonost daruje samo polu-
prisustvo, izmi{ljenu aktuelnost koja, kona~no, poti~e
0 1
od moderne umetnosti. d) Mnogi su uvereni da ta ne-
pristrasnost spram stilova, ta duhovna sloboda {to do-
pu{ta u`ivanje u bilo kojem, ozna~ava nadmo}nu vrli-
nu, mada upravo ona svedo~i o zakr`ljaloj osetljivosti
koja ne opa`a su{tinske razlike me|u njima. [to je ne-
ko bi}e istan~anije i savr{enije, manje je njegovo ose-
}anje slobode u `ivotu, a ve}e ose}anje nu`nosti da se
povinuje jasno odre|enoj putanji i sudbini. ^injenica je
da onaj ko podjednako slu`i dvema razli~itim stvarima,
ne slu`i ~asno ni jednoj ni drugoj. Isto je i sa ~ovekom
koji misli da podjednako u`iva u opre~nim stilovima;
on, zapravo, ne opa`a finu strukturu nijednog.
Nepristrasnost ima smisla isklju~ivo kada delo
smestimo u pro{lost da bismo ga pa`ljivo osmotrili du-
bokim, hladnim i istorijskim pogledom. Nepristrasni
smo prema mrtvima: prema slikarima Altamire, prema
\otu, prema Ticijanu, prema Velaskezu; ali ne prema
Suloagi25 ili prema Pikasu.
Nepristrasnost predstavlja drugi oblik ironije. Ne-
dovoljno je zapa`ena rasprostranjenost ironije u na{em
`ivotu, mo`da zato {to o njoj imamo sku~enu ideju.
Uvek se ironi~no ophodimo prema nekoj stvari, ma ko-
joj sferi ona pripadala, ~im nas ona ne doti~e niti je u
sprezi sa su{tinskim jezgrom na{e li~nosti. Na{e „ja“
koje tada uspostavlja odnos sa njom – da bi je proceni-
lo, po{tovalo, volelo ili osudilo – ne predstavlja onu
krajnju ta~ku, poslednji oslonac preostalog dela na{e
li~nosti, ve} jedno manje ili vi{e la`no „ja“ koje ad hoc
upu}ujemo na specijalni zadatak: da se pozabavi objek-
tom. @ivljenjem u dru{tvu obi~no zatomljujemo posre-
dovanje na{eg verodostojnog „ja“ tako {to ovla{}ujemo
nekakvo dru{tveno „ja“ – mi smo autori tog izuma – da
upravlja na{im re~ima i delima; zato ga sme{tamo na
samu periferiju na{eg bi}a, kako bi se posredstvom
„konvencionalizama“ povezalo sa dru{tvenim „ja“ lju-
di sa kojima se susre}emo.
 I u „istorijskom“ vi|enju jednog umetni~kog dela nam je du`nost, nadahnuta po{tovanjem prema sebi, da
tako|e deluje to la`no, relativno bestrasno, mlako i pu- poku{amo prona}i lepotu polaze}i od dana{njih potre-
no obzira „ja“. ba i formi. I bolje je proma{iti slu`e}i tom stremljenju
Tre}i oblik ironi~nog odnosa prema pro{lim stilovi- nego posti}i pun pogodak zahvaljuju}i banalnoj odluci
ma je onaj koji nadahnjuje na{u slabost prema „antikvi- da se opona{a neki stari stil.
tetima“. Ne unosimo – ne bismo „smeli“ da unesemo, Niko ne bi iza{ao na ulicu odeven poput Felipea
ukoliko ta~no shvatamo {ta se u nama de{ava – ne uno- IV. Napravio bi od vlastitog `ivota i samog sebe jadnu
simo, velim, „ozbiljno“ fotelju Luj XV u na{ stan. Dr`i- maskaradu. Onda, u ~emu je razlika izme|u izlaska na
mo je tu poput nekog ~udovi{nog, rundavog psa: kao ulicu u takvoj ode}i i `ivota u novoj starinskoj ku}i?
duhovit apsurd, kao neobi~nu figuru, upravo zbog nje- Ku}a je, kako ka`u arapski nomadi za svoj {ator, ruho
ne savr{ene nepovezanosti sa na{im stvarnim `ivo- porodice.
tom. Uloga antikvarnice analogna je ulozi zverinjaka.
Na{ esteti~ki stav prema starinskom politiranom se-
kreteru ne razlikuje se mnogo, u su{tinskom smislu,
od na{eg `ivotnog stava prema `irafi.
Jedna od neophodnih i prirodnih sposobnosti `ivog
organizma je lu~enje – nazovimo to tako – izmi{ljotina,
poput dru{tvenog „ja“ o kojem sam ve} govorio. Ali
doga|a se da je mnoge ljude progutala pozama{na koli-
~ina sopstvenih la`i. (Naj~e{}e sre}emo osobe kojima
je potpuno zagospodario dru{tveni „konvencionali-
zam“.) Time se obja{njava potreba da se neki salon iz
XX veka mo`e „ozbiljno“ opremiti name{tajem iz
XVIII veka. Umesto neposrednog i istinskog po{tova-
nja, ironi~no po{tujemo davna{nji stil.
Tre}e. Graditelju „madridskih“ ku}a presudno na-
dahnu}e naj~e{}e poti~e iz pobude koja ne pripada sfe-
ri estetike. ^uo sam kako se govori da postoje „nacio-
nalni“ ili rasni stilovi i da je na{a „du`nost“ da ostane-
mo verni ~istokrvnoj „tradiciji“. Sve u svemu: ulivamo
se u ve~nu temu „nacionalizma“. To osetljivo pitanje
valjalo bi posebno razmatrati, kad tad.
Danas zaista nisam `eleo ni{ta drugo sem da do-
|em, i da to ima nekog smisla za ~itaoca, do slede}e
imperativne formule.
Prilikom opremanja stana ili gradnje ku}e `ivotna

0 1
0 1
 Kada nema radosti

Kada nema radosti, du{a se povla~i u skroviti kutak

na{eg bi}a i od njega pravi svoju jazbinu. S vremena na
vreme tu`no zacvili ili poka`e zube svemu {to promi~e
pokraj nje. I ~ini nam se da sve `ivo putuje skrhano pod
teretom sopstvene sudbine, bez imalo snage da zaple-
{e s njim na ramenima. @ivot nam pru`a panoramu
sveop{teg ropstva. Ni treperavo drvo, ni planinski ve-
nac koji se talasasto utapa u svoju bol, ni stari spome-
nik {to uzaludno istrajava u zahtevu da mu se dive, ni
~ovek koji, bilo kuda da se uputio, uvek ima gr~ na licu
kao da savladava uzbrdicu – ni{ta i niko ne ispoljava ve-
}u `ivotnost od one strogo potrebne da nam nahrani
bol i podr`i bezna|e.
Kada nema radosti, ube|eni smo da smo do{li do
stra{nog otkri}a. Ukoliko nedostatak radosti poti~e od
fizi~kog bola, sa ~udnom o~igledno{}u opa`amo crnu li-
niju koja oivi~ava svako bi}e i zatvara ga u sebe, bez
prozora ka spolja{njem svetu, kako bi rekao Lajbnic, ali
i bez beskraja koji je ovaj zadovoljni ~ovek stavio unu-
tar svake jedinke. Pomo}u bola, kao pomo}u mikrosko-
pa, dolazimo do otkri}a o sveop{toj usamljenosti.
A kako se dra` i radost i bogatstvo stvari sastoje u
njihovim bezbrojnim odsjajima koje me|usobno prela-
maju i upijaju – kao da sve zajedno ple{u sardanu26 –
sumnja u su{tinsku usamljenost sveta usporava mu
puls. Gase se odbljesci {to su svetlucali na njegovim

0 1
bokovima; ni{ta ne zvoni niti odzvanja; usta su nema,
u{i gluve, a vazduh iznutra kao paralizovan, nemo}an
da zatreperi. Sve uokolo je fantazmagorija, nestvarna
svetkovina svetlosti zarobljene na tren iznad gustih
ve~ernjih oblaka – mislimo. I skoro da, u nedostatku
radosti, u`ivamo da se pogledom damo u potragu za
povijenim, skrhanim ple}ima svega `ivog {to sledi svoj
usamljeni~ki put. Pa slutimo kako svuda postoji neki
skriveni nerv i da se neko silno zabavlja ubadaju}i ga
ritmi~ki. U zvezdi, u morskom valu, u ~ovekovom sr-
cu, jednoli~no dobuje neiscrpan bol...

0 1
 Srce i glava
Tokom pro{log veka gigantski je pro{irena periferi-
ja `ivota. Pro{irena i dovedena do savr{enstva: znamo
mnogo novih stvari, posedujemo ~udesnu materijalnu i
dru{tvenu tehniku. Zbir ~injenica, podataka o svetu ko-
jim barata um prose~nog ~oveka, narastao je basno-
slovno. Ta~no, ta~no. Kultura je napredovala, ka`e se.
Neta~no, neta~no. Ne kultura, ve} samo jedna njena di-
menzija, intelektualna kultura. I dok je ona o~igledno
napredovala – nauke, podaci, znanja o svetu su nagomi-
lani, a tehnika kojom ovladavamo materijom postala
blistava – u potpunosti je zanemareno negovanje dru-
gih sfera ljudskog bi}a, onih koje ne pripadaju intelek-
tu, glavi; nadasve, prepu{teno je stihiji srce koje, uga-
slo i bez discipline, pluta licem `ivota. Intelektualni na-
predak pratilo je emotivno nazadovanje; kulturu glave,
nekultura srca. Ve} i ~injenica da se re~ „kultura“ od-
nosi samo na sferu intelektualnog obelodanjuje po~i-
njenu gre{ku. Naime, potrebno je skrenuti pa`nju da je
tu re~, koju su Nemci veoma koristili u svojim delima,
prvi put upotrebio jedan [panac, Luis Vives, a on je taj
izraz, cultura animi, odabrao da bi njime prvenstveno
ozna~io negovanje srca. Ovaj detalj zavre|uje utoliko
ve}e po{tovanje ako znamo da je u Vivesovo doba, u
renesansi, potpuno vladao intelektualizam: sve dobro
se o~ekivalo od glave. Danas pak polako naslu}ujemo
da to nije istina, da se u veoma konkretnom i strogom
0 1
zna~enju koren glave nalazi u srcu. Zbog toga je apso-
lutno pogubna neravnote`a u `ivotu dana{njeg Evro-
pljanina, neravnote`a izme|u napredovanja u oblasti
intelekta i nazadovanja u emotivnom obrazovanju. Dok
se ne postigne ravnote`a izme|u obe ove ~ovekove
mo}i, sve dok pronicljivo razmi{ljanje ne po~nu da po-
dr`avaju i obezbe|uju ne`na ose}anja, kultura }e biti u
smrtnoj opasnosti. Slabost koja se ve} opa`a na sva-
kom koraku poti~e iz te bolesne neravnote`e. Zanimlji-
vo je podsetiti se da je jo{ pre jednog veka Ogist Kont
zapazio prve simptome te slabosti i o{trovido ih dijag-
nosticirao kao sr~ani poreme}aj; stoga je, u cilju izle~e-
nja tra`io, kako je on govorio, hitnu „organizaciju ili si-
stematizaciju ose}anja“.
Iznena|uje postojanost ~ovekovog uverenja da su
misli presudno jezgro njegovog bi}a. Da li je to ta~no?
Ukoliko bi nas neko primorao da se osamimo i suo~imo
sa jedinstvenim i su{tinskim sredi{tem na{e li~nosti,
da li bismo se tada susreli samo sa sopstvenim poima-
njem? Bilo gde da na~inimo rez u istoriji, zaista }e
uvek ispred nas iskrsnuti ~ovek koji se ~vrsto dr`i za
svoj intelekt, kao za vlastiti koren. Ukoliko se obrati-
mo starodrevnoj indijskoj mudrosti, prona}i }emo re-
~enice poput ovih iz Veda: „^ovek je ono {to su nje-
gove ideje. Delanje poslu{no sledi misao, poput to~ka
ko~ije koji sledi volovski papak.“ Ako na~inimo ogro-
man skok, ~ak do XVI veka, ~u}emo Dekarta koji iz-
nova ponavlja to isto: Que suis-je? Je ne suis qu’une
chose qui pense27. ^ovek, mislena trska, re}i }e potom,
barokno, Paskal.
I obrazlo`enje koje se nudi uvek je isto. Sve {to po-
stoji u nama, a nije znanje, pretpostavlja ga ili mu sle-
di. Ose}anja, ljubavi i mr`nje, htenje ili nehtenje, pret-
postavljaju prethodno saznanje o objektu. Kako se mo-
`e voleti ne{to nepoznato? Kako ga `eleti? Ignoti nu-
lla cupido. Nil volitum quin praecognitum28.
 Obrazlo`enje je toliko sna`no te preti da nemilo-
srdno spljeska svakoga ko bi se usudio da tvrdi suprot-
no. Ko bi se usudio da izjavi, a da ne kro~i u sferu ap-
surda, kako jeste mogu}e voleti ne{to {to nikada ni-
smo videli i o ~emu nemamo nikakvu predstavu? Da-
kle, kao {to je ve} re~eno, glava ide ispred srca: njego-
va mo} je drugorazredna, ono poput nerazdvojnog pra-
tioca sledi utabani trag glave.
Me|utim, me|utim... Da bismo pojednostavili pro-
blem, a da ne pri~inimo veliku {tetu, svedimo saznanje
na jedan od njegovih elementarnijih oblika: na vi|enje.
Zaklju~ak koji }e iz takvog postupka uslediti i koji }e
kao pravilo va`iti za vi|enje, jo{ sna`nije }e va`iti za
slo`enije oblike saznanja: pojam, ideju, teoriju. Nije
slu~ajno da skoro sve re~i kojima se izra`avaju intelek-
tualne funkcije sadr`e vizuelne metafore: ideja zna~i
vid i vi|enje; teorija je kontemplacija, pa`ljivo proma-
tranje.
Dakle, usu|ujem se da postavim pitanje: da li ne{to
volimo zato {to smo ga prethodno ve} videli, ili se kraj-
nje ozbiljno mo`e re}i da sve {to vidimo, vidimo upravo
zato {to smo ga voleli ~ak i pre nego {to smo ga videli?
Pitanje je od presudnog zna~aja kako bi se razlu~i-
lo {ta je primarno u ljudskoj li~nosti.
U bilo kojem pejza`u, u bilo kojem okru`enju da
otvorimo o~i, broj vidljivih stvari prakti~no je beskona-
~an, ali mi svakog trenutka mo`emo videti samo njihov
ograni~en broj. Zrak vi|enja se mora usredsrediti na
malu grupu objekata i skrenuti sa ostalih, napustiti ih.
Druga~ije re~eno: mo`emo videti jednu stvar ukoliko
ne vidimo druge, ukoliko smo privremeno slepi za njih.
Videti jedno podrazumeva ne videti drugo, kao {to ~u-
ti jedan zvuk zna~i ne ~uti ostale. Vi{estruko je pou~-
no imati na umu taj paradoks: u vi|enju, prirodno, nu-
`no u~estvuje izvesna doza slepila. Da bi se videlo, ni-
je dovoljno da postoji aparat ~ula vida i vidljiv objekat,
uvek okru`en drugim vidljivim objektima; preko je po-
0 1
trebno da upravimo zenice ka tom objektu i da ih od-
vratimo od ostalih. Sve u svemu, da bi se videlo, neop-
hodno je usredsrediti se. Ali usredsrediti se upravo
zna~i unapred tra`iti objekat – u izvesnom smislu,
predvideti ga pre nego {to ga vidimo. Stoga izgleda da
vi|enje pretpostavlja predvi|anje, a ono nije delo ni ze-
nica ni objekta, ve} jedne prethodno date sposobnosti
koja je zadu`ena da usmeri o~i, da njima istra`i okoli-
nu: to je pa`nja. Bez minimuma pa`nje ni{ta ne bismo
videli. A pa`nja nije ni{ta drugo do naklonost prema
nekim objektima koja u nama ve} unapred postoji. Po-
stavite u jedan isti pejza` lovca, slikara i ratara: o~i sva-
kog od njih vide}e razli~ite detalje polja: u stvari, vide-
}e tri razli~ita pejza`a. I nemojte re}i da je lovac najvi-
{e zavoleo svoj lova~ki pejza` po{to je prethodno video
slikarev i ratarev. Ne: nije ih ni video, nikada ih zbilja
ne}e ni videti. Od samog po~etka, uvek kada se nalazio
u polju, usredsre|ivao se skoro isklju~ivo na one ele-
mente predela koji su va`ni za lov.
Eto, ~ak i u tako jednostavnom saznajnom postup-
ku kao {to je vi|enje, koji sam po sebi mora biti veo-
ma sli~an kod svih ljudi, bivamo usmeravani unapred
odre|enim sistemom interesovanja ili naklonosti, a
on nas ~ini prijem~ivim za jedne stvari i nepri-
jem~ivim za druge.
Ovu konstataciju pobija zapa`anje da se ponekad
snaga samog objekta name}e na{oj pa`nji. Ukoliko bi
sada, odjednom, u blizini odjeknuo pucanj iz topa, na{a
pa`nja bi, u ve}oj ili manjoj meri, napustila psiholo{ke
teme koje upravo razmatramo i usredsredila se na bu-
ku koju bismo prirodno ~uli. Nesumnjivo je da bi se to
dogodilo, ali obja{njenje da je na{a pa`nja pobu|ena pu-
kom fizi~kom ~injenicom buke, bilo bi pogre{no. Kada
bi veoma sna`an zvuk uvek prouzrokovao da ga ~uje-
mo, onda ljudi koji `ive kraj vodopada ne bi bili gluvi za
njega; naprotiv, ako bi sna`na buka odjednom prestala,
~uli bi ne{to {to je fizi~ki manje, {to je fizi~ki ni{tavno: sopstvene tamnice i preselimo se ka prijateljskoj ili vo-
ti{inu. Za ~oveka koji `ivi kraj slapova njihova uobi~a- ljenoj du{i; no sudbina, mo`da ipak nesalomiva, sputa-
jena buka, ma koliko da je glasna, nema `ivotnu zani- va nas. Du{e, poput nemih zvezda, kru`e jedne oko
mljivost, i stoga nije prijem~iv za nju te je zato i ne ~u- drugih, ali doveka jedne izvan drugih, osu|ene na ve~-
je. Topovski prasak iz na{eg primera nametnuo bi nam nu su{tinsku samo}u. Ipak se veoma malo mo`e po{to-
se iz sli~nih razloga kao i pomenuta ti{ina, a oni se mo- vati li~nost koja nikada i nijednom nije zaronila do tih
gu svesti na jedan: zbog novine. Usled hiljadu `ivotnih poslednjih dubina same sebe, do dubina gde je neizle-
pogodnosti ~oveka zanima novina i obi~no je uvek br- ~ivo sama.
zo opazi. Dakle, prethodno zapa`anje ne samo da ne
opovrgava na{u tezu nego je upravo potvr|uje. ^ujemo
sve {to je novo – prasak topa ili ti{inu – jer je u nama
unapred budna pa`nja za novine.
Videti, uvek zna~i gledati; ~uti, uvek zna~i slu{ati i,
u celini, sva na{a saznajna mo} samo je blje{tavi re-
flektor, kula svetilja ~iji sjajni snop neko, sme{ten iza
nje, usmerava ~as ka jednom, ~as ka drugom kvadran-
tu sveta, raspore|uju}i po beskrajnom i nepomi~nom
licu svemira ovde svetlost, tamo senku. ^ovek se da-
kle, u poslednjoj instanci, ne mo`e svesti na saznanje,
budu}i da ono zavisi od izvesnog sistema naklonosti
koji mnogo dublje i ve} unapred postoji u nama. Jedan
deo tog sistema naklonosti svima nam je zajedni~ki i,
zahvaljuju}i njemu, prepoznajemo zajednicu svojstve-
nu na{oj vrsti i u izvesnoj meri uspevamo da se razu-
memo; ali na tu zajedni~ku osnovu svaka rasa i svaka
epoha i svaki pojedinac dodaju osobenu modulaciju
sopstvenih naklonosti i to je ono {to nas deli, razlikuje
i ~ini jedinstvenim, {to uslovljava da je pojedincu ne-
mogu}a potpuna komunikacija sa drugom osobom. Po-
dudaramo se samo u sferi najspolja{njijeg i najbanalni-
jeg; kako materija postaje ne`nija, bitnije na{a, nama
dragocenija, nerazumevanje raste, te oni najosetljiviji,
poslednji od poslednjih predela na{eg bi}a, zauvek
ostaju sudbinski hermeti~ki zatvoreni za bli`nje. Pone-
kad, poput zarobljene zveri, ska~emo po tom kavezu
koji je samo na{e bi}e, silno `ude}i da uteknemo iz

0 1
0 1
 Smrt i vaskrsenje
Sva na{a delanja, a jedno od njih je i razmi{ljanje, ve-
~ito se ni`u kao pitanja ili kao odgovori na onaj deo sve-
ta koji za nas postoji u svakom trenutku. Na{ `ivot je di-
jalog u kojem je pojedinac samo jedan od sagovornika:
drugi sagovornik je pejza`, okolina. Kako se mo`e shva-
titi jedno bez drugog? Savremena biologija – sa Ruom,
sa Dri{om, sa Pavlovom, sa fon Ikskjulom – po~inje da
ispravlja metode XIX veka u prou~avanju `ivotnog feno-
mena, ne tra`e}i organsko jedinstvo u izdvojenom telu
naspram sredine koja je homogena i istovetna za sve,
ve} u funkcionalnoj celovitosti koju ~ine svako pojedi-
na~no telo i njegova sredina. Pauk se ne razlikuje od ~o-
veka zato {to druga~ije reaguje na stvari, ve} pre svega
zato {to vidi jedan druga~iji svet nego ~ovek. I on je
upravo isto toliko `ivotno savr{en ili nesavr{en unutar
svoga sveta, sa svojim nemilosrdnim lova~kim navika-
ma, koliko i onaj nesre}nik iz Asizija koji, `ive}i u svom
svetu, ljubi gnojne ~ireve kugom zara`enih.
I {to je u nama dublje i li~nije na{e delanje, ono se
sa sve ve}om isklju~ivo{}u odnosi na deo sveta pred
nama, i samo na njega. Ponekad otkrivamo u na{em
delanju ne{to nalik na nespokoj i oklevanje, na nemir i
pometenost. Francuski jezik to stanje veoma istan~ano
izra`ava re~ju dépaysé29; {to zna~i da smo tada „obes-
pejza`eni“, odnosno da smo izgubili dodir sa na{im pej-
za`om. Tu zbrku ne prime}ujemo u spolja{njem svetu,
ve} u nama samima. Kao da nam je otkinuta polovina
0 1
bi}a, ose}amo bol amputacije u polovini koja nam je
preostala.
Vratimo mislima pozadinu iz koje su potekle: sti-
dljivo ih naslu}ujemo kao ne{to {to se nalazi u na{em
pejza`u, {to se nazire pred na{im o~ima poput bresto-
va du` reke, poput vijugavih dimova iznad seoskih dim-
njaka. To isto su prime}ivali i najvrliji ljudi: Dekart ne
propu{ta da nam saop{ti kako je do nove sveop{te re-
formatorske nau~ne metode do{ao izvesnog popodne-
va u toploj sobi jedne germanske ku}e; a i Platon, ot-
krivaju}i nam u Fedru nauku o ljubavi, nauku nad nau-
kama, postarao se da nam Sokrata i njegovog prijatelja
prika`e kako razgovaraju jednog pakleno vru}eg popo-
dneva, na obali Ilislisa, opru`eni u hladu visokog i ra-
sko{nog platana, dok se iznad njihovih glava razliva poj
helenskih cvr~aka.
Slede}a razmi{ljanja o Eskorijalu30 dogodila su se u
vreme praznovanja Uskrsa.
Bio je po~etak aprila, kada je na Gvadarami vreme
veoma prevrtljivo. Zima {to zami~e jo{ uvek ume da se
osorno okrene i u svojoj odstupnici poku{a nekoliko
poslednjih nasrtaja na mlado nadiru}e prole}e. Ta bor-
ba se bije visoko iznad granitnog ~ela manastira, na{eg
velikog lirskog kamena. Tamo se nalazi jedno prili~no
{iroko par~e naj~istijeg plavetnila, kao istrgnuto, opko-
ljeno belim oblacima, oblacima {to `urno sti`u nagomi-
lavaju}i se u ratni~kom vihoru, poput eskadrona konja-
nika na `drepcima oblih sapi i grudi. To su na{i {panski
oblaci koji se gusto nabiraju u vertikalne zavese pre-
krivaju}i nebo nekim baroknim zanosom; to su oni isti
oblaci koje na{i zlatari i na{i skulptori stavljaju iza klo-
nulih glava mnogih Hristova, oblaci slave i pobede na-
kon smrti.
Manastir je ogromna grobnica iznad koje ovo april-
sko nebo li~i na pozornicu pripremljenu za vaskrsenje.
Ipak, ne bi bilo zgodno da u|emo u San Lorenso
preko kamenom poplo~anog platoa: izlo`ili bismo se
opasnosti. Za dane bòja elementarnih sila napravljen je
podzemni prolaz koji nam omogu}ava da stignemo
zdravi i ~itavi u unutra{njost zdanja. Jer u Eskorijalu
prebiva jedno ~udovi{no bi}e, sve od prekosti i sr~ano-
sti, strasti i volje, koje tih dana dr`i u potpunoj pokor-
nosti celu okolinu. Re~ je o vetru, neukrotivom vetru.
Spu{ta se sa Merinere, odozgo sa visova, spu{ta se va-
ljaju}i sve pred sobom i razbija ~elo o zapadni ugao ma-
nastira; urlaju}i od bola, po{to u glisandu preleti preko
crnomodrih kamenih dirki krovova, skotrljava se niz
obronke, u kovitlacima zauzima dolinu i u poslednjem
velikom skoku kre}e u pohod na Madrid.
Nije bez razloga vetar uvek u ljudskoj ma{ti bio
simbol bo`anstva, ~istog duha. U Bibliji se obi~no Bog
predstavlja u obliku neke vrste mo}nog juga, a i Urije-
la, an|ela ideja, prati i najavljuje siloviti huk vetra. Dok
pod materijom podrazumevamo sve {to je nepomi~no,
pomo}u ideje duha tra`imo princip koji slavi pobedu
nad materijom, koji je pokre}e i protresa, uobli~ava i
preobli~ava i koji se u svakom trenu bori protiv njene
negativne vlasti, protiv njene tragi~ne pasivnosti. I za-
ista, u vetru otkrivamo stvorenje koje, uz minimum
materije, ima maksimum pokretljivosti: njegova bit je
kretanje, tra`enje upori{ta u samom sebi, iskorak iz sa-
moga sebe, dosezanje nedosti`nih daljina prevazila`e-
njem granica sopstvenog bi}a, ve~no i uvek. Skoro da i
nije telo, sav je od akcije: njegova su{tina je njegov ne-
mir. I to je, na neki na~in, kona~no, duh: nemir i drhtaj
nad be`ivotnom masom Sveta.
Ukoliko `elimo da unutar manastira prona|emo ne-
{to dostojno tog besnog vetra {to {iba platoom ispred
manastira i protresa kro{nje drve}a, moramo se uputi-
ti u kapitolske odaje i zadr`ati pred El Grekovim31 Sve-
tim Mauricijem.
Poznato je da je kritski slikar poslao ovo platno Fe-
0 1
lipeu II32 konkuri{u}i za zvanje dvorskog slikara. Delo
nije zadovoljilo i El Greko ostaje do smrti prikovan za
Toledo.
Prizor predstavljen na slici jedan je od najzanosni-
jih iz predanja Zlatne legende33. Tebanska legija, sasta-
vljena od 6.666 vojnika, odbila je da prizna paganska
bo`anstva. Imperator tada nare|uje da bude desetko-
vana. Po{to je ispunjena decimalna presuda, po`njeve-
ne mlade glave i vazduh natopljen reskim mirisom kr-
vi koja isparava, Mauricije okuplja svoje legionare i
obra}a im se ovim jednostavnim re~ima: „^estitam
vam jer sam video va{u spremnost da umrete za Hri-
sta; sledimo na{e drugove u mu~eni{tvu.“
Taj trenutak, su{tinska vibracija tih re~i, ~ine El
Grekovu temu. Na slici je grupa mu{karaca duboko
utonulih u sebe, a ipak, i u dubokoj me|usobnoj kon-
verzaciji i komunikaciji. Kao da se svaki od njih spustio
do dna svoga bi}a i tamo zatekao ostale.
Oni ~ine grupu zaverenika: kuju zaveru o vlastitom
nestanku. Ja tu sliku zovem „poziv u smrt“, i u ruci
svetog Mauricija, koja podrhtava i uliva poverenje dok
njegove re~i ube|uju prijatelje da im je du`nost mreti,
suo~avam celu eti~ku raspravu. Izme|u te ruke, kao i
ruke na{eg Don Huana kada pod svetlo{}u sve}e u ne-
kom zloslutnom kartaro{kom }umezu stavlja svoj `ivot
na jednu kartu, postoji tajna bliskost koja veoma zavre-
|uje duboko promi{ljanje.
Na ovoj slici, kao i na svim italijanskim slikama, li-
kovi imaju izraze koje u prvi mah ne razumevamo. Oni
se zaista ne sre}u u obi~nim, svakodnevnim `ivotnim
prilikama. Da li to zna~i da su nestvarni? Na{a uro|e-
na sklonost ka neverici u herojsko ~ini da sumnjamo u
stvarnost ovih izraza kojima se iskazuju uzorni podvizi
i su{tinska ose}anja. Ne{to poput plebejskog ambijen-
ta podsti~e nas da `ivot odmeravamo metrom na{ih be-
`ivotnih sati. Ali Mauricije je ovde na vrhuncu vlasti-
tog bitisanja, odbacuje sve ta~ke oslonca sopstvenom
`ivotu, odlu~an da ga preda na poklon. Zar mislite da bi
ovakvoj volji prili~ilo neko uobi~ajeno dr`anje?
Izrazi lica, ve} sam rekao, predstavljaju reakcije na
ono {to se vidi i ~uje, na okolni pejza`. Ne upadajmo u
gre{ku pretpostavljaju}i da je Mauricije Tebanac video
isti pejza` kao i mi. Naprotiv, moramo po}i od njegovog
dr`anja kao od {ifre krcate zna~enjem da bismo rekon-
struisali svet koji sagledava njegova du{a. Sebi posta-
vljamo isto ono pitanje koje postavljamo i pred \okon-
dom: {ta li to, {ta li to vidi ta `ena te se tako sme{ka?
Dr`anje svetog Mauricija je eti~ko dr`anje bez
premca.
Dobro ili zlo o kojem govori etika uvek je dobro ili
zlo jednog htenja, jedne `elje. Stvari nisu ni dobre ni
lo{e, ve} je to na{a `elja ili nedostatak `elje.
Dakle, uo~ite kako dva potpuno razli~ita zna~enja
mo`e imati re~ `elja. U svakodnevnoj upotrebi, kada
ka`emo da ne{to `elimo, ne pretendujemo da tvrdimo
da bismo bili zadovoljni ukoliko bismo ostali sami na
svetu mi i to ne{to {to `elimo. Ne: na{a `elja za ne~im
postoji jer nam ono izgleda neophodno za neku drugu
stvar, koju tako|e `elimo zbog ne~eg drugog. Od ovih
lanaca `elja, u kojima jedna `elja slu`i drugoj, tka se
sukno na{eg `ivljenja po navici. Jednim delom du{e
slu`imo drugom delu, i tako iz dana u dan. Ovakve `e-
lje – `elje „za“, korisne `elje – pretvaraju prebivali{te
na{e du{e u piljarnicu.
Ali, kakva je sli~nost mogu}a izme|u tog `eljenja u
kojem `elja sledi `elju i onoga kada ne{to `elimo zbog
njega samog, bez ikakvog daljnjeg cilja? Na{e trgova~-
ko `eljenje, na{a volja u engleskom stilu – a ovo ka`em
budu}i da je utilitarizam oli~enje engleskog morala –
sve stvari sme{ta u beskona~ne lance u kojima je sva-
ka karika sredstvo za slede}u, te stoga ima relativnu
vrednost u odnosu na mesto koje zauzima u nizu. Ali
0 1
ona druga~ija vrsta `eljenja, nova i mnogo ~istija po
svojoj prirodi, izvla~i jednu stvar iz tog lanca i, izdvoje-
no, ne stavljaju}i je u odnos ni sa ~im drugim, rasko{no
i bez ikakve koristi, samom njom je potvr|uje. Pred
ovakvim stavom na{e volje svi drugi stavovi imaju pu-
ko ekonomsko zna~enje, jer su ~e`nje za stvarima kao
sredstvima. Eti~ko `eljenje, naprotiv, pretvara stvari u
ciljeve, zaklju~ke, poslednje bedeme `ivota, presudne
stvari. Tada u nama skon~ava trgova~ko balansiranje,
na{ duh prestaje da bude mno{tvo elementarnih jedin-
ki od kojih svaka ima svoju malu sebi~nu `udnju koju je
nu`no zadovoljiti. Na scenu stupa najdublji sloj na{e
li~nosti koji, u toj nesvakida{njoj prilici, prikuplja sve
na{e rasute snage dovode}i nas u saglasje sa nama sa-
mima, budu}i da tada i samo tada bivamo ono {to istin-
ski jesmo, da bi nas spojio sa `eljenim objektom, bez
ostatka i straha. ^inilo bi nam se nepodno{ljivim da `i-
vimo u svetu u kojem `eljeni objekat ne bi postojao;
sebe bismo videli kao sopstvene utvare, neverne sebi.
Zbog toga sveti Mauricije uzima vlastiti `ivot – kao
i `ivote svojih legionara – i odbacuje ga daleko od sebe.
Upravo zato, jer kada bi ga sa~uvao, to vi{e ne bi bio
njegov `ivot. Da bi se uzdigao do sopstvenog bi}a, da
bi bio veran sebi, neophodno je da se celovito preda
smrti. Uvek je volja da se umre potraga za vaskrse-
njem. I sam ~in odricanja od vlastitog `ivota ozna~ava
vrhunsku potvrdu li~nosti: predstavlja povratak sa pe-
riferije ka sopstvenom duhovnom centru.
Ve}ina nas ume da `eli samo u ekonomskom zna~e-
nju te re~i: da srlja od objekta do objekta, od dela do de-
la, bez smelosti da bilo {ta zahteva kao svoj kona~ni
cilj. Treba imati talenta za `elje, kao {to se mo`e imati
talenat za razmi{ljanje, ali malo njih je sposobno da po-
vrh onoga {to je dru{tveno korisno i {to upravlja na{im
postupcima, koje nam name}e ovakvo ili onakvo pona-
{anje, otkrije svoje apsolutno li~no htenje. @iveti obi~-
no zna~i predati se stvarima da nas one nose, umesto bolje re~eno donji deo ove kompozicije koju je Suloaga
da nas vodi vlastita ruka. uspeo da prona|e prilikom jednog od svojih krstarenja
Stoga obele`je moralnog dela vidim u potpunom Kastiljom. Re~ena slika, budu}i da se izdvaja od osta-
pro`imanju sa onim {to se `eli. Kada ~itavim bi}em ne- lih u inventaru El Grekovih dobara {to je nedavno
{to `elimo, bez ostatka, bez straha, u celini – ispunili primetio gospodin San Roman, mora da je bila jedna od
smo svoju du`nost, jer je na{a najve}a du`nost vernost potonjih koje je naslikao Domeniko Teotokopulos, jer
sebi. Dru{tvo u kojem bi svaki pojedinac imao hrabro- li~i na poslednje vi|enje materije tog duha koji }e sa-
sti da bude veran samom sebi, bilo bi savr{eno dru- goreti u plamenu vlastitog `ara. U krupnom planu, sa
{tvo. [ta zna~i biti ~ovek od integriteta ako ne ~ovek leve strane, ogromna figura svetog Jovana, starog dev-
koji je u celosti ono {to jeste, a ne klupko kompromisa, ca, ruku podignutih ka nebu, u nedvosmislenom gestu
prohteva, ustupaka drugima, tradiciji, predrasudama? u`asa i prizivanja. A iza njega, ispod ljutog boja koji u
U tom smislu Don Huan mi izgleda kao lik izuzet- visinama biju oblaci, usplamtela i naga tela nadahnuta
ne moralnosti. Uo~ite kako ~asno Don Huan hodi sve- `eljom da se rasto~e i utope u tu skoro duhovnu, pro-
tom u potrazi za ne~im {to bi potpuno upilo u sebe nje- zra~nu dramu nebesa. I ni{ta vi{e. Da li je potrebno
govu snagu voljenja: neutoljivo `udi da doku~i odre|e- i{ta vi{e? Apokalipsa je uzorna slika; pred njom ose}a-
ni cilj. Ali ne dosti`e ga; njegova misao je skepti~na ~ak mo, u`asno bliskom, najjednostavniju i najdublju temu
i kada su mu grudi juna~ke. Izgleda mu da ni{ta nema slikarstva: malo materije {to }e zaplamsati.
preimu}stvo nad ostalim stvarima: ni{ta nije vrednije,
sve je jednako. No bilo bi van pameti smatrati ga povr-
{nim ~ovekom. Uvek dr`i u ruci vlastiti `ivot, i kako
mu sve izgleda jednako vredno, pa i njegovo srce, spre-
man je da ga zalo`i za bilo {ta, recimo za `andara herc.
To je tragedija Don Huana: on je junak bez cilja.
El Greko je ~itavog `ivota slikao smrti i vaskrsenja.
Nije mu bilo pojmljivo pasivno `ivljenje. Ljudi na nje-
govim portretima imaju fosforescentne du{e, hitre da
stradaju u poslednjoj buktinji.
Se}am se dubokog utiska koji sam do`iveo jednog
dana pre nekoliko godina u Parizu po{to sam savladao
bezbroj stepenika ku}e u ulici Koleknur gde, na po-
slednjem spratu, Suloaga ima svoj atelje.
To je jedna izuzetno skromna, skoro prazna prosto-
rija, i ~ini mi se da usred rasko{i Pariza njena ~etiri zi-
da potvr|uju pravo na pusto{ i surovost koje se naziru
u pozadini svakog Suloaginog platna. Samo je na jed-
nom od zidova visila slika: El Grekova Apokalipsa, ili

0 1
0 1
 Ratno tuma~enje istorije

Ekonomsko tuma~enje istorije jedna je od velikih

ideja XIX veka. Od po~etka sam se `arko borio protiv
nje, kao i protiv jedne druge, tako|e velike, {ire i radi-
kalnije misli ~ija je ona samo posledica – utilitaristi~-
kog tuma~enja fizi~kog i duhovnog `ivota. No, ~im sam
se borio protiv nje, jasno je da je visoko cenim. Ne
shvatam kako se mo`emo boriti protiv ne~eg {to ne
po{tujemo. Samo nas velike zablude podsti~u da se s
njima uhvatimo u ko{tac. A jedna ideja sti~e razmere
velike zablude samo onda kada za sobom povla~i izu-
zetno va`nu istinu. Druga~ije se ne bi mogla odr`ati na
nogama, ste}i vatrene pristalice i umno`avati se. Veli-
ka zabluda uvek predstavlja veliku istinu, preteranu i
`estoku.
Pojava ove teorije istorije imala je ogroman zna~aj.
Mo`e se re}i da od tog trenutka po~inje da postoji ne-
{to {to bi zaslu`ilo da se nazove istorijskom naukom.
Ona je odjednom otkrila da hrpa ~injenica o ljudima ni-
je tek naizmeni~no smenjivanje doga|aja izazvanih pu-
kim slu~ajem, nego da iza tog privida kapi vode u kojoj
razuzdano bujaju mikrobi, `ivot istorije ima svoju
strukturu, jednu duboku zakonitost koja njim neumo-
ljivo upravlja. Iza veoma zamr{ene i promenljive scene
na kojoj se odvijaju doga|aji vlada strogo ekonomsko
ustrojstvo svake epohe. Ono je supstanca istorijskog
procesa.

0 1
 Od tada se, ponavljam, istorija ne zadovoljava pri-
povedanjem pojedina~nih de{avanja, ve} te`i da rekon-
strui{e sveop{ti mehanizam de{avanja.
Me|utim, uloga koja je bila data ekonomskom ~ini-
ocu bila je preuveli~ana, jer je od njega stvarala jedinu
autenti~nu istorijsku realnost dok je obezvre|ivala sve
ostale – pravo, umetnost, nauku, religiju – progla{ava-
ju}i ih za ~istu „nadgradnju“, puki odraz i projekciju
unutra{nje ekonomske mehanike. Upravo u tome je
preterivanje, na koje je ve} sto puta ukazano. Ali za-
hvaljuju}i njemu, zauvek je probu|ena pa`nja za eko-
nomske ~injenice svake epohe, koje su ranije neopa`e-
no prolazile kraj istoriografa.
Kako je bila veli~anstvena ta svetlost {to je napre-
~ac obasjala tamu pro{losti kada su Marks i njegovi sa-
borci ubacili u duboku pe}inu, punu odjeka i senki, ba-
klju ove smele misli! Delovala je kao o~igledna istina
koju su same ~injenice uzvikivale i nametale. I istovre-
meno – podudarnost je zanimljiva! – dok je bilo o~i-
gledno da poti~e od spolja{njih ~injenica, izgledalo je i
da je izronila, kao lirsko proro~anstvo, iz dubine du{a.
Skoro uvek se to de{ava sa velikim idejama: istovre-
meno ih vidimo i spolja i iznutra, kao istine i kao `elje,
kao kosmi~ke zakonitosti i kao ispovesti na{eg duha.
Mo`da je i nemogu}e otkriti u spolja{njem svetu neku
istinu koja ve} nije uobli~ena, poput veli~anstvenog de-
lirijuma, duboko u nama. U slu~aju ekonomskog tuma-
~enja istorije, nema sumnje da je bilo tako. Dru{tveno
bivstvovanje je u XIX veku zaista prvenstveno zavisilo
od ekonomskog faktora. Marksova ideja je, bar grosso
modo34, bila verodostojna za to stole}e i delimi~no za
nekoliko prethodnih. Savremeni ~ovek se malo-poma-
lo pretvarao u homo oeconomicusa. Zanimalo ga je, iz-
nad svega, da nagomila „sredstva“, „oru|a“. @ivot mu
je nadahnjivala `udnja za korisnim. Do nebesa je uzdi-
zao instrument, oru|e. Frenklin je ve} bio definisao
0 1
~oveka kao animal instrumentificuma (danas, posle
Kelerovih iscrpnih istra`ivanja u „stanici za prou~ava-
nje antropoida“, na Tenerifama, ne mo`e se spokojno
gledati na ovu definiciju). Marks }e zavrteti panoramu
istorije oko „sredstava, instrumenata za proizvodnju“.
Onaj ko ih poseduje, taj vlada. Istorija je borba da ih se
domognemo. Novi, druga~iji oblik instrumenata, uslo-
vljava promenu pejza`a ~ove~anstva.
Toliko je vera u instrument sna`no prisutna u mi-
slima tada{njeg vremena da je prostorno veoma udalje-
ni mislioci, ne znaju}i jedni za druge, otkrivaju u najra-
zli~itijim sferama. Be~ki arhitekta Gotfrid Semper po-
ku{ava da uspostavi „tektoniku plasti~nih umetnosti“
na osnovu koje rekonstrui{e istoriju umetnosti polaze-
}i od prvobitne keramike, pretpostavljaju}i da esteti~-
ki oblici poti~u od instrumenata i tehnike pomo}u ko-
jih se stvara korisni predmet. Evolucija stilova se pre-
vashodno podudara sa evolucijom tehnike za proizvod-
nju. Darvin, kona~no, ne ~ini ni{ta drugo sem {to re~i
„organ“ vra}a njeno etimolo{ko zna~enje – instru-
ment. Organski oblik je zbir oru|a za `ivot. Pa {ta? I
same ideje – „istine“ – posmatraju se kao instrumenti,
nazivaju se working-hypothese, alat za umni rad.
Da li je, sre}om, sve to ~ista zabluda? Nikako to ne
mislim. Ovo vi|enje XIX veka – strogo uzev{i, celog
savremenog doba – ta~no je; ali ne i jedino ta~no. Ko-
rist, posebno ekonomska – „sredstva za proizvodnju i
robnu razmenu“ kako ka`e Marks – jeste veliki to~ak
istorije, ali on je sistemom zup~anika povezan sa mno-
gim drugim i skupa sa njima se okre}e. Ta ma{ina je
mnogo slo`enija; toliko slo`ena da jo{ uvek ne nazire-
mo njen celovit projekat. I verovatno }e do otkri}a pre-
ostalih njenih delova tako|e do}i silom budu}eg niza
preterivanja. Njeno otkrovenje }e sobom doneti trenu-
tak mahnitosti, a potom }e biti neophodno vratiti se
prisebnosti.
 Ekonomsko tuma~enje istorije ro|eno u pro{lom
veku prili~no jasno osvetljava stvarnost na{e epohe;
ali, ~im se primeni na neke druge, najednom se uo~ava
njegova maglovitost. Ne; istorijom nisu oduvek auto-
kratski vladala sredstva za proizvodnju i robnu razme-
nu, niti ona jednoli~no po~iva na ekonomskoj borbi iz-
me|u klasa. ^ak, dru{tvene klase nisu uvek bile eko-
nomske klase. Mo`da to nikada nisu ni bile u potpuno-
sti, sem tokom poslednja dva stole}a, {to bi onda pred-
stavljalo istorijski izuzetak. Recimo, kaste u Indiji nisu
ekonomski ustrojene; najvi{a kasta, bramani, siroma-
{na je, ne poseduje ni{ta. Verodostojni braman je „onaj
koji je shvatio“, onaj koji je mudar prirodom svoje rase
i bo`anskom zapovesti. Veber je ukazao u svojim zadi-
vljuju}im studijama iz sociologije religije da verovanja
ne samo da nisu puke posledice vladaju}eg ekonom-
skog modela ve}, iako izlo`ena njegovom uticaju, ona i
te kako duboko uti~u na njega.
Kako, po~ev{i od 1800. godine, sve dublje zalazimo
u pro{lost unutar evropskog istorijskog ciklusa, tako
Marksova teorija biva sve manje o~igledna. Neki ~ini-
oci, koji danas zaista izgledaju drugorazredni, izbijaju u
prvi plan i suvereno modeliraju telo istorije. To nas na-
vodi na pomisao da se ne menja samo ko`a istorijske
stvarnosti, vidljive ~injenice na njenom licu, ve} se, sa
svakim novim dobom, menja i su{tinska i skrivena
struktura nali~ja dru{tva. Tvrdoglavo nastojati da se
utvrdi jedan jedini ve~ni princip koji bi bio vrhovni
upravitelj dru{tvenih promena, bila bi glupost. Bli`e je
istini da su prisutne razli~ite trajne sile koje, druga~ije
ustrojene i spojene, donose velike istorijske promene.
Nedavno je [eler uo~io da u izvesnim epohama pre-
vlast imaju biolo{ke snage – krv, rasa – {to je slu~aj kod
veoma mladih naroda; u drugim epohama kolektivni `i-
vot tirani{u politi~ki ~inioci – Dr`avni razlozi, dinasti~-
ki interesi itd. – a samo potpuno zrela doba, koja su ve}
0 1
na ivici propadanja, uzdi`u i progla{avaju ekonomski
princip za vladaoca istorije.
To zna~i da ne}emo dospeti do zadovoljavaju}eg ni-
voa razumevanja istorijskog procesa ukoliko prethodno
ne prou~imo i ne odvagamo uticaj svake ljudske delat-
nosti na ostale sfere `ivota.
Jedno od tih istra`ivanja obuhvatalo bi ono {to na-
zivam ratnim tuma~enjem istorije. Nije re~ o povratku
na neku istoriografiju koja bi pripovedala o bitkama,
ve} o tome da se uka`e na plasti~nu mo} koju je u sva-
koj epohi imao na~in osvaja~akog rata i kojom je delo-
vao na ure|enje `ivota. Iznena|uje da do sada nije bila
vi{e iskori{}ena jedna ideja koju je jo{ Aristotel nehaj-
no nagovestio u svojoj Politici rekav{i da je „u svakoj
Dr`avi Suveren ratnik i u Vlasti u~estvuju oni koji ima-
ju oru`je“.
Ova misao mogla bi poslu`iti kao polazi{te ratnom
tuma~enju istorije, koje bi ~inilo savr{en kontrateg
ekonomskom tuma~enju. Prema tom tuma~enju, `ivot
ne bi u svakoj epohi bio u skladu sa sredstvima za pro-
izvodnju, za stvaranje, ve} naprotiv, sa sredstvima za
razaranje. Modifikacija bojnog oru`ja stvara druga~iju
konfiguraciju dru{tva. Oblik politike bio bi primeren
obliku rata, a javna vlast bi se uvek pojavljivala u ruka-
ma onih koji imaju oru`je.
II
Ratnom tuma~enju istorije i Marksovoj ideji zajed-
ni~ko je ube|enje da je borba istorijska stvarnost, kao
i to da se u njoj ne bore ljudi, ve} sredstva. ^ini se da
je dru{tvena mo} u svakoj epohi raspodeljena prema
kvalitetu i koli~ini sredstava za razaranje koje svaki ~o-
vek poseduje. Zaista, ova misao o borbi kao supstratu
kosmi~ke stvarnosti, kako fizi~ke tako i istorijske, le`i
duboko u utrobi moderne du{e. Pre znati`eljnog ispiti-
vanja trebalo bi naglasiti ~injenicu da je cela moderna
fizika osmi{ljena na osnovu zakona sudara koji je for-
mulisao Ren. Suprotno tome, nau~nici nisu znali {ta da
rade sa idejom „sveop{teg privla~enja“ koja je, kao
kruna Njutnove mehanike, uvek li~ila na nekakav ma-
gijski pojam, heterogen u odnosu na sve ostale nau~ne
pojmove, kao banuo iz nekog drugog duhovnog sveta,
druga~ijeg od ovog modernog. A ni{ta manje nije zani-
mljiva sama ~injenica da sa Ajn{tajnom po~inje novo
vreme, mo`da zato {to je on bio prvi koji je istakao tu
ideju „privla~enja“ i njom, takore}i, pro`eo celokupnu
mehaniku.
Nije Marks izmislio mehanizam borbe za obja{nje-
nje istorijskih promena. Jo{ je Gizo tuma~io istoriju
Francuske kao ve~ni sukob dve klase: aristokratije i
bur`oazije. Njihova neprestana prepirka, po Gizou, vo-
di se u oblasti prava. Marks je samo preneo supstancu
koja stvara i razvrstava antagonisti~ke dru{tvene gru-
pe iz sfere prava u sferu ekonomije, slede}i Sen-Simo-
na, istinskog oca te tvorevine.
Bojim se da je istorija po kojoj je stvarnost borba i
samo borba, la`na istorija usredsre|ena jedino na pat-
hos a ne i na ethos ljudskog sa`ivota; to je istorija dra-
mati~nih trenutaka jednog naroda, ne njegovog `ivot-
nog kontinuiteta; istorija njegovih mahnitosti, ne nje-
govog normalnog pulsa; sve u svemu, to nije istorija
ve} feljton. Ali to je, naravno, samo po sebi, otkrovenje
za nas da je u pro{lom veku bilo sluha isklju~ivo za
istorijsku ra{timovanost. Istinu govore}i, taj vek je bio
– premda veliki i ekstreman – kloaka u koju su se uli-
le sve bujice pesimizma {to su, po~ev{i od kraja rene-
sanse, neprestano navirale. Od epohe Don Kihota ka-
zaljka evropske ravnote`e neumoljivo se naginje ka tu-
zi. (Setite se da su u XIX veku pisali Bajron, [openha-
uer, Flober i Dostojevski. Ogroman, neverovatan talas
0 1
pesimizma!)
U `elji da nagovestim deo onoga {to bi podrazume-
valo „ratno tuma~enje istorije“ podvu}i }u nekoliko ~i-
njenica. Evropa ne bi bila mogu}a bez Rima, koji stvara
njenu prvu skicu i neku vrstu temeljnog ustrojstva. Ali,
istovremeno, Rima ne bi bilo da nije bilo Gr~ke. Iz jed-
nostavnog razloga. U jednom trenutku je izgledalo da je
Zapad osu|en na orijentalizaciju. Re~ je o epohi u kojoj
strahovita persijska nacija hita ka na{em kontinentu.
Gr~ka lomi ki~mu njene mo}i sa Miltijadom i Temisto-
klom na Maratonskom polju i kod Plateje. Kako? Za{to?
Kakva se ~udotvorna ~arolija spustila na atinski narod,
veoma malobrojan i veoma mlad tada, koja mu je pomo-
gla da uni{ti takvu nacionalnu silu, jednu od najsna`ni-
jih i najzrelijih koje je svet ikada video, Persijance? Da
li im je pomogla magija? Nipo{to. Upravo suprotno. Je-
dan sjajan izum pronicljivog helenskog uma. Gr~ka,
Rim, Evropa bili su mogu}i zahvaljuju}i falangi.
Persijanci su imali neustra{ivu i ogromnu vojsku,
ali su se borili kao bezobli~na masa i zbrkana gomila.
Grci, u poretku falange. Izgleda da je ovaj izum pripa-
dao Dorcima i, poput mnogih drugih stvari, bio uvezen
u Atinu iz Sparte. Prenosimo u celosti razmi{ljanja naj-
boljeg istori~ara ratovodstva, Hansa Delbrika. Zavre-
|uju pa`nju:
„Homerovi junaci su pojedina~ni ratnici. Da je
Hektor mogao da dovede u red i disciplinuje svoje Tro-
jance, sva Ahilova snaga i ume}e raspr{ili bi se pred
tim ~vrstim strojevima. Ahil primorava na beg stotine
Trojanaca jer je nadmo}niji od svakog Trojanca ponao-
sob i ne postoji sila koja bi ih okupila protiv njega. ^ak
i da se nekolicina njih ujedinila, ne bi bio mogu} povo-
ljan ishod, jer nije postojala nikakva sigurnost da prvi
kome bi zapretilo Ahilovo neproma{ivo koplje ne bi
prestra{en utekao; njega bi u begu sledio najbli`i, i re-
dom tako dok ne bi pobegla cela trupa. Samo jedna bo-
lje ure|ena i brojnija grupa, koja nakon dugog obu~ava-
nja i uve`bavanja zna da odr`i svoju koheziju i da se po-
vinuje jednom zapovedniku, mo`e garantovati zajed-
ni~ki opstanak ~ak i u smrtnoj opasnosti. Ose}anje da
ostali ne}e podbaciti, koje ispunjava svakog pojedinca,
poma`e da se lak{e izdr`i jer umanjuje opasnost {to
preti svakom ponaosob. Onome ko je opkoljen sa svih
strana, fizi~ki je spre~en beg. Kohezija, sama po sebi,
stvara ratni~ku snagu; ona prema{uje uticaj pojedinca,
te je svejedno da li je on re{en da joj svojim u~estvova-
njem doprinese ili ne. Takvu koheziju i zajedni{tvo na-
zivamo ’takti~kim telom’. Takti~ko telo je mno{tvo rat-
nika sa jedinstvenom voljom. Ono mo`e da bude toliko
~vrsto da se u njega mogu uklju~ivati i u ratne svrhe
upotrebiti nimalo ratni~ki, pa ~ak i neprijateljski ele-
menti. Kralj Fridrih II Veliki ubacivao je neprijateljske
zarobljenike u svoje disciplinovane bataljone. Sve-
ukupna vojna snaga kre}e se izme|u dve krajnosti: li~-
ne hrabrosti i obu~enosti, sa jedne strane, i ~vrstine
takti~kog tela, sa druge; ili, druga~ije re~eno, izme|u
vite{tva i discipline. Vrhunski domet je postignut kada
se obe sjedine, kao {to je to u~inila spartanska falanga –
linearni poredak od prete`no osam redova – u kojoj je
svaki pojedinac od detinjstva bio podu~avan juna{tvu i
`iveo nadahnut jedino idejom ratni~ke ~asti. Sa~uvana
legenda otkriva nam poreklo te falange. Jedan bog je
obe}ao Lakedemonjanima da }e uvek pobe|ivati kada u
boj budu ulazili uz zvuke flauta i ako se ne budu borili
protiv flautista. Boriti se uz flaute zna~i stupati u ritmu,
poretku i stroju, sve u svemu, u takti~kom telu. I zani-
mljivo je primetiti da }e se flaute i bubnjevi, kao ritmi~-
ka sredstva, ponovo pojaviti u istoriji kada landskneht35
bude priveo kraju rat sa srednjovekovnim ’vite{tvom’
~iji su pripadnici tako|e bili pojedina~ni borci.“
Eto, tim velikim razornim sredstvom baratali su
Atinjani u sudaru sa d`inovskom masom persijske sile
na Maratonskom polju.
0 1
Drugi rat dobijen je na moru. Temistokle je imao
genijalnu zamisao da stvori veliku flotu kojoj bi se
udahnula disciplina kopnene vojske. No to je donelo
nov ogroman preobra`aj atinske unutra{nje politike i
ujedno predstavlja zadivljuju}i primer kako rat uti~e na
istoriju prava; kako, zaista, prema Aristotelovoj ideji,
„upravljaju oni koji ratuju, i u Vlasti u~estvuju oni koji
imaju oru`je“, stvaraju}i tako oblike vrhovne vlasti, lik
Dr`ave.
Svakom brodu – triremu – bilo je potrebno od 150
do 180 vesla~a: tri reda od po {ezdesetak vojnika, ka-
petan i kormilari. Atinjani su pripravili ~ak 127 brodo-
va. To pretpostavlja kontingent od nekih 25.000 ljudi.
Do tada su ratovali samo slobodni ljudi, nikad robovi, i
aristokratija – eupatridi. I struktura atinske dr`ave je
svojom su{tinom po~ivala na aristokratskim na~elima.
Kako je bilo neophodno da se za flotu mobili{e sav spo-
soban mu{ki svet u Atini, moralo se dati oru`je ~ak i te-
tima, najni`oj klasi poreskih obveznika koja nije slu`i-
la u falangi. Upravo stoga velika osvaja~ka politika ko-
jom je Temistokle zapahnuo Atinu nosi sa sobom,
usled potrebe za novom vojnom tehnikom, celovito us-
postavljanje demokratije. Sa uve}anjem osvaja~ke voj-
ske automatski je usledilo protezanje vrhovne vlasti na
najgoru klasu, koja ~ak nije bila ni slobodna. Ova ~inje-
nica je ujedno {amar ekonomskom tuma~enju istorije,
budu}i da teti ne osvajaju Vlast po{to su se do~epali
sredstava za proizvodnju i robnu razmenu; oni su i da-
lje siroma{ni i nemaju ni{ta, a sredstva za politi~ki uti-
caj sti~u tako {to su bogati re{ili da im ih ustupe jer su
im teti neophodni za jedno novo ratno ustrojstvo. Vidi-
mo, dakle, da se pro{irenje vojne slu`be na sve pripad-
nike dr`ave i demokratija ra|aju skupa, upravo iz osva-
ja~kih apetita – isto se dogodilo i u XIX veku. Bilo bi
dobro da „zagri`ene demokrate“ duboko razmisle o
u~estalosti pojave, tokom istorije, da je osvaja~ka poli-
tika plod demokratije i, obrnuto, demokratija zalog
osvaja~ke politike.
Otprilike u to isto doba u Gr~koj postoji jedna stro-
go aristokratska Dr`ava: Sparta. ^ini je samo 12.000
Spartanaca, nasuprot 180.000 helota36 i 50.000 perije-
ka37. Kako su oni uspevali da dr`e u pokornosti toliko
brojniju masu? Re{enje tajne nudi otkri}e da Spartanci
nisu dozvoljavali helotima u~estvovanje u ratovima;
najvi{e {to bi im dopustili je da im budu {titono{e, ali
nikada im nisu davali oru`je. U njihovoj vojsci je jedino
mogao u~estvovati izvestan broj perijeka, ali on nikada
nije smeo da nadma{i broj Spartanaca.
Kao {to demokratija pretpostavlja vojnu slu`bu
svih pripadnika dr`ave, aristokratija neumitno od rato-
vanja stvara privilegiju. Uvek upravljaju – kako je na-
govestio Aristotel – oni koji imaju oru`je. Srednji vek
je sazdan na aristokratskim na~elima, budu}i da je, sa-
mo za manjinu, ljubomorno ~uvao tu privilegiju da se
bude izlo`en opasnosti i u~estvuje u odbrani. Iz nje }e
se roditi kult rata, kult vite{kog dr`anja srednjovekov-
nog velmo`e. Dok mistik koji `udi da izvojuje veli~an-
stvenu pobedu na drugom svetu, kle~i i moli za smrt,
varvarin Zigvard Silni, Anglo-Danac, grmi u agoniji:
„Podignite me! @elim da umrem kao vojnik, a ne izva-
ljen kao krava. Navucite mi pancirnu ko{ulju, stavite
mi {lem, dodajte mi {tit u levu ruku i moju zlatnu seki-
ru u desnicu, da izdahnem pod oru`jem.“
Ta ljubav prema sredstvu za razaranje koje omogu-
}ava u`itak u upravljanju preto~ena je u himne pune
zanosa ~iji eho odzvanja istorijom, pa nas nimalo ne iz-
nena|uje {to su u svoja slavna vremena Arabljani ima-
li petsto naziva za sablju.
III
0 1
Ponekad je uticaj ratne tehnike na istorijske sud-
bine do te mere prilago|en sitnicama da izgleda ko-
mi~no.
Gr~kom istorijom kru`i jedno skoro groteskno pre-
danje koje veli da su u doba svog rasula Spartanci mo-
lili nadmenu Atiku da im po{alje nekog generala. Kako
bi im se narugali, Atinjani su im poslali Tirteja, starog
pesnika, grbavog i sme{nog. No on je nau~io lakonske
mladi}e da pevaju njegove pesme i u svakoj prilici do-
vodio ih do pobede. Od tada Sparta po~inje da se opo-
ravlja i njena mo} raste, sve do kona~ne veli~anstvene
pobede nad Heladom.
^ini se da ova maglovita legenda sada biva jasnija.
Tirtej je zbilja bio sme{na li~nost, ostareli general i
staromodni pesnik. Nove generacije vojnika i pesnika
podsmevale su se njegovom arhai~nom stilu u vojnoj
strategiji i poeziji. Naro~ito su njegove pesme, ispeva-
ne u starinskom metru, odse~nog ritma, suprotstavlja-
li lak{im i lepr{avijim formama nove poezije. Ali ti
drevni ritmovi, stvoreni u epohi stro`e ratni~ke disci-
pline, bili su njen simbol i imali snagu da zbiju korak
kao kod falange. Veoma jednostavan ritam hipnoti{e
pojedinca i sna`no ga uglavljuje u jedinstvo takti~kog
tela. Zahvaljuju}i tome usledio je trijumf Spartanaca.
Tirtej je obnovio drevnu i strogu taktiku. Njegova ulo-
ga je na neki na~in sli~na onoj koju je imao Hinden-
burg38 u poslednjem velikom ratu.
Ratni~ka disciplina je od pamtiveka bila jedna od
najve}ih istorijskih sila. Svaka druga disciplina, a naro-
~ito ona koja je neophodna za svaku slo`enu industrij-
sku delatnost, poti~e iz tog duhovnog poretka koji je
~ovek izumeo radi vojevanja. Kada jedan genijalni [pa-
nac39 bude poku{ao da zaustavi misti~no rasulo nazva-
no i oli~eno protestantizmom, prona}i }e lek u svojim
vojni~kim navikama i osnova}e „dru`inu“ ~ije }e vas-
pitanje i re`im delovanja proisticati iz moralnih „zapo-
vesti“ koje je on, re~nikom kapetana, nazvao „duhov-
nim ve`bama“. Jedna od njih su i ~uvene duboke misli
o „Dvema zastavama“, koje kao da su mu navirale is-
pred {atora na bojnom polju u purpurno svitanje budu-
}eg krvavog dana. (Posle Duhovnih ve`bi usledila je
druga strahovita knji`ica „zapovesti“, kojom su se no-
ve istorijske snage organizovale u stra{ne eskadrone:
Komunisti~ki manifest. Ne mogu se ~itati njene strani-
ce a da se halucinantno ne ~uje ritmi~ki mar{ jedne
beskrajne gomile koja nastupa.)
Iznena|uju}a delotvornost pripisana rimskoj pesni-
ci od prvog trenutka njenog pojavljivanja na pozornici
istorije posledica je, pre svega, poja~avanja discipline.
Atinska vojska imala je samo disciplinu koja mehani~ki
proizlazi iz takti~kog tela i njegove uve`banosti. Nedo-
stajao je faktor strogosti. Svaki vojnik je, usred bitke,
mogao da se buni pred areopagom protiv svog strate-
ga, koji nije imao nikakva ovla{}enja. Otuda ~esta sme-
njivanja generala tokom bitke. Rim pak, sasvim suprot-
no, predaje apsolutna ovla{}enja vojnom poglavaru:
konzulu.
Kao primer vladaju}e strogosti navodi se jedna od
retkih verodostojnih pripovesti o Rimu iz perioda pre
punskih ratova: godine 425. konzul Aulije Pastumnije
odrubio je glavu svome sinu zato {to je ovaj napustio
vojnu formaciju, uhvatio se u ko{tac sa jednim neprija-
teljskim vojnikom i stupio u pojedina~nu borbu iz koje
je iza{ao kao pobednik.
Istina je da se rimsko javno telo striktnije od helen-
skog oblikuje oko anatomije vojske. Bira~i se dele na
klase, a princip klasifikacije je struktura oru`ane sile.
Ona je do`ivela zadivljuju}i napredak u odnosu na fa-
langu. Duga~ka i tanka falanga opasno vijuga bojnim
poljem. Ima slabu pozadinu i nije te{ko u njoj napraviti
klin kroz koji bi prodro neprijatelj. S le|a je uvek mo-
gu}e da bude opkoljena, a na krilima je to stalna opa-
0 1
snost. Iz svega proizlazi da prekomerno produ`ena li-
nija samo naizgled predstavlja snagu. Rimljani su do{li
na genijalnu ideju, veoma sli~nu onoj koju su imali sta-
ri graditelji kada su iz romanske konstrukcije izvukli
prozra~no gotsko zdanje, po{to im je odjednom sinulo
da masa produ`etka zida nije neophodna i da su sasvim
dovoljni potporni stubovi. Tada su ukinuli, odnosno iz-
bili zidove i ostavili samo dinami~ke nerve zdanja. Pu-
kim odbacivanjem elegantno su re{ili problem kako da
se dobije ve}a, ~vr{}a i svetlija gra|evina. Na isti na~in
postupa i Rimljanin, razbija falangu na manje delove i
ono {to uklanja s ~ela, prebacuje u pozadinu. Dobija se
manipul, takti~ko telo od 120 ljudi, skoro kvadratnog
oblika, jednako spreda kao i s bokova, kojem je te`e
pri}i s le|a i koje je, pre svega, izvanredno pokretno.
Kada prva linija negde popusti, vojnici iz pozadine ma-
nipula odmah priska~u da je popune. Dakle, manipul se
sastoji od dve centurije od po 60 ljudi. Centurija i cen-
turion su kova~i rimske istorije. Centurija je istovre-
meno bila i izborna jedinica u kojoj se organizovalo gla-
sa~ko telo.
Pored ove dve inovacije – konzulovih ovla{}enja i
manipula – od ne manje va`nosti su i slede}e: pilum40
i vojni logor. Gr~ki hoplit41 se bori dugim kopljem; Ri-
mljanin, kratkim baca~kim kopljem i na taj na~in raz-
dvaja sukob u dve etape: prvu obuhvata rat na daljinu i
ona je ujedno priprema za drugu etapu, neposrednu
borbu ma~em. Sem toga, vojska no}u nije odlazila na
po~inak a da prethodno nije iskopala {anac oko mesta
gde se nalazila, i iza njega pobola plot: ovaj utvr|eni lo-
gor, pokaza}e se kasnije, bi}e velika snaga rimskog na-
roda.
Rimski narod! Mo`da bi valjalo da se pozabavimo
ta~nim zna~enjem ovog izraza. Uvek kada je javna
Vlast progovarala, ona je to ~inila u ime Senata i naro-
da – Senatus populusque romanus – S.P.Q.R. kako je
stajalo na zvani~nim skiptrima (oni se i danas pojavlju-
ju u seviljskim litijama, pa je jedan prostodu{ni sporti-
sta, zadivljen, pro~itao SPORT). Prvo {to iznena|uje je
upravo ta dvojnost: Rim o~igledno nije ne{to jedin-
stveno, ve} ga ~ini dvojstvo: Senat i narod. Kada je
Rim prestao da bude to dvoje i postao jedno – poput da-
na{njih nacija – prestao je da postoji. Ta dvojnost sadr-
`i neprocenjivu prirodnu snagu, koju bi bilo blagorodno
izlo`iti kao temu za razmi{ljanje savremenim poli-
ti~arima. Ona skriva tajnu rimske veli~ine – ka`em taj-
nu, jer je zaista re~ o zagonetki, o najiracionalnijem dr-
`avnom ure|enju koje je ikada postojalo tokom istorije
i uprkos tome, ili mo`da upravo zahvaljuju}i tome, naj-
delotvornijem. No sada nije prilika da toliko idemo u
{irinu.
@eleo sam re}i da ukoliko Senatus populusque pre-
vedemo kao Senat i narod, dobi}emo doslovan, ali po-
gre{an prevod. Pod re~ju narod danas podrazumevamo
gra|ansko telo. Me|utim, verodostojno zna~enje re~i
populus, onda kada se pojavila, bilo je – oru`ano telo.
Ukoliko bi neko `eleo da izrazi najdublje zna~enje ove
sintagme, u skladu sa duhom starog Rima, morao bi da
paradoksalno obrne pojmove i ka`e: narod i vojska.
Rimskom umu Senat je bio sinonim gra|anskog tela:
~inili su ga zemljoposednici, stare porodice ili gens, na-
rod, pleme koje je u`ivalo sveto pravo na `enidbu, con-
farreatio, na osnovu kojeg su mogli da imaju nasledni-
ke. Naslednici su nasle|ivali sve, posed i obilje prava,
kao jedini sinovi oca, patera, i zato se zovu patriciji.
Ostali, u ~isto pravnom smislu, nemaju oca ve} samo
za~etnika; oni su nara{taj, proles – odatle poti~e re~
proleteri. Ti stari ratari, gra|ani, bore se sa oru`jem u
ruci, ali im je potrebna pomo} u vojnim pohodima te
organizuju telo ratnika – populus – sastavljeno od sit-
nih zemljoposednika iz okolnih ravnica. Momzen dovo-
di ovu re~ u vezu sa glagolom populari, koji ne zna~i
0 1
naseliti, ve} naprotiv, raseliti, poharati. (@rtva nasilja
zvala se popa.) Populus prvobitno obavlja samo fizi~ke
poslove u ratu, a u politiku ulazi na silu, vojni~kim
{trajkovima. ^im bi se neprijatelj pribli`io gradu na se-
dam bre`uljaka, populus bi odbijao da u~estvuje u ratu.
Otuda proisti~u bezbrojna i legendarna povla~enja sa
jednog na drugi breg – Aventin, Kapitol, Celijan itd. –
o kojima su mnogi u~eni ljudi razbijali glave.
^istokrvni Rimljanin iz slavnih vremena Republike
nije mogao zamisliti gra|anina koji nije ratar. Iz jedno-
stavnog razloga, jer nije mogao zamisliti da se mo`e bi-
ti gra|anin a ne biti ratnik. Evo za{to. Ratnik se tada
sam starao o snabdevanju neophodnim `ivotnim po-
trep{tinama, {to je bilo nemogu}e ukoliko nije imao
svoje imanje. Ali nije mu zemlja neposredno obezbe|i-
vala vlast, ve} oru`je koje mu je ta zemlja obezbe|iva-
la. Zbog toga ne}e ste}i politi~ka prava sve dok ne po~-
ne da se bori, uprkos tome {to je odavno ve} bio ze-
mljovlasnik. Mo`e se re}i da je posle rata sa Samni}a-
nima42 ovaj ruralni plebs uspeo da zavrne ruku gospo-
di iz Senata i da se istinski preobrati u populus roma-
nus.
Nemogu}e je shvatiti istoriju starog Rima ukoliko
se zanemari ta dvojnost izme|u krupnih zemljoposed-
nika koji `ive u gradu i vlasnika sitnih poseda nastanje-
nih u okolini. Izme|u njih, sve do Cezarove epohe,
bukti velika politi~ka borba. Gospoda iz Senata su ~i-
novnici; ratari iz okoline su ratnici. Oni su potrebni jed-
ni drugima i ta potreba }e biti za~etnik zadivljuju}e, or-
ganske kohezije rimskih podviga do II veka pre Hrista.
Iz svega se vidi da najgra|anskija i najbezazlenija
re~, narod, ona kojoj pribegavaju mirotvorci, ima obes-
pokojavaju}e ratno poreklo. I {to je jo{ zanimljivije, to
isto, u nekim jezicima, va`i i za re~ koja simboli{e mir
i idilu – selo: na nema~kom ona glasi Dorf, {to je u sta-
ronema~kom iz severne oblasti imalo oblik thorp, iz ko-
jeg poti~e dana{nja re~ trupa; u ruskom jeziku selo je

polk i zna~i puk vojske.

0 1
 Dve velike metafore
Povodom dvestogodi{njice
Kantovog ro|enja
Kada neki pisac osporava upotrebu metafora u filo-
sofiji, samo pokazuje da ne zna ni {ta je filosofija ni {ta
je metafora. Nijedan filosof ne bi zastupao takvo stano-
vi{te.* Metafora je nezamenjivo duhovno oru|e; ona je
oblik nau~nog razmi{ljanja. Neretko se mo`e dogoditi
da nau~nik gre{i u njenoj upotrebi i da onda kada je o
ne~emu razmi{ljao posredno ili metafori~ki, biva ube-
|en da je razmi{ljao neposredno. Takve gre{ke se, ja-
sno, ne mogu oprostiti i zahtevaju ispravku; istu onu
koju preduzima fizi~ar kad se zabuni u ra~unu. Niko
zbog toga ne}e zaklju~iti da matematiku treba odstra-
niti iz fizike. Gre{ka u primeni neke metode ne opovr-
gava samu metodu. Poezija je metafora; ni nauka se
metaforom ne koristi ni{ta vi{e. Tako|e bi se moglo re-
}i: ni ni{ta manje.
Sli~an fobiji od nau~ne metafore je i preterani strah
od takozvanog „problema re~i“. [to je neki um povr-
{niji, pokazuje ve}u sklonost da svaku raspravu okva-
lifikuje kao puku verbalnu polemiku. Me|utim, ni{ta
nije tako retko kao autenti~na polemika o re~ima. Jer je
jedino dobar poznavalac gramatike kao nauke u stanju
da vodi raspravu o re~ima. Za sve ostale re~ nije samo
vokabula, ve} uvek izvesno zna~enje koje je prati. To-
0 1
kom rasprave o re~ima veoma nam je te{ko da izbeg-
nemo polemiku o njihovim zna~enjima. Ona predsta-
vljaju tradicionalne koncepte koje izla`e stara logika.
A kako koncept pak nije ni{ta drugo do misaona usme-
renost na neku stvar, pretpostavljene verbalne polemi-
ke sve{}e se, zaista, samo na sva|e o stvarima. Pone-
kad se de{ava da je razlika izme|u dva zna~enja ili dva
koncepta – samim tim, izme|u dve stvari – neznatna,
{to prakti~nog ili tupog ~oveka ne zanima. Tada se sve-
ti svom sagovorniku, optu`uju}i ga za logomahiju. Lju-
dima slepim za boje najvi{e bi odgovaralo da su sve
ma~ke sive. Ali uvek }e postojati i nekolicina sposobna
da oseti vrhunski u`itak u sitnim razlikama me|u pred-
metima; uvek }e biti vrsnih takmi~ara {to }e se nad-
metati u istan~anosti, te kada po`elimo da ~ujemo za-
nimljive ideje, hrli}emo ka njima, polemi~arima o re-
~ima.
Isto tako, ~itaju}i neku filosofsku knjigu, neve{t
duh ili duh nesklon meditaciji ne}e biti u stanju da pri-
hvati tek kao metaforu misao koja je isklju~ivo metafo-
ri~ka. Prihvati}e in modo recto43 ono {to je re~eno in
modo obliquo44, pripisuju}i autoru sopstvenu manu. Fi-
losofska misao, vi{e no ijedna druga, mora stalno bla-
go da se preta~e iz doslovnog u prenosno zna~enje,
umesto da se zaustavi na jednom od njih. Kjerkegor
pripoveda kako je u nekom cirukusu buknuo po`ar.
Vlasnik cirkusa, nemaju}i pri ruci nikog drugog, zadu-
`uje klovna da tu vest saop{ti publici. Ali kada je publi-
ka stra{nu vest ~ula iz usta klovna, pomislila je da je
re~ o jo{ jednoj {ali, pa nije napu{tala {atru. Po`ar se
pro{irio i publika je stradala kao `rtva pomanjkanja
sopstvene umne visprenosti.
Metafora ima u nauci dve upotrebe razli~itog ran-
ga. Kada pronalaza~ otkrije neku novu pojavu, to jest
kada uobli~i neku novu zamisao, mora da je imenuje.
Budu}i da nova re~ drugima ne bi ni{ta zna~ila, prinu-
|en je da pribegne riznici uobi~ajenog jezika, gde je
svaka re~ ve} povezana sa nekim zna~enjem. Da bi bio
shva}en, on bira re~ ~ije bi uobi~ajeno zna~enje moglo
imati izvesnu sli~nost sa novim. Tako termin sti~e no-
vo zna~enje preko i posredstvom starog, ne napu{taju-
}i ni staro. To je metafora. Kad psiholog otkrije da se
na{e predstave povezuju, ka`e da se udru`uju, to jest
da se pona{aju kao ljudske jedinke. Me|utim, onaj ko
je prvi nazvao skup ljudi „socijalnom sredinom“, dao je
novo zna~enje re~i „socio“; ona je ranije ozna~avala sa-
mo ~oveka koji nekoga sledi, sledbenika, jer poti~e od
glagola sequor. Platon je bio ube|en da istinska stvar-
nost nije ova promenljiva koju vidimo, ve} ona druga,
nepromenljiva, koju ne vidimo, ali je savr{eno naslu}u-
jemo: nenadma{na belina, vrhovna pravda itd. Da bi
ozna~io te stvari, nevidljive na{im o~ima, ali ne i
na{em umu, uzeo je iz narodnog jezika re~ „slika“.
Praslika, ideja – ukazuju}i tako da um vidi savr{enije
od o~iju.
U `elji da malo pojasnimo temu, prvo }emo odredi-
ti termin „metafora“ kako ne bi izazvao zabunu u uobi-
~ajenom zna~enju te re~i. Metafora je preno{enje zna-
~enja. No ~injenica je da mnoga preno{enja zna~enja
nisu ono {to nagove{tavamo nazivom metafora. Evo
nekoliko o~iglednih primera.
„Moneta“, iskovana od metala, ozna~ava predmet
koji posreduje u trgovini. „Moneta“ je prvobitno zna~i-
la: „ona koja upozorava, opominje i predskazuje“. Tim
re~ima se prizivala boginja Junona. U Rimu je postojao
hram „Junone Monete“ pokraj koga se nalazila i kovni-
ca novca. Predmet koji se tu izra|ivao preuzeo je Juno-
nin epitet. Upotrebljavaju}i re~ „moneta“, danas niko
ni ne pomi{lja na oholu boginju.
„Kandidat“ je bio ~ovek obu~en u belo. Kada se u
starom Rimu birao gra|anin za zvanje magistrata, on bi
se predstavljao bira~kom telu u sve~anoj beloj odori.
0 1
Danas je kandidat svako ko konkuri{e za neku slu`bu,
bez obzira na boju ode}e koju nosi. [tavi{e, danas je u
sve~anim prilikama prikladnije obu}i crno odelo.
„Stupiti u {trajk“ se na francuskom ka`e: semettre
en grève. Za{to grève zna~i {trajk? Onaj ko ovu re~ ko-
risti to ni ne naslu}uje, niti ga to zanima. Pomenuta re~
mu jednostavno ozna~ava {trajk. Grève je prvobitno u
francuskom jeziku zna~ilo „pe{~ana obala“. Zgrada
Gradskog ve}a u Parizu bila je podignuta na obali reke.
Ispred nje se pru`ala pe{~ana obala, grève, pa je trg is-
pred Gradskog ve}a nazvan place de la Grève. Na tom
trgu su se okupljale skitnice; potom, radnici bez posla
koji su tu i{~ekivali neku ponudu. Izraz faire grève do-
bio je zna~enje „ostati bez posla“, a danas zna~i ciljano
napu{tanje radnog mesta. Celu ovu istoriju re~i grève
rekonstruisali su filolozi, no radnik je nema na umu ka-
da je upotrebljava.
Bili su to primeri preno{enja zna~enja bez metafo-
re. U njima re~ prelazi iz jednog zna~enja u drugo, na-
pu{taju}i pri tom prvobitno.
Kada govorimo o „dnu du{e“, re~ „dno“ ozna~ava
odre|ene duhovne pojave strane prostornom i tele-
snom, iz sfere gde ne postoji povr{ina ni dno.
Imenuju}i re~ju „dno“ odre|eni deo du{e, jasno
nam je da pomenutu re~ ne upotrebljavamo neposred-
no, ve} posredno u odnosu na njeno doslovno zna~e-
nje. Kada ka`emo „crveno“, odmah i neposredno po-
mi{ljamo na odre|enu boju. Nasuprot tome, kad ka`e-
mo da du{a ima „dno“, u prvom trenutku pomi{ljamo
na dno nekog bureta ili ne~eg sli~nog, a potom zanema-
rujemo to zna~enje, odbacujemo svaku aluziju na fizi~-
ki prostor i pripisujemo ga du{i. Da bi bilo metafore,
moramo biti svesni te dvozna~nosti. Nepodesno kori-
stimo neki naziv sa sve{}u da je on nepodesan.
Ali ako je nepodesan, za{to ga koristimo? Zar ne bi-
smo radije izabrali neki direktan i podesan naziv? Ako
bi to {to se naziva „dnom du{e“ na{em umu bilo jasno
kao {to nam je jasna crvena boja, nema sumnje da bi-
smo imali direktan i poseban naziv kojim bismo ga
ozna~ili. Ali ne samo da nam je te{ko da ga imenujemo,
nego ~ak i da ga zamislimo. U pitanju je kliska stvar-
nost {to izmi~e klje{tima na{eg uma. Sada uo~avamo
drugu, dublju i bitniju upotrebu metafore u saznajnom
procesu. Ne samo da nam je neophodna kako bismo
drugima, pomo}u nekog naziva, pribli`ili na{e misli ve}
nam je i nu`no potrebna kako bismo i sami mogli ra-
zmi{ljati o izvesnim slo`enim objektima. Osim {to je
sredstvo izra`avanja, metafora je su{tinsko sredstvo
poimanja. Da vidimo za{to.
Stjuart Mil je rekao: kada bi sve {to je vla`no bilo
hladno i sve {to je hladno bilo vla`no, i kada bi se to
uvek pojavljivalo skupa, verovatno bismo jo{ uvek
smatrali da je re~ o jednom te istom kvalitetu. Isto ta-
ko, kad bi se na{ ceo celcijati svet sastojao od plavih
predmeta i plavetnilo se pru`alo unedogled, najte`e bi
nam bilo da imamo jasnu i razgovetnu svest o plavetni-
lu. Kao {to pas lak{e nanju{i komad mesa koji se nji{e,
jer tad stvara obla~i} mirisa u vazduhu, tako i opa`aj i
misao br`e love promenljivo od postojanog. Ljudi koji
`ive pokraj vodopada obi~no ne ~uju njegov huk, a ka-
da bi se kojim slu~ajem bujica zaustavila na tren, opa-
zili bi ne{to {to se najmanje o~ekuje: ti{inu.
Stoga Aristotel defini{e percepciju kao sposobnost
opa`anja razlika. Uo~ava se ono {to je promenljivo i ne-
stalno, dok se postojano i nepromenljivo niti opa`a ni-
ti vidi. Upravo zato Gete, paradoksalno i u kantovskom
duhu, ka`e da stvari ~ine razlike koje im mi odre|uje-
mo. Ti{ina, koja nije ni{ta sama po sebi, za nas je stvar-
nost u ~asu kada postane ne{to razli~ito, druga~ije od
buke. Kada bi naglo oko nas utihnuli svi {umovi i mi
postali brodolomci okru`eni morem ti{ine, prepali bi-
smo se kao da se neko strogo, stra{no lice nadnelo nad
0 1
nama da nas ispituje.
Nisu, dakle, svi objekti podjednako podesni da o
njima razmi{ljamo, da o njima steknemo izdvojenu ide-
ju, precizno odre|enu i jasno profilisanu. Na{ duh }e
tada morati da se osloni na jednostavne i doku~ive
objekte kako bi mogao da razmi{lja o onim slo`enim i
nepristupa~nim.
Zna~i: metafora je intelektualni postupak kojim
uspevamo da sagledamo ono {to se nalazi daleko izvan
na{e mo}i poimanja. Pomo}u onoga {to nam je najbli`e
i ~ime najbolje vladamo mo`emo uspostaviti misaonu
bliskost sa onim nama dalekim i veoma nepristu-
pa~nim. Metafora je dopuna na{oj intelektualnoj ruci i
predstavlja, u logici, {tap za pecanje ili pu{ku.
To ne zna~i da zahvaljuju}i njoj pomeramo granice
poimanja. Njom se samo slu`imo kako bismo prakti~no
u~inili pristupa~nim ono {to se ve} nazire u okviru na-
{ih mogu}nosti. Bez nje bi na na{em misaonom hori-
zontu postojala jedna divlja zona koja bi samo u na~elu
bila pod na{om vla{}u, dok bi nam, su{tinski, ostala ne-
poznata i neukro}ena.
Kako metafora ima dopunsku ulogu u nauci, na nju
se obra}ala pa`nja samo u poeziji, kojoj je ona sastavni
~inilac. No za estetiku je metafora zanimljiva zbog ras-
ko{nog vatrometa lepote. Stoga nije bilo posvedo~eno
da je metafora istina, odnosno uvid u stvarnost. Samim
tim se mo`e zaklju~iti da je poezija u jednoj svojoj di-
menziji i istra`ivanje, te da otkriva pozitivne i uobi~a-
jene ~injenice u istoj meri kao i nau~no ispitivanje.
U Pesmi posve}enoj gradu Logronju Lope de Vega45
opisuje jedan vrt:
U fontanama mnogim, vide}e{ kupa se lahor,
~ije su vode, iako razli~ite uvek,
al’ uvek kao slo`ni hor.
Vide}e{ gde nebo ranjavaju kristalna koplja nepobediva,
 i vodenog biserja val {to zemlju celiva;
i te{ku draperiju sa odsjajem kristalnim
gde se razliva u naborima, bri`ljivo slo`enim.
Lope de Vega zami{lja vodoskoke fontana kao kri-
stalna koplja. O~igledno je da vodoskoci nisu kristalna
koplja. No, uprkos tome, mi smo zadivljeni i o~arani {to
ih je tako nazvao.
Kao dva suprotstavljena zahteva, poezija aplaudira
onome {to nauka prezire. I obe su u pravu. Jedna pre-
uzima od metafore upravo ono {to druga odbacuje.
Vodoskok i kristalno koplje su dva konkretna
objekta. Konkretan je svaki objekat koji mo`emo iz-
dvojeno opa`ati. Nasuprot tome, apstraktan objekat
mo`e se opa`ati samo skupa sa jo{ nekoliko drugih.
Boja je apstraktan objekat, jer se ona uvek vidi ras-
prostrta po nekoj povr{ini, ogromnoj ili najmanjoj mo-
gu}oj, ovakvog ili onakvog oblika. I obrnuto, povr{ina
je vidljiva samo ako ima neku boju. Boja i povr{ina su,
dakle, osu|ene da zauvek opstaju zajedno; nikada se
ne sre}u jedna bez druge, niti postoje odvojeno, mada
su razli~ite. Na{ um, uz izvestan napor, uspeva da ih
prividno razdvoji: taj napor se naziva apstrakcijom. Ap-
strahuje se jedan objekat kako bi se drugi prividno iz-
dvojio i tako jasno razlikovao od njega.
Konkretni objekti su sastavljeni od onih elemen-
tarnijih, ali i apstraktnijih. Tako, kristalno koplje sadr-
`i, izme|u ostalih mnogobrojnih svojstava, odre|eni
oblik i odre|enu boju; }ud mu je da ranjava, u ~emu mu
poma`e neka ruka. Na isti na~in, iz vodoskoka mo`emo
apstrahovati njegov oblik, boju i uzlaznu putanju koja
poti~e od hidrauli~nog pritiska. Gledani u celini, vodo-
skok i koplje razlikuju se umnogome; ali ako izdvojimo
samo ta tri apstraktna elementa, otkri}emo da su oni
istovetni. Oblik, boja i dinami~nost isti su i kod vodo-
skoka i kod koplja. Izneti ovakvu tvrdnju zna~i biti stro-
0 1
go nau~an, jer ona izra`ava realnu ~injenicu: delimi~nu
istovetnost izme|u vodoskoka i koplja.
Zvezda i broj su ne{to potpuno razli~ito. Me|utim,
kad Njutn formuli{e zakon gravitacije i ka`e da je sila
uzajamnog privla~enja izme|u dva tela direktno sra-
zmerna masama tih tela i obrnuto srazmerna kvadratu
njihovog rastojanja, on samo otkriva delimi~nu, ap-
straktnu istovetnost koja postoji izme|u nebesnih kan-
dila i jednog niza brojeva. Zvezde se me|u zvezdama
pona{aju kao brojevi izme|u sebe. Pitagorejac koji bi,
dr`e}i se toga, zaklju~io: „dakle, zvezde su brojevi“,
dodao bi Njutnu upravo ono {to i Lope de Vega dodaje
istinskoj, iako delimi~noj istovetnosti izme|u kristal-
nog koplja i vodoskoka. Nau~ni zakon se ograni~ava na
potvr|ivanje delimi~ne istovetnosti apstraktnih delova
dve konkretne stvari; poetska metafora podme}e pot-
punu jednakost izme|u njih.
To najzad pokazuje da je intelektualna delatnost
posve}ena nauci manje ili vi{e istovetna onoj u poeziji
i u `ivotnim podvizima. Ove delatnosti se toliko ne raz-
likuju ponaosob, koliko se razlikuju ustrojstvo i svrha
svake od sfera kojima su podre|ene. Samo je o tome
re~ kada je u pitanju metafori~ko razmi{ljanje. Iako
svuda delatno, u nauci }e ono uvek biti podre|eno dru-
ga~ijem, ~ak suprotnom zadatku od onoga koji od njega
o~ekuje poezija. Metafora polazi od delimi~ne istovet-
nosti izme|u dve stvari da bi, potom, iznela la`nu tvrd-
nju o njihovoj potpunoj istovetnosti. Takvo preteriva-
nje, izvan granica istine, daje joj poetsku vrednost. Ona
po~inje da isijava lepotu u ~asu kada njen deli} istine
izvodi zaklju~ak. No, s druge strane, nema poetske
metafore bez otkrivanja stvarne istovetnosti. Analizi-
rajte bilo koju metaforu i u njenim nedrima }e se uvek,
sasvim nedvosmisleno, pojaviti ta pozitivna, rekli bi-
smo nau~na istovetnost izme|u apstraktnih elemenata
dveju stvari.
 Nauka upotrebljava metaforu kao sredstvo u obr-
nutom smeru. Polazi od potpune istovetnosti izme|u
dve konkretne pojave, znaju}i da je ona la`na, da bi se
potom zadr`ala samo na delimi~no obuhva}enoj istini.
Psiholog koji govori o „dnu du{e“ vrlo dobro zna da du-
{a nije {to i bure sa dnom; ali `eli da nam do~ara posto-
janje izvesnog psihi~kog sloja koji u strukturi du{e ima
istu ulogu kao dno u posudi. Nasuprot poeziji, nau~na
metafora usmerena je od ve}eg ka manjem. Prvo po-
tvr|uje potpunu istovetnost, a zatim je negira, zadr`a-
vaju}i samo deo nje. Zanimljivo je da verbalno izra`a-
vanje metafore, u praskozorje ljudske misli, neprikri-
veno ispoljava dvostrukost te operacije koja podrazu-
meva prvo potvr|ivanje, a potom negiranje. Kada ved-
ski pesnik `eli da ka`e „~vrst kao stena“, on to izra`a-
va slede}im re~ima: Sa parvato na acyutas – ille, firm-
us, non rupes. ^vrst je, ali nije stena. Na isti na~in pe-
snik posve}uje Bogu svoju himnu non suavem cibum,
koja je slatka, ali nije {e}erlema. Obala ri~e, „ali nije
bik“; kralj je dobar, „ali nije otac“.
Junak poseduje izvestan duhovni kvalitet u mno-
{tvu drugih osobina koje tvore njegov celovit i konkre-
tan lik. Potrebno je da u~inimo veliki napor kako bismo
taj kvalitet ome|ili od svega ostalog te o njemu zaseb-
no razmi{ljali. Stoga, zajedno sa vedskim pesnikom,
koristimo metaforu o steni. ^vrstina stene je apstrak-
tan pojam koji nam je ve} prili~no poznat i uobi~ajen; u
njoj otkrivamo ne{to {to je zajedni~ko sa juna{tvom.
Sjedinjujemo stenu i junaka, zatim uz njega ostavljamo
~vrstinu, a odbacujemo stenu.
Da bismo o ne~emu mogli izdvojeno da razmi{lja-
mo, potrebna nam je mentalna oznaka koja bi sabrala
na{u mo} apstrakcije, u~vrstila je daju}i joj telo, pru`a-
ju}i joj udobno boravi{te. Nazivi, zapisane misaone sli-
ke, jesu trezor tih iscrpljuju}ih rasu|ivanja na{eg uma.
Kada je objekat o kojem ho}emo da razmi{ljamo veo-
0 1
ma neuobi~ajen, moramo se osloniti na ve} poznate
oznake i, kombinuju}i ih, iscrtati novi profil.
Na{e pismo je prakti~nije od kineskog jer se temelji
na mehani~kom principu. Ima oznaku za svako slovo; ali,
budu}i da nijedno izdvojeno slovo nema zna~enja, ne iz-
ra`ava misao, na{em pismu, strogo uzev{i, manjka smi-
sao. Kinesko, me|utim, neposredno ozna~ava ideje te je
mnogo bli`e misaonom toku. Pisati ili ~itati na kineskom
zna~i razmi{ljati i, obrnuto, razmi{ljati je skoro isto {to i
pisati ili ~itati. Zbog toga znaci kineskog pisma ta~nije
odra`avaju misaoni proces nego znaci na{eg pisma. Ta-
ko, kad je hteo da izdvojeno razmi{lja o tugi, Kinez je ot-
krio da mu nedostaje znak za nju. Tada je spojio dva ide-
ograma: jedan koji je zna~io „jesen“ i drugi koji se ~ita
kao „srce“. I tuga je osmi{ljena i zapisana kao „jesen sr-
ca“. Pre nekoliko godina46 prodrla je u um tih nebesni-
ka47 ideja republike. U drevnom znakovniku nije bilo
slike kojom bi se predstavila ta ~udna ideja. Pedeset
vekova Kinezi su `iveli u patrijarhalnoj monarhiji. Bilo
je, dakle, neizbe`no da se kombinuju razli~iti znaci, te
se tako „republika“ pi{e pomo}u tri znaka koji zna~e
„blagost-rasprava-vladavina“. Republika je za Kineze
vladavina meke ruke utemeljena na raspravi.
Metafora }e tako|e biti jedan od kombinovanih ide-
ograma, {to nam omogu}ava da te{ko dostupnim ap-
straktnim objektima pru`imo izdvojeno postojanje.
Stoga }e njena upotreba biti sve neminovnija kako se
vi{e budemo udaljavali od stvari kojima baratamo u
svakodnevnom `ivotu.
Nemojmo zaboraviti, ljudski um se razvijao malo-
-pomalo, prema redosledu biolo{kih nu`nosti. Prvo je
bilo neophodno da ~ovek makar u najmanjoj meri ovla-
da sferom fizi~ke stvarnosti. ^ulno pojmljive ideje o
konkretnim telima prve su se kristalisale i ustalile.
One ~ine najstarije, najstabilnije i najudobnije pribe-
`i{te na{ih intelektualnih reakcija. U njima uvek tra`i-
mo uto~i{te kad misao izgubi gipkost i po`eli da pre-
dahne. Razlu~iti du{u od `ivog tela ve} podrazumeva
trud apstrahovanja, koji se jo{ uvek nije u potpunosti
kristalisao i ustalio u na{em umu. Filosof i psiholog
moraju ispuniti svoju du`nost da ovladaju ve{tinom
opa`anja du{evnog. Duh, du{a ili kako god `elite na-
zvati skup pojava koje pripadaju sferi svesti, stalno je
sjedinjen s telom; kad god se o tim pojavama `elelo
odvojeno razmi{ljati, uvek se pribegavalo istom na~i-
nu, davala im se telesnost. ^oveku je bio potreban vi-
{emilenijski trud kako bi prepoznao tu ~istu zapretenu
du{u koju je ose}ao u sebi ili slutio da obitava u drugim
`ivim telima. Nastanak li~nih zamenica upu}uje na po-
vest tog truda i pokazuje kako se polako oblikovala ide-
ja „ja“ u sporoj refleksnoj kretnji od oboda spolja{njeg
sveta ka centru unutra{njeg. Umesto „ja“, u po~etku
se govorilo „moje meso“, „moje telo“, „moje srce“,
„moje grudi“. ^ak i mi danas, kad sa izvesnim patosom
izgovorimo „ja“, spu{tamo ruku na grudi ~ine}i gest
koji ukazuje na talog drevnog telesnog poimanja su-
bjekta. ^ovek po~inje da sti~e svest o sebi pomo}u
stvari koje mu pripadaju. Prisvojna zamenica prethodi
li~noj. Ideja „moje“ prethodi ideji „ja“. Zatim se, mno-
go kasnije, akcenat preme{ta sa „na{ih“ stvari na na{u
dru{tvenu li~nost. Uloga koju imamo u dru{tvu, a ona
ina~e ~ini najspolja{njiji obod na{e li~nosti, preuzima
predstavu o na{em istinskom bi}u. U japanskom jeziku
ne postoje ni „ja“ ni „ti“. Lice koje govori re}i }e za se-
be: „bezna~ajni ~ovek“, „neznalica“, a umesto „ti“ go-
vori}e „uva`eno telo“, „visost“ itd. O sebi se govori u
tre}em licu, kao da je re~ o nekom od okolnih predme-
ta, te etikecija preuzima zadatak da nam u datoj situa-
ciji razjasni ko je od sagovornika Bezna~ajan ^ovek a
ko Uva`eno Telo. U jeziku plemena Hupa (Severna
Amerika), zamenica „on“ razli~ita je u zavisnosti od to-
ga da li se odnosi na odraslog ~lana plemena, na dete ili
na starca. Treba, dakle, re}i da su dru{tvene titule –
poput na{ih „ekselencija“, „svetost“, „eminencija“ –
0 1
prethodile jednostavnom „ja“ i „ti“.
Stoga nije ~udno {to u leksici postoji tek nekoliko
re~i koje izvorno ozna~avaju du{evne pojave. Skoro ce-
lokupna terminologija koju psiholog danas koristi ~ista
je metafora: re~ sa zna~enjem iz fizi~kog sveta dobija
zadatak da sekundarno izrazi du{evne pojave.
Na{e unutarnje bi}e, koje nalazimo razlu~uju}i ga
od na{eg tela, ipak je relativno konkretno. Ima jo{ ap-
straktnijih, te`e doku~ivih objekata za ~ije promi{ljanje
metafora predstavlja daleko potrebnije oru|e.
Jasno i razgovetno spoznati neki objekat zna~i raz-
mi{ljati o njemu zasebno, izdvojiti ga snopom misli od
svega ostalog. Zbog toga nam je lak{e da uo~imo pro-
menljivo od postojanog. Promena izme{ta slo`enu
stvarnost, ~ine}i da se njeni elementi pojavljuju razli-
~ito kombinovani. Vla`no se ponekad pojavljuje skupa
sa toplim, a drugi put sa hladnim. Kada se objekat uklo-
ni iz neke kombinacije, ostavlja u njoj obris svoje pra-
znine poput deli}a koji nedostaje u mozaiku.
Posledica toga je da }e jedan objekat biti utoliko te-
`e spoznati {to je ve}i broj mogu}nosti u kojima se spa-
ja i prepli}e. Njegova uporna postojanost otupela je na-
{a ~ula prema njemu.
Dakle: postoji jedan objekat koji je uklju~en u sve
ostale, koji je njihov sastojak i deo njih, na isti na~in
kao {to je crvena nit upredena u svako u`e engleske
Kraljevske mornarice. Taj sveop{ti, sveprisutni, sve-
mo}ni objekat, koji svuda, u svakom objektu, obznanju-
je svoje neumitno prisustvo – na{a je svest.
Ne mo`emo razgovarati ni o jednoj stvari a da ona
nije u sprezi sa nama, i ta njena najmanja veza sa nama
je veza svesti. Dva objekta, najrazli~itija koja bi se mo-
gla zamisliti, imaju ipak ne{to zajedni~ko – objekti su
za na{ um, objekti su za jedan isti subjekat.
Sada je jasno da ni{ta ne mo`e biti te`e spoznati,
opaziti, opisati i odrediti do tu sveop{tu, sveprisutnu i
svemo}nu pojavu: svest. Zahvaljuju}i njoj pojavljuju
nam se sve ostale stvari, mi ih shvatamo. Ona je upra-
vo to pojavljivanje i to shvatanje samo po sebi. I}i }e u
korak, poput neizbe`nog pratioca, uz svaku drugu po-
javu, jednoli~no, neumoljivo, ne odsustvuju}i nikada.
Ako smo, zahvaljuju}i tome {to se vla`nost jednom po-
javljuje uz hladno}u, a drugi put uz toplotu, uspeli da
razlu~imo hladno od vla`nog, kako odrediti ono {to je
samo pojavljivanje, svest? Ukoliko je metafora ikad bi-
la neizbe`na, nema sumnje da je to upravo sad.
Ova sveop{ta pojava sprege subjekta i objekta, fe-
nomen shvatanja, mo`e se pojmiti samo pore|enjem
sa nekim posebnim oblikom povezanosti {to postoji iz-
me|u objekata. Ishod }e biti metafora. A uvek kada op-
{tu pojavu tuma~imo posebnom, onom koja nam je pri-
stupa~nija, izla`emo se riziku eventualnog previda da
je re~ o nau~noj metafori pa da ih, kao u poeziji, poisto-
vetimo. Izuzetno je pogibeljno okliznuti se pri ovom
poduhvatu. Jer od ideje koju stvorimo o svesti zavisi
na{e celokupno poimanje sveta, a od njega pak zavisi
na{ moral, na{a politika, na{a umetnost. Eto kako celo
zdanje svekolikog sveta i `ivota po~iva na maju{nom,
prozra~nom telu jedne metafore.
Zaista, dva najve}a razdoblja ljudske misli – anti~ko
doba, sa svojim srednjovekovnim produ`etkom, i mo-
derno doba, zapo~eto renesansom – `ivela su od dva
pore|enja; Eshil bi rekao, od senke dva sna. Te dve ve-
like metafore istorije filosofije, sa aspekta poetskih do-
meta, na najni`em su nivou. I najskromniji pesnik bi ih
prezirao.
Kako anti~ki ~ovek do`ivljava tu iznena|uju}u ~i-
njenicu da se stvari pred nama pojavljuju pru`aju}i
nam prizor svojih bezbrojnih fizionomija? Obratite pa-
`nju u ~emu je problem. Gledamo planinski venac Gva-
darame. Visok je skoro dve hiljade metara, granitni je i
plavi~astosiv. Na{ um nema nikakvu veli~inu; fizi~ki
0 1
se ne rasprostire, li{en je boje i ~vrstine. Objekat i su-
bjekat, dakle, poseduju antagonisti~ke atribute, me|u-
sobno se suprotstavljaju, ne mogu imati nikakav uza-
jamni odnos osim onog kojim isklju~uju jedan drugog.
Me|utim, dok gledamo planinu, objekat i subjekat ula-
ze u pozitivan odnos, stapaju se, postaju jedno. ^inje-
nica da postoji svest primorava nas na pomisao da dva
potpuno razli~ita pojma istovremeno predstavljaju je-
dan te isti. To je kontradikcija. I problem. Pred kontra-
diktornom ~injenicom na{ duh gubi ravnote`u. Taman
je pomislio kako je A jednako B, ve} je prisiljen da se
ispravi i da misli kako A nije B; i tek {to je nekako pre-
{ao na to novo stanovi{te, opet mora da se vrati na
prvobitno, pa tako ve~no u krug. Od tog sna`nog tala-
sanja razum dobija morsku bolest, nema priliku da se
odmori i predahne. Da bi ga se oslobodio, on reaguje;
to jest zaokuplja se mi{lju kako da prevlada kontradik-
ciju, da re{i problem. [tap u vodi je i prelomljen i nije
prelomljen. [ta }emo sad! Biti ili ne biti, pitanje je: to
be or not to be; that is the question.
Ovo pitanje sadr`i, mogli bismo re}i, dva nivoa. ^i-
njenica da mi ne{to shvatamo nesumnjivo otkriva da se
to ne{to, u na{em primeru planina, „nalazi“ u nama.
Ali, kako mo`e planina od dve hiljade metara stati u
duh koji se fizi~ki ne rasprostire? Prvi nivo bi sadr`a-
vao jednostavan opis toga da su stvari prisutne u sve-
sti. Drugi nivo predstavljalo bi obja{njenje kako nasta-
je, iz kojih razloga i pod kojim uslovima to prisustvo.
Obe strane problema moraju ostati jasno odvojene. Ni
u anti~ko niti u moderno doba to nije u~injeno. Pobrkan
je opis same pojave sa njenim obja{njenjem. Ako bi nas
neko pitao: „Za{to je Huan takav?“, mi bismo ga, pre
nego {to mu odgovorimo, morali upitati: „Ka`i mi ko je
Huan?“. Pre rasprave o uzrocima koji su doveli do ovo-
ga {to se sada doga|a u [paniji, bilo bi dobro bar done-
kle odrediti {ta je to {to se zaista doga|a.
 Za anti~kog ~oveka, kada subjekat shvata postoja-
nje nekog objekta, ulazi sa njim u isti odnos kao kada
se dve materijalne stvari sudare, pri ~emu jedna osta-
vlja svoj trag u onoj drugoj. Metafora o pe~atu koji u
vosku ostavlja svoj filigranski, reljefni otisak odmah se
ustoli~uje u helenskom umu, da bi vekovima i vekovi-
ma potom usmeravala sve ljudske ideje. Ve} se u Pla-
tonovom Theaitetu pominje ekmageion, vo{tana plo~a
na kojoj pisar stiletom48 ostavlja izrezbarene tragove.
Ta slika – i Aristotel }e je ponoviti u svom delu O du-
{i, knjiga III, poglavlje IV – preslikava}e se tokom ce-
log srednjeg veka, i u Parizu i u Oksfordu, u Salaman-
ki i u Padovi; vekovima }e je u~itelji ubrizgavati u legi-
je mladih glava.
Po ovom tuma~enju, subjekat i objekat bili bi isto {to
i bilo koja druga dva fizi~ka predmeta. Postoje i traju ne-
zavisno jedan od drugoga i izvan tog odnosa u koji pone-
kad stupaju. Objekat koji vidimo postojao je i pre no {to
je bio vi|en, a postoja}e i dalje, onda kada ga vi{e ne bu-
demo videli; um je i dalje um i ako ne razmi{lja ni o ~emu
i ne vidi ni{ta. Kada se um i objekat sudare, potonji osta-
vlja u umu svoj utisnuti `ig. Svest je utiskivanje, otisak.
Pomenuta doktrina do`ivljava svest, tj. odnos izme-
|u subjekta i objekta kao realan doga|aj, realan koliko i
sudar dva tela. Zbog toga je nazvana realizmom. Oba ele-
menta su podjednako realna, stvar sa jedne, um sa druge
strane, a realno je i dejstvo stvari na um. Na prvi pogled,
nikakva nepravda nije naneta nijednom pojmu. Me|utim,
ako se malo udubimo, primeti}emo kako prihvatiti mo-
gu}nost da se jedna materijalna stvar utiskuje u drugu
nematerijalnu zna~i tretirati ih obe podjednako, odnosno
uzeti za ozbiljno pore|enje sa voskom i pe~atom. Subjek-
tu se pri tom ~ini nepravda u korist objekta. Suptilno se
ne po{tuje njegova autenti~nost.
Iz tog semena ni~e anti~ka koncepcija sveta. Pod
pojmom „biti“ ona podrazumeva da se jedna stvar nala-
0 1
zi me|u drugima. Sve one postoje oslonjene jedna na
drugu i tvore ogromno zdanje sveta. Subjekat nije ni{ta
vi{e do jedna od tolikih postoje}ih stvari uronjenih u ve-
liki „okean bi}a“, kako je govorio Dante. Njegova svest
je maleno ogledalo, tek puki odraz okoline. „Ja“ ne igra
veliku ulogu u anti~kom poimanju sveta. Grci tu re~ ni-
kada nisu koristili u svojoj filosofiji. Platon vi{e voli da
ka`e „mi“, nadaju}i se da }e zajedni{tvo poroditi snagu.
Grk i Rimljanin }e, u skladu s tim, tra`iti merilo pona{a-
nja, normu, eti~ki zakon, ne bi li li~nost prilagodili ko-
smosu. Stoik, koji sa`ima klasi~nu tradiciju, pri`eljkuje
jedino da `ivi „u skladu sa prirodom“, celovito i bestra-
sno poput prirode. To „ja“, vapiju}e ispru`ena ruka slep-
ca – Aristotel ka`e da je du{a poput ruke – prinu|eno je
da se probija napipavaju}i bogaze sveta kako bi ih pretvo-
rilo u re~no korito kojim }e spokojno te}i.
U renesansi – koja daleko od toga da predstavlja po-
vratak anti~koj klasici, kako ka`u oni {to poput papagaja
ponavljaju sve {to jednom ~uju, ve} je naprotiv njeno
prevazila`enje – za sto osamdeset stepeni obr}e se to~ak
tuma~enja svesti.
Slika vo{tane plo~e neprimerena je ~injenici koju bi
`elela razjasniti. Kada pe~at oblikuje vosak, pred nama
su o~igledni i pe~at i `ig koji je on ostavio. Mo`emo,
dakle, porediti pe~at i njegov `ig. Ali gledaju}i planinu
Gvadaramu, mi gledamo samo njen otisak u nama, a ne
objekat. Da je u pitanju halucinacija, ne bismo primeti-
li ni najmanju razliku. Stoga }e biti uvek riskantna
pretpostavka re}i da objekti postoje izvan i nezavisno
od na{e svesti. Mi nemamo autenti~nu informaciju o
njima, sem kada se nalaze u na{em umu, kada ih vidi-
mo, zami{ljamo ili promi{ljamo. Druga~ije re~eno, ~i-
njenica da su stvari u izvesnom smislu u nama, nesum-
njiva je. Za razliku od toga, uvek }e biti sumnjivo i pro-
blemati~no postojanje stvari izvan nas. Nesumnjivu ~i-
njenicu razja{njavati pretpostavkom, makar najmanje
sumnjivom ~injenicom, besmisleno je. Dekart se odlu- svoj sistem, kao ~igru, oko Einbildungskrafta, oko uo-
~io za veliku novinu. Jedino pouzdano postojanje stva- brazilje. [openhauer }e nam re}i da je svet na{a pred-
ri je onda kada se o njima razmi{lja. Stvari, dakle, umi- stava, velika fantazmagorija, nestvarno platno pokret-
ru kao realnosti da bi se rodile kao cogitationes49. Ali nih slika koje projektuje skrivena kosmi~ka sila. Ni
„misli“ nisu ni{ta drugo do razli~ita stanja subjekta, sa- mladi Ni~e ne}e druga~ije objasniti svet do kao igrokaz
mog ja, moi même, qui ne suis qu’une chose qui pense50. jednog Boga koji se dosa|uje. „Svet je san i dim u o~i-
Sa te ta~ke gledi{ta, svesni odnos mora dobiti novo tu- ma ve~nog nezadovoljstva.“
ma~enje, sasvim suprotno anti~kom. Pe~at i vo{tanu Za sve to vreme, ja je do`ivelo najneverovatniji
plo~u zamenjuje nova metafora: sadr`ilac i njegov sa- preokret sre}e. Poput zapleta u isto~nja~kim skaskama
dr`aj. Stvari ne dolaze u svest iz spolja{njosti nego su – prosjak se probudio kao kraljevi}. Lajbnic se usudio
one njen sadr`aj – one su ideje. Nova doktrina naziva da ~oveka nazove un petit Dieu51. Kant je ja postavio za
se idealizmom. vrhovnog zakonodavca prirode. A Fihte, neodmeren
Svest, odnosno shvatanje, strogo uzev{i, generi~ki kao i obi~no, bi}e zadovoljan tek kada izjavi: Ja je sve.
je naziv. Postoji mnogo posebnih oblika shvatanja: nije
isto videti ili ~uti, odnosno nije isto opa`anje {to i ma-
{tanje ili pak ~isto razmi{ljanje. Anti~ka filosofija daje
prednost opa`anju u kojem objekat kao da zaista dolazi
do subjekta i utiskuje se u njega. Moderno doba se, na-
protiv, usredsre|uje na uobrazilju. U imaginativnoj
svesti ne izgleda kao da objekti sti`u do nas svojim vla-
stitim nogama, ve} smo mi ti koji ih proizvodimo. Do-
voljno je da smo za to raspolo`eni, pa da iz najcrnjeg ni-
{tavila izvu~emo `drebe kentaura i da ga, u jednom ne-
stvarnom prole}nom danu, dok mu rep i griva vijore na
vetru, poteramo u galop preko smaragdnih polja za be-
lim neuhvatljivim nimfama. Imaginacijom stvaramo i
poni{tavamo objekte, sastavljamo ih i rastavljamo. Bu-
du}i da sadr`aji svesti ne mogu do}i iz spolja{njeg sve-
ta – kako planinski masiv mo`e u}i u mene? – mora}e
da izrone iz dubina subjektivnog. Svest je stvaranje,
kreacija.
Ova naklonost ka svetu uobrazilje tipi~na je za mo-
derno doba. Gete je dlan sveta video kao dlan „ve~ne
vragolanke, ve~no mlade Jupiterove k}eri, Fantazije“.
Lajbnic }e realnost svesti na monadu, koja je obdarena
samo spontanom mo}i predstavljanja. Kant }e zavrteti

0 1
 Bog na vidiku
Zemljina orbita ima svoj perihel i afel: trenutak ka-
da je na{a planeta najbli`a Suncu i trenutak kada je naj-
udaljenija od njega. Neki zvezdani posmatra~ koji bi
ugledao Zemlju u ~asu dok be`i od Sunca pomislio bi da
mu se ona nikada vi{e ne}e vratiti, ve} da }e se svako-
ga dana, sve vi{e i vi{e, ve~no udaljavati. No, ukoliko
malo pri~eka, vide}e da se Zemlja, blago menjaju}i pra-
vac svoga leta, te zakrivljuju}i sopstvenu putanju, jo{
br`e vra}a ka Suncu, kao golubica svom golubarniku i
bumerang ruci koja ga je bacila. I na istorijskoj orbiti,
sli~no se doga|a sa ~ovekovim umom u odnosu prema
Bogu. Postoje epohe odium Dei, velikog bega od bo-
`anskog u kojima ta silna planina zvana Bog skoro pot-
puno nestaje sa linije horizonta. Potom bi usledilo do-
ba zrenja, kada bi naglo, u netaknutoj ~ari jedne devi-
~anske obale, iz zavetrine izronila hrid bo`anskog. Sa-
da je kucnuo ~as kada na sav glas treba viknuti iz kor-
pe na jarbolu: Bog na vidiku!
Nije u pitanju nikakva pobo`nost; ~ak, mo`da, ni
religioznost. Bez namere da to podrazumeva i najma-
nje neuva`avanje religija, ali vreme je za pobunu protiv
njihove te`nje za isklju~ivim prisvajanjem Boga, {to
obi~no ~ine i {to nije za~u|uju}e. Budu}i da su ostale
kulturne delatnosti napustile problem bo`anskog, reli-
gija je jedina koja se njim i dalje bavi, zbog ~ega su ve}
0 1
skoro svi zaboravili da je Bog tako|e i tema iz sfere
svetovnog.
Religija je skup naro~itih predanosti koje ljudsko
bi}e usmeravaju ka vi{oj stvarnosti: predanost veri,
ljubavi, molitvi, kultu. Ali bo`anski realitet ima i drugu
padinu gde se rasplamsavaju druga~ija duhovna dela-
nja, savr{eno strana religioznosti. Zato je neophodno
re}i da postoji i jedan lai~ki Bog, i taj Bog, ili to krilo
Boga, sada je na vidiku.
Ovo periodi~no pojavljivanje i nestajanje bo`an-
skog verovatno }e iznenaditi svakog ko misli da je sa-
svim dovoljno, kako bismo ne{to videli, da to ne{to po-
stoji i da je vidljivo. Ne zapa`a se do koje mere je ne-
ophodno da bismo videli jedno, da budemo slepi za dru-
go. Ljudski um je sku~en; u svakom trenutku u njega
staje samo nekolicina predmeta. Ukoliko bismo `eleli
da budemo svesni prisustva svih vidljivih stvari koje su
nam pred o~ima u prostoriji u kojoj se nalazimo, ne}e-
mo uspeti da opazimo nijednu. Ne mo`emo videti ako
ne gledamo, a gledati zna~i fiksirati objekat vizuelnim
zrakom, preziru}i, ne-vide}i ostale. Na{ pogled biva
usmeravan pa`njom, te voditi ra~una o jednom, isto-
vremeno zna~i zanemariti drugo. I sa na{im umom u
celini doga|a se isto kao i sa na{im pogledom. Svetlosni
snop na{eg uma osvetljava jedan objekat tako {to sve
ostale uranja u tamu. Stoga nije dovoljno da se ne{to na-
lazi pred nama da bismo ga opazili; potrebno je jo{ i da
ga organ receptor potra`i i da mu se prilagodi. Oko se
prilago|ava vi|enju ne~ega {to je u daljini ili blizini, {to
je desno ili levo. Me|utim muskularno prilago|avanje
oka posledica je prilago|avanja pa`nje na{e celokupne
svesti, tog integralnog organa opa`anja.
Kao beskona~na panorama, uvek o~igledna, ~itava
Vaseljena pru`a se pred nama; ali svakog trenutka za
nas postoji samo jedan njen deli}. ^ovekova pa`nja, po-
put blje{tavog brodskog reflektora krstari po neizmer-
noj povr{ini stvarnosti obasjavaju}i ~as jedan, ~as drugi
deo nje. To krstarenje pa`nje odre|uje ljudsku istoriju.
Svaku epohu oli~ava odre|eno ustrojstvo pa`nje, odre-
|eni sistem prvenstava i zanemarivog, o{trovidosti i
slepila. ^ak, ukoliko bismo iscrtali profil pa`nje neke
epohe, verovatno bismo mogli definisati i nju samu.
Epoha koja nam je prethodila odlikovala se veoma
neobi~nim ustrojstvom pa`nje koje se, u najkra}em,
mo`e odrediti kao „agnosticizam“. Upravo je ona sa
neizrecivim zadovoljstvom skovala ovaj naziv. Ve} nam
negativan smisao tog pojma izaziva smeh. To je isto
kao kada bi se neko zvao Ne-Pedro ili Ne-Huan. I, zai-
sta, agnostik je onaj „koji ne `eli da zna izvesne stva-
ri“. Re~ je, o~ito, o osobi koja svemu pretpostavlja pre-
dostro`nost i razboritost: podvigu – povla~enje; pogot-
ku u centar – strah od proma{aja. A ~injenica je da ne-
znanje koje pri~injava zadovoljstvo agnostiku nije ne-
znanje o bilo kojim stvarima, ve} upravo o onim prvim
i potonjim. Presudnim.
Danas nam ve} biva te{ko da vaskrsnemo sli~no
stanje duha. Jer agnostik ne progla{ava neposrednu i
„pozitivnu“ stvarnost za jedinu postoje}u – {to bi bilo
besmisleno – ve}, naprotiv, priznaje da neposredna
stvarnost nije celovita stvarnost; da iza vidljivog mora
postojati ne{to, ali upravo zbog svoje biti, ono se ne
mo`e svesti na iskustveno poimanje. Stoga okre}e le-
|a onostranom i ne haje za njega.
Posledica toga je da agnosti~ki pejza` nije ome|en
poslednjim granicama. Sve je u njemu prvi plan, zbog
~ega je li{en elementarnog zakona perspektive. Re~ je
o kratkovidom pejza`u i osaka}enoj panorami. Sve pr-
vorazredno i presudno, odstranjeno je. Pa`nja je usred-
sre|ena isklju~ivo na drugorazredno i povr{no.
Uz hvale vredne i o{troumne izgovore odustaje se
od otkri}a tajne poslednjih stvari, „temeljnih“ stvari,
te pogled ostaje prikovan isklju~ivo za „ovaj svet“. Jer
0 1
„ovaj svet“ je ono {to preostaje od Vaseljene kada joj
istrgnemo sve temeljno: svet bez utemeljenja, bez le-
`i{ta, bez oslonca, mehur {to no{en burom i olujom
pluta povrh nekog nedoku~ivog elementa.
Agnostik oli~ava organ opa`anja prilago|en isklju-
~ivo neposrednoj stvarnosti. Takvo ~udno ustrojstvo
pa`nje biva nam jasnije kada ga uporedimo sa njego-
vom suprotno{}u: gnosticizmom. Dakle, gnostik pola-
zi od ga|enja prema „ovom svetu“. To neizmerno ga-
|enje spram svega {to je ~ulima mogu}e opaziti pred-
stavlja jednu od najneobi~nijih pojava u Istoriji. Ve} se
kod Platona uo~ava po~etak takve odbojnosti, koja }e
kao neukrotiva plima sve vi{e rasti. U I veku ~itav me-
diteranski Istok pijan je od ga|enja prema zemaljskom
te na sve strane, poput zato~ene zveri, tra`i pukotinu
za beg. Du{e poseduju zapanjuju}u prilago|enost ono-
stranom, zapanjuju}u u meri totalne krajnosti i isklju-
~ivosti. Za njih postoji samo bo`ansko, to jest samo ono
{to je u svojoj biti udaljeno, posredno, transcendentno.
Ga|enje spram „ovog sveta“ je toliko da gnosticizam
~ak ne dopu{ta ni mogu}nost da je on Bo`ja tvorevina.
Zato je jedna od najsjajnijih figura iz vremena kada je
hri{}anstvo bilo u svom povoju, Marsion, ube|en da je
svet delo izopa~enog bi}a, velikog neprijatelja Boga.
Sledstveno tome, istinska tvorevina istinskog Boga bi-
la bi „izbavljenje“. Stvaranje je bilo naopak poduhvat;
dobar, bo`anski poduhvat jeste „rastvaranje“, to jest
izbavljenje.
Gnosti~ki pejza` je suprotan „pozitivisti~kom“. Sa-
dr`i jedino poslednje granice, nema ni{ta u prvom pla-
nu; on, u svojoj biti, predstavlja neki „drugi“ svet. Zato,
dok je za agnostika klju~na re~ „iskustvo“ – koja izra`a-
va pa`nju usmerenu na „ovaj“ svet – za gnostika je
klju~na re~ „spasenje“, kojom se izra`ava `elja za be-
gom iz ovoga sveta i usmeravanje pa`nje na onaj drugi.
 Nasuprot ova dva antagonisti~ka i podjednako is-
klju~iva prioriteta, na{a pa`nja trebalo bi da bude
usredsre|ena na nekakvu sredi{nju liniju, upravo onu
koja iscrtava granicu izme|u jednog i drugog sveta. Ta
linija pripada „ovom“ svetu, jer se on u njoj okon~ava,
i stoga ima obele`je „pozitivnog“. Ali, istovremeno, u
toj liniji je i po~etak onostranog te je, tako|e, i tran-
scendentna. Svedoci smo da su danas sve posebne na-
uke, usled pogubnog dejstva njihovih unutra{njih eko-
nomija, prinu|ene da se suprotstavljaju toj liniji vlasti-
tih poslednjih problema koji su, u isti mah, i prvi pro-
blemi velike nauke o Bogu.

0 1
 Bele{ke jednog skita~kog leta

Na putovanju

Kakav neizmerni u`itak, krstariti kastiljanskim pu-

teljcima! Budu}i da je zemlja toliko ogoljena, kao na
dlanu vide se putevi priljubljeni uz talase planete. Ba-
caju se strmoglavce, neustra{ivo, dole u ponor, a ve}
slede}eg trena u velikom, gipkom skoku osvajaju bre-
`uljak preko puta; naslu}uje se da slede svoju trasu ve-
selo pevu{e}i, iako je nejasno otkuda poti~e ta njihova
ve~na, neprikosnovena mladost. Ponekad, po rasplinu-
tim `utim i crvenim pejza`ima li~e na krupni slikarev
potpis.
Usred neprestane smene polja s jedne i druge stra-
ne, oni oli~avaju vrlu postojanost. Uvek isti, vezuju
~vorove – kamene stubi}e kolobrana – povinuju}i se
Direkciji za javne radove, pa spajaju pejza`e razapinju-
}i i zate`u}i niti osnove, da bi potom gustom potkom
preplitali kako delove unutar svake pokrajine tako i
njih me|usobno, tkaju}i veliki sag [panije. Kada bi jed-
ne no}i nestali, kada bi ih neki drznik ukrao, [panija bi
se na{la u pometnji, postala bi bezobli~na masa, svaki
busen bi ostao zatvoren u sebe, le|ima okrenut ostali-
ma, divlji i nepristupa~an. Mre`a puteljaka je krvotok
nacije koji je ujedinjuje i, istovremeno, omogu}ava da

0 1
celim telom struji jedinstvena duhovnost. To je ~esto
isticano u traktatima iz politi~ke ekonomije i najednom
bivamo iznena|eni primetiv{i da su slu~ajno u pravu.
Ali putevi imaju i svoje patnje, neki moralne, drugi
telesne. Iznenada, susretne se put sa druga dva ili tri –
raskrsnica, trivijum ili kvadrivijum. [ta ~initi? Kojim
}e putem nastaviti put? Neodlu~nost je tako mu~na!
Jedan od najmudrijih ljudi koje je Izrael ikada imao (ove
godine treba da govorim o toj istaknutoj li~nosti u nje-
govoj otad`bini, Kordobi), veliki Majmonid52, napisao
je slavno delo, rezime sveukupne su{tinske mudrosti,
i naslovio ga Vodi~ za kolebljive. Naravno! Jedna od naj-
u`asnijih stvari u `ivotu je nedoumica, okolnost kada
smo primorani da se odlu~imo za jednu izme|u mnogih
jednakih mogu}nosti. [to se vi{e napre`e, razum sve
vi{e tone u neodlu~nost i sve dublje uvi|a, re~eno sa
punim po{tovanjem, su{tinu Buridanovog magarca53
koji je u njemu. Preko je potrebna avanturisti~ka sr~a-
nost, Paskalova „kocka“, pa na raskrsnici zaigrati na
„krunu“ ili „pismo“.
[to se ti~e fizi~kih patnji, postoji jedna surova,
stra{na. Vijuga tako spokojno zemljani puteljak, kad
odjednom – tras! – u njega se zariva gvozdeni put. Re~
je o trenutku, ali veoma bolnom, hirur{kom. Dvostru-
ka gvozdena injekcija zabada se u telo zemljanog pu-
teljka probadaju}i ga tu i tamo. Jadni~ak ostaje zauvek
bolestan na tom mestu pa je potrebno imobilisati ga
dvema rampama i dovesti bolni~ara da bdi nad njim.
^esto, dok prolazimo, vidimo gazu natopljenu krvlju
kojom bolni~ar ma{e u znak opasnosti.
I tako dalje... itd.
Peh. Doga|a nam se na visoravni koja se, iza pla-
ninskog tesnaca, pru`a do Avile. @uto prostranstvo
`itarica grubo naru{avaju ogromne gomile stena bo-
je opala. Kontrast izme|u vatrenozlatne boje `itnih
polja i o{trog, mrtva~ki bledog kamenjara, strmih i
0 1
surovih litica, toliko nepojmljivog i neopravdanog,
unosi nemir u du{u. ^ovek se pita da li je ovo stenje
Zemlja izbljuvala ili je kao tvrdo prokletstvo palo sa
Neba.
Dok mehani~ar, sukub54 ispod trbuha automobila,
otklanja kvar, a ja proklinjem sudbinu i sunce koje nas
surovo pr`i, nestaju dva de~aka {to su po{la sa mnom.
Gde li su se mogla izgubiti ta deca u neizmernoj pu-
sto{i pejza`a? Prise}am se haiku pesme o umrlom de-
~aku:
Kojim lovi{tima danas hodi
maleni lovac vilin konjica?
I u`as ovog prizora po~e mi zapljuskivati mozak ta-
lasima jeze.
Ali deca se ubrzo pojavljuju, u daljini, na vrhu jed-
nog od tih stenovitih zamkova, uz veselu ciku, dok ve-
tar vitla malenim propelerima njihovih ruku... Penju se
i spu{taju po o{troj pùti stena, skrivaju se, a onda izvi-
ruju, odapinju zami{ljene strele i ludiraju se ispod bes-
krajnog nebesnog svoda.
Svet je mekana plastelinska masa za ogromnu
de~ju `ivahnost koja je, za tili ~as, od surovog kame-
njara napravila veli~anstvenu igra~ku. Mo`da je po-
malo neprimerena na{a blagonaklonost spram dece.
Prirodnije bi bilo da je obrnuto: da oni na nas gledaju
blagonaklono jer `ivot u nama ve} jenjava. Ali oni...
Ljubomora, razroga~enost od straha i zadivljenosti,
ve~ita uzbu|enost, nadahnjuju `ivotnu snagu deteta,
koja d`inovskim `drelom veselo guta velike pejza`e i
velika nespokojstva; jednim jedinim pokretom bo`an-
ske otmenosti ona uzima u svoje ruke to ogromno
modroljubi~asto kamenje pretvaraju}i ga u zgodnu
igra~ku.
Malo dalje odatle nalazi se Martin Munjos de las
Posadas – selo prepuno zanimljivih starina. Za{titnica
mesta je Bogorodica koja se pomalo ~udno priziva –
Gospa od Prezira.
Tijera de Kampos55. @ito, polja zrelog `ita. U nedo-
gled more zlatnog klasja koje se talasa sa naletima ve-
tra. Brodolomci u njemu, `eteoci, zamahuju rukama
pod pripeklim suncem kako bi se do~epali plave obale
horizonta.
II
Kolonade i ki{a
U `ivotu [panije morala je da nastupi jedna veli~an-
stvena epoha: epoha u kojoj se grade veliki trgovi sa
kolonadama, a one se u nekim varo{icama nadovezuju
jedne na druge stvaraju}i cele zasvo|ene ulice. Toliko
nam je bliska ova uzvi{ena slika pro{losti da ne uo~a-
vamo jasno njenu veli~anstvenost. Bar meni, prizna-
jem, do sada nije palo na pamet zna~enje ideje grada
kao i napora potrebnog za njeno ostvarenje. Pitam se
da li dana{nje doba, bez obzira na svu svoju te`nju ka
bogatstvu i prohteve za komforom, mo`e da se pohva-
li i~im sli~nim.
Cena tog poduhvata bila je ogromna za ono vreme.
Rasko{na stabla i kapiteli stubova davali su svakoj ku}i
izgled palate i obavezivali na masivnu, slo`enu i skupu
konstrukciju. I jo{ uz to, na onim gradskim mestima gde
je zemlji{te bilo najskuplje, vlasnici su se svojevoljno
odricali jednog dela kako bi ga pretvorili u javni prolaz.
Ta ideja podrazumeva danas nemogu}u duhovnu
istan~anost. Pretpostavljala je saglasnost i zajedni~ku
`rtvu svih vlasnika u prilog apstrakcije zvane grad. Te-
`ilo se ugodnoj {etnji, bezbednom prolazu, pobedi nad
ki{om. U gradu je ki{a odvratna jer predstavlja ne-
opravdanu invaziju kosmosa, prvostvorene prirode, na
0 1
jedan ogra|en prostor, upravo onaj koji je, poput urba-
nog, i stvoren zato da bi se bar unutar malog vanprirod-
nog kruga odstranilo to iskonsko i kosmi~ko. Kod di-
vljaka nas najvi{e zapanjuje ~injenica da je bez gnu{a-
nja prijem~iv za prirodu, {to mo`e da `ivi valjaju}i se u
blatu, u neposrednom dodiru sa zmijom i `abom kra-
sta~om. Trebalo je da nastupi vreme veli~anstvenih
mu~nina koje je „tabuiziralo“ polovinu kosmosa pro-
gla{avaju}i je odvratnom. I zanimljivo je da se ovo uz-
vi{eno gnu{anje uglavnom odnosilo na vla`nost. Sta-
novnici brazilskih Kariba se, po tvr|enju velikog etno-
loga Karla fon den [ajnena, ne odvajaju jedan od dru-
gog kada vr{e malu nu`du. Uop{te, izgleda ve} dovolj-
no potvr|ena Bahofenova proro~ka ideja da je prvo-
bitno razdoblje kulture vreme veli~anja blatnjave pri-
rode u kojoj ta kultura `ivi. To je najpohotljivije i naj-
mra~nije doba: `ivot se odvija u sojenicama iznad mr-
tvaja, monstruozno plodnih – biljkama, insektima,
gmizavcima, ljudima. Sa matrijarhatom se uspostavlja
prevlast `ene, plodne i vla`ne. Bo`anstva su tu`na i
celokupno ljudsko bitisanje pro`ima te`ak i memljiv
vazduh kaljuga.
Grad je poku{aj izdvajanja koje ~ini ~ovek kako bi
`iveo izvan i nasuprot kosmosu, uzimaju}i od njega sa-
mo one odabrane, izbru{ene i ome|ene delove. Ali...
sada lije ki{a i voda ima neku magijsku mo} sjedinjava-
nja. Vla`na ko`a bolje ose}a predmete pri dodiru – sto-
ga kineski mandarini po`udno vla`e prste kako bi pot-
puno u`ivali glade}i kugle od `ada. ^im smo iza{li iz
ku}e, odvratni pljusak ponovo nas stapa sa pejza`om i
neki neuhvatljivi drhtaj, mo`da talog milenijskih isku-
stava, podse}a nas na `ivot u baru{tinama, na grozne i
prljave trenutke prijateljstva sa zmijom i `abom.
Bogorodica od Sita

Me|utim, pljusak u polju ponekad je zanosno ~aro-
ban. ^uvam u se}anju jednu muzi~ku, skoro betove-
novsku, sliku oluje u Kastilji.
Pro{lo je od tada ve} dovoljno godina i ta slika je
dobila stilizovane obrise. Na sapima mazge pohodio
sam mesta Sidovih pute{estvija, koja je, po niti drev-
nog speva, rekonstruisao uva`eni profesor Menendes
Pidal56. Iz Medinaselija, gde je po svoj prilici `iveo tvo-
rac po{tovanja dostojnog juna~kog speva, uputio sam
se ka Baraoni de las Bruhas. To je najvi{a oblast u [pa-
niji i jedna od najsiroma{nijih. Puteva skoro da nema.
To~ak se ne koristi. Sav prevoz se obavlja na `ivotinj-
skim le|ima, me|u kojima trijumfuje malena mazga
gracioznih linija, mladun~e magarice, jedno zaista ne-
`no, vi`ljasto magarence, prekrasne nju{ke i finih, tan-
kih nogu. Kad god ugledam te malene mazge, tako ti-
pi~no {panske, tako arhai~ne, uvek pomislim kako sko-
ro u potpunosti predstavljaju ostvarenu ~e`nju velikog
Huana Ramona Himenesa57 iz vremena kada je pripre-
mao ilustrovano izdanje svoga dela Sivac i ja – ~arobne
knjige, izuzetne i jednostavne istovremeno, ~edne i
zvezdane, koju bi na{a dr`ava, da nije tako zaostala, to-
liko ruinirana, trebalo da kao nagradu deli deci u svim
{kolama {irom [panije. Ilustrator nikako nije uspevao
da nacrta magare iz pesnikovih snova, pa je pesnik gor-
ko jadikovao i tra`io da mu naslika ne`no, krhko, vi`lja-
sto magare. „@elim magare od stakla“ – preklinjao je
Huan Ramon o~ajnog ilustratora. Da, te malene graci-
ozne mazge skoro kao da su od stakla. Milina je videti
ih po kr{evitim vrletima Sijera Ministre, Miedesa, Bar-
konesa, do kojih se uspinju samo ovca i ~i~ak, posled-
nji stanovnici nenastanjivog.
Bio je mesec avgust, sparan, pun nemira, kada se
na ovoj hladnoj zemlji jo{ uvek obavlja `etva. Sela su
bila opasana zlatnim pojasom gumana, sa kojih su go-
0 1
mile povr{enog `ita svetlucale poput `utih dragulja. U
podne sam stigao u Romaniljos, seoce brodolomac na
pu~ini klasja. U{ao sam u kr~mu kako bih se sklonio od
prejakog sunca. Njen ulaz je, za razliku od spolja{nje ja-
re, izgledao kao osve`avaju}a tama. Iz tog mraka, trem
je li~io na filmsku traku prepunu svetlosti i nekako ne-
stvarnu. Putem su prolazili ratari obu~eni po sorijanski
– u pantalonama do ispod kolena, sa maramom preba-
~enom preko ramena – tela sitnog i `ilavog poput ~oko-
ta vinove loze, preplanule puti, sne`nih zuba. Za njima,
malene mazge uz zveket klepetu{a oko vrata, natova-
rene vre}ama zlatno`utog je~ma, tek povr{enog. Sav
narod, i mu{karci i `ene, razmileo se po gumnima ra-
de}i u`urbano, jer u to doba prete ki{e te usev mo`e is-
truliti ukoliko se brzo ne pokupi.
Jedan okrugli, stra{ni, zlokobni, magijski oblak
pomalja svoje crno rame na horizontu, unose}i neku
~udnu dramati~nost u pejza`. Iznenada preko praga
ulazi kovitlac pra{ine, koji pali tamu bezbrojnim zla}a-
nim svetla{cima: sitnim slamkama {to lete u krug i
zaslepljuju. Malo potom sna`an nalet vetra, pa za njim
jo{ jedan. Promi~e nekoliko krupnih kapi koje se ras-
prskavaju u pra{ini na putu. Prolaznici grabe `urnim
korakom. Kapi postaju u~estalije, a onda se prolama
sna`na grmljavina. Oblak prekriva horizont. Spu{ta
se do druma, u trijumfalnom galopu, kao da na njemu
jezdi neki varvarski bog. Po~inje ki{a. Ljudi prolaze
tr~e}i. Pljusak postaje sve ja~i. Nova grmljavina dro-
bi oranice. Bi~ munje goni vazdu{aste konje oblaka.
Od kovitlaca pra{ine vi{e se ni{ta ne vidi i tada je iz-
nenada u ulaz grunula gu`va mu{karaca i `ena koji tu
tra`e uto~i{te. Smeh, cika, spontana razularenost se-
ljana. U kontrasvetlu, prislonjena uz okvir vrata, sto-
ji jedna devojka. Crveni `ipon grli joj bedra a kratka
bela bluza zategnuta je poput jedra pod dvostrukim
naletima gipkog lahora njenih grudi. Zlatne je kose,
boje je~ma, i plavih o~iju, boje kladenca. Stoji na jed-
noj nozi, a stopalom druge, na ~ijoj visoko podignutoj
butini le`i sito koje pridr`ava rukom, oslanja se na
dovratak.
Kroz graju se ~uje piskutav glas neke starice sme-
`uranog i crnog lica, sibilskih o~iju, koja kazuje bestid-
nosti, ponesena situacijom, naelektrisana munjom i
gomilom. Pri~a o doma}im vilama dok njene zenice vi-
de u vazduhu Prijapa, oploditelja `etve od pamtiveka.
Devojka koja stoji u vratima sme{ka se slu{aju}i je i
kao da, snagom su{tog devi~anstva, razvodnjava i poni-
{tava bludnu aluziju. Toliko je lepa i tako ~edna da sam
re{io da je obo`avam i da joj se molim kao Bogorodici
od Sita. Grmljavina se sti{ava, kovitlaci se smiruju. Na-
ilazi vla`no zahla|enje sa mirisom sena i oblaka. Pone-
ko izlazi iz kr~me. Ponovo se ~uju klepetu{e na male-
nim gracioznim mazgama i prvi sun~ev zrak zapli}e se
u devoj~inoj kosi. Simfonijski crescendo58 ove prirodne
pojave prati ne`ni diminuendo59. Pejza` se vra}a svom
ritmu. I ja iznova kre}em na put. U suton, sa bre`uljka
obraslog crnikom, nazirem u daljini Baraonu de las
Bruhas. Iznad ravnice – jedne od najvi{ih u [paniji –
uzdi`e se kupasti bre`uljak. Sa njegovog vrha crkva
osmatra okolinu, a ispod nje, za breg se, obavijaju}i ga,
~vrsto priljubilo naselje. ^im sam kro~io u njega, zapa-
njen otkrivam da su mu `itelji ludi. U silovitom stam-
pedu jure ~as tamo, ~as ovamo, pogleda uprtog u nebo.
Narod halucinira i budi halucinacije. Kakva ga je pri-
rodna sila uzela pod svoje? Svet ide kao da sledi ne-
kakvo privi|enje, neki jezik vatre kao na Duhove...
Iz jedne ko{nice pobegao je roj p~ela i me{tani su
se dali u potragu za njim kako bi ga uhvatili. Roj se ko-
na~no zaustavio na gornjoj ivici kule, najvi{oj ta~ki u
selu, i poslednji zrak sunca pretvara ga u sjajan, uskip-
teli zlatni grozd.
III
0 1
Grimase zamkova
U ovom lovu na pejza`e, {to i jeste na{e putovanje,
kapitalni ulovljeni primerci su zamkovi i katedrale.
Dok promi~u tako ispred nas, njihovi oblici i hromati-
zam izgledaju mnogo prefinjenije. Me|utim, ogromna,
~udovi{na pojava katedrale ili zamka na mekoj liniji ho-
rizonta ~ini da se trgnemo {irom ra{irenih zenica,
spremni da se prepustimo izlivu sna`nog ose}anja. Po-
stoji, nesumnjivo, u dnu na{eg bi}a jedan neuni{tivi ~i-
talac jeftinih romana kao i melodramati~ni mulj koji na-
mah uskipti ~im ova kamena ~udovi{ta gestikuliraju}i
u|u u na{e vidno polje...
S leve strane, tamo u daljini, plovi kroz `uto klasje
katedrala iz Segovije, poput ogromne tajanstvene pre-
kookeanske la|e koja svojom masivno{}u potire osta-
tak naselja. U ovo doba dana maslinaste je boje i zbog
opti~ke varke izgleda kao da se kre}e ka nama gaze}i
`itarice svojom apsidom. Izme|u njenih lukova, ba{
kao izme|u u`adi i pripona nekog jedrenjaka, vide se
par~i}i plavetnila...
Potom slede zamkovi: Fuentes de Valdepero, Mon-
son, Agilar de Kampo... Iskreno govore}i, mar{ruta ko-
ju sam ovog puta izabrao ne obiluje zamkovima. No,
nije va`no: kada se neki pojavi, on poput egzorcista de-
luje na uspomene i ~ini da se u pam}enje useljavaju ku-
le i zup~asti zidovi. Kao stado na zvi`duk pastira, hrle
iz mra~nih zatona uspomena, jedan za drugim, drevni
zamkovi. Svaki sa sobom vu~e, o bokove opasan, pra-
te}i pejza` koji mu daje osoben izgled, uvek prenagla-
{en, avetinjski, mese~arski... Evo ga zamak na Atiensi:
rascvetava se visoko gore, iznad onog drugog, prirod-
nog, sa~injenog od stena naglo uzdignutih iznad siro-
ma{ne zemlje. Atiensa, grebena o{trih! – ka`e pesnik u
Pesmi o Sidu, a zatim, sa izvesnom melanholijom na-
stavlja: Atiensa, sa kulama koje Mavari podigo{e! Uz-
dignuta kamena osnova ima oblik karavele na ~ijem
pramcu se uzdi`e ostatak kule. Sve to se vidi na neko-
liko milja izdaleka, u besciljnom plutanju izme|u neba
i zemlje. Evo zamka iz Berlange, srebrnaste boje,
prilepljenog na `ivoj steni, na ogromnoj, glatkoj, pljo-
snatoj kre~nja~koj steni koja se, gledano izdaleka, tako-
|e presijava poput srebra, pa skupa kao da ~ine bareljef
na metalnom tanjiru. U njegovom podno`ju su zidine
renesansne palate koja je, ako ne gre{im, pripadala voj-
vodi od Kastilje, a dole, jo{ ni`e, i sada se nalazi `enski
samostan sa prostranim vrtom. Na glavnoj kuli, u rana
popodneva, provodio sam duge ~ase posmatraju}i mo-
nahinje u daljini kako se zabavljaju u svojoj ba{ti bes-
prekornog izgleda. Jurile bi jedna drugu kao mahnite,
odi{u}i zarobljenom `ivahno{}u ljupkog harema, uvek
spremnog za duhovna ven~anja... Tu je i zamak iz
Mombeltrana; sme{ten je u kotlini u podno`ju planine
Gredos, savr{en u celosti, pun oblih formi; bdi nad li-
vadom i pet ku}a iz Mombeltrana koje pasu po njoj...
Evo ga zamak iz Leire, tik uz Pirineje, kolevku kralje-
vine Navare: grub, prost, patuljastih i nezgrapnih luko-
va – prvi primerak iz doba romanike; njegove arkade
su toliko tesne, pa u ma{ti naslu}ujemo {ta bi se dogo-
dilo ukoliko se neki gotski {lem ne bi ta~no podudarao
s njima. U pozadini su bukve, ~etinari, celokupna pla-
ninska flora. [panija se grani~i sa vla`nom Evropom...
Zamak Hadrake. Ponovo {krta zemlja, pepeljaste ili cr-
vene boje. Strma kupa skoro vertikalnih padina, a u
ravnote`i, na njenom vrhu, agresivna gromada {to pr-
kosi okolini. Ogromne mimike, gigantske grimase uro-
njene u onostrani svet pam}enja! Skoro uvek okrnjeni,
sme{teni na suverenske visine, zamkovi imaju neki
zubast izgled i u golim pejza`ima, sa planinskim ven-
cem u svom podno`ju, ostavljaju utisak kalcinirane vi-
lice kojoj je preostao samo jo{ jedan kutnjak.
Sada se, dakle, mo`e razumeti sasvim izvestan me-
lodramati~ni efekat koji zamkovi podsti~u u na{oj ne-
dovoljno rafiniranoj senzibilnosti. U vizuelnoj fauni ko-
0 1
ju putnik-lovac proganja, katedrale i zamkovi predsta-
vljaju neku me|uvrstu, ne{to izme|u ~iste prirode i ~i-
sto ljudskog. Usamljen pejza` bez ijednog zdanja puka
je geologija. Varo{ica ili selo nose u sebi odvi{e ljud-
skog; rekao bih odvi{e gra|anskog, ve{ta~kog. Kate-
drala i zamak su, naprotiv, istovremeno i priroda i isto-
rija. Izgledaju kao prirodni izdanci na stenovitoj podlo-
zi zemnog {ara, a istovremeno, njihove osmi{ljene lini-
je poseduju znamenje ljudskog. Zahvaljuju}i njima pej-
za` se poja~ava i preobra`ava u scenu. Kamen se, biva-
ju}i i dalje ono {to jeste, puni dramatikom duhovnog
naboja. Ta sinteza }e uvek u`ivati tajnu naklonost du{a
neokamenjenih u okvirima strogog racionalizma. U su-
{tini, kada ~ovek iznutra posmatra vlastiti um, u njego-
voj gra|anskoj i svakodnevnoj upotrebi, ne po{tuje ga.
Naprotiv, kada ga posmatra spolja, kao kosmi~ku
pojavu, kao prirodnu silu, taj isti um ga uzbu|uje. Tada
opa`a da je um, to jest misao, kona~no isto toliko ~ista
i prirodna sila poput sile gravitacije ili nagona.
Ima epoha u kojima ~ove~anstvo sa ve}om lako-
}om to zaboravlja i tada `ivi samo ono unutarljudsko,
ostaju}i slepo i gluvo za ostatak kosmosa. To su epo-
he agore, trga, akademije i parlamenta, u kojima se
svet nekako neodre|eno zami{lja kao ne{to {to se
povinuje op{tinskim zakonima, gde mala ~ovekova
pamet odlu~uje o svemu, bez magle i tajnovitosti. To
su nesumnjivo jasne epohe, ali uboge, bez `ivotnog
soka. Re~ je o „klasi~nim“ epohama u kojima se duh
svodi na ograni~eno, provincijalno bivstvovanje, i u
kojima previ{e ozbiljno do`ivljava sam sebe.
IV
Ideje zamkova

Po{to su uzburkani na{a melodramati~na senzibil-
nost i romanti~arski mulj koje nosimo u du{i – kao ne-
izbe`an talog u ljudima ~ija su ple}a bremenita dugom
istorijom – zamkovi nam upu}uju ideje. Ti isti ~udno-
vati oblici koji nas uzbu|uju, neposredno potom, pozi-
vaju nas na meditaciju. Njihova privla~nost, pomalo ne-
zgrapna, razmetljivo slikovita, proisti~e, kona~no, iz
njihove krajnje egzoti~nosti, kao u slu~aju `irafe ili
okapija60. U su{tini, re~ je o ku}ama koje su izvesni lju-
di izgradili da bi u njima `iveli. Ali, u tome i jeste stvar:
kako izgleda njihov `ivot ako je zamak dom u kojem se
on odvija? O~igledno, u pitanju je jedan sasvim druga-
~iji `ivot od na{eg i od onoga {to se danas uop{te mo-
`e zamisliti. Zato nas pojava kamenog ~udovi{ta sa bi-
cepsima u vidu velikih kula i divljom grivom zup~astih
zidova, groteski i konzola, jednim udarcem odbacuje na
suprotan pol ~ovekovog opho|enja prema `ivotu.
Neki gr~ki ili rimski atrijum, arena, ili pak odeon,
izgledaju bliskiji i nama i na{em `ivotu nego ova utvr-
|enja za napad i odbranu, {to osamljena po obroncima,
namrgo|ena i agresivna, ve~ito grizu plavetnilo neba
svojim stara~kim vilicama.
Zaista, anti~ko postaje srodno modernom kada se
zamak umetne kao tertium comparationis61. Zamak
predstavlja ono nemoderno u svom apsolutnom obliku.
Anti~ko je vi{e „moderno“ no ovo su{tinsko, veli~an-
stveno varvarstvo. Nije, dakle, za ~u|enje {to se mo-
dernizam hrani klasicizmom ni {to moderne nauke i
moderne revolucije odjekuju gr~ko-latinskim nazivima.
Na{em javnom `ivotu – intelektualnom i politi~kom –
bliskiji su agora i forum nego balkon za ma~evanje.
I, kona~no, za{to je to tako? Iz veoma jednostavnog
i veoma dubokog razloga, zbog su{tinske razlike. Sred-
nji vek je bio doba li~nosti. Antika je doba bezli~nosti.
Moderno doba je po povr{ini, svom javnom `ivotu, ta-
0 1
ko|e doba bezli~nosti.
Danas ~ovek nije ni{ta – nema nikakva prava niti
li~ne kvalitete – ukoliko nije gra|anin neke Dr`ave. Jer
Dr`ava je kolektivitet koji prethodi svakom pojedincu.
„Drugi“ imaju prvenstvo u odnosu na nas budu}i da su
uslov na{eg dru{tvenog, moralnog i pravnog bivstvo-
vanja. Dakle, primarni ekstrakt na{eg bi}a ~ini osnova
satkana od kolektiviteta. Isto se doga|a i u anti~kom
svetu. Pojedinac bi ve} na po~etku bio pripadnik nekog
grada i samo kao takav imao je ljudsko postojanje.
Srednjovekovni gospodin, naprotiv, nije unapred
znao za Dr`avu. Posedovao je svoja prava samim tre-
nutkom ro|enja ili ih je pak sticao svojom mi{icom. Ta
prava su mu pripadala zato {to je on bio li~nost i pre ma
kakvog priznavanja od nekog autoriteta. Pravo se pri-
pisivalo li~nosti, bilo je privilegija. Javni `ivot je bio,
strogo uzev{i, privatni `ivot. Dr`ava je usledila kao
drugorazredna pojava, kao splet li~nih odnosa. Takav
na~in juridi~kog ose}anja nametao je su{tinsku nepo-
stojanost prava. Danas se onaj ko misli da ima odre|e-
no pravo ose}a sigurnim. Onda je to bilo ne{to nesi-
gurno u doslovnom zna~enju te re~i, ne{to {to niko ne
daje niti potpisuje, ve} je imati i zadr`ati pravo zna~ilo
sticati ga iz ~asa u ~as. Vlastelinsko pravo u samom
svom korenu nosi rat nasuprot anti~kom i modernom
koja }e postati sinonimi za mir.
Neka se ovo pogre{no ne shvati te ne pretpostavi
da je srednjovekovnom gospodinu pravo ozna~avalo si-
lu. Re~ je o ne~em mnogo suptilnijem. Ose}aj te go-
spode spram juridi~kih pitanja i{ao je do hiperestezije.
Savr{eni „~ovek za“, prema idealu toga doba, morao je
biti {kakljiv na sve {to bi eventualno ugro`avalo prava.
Nespretnost s kojom se u [paniji pristupalo srednjove-
kovnim temama – sve do pojave Menendesa Pidala i
mladih istori~ara pravne nauke – bila je uzrok {to se u
Sidovom liku, prototipu plemi}a, nigde ne nagla{ava
njegova osobena crta vrsnog poznavaoca prava. Me|u-
tim, upravo to ozna~ava re~ Campeador – „Bojov-
nik“62. Dakle, ne borac, ve} poznavalac prava; i zato se
on uvek spori, jo{ od polaganja zakletve u Santa Gadei
koja }e se pretvoriti u izlaganje protiv kralja Alfonsa
VI, budu}i da se Sid suprotstavljao njegovom preuzi-
manju krune. (Nadam se da delo Sidov `ivot Ramona
Menendesa Pidala po prvi put jasno ilustruje tu crtu
najslavnijeg Kastiljanca bez koje bi on ostao samo izre-
zbarena groteska na pramcu broda.)
Sila ne zna~i pravo za te ljude, ve} pravdu. Germa-
ni su veoma kasno prihvatili nadle`nost suda koji pre-
su|uje i ka`njava. Javni sudija obezli~ava spor. Dosled-
no svojoj personalisti~koj senzibilnosti, ti narodi sa Se-
vera su smatrali da onaj ko misli da ima odre|eno pra-
vo treba sam da ga brani. Za njih je, na neki na~in, jed-
no te isto imati pravo i mo}i o~uvati ga. Tako je bilo od
pamtiveka. „Ni{ta nije izazvalo toliko silovit bes
Germana uperen protiv njihovih osvaja~a“ – ka`e Sik u
svojoj Istoriji propasti anti~kog sveta – „kao to {to su vi-
deli da im dele pravdu na rimski na~in. Zato su, me|u
zarobljenicima u teutobur{koj {umi birali samo sudije
kako bi ih pogubili posle najprefinjenijih mu~enja. I ni-
je sam sadr`aj prava toliko podsticao ta mu~enja – ius
gentium 63 Rimljana bio je i vi{e nego rastegljiv kako bi
se prilagodio obi~ajima svih pokorenih naroda – ve}
javna pravda sama po sebi, upravo obaveza da se povi-
nuju odre|enom autoritetu kao i njegovo me{anje u
privatna pitanja pojedinaca, sve to skupa je ’slobod-
nom’ Germanu izgledalo nepodno{ljivo.“
Ako od onog spolja{njeg, prividnog, uvek konfu-
znog i kontradiktornog, zaronimo ka dubinama duha
{to nadahnjuje visoka stremljenja germanskog prava,
mislim da }emo uistinu prona}i pomenuti otpor pre-
ma rastakanju li~nog u sferi javnog. „Sloboda“ je, za
Cicerona, zna~ila carstvo utvr|enih zakona. Biti slo-
0 1
bodan zna~i koristiti se zakonima, `iveti u skladu s
njima. Za Germana je zakon uvek ne{to drugorazred-
no, {to nastaje po{to ~ovek spozna svoju li~nu slobo-
du i tek tada, svojom slobodnom voljom, on stvara
zakon.
No, zar nije upravo to princip modernog liberali-
zma? Zar moderne demokratije, ispod prividne podu-
darnosti sa anti~kim demokratijama, ne nadahnjuje
jedna antagonisti~ka ideja koju nikada nisu doku~ili ni
Grci ni Rimljani, ideja da sloboda prethodi zakonu i Dr-
`avi? Demokratija, liberalizam! Ovi pojmovi su toliko
zbrkani u dana{njim glavama te paradoksalno zvu~i
najprostija istina: liberalizam je plod koji su, rasuti po
obroncima, iznedrili zamkovi. Vide}emo za{to.
V
Ideje zamkova:
liberalizam i demokratija
Podvrgavaju}i hemiju na{e du{e lakmusu zamkova,
~inimo plodonosan ogled. Dobijamo tako, iako ga ni-
smo unapred predvideli, kristalni talog koji predstavlja
zakonitost evropskog duha.
U prvi mah zamkovi nam nagove{tavaju `ivot pot-
puno suprotan na{em. Pobegli smo od njih i na{li uto-
~i{te u anti~kim demokratijama kao nama bliskijim ob-
licima javnog bivstvovanja – prava i Dr`ave. No u na-
stojanju da se osetimo gra|anima poput drevnog
Atinjanina ili Rimljanina, otkrivamo neki ~udan otpor u
nama. Anti~ka Dr`ava u potpunosti prisvaja ~oveka ne
prepu{taju}i mu ni najmanji deli} njegovog bi}a za li~-
nu upotrebu. To totalno rastakanje u kolektivnom telu
polisa ili civitasa sabija nas u nekakve podzemne korene
na{e li~nosti. O~igledno, nismo do te mere strogo i jedi-
no gra|ani koliko izgleda kada, poneseni govorni~kim
`arom, grmimo po mitinzima i novinskim uvodnicima.
Ba{ tada nam se ~ini da nam iza svojih teatralnih
grimasa zamkovi otkrivaju riznicu nadahnu}a koja se
precizno podudaraju sa onim najdubljim u nama. Njiho-
ve kule su podignute da odbrane li~nost od Dr`ave.
Gospodo: @ivela sloboda!
Ali, kako smo samo do pre jednog trena uzvikivali:
@ivela demokratija!, odjednom se ose}amo pomalo ra-
zapeti izme|u oba ova zanosna pokli~a. I zaista, ta ra-
zapetost predstavlja evropsku istoriju tokom poslednja
dva veka. Liberalizam i demokratija se brkaju u na{im
glavama i ~esto, `ele}i jedno, uzvikujemo drugo.
Stoga je potrebno s vremena na vreme skinuti pra-
{inu predrasuda sa oba pojma, svode}i svaki od njih na
striktno zna~enje. Jer liberalizam i demokratija su dve
stvari ~ija polazi{ta nemaju ni{ta zajedni~ko, te }e, na
kraju, i njihova stremljenja dobiti antagonisti~ki smisao.
Demokratija i liberalizam predstavljaju dva potpu-
no razli~ita odgovora na dva pitanja politi~kog prava.
Demokratija daje odgovor na slede}e pitanje: ko
treba da vr{i javnu Vlast? Odgovor glasi: vr{enje javne
Vlasti pripada kolektivitetu gra|ana.
Ali to pitanje ne razmatra do kojih granica sme da se
prote`e javna Vlast. Samo se odre|uje subjekat koji je
nosilac vlasti. Demokratija predla`e da svi vladamo, to
jest da se svi suvereno upli}emo u dru{tvena pitanja.
Liberalizam, pak, daje odgovor na jedno drugo pita-
nje: bilo ko da vr{i javnu Vlast, kakva moraju biti njegova
ograni~enja? I nudi slede}i odgovor: javna Vlast, bez ob-
zira da li je sprovodi pojedinac autokrata ili pak ceo narod,
ne mo`e biti apsolutna, jer ~ovek ima izvesna unapred da-
ta prava koja su izvan svakog doma{aja Dr`ave. Re~ je,
dakle, o te`nji da se ograni~i uplitanje javne Vlasti.
Sada se dovoljno jasno pomalja heterogeni karak-
ter oba principa. Mo`e se biti veoma slobodoljubiv i ni-
0 1
malo demokrati~an, ili pak obrnuto, veoma demokrati-
~an i nimalo slobodoljubiv.
Anti~ke demokratije bile su apsolutisti~ke vlasti,
apsolutisti~kije od vlasti ma kog evropskog monarha iz
epohe tzv. „apsolutizma“. Grci i Rimljani nisu znali za
slobodarsko nadahnu}e. [tavi{e, ideja da pojedinac
ograni~ava Dr`avnu vlast i da samim tim jedan deo li~-
nosti ostaje izvan javne jurisdikcije nije se ni mogla na-
staniti u klasi~nim umovima. To je germanska ideja,
pripada karakteru koji re|a kamen na kamen grade}i
zamak. Tamo gde nije dopro germanizam, nije se uko-
renio ni liberalizam. Kada su u Rusiji `eleli da uklone
carski apsolutizam, bila je nametnuta demokratija kao
ni{ta manje apsolutisti~ka vlast. Bolj{evik je antiliberal.
Javna Vlast te`i da nikad i nigde ne prepozna bilo ka-
kvo ograni~enje. Sasvim joj je svejedno da li se nalazi sa-
mo u jednim rukama ili u rukama svih. Bila bi dakle naj-
naivnija zabluda verovati da se snagom demokratije mo-
`e izbe}i apsolutizam. Naprotiv. Nema okrutnije auto-
kratije od raspr{enog i neodgovornog samovla{}a demo-
sa. Zato onaj {to svim srcem ljubi slobodu, sa nevericom
i podozrenjem posmatra vlastitu demokratsku ostra{}e-
nost i, takore}i, obuzdava samog sebe.
Nasuprot javnoj Vlasti, Dr`avnom zakonu, liberali-
zam ozna~ava privatno pravo, privilegiju. Li~nost osta-
je, u ve}em ili manjem stepenu, po{te|ena uplitanja
vrhovne vlasti, kojima ona uvek te`i. Dakle: taj auten-
ti~ni princip privilegije koji pripada li~nosti nije posto-
jao u istoriji sve dok ga za sebe nije izvojevala nekoli-
cina gotskih, frana~kih, burgundskih plemi}a. Sasvim
je drugorazredna stvar {to bi nam danas ove ili one pri-
vilegije izgledale neprihvatljive. Ono {to je va`no i pre-
sudno jeste to {to je na na{oj planeti bio uspostavljen
princip slobode ili, kako bi oni jo{ preciznije rekli, „slo-
bodnog raspolaganja samim sobom“. Kasniji razvoj
svodio se na raspravu koja je i{la u dva pravca: o vrsti
akcija i sadr`aja u kojima li~nost treba da ostane slo-
bodna i, sa druge strane, o tome ko ima pravo na slo-
bodu. Po ovom pitanju, kao i u mnogim drugim stvari-
ma, zapadne bur`oazije nisu u~inile ni{ta drugo sem
{to su opona{ale davno izmi{ljene manire starih feu-
dalnih aristokratija. „Prava ~oveka“ oli~avaju princip
slobode i ni{ta vi{e. Kroz njih se apstraktnije i uop{te-
nije ispoljava pravna senzibilnost srednjeg veka, koju
zbog sopstvene kratkovidosti vidimo kao nama stranu
i suprotnu. Gospoda iz tih ~udovi{nih ku}a koje naziva-
mo zamkovima podu~ila su slobodoljublju mase Galo-
-Romana, Kelto-Iibera, Toskanaca.
Zanimljivo je zapaziti da kada u Francuskoj neko iz
redova crkve i antiliberala stvara istoriju, uvek insisti-
ra na galoromanskom supstratu koji predstavlja apso-
lutisti~ki faktor u francuskoj naciji. Nasuprot tome, slo-
bodarski duh, ba~en u zasenak zbog predrasuda o sred-
njem veku koje caruju u poslednje vreme, ne usu|uje
se da afirmi{e frana~ki supstrat, mada prema njemu
ose}a tajnu privla~nost. Me|utim, francuska slobodar-
ska tradicija pojavljuje se, jasnije nego igde, u nizu de-
la koja su napisali pripadnici plemstva kako bi, suo~eni
sa invazijom kraljeve vlasti, uspostavili svoje nekada-
{nje privilegije. Tako je kod Bulenvijea, a i kod Monlo-
zijea. (Preporu~ujem za rezime lektiru Lettres sur l’hi-
stoire de France, koju Tjeri stavlja iznad svojih Mero-
vin{kih pri~a. Autor ne dovodi u sumnju pitanje koje mi
ovde doti~emo. Samim tim, potpuno i spontano se na-
zire slobodarski duh feudalizma, podrazumevaju}i pod
feudalizmom ceo proces od invazije varvara do kraja
XIV veka.)
Imam utisak da }e se na{e predstave o srednjem
veku uskoro promeniti. Jo{ uvek nismo vi~ni jedno-
stavnom i pronicljivom posmatranju ~injenica. Reci-
mo, nema~ki istori~ari, posti|eni {to su njihovi ger-
manski oci bili tako malo demokrati~ni, tvrdoglavo in-
0 1
sistiraju na o~iglednim ~injenicama kako bi pokazali da
su oni ipak znali za javno pravo. Naravno da su znali.
Re~ je o odve} su{tinskoj stvari u `ivotu jedne zajed-
nice da bi se kraj nje moglo pro}i, a ne primetiti je. Je-
dino je pitanje {ta ima prevlast: privatno nad javnim,
ili obrnuto. German je vi{e ljubio slobodu nego demo-
kratiju. Mediteranac, pak, vi{e demokratiju nego slo-
bodu. Engleska revolucija je jasan primer liberalizma.
Francuska, demokratizma. Kromvel `eli da ograni~i
vlast kralja i Parlamenta. Robespjer `eli da vladaju
klubovi. Zato }e droits de l’homme64 sti}i u francusku
Ustavotvornu skup{tinu posredstvom Sjedinjenih
Ameri~kih Dr`ava. Francuze – Mediterance – vi{e je
zanimala jednakost – égalité.
VI
Ideje zamkova:
ratni~ki duh
Kona~no, kao {to sam ve} rekao, zamak nije ni{ta
drugo do ku}a koju su izvesni ljudi sagradili s namerom
da u njoj provedu `ivot. Ali, u tome je stvar: kakav li je
morao biti taj `ivot kada je zamak dom? Izgled i svrsis-
hodnost na{eg doma su, u doslovnom zna~enju, odraz
na{e svakodnevice. Zamak pretpostavlja rat iz dana u
dan, `ivljenje kao ratovanje.
Previ{e nam je te{ko ~ak i da zamislimo strukturu du-
{e kojoj `iveti zna~i ratovati. Po na{em mi{ljenju `ivot je
sve drugo, samo ne to. Rat do`ivljavamo kao neo~ekivan
obrt koji nas je zadesio sa ciljem da nam zatre `ivot. Toli-
ko nam se ~ini negacijom svega {to je po na{em shvata-
nju `ivot, da u ratu jedva vidimo i{ta vi{e sem smrti.
Od Spensera je uobi~ajeno da se ratni~ki duh su-
protstavlja industrijskom duhu i da se, bez truna okle-
vanja, sve simpatije upu}uju potonjem. ^ovek pro{log
veka bio je sre}an ako bi ga okarakterisali kao industri-
jalca, bez imalo ratni~kih crta. Rat mu je izgledao kao
ne{to varvarsko – {to je `iva istina – a varvarstvo kao
apsolutno zlo – {to ve} nije tako izvesno.
Re~ „varvarstvo“ je, u kolokvijalnoj upotrebi, izgu-
bila svoje pravo zna~enje i zadr`ala samo ono pejora-
tivno, diskvalifikuju}e. Isti je slu~aj i sa re~ju „divlja-
{tvo“. Zaboravlja se da i jedna i druga ozna~avaju dve
vrste duhovnosti koje tvore dva neizbe`na stupnja
istorijskog razvoja, poput detinjstva i mladosti u `ivotu
pojedinca. I koliko bi bilo pogre{no smatrati da je jedi-
no normalan i vredan po{tovanja period zrelosti – kao
da su detinjstvo i mladost bile dve bolesti – isto toliko
bi bilo pogre{no omalova`avati varvarstvo i divlja{tvo.
Neumesno je poklanjati dalju pa`nju op{tepoznatoj ~i-
njenici: civilizacija je k}i varvarstva i unuka divlja{tva.
Jasno mi je da bi doba li{ena istorijske svesti, nespo-
sobna da u celokupnoj stvarnosti uo~e svoj razvoj i
svoje poreklo, prihvatala samo civilizaciju ne znaju}i
da u varvarstvu otkriju i{ta drugo do negativne vred-
nosti.
Bilo bi zaista `alosno kada bi se kulturan ~ovek od-
rekao svoje kulture i ponovo vratio na nivo varvarina.
No mo`da je izuzetno zna~ajno ista}i da bi bilo najsavr-
{enije kada bi kulturan ~ovek o~uvao `ivom izvesnu ri-
znicu varvarskog, kao {to je nesumnjivo najbolje kada
je u li~nosti zrelog ~oveka ostalo nepresu{no vrelo
mladosti, pa ~ak i detinjastosti. Svako ko bi upoznao
nekog znamenitog ~oveka, bivao bi iznena|en otkri-
}em da mu je du{a detinja. Razvoj se ne ogleda u tome
da danas poni{tava ju~e, ve} naprotiv, u tome da sa~u-
va ono su{tinsko od ju~e koje je imalo vrlinu da stvori
bolje danas.
Ova skromna odbrana varvarstva mogla bi se sma-
trati paradoksalnom ili o{troumnom; ali, u su{tini, re~
je o najjednostavnijoj, jasnoj i o~iglednoj istini. Sve se,
0 1
kona~no, svodi na zapa`anje da se kultura ne ra|a iz
kulture, ve} iz prekulturnih potencija i vrlina ~iji plod
sazreva u kulturi. Koren svake kulture je u varvarstvu
i svako obnavljanje kulture za~eto je u toj riznici var-
varskog, a kada je ona iscrpljena, kultura presu{uje,
stagnira i umire. Pogre{no je, dakle, `eleti jedno bez
drugog. Onaj ko `eli novu kulturu sutra, mora u dana-
{njoj Evropi sa~uvati izvestan minimum varvarskih vr-
lina. Na{ slavni Kampoamor65 bi rekao:
Uzgajaju}i salatu u Salernu
Dioklecijan je ~esto govorio:
leptire leti ne mo`e da ima
onaj ko ne gaji gusenice dok vlada zima.
Najbriljantniji umovi danas ose}aju zabrinutost
zbog mogu}nosti da su u Evropi ve} iscrpljeni vitalni
resursi na kojima nu`no po~iva kultura. A, iznad svega,
ratni~ki duh.
* * *
Svaki podvig sadr`i dva sastojka: sna`nu `elju da
ga ostvarimo i, istovremeno, budi u nama strah od opa-
snosti koju izaziva. [ta je u odnosu na njih na{a prva
reakcija, pre bilo kakve pomisli i rasu|ivanja? Da li je u
nama sna`nija `elja za delanjem ili strah koji poziva na
beg? Ratni~kim duhom nazivam onu uobi~ajenu sr~a-
nost koja u riskantnosti podviga ne nalazi dovoljan raz-
log da ga izbegne. Kod industrijskog duha, naprotiv, od-
lu~uje procena o opasnosti, jer se `ivot shvata kao
stalan oprez. Rat je, konkretno, samo jedan od mno-
gih oblika u kojem se ratni~ki duh mo`e ispoljiti. Nje-
gova su{tinska crta je da predstavlja smrtnu opa-
snost. Razume se da bi ta re~ mogla poprimiti obrise
sveukupne opasnosti, jer se u ratu smi{ljeno organi-
zuje i priprema stradanje neprijatelju. Razlog {to u
ratni~kom duhu `elja za akcijom nadvladava strah od
opasnosti le`i jedino u dubokom ose}anju samopou-
zdanja. I obratno, u `i`i industrijskog duha deluje du-
boko nesamopouzdanje.
Varvarska epoha predstavlja vrhunac vere u sebe.
To je njena neizmerna vrlina koju bi bilo zgodno naka-
lemiti na na{e doba zgr~eno od opreznosti i zabrinuto-
sti. Ni divljak koji `ivi u neprestanom strahu, niti kul-
turan ~ovek koji `ivi ispunjen sumnjom i nesamopou-
zdanjem, nemaju taj neizmerni dar varvarina: veru u
sopstvene snage.
Na dekadentnog Rimljanina, punog sumnje u se-
be, kolebljivog, pla{ljivog, varvarin je, pre svega,
ostavljao utisak bahatog ~oveka. Ta bahatost nije bila
ni{ta drugo do prirodno, strahovito samopouzdanje i
shodno tome – a ne zbog ta{tine – sna`no samopo-
{tovanje. Kada budu u{li u odlu~uju}i sukob, Rimlja-
nin – koji je oli~enje vitalne dekadencije – prene}e po-
{tovanje sa sebe na svoju kulturu i izgleda}e mu di-
vlja~ki {to je German ne}e ni najmanje uva`avati. Ali
German ima previ{e vere u sebe te mu nije bilo po-
trebno da se dokazuje svojim snishodljivim i kultnim
odnosom prema kulturi. Ima mnogo idolatrije, magij-
skog strahopo{tovanja i poniznosti u toj divinizaciji
kulture i stalnom kle~anju pred njenom mo}i. @elimo
da nas ona opravda i spase, umesto da sami sebe
opravdamo i spasemo.
No jasno je da je ratnik jedno, a vojnik ne{to sa-
svim drugo. Srednji vek nije znao za militarizam. Voj-
nik predstavlja degeneraciju ratnika koga je korumpi-
rao industrijalac. Vojnik je naoru`ani industrijalac, bi-
rokrata koji je izmislio barut. Organizovala ga je Dr`a-
va za borbu protiv zamkova. Sa njegovom pojavom po-
~inje rat na daljinu, apstraktni rat topa i pu{ke.
0 1
VII
Ideje zamkova:
smrt kao stvarala~ki ~in
Vredelo bi se potruditi da u na{e vreme vaskrsne
teorijsko su~eljavanje ratni~kog i industrijskog duha.
Svet se mnogo promenio od Spensera do danas, a na-
ro~ito sr` sveta – na{e srce. Neznatnim pomeranjima
kojima je ono izlo`eno odgovaraju gigantske promene
u globalnoj perspektivi. Spenseru se industrijski duh
~inio vanredno dobrim, a ratni~ki vanredno lo{im. Da-
nas polako uvi|amo da ta dva duhovna modusa, iako
suprotstavljena, uti~u jedan na drugi oboga}uju}i i
ograni~avaju}i se me|usobno, ne nude}i nam pri tom
izbor izme|u jednog ili drugog, ve} plodnu sintezu. U
ovome, kao i u svemu ostalom, ispoljava se tipi~na `ud-
nja na{eg doba da ve~ito te`i povezivanju suprotnosti, a
ne njihovom isklju~ivanju. Umesto „ili jedno ili drugo“
ose}amo da bi bolje bilo obuhvatiti „i jedno i drugo“.
Ratni~ki duh polazi od suprotnog `ivotnog ose}anja
u odnosu na ono koje pulsira u industrijskom duhu. To
je, kao {to sam ve} rekao, ose}anje pouzdanja u sebe i
u svet koji ga okru`uje. Nije ~udno {to ga je ono vodi-
lo ka optimisti~koj koncepciji sveta. Jer, zaista zvu~i
paradoksalno da u srednjem veku, koji nam je jedna
glupava istoriografija oslikala kao vreme mra~nja{tva i
teskobe, cvetaju optimisti~ke filosofije, dok se u na{e
moderno doba ne mo`e ~uti skoro ni{ta drugo sem gla-
sova pesimizma. Da nije mo`da ratni~ki duh pun samo-
pouzdanja jer ne poznaje zla ovoga sveta? Nikako: spo-
znao je, poput [openhauera, svu kosmi~ku bol, sluti
opasnost i nagla{ava teskobu `ivljenja. Ali, upravo je u
tome stvar!... Pred istom ~injenicom, pred istom bol-
nom stvarno{}u i opasno{}u spontano zauzima supro-
tan stav. Ratni~ka sr~anost, puna zadivljuju}e gladi za
`ivotom, ispija naiskap svoje bitisanje, okom ne trep-
nuv{i, skupa sa bolom i opasno{}u koje ono nosi u se-
bi. Njih sagledava kao su{tinski nedeljive od samog `i-
vota; one ga ni najmanje ne opovrgavaju, te stoga ra~u-
na na njih i, umesto da `ivot organizuje skoro isklju~i-
vo re{en da ih izbegne, ratnik ih prihvata. Ovo prihva-
tanje opasnosti koja je na pomolu, bez `elje da je izbeg-
ne, ve} da zagazi u nju, upravo je uobi~ajeno za ratni-
ka, to je dom oli~en zamkom.
Danas po~injemo da ose}amo iznenadnu simpatiju
prema takvoj prirodi gledaju}i je kako u nimalo arhai~-
nom obliku buja u sportu. Po mom mi{ljenju, razlika iz-
me|u sporta i igre je upravo u tome {to sport uklju~u-
je opasnost, pa makar se ona ogledala samo u izuzet-
nom fizi~kom naporu. Umesto da izbegava opasnost,
sportista joj hrli u susret, {to ga i ~ini sportistom.
Zanimljivo je da je onaj ko ne ose}a naro~itu `elju za
`ivotom te bitisanje do`ivljava kao sveop{tu teskobu,
{to se naj~e{}e doga|a modernom ~oveku, spreman da
pristane na sve samo da bi ostao `iv. Moral modernog
doba odnegovao je jedno tiransko afektiranje po kojem
je sve prihvatljivije nego smrt. Za{to, ako je `ivot tako
lo{? Gledano iz drugog ugla, vrhunska vrednost `ivota je
sadr`ana u mogu}nosti da ga izgubimo blagovremeno i
blagodatno – kao {to je vrednost novca u tome da ga po-
tro{imo. Odnosno, koliko je uop{te vredan `ivot koji se
ne izla`e bilo kakvom riziku, ve} se samo tegli i otaljava
u sopstvenoj praznini? Da li }e nam ideal postati ustroj-
stvo planete kao ogromne bolnice i gigantske klinike?
Takvo ose}anje svojstveno je industrijskom duhu,
bur`ujskoj naravi. Po svaku cenu `eli da `ivi i ne prista-
je da u smrti prepozna najsu{tinskiji atribut `ivota.
Stoga dovitljivo primenjuje jedini postupak kojim ga
mo`e produ`iti, a to je da ga svede na najmanju mogu-
}u meru, ba{ kao {to ~ine i neke `ivotinjske vrste pa-
0 1
daju}i u zimski san. Biolozi su toj pojavi dali ime vita
minima. Njome se `ivot produ`ava srazmerno nekori-
{}enju. Sti~e se du`ina po cenu `estine. Nije li lakomi-
sleno odlu~iti se, tek tako, za ekstenzitet na u{trb in-
tenziteta? Za{to etika dugog `ivota mora da trijumfuje
nad etikom uzvi{enog `ivota?
Ni etika ni biologija se jo{ uvek nisu dovoljno
usredsredile na kapitalnu ~injenicu – neumitnost smr-
ti. Nedavno je jedan veliki fiziolog (Erenberg) pokazao
kako se `ivot ne mo`e definisati bez smrti. @ivot je lan-
~ani hemijski proces u kojem svaka reakcija neminov-
no podsti~e slede}u, a ona opet slede}u, sve dok se ne
istro{i ceo predodre|eni sudbinski niz. Od prvog tre-
nutka, poput to~ka zakotrljanog na stazi, ispaljeni hitac
`ivota hrli ka svom i{~eznu}u: potpuno je isto re}i da
se `ivi kao i da se umire. Fenomen umiranja stvara se
u samom za~etku. Nemogu}e je menjati nemilosrdni
proces: mogu}e je samo ve{ta~ki ga zauzdati, sa malim
zaka{njenjem odlo`iti po~etak svake nove reakcije.
@ivot usporenog ritma bi}e du`i od onoga ~iji je ritam
prestissimo66 ali, u kona~nom ishodu, sa aspekta hemi-
je, u njemu ne}e biti vi{e `ivota. Broj reakcija je isto-
vetan, kao {to je isti broj slika na filmskoj traci gledali
ih ubrzano ili usporeno. Ose}anja i misli su strahoviti
pospe{itelji hemije `ivota koji je, poput fijuka bi~a, go-
ne u pomamni galop ili, kako bi rekao Grasijan67, oni
su: „postiljoni68 `ivota koji uobi~ajenom protoku vre-
mena daju veli~anstveno ubrzanje“.
Ali ako se, hemijski gledano, dobija isto usporava-
njem ili ubrzavanjem biolo{kog ritma, onda verovatno
postoji virtuelna razlika me|u tim brzinama. Zgusnut
`ivot poprima druga~ije oblike od onoga koji je razvod-
njen u dugom vremenu. Ti oblici predstavljaju razli~ita
herojstva, re~ kojom, u su{tini, imenujemo svako
unapred i dobrovoljno prihvatanje smrti.
Neshvatljivo je za{to imperativ koji nam nala`e da
`ivotom raspola`emo po svojoj volji te da njim upra-
vljamo posve}uju}i ga uzvi{enim ciljevima ne treba da
se prote`e i na smrt. Ako je ona sastavni deo, ~inilac `i-
vota, onda kao {to treba promi{ljeno utro{iti `ivot, isto
tako bi trebalo utro{iti i smrt, celishodno, svrhovito.
Neki plemenitiji moral od ovog vladaju}eg ne bi
prihvatio na~elo koje nas podsti~e da izbegavamo sva-
ku opasnost sa ciljem da uplovimo u prirodnu smrt. Jer
to je hemijska, prisilna, nevoljna smrt, kao smrt zve-
ri ili biljke, a mo`da i kao smrt sveta. ^ini se da bi bi-
lo ljudski dostojanstvenije upravo upotrebiti ~injenicu
i snagu smrti, koriste}i se njome prema ustrojstvu
vlastite volje. Taj bolji moral morao bi ~oveku skrenu-
ti pa`nju da mu je `ivot dat kako bi ga smisleno izla-
gao opasnostima.
Industrijski duh }e na kraju, i ne slute}i, biti od po-
mo}i u ostvarivanju na~ela ratni~kog duha. Nadahnut
u`asnim strahom od smrti izmislio je ~udotvorne teh-
nike za savladavanje Prirode: mehaniku koja otklanja
suvi{an fizi~ki napor; medicinu koja umanjuje broj
smrtnih slu~ajeva usled bezazlenih bolesti; zajedni~ku
ekonomiju koja nam olak{ava materijalnu egzistenciju,
ali istovremeno i ukida pravo raspolaganja sopstvenim
`ivotom; podlo nas primorava na njegovo dugo trajanje
budu}i da ona bdi nad njim. Sve ove zadivljuju}e teko-
vine uperene protiv hemijske smrti prepu{taju nam na
volju potragu za izborom dobrovoljne smrti; jer, kako
su u velikoj meri otklonjene prirodne opasnosti, dopu-
{teno nam je da slobodnije ispitamo neke nove koje }e-
mo sami izmisliti. Na taj na~in se oba suprotstavljena
impulsa pribli`avaju istoj ta~ki – jednom novom moralu.
Posle dva veka be`anja od smrti potrebno je ponovo ne-
govati umetnost umiranja. Skupa sa bezbrojnim bolnica-
ma, bankama i osiguravaju}im dru{tvima, bilo bi sjajno
umno`avati dru{tva za rizik. Kao i u tolikim drugim po-
recima, sport je spontano zapo~eo ovaj trud vredan na-
0 1
{eg doba, bave}i se organizovanjem opasnosti.
Hemijska smrt je podljudska. Besmrtnost je nadljud-
ska. Ljudski je samo to da smr}u raspola`emo slobodno,
plemenito i blagodatno. Budimo pesnici `ivljenja koji svom
`ivotu znaju prona}i pravu rimu u nadahnutoj smrti.
VIII
Ideje zamkova:
~ast i ugovor
Tokom srednjeg veka odnosi me|u ljudima po~iva-
li su na na~elu poverenja, koje je ukorenjeno u ose}a-
nju ~asti. Moderno dru{tvo se, naprotiv, zasniva na
ugovoru. Ni{ta ne mo`e jasnije pokazati opre~nost iz-
me|u su{tinskih ose}anja koja su ispunjavala ova dva
razdoblja. Poverenje je, sama re~ ka`e, verovanje ute-
meljeno na strogom pravilu. ^ovek se vezuje za dru-
gog ~oveka nekom skrivenom vezom koja ostaje zako-
pana duboko u njima. Ugovor je pak cini~na potvrda ne-
verovanja u bli`njeg kada s njim sklapamo dogovor, te
ga vezujemo za sebe materijalnim predmetom – papi-
rom ugovora – koji ostaje izvan oba ugovara~a i mo}i
}e, u datom ~asu – podlo poput materije – da se ustre-
mi protiv njih. Te{ko priznanje o modernom dobu! Vi-
{e veruje u materiju, upravo zato {to nema duha, jer
nije li~nost. I zaista, ovo doba je poku{alo da uzdigne fi-
ziku na nivo teologije.
Analogno prethodnom, onaj ko ne ispuni obavezu iz
ugovora naziva se prestupnikom i na njega se sru~uje
automatski predodre|ena kazna, spolja{nja kazna, nov-
~ana ili zatvorska. Me|utim, onaj ko izneveri povere-
nje i postupi ne~asno, biva progla{en izdajnikom i sva
kazna se uglavnom svodi na tu oznaku. To jest kazna ili
osuda sastoji se jedino u javnoj poruzi, jer samo poru-
ga ka`njava li~nost, ranjava izunutra.
Van pameti je re}i da se u srednjem veku mnogo
govorilo o ~asti me|u gospodom iz zamkova, ali da su
u stvarnosti oni obi~no bili najdrskiji razvratnici ispu-
njeni pohlepom i bezo~no{}u. Naravno! I u na{e vreme
ugovori ~esto bivaju neispunjeni ili fino izigrani, {to
primorava na odr`avanje ogromnog sudskog aparata.
Kada se porede razli~ita vremena, potrebno je izvr{iti
dvostruko ra~unovodstvo. Treba porediti stvarnost
jednog sa stvarno{}u drugog doba, i odvojeno njihove
ideale ili va`e}a na~ela. Na jednoj strani „aktiva“; na
drugoj „pasiva“. Sve drugo bilo bi neumesno. U priro-
di svakog ideala je nemogu}nost ostvarenja. Njegova je
uloga da se uzdigne iznad stvarnosti i da sa nebesnih
visina, simboli~ki, deluje na nju, poput zvezde {to oba-
sjava brod. Sever i Jug nisu luke u koje se mo`e uplo-
viti: oni su daleka i ultrarealna privi|enja koja odre|u-
ju putanje i {araju pravce.
Projektovanje ideala je ~ovekova fiziolo{ka funkci-
ja. Kao {to imamo sistem organa, obdareni smo i zbi-
rom na~ela; i dok nam jedni iscrtavaju odre|eni profil,
drugi odre|uju na{ osobeni lik.
Ideali kao sport
Ti ideali, uvek neostvarivi, kona~no su samo jedna
od karakteristi~nih stvarnosti svake epohe, jedan od
izdanaka biljke zvane ~ovek, ponikao u njoj. I ponekad,
dok uronjeni u misli o nekom pro{lom stole}u uo~ava-
mo stalno odsustvo istih onih na~ela koja su nepresta-
no bila proklamovana u to vreme, ne mo`emo odagna-
ti sumnju kako sav taj pompezni galimatijas ideala ne-
}e imati drugi cilj do da u~ini mogu}im jedan dvostru-
ki `ivot, umi{ljen i retori~an, da izazove ve{ta~ku opi-
jenost i zanos i omogu}i nam da se razmahnemo u glu-
0 1
mi. Toliko je ljudi koji iz najboljih namera imaju potre-
bu da, osim svoje stvarne sudbine, priu{te sebi u `ivo-
tu i neku vrstu izmi{ljenog drugog nivoa gde bi mogli
izvoditi gala komediju te ostvariti plasti~ne slike vrli-
ne, asketizma, `rtvovanja!
Ovom soju pripadaju svi umi{ljeni u sopstvenu
„misiju“ – spasa politike jednog naroda, reforme dru-
{tva, o~uvanja ~istote umetnosti. Skoro uvek su to po-
jedinci koji smu{eno ose}aju nedostatak li~nih sposob-
nosti za primarnu i stvarnu sudbinu koja im je odre|e-
na, pa moraju da se bave tim drugim, maglovitim i hi-
rovitim zanimanjem kako bi sebi simulirali kompenza-
ciju. Stoga }e pisac skromnog talenta – jednog dana bih
voleo da razradim ovu u`asnu, tragi~nu temu: „Pisac
bez talenta“ – morati da ube|uje samog sebe, a i osta-
le, da pisati ne zna~i imati ideja, ma{te, Bo`jeg dara,
ose}aja za melodi~nost re~i itd., ve} braniti socijalizam
ili boriti se za slobodu. [ta bi, zaista, ostalo od doti~nog
jadnika kada ne bi verovao u tako ne{to! Jer braniti so-
cijalizam ili boriti se za slobodu veoma je lako; imati
ideje, pak, veoma je te{ko, toliko te{ko da mu se to ni-
kad nije ni dogodilo.
Ova kompenzatorska funkcija ideala mnogo je ~e{}a
nego {to se ~ini. ^ovek te`i da pomo}u njih dovede u
ravnote`u manjkavost svoje stvarne sudbine i upravo
zato {to nije ni jak ni zdrav poku{ava da pred ogledalom
izigrava vrlog atletu. Priznajem da su mi vrlina i „misi-
ja“ nepodno{ljive ukoliko ne posti|uju onoga ko ih po-
seduje do te mere da svim silama i neprestano nastoji
da ih sakrije i kamuflira iza protivre~nih maski.
La` u vidu uzvi{ene igre ili veli~anstvenog sporta,
{to obi~no karakteri{e ideale, otkriva se malo-pomalo,
kako se doti~na epoha primi~e koncu. Tako je bilo i sa
vite{kim idealom. Nikad se nije vi{e preterivalo sa „vi-
te{kim“ dvobojima, retorikom i dekorom kao krajem
XIV i tokom XV veka, tj. onda kad je dru{tvena stvar-
nost ve} bila uobli~ena druga~ije, nespojivo sa ovim
manirima. Ponekad nas, kod pisaca koji najvi{e veli~a-
ju vite{ka na~ela, koji razglabaju pri~e o turnirima i slu-
`enju damama, o krsta{kim pohodima na nevernike i
odbrani ~asti, iznenadi podrugljiva grimasa. „Poslednje
razdoblje srednjeg veka jedan je od tih zavr{nih perio-
da u kojima se `ivot vi{ih krugova skoro sasvim pre-
tvorio u dru{tvenu igru. Stvarnost je opora, gruba i su-
rova; stoga je preto~ena u bajno sanjarenje o vite{kom
idealu na kojem se gradi velika fantazmagorija. @elja je
da se `ivot predstavi iza maske Lanselota. Re~ je o
monstruoznoj i smi{ljenoj samoobmani ~ija se bolna
neistinost mo`e podneti samo uz pomo} blagog pod-
smeha {to skriva sopstvenu la`. U ~itavoj vite{koj kul-
turi XV veka vlada krhka ravnote`a izme|u duboke
odanosti idealu i lakog podsmeha.“ (Johan Hojzinga, Je-
sen srednjeg veka)
Tako se u jednoj pesmi @ana de Bomona veli:
Dok u kr~mama sedimo i rujna vina ispijamo,
i dok nas gledaju dame {to nam uz bok sede,
dugih, belih vratova, biserima zavodljivo oki}ene,
blistavih o~iju, lepotom obasjane –
krv nam navire i srca nam biju juna~ki...
Tada pobe|ujemo Jomona i Agulana,
a oni za drugim stolom, Olivijea i Rolana.
Ali kada bojnim poljem na konjima treba da jezdimo,
tada o rame {tit obesimo, a ubojita koplja oborimo,
i od ljutog mraza skroz pomodrimo.
Kada nam, levo i desno, drugovi posustaju,
a neprijateljske konjice nezadr`ivo ka nama nastupaju,
tada bismo rado u neku duboku pe}inu pobegli
da nas niko ne prona|e
i ne vidi kako smo iz boja odbegli.
No upravo ta nedoumica i sumnja u vlastiti ideal
dovode do njegovog prekomernog veli~anja i barokni-
0 1
jeg prikazivanja. I zato }e se svet zabavljati dok bude
~itao da, ukoliko me pam}enje dobro slu`i, Giljermo de
Oranhe u jednom vite{kom dvoboju zadaje ali i zadobi-
ja ki{u udaraca posle kojih ne mo`e skinuti {lem ve} je
primoran da odjuri do kova~a, stavi glavu na nakovanj i
ponovo izdr`i isti broj novih udaraca ~eki}em. Ili pak
povest o ko{ulji koju pripoveda jedan belgijski truba-
dur. Izvesna dama redom {alje trojici svojih udvara~a
jednu te istu svoju bluzu, pod uslovom da je nose na
turniru bez ikakvog oklopa preko. Samo tre}i prihvata
surov izazov: biva ranjen, a bluza natopljena krvlju. Ta-
kvo juna{tvo nagra|eno je daminom ljubavlju; no njen
udvara~ tada zahteva uzvratno `rtvovanje i tra`i od
svoje dame da obu~e i nosi tu bluzu, svu krvavu, na za-
bavi koja }e se odr`ati posle turnira.
IX
Ideje zamkova:
sluge
Pisci demokratske ortodoksije pocrvene od stida
kad pro~itaju da je Servantes sebe nazivao „slugom“
grofa od Lemosa69. Pored nedostatka istorijske svesti,
{to im je ina~e svojstveno, oni misle da se tom re~ju
poni`ava i blati njihov stale`. Me|utim, u ovom Ser-
vantesovom izrazu jo{ uvek odjekuje, slaba{nim i po-
tmulim ehom, smisao jedne od najlep{ih i najplemeni-
tijih institucija za~etih u zamkovima.
Danas se re~ „sluga“ ne shvata. Njeno etimolo{ko
zna~enje – „biti sluga zbog nekoga“ – nema ni~eg zajed-
ni~kog sa uobi~ajenim zna~enjem – „biti ne~iji sluga“.
Ipak, opstala je jedina dodirna ta~ka u oba slu~aja, a to
je pretpostavka da je gospodar hranilac svoga sluge.
Pod „slu`enjem“ se podrazumeva pokoran rad, pri ~e-
mu se za uzvrat dobija izdr`avanje, kao plata, nadnica
za taj rad.
Retko kad se tako jasno pokazuje nemogu}nost iz-
dvajanja jedne ~injenice iz sfere ljudskog `ivota od osta-
lih prisutnih u nekoj epohi, budu}i da joj samo sve one
skupa daju osobenu nijansu. Zato {to su srednjovekov-
ne „sluge“ „slu`ile“ svoje gospodare potpuno isto kao
{to to ~ine i dana{nje, a ipak, istovetan ~in slu`enja
imao je krajnje razli~ito zna~enje nekad i sad.
Kada u na{e vreme jedan ~ovek slu`i drugoga, to
predstavlja ni`i, na izvestan na~in poni`avaju}i posao.
Jasno je za{to je tako, jer danas caruje op{teprihva}e-
na bajka da smo svi jednaki. Slu`enje podrazumeva
podre|enost i predstavlja delatnost koja po~iva na na-
~elu povinovanja onom ko je hijerarhijski iznad nas;
slu`enje razbija nivo jednakosti jer podrazumeva pri-
stanak na sopstvenu degradaciju spu{tanjem ispod
tog nivoa. Ali zamislimo na trenutak suprotnu pretpo-
stavku: da su ljudi u biti nejednaki, da su jedni vred-
niji i zna~ajniji od drugih. Tada }e za onoga ko manje
vredi svako pribli`avanje onome ko vi{e vredi biti bla-
gotvorno; preciznije, zna~i}e uspinjanje u hijerarhiji.
Dakle, slu`enje je organski oblik tog pribli`avanja, a
ne tek puka slu~ajnost. Slu`enje je, stoga, oblik zajed-
ni~kog `ivota u kojem onaj ni`i deli deo izuzetnih pre-
imu}stava svojstvenih onom vi{em. Iz tog dubokog
razloga, u srednjem veku slu`enje oplemenjuje ume-
sto da poni`ava, jer predstavlja sredstvo za uspinjanje
unutar hijerarhijskog sistema ljudskih vrednosti.
U zamkovima se slu`enje nije shvatalo kao rad, pa
se shodno tome nije ni pla}alo. Na{e ideje iz ekonomi-
je ozbiljno su osiroma{ene i pojednostavljene; skoro da
ne znamo za drugi oblik nagra|ivanja sem nov~ane is-
plate. Ljudski rad se pla}a potpuno isto kao i svaka
druga roba. I on, poput robe, ima svoju tr`i{nu cenu. U
srednjem veku slu`enje se nagra|ivalo, ali bez pomisli
0 1
da se plati. Kako se mogu platiti briga i trud jednog ~o-
veka prema drugom? Oni bi tada bili omalova`eni i
obezvre|eni. Mislim da ono {to danas zovemo „tro{ko-
vi za reprezentaciju“, kao ideja, najpribli`nije odgovara
nekada{njoj nagradi za slu`enje. To je upravo i ono {to
je Servantes o~ekivao od grofa od Lemosa. U srednjem
veku je svaki ~ovek koji nije pripadao stale`u zanatlija
imao jasno nazna~enu dru{tvenu ulogu koju je pratio
odre|eni dekor, odnosno odgovaraju}i re`im `ivota. I
smatralo se du`no{}u dru{tva da svakom pojedincu
obezbedi potrebna sredstva koja bi bila potpora njego-
voj dru{tvenoj ulozi i funkciji. Ne, dakle, radi dobrobiti
pojedinca, ve} samoga dru{tva, i to je bila obaveza naj-
vi{ih hijerarhijskih krugova. Takva je uostalom i izvan-
redna doktrina o raspodeli dobara nagove{tena kod
svetog Tome. Pravedan princip raspodele nije, kao da-
nas, odre|ivala koli~ina rada koju pojedinac ulo`i, ve}
stepen dopu{tene slobode i rasko{i koju mu je name-
tao vlastiti nivo. Bogatstvo i obim bogatstva nisu se za-
snivali na pravu za posedovanjem, nisu bili posledica
pukog sticanja, ve} ih je, potpuno suprotno, odre|ivala
obaveza na potro{nju vi{ka, jasno odre|ena za svaki
dru{tveni polo`aj. Ova ideja poticala je iz tada{njeg op-
{teprihva}enog ekonomskog modela: pravio se bud`et
rashoda, umesto bud`eta prihoda, kako radi moderni
kapitalizam. Proizvodnju je odre|ivala potro{nja, a ne
kao {to se kasnije dogodilo, da potro{nju odre|uje pro-
izvodnja, {to je, govore}i jezikom upu}enih, su{tinska
crta kapitalizma. I {to je – zabele`imo i to na margini –
izopa~enje prirodnog i ispravnog poretka. Jer bogat-
stvo nije ni{ta vi{e do sredstvo kojim sebi mo`emo pri-
u{titi ono {to nam je potrebno ili {to `elimo. Najbolji
redosled bi, izgleda, bio da prvo imamo potrebu ili `e-
lju za ne~im, a tek potom da razmi{ljamo o sticanju
neophodne koli~ine novca koja nam omogu}ava da to
nabavimo. No, modernom ~oveku polazi{te je `elja za
bogatstvom, odnosno `elja za pukim sredstvom za na-
bavku. Stoga beskrajno uve}ava proizvodnju, ne zbog
potrebe za proizvodom, ve} u `elji da zgrne jo{ ve}e
bogatstvo. Tako se proizvod, roba, pretvara u sredstvo,
a novac i bogatstvo u krajnji cilj.
Ali, i pored svega, jo{ nije re~eno ono najva`nije i
najplemenitije {to odlikuje instituciju „slugu“. U sred-
njem veku su razli~iti sudbinski putevi dovodili do va-
zalnog polo`aja. Bilo je vazala silom prilika, koji su u taj
polo`aj dospevali sticajem okolnosti, kada bi se spora-
zumom pot~injavali mo}nijem od sebe. Sem njih, po-
stojali su i „prirodni vazali“, oni koji bi se rodili pod
vlastelinskim krovom. Prirodni vazal ne}e nikad, jedi-
no u slu~aju izdaje, mo}i da napusti svoga gospodara.
Vlastelin bi obi~no ukazivao ~ast nekolicini svojih pri-
rodnih vazala dovode}i njihovu decu od najranijeg de-
tinjstva u svoju ku}u i svoju porodicu. Tu bi sticali
obrazovanje `ive}i skupa u otmenom domu i na vi{em
nivou. Gospodar bi ih „slu`io“; to jest podu~avao bi ih,
napajaju}i ih moralnom tradicijom koja se od davnina
oblikovala u njegovom domu. „Sluga“ bi izvr{avao ku}-
ne obaveze i bio poput usvojenog deteta, li~no duboko
vezan za privatni `ivot svojih gospodara. Po pravilima
koja je nalagalo tada{nje vreme, svaki plemi} je slao
svoju decu da budu sluge u ku}i plemi}a koji je pripa-
dao slede}em, vi{em stupnju velike dru{tvene hijerar-
hije. Tako su deca infansona70 bila sluge u ku}ama vel-
mo`a, koji su svoju decu slali u ku}e grofova, a ovi svo-
je potomke u kraljevsku palatu. Vrhunsku po~ast pred-
stavljali bi slu~ajevi poput Sidovog koji je, budu}i da je
bio samo infanson, poslao svoje k}eri da slu`e na dvo-
ru. (Stih 2086 Pesme o Sidu)
To je smisao „ku}ne ~eljadi“, plemenite i vaspitne
dru{tvene institucije koja je vekovima postojala u zam-
kovima.
0 1
X
Nastavljamo putovanje:
Kantabrija. Nastupaju grbovi!
Zamkovi su nas previ{e zadr`ali re~itom gestikula-
cijom svojih zidina. Ali, treba nastaviti putovanje.
Uklju~ujemo motor. Automobil kojim sam krenuo na
ovo pute{estvije veoma je star i ve} je nekoliko puta
prokrstario skoro celom [panijom, verao se po gotovo
svim klisurama i jurio po bezbrojnim dolinama du` na-
{ih prastarih re~nih korita. Sli~an je starom slugi koji
gun|a, ali obavlja posao. S vremena na vreme otpao bi
mu poneki to~ak i nastavljao da se kotrlja po strnjici;
gledaju}i ga kako obdaren nekakvom magi~nom sna-
gom i no{en vetrom hitro grabi napred, pomi{ljali bi-
smo na tren da se pred nama vrti pravi To~ak sre}e.
Iza nas ostaje su{na [panija i, preko planina, upra-
vo stupamo u vla`nu [paniju71. Zemlja, do malopre go-
la, pepeljasta ili crvena, sada je prekrivena obiljem ze-
lenila i uz to su`ena i raspar~ana na male ome|ene do-
line. Vi{e nema ratni~kih zamkova {to grizu plavetnilo
krezubom vilicom svojih zup~astih zidina; umesto njih,
pojavljuju se kasone72 od zagasitog ili po~a|avelog ka-
mena. Zamkovi Kastilje ostavljaju utisak izgladnelih
ratnika. Ova boravi{ta idalga73 nagove{tavaju spokoj i
umereno blagostanje. Bogatstvo, nikad. Ne znam ni za
jedan pejza` u celoj [paniji koji bi u potpunosti do~arao
sliku rasko{i. To bi bio tek poneki kutak, tu i tamo po-
neko zdanje; recimo Eskorijal.
Sa blagim varijantama, tip kasone – senovite, na-
mrgo|ene, natmurene zgrade – ponavlja se od Asturi-
je pa sve do kraja Navare i predstavlja arhitektonsko
re{enje koje daje osobenost celoj Kantabriji. U su{tini,
kasona nije preterano velika ku}a, ali jasno ostavlja
ogroman spomen na sebe. Njena veli~ina nije u njenim
dimenzijama, ve} u njenoj pretenziji i proporciji ili, ako
bi se tako moglo re}i, u ideji koju ove ku}e imaju same
o sebi. (Setimo se da je Vijer de L’Il Adam74 slavu de-
finisao kao ideju o sebi koju svako nosi u svom srcu.)
Zaista, ova zdanja poseduju neku ozbiljnost, samo-
usredsre|enost, samodovoljnost, te ih prihvatamo kao
palate. U pore|enju sa njima, zamkovi iz prostranih ka-
stiljanskih predela izgledaju nedoraslo, nervozno, uz-
nemireno, pomalo nesigurni u svoju ulogu u svetu.
Ova boravi{ta su poput nekih ljudi; na primer Danijela
Suloage75, kerami~ara koji je bio ~ovek veoma niskog,
skoro patuljastog rasta, no gorostasnih, mikelan|elov-
skih crta lica; kad god ga se setim, projektuju}i ga na
prazno nebo memorije, on zadobija monumentalne raz-
mere. Bio je patuljasti d`in, kao {to su ogromne ove
malene ku}e postavljene na po~asnu stra`u du` kanta-
brijskih puteljaka.
[ta se to de{ava sa njihovim zidovima, tako ozbilj-
nim i te{kim da se u na{oj ma{ti odjednom nabiraju u
strahovit grb? Zanimljivo je primetiti kako u su{noj
[paniji ogromni zamkovi skoro da nemaju grbove, ili su
oni minijaturni, dok ove ku}e kantabrijskog plemstva
krase grbovi kolosalnih dimenzija. Bajkovito se rascve-
tavaju na golim zidovima ~udesne erupcije plasti~nosti
{to poput tumora gordosti ni~u iz kamena, krepkog i
asketskog. Zadovoljne svojim potpuno ispunjenim `i-
votom, povukle su se iz smelih pustolovina i sada sne-
vaju davna{nje podvige. Taj san o juna{tvu negda{njeg
junaka preta~e se kroz zidove u obliku najslavnije fan-
tazmagorije te, poput nepresu{nih gra{ki znoja, izbija-
ju heraldi~ka fauna, oli~ena baskijskim vukovima, gui-
puskoanskim76 kitovima, asturijskim medvedima, gir-
lande rasko{nog perja, pesnice s ma~evima, pramci
mornarskih brodova. Nemogu}e je na~initi ni nekoliko
koraka a da nas pateti~no ne zaustavi neki zid pokazu-
ju}i nam svoje heraldi~ke bicepse.
0 1
Tako|e treba skrenuti pa`nju na jednu va`nu podu-
darnost. Ta zami{ljena linija du` [panije iza koje po~i-
nju da bujaju grbovi istovremeno obele`ava i kraj gra-
dova. Odavno je Korpus Barga77 istakao ~injenicu da na
baskijskoj zemlji ne postoji urbano naselje. Ju`njak ne-
}e mo}i da prepozna svoju ideju grada kad ugleda te ra-
{trkane ku}e, koje kao da be`e jedna od druge ~ine}i
sela na severu. Andaluzijski ili kastiljanski grad jeste
kompaktna skulptura; kantabrijski grad je takore}i pej-
za`, centrifugalno naselje gde je svaka zgrada zavitlana
ka poljima.
Nastavak izlaganja bi nas uveo u neka slo`ena razmi-
{ljanja o kantabrijskom ruralizmu. Budu}i da je cela [pa-
nija ruralna, potrebna je velika istan~anost da bi se jasno
definisala autenti~na osobenost svakog regionalnog rura-
lizma. Ali mi se ~ini nesumnjivim da na severu postoji
nagon ka urbanoj disperziji. Recimo, nema nacionalne
grupacije koja bi bila pozvanija da izgradi urbano naselje,
kompaktno i bez pora, nego {to su to `itelji Bilbaoa. Me-
|utim, kad je Bilbao trebalo pro{iriti, izbegnuto je zvani~-
no re{enje predlo`eno od gradskih vlasti. Istinsko pro{i-
renje Bilbaoa nije ono koje je tako nazvano urbanisti~kim
planom, ve} su to Neguri, Algorta, Las Arenas – centri-
fugalna naselja sa ravnicom u svom sredi{tu. (Morfologi-
ja gradova bila bi izuzetno podsticajna tema!)
Dakle, autenti~no urbano naselje podrazumeva do-
minaciju trga, agore ili foruma. Ako se top defini{e kao
rupa okru`ena ~elikom, bilo bi sasvim ispravno re}i da
je grad prazan prostor, odnosno trg okru`en fasadama.
Ostatak ku}e iza fasade nije od su{tinskog zna~aja za
grad (neka ~italac osve`i svoju predstavu o Atini i Ri-
mu). Ovim se `eli re}i da grad postoji samo tamo gde
javno ima prevlast nad privatnim, Dr`ava nad porodi-
com. U celoj Kantabriji doga|a se suprotno; instinkt
konsangviniteta trijumfuje nad politi~kim instinktom i
to nam namah obja{njava disperzivnost naselja i hiper-
trofiju grbova. Kantabrijci i Baskijci su ponosni na po-
rodi~nu tradiciju i `ive ozareni genealo{kom iluzijom.
Porodi~no stablo sna`no grabi deo ravnice, jer mu je
potrebno duboko korenje kojim }e hraniti svoju mile-
nijsku vegetativnu sudbinu. Se}am se da sam jednom
pro~itao kod oca Gevare78 – ne znam da li u njegovim
pismima ili u delu Prezir prema prestonici i pohvala se-
lu – kako je u njegovo vreme svako ko je `eleo da ga
smatraju bogatim za sebe govorio da je Kastiljanac, no
onaj ko bi vi{e voleo da ga smatraju aristokratom govo-
rio bi da je Baskijac. Danas se neko relativno, veoma
relativno bogatstvo – u [paniji nema bogatih – preseli-
lo u Kantabriju; ali genealo{ki ponos istrajava i dalje ta-
mo gde je postojao od davnina; unutra{nja vatra zbog
koje se u delirijumu preznojavaju heraldi~kim zname-
njima prekriveni zidovi kasona i dalje neprestano bukti.
XI
Santiljana del Mar:
pre ulaska u pe}inu
Santiljana del Mar79, svojim izgledom drevnog po-
zori{nog dekora u kojem bi se bez predaha mogle reci-
tovati desime80 , podsti~e nas da potra`imo utehu u pe-
}ini Altamiri. Muka nam je od tradicionalne umetnosti;
toliko smo je se nagledali pa je veoma te{ko o~ekivati
od nje da izazove bilo kakvo po{tovanja vredno dejstvo
na na{e nerve. Romanska umetnost, gotska umetnost,
renesansa! Na{e reakcije na njih postale su do te mere
uobi~ajene, skoro da ve} predstavljaju refleksne rad-
nje. Unapred nam je poznat onaj zup~anik {to }e se po-
krenuti u nama pri pojavi lepog dela. Nedostaje nam
svekoliko i{~ekivanje avanture i ~uda. Jer, bez njih ne-
ma istinske estetske emocije. Ljudi obi~no, dodu{e po-
gre{no, tako nazivaju jedno udobno, sigurno zadovolj-
0 1
stvo, nalik bra~nom, koje se mora roditi u nama svaki
put kad nam se neki objekat, veoma poznat, veoma sla-
van i veoma bez duhovne drame, nanovo prika`e. Re~
je o konvencionalnom do`ivljaju koji se, u su{tini, ve}
unapred nosi u du{i, pre same pojave dela. To je ono
{to dobar bur`uj voli: da se ne potresa; da se stvari po-
dudaraju sa prethodno stvorenom predstavom o nji-
ma; da krivi toranj u Pizi bude zaista kriv; da gotska
katedrala ima prelomljene lukove; da Velaskezovo
platno poput psetanceta {eni pred svojom ove{talom
definicijom.
Me|utim, istinska estetska emocija ra|a se samo
kod onoga ko se nije pripremio za nju, te ve} uobli~io
izraz divljenja. Moglo bi se i ovako razmi{ljati: ukoliko
zaista ima toliko lepih stvari kao {to se veli, onda nas
njihova lepota mo`e ili ubiti, budu}i da nas suvi{e ~e-
sto potresa, ili je pak lepota tako mlaka i bezazlena
supstanca da ne zavre|uje ni da je pomenemo. Mislim
da je umetnost izgubila smisao usled masovnog umno-
`avanja i sni`avanja cene. Umetnost bi trebalo smatra-
ti avanturom koja se dogodi tek ponekad, veoma retko.
I povrh svega, nenadano. Idemo kroz `ivot brinu}i svo-
ju brigu a onda nas odjednom ne{to {~epa, izbaci iz ko-
`e, udahne nam mahnitost, povu~e ka onostranim pro-
stranstvima kao {to bo`anski jugo ~ini sa prorocima.
Nema umetnosti bez ekstaze, u najstro`em zna~enju
te re~i: „biti izvan sebe“.
^ove~anstvu je potrebno da povremeno protrese
drvo umetnosti kako bi sa njega pootpadali svi truli
plodovi. Za blagodat same umetnosti neophodno je biti
veoma zahtevan; njeno dostojanstvo ne dopu{ta na{u
popustljivost, ve} naprotiv, strogo zahteva na{u spre-
mnost da se sa njom uhvatimo u ko{tac, kako bi nas ta-
ko primorala na pokornost. Drugim re~ima, ako i dalje
nastavimo sa gomilanjem divljenja, svako slede}e sto-
le}e uve}ava}e masu pretpostavljene lepote i krajem
narednog milenijuma ni~eg vi{e ne}e biti na planeti do
grobalja i muzeja.
Trebalo bi istrgnuti umetnost iz ruku dobrog bur-
`uja, u ~ijem je ropstvu, i u~initi je neudobnom; to jest
verodostojnom. Umesto prilago|avati je tromim du{a-
ma, nu`no je poku{ati ne{to sasvim suprotno: {ibati
ljude da bi bili sposobni za nju.
Na prvi pogled, ovakav stav mo`e delovati kao pre-
terivanje. Me|utim, dozvolite mi da se jo{ malo zadr`im
na njemu. Problem je mnogo te`i i manje kapriciozan
nego {to se ~ini u prvi mah. To isto {to se doga|a sa
umetno{}u, mada u manjoj meri, doga|a se i sa naukom,
te }e mo`da biti jasnije ukoliko se na nju osvrnemo.
Smatram da hitno treba ukinuti konvencionalni
kult prema nauci propagiran tokom poslednjeg veka.
Razlog je slede}i. Onog ~asa kada je zavladala predra-
suda u korist nauke, postali smo manje zahtevni prema
njoj, a sa druge strane, ra{irila se iluzorna i la`na ideja
o njenoj misiji i mo}i. Svest o njenoj koristi posti}i }e
se po cenu krivotvorenja te iste koristi. Jednog lepog
dana neminovno }e se otkriti prevara i dobar bur`uj }e
tada proglasiti „bankrot nauke“, a mo`da i krah kultu-
re. Potkaza}e svu pseudonauku koja se rodila u okrilju
njenog kulta. Ovo nije puka hipoteza. Poslednji rat pru-
`io je priliku takvim tvrdnjama. Dobar bur`uj je `iveo
u ube|enju kako je misija nauke, a i kulture uop{te, da
okon~a ratove i da mu `ivot u~ini udobnim. Mo`da mi-
sli i da je misija umetnosti da usre}i i okrepi njegove
k}eri. A budu}i da istina nije takva, ve} sasvim suprot-
na, osvanu}e dan kada }e se okrenuti protiv umetnosti
progla{avaju}i je tabuom.
Zar nije mudrije smatrati da su umetnost i, na svoj
na~in, nauka dve izuzetno problemati~ne stvari, u biti
veoma sumnjive, {tavi{e ~iste te`nje nekolicine poje-
dinaca koji ih neguju iz prostog zadovoljstva, bez ika-
kve pateti~ne pretenzije, kao {to su mogli da igraju {ah
0 1
ili love leptire? Sve {to bi iznad ovog skromnog nivoa
uspelo da se afirmi{e imalo bi neporecivu snagu.
Umetnost i nauka su nenadani darovi {to padaju pred
~oveka, premda se ne zna ni kako, ni kad, niti iz kojih
~arobnih prostora poti~u. Zato ~ovek ne sme ra~unati
na njih niti temeljiti svoj svakodnevni `ivot na tako sla-
bo verovatnim ostrvima.
Upravo obrnuto, od ljudi treba zahtevati `rtvu da bi
se oslobodili. U davna vremena ~ovek je prolivao malo
svog najboljeg vina kao zakletvu na vernost odsutnim
bogovima, ne o~ekuju}i pri tom ni{ta veliko od njih.
Nauci i umetnosti nije potrebna na{a blagonaklonost,
kao ni op{tenarodni niti preterani zanos. Jedino, s vre-
mena na vreme, trun istan~ane pa`nje, budne i kriti~-
ke – kako bi se uo~ilo eventualno ~udo.
Mora se, me|utim, izuzeti jedan deo nauke: ekspe-
rimentalni. Ostavimo po strani pitanje nivoa koji mu u
hijerarhiji saznanja pripada. Ne preporu~ujemo ga kao
znanje, ve} kao korist. U njemu je klju~ tehnike, a za
tehniku je zainteresovan ~itav svet. Logi~no je da se od
svih ljudi zahteva saradnja na polju tehni~kog progresa,
koji sam po sebi nije ni problemati~an niti ~udotvoran.
Sasvim je izvesno da bi se, ukoliko se udvostru~i broj la-
boratorija i pobolj{aju njihove dotacije, te ukoliko se pro-
nalaza~ima obe}a bogata nagrada, skoro u dan mogao
predvideti pronalazak leka protiv raka i tuberkuloze, ot-
kri}e novih oblika energije koji bi nam umanjili napor
itd., itd. Postoji jedan oblik nauke – tehnika – ka kojoj je
po{teno podsticati i usmeravati zanos {irokih masa. Ne-
}e biti prevarene, ve} }e biti pozvane da se `rtvuju za
ono {to ih zaista zanima. Tehni~ka re{enja.
Ali umetnost i ~ista nauka `ive od toga da budu
problemati~ne i iskreno mogu zanimati samo di~ne
ekipe pustolova. Ne podi`imo temelj ni na ~em drugom
do na istini, ~vrstom tlu. Ipak, neko }e dodati da i one
iziskuju sredstva, socijalnu pomo}. Savr{eno. Neka im
je obezbe|uju posebne dru{tvene grupe, istinski ose-
tljive na te bo`anske pustolovine.
Ovde, pred ovom pe}inom, gde se izgleda davno
rodila umetnost, uvi|amo da je ona vrhunska slu~aj-
nost. Ne mo`e se unapred smisliti kao zlo~in ili trgovi-
na. Ti ljudi iz Altamire prona{li su je ne tra`e}i je. Po-
javila se nad njima poput otkrovenja, poput bizona.
XII
Santiljana del Mar:
~udotvorna senka {tapa
Vodi~ otvara gvozdenu kapiju {to {titi crno oko {pi-
lje u koju treba da u|emo. Stupamo na vla`an, klizav,
kamenit teren. Odjednom ose}amo kako nas je tama
progutala i po~ela da nas drobi, da nas `va}e svojim ne-
vidljivim ~eljustima. Sigurno je nekakav sli~an ulaz
morao postojati i na onom mestu koje se u keltskoj le-
gendi naziva ^istili{tem svetog Patrika. Ljudi koji bi se
iz njega vratili nikada se vi{e ne bi nasmejali. Zamisli-
te, ovo je muzej! Na{e {krte simpatije prema muzeji-
ma umetnosti pomalo su ubla`ene. Izvanredno, muzej
u tami! Ruke gu`vaju tminu napipavaju}i u njoj mogu-
}e staze, ali noga se spoti~e i u munjevitom propadanju
pogibeljno klizi ka sredi{tu Zemlje.
Utom vodi~ pali acetilensku lampu. Neukrotiva `e-
lja da vidimo slavne bizone ne da nam mira. Podi`emo
pogled ka svodu81 pe}ine. No, tamo su heloti! Sablasni,
~udovi{ni! Promi~u povr{inom kamena. Ipak, ne; u pi-
tanju je gre{ka. To {to smo ugledali bile su na{e vlasti-
te drhtave senke koje je na svod projektovala lampa
spu{tena na zemlju. A bizoni? Postoji neki ironi~ni
oprez kod ovih prvoro|enih figura, koje odbijaju da se
olako predaju profanoj mre`nja~i. O~igledno je tlo {pi-
0 1
lje danas mnogo uzdignutije nego nekad, te ne omogu-
}ava dovoljnu udaljenost kako bi se ceo crte`, skoro
uvek pozama{nih dimenzija, sklopio u sliku. Potrebno
je da vodi~ usmerava na{ pogled, nazna~avaju}i vrhom
{tapa konture svake `ivotinje. Me|utim, kako bi se iz-
vo|enjem toga deo po deo osakatilo ~udesno delo, vo-
di~ je smislio postupak koji se odli~no uklapa sa prizo-
rom, sa mestom, sa magijskim zna~enjem ovih crte`a.
Lampa projektuje senke turista preko altamirskog de-
kora, enormno uve}ane. Tako da prvo {to ugledaju je-
su njihove vlastite i banalne siluete. (Saiski u~enik lu-
ta po svetu u potrazi za istinom; o~ajan i skrhan, vra}a
se u saiski hram, prilazi oltaru, cepa veo {to prekriva
Izidinu tajnu i otkriva... svoju sliku, vlastiti lik u ogle-
dalu.) Ali, me|u tim senkama titra i senka {tapa u ruci
vodi~a; vrh ove senke, virtuelan i bestelesan, klizi po
svodu i, poput ~udotvorca, vol{ebno pokre}e svu pale-
olitsku faunu koju je pre dvadeset hiljada godina zau-
stavila, danas ljubi~asta, utroba ove pe}ine.
Ve} drugi put pose}ujem tajanstvenu pe}inu a uti-
sak zapanjenosti koju je izazvala prva poseta samo je
poja~an. Savr{enstvo i slo`enost te pe}inske umetno-
sti uzdrmali su, duboko u nama, legije u~aurenih ideja,
odve} sigurnih u sebe. Nema sumnje: pe}ina Altamira
jedno je od veli~anstvenih dela nenadano darovano na-
{em dobu. Jednim udarcem ono je utrostru~ilo horizont
ljudske memorije, istorije, civilizacije. I kao svako novo
delo velikog kalibra, primorava nas da znatno pro{irimo
na{ sistem ideja, kako bi i za njega bilo mesta.
Ta ~injenica iznosi na videlo sabla`njavaju}e fasete.
Zar nije skandalozno da se slikarstvo – jedna toliko te-
{ka stvar po re~ima slikara – ve} na po~etku odlikuje
savr{enstvom? Zaista, i egipatska umetnost ponudila
je sli~nu naznaku. I tamo se odmah stiglo do plasti~nog
savr{enstva. Kako su divljaci iz Altamire mogli da izvu-
ku iz sebe istan~anost, ritmi~nost, skladnost, kojima su
oven~ane ove figure? Ipak, razmi{ljamo, na{a za~u|e-
nost je pomalo retori~na. Svakodnevno prime}ujemo
sli~nu stvar. Nemali broj najboljih dana{njih umetnika,
kada se bolje pogleda, ispoljava paleolitski karakter.
Ovo nije re~eno zlonamerno. Re~ je o zapa`anju koje
su verovatno i mnogi ~itaoci ve} uo~ili. Zadivljuju}a de-
la stvaraju ljudi primitivne, apsolutno grube du{e.
Mu~no je slu{ati ih dok govore o vlastitim delima, jer
nam bude sumnju u svoje autorstvo. Zbog toga, kao uo-
stalom i zbog svega ostalog, postoji velika razlika iz-
me|u knji`evnosti i drugih umetnosti. Mada nije ne-
mogu}e, ipak je retko da dobra knjiga zra~i prostim i
neukim duhom. Kako objasniti to razli~ito ustrojstvo?
Ja ne znam; ali ova ~injenica mi deluje kao ozbiljna pri-
medba slikarstvu i vajarstvu, koja }e ih jednog dana sti-
}i. Mo`da je poslednji vek sve pretumbao i, uzdi`u}i
ove dve umetnosti na previsok hijerarhijski nivo, kraj-
nje nepravedno ih poistovetio sa poezijom. Niko se ne
~udi grubosti dobrog rezbara ili tka~a. Vrlo je mogu}e
da }e budu}a, neminovna hijerarhijska obnova svih
vrednosti i ljudskih delatnosti ponovo nivelisati umet-
nosti kako bi se izbegla zagonetna zbrka. U nekim slu-
~ajevima veliku snagu ima argument ad hominem82.
Nije potrebno re}i da altamirski slikari nisu bili
svesni lepote koju im pripisujemo. Njihova namera ni-
je bila da stvore umetnost, ve} ne{to mnogo va`nije:
magiju. Me|u svim tim bizonima, jelenima, divljim ko-
njima i divokozama ima nekoliko ljudskih ruku. U po-
~etku, sa aspekta racionalisti~kog obja{njenja, pretpo-
stavljalo se da se umetnik dlanom, jo{ uvek vla`nim od
supstance kojom je slikao, oslanjao o svod. Ali kasnije
je ista takva ruka otkrivena na drugim preistorijskim
crte`ima. Sem toga, nije u pitanju negativ, otisak ruke,
ve} naslikana ruka.
Tajna u koju smo kro~ili ulaze}i u ovu {pilju nije
ona sama niti banalna tama njenog mra~nog prostora:
0 1
ta tajna je du{a primitivnog ~oveka. Po njoj je danas na-
uka po~ela nespretno da baulja i da ispru`enih ruku
razmi~e pore tmine. Svakoga dana njegova psiha izgle-
da nam sve dalja, prili~no druga~ija od na{e.
Po na{em shvatanju, dve stvari koje su u ne~emu
sli~ne ne moraju imati nikakve me|usobne veze. Mu-
nja i oru`je su podudarni u svojoj ubojitosti; ali to nas
ne}e navesti na zaklju~ak da su istovetni. Na{i objekti
poseduju izvesnu krutost, nekomunikativni su. Primi-
tivni ~ovek ne razmi{lja tako. Iz sli~nosti izme|u dve
stvari njegov um izvodi zaklju~ak o njihovoj istovetno-
sti, o njihovom sudelovanju u istoj supstanci. Ukoliko
se ne{to ~ini s jednom stvari, odra`ava}e se u drugoj,
budu}i da su obe jedna ista stvarnost. Lijane se obavi-
jaju oko stabla drveta poput ruku mu{karca oko volje-
ne `ene. Drugim re~ima, ako ~ovek popije sok isce|en
iz lijana, grli}e `enu koja ga je njim poslu`ila. Tako se
ra|a magijski napitak. A budu}i da sli~nost postoji ~ak
i me|u veoma udaljenim stvarima, sve one }e formira-
ti magijske nizove ili lance i biti udru`ene u neobi~ne
grupe skupova ~iji je ujedinitelj istovetna magijska
supstanca. Svet primitivnog ~oveka ima sasvim druga-
~iju konfiguraciju nego svet na{e stvarnosti i bio bi
sli~niji svetu na{e poezije kada bismo je shvatali ozbilj-
no. Zagristi ru`u, za devojku zna~i `elju da njeni obra-
zi postanu rumeni poput boje latica koje `va}e u usti-
ma. Kod nekih divljih plemena, devojka koja `eli sa~u-
vati zanosnu liniju svojih grudi ne sme da se pribli`ava
obali mora, jer talasi, budu}i konkavni kao dojke, dok
se razbijeni o obalu povla~e postaju konveksni poput
opu{tenih grudi koje venu. Kada predugo pada ki{a, vra~
sa ostrvlja u Toresovom moreuzu unosi u sebe, nije
zgodno re}i gde, jednu crvenu kuglicu, a zatim je polako
izbacuje. To ima za posledicu pobedu Sunca nad oblaci-
ma, pa }e ono iznova zablje{tati punim sjajem. Sferni ob-
lik je bio dovoljan da bi se poistovetile zvezda i lopta.
 Primitivna du{a nalazi neku ~udesnu prohodnost
izme|u razli~itih stvarnosti, {to omogu}ava prelaz iz
jedne u drugu kao da su one ispunjene metafizi~kim
porama ili da su gasovite u svojoj biti. To je uslov koji
omogu}ava magijsku tehniku i nadahnu}e simbolima.
Da zaklju~imo: me|usobna sli~nost odre|enih
stvari je izvanredna i ogleda se u njihovim predstava-
ma ili slikama. Nacrtani lik, po na{em shvatnju, ne po-
seduje nikakvu vlastitu stvarnost i mo`da su zato na{i
zahtevi pomalo nepravedni. Naravno da su ~oveku bili
potrebni milenijumi kako bi sebe ubedio da naslikani
bizon, napokon, vi{e nije bizon. Isto se de{ava i sa ime-
nom koje prvobitni um do`ivljava kao jedan od oblika
same imenovane stvari. Eskimi veruju da se ~ovek sa-
stoji iz tri dela: tela, du{e i imena. Imenovati, dakle, na
izvestan na~in, zna~i posedovati stvar. Zato je bilo veo-
ma uobi~ajeno da se u drevna vremena de~aku daju dva
imena: jedno la`no, koje se javno saop{tava i drugo
istinsko, za koje zna samo majka, i koje }e kasnije po-
veriti njegovoj supruzi. Ostatak ove nominalne magije
zadr`ao je i pobo`ni ~italac kada se krsti „u ime Oca,
Sina i Svetoga Duha“.
Pro~itajmo, kona~no, magijski hijeroglif iz pe}ine u
Altamiri: bizon i njemu pridodata ruka poru~uju – mi
}emo uhvatiti bizona. Re~ je o hraniteljskom i pomalo
tauromahijskom obredu...
Izlazimo odavde kako bismo ponovo uputili pogled
ka zvezdama.
XIII
Na pla`i
Pla`e su `enski delovi obala, dok rtovi simboli{u
njihovu mu{kost.
0 1
Velika pla`a u Bijaricu zakrivljuje se poput bi~a ka-
ko bi dr`ala u pokornosti svoje ukro}ene hridi. Pola tu-
ceta je tih monstruma oker ko`e koji izranjaju iz vode
i izgledaju na{minkano i la`no. Previ{e su nedostajali
ovom golom moru, bez brodova i melanholi~nog prote-
zanja sprudova, te nije ~udo {to njihovo prisustvo budi
sumnju. Za{to moraju imati tako neprirodan oblik? Za-
{to moraju biti iste kao hridi kakve u ma{ti zami{ljaju
mlade kasirke? I budu}i da nam ceo Bijaric izgleda ve-
{ta~ki, razmi{ljamo kako ove hridi, odve} prikladne, ni-
su posledica spontanog geolo{kog nadahnu}a, ve} ih je
tu postavio sindikat za turizam sa ciljem da u~ine zano-
snom morsku obalu tako {to }e plavetnilo, uz huk mor-
skih talasa, pretvarati u belinu. I pena zaista opasuje
njihove vratove poput sne`nog ~ipkastog okovratnika
kakav obi~no nose dresirane foke u cirkusima.
U „Baskijskom restoranu“
Iznad pla`e, u prizemlju hotela „Grand“ je „Baskij-
ski restoran“, u koji ulazimo da ru~amo. Velika drvena
nadstre{nica oslonjena na nekoliko jarbola natkriljuje
prostor sa stolovima. Kroz otvorene bokove, direktno
sa mora, dopire slan vetar mlate}i platnene roletne ko-
je pod njegovim naletima fiju~u kao brodska jedra. Ima-
mo utisak da smo zaista na brodu. Na ulazu, mlada Ba-
skijka ma|ioni~arskom brzinom odla`e na{e {e{ire.
Predstavlja lep primerak baskijske rase. O~iju pomalo
kosih, nosa veoma kratkog, ko`e zategnute preko jago-
dica, sve sa blagim nagove{tajem mongolskog tipa koji
je tako ~est u baskijske `ene.
Ubrzo prime}ujemo da smo stigli u presudni ~as
plovidbe. Skoro svi stolovi su puni. Trenutak je za hi-
tan manevar. Nostromi, obu~eni u crno, izdaju `ustra
nare|enja mornarima i brodskim malima, koji `urno
odlaze i dolaze, ponekad sudaraju}i se u gu`vi, nesum-
njivo zbog ozbiljnosti kriti~nog trenutka. Za jednim
stolom, sam, uko~en, hladnokrvan, neki Englez poput
komodora, torpeduje okolinu svojim ogromnim mono-
klom.
Za tili ~as jedan od nostroma sti`e i do na{eg stola.
Prethodi mu le{. Ve} smo primetili da se taj ritual po-
navlja sa svakim novoprido{lim gostom. Sasvim izve-
sno, re~ je o umilostivljuju}oj `rtvi koja se kod mnogih
primitivnih naroda iznosi pred stranca kao znak blago-
naklonosti. U pitanju je ogromna riba opru`ena preko
duga~kog ovalnog tanjira. Riba je sivkastoplava; pre-
krivena je obrednim `elatinom i raznovrsnim za~inima
{to li~e na tetova`u po njenom hladnom telu. Zaista
predstavlja umetni~ko delo. Kao da ju je sam Pikaso
aran`irao. Izra`avamo divljenje, no ona je ve} kod sle-
de}eg stola kako bi i dalje trijumfovala oven~ana post-
humnom slavom.
Me|u potro{a~ima najvi{e je Amerikanki. Stari
kontinent prepun je Amerikanki koje sti`u iz preko-
okeanskih prostranstava odlu~ne u nameri da sve
smu}kaju. Plivaju, veslaju, piju, pu{e, flertuju, igraju
golf, ple{u do iznemoglosti, u [paniji se bore s bikovi-
ma, i dokazuju svoju kulturu }askaju}i o spiritizmu. Va-
`no je samo ne zaustavljati se.
Preko puta nas su dve Jevrejke, a malo podalje ne-
koliko dama iz Argentine. Izuzetne, lepr{ave, ne`ne,
skoro nestvarne u svojoj besprekornoj garderobi, i jed-
ne i druge deluju krajnje moderno. Me|utim, dok ih
gledam, asocijacija je neizbe`na, ne mogu a da iza nji-
hovih prozra~nih profila ne vidim neizmerna stada ova-
ca. Jevrejke prividno prate biblijska jagnjad a kreolke,
bezbroj merino ovaca iz pampe. Ove mr{avice, ove
prefinjene i krhke gracije bile bi nezamislive bez
ogromnih stada jer i ona svoja runa nose nesvesno.
Moj prijatelj i ja usput razgovaramo o veli~anstvenoj
0 1
pobedi pastirskih naroda nad hananskim cisternama83
i ju`noameri~kim nanduima84.
Ambijent odi{e nekom vedrom `ovijalno{}u koja
izo{trava um ~ine}i ga gipkim. Zna se da su Francuzi
vi~ni tome da za~ine obrok atmosferom istan~anog za-
nosa. Naro~ito otkad su sklopili savez sa anglosakson-
skim koktelom.
Me|utim, na{a najdublja divljenja po~inju da se iz-
dvajaju i upravo ih zadobija jedna `ena koja ulazi u dru-
{tvu druge i u pratnji besprekorno otmenog starca. Za-
{to nam ta `ena pobu|uje toliku pa`nju, punu po{tova-
nja i ne`nosti? Za{to bismo `eleli da joj budemo prija-
telji, a ova fraza, koja je sada morala biti izgovorena,
obavijena je blagim i zna~ajnim osmehom koji kao da je
zauzdan nekom duhovnom niti? Sve one ostale, veoma
elegantne `ene, nisu nam bile ni najmanje zanimljive.
Zbog ~ega? Tema je izuzetno slo`ena i primorala bi nas
da obelodanimo neke pomalo surove tajne. Moralo bi
se re}i da elegantna `ena ~esto uop{te nije privla~na.
[ta da joj radimo? Ne mo`e se biti sve. Ali to bi, opet,
zahtevalo poja{njenje, jer se obi~no ima potpuno po-
gre{na ideja o eleganciji. Elegancija se pretvara u slu-
`bu, i kao takva, u ropstvo, najsurovije i najpostojanije.
„Elegantna“ `ena je po ceo bogovetni dan u slu`bi svo-
je elegancije. Mora se pojaviti na petnaest mesta dnev-
no jer je na njih elegantno oti}i. Ona uvek `ivi u gu`vi.
To je ve} dovoljno da ne bude zanimljiva. Prekrasna `e-
na koja trenutno zaokuplja na{u pa`nju celim svoji bi-
}em zra~i neprocenjivim blagom ste~enim ~asovima
samo}e. Vidi se da svakim novim danom sebi posve}u-
je {irok prostor, osloba|aju}i sebe od „drugih“. U he-
miji postoje odre|ene kristalizacije koje nastaju samo
na najmirnijim mestima, izvan doma{aja i najmanjeg ti-
traja, u najskrovitijem kutku laboratorije. Tako je i za
najvaljanije duhovne reakcije {to oboga}uju i kristali{u
li~nost potreban mir, duboka opu{tenost, potpuno ne-
delanje kako bi nastalo ~udotvorno klijanje. Ova se `e-
na ovde ne}e vratiti do kraja leta. Vidi se da ne leti na
sve strane, da ne prihvata uobi~ajenu ponudu mogu}-
nosti, ve} da ih bira i zadr`ava samo nekoliko, bri`ljivo
probranih. I taj bo`anski gest biranja – kada se odbacu-
je mno{tvo da bi se zadr`alo samo jedno – dominira ce-
lom njenom li~no{}u. Zato se svaka elegancija, stigav-
{i do nje, zaustavlja i ~ini dubok naklon. U njenoj gar-
derobi skladno se prepli}u razli~ite mode, ali za ton sti-
{ane, kao da ih je neka ruka, polo`ena iznad, davno
ukrotila. I, kona~no, glavna razlika: ostale `ene koje se
nalaze ovde izgledaju prisutne celim bi}em. Ona je,
pak, stalno odsutna; najbolji deo nje ostao je negde da-
leko, neraskidivo pridru`en njenoj samo}i, kao nimfe
hamadrijade koje nisu mogle da napuste stablo sa ko-
jim su srasle. Otkrili smo razlog na{eg zanimanja. Za-
nimljivo je ono {to se naslu}uje, a ne vidi se. Ova `ena
poseduje tajni hinterland85...
Posmatranje kao delanje
0 1
Hose Ortega i Gaset je nesumnjivo najve}e i najslavnije
ime {panske misli modernog doba. Ro|en je u Madridu, 9.
maja 1883. godine, gde je i umro 18. oktobra 1955. Poti~e iz
ugledne {panske intelektualne porodice. Otac i deda su mu
bili novinari i knji`evnici: maj~in otac je bio osniva~ i vlasnik
uticajnog lista El Imparcial u kojem je radio i Ortegin otac.
Zato je Ortega ~esto isticao kako je ro|en „iznad {tamparske
rotacije“.
Prvo obrazovanje sti~e u jezuitskoj {koli Miraflores del
Palo u Malagi, u kojoj je savr{eno ovladao starogr~kim i la-
tinskim jezikom. Na jezuitskom univerzitetu u Bilbaou 1897.
zapo~inje studije prava, filosofije i knji`evnosti, da bi u svo-
joj 19. godini, 1902, na univerzitetu u Madridu diplomirao fi-
losofiju i knji`evnost, a 1904. i doktorirao iz oblasti istorije
na istom univerzitetu. Potom odlazi u Lajpcig, Berlin i Mar-
burg gde usavr{ava svoja znanja iz filosofije i estetike i upo-
znaje se sa u~enjem neokantovaca. Posle Nema~ke dr`i niz
izuzetno zapa`enih predavanja {irom Evrope i Amerike,
oven~an slavom autenti~nog mislioca. Po~etkom 1910, sa
dvadeset {est godina, izabran je za profesora metafizike na
univerzitetu u Madridu, gde kao predava~, svojom original-
no{}u, odmah zadobija simpatije studenata i postaje najomi-
ljeniji profesor.
On prema{uje nau~nika koji stvara odre|eni filosofski
sistem. Ve} tada dolazi do izra`aja njegova su{tinska osobe-
nost: on je mislilac, profesor koji se, polaze}i od svog univer-
zitetskog predmeta – metafizike, dao u duhovno krstarenje
[panijom svoga vremena. Njegova potraga za istinom, za
podu~avanjem u razmi{ljanju i razotkrivanjem bi}a stvari,
njegova preokupacija onim {to je nazivao „{irenjem duhov-
ne svetlosti“, nije se ograni~avala na katedru ve} se, polaze-
}i od nje, od knjige i od „modernog intelektualnog trga oli-
~enog novinama“, potpuno i celim srcem predao beskrajnom
nizu filosofskih, pedago{kih, sociolo{kih, eti~kih, esteti~kih,
politi~kih i istorijskih problema koji ~ine okosnicu modernog
evropskog `ivota, a nadasve {panskog `ivota.
Tako|e je tada uo~ljivo i Ortegino nastojanje ka duhov-
noj obnovi [panije koja je 1898, gubitkom svojih poslednjih
kolonija – Kube i Filipina, do`ivela definitivni slom, potpuni
gubitak nekada{nje mo}i i slave. Najumnije {panske glave
toga vremena: Unamuno, Asorin, Valje-Inklan, Baroha, A.
Ma}ado, Maestu, zdru`uju svoje snage u potrazi za izlaskom
iz rasula koje je sna{lo njihovu otad`binu i svi oni, poznati
kao „generacija ’98“, prepoznaju put obnove u potrazi za au-
tenti~nim {panskim nasle|em i u povratku vlastitim koreni-
ma. Po~etak XX veka je doba punog stvarala~kog zamaha te
generacije, ali Ortega, mada duhovno blizak njima, ne pripa-
da im, ve} }e biti na ~elu slede}e: generacije Maranjona, Pe-
resa de Ajale, Pikasa, Huana Ramona Himenesa. Naime, za
razliku od „generacije ’98“, Ortega se nije zadr`ao na ~isto
esteti~kom odnosu prema [paniji, ve} je oti{ao korak dalje u
preispitivanju {panske tradicije, smelo razbijaju}i sva op{ta
mesta, okamenjene predrasude i ove{tale fraze, ali i nude}i
svoja vi|enja preporoda. Jedno od njih nagovestio je u svojoj
prvoj zna~ajnijoj knjizi, Meditaciones del „Quijote“ (Razmi-
{ljanja o Kihotu), u kojoj je istakao evropeizaciju [panije, po-
dizanje njenog duhovnog nivoa, kao nu`ni i primarni uslov
obnove. Pri tom nagla{ava da evropeizacija [panije podrazu-
meva povratak keltskim korenima, uspostavljanje ravnote`e
izme|u njenog mediteranskog i germanskog nasle|a: „Ne
primoravajte me da budem samo [panac, ako je [panac za
vas samo ~ovek sa sun~ane obale. Ne podsti~ite u mojoj du-
{i bratoubila~ki rat; ne hu{kajte Iberijca u meni, sa njegovim
divljim, mahnitim strastima, protiv plavokosog i plavookog
Germana, meditativnog i sentimentalnog, koji uzdi{e u pre-
delima moje du{e gde caruje sumrak.“
Dosledan svojim shvatanjima, Ortega }e se 1914, osla-
njaju}i se na svoje dve upori{ne ideje – nacionalizam i libe-
ralizam – baciti u arenu politike i osnovati [panski savez za
politi~ko obrazovanje, kao i ~asopis koji }e nasloviti svojom
su{tinskom `ivotnom preokupacijom: España. Ne{to kasni-
je }e u~estvovati u osnivanju jo{ jednog ~asopisa, El Sol, ko-
ji }e ubrzo ste}i veliki ugled u {panskoj javnosti u periodu
pre gra|anskog rata.
U istom tom periodu, do po~etka gra|anskog rata, Orte-
ga }e objaviti niz najzna~ajnih dela: Vieja y nueva política
(Stara i nova politika), Posmatra~ (El Espectador), España in-
vertebrada (Beski~mena [panija), El tema de nuestro tiempo
0 1
(Tema na{eg vremena), La deshumanización del arte (Dehu-
manizacija umetnosti), Mirabeau o el político (Mirabo ili poli-
ti~ar), Kant (Kant); sva ona }e biti prevedena {irom Evrope;
godine 1923. osniva i ure|uje ~asopis Revista de Occidente,
koji }e skupa sa istoimenom izdava~kom ku}om biti ki~ma
duhovne obnove i hispansku misao podi}i na evropski nivo.
Tokom tridesetih godina, kada objavljuje svoju klju~nu
knjigu Pobuna masa (La rebelión de las masas), potom Mi-
sión de la Universidad (Misija univerziteta), Goethe desde
dentro (Gete iznutra), En torno a Galileo (O Galileju), Medi-
tación de la técnica (Razmi{ljanje o tehnici), `ivot u [paniji
poprima dramati~ne tonove i Ortega }e se ponovo osetiti po-
zvanim da aktivno u~estvuje u njemu. Sa Maranjonom i Pe-
resom de Ajalom osnova}e Grupaciju u slu`bi Republike,
grupaciju za „integralnu reformu {panskog `ivota, dr`ave i
dru{tva“. On ma{ta o velikom „nacionalnom frontu“ ili „ve-
likoj nacionalnoj partiji“ koja }e u naciji ujediniti rad i kapi-
tal, kritikuje postoje}i republikanski poredak i parlamentari-
zam sam po sebi, zbog ~ega osvaja simpatije desnice. Me|u-
tim, on }e ovoga puta definitivno biti razo~aran u aktivnu po-
litiku i zauvek }e se distancirati od nje. U vreme izbijanja
gra|anskog rata 1936, ne opredeljuje se ni za jednu stranu,
ve} u avgustu iste godine napu{ta zemlju. @ive}e u Parizu,
Holandiji, Argentini, Engleskoj, Portugaliji i u tom egzilu
uglavnom }e }utati o zbivanjima u svojoj otad`bini.
Po povratku u [paniju, u jesen 1945, ne}e se vi{e uklju-
~ivati u javni `ivot ve} }e se u samo}i predati intelektualnom
radu i 1948. osnovati u Madridu Institut za dru{tvene nauke.
Tada }e se pojaviti nova zna~ajna dela, pomenimo neka od
njih: Ideas y creencias (Ideje i ube|enja), Estudios sobre el
amor (Studije o ljubavi), Historia como sistema (Istorija kao
sistem), Teoría de Andalucía (Teorija o Andaluziji). Posthum-
no }e mu biti objavljena dela, Qué es la Filosofía? ([ta je Fi-
losofija?), Meditación del pueblo joven (Razmi{ljanje o mla-
dom narodu), Meditación de Europa (Razmi{ljanje o Evropi).
No, vratimo se delu koje je trenutno pred nama. Posma-
tra~ je sastavljen od osam tomova koji su izlazili u periodu
od 1916. do 1934. Tih osam knjiga ~ine eseji, predavanja i
novinski ~lanci pisani u obliku osobenog, neposrednog au-
torovog obra}anja svojim ~itaocima, pa stoga mo`da oli~ava-
ju njegove najskrovitije, najli~nije misli jer, kako ka`e sam
Ortega, Posmatra~eve „ideje, teorije i komentari predsta-
vljaju autorove li~ne zgode i nezgode, njegove avanture“.
Sa osmatra~nice svoga srca, on }e duhovnim okom posma-
trati probleme koji mu pobu|uju permanentnu pa`nju: pro-
blem [panije, filosofije, etike, sociologije ali i probleme
svakodnevnog `ivota koji proti~e pred njim, sa svim „sitni-
cama“ od kojih je satkan. To ne za~u|uje ukoliko se ima na
umu da bit njegovog strogog i preciznog filosofskog siste-
ma ~ine ideja i u~enje o ljudskom `ivotu kao radikalnoj
stvarnosti (Ja sam ja i moje okru`enje) iz kojih }e uslediti
nova ideja o umu – vitalnom umu i istorijskom umu – kao
suprotnost Kantovoj ideji ~istog uma i Unamunovom dvoj-
stvu um–`ivot.
U samo}i vlastite meditacije, posmatra~ }e stavljati na
svoj radni sto i pomno razlu~ivati svaku od tih goru}ih tema
sa podjednakom intelektualnom strogo{}u koja }e umno`a-
vati njene perspektive, prodiru}i u njenu dubinu ili drobe}i
joj utrobu u nemilosrdnoj potrazi za istinom stvari; za onim
{to stvari jesu ili bar izgleda da jesu iz njegove perspektive,
upu}uju}i, istovremeno, ~itaoca na puteve vlastitog preispi-
tivanja i mo`da druga~ijeg, ali nu`no li~nog vi|enja istih tih
problema. Svaka tema je materija za duboko promi{ljanje i
strog ogled, bez obzira da li je re~ o trenutnim pojavama, o
ozbiljnim filosofskim pitanjima ili o onim istorijskim, socio-
lo{kim i politi~kim – temama koje se najsna`nije doti~u nje-
gove [panije, i sa kojima se on neprestano su~eljava preispi-
tuju}i ih. Ovakav pristup podrazumeva eti~ku strogost i bes-
kompromisnost ~istog, moglo bi se re}i asketskog, ispitiva-
nja i potrage za istinom.
Taj intelektualni napor Ortega }e predstaviti ~itaocu
svojim blistavim i veoma izra`ajnim stilom, u ~emu mu ne-
ma ravna, budu}u da filosofima obi~no nije svojstvena lite-
rarna virtuoznost. Njegova uzorna proza, sporog ritma, u Po-
smatra~u dosti`e stilsku perfekciju. Ona je precizna te boga-
ta metaforama; budu}i da je stroga, jasna je; pro`ima ~itaoca
ali ga modulacijom svojih misli i podsti~e na uzlet ka vi{im
sferama osmatranja `ivota; to je proza koja na tren zatreperi
0 1
drhtajem vrhunskog poetskog dometa. Na potpuno osoben
na~in Ortega je sjedinio vrline rasnog pisca, gospodara re~i,
sa dinami~no{}u svojstvenom novinarskom stilu i zanatu ko-
ji je ispekao jo{ u najranijoj mladosti i koji mu je nasle|em
predalo porodi~no okru`enje; to nasle|e je izo{trilo njegovo
pronicljivo prodiranje u temu koju razmatra, povremeno
obojeno neobi~nom duhovito{}u, i darovalo ga sposobno{}u
da uvek jasno oseti puls aktuelnog.
Posmatra~ razmi{lja ozbiljno poput nau~nog istra`iva~a a
svoje misli izra`ava na na~in vrhunskog pisca kome je u pot-
punosti poznata i bliska stvarala~ka mo} jezika, vrednost
re~i te knji`evnost kao jedna od lepih umetnosti. Upravo je
to {to je Ortega znao i umeo da ono {to duboko promi{lja i
lepo iska`e, iritiralo neke koji su poku{ali da mu ospore vr-
line i domete vrhunskog evropskog mislioca, nesumnjivo
jednog od najve}ih koje je dao XX vek, i da ga svedu u raz-
mere izuzetnog pisca. Ortegi to nije smetalo, i sam je rekao
da je re~ o „intimnom delu, upu}enom ~itaocima sa intim-
no{}u, koje ne tra`i niti `eli veliku publiku“. To „intimno
delo“ do`ivelo je na stotine hiljada primeraka i bilo preve-
deno na sve velike svetske jezike a me|u njima, evo, po pr-
vi put, i na srpski.
Ovaj izbor eseja odre|ivale su dve te`nje: da se ~italac
upozna sa onim Orteginim idejama i razmi{ljanjima koja i da-
nas zra~e originalno{}u i `ivotno{}u, a ti~u se same biti
evropskog duha, kao i da se, istovremeno, predstavi razu|e-
nost autorove misli. Stoga su u ovaj izbor uvr{tena i dva ese-
ja koji se nisu pojavili izme|u korica Posmatra~a, ali su po
mi{ljenju prire|iva~a, poput dve klju~ne kockice u mozaiku,
bili neophodni za sklapanje celovite slike. Re~ je o eseju In-
telektualac i Drugi, koji se pojavio prvi put u ~asopisu La Na-
ción iz Buenos Airesa, decembra 1940, i o eseju Srce i glava,
objavljenom u istom ~asopisu, jula 1927.
Tako je sklopljena slika ovovekovnih lutanja evropskog
duha, lutanja koja najblistaviji {panski mislilac, sa osmatra~-
nice svoga srca, poput vedrog pesimiste, spoznaje samo kao
korak unazad, zalet neophodan za pobedonosni skok neuni-
{tive i nadmo}ne evropske osobenosti. Skok kojim se dose-
`u visine.
 Sadr`aj
Biljana Bukvi}
Intelektualac kao posmatra~
Istina i perspektiva / 7
Intelektualac i Drugi / 17

Svet oko nas

^ovekova socijalizacija / 31
Bolesna demokratija / 36
Naravou~enije: ne budite uzorni / 43
Skica Salome / 50
Pismo mladom Argentincu
koji studira filosofiju / 55
Nove starinske ku}e / 62

Crtica
Kada nema radosti / 71

Psiholo{ke studije
Srce i glava / 75

Antropolo{ke studije
Smrt i vaskrsenje / 83

Istorijske studije
Ratno tuma~enje istorije / 95

Filosofske studije
Dve velike metafore / 113
Bog na vidiku / 132

Putopisi
Bele{ke jednog skita~kog leta / 139

Biljana Bukvi}
Posmatranje kao delanje / 193

0 1
 Hose Ortega i Gaset
POSMATRA^
priredila i prevela sa {panskog
Biljana Bukvi}

Izdava~ko preduze}e
CLIO
Zmaja od No}aja 12

za izdava~a
Zoran Hamovi}

recenzent
Trivo In|i}

lektura i korektura
Slavica Koledin

tehni~ki urednik
Gordana Nikoli}

slika na korici
Domeniko Teotokopulos, El Greko:
Vitez sa rukom na grudima,
muzej Prado, Madrid

{tampa
AB {tamparija
Beograd

0 1
0 1