Mimica - Emil Dirkem I Radikalska Sociologija Searchable

EMIL DIRKEM - ,,KLASIK" SOCIOLOGIJE
Nema sumnje da je Emil Dirkem klasik" sociologije, kao

to je Njutn klasik" fizike, ili Lavoazje klasik" hemije. Ali, svi
ma nam je poznato da se danas fiziari i hemiari bave Njut
nom i Lavoazjeom iskljuivo na komemorativan nain, u okviru
kratkih univerzitetskih kurseva o istoriji tih disciplina, ili povo
dom znaajnih godinjica vezanih za imena ili dela pomenutih
klasika". Sociolozi pak, ak i oni koji se ne bave neposredno
istorijom svoje nauke nego piu u oblasti opte socioloke te
orije ili metodologije, pa i na podruju brojnih posebnih socio
lokih disciplina, svoje radove gotovo uvek zapoinju s Dirke
mom, odnosno - zavisno od sfere interesovanja ili ukusa s Marksom, Veberom, Paretom ili kojim drugim klasikom". Jer,
oni se - moda izrazitije negoli pregaoci u drugim drutvenim
naukama - s dobrim razlogom rukovode onom starom shola
stikom krilaticom: Antiqui mu/to meliores fuerunt modernis
(,,Stari bejahu mnogo bolji od modernih"). Dirkem je jedan od
takvih oeva osnivaa" sociologije.
Aljoa Mimica (1948), redovni je profesor na Odeljenju za

sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Osim vie dese
tina lanaka u domaoj i inostranoj periodici, objavio je knjige:
Ogled o srednjoj klasi (1983); Radikalska sociologija (1991);
Pogled unazad: Monteskje, Tokvit, Dirkem (1995); Tekst i kon
tekst (prir., 1999); ,,Vreme kada je narod govorio": rubrika Od
jeci i reagovanja" u listu Politika (koautor R. Vueti, 2001). Pre
veo i predgovorima opremio niz dela klasinih filozofskih i so
ciolokih pisaca: E. Dirkem, Elementarni oblici religijskog ivo
ta (1982); . de Monteskje, O duhu zakona, 1-11 (1989); A. de
Tokvil, Stari reim i revolucija (1994), itd.
19
$
u
o
--l
o
-u
o
V)
V)
--l
62
u.J
u
<(
I J l JIJIJl l l l llH
www.zavod.co.yu
<(
o
-
>V)
--l
<(
ALJOA MIMICA
EMIL DIRKEM
I RADIKALSKA SOCIOLOGIJA
BIBLIOTEKA
SOCIETAS
UREDNICA
ANKA JAKI
ISBN 86-17-11105-4
ALJOA MIMICA
EMIL DIRKEM
I RADIKALSKA
SOCIOLOGIJA
Zavod za udbenike i nastavna sredstva

Beograd, 2004
ODGOVORNI UREDNIK
dr Petar Pijanovi
SADRAJ
LIKOVNO REENJE BIBLIOTEKE
Aida Spasi
Predgovor ......................................... 7
ZA IZDAVAA
Radoslav Petkovi, direktor i glavni urednik
Radikalska sociologija
Uvod
........................................... 15
I Zvanina doktrina univerziteta" ..................... 19

li Socioloki godinjak i obrazovanje francuske
socioloke kole" ................................ 55
Ili Sociologija, solidarizam, korporatizam ............... 77
IV Sociologisti" i socijalisti ......................... 119
V Antiklerikalizam i laika religija ...................... 161
VI Drajfusova afera ................................ 193
VII Sociolog i rat .................................. 211
Zakljuak ........................................ 233
Dodatak I
I Dirkem u Jugoslaviji
............................. 253
li Simbolizam politikog: kenguri i aligatori ............ 267
Dodatak li
Emil Dirkem: Kurs drutvene nauke .................. 279
Spisak skraenica ................................. 301
Imenski registar .................................. 303
Bibliografska napomena ........................... 308
PREDGOVOR
Moda je naslov ove uvodne pieve rei mogao, po starinsku,

da glasi: ,,Predgovor drugom, popravljenom i znatno proirenom
izdanju". Nema sumnje da bi na taj nain italac upueniji u stanje
dirkemoloke literature na naem jeziku ve na prvi pogled bio bolje
i potpunije obaveten. Rad koji je pred nama nastao je, naime, me
usobnim ukrtanjem jedne davno izale knjige i nekoliko - prethod
no, ili, ee, kasnije - objavljenih lanaka. 1 Njegov sredinji i naj
obimniji deo, pod naslovom Radikalska sociologija", proiveo je ve
svoj samostalan ivot, u obliku zasebnog dela istoimenog naslova
koji je, opet, bio poblie odreen podnaslovom: ,,Zasnivanje aka
demske nauke o drutvu u francuskoj Treoj republici". S razloga
koji i samome piscu ostaju i danas pomalo nejasni, ni u naslovu ni
u podnaslovu prvobitnog izdanja nije bilo pomenuto ime Emila
Dirkema, pa je sadanjom najavom na koricama izbegnuta mogua
nedoumica u pogledu identiteta glavnog lika ove studije iz istorije
sociologije. Ondanjim naslovom - Radikalska sociologija - moda
se i nesvesno aludiralo na duh vremena koji je kod nas vladao po
etkom devedesetih godina prolog veka. Pisac se, meutim, nada
da se relativno brzo iezavanje knjige iz slobodne prodaje nema
dugovati samo i iskljuivo jednoj moguoj zabludi.
Eto zato je ovde, zapravo, re o drugom izdanju knjige koja je
prvobitno nastala deliminom preradom doktorske disertacije od
branjene krajem osamdesetih godina na Filozofskom fakultetu u
Beogradu. Taj poduhvat je, u ono vreme, bio rukovoen jednom
ambicioznom idejom: Emila Dirkema se imalo predstaviti na dotad
- bar kod nas - neuobiajen nain. Tekstove jednog klasika socio
logije, koji su unaokolo lebdeli kao nadvremena sutastva i sprem
no se podastirali akademskoj kanonizaciji, trebalo je vratiti u njihov
idejni, politiki - uopte govorei - istorijski kontekst i pokazati zato
su zapravo bili napisani. Govorei modernijim jezikom, bila je to isto
ricistika studija o jednom klasiku sociologije. Paljiviji italac e
obrazloenje takve ambicije nai u naem Uvodu.
No, ovo drugo izdanje je i popravljena: otklonjen je izvestan broj
materijalnih netanosti, ponavljanja i protivrenosti u tekstu; napo
mene koje su sledile iza pojedinih poglavlja premetene su u dno
odgovarajuih stranica, te su se na taj nain nale vre povezane
sa osnovnim izlaganjem; lina imena su fonetizovana, to e olakati
1
Podrobni bibliografski podaci navedeni su u odgovarajuem prilogu (str. 308).
8
itanje naim sve reim frankofonima, naroito u redovima studena
ta; ispravljene su tamparske greke i ublaena pokoja jezika ne
sklapnost; sam tekst, koji je zbog neobino sitnog sloga bio teko
itljiv, sada je upripodobljen grafikim standardima; ono to je neka
da slavilo kao I poglavlje sada je proglaeno Uvodom, a poslednje
se, pak, pojavljuje kao Zakljuak; na kraju, kao neophodno tehniko
pomagalo kojeg je izvorno izdanje bilo lieno, knjizi je pridodat in
deks imena: stvar naoko beznaajna, ali korisna svakome ko nije
spreman da se hrve s celokupnim tekstom ne bi li se obavestio o
nekoj posebnoj linosti.
Najzad - to je i najvanije - ovo drugo, popravljena izdanje je i
znatno proireno. U osnovni tekst o radikalskoj sociologiji" uklopljen
je jedan lanak (gl. VII) posveen Dirkemovom propagandistikom
angamanu u toku Prvog svetskog rata. Ne znai, meutim, da smo
u prvom izdanju sluajno ili namerno prevideli sociologovu delat
nost u toku poslednje tri godine njegova ivota (1914-1917). lako
u tom razdoblju Dirkem nije objavio nijedan teorijski znaajniji rad,
naknadno smo se - najverovatnije, zbog okolnosti u kojima smo i
sami iveli devedesetih godina - zainteresovali za Dirkemove van
naune aktivnosti u toku Velikog rata". Eto lepog primera na koji
nain kontekst" u koji je tuma klasinih tekstova i sam neizbeno
uronjen utie na njegov izbor sadraja koje e, u ovom ili onom tre
nutku, kod starih pisaca smatrati znaajnim: stanovite posmatraa
pomera se i nezavisno od njegovog prividno neutralnog i vanvre
menog naunog interesa. 2
U Dodatku I pretampana su dva lanka - jedan o recepciji Dir
kemove sociologije u Jugoslaviji, te drugi, u kojem dirkemovski tate
mistiki model biva, pomalo smela i sasvim prigodna, prezentistiki
primenjen na analizu postkomunistikog nacionalizma. U Dodatku li,
pak, pruena je prilika Dirkemu da i sam progovori, sopstvenim rei
ma, a ne vie kroz usta svog odocnelog tumaa: priloen je, naime,
prevod pristupne besede koju je, poetkom kolske 1888/89. godine,
francuski sociolog odrao na Filozofskom fakultetu u Bordou, kao uvod
u svoj kurs drutvene nauke". Tekst ima, ako nita drugo, znaajnu
dokumentaristiku vrednost: prvi put se, bar u Francuskoj - profe
sionalno samosvesno, pa i samouvereno - jedan sociolog obraa
akademskoj javnosti i zagovara stvar nove nauke.
Razume se - strogo uzev - prvo poglavlje Dodatka/, pod naslo
vom Dirkem u Jugoslaviji", zahtevalo bi da bude proireno u vre
menskom, a suena u prostornom smislu: naime, istorijski prikaz
9
naina na koji je Dirkemovo delo bilo primana i tumaena na naim
stranama poev ve od ranih dvadesetih godina XX veka trebalo
bi proslediti i na period posle druge polovine osamdesetih godina,
ali u isti mah i suziti shodno zbijanju geopolitikih granica zemlje u
kojoj smo pratili stanje dirkemoloke literature. Od doba kada je
lanak napisan, vreme se - sasvim prirodno -rasteglo, a prostor donekle neprirodno - sabio. Pogledajmo, dakle, ukratko, kakvo je
stanje u tom pogledu vladalo na prostoru suene Jugoslavije u toku
poslednjih petnaestak godina.
Kao to je jedno nae citatoloko" istraivanje na reprezentativ
nom uzorku pokazalo,3 naglo gubljenje zanimanja za delo Karla Mark
sa u domaoj sociologiji poev od kraja osamdesetih godina - koje
se, po svemu sudei, ima pripisati vansaznajnim razlozima - podu
darilo se s blagim usponom zanimanja za drugu dvojicu lanova
postparsonsovskog neoklasinog kanona", naime Maksa Vebera i
Emila Dirkema. No, bar to se francuskog sociologa tie, porast re
lativne uestalosti pozivanja na njegova dela {,, indeks citiranosti")
nije kod nas bio praen odgovarajuim umnoavanjem broja rado
va koji bi mu bili neposredno posveeni. Drugim reima, praznina
koju je iza sebe ostavila naprasna smrt marksistike paradigme nije
ni izbliza bila popunjena oslanjanjem na alternativan uzor u sociolo
koj tradiciji. Dirkema se, ba kao i Vebera, uzgred citirala - moda
ak i na pomalo ritualan nain - ali se o njima malo pisalo. Moda
je to bilo i za oekivati: nauna zajednica sociologa se smanjila, inte
resi veine pregalaca zaputili su se drugim stazama, a i inae su se
,,velike paradigme" istroile.
Pa ipak, to se Dirkema tie, pre nekoliko godina pojavio se pri
lino pouzdan srpskohrvatski prevod Samoubistva, opremljen in
formativnim predgovorom,4 pa je na taj nain celokupan Dirkemov
O!'US objavljen za njegova ivota - bar kada je o knjigama re - sada
dostupan i na naem jeziku. Meu retkim studijama posveenim Dir
kemu panju, svakako, treba skrenuti na prevod jedne kratke, mada
korisne monografije,5 potom ukazati na jednu pomna izvedenu ana
lizu Dirkemovog uporednog metoda,6 te skromno podsetiti na nau
3
A. Mimica i V. V uleti, ,,Gde se dede trei klasik? Analiza citiranosti Mark
sovih, Veberovih i Dirkemovih radova u asopisu Sociologija 1959-1996", Socio
logija, vol. XL, br. 1, 1998, str. 71-94.
4
E. Dirkem, Samoubistvo, Bigz, Beograd 1997 (preveo B. R. Radovi, pred
govor napisao D. Radulovi).
5
'Upor. ire u: A. Mimica (prir.), Tekst i kontekst. Ogledi o istoriji sociologije,

Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1999, passim.
E. Gidens, Dirkem, Biblioteka XX vek, Beograd 1966 (preveo A. I. Spasi).
V. lli, ,,Dirkemov doprinos razvoju uporednog pristupa", Zbornik Filozofskog

fakulteta, Spomenica Mihaila V. Popovia, vol. XVII, str. 225-263.
6
11
10
neveliku knjigu u kojoj su se na okupu svojevremeno nala trojica
velikana francuske politike filozofije i sociologije. 1 I to bi, po naem
saznanju, bilo otprilike sve to se tie obimnije primarne i sekun
darne literature posveene Dirkemu na naem jeziku u pomenutom
vremensko/prostornom okviru.
Kada je o inostranoj sociologiji re, u meuvremenu je - imamo
li u vidu samo komunikativnije svetske jezike - o Dirkemu objavlje
na toliko radova da je kontrolu nad tom ogromnom produkcijom
sve tee odravati. Ve u doba kada smo pripremali Radikalsku so
ciologiju takva literatura bila je bezmerna. Ako zanemarimo jedan
davni pokuaj da se, uoi Drugog svetskog rata, popiu tada jo
relativno malobrojni tekstovi o osnivau akademske sociologije u
Francuskoj,8 moe se uzeti da je prvu sistematsku bibliografiju se
kundarnih radova sainio Nikola Barakani. 9 Meutim, tek je Stiven
Luks, u svojoj ve klasinoj intelektualnoj biografiji naeg sociolo
ga, 10 postavio okvir s obzirom na koji su se stvarale i ocenjivale
sve potonje bibliografije. Pomenuti spisak bio je u nekoliko navrata
dopunjavan zahvaljujui pre svega maru Filipa Benara i Mari-Frans
Esija. 11 Taj zametan bibliografski posao je u meuvremenu bio in
stitucionalizovan u okviru Grupe za dirkemovske studije pri Maison
des Sciences de /'Homme u Parizu: u informativnom biltenu Etudes
durkheimiennes, koji je od novembra 1977. do januara 1987. go
dine izdavala pomenuta grupa pod rukovodstvom Filipa Benara, iz
broja u broj su navedene bibliografije bile dopunjavane, 12 a u samoj
Maison korisnicima je na raspolaganju stajao uredno voen kumu
lativni indeks" radova koji su, na svetskim jezicima, bili objavljiva
ni o razliitim oblastima Dirkemove sociologije, kao i o delatnosti
njegovih sledbenika u francuskoj sociolokoj koli". Ova istrai
vaka grupa odavno ve ne postoji, pa je s njom ugaena i centra
lizovana bibliografska aktivnost o kojoj pomalo setno govorimo. No,
poput mnogih drugih, daleko znaajnijih oblasti stvarnog sveta",
'A . Mimica, Pogled unazad. Monteskje, Takvi/, Dirkem, Izdavaka knjiar
nica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci I Novi Sad 1995.
8
H. Alpert, Emile Durkheim and his Sociology, Columbia University Press,
New York 1939 .
9
N. Baracani, ,,Bibliographie durkheimienne", Communautes, Archives in

ternationales de sociologie de la cooperation et du developpement, vol . XXVIII,
str. 161-223 .
10
S. Lukes, Emile Durkheim. His Lite and Work: A Historical and Critical
Study, Peregrine Books, Harmondsworth 1975, str. 591-615 .
11
12
RFS, vol. XVII, 1976, br. 2, str. 343-355; vol. X, 1979, br. 1, str. 293-299 .
Upor. ED, br. 1, 2, 4, 5, 7, 9, 10, 11, 12 .
i dirkemoloka bibliografija se odavno preselila u virtuelan svet in

terneta. Dananjim istraivaima preostaje da se u tom bezobalnom
moru snalaze kako znaju i umeju, uvek izloeni opasnosti da zalu
taju. Moda bi im stari morski vuk mogao predloiti da se za poe
tak dre jednog prilino pouzdanog kompasa koji su, uprkos protiv
ljenju pojedinih izdavakih kua, instalirali kanadski dirkemoloki
entuzijasti. 13
No, s obzirom na ve pomenuti istoricistiki pristup za kojim smo
se poveli u Radikalskoj sociologiji, ovde treba pomenuti bar jednu
knjigu koja bi nam u ono doba bila dobrodola: re je o vrlo save
sno pripremljenom kritikom izdanju Dirkemovih pisama Marselu
Masu, njegovom neaku i najpredanijem saradniku. 14 Teka srca smo
se suzdrali da u svetlu bogate autobiografske grae sadrane u
toj obimnoj prepisci - na alost, sadajednostranoj, budui da Mo
sova pisma ujaku nisu sauvana - dopunimo nau rekonstrukciju
Dirkemovih teorijskih i praktinih poduhvata. Ali, poreenje inje
nica navedenih u izvorima koje smo svojevremeno koristili - kao
to su retka dosad poznata Dirkemova pisma, svedoanstva njego
vih savremenika ili nalazi potonjih biografa - s pomenutim episto
larnim zapisima prikupljenim u novije doba ne ukazuje na krupnije
propuste koji bi zahtevali preispitivanje naih osnovnih zakljuaka.
Svakako, mnogi zanimljivi odlomci Dirkemovih pisama Masu lepo
bi se dali uklopiti u svako od naih poglavlja - bilo da je re o aka
demskoj institucionalizaciji sociologije, obrazovanju francuske so
cioloke kole", solidaristikom uenju, odnosu izmeu sociologije
i socijalizma, antiklerikalizmu i laikoj religiji, patriotskoj agitaciji ili
Drajfusovoj aferi - ali bojimo se da bi se osnovna nit izlaganja na taj
nain samo zagubila u preteranoj ilustrativnosti. Uostalom, Dirke
mova pisma Masu zasluuju da budu napose obraena.
Najzad, treba napomenuti da je autor odoleo iskuenju da u ovo
izdanje ukljui jo dva teksta neposredno posveena Dirkemu, ali
samo zato to su - objavljeni osamdesetih godina 15 - u velikoj meri
posluili kao osnov za potonji rad na pisanju Radikalske sociologije.
13 http: //www.uq ac. uq uebec . ca/zo n e30/CI assiques_d es_scie nces_sociales/
index .html .
"E. Durkheim, Lettres a Marcel Mauss, presentees par Ph. Besnard et M. Four
nier, PUF, Paris 1998.
15
A . Mimica, ,,Sociologija religije Emila Dirkema", predgovor u: E . Dirkem,
Elementarni oblici religijskog ivota. Totemistiki sistem u Australiji, Presveta,

Beograd 1982, str. vii-xli, i Sociologija i francuska revolucija", u: Sloboda, jed
nakost, bratstvo: francuska revolucija i savremenost, Institut za evropske stu
dije, Beograd 1990, str. 159-167 (diskusija: str. 80-82, 174-177 i 261-262).
12
Na taj nain su se osnovne ideje koje su u njima bile sadrane nale

i u ovoj knjizi, prvenstveno u I i V poglavlju. Zainteresovaniji ita
lac e ih, u razvijenijem obliku, pronai u navedenim izvorima.
Pred nama je, dakle, pria o jednom klasiku sociologije s kojim je
pisac i one i ove knjige proveo dosta vremena. Moda zaludnog?
Na itaocima je da provere da li je taj posao, u oba navrata, zavrei
vao naega truda i njihove panje.
A. M.
RADIKALSKA SOCIOLOGIJA
Uvod
16
programu ili, pak, pojedinim podrujima drutvenog ivota koja je
on sistematski ispitivao. Razume se, uvek je mogue nai nov ugao
gledanja na jedno klasina sociolok o delo, podvrgavati ga tuma
enjima u novom kljuu, izvoditi iz njega implikacije k oje se dotad
nisu nasluivale, ili ga, opet, suoavati s rezultatima potonjih istra
ivaa. Nas, meutim, takav pristup Dirkemovoj sociologiji ovde nije
zanimao: radije smo hteli da se jednim klasikom pozabavimo na
ne'.radicionalstik( nain. Veina dosadanjih analiza ostajala je,
na1e, u okviru D1rk emovog dela koje se posmatraima najee
ukazivala kao zatvoreni korpus znanja podloan ova kvoj ili onakvoj
rek onstrukciji. Vremenom je izbledeo duhovni i socijalno-politik i
kontekst u kojem su nastali, kojem su se obraali, pa i na ije su
obrazovanje u znatnoj meri uticali svi ti naizgled kruti ak ademski
tekstovi. Na taj nain malo se - osim uoptenih ocena o konzerva
tiosti" Dirkemove teorije - moglo zakljuiti o znaenju j;dnog am
?1c1oznog projekta koji je francuski sociolog nameravao, a delimino
1 uspeo da ostvari. Osnovna pretpostavka kojom emo se rukovoditi
u ovom r. ad jeste, meutim, da se Dirkemova sociologija ne moe
razumet1 nJom samom". Ona nije - ili nije samo - jedno zatvoreno
uenje o dru tvu koje bismo danas mogli tek da rekonstruiemo
procenjui njegovu k oherentnost, uverljivost, sadanju teorijsku
up.otrebl 1vos. U skladu s osnovnim naelima sociologije saznanja,
!
01,a SVOJU prmen u mora nai i u analizi istorije sociologije, po ku
sacmo da D1.rk emovu teorijsku i praktinu delatnost preispitamo s
obz1r?m a nJenu manifestnu i latentnu fun kciju u jednom osobe
.
nam 1stor11 sk om razdoblju - naime, u doba francuske Tree republi
k e (1871-1940) ili, odreenije, izmeu kraja osamdesetih godina XIX
veka i poetka Prvog svetskog rata. Nas, dak le, ovde nee tolik o za
nima!i ta Dirkem k ae ve zato i kome on govori. Nastojaemo da
.
pokazemo da Je on, ne samo u svom naporu da sociologiji pribavi
.
nJzad mes: meu aademskim disciplinama i da osnuje vlastitu
skalu ", vec I u svak oJ od posebnih oblasti kojima se bavio bio u
nepresta.nom dijalogu s intelektu alnim, socijalnim, pa i politikim
P:obl1ma svga vremena. I stina, u Dirkemovim teorijskim rado
.
vima 111 Ja1m i st u pima retk o emo - izuzev u sluaju Drajfusove
,
afere. - naic1 na neposredno prepoznatljive odbleske ondanjih do
_.
gaaJa ko11 su potresali Treu republiku: brojne parlamentarne krize
afere kao to su ?ile laneova ili Panamska, ,, kolonijalna pitanje":
meua'.odna 1tuac1J, pa i radnik i pok ret u sopstvenoj zemlji
ostavl1al1 su naseg sociologa - bar ako je suditi na osnovu pisanih
tragova - uglavnom ravnodunim. Ali ako je, k ao to emo videti
u ve odl no odbijao da se uplie u guvu ", ne znai da je svoj
s oc1olog11 u s matrao ezoterinom delatnou koja ima da se dri
Uvod
17
podalje od svakodnevnog javnog ivota. Naprotiv, on je novoj na
uci o dru tvu namenio funkciju racionalnog i pozitivnog" obrazla
ganja jednog sasvim odreenog politikog programa, naime onog
k oji su zastupali francuski radikali u toj republici profesora" ili, kao
to bi ponek o vie voleo da kae, u onoj romantinoj belle epoque.
Jer, a ko je istina da nijedan sociolog pre Dirkema nije stvorio
onak o celovit program teorijskog i metodolok og zasnivanja nove
nauke o dru tvu u iju se celishodnost i saznajne mog unosti jo
sumnjalo, valja nam, ipak, ukazati i na injenicu da ni ko nije onako
uporno, sistematski i, moglo bi se rei, fanatino radio ne samo na
profesionalnom, institucionalnom i organizacijskom uvrivanju
s ociologije, nego i na njenom ustolienj u u jednu vrstu zvanine
doktrine. A ko ovu poslednju tvrdnju uspemo da na uverljiv nain
do k aemo, lako e se razumeti zato odbijamo da, mak ar i uzgred,
raspravljamo da li je Dirk emova sociologija vrednosno neutralna"
ili, pak , ,, socijalno angaovana". U tom sluaju nita ne bi vredelo
a ko bi nam neko blagonaklona naveo, na primer, sledee rei toga
sociologa, izgovorene u jednoj javnoj raspravi: ,,Smatram", ve li on,
da profesor koji, ak i izvan svojih asova, nastoji da vri bilo kak av
politiki uticaj na svoje studente suvie esto dovodi sebe u deli
k atan poloaj. Jer on k oristi autoritet k oji je svojstven njegovom
mestu za ciljeve koji su tome mestu strani. Taj autoritet nije njegova
lina svojina i on se njime ne moe koristiti po svome efu". 2 Vide
emo, meutim, da je svoj autoritet Dirk em koristio ne samo izvan
fak ultetske slu aonice ve i da je celok upnu svoju nastavnu delat
nost podredio jednom osnovnom cilju: pruiti socioloki odgovor
na socijaln u i politiku - ili, kao to je on vie voleo da kae, mo
ralnu - krizu Tree republike, ali taj odgovor uskladiti s radikalskim
programom. Razume se, on je bio odve ozbiljan i oprezan naunik
da bi u svakoj prilici obnarodovao svoj vrednosni izbor.
Nipoto ne bismo hteli da branimo jednu krajnje redukcionistiku
tezu - da je, naime, u zasnivanju i nauavanju nove nauke o drutvu
Dirkem bio rukovoen jedino i neposredno praktinim interesima
Radik alne partije. Naprotiv, do sociologije je on doao poto je pre
valio mu kotrpan put kroz Montesk jea, Rusoa, Konta, Spensera - da
ne govorimo o drugim znaajnim intelektualnim uticajima, meu k o
.
jima su nezaobilazni bili oni to su ih izvrili njegovi profesori (E B u
tru, Fistel de Kulan), kao i neok antovska filozofija (. Renuvje). Ali
ostaje injenica da su socioloka nauka i radikalska politika morale
odgovarati jedna drugoj i meusobno se ispomagati: u pojedinim
2
[E. Durkheim], ,,Surla reforme des institutions judiciaires: l'enseignement
du droit", Libres entretiens, 3. ser., 1907 (TXT I, str. 124).
Uvod
18
takama Dirkemove intelektualne biografije, kao i na brojnim mesti
m u njegovoj teorijskoj i praktinoj d elatnosti, ove su se d ve linije
naineposre d nije d oticale i, esto, sasvim podudarale. Odbijanjem
tradicionalne spekulativne filozofije, zalaganjem za ustanovljenje
pozitivne nauke koja moe d a poslui politikoj akciji, verom u mo
gunost racionalnog zasnivanja graanskog morala" (katka d ak i
"
, l_aike religije_ "!), ubeenjem d a se socijalni problemi" d aju razre
_
"
s1t1 na nekonfl1ktan, ,, solidaristiki" nain, pod ozrenjem u socijalizam
marksistike provenijencije, odbranom indivi d ualistikih vrednosti
uprkos vlastitom metodolokom realizmu - svim tim osnovnim sta
vovima svoga programa Dirkem je izlazio u susret ra d ikalskim hte
njin:i_a. vojom o d lunom privrenou republikanskom poretku,
svoJ1m cesto vrlo borbenim antiklerikalizmom, zalaganjem za laiciza
ciju vih stupnjev obrazovanja, otvorenim angamanom u prilog
,, d :aJfusarske stvari" - on je sociologiji uspeo da iz d ejstvuje pokrovi
telJstvo tvoraca Tree republike, koji su toj nauci obezbe d ili brz uspon.
. N_a je cilj, .?akle, da ne samo u Dirkemovim otvorenim prakti
nin:i 1ntervnc1Jam_a ve_ i u hla d nim" teorijskim tekstovima u kojima
valJa tragt1 za skne
_ nim slojevima znaenja razaberemo je d an jasan
.
vrednosni izbor koJ1 francuskog sociologa svrstava u sre d inu politi
k?g rostora nime, izmeu klasinog liberalizma, s je d ne, te mark
.
s1s:1ckg oc1Jalzma, s ruge strane. U tom polju, koje su svojom
sol1 d anst1ckom 1 d eolog1Jom nekoliko decenija na prelomu vekova
P?punjavali francuski ra d ikali, obrazovana je i d irkemovska sociolo
g1Ja - reorrr:is!ika ali nipoto konzervativna. Jer, uprkos injenici
'.
d a, ao s_o I sa
_D1rkem priznaje, ,, sociologija, u svom sa d anjem
s anJu, n1J nroc1to osposobljena d a nas uspeno vo d i pri reava
"
nJu .. . P_rakt1cnih problema", on ostaje ipak ubeen da iz toga to se
sve zb1 a po konima n_e proizlzi d a mi nemamo nita d a pre d u
zmemo .3 Poz1t1vno znanJe o d rustvu - ne moe on a d a ne prizna _
nema sam_o_ saznajne ciljeve nego je rukovoeno i praktinim pobu
d ama: ,, Ah 1z toga", veli, ,, to mi pre svega nameravamo da proua
vamo s:va_rnost ne proistie d a se o d riemo elje d a je popravimo:
smat a11
. bismo da naa ispitivanja ne zasluuju ni je d an as tru d a
a o b1 1m svrha b !la io spkulativna".4 S obzirom na ulogu koju je
d1emvska soc1olog1Ja o d igrala u svoje doba, ve sada moemo
r c1 d a Je ona, bar d elimino, ostvarila ciljeve koje joj je namenio
nJen tvorac.
E. Dirkem, PDR, str. 334.
Isto, str. 78, podv. A. M.
,,ZVANINA DOKTRINA UNIVERZITETA"

Nae drutvo treba da ponovo stekne svest
o svom organskom jedinstvu... Pa dobro, go
spodo, verujem da je sociologija, vie negoli
bilo koja druga nauka, u stanju da vaspostavi
te ideje."
{E. Dirkem, 1888)
Je d an naizgle d nevaan dogaaj u akademskom ivotu Francuske
potkraj XIX veka imao je ipak, ak i van granica zemlje u kojoj se zbio,
dalekosene posle d ice po razvoj sociologije kao nauke i profesije .
Ministarskim ukazom o d 20. jula 1887. godine Emil Dirkem, sre d njo
kolski profesor filozofije u mestu Troa, star d va d eset devet god ina,
bio je, kao charge de cours, to jest u zvanju docenta bez d oktorata,
postavljen za predavaa na za njega osnovanom pre d metu pe d a
gogija i d rutvena nauka" na Filozofskom fakultetu u Bordou. Ispod
eklektikog naziva teaja koji bi nam se d anas mogao uiniti pomalo
ud nim bilo je, meutim, prikriveno institucionalizovanje je dne nove
nauke, naime sociologije, kao akademske d iscipline. Okolnosti pod
kojima se taj d ogaaj desio nisu ipak d ovoljno poznate, ma d a je po
menuti d atum zabeleen u svakoj informativnijoj istoriji sociologije,
a esto se evocira i u jubilarnim prilikama. 1 Stoga se vre d i pod rob
nije pozabaviti uslovima u kojima je jed na d otad uglavnom marginal
na intelektualna d elatnost bila integrisana u akademski establishment
i na taj nain za d obila legitimnost "stroge nauke".
Poznato je, naime, d a jed na nauka - bez obzira koje pod ruje stvar
nosti iz d vaja kao svoj pre d met - tek svojim ukljuivanjem u sistem
univerzitetskih d isciplina kao najvii, najpostojaniji i najuticajniji oblik
organizacije saznajnih delatnosti ulazi u zrelo razd oblje svoga razvoja.
Taj novi poloaj pribavlja joj brojne pre d nosti i otvara mogunosti
koje su joj u razdoblju njenog manje ili vie neformalnog postojanja
bile uskraene ili, pak, tee d ostupne. Osim najzad izvojevanog pri
znanja u iroj intelektualnoj i naunoj zaje d nici, univerzitetski status
1
Vid. npr. kratak tekst jednog amerikog sociologa povodom pedesetogo
dinjice Dirkemovog kursa u Bordou (H. Alpert, ,,France's first university course
in sociology", ASR, vol. li, 1937, br. 1, str. 311-317); upor. kod nas, povodom
stogodinjice: A. Mimica, ,,Emil Dirkem - tienik i zatitnik", Knjievne novine,
XXXVIII, 1987, br. 735-736, str. 14-15.
,,Zvanina doktrina univerziteta"

20
omoguuje novoj nauci pre svega organizovano i metodina preno

enje i irenje znanja u dotinoj oblasti, osposobljavanje strunjaka
snabdevenih akademskim zvanjem, sistematiniju nauno-istraiva
ku delatnost, uklapanje u interdisciplinarnu podelu rada, uspostavlja
nje objektivnijeg odnosa prema srodnim disciplinama, kao i stroi
odbir teorijskih znanja, iskustvenih uoptavanja i metodolokih sred
stava koja e ona ugraivati u svoj sistem. Nova univerzitetska nau
ka moe sada lake i autoritativnije uticati na odgovarajua struna
udruenja, uena drutva, asopise i izdavaku delatnost uopte,
ali i osvajati pozicije u univerzitetskoj administraciji i svim onim te
lima u kojima se oblikuje nauna politika. Najzad, naroito ako je o
drutvenoj nauci re, univerzitetski status e joj - naravno, ne uvek pribaviti ili nametnuti odreenu ulogu u formulisanju i opravdavanju
osnovnih ideolokih i politikih izbora za koje se odluuju nosioci
efektivne moi u dotinom drutvu. Razume se da sve ove kao i
brojne druge svoje funkcije, univerzitetske nauke obavljaju n razli
ite naine, u nejednakoj meri i pod vrlo raznovrsnim uslovima, to
zavi i od
_
ji oog epistemolokog statusa, mesta u sistematizaciji
naucnih drscrplrna, osobene prirode njihovog predmeta, ciljeva koje
su pred sebe postavile i, naravno, istorijskih, socijalno-ekonomskih
i politikih okolnosti u kojima su konstituisane i u kojima deluju.
N m sumnje da je, kada je re o vannaunom okruenju u kojem
se zbrva1u pramene i inovacije u nauno-obrazovnim ustanovama kao
to s univerzitei, potrebno izbei pojednostavljena shvatanja od
n?sa ,_ zmeu
r stvenoekonomskih i politikih kretanja i stanja i orga
_
r
acrJe
delatnosti". 2 Meutim, socioloko-saznajna analiza
aznaJnrh
-
srrrh drustvenih uslova u kojima je roena sama sociologija ne moe

umai zakljuku da je ova nauka, bar u Francuskoj, univerzitetski sta
tus kla pravo zah aljujui injenici da je - u svojoj dirkemovskoj
verz111 na1neposredn11e odgovarala vannaunim ciljevima ondanjeg
-:repblrk_nsko portka. Takvu tesnu povezanost izmeu uvoenja
oc1olog11e u rsokoskol ku nastavu i vladajueg socijalno-politikog
v
interesa teze Je razabrat, u ostalim klasinim postojbinama ove nau
k . a ur:ie se bilo bi nerazumno tvrditi da je u drugim zemljama :
SJdrnJnrm Drzavama, Nemakoj, Italiji ili Engleskoj3 - takvo mesto u
unrverz,tetskom sistemu sociologija izborila zahvaljujui iskljuivo
' V. Mili, Sociologija saznanja, Ve selin Mas lea, Sarajevo 1986, str. 620.
Pri teaj pod nazivom sociologija" odrao je jo 1876. godine na Jel s kom
urnvez1tetu u SAD Vilijam Grejem Samner, a izmeu 1889. i 1892 - dakle u vreme
_
kada !e. D1rkem bio jedini predava s ociologije na francu skim fakulttima _ u
Amr1c1 se nastava iz. ove discipline odvijala na osamnae st koleda i univerziteta
Go1ne 1893. ie n ikako univrzitetu onovana prva studijska grupa pod
_
.
_ _
nazivom s oc1olog1Ja , na koJoJ Je bilo moguce odbraniti i doktorsku disertaciju
.

21
unutranjim rezultatima svoje delatnosti i vrednosno neutralnom pri

stupu drutvenoj stvarnosti. !storija ove nauke na uverljiv nain opo
vrgava zasnovanost jedne takve tvrdnje. Ali, pre pojave socijalistikih
reima koji su, nakon poetnih otpora buroaskoj nauci o drutvu",
sociologiju najzad integrisali u svoj ideoloki korpus i oktroisali je kao
supstitut za veronauk ak i na niim stupnjevima obrazovnog sistema,
jedino dirkemovska sociologija prua primer neposredne drutve
no-integrativne upotrebljivosti. Stoga, ako je - kao to je i sam Dir
kem voleo da podvlai - sociologija bila i ostala izrazito francuska
nauka, 4 trebalo bi objasniti na koji su se nain i zato upravo u toj
zemlji sustekli, s jedne strane, tenja da se novoj nauci pribavi aka
demski status, a s druge volja da se ona upotrebi u ideoloke svrhe.
Dirkemovo naimenovanje u Bordou oznaavalo je vanu inova
ciju u tradicionalnom univerzitetskom sistemu. Ne zaboravimo, nai
me, da je samo desetak godina ranije (1877), na odbrani svoje dok
torske disertacije o ivotinjskim drutvima, Alfred Espinas bio isme
jan5 kada se zalagao za epistemoloku, teorijsku i metodoloku samo
stalnost i samosvojnost sociologije. Slinu nelagodnost morao je
kasnije doiveti i sam Dirkem kada mu je ugledni filozof Pol ane
savetovao da se okane izrade doktorske disertacije o podeli rada
jer sociologija vodi u ludilo". 6 U ovom poglavlju nastojaemo, me
utim, da dokaemo da pokretanje prvog teaja iz sociologije u
Francuskoj ne samo to nije bilo plod sticaja sluajnih okolnosti,7
iz ove oblas ti. Do 1900. godine bilo je u SAD sedam univerziteta kojima su na
elu stajali profesori sociologije - to, svakako, svedoi o znatnoj permisivnosti
decentralizovanih i ispod neposredne vladine kontrole izuzetih univerzitets kih
vlasti (upor. International Encyclopedia ofthe Social Science, tom XV, str. 4-13).
Nema podataka da je u bilo kojem od ovih sluajeva katedra za sociologiju osno
vana mini starskim dekretom ili bilo kakvom slinom politikoi;ri odlukom. Pre
Prvog svets kog rata u Nemakoj, Italiji ili Engleskoj nije bilo katedri ili teajeva
koji bi nosili naziv sociologija", a nastava iz ove dis cipline izvodila se u okviru
predmeta kao to su bili filozofija, ekonomija, pravo, itd. Zanimljivo je, meutim,
da je na Tokij skom car s kom univerzitetu katedra za sociologiju bila otvorena ve
1893. godine (isto, str. 15).
Upor. npr. E. Durkheim, ,,La Sociologie en France au XIX siecle", RB, vol.
XII, 1900, 4. ser. (SSA, str. 111).
5
C. Bougle, ,,Ouelques souvenirs" (L'CEuvre sociologique d'Emile Durkheim),
Europe, vol. XXII, 1930, s tr. 281.
6
R. Lenoir, ,,Lettre a R. M .", i sto, str. 294.
' Kada u Uvodu za Pravila socioloke metode svoje naimenovanje, to je st
,,inicijativu koja je za nas stvorila redovan kurs sociologije na Filozofskom fakul
tetu u Bordou", Dirkem pripisuje srenom sticaju okolnosti" (PSM, str. 20), ove
rei ne valja uzeti doslovno: razume se da on nije mogao javno govoriti o nai
nu na koji je stvarno stekao pomenuto mesto. U pismima koja emo docnije na
voditi bio je, meutim, otvoreniji .
23
22
ili pak rezultat ekscentrinih nastojanja nekolicine zanesenjaka, ve
normalan i oekivan ishod susticanja dvaju meusobno naizgled
nezavisnih projekata: s jedne strane, Dirkemove arke elje i vrste
reenosti da nauci kojoj su do tada bila zatvorena vrata univerziteta
najzad pribavi dignitet akademske discipline, a s druge, pak, poku
aja radikala uvrenih na vlasti u Treoj republici da svom soci
jalno-politikom programu obezbede naunu potporu. Jedino je na
taj nain mogue razumeti zato je jednom mladom, gotovo nepo
znatom provincijskom profesoru filozofije koji jo nije bio stekao ni
odgovarajue nauno zvanje pruena prilika da, u vrlo konzervativ
nom visokokolskom sistemu, ex cathedra nauava i propoveda
nauku koja je dotad bila delatnost uglavnom uenih amatera ili so
cijalnih reformatora. Upravo je na tom primeru mogue proveriti
ispravnost naelne tvrdnje da drutveno-integrativna funkcionalnost
jedne vrste znanja o drutvu olakava njegovu institucionalizaciju
u univerzitetskom sistemu.
Dirkem nije u Francuskoj bio ni prvi niti, u svoje vreme, jedini
zagovornik izgradnje sociologije kao posebne nauke o drutvu, ali
je jedino njegovom inovativnom poduhvatu naena mesta u korpu
su akademskih disciplina. Svojom racionalnou, iskustvenom zasno
vanou i tenjom za praktinom primenljivou tek je dirkemovska
sociologija izala u susret - kaimo zasad sasvim uopteno - naunim
i, to je moda jo znaajnije, ideolokim potrebama francuskih ra
dikala osamdesetih godina XIX veka. Razume se da takvog sticaja
okolnosti nije moglo biti pre uspostavljanja jednog republikanskog,
laikog i na pozitivno znanje oslonjenog poretka koji je kao jedan
od svojih osnovnih zadataka postavio reformu celokupnog obrazov
nog sistema. Ako prihvatimo konvencionalnu tezu da je osniva
sociologije bio Ogist Kont - mada je sam Dirkem bio skloniji da u
Sen-Simonu vidi njenoga tvorca8 - ustanoviemo da je izmeu tre
nutka kada je nova nauka dobila svoj naziv (1840) i njenog jo ipak
prikrivenog i opreznog ukljuivanja u sistem univerzitetskih disci
plina protekla gotovo pola veka. Kontov pokuaj da za svoju optu
istoriju pozitivnih nauka" izbori katedru na Co!lege de France neslav
no je u dva maha propao (1832. i 1846. godine),9 pa je svoju nastav
nu - ili je, moda, ispravnije kazati propagandnu - delatnost osniva
sociologije morao da obavlja u neformalnim oblicima. Kontistika
,,Sen-Simonu pripada ast da je prvi postavio obrazac [drutvene nauke A. M.]" (E. Durkheim, ,,La Sociologie en France au XIX siecle", na naved. mestu,
str.115).
A. Kremer-Marietti, Auguste Comte et !a theorie sociale du positivisme, Edi
tions Seghers, Paris 1970, str. 182.
9
sociologija bila je za uiteljeva ivota - a takvom je ostala i posle nje

_
gove smrti, sve do raspada klasinog p? zitivist(kog P ? kre'.a - 1
,
vanuniverzitetsko, uglavnom amatersko 1 dokol1carsko zanimanje
koje se odvijalo u okviru privatnih kurseva, u,enih drutav, intlek
tualnih kruoka, na stranicama brojnih asopisa, pamfleta I brosura.
Osamdesetih godina XIX veka naziv nove nauke jo se vezivao go
tovo iskljuivo za delatnost Kontovih sledbenika 10 koji su, svojim
_
ambicioznim ali prilino zbrkanim reformistikim programom, iz-.
vesnim zaverenjatvom u organizacijskom pogledu, a, pre svega,
nesposobnou i nespremnou da teoriju odvoje od pretesne po
vezanosti s ideologijom, sociologiju u znatnoj meri kompromitovali
u akademskim krugovima. Socioloko drutvo koje je osnovao Emil
Litre (1872), javni kurs Pjera Lafita (1869) i, najzad, njegova katedra za
,,istoriju nauke" na Colfege de France11 nisu ipak bili dovoljno vrst
institucionalna uporita s kojih bi se mogao izvriti prodor na uni
verzitet. O krhkosti neokontistike organizacijske paradigme sve
doi .i injenica da se posle smrti Litrea (1881), koji je najupornije
od sviju pozitivista zahtevao osnivanje jedne katedre za sociologiju,
taj pokret - bar kada je o njegovom klasinom obliku re - ugasio
i nije vie neposredno uestvovao u konkurenciji za univerzitetsko
priznavanje sociologije. Naizgled je, meutim, paradoksalno da su
upravo liberalni sledbenici Kontovog pozitivizma, koji su se u doba
stabilizacije republikanskog poretka nali na kljunim administra
tivnim i politikim poloajima, omoguili jednom neortodoksnom
nastavljau Kontovog projekta da svoju sociologiju uvrsti meu na
stavne predmete na fakultetu u Bordou.
Dirkemovoj zamisli o sociologiji kao nastavnoj i naunoj delat
nosti na univerzitetu jo je manja opasnost pretila od leplejistikog
socijalnog reformizma. Samog Le Pleja, pisca dela Evropski radnici,
on je, istina, smatrao sociologom, ali je drao da njegova zanima
nja nisu ak ni izriito nauna ve, u velikoj meri, apologetska". 13
Slino miljenje imao je i o nastavljaima Le Plejovih monografskih
B. J. Turner, The Social Origins of Academic Sociology. Durkheim, P h . D.,
Columbia University 1977 (Xerox University Microfilms, no. 77-15, 298), str. 16.
10
11 V Karady, ,,Stratification intelectuelle, rapports sociaux et institutionalisation.

Enquete socio-historique sur la naissance de la sociologie en France", Maison des
Sciences de l'Homme, Paris 1974, passim.
12
R . L. Geiger, The Development of French Sociology 1871-1905, Ph. D., Uni
versity of Michigan 1972 (Xerox University Microfilms, no. 73-6835), str. 66.
13
E. Durkheim, ,,L.'.Etat actuel des etudes sociologiques en France" (prvobitno
objavljena na italijanskom: ,,Lo Stato attuale degli studi sociologici in Francia",
RS, vol. Ili, 1895), TXT I, str. 116.
25
24
istraivanja okupljenim oko asopisa koje pominjemo u sledeem
poglavlju. No, bez obzira na Dirkemovo miljenje, leplejisti nisu, ba
kao ni rodonaelnik pomenute kole", imali nikakvih izgleda da se
domognu univerziteta. Ono to ih je u tom pogledu sasvim margi
nalizovalo nije bio samo nedostatak formalnih kvalifikacija i manjak
volje da teku univerzitetsku karijeru ve pre svega njihova otra kri
tika republikanskog poretka i, uopte, naslea Francuske revolucije.
Zbog svoga konzervatizma - otvorenijeg negoli je bio onaj u koji je
zapala veina kontistikih pozitivista - oni se ni na koji nain nisu
mogli uklopiti u radikalsku viziju drutvenih funkcija sociologije. U
uenim drutvima koja su potekla iz Le Plejove kole preovladavali
su pripadnici tradicionalnih viih klasa, 14 nimalo skloni novoj, gra
anskoj politikoj eliti i njenom reformizmu. Ima li se, uza sve to
smo kazali, na umu da je u vreme Dirkemovog naimenovanja u Bor
dou Gabrijel Tard jo bio provincijski advokat, a da se Rene Vorms
tek spremao da preduzme svoje nauno-organizacijske poduhvate,
jasno je da je otvaranje katedre u Bordou bila vrlo smela inovacija
koja e Dirkemu omoguiti da za samo petnaestak godina, do svoga
postavljenja na pariskoj Sorboni (1902), monopolizuje univerzitetsku
sociologiju i potisne sve konkurentske kole" koje e se u meu
vremenu obrazovati.
Otvaranje katedre za sociologiju bilo je, kao to smo ve nago
vestili, omogueno republikanskim reformama visokog kolstva
(1887-1902) kojima je korpus tradicionalnih univerzitetskih discipli
na mogao da bude proiren novim, ,,pozitivnim" naukama. U tom
procesu modernizacije koja je podrazumevala specijalizaciju nau
nog rada znatnu ulogu odigralo je duboko ubeenje mnogih fran
cuskih intelektualaca da je jedan od najneposrednijih uzroka naci
onalne sramote" njihove zemlje, to jest poraza u ratu s Pruskom
(1870-1871), poivao upravo u nadmoi nemakog kolskog siste
ma. Mogunost revana videla se prvenstveno u reformi nieg, sred
njeg, pa i vieg obrazovanja u sopstvenoj zemlji. Oseanje duhovne
inferiornosti u odnosu na Nemaku bilo je naroito ivo u pogledu
organizacije studija i naunog istraivanja na univerzitetu. Uviala
se da su nemaki univerziteti znatno otvoreniji za ukljuivanje novih
naunih saznanja u svoje nastavne programe, te da su stoga tamonji
diplomirani studenti sposobniji da steena znanja praktino prime
njuju. Retorikoj ispraznosti francuskih profesora suprotstavljala
se egzaktnost, sveina i informativnost znanja koja su se nauavala
s one strane Rajne, bez obzira da li je bila re o prirodnim ili drutveV. Karady, ,,Durkheim, les sciences sociales et l'Universite: bilan d'un semi
-echec", RFS, vol. XVII, 1976, br. 2, str. 288, nap.
14
nim naukama, o filozofiji ili istoriji. Ovo stanje duha najbolje je bilo
saeto krilaticom: ,,Nemaka je pokazala put, Francuska je duna da
ne zaostane!" 15 Stoga su reformatori francuskog univerzitetskog si
stema omoguavali, naroito mlaim naunicima, studijske misije
u Nemakoj posle kojih je stipenditoru valjalo podneti podroban
izvetaj. Videemo da je i Dirkemu upravo jedan takav boravak u
susednoj zemlji pribavio poverenje visokokolskih vlasti i odgova
rajueg Ministarstva.
Ako su, neposredno posle poraza, dakle sedamdesetih godina,
francuski intelektualci nekritiki uzdizali nemaki univerzitet kao go
tovo nedostian model organizacije nastavnog i istraivakog rada,
osamdesetih se godina stipendisti - kao to su, na primer, bili istori
ari Kamij ilijan ili ari Senjobos - vraaju s istananijim i objek
tivnijim opisom stanja u visokom kolstvu Nemake. Reforme fran
cuskih univerziteta, ije je sprovoenje ve zapoelo, ulivaju sada
vie samopouzdanja. Nemci se vie ne smatraju neospornim go
spodarima nauke", 16 jer su otvaranje novih katedri, istraivakih labo
ratorija i instituta, oslanjanje teorijskog rada na iskustvena istrai
vanja te specijalizacija naunih disciplina nagovestili mogunost da
se i francuska nauka aktivnije ukljui u tokove modernizacije koji
su je u ranijem razdoblju esto zaobilazili.
Naime, oseanje manje vrednosti u odnosu na Nemaku bilo je
produbljeno i sveu da je francuska nauka poetkom XIX veka bila
u svakom pogledu znatno naprednija negoli nemaka. Najuticajniji
struni asopisi, uena drutva i visokokolske ustanove ponikli su
upravo u Francuskoj, a to se naunog obrazovanja tie - ,,Francuzi
su prednjaili nad svima u svetu". 17 Francuska nauka je, meutim,
poela da zaostaje kada se, zahvaljujui napoleonovskim reforma
ma, centralizovani univerzitetski sistem, nekoliko decenija vrlo de
lotvoran li nauno-istraivakom i obrazovnom radu, vremenom za
tvorio za bilo kakve inovacije. Kao to je dobro reeno, ,,to je sistem
"C. Digeon, La Crise a/lemande de !a pensee franr;aise 1870-1914, PUF, Pa
ris 1959, str. 373. V. Mili (naved. delo, str. 606-607) dokumentovano pokazuje
da se najvanije institucionalne novine nisu razvile najpre na nemakim univer
zitetima" ve su nastale gotovo istovremeno na vie mesta", pa i u samoj Fran
cuskoj. Ovo zapaanje je svakako osnovano, ali ostaje da su reformatori fran
cuskog visokokolskog sistema, kao i tamonji intelektualci uopte - ponukani
bliskou Nemake, ali i nacionalnim resantimanom - u toj zemlji videli glavni
uzor koji treba slediti.
16
C. Digeon, naved. delo, str. 378.
" L. P. Williams, ,,A Comparative study of two nineteenth-century educati

onal systems", u: Science and Society. Past, Present and Future, ed. by Nicholas
H. Stenech, Ann Arbor, University of Michigan Press 1975, str. 213.
27
26
centralizovaniji, vea je verovatnoa da e ak i relativno beznaajne
pramene u postojeem stanju stvari imati neoekivane politike ili
administrativne posledice". 18 U prirodnim naukama je ideal prakti
ne primenljivosti znanja obeshrabrivao uvek nepouzdana teorijska
istraivanja te na taj nain najtalentovanije naunike odvraao od aka
demske karijere. U filozofiji je, pak, preovladavala spiritualistika tra
dicija koja je teko mogla da udovolji sve prenijim potrebama dru
tvene zbilje za praktino upotrebljivim znanjem. Francuski filozofi
koji su se zanimali za socijalna, ekonomska i politika pitanja bili su
esto nemarni i povrni u svome miljenju. Bilo je prilino zbrke u
pogledu znaenja naunih zakona primenjenih na ljudsko delanje, a
jo vie u pogledu razlikovanja izmeu injenikih iskaza i vrednosnih
sudova". 19 Dugotrajnim prisvajanjem podruja koja su u Nemakoj
ve poele da zaposedaju posebne drutvene nauke, akademska
filozofija je onemoguavala konstituisanje psihologije, ekonomije,
pa i sociologije kao samostalnih univerzitetskih disciplina. Poto se,
uglavnom, nije smatralo da humanistike studije" spadaju u nauku,
nove discipline su bile potiskivane u izvanuniverzitetske oblike orga
nizovanja naunog rada. Zahvaljujui takvoj otpornosti na inovacije,
radije su se osnivale nove istraivake i obrazovne ustanove - kao to
su bile, na primer, Eco!e pratique des hautes etudes { 1862}, Co/!ege
libre des sciences socia/es (1895) ili Eco!e des hautes etudes socia
les { 1900) - nego to su se one postojee prilagoavale zahtevima
novih nauka za svojom akademskom promocijom.
Ipak, poznih sedamdesetih i u toku osamdesetih godina na goto
vo svim filozofskim fakultetima otvaraju se katedre za geografiju,
nauku koja se, istina, na Sorboni predavala jo od 1809. godine, ali
je tek u vreme o kojem govorimo pun akademski legitimitet zado
bila kao ,,ljudska geografija" Vida! de la Blaa. Institucionalizacija
ostalih drutvenih nauka odvijala se, meutim, sporije i uz vie ot
pora, verovatno i stoga to su u tenju za vrednosnom neutralnou
njihovi zagovornici po prirodi stvari tee uspevali da ubede tradi
cionalistike akademske krugove. Godine 1887. politika ekonomija
je uvedena kao obavezan nastavni predmet na pravnim fakultetima.
Psihologija je u Co!!ege de France ukljuena tek 1888, a na jednom
filozofskom fakultetu prvi sistematski teaj iz ove nauke odrao je Ben
amen Burdon u Renu 1891. godine. Socijalnu istoriju je Alfons Olar
na Sorboni poeo da predaje 1886, a nauku o vaspitanju", to jest
pedagogiju - s kojom je, kao to emo videti, sociologija bila dugo
1
' J. Ben David, The Scientist's Role in Society, Prentice Hall, Engelwood Cliffs,
New Jersey 1971, str. 103.
19
Isto, str. 90 .
formalno povezana - prvi je na istom fakultetu, poev od 1883. go

dine, predavao Anri Marion, filozof koji je na Sorbonu uveo solida
ristike ideje. 20 Ovde se ne moemo uputati u podrobnu analizu
okolnosti pod kojima je svaka od navedenih drutvenih nauka stekla
akademski status: zato je odgovarajua katedra otvorena na ovom
ili onom fakultetu, kakvi su se otpori javljali njenom ustolienju, da
li je teaj bio obavezan ili ne, itd. Bitno je, meutim, istai nekoliko
optih injenica. Sve ove nauke bile su u teorijskom i metodolokom
pogledu manje ili vie izgraene pre nego to im se naio mesta na
univerzitetu, a njihovi prvi predavai bili su redom ve vrlo poznati
filozofi koji su se specijalizovali u odgovarajuim oblastima; najzad,
u svim navedenim sluajevima uvoenju pojedine discipline na od
govarajui fakultet prethodila je dugotrajna delatnost grupa za priti
sak, a u sporovima koji su se tim povodom zapodevali uestvovali
su najugledniji filozofi i strunjaci u pojedinim oblastima. Nijedna od
ovih okolnosti nije se, meutim, stekla u sluaju institucionalizacije
Dirkemove sociologije. Kao to je u svojoj pristupnoj besedi na fakul
tetu u Bordou, o kojoj e jo biti rei, i sam Dirkem morao da prizna,
sociologiji tek predstoji da se izgrauje u hodu". Stoga, iako su sve
ove nauno-organizacijske inovacije izvrene odozgo",2 1 to jest na
osnovu odluka centralnih univerzitetskih vlasti, i mada su u svakom
pojedinom sluaju na odgovarajua mesta bile postavljane vatrene
20
Upor. V. Karady, ,,Durkheim, les sciences sociales et l'Universite: bilan d'un
semi-echec", naved. l., passim; vid. i prilog istog autora: ,,The Durkheimians in
Academe. A reconsideration", u: Ph. Besnard (ed.), The Sociologica/ Domain.
The Durkheimians and the Founding of French Sociology, Cambridge University
Press, Cambridge/Editions de Ja Maison des Sciences de l'Homme, Paris 1983,
str. 75. Jo podrobniji prikaz razvoja drutvenih nauka na univerzitetu, s poseb
nilill osvrtom na institucionalizovanje istorije socijalne ekonomije na Sorboni
(1893), mogue je nai u: G. Weisz, ,,L'ldeologie republicaine et les sciences so
ciales: les durkheimiens et la chair d'histoire d'economie sociale a Ja Sorbonne",
RFS, vol. XX, 1979, br. 1, str. 83-112.
21 Neobino je da takav model institucionalizovanja inovacija u visokokolskom
sistemu nije naao mesta u jednom ve pomalo zastarelom, ali ipak dobrom
radu (T. N. Clark, ,,Emile Durkheim and the institutionalization of sociology in
the French university system", AES, vol. IX, 1968, br. 1, str. 37-71). Klark, naime,
razlikuje etiri mogua naina uvoenja novih naunih disciplina u univerzitet
sku nastavu: (1) model organskog rasta; (2) model diferencijacije znanja; (3)
model difuzije i postepenog usvajanja novih ideja i (4) model kombinovanog
procesa, koji smatra najpogodnijim za analizu institucionalizovanja dirkemovske
sociologije. lako ne tvrdimo da je u sluaju kojim se i mi ovde bavimo primenljiv
jedino (5) model oktroisanja" nove discipline (koji Klark nema u vidu); smatra
mo da bi se u okviru modela kombinovanog procesa" upravo on morao nai
na prvome mestu . Uostalom, novija sekundarna literatura, kao i arhivski mate
rijal na koji se ovde pozivamo, nedvosmisleno upuuju na takav zakljuak.
28
29
pristalice laikog republikanizma, za Dirkemovo naimenovanje bilo

je najpotrebnije ono klijentelistiko pokroviteljstvo koje je i inae
bilo uobiajeno u toj republici profesora".
Pokreta inicijative o kojoj govorimo bio je, po svemu sudei,
Alfred Espinas/2 ve pomenuti autor prve doktorske disertacije iz
sociologije u Francuskoj, profesor nauke o vaspitanju" na katedri
iji e naziv biti preformulisan u pedagogiju i drutvenu nauku", te,
najzad - to je moda i najvanije - u ono vreme dekan Filozofskog
fakulteta u Bordou. Espinasova smela inicijativa naila je na podrku
Luja Lijara, naelnika Odeljenja za visoko obrazovanje u Ministar
stvu javnog obrazovanja. U jo vrlo centralizovanom univerzitetskom
sistemu Francuske upravo je na Lijaru bilo da potpie ukaz o naime
novanju pomenut na poetku ovog poglavlja. Verovatno u bojazni
da e ak i prilino neutralan naziv teaja izazvati podozrenje tradi
cionalist:a na jednom od najuglednijih francuskih univerziteta, u tom
reenju o Dirkemovom postavljenju Lijar je, u prvi mah, Espinasovu
katedru prekrstio u pedagogiju i socijalnu filozofiju"/3 ali je ipak
popustio pod pritiskom dekana iz Bordoa te umesto rei filozofija"
stavio nauka". To je, svakako, morao biti odluujui, makar i simbo
lian korak u nauno-sistematizacijskom osamostaljivanju sociolo
gije od filozofije.
Budui da se ime Luja Lijara susree na kljunim takama u Dirke
movoj univerzitetskoj karijeri i intelektualnoj biografiji uopte, tre
balo bi neto vie rei o tom pokrovitelju sociologije kao akademske
nauke. Sam Dirkem je, uoi smrti, u jednom pismu Selestenu Bugleu,
nazvao Lijara carem univerziteta". 24 Ova naizgled smela metafora
nije, meutim, bila daleko od istine. Luj Lijar (1846-1917) zavrio je,
poput Dirkema, ,,dirkemovaca" i veine republikanski orijentisanih
intelektualaca onoga doba, elitnu Ecole normale superieure, a u dva
deset osmoj godini postao je doktor filozofije i profesor na istom
onom fakultetu u Bordou na koji e docnije imenovati Dirkema.
Godine 1884. je il Feri, tvorac reformi koje su zahvatile sve stup
njeve francuskog obrazovnog sistema, postavio Lijara na pomenuto
uticajno mesto u Ministarstvu javnog obrazovanja, na kojem e on
ostati sve do 1902, kada postaje prorektor Pariskog univerziteta i
predsednik Univerzitetskog saveta. 25 Lijar je, kaimo uzgred, bio i
neobino plodan pisac: njegova dvotomna istorija visokog kolstva

u Francuskoj XIX veka26 ostala je u toj oblasti nezaobilazno delo.
Mladi Dirkem nije Lijaru bio nepoznat. U brojnim izvetajima savre
menika zabeleeno je da se s monim administratorom univerziteta
provincijski profesor filozofije sastao krajem 1885. ili poetkom 1886.
godine, uoi svoga studijskog puta u Nemaku. Taj je razgovor, vel,
bio za Dirkema presudan: konano je uvideo da se njegova zami
sao o sociologiji kao pozitivnoj drutvenoj nauci uklapa u planove
radikalskih reformatora. S druge, pak, strane iscrpni izvetaji o stu
dijskom boravku koje je, u obliku dva lanka, objavio u najuglednijem
pedagokom, odnosno filozofskom asopisu, 21 preporuili su Dike
_
ma kao linost spremnu i sposobnu da novu nauku stav, u sluzbu
uvrenja republikanskog morala.
Dirkemovi radovi o organizaciji nastave filozofije na nemakim
univerzitetima i o stanju pozitivne nauke o moralu" u toj zemlji za
nimaju nas ovde jedino u onim svojim takama u kojima uivalac
stipendije izvlai pouke koje bi mogle da poslue reformatorima
francuskog visokokolskog sistema. U sledeem poglavlju videe
mo na koji je nain Dirkemova poseta psihofiziolokoj laboratoriji
Vilhelma Vunta u Lajpcigu uticala na njegov potonji najznaajniji nau
no-organizacijski poduhvat, to jest na pokretanje asopisa Annee
sociologique i obrazovanje francuske socioloke kole". Ovde je,
pak, dovoljno ukazati na one Dirkemove zakljuke u kojima proveja
va poziv da se, umesto spekulativne filozofije odomaene na univer
zitetima u njegovoj zemlji, nastava organizuje na osnovama naune
filozofije", kao to ve biva na nekim visokokolskim ustanovama u
Nemakoj. Potrebno je, naime, prebroditi jaz koji je sve dublji izme
u uoptenosti filozofske nastave i rastue specijalizacije naunih
istraivanja". 28 Pod naunom filozofijom" Dirkem ovde podrazume
va primenu metoda pozitivnih nauka u analizi tradicionalnih filozof
skih problema. Nemci su u tom pogledu odmakli dalje od Francu
za i uvideli da ak i moral moe biti podloan naunoj analizi te na
taj nain postati predmetom praktine nastave" koji detetu treba
utuvljivati u glavu ve od malih nogu". 29 Oni, naime, jasno razliku
ju moralnu filozofiju koja se bavi najoptijim etikim problemima i
26
L. Liard, t.:Enseignement superieure en France 1789-1889, Paris 1894. Upor.
i R. Lenoir, naved. l., str. 294.
22
Upor. npr. R. Lacroze, ,,Emile Durkheim a Bordeaux (1887-1902)" (Cente

naire de la naiss ance d'Emile Durkheim), Annales de /'Universite de Paris, 1960,
br. 1, str. 24.
23
27 E. Durkheim, ,,La Philos ophie dans les univer sites allemandes", RIE, vol.
XIII, 1887, str. 313-338 i 423-440 (TXT Ili); ,,La Science positive de la morale en
Allemagne", RP, vol. XXIV, 1887, str. 35-58, 113-142 i 275-284 (TXT I).
B. J. Tur ner, naved. delo, str. 55.
"TXT li, str. 439.

25
Upor. E Lavis s e, ,,Louis Liard", RIE, vol. CXXII, 1918, str. 81-99.
"TXT Ili, str. 452.
--
29
Isto, str. 460.
30
31
Na osnovno pitanje koje pred sebe postavlja svaka moralna filo

zofija - kakvo je mesto pojedinca u drutvu - vie se ne moe od
govarati s gledita pukog individualizma. Pojedinac nije usamljen i
samodovoljan inilac koji, hodei za sopstvenim interesima, stupa u
odnose s drugim ljudima, kao to ni drutvo nije tek rezultanta de
lovanja pojedinanih volja. ,,Takvu mehaniku zamisao o drutvu",
kae Dirkem nagovetavajui osnovni predmet svoje doktorske di
sertacije o podeli rada, ,,nova kola [moralne filozofije u Nemakoj
- A. M.] sve vie zamenjuje organskom zamilju". 35 Za Vagnera i
molera, najizrazitije kritiare liberalistikog nominalizma, drutvo
je vie negoli zbir pojedinaca koji ga tvore: ono je istinsko bie koje,
dodue, ne postoji izvan pojedinanih svesti, ali ipak poseduje vla
stitu linost.36 Samostalnost pojedinca je samo prividna: izmeu nas
i drugih ljudi nema ponora o kojem se govori, jer nas naslee uklapa
u niz narataja koji se na neprekinut nain smenjuju, a zajednika
oseanja uvek iznova meusobno stapaju nae pojedinane svesti.
Najzad, taj rani Dirkem progovara reima za kojima e kasnije, sve
do Elementarnih oblika religijskog ivota, esto posezati: ,,Pojedinac
je sastavni deo drutva u kojem je roen; ono ga proima sa sviju
strana; izolovati se i od njega odvojiti znai samoga sebe umanjiti".37
Praktina funkcija morala sastoji se upravo u snaenju tih zajednikih
oseanja na kojima drutvo poiva.
Ali, u svojim izvetajima Dirkem ide i dalje. Duboko oseanje ko
lektivnog ivota koje, izmeu ostalih obrazovnih ustanova, pobuuje
univerzitetska moralna filozofija moe nam objasniti i poreklo tamo
nje - nemake, dakako - vrste privrenosti pojedinca dravi. On
ponavlja ono to su brojni njegovi sunarodnjaci esto isticali posle
poraza u ratu s Pruskom: dobre je graane mogue odgojiti. ,,Ako
Nemac dravu poima kao silu viu od pojedinca", zakljuuje Dirkem,
to nije ni zbog misticizma niti zbog sluganstva. Naprosto, drava za
njega nije kao to je za nas ogromna maina kojoj je cilj da prigui
ono mnotvo nedrutvenih bia koje je Ruso zamiljao, a u koje mi,
na nau nesreu, i dalje verujemo... Ona je spontani proizvod dru
tvenog ivota; ako se on od nje razlikuje, ona iz njega ishodi". 38 Vide
emo docnije u vie navrata da ovaj sumorni stav, kojem se Dirkem
u zrelom razdoblju svoga rada retko vraao, ne bi ipak bilo ispravno
tumaiti kao izraz jednog krutog dravotvornog nacionalizma. Na
praktian moral koji se, oslonjen na nauna saznanja, moe naua
vati u kolama. ,,U Francuskoj", ali se Dirkem, ,,vreme prolazi u umo

vanju o dobrom i korisnom, u raspravama o osnovama etike, a mo
ralisti se redom bave postavljanjem temelja jednog zdanja koje nikad
ne izgrauju". 3 Francuska moralna filozofija iscrpljuje se u nael
nim sporovima o pitanjima koja nemaju nikakvu neposrednu prak
tinu korist. Mnogo je, meutim, vanije saznati uzroke i razloge
postojanja onih velikih moralnih ustanova kao to su svojina, ugo
vor, kazneno pravo, itd.".31 Nemaka nauka o moralu ne libi se stoga
da se osloni na injenice prikupljene u razliitim pozitivnim nauka
ma - istoriji, pravu, psihologiji, politikoj ekonomiji - ne bi li u njima
iznala konkretnu grau koja joj je potrebna".32 Za takvu empirijsku
usmerenost nemake univerzitetske filozofije - koja e, videemo,
posluiti Dirkemu kao model u izgradnji vlastite socioloke zamisli najzaslunija je ona misaona struja koja se obino naziva katedar-
skim socijalizmom" (Kathedersozialismus). Fakultetske teajeve i
prirunike katedarskih socijalista" - pre svega Vagnera, molera i,
delimino, eflea - Dirkem je u svojim izvetajima predstavio kao
obrazac srenog spoja moralne filozofije i politike ekonomije,
spoja od kojega su obe discipline imale koristi. U susretu s injeni
cama koje nam pribavlja politika ekonomija, moral se vie ne uka
zuje kao jednom za svagda uspostavljen sistem vrednosti koji vai
za sve ljude uopte" ve biva relativizovan s obzirom na konkretne
materijalne i drutvene uslove, te nosi peat pojedinane sredine u
kojoj je roen.
Ako bi nas u prvi mah moglo zauditi Dirkemovo neodmereno
oduevljenje jednom naizgled trivijalnom tvrdnjom o socijalno-eko
nomskoj uslovljenosti moralnih normi, moramo voditi rauna da o
prilikama koje vladaju u nastavi na nemakim univerzitetima on ne
prestano govori imajui na umu stanje u vlastitoj zemlji: umesto spe
kulativne moralne filozofije, naime, valja uspostaviti pozitivnu nau
ku o moralu" zahvaljujui kojoj se moral vie nee ukazivati kao
neto apstraktno, inertno i mrtvo o emu kontemplira bezlini um,
ve kao inilac kolektivnog ivota". 33 Konano, ,,kada uvidimo da on
mora biti primeren odreenom dobu i prostoru, moral e postati
nacionalan ne prestajui da bude ljudski".34
'
30
Isto, str. 461.
31
Isto, str. 462.
35
Isto, str. 465.
32
Isto, str. 463.
36
TXT I, str. 272.
33
37
TXT Ili, str. 465.
34
Isto, podv. A. M.
38
Isto, nap., podv. A. M.
--
33
32
stvari je bila naprosto reakcija mladog francuskog patriote - ma ta
nam taj izraz danas znaio - u susretu s injenicama koje su budile
uvreeni nacionalni ponos. Dirkemu je bilo stalo da uzdigne peda
goke prednosti kolektivistike moralne filozofije koju zastupaju
katedarski socijalisti" u odnosu na utilitaristiku zamisao Engleza,
aroito Herberta Spensera, iji je krajnji individualizam imao dosta
pristalica i u Francuskoj. 11 Katedarskim socijalistima" on odaje hvalu
pre svega zbog njihovog zalaganja za strogi metodoloki realizam
u poimanju prirode drutva, a nikako, pak, zbog normativnog anti
individualizma kojem su oni bili neobino skloni. Uostalom, vide
emo da je Dirkem uspeo da izmeu ovih dvaju krajnjih reenja doc
nije nae kompromis: Drajfusova afera pruie mu priliku da pokae
kako je u isti mah mogue tvrditi da je drutvo stvarnost sui generis
i zagovarati svetost prava pojedinca.
Uprkos svim prigovorima koje ima da uputi organizaciji nastave
filozofije i odgovarajuim nastavnim programima na nemakim uni
verzitetima, Dirkem ostaje ubeen da tamonje iskustvo, iako stee
no u jednoj autoritarnoj dravi, moe biti od koristi i u demokratskoj
Francuskoj. Ori ne krije osnovnu funkciju nauke ije zasnivanje pre
dlae: filozofija oslonjena na saznanja do kojih se dolo u posebnim
drutvenim naukama moe posluiti analizi stvarnih psiholokih i
sociolokih osnova na kojima poivaju 11 nacionalna oseanja i patri
otska vera". Valja, naime, ispitati da li su pomenuta oseanja i vera
11 zasnovani u prirodi stvari ili su, kao to - otvoreno ili ne - tvrde
toliki doktrinari, samo predrasude i ostaci divljatva". Stoga, na pro
fesoru filozofije (Dirkem, naravno, ne moe da govori o profesorima
sociologije, jer takvih, zapravo, jo i nema!) mora biti da "u duho
vima koji su mu povereni probudi ideju o tome ta je zakon", da im
objasni da su drutvene pojave 11 injenice poput ostalih injenica,
podlone zakonima koje ljudska volja ne moe po svom efu da
menja, te da su stoga revolucije u pravom smislu rei nemogue
koliko i uda". 39 Jedino to Dirkem u ovom pogledu ima da zameri
11 katedarskim socijalistima" jeste, naime, njihovo ubeenje da je za
konima mogue uticati na moralne injenice. Upravo im je njihovo
preterano poverenje u mo zakonodavne inicijative pribavilo u Fran
cuskoj ravu reputaciju autoritarnih mislilaca od koje on nastoji da
se odluno ogradi. Dirkem kao da kae: drutvena nauka koju u
pokuati da zasnujem postavie pred sebe naizgled skromnije, ali
na dugi rok gledano mnogo delotvornije ciljeve. Umesto da svoje
nalaze preporuujem kao osnovu za aktivno uplitanje u prakti{an
ivot- jer "bilo bi zaista detinjasto hteti naim skromnim pojedina39
nim sudom popravljati rezultate ljudskog iskustva"0 - delovau na

duhove koji se tek spremaju da preuzmu svoje drutvene uloge.
Kao srednjokolski profesor filozofije, Dirkem govori prvenstve
no o nastavi vlastitog predmeta u gimnazijama, ali je svestan da
se 11 nastava morala ne moe organizovati u gimnaziji ako ve nije
ustanovljena na univerzitetu ". Iskustvo steeno u Nemakoj kazu
je mu da uvoenje moralnih i drutvenih nauka" u visokokolsku
nastavu moe imati blagotvorno dejstvo s gledita najviih nacio
nalnih i patriotskih ciljeva. Najzad- mada sopstvenu sociologiju jo
nije u stanju da predloi kao novu 11 moralku" - reformatorima fran
cuskog obrazovnog sistema on preporuuje da u nastavne progra
me filozofije na univerzitetima unesu sadraje drutvenih nauka,
jer samo na taj nain moe biti u korenu otklonjena "nacionalna ne
srea nae zemlje".4
lako nema neposrednih dokaza, sva je prilika da su navedeni Dir
kemovi lanci - uostalom, jedini obimniji radovi koje je on dotad bio
objavio - naili na povoljan prijem stipenditora, jer je nepunu godinu
dana po povratku iz Nemake usledilo naimenovanje o kojem smo
govorili. Ako je u tim tekstovima jo i bilo izvesnog kolebanja u po
gledu mogunosti praktine primene jedne nove nauke o drutvu
- ije se ime, uzgred budi reeno, u njima vrlo retko pominje - Dir
kemova pristupna beseda na Filozofskom fakultetu u B0rdou sa
svim otvoreno ukazuje na drutveno-integrativnu upotrebljivost so
ciologije. On, naime, vie ne govori ni o moralnoj filozofiji ", ni o
"nauci o moralu" (science des moeurs), pa ak ne ni o 11 nauci o dru
tvu" koju, zapravo, ima da predaje: re je o prvom obraanju jednog
sociologa univerzitetskoj javnosti.
Predavanje zapoinje u vrlo uzdranom tonu, ali zavrava pate
tinim pozivom na moralnu obnovu francuskog drutva u kojoj bi
sociologija mogla da odigra spasonosnu ulogu. Svestan podozre
nja koje jo vlada u pogledu potrebe za 11 sociologistima" (izraz koji
se u ono doba jo koristio!), Dirkem se ipak nada da e se na univer
zitetima, uz nauke koje nauavaju proverene istine, nai mesta i za
one koje e se, poput sociologije, izgraivati u hodu". Nauci je,
0
'
TXT I, str. 342.
" TXT Ili, str. 486.
E. Durkheim, ,,Cours de science sociale. Leon d'ouverture", RIE, vol. XV,

1888 (SSA, str. 77-11 O [prevod tog utemeljiteljskog teksta priloen je ovde, u Do
datku li]). O podrci na koju je uvoenje sociologije u univerzitetsku nastavu
nailo u krugovima visokokolskih vlasti svedoi i injenica da je Dirkemova
uvodna beseda odmah objavljena u zvaninom pedagokom asopisu, a onda,
iste godine, i kao separat.
42
,, Zvanina doktrina univerziteta"
34
35
naime, potrebno mnogo vremena, ,,naroito da bi postala praktino

upotrebljiva". Sumnjiave je mogue razuveriti jedino bude li nova
nauka pred sebe postav ljala to skromnije ciljeve: ,,Jedini nain da
se posvedoi da je sociologija mogua jeste pokazati da ona po
stoji i da ivi".43 Umesto normativne socijalne filozofije koja je, uz
nekoliko izuzetaka, onemoguav ala raanje pozitivne nauke o dru
tvu, odskora je poela da se probija ideja da je drutvo podvrgnu
to delovanju nunih za kon a koji izviru i z prirode st v ari. Na t a j je
n ain otvoren prostor za izgradn ju sociologije k ao nauke: ,,Nauka,
naime, izu ava ono to jeste", a politikoj vetini mora biti ostavlje
na da kombinuje sredstva s obzirom na ono to treba da bude".44
Sociologiju Dirkem nastoji da predstavi kao nauku koja e se pod
jednako oprezno uvati metafizikih spekulacija i vrednosnih sudova.
Ali tako zamiljenoj. sociologiji - meu ije pretee ubraja klasine
ekonomiste, Konta, Spensera, eflea, te nemake pravnike i ekono
miste - pored teorijskih usluga" on, ipak, namenjuje i izvestan bla
gotvorni uticaj" n a praktian ivot. ,, ivimo", veli Dirkem, ,,u zemlji
koja ne poznaje drugog gospodara doli javno mnjenje. Da taj gospo
dar ne bi postao nerazman despot, nuno ga je prosvetiti, a kako
ako ne naukom?" Drutvom su zav ladali individualistiki porivi koji
su raslabili duh zajednitva. Oseanje samodovoljnosti proela je
pojedinane svesti i ugrozilo same osnove zajednikog ivota. Sto
ga, ,,treba reagovati, i to iz sve snage, na tu disperzivnu tendenciju.
Potrebno je da nae drutvo ponovo stekne svest o svom organ
skom jedinstvu... Pa dobro, gospodo", uzvikuje Dirkem, ,,verujem da
je sociologija, vie negoli bilo koja druga nauka, u stanju da vas

postavi te ideje". Sociologija e pojedinca podu iti ta je drutvo,
ukazati mu da ono prebiva u svakome od nas, te da smo, svedeni

na v lastite snage, nitavna i nemona bia. Nova nauka e pomo
i oveku da shvati da on nije carstvo sred drugog carstva, ve
organ jednog organizma, te e mu ukazati na sve ono to je lepo
u v nom obavljanju uloge organa". Dirkem je svestan da e taj
_
cilJ b1t1 ostvaren tek kada ove ideje promu iroke slojeve stanovni
tva, ali upozorava - ba kao i u tekstovima o nemakoj filozofiji da je najpre potrebno da one budu nau no razraene na univerzi
tetu. Najzad, obeava on samosvesno, ,,doprineti dostizanju toga
rezultata u granicama mojih snaga bie mi glavna briga i ne bih sre
niji mogao biti uzmognem li u tome poluiti bar malo uspeha".45
" SSA, str. 78.
44
Isto, str. 80 .
45
Isto, str. 109-11 O, podv. A. M.
Ve sada moemo rei da je prvi cilj - uspostavljanje vlastite so

ciologije, s njenom solidaristikom ideolokom potkom, kao zvani
46
n e doktrin e un iverziteta",
Dirkem ostvario za svoga ivota, dok su
drugi cilj - nauavanje njegova uenja kao laike moralke ve u osnov
nim kolama, ostvarili dirkemovci" posle Prvog svetskog rata.
Imamo li u vidu da se dirkemovska sociologija javnosti predsta
vila s ovakvim ciljevima, ne mora nas uditi injenica da je ova nau
ka u Francuskoj nastala i dugo se razvijala u organizacijskoj simbio
zi s naukom o vaspitanju", odnosno pedagogijom. 47 Pedagogija je,
kao to rekosmo, bila meu prvim drutvenim naukama - ma ta
to znailo - kojima je naena mesta na univerzitetu, jer su vaspitanju
mladei u republikanskom, laikom i patriotskom duhu radikalske
i, docnije, radikalsko-socijalistike vlade uvek posveivale naroitu
pan ju. U takav plan uklapala se izri ito i dirkemovska sociologija .
Socijalni sastav publike koja je prisustvovala prvim Dirkemovim te
ajevima u Bordou reito govori o smislu i nameni osnovne preda
vaeve poruke: ,,Nekolicina studenata filozofije", sea se Marsel Mos,
nisu bili jedini Dirkemovi sluaoci. Njegovi su teajevi bili javni i
prilino poseeni. Bilo je pravnika, studenata prava, nekoliko kolega
- s jedne strane, na sreu, dovoljno zahtevna publika. Ali, s druge
strane, bilo je i uitelja, lanova raznih prosvetnih ustanova, te n aj
zad onog neodreenog sveta koji ispunjava klupe amfiteatara po
naim velikim provincijskim fakultetima". 48 Teaj iz pedagogije, koji
je bio zatvoren (Mos, naime nije u pravu), pohaalo je izmeu pet
naest i etrdeset slualaca, uglav nom uitelja, uiteljica, kao i kan
didata za zvanje srednjokolskih nastavnika.49 Javni teaj iz nauke o
drutvu poseivala je, u priblino istom broju, ona arolika publika
o kojoj Mos govori - naime, obrazovana sitna i srednja buroazija. 50
Vid. ovde, nap. 97.
Odmah moramo rei da se Dirkemovim pedagokim radovima ovde nee
mo neposredno baviti, iako na vie mesta upuujemo na osnovnu socijalno-in
tegrativnu funkciju njegove nauke o vaspitanju". Miljenje o teorijskoj vrednosti
Dirkemove pedagogije izrekli smo u jednom nepovoljnom prikazu jedine doma
e studije o toj strani sociologovog dela (A. Mimica, ,,Stanje je sve nepovoljnije"
[M. lvkovi, Vaspitanje i drutvo. Dirkemova socioloka teorija vaspitanja, Gradi
na, Ni 1985], Socioloki pregled, vol. XIX, 1985, br. 1-2, str. 115-118).
48
M. Mauss, ,,ln memoriam: L'.O:uvre inedite de Durkheim et de ses collabo
rateurs", Annee sociologique, n. s ., br. 1, 1925 (M . Mauss, CEuvres, tom Ili [Co
hesion sociale et divisions da la sociologie], presentation de V. Karady, Les
Editions de Minuit, Paris 1969, str. 484).
49
Upor. J. Gautherin, ,,Note sur Durkheim et la pedagogie a Bordeaux", ED,
br. 12, 1987, str. 11-13.
50
V. Karady, ,, Durkheim, les sciences sociales et l'Universite: bilan d'un se
mi-echec", naved. l., str. 287, nap.
46
47
37
36
U tim slojevima se, eto, ponajvie negovala potreba za racionalnim
i laikim znanjem, a republikanske ideje su upravo ovde imale naj
vie odjeka.
Svi izvetaji savremenika kazuju nam da je, harizmatinom li
nou i retorikim sposobnostima, Dirkem ostavljao snaan utisak
na svoje sluateljstvo. ,,Gospodin Dirkem", svedoi jedan redovan
posetilac njegovog teaja iz sociologije, ,,govori istim, jasnim i,
koliko se moe, tehnikim jezikom. On se koristi konkretnim simbo
lima i brojano izraenim tvrdnjama... Ukratko, ma koji bio predmet
[njegovog predavanja] ... uzalud ete, sluajui ga, oekivati literarne
izlete i patetine pauze sraunate na efekat, pozive na oseanja i
metafizike uzlete s kojima se socioloke teme na prvi pogled tako
dobro usklauju... Ko ga je uo, zadugo nee zaboraviti neodoljivi
entuzijazam kojim on ume, kada hoe, da uzburka svoje sluatelj
stvo".51 Ili, kao to veli jedan drugi svedok, ,,oni koji su hteli da umak
nu njegovom uticaju morali su da izbegavaju njegove teajeve, a
onima koji su im prisustvovali nametao je, hteli to oni ili ne, svoju
mo".52 Nema sumnje da se poetni uspeh sociologije ima jednim
delom pripisati i tom prorokom nadahnuu kojim je Dirkem zara
na bio ponesen, naime nainu na koji je uspevao da ondanju iz
birljivu univerzitetsku publiku pridobije za novu nauku i ubedi je u
neophodnost njene dalje akademske promocije. Dirkemovi pokro
vitelji bili su, uostalom, zadovoljni njegovim arkim i borbenim
prozelitizmom",53 kao to kae rektor Univerziteta u Bordou u svom
poverljivom izvetaju Ministarstvu javnog obrazovanja.
Razume se, s jo vie odobravanja negoli nain na koji je izlagao
bio je primljen sadraj Dirkemovog prvog teaja iz nauke o drutvu,
posveen drutvenoj so/idarnosti. 54 Ova tema, koja se uklapala i u
njegov rad na izradi doktorske disertacije, upravo je koncem osam
desetih godina postala predmet ivog zanimanja radikala u njihovoj
potrazi za teorijskim i ideolokim obrazloenjem vlastite reformisti
ke politike. No, budui da je o Dirkemovom doprinosu teoriji solida
rizma re u odgovarajuem poglavlju, ovde moemo samo utvrditi
da se i u pogledu sadraja nastave on odmah priklonio potrebama
i zahtevima tadanjih nosilaca politike moi. Ve sledee kolske
51
G. Delprat, ,,L'Enseignement sociologique a l'Universite de Bordeaux",
Revue philomathique de Bordeaux et du Sud-Ouest, vol. Ili, 1900, br. 8, str. 357.
52
R. Maublanc, ,,Durkheim, professeur de philosophie" (L'CEuvre sociologique

d'Emile Durkheim), na naved . mestu, str. 297.
,
53
Naved. u: S. Lukes, Emile Durkheim. His Lite and Work: A Historical and Cri
tica/ Study, Peregrine Books, Harmondsworth 1975, str. 105.
54
R. Lacroze, naved. l., str. 27-28.
godine ( 1888/89), Dirkemov teaj iz drutvene nauke" uzima naziv

sociologija. Narednih godina, do naimenovanja u Parizu, on e u okvi
ru svojih predavanja obraditi osnovne teme svoje velike teorije":
poreklo i tipovi porodice, samoubistvo, oblici kriminalnog ponaa
nja, drutveni osnovi prava i obiaja, istorija socijalizma, graanski i
profesionalni moral, elementarni oblici religije, istorija sociolokih
doktrina, itd. U sklopu pedagokog seminara on je odrao teajeve
o istoriji vaspitanja i pedagogije, s naroitim osvrtom na Francusku
XVIII i XIX veka, potom o moralnom i intelektualnom vaspitanju, a
nekoliko godina je apsolventima filozofije drao kurs iz psihologije
primenjene na vaspitanje.55
U razdoblju o kojem govorimo ( 1887-1902) Dirkem je svoju so
ciologiju doista gradio u hodu". Osim metodolokih osnova nove
nauke, koje je postavio u Pravilima socioloke metode, te demon
stracije njihove primene u razliitim oblastima drutvenog ivota
(O pode/i drutvenog rada, Samoubistvo), u toku tih petnaestak go
dina uspeo je ne samo da obrazuje svoju kolu" oko asopisa Annee
socio/ogique nego i da izdejstvuje znaajne pomake u vrem insti
tucionalizovanju sociologije i njenom osamostaljivanju kao univerzi
tetske discipline.
Poto je 1893. odbranio doktorsku disertaciju o podeli rada i la
tinsku tezu" o Monteskjeu i Rusou, naredne je godine Dirkem imeno
van za profesora drutvene nauke i pedagogije". Lako je primetiti
da su u nazivu teaja dve discipline zamenile mesta: novim redosle
dom trebalo je pokazati koja je od njih primarna u epistemolokom,
ali i u nauno-sistematizacijskom pogledu. Novim uspehom u stra
tegiji osamostaljivanja sociologije moe se smatrati i podatak da je
godine 1886. Dirkem bio proglaen za profesora drutvene nauke, a
ne pedagogije.56 Meutim, uprkos navedenim injenicama koje sve
doe o postupnom integrisanju sociologije u univerzitetski sistem,
Dirkemu zadugo nije polazilo za rukom da svoj inovacijski poduhvat
krunie ustolienjem sociologije kao nastavnog predmeta na pariskoj
Sorboni. lako je sociologiji ve bio pribavio izvestan ugled u naunoj
zajednici ak i izvan Francuske, nije uspevao da izdejstvuje njena
priznavanje na najstarijem francuskom fakultetu.
Ne tako davno objavljena sociologova pisma ve pomenutom
univerzitetskom moniku, Luju Lijaru, opovrgavaju zasnovanost dugo
55
Celovit spisak Dirkemovih teajeva priloen je u dodatku (A) Luksove knjige
(naved. delo, str. 617-620).
56 W. P Vogt, The Politics of Academic Sociological Theory in France, 18901914, Ph. D., lndiana University 1976 (Xerox University Microfilms, no . 76-21,
553), str. 81.
39
38
uvreenog miljenja da je Sorbona pozvala Durkheima", 57 a da se on
tom naimenovanju u toj meri opirao da je bilo potrebno svo na
valjivanje i diplomatija njegovih prijatelja ne bi li se odluio da pre
doi svoju kandidaturu". 58 Istina, ve 1893. godine Lijar je Dirkemu
nagovestio mogunost da se naroito za njega otvori u Parizu kate
dra za sociologiju, kao prvo nastavnika mesto na jednom francu
skom univerzitetu koje bi bilo posveeno nauavanju iskljuivo ove
nauke.59 Izgleda, meutim, da se Lijarova inicijativa ovoga puta izja
lovila upravo zbog optubi koje su Dirkema - kao to emo videti stizale da se zakljucima svoje teze o podeli rada odve pribliio
kolektivistikom - ak, socijalistikom! - poimanju reenja socijal
nog pitanja". U jednom pismu Lijaru Dirkem ali to je u naslovu i
uslovima prvobitnog teaja dolo do pramena... koje su u drugi plan
potisnule izriito socioloku nastavu", pa skromno moli da mu se,
ukoliko teaj iz sociologije o kojem je bilo rei ne moe da bude
osnovan", obezbedi mesto u Nansiju. U vreme kada se sociologija
esto brkala sa socijalizmom, Dirkem obeava da njegova nastava
,,vie ne bi bila iskljuivo socioloka", ali se i dalje nada da e jedno
ga dana otii u Pariz kako bi produio eksperiment koji ovde [tj. u
Bordou - A. M.] izvodi ve skoro sedam godina".60
Ovaj privremeni zastoj u univerzitetskoj afirmaciji sociologije Dir
kema ipak nije obeshrabrio. Kada se godine 1897. ukazala mogunost
otvaranja katedre za socijalnu filozofiju" na College de France - izvan
univerzitetskoj visokokolskoj ustanovi koja, meutim, nije imala ni
ispita niti je dodeljivala ikakve diplome - on je pourio da u jednom
poniznom pismu naelniku Odeljenja za visoko obrazovanje izrazi
svoju arku elju da bude pozvan na to mesto, bude li ono otvoreno
i ako Vi [naime, Lijar -A. M.] i gospodin ministar prosudite da sam ga
dostojan". V redi navesti i Dirkemovo obrazloenje vlastite kandidatu
re jer ono, moda i nehotice, otkriva osnove njegove ambiciozne stra
tegije u skladu s kojom sociologija moe na univerzitetu postojati samo
kao dirkemovska sociologija: ,,Nema vie potrebe da Vas podseam",
pie on Lijaru, ,,da sam, pre tano deset godina, bio zaduen da inau
guriem ovu nastavu na naim fakultetima. Nije na meni da kaem
smatra li se taj pokuaj uspenim. Ali, ima jedna injenica na koju
Vam, s Vaim doputenjem, skreem ljubaznu panju. Dosad je moja
katedra bila jedina takve vrste u visokom kolstvu. Ako na College de
France bude stvorena slina katedra pa se poveri nekom drugom, otu

da e nuno slediti moje ponienje i znak da sam pao u jednu vrstu ne
milosti. Javno mnjenje nee se moi pomiriti s injenicom da nisam
pogreio, poto e neko drugi iti imnovan da na sopstvnom tere

nastavi eksperiment koji sam Ja dobio u zadatak da tskusam ovde ,
Ove rei govore dovoljno same za sebe: Dirkem je - oito osno
vano - smatrao da je univerzitetsko institucionalizovanje sociologije
misija koja je poverena samo njemu, pa je svaki zastoj u tom podu
hvatu video kao krenje jednog neopozivog ugovora. Ni u ovom dru
gom pokuaju da svoju sociologiju ustanovi na jednoj pariskoj vi
,
sokokolskoj ustanovi on, meutim, nije uspeo: mesto na College
de France pripalo je anu lzuleu, katolikom filozofu koji ne samo
to pomenutu katedru za socijalnu filozofiju" nije nameravao da
razvije u pravcu sociologije nego je ostao jedan od najeih kritia
ra ove nauke uopte, pa je docnije uvoenje dirkemovske sociolo
gije u uiteljske kole ocenio kao najveu nacionalnu opasnost kou
je naa zemlja upoznala za dugo vremena". 62 Kaimo, uzgred, da Je
College de France, verovatno zahvaljujui i lzuleu, ostao zadugo
zatvoren za dirkemovce" u njihovom ne uvek uspenom pohodu na
visokokolske ustanove. Samo je dvojici od njih ([?] Fose i A. Meje,
1906) polo za rukom da u predratnom razdoblju izbore naimenova
nje na College, dok su M. Mos i F. Simijan propali na izborima (1907.
i 1909, odnosno 1912). Uostalom, u istoj ustanovi delovali su i ostali
ljuti protivnici Dirkemove sociologije: G. Tard, P. ane i A. Bergson. 53
Svoje izostalo naimenovanje Dirkem je, pak, primio ne samo kao
lini poraz i neuspeh svoje strategije ve, pre svega, kao zakasnelu
pobedu konzervativnih i klerikalnih snaga. U pismu Ksavijeru Leonu,
uredniku sociologiji neobino sklone Revue de metaphysique et de
morale, on se jada to je sine die" udaljen iz Pariza, gde bi naao
izvora i sredstava za akciju kojih u Bordou nema. ,,Ali to", upozo
rava Dirkem, ,,nije nita u poreenju s ozbiljnim simptomom koje
predstavlja takvo [tj. lzuleovo - A. M.] naimenovanje. Ono svedoi
o neobinom stanju intelektualne i moralne zbrke".64
V ideli smo ve s koliko je upornosti Dirkem nastajao da svoju
sociologiju ogradi od svih drugih kola" obrazovanih u toj nauci
potkraj XIX veka. Za ilustraciju takve ekskluzivistike strategije mogu
61
57
R. Lacroze, naved. l., str. 29.
Allocution de M. Jean Sarrailh, recteur de l'Universite de Paris" (Cente

naire de la naissance d'Emile Durkheim), na naved. mestu, str. 8.
59
B. J. Turner, naved. delo, str. 275.
60
5. decembar 1893 (ED, br. 1, 1977, str. 275).
14. jul 1897 (ED, br. 2, 1978, str. 2), podv. A. M.
Naved. u: C. Bougle, Humanisme, sociologie, philosophie. Remarques sur

!a conception franqaise de /a culture generale, Hermann et Cie, Paris 1938, str. 37.
62
58
63
(Ph. Besnard], ,,Durkheim, les durkheimiens et le College de France", ED,
br. 3, 1979, str. 4-7.
--
6
'
19. avgust 1897 (TXT li, str. 463).
-,,Zvanina doktrina univerziteta"
41
40
posluiti bar tri njegova teksta, nastala u razliito vreme i na razli
itim stupnjevima institucionalizacije dirkemovske sociologije. Ve
u lanku o stanju sociolokih studija u Francuskoj (1895), on nastoji
da svoju sociologiju predstavi kao univerzitetsku nauku, te je na taj
nain jasno distancira od ostalih amaterskih" struja. On, naime,
razlikuje, s jedne strane, ,,antropoloku i etnografsku grupu", okuplje
nu oko Pariskog antropolokog drutva, ijim najuglednijim pred
stavnikom smatra arla Leturnoa, a, s druge, ,,kriminoloku grupu"
koja se obrazovala oko asopisa Archives d'anthropo/ogie crimi
nelle, a glavni su joj predstavnici A. Lakasanj i G. Tard. Prvoj grupi u liku samog Leturnoa - on zamera, pre svega, na deskriptivnosti u
pristupu injenicama prikupljenim u necivilizovanim" drutvima,
na apriornosti u zakljuivanju koja je negacija svake objektivne na
uke",65 te na izvesnom revolucionarnom simplicizmu",66 koji - Dir
kem sluti, zbog marksistikog uticaja - poiva u osnovi toga uenja.
Drugoj grupi, kada je o Lakasanju re, prebacuje izvestan eklekti
cizam koji se smeta izmeu antropolokog i biolokog shvatanja
zloina, s jedne, te izriito sociolokog shvatanja, s druge strane", 67
dok Tardu spoitava, naravno, njegovo insistiranje na imitativnoj,
to jest individualno-psiholokoj zasnovanosti drutvenih pojava.
Ono to je u ovom tekstu najzanimljivije jeste izrazita nedosled
nost kriterijuma na osnovu kojih Dirkem razvrstava socioloke gru
pe": prve dve je izdvojio na temelju njihovih teorijskih i metodolokih
odlika, dok je treu, ,,univerzitetsku grupu", razlikovao na osnovu in
stitucionalne pripadnosti njenih predstavnika. U ovu potonju ubra
jao je, naime, ,,sociologe koji pripadaju univerzitetu", jer oni u Fran
cuskoj tvore intelektualno i moralno jedinstvo koje se ne nahodi u
drugim zemljama". 68 Sasvim ukratko, mada relativno povoljno, Dir
kem govori o nekolicini profesora filozofije koji se bave sociologijom
(A. Espinas, A. Fuje, G. Riar), ali najvei prostor posveuje sopstve
nom sociolokom projektu, ,,specijalizovanom u izuavanju moral
nih pojava". 69 U tom lanku on najvie napora ulae da bi dokazao
kako je sociologija objektivna nauka kojoj je mesto na univerzitetu,
a ne tek u uenim drutvima i grupama okupljenim oko strunih
asopisa. Poto je, ,,naroito u univerzitetskoj sredini, sociologija bila
predmet istinskog nepoverenja",7 dolo je vreme, najavljuje Dirkem,
65
66
67
68
69
70
E. Durkheim, ,,l.'.Etat actuel des etudes sociologiques en France", TXT I, str. 79.
Isto, str. 78.
Isto, str. 81.
Isto, str. 89.
Isto, str. 94.
Isto, str. 73.
da upravo u visokokolskim ustanovama ona zadobije ugled koji jj

moe pribaviti jedino metodika i sistematska nastava poput, sluti
mo, njegove vlastite delatnosti u Bordou.
U drugom tekstu koji nas ovde zanima, a posveen je pregledu
istorije francuske sociologije u XIX veku (1900), Dirkem se - osim
optih obrazlaganja veze izmeu svoje sociologije i kontistike tra
dicije - osvre i na doprinos svojih stvarnih i/ili potencijalnih kon
kurenata. Ako je sada, za razliku od ranih radova" o kojima smo
govorili, korene svoje zamisli o pozitivnoj nauci o drutvu raspoznao
ne vie toliko u Sen-Simonu koliko u Kontu (jer se scijentistiki duh
kojim su bili rukovoeni tvorci Nove Sorbone" napajao vie na ovom
potonjem izvoru!), Dirkemov stav prema postojeim sociolokim
uenjima jo se vie zaotrava. Gabrijela Tarda on odluno smeta
izvan linije koja vodi od Konta do naune sociologije", a njegovo
delo prikazuje kao jednu vrstu naune reakcije". 71 Mada mu ne po
rie izvesne teorijske zasluge, svom veitom protivniku i zlom duhu"
sociologije Dirkem zamera da novu nauku shvata na takav nain da
on;{ prestaje da biva naukom u pravom smislu rei i postaje vrlo oso
ben oblik spekulacije u kojoj mata igra pretenu ulogu, a nauna
misao se ne smatra podvrgnutom uobiajenim obavezama dokazi
vanja niti injenike kontrole". 72 Pojaan ironian naboj Dirkemovog
prikaza osnovnih Tardovih ideja potie ovde najverovatnije iz puke
zavisti: nekako u vreme kada je tekst pisan Tard je bio izabran na
Co!lege de France (1900), ustanovu kojoj se, videli smo, samo neko
liko godina ranije Dirkem bezuspeno nudio. U tom prikazu stanja
sociologije na sociolog naelno slavi uspehe nove nauke ije je
ime sada u svaijim ustima", 73 ali ne nalazi za potrebno da, osim
pukog navoenja nekoliko autora (R. Vorms, G. Riar, S. Bugle), kae
bilo ta o ostalim sociolokim strujama, kao to su, na primer, jo
vrlo aktivni leplejisti, ili, pak, uticajna grupa okupljena oko Vormso
vog Meunarodnog sociolokog instituta i Revue internationale de
socio/ogie. Jedino je, veli, njegova, Dirkemova sociologija u stanju
da se uklopi u reformisani univerzitet, jer je radikalno raskinula s
tradicionalizmom, racionalna je i, pre svega, praktino primenljiva.
U poslednjem, potkraj ivota (1915) objavljenom tekstu u kojem
daje pregled sociolokih uenja u Francuskoj, 74 Dirkem - sada ve
uvren na Sorboni kao predvodnik jedine akademski priznate
71
E. Durkheim, ,,La Sociologie en France au XIX siecle", SSA, str. 130.
72
Isto, str. 130-131.
73
Isto, str. 134.
"E. Durkheim, ,,La Sociologie", u: La Science franqaise, Larousse et Ministere

de l'instruction public et des beaux arts, vol. I, 1915 (TXT I, str. 109-116).
43
42
socioloke kole" - ne osea vie potrebu da umanjuje doprinos

odavno marginalizovanih konkurentskih autora i pravaca. Najvei
deo lanka posveen je njegovoj vlastitoj koli", a kratak osvrt na
Tardovo delo mnogo je blagonakloniji negoli ranije: glavni suparnik,
naime, bio je mrtav ve desetak godina.
No, vratimo se rekonstrukciji puta koji je Dirkemu omoguio da
akademski prostor namenjen sociologiji popuni svojim i samo svo
jim uenjem. Imamo li u vidu da su se maloas pomenuti neuspesi
njegovog projekta sluili upravo u doba kada je objavio svoje naj
znaajnije radove i afirmisac se kao rodonaelnik jedne socioloke
,,kole", razloge naimenovanja na Sorboni moramo potraiti u obla
sti manje ili vie izvannaunih okolnosti. Jer, izmeu studije o samo
ubistvu (1897) i dolaska u Pariz (1902), Dirkem je - osim niza prikaza
i kritikih beleki u Annee sociologique - objavio samo nekoliko
znaajnijih lanaka koji ipak nisu mogli biti presudni za naimeno
vanje kojem je teio. U ovom poglavlju moemo samo upozoriti da
su status dirkemovske sociologije u univerzitetskim krugovima, a
onda i izgledi da se ona ustolii na jednom od pariskih fakulteta,
bili znatno popravljeni posle pobede drajfusara" u aferi koja je, pot
kraj XIX stolea, duboko potresla francusko drutvo, a naroito uni
verzitetsku sredinu. Angaman Dirkema i dirkemovaca" u prilog
nepravedno osuenom kapetanu pribavio je i sociologiji kao nauci
nove poene u ojaanim centrima moi u kojima su se donosile stra
teke odluke o ustrojstvu visokokolskog sistema. Uostalom, kao to
emo videti, Dirkemovi konzervativni kritiari nisu nikad proputali
da ustolienje sociologije na Sorboni dovedu u najneposredniju
vezu s njegovim politikim izborom u toj intelektualnoj i moralnoj
zbrci". 75 Izmeu katolikog konzervatizma, s jedne, te socijalizma, s
druge strane, on je konano bio stao na stranu radikalskog solida
rizma, to jest- kao to je Mos u ono doba zgodno primetio - ,,u zlat
nu sredinu", u kojoj je uvek ostao". 76 Po svemu sudei, upravo je
pobeda solidarizma, vie negoli bilo koji Dirkemov teorijski uspeh
i nauno-organizacijski poduhvat, omoguila konano inaugurisanje
sociologije u najtvrem uporitu tradicionalistike univerzitetske
nauke - to jest, na Sorboni.
75
Jednu iskrenu izjavu S. Buglea konzervativni kritiari sociologije kasnije su

nairoko zloupotrebljavali: za Drajfusove afere, veli on, ,,sociolozi i protivnici so
ciologije naoe se na istoj strani", te pred zajednikim neprijateljem jasnije
shvatie da slue istom idealu ... Moralne i politike simpatije posluie bez sum
nje stvari drutvene nauke: pod njenim nogama one prostree mek tepih" (Les
pages libres, br. 5, oktobar 1907).
76
M. Mauss, ,,lntroduction", na naved. mestu, str. 29.
Stoga nije nimalo udno to je i na ovom stupnju instituciona

lizovanja sociologije delovao onaj isti patronani ili klijentelistiki"
mehanizam profesionalne promocije koji je novu nauku jednom ve
bio uzdigao u rang univerzitetske discipline. Ve smo kazali da su
obrazovanju i vaspitanju, pa onda i pedagogiji kao nauci, francuski
republikanci pridavali poseban znaaj. 77 Zato je katedru za nauku
o vaspitanju" na Sorboni, posle smrti Anri Mariona, njenog osniva
a, preuzeo upravo Ferdinan Bison, jedan od nosilaca radikalskog
projekta reforme kolskog sistema. Bison je na Sorbonu preao s
poloaja naelnika Odeljenja za osnovno obrazovanje u Ministarstvu
javnog obrazovanja (1879-1896). On je bio jedan od osnivaa i prvi
predsednik Lige za prava oveka koja je osnovana usred Drajfuso
ve afere (1898), predsednik slobodnozidarske Lige za obrazovanje
(1902), lan Saveta Ecole des hautes etudes sociales, u kojoj su se
negovale solidaristike studije, jedan od organizatora Meunarod
nog kongresa o socijalnom vaspitanju (1900), a dve godine kasnije,
posle povlaenja sa Sorbone, naao se meu vodeim radikalskim
poslanicima u Nacionalnoj skuptini. 78 Uza sve navedeno, Bison se
ubrajao meu najaktivnije i najuglednije propagandiste i teoretiare
solidaristikog uenja, ijem je uzdizanju u rang zvanine doktrine
Tree republike doprineo i svojim delom Radikalska politika (1908, s
predgovorom Leona Buroa). Ve je na temelju ovih turih podata
ka mogue naslutiti da se dirkemovski projekt u brojnim takama
pribliavao - ili, pak, sasvim podudarao - s mnogo uticajnijom i raz
granatijom administrativnom, nastavnikom, teorijskom, pa i poli
tikom delatnou Ferdinana Bisona. Osim zajednikog ubeenja
da su laiko obrazovanje na racionalnim i naunim osnovama, te
moralno vaspitanje u skladu s idejama solidarizma preduslovi za na
cior.ialni preporod i uvrenje republikanskog poretka,79 Dirkemova
i Bisonova delatnost susticale su se i na polju praktinog angama
na: u Drajfusovoj aferi Dirkem je - videemo- bio organizator i se
kretar lokalne podrunice Lige za prava oveka u Bordou, a na Me
unarodnom kongresu o socijalnom vaspitanju njegovo saoptenje
pod naslovom Uloga univerziteta u socijalnom vaspitanju zemlje"
podnesena je bilo upravo u sekciji kojom je rukovodio Bison. Budui
77 O tome ire u: C. Nicolet, t.:ldee republicaine en France. Essai d'histoire
critique, Gallimard, Paris 1982, str. 492-496.
78
79
B. J. Turner, naved. delo, str. 392.
Zanimljivo je da su Bison i Dirkem kasnije zajedniki napisali odrednicu de

tinjstvo" u jednom uglednom pedagokom reniku (upor. u: F. Buisson, Nouveau
dictionnaire de pedagogie et d'education primaire, Hachette, Paris 1911 (TXT Ili,
str. 363-369).
45
44
da se u ovom poglavlju bavimo okolnostima neposredno relevant
nim za razumevanje Dirkemove strategije institucionalizovanja so
ciologije na univerzitetu, ovaj pozno otkriveni tekst80 razmotriemo
samo s tog stanovita. Nema, naime, sumnje da je Dirkemov prilog
(on sam Kongresu nije prisustvovao) bio presudan ne samo za poto
nje naimenovanje u Parizu ve i za konano prihvatanje sociologije
kao laike moralke u obrazovnom sistemu. Ne zaboravimo da je Kon
gres bio odran pod pokroviteljstvom Ministarstva javnog obrazo
vanja, a odvijao se pod neposrednim rukovodstvom Leona Buroa,
najistaknutijeg predstavnika solidaristikog uenja.
U svom kratkom, ali vrlo angaovanom saoptenju, 81 Dirkem se
ali da se francuski univerziteti tek odskora poinju zanimati za so
cijalno vaspitanje" koje bi, meutim, trebalo da bude jedan od njiho
vih osnovnih zadataka. Reformatori univerziteta posle 1870. godine
usmerili su svu svoju panju na ono to je u tom pogledu bilo naj
neodlonije: obezbediti dobar nastavni rad. Meutim, u tom naporu,
visokokolska nastava je postajala sve ezoterinija, pa je samim
tim njen uticaj teio da se zatvori u uskim granicama univerziteta".82
Profesori su sebe liili sredstava i naina da igraju aktivniju ulogu
u drutvenom ivotu, na ta su, meutim, imali pravo. Studenti su
poduavani jedino naunim metodama, jer se bila uvreila predra
suda da univerziteti nemaju da se bave njihovim moralnim vaspita
njem".83 Dirkem, pak, veruje da je dolo vreme da se visokokolske
ustanove odreknu ove dobrovoljne izolacije u odnosu na iru dru
tvenu zajednicu. One treba da se, na korist otadbine, upletu u javni
ivot tako to e biti objedinjene pojedinane inicijative koje u tom
smislu ve postoje. Ovde na dobri sociolog oito misli na svoju
socioloku i pedagoku delatnost poto zahteva da se univerzitet
ski nastavnici smelije upuste u izriito moralno delovanje".84 U stu
denata oni mogu da probude oseanje solidarnosti koje poiva u
samoj osnovi morala. Strogim naunim metodama treba tim mladim
duhovima ukazati na uzroke njihove povezanosti s drugim ljudima
te na taj nain uvrstiti osnovni solidaristiki princip: oseanje uza
jamne dunosti i odgovornosti meu ljudima razliitih drutvenih
poloaja. Najzad, Dirkem koristi kongresnu tribinu da bi radikalske
0
Upor. G. Weisz, ,,Emile Durkheim on the French universities",Minerva, vol.

XIV, 1976, br. 3, str. 377-379.
"E. Durkheim, ,,Role des Universites dans l'education sociale du pays", RFS,
vol. XV II, 1976, br. 2, str. 181-189.
"Isto, str. 181-182.
83
Isto, str. 182.
84
Isto.
prvake jo jednom podsetio na funkcionalnost svoje sociologije s

obzirom na takve ciljeve: ,,Nauka koja je jedina nadlena da ove isti
ne iznese na videlo jeste sociologija... Nema nijednog sociolokog
stava koji ne bi bio ilustracija zakona solidarnosti... Socioloka nasta
va trebalo bi, dakle, da nae mesta na svim naim univerzitetima".85
Poto je upozorio da, zasad, postoji samo jedna katedra za sociolo
giju - naime, njegov vlastiti teaj u Bordou - Dirkem saoptava svo
je trinaestogodinje usamljenika iskustvo koje mu, veli, omoguuje
da sprovodi povoljan uticaj ... ne samo na duhove ve i na volje"
svojih slualaca, budui da se sociologija pokazala kao mono sred
stvo socijalnog vaspitanja".86 On je svestan da se sline katedre i
teajevi ne mogu osnovati odjednom u celoj zemlji, jer je najpre po
trebno stvoriti na odgovarajui nain pripremljeno nastavno osoblje,
pa - neuvijeno objavljujui reenost da se u tom zadatku i lino za
uzme - poziva Kongres da u tom smislu izjavi svoju volju".87
Budui da je bio potpuno u skladu s osnovnom idejom organi
zatora koja je bila izraena u pripremnim dokumentima, Dirkemov
zahtev unesen je i u zakljuke, izjave i rezolucije Kongresa.88 Sam
Ferdinan Bison je, posle itanja sociologovog priloga, zahvalio auto
ru, ,,na alost odsutnom, na tom vanom saoptenju ija uzvienost
i praktino znaenje nikome nisu promakli".89 Jedan od glavnih zada
taka toga skupa bio je, naime, da ukae na mogunosti teorijskog
i filozofskog, pa onda i sociolokog izuavanja drutvene solidarno
sti. Svi pomenuti dokumenti proeti su pozivom da se solidaristikoj
ideji iznae nauna potpora, da se otkriju opti zakoni koji upravljaju
odnosima meu ljudima i upuuju ih, mimo klasnih podela, na me
usobnu saradnju. ,,Socijalno vaspitanje" mora se stoga izvoditi na
svim stupnjevima obrazovanja i bez obzira na razuenost drutvene
strukture: u osnovnoj koli za najire slojeve stanovnitva, u sred
njoj koli za graanske slojeve, a na univerzitetu za elitu". Taj zahtev
je Dirkem izrazio jasno u svom saoptenju: ,,Moralna svest zemlje
mora biti ista u svim klasama i sferama drutva".90 U cirkularu upue
nom uesnicima Kongresa sadran je i preutan zahtev sociologiji da
prui svoje usluge, jer - da bi socijalno vaspitanje" bilo racionalna 85
Isto, str. 184.
80
Isto.
87
Isto.
Upor. Congres lnternationa/e de /'Education Sociale, 26-30. sept. 1900,

F. Alcan, Paris 1901,passim.
88
89
90
Isto, str. 123.
Durkheim, ,,Role des Universites dans l'education sociale du pays", na

ved. ci., str. 186.
47
46
potrebno je, pre svega, da se njegov metod utvrdi specijalizovanim
studijama" koje e, posmatranjem i poreenjem, obezbediti osnovu
za saznanje drutvenih injenica", te posluiti kao rukovodstvo za
delanje saglasno usvojenom idealu". 91
Oigledna srodnost ovog socijalno-politikog programa - koji
poziva naune duhove i filozofe na izuavanje jednog uenja od naj
veeg drutvenog znaaja"92 - s osnovnim teorijsko-metodolokim
postavkama dirkemovske sociologije uskoro je urodila Dirkemovim
naimenovanjem u Parizu. U ondanjem Savetu pariskog Filozofskog
fakulteta koji je, maja 1902. godine, imao da popuni upranjeno Biso
nC9vo mesto susreemo ona ista ugledna imena koja su se nalazila
i na spisku lanova Organizacione komisije Meunarodnog kongre
sa o socijalnom vaspitanju: Emil Butru, Alfred Kroaze, ari Senjobos,
itd. Doda li se toj nimalo sluajnoj okolnosti i injenica da se Luj Lijar
jo nalazio na funkciji naelnika Odeljenja za visoko kolstvo, jasno
je da je naslednik Bisonove katedre za nauku o vaspitanju" na Sor
boni mogao da bude samo Emil Dirkem. Visoki pokrovitelji bili su,
meutim, jo prilino oprezni: iako je u Bordou ve bio stekao zva
nje profesora, na Sorboni je Dirkem morao da se zadovolji docent
skim poloajem sve do 1906. godine, kada je postao profesor na
katedri u iji je zvanini naziv tek 1913. godine, prvi put na jednom
francuskom univerzitetu, ukljuena i re sociologija. 93
Dirkemov dolazak na Sorbonu bio je nesumnjiv lini uspeh, ali
i vrlo znaajna pobeda koju je sociologija odnela nad tradicionali
stikim strujama na univerzitetu. Njegov pedagoki teaj posveen
prvenstveno istoriji srednjokolske nastave u Francuskoj postao je
1905. godine - jedini u nastavnom planu - obavezan za sve stu
dente filozofije, istorije, knjievnosti i jezika koji su se na Pariskom
univerzitetu i Ecole normale superieure spremali za srednjokolske
profesore. Ima li se u vidu meusobna bliskost Dirkemove peda
gogije i sociologije, razumljivo je to je ovakav povlaeni status
prve nauke morao i drugoj pribaviti jo vei uticaj i ugled - to, kao
to emo videti, nije promaklo konzervativnim kritiarima Nove Sor
bone". Osim pomenutog teaja, u okviru kojega je Dirkem obnovio
i proirio teme ve obraene u Bordou, ali i naeo nova podruja
(meu kojima su, zacelo, najznaajniji njegovi u vie navrata pono
vljeni ciklusi predavanja o nastavi morala u osnovnoj i srednjoj koli),
na Sorboni je on svoju socioloku nastavu usredsredio na probleme
91
Congres lnternationale de /'Education Sociale, naved. delo, str. x.
92
Isto, str. xi.
93
W. P. Vogt, naved. delo, str. 82.
drutvenih osnova morala, porodice i, naroito, religije, 94 te i na taj

nain, jo vie negoli u Bordou, sociologiju povezao s pedagogijom.
O znatnom uticaju koji je Dirkem sprovodio svojom nastavnom,
ali i administrativnom delatnou95 svedoe i otri napadi kojima
su ga izlagali ondanji konzervativni kritiari univerzitetskih reformi.
Svi su oni, bez obzira na meusobne razlike, u institucionalizova
nju dirkemovske sociologije videli pobedu agresivne kombinacije
racionalizma i pozitivizma": 96 jednima je najvie smetao dogmatski
ateizam" koji je Dirkem propovedao, drugima, pak, odsustvo patrio
tizma kojim je sociologija 11avodno odisala, trei su u novoj nauci
o drutvu nalazili plod jevrejske zavere ili ak lukav pokuaj da se,
kroz akademsku nauku, proturi socijalistiko uenje. Razotkrivanju
pozadine pogubne Dirkemove delatnosti na univerzitetu bio je po
sveen niz novinskih pamfleta, lanaka u strunim asopisima, pa
i itava poglavlja u knjigama. Najei kritiari bili su svakako ari
Pegi, Danijel Alevi, Dom Bes, Simon Deploa i Pjer Laser, kao i Alfred
de Tard, sin Gabrijela Tarda koji se, zajedno sa Anri Masisom, potpi
sivao pseudonimom Agaton".
Nema svrhe navoditi sve optube kojima se, u vrlo politizovanoj
atmosferi na francuskim univerzitetima poetkom XX veka, nastojala
diskreditovati dirkemovska sociologija, pa i linost samoga Dirkema.
Ovde emo, primera radi, ukazati samo na one prigovore koji su se
neposredno ticali pretpostavljenih ili, pak, stvarnih politikih impli
kacija jedne nauno-organizacijske inovacije kakvo je bilo uvoenje
sociologije u visoko kolstvo. Najborbenija je u tom pogledu bez
sumnje bila knjiga Pjera Lasera, lana faistoidne Action fran<;aise,
pod naslovom Zvanina doktrina univerziteta. 97 Pramene u organi
zaciji studija i nastavnom planu na Novoj Sorboni", meu kojima
je bilo i uvoenje sociologije, Laser je doiveo kao varvarstvo" i
udarac samim temeljima francuskog visokokolskog sistema. Nasto
janje reformatora da u reim studija unesu sadrajne i organizacijske
novine kojima bi se tradicionalna nastava filozofije, istorije, jezika i
knjievnosti - dotad uglavnom sholastina i retorina - bre prila
goavala novim naunim saznanjima i vre oslonila na rezultate
pozitivnih" nauka, on je smatrao pogubnim po sudbinu nacionalnog
94
Upor. S. Lukes, naved. delo, str. 619-620.
95
Upor. ovde, gl. VI.
96
S. Lukes, naved. delo, str. 363.
P. Lasserre, La Doctrine officiel/e de /'Universite. Critique du haut enseigne

ment de l'Etat. Defence de theorie des humanites classiques, Mercure de France,
97
Paris 1912 [1907].
49
48
ivota i civilizacije". 98 Ove novine predstavljaju istinsku, svesnu ili
nesvesnu, instinktivnu ili promiljenu, ali u svakom sluaju siste
matsku izdaju prirodne i normalne misije [Sorbone -A. M.], to jest
da iri nauku, kulturu, misao i razum".99 Od sviju tih pramena, kojima
su, navodno, bile ugroene klasine humanistike studije, Laser je
ipak najvarvarskijom smatrao uvoenje sociologije, te Pepeljuge
univerzitetske filozofije".100 Poto je izloio istorijat Dirkemovih po
kuaja da svojoj nauci pribavi akademski status i podsetio na otpore
na koje su takve inicijative dugo nailazile,101 Laser je - kao zagrien i
,,antidrajfusar" - neoekivani uspeh sociologije koncem XIX i po
etkom XX veka pripisao upravo zaveri navodno skovanoj izmeu kao to se u ono vreme govorilo - ,, intelektualne partije", s jedne,
te republikanskog estab/ishmenta, s druge strane. ,,Ali taj prvi rezul
tat", kae Laser, mislei na Dirkemovo naimenovanje u Parizu, ,, nije
bio nita u poreenju s ogromnom, jedinstvenom privilegijom koja
je, meu svim nastavnim predmetima na Sorboni, podarena nasta
vi gospodina Dirkema".102 U injenici da jedan sociolog predaje, kao
obavezan nastavni predmet, ,,nauku o vaspitanju" (koja je, meutim,
zapisana u iskustvu i praktinoj delatnosti dobrih uitelja"), Laser
je video pokrie za manevar smiljen ne bi li se oko mudre rei
gospodina Dirkema okupile nove generacije univerzitetlija" koji e
sociologiju uiniti svojom religijom".103 Na taj nain, upozorava La
ser, ,,meu kapelama univerzitetske nauke Dirkemova sociologija
se polako uzdie kao katedrala kojoj svi priznaju prvenstvo".104
Mora se priznati da je Laser dobro shvatio osnovne intencije dir
kemovskog projekta, koji je naiao na podrku tvoraca Nove Sor
bone' On je uvideo da je sociologija nauka kojoj je namenjeno da
.
posluzi kao osnova novog morala, ali je - zaslepljen svojim borbenim
antirepublikanizmom - prekomerno dramatizovao posledice takvog
poduhvata. Utemeljenje laikog morala na sociologiji inspirisanoj
98
Isto, str. 9.
99
ls.to, str. 19.
100
Isto, str. 178.
aniljivo je da su se Laser i ostali desniarski kritiari u svojim napadima

na_soc1ol?g1Ju kao nuku unogome oslanjali na pojedine nepovoljne recenzije
koJ Je D1rkeova _d1sertac1Ja o podeli rada doivela u krugovima osvedoenih
lev1cara na un1verz1tetu (upor. npr. L. Herr, Revue universitaire vol . li 1893 br. 1
st- _581). Stvar /e utolio zanimljivija to su se, posle Prvog svtskog ata, lviar
ski 1ntelektualc1 - kao sto emo videti - obilato pozivali na desniarske kritiare!
102 P.
Lasserre, naved. delo, str. 181.
101
103
10'
Isto, str. 182.

Isto, str. 183.
solidarizmom on je smatrao protivnim osnovnim naelima prava o

veka na koja republikanski poredak nije prestao da se poziva. Sociolo
gija, navodno, nastoji da istakne prvenstvo kolektiva" nad pojedin
cem, te je stoga ona najnezgrapniji krpe mistike i revolucionarnog
mesijanizma",105 krpe koji slui germanskom panteizmu".106 Za samo
ga Dirkema drao je da ga okruuje, podrava, nadahnjuje i usmera
va zajednica jevrejskog nacionalizma".101 Nije samo uvoenje socio
logije u krajnjoj liniji plod jevrejske zavere (ne 'zaboravimo, naime, da
je veliki broj lanova francuske socioloke kole" doista pripadao toj
prokaenoj veroispovesti) nego je i Nova Sorbona" u celosti proe
ta judaizmom i protestantizmom - to je, misli Laser, ,,moralni skan
dal".100 tavie, on upozorava da je takvo stanje normalna posledica
prevlasti jevrejskog i, naroito, protestantskog elementa u vrhovi
ma univerzitetske administracije i samog Ministarstva obrazovanja.
Ne bismo se na ovom pamfletu, koji je ispunio stranice jedne
obimne knjige, toliko zadrali da je re o izdvojenom sluaju nepo
voljnog prijema Dirkemove sociologije. Laserova knjiga nadahnula
je mnoge polemiare koji su se nadmetali u razobliavanju nove
,,dravotvorne nauke" i Dirkemove delatnosti na Sorboni i na uni
verzitetu uopte. U poglavlju svoje knjige o laikim religijama, po
sveenom naroito Dirkemu, ,, jednoj od najuticajnijih linosti na
univerzitetu",109 katoliki mislilac Dom Bes usredsredio se na kritiku
bezbonike sociologije" koja se na Sorboni javno nauava. Uticaj
Dirkema predstavljen je u alarmantnim razmerama: on vlada Mi
nistarstvom javnog obrazovanja", u visokokolskom sistemu je on
,, agent oligarhije koja francuskoj demokratiji diktira svoju volju",
njegova mo iri se sve do Generalne konferencije rada".110 U po
bedi drajfusara" i Bes vidi prelomnu taku u usponu sociologije:
Nasrui na nacionalizam, [Dirkem] je preduzeo juri na univerzitet
da bi ga osvojio. To mu je uspelo". Poto im se predala Sorbona,
veli, Dirkem i njegovi uenici malo-pomalo osvajaju ostale univer
zitete i nastavu potinjavaju demokratiji i politikim koterijama".111
Kao gazda u kui", Dirkem, peem, vlada Univerzitetskim savetom i
Konsultativnim komitetom Pariskog univerziteta, to mu omoguava
Isto, str. 234.
Isto, str. 239.
107
Isto, str. 243.
108
Isto, str. 489.
109 R.
P. Dom Besse, Les Religions laiques. Un romantisme religieux, Nouvelle
l1brairie nationale, Paris 1913, str. 233.

110
Isto.
10'
100
111
Isto, str. 239.
,,Zvanina doktrina univer ziteta"
,,Zvanina do k trina univerziteta"
51
50
presudno utie na sva naimenov anja u visokom kolstvu. Upor

nost kojom on promie svoju sociologiju - uostalom, izvorno nema
ku tvorevinu prilagoen u francuskim potrebama112 - i Bes objanjava
njegovim jevrejskim poreklom. Najzad, u toj - za ono vreme standar
dnoj paranoidnoj konstrukciji - Dirkem se u oima pomenutog kriti
ara ukazuje kao neposredni sledbenik Karla M arksa! 113
Slinu ocenu o Dirkemovom delovanju izrekao je i ar i Pegi, bivi
vatreni drajfusar" i socijalista koji se kasnije obratio na mistiki kato
licizam. Dirkem i dirkemovci", kae on, nastoje da uvedu i zasnu
ju apsolutnu i tiransku vlast nad duh ovima", da u vojnike redove
svrstaju mla de", te da duh ove vode batinom". Oni koji su na Sor
bonu, u Ecole normale superieure i na univerzitet u celini pod ime
nom pedagogije prokrijumarili sociologiju, namerni su da sprovedu
duh ovnu, intelektualnu, moralnu i graansku tiraniju". 114
Dodajmo da su se ovoj otroj desniarskoj kritici kojom je kon
zervativna akademska, ali i vanuniverzitetska javnost doekala uvo
enje dirkemovske sociologije u visoko kolstvo pridruili, naroito
posle Prvog svetskog rata, kada su se komunisti izdvojili u poseb
nu stranku, i neki intelektualci s krajnje !evice. Poetkom t ridesetih
godina - dakle, u vreme kada je uticaj uenja osnivaa kole" bio
jo prilino jak a njegovo mesto na Sorboni drao Selesten Bugle komunista Pol Nizan uvrstio je Dirkem a me u pse uvare" gra an
skog poretka i kapitalistike drave. U svom pamfletu upr avljenom
protiv celokupne tradicionalne akademske filozofije, pa onda i so
ciologije, Nizan je Bergsonu, B utruu, Brenvigu i, naravno, Dirkemu
stavio na duu sve rtve minulog rata, te u jednoj gruboj metafori
ustanovio da je krajnje vreme da se oni stave uza zid". 115 Akademda
112
Taj argument postao je naroito popularan kada je Simon Deploa, katoliki
mislilac, optuio Dirkem? da je sve osnovn svoje ideje preuzeo od nemakih pisa
ca, pre svega od Vunta, Smolera, Vagnera i Seflea (upor. S. Deploige, ,,La Genese du
sy s teme de M. D urk heim", Revue neo-scolastique, 190611907). Uprkos srditim Dir
kemovim pi smima urednit vu pomenu tog a sopi sa, Deploa je antidirkemov sku
k ampnju krunis ao obimnom knjigom (Le conflit de /a morale et de /a sociologie,
Lou varn/Buxel !es/Paris 1911), na koju je francuski sociolog reagovao u poslednjem
_
_
broJu v(astrtog casoprsa (AS, vol. XII, 1913). Deploaovo delo razobliio je kao apo
og
! tskr Pn:1!1 et" koje je zadatak da, ,, svim moguim sredstvima, diskredituje nae
r eJe na1v1su slavu ucenJa svetoga Tome" (TXT I, str. 405). Uprk os injenici da je
b,1 a ec prvenstveno o sukobu izmeu, s jedne strane, klerikalnog, a, s druge, laikog
.
mrslroca, polemika zasluuje panju koju joj ovde, na alos t, ne moemo pokloniti.
113 R
. P. D om Besse, nav ed. delo, str. 245.
Ch. Peguy, ,, De la Situation fai te au parti intellectuel dans le monde moder

ne devant l es accidents de la gloire temporelle", u: Ch. Peguy, CEuvres en prose,
.
t om I, 1898-1908, Gall1mard, Paris 1959, s tr. 1135-1136.
115 P.
Nizan, Les Chiens de garde, Maspero, Paris 1968, str. 38.
11'
ska filozofija i sociologija odigrale su presudnu ulogu u samoosve

ivanju b uroaske misli", 116 p a moraju najzad da poloe rauna za
sve nevolje koje su evropsku civilizaciju zadesile u prvim decenija
ma XX veka. Funkciju ideolokog opr avdavanja monarhijske vlasti,
koju je z a Starog a reim a obavljal a Katolika crkva, p r euzeli su u
republikanskom poretku dravna kola i univerzitet: ,,Nizom zahvata
koji je bio dovren p r ed oim a naih oeva", kae Nizan mislei na
generaciju s poetka XX veka, ,,laiko svetenstvo unap reeno je
u polo aj c rkvenog svetenstva: i jednom i drugom funkcija je da
u dravi obezbede sv akojake oblike ubeivanja i svakovrsnu p ropa
g andu", a Dirkem je bio upravo ove vere". 117 Njegova misao, kon
statuje Nizan, nije bezazlena, ba kao to nijedna misao nije liena
otrova kada biva izreena i ponovljena". 118 Ispod prividne vredno
sne neutralnosti u koju se akademska sociologija za!vara poiva lako
prepoznatljiv interes: ouvati g raansku dravu. Cutati o goruim
socijalnim problemima svoga doba znai, u krajnjoj liniji, odobravati
sve oblike kapitalistikog nasilja. Uvoenje sociologije na univerzitet
i, docnije, u uiteljske kole - zakljuuje Nizan - omog uilo je po
be du graanskog morala: ,,U toku niza godina Dirkem je svoje delo
g radio i svoje uenje irio s velikom upornou, s velikom autori
t arnom strogou, podarujui tome delu astan privid nauke: u ime
tog a p rivi da, u ime te nauke, uitelji poduavaju decu da potuju
francusku Otadbinu, da opravdavaju klasnu saradnju, da sve p ri
hvataju, da se prieuju u kultu Zastave i B uroaske demokratije". 119
Nizanu nije smetalo da se u svom razobliavanju socijalno-integra
tivne funkcije dirkemovske sociologije obilato poziva na maloas
navedene konzervativne kritiare ove univerzitetske inovacije i doc
nijeg uvoenja nauke o drutvu u uiteljske kole. Podrku za svoje
tvrdnje on je naao kod Danijela Alevija, ve pomenutog Agatona",
pa i u delu Albera Tibodea Republika profesora, u kojem se libe
ralno i l aiko naslee Tr ee r epublike izvrg ava sistematsk om r uglu.
I Nizan je u Dirkemovoj nauno-sistematizacijskoj inovaciji video
plod zavere, ali se - u skladu s vlastitim i deolokim stanovitem potrudio da pobude tvorca kole" smesti to je mogue vie ude
sno u politikom prostoru, ba kao to su ih kritiari s desnice poti
skivali to dalje prema !evici.
U koliko je doista istina da nema nevine filozofije", utoliko je lak
e prihvatiti tvrdnju da nema ni nedune sociologije. Ali, u sluaju
r. 100.
116
I sto,
111
Isto, str. 92-93 .
st
tr. 94.
11
I sto,
119
I sto, str. 97-98.
52
53
koji nas ovde zanima, potrebno je bar uloiti napor da se to je mo

gue nepristrasnije odmeri stupanj krivice" jedne intelektualne de
latnosti s obzirom na socijalne i politike prilike u kojima je ona bila
zaeta i razvijena. Nizan - ija je, u najmanju ruku, jednostrana oce
na zadugo vaila kao poslednja re kritikog preispitivanja socijalnih
funkcija buroaske sociologije" - nije se ni mogao, s obzirom na in
teres kojim je bio rukovoen, postaviti na objektivniju taku gledanja.
Ve na osnovu ovih nekoliko ozbiljnih optubi izreenih na raun
Dirkema mogao bi se stei utisak ne samo da je njegov projekt insti
tucionalizovanja vlastite sociologije na univerzitetu u celosti uspeo
ve i da je nauka na ijoj je akademskoj promociji radio zadobila
uticaj koji je daleko nadmaio namere osnivaa francuske socio
"
loke kole". Moglo bi se pomisliti da su Dirkem i dirkemovci" jo
"
pre Prvog svetskog rata pribavili sociologiji institucionalna uporita
na brojnim fakultetima u zemlji i osvojili administrativne i politike
pozicije koje su im, biva, omoguile presudan uticaj u visokokol
skom sistemu. Meutim, iako nema sumnje da je za svoga ivota
Dirkem uspeo da izdejstvuje priznavanje sociologije kao univerzitet
ske nauke, i mada mu je polo za rukom da svoje uenje o drutvu
nametne kao zvaninu doktrinu univerziteta", sama dirkemovska
sociologija nije ni u nauno-organizacijskom niti, pak, u profesional
nom pogledu svoj status unapredila srazmerno ideolokom i, ak,
politikom znaaju koji je zadobila - ili joj se on, to je verovatnije,
nedobronamerno pripisivao. Nekoliko injenica koje emo navesti re
ito govore o tome, kao to jedan dobar poznavalac kae, poluuspe
hu dirkemovske strategije.
Ako se, naime, podsetimo da je kao osnovni cilj svoga projekta
Dirkem uvek postavljao osnivanje to veeg broja specijalizovanih
sociolokih katedri i teajeva, ustanoviemo da je u tom pogledu
rezultat bio zaista polovian. Osim njegove vlastite pedag0ke ka
tedre na Sorboni (kojoj je, kao to smo videli, tek 1913. godine bilo
doputeno da naziv proiri reju sociologija"), do rata je u Fran
cuskoj bilo svega nekoliko sociolokih teajeva keji su se obino
prikrivali pod manje provokativnim nazivima. Budui otpadnik iz
"francuske socioloke kole", Gaston Riar, nasledio je 1902. godi
ne - naravno, na preporuku Luja Lijara - Dirkem@vu katedru za dru
tvenu nauku" u Bordou, koja sve do njegoveig povlaenja iz na
stave (1930) nije uspela da se predstavi svojim pravim imenom. 120
11
11
11
11
11
Od ukupno etiri socioloka teaja na filozofskim fakultetima i est

na visokim kolama dirkemovcima" je, istina, pripao najvei deo:
osim Dirkema i Buglea na Sorboni, Mos i Anri lber drali su, poev
od 1901. godine, teajeve u V sekciji Ecole pratique des hautes
etudes (,, religija necivilizovanih naroda" i primitivne religije Evro
"
pe"), a Fransoa Simijan je u IV sekciji iste kole zapoeo 1912. s
teajem istorija ekonomskih injenica i uenja". 121 Ne bi trebalo,
meutim, smetnuti s uma da ova visokokolska ustanova nije pri
padala univerzitetu, ba kao ni Col!ege de France na koji su uspeli
da se probiju samo dvojica ve pomenutih sledbenika "kole". Ovde
ne ubrajamo one dirkemovce" koji su, najee na preporuku sa
moga uitelja, 122 za raun sociologije osvajali univerzitetske pozicije
na vrlo zaobilazan nain, to jest kroz katedre za socijalnu filozofiju,
uporedno pravo, istoriju, politiku ekonomiju, istoriju socijalne eko
nomije, pedagogiju i, naravno, etnologiju, s kojom se sociologija
dugo poistoveivala (P. lvlen, P. Fokone, M. Albva, F. Simijan, itd.).
Meutim, taj pravac prodiranja na univerzitet esto nije uraao otva
ranjem novih sociolokih katedri jer su predavai upravo nabroja
nih posebnih drutvenih nauka obino nastojali da svoju nastavu
podvrgnu sociologiji, umesto da se bore za inaugurisanje discipli
ne ija im je promocija bila stavljena u zadatak. Moda je, upravo
stoga to je bio svestan ilavog otpora na koji e neposredno uvo
enje sociologije nailaziti na univerzitetima, podruje svoje disci
pline Dirkem rairio ak i na utrb ve afirmisanih drutvenih nauka,
te na taj nain osvajao prostor za sociologiju u pravom smislu rei.
Razume se da je takav socioloki imperijalizam" - koji je, kao to
pokazujemo u sledeem poglavlju - doao najvie do izraaja u disci
plinarnoj organizaciji asopisa Annee sociologique - najzad urodio
sasvim suprotnim dejstvom, to jest pojaanim otporom prijemu
dirkemovaca" na pojedine fakultete. Paradoksalna je injenica da "
uprkos razgranatoj teorijskoj delatnosti kole", brojnim monogra
"
fijama, postojanju uglednog strunog asopisa te, konano, sop
stvenoj administrativnoj moi i neposrednom poverenju koje je
uivao u nadlenom ministarstvu - Dirkem za ivota nije uspeo da ni
samome sebi, a nekmoli nekom od svojih uenika obezbedi katedru
na kojoj bi se, pod svojim pravim imenom, predavala samo i jedino
sociologija. Tek 1922. godine, dakle pet godina posle Dirkemove
11
11
11
11
V. Karady, ,,Durkheim, les sciences sociales et l'Universite: bilan d'un semi

-echec", naved. l., str. 281, nap.
121
W. S. F. Pickering, ,,A Nate on the life of Gaston Richard and certain aspects
of his work", u: Durkheim on Religion. A Se/ection of Readings with Bibliograp
hies and lntroductory Remarks, ed. by W. S. F. Pickering, Routledge and Kegan Paul,
London 1975, str. 343.
"
122
Vid. Dirkemova pisma Luju Lijaru u kojima naelniku Odeljenja za visoko
obr azovanje on preporuuje svoje saradnike iz asopisa Annee sociologique za
razliita mesta na univerzitetima (ED, br. 2, 1978, str. 2-5).
-,,Zvanina doktrina univerziteta"
54
sm rti, Albvaova katedra za sociologiju i pedagogiju" u Strazburu
p rekrtena je, nakon dugih administ rativnih tekoa , u katedru za
sociologiju tout court. 123
Taj datum se katkad uzima kao t renutak kada je u F rancuskoj so
ciologija i formalno postala univerzitetska nauka. Ali, taj proces
postdirkemovskog konstituisanja sociologije - koji je okonan tek
posle Drugog svetskog rata osnivanjem studijskih grupa za jednu
dotad uglavnom pomonu" i fakultativnu disciplinu - ovde ne mo
emo dalje da pratimo. 124 Zasad je bilo dovoljno pokazati da je svoje
mesto na un iverzitetu Dirkemova sociologija izbo rila ponajvie za
hvaljujui svojoj obznanjenoj spremnosti da poslui vannaunim
ciljevima nosilaca politike vlasti u francuskoj T reoj republici. To
je u oima i desnih i levih kritiara predimenzioni ralo njen stva rni
znaaj i uticaj u visokom kolstvu. U sledeem poglavlju videemo na
koji je nain , naporedo s ostva renjem projekta da svoju sociologiju
zasnuje kao un ive rzitetsku nauku, Dirkem delovao na njenom na
uno-sistematizacijskom i o rganizacijskom oblikovanju u okviru fran
cuske socioloke kole", okupljene oko asopisa Annee sociologique.
J. E. Craig, ,,France's first chair of sociology: a nate on the origins", ED, br. 4,
1979, str. 8-13.
123
Upor. npr. vrlo pregledan i informativan rad: J. Heilbron, ,,Les Metamorpho

ses du durkheimisme, 1920 -1940", RFS, vol. XXVI, 1985, br. 2, str. 203-237.
1
"
li
I OBRAZOVANJE
FRANCUSKE SOCIOLOKE KOLE"
SOCIOLOKI GODINJAK
li
Nauka, meutim, poto je objektivna, stvar je

u sutini bezlina i moe da napreduje samo
zahvaljujui kolektivnom radu".
(E. Di rkem, 1897)
Gotovo da nema sistematskog pregleda istorije sociologije, pa

ni uzgrednog p rikaza dela Emila Di rkema, u kojem se, manje ili vie
opirno, ne ukazuje na teo rijski znaaj i potonji uticaj takozvane fran
cuske socioloke kole". Bez obzira da li se izlau rezultati rada nje
noga tvorca, delo pojedinog njegovog sledbenika ili, pak, dop rinos
nauci o drutvu ove misaone st ruje u celini, pojam francuske soci
oloke kole" neizostavno se vezuje za asopis koji, pod naslovom
Annee sociologique, to jest Socioloki godinjak, i dan-danji redov
no izlazi u F rancuskoj. Njegov osniva je, kao to stoji i na naslovnoj
st ranici dananje, tree se rije asopisa, bio Emil Dirkem. ,,F rancuska
socioloka kola" bila je ob razovana upravo oko tog asopisa koji
je, u svojoj prvoj seriji, izaao u dv anaest obimnih svezak a izmeu
1896-1897. i 1912. godine.
Meutim, u optim p regledima isto rije sociologije, pa i u veini
monog rafija posveenih Dirkemovom delu, po p rirodi stvari izostaje
podrobnija analiza naina na koji je n astala i delovala intelektualna
zajednica poznata pod nazivom francuska socioloka kola". Od
takve sekunda rne lite ratu re, razume se, ne moemo ni oekivati da
nam na iole detaljniji nain izloi injenice bitne za celovitije razu
mevanje o rganizacije jedne naune delatnosti kakav je bio struni
asopis koji je posluio kao jezgro okupljanja i rada dosad moda naj
uticajnije socioloke kole". Stoga e u ovom poglavlju biti rei o
onoj strani institucionalizovanja Dirkemove - ili, bolje, dirkemovske sociologije koja je podrazumevala osnivanje strunog asopisa i, na
toj osnovi, obrazovanje g rupe sledbenika, odnosno uenika". Vi
deemo da je ova dva cilja u svojoj nauno-o rganizacijskoj st rate
giji tvorac kole" smat rao meusobno tesno povezanim. Struni
asopis je, naime, ne samo uobiajeno sredstvo meusobnog opte
nja poslenika u istoj naunoj oblasti ve moe da poslui, naroito
u razdoblju njene izgra dnje, i p ribavljanju ugleda dotine nauke u
i roj intelektualnoj zajednici. Kao to je dobro reeno, ,,saoptavanje
Socioloki godinjak i obrazovanje francuske socioloke kole"
57
56
rezultata saznajnih delatnosti bitan je sastavni deo njihove organiza. cije. Ono povezuje pojedince, grupe i ustanove to se bave ovim de
latnostima. Saoptavanje rezultata je redovno praeno ocenjivanjem
njihove idejne i praktine vrednosti, od kojeg zavisi i odnos prema
njima i njihovim stvaraocima, pa stoga i profesionalni ugled i uticaj
pojedinaca, grupa i ustanova". Upravo ove ciljeve Dirkem nije mogao
da ostvari bez jedne periodine publikacije koja bi se, nainom izla
ganja iskustvene grae, njenom disciplinarnom sistematizacijom i
vrstom teorijskih uoptavanja, kao i samim svojim nazivom, osamo
stalila u odnosu na tradicionalne oblasti naunog saznanja o drutvu u
vreme kada se sociologiji jo vrlo esto osporavao razlog postojanja.
lako se u svakom iole potpunijem prikazu osnovnih problema so
ciologije saznanja podvlai znaaj strunih asopisa kao jednog od
institucionalnih oblika saoptavanja, odnosno ocene rezultata na
unog rada i razmene naunih obavetenja, mora se priznati da se
znatno vie panje posveuje analizi nastavnih ustanova i istraiva
kih oblika organizacije saznajnih delatnosti. Takvo stanje mogue je
ipak razumeti ima li se u vidu injenica da su univerziteti, akademi
je nauka, istraivake laboratorije i instituti danas daleko sloeniji,
postojaniji i znaajniji oblici meusobnog povezivanja stvaralake
inteligencije negoli je sluaj s periodinim publikacijama koje su naj
ee samo glasila ovih ustanova ili pojedinih profesionalnih udru
enja. U nae doba najugledniji socioloki asopisi - razume se,
ukoliko nisu ideoloki iskljuivi - manje su ili vie otvoreni za izno
enje razliitih i esto meusobno oprenih teorijskih stanovita,
okupljaju vei broj saradnika, a njihova se urednitva uglavnom brzo
smenjuju. Moda upravo stoga moderna sociologija saznanja - bar
kada je re o sociolokoj periodici - i ne prua izgraenija metodo
loka sredstva kojima bismo mogli da se posluimo u analizi saznaj
nih funkcija i unutranje organizacije jednog sasvim drugaijeg tipa
periodine publikacije. Ostavljamo, meutim, otvorenim pitanje kada
je i zato do ove oite pramene dolo, jer se ovde ne moemo upu
stiti ak ni u naznaavanje obrisa jedne istorije sociolokih asopisa
koja bi, bez sumnje, imala znatnu vrednost ne samo za celovitije
tumaenje razvoja ove nauke ve i s gledita sociologije saznanja
i organizacije naunog rada uopte. Za svrhe naeg izlaganja do
voljno je najpre ukazati na stanje strune periodike u doba kada je
Dirkem pokrenuo svoj Annee sociologique.
Razume se, to nije bio prvi asopis neposredno posveen sa
optavanju istraivakih rezultata u drutvenim naukama. Ve 1869.
je u Bostanu poeo da izlazi godinjak Journal of Social Science,
1
V. Mili, Sociologija saznanja, Veselin Maslea, Sarajevo 1986, str. 562.
zvanini organ Amerikog udruenja za drutvene nauke, u kojem

su bila objavljivana saoptenja podnoena na redovnim godinjim
skuptinama toga drutva. lako je, kao i samo Udruenje, bio zaba
vljen vie praktinim socijalnim pitanjima, taj se godinjak, izgleda,
moe smatrati prvom periodinom publikacijom na podruju u ono
doba jo vrlo iroko shvaenih drutvenih nauka. U Francuskoj je
prvi takav asopis bio La Science sociale, mesenik koji je 1886. go
dine, pod rukovodstvom Edmona Demulena, pokrenula grupa mla
ih sledbenika Le Plejovog katoliki obojenog programa socijalnih
reformi. Taj asopis se dosledno drao Le Plejovog metoda posma
tranja i prikupljanja injenica koje podrazumeva zaziranje od bilo
kakve aprioristine teorije. Sline orijentacije bio je i dvonedeljnik
La Reforme sociale koji se 1891. godine nastavio na staro Le Plejo
vo glasilo Bulletin de la paix sociale, ali je taj asopis bio privre
niji uiteljevom konzervativnom gledanju na metod reavanja soci
jalnog pitanja. U SAD je 1890. godine poeo da izlazi tromesenik, a
kasnije dvomesenik Annals of the American Academy of Political
and Social Science, a u Italiji je tri godine kasnije pokrenut mese
nik Rivista internazionale di scienze sociale e discipline ausiliarie,
organ Katolikog udruenja za drutvena istraivanja. U Briselu je
od 1891. izlazila Revue sociale et politique, prve tri godine organ
tamonjeg Drutva za socijalne i politike studije, a kasnije glasilo
pod uticajem Meunarodnog sociolokog biroa. U Belgiji su, poev
od 1894, neredovno objavljivani i Annales de /'Institut des sciences
sociales, posveeni filozofskim i praktinim stranama drutvenih na
uka, a u Nemakoj je 1893-1894. godine bio pokrenut Zeitschrift tur
Sozial und Wirtschafts Geschichte koji se vie bavio pitanjima pri
vredne istorije negoli sociologije.
Bilo je, dakle, i ranije periodinih publikacija koje su se bavile so
ciolokom ili, ee, ,,parasociolokom" problematikom, ali tek de
vedesetih godina XIX veka na raznim stranama se javljaju asopisi
koji se drutvenim pojavama ve bave na izrazito socioloki nain,
a novu nauku nastoje da zasnuju na vrim teorijskim temeljima.
Pojava takvih specijalizovanih publikacija ima se zahvaliti, pre svega,
konstituisanju sociologije kao akademske discipline, osnivanju stru
nih udruenja i, uopte, profesionalizaciji sociolokog rada. Jedan
od prvih takvih asopisa bila je italijanska Rivista di sociologia (1894),
ali je zacelo znaajniji bio American Journal of Sociology, koji je go
dine 1895. osnovao A. V. Smol, najistaknutiji meu rodonaelnicima
2
Osim standardnih sociolokih renika i enciklopedija, upor. pregledan prilog
nepoznatog autora The periodical literature of sociology", AJS, vol. I, 1896, br. 4,
str. 802-803.
59
58
,, ikake socioloke kole". lako je, ba kao i Annee sociologique,
olov asopis posluio kao jezgro okupljanja jedne kole", vi
dec mo da je u Dirkemovom sluaju postojala bitna razlika: Ame
rican o-uma! of Socio/ogy je od poetka uivao institucionalnu i
finansijsku potporu niverzitetskog estab!ishmenta (Chicago Uni
versity Press), a 1905. godine postao je i zvanini organ tek osno
vanog Amerikog socjolokog drutva, dok je Annee sociologique
nastao kao plod neformalnog okupljanja istomiljenika oko jednog
individualno zaetog projekta konane univerzitetske afirmacije so
ciologije. Dirkemov asopis nikada nije bio uklopljen ni u kakvo stru
no udruenje, niti su dirkemovci" pristajali da se kao grupa veu
za bilo koju visokokolsku ustanovu. Ve sada moemo kazati da je
upravo u toj tenji za nezavisnou i u oseanju samodovoljnosti
uspostavljena njihova, istina neformalna, ali zato nita manje vrsta
unutargrupna integracija.
I u Francuskoj je, u doba kada je Dirkem pokrenuo Annee socio
!ogique, postajao bar jedan asopis koji je u svom nazivu sadravao
neologizam sociologija", ve uvelike osloboen kontistikog pri
zvuka. Re je o meseniku Revue internationale de socio!ogie (1893),
organu Meunarodnog instituta za sociologiju. Osniva asopisa i
njegov urednik bio je - kao to rekosmo u prethodnom poglavlju Rene Vorms, generalni sekretar Instituta, koji je iste godine pokre
nuo i godinjak Annales de /'Institut internationale de socio!ogie.
Vormsova nauno-organizacijska delatnost bila je vrlo iva i razgra
nata: on je, izmeu ostalog, bio i tvorac Pariskog sociolokog dru
tva i pokreta Bibliotheque internationa!e de socio!ogie. Svi njegovi
poduhvati bili su, izgleda, rukovoeni donekle i eljom da izgradi
,,socioloku tradiciju alternativnu dirkemovskoj", 3 ali se, videli smo,
mora priznati da je i samom Dirkemu bilo veoma stalo da svoju so
ciologiju jasno distancira od Vormsove izvanuniverzitetske, jo u
dobroj meri amaterske i neprofesionalne delatnosti. Takav, donekle
prezriv stav Dirkem je, uostalom, imao i prema Tardovim asopi
sima Archives d'anthropologie criminelle i, docnije, Journa/ de !a
Societe de statistique de Paris.
U nedostatku vlastitog asopisa, francuska sociologija je, sve
dok se nisu pojavile navedene publikacije, taj znaajan deo inte'S. Lukes, Emile Durkheim. His Lite and Work: A Historical and Critica/ Study,
Peregrine Books, Harmondsworth 1975, str. 393. Ne znai, meutim, kao to se po
nekad misli (H. Maus, A Short History of Sociology [prevod s nemakog], Routled
ge and Kegan Paul, London 1971, str. 90), da je svoju Revue internationale de so
ciologie Vorms osnovao 1893. kao protivteu Annee sociologique". Bar s obzi
rom na vremenski redosled javljanja ovih dvaju asopisa vailo bi upravo obrnuto.
lektualnog prostora koji je otvarao put njenom akademskom usto

lienju dugo osvajala zahvaljujui naklonosti koju su prema jednoj
pozitivnoj nauci o drutvu gajili osnivai i urednici pojedinih filo
zofskih glasila. Na prvom mestu valja pomenuti dvomesenik La
Phi!osophie positive (1867-1883), koji je pokrenuo i vodio Emil Litre,
filozof i enciklopedista izrazito pozitivistike orijentacije. Oslonjen
na jo vrlo ivo kontistiko naslee, Litre je - za razliku od Pjera La
fita kome je uzor ostao stari i konzervativni Ogist Kont - pripadao
republikanskom i sekularistikom krilu sledbenika francuskog po
zitiviste. On je uspeo da sociologiji udahne liberalnu i demokrat
sku boju, a svojim vie organizacijskim negoli intelektualnim uti
cajem omoguio je toj nauci da stekne izvestan, dodue jo uvek
izvanakademski znaaj. Litre, koji je sociologiju jo shvatao na pri
lino eklektian nain, bio je osniva i francuskog Sociolokog dru
tva (1872), ali se ono, ba kao i itav neopozitivistiki pokret, posle
njegove smrti (1881) raspalo.4
Mnogo otvorenija prema pokuajima zasnivanja jedne racionalne
i na iskustvenim istraivanjima utemeljene sociologije bila je Revue
phi/osophique. Taj asopis, ,,otvoren za sve struje", osnovao je godi
ne 1876. Teodil Ribo, filozof i eksperimentalni psiholog koji je jasno
uviao znaaj naunog saznanja o drutvu. U Revue philosophique
svoje su radove objavljivali A. Espinas, G. Tard, pa i mladi Dirkem,
kao i nekolicina njegovih kasnijih sledbenika. O Riboovoj zasluzi za
afirmaciju sociologije i za regrutovanje buduih profesionalnih soci
ologa meu filozofima reito govori Marsel Mos u jednoj prigodnoj
beleci: ,,Zahvaljujui njemu prihvatio sam najzad ideju da sledim
karijeru koju mi je predloio moj ujak Dirkem".5 Mos potom odaje
hvalu Riboovoj otvorenosti prema razliitim sociolokim strujama
koje su se u toj formativnoj fazi razvitka ove nauke meusobno
otro sporile: ,,Ribo je meu svima nama odravao podjednaku rav
noteu... Njegov besprekoran eklekticizam u Revue phi!osophique
olakavao je [nau] saradnju. Svi smo radili s njim i za njega. [U tom
smo asopisu] iskovali naa prva oruja". 6
Drugi filozofski asopis u kojem Dirkem i dirkemovci" nisu pre
stali da sarauju ni posle pokretanja vlastitog glasila bila je Revue
'R. L . Geiger, The Deve/opment of French Sociology 1871-1905, Ph. D., Uni
versity of Michigan 1972 (Xerox University Microfilms, no. 73-6835), str. 32-66.
5
M. Mauss, ,,Th. Ribot et les sociologues", Centenaire de Th. Ribot. Jubi/e de
la psychologie scientifique frangaise, Agen. lmprimerie moderne, Pari s 1939
(M. Mauss, CEuvres, tom Ili [Cohesion sociale et divisions de /a sociologie]
Presentation de V ictor Karady, Les Editions de Minuit, Paris 1969, str. 566).
6
Isto, str. 567.
Socioloki godinjak i obr a zov a nje fr a ncuske socioloke kole"
Socioloki godinjak i obr a zovanje francuske socioloke kole"
61
60
de metaphysjque et de morale, iji je pokreta i urednik bio Ksavi
jer Leon. Izgleda da je upravo Selesten Bugle izdejstvovao da se taj
asopis otvori prema sociologiji, to je - s obzirom na i u nazivu
obznanjenu metafiziku orijentaciju ove revije - u najmanju ruku
udno. Stvar je utoliko neobinija to je u Revue de metaphysique
et de morale izmeu 1895. i 1898. godine, dakle neposredno uoi po
jave Dirkemovog godinjaka, postojala i posebna rubrika pod naslo
vom Annee sociologique" koju je, na preporuku Bugleovu, najpre
ureivao Pol Lapi, a kasnije Fransoa Simijan, obojica potonji dirke
movci".7 Zanimljivo je, dakle, da je prostor u periodinim publikaci
jama budua dirkemovska sociologija osvajala mimo ve postoje
ih izriito sociolokih asopisa, to je svakako jo jedan dokaz u
prilog tvrdnji da je bila re o novom pogledu na nauku koja je ve
formalno postojala.
Iz ovog kratkog pregleda stanja na podruju strune periodike
uoi pojave Dirkemovog godinjaka jasno proizlazi da njegova zami
sao o sociologiji kao racionalnoj, iskustveno zasnovanoj i praktino
primenljivoj nauci ija izgradnja treba da bude pre svega kolektivno
delo nije mogla da se uskladi ni sa jednom od orijentacija oblikova
nih u tadanjoj periodici. Dirkem je teio da se podjednako distan
cira, s jedne strane, od Le Plejove, Tardove i Vormsove kole", a s
druge da svoju sociologiju oslobodi metafizike i spekulativne filo
zofije koja joj je ipak pretila u nabrojanim filozofskim asopisima. Ni
u jednom od postojeih asopisa on nije, oito, nalazio dovoljno pro
stora za ostvarenje svog ambicioznog programa. Kao to mu je za
nauavanje sociologije bila potrebna univerzitetska katedra, tako mu
je i za konano priznavanje vlastite inovacije valjalo osnovati sa
mostalan struni asopis i kolu" ija okosnica nije mogla biti sa
mo usamljena katedra za pedagogiju i drutvenu nauku" u Bordou.
Izgleda da je jedan od znaajnih podsticaja da okupi grupu sarad
nika koji bi delali na jednom zajednikom projektu Dirkem dobio za
svoga ve pominjanog studijskog boravka u Nemakoj (1885-1886).
Snabdeven preporukom T. Riboa, on je - izmeu ostalih visokokol
skih ustanova u toj zemlji - posetio i Seminar za eksperimentalnu
psihologiju u Lajpcigu, na ijem je elu stajao Vilhelm Vunt. Dirkem
je u toj laboratoriji otkrio ne samo samu pozitivnu nauku na delu
ve i obrazac sociologije: ,, ... Ma koliko izuavanja [Vuntovih ue
nika - A. M.J bila specijalna, nita nije kadrije da u mladim duho
vima probudi ljubav prema naunoj egzaktnosti, da ih odvikne od_
'Ph. Besnard, ,. L a Formation de l'equipe de l'Annee sociologique", RFS, vol.
XX, 1979, br. 1, str. 9.
maglovitih uoptavanja i odvrati od mogunosti koje prua meta

fizika, te da ih najzad uveri u kojoj su meri psihike injenice i za
koni koji njima upravljaju sloeni... "0 Dirkem je u svom izvetaju o
studijskom boravku podrobno i s neskrivenim oduevljenjem opi
sao rad Vuntove laboratorije u kojoj se, pod rukovodstvom jednog
autoritativnog uitelja", ,,uenici" specijalizuju u jasno omeenim
oblastima istraivakog rada. Ali, u skladu sa osnovnim ciljem svo
je misije, on se nije ograniio na opis stanja koje je vladalo na ne
makim univerzitetima ve je iz svoga iskustva izvukao i odreene
praktine pouke korisne francuskim radikalima u njihovom projektu
reformi visokokolskog sistema. Kao srednjokolski profesor filo
zofije, on je - razume se - bio nadlean da da sugestije u pogledu
organizacije nastave i naunog rada u dotinoj disciplini. Nezado
voljan stanjem u Francuskoj, Dirkem upozorava da nam je u ovom
trenutku najpotrebnije da u nama probudimo sklonost prema ko
lektivnom ivotu", jer ta je drugo itav taj niz reformi koje su upra
vo oivele nae visoko kolstvo ako ne dug i mukotrpan napor u
smislu koncentracije [naunog rada]". Individualizam univerzitet
skih profesora filozofije u Francuskoj mu je, posle nemakog isku
stva, najvie smetao: ,,Meu razliitim filozofima koji predaju na na
im fakultetima nema gotovo nieg zajednikog ni u pogledu uenja
niti, pak, to je jo gore, u pogledu metode ... Svaki filozof", ali se,
najzad, Dirkem, ,,radi postrance, kao da je sam na svetu ili kao da
je filozofija umetnost. U toj stvari mnogo toga imamo da nauimo
od Nemake".9
Ako bi se moglo pomisliti da je znaaj nemakog iskustva - pre
svega, pasete Vuntovoj psihofiziolokoj koli - morao ipak biti nedo
voljno podsticajan da bi se slian model organizovanja naunog rada
primenio i u francuskoj sociologiji, dovoljno je navesti rei S. Buglea
koji je najneposrednije uestvovao u pokretanju Annee sociologique.
Bugle je, naime, i sam - kao, uostalom, i brojni drugi dirkemovci", na
primer Moris Albva ili or Davi - boravio u Nemakoj (1894) kao sti
endista Ministarstva obrazovanja i stekao slina iskustva, te izvukao
iste pouke: ,,Ono to sam mogao videti od intelektualne organizacije
u Nemakoj uinilo je da jasno shvatim u kojoj bi meri francuskoj so
_
ciologiji bio koristan kolektivan, ekipni rad koji bi Dirkem vodio. Bio
sam, dakle", nastavlja Bugle, ,,sasvim spreman da mu ponudim svoju
saradnju i unovaim saradnike ne bi li se proirili redovi one 'kole iz
'E. Durkheim, ,. La Philosophie dans les uni versites allemandes", RIE, vol. XIII,
1887 (TXT Ili, str. 478).
9
Isto, str. 482-483, podv. A. M.
63
62
Bordoa' koju je on stvorio". 10 Imaju li se na umu ove Bugleove rei,
mora nam se uiniti odve smelom tvrdnja da oigledno nikom, pa
ak ni samom Dirkemu, nije bio plan da, stvarajui asopis, zasnuje
kolu".11 Jer, nije li i sam Dirkem, u jednom svom tekstu o stanju so
ciolokih studija u Francuskoj, progovorio o koli koja se upravo
obrazuje, a o kojoj mi [tj. on, Dirkem -A. M.J vodimo rauna"? 12
Mogla bi se navesti brojna svedoanstva kao potpora miljenju
da ne samo to je svoj asopis Dirkem pokrenuo rukovoen, izmeu
ostalog, i tenjom da zasnuje kolu" ve i da je mnogo ranije, obu
zet mesijanskim idejama, snevao da ima uenike". Seanja njegovih
sledbenika i savremenika govore nam o oveku koji se brzo odlu
io: bie profesor i naunik, ali i prorok"; 13 slikaju nam ga kao sanja
ra u koga se raspoznavao zanos propovednika", kao linost vrsto
ubeenu [u svoje ideje -A. M.] i ispunjenu strau"; kau da je vera
kojom se nadahnjivao utiskivala njegovoj misli i rei zanosan i za
povedniki ton, a onima koji su ga sluali ulivala utisak da je pred
njima prorok jedne religije koja se raa"; 14 vele da mu je bilo potreb
no da nauava jednu doktrinu, da ima uenike, a ne samo ake ..."15
lako u obrazovanju jedne naune kole" ne bi trebalo, dakako,
preuveliavati znaaj psiholokih osobina njenoga tvorca, 16 valja
ipak imati na umu da su odreene harizmatske crte Dirkemove li10
C. Bougle, ,,Ouelques souvenirs" (L'.CEuvre sociologique d'Emile Durkheim),
Europe, vol. XXII, 1930, str. 283, podv. A . M. Posle studijskog boravka u Nema
koj, i Bug_le je svoje uvide u tamonje stanje izloio u knjizi Les Sciences socia/es
en A/lemagne, Alcan, Paris 1896. Podsetimo ovde da su brojni francuski filozofi i
sociolozi, ak i mnogo kasnije, svoja najbolja dela napisali - kao, na primer, Rej
mond Aron - upravo posle takvih boravaka u Nemakoj.
11
P h . Besnard, naved. l, str. 13. Ova teza o nemakom uticaju" gotovo je
opte mesto u svim analizama nastajanja francuske socioloke kole" (upor. npr.
T. N. Clark, ,,The Structure and functions of a research institute: The Annee soci
ologique", AES, vol . IX, 1968, br. 1, str. 74-75).
12 E. Durkheim, ,,Lo Stato attuale degli studi sociologici in Francia", RF, vol. Ili,
1895 (TXT I, str. 91).
13
Allocution de M. Georges Davy" (Centenaire de la naissance d'Emile Durkheim), Annales de l'Universite de Paris, 1960, br. 1, str. 17.
1
G. Davy, ,,Emile Durkheim . L'.Homme", RMM, vol. XXVI, 1919, str. 194.
Isto, str. 185.
16
Kao to ini, na primer, Bernar Lakroa u svojoj, psihoanalitikim pristupom
proetoj knjizi (B. Lacroix, Durkheim et le po!itique, Presses de Ja Fondation
des sciences politiques et Presses de l'Universite de Montreal, Paris 1981). Jako
i sam sklon takvoj vrsti analize, an-Klod Filu je u tom pogledu znatno umereniji u
svojoj inae odlinoj studiji (J.-C. Filloux, Durkheim et le socialisme, Droz, Geneve
1977, str. 34-42), u kojoj Dirkemovu udnju da okupi uenike" on izvodi, izme
u ostalog, i iz njegovog porodinog porekla: otac mu je, naime, bio rabin.
nosti morale imati znatno privlano dejstvo i na budue saradnike

Uostalom, nije li i sam Dirkem, proet osea
njem poslanja, esto voleo da upozorava: ,,Ne bi trebalo zaboraviti
da sam sin rabina!"18 U svakom sluaju, u prilikama kada je vladala
prilina sumnjiavost prema toj pomodarskoj nauci", za sociologi
ju je valjalo zainteresovati i neposrednim prozelitskim delovanjem,
jer - kao to je ve reeno - ona se u Dirkemovim oima nije javljala
samo kao pozitivna nauka ve i kao nova moralka" koja e pomoi
ozdravljenju francuskog drutva. Razume se, u novaenju pristalica
od presudnog je znaaja morala ipak biti snaga Dirkemove racio
nalne argumentacije kojom je on obrazlagao potrebu za sociologi
jom. U prethodnom poglavlju smo pomenuli na kakav su odjek meu
sluateljstvom, ali i u irim univerzitetskim krugovima, naili Dirke
movi teajevi u Bordou. Osim toga, u vreme pokretanja Annee so
cio/ogique on nije bio nepoznat u sredinama sklonim sociologiji:
pored niza lanaka u najuglednijim filozofskim asopisima, imao je
iza sebe ve tri objavljene knjige (O pode/i drutvenog rada, Pravila
socioloke metode i Samoubistvo) koje su dobrano uzdrmale tra
dicionalistike i, uopte, filozofske krugove. Upravo je ova poslednja
studija, objavljena u jeku priprema za osnivanje asopisa ( 1897), ko
nano pridobila na stranu sociologije jedan broj sumnjiavih sarad
nika, 19 mada -istini za volju -treba rei da su neki budui dirkemov
ci" pojavu ove knjige propratili manje ili vie negativnim prikazima. 20
Ovde ne moemo iznositi sve one -s gledita istorije sociologi
je, pa i sociologije saznanja - neobino zanimljive podatke o nizu
Annee socio/ogique. 11
11
Dirkemovac" Jber Burgen kae da se pred Dirkemom oseao podvrgnut
sudu i ve izloen autoritetu oveka koji se posvetio, potpuno posvetio svome
zadatku, svojoj misiji, oveku koji vam je, primajui vas uza se, meu svojtu,
deo 9dgovornosti to ih je na sebe preuzeo" (H. Bourgin, De Jaures
overavao
,
a Leon 8/um. L'.Ecole normale et la politique, Fayard, Paris 1938, str. 217).
18 J . C. Filloux, ,,li ne faut pas oublier que je suis fils du rabbin", RFS, vol. XV II,
1976, br. 2, str. 259-266.
19
U jednom pismu S. Bugleu potonji dirkemovac" Dominik Paradi veli: ,,Eto
naizad knjige koja spada u istinsku sociologiju i prevazilazi veita pitanja meto
da". Uprkos izvesnim kritikim primedbama koje ima da uputi Dirkemovoj studiji,
Paradi uzvikuje: ,,Napreci, sociolozi!" (,,Documents", RFS, vol. XX, 1979, br. 1,
str 43). Slian utisak Samoubistvo je ostavilo i na Pola Lapija, takoe budueg
:
,, uce
nika" (upor. njegovo pismo Bugleu, na naved. mestu, str. 40).
20
Npr. F. Simiand, RMM, vol. V I, 1898, str. 608-653, kao i P. Fauconnet, RP, vol.
XXV, 1898, str. 618-638. Ne moemo se, meutim, sloiti s F. Benarom da ove
cijenice svedoe u prilog njegovoj tvrdnji o znatnoj samostalnosti i nezavisno
sti dirkemovaca" u odnosu na uitelja" (upor. naved. l., str. 12-13), naprosto
zto to je re o formativnoj fazi u konstituisanju kole", naime o dobu kada
Dir kemov docnije neprikosnoveni autoritet jo nije bio sasvim uvren.
64
65
prethodnih radnji koje je trebalo obaviti da bi asopis najzad bio

pokrenut. Osim intenzivnog, mogli bismo rei agitacijskog" rada
meu mladim filozofima, istoriarima, katkad ve i sociolozima,
trebalo je pridobiti izdavaa Feliksa Alkana, 21 za ta je, izgleda, bio
zaduen Bugle. Sam Dirkem nije se, pak, libio ni rada na pribavlja
nju pretplatnika, meu kojima mu je bilo naroito stalo do univer
zitetskih profesora.22 Najneposredniji uzor u ureivakom pogledu
bio mu je asopis Annee psychologique koji je, kao glasilo laborato
rije za fizioloku psihologiju pri Sorboni, kod istog izdavaa izlazio
od 1895. godine.23 Naime, formalna struktura jednog i drugog godi
njaka bila je ista: (a) izvorni lanci; (b) analiza najznaajnijih radova
u odgovarajuoj oblasti koji su objavljeni u prethodnoj godini i, naj
zad, (c) bibliografski prilozi, odnosno beleke. Annee sociologique
je najvei deo svoga obima imao da posveuje upravo analizi jed
nogodinje produkcije (izmeu 1. jula jedne i 30. juna naredne go
dine) u razliitim sociolokim disciplinama, ali pre svega u srodnim
naukama. Osim osnovne analitike funkcije, ova rubrika je imala i
vrlo veliki znaaj s gledita sistematizacije sociolokih disciplina.
Osnovne ciljeve novog asopisa, pa onda i kole" koja se obra
zuje, Dirkem je izloio u svom predgovoru prvoj svesci Annee soci0/ogique.2 Svestan da jo nema dovoljno izriito sociolokih studija
koje bi iz godine u godinu vredelo prikazivati na stranicama aso
pisa, on odmah upozorava da je sociolozima preno potrebno da
redovno budu obavetavani o istraivanjima koja se obavljaju u po
sebnim naukama, istoriji prava, obiaja, religija, moralnoj statistici,
ekonomskim naukama, itd., jer se upravo tu nalazi graa od koje
21 F.
Alkan je, sve dok njegova prava nije preuzela kua Presses universitaires
de France, bio najvei izdava naune literature u Francuskoj. Dirkem je kod tog
uglednog knjiara, ija je kua imala i znatnu politiku ulogu jer je objavljivala uglav
nom liberalne mislioce sklone radikalskoj ideologiji, izdao sve etiri svoje za ivota
objavljene sistematske studije, to je takoe spadalo u strategiju promovisanja
sociologije kao univerzitetske nauke. Kod Alkana su svoje knjige objavljivali i
ostali dirkemovci".
22
Upor. Dirkemovo pismo Bugleu (januar 1898), RFS, vol. XVII, 1976, br. 2,
str. 168. Zanimljiv je podatak da je prvi broj tampan u 1 100 primeraka, to je,
za doba kada je tek trebalo nai publiku, bio zavidan tira (upor. Dirkemovo pi
smo Bugleu [30. maj 1899], TXT li, str. 433).
23
24
Upor. Ph. Besnard, naved. l., str. 10-11 .
AS, vol . I, 1896-1897. Prvu seriju asopisa od dvanaest svezaka, koja je da

nas teko dostupna, obnovio je u pretampanom izdanju saglasnom izvornom"
M. Mos kod F. Alkana 1927. godine. lako smo se u ovom poglavlju sluili tim
reprintom, navode dajemo - kao to je danas uobiajeno - prema zbirci svih
Dirkemovih tekstova objavljenih u Annee sociologique (Journal socio/ogique,
introduction et notes de J. Duvignant, PUF, Paris 1969).
sociologija mora da bude sazdana". Analizom radova koji se, na

raznim jezicima, javljaju u razliitim oblastima drutvenih nuka,
_
sociolozima bi trebalo ukazati na injenice podlone soc10/oskom
tumaenju, jer mlada nauka jo nije ni u teorijskom ni u metodolo
kom smislu osposobljena da ih prikuplja za vlastiti raun. ,,Naime",
nastavlja Dirkem, ,,saznanja koja sociolog treba da poseduje - ne
eli li da se upusti u zaludna upranjavanje dijalektike - toliko su i
roka i raznovrsna, injenice su toliko brojne i rasute na tolikim stra
nama da ih je vrlo teko pronai, pa uvek preti opasnost da se is
puste one najbitnije". Stoga jedan prethodn rayba soci?lozi
ma da stavi na raspolaganje izvornu grau 1z razl1c1t1h oblasti dru
tvenog ivota koja je ve prikupljena u posebnim, najee izvan
sociolokim disciplinama: ,,Nije, dakle, beskorisna periodino pri
stupati inventarisanju svih tih izvora, ukazujui bar ukratko na ko
rist koju bi iz njih mogla da izvue sociologija".25 Jedino je na taj
nain mogue u analizi kolektivne stvarnosti" ostaviti se uobia
jenih uoptavanja u koja se uputa socijalna filozofija. Ili, kao to je
taj program mnogo kasnije saeo Bugle: ,,Strpljenja pre svega... Na
gomilavajmo najpre, dotiui se raznih strana drutvenog ivo!a,
_
proverena saznanja iz kojih emo moi da izvedemo dokazive opste
ideje. Na taj e se nain, moda, u vrstoj grai, izdii zgrada dru
tvene nauke, nimalo nalik dvorcima u oblacima [koje gradi -A. M.]
filozofija istorije".26 Izgleda, meutim, da je - bar u poetku - nekim
saradnicima bilo teko da shvate ovu zamisao koja je podrazume
vala izvesnu socioloku matu" u susretu s injenicama pribavlje
nim nesocio/okim postupcima i izloenim na nesocioloki nain. O
tome svedoi pismo u kojem se Pol Lapi ali Bugleu da je vei broj
saradnika (Levi, Milo) ... zaprepaen, ba kao to sam i ja [tj. Lapi
- A. M.], injenicom da u knjigama koje imaju da analiziraju ne nala
ze ba nita doista socioloko".27 Docnije, meutim, kada se asopis
uhodao, a zamisao o sekundarnoj sociolokoj obradi izvansociolo
kih izvora nala svoju uspenu primenu u radovima samoga Dir
kema, sumnjiavi saradnici su prionuli s manje neverice na priku
pljanje i preradu grae dobavljene iz najrazliitijih disciplina.
Drugi zadatak asopisa bio je da sociologiji priblii jedan broj
posebnih nauka koje se, kao to se Dirkem ali, ,,na njihovu i nau
tetu", dre udaljeno od sociologije. On pre svega misli na istoriju,
odnosno istoriare koji su sociologiji malo skloni upravo zbog njene
"JS, str. 31.
2
27
C. Bougle, naved . l., str. 282.

20 . oktobar 1897 (,,Documents", na naved. mestu, str. 41).
66
67
jo uvek izrazite spekulativne obojenosti. U svom predgovoru prvoj

svesci, Dirkem razvija gledite o tesnoj meusobnoj povezanosti
istorije i sociologije, koje je izloio jo u Pravilima socioloke meto
de: ,, ... istorija moe da bude nauka samo u meri u kojoj objanjava,
a objanjavati se moe samo poreenjem ... A im poredi, istorija
prestaje da se razlikuje od sociologije".28 Sociologiji su potrebni isto
riari koji e u isti mah biti i sociolozi, jer sve govori da e se ove dve
discipline stopiti u jednoj zajednikoj disciplini". 29 Dirkem misli da
su analizom istoriografskih dela u prvoj svesci godinjaka sociolozi
ve preduzeli prvi korak u tome pravcu, a da na istoriarima ostaje
da ponu da se istorijom bave na socioloki nain. Jer, nije ba sve
ono to je istorijsko u isti mah i socioloko. Sociologiji nee kori
stiti istorijske injenice koje se odnose iskljuivo na delatnost poje
dinih linosti ili uih grupa: ,,Jednom rei, sve to je biografija bilo
pojedinca, bilo zajednica zasad je za sociologiju beskorisno".30 Dir
kemov poziv istoriarima da svoju disciplinu rastvore u sociologiji
naiao je, meutim, na slab odjek. S jedne strane, meu saradnici
ma Annee sociologique bilo je malo istoriara po obrazovanju, a s
druge su se, pak, profesionalni akademski istoriari odluno uspro
tivili takvim pretenzijama sociologije: tako je ugledni istoriar Anri Ber,
koji je godine 1900. ustanovio uticajnu Revue de synthese historique,
zagovarao stav da je upravo istorija, a ne sociologija, sintetika nau
ka o drutvu, a sociologija joj slui samo kao pomona disciplina.31
Svoj program Dirkem je jo jasnije obrazloio u predgovoru dru
goj svesci asopisa. Kao odgovor na prigovore da je granice socio
logije preko mere rairio, on ponovo odluno podvlai da sociolo
gija ne moe biti isto filozofska disciplina ili metafizika drutvenih
nauka". Dolo je, naime, vreme da se ona specijalizuje, a specijali
zovati se moe samo ako se poslui posebnim tehnikama", to jest
posebnim drutvenim naukama - razume se, tek poto ih preobrazi
unosei u njih pojmove tipa i zakona. 32 Sociologija treba da obje
dini sve one raznovrsne injenice koje izuavaju meusobno ne
zavisni strunjaci" te da ukae na njihovu blisku srodnost, jer je re
"JS, str. 32.
29
Isto, str. 33.
30
Isto, str. 35, podv. E. D.
"W. P. Vogt, The Politics of Academic Sociological Theory in France, 1890-1914,

Ph. D., lndiana University 1976 (Xerox University Microfilms, no. 76-21, 553), str. 92.
"JS, str. 135. Ovde prepoznatljiva odjekuje Monteskjeov uticaj na Dirkema:
tom prethodniku" sociologije on je odavao priznanje upravo na tome to je u
soijalnu filozofiju uneo pojmove tipa i zakona, te na taj nain preuzeo odluu
.
Juc1 korak u pravcu konstituisanja pozitivne nauke o drutvu (upor. MR, str. 55-73).
samo o raznovrsnim manifestacijama jedne iste stvarnosti", naime

drutvenog ivota. Najzad, Dirkem stavlja u zadatak sociologiji da sve
posebne nauke o kojima je re (istoriju, pravo, ekonomiju, demo
grafiju, itd.) pretvori u grane sociologije".33 Taj socioloki imperija
lizam" ogledao se u otvorenom zahtevu da sve posebne drutvene
nauke budu preobraene za raun jedne sveobuhvatne sociologije:
one bi trebalo da ostanu tek deskriptivne, specijalistike discipline
koje takvoj sociologiji pribavljaju injenice" iz razliitih podruja
drutvenog ivota. Na taj nain e, ,,pod uticajem sociologije, kla
sifikacija posebnih nauka kao i njihovi uzajamni odnosi morati da
se pramene, ba kao i duh i metod svake od njih".34 Kada se uvidi
da je drutvena stvarnost vrlo raznovrsna, ali u osnovi jedinstve
na, granice meu pojedinim disciplinama valjae pomeriti, nanovo
odrediti, jedne ublaiti, druge pak zaotriti, ve u skladu s prirodom
stvari". Ili, kao to na jednom drugom mestu Dirkem veli: ,,Oigled
no je da takva mnogobrojnost pojava moe da se izuava jedino
zahvaljujui odreenom broju posebnih disciplina meu kojima se
drutvene injenice raspodeljuju i koje se [discipline - A. M.] me
usobno dopunjavaju. Stoga sociologija moe biti samo sistem so
ciolokih disciplina". 35
Ve u prvoj svesci postavljen je nacrt jedne takve sistematizaci

je posebnih sociolokih disciplina. Ona je trebalo da poslui kao
okosnica za razvrstavanje izvorne ili sekundarne grae izluene iz
odgovarajuih posebnih nauka. Upravo stoga je o asopisu Annee
sociologique mogue govoriti, na izvestan nain, i kao o naunom
institutu: ,,lako Annee", primeuje jedan dobar poznavalac, ,,nije imao
onako celovito razvijenu strukturu kao moderni istraivaki instituti
u drutvenim naukama, imao je mnogo istih ciljeva i obavljao mno
go istih funkcija".36 Meu tim funkcijama jedna od najvanijih bila je,
zacelo, specijalizacija i podela rada meu saradnicima koju je tre
balo izvriti na osnovu sistematizacije posebnih sociolokih discipli
na, odnosno u skladu s relativno jasno opaljivom podelom izmeu
raznovrsnih podruja drutvene stvarnosti. Ali, ubeenje da je dru
tvo ipak u osnovi jedinstvena navelo je Dirkema na zakljuak da
je jednostran pristup toj stvarnosti mogue izbei samo zajedni
kim radom: ,,Sve dosad je sociologija", kae on, ,,ostajala uglavnom
33
Isto, str. 136.
34
Isto, str. 137.
E. Durkheim et P. Fauconnet, ,.Sociologie et sciences sociales", RP, vol. LV,

1903 (TXT I, str. 145, podv. A. M.).
35
3
6
T. N. Clark, naved. l., str. 75.
69
68
delo pojedinaca, a uenja su se tesno drala linosti naunika i od
nje nisu mogla da budu odvojena. Nauka, meutim, poto je objek
tivna, stvar je u sutini bezlina i moe da napreduje samo zahva
ljujui kolektivnom radu". To je, naime, ,,jedini nain da sociologija
izae iz filozofske faze i zauzme najzad svoje mesto meu naukama".37
lako je Dirkem esto voleo da govori o spontanom sporazumu"
meu saradnicima 'u pogledu jedne takve sistematizacije sociolo
kih disciplina, znamo da je pokretanju asopisa prethodila obimna
prepiska u kojoj je on uporno nastajao da buduim uenicima" na
metne svoju zamisao. Naroito je bilo sporno njegovo poznato gle
danje na odnos izmeu sociologije i psihologije, s kojim se brojni
saradnici nisu, meutim, slagali. Ni sam Bugle nije bio voljan da
psihologiju potpuno rtvuje Dirkemovom nastojanju da drutveno"
objanjava samo i jedino drutvenim".38 I drugi saradnici uviali
su potrebu da se sociologijom valja baviti na socioloki nain", ali
im je zadugo ostajalo nejasno zato bi ova nauka trebalo da bude
samoj sebi dovoljna".39 No, kada je ipak, snagom svoga linog i
naunikog autoriteta, uspeo da slomi prvobitne otpore, Dirkem je
izdejstvovao ne samo da shema sociolokih disciplina koju je pred
loio bude usvojena ve i da se saradnici pomire s odgovarajuom
specijalizacijom u pojedinim oblastima. Na taj nain, ,,kola" je mo
gla da bude konano obrazovana.
Analizirani radovi, bez obzira da li je re o istraivakim, meto
dolokim ili teorijskim delima, bili su razvrstani u pet, a od druge
sveske u est odeljaka, ako ne raunamo rezidualnu rubriku: (1) opta
sociologija; (2) sociologija religije; (3) sociologija morala i prava;
(4) sociologija kriminala; (5) sociologija ekonomije i (6) socijalna mor
fologija, odnosno ono to su sledbenici Vidal de la Blaa nazivali
ljudskom geografijom", a Amerikanci ljudskom ekologijom". Ova
struktura ostala je u osnovi neizmenjena u svih dvanaest svezaka
prve serije asopisa, a preuzeta je u tom obliku i u novoj seriji koju
je godine 1926. pokrenuo Marsel Mos.40 Odeljak asopisa posveen
37
JS, str. 36, podv. A. M.
Upor. Dirkemovo pismo Bugleu (14. decembar 1895), RFS, vol. XVII, 1976,
br. 2, str. 166.
38
39
24. mart 1897 (,,Documents", na naved. mestu, str. 37-38).
Mos je i u prvoj seriji asopisa bio zaduen, izmeu ostalog, za nauno-si

stematizaijsk pitanja. O brojnim tekoama s kojima se u tom pogledu kola"
_
susretala cak I posle Dirkemove smrti, upor. opirnije u Mosovom radu Divisi
ons et proportions des divisions de Ja sociologie", AS, n. s., vol. JI (CEuvres, na
e?. delo, tom 111, str. 205-245). U toj novoj seriji godinjak je izaao samo u dve,
istina vrlo obimne sveske (1924-1926).
40
optoj sociologiji, naelnim metodolokim pitanjima, socijalnoj filo

zofiji, odnosu izmeu sociologije, s jedne, te psihologije i istorije,
s druge strane, dopao je u nadlenost Buglea i Dominika Parodija.
Za sociologiju religije, odnosno istoriju religijskih verovanja i obia
ja, filozofiju religije i srodne discipline (etnografiju, pre svega) bili
su zadueni - videemo i zato - moda najtalentovaniji uenici":
Mos, Rober Ere i Anri lber. O odeljku posveenom sociologiji mo
rala i prava brinuli su sam Dirkem, Pol Lapi, Emanuel Levi, Pol Foko
ne, a docnije i or Davi. Sociologijom kriminala i moralnom stati
stikom bavili su se Gaston Riar, Moris Albva i an Rej. Sociologiju
ekonomije i privrednu istoriju pokrivali su Fransoa Simijan, Albva,
or i lber Burgen, a socijalnom morfologijom bavio se, pre svih,
sam Dirkem. Meu znaajnim piscima koji, meutim, nisu imali vla
stitu sekciju" treba pomenuti, na primer, lingvistu Antoana Mejea
i istoriara arla Laloa.
Dirkem je bio svestan manjkavosti svoje estolane klasifikacije
sociolokih disciplina. Budui da se posebne drutvene nauke jo ne
uklapaju u shemu predloenu u godinjaku, radove podlone socio
lokom tumaenju nemogue je raspodeliti u skladu s poretkom
koji bi savreno zadovoljavao".41 U onih nekoliko kratkih urednikih
napomena i predgovora on je uvek iznova pokuavao da relativizuje
iscrpnost i konanost svoje sistematizacije. Taj bitan zadatak aso
pisa, to jest da postepeno odredi prirodne okvire sociologije" u ko
jima bi klasifikacija nauka odgovarala prirodnim odnosima meu
stvarJma", 42 on je ipak pokuavao da rei na prilino dogmatian na
in. Cvrsto se drao prvobitnog nacrta, pa je ili odbijao da za izua
vanje nekih znaajnih podruja drutvenog ivota otvara posebne
rubrike (porodica i, naroito, politika),43 ili je injenice" koje je ve
bio razvrstao u jednu oblast prenosio u drugu (sociologija morala
versus sociologija kriminala), odnosno ustrajno potiskivao u rezidu
lnu rubriku (sociologija jezika, umetnosti, tehnologije, rata, itd.). U
Jednom je, meutim, ostao dosledan: sociologiji religije dao je naj
povlaenije mesto u toj sistematizaciji sociolokih disciplina.
Kada se, naime, razmotri srazmerna zastupljenost izvornih la
nk, analitikih prikaza i bibliografskih anotacija po pojedinim dis
ciplinarnim odeljcima u asopisu, primeuje se da se udeo priloga
41
JS, str. 138.
E. Durkheim, ,,Note sur Ja sociologie criminelle et Ja statistique morale" ' AS'

Vol. IV, 1899-1900 (JS, str. 295).
42
43
O razlozima odsustva sociologije politike u toj klasifikaciji vid. u Mosovom
radu navedenom u nap. 40.
70
71
iz oblasti sociologije religije i srodnih disciplina ustrajno poveavao

ve od prvih brojeva. 44 Takva Dirkemova orijentacija u ureivakoj
politici odgovara njegovom teorijskom zaokretu koji se, kao to su
primetili mnogi tumai, 45 zbio sredinom devedesetih godina XIX
veka. Uostalom, u jednoj od retkih autobiografskih beleaka, trenu
tak svog konanog osvedoenja da je sociologija religije alfa i omega
sociologije uopte on i sam datuje upravo u vrme pokretanja Annee
sociologique: ,,Tek 1895. godine", poverava se Dirkem u pismu ured
niku Revue neo-scolastique ( 1907), ,,stekao sam jasan oseaj o glav
noj ulozi koju religija igra u drutvenom ivotu. Te godine sam prvi
put naao naina da socioloki pristupim izuavanju religije. Bilo
je to za mene otkrovenje. Taj kurs iz 1895. oznaava graninu liniju
u razvitku moje misli, u toj meri da su sva moja prethodna istrai
vanja morala da budu ponovo preduzeta kako bi se uskladila s tim
novim uvidima ... "46 Izgleda, meutim, da ovaj epistemoloki rez"
u Dirkemovom misaonom razvoju nije bio sasvim po volji nekim
njegovim saradnicima koji su oekivali ravnomerniju zastupljenost
tog podruja sociolokog izuavanja u godinjaku. 47 Stoga, ve u
predgovoru drugoj svesci, Dirkem nastoji da opravda sadraj pr
vog broja koji je bio sav u znaku sociologije religije: ,,Bilo je ue
nja zbog odreenog prvenstva koje smo dodelili toj vrsti pojava;
ali to je zato to one predstavljaju klice iz kojih su proizale sve ili bar gotovo sve ostale [drutvene pojave - A. M.]. Ve u samo
me poetku, ali u zbrkanom stanju, religija u sebi sadri sve ele
mente koji su, razdvajajui se, postajui odreeniji, kombinujui
se meusobno na hiljade naina, porodili raznolike manifestacije
kolektivnog ivota".48
" Prvu sistematsku analizu sadraja Dirkemovog godinjaka nainio je Viktor
Brenford u prilogu svoga nekrologa povodom smrti francuskog sociologa (,,Durk
heim: A Brief memoir", SR, vol. X, 1918, br. 2) . On pokazuje da je od ukupno 477
knjiga i lanaka koji su prikazani ili bibliografski anotirani samo u jednom broju,
161 naslov spadao u razliite oblasti sociologije religije.
45
Opirnije vid. u: A. Mimica, ,,Sociologija religije Emila Dirkema", predgovor

u: Emil Dirkem, Elementarni oblici religijskog ivota. Totemistiki sistem u Austra
liji, Prosveta, Beograd 1982, str. vii-xli.
46
8. novembar 1907 (TXT I, str. 404).
47
U osnovi", veli P. Lapi u jednom pismu S. Bugleu posle susreta koji je imao
s Dirkemom, ,,on u ovome trenutku sve objanjava religijom... Ja sam mlako pro
testovao protiv izvesnog broja tvrdnji koje mi se ine spornim, ali nisam bio do
voljno upuen da bih mogao raspravljati s jednim gospodinom u toj meri obave
tenim i sigurnim u pogledu svojih sadanjih tvrdnji" (7. maj 1897, ,,Documents",
na naved. mestu, str. 39, podv. P. L.).
48
JS, str. 138.
Ovde ne moemo ire obrazlagati razloge s kojih se Dirkem sve

vie usredsreivao na izuavanje religijskog ivota. 49 Za svrhu na
eg izlaganja u ovom poglavlju dovoljno je upozoriti da je od est
vlastitih izvornih lanaka koje je objavio u godinjaku ak pet ne
posredno spadalo u sociologiju religije. 50 Re je bila o pripremnim
studijama za Elementarne oblike religijskog ivota, delo koje je iza
lo 1912, naime iste godine kada je prva serija asopisa bila uga
ena. U istom smislu govori i podatak da je od ukupno devetnaest
izvornih lanaka koje su dirkemovci" objavili u Annee sociologique
njih deset bilo posveeno pitanjima sociologije religije, a procenat
prikaza i beleaka dostizao je u toj oblasti i jednu treinu ukupnog
obima.51 Ova nesrazmerna zastupljenost sociologije religije moe
se - osim razlozima teorijske i metodoloke prirode o kojima govo
rimo u odgovarajuem poglavlju - objasniti i kao deo Dirkemove
strategije u osvajanju prostora za vlastitu sociologiju: konkurentske
socioloke kole su, naime, malo panje posveivale analizi religij
skih verovanja i obiaja necivilizovanih naroda i potiskivale ih u
oblast etnografije i istorije.52 Taj prazan prostor Dirkem je pokua
vao da popuni svojom sociologijom koju je, kao to rekosmo, na
stajao da predstavi kao potpuno samosvojnu u odnosu na sve po
stojee teorijske struje. Rukovoen moda i tim ciljem, on je - kao
to docnije primeuje Marsel Mos, uenik verovatno najzasluniji za
ostvarenje tog projekta rastvaranja sociologije u sociologiji religi
je - podruje ove potonje discipline neopravdano proirio: ,,U Annee
su ovi problemi prilino ravo raspodeljeni izmeu opte sociolo
gije i sociologije religije". 53 Eto zato je dirkemovska grupa, ne bez
ironije, mogla da bude nazvana totem/tabu kola". Ali, u osnovi
Dirkemove opsednutosti sociologijom religije poivaju i jasno pre
poznatljivi praktini interesi. Upravo u doba njegovog osvedoenja
da je religijska injenica osnova sviju drugih drutvenih injenica, u
Francuskoj je - videemo - antiklerikalistika kampanja kojoj su se
pridruili gotovo svi dirkemovci" dostigla vrhunac. Da je Dirkemo
va sociologija religije, iji su se obrisi naslutili ve u prvim brojevima
Annee sociologique, bila rukovoena i tim latentnim izvannaunim
" Vid. na rad naveden u nap. 45.
0
5 Upor. bibliografski prilog (I) koji smo dodali naem prevedu Elementarnih
oblika, naved. delo, str. 407.
51 T. N. Clark, naved. l., str. 77 i V Karady, ,,Strategie de reussite et modes de
fair-valoir de Ja sociologie chez les durkheimiens", RFS, vol. XX, 1979, br. 1, str. 75.
52 V Karady, naved. l., str. 75-76.
53 M. Mauss, ,,Divisions et proportions des division$ de la sociologie", na na
Ved. mestu, str. 184, podv. A. M.
socioloki godinjak i obrazovanje francuske socioloke kole"
73
72
ciljevima, svedoi i jedna novija apologetska istorija francuskog an
tiklerikalizma u kojoj je taj asopis prokazan kao zagovornik jedne
velike iluzije": ,,Objasniti na socioloki nain religijsku pojavu", veli
autor, ,,ne znai samo po sebi zastupati antiklerikalan stav, ali ono to
odlikuje ove mutne godine [to jest, godine 'kombizma', odnosno ko
nanog razdvajanja crkve od drave - A. M.J jeste odluna volja da
se udari na hrianstvo na taj nain to e ono biti uklopljeno u izu
avanje najnezgrapnijih fetiizama... "54 Eto jo jedne potvrde one sta
re istine da izbor predmeta izuavanja - bar kada je o drutvenim na
ukama re - najee ipak zavisi od odreenog normativnog stava.
Uprkos prilino vrstoj socijalnoj i profesionalnoj integraciji svo
jih lanova, ,, francuska socioloka kola" delovala je u organizacio
nom pogledu na vrlo neformalan nain. Nije bilo ni stalnog sedita,
izuzme li se trenutano Dirkemovo mesto boravka - naime, Bordo, a
potom Pariz - ni redovnih sastanaka grupe okupljene oko Annee so
ciologique, niti administrativnog aparata koji bi objedinjavao neo
bino razgranatu izdavaku i naunu delatnost uenika", meu ko
jima je bilo i takvih koji uitelja" nikada nisu ni videli. 55 Ipak, sea se
Davi, oni su tvorili neto kao duhovnu porodicu sjedinjenu zajed
nikim metodom i zajednikim divljenjem prema svome uitelju". 56
inili su, sea se taj sledbenik Dirkemovih omiljenih rei, ,,malo dru
tvo sui generis, klan Annee sociologique". ,,Samo se jednom", na
stavlja on, ,,celokupna mala zajednica nala okupljena oko uitelja, tek
toliko da bi mu izrazila svoju ljubav i, povodom dvadeset i pete godi
njice njegovog nastavnikovanja na fakultetu, predala bistu kojom je
vajar Landovski majstorski oiveo njegov lik zamiljenog vidovnjaka".57
Kada se u vidu imaju ove rei - kao, uostalom, i brojna druga sve
doanstva izreena u komemorativnim i jubilarnim prilikama - lak
e nam je razumeti zato su neki savremeni tumai nali da je u
54 A . Mellor, Histoire de /'anticlericalisme franqais; Maison Mame, Paris 1966,
str. 394.
55
Primio me je kao saradnika u Annee sociologique uitelj koga sam poto
vao, koga sam ve oboavao, ali koga nikad nisam video" (H. Bourgin, naved.
delo, str. 216).
56
57
G. Davy, ,, Emile Durkheim . L'Homme", naved. l., str. 194.
Isto, str. 195. Meutim, prigodan skup o kojem Davi govori nije bio jedina
prilika kada se klan" okupio. I. Burgen svedoi da su se dirkemovci" nali zajed
no jo jednom, naime na veeri koju je, povodom desetogodinjice izlaenja
asopisa, upilii9 sam Dirkem (naved. delo, str. 192). injenica da je veeri pri
sustvovao i Zan Zores ne mora uditi zna li se ne samo da je voa francuskih
socijalista bio Dirkemov kolega i prijatelj sa Ecole normale superieure ve i da
je nezanemarljiv broj dirkemovaca" ve bio pristupio socijalistima (opirnije
vid. u poglavlju Sociologija i socijalizam") .
svojoj koli" Dirkem zapravo naao na delu ono to je na teorijskoj

ravni razvijao kao kult grupe". 58
Meutim, ne bismo smeli da se zavaramo u pogledu strukture
moi koja je postojala u toj naizgled harmoninoj i egalitarnoj inte
lektualnoj zajednici. Celokupnu delatnost asopisa Dirkem je, nai
me, objedinjavao u svojim rukama: odreivao je zadatke pojedinim
saradnicima, dodeljivao im mesta u unutranjoj podeli rada i, to je
moda najvanije, iako nije raspolagao nikakvim sredstvima institu
cionalne prinude i kontrole, presudno je uticao na njihove profesio
nalne i univerzitetske karijere. Naroito posle svoga naimenovanja
na Sorboni - o kojem smo govorili u prethodnom poglavlju - Dir
kem je postao neprikosnoveni maltre-penseur. Saraivati u Annee
sociologique znailo je stei dobre izglede da se dobije mesto na
nekom od fakulteta, visokih kola ili instituta. Kao to je dobro pri
meeno, ,,svi koji su za njegova [Dirkemova - A. M.J ivota bili nai
menovani na mesta sociologa, pa i vie od dve decenije kasnije,
odravali su vrste veze s Annee sociologique". 59
Koheziju grupe obezbeivao je, dakle, vrst Dirkemov autoritet.
On je, kao to svedoi jedan savremenik, bio glavar kole, zapoved
nik ekipe pregalaca", ,, stareina uene i militantne kongregacije",
kome je cilj bio da ,,izgradi zatvoren sistem i odbrani ga od protivni
ka i disidenata". 60 Uprkos postojanju manje ili vie jasno izdvojenih
frakcija, ,,kola" je za ivota uitelja" delovala uglavnom skladno, bar
to se tie redovnih saradnika asopisa koji su tvorili njena jezgro.
Meu pripadnicima stare garde", Gaston Riar bio je jedini koji se,
ne mogavi da prihvati Dirkemovo shvatanje sociolokog metoda,
a pre svega njegovo tumaenje religije, izriito ogradio od kole"
i istupio iz asopisa. Taj otpadnik", ugledni profesor sociologije u
Bordou, katolik obraen na protestantizam, nije se mogao pomiriti
s Dirkemovim dogmatskim ateizmom". Bio je i ostao najei kriti
ar Elementarnih oblika religijskog ivota, pa je i posle smrti autora
5
59
J.-C . Filloux, Durkheim et le socialisme, naved. delo, str. 43-97.
T. N. Clark, naved. l., str. 68. Vid. takoe i Dirkemova pisma Luju Lijaru i,
kasnije, arlu Bajeu koji su u Ministarstvu javnog obrazovanja bili nadleni za
visoko kolstvo. U toj prepisci Dirkem preporuuje svoje saradnike (M. lvlena,
P. Fokonea, M. Albvaa) za razliita mesta na francuskim univerzitetima i istie da
su predani saradnici Annee sociologique (ED, br. 2, 1978, str. 3-5). Posle obe
lodanjivanja ove prepiske vie se ne moe uzimati ozbiljno Mosova tvrdnja da
se asopisom Dirkem nikada nije posluio da bi govorio o sebi i svojim sarad
nicima" (upor. M. Mauss, ,,ln memoriam. L'CEuvre inedite de Dukheim et cie
ses collaborateurs", AS, n. s., vol. I, 1924-1925 [CFuvres, naved. delo, str. 473]).
00
,
R. Maublanc, ,,Durkheim, professeur de philosophie" (L'CEuvre sociologique
d'Emile Durkheim), na naved. mestu, str. 297.
75
74
ove knjige dugo osporavao tumaenje nastanka i drutve nih funk
cija religije koje je u njoj bilo izloeno.61
Meutim, osim snane linosti samoga Dirkema, koji je na sebe
pre uze o najve i de o obaveza, 62 osim vere sviju njih da ue stvuju u
jednom kole ktivnom poduhvatu koji nema samo unutarnaune ve
i ire drutve no-inte grativne ciljeve, moralno i duhovno jedinstvo
grupe poivalo je i na izvesnim objektivnim sociolokim obelejima:
,,uenici" su ve inom, ba kao i sam Dirkem, poticali iz sitnoburo
askih slojeva francuskog drutva, bili su uglavnom prote stantskog ili
je vre jskog pore kla (esto ak J e vre ji obraeni na prote stantizam!),
ali agnostici i - to je jo znaajnije - vatre ni pobornici laicizacije
obrazovnog siste ma i, uopte , pristalice re publikanske ide ologije ,
a katkad - kao to emo vide ti - i socijalisti. U profesionalnom po
gledu bili su najveim delom filozofi, naroito u pariskom" razdo
blju de lovanja kole" snabde ve ni diplomom prestine Eco/e nor
male superieure, to je ve samo po se bi tvorila vrstu osnovu za
njihovu potonju inte graciju pod okriljem je dnog normalien kakav
je bio i sam Dirkem. Najznaajnije je ipak to su se , svojom ree
nou da sle de akademsku karijeru, uklapali u Dirkemovu strategiju
osvajanja visokokolskog establishmenta, je r je on svoju sociolo
giju - kao to smo istakli u prethodnom poglavlju - video, pre svega,
kao de o unive rzitetske grupe ".63 I zaista, ogromna veina saradnika
Annee sociologique ste kla je u toj re publici profesora" univerzi
te tsku karijeru, ali bi taj broj bio i vei da redovi mlaih dirkemova
ca" nisu bili znatno proree ni u Prvom svetskom ratu. 64 U svakom
sluaju, nije bilo nijednoga koji, bar u nekom razdoblju svoga ivo
ta, nije bio makar sre dnjokolski profe sor. Ova injenica bitna je ne
samo za razumevanje objektivnih osnova na kojima je morala jaati
Upor. W. S. F. Pickering (ed. by), Durkheim on Religion. A Selection of Rea
dings with Bibliographies and lntroductory Remarks, Routledge and Kegan Paul,
London and Boston 1975 (,,A Nate on the life of Gaston Richard and certain
aspects of his work", str. 342-359). Detaljniji prikaz tog sukoba isti autor daje
u lanku Gaston Richard: collaborateur et adversaire", RFS, vol. XX, 1979, br. 1,
str. 163-182.
61
62
Dirkem je bio ne samo autor najveeg broja izvornih lanaka ve i najplod
niji prikaziva i analitiar: u asopisu je objavio 277 kritikih analiza", 210 krat
kih beleki" i 127 bibliografskih anotacija (H. H. Andrews, ,,Contributions to the
Annee sociologique, 1898-1913", ED, br. 5, 1980, str. 9).
63
ezdeset odsto saradnika zavrilo je ENS (T. N. Clark, naved. l., str. 80), a
u pariskom razdoblju" (vol. VII-XII, tj. 1904-1913) asopis vie nije regrutovao
agreges koji nisu zavrili ENS (Ph. Besnard, naved. l., str. 17).
64
Upor. tabelarni prikaz univerzitetskih karijera svih sarndnika asopisa u:
Ph. Besnard, naved. l., tab. li, str. 28-29.
kohe zija grupe ve i za poimanje celokupne Dirke move strate gije

institucionalizovanja sociologije na samo u njenim isto saznajnim
ne go i drutve no-integrativnim funkcijama. Nova nauka imala je,
naime , da postane obave zan nastavni pre dmet u svim eco!es nor
ma!es primaires u kojima su se pripre mali budui uitelji u osnov
nim kolama. Takvo konano ustolienje dirkemovske sociologije
kao ,,laike religije" izvre no je 1920. godine, na inicijativu ve po
me nutog Pola Lapija, ,,dirkemovca" koji je u Ministarstvu javnog
obrazovanja bio nae lnik Od eljenja za osnovno kolstvo.65 Piscima
odgovarajuih udbenika (R. lber, . Davi, S. Bugle , itd.) svakako je
bilo dobrodolo vlastito nastavnika iskustvo, no o toj strani afir
macije dirke movske sociologije ovde ne moe biti govora je r je re
o vre me nu kada Dirkem vie nije bio meu ivima. Dovoljno je na
pomenuti da je uvoenje sociologije kao obaveznog nastavnog
pre dmeta u uiteljskim kolama bilo kruna latentnih cilje va koje je
Annee sociologique, kao jezgro jedne dobro organizovane grupe za
pritisak, imao da ispuni. J er, iako se asopis nije rukovodio nikakvim
obznanje nim politikim programom i mada je, ak, Dirke m pomno
vodio rauna da se na stranicama godinjaka ne nau prilozi koji
bi bili ne posredno praktino relevantni, 66 dirkemovci" su, na zajed
nikim osnovama koje smo ocrtali, ubrzo ostvarili znatno grupno
jedinstvo i u pogle du stava pre ma osnovnim socijalno- ekonom
skim i ideolokim proble mima onoga doba. I sam Dirke m je katkad
davao oduka zadovoljstvu injenicom da grupa nije liena homo
genosti i solidarnosti", 67 pa mu nije sme talo ak ni to to su brojni
sledbe nici radili otvoreno za stvar socijalizma i upore do saraivali
u socijalistikim listovima i asopisima. Stoga nije udno to je ve
pomenuti dirkemovac" lber Burgen, bivi socijalista koji se tride. se tih godina opasno pribliio faizmu, video u tom naizgle d isklju
ivo nauno-organizacijskom poduhvatu ostvarenje Dirkemovog
subverzivnog plana da pod velom sociologije prokrijumari socijali
stiko uenje : ,,J edina, ali ogromna i uasna odgovornost tog veli
kog norma/ien, koji je uivao onako irok i vrst intelektualni ugled,
65
C. Bougle, Qu'est-ce que la sociologie?, F. Alcan, Paris 1939, str. 163-174.
U jednoj uporednoj analizi sadraja ondanje socioloke i srodne perio

dike, V Karadi je naao da je Annee sociologique bio meu asopisima koji su
najmanje prostora posveivali neposredno prepoznatljivim socijalnim i politi
kim pitanjima (,,The Durkheimians in Academe. A Reconsideration", u: Ph . Be
snard [ed. by], The Sociological Domain. The Durkheimians and the Founding
of French Sociology, Cambridge University Press, Cambridge/Ed . de Ja Maison
des Sciences de L'Homme, Paris 1983, str. 74).
66
67
Pismo Bugleu, 13. jun 1900 (RFS, vol. XVII, 1976, br. 2, str. 173).
76
leala je u tome to protiv ove [to jest, socijalistike - A. M.] politi
ke nije izrekao radikalnu osudu... "68 Na drugom mestu razmotriemo
da li je i u kojoj meri ova sumnja bila zasnovana.
Na osnovu svega to je reeno moe se zakljuiti da je asopis
Annee sociologique - taj, kao to je s pravom reeno, ,, zvanini or
gan Dirkemove socioloke partije"69 - pored svojih manifestnih
funkcija, naime inventarisanja i ocene naune grae podlone so
ciolokom tumaenju, kao i sistematizacije sociolokih disciplina,
ostvario i niz latentnih ciljeva: omoguio je, kao kolektivno delo,
obrazovanje francuske socioloke kole", doprineo institucionalizo
vanju sociologije kao univerzitetske nauke, obezbedio profesionalnu
promociju svojih saradnika, podstakao obimnu izdavaku delatnost
kole", pribavio najzad sociologiji ugled u iroj naunoj zajednici
i - to je moda najznaajnije - okupio niz intelektualaca koji su
svojom naukom podravali i obrazlagali teorijsku zasnovanost zva
nine ideologije Tree republike, naime, so!idaristiko uenje.
Ili
SOCIOLOGIJA, SOLIDARIZAM, KORPORATIZAM

Nema nijednog socio!okog stava koji ne bi
bio ilustracija zakona solidarnosti."
(E. Dirkem, 1900)
Brojni tumai Dirkemovog dela odavno su uoili znaaj jednog

relativno kratkog teksta koji je, pod naslovom Nekoliko napomena
o profesionalnim grupacijama", 1 godine 1902. autor priloio drugom
izdanju svoga dela O drutvenoj pode/i rada. U tom novom pred
govoru za gotovo deset godina ranije objavljenu doktorsku diser
taciju (1893), Dirkem je - znatno jasnije negoli u prvobitnom tekstu
koji je ostao neizmenjen - izveo praktino-politike implikacije svo
jih naizgled vrednosno-neutralnih zakljuaka o rastuoj funkcional
noj diferencijaciji modernih drutava ija integracija poiva na organ
skoj solidarnosti. U odgovarajuoj sekundarnoj literaturi ree se,
meutim, postavljalo pitanje zato je Dirkem osetio potrebu da svo
je izvorno stanovite naknadno poblie objasni. Reen da u osnovni
tekst vie ne dira - jer, ,, knjiga ima svoju individualnost koju mora
da sauva" - sam autor na sledei nain objanjava razloge s kojih
se poduhvatio pisanja novog predgovora: ,, ... ima jedna ideja koja
je ostala u zasenku prilikom prvog izdanja, a koju nam se ini kori
snim blie izloiti i odrediti, jer e ona osvetliti izvesne delove ovoga
rada i ak delove onih radova koje smo posle toga objavili. U pita
nju je uloga", nastavlja Dirkem, ,,koju su profesionalne grupacije
pozvane da odigraju u drutvenoj organizaciji savremenih naro
da".2 Zato, meutim, tek sada on nalazi za shodno da osvetljava"
svoje ranije radove i zato ve u prvom izdanju ?odete rada nije
odlunije ukazao na potrebu da se moralna obnova industrijskog
drutva sprovede korporativnom reorganizacijom? Dirkem veli da
je taj problem ranije dodirnuo samo uzgred" zato to je nameravao
da se na njega vrati u jednoj posebnoj studiji. Teko nam je, narav
o, suditi o namerama i planovima koje je autor imao - ili mogao
rmati - na umu u vreme pisanja dela o podeli .rada, ali je lako za1
68
H. Bourgin, naved. delo, str. 227.
69
W. P. Vogt, naved. delo, str. 104.
Ovde smo se sluili srpskohrvatskim prevodom B. Markovia (E. Dirkem,

P DR). iako on nije uvek najtaniji: u samom naslovu predgovora drugome izda
.
nJu govori se o profesionalnim grupisanjima, mada je oito re o profesionalnim
grupacijama ili grupama (groupements).
' Isto, str. 51.
Sociologija, solidarizam, korporatizam
79
78
kljuiti da na onih nekoliko retkih i doista uzgrednih mesta u toj knjizi
na kojima se zalae za osnivanje profesionalnih grupacija nema na
govetaja reenosti da se tome problemu ubudue posveti naroita
panja. Dirkemovu potrebu da u predgovoru drugom izdanju ?odete
rada razvije ideju koja je, kao to sam kae, bila ostala u zasenku",
mogue je, izgleda, uverljivije objasniti i izvesnim vannaunim razlo
zima, a ne samo pievim oseanjem da je prvobitan tekst bio ne
doreen u svojim praktinim posledicama. Ili je, moda, ispravnije
kazati: Dirkem je osetio da je tekst nedoreen kada je uvideo da je
ideja koju je isprva dao tek naslutiti u meuvremenu zadobila status
jednog od sredinjih elemenata zvaninog uenja Radikalne partije.
Najzad, taj predgovor - jedan od socijalno-politiki najangaovanijih
Dirkemovih tekstova - mogue je razumeti i kao vraeni dug. Iste
godine kada je on napisan sociolog je doiveo da njegova strategija
zasnivanja nove nauke o drutvu kao akademske discipline urodi,
kao to smo videli, svojim najveim uspehom: sociologovim naime
novanjem na pariskoj Sorboni. Tim inom bila je, na najoigledniji
mogui nain, potvrena smisaona srodnost izmeu praktino pri
menljivih implikacija dirkemovske sociologije, s jedne, te socijalnog
uenja sadranog u radika/skom politikom programu, s druge strane.
Ali, ne samo to se dirkemovska sociologija preporuivala kao
teorijska osriova vladajue socijalne filozofije ve je i solidaristiko
uenje trailo u novoj nauci o drutvu svoje iskustveno i racional
na utemeljenje. Zasad je dovoljno rei da su svi vodei teoretiari
solidarizma, pa i njegovi popularizatori, u svome nastojanju da je
dan politiki program nauno zasnuju, posezali za sociolokim ar
gumentima koji su imali da potkrepe tvrdnju o izvornoj ovekovoj
drutvenosti. Kada se itaju spisi Leona Buroa mogao bi se stei
utisak da je taj rodonaelnik solidaristikog pokreta neprestano
imao pod rukom Dirkemove rane radove", pre svega tezu o podeli
rada. V ideemo, meutim, da se razlozi ove neobine meusobne
srodnosti jedne naune teorije o drutvu i jednog ideolokog pro
jekta imaju potraiti u zajednikim idejnim izvorima koji su obele
ili ondanji duh vremena. Kao to je predgovorom drugom izda
nju svoga dela o podeli rada Dirkem neuvijeno objavio svoju sklo
nost solidaristikom nainu reavanja socijalnog pitanja3 - odno
sno, to u njegovoj terminologiji izlazi na isto, otklanjanju moralne
krize savremenog drutva - tako je i u svom spisu pod naslovom
3
O znaenju izraza socijalno pitanje" u Dirkemovoj sociologiji, pod kojim su
se u ono doba podrazumevali prvenstveno odnosi meu drutvenim klasama,
upor. ire u: H. Hoefnagels, ,,La 'Ouestion sociale' dans la sociologie de Durkheim",
Bulletin de !'Institut de recherche economiques et sociales de /'Universite de
Louvain, vol. XXIV, 1958, br. 8, str. 673-703.
Solidarnost Leon Buroa prizivao u pomo sociologiju ne bi li uver
ljivije objasnio potrebu za kooperacijskom i mutualistikom reor

ganizacijom drutva. Razume se, meu sociolozima" na koje se
Buroa poziva neemo susresti ime Emila Dirkema - uostalom, u
ono vreme malo poznatog provincijskog profesora pedagogije i
drutvene nauke - ba kao to se i pisac ?odete rada, ak i u svom
angaovanom predgovoru, uva da svoj, u krajnjoj liniji politiki iz
bor, jasno objavi: on ne pominje imena vodeih teoretiara solida
rizma (Leon Buroa, Ferdinan Bison), ne upuuje ni na jedno u nizu
politiko-publicistikih dela koja su na prelomu vekova bila objavlji
vana u toj oblasti, ne navodi nijednu organizaciju, udruenje ili korpo
raciju koja se ve rukovodi naelima solidarizma, a ponajmanje pak
Radikalnu partiju. Dirkem ne eli da bude ni teoretiar solidarizma,
niti popularizator toga uenja: on se predstavlja kao sociolog koji
je, nezavisnim putem, iz vlastite teorije o drutvenoj solidarnosti,
najzad izveo praktine zakljuke.
U ovom poglavlju nastojaemo da pokaemo da se Dirkemova
elja da stvarnost popravi u skladu s nalazima svoje teorije drutve
nog razvoja uklopila u reformistiki program Radikalne partije upravo
zahvaljujui obostranom ubeenju da je socijalne sukobe mogue
neutralizovati solidaristikom reorganizacijom drutva. S obzirom na
osnovni cilj ovoga rada, potrebno je ustanoviti u kojim se bitnim
takama normativni zakljuci Dirkemove socioloke analize podu
daraju s onim to je s pravom nazvana zvaninom socijalnom filo
zofijom Tree republike". 4 Na taj nain e nam se sociologija i so/i
darizam ukazati kao dve varijante istog odgovora na pitanje koje je
stajala u sreditu zanimanja ondanjih socijalnih mislilaca i refor
matora: da li je, u uslovima sve izraenije profesionalne i socijalne
diferencije, mogue ouvati jedinstvo drutvenog organizma koje
podjednako opasno ugroavaju liberalistiki individualizam, s jedne,
te socijalistiki kolektivizam, s druge strane. Ve sada moemo ka
zati da su izmeu ovih dvaju pogleda na reenje socijalnog pitanja
dirkemovska sociologija i radikalski solidarizam nastojali da ukau
na jedan trei put".
Pre nego to ukratko podsetimo na socijalno-politiki okvir u ko
jem je nastala solidaristika ideja i u kojem se razvijao solidaristiki
Pokret, napomenimo da o znaaju koji je u intelektualnom i poli
tikom ivotu Tree republike imao pojam solidarnosti moda naj
uverljivije govori obimnost i iscrpnost lanka posveenog njegovoj
4
J. E. S. Hayward, ,,The Official social philosophy of the French Third republic:

Leon Bourgeois and solidarism", International Review ot-Social History, vol. VI,
Part 1, 1961,passim.
81
80
etimolokoj i smisaonoj analizi u poznatom Lalandovom Tehnikom
i kritikom reniku filozofije. 5 Uostalom, Andre Laland, koji je prvu
verziju svoga renika poeo da objavljuje upravo u doba uspona

solidaristike ideje,6 bio je - kao ubeeni pozitivista - pristalica Dir
kemove sociologije i zagovornik njenih socijalnih i politikih impli
kacija. Uticaj Dirkemov na tog njegovog biveg uenika iz provincij
ske gimnazije, a docnije kolegu na pariskoj Sorboni i u Francuskom
filozofskom drutvu,7 ogleda se u Lalandovom izboru i obradi broj
nih odrednica u Reniku koje ni u potonjim izdanjima nisu pretr
pele znatnije izmene.0 Solidarizam je, pak, bio definisan kao ue
nje koje kao naelo morala, politike i ekonomske nauke, ako se one
posmatraju kao normativne [discipline - A. M.J, postavlja solidar
nost". Re solidarnost ima, meutim, vie znaenja. Prvobitno, ona
je pravni izraz koji oznaava zajedniku odgovornost dvojice ili vie
dunika, u tom smislu to svako jemi za sve ostale. Otuda i etimo
loka poreklo rei: solidum je u rimskom pravu oznaavao duni
ka koji se obavezao ostalim dunicima. U jednom irem i novijem
znaenju - koje je u Reniku ilustrovano navodima iz Kontove Ras
prave o pozitivnom duhu - solidarnost upuuje na uzajamnu po
vezanost, to jest zavisnost bia ili stvari u jednom organizmu ili si
stemu, ali i meusobnu zavisnost uzastopnih narataja u jednom
drutvu:,, ... svaki narataj", kae Kont u Teaju pozitivne politike,
,,mora narednom besplatno vratiti ono to je i on sam takoe besplat
no primio od prethodnog narataja". Jedna upotreba dotine rei
koja je, kao to emo videti, najblia intenciji solidaristikog pokreta,
definisana je kao moralna dunost uzajamne pomoi meu lano
vima istog drutva ukoliko oni smatraju da tvore jedinstvenu celinu".
U ranom francuskom socijalisti Pjeru Leruu Lalandov Renik nam
otkriva tvorca tog modernog znaenja i na taj nain identifikuje jedan
5
Upor. A . Lalande, Vocabulaire technique et critique de la philosophie, PUF,
Paris 1976 (12. edition), str. 1005-1008.
Renik je najpre izlazio u BSFP, 1902-1923, a prvo izdanje u obliku dvo

tamne knjige doiveo je 1926. kod F. Alkana. Kaimo uzgred - to za razumeva
nje duha u kojem je Renik sroen nije nimalo nevano - da je Francusko fi
lozofsko drutvo bilo jedno od retkih strunih udruenja u kojem su Dirkem i
njegovi sledbenici aktivno delovali, a F. Alkan je, kao to smo videli bio njihov
omiljeni izdava.
'. Zaimljiv? je, meutim, da je u svom enciklopedijskom radu Laland uporno

prectkrvo Drrkemovo ime, koje se ne susree ak ni u odrednici Sociologija"
sadrzanoJ u njegovom Reniku.
' Upor. npr. odrednice anomija, drutvo, socijalizam, sociocentrizam, socio
..
log/ja, samoubistvo, itd. koje sve odiu dirkemovskim" nainom definisanja
poJmova.
od inae vrlo eklektiki sabranih duhovnih izvora solidarizma: ,,Ja

sam prvi od pravnika pozajmio izraz solidarnost", kae sam Leru, ,,da
bih ga uveo u filozofiju, to jest, prema meni, u religiju:hriansko
milosre hteo sam da zamenim ljudskom solidarnou... " Najzad, kao
poslednje znaenje rei solidarnost Laland navodi ono koje joj je, u
istoimenoj knjizi, podario i Leon Buroa, o emu emo ovde napose
govoriti. Vredi, meutim, navesti zakljuni stav prireivaa Renika
u kritikom osvrtu na taj pojam od kojega nema popularnijeg": ,,So
lidarizam je ak postao", kae Laland, ,,celovito moralno uenje kod
ekonomista, pravnika ili filozofa koji ele da u isti mah umaknu usko
g rudasti tradicionalnog individualizma i revolucionarnim zahtevi
ma savremenog kolektivizma". On je doista dobro odredio osnovnu
ideju uenja i pokreta kojima se, uostalom, i sam priklanjao!
Solidarizam se, kao to smo nagovestili, napajao na najrazno
vrsnijim i, u mnogom pogledu, naizgled nepomirljivim duhovnim
izvorima. Moda je upravo taj eklekticizam i doprineo neobinom
uspehu i rasprostranjenosti toga uenja, a samom pokretu pribavio
pristalice u gotovo svim slojevima i meu zagovornicima vrlo razli
itih bazinih politikih ubeenja. Zahvaljujui toj injenici solida
rizam je, kao to jedan dobar poznavalac kae, potkraj veka postao
,,klju za sve socijalne probleme".9 Meutim, unutranja logika krh
kost i nekonzistentnost toga uenja, njegova moralistika retori
nost i teorijska zbrkanost proizlazili su, izgleda, ponajvie iz odsustva
jednog jasnog, u pozitivnim terminima formulisanog politikog
programa koji bi, u vreme kada centrumakih partija u modernom
smislu rei jo nije bilo, mogao da konkurie jo ilavoj ideologiji
laissez-faire, s jedne, te ve ojaaloj socijalistikoj ideologiji, s dru
ge strane. U doba industrijskog poleta, koji je u poslednjim dece
nijama XIX veka zahvatio Francusku i doprineo razaranju tradicio
nalne socijalne strukture, radikali su, naime, nastojali da izmeu za
govornika slobodne inicijative te pobornika neograniene dravne
intervencije nau jedno srednje reenje kojim bi bile istovremeno
ouvane dve osnovne republikanske vrednosti: sloboda i jedna
kost. Bratstvo, taj trei lan revolucionarne formule koja je u Treoj
republici obnovljena tek posle poraza oportunista" (1885), imalo
je, pak, da bude preobraeno u solidarnost. Izmeu individualizma
za koji se zalau klasini liberali i kolektivizma koji propovedaju
socijalisti mogue je, verovali su radikali, ustanoviti jedan antiin
dividualistiki liberalizam", to jest antikolektivistiki socijalizam".10
9
J. E. S. Hayward, ,,Solidarity: the social history of an idea in nineteenth century
France", International Review of Social History, vol. li, part 2, 1959, str. 262-263.
10
Isto, str. 265.
82
83
Pojedinci ne smeju biti preputeni neizvesnostima trine utakmice

jer ona ugroava naelo jednakosti, ali budu li potpuno podvrgnuti
jednoj vioj sili kao to je drava, u opasnosti e se nai ideal slo
bode. Solidarizam su oni ponudili kao uenje koje na neprotivrean
nain miri ideale jedne revolucije u kojoj su nastojali da zasnuju svoj
legitimitet.
Pojam solidarnosti sreemo na brojnim takama u istoriji fran
cuske socijalne filozofije u XIX veku. 11 Preuzet, kao to rekosmo, iz
pravne terminologije, on je u toku stotinak godina doiveo da bude
ugraen u gotovo sve filozofske sisteme i socijalna uenja na koji
ma su poivali osnovni ideoloki i politiki izbori u poslerevolucio
narnom razdoblju. Pre nego to je na tome pojmu izrastao pokret
o kojem ovde govorimo, solidarnost je - u jednom osobenom inte
lektualnom prostoru koji je bio otvoren revolucijom 1789. godine bila ideal kojem se teilo sa najrazliitijih strana. U svojoj katoli
koj reakciji na revoluciju, ozef de Mestr je zagovarao povratak na
,, organsku solidarnost" Staroga reima u kojoj su porodica, korpo
racija i crkva obezbeivale duhovno jedinstvo i stabilnost jedne hi
jerarhijski ustrojene drave. Sen-Simon i Kont su organsku solidar
nost pojedinih lanova drutva u prostoru i vremenu smatrali osno
vom socijalne kohezije, dok su francuski socijalisti, pre svega Pjer
Leru i Luj Blan, proletersku solidarnost - kao to smo videli - suprot
stavljali hrianskom milosru i ljubavi prema blinjem. Izgradnji
radikalskog solidarizma, koji nas ovde prvenstveno zanima, Prudon
je, meu socijalistima, pruio ipak najvei doprinos svojom idejom
mutualizma, to jest reformistikim zahtevom za reorganizacijom
drutva na osnovama uzajamne pomoi, kooperacije i pravine
razmene". 12 Porazom Komune 1871. godine solidaristika ideja je,
u toj svojoj etrdesetosmakoj varijanti, nailazila, meutim, na sve
manje pristalica: iskustvo tekog poraza zadugo je proletarijat od
vraalo od elje za klasnom saradnjom te otvorilo prostor uticaju
ila Geda i borbenijeg, marksistikog uenja u kojem je malo me
sta bilo ostavljena za ideje meuklasne solidarnosti. Takva zamisao
nala je plodnije tlo u redovima radikalske !evice koja je, oslonjena
na podrku obespokojenih slojeva srednjih graanskih klasa i selja
tva, dugo nastojala, pa i uspevala da se, u skladu s izbornom kri
laticom Leona Buroa i njegovog prethodnika ora Klemansoa
11
Upor. isto, str. 269-278.
Uticaj Prudonov na solidarizam najoitije se ispoljava u delima S. Buglea, pre

sveg u njegovoj obimnoj knjizi Proudhon et notre temps (Etienne Chiron, Pa ris
1920). Nije nevana injenica da je Bugle bio, uz A. Moasea, prireiva Pruda
novih CEuvres comp!etes (Marcel Riviere, Paris 1923-1935, u 12 tomova).
12
(,,Pas d'ennemis a gauche!"), na vlasti odri u pomo rformisti

_
kih socijalista. U takvom politikom okviru rad1kalsk1_ sohdanzam Je

koncem XIX veka poprimio novo znaenje i u mnogom pogledu se
odbio ne samo od naslea konzervativne socijalne misli s poetka
stolea ve i od pretkomunarske revolucionarne tradicije. Ipak, kao
to emo videti, solidarizam devedesetih godina - pripremljen de
lovanjem republikaski _i pozitivistiki orijentisnih f!loz?fa (Alfd
_
_
Fuje), ekonomista (Sari Zid) ili pravnika (Leon D1g1) - JOS_J e u svo11m
doktrinarnim postavkama sadravao jasno prepoznatl11v osttke
dvaju ekstremnih politikih stanovita. Dakako, konzervatizam I so
cijalizam bili su u toj eklektikoj socijalnoj filozofij( ubl?eni _i_ prila
goeni osnovnoj reformistikoj intenciji radikala: 1zbec1_ soc11alnu 1
politiku polarizaciju drutva, omoguiti to iim slojevir1;a_ tanov
_ 1zvesne
nitva da uivaju plodove ekonomskog prosperiteta, te pruz1t1
garancije socijalno ugroenim drutvenim grupa- Solidaritik
uenje je francuskim radikalima trebalo da posluzi kao teonJsko 1
ideoloko opravdanje za reformistike poduhvate u koje su se, na
raznim podrujima ekonomskog i drutvenog ivota - kao rani i mo
da pomalo naivni glasnogovornici jedne welfare state politike upustili i znatno pre negoli je Leon Buroa obznanio osnove nove
doktrine (1895), a solidarizam bio i zvanino ugraen u program
Radikalne partije (1908). Sociologija Emila Dirkema podravala je na svoj vrednosno-neutralan" nain - sva radikalska preduzea i,
naroito otkako je zadobila status zvanine doktrine univerziteta",
obezbeivala teorijsku podrku solidarizmu kao zvaninoj socijal
noj filozofiji Tree republike".
Kao to je na poetku ovog poglavlja reeno, najistaknutiji pred
stavnik solidaristikog pokreta i, pored Ferdinana Bisona, njegov
najugledniji teoretiar bio je Leon Buroa, pisac i dravnik ije je
neveliko delo pod naslovom Solidarnost iz godine u godinu, pot
kraj XIX i poetkom XX veka, doivljavalo nova, proirena izdanja
i postepeno se pretvaralo u katihizis solidarizma. 13 U svojoj politi
koj karijeri Buroa je redom beleio uspehe koji su mu najzad pri
bavili mesto meu najznaajnijim linostima Francuske na prelomu
13
Jezgro dela, ija se prva verzija pojavila 1896, dakle u doba kada je Buroa
zauzimao poloaj predsednika prve jednobojne radikalske vlade, tvorila su e
tiri lanka objavljena u asopisu La Nouve/le revue, pod zajednikim naslovom
Pisma o socijalnom pokretu". Upravo u tom obliku knjiica je ubrzo stekla
popularnost i van granica Francuske, pa je jedan njen prvod - istina, s malim
zakanjenjem - izaao i na naem jeziku (Solidarnost, napisao Leon Buroa, iz
danje Velikokolske radikalske omladine, Beograd 1903). Ovde se sluimo jed
nim kasnijim, potpunijim izdanjem (Solidarite, 8. edition, Librairie Armand Colin,
Paris 1914).
r
84
vekova. 14 Nizu uglednih funkcija i dravnikih zvanja koja je obavljao
valja pribrojati i sve one brojne osnivake inicijative, poasna pred
sednikovanja i pokroviteljske uloge kojih se taj agilni zagovornik so
lidaristike ideje prihvatao - bez obzira da li je bila re o vaspitnim,
obrazovnim, socijalnim, karitativnim, profesionalnim ili proizvoa
kim, odnosno potroakim ciljevima razliitih dobrovoljnih drutava,
mutualistikih udruenja, kooperativa ili, pak, ,,narodnih univerziteta".
U svim tim raznovrsnim oblicima okupljanja na osnovama uzajam
ne pomoi, saradnje i zajednitva, Buroa je podsticao ostvarenje
svoga programa izloenog u Solidarnosti, knjizi koja se, kao to su
sledbenici govorili, moe smatrati istinskim manifestom njegova
uenja. 15 Dirkemu je, u vreme pisanja zavrnog poglavlja studije o
samoubistvu {,,Praktine posledicf'), koja je izala samo godinu
dana kasnije, delo Leona Buroa morala biti poznato ve u toj prvoj,
izvornoj varijanti. Videemo da je upravo u pomenutoj knjizi socio
log prvi put izriitije objavio svoju sklonost solidarizmu kao socijal
noj i politikoj doktrini. 16
14
Roen 1851. godine, po obrazovanju pravnik, nakon kraeg bavljenja advo
katurom Buroa je stupio u dravnu slubu, da bi u svojoj 36. godini postao pre
fekt policije. Posle izborne pobede nad generalom Bulaneom ( 1888), obavljao
je uzastopno dunosti ministra unutranjih poslova, obrazovanja i pravosua, a
od 1. novembra 1895. do 21. aprila 1896. predsedavao je prvoj jednobojnoj ra
dikalskoj vladi, izabran prvenstveno zahvaljujui podrci poslanika okupljenih
oko ve ostarelog biveg socijaliste Luja Blana. Godine 1899. odbio je ponue
no mesto predsednika Republike da bi se, kao francuski opunomoenik, posve
tio radu u meunarodnim mirovnim i arbitranim komisijama. Posle Drajfusove
afere, iz koje je Radikalna partija izala ojaana, Buroa je bio biran za predsed
nika Nacionalne skuptine (1902), senatora (1905), ministra spoljnih poslova
(1906. i 1914), odnosno ministra rada (1912. i 1917). Neposredno posle rata uao
je u Akademiju moralnih i politikih nauka, Senatom je predsedavao od 1920.
do 1923, a njegov meunarodni ugled bio je krunisan 1920. dodelom Nobelove
nagrade za mir (upor. J. E. S. Hayward, ,,The Official social philosophy of the French
Third republic: Leon Bourgeois and solidarism", naved. l., str. 20-21 i, od istog
autora, ,,Solidarity: the social history of an idea in nineteenth century France",
naved. l., str. 278.
15
Upor. npr. C. Bougle, ,,Nate sur les origines chretiennes du solidarisme",
RMM, vol. XIV, 1906, str. 251. Meu dirkemovcima", Bugle je bio najgorljiviji
zagovornik solidaristike ideje i njen vatreni popularizator (upor. C. Bougle, Le
Solidarisme, Giard, Paris 1907). O Bugleovom politikom stanovitu, u kojem se
prepliu socijalizam i solidarizam, vid. opirnije u: W. Logue, ,,Sociologie et poli
tique: le liberalisme de Celestin Bougle", RFS, vol. XX, 1979, br. 1, str. 141-161.
Ono to taj autor naziva ,, liberalizmom" zapravo je Bugleov solidarizam, koji bi se
u najboljem sluaju mogao nazvati neoliberalizmom".
16
Prostim poreenjem datuma objavljivanja tih dveju knjiga mogue je zaklju
iti u kojem se smeru kretao uticaj izmeu Leona Buroa i Emila Dirkema. Stoga
je neumesno uenje nekih pisaca to ne postoji dokaz da je Dirkem neposred-
85
Izlaganje svoga uenja Buroa zapoinje identifikovanjemdvaju

osnovih pogleda na odnos izmeu pojedinaca i drutva u posled
njoj etvrtini XIX veka. I on nalazi da, jedan naspram drugo, u sve
_ _
nepomirljivijem sukobu stoje individualizam i kolekt1v1zarn, ideolo
gije koje se na politikoj ravni ispoljavaju u liberalistikom, odnsno
socijalistikom predlogu za reavanje problema raspodee drstve
_
nog bogatstva. Meutim, osim klasine politike ekonom1Je, sJedne,
te socijalistikog uenja, s druge, strane, Buroa razabire i jedan nov
pogled na odnos izmeu pojedinca i drutva, koji je obuhvatn iji i
uzvieniji". Daleko od toga da predstavlja zavrnu sintezu umova
nja nekog pojedinca ili grupe ljudi, ovo novo uenje tek se obrazuje
zahvaljujui delatnosti brojnih filozofa, politiara, zakonodavaca, a
.
ak i rukovodilaca privatnih i dravnih ustanova. Svestan eklekt1c
nosti uenja koje zagovara, Buroa ipak misli da se ono da svesti
na jedan zajedniki imenitelj. Jer, uprkos injenici da se susree u
najrazliitijim filozofskim kolama i politikim strujama, nema spora
da izmeu svakog pojedinca i sviju ostalih postoji nuna veza soli
darnosti; samo egzaktno izuavanje uzroka, uslova i granica te soli
darnosti moi e da odmeri prava i dunosti svakoga prema svi ma
i sviju prema svakome, te da obezbedi nauna i moralna reenja
socijalnog problema". 18 Neobina rasprostranjenost solidarist-ke
ideje duguje se, smatra Buroa, upravo susticanju naunog met'oda
i moralne ideje, to je najzad omoguilo da se reenje socijalnog
problema potrai u naunom zasnivanju mora/nag poretka.
Buroa je bio podjednako nezadovoljan nainom na koji liberali
i socijalisti gledaju na ulogu drave u ekonomskom i, uopte, dru
tvenom ivotu. Prvi naelno osuuju svako njena uplitanje u r aspo
delu i potronju dobara kao nasrtaj na slobodu pojedinca i za lau
se za niim ogranienu konkurenciju koja e, spontanom igrom eko
nomskih zakonitosti, uspostaviti najpraviniji mogui poredak. Oni
smatraju da je svojinsko pravo apsolutno i da ni na koji nain ne
srne biti ogranieno jer je ono istovremeno posledica i jemstvo in
dividualne slobode, a drava postoji samo zato da bi garantovala
nesmetana korienje toga prava. Socijalisti se, s druge strane, za
lau za energinu intervenciju drave u ekonomskom ivot u i zah
tevaju da se zakonodavnim merama izvri preraspodela bogatstva
koje je nepravino nagomilana u rukama jednih na utrb onih drugih.
no uticao na izvornu formulaciju solidaristikog uenja Leona Buroa" (B. J_ Tur
ner, The Socia/ Origins of Academic Sociology: Durkheim, Ph. D., Colurnbia
Uni versity 1977 [Xerox University Microfilms, no. 77-15, 298], str. 370).
11
L. Bourgeois, Solidarite, naved. delo, str. 4.
18
Isto, str. 6, podv. L. B.
86
87
Oni dre da je privatno vlasnitvo plod uzurpacije i egoizma, pa je

jedino autoritativnim merama mogue prisiliti njegove posednike
neka vode rauna o potrebama svojih blinjih. Da bi se iznalo re
enje kojim e se prevazii jednostranosti liberalistikog i soci/ali
stikog stanovita - jer prvo naelo onemoguuje ostvarenje Jed
nakosti, a drugo unapred ukida slobodu - Buroa veruje da je po
trebno osloniti se na saznanja do kojih je dola sociologija. Poput
veine republikanaca koncem XIX veka i on je, naime, bio zadojen
duhom pozitivizma: ,,Ekonomske i drutvene pojave... potinjavaju
se, ba kao i fizike, hemijske i bioloke, neizbenim zakonima. I jed
ne i druge podvrgnute su odnosima nune uzronosti koje razum
moe spoznati i odmeriti jedino metodinim zakljuivanjem". 19 On
je, dakako, svestan ograniene mogunosti primene metoda prirod
nih nauka u oblasti drutvenih pojava, jer su ove potonje znatno slo
enije, esto se opiru neposrednom posmatranju, a eksperimentu
je na tom podruju mogue pribei u vrlo retkim sluajevima. Me
utim, prirodni zakoni koji vladaju drutvom ipak su samo najvii
izraz fizikih, biolokih i psihikih zakonitosti kojima se upravljaju
sva iva bia. Stoga je svesna, u krajnjoj liniji politika intervencija
koja bi smerala korenitoj promeni prirodnog poretka stvari u dru
tvu zaludna i unapred osuena na neuspeh". 20 Sve to smo, zahva
ljujui poznavanju tih zakona, u stanju da uinimo jeste da njihovo
stihijno dejstvo saobrazimo idealu kojim se rukovodimo. Na toj uskoj
margini koja nam je ostavljena stvarnost nam je - rei e Buroa
na dirkemovski nain - mogue popravljati, ali ne i korenito me
njati: ,,Drutvo ne moe ostati ravnoduno prema slepoj igri eko
nomskih pojava. Zacelo, ono svet ne moe iznova da stvara i ne tei
da, u njihovoj povezanosti, preinauje odnose izmeu uzroka i po
sledica koji su u tom poretku nuni koliko i u svakom drugom. Ali
psihike, istorijske i ekonomske sile ije je pokretae ovekova mo
razumevanja otkrila [drutvo -A. M.] namerava da potini kao to
su bile potinjene i ostale prirodne sile, te da ih podvrgne nalozima
moralne ideje". 21 Ovu moralnu ideju razabraemo, pak, egzaktnim
metodama drutvene nauke koja je jedina u stanju da odredi objek
tivne i stvarne uslove pravinog odnosa izmeu pojedinca i ostalih
ljudskih bia. Na taj nain, ,, razum, rukovoen naukom, odreuje
neizbene zakone delanja, a volja, rukovoena moralnim oseanjem,
preduzima samo delanje".22
19
20
21
2
Isto, str. 11.

Isto, str. 12.
Isto, str. 14.
Isto, str. 15.
Tom formulom Buroa je nastajao da pomiri ono to je prihvatlji

vo u tenjama socijalista, s jedne, te ekonomista", to jest liberala,
s druge strane: moralnu osudu ravnodunosti drutva prema so
cijalnom problemu koju izriu prvi, te poziv rgih da se svak tra
.
. rukovo?.1 pravilima
ganje za lekom kojim bi se zlo moglo ublaz1t1
nauke. Jedino je solidaristiko uenje kadro da nae Jedno tko
.
v
srednje reenje. Ono se ne miri s krajnjim posledicama dar1n1st1c
kog stava da je slobodna konkurencija na ekonoms om IJU sam_o
v
prirodan izraz borbe za opstanak k)a vlad u setu z1v!. h b1c. lako Je
teko osporiti da prirodna selekc11a doprinosi usavrsavaniu vrste,
ne znai da je svesna intervencija kojom bi se ublaile pogubne po
sledice socijalne i ekonomske diferencijacije osuena nuno na n
uspeh. Zakonu borbe za opstanak mogue je, nie, sur?tt1t1
. upucuiu zakl1ucc1 f1z10zakon solidarnosti bia", na ije delovanJe
loga. Kao to se razliiti organi i funkcije pojedinih dela ivg or
ganizma nalaze u nunim meusobnim odnosima ko11 doprinose
skladnom delovanju celine, tako su i pojedina iva bia povezana
jedna s drugima, s celinom svoje vrste i kruenj:m kojm ive.
Zakoni vrste", kae Buroa, naime zakoni nasle1vanJa, pnlagoa
anja, selekcije, integracije i dezintegracije, samo su razliiti aspek
ti jednog istog zakona opte zavisnosti, to jest solidarnosti ele '::
.
nata svekolikog ivota". 23 Ova meuzavisnost vlada ne samo f1z1c
kim ve i intelektualnim i moralnim ivotom oveka u tom smislu
to svakog pojedinca povezuje sa svim ostalim ljudima u vremenu
i prostoru.
Buroa je uloio veliki napor ne bi li dokazao da taj univerzalni
zakon solidarnosti iz kojega, na praktinom planu, mogu ishoditi i
kolektivistike implikacije ni na koji nain ne protivrei naizgled
oprenom naelu slobodnog razvoja pojedinca. I u ovom pogledu
on se poziva na biologiju. Svako ivo bie je, kao individua, agre
gat elemenata koji su, uzeti svaki ponaosob, odelite individualno
sti. Oni nuno tee samostalnom razvoju, ali ih jedne s drugima po
vezuje vrsta solidarnost koja spreava meusobno istrebljivanje.
Individualizacija pojedinih delova doprinosi skladnijem razvoju or
ganizma kao celine, ali i njihovom vlastitom usavravanju. Na taj
nain, zahvaljujui velikom zakonu fizioloke podele rada", 24 indi
vidualne funkcije svakog elementa se, sve uom specijalizacijom,
jo vre povezuju s celinom. Buroa je ipak bio svestan da ljud
sko drutvo nije organizam posve nalik ivotinjskom organizmu:
ono nije ivo bie u kojem bi delovi bili materijalno povezani jedni s
2
3
Isto, str. 20.
24
Isto, str. 25.
89
88
drugima. Ali, prirodna solidarnost razliitih delova ivog bia ispo
ljava se i meu pojedincima u ljudskom drutvu. Integrativnu ulogu
fizioloke podele rada u ovom potonjem sluaju igra drutvena po
de/a rada, taj izvor civilizacije"25 koji, rastuom funkcionalnom dife
rencijacijom pojedinih delova drutvenog organizma, vodi jaanju
njihove uzajamne zavisnosti i komplementarnosti.
Dejstvo zakona solidarnosti kojim se upravljaju sva iva bia do
voljno je snano da bi ne samo neutralizovalo krajnje posledice
borbe za opstanak ije postojanje Buroa ne porie, ve i da bi uvr
stilo izvornu povezanost meu ljudima. Ali, takva prirodna solidar
nost nee se uspostaviti sama od sebe: naoruani razumom i vo
ljom ljudi moraju biti u stanju da sile koje su se nale zatomljene
egoistikim porivima probude i stave ponovo u dejstvo. Razume se,
taj zadatak nije lak: ,,Ljudski egoizam je budan i nee se lako dati ube
diti da je za njega od najvee koristi bude li se uskladio s dunou,
te da mu je za opte dobro iji deo moe poluiti potrebno ostaviti
se jednog moda manjeg, ali izvesnog i neposredno ostvarivog do
bra".26 Stoga je osnovno pitanje: na koji nain iznad prirodne solidar
nosti, ije postojanje potvruje moderna nauka, nadograditi drutve
nu solidarnost koju iziskuje nae moralno oseanje. Jer, sve je oi
tije da moralna teskoba od koje patimo proizlazi upravo iz dubokog
raskoraka izmeu politikih, ekonomskih i drutvenih ustanova, s
jedne, te oseanja prava i dunosti koje nas povezuju s naim blinji
ma, s druge strane. Spoznaja zakona solidarnosti na koji nam je
ukazala nauka izmenila je, naime, i nae moralno oseanje. Na ove
ka se vie ne moe gledati kao na izdvojeno i samodovoljna bie
koje je cilj samome sebi: ,, ... za moralnim zakonima koji se nameu
pojedincu ne moe se tragati izvan optih usi ova ivota u drutvu".27
ivot u drutvu podrazumeva, pak, postojanje odreenih prava i
dunosti ljudi koji su udrueni u jednom zajednikom delu i oba
vezni jedni drugima neizbenou zajednikog cilja".28
Na ovom mestu Buroa nagovetava jedan od sredinjih pojmo
va solidaristike teorije koji emo, u neznatno izmenjenom obliku,
nai i kod Dirkema: re je o takozvanom kvaziugovoru. Poput vei
ne osnivaa sociologije, pa i samoga Dirkema, 29 solidaristi, naime,
nisu bili skloni da ovekov drutveni ivot objanjavaju ugovornom
25
26
Isto, str. 82.

Isto, str. 30.
27
Isto, str. 37, podv. L. B.
Isto, str. 41.
Upor. npr. E. Dirkem, PDR, str. 218.
teorijom u njenom klasinom, rusoistikom obliku. Buroa takoe

odbacuje Rusoovu ideju o harmoninom prirodnom stanju u ko
jem je ovek ve bio obdaren oseanjem prava i dunosti prema
svojim blinjima. Naprotiv, prvobitno stanje mora da je bilo obelee
no brutalnom borbom za opstanak", a tek je postepenim razvit
kom ljudskih grupa koje su se obrazovale zahvaljujui pukom sluaju
roena ideja o dobrovoljnom udruivanju". Potom, takvo udrui
vanje nije bilo uspostavljena prethodnim sporazumom u kojem bi
bili naznaeni uslovi zajednikog ivota; najzad, Buroa se ne moe
pomiriti s onim osnovnim uslovom koji takav ugovor sadri, naime
s odricanjem sviju pojedinaca od njihovih prava u korist zajednice.
Osnovna razlika je, dakle, u tome to Ruso stavlja ugovor na poe
tak, a pisac Solidarnosti na kraj razvoja drutvenog ivota.30 Zahva
ljujui dejstvu oseanja prirodne solidarnosti koja ih povezuje, la
novi jednom ve spontano uspostavljene zajednice najzad preutno
prihvataju uzajamna prava i dunosti koja ih dovode u stanje sa
glasno moralnoj ideji. Pojedinane koristi i obaveze koje podrazu
meva ivot u drutvu bivaju raspodeljene na pravian nain, kao da
je svaki ovek bio slobodan da raspravlja o uslovima sporazuma.
Kvaziugovor je zapravo fikcija koja nam omoguuje da postojee
odnose meu ljudima zasnujemo na naelu jednakopravnosti: on
je retroaktivno priznat ugovor".31 Na taj nain, prirodna ili stvarna
solidarnost (so!idarite de fait) preobraava se u drutvenu, odnosno
pravnu solidarnost (so!idarite de droit). Poznavanje zakona prirod
ne solidarnosti predstavlja osnovu na kojoj se izgrauje zakonima
ustanovljena, drutvena solidarnost.
Buroa se, meutim, nikad nije izjasnio u pogledu naina na koji
e taj kvaziugovor, kao posledica sveopteg sticanja svesti o solidar
nosti, biti zakljuen. Sve to on u toj stvari ima da kae jeste da e
formula kojom e se utvrditi drutvena veza morati da vodi rauna
o prirodi i cilju ljudskog drutva, o uslovima pod kojima svaki lan u
njega ulazi, o zajednikim koristima ije mu je uivanje obezbeeno
i zajednikim obavezama ko)ima e biti podvrgnut; drugim reima",
nastavlja on, ,,pomenuta formula mora priznati doprinos svakoga i
deo koji mu dopada, te obraunati njegov dug i njegov dobitak kako
bi se na osnovu toga obezbedilo njegovo pravo i njegova dunost".32
30
.
O znaenju pojma kvaziugovor", kojim su solidaristi preokrenuli jusnatu
ral1stiki odnos izmeu prirodnog i graanskog prava, upor. opirnije u: C. Nico
le t, L:!dee repub/icaine en France. Essai d'histoire critique, Gallimard, Paris 1982,
str. 371-374.
31
L. Bourgeois, So/idarite, naved. delo, str. 61.
32 Isto, str. 43.
Sociologija, solidarizam, korpor atizam
91
90
Pozitivno zakonodavstvo treba samo da praktino izra zi ovu formu
lu pravine raspodele i obezbedi sankcije koje e omoguiti njena
potovanje. On o nee izricati zakone u ime drutva" i nametati ih
ljud ima, ve e biti zakon drutva" koji su doneli sa mi ljudi.
Buroa - koji je sebe voleo da naziva liberalnim socijalistom, naj
libera ln ijim meu socijalistima"33 - bio je uveren da takvo uenje ni
n a koji n ain ne ugroava individualnu slobodu za koju se za lau li
berali. Ono, na protiv, postavlja osnove za razvitak fizikih, intelek
tualn ih i moralnih osobina svakog pojedinca. Kao to je odbacivao
apstraktan i aprioran pojam izolovan og pojed in ca, tako je usta jao i
protiv apstraktnog i apriornog pojma drave. Ona je tvorevina ove
kova, pa ba kao ni drutvo ne postoji izvan pojedinaca koji je ine;
ona n ema nikakva posebna prava koja bi joj obezbeivala vlast nad
njima i ograniavala njihovu slobodu. Pravo pojedinca moe biti
ogranieno jedino nun im pravom sviju drugih ljudi na slobodan
razvitak njihovih sposobnosti. S druge stra ne, solidarizam postavlja
osnove jednakosti, ali ne jednakosti uslova ve prava. Potpuno izjed
naavanje d rutvenih poloaja je ne sa mo tetno ve i nemogu
no, ba ka o i uk idanje privatne svojine. U sloenom raunu koristi
koje ovek u iva kao veiti dunik" drutva, s jedne, te obaveza
k oje ima prema svojim blin jima i d rutvu u celini, s d ru ge strane,
glavna stavka nije svojina ve injenica da su, uprkos svim razlika
ma u pogledu pola, rase, fizike snage, raz uma i volje, svi ljudi, kao
,,iva, mislea i svesna bia", 34 u osnovi ravnopravni. Jedino prirod
ne nejednakosti, a ne nejednaka prava, mogu biti osnov d rutvenog
raslojavanja.
ovek ove obaveze prema drugim ljudima - nastavlja Buroa ho
d ei za kontistikom id ejom o nadind ividualnom meugeneracij
skom kontinuitetu drutva kojom se, uostalom, rukovodio i Dirkem proizlaze iz injenice da je on veiti dunik ne samo drutvu u kojem
trenutno ivi ve i svim prethodnim naratajima koji su nagomilali
materija lna, intelektualna i moralna dobra u kojima on uiva ; osim
toga, on ostaje duan i naratajima koji e doi posle njega, jer on o
to je d obio od svojih prethod nika mora, uveana i poboljan o,
ostaviti svojim potomcima. Jednim kvaziugovorom ovek se, sa
mim svojim roenjem, obavezuje da e ceo svoj ivot posvetiti vra
anju toga nikad u potpun osti nadoknadivog duga : ,,Njegova slo
boda optereena je dvostrukim dugom: u raspodeli nameta k oja
J. E. S. Hayward, ,,The Official social philosophy of the French Third repu
blic: Leon Bourgeois and solidarism", n aved. l., str. 34.
33
" L. Bourgeois, So!idarite, n aved. delo, str. 50.
je, prirodno i mora lno, zakon drutva, osim svoga udela u razmeni
usluga on duguje i ono to se moe nazvati njegovim doprinosom
35
napretku".
Ovu svoju, u prvobitnom obliku prilino uopteno izloenu zami
sao, Buroa je u kasnijim radovima k ojima je upotpunjavao mani
fest solidari zma pokuavao da podrobnije predoi. Solida ristiko
na elo se, tvrdio je, najvernije utelovljuje u razliitim oblicima udru
ivanja kojima se suzbija egoistina konkurencija",36 ali i arbitrarna
dra vna in tervencija. Ta j duh kojim biva zad ojen sve vei broj ljudi
povodom sve raznovrsnijih ciljeva na putu je, veli, da na miran na
in revolucionie svet".37 Uskoro e svek olika ljud ska d elatnost i
d rutvo u celini biti reorganizovani na osnovama mutualizma i soli
dariz ma, a sloboda i pravda vie nee biti meusobno nepomirljive
vrednosti. U svom traganju za srednjim reenjem izmeu liberali
zma i kolektivistikog socijalizma on se, u terminima kva ziugovor
ne teorije", zalagao za preraspodelu drutven og boga tstva izmeu
dunika veito nesposobnih da isplate dug" i poverilaca kojima se
38
d g n ikada ne ispla u je". Niz ustanova zasnovan ih na uzajamno
st, omoguie svim ljudima, u to je mogue veoj meri, podrku

,, zajednike sile" i pruiti im jemstvo protiv rizika zajednikog ivlje
n! a".39 Svima e biti pruena besplatno kolovanje na svim stupnje
_
vima obrazovanJa, a elementarn i uslovi ivota bie obezbeeni oni
ma koji n isu sami u stanju da se staraju za svoj opstanak: deci, bo
lesn ia, starima. Svi lanovi drutva bie osiguran i protiv bolesti,
nesreca, nezaposlen osti. Na taj e nain dug sva koga prema sva
kome biti smanjen... jer e u prilog zajed nikih ustanova svako od
stupiti svoj deo rtve i unapred isplatiti - ne svakome pojedinano,
_
40
ec svima - svoj drutveni doprinos". Takvom uzajamnou i so
darnou bie najzad otklonjen i izvori drutvenih sukoba : vlasnici
c pri znati da jdan d eo svoga kapita la duguju radn icima koji su
_
uces
:vl1 u n Jegovom nagomilavanju, a ovi potonji e se, pak,
odre1 zelJe a posegnu za celokupnim bogatstvom poslodavaca.
tJ osnovi uspostavie se jedna nova zajedn ika svest",41 a de
lice Je d osad meusobn o nepomirljive drutvene grupe koje se
35
Isto, str. 60.
36
Isto, str. 79.
37
Isto, str. 80.
38
Isto, str. 171.
39
Isto, str. 95.
'
Isto, str. 96.
" Isto, str. 98.
92
93
,,pogreno nazivaju klasama... iako zapravo pripadaju razliitim dru
tvenim p olo ajima". U nap oru po jedinih uih drutvenih grupa da

na iskljuiv nain zag ovaraju vlastite interese raspoznaje se, naime,
poguban duh s tranarenja ko ji p o tie iz dubokog nepoznavanja
zakona uzajamne pravinosti i organske harmonije koji uslovljavaju
drutvenu solidarnost". 43 Stoga e na socijalnom vaspitanju" - o
ijoj smo funkciji ranije govorili - to jest na odgajanju svih drutvenih
slojeva na naelima solidarizma, biti da otkloni izvore klasne borbe,
jer je soc ijalni problem u krajnjoj liniji vaspitni problem". Konaan
c ilj takvog vaspitanja bie razvijanje sklonosti prema dobro vo ljnom
udruivanju u kooperacije i asocijacije u kojima e rizici i koristi od
drutvenog ivota biti mutualizovani, to jest ravnomerno raspode
ljeni meu svima.
Meu nep osredno primenljivim merama kojima - osim socijal
nim vaspitanjem" - treba pripremiti osnovu za izgradnju budueg
integralnog so lidaristikog drutva, Buro a je predvideo don oenje
zakona protiv monopola i, uopte, privilegija pojedinih privrednih
grana ili industrijskih preduzea, ograniavanje radnog vremena,
zabranu dejeg i zatitu enskog rada, zavoenje progresivnog po
reza na prihod, poveanje naslednih taksi, administrativnu decen
tralizaciju drave i smanjivanje njenog upravnog aparata, pa i staja
e vo jske. On se vatreno zalagao za slobodu sindikalnog organizo
vanja, uvoenje razliitih oblika socijalnog, invalidskog, starosnog i
takozvanog profesionaln og osiguranja, kao i za osnivanje niza usta
nova za zbrinjavanje zdravstveno i socijalno hendikepiranih, kao to
su kase uzajamne p omoi, kreditne banke, potro ake zadruge, itd.
Mnoge od tih inicijativa koje su izvirale iz njegove solidaristike teo
rije on je doista, kao nosilac uticajnih funkcija u Treoj republici, uspeo
da pretvori u zakonodavne akte. 45 Na taj je nain solidarizam Leona
Buroa, uprkos svojoj teorijskoj eklektinosti i znatnoj naivnosti u filo
zo fskom p o gledu, na prakt inom planu urodio daleko znaajnijim
plodovima: kao to rekosmo, on je postavio ideoloke pretpostavke,
42
42
43
Isto, str. 288.
Isto, str. 96. Rukovoen tom idejom, Buroa je stajao na elu ( 1895-1898)
uticajne Lige za obrazovanje, dobrovoljnog prosvetiteljskog drutva koje je na
slobodnozidarskim osnovama jo godine 1866. ustanovio an Mase, bivi fu
rijerista i zagovornik slobodnog i laikog obrazovanja. U toj istoj Ligi aktivno je
uestvovao i Dirkem, o ijim smo pogledima na ulogu socijalnog vaspitanja" ve
poneto kazali.
44
Upor. J. E. S. Hayward, .,The Official social philosophy of the French Third

republic. Leon Bourgeois and solidarism", naved. l., str. 35-41.
45
zakonodavne temelje i socijalno -politiku osnovu za potonju izgrad

nju drave blagostanja46 koja je, u naem veku, uspela da ouva ne
povredivost individualne inicijative i privatne svojine uza svu svoju,
ist ina ogranienu, al i efikasnu distributivnu intervenciju. Stoga nije
udno to su mnogi elementi radikalskog solidarizma, jo dugo posle
jenjavanja pokreta koji se njime rukovodio, ostali ugraeni u ideo
loke temelje sviju reformistikih politikih partija u Franc uskoj, pa
i u drugim razvijenim zapadnim zemljama.
Razmo trimo sada na koji su se nain, uporedo s razvijanjem so
lidaristike ideje i upotpunjavanjem programa toga pokreta u delu
Leona Buroa, uobliavale praktine implikacije Dirkemove socio
loke teo rije. Jer, u delu O drutvenoj pode/i rada on je, kao to i
s am kae u predg o vo ru drugom izdanju, tek naslutio praktino re
enje pro blema s kojim se suoio kada je za predmet doktorske di
sertacije odabrao izuavanje odnosa izmeu ind ividualne linosti i
drutvene solidarnosti. Znamo da je na sociolog prvobitno bio ru
kovoen namerom da raspravi odnos izmeu individualizma i so
cijalizma, dvaju filozo fskih uenja i politikih stanovita ije je kraj
nosti - ba kao i Buroa - podjednako jasno uviao, ali i o dluno
odbacivao. ak i kada je odustao da tome sporu posveti prvenstve
nu panju, te odluio da se posveti vrednosno naizgled neutralni
jem problemu sistematizacije tipova drutvenosti koji bi sociologiju
mogao na dostojniji nain da predstavi u nepoverljivim akademskim
krugovima, Dirkem je ipak naelno ukazao na moguu praktinu
primenu rezultata svoje analize.47 Reen da nauno prouava mo
ral", on odbacuje stanovite koje takvom poduhvatu porie pravo
da, osim teorijskih zakljuaka, izvodi i uputstva upotrebljiva za de
lovanje: ,,Mi se nadamo", kae Dirkem, ,,da e ova knjiga posluiti
Q,
O tome ire u: J. E. S. Hayward, .,Solidarity: the social history of an idea in

nineteenth century France", naved. l., str. 283-284.
46
47
Na poziv Anri Mariona, profesora nauke o vaspitanju na Sorboni i lana ko
isije
pred kojom je branio svoju doktorsku disertaciju o podeli rada, Dirkem
Je u svom uvodnom izlaganju utvrdio da je devetnaesti vek bio svedok razvoja

1 P_:>jedinca i socijalizma. Izabrati izmeu tih dveju struja ne bi bilo ba nauno",
kaze on, pa se pita kako ovek moe biti vie 'lian' i [u isti mah - A. M.] vie
"'
olidaran (TXT li, str. 298). Kao to smo ve uzgred napomenuli, Anri Ma
rion, iju e katedru naslediti Ferdinan Bison, jedan od vodeih teoretiara so
lidarizma i administrativni izvrilac radikalskih reformi u osnovnom kolstvu
?io je i sam zagovornik solidarizma i autoritet zasluan to je ova ideja prodrl
I na Sorbonu (upor. J. E. S. Hayward, ,.Educational pressure groups and the in
doctrination of the radical ideology of solidarism", International Review of Social
H,sory, vol. VIII, part 1, 1963, str. 10 et passim). Podsetimo ovde da je Mariono
vu I B1sonovu katedru godine 1902. nasledio Dirkem, kome je bilo doputeno
da na Sorboni razvije sociologiju kao naunu potporu solidarizma.
95
94
bar da se uzdrma ta predrasuda, jer e se tu videti da nam nauka

moe pomoi da naemo smisao ka kome moramo upraviti nae
vladanje, da ustanovimo ideal kojem nejasno teimo". 48
Ideal kojem je Dirkem nejasno teio" nije, zaista, u toj njegovoj
prvoj knjizi, ni na jednom mestu bio izloen na sistematski i poziti
van nain. On se uobliavao postepeno, uporedo s jaanjem soli
daristikog pokreta koji je u teorijskom zasnivanju svoje ideologije
sve otvorenije traio pomo sociologije. Ali, teorijske osnove ue
nja ije e praktine posledice Dirkem docnije izvesti ve su bile
postavljene. ak i kada je, vraajui se u poznijem razdoblju svoga
rada problemu drutvene solidarnosti, napustio "materijalistika"
objanjenje socijalne integracije morfolokom osnovom drutva i
sve se vie okretao prouavanju izriito idejnih elemenata na koji
ma poiva - ili bi trebalo da poiva - drutvena saglasnost, on je
u biti ostao privren izvornoj zamisli o zadatku sociologije: nova
nauka o drutvu ne samo to bi trebalo da izuava razliite oblike
meuzavisnosti ljudi ve je i najpozvanija da, svojim zakljucima,
doprinese jaanju solidarnosti.
Ovde nam nee biti nuno izlagati u celini socioloku, a jo ma
nje pravno-istorijsku argumentaciju kojom Dirkem potkrepljuje svo
ju osnovnu tvrdnju o presudnoj ulozi podele rada u preobraava
nju jednosegmentarnih drutava mehanike solidarnosti, u kojima
kolektivna svest poiva na retributivnoj sankciji, u pravcu sloenijih
drutava organske solidarnosti, iju integraciju obezbeuje funkcio
nalna meuzavisnost pojedinaca izraena u restitutivnom, to jest
ugovornom pravu. Mehanika i organska solidarnost su, kao to
znamo, idealnotipske konstrukcije koje Dirkem gradi da bi objasnio
osnovu socijalne integracije i kontrole na pojedinim stupnjevima u
razvoju podele rada. Preobraaj prvog u drugi tip solidarnosti od
vija se, naime, zahvaljujui promenama u socijalno-morfolokom
.supstratu drutva, to jest poveavanju materijalne, pa onda i mo
ralne gustine stanovnitva. Sve vei demografski pritisak na ograniena sredstva za opstanak iznuuje unapreivanje podele rada i
umnoavanje ljudskih potreba za ije je zadovoljavanje potreban
sve vei broj sve raznovrsnijih zanimanja. Ova teorija je odve po
znata da bi se na njoj vredelo zadravati, utoliko pre to je odavno
uoena njena shematinost i ograniena eksplanatorna vrednost.49 S
obzirom na ciljeve naeg rada bitnije je ukazati na one fragmentarne,
11
48
E. Dirkem, PDR, str. 334, podv. A. M.
49
O Dirkemovoj teoriji o podeli rada kod nas je pisao l'v1. Rankovi u predgo
voru pomenutoj studiji (PDR, str. 7-36).
ali ipak znaajne Dirkemove nagovetaje ideala" ije ostvarenje so

ciologija treba da pripremi, a koje e sam autor konano eksplicirati
u ve pomenutom predgovoru drugom izdanju dela o podeli rada.
Osnovna Dirkemova ideja bila je objasniti na koji nain rastua
funkcionalna diferencijacija modernih drutava, podstaknuta sve ra
zuenijom podelom rada, proizvodi u prvi mah neoekivani uinak,
naime sve vru socijalnu integraciju. Otkuda to da progresivna
diverzifikacija i individualizacija linosti i njihovo oslobaanje od
neposrednih pritisaka represivne kolektivne svesti ne vodi rastaka
nju drutvenog organizma, ve naprotiv, njegovom jaanju? Odgo
vor na ovo pitanje lei u moralno blagotvornim funkcijama podele
rada koje se, po Dirkemovom miljenju, ispoljavaju u jaanju dru
tvene solidarnosti. Nasuprot klasinim ekonomistima koji su, po
put Adama Smita, ukazivali prvenstveno na ekonomske funkcije
podele rada (racionalnija organizacija proizvodnje i, otuda, povea
na produktivnost), Dirkem je, naime, drao da diverzifikacija drutve
nih uloga zadovoljava prevashodno jednu moralnu potrebu. Osla
njajui se na zakljuke ondanje fizioloke nauke, on je - u skladu
s organicistikom metaforom koje se, uprkos otroj kritici Spense
rove teorije, u svojim ranim radovima ipak kruto drao - zakljuio
da je i u drutvu, kao i u svakom drugom ivom biu, meuzavi
snost pojedinih delova utoliko vra ukoliko oni, zahvaljujui svo
joj razliitosti, obavljaju raznovrsnije i specijalizovanije funkcije.
Da bi podeli rada mogao da pripie moralnu funkciju, Dirkem je
u svoju organicistiku metaforu primenjenu na drutvo morao da
ugradi jedan standardni platonistiki postulat: 50 ovek se osea uto
liko zavisnijim od drugih ukoliko se od njih vie razlikuje. Stoga, kao
to je i najavio u svojoj pristupnoj besedi u Bordou koju smo ve
pomenuli, on smatra da "u nae vreme" ideal mora biti uska speci
jalizacija kojom pojedinci postaju organi" drutva: ,,Svestrano obra
zovan ovek iz ranijih vremena", kae Dirkem, ,,za nas je odsad samo
svatar, a mi svatarstvu poriemo svaku moralnu vrednost mi
savrenstvo mnogo pre vidimo u oveku strunjaku koji tei n da
bude potpun, nego da proizvodi, koji ima ogranien zadatak i koji
mu se posveuje, koji vri svoj posao, povlai svoju brazdu [... ] Mi
vie ne smatramo da je iskljuivi zadatak oveka da u sebi ostvari
vojstva oveka uopte, nego mislimo da je u ne manjoj meri du
zan da raspolae kvalitetima svoga poziva".51 Platonov zahtev - koji
11
11
50
Zanimljivo je da se u Pode/i rada Dirkem ni na jednom mestu ne poziva iz
ravno na Platona.
51
97
96
je u istoriji socijalne filozofije, teoloke misli pa i postkontistike
sociologije bio variran na najraznovrsnije naine, to jest da svako,
to je mogue bolje, obavlja jedan i samo jedan posao te da tako
doprinosi uspostavljanju pravinosti" u dravi, odnosno drutvu Dirkem je preformulisao u svoj kategoriki imperativ moralne sve
sti": ,,Staraj se da korisno ispunjava odreenu funkciju". 52 Ako se,
naime, kao to je on uvek nastajao da dokae, vrhunac moralnog i
vota ovekovog sastoji u njegovoj upuenosti na druge ljude, onda
e i sve razuenija podela rada, kao proces koji u najveoj meri
doprinosi meusobnom povezivanju pojedinaca i drutvenih grupa,
igrati u osnovi moralnu ulogu. Jedino specijalizacija radnih zadata
ka koji se meusobno nadopunjuju i svoje nosioce upuuju jedne
na druge moe biti suprotstavljena intrinsinim disperzivnim tenden
cijama i obezbediti integraciju jednog sloenog organizma. Budui,
dakle, da se drutvena solidarnost ima smatrati izrazito moralnom
pojavom jer je u njoj olien ideal drutvenog ivota, ,,ekonomske
usluge koje [podela rada - A. M.] moe da nam prui ne predstavlja
ju bogzna ta u poreenju s moralnim dejstvom koje ona proizvodi,
a njena prava funkcija je da izmeu dve ili veeg broja linosti stvori
izvesno oseanje solidarnosti". 53
Oseanje solidarnosti o kojem Dirkem govori imajui na umu
moderno industrijsko drutvo jaa, u skladu s njegovom teorijom,
na spontan nain, jer je i razvoj podela rada proces koji se odvija
nezavisno od bilo kakve svesne intervencije jedne ili vie ekonom
skih, odnosno politikih instanci. On odbija pomisao da, poput li
berala, napredovanje podele rada objasni kao plod individualne
motivacije pojedinanih nosilaca privredne delatnosti koji su ruko
voeni vlastitim interesima, ali nije sklon ni da prigrli ubeenje so
cijalista da je ona, podela rada, kao navodno osnovni izvor nepra
vine raspodele drutvenog bogatstva, podlona organizovanju i
zakonskim sankcijama obezbeenoj kontroli. Solidarnost koju po
dela rada proizvodi samo ublaava, ali ne ukida konkurenciju indi
vidualnih interesa. Stoga nije nuno nikakvo zakonodavstvo koje bi
ograniavala slobodu preduzetnitva i silom upuivalo ljude jedne
na druge. Jer, podela rada spontano proizvodi onaj lagani rad usta
novljavanja, onu mreu veza koja se neosetno tka sama od sebe i
koja od organske solidarnosti stvara neto trajno".54 Ali, ako je tano
da podela rada na spontan nain sve izrazitije ispunjava funkciju
koju je ranije, u drutvima mehanike solidarnosti, imala zajednika

svest te postaje temelj organske, naime, nerepresivne solidarno
sti, znai li to da nema mesta nikakvoj svesnoj intervenciji u smi
slu jaanja veza meu ljudima? Kada bi na ovo pitanje Dirkem dao
bezrezervno potvrdan odgovor, sociologiji bi ostalo samo da utvr
di zakonitost u skladu s kojom se odvija jedan neumitan drutveni
proces, a njegova teorija o razliitim tipovima solidarnosti ne bi
implicirala nikakve normativne posledice. No, kao to ve rekosmo,
Dirkemovo ubeenje da se i u drutvu sve zbiva po zakonima"
ostavljalo je ipak dovoljno mesta svesnoj intervenciji na iji pravac
sociologija moe uputiti. I u ovom posebnom sluaju re je o pato
lokim oblicima jedne drutvene pojave koja u svom normalnom
stanju ne iziskuje primenu nikakvih korektivnih mera.
lako je osnovna funkcija podele rada prvenstveno moralne pri
rode, to jest da proizvodi sve vru meuzavisnost nosilaca razli
itih drutvenih uloga, postoje neki njeni patoloki oblici koji imaju
disfunkcionalan uinak s gledita jaanja organske solidarnosti. Za
razliku od Ogista Konta koji je smatrao da je specijalizacija funkcija
osnovni uzrok poputanja drutvene kohezije, Dirkem je verovao
da je slabljenje kolektivne svesti normalna pojava koja, sama od
sebe, ne proizvodi nuno poremeaje u funkcionisanju drutvenog
organizma. Naprotiv, umesto jedinstvene kolektivne svesti koju su
delili svi meusobno nediferencirani pojedinci, podela rada uspo
stavlja spontani konsenzus uzajamno sve zavisnijih nosilaca razlii
tih funkcija. Kako je onda mogue objasniti pojave neusklaenosti
i, ak, meusobnog neprijateljstva pojedinih organa? Dirkemov na
elan odgovor na ovo pitanje glasi: ,,Ako, u izvesnim sluajevima,
organska solidarnost nije sve ono to mora biti, razlog tome nije
okolnost to je mehanika solidarnost izgubila tlo nego to nisu
ostvareni svi uslovi potrebni za postojanje organske solidarnosti". 55
Osnovni uslov da bi odnosi koji se spontano uspostavljaju izmeu
pojedinih socijalnih funkcija proizveli drutvenu solidarnost jeste
da organi" budu u dovoljnom i dovoljno trajnom dodiru". 56 Ovde
je re prvenstveno o prostornoj bliskosti organa" koja omoguuje
uspostavljanje i odravanje meuzavisnosti njihovih funkcija. De
ava se, meutim, da zbog ubrzane podele rada pojedine funkcije
ostaju izolovane jedne od drugih. U ekonomskom ivotu takvo ano
mino stanje nastaje meusobnim radikalnim razdvajanjem proi
zvoakih i potroakih funkcija. Umesto prostorne bliskosti koja je
52
Isto, str. 86; podv. E. D.
53
Isto, str. 99.
55
Isto, str. 345-355.
54
Isto, str. 356.
56
Isto, str. 357.
sociologija, solidarizam, korporatizam
99
98
proizvo ae i potroae neko neposredno upuivala jedne na dru
ge, obrazuje se prostrano trite koje iskljuuje mo gunost spon
t anog usaglaavanj a pon ude i po tranje : ,,Proizvoa vie nije u
stanju da celo trite obuhvati pogledom, ak ni milju; on vie nije
u stanju da sebi predstavi njegove granice, poto je ono ta korei
neogranie no. Usled toga, proizvodnji ne dostaje i konica i pravilo
i, u oku tih lutanja, ne izbeno je da mera bude prekoraena, as u
jednom, a as u drugom smislu". 57 Otuda nastaju, kao posledica pa
to lo ke pode le rada, industrijske i trgovake krize ije se pogubno
delovanje ispoljava u steajima koji istovre me no predstavljaju de
lim ina kidan ja orga nske so lidarnosti". Dirke m se , me uti m, nij e
podrobnije uputao u objanjavanje prirode veze izme u podele
r ada i po vean ja bro ja bankrotst ava, ali je pomalo e nigmatino m
tvrdnjom da na nekim takama organizma neke drutvene funkcije
58
nisu prilago ene je dne drugima" po svemu sudei imao na umu
injenicu da sitni preduze tnici esto nisu u stanju da izdre konku
renciju krupnog kapitala. Videemo, uostalom, da je u usaglaavanju
ponude i potra nje kroz razliite oblike kooperacije o n video jedan
od najdelotvo rni jih naina da se o tklo ni ova po sle dica pato loke
pode le rada i utre put jaanju organske solidarnosti .
J o tea posledica patoloke podele rada ogleda se u neprija
teljstvu rada i kapita la" koje se, usponom krupne industrije i ire
njem trita, naime specijalizacijom ekonomskih funkcija", sve vie
zaotrava. Budui da je krupna industrija razorila tradicionalne obli
ke profesionalnog organizovanja u kojima su neposredni proizvo a
i i pos lodavci koegzistirali i usklaivali svoje interese, me u njima
je rat postajao sve ei".59 Uzroke toga sukoba Dirkem vidi najpre
u n ezadovo ljstvu radnika radnim i ivotnim us lovima : ,, zamor iv
anog siste ma", ,, zarazan uticaj velikih naselja", 60 utapa nje u ano
n imnost mase , odvo jenost od porodi ce to ko m radn og dana , ali i
gubljenje neposrednog dodira s poslodavc em uveavaju radniko
ve potrebe koje, budui da ostaju nezadovoljene, izazivaju oseanje
prikraenosti. ,,Ti novi uslovi industrijsko g ivota", zakljuuje Dirkem,
zahtevaju na ravno novu organizaciju; ali a ko su se ti preobraaji
izvrili izvanredno brzo, interesi u sukobu jo nisu ima li vre mena
da se uravnotee". On uvia negativne psiholoke posledice trajne
vezanosti radnika za jednu odreenu funkciju u mainskoj proizvod-
nji:
,, ... mi ne moemo", veli, ,,ostati ravnoduni prema takvom uni

ljudske prirode".
Na ta j je na in Dirkem doseg ao krajnju taku svo je kritike po gubnih posledica t hni e podel r?a u je ?. n;azvijenom idu
v
strijskom sistemu I sasvim se pnbliz 10 soc11 al1st1ckom stanov1stu.
zaputiti se dalje znailo je priklo niti se uenju kojem je o n, kao to
e mo videti u sledeem poglavlju, o duvek p oricao naunu vred
nost. Akademsku socio logiju trebalo je jasno distancirati od socija
lizma koji u tehnikoj po deli rada kao takvo j vidi jedan od osnovnih
izvora socijalnog pro blema". Stoga je sve pojave otuenja" radni
ka u procesu proizvodnje on odluno odbio da pripie usitnjenosti
tehnike podele rada jer ih ona ne proizvodi na osnovu neke nun
sti svoje priro de, neg o samo u izuzetnim i nenormalnim okolnost1ma".61 Takve nenorma lne o ko lnosti nastaju kada se po jedinac ua
uruj e iskljuivo u svo ju posebnu funkciju i gubi dodir s nosiocima
komple mentarnih uloga u proizvodnji, umesto da osea da slui ne
emu", to jest da bude svestan da njegova jednoobrazn a delatnost
ima odreeni sm isao". Te k u tom slua ju p od el a ra da pr esta je da
bude sredstvo za poveanje prinosa od drutvenih snaga" i postaje
62
ono to treba da bude , naime jedan izvor solidarnosti".
Ali, ovo neodre eno stanje nezadovoljstva ne bi samo po sebi
moglo biti izvor onog trajnog neprijateljstva meu drutvenim kla
sama koje najvie ugroava drutvenu so lidarnost. U podeli iznu
enog rada Dirkem je video osnovni uzrok klasne borbe : ,, Nie klase,
budui da nisu ili vie nisu zadovo ljne ulogom ko ju im je dodelio
obiaj ili za ko n, eznu za funkcija ma koje su im zabr anjene i poku
avaju da ih oduzmu onima koji ih vre. Otuda unutranji ratovi koji
su izazvan i na inom n a ko ji je rad raspodelje n".63 Sociolog, naime,
ne veruje da je, ve svojim ro enjem, pojedinac predodree n da
oba vlja jednu odreenu ulogu u podeli rada. Ali ako nam, u raspo
deli poslova koje u jednom drutvu treba obaviti, dopadne onaj koji
ne o dgovara naem - iako ogranienom, ipak raznovrsnom - izboru
sklo nosti i sposobnosti, ,,mi patimo i traimo da uinimo kraj naim
pa tnja m a".64 Po stojanje klasa i kasta kao pojedinih organa drutve
nog o rg an izma ije su funkcije ka tkad ak i pravno regle ment irane
ne mo r a samo po sebi da predst avlja pretnju drutve noj so lida r
nosti : n apr otiv, o vi organizacijski oblici podele rada u normalnim
avanju
57
Isto, str. 358-359.
61
Isto, str. 360.
58
Isto, str. 346.
62
Isto, str. 361.
59
Isto, str. 347.
63
Isto, str. 363.
60
Isto, str. 359.
64
Isto, str. 364.
101
100
okolnostima ne stoje u odnosima neprijateljstva ve saradnje. Me
utim, ,, ako ustanova klasa ili kasta ponekad dovodi do bolnih trve
nja, umesto da stvori solidarnost, razlog tome je to raspodela dru
tvenih funkcija na kojoj se ona zasniva ne odgovara, ili bolje rei
vie ne odgovara raspodeli prirodnih darova".65 U tom sluaju po
dela rada je iznuena i prinudna: pojedinci obavljaju funkcije koje
nisu u skladu s njihovim sposobnostima, pa je solidarnost poreme
ena i nesavrena. Jer, kao to je Dirkem uvek naglaavao, ,, pode
/a rada stvara solidarnost jedino ako je spontana i u meri u kojoj

je spontana". 66 A ona je spontana jedino ako svako obavlja posao
koji odgovara njegovom prirodnom daru i sposobnostima, to jest

ako nikakvi spoljanji inioci i vetaki postavljene prepreke ne na
ruavaju jednakost uslova u kojima treba da budu raspodeljene
drutvene uloge. Dirkem je, razume se, bio svestan da takvo sta
nje potpune spontanosti podele rada moe biti samo ideal koji nig
de nije ostvaren. Meutim, izvesnim praktinim merama mogue
je otkloniti bar jedan deo spoljanjih prepreka koje ometaju spon
tanu raspodelu pojedinih zanimanja i oteavaju dostupnost nekih
poziva svima koji su za njih prirodno nadareni ili, pak, osposobljeni.
Budui da je nas/edno bogatstvo jedna od lino nezasluenih po
godnosti za sticanje pojedinih znaajnih drutvenih poloaja i, otuda,
u demokratskim drutvima, izvor one poslednje velike nejednako
sti", treba nastojati da se nepovoljno dejstvo ove velike poetne
prednosti suzbije zakonima. Drutvo je u tom smislu, veli Dirkem,
ve preduzelo izvesne korake: ,,ono, naime, nastoji da [ovu nejed
nakost - A. M.J smanji ukoliko je god mogue, pomaui raznim
sredstvima one koji se nalaze u suvie nepovoljnom poloaju i po
67
aui im da iz tog poloaja izau". Na taj nain stvaraju se uslo
v1 za uspostavljanje ugovorne solidarnosti, a ona, pak, omoguuje
ravnomernu razmenu usluga koja nije iznuena silom ili strahom
od sile. Ideal pravde koji Dirkem postavlja podrazumeva da usluge
_
oJe uesnici u podeli rada razmenjuju budu jednake vrednosti, to
Je moue ostvariti jedino ako su ugovarai stavljeni u jednake
_
_
sIJasnJe uslove.68 Ukoliko se za dobra ili usluge koje se razme
nJUJU dobija pravina cena", nema razloga za pojedinano ili grup
no nezadovoljstvo, pa se u okvirima globalnog drutva spontano
65
Isto.
66
67
Isto, str. 367.
68
O Dirkemovoj sociologiji prava upor. T. lni, ,,Sociologija prava Emila Durk
he1ma", Sociologiia, vol. XI, 1969, br. 4, str. 633-673.
odrava sklad meusobno komplementarnih funkcija. Meutim,

ako je odreena drutvena klasa primorana, da bi ivela, da nudi po
;vaku cenu svoje usluge, dok druga moe da ih se lii, zahvaljujui
sredstvima kojima raspolae a koja ipak nisu plod nekog drutve
nog preimustva: druga nepravedno namee svoju volju prvoj".59
U ovoj svojoj ranoj formulaciji solidaristike i?eje u kjj }aso
_
.
raspoznajemo uticaj Prudonovog mutualizma, D1rkem JOS niJe 1
.
izriito ukazao na praktine korake koje bi valjalo preduzet1 ne b1 11
se drutvo pribliilo takvom idealu pravde. On zasad ostaje na na
elnim stavovima jedne etike odgovornosti: ,, ... od nas [se] jedino
trai da budemo naklonjeni prema naim blinjima i da budemo pra
vedni, da svesno ispunjavamo svoj zadatak, da radimo na tome da
svak bude pozvan na funkciju koju e moi najbolje da obavlja, kao
i da primi pravednu nagradu za svoj trud".70 Izuzev prilino uzdra
no natuknute ideje da bi se izvesnom restrikcijom naslednog pra
va mogli stvoriti povoljni uslovi za otklanjanje psiholoki i socijalno
nepoeljnih posledica patoloke podele rada - koje se, u najgorem
sluaju, mogu izvrgnuti u klasni rat" - Dirkem jo ne predlae nika
kav program reformi. Ideja o reorganizaciji drutva na korporativnim
osnovama za koju e se onako odluno zaloiti u predgovoru dru
gom izdanju Podele rada ovde je tek nejasno nagovetena. Naime,
u drutvima organske solidarnosti koja poivaju na diferencijaciji
razliitih organa sve neznatniji znaaj pripada grupama koje se obra
zuju na srodnikoj, teritorijalnoj, pa ak i politikoj osnovi. Profesio
nalna organizacija koja se uspostavlja zahvaljujui sve razuenijoj
podeli rada postepeno potiskuje sve tradicionalne oblike meusob
nog povezivanja ljudi, tako da e najzad doi dan kada e celokupna
naa drutvena i politika organizacija imati iskljuivo ili skoro isklju
ivo profesionalnu osnovu".11 Krvno srodstvo, teritorijalna bliskost
ili odnosi politike zavisnosti nee vie biti izvori morala i prava ve
e regulativnu ulogu u celokupnom drutvenom ivotu preuzeti pro
fesionalne grupe.
Dirkem se na taj nain, zasad sasvim oprezno, vratio jednoj zami

sli u iju je delotvornost bio posumnjao jo u svom prvom obja
vljenom radu, opirnom prikazu knjige Alberta eflea Bau und Leben
des socia!en Korpers. lako se s nemakim katedarskim socijalistom"
bio sloio u pogledu identifikacije individualizma i socijalizma kao
glavnih opasnosti koje prete jednom poeljnom obliku organizacije
69
E. Dirkem, PDR, str. 371-372.
70
Isto, str. 390.
71
Isto, str. 210.
103
102
drutvenog ivota, njegov poziv na obnovu srednjovekovnih kor
poracija smatrao je palijativnim i nemonim lekom". 72 efle je, nai
me, drao da se organi" drutvenog tela dele u dve vrste, u zavi
snosti od toga da li se rukovode privatnom inicijativom ili obavljaju
kolektivno dejstvo. Ovi potonji razvrstavaju se opet na udruenja
(Gesellschaften, Genossenschaften) i korporacije (Korperschaften),
a razlika je u tome to kod prvih celina postoji zbog delova, dok
kod drugih delovi postoje zbog celine. U korporacijama, koje su
mnogo postojanije negoli .kratkotrajna udruenja rukovoena indi
vidualnim ciljevima svojih lanova, ovaplouju se veiti drutveni
interesi. Stoga, kada se korporacije ukidaju, razobruuju se egoisti
ke strasti i zapodeva borba u kojoj jai svladavaju slabije. Da bi taj
individualizam obuzdala u ime optih interesa, drava poinje da
se uplie u sve oblasti ekonomskog i drutvenog ivota te se na taj
nain zapada u despotski socijalizam". Jedini nain da se umakne
toj dvostrukoj opasnosti, tim dvama ponorima meu kojima danas
kao da osciliraju civilizovane nacije",73 efle je video u ponovnom
uspostavljanju korporacija koje bi, meutim, valjalo prilagoditi da
nanjem ivljem drutvenom ivotu i razuenijoj podeli rada. Dir
kem, meutim, nije delio efleov optimizam u pogledu delotvorno
sti korporativne reforme, iako e se ubrzo, u gotovo istim terminima,
prikloniti projektu nemakog katedarskog socijaliste" koji je, kao to
smo ve pomenuli, i inae na njega izvrio znatan uticaj. Zasad se
samo sloio da je razvijanje oseanja solidarnosti, Gemeinsinn", 74
jedino to nam preostaje, ali jo ne tvrdi da se taj oseaj solidarno
sti najpotpunije moe ispoljiti upravo u korporacijama organizova
nim na profesionalnoj osnovi.
Izmeu osnovnog teksta Podele rada i predgovora drugom izda
nju toga dela Dirkem je ideju o korporacijama kao organizacionim
oblicima u kojima valja preustrojiti drutvo sve jasnije uobliavao.
Prvi put je ova zamisao na odreeniji nain bila izloena u, za ivota
neobjavljenom teaju o istoriji socijalizma, koji je on odrao na Filo
zofskom fakultetu u Bordou izmeu novembra 1895. i maja 1896. go
dine,75 dakle neposredno poto je Leon Buroa objavio prvo izdanje
svoje Solidarnosti. Budui da emo na drugom mestu podrobnije
izloiti Dirkemovo shvatanje socijalizma, ovde je dovoljno kazati da
"E. Durkheim, ,,Organisation et vie du corps social selon Schaefle", RP, vol.
XIX, 1885 (TXT I, str. 379).
je u zakljuku svoga prikaza sensimonistikog uenja on odbacio

stanovite da je izgubljenu moralnu saglasnost predindustrijskog
drutva mogue povratiti jedino jaanjem regulativne uloge dra
ve. Egoistike tendencije koje ugroavaju jedinstvo drutvenog orga
nizma socijalisti, naime, pokuavaju da suzbiju povezivanjem sviju
ili bar nekih ekonomskih funkcija koje su sada rasute s upravljakim
i svesnim centrima drutva". 76 Znamo, meutim, da je takvo ree
nje, koje podrazumeva potinjavanje ekonomske delatnosti drav
nom autoritetu, Dirkem odbacivao ba kao i oprenu veru liberala
u samoregulativnu mo slobodnog trita. U svojoj potrazi za jed
nim mezzo termine kojim bi se spor izmeu individualizma i socija
lizma mogao prevazii, on je stoga ukazao na jednu ustanovu Sta
roga reima koja je oduvek igrala ulogu posrednog organa izmeu
pojedinaca i drave: re je o profesionalnim grupama ili korpora
cijama koje - budu li na ispravan nain preobraene i prilagoene
dananjim potrebama - mogu obezbediti neophodnu disciplinu"77
u ekonomskom, pa onda i u drutvenom ivotu uopte. Budui da
su korporacije, s jedne strane, prisno objedinjavale nosioce slinih
ili istih interesa, a s druge, onemoguavale neposredno uplitanje
drave u ekonomski ivot, Dirkem se - vraajui se najzad efleo
vom predlogu - pita nije li njihovo naglo iezavanje jedan od osnov
nih uzroka moralne krize s kojom je suoeno moderno drutvo. On
im zasad namenjuje prilino nejasno formulisane praktine ciljeve:
na njih bi bio prenesen jedan deo prava i dunosti koje su sada u
nadlenosti drave; upravljale bi pojedinim industrijskim granama i
zanatima koje drava nije u stanju - niti, po njegovom miljenju, ima
prava - da dri pod svojom kontrolom; imale bi ovlaenja da raz
reavaju sukobe u proizvodnji. Na taj bi nain profesionalna grupa
stekla onaj moralni autoritet koji bi joj omoguio da igra ulogu
konice bez koje ne moe biti ekonomske stabilnosti". 78 Ali, Dirkem
ne ostavlja mesta sumnji u pogledu osnovnog zadatka koji bi korpo
racije imale da izvre: ,,socijalno pitanje" bi se u korporativna orga
nizovanom drutvu ukazalo u novom svetlu, jer vie ne bi bilo razlo
ga subverzivnoj mrnji" meu klasama. Bogati i siromani, gazde
i radnici vie ne bi imali razloga da se meusobno sukobljavaju ve
bi se, u interesu jednih i drugih, ukazala potreba za konicom koja
odozgo zauzdava prohteve u svestima i tako stavlja taku na stanje
razuzdanosti, uzavrelosti i suludog nespokojstva" koje sada remeti
73
Isto, str. 371.
76
E. Durkheim, SO, str. 49.
74
Isto, str. 376.
75
77
Isto, str. 229.
O tome ire upor. u sledeem poglavlju.
78
Isto, str. 230.
105
104
drutvenu ravnoteu. ,,Drugaije reeno", zavrava Dirkem svoju

prvu skicu novog oblika drutvene organizacije, ,, socijalno pitanje
postavljeno na taj nain nije pitanje novca ili snage ve pitanje mo
ralnih inilaca". 19
Znaaj moralne uloge korporacija u otklanjanju izvora anomij
skih pojava Dirkem je odlunije podvukao u svojoj studiji Samo
ubistvo ( 1897). 00 Rasprava o praktinim posledicama sociolokih na
laza o uzrocima samoubistva posluila mu je kao zgodan povod da
progovori i o organizacionim problemima reforme koju je ve pre
dloio u teaju o socijalizmu. Na koji nain suzbiti buran porast sa
moubistava kao izrazito patoloke pojave koja prati brz napredak
civilizacije? Ni zakonske ni vaspitne mere nisu dale, niti mogu dati,
pozitivne rezultate u ovom pogledu jer se i u pravnom i u vaspit
nom sistemu samo izraava opte moralno stanje drutva. Uzroke
samoubistva treba, dakle, suzbijati u podruju u kojem oni nastaju,
naime u samoj strukturi drutva u kojoj se oblikuje moralni ivot.
Budui da je u modernim drutvima altruistiko samoubistvo - koje
izvire iz preterane uronjenosti pojedinca u zajednicu - sve ree, pre
ostaju dve suicidogene struje na ije je dejstvo mogue uticati sve
snom intervencijom: re je o egoistikom i anomijskom samoubistvu.
I jedno i drugo, kao to znamo, izviru iz istog uzroka, mada on u ova
dva sluaja dejstvuje na razliit nain: na stvari je pomanjkanje soci
jalne integracije, odnosno regulacije u pojedinim oblastima drutve
nog ivota. Veliki broj pojedinaca ostaje lien blagotvornog dejstva
zajednikog ivota i preputa se strujama koje u ekstremnim slua
jevima vode samounitenju. Stoga je, zakljuuje Dirkem, ,,jedini na
in da se doskoi zlu povratiti drutvenim grupama dovoljno posto
janosti kako bi vre prigrlile pojedinca i kako bi ih se on vre
drao". 01 ovek se mora ponovo osetiti solidarnim s jednim kolek
tivnim biem" koje mu prethodi u vremenu, nadivljuje ga i u sva
kom pogledu nadmauje. Cilj svoga ivota pojedinac mora pronai
izvan sebe, u jednoj vioj stvarnosti kojoj ima da slui. ,,Ali koje su
drutvene grupe", pita se Dirkem, ,,najpodobnije da oveka stalno
79
Isto.
U okviru striktno suicidolokih tumaenja Dirkemove teorije najee se

prenebregavaju autorovi zakljuci na koje ovde upuujemo (upor. npr. inae do
bar rad D. Radulovia, ,,Teorijska naslee Dirkemove sociologije samoubistva",
Socioloki pregled, vol. XVII, 1983, br. 3-4, str. 111-134).
80
81
E. Durkheim, SU, str. 428-429. Svi navodi iz Dirkemovog dela O samoubi
stvu ovde su dati prema francuskom izvorniku, na koji upuujemo odgovaraju

om skraenicom. U meuvremenu se pojavio pouzdan srpskohrvatski prevod,
o kojem su bibliografski podaci navedeni u Spisku skraenica, ad SU.
podseaju na ovo blagotvorno oseanje solidarnosti?"82 To ne moe

biti politiko drutvo jer je ono odve udaljeno od naih svakodnev
nih poslova i briga da bi moglo u nama pothranjivati oseanje pri
padnosti jednoj odreenoj i neposredno vidljivoj drutvenoj grupi.
Ni reli gijska zajednica nas ne moe zatititi od egoistikih suicido
genih poriva budui da i ona zahteva odricanje, rtvu i prezir prema
ovozemaljskom ivotu, te na taj nain onemoguava punu socijali
zaciju koja je najtvra brana protiv samoubistva. Konano, preosta
je porodica ija je profilaktika mo u ovom pogledu nesumnjiva.
Ali, i u porodici su se zbile pramene koje su oslabile njenu integra
tivnu funkciju: kratkotrajnost primarne porodine zajednice, nukleari
zacija porodice, celibat, razvod i, uopte, gaenje tradicionalne poro
dice kao jezgra kolektivnog ivota oslabili su i taj izvor socijalizacije. 83
Dirkemov uobiajeni nain zakljuivanja per eliminationem, u
kojem su mnogi tumai videli najkrupniju logiku slabost njegove
argumentacije, 84 i u ovom sluaju izbija jasno na videlo. Ako nijed
na od navedenih drutvenih grupa ne obezbeuje vie, ili bar ne u
dovoljnoj meri, potreban nivo socijalizacije svojih lanova, onda veli on - postoji jo samo jedna zajednica koja je u stanju da suzbi
je suicidogene struje: to je, naravno, profesionalna grupa ili korpo
racija koju svojim udruivanjem tvore svi radnici istoga reda, svi
saradnici koji obavljaju istu funkciju". 85 Ostavimo po strani pitanje
zato, izuzev politike, konfesionalne i porodine zajednice, postoji
jo jedino profesionalna grupa: taj zakljuak je u istorijskom, socio
lokom i, naravno, logikom smislu teko odriv. Pogledajmo, me
utim, na koji nain korporacija ima da preuzme funkciju glavnog
preventivnog sredstva protiv samoubistva. Sposobnost da odigra
ovu ulogu proizlazi, navodno, iz same njene definicije: ,,Poto je sa
stavljena od pojedinaca koji se odaju istom poslu i iji su interesi
solidarni ili ak istovetni, nema podruja povoljnijeg za obrazova
nje drutvenih ideja i oseanja". 86 Zajedniko poreklo, kultura i zani
manje pojedinih lanova profesionalne grupe obezbeuju osnovu za
uspostavljanje njihove moralne saglasnosti. Kao kolektivna linost",
2
Isto, str. 429.
O ekonomskim i moralnim funkcijama tradicionalne porodice koje e, na

vodno, sve vie prelaziti u nadlenost profesionalnih grupa, upor. ire u tekstu
Dirkemovog teaja o branoj porodici ( 1892), koji je rekonstruisao M. Mos (TXT
Ili, str. 47).
83
" Npr. S. Lukes, Emile Durkheim. His Lite and Work: A Historical and Critical
Stu dy, Peregrine Books, Harmondsworth 1975, str. 31-33 .
85
86
E. Durkheim, SU, str. 435.

Isto.
107
106
ili moralna individualnost" ona uiva trostruku prednost nad svim
ostalim drutvenim grupama, utoliko to (a) postoji uvek, (b) nala
zimo je posvuda i (c) njena se mo protee na najvei deo oveko
va ivota: ,,Stoga korporacija", zakljuuje Dirkem, ,, poseduje sve to
je potrebno da bi pojedinca obujmila, izvukla iz njegovog stanja mo
ralne izolovanosti, pa je ona, imajui u vidu sadanju manjkavost
ostalih grupa, jedina u stanju da ispuni taj neophodan zadatak".87
Pred dilemom s kojom se suoavaju evropska drutva - ostaviti
profesionalni ivot u nereglementiranom stanju ili, pak, staranje o
organizaciji ekonomskih funkcija prepustiti dravi - Dirkem se u Sa
moubistvu zalae, dakle, za uspostavljanje mree korporacija, odno
sno za profesionalnu decentralizaciju". Korporacija e biti, s jedne
strane, dovoljno uzdignuta iznad pojedinanih interesa svojih la
nova da bi ih mogla zauzdavati, a s druge e, opet, imati dovoljno
razumevanja za njihove osobene potrebe. Praktini zadaci korpo
racija sada su jasnije odreeni i sve se vie podudaraju s ciljevima
ve ojaalog solidaristikog pokreta: one treba da svojim lanovima stave na raspolaganje kase uzajamne pomoi; da im obezbede
socijalno i penziono osiguranje, da zaglauju sporove izmeu po
jedinih grana jedne iste profesije, da utvruju uslove pravinih ugo
vora izmeu nosilaca pojedinih ekonomskih delatnosti. Najvanija
im je funkcija, meutim, da amortizuju mogue klasne sukobe: ,,U
ime zajednikog interesa one treba da spreavaju jake da zloupo
trebljavaju izrabljivanje slabih", 88 ali i da onemoguavaju slabe" da
postavljaju neumerene zahteve. Samo na taj nain mogue je spre
iti da ekonomski ivot zapadne u bolesnu vruicu".89 Tako e, veru
je Dirkem, ,,iskrsnuti oseanja solidarnosti koja su gotovo nepoznata,
a moralna temperatura... danas tako hladna ... nuno e se podii".90
U Samoubistvu jo nema podrobnije izloenog projekta politike
organizacije drutva na korporativnim osnovama. Dirkem se dotle
zadovoljavao da ukae na moralnu i ekonomsku funkciju korporaci
ja, ali je malo ta rekao o nainu na koji bi trebalo preustrojiti poli
tiko drutvo. Jedino to je on, pozivajui se na neimenovane pisce
i dravnike", imao da saopti o toj stvari jeste da bi izborni sistem
trebalo -umesto na teritorijalnom -organizovati na profesionalnom
naelu. Taj plan je, meutim, detaljnije bio postavljen u mnogo ka
snije objavljenim predavanjima o fizici obiaja i prava", koja je on
"' Isto, str. 435-436.
isto, str. 437.
89
Isto, str. 440.
90
Isto, str. 438.
drao izmeu 1890. i 1900. godine u Bordou, a ponovio u Parizu

1904. i 1912. godine.91 Korporativna organizacija ekonomskog i
vota, jedine drutvene delatnosti koja jo nije podvrgnuta nikakvoj
pravnoj i moralnoj reglementaciji, rasprostirala bi se, saznajemo iz
tog teksta, u nacionalnim razmerama. Razliite industrijske grane
bile bi grupisane prema srodnosti, a na elu svake od takvih gru
pacija stajao bi jedan upravni savet, ,,neka vrsta malog parlamenta"92
iji bi lanovi (ne vidi se, dodue, na koji nain!) bili birani. Savet bi
odluivao o svim profesionalnim pitanjima u dotinoj industrijskoj
grani, pre svega o odnosima izmeu radnika i poslodavaca, uslovi
ma rada, nadnicama, odnosima meu konkurentnim preduzeima,
itd. Ispod centralnog upravnog saveta stajala bi mrea regionalnih
industrijskih komora u kojima bi se reavala pitanja od lokalnog zna
aja. Sloena organizaciona struktura svake korporacije onemogu
avala bi izroavanje takvog sistema u centralizovani poredak, a
ipak bi na nacionalnom nivou obezbeivala jedinstvena zastupni
tvo pojedinih profesionalnih interesa. Raznovrsnost oblika profe
sionalnog okupljanja i mnogostrukost funkcija koje korporacije ima
ju da obave (osim usko strukovnih, tu su i vaspitne, struno-obra
zovne, pa ak i rekreativne!) spreavali bi njihovo okotavanje, kao
to se davno dogodilo s politikim upravnim aparatom zasnovanim
na teritorijalnoj osnovi.
lako se ne uputa u razraivanje tehnikih pojedinosti funkcioni
sanja korporativnog sistema, Dirkem ipak doputa da postoje dva
pitanja koja zasluuju posebnu panju. Najpre, da li lanstvo u kor
poracijama treba da bude obavezno? uvajui se svega to bi no
vom sistemu povezivanja na profesionalnoj osnovi moglo da odu
zme spontanost i da dovede do uspostavljanja autoritarne dravne
organizacije, on na ovo pitanje daje prilino neodreen odgovor:
,, ... onoga dana kada korporativni reim bude uspostavljen, za po
jedinca e biti u toj meri teko da ostane izolovan da e joj [korpora
ciji -A. M.] pristupiti sam od sebe, bez potrebe da bude prinuivan".93
Kao to je danas svaki graanin primoran da pripada odreenoj
optini, tako e jednom, kada profesionalna grupa zameni teritori
jalno-politiku jedinicu, u onoj prvoj svako morati da nae mesta.
Dirkem s pravom smatra znaajnijim pitanje mesta i udela" radnika
i poslodavaca u svakoj pojedinoj korporaciji. I jedni i drugi trebalo
91
Upor. u: S. Lukes, naved. delo, Apendix A (,,Courses and lectures given by

Durkheim at Bordeaux and Paris"), str. 617-620.
92
E. Durkheim, LS, str. 47.
93
Isto, str. 49.
109
108
bi da budu predstavljeni u korporacijskoj skuptini, ali bi svaka od
tih dveju grupa morala da bira vlastite izaslanike iz svog birakog
tela. Najzad, on jo nije naisto u kakvom bi odnosu korporativni
sistem stajao prema dravi. On se zasad ograniava na zahtev da
profesionalne grupe budu povezane s centralnim organom, to jest
s dravom", jer profesionalno zakonodavstvo moe biti samo po
seban sluaj primene opteg zakonodavstva, ba kao to i profesi
onalni moral moe biti samo poseban oblik opteg morala. Svoju
duboku veru u delotvornost toga leka za sve drutvene poremeaje
Dirkem je zasnivao na ubeenju da je korporacija jo jedino istin
sko okrilje u kojem ovek moe ostvariti svoju drutvenost i razviti
oseanje solidarnosti s drugim ljudima. Stoga je verovao da refor
mu za koju se zalae nije ni potrebno u tanine pripremiti ve stvar
treba prepustiti spontanosti koja nuno izvire iz injenica i iskustva":
,,Kada [korporacija -A. M.] jednom bude stvorena i na taj nain za
pone svoj ivot, razvijae se sama od sebe i niko ne moe predvi
deti gde e se taj razvitak zaustaviti... Neka se drutveni ivot orga
nizuje, to jest neka mu se podari organ koji mu je potreban, pa e taj
organizam, dolazei u dodir s drugim drutvenim organima, sam od
sebe postati izvor preobraaja koji jedva mogu i da se zamisle".94
Istakli smo ve da je svoju zamisao o korporativnoj reformi Dir
kem najcelovitije izloio u predgovoru drugom izdanju Podele rada.
Rekonstrukcija puta kojim se jedna, u prvi mah nejasno i pomalo
stidljivo izloena ideja postepeno uobliavala u politiki program
obrazloen sociolokim argumentima nuno ishodi osvrtom na taj
predgovor. U tom tekstu sabrani su i povezano predoeni svi oni
raniji fragmentarno nagovetavani predlozi za reavanje pojedinih
socijalnih problema s kojima se suoavala dirkemovska sociologi
ja, ali je - odlunije nego ikad dotad - ukazana na globalnu socijal
no-integrativnu ulogu korporativne organizacije. Stoga ovde nema
potrebe podrobno izlagati Dirkemovu konanu zamisao koju je on
formulisao ohrabren uspehom solidaristike ideje. Rukovoen dav
nanjom tvrdnjom da se stanje pravne i moralne anomije kojom je
zahvaen privredni ivot u najveoj meri duguje odsustvu vrste
profesionalne organizacije, on se jo jednom zaloio da se u anar
hine i niim sankcionisane odnose izmeu poslodavaca i zaposle
nih, vlasnika preduzea i radnika, pojedinih konkurenata na tritu,
kao i izmeu proizvoaa i potroaa unese umeravajue dejstvo
pravila". lako protivnik nesputahog ekonomskog liberalizma, on je
smatrao da se stanje u kojem jai uspevaju da smrve ili podjarme
94
Isto, str. 51.
slabije"95 ne moe ukloniti zakonom, to jest dravnom intervencijom,

ve jedino moralnom silom koja e obuzdati neumerene ljudske
strasti: ,,Ako nema nikakvog autoriteta te vrste, onda vlada zakon
jaega te, prikriveno ili otvoreno, ratno stanje nuno postaje hro
nino".96 Ekonomski ivot, koji u modernim industrijskim dravama
postaje glavno podruje ovekove delatnosti, ne moe biti izuzet
ispod bilo kakve moralne reglementacije. Voeni iskljuivo dobro
shvaenim interesom, ljudi su skloni da podjarmljuju svoje blinje
i zaboravljaju na oseanja nekoristoljubivosti, samoodricanja i po
rtvovanja koja im duguju. Zahtev da se anarhinost ekonomskog
ivota, tog glavnog izvora opadanja javne moralnosti", suzbije udru
ivanjem na profesionalnoj osnovi i ovde je potkrepljen argumenti
ma koji su nam ve poznati: ,,Delatnost jedne profesije moe uspe
no regulisati samo grupa dovoljno bliska samoj toj profesiji, koja
dobro poznaje njena funkcionisanje, osea sve njene potrebe i u
stanju je da prati sve pramene kroz koje ona prolazi". Dirkem, me
utim, ne veruje da bi ovu ulogu mogli da odigraju moderni sindi
kati koji okupljaju bilo poslodavce bilo radnike, mada priznaje da oni
predstavljaju izvestan zaetak profesionalnog organizovanja".97 Naj
pre, sindikati su lieni prava da donose vlastite propise jer su samo
privatna udruenja; potom, budui da je u svakoj pojedinoj indu
strijskoj grani njihov broj teorijski ogranien, oni nisu u stanju da
obezbede jedinstvo profesije u celini - to Dirkem naelno odobra
va, ali ne moe da prihvati injenicu da meu njima nema ni redov
nih dodira. ,,Ne postoji", ali se on, ,,zajednika organizacija koja bi ih
uzajamno pribliavala, a da im ne oduzima individualnost, i u kojoj bi
oni mogli zajedniki izgraivati propise koji bi se, utvrujui njihove
uzajamne odnose, nametali jednima i drugima sa istim autoritetom".98
Budui, dakle, nezadovoljan sindikatima kakvi su postojali u nje
govo doba, uzor profesionalne grupe kojim bi se valjalo rukovoditi
irkem je naao dublje u prolosti, naime u rimskim korporacijama
,, naroito, u srednjovekovnim esnafima. On je uloio veliki napor ne
bi li dokazao da u oivljavanju jedne tako drevne ustanove nema
nieg neprirodnog. Njeno postojanje nije, veli, vezano iskljuivo za
95
96
Isto, str. 53.
97
Isto, str. 55.
Isto, str. 55-56. O Dirkemovom stavu prema sindikalnom pokretu u nje

govo doba upor. rasprave u kojima je tim povodom on uestvovao (TXT Ili, str.
20 2-217). Svestan da bi mogao biti proglaen konzervativcem", on je ipak od
_
_
lcn? utaJao rotiv sindikalnog organizovanja dravnih slubenika, jer su auto
_
ritet I h1Jerarh1Ja bitan
element administrativnog ivota" (isto, str. 210).
98
111
11 O
jedno odreeno istorijsko razdoblje, jer je potreba kojoj ona dovo

I java trajna: ,,Ono to mi pre svega vidimo u profes1_ onalnoJ grupi
jeste moralna snaga sposo bna da obuzdava pojedinane egoizme,
da gaji u srcima radnika jedno ivlje o seanje njihove zajednike
so lidarno sti, da spreava da se zakon jaega tako surovo prime
njuje na industrijske i trg ovake odnose".99 Korporacije ili esnafi
igrali su, p o Dirkemovom miljenju, prvenstveno moraln ulogu:
_ 1_
svoje lanove povezivali su zajednikim kultom, obezbe1val1_ 1m
pomo i po tpo ru, strogim pravilima ureivali odnose u redovima
svake od ovih grupa p onaosob; onemoguavali su samovoljno po
naanje jednih ili drugih, obezbeivali profesionalno potenje" i
po stavljali uslove trine utakmice koja nije smela da se izvrgne u
meuso bno istrebljivanje. Reglementirajui na taj nain ekonom
ski ivot, korporacija je u isti mah ispunjavala i odreenu moralnu
funkciju, jer potinjavanje privatne koristi optoj koristi, ma kakva
100
o va bila, uvek ima izvesno moralno obeleje".
Dirkem je, razume se, bio svestan da u jednom razvijenom in
dustrijskom drutvu korporacije nije mogue naprosto o bnoviti u
tom srednjovekovnom obliku: da bi odigrale svoju moralno obno
v iteljsku ulogu p otrebno je da pretrpe preo braaje kojima e se
prilagoditi novim okolnostima. Zanatlijski esnafi u srednjem veku
nisu svoj uticaj raspro stirali izvan okvira lokalnog trita, odno sno
komune, pa ih je krupna industrija koja je zahtevala mnogo pro
stranije trite ubrzo potisnula; apsolutistika drava pokuala je
da preuzme funkcije koje su esnafi dotad obavljali, ali je ovo nepo
sredno tutorstvo... morala postati ugnjetako". 101 Posle propasti Sta
roga reima i ukidanja esnafa, meutim, privredni ivot nije mogao
ostati potpuno nereglementiran i lien bilo kakve discipline, kao to
su mislili klasini ekonomisti. Jer, ,, od trenutka kad, u krilu odree
nog politikog drutva, izvestan broj pojedinaca pone da ima zajed
nike ideje, interese, oseanja, zanimanja koje ostatak stanovnitva
ne deli s njima, neizbeno je da se oni, pod uticajem tih slino sti,
p onu uzajamno privlaiti, da trae jedni druge, da stupaju u odno
se, da se udruuju, te da se tako, u okviru optega drutva, postepe
no obrazuje jedna ua grupa, koja ima svoj poseban lik". 102 Budui
da je trite odavno nadrasla optinske granice i postala nacionalno,
pa i meunarodno, profesionalne grupe treba da se raspro stiru u
99
100
E. Dirkem, PDR, str. 58-59.

Isto, str. 61.
101
Isto, str. 69.
102
Isto, str. 62.
tim istim razmerama. Jer, ,,ma u ko jem se kraju nalazili, boravili u

gradu ili na selu [nosioci iste struke - A. M.] su svi solidarni jedni
s drugima i uestvuju u zajednikom ivotu". 103 Vremenom e, naj
zad, korporacijski sistem postati osnova celokupne politike orga
nizacije, a drutvo e se pretvoriti u sveobuhvatan sistem nacional
nih korporacija". 104
To je, uglavnom, sve to je Dirkem imao da kae u smislu prak
tinih predloga koje p odrazumeva korporativna reforma. On se i
sada, ba kao i u prethodnim prilikama - uvek kada bi osetio da izne
verava ulo gu sociologa i postaje otvoreni zagovornik jednog po li
tikog pro grama - brz o povlaio na stanovite neutralne nauke.
Posao socio loga", kae on neoekivano na jednom takvom mestu
u pomenutom predgovoru, ,,nije posao dravnika. Mi, dakle, nema
mo da izlaemo u pojedinostima kakva bi trebalo da bude ta refor
ma. Bie nam dovoljno da ukaemo na njena opta naela onakva
kakva izgleda da proistiu iz napred iznetih injenica". 105 Dosadanje
nae izlaganje, meutim, prilino jasno pokazuje da je Dirkemov
pro gram bio manje neodreen nego to bi se dala zakljuiti na
osnovu upravo navedene autorove ograde: taj se pro gram uklopio
u radikalski projekt solidaristike reforme. Preostaje nam, ipak, da
ukratko sravnimo glavne elemente tih dvaju, u svoje vreme vrlo
uticajnih politikih, odnosno naunih odgovora na pitanje koje smo
na poetku ovog p oglavlja raspoznali kao glavni kamen kunje on
danje socijalne misli, kako u njenoj ideolokoj tako i u akadem
skoj varijanti: na koji nain otkloniti opasnost od otvorenog sukoba
izmeu rada i kapitala, te u isti mah umai jednostrano stima soci
jalizma i liberalizma? Videli smo, naime, da su i Leon Buro a i Emil
Dirkem, neo sporno najznaajniji predstavnici radikalske, odnosno
socioloke misli, upravo u taj politiki meuprostor smetali svoj
sofidaristiki projekat. lako se ova dva stanovita ne obraaju nepo
sredno jedno drugome, uprkos injenici da su nastajala i razvijala
se u isto vreme i pod uticajem istih socijalnih, duhovnih i politikih
prilika, ve na prvi pogled mogue je izdvojiti nekoliko bitnih dodir
ih taaka u ko jima se sustiu solidarizam oslonjen na sociologiju
1 sociologija koja ishodi u solidarizmu. Umesto da ove zajednike
:lemente povezujemo u jedan jedinstveni ideoloki i teorijski sistem,
1zl?iemo ih u shematskom prikazu koji moda najpreglednije uka
ZUJe na smisaonu srodnost dvaju uenja:
103
Isto, str. 70.
10'
Isto, str. 72.
105
Isto, str. 70.
s ociologija, solidarizam, korporatizam
112
(1) Poimanje ljudskog drutva kao podruja stvarnosti kojim vla
daju zakoni nuni poput onih u prirodnom poretku stvari.
(2) Vera u mogunost izgradnje iskustvenog i racionalnog (,,po
zitivnog") znanja o tim zakonima.
(3) Drutvo se shvata kao ivi organizam, a njegovo funkcioni
sanje se objanjava fiziolokim zakonima.
(4) Sve sloenija podela rada meu funkcionalno sve diferenci
ranijim organima uraa pojaanom integracijom (drutvenog) orga
nizma.
(5) Pojedini organi tog sloenog organizma su, u normalnim okol
nostima, meusobno solidarni (to jest, u izvornom znaenju rei,
uzajamno vrsto povezani i upueni jedni na druge), ali u patolokim
situacijama tee osamostaljivanju i, na taj nain, prete dezorganiza
cijom (drutvenog) sistema.
(6) Poricanje mogunosti korenitog menjanja poretka stvari u
drutvu i ubeenje da nam pozitivno znanje doputa samo ogranie
nu svesnu intervenciju koja pomae vraanju sistema u ravnotena
stanje.
(7) Takvom svesnom intervencijom treba stvoriti uslove koji e
omoguiti sklapanje kvaziugovora" (Buroa) ili pravinog ugovora"
(Dirkem) izmeu pojedinaca.
(8) U tom smislu potrebno je ukloniti sve spoljanje prepreke
koje oteavaju pravinu razmenu robe ili usluga, to jest naruava
ju jednakost uslova (Dirkem) ili prava (Buroa).
(9) Sve one drutvene nejednakosti koje ne potiu iz prirodnih
razlika meu ljudima moguno je ublaiti deliminom i nenasilnom
preraspodelom bogatstva.
(10) Preraspodelu bogatstva nalae osnovni zakon solidarnosti:
kao god to, zahvaljujui injenici da ivimo u drutvu, uivamo izve
sna neotuiva prava, to jest prednosti, optereeni smo i odreenim
obavezama, to jest dugom prema naim blinjima.
(11) Taj dug moemo namiriti jedino ako se redovno odriemo
jednoga dela naih dobara u prilog onih kojima je uskraeno da ui
vaju u svim blagodetima drutvenog ivota.
(12) Razliiti oblici socijalnog osiguranja, uzajamne pomoi i udru
ivanja na dobrovoljnoj osnovi omoguuju razvijanje oseanja soli
darnosti, u emu poseban znaaj ima (socijalno) vaspitanje.
(13) Najzad, bez obzira da li se sprovodi na osnovama mutuali
zma i kooperativizma (Buroa) ili, pak, korporatizma (Dirkem), ideja
solidarizma je najdelotvornije sredstvo za ouvanje socijalnog mira
i otklanjanje izvora klasne borbe.
113
Razlika koja se u poslednjoj taki opaa izmeu ovih dvaju sta
vita
zasluuje da bude podrobnije obrazloena jer se tie jednog
no
ishodita Dirkemove solidaristike zamisli. Bez obzi
najspornijih
od
sve
meusobne
slinosti u teorijska-metodolokom i socijal
ra na
olitikom
pogledu
(organicizam, pozitivizam, moralistiki re
no-p
formizam, itd.), Dirkemovo zalaganje za korporativna preustrojstvo
drutva oznaava izvestan pomak u odnosu na standardno solida
ristiko uenje koje je kanonizovano u delu Leona Buroa. Pisac
Solidarnosti - kao, uostalom, ni drugi vodei teoretiari pokreta106 nije, naime, u toj meri insistirao na potrebi za uspostavljanjem jedne
nacionalne mree profesionalnih grupa koja bi jednoga dana imala
da zameni tradicionalno politiko predstavnitvo na teritorijalnoj
osnovi. To je, uostalom, i razumljivo imamo li u vidu da su Buroa
i veina solidaristikih prvaka bili pre svega praktini politiari koji
su se dobro uvali da ne dovedu u pitanje osnove tek konsolido
vanog par.lamentarnog poretka. Meutim, osnovna naela Dirke
movog korporatizma nisu ni na koji nain bila oprena glavnim in
tencijama ove i inae eklektine socijalne filozofije: i sociologov je
cilj bio da se, u doba jenjavanja vere u delotvornost klasinog libe
ralizma, s jedne, te poveane bojazni od uspona socijalistikog po
kreta, s druge strane, iznau organizacioni oblici u kojima e moi
da se ouva sloboda, ali i obezbedi minimum socijalne pravde. Taj
put, koji su ortodoksni solidaristi videli u osnivanju razliitih dobro
voljnih drutava, mutualistikih udruenja i kooperacija roz koje
e se sprovoditi neautoritarna dravna intervencija u socijalnom i
ekonomskom ivotu, Dirkem je razabrao u obnavljanju profesional
nih korporacija. Ali, uprkos formalnoj analogiji koju je mogue us
postaviti izmeu osnovnih funkcija tih dveju vrsta drugostepenih
grupa postavljenih izmeu sve usamljenijeg pojedinca i sve jae
drave, postojala je meu njima i jedna bitna razlika. Dok su se Leon
Buroa i njegovi neposredni sledbenici u tom pogledu oslonili na
naslee francuskog socijalizma XIX veka (kao to smo videli, pre sve
ga na Prudonov mutualizam i iskustva radnikog i malograanskog
kooperativnog pokreta), Dirkem je segnuo za uzorom koji je njegov
Projekt esto izvrgavao ozbiljnim prigovorima: cehovi, esnafi ili gil
d e bili su ve anahronini oblici drutvenih grupa. Ovi strukovni
corpusi pripadali su jednom ve uveliko razorenom i umnogome
--
'0_u arolikoj struji solidarista jedan od retkih pristalica korporatizma bio je

Pr avn1 teoretiar Leon Digi, Dirkemov kolega na univerzitetu u Bordou. Digijev kor
_
r at1zrr_i je, jo otvorenije i prepoznatljivije negoli Dirkemov, evoluirao u pravcu
or
m1
;
t1kog sindikalizma (upor. ire u: J. E. S. Hayward, ,,Solidarist sindicalism:
Urkhe1m and Duguit", SR, vol . VIII, 1960, br. 1, str. 17-36 i br. 3, str. 185-202).
Sociologija, solidarizam, korporatizarn
so ciologija, solidarizam, korporatizam
115
114
kompromitovan om obliku drutven e organizacije protiv kojega je
davn o bila ustala prosvetiteljska filozofija i revolucionarn o, pa ak i
napoleonovsko zakonodavstvo. Moderno industrijsko drutvo - koje
se, up rko s svim otporima tradicionalistikog p ogleda na svet, sv e
ub rzanije uo bliavalo - nije trpelo ostatke stalekog ustrojstva, jer
je drutveno raslojavanje teilo da se oslobodi institucionalnih ogra
da i prepusti sl0bodnoj igri izriito ekonomskih inilaca. Liberalna je
misao p o svuGI@, a naroito u Francuskoj, zemlji zadugo opt ere e noj
feudalnim nasleem, isticala zahtev da pojedinac bude o slob o en
svih stega koje ometaju njegovo nep osredno uee u ekonomskom
ivotu, t0 jest u graanskom drutvu, pa onda i u raci onalno j p oli
tiko j zajednici, naime parlamentarn oj dravi. U kidanje k orp oraci
ja - u emu je Dirk em, kae to smo videli, razabrao jedan od o snov
nih uzroka moralne krize " svoga doba, odnosno socijalne dezinte
gracije - bio je uslov bez kojega se nije moglo ostvariti nijedno od
osnovn ih naela novoga poretka: sloboda preduzetnit va, slobodno
kru enj e doba ra i kapitala, slobodna vertikalna i h orizo ntalna po
kretlj ivo st i, otuda, sva ona subjektivna javna prava ko ja su imala
da obezb ede i slobodu p oje dinaca. Stoga je i razumljivo to su za
govornici one izgubljene stabilnosti Staroga reima insistirali upravo
na obnavljanju korp oracija, komuna i lokalnih parlamenata - dakle,
sviju on ih tela kroz koja bi n eautonomni individuum morao da ue
stvuje u d ravi kao, navodn o, jedinom aritu drutv en og ivo ta.
Korp o ratizam je, naime, bi o jedan od glavnih oslonaca konzer
vativne r eakcije na R evoluciju: za obnavljanje gildi i cehova zalagali
su se p odjednako vatreno E dmund Berk, ozef de Mestr, Luj Bona!,
pa i Ogist Kont. 101 Dirkem je, meutim, uporno nastajao da svoju so
lidar istiku zamisao, ba ka9 i vlastiti predlog korporativne refor
me, oslob odi t og neug od nog nasle a, ut olik o pre t o su katoliki
tradici onalisti, meu kojima je ve poe o da se istie ar i Moras,
budui rodonaelnik francuskog faizma, u svojim napadima na par
lamentarnu demokratiju esto posezali za tim starim modelom hije
rarh ijske i autor itarne organizacije drutva. Takav retrogradni korpo
ratizam tek o se mogao po miriti s Dirkemovim osnovnim p o litikim
izborom koj i je, videli smo ve, mogue saeti u j ednoj jednostav
noj formuli: demokratska i laika republika. ,,Nacionalna mrea pro
fesionalnih korporacija" za ije se uspostavljanje on zalagao bila je
- uprkos svoj smueno sti samoga projekta i neugodnost i aso cija
cija koje j e budila - ipak daleko od srednj ovek ovn og esnafskog si
stema, tog n esren o odabranog istorijskog primera drugostepe nih
0
Upor. R. Nisbet, ,,Conservatism", u: T. Bottomore and R. Nisbet, A HistorY

of Socio/ogica/ Analysis, Heinemann, London 1979, str. 80-117.
101
je bi trebalo da nas odvrate od krajnosti individualizma, ali

g rupa k o
, drzave.
i potede svemoc1
. v
. .
Ali ako je, nastojanjem da se ogradi od trad1c1onal1st1cko kor
soc_i?l_ og11e za
poratizma, ipak uspeo da praktine impliacije svo! e
ko11 J e Marse
e
publik
dri u onom delu politikog prostora Trece re
108
oga o da svo J
m
e
nij
Mos nazvao zlatnom sredinom", Dirkem oito
rvog
projekt ouva od zloupotreba kojima je_ _on_ bi_o izloenvo-le
_ 1d eo
svetskog rata. U pabirenju svojih teo n1sk1h izvora fas1st1cka
.
logija se, kao to znamo, esto dohvatala i onih idejnih sadraJa 011
joj ni na koji nain - bar ne neporeno, a },o manje_ svesno nisu
pripremali uspon. Jedan od takvih 1z vo_ra posta_la _i e, u ek1m tu
maenjima, i Dirkemova teorija o p odel1 rada ko Ja Je svoJ e mesto
nala u ,,integralnom i istom korp oratistikom uenju" Mi haila Ma
nuileskua, ap okrifn og rum unskog apol og ete italijans kog faizma.
109
Njegovo delo Vek korporatizma obiluje pozivanjem na francuskog
sociologa, a brojne formulacije sroene su doista u dirkemovko
duhu". 110 Za uenje je to se navodi iz ove knjige nisu, bar koliko Je
nama p oznato, ni kada nali u onim retkim radovima iji su se pisci
upinjali da dokau Dirkemovu teor ijsku odgovorno st za uspon fa
istike ideolog ije. Jedan od najpoznatiji h takvih radova je zacelo
lanak h olandskog istoriara filozofije Svenda Ranulfa u kojem se on,
neposredno uoi Drugog svetskog rata, pita nije li uspon faiz ma
dogaaj koji bi, sasvim logina, Dirkem morao da pozdravi kao spas
111
od individualizma kojemu je on, vie nesvesno, pripremao put?"
Ovu odgovornost, meutim, Dirkem deli samo u onoj meri u kojoj
je nasle e devetnaestovekov nog reformistikog sindikaliz ma - ba
kao i revolucionarnog - u jednom izopaenom tumaenju bilo uklju
eno u nacionalso cijalistiku, odno sno faistiku ideologiju.
U svom p okuaju da izgradi naune osnove totalitarnog korpo
ratizma Manuilesk u se Dirkemom - kao, uostalom, i brojnim drugim
filozofima, ekonomistima, pa i sociolozima - posluio, naime, na se
lektivan nain. On je u Pode/i rada video samo jednu stranu argumen
tacije koja mu je bila p otrebna, to jest sociologovu kritiku on ih posle
dica klasinog liberalizma koje pothranjuju egoistiki individualizam
i doprinose dezintegraciji kolektivne svesti". Razume se, izmeu Dir
kemove zamisli o korporacijama i totalitarnog korporatizma mogue
V
108
0
1
M. Mauss, ,,lntroduction", u:
E.
Durkheim, SO, str. 29.
M. Manorlesco, Le Siecle du corporatisme. Doctrine du corporatisme inte

gral et pur, Felix Alcan, Paris 1934.
11
11
Upor. isto, str. 27, 40, 73, 74, 83, 127, 182, 198, itd.
S
. Ranulf, ,,Scholarly forerunners of fascism", Ethics, vol. L, 1939, br. 1, str. 31.
1
Sociologija, solidarizam, korporatizarn
sociologija, solidarizam, korporatizam
117
116
je nai i bro jne druge slinosti - kao to su organic istiko poimanje
drutva , isticanje prirodne solidarnosti meu nosiocima razliitih
funkcija, a pre svega meu socijalnim klasama, za htev da pojedinci
vrate drutvu svoj dug", stavljanje naglaska na nj ihove dunosti, a
ne prava, velianje moralne uloge korporac ija , itd. Na prvom mestu
je svakako bilo obostrano ubeenje u potrebu i mogunost prevla
d avanja suko ba izmeu radni ka i poslod avaca . U tome je smislu
d ovoljno navesti poznati Musol in ijev stav koji je umnogome kom
promi tovao svaku slinu zamisao o neutralizovanju temeljnog dru
tvenog sukoba : ,, Kao to je proli vek video kapitalistiku, nae sto
lee videe korporativnu privredu. Nema drugoga naina... da se
prevazie tragina suprotnost izmeu kapitala i ra da... Kapital i rad
treba staviti na istu ravan, i jednome i drugome dati ista prava i dode
liti im iste dunosti". 112 Meutim, faistiki korporatizam se, osim ove
demagoki obznanjene reformistike namere - koja je, uostalom, bila
sadrana i u brojnim nerevolucionarnim socijalnim uenjima i pokre
tima koncem XIX i poetkom XX veka - odlikovao pre svega apo
logijom dravnog autoriteta kojem je u potpunosti trebalo da bude
podreeno graansko drutvo i sv i nosioci pojedinanih interesa.
Stoga Ma nuileskuova definicija korporacije sadri m alo ta od funk
ci ja koje je D irkem bio namen io svoj im profesionalni m grupama:
Korporacija je", kae on, ,,kolektivna i javna organizacija sastavljena
od svih (fizikih ili pravnih) osoba ko je zajedniki ispunjavaju istu na
cionalnu funkciju i rukovode se ciljem da obezbede izvravanje doti
ne funkcije u vrhovnom interesu nacije [naime, or ga nizacija ko ja se
-A. M.] upravlja pravnim regularna nametnutim svojim lanovima".113
Ako ovome dodamo da je osnovnu ulogu korporacije M anuile
sku - na prepoznatljivim tragovima Musolinija - video u jaanju
,, nacionalne ekonomske sol ida rnosti"114 koju treba obezbediti re
dom, jedinstvom, kompetencijom i hijerarhijom", 115 te ako kaemo da
su korporacije u toj zamisli podinstrumenti u slubi drave", 116 da je,
11
naime, ,, naci ja cilj [a] ko rporacija sredstvo", 1 uvideemo u emu
poiva bitna razlika izmeu Dirkemovog reformist ikog projekta, s
jedne, te faistike ideje o korporativnoj dravi, s druge str a ne. Ume

118
sto da zatite pojedinca od arbitrarne dravne intervencije, korpo
racije imaju u ovom potonjem sluaju da obezbede njegovo potinja
vanje dravnom autoritetu; umesto da nasta ju spontano, kao plod
neprisi lnog udruivanja nosilaca istih profesionalni h interesa, one
b ivaju nametnute k ao transmisije" za sprovoenje radne disc ipline;
umesto d a stvaraju uslove za razvoj drutvene solidarnosti, cilj im
mora biti uvrivanje nacionalne solidarnosti; umesto da slue otkla
njanju izvora klasn og rata", one bi trebalo da, rukovoene dravnim
razlogom, autoritativn a zatomljuju i samu mogunost ispoljavanja
opreni h interesa u ekono mskom ivotu; umesto da p redst avnici
razliiti h profesio n alni h grupa slobodno bira ju svo je predstavnike
u korporativnom p arlamentu, ovi biva ju n aimenovani od strane dr
avnih organa; najzad, umesto da korporativna reforma poslui isto
vremenom uklanjanju negativnih posledica neorg anizov ane libe
ralne ekonomije i etatistikog socijalizma, ona je u faizmu smerala
ukidanju i slobode i jednakosti.
Na ko ji nain onda protumaiti Dirkemovo - sve do predgovora
drugome izd anju Podele rada - gotovo opsesivno zalag anje za kor
porativnu reformu u kojoj je on video najpouzdaniji lek za otklanja
nje svih socijalnih zala, odnosno anomijskih ili patolokih pojava,
od samoubistva pa sve do klasne borbe? Ako se ono nije, b ar ne
u pravoj liniji, nastavljalo na tradicionalistiki korporatiza m ni ti je,
pak, nagovetavalo faistiku zamisao o korporativnoj dravi, 119 kojoj
"' Naved . u: E. Nolte, I tre volti def fascismo [prevod s nemakog], Monda.
_
dorr Ed1tore, Milana 1971, str. 324 .
Branei Dirkema od optubi da je svojim predlogom korporativne reforme

utro put italijanskom faizmu, jedan dobar poznavalac njegova dela segnuo je
a originalnim, mada po sociologa nimalo laskavim argumentom: ,,Dirkemovo
insistiranje (na tvrdnji - A. M.] da drava ne moe neposredno upravljati pri
vredom i da vlasnitvo nad proizvodnom svojinom mora biti kolektivno, ali de
c entralizovano, izgleda da nagovetava eksperimente poput onog koji se _sada
1to J
est, sedamdesetih godina XX veka - A. M.] odvija u Jugoslaviji (Emile
urkhe'.m on Morality and Society, edited with an introduction by R. N. Bellah,
he Un1versity of Chicago and London 1973, str. xxxii) .
"
M. Mano"ilesco, naved . delo, str. 1 76, podv. A. M.
11
Isto, str. 35.
115
Isto, str. 48.
11
Isto, str. 75.
ls!o, tr. 197. Dirkemova ideja o nacionalnoj mrei profesionalnih grupacija

kao inst1tuc1onalnom okviru u kojem bi trebalo da se sprovede moralna obnova
1
'.'
globalnog drutva katkad se shvatala kao izraz njegovog faistoidnog naciona

lizma (upor. npr. M. M. Mitchell, ,,Emile Durkheim and the philosophy of natio
nalism", Politica/ Science Ouarterly, vol. XLVI, 1931, br. 1, str. 87-106). Kada je o
Dirkemu re, radije emo, meutim, govoriti o njegovom vatrenom patriotizmu
negoli o nacionalizmu, ponajmanje pak faistoidnom .
" O odnosu izmeu korporacija i drave u Dirkemovoj zamisli upor. ire u:
F. Hearn, ,,Durkheim's political sociology: corporatism, state autonomy and
democracy", Socia/ Research, vol. LII, 1985, br. 1, str. 1 51 -177. Autor ubedljivo
Pokazuje da su Dirkemove profesionalne grupe, kao instrumenti svesne i racio
nalne socijalne kontrole" (isto, str. 164), imale da uivaju znatnu samostalnost
u odnosu na dravnu vlast .
1
119
Sociologija, solidarizam, korporatizan,
118
je ideolkoj i politikoj struji ilo n ajblie? Videli smo, dodue, da

_
se - svoio m osnov nom r n te n c11om kao i teorijskim pretpostavka m
no ukl_apo ,radikalski solidarizam, ali je n a izvesta n n ain ozna
caval? 1 ,,_visa od nosu n a standardnu formulaciju tog si n kreti
ko g ucenia koJe Je obeleilo francuski fin de siec!e. lako je nezahval
n o u o o _ doba rojektovati naa dananja z n a n ja i iskustva, n ajve
rovat n 11e Je da b1 s_ e !akv projekt mogao svrstati unutar one idejn a
v rlo razuen e, ali ut1ca1 n e struje u radn ikom pokretu koja nam e
poz n ata kao reformistiki sindikalizam. Da je svo je profesional
ru pe nazvao _ d ru !m imen om, da nije po svaku cenu pratio tok svo
Jlh uporeno -1s!on1skih asocijacija, Dirkem bi - kao, uostalom, i do
bar de? n1egov1h sledbe nika u fran cuskoj sociolokoj koli" - otvo
re no b1 sto n a vlevo krilo solida ristikog pokreta koje je oku pljala
sledbe nike Zana Zoresa, s?cijvaliste iji se program i u ovom pogledu
_ _
po u?arao s '.d Jama os n ivaca akademske sociologije u f ra n cuskoj
TrecoJ republic1. U tom sl u aju Dirkem bi sam, zacelo, pru io vie
_
potore onim savr_en:ienim t u maima n jegovog dela koji u takvo m
p r Jekt n alaze pnknven e, ali ipak razvije n e klice jednog socija!i
_
st,ckog izbora.
IV
" SOCIOLOGISTI" I SOCIJALISTI

Socijalizam nije nauka, to jest sociologija u
malom, ve vapaj bola i, katkad, besa to ga
isputaju ljudi koji najivlje oseaju nau ko
lektivnu muku."
(E. Dirkem, 1895)
Iste godi n e kada je Dirkem objavio svoju kn jigu O pode/i drutve

nog rada ( 1893), vei broj socijalstikih kandidata, meu kojima susre
emo i imena ila Geda i ana Zoresa, zahvalju jui uspehu na parla
mentarnim izborima, obreli su se, prvi put u istoriji Tree republike, u
poslanikim klupama Nacionalne skuptine. Re je, dakako, o sluajnoj
podudarnosti dvaju dogaaja koji su, svaki za sebe, predstavljali pre
kretnicu u istoriji socijalizma, odnosno sociologije. Meutim, iako ima
uglavn om simbolian znaaj, pomenuta koincidencija dovodi ipak u
smislenu meusob n u vezu stvarno srodne pojmove. Nije, n aravno,
re samo o pukoj etimolokoj bliskosti dvaju izraza skovanih nekako
u isto vreme i u istoj zemlji, ve i o znatnoj podudarnosti pogleda n a
prirodu odnosa meu ljudima koji je pqivao u osnovi tih dvaju proje
kata. I socijalizam i sociologija, bez obzira na brojne varijante ili struje\
u kojima su se javljali, poticali su - bar u Francuskoj, zemlji u kojoj isto- (
rija metodolokog realizma see bar do Rusoa - iz jedin stve nog ubee\
nja da je pojedinana ovekova su dbina bit no odree na vrstom drutva u kojem on ivi i tipom drutvenih ustanova u kojima uzima u dela )
ili iji pritisak trpi. I n a jednoj i na drugoj strani verovalo se da je pona
anje ljudi u svim oblastima drutvenog ivota mogue razu meti jedino analizom fu nkcionisa nja kolektivnih, nadin dividu alnih tvorevina, a
nikako pak - ili tek u izvedenom smislu - prou avan jem psiholokih
Pobuda kojima se pojedinci rukovode. Meutim, ova vrlo iroka osnova na kojoj su izrasli i socijalizam i sociologija uzimala se esto kao do
voljan zajedniki imenitelj na kojem su se, u mnogim oima, socijali
zam i sociologija meusobno brkali i, ak, poistoveivali. Danas nam,
zacelo, mora udno zazvuati tvrdnja da je ak i jedan Ogist Kont bio
socijalista, jer njegova sociokratija nije objektivno izgraen sistem stanja sadanjih i negdanjih drutava ve utopija popu t o n ih Se_n -Si
rno na, arla Furijea, Pjera Lerua, Etjena Kabea, Frederika le Pleja itd." 1
---
1 Ovu tvrdnju izrekao je .-T Limuzen u jednoj diskusiji koju je 1908. godine
og anizovalo Drutvo za politiku ekonomiju. Upor. zapisnik rasprave, u kojoj je
Ucestvovao i Dirkem, u: TXT.I, str. 219.
Sociologisti" i socijalisti
120
Dugo se, naime, nije sasvim jasno shvatalo da svako nauno zani
manje za socijalno pitanje" ne mora nuno implicirati i socijalisti
ki izbor u politikom smislu rei, ba kao to ne mora znaiti ni da
je svako politiko opredeljenje za socijalizam plod uvida u delovanje
izvesnih zakonitosti u drutvenom ivotu. 2 Da je takvo gledanje na
odnos izmeu sociologije i socijalizma ostavilo dubokog traga sve
doi, uostalom, i injenica da i danas, kada smo kadri da manje ili
vie jasno razlikujemo pozitivno znanje o drutvu od vrednosnih su
dova i ideolokih programa koji se odnose na sadanje stanje ili bu
dunost drutva, esto nailazimo na ljude - katkad ak i solidno obra
zovane - koji iz naziva jedne profesije dedukuju odreeni politiki
stav. Stoga nije udno to se u formativnoj fazi razvoja i sociologije
i socijalizma granica izmeu nauke i ideologije tanjila do neprepoznat
ljivosti, utoliko pre to je ovo zajedniko zanimanje jednog socijalnog
uenja i jedne nove nauke za, najoptije reeno, drutvo podrazu
mevalo i obostrano uverenje da je na drutvene odnose mogue
svesno uticati, pa i korenito izmeniti nain na koji su oni ustrojeni.
Ovde, meutim, neemo ak ni pokuavati da rekonstruiemo
onu sloenu istoriju socijalnih, ekonomskih ili politikih zbivanja, s
jedne, te intelektualnih i ideolokih strujanja, s druge strane, koja su
u toku stotinjak godina pribliavala, katkad udaljavala, pa i meu
sobno suprotstavljala tokove podjednako mukotrpnog i protivre
nog raanja socijalizma i sociologije . 3 Ponekad je izgledalo, kao kod
Sen-Simona ili njegovih radikalnijih sledbenika, da e se socijalisti
ki projekt i nauka o drutvu stopiti u zajednikom naporu da se od
nosi meu ljudima zasnuju na pravinijim i racionalnijim osnovama;
drugi put bi se sociologija, kao u sluaju Ogista Konta ili, docnije,
Le Pleja, odnosno Gabrijela Tarda, otvoreno preporuivala kao nau
ka koja je, svojim reformistikim programom, jedina u stanju da
predupredi ostvarenje revolucionarnih planova socijalista i obezbe
di trajnu stabilnost graanskog poretka; marksisti su, pak, na tragu
nekoliko nepovoljnih reenica koje je rodonaelnik naunog soci
jalizma" izgovorio o sociologiji i njenom tvorcu, bili ubeeni da je
jedino ispravno znanje o drutvu sadrano u Marksovom uenju, a
'O tome ire u: W. Paul Vogt, ,,The Confrontation of socialists and sociologists
in prewar France, 1890-1914", Proceedings of the Fourth Annual Meeting of
the Western Society far French History, ed. by. J. D. Falk, Santa Barbara, s. a.,
str. 313-320.
Opirnije u: G. Richard, La Ouestion sociale et le mouvement philosophique
au XIX siecle, Armand Colin, Paris 1914. Zanimljivo je da u toj vrlo informativnoj
knjizi, koju je napisao jedan od ve pomenutih otpadnika" iz francuske sociolo
ke kole", nema ni pomena o Dirkemovom shvatanju socijalnog pitanja", mada
je znatan prostor posveen razmatranju odnosa izmeu sociologije i socijalizma.
3
121
sociologiju su prokazali kao buroasku nauku" iji je jedini _cilj d

zamagli taan uvid u prirodu drutvenih odnosa; neke soc1olog1ste" - upotrebimo taj nesklapni neologizam koji se potkraj XIX veka
jo koristio - ,, socijalno pitanje" nije neposredno zanimalo (takav
je, na primer, bio Rene Vorms), kao to ni brojni socijalis:i, n_ roi:o
oni najrevolucionarniji, nisu nalazili da im je za ostvarenJe n11hov1h
planova potrebna pomo bilo kakve racionalne nauke o drutvu. U
svakom sluaju, ma na koji su se nain odnosili jedno prema dru
gome - bilo da su se uzajamno nadopunjavali, jedno na drugo
oslanjali, meusobno iskljuivali, omalovaavali ili naelno parica
li - sociologija i socijalizam bili su devedesetih godina XIX veka u
Francuskoj, dakle u razdoblju koje nas ovde neposredno zanima,
zali ve u zrelu fazu svoga razvitka. Socijalizam se ve bio konsti
tuisao u moderne parlamentarne politike stranke, a sociologija je
ve, kao to smo videli, izvojevala prve uspehe u svome institucio
nalizovanju u akademsku nauku. Na toj osnovi mogao je i nastati
onaj univerzitetski socijalizam, francuska verzija nemakog kate
darskog socijalizma", u okviru kojega valja nai mesta i Dirkemovom
shvatanju socijalnog pitanja" . 4
Dragoceno svedoanstvo o toj konvergenciji sociologije i socija
lizma - dveju misaonih struja pa i praktinih projekata meu kojima
odnosi dugo nisu bili raieni - pruaju nam podaci o postojanju
brojnih asopisa namenjenih podjednako promicanju socijalistike
stvari i objavljivanju ve izriito sociolokih analiza, te o delovanju
niza naunih drutava u ijem se radu nije uvek pravila jasna razlika
izmeu politikog i naunog angamana. 5 U tom smislu ilustrativ
ne su izjave ondanjih - kaimo najuoptenije - socijalnih mislilaca
koji svoja socijalistika uverenja nisu odvajali od svoga zanimanja
za sociologiju. !talijanski kriminolog Enriko Feri utvrdio je godine
1894. u Parizu, na sastanku Meunarodnog instituta za sociologiju,
da je socijalizam za nauku o drutvu ono to je ateizam za nauku
o prirodi, naime njen konaan i logiki neizbean izraz", pa je otuda
zakljuio da e sociologija biti socijalistika ili je nee biti". 6 Na sli
an je nain, nekako u isto vreme, or Sorel isticao da su jedine
istinite i naune crte koje sociologija sadri upravo one koje je ona
'Upor. npr. P-L. Assoun, ,,Durkheim et le socialisme de la chaire", RFS, vol.
XXVI, 1976, br. 5, str. 957-982.
Neke podatke o tome dajemo u gl. li. Ovde treba dodati da je pokretanjem
svoga asopisa Annee sociologique Dirkem, izmeu ostalih ciljeva, hteo da jed
nu strunu publikaciju najzad oslobodi bavljenja praktinim socijalnim pitanjima.
5
6
E. Ferri, ,,Sociologie et socialisme", Annales de /'Institut international de
sociologie, vol. I, 1895, str. 158, podv. E. F.
123
122
preuzela od socijalizma".7 Za nas je u tom pogledu jo znaajnije

svedoanstvo ve pominjanog lbera Burgena, jednog od Dirkemo
vih 11uenika" koji se rano odrekao svojih socijalistikih uverenja i,
kroz militantni nacionalizam, dospeo u redove viijevskih kolabora
cionista. U jednoj njegovoj pokajnikoj ispovesti mogue je, uprkos
snanog ideolokog resantimana, nai korisna obavetenja o putu
kojim su brojni akademski intelektualci, meu njima i znatan broj
,,dirkemovaca", poistovetili svoj profesionalni izbor i politiki ukus.
Taj put je, najee, vodio od angamana u Drajfusovoj aferi, preko
akademskog zanimanja za istoriju francuskog socijalizma, popula
rizovanja toga uenja u takozvanim narodnim univerzitetima", do
praktinog rada u razliitim mutualistikim udruenjima, koopera
tivama, sindikalnim organizacijama, pa i socijalistikim strankama.
,,to se mene tie", kae Burgen, ,, u isti sam mah postao soc1/ali
sta i sociolog, pa sam se morao ostvariti u dvema linostima koje
su, prema naim zamislima, imale da tvore jedno. Socijalista, za
celo, ali u meri u kojoj bi socijalizam bio potvren, ili bolje, zasno
van pomou nauke. Socijalizam je trebalo da bude samo primena
na drutvo onih zakona koje otkriva nauka o drutvima, to jest so
ciologija. Sociolog sam, dakle, postao kad i socijalista ... "0
Ovu veru da e, s jedne strane, pozitivno znanje o zakonima koji
vladaju drutvenim ivotom nuno ishoditi zalaganjem za drutvenu
reformu na socijalistikim osnovama te, s druge strane, da e socija
listiki izbor neminovna potraiti svoju potvrdu u sociolokom znanju,
delili su i brojni drugi dirkemovci", kao na primer Selesten Bugle,
Marsel Mos, Fransoa Simijan. Svi su oni, naroito posle Drajfusove
afere koja je - videemo - oznaavala prelomnu taku u ivotu mno
gih francuskih intelektualaca, sociologiju shvatali kao naunu osnovu
socijalizma. to se samog Dirkema tie, stvari, meutim, nisu u tome
pogledu tako jednostavne: njegov odnos prema socijalizmu bio je
znatno nijansiraniji, pa je stoga dovodio u zabunu ne samo savreme
nike - kako sledbenike tako i protivnike - ve zbunjuje i mnoge mo
derne biografe i tumae sociologovog dela. S jedne strane, na primer,
Arman Kivilije, ija socijalistika uverenja nisu bila sporna, u vie ma
hova je odluno tvrdio da je Dirkem, ,,ako ve ne socijalista, izvesnim
stranama svoje misli... bio vrlo blizu nas [to jest, socijalista -A. M.]",9
' Upor. Sorelov prikaz prvog toma Annales de /'Institut international de so
ciologie, u: Le Devenir social, br. 4, 1896, str. 65.
'H. Bourgin , Le Socialisme universitaire, Editions Stock, Paris 1942, str. 11,
podv. A. M .
9
A . Cuvillier, ,,Emile Durkheim e t l e socialisme", La Revue socialiste, n . s., br.

122, 1959, str. 35.
te da je ak marksizmu bio blii nego to je i sam mislio". 10 Takvo shva

tanje bilo je potpuno opreno oceni koja je dugo bila uvreena u aka
demskoj sociologiji o Dirkemu kao izrazito konzervativnom, ili ak
,,reakcionarnom" misliocu koji je, kao to tvrdi, na primer, Luis Kozer,
,,uvek odbacivao socijalizam".11 Pomenute oprene ocene bilo je - naro
ito ako se ima u vidu raznolik politiki ukus samih tumaa - mogue
izricati sve dok se, u novije vreme, Dirkemov stav prema socijalizmu
kao socijalnom uenju i politikom pokretu nije poeo podvrgavati
jednoj istananijoj analizi koja je povela rauna ne samo o celini njego
vog teorijskog rada ve i o vrlo osobenim drutvenim i duhovnim okol
nostima u kojima su se naporedo raali i sociologija i socijalizam. 12
Nesporazumi u pogledu tumaenja Dirkemovog stava prema
socijalizmu iskrsli su ve posle objavljivanja Podele drutvenog rada.
Naime, sociologova otra kritika utilitaristike filozofije i individua
listikog morala, izloena najcelovitije upravo u tome delu, bila je
u krugovima socijalista, ak i onih koji su zastupali marksistiku va
rijantu toga uenja, protumaena kao dovoljna osnova za zakljuak
da e se autor uskoro otvoreno prikloniti socijalizmu. Nita nije vre
delo to je Dirkem u svojoj objavljenoj doktorskoj disertaciji na vie
mesta izriito odbacio ne samo individualistika ve i kolektivistika
reenje sukoba izmeu pojedinca i drutva i zaloio se, kao to smo
u prethodnom poglavlju pokazali, za jedan trei put" izmeu ma
laksalog klasinog liberalizma, s jedne, te socijalizma u usponu, s
druge strane. Upravo u doba kada je sociologiju pokuavao da pre
porui kao racionalnu osnovu za reavanje socijalnog pitanja", a
socijalizmu poricao bilo kakvu naunu utemeljenost, imao je da
doivi neprijatno svojatanje vlastite teorije ba u onim politikim
krugovima od ije je ideologije nastajao da se ogradi. Opiran i, u
osnovi, povoljan prikaz kojim je njegovu knjigu poastvovao or
Sorel, sredinom devedesetih godina XIX veka jo privren marksi
stikoj ortodoksiji, mogao je Dirkemov projekt akademske institucio
nalizacije sociologije samo da kompromituje u oima univerzitetskog
establishmenta. lako je svoj prikaz zapoeo tanom konstatacijom
10
A. Cuvillier, ,,Durkheim et Marx", CIS, vol . IV, 1948, str. 92.
L. A. Coser, ,,Durkheim's conservatism and its implications tor his socio

logical theory", u: Emile Durkheim, 1858-1917, ed . by Kurt H. Wolff, The Ohio
State University Press, Columbus 1960, str. 216. Kanonski tekst u tom smislu
bio je zacelo jedan Nizbetov lanak (R. A. Nisbet, ,,Conservatism and socio
logy", AJS, vol. LVIII, 1952, br. 2, naroito str. 174-175).
11
12 Mislimo prvenstveno na izvrsnu studiju J.-C. Filua, Durkheim et le sociali

sme, Librairie Oroz, Geneve/Paris 1977, u kojoj je celokupna Dirkemova teorija
protumaena u pomenutom kljuu.
124
125
da se autor odluno izjanjava protiv socijalizma", 13 te upozorio da

ne bi trebalo smetnuti s uma da u tom profesoru socijalizam ima
,, prvorazrednog protivnika",1 4 Sorel je - posle jedne pomalo selek
tivne interpretacije Podele rada u kojoj je njenom autoru odao, pre
svega, hvalu na zalaganju za dravnu intervenciju u ekonomskom
i socijalnom ivotu - zakljuio reima punim nade: ,,Moda e on
[Dirkem -A. M.] uspeti da u celosti prekorai granicu koja ga deli od
nas [to jest, socijalista - A. M.]: bie to za socijalnu filozofiju srean
dogaaj... Ni jedan naunik nije bolje spremljen negoli on da u vi
soko kolstvo uvede teorije K. Marksa." 15 Dirkem je, naime, jedini
francuski sociologista" koji raspolae dovoljnom filozofskom spre
mom i potrebnom kritinou da bi u istorijskim promenama mo
gao opaziti delovanje neumitnih zakona u skladu s kojima se sve
deava. On je svoja socioloka istraivanja, veli Sorel, prosledio do
granice iza koje se ve prostire polje socijalizma. Meutim, ,,u vie
mahova izgleda kao da se uplaio svoje smelosti i nije se usudio
da svoje misli formulie s onom preciznou koja se od njega s
pravom oekivala".16
Granicu pred kojom je Dirkem navodno ustuknuo Sorel je video
u marksistikom pojmu klase. Ali, trebalo bi rei da taj korak, ak i
kada bi bio jedini koji ga je delio od socijalizma, Dirkem ne samo
to nije hteo nego nije ni mogao da preduzme a da ne izneveri
osnovnu intenciju svoje solidaristike doktrine u ijim okvirima nije
moglo biti mesta za poimanje drutvene strukture u terminima kla13
G. Sorel, ,,Les Theories de M. Durkheim" (I), Le Devenir social, br. 1, 1895, str. 1.
14
Isto, str. 2 .
G . Sorel, ,,Les Theories de M. Durkheim" (li), na istom mestu, br. 2, 1895, str.
180. Sorel je i inae visoko cenio Dirkemovo socioloko delo. Taj, kao to on kae,
najsposobniji sociolog sveuilita" (G. Sorel, Revolucija i nasilje, Globus, Zagreb
1980, str. 209), nadahnjivao ga je i u revolucionarno-sindikalistikom razdoblju
njegova rada, naroito idejom o korporativnoj organizaciji drutva. Jedino to je
Sorel imao da zameri Dirkemu posle objavljivanja Samoubistva jeste to je svoje
profesionalne korporacije zamislio na sliku negdanjih cehova, a ne pak moder
nih sindikata (upor. isto, str. 230-231). Verovatno je Marsel Mos imao u vidu upra
vo ove ocene kada je, mnogo kasnije, utvrdio da se revolucionarni sindikalizam
delimino" inspirisao i Dirkemom (M. Mauss, CEuvres, tom Ili [Cohesion sociale
et divisions de la sociologie], presentation de Victor Karady, Les Editions de
Minuit, Paris 1969, str. 506) . Mos je ak tvrdio da postoji srodnost izmeu Dirke
move teorije i prakse sovjeta", to on objanjava injenicom da najstarije ideje
ora Sorela potiu iz Dirkemovih teorija, a Lenjin je priznao da je Sorel na njega
izvrio uticaj" (M. Mauss, ,,Socialisme et bolchevisme", Le Monde slave, n . s .,
2 . februar 1925, str. 209-210). Moemo samo ustanoviti da je ovde Mos usposta
vio zaista smelu i vrlo neobinu intelektualnu i politiku filijaciju!
1
G. Sorel, ,,Les Theories de M . Durkheim" (li), naved . l., str. 179.
15
sa. Osim toga, u jednom irem smislu rei, sociologija je trebalo da

poslui upravo kao nauni odgovor na pitanja koja je socijalizam po
stavljao na ideoloki nain. Stoga je, u svome naporu da ovu nau
ku oslobodi najzad filozofskog apriorizma, on nastajao i da je iz
gradi mimo bilo kakve praktine doktrine". Solidarizam za njega
nije bio ideologija ve pogled na svet koji nuno proizlazi iz racio
nalnog saznanja o zakonima drutvenog ivota: on samo izraava
injenice", a ne tei da ih preinai". Zato o tom uenju i nema po
mena na onom mestu u Pravilima socioloke metode na kojem Dir
kem svoju sociologiju ograuje od svih izrazito ideolokih, odnosno
politikih stanovita: ,,Tako shvaena sociologija", kae on, ,,nee biti
ni individualistika, ni komunistika, ni socijalistika, u smislu koji se
ovim reima daje u obinom govoru. Naelno, ona e zanemariti
ove teorije kojima ona ne moe priznati naunu vrednost, poto one
neposredno tee ne da izraze injenice ve da ih preinae. " 17 Uenja
koja se rukovode praktinim ciljevima mogu, dakle, biti jedino pred
met socioloke analize, a nikako njena teorijska osnova. Ali, u takvom
poduhvatu on, izgleda, nije uvek mogao da ouva naelo vredno
sne neutralnosti kojim je reio da se u svojoj sociologiji rukovodi.
Samo socijalno pitanje", koje se koncem XIX veka, dakle u doba
industrijskog prosperiteta Francuske i pojaane socijalne diferen
cijacije, ukazalo u svoj svojoj ozbiljnosti, zahtevalo je - bez obzira
kakav se odgovor na njega pruao - znatnu meru normativnosti u
pristupu, a jo vie u zakljucima analize. Ako je i izvirao iz socio
lokih uvida, solidarizam je, ak i u Dirkemovoj varijanti, postao ideo
logija koja je teila da pod svoje okrilje stavi i jedno umereno krilo
socijalistikog pokreta i odgovarajueg uenja. Stoga, ako je Dir
kem - kao to su tvrdili brojni njegovi sledbenici, pa i, moda jo
odlunije, protivnici - bio u najmanju ruku sklon socijalizmu, po
trebno je ne samo ispitati o kojem je socijalizmu re ve valja usta
noviti i meru ove sklonosti. No, pre nego to pokuamo da odgovo
rimo na ova pitanja, navedimo i ispitajmo nekoliko svedoanstava
o toj sklonosti".
U prilog pretpostavke da je takva sklonost postojala mogue je
navesti nekoliko - istina oskudnih - podataka o Dirkemovoj vezi sa
anom oresom, neospornim voom francuskih socijalista uoi Pr
vog svetskog rata. Meutim, ono to najpre upada u oi jeste inje
nica da ne samo obavetenja o uzajamnoj linoj naklonosti ova dva
uticajna oveka ve i ocena o podudarnosti ili bar bliskosti njiho
vih shvatanja socijalnog pitanja" potiu uglavnom iz dirkemov
skih" izvora. U oresovim tekstovima nema - koliko smo uspeli da
11
E. Dirkem, PSM, str. 125, podv. A. M.
127
126
ustanovimo - pomena o Dirkemu ili njeg ovoj sociologiji, ba ka o

to ni u na juglednijim biografij ama francuskog socijalist e - ili, pak, u
op tim pregledima ist orije tamonjeg radnikog pokreta ne su
-:sreemo sociologovo ime niti ikakvu indiciju koja bi upuivala na
zakljuak da je socij alistiki prvak odravao naim sociologom b lo
(
ka kve sistematske veze politike prirode. Cutnja je, uostalom, bila
m anje ili vie obost rana. U Dirkemovim radovima, ak i u onima
koji se najneposrednije tiu socijalistivkog uenja - ili, ak, samog
_
,, socijalnog pitanja" - neemo naii na Zoresovo ime. Ist ina, 1n:1 a ne
koliko sauvanih pisama u kojima sociolog, sasvim uzgredno I s po
m alo snebivanja, pominje oresa. Jednom, usred Drajfusove c:fere,
on o bavetava Buglea da je subotnje poslepodne proveo sa Zore
som" ko ji mu, meutim, ,,nije saop tio nita bitno novo".18 Drugo
je pismo, mora se priznati, angaovanije intonirano : Dirkem upo
zorava Fra nsoa Simijana da je, ,,iz jednog izvora koji smatr pouzda
nim", saznao kako Mileran, socijalistiki prvak koji je, uz Zoresovu
svesrdnu podrku, stupio u Valdek-Rusoovu vladu, pomilja da se
prikljui izvesnoj nacionalistikoj kampanji". Dirkem se, pomalo
za brinut o, pita zna li ores za to? Ako zna", nastavlja on, ,, zato se
iz toga ne izvue, a ako ne zna, ne bi li bilo dobro upozoriti ga".19 No,
ni jedno ni drugo mesto ne govore mnogo o Dirkemovom stvar
nom stavu o oresovom socijalizmu. U prvom sluaju, on nastoji
da socijaliste pridobije za drajfusarski" tabor koji se, kao to emo
videti, obrazovao uglavnom mimo klasnih, pa i politikih podela, a
u drugom pokuava da oresa odvrati od nacionalistikih avantura
kojima su socijalisti, poev od Bulaneove afere, bili i inae neobi
no podloni.
Neto vie obavetenja o Dirkemovim vezama sa oresom na
la zimo, ka o to rekosmo, u svedoanstvima samih dirkemovaca".
Jedan od njih, Marsel Mos, nikada se nije odrekao svojih socijali
stikih uverenja (bio je ak meu osnivaima lista Humanite), pa je
razumljivo to mu je bilo naroito stalo da uiteljeve politike sklo
nosti retrospektivno prikae to bliim vlastitom stanovitu. U svom
Uvodu za post humno obja vljeni Dirkemov teaj o socijalizmu, Mo s
veli da zanimanje njegovog ujaka za socijalizam potie jo iz stu
dentskih dana kada se on, na Ecole normale superieure, ,,u sagla
snosti sa oresom... posvetio izuavanju socijalnog pit anja". 20 o
res je, kaimo uzgred, primljen na Ecole godinu da na pre Dirkema,
18
'
20
Pismo od 4. novembra 1898, TXT li, str. 425.

Pismo od 23. decembra 1901, TXT li, str. 443.
M. Mauss, CEuvres, tom Ili, naved. delo, str. 505.
pa ne izgleda neverovatno da je mla em kolegi i, kau, dobrom pri

jatelju,21 moga o sugerisati kojim pravcem da zaputi svoja ist raiva
nja. U svakom sluaju, ini se da je Dirkem ve tada odluio da se
temeljitije poza bavi analizom odnosa izmeu individualizma i socia
jalizma, to jest - govorei neut ralnijim socio lokim renikom koji
mu se uskoro uinio prikladnijim - izmeu pojedinca i drutva. U to
vreme, meutim - dakle, koncem sedamdesetih i poetkom osam
desetih godina -ores nije bio socijalista, 22 pa ni njegov eventual
ni uticaj na Dirkema nije morao biti motivisan ideolokim ve isto
akademskim r azloz ima. Ako je u osnovi tadanjeg o resovog i Dir
kemovog zanimanja za socijalno pitanje" i bilo politikog interesa,
onda je zacelo re o zajednikom pristajanju uz republikansku ideju
i obostra nom divljenju za Leona G ambetu. Istina, na Ecole je ve u
to doba delovao Lisjen Er, ueni bibliotekar koji je, u toku niza go
dina, za stvar socijalizma veto pridobijao mlade, republikanski ori
jentisane intelektualce.23 Meutim, izgleda da se oresovo obraenje"
zbilo tek 1892. godine,24 a ne - kao to Mos tvrdi - jo 1886-1888.
Autori koji su ukazivali na Dirkemovu rano ispaljenu sklonost socija
lizmu oslanjali su se, po svemu sudei, na pomenuti netaan podatak
koji navodi Mo s, pa otuda zakljuili da je ores, navodno ve prido
bijen za socijalizam, uticao na Dirkema da se u izboru svoje doktor
ske disertacije povede za politikim ukusom svog starijeg kolege. U
doba kada je ores podlega o Erovom uticaju Dirkem se, ak i a ko
kao verodostojan uzmemo Mosov podatak, ve nalazio u Bordou, kao
predava na katedri za pedagogiju i drutvenu nauku", iji su tvor
ci - jo uvek prilino podozrivi prema socijalizmu - mora li pomno
proveriti lojalnost svoga tienika. Prihvatimo li, pak, kao pouzdanije
obavetenje koje daju oresovi biografi, dovoljno nam je podsetiti
se da je u trenutku stvarnog obraenja" svog biveg kolege Dirkem
ve zavravao svoju doktorsku diserta ciju u kojoj je, ka o to smo vi
deli, s podjednakom odlunou odbacio kako liberalistike ta ko i
socija listiko gleda nje na mogunost reenja socijalnog pita nja".
oresu, meutim, to kao da nije smetalo: u jednom javnom preda
vanju koje su 1893. godine u Bordou organizovali Kruok za socijalna
istraivanja i Radnika partija - da kle, jedno studentsko udruenje
21
G. Davy, ,,Emile Durkheim . L'Homme", RMM, vol . XXVI, 1919, str. 187.
22 G. Lefranc, Jaures et le socialisme des intellectuels, Aubier-Montaigne, Pa

ris 1968, str. 19.
23
Najbolja biografija ove zanimljive linosti ostaje: Ch. Andler, Vie de Lucien
Herr, 1864-1926, Les Editions Rieder, Paris 1932.
G. Lefranc, naved. delo, str. 25.
129
128
i jedna politika stranka marksistike orijentacije - on je (eto ipak

pomena sociologovog imena!) navodno odao hvalu Dirkemovom
delu". 25 Re je bila, nema sumnje, o upravo objavljenoj Pode/i rada,
pa nam je u svetlu ove injenice razumljivije i Sorelovo uzdanje u
skoro Dirkemovo pristajanje uz socijalizam. Izgleda da su - ve
smo nagovestili - takva tumaenja morala Dirkemu biti krajnje ne
prijatna, utoliko pre to su optube da se odao socijalizmu poele
da dopiru i iz akademskih krugova koje je on onako revnosno ube
ivao u socijalno-integrativnu funkcionalnost svoje sociologije.
Mos ak veli da su tankoutni moralisti i brojni klasini ekonomisti
ili hriani"26 prebacivali tom prvom profesoru sociologije na fran
cuskim univerzitetima njegovu sklonost kolektivizmu", te da je on,
zarad takvih glasina, bio odbaen kao kandidat za neku od pariskih
katedri. Videemo na koji je nain Dirkem pokuao da razveje sum
njiavost univerzitetskog estab/ishmenta.
Ako, naime, paljivije razmotrimo Mosova seanja, nai emo
izriitu tvrdnju da je upravo u to vreme Dirkem reio da se socija
lizmom pozabavi s isto naunog stanovita, kao injenicom koju
naunik mora da razmotri hladno, bez predrasuda i ne zauzimajui
vlastito stanovite". 27 Odsad e socijalizmu Dirkem pristupati kao
predmetu nepristrasne socioloke analize: da bi jedno uticajno soci
jalno uenje bilo objanjeno, potrebno je ustanoviti koje su drutve
ne okolnosti doprinele njegovom obrazovanju. Otuda je teaj o isto
riji socijalizma koji je on odrao na Filozofskom fakultetu u Bordou
- uostalom, jedina prilika da o tom uenju progovori sistematski ex
cathedra 20 - trebalo doista da predstavlja model primene jednog
sociolokog i istorijskog metoda na analizu uzroka jedne ideje".29
Ali, ni taj pokuaj da se ogradi od socijalizma nije Dirkemu sa
svim uspeo. Svojim teajem - iji je rezime, u skladu s obiajem
onoga doba, ubrzo bio i objavljen - on je, kao to Moss tvrdi, u isti
mah uspeo da oduevi i Geda i oresa, koji izjavie da se s njim
slau". Ako su mu pohvale kojima ga je zasipao ores, zagovornik
-; reformatorskog socijalizma, bile neprijatne, koliko li je tek Dirkem
;, morao prezati od simpatija kojima ga je udostojio il Ged, rodona
/ elnik marksistikog socijalizma u Francuskoj! Moda ga je ba taj
25
M. Mauss, naved. delo, str. 508.
26
Isto, str. 507.
27
Isto.
" S. Lukes, Emi/e Durkheim. His Lite and Work: A Historica/ and Critica/ Study,
Peregrin Books, Harmondsworth 1975 (Appendix A, str. 617620).
29
M. Mauss, naved. delo, str. 507.
neuspeo pokuaj da se distancira od svih socijalistikih struja naj:\

zad i odvratio od namere da svoj teaj o istoriji toga uenja proteg <
ne kroz vie kolskih godina i, potom, objavi u obliku knjige. Kao to )
rekosmo, tom se problemu, u toku preostale dve decenije svog/
nastavnikog rada, on - koji je svoje teajeve redovno ponavljao i
dopunjavao - vie nije vraao. Ako, meutim, socijalizam nikada ni
je naelno osudio, veto je ipak izbegavao svaku priliku koja bi mogla
ponovo posluiti kao povod ne samo svojatanju njegove sociolo
gije od strane socijalista ve i moguim prigovorima da se tome ue
nju prepustio. Stoga je Mos u pravu kada kae da je Dirkem simpa
tisao sa socijalistima, sa oresom, sa socijalizmom", ali se ovom po
tonjem zaista nikad nije predao".30 Nigde se, naime, ne moe nai
podatak da je aktivno uestvovao u bilo kakvoj socijalistikoj akciji,
ponajmanje pak da je bio lan, ili bar saputnik" neke socijalistike
organizacije, odnosno stranke. Ali on je, bez vidnog protivljenja,
ubudue doputao da iz njegove sociologije socijalisti izvode im
plikacije koje potkrepljuju njihovu vlastitu kritiku liberalizma, ba kao
to nije ustajao ni protiv socijalistikog angamana svojih inae di
sciplinovanih uenika". Takva vrsta simpatija" pribavila mu je - kao
to smo videli - neprijatelje u redovima akademskih tradicionalista,
ali i osudu otpadnika iz redova francuske socioloke kole".
Ako je meru pomenute simpatije" Mos prenaglasio rukovoen
eljom da uiteljeve politike sklonosti prikae bliim sopstvenom
izboru, pobude za kojima se u svojim seanjima poveo ve pome
nuti lber Burgen bile su sasvim drugaije. On je Dirkema smatrao
socijalistom u jednom vrlo osobenom znaenju te rei. Sociolog je,
kae nam Burgen, kao erudita i svetenik", zamiljao sebe u liku
no_ og zakonodavca koji e, naoruan sociolokim znanjem, obja
11 novi moralni katihizis ija e obaveznost biti ravna onoj to je
1z1skuju pravne norme. Verovao je da je jedino on, sa svojom svoj
tm", u stanju da formulie zakone modernog drutva, jer jedino
nJegova sociologija sadri ispravno znanje o osnovama kolektiv
nog ivota: ,,Stoga je, i u tom smislu", zakljuuje Burgen, ,, on bio
socijalista". 31 Dirkem je, navodno, jednoga dana doiveo , otkrove
nje" - sea se on razgovora sa uiteljem" - koje mu je ukazalo na
njegovih novih dunosti. Shvatio je da je drutvo, pri
svu ozbiljnost
_
praIJeno saznanjima koja prua nauka, a pre svega njegova socio
01Ja, zrelo za veliki zakonski preobraaj... a upravo je taj preobra
ZaJ, koji proizlazi iz nauke i biva sproveden metodom podjednako
30
Isto, str. 508.
" H. Bourgin, De Jaures a Leon Blum. t.:Ecole normale et ta po/itique, Fayard,

Pari.s 1938, str. 219.
130
131
strogom i opreznom kao to je nauna metoda, on nazivao socijali

zmom".32 Ovu zamisao socijalizma, nastavlja Burgen, Dirkem je su
protstavljao onom demagokom, parlamentarnom socijalizmu koji
je na putu da izopai dravu", pa je prema njemu oseao neku vr
stu svetog, ozbiljnog i prorokog uasavanja". On je, navodno, udeo
za uspostavljenjem jedne socijalistike vlade, ali je svoje politike
i drutvene graevine zidao od duhovne grae", a ne pak od blata
demagoke anarhije".33 Nepoverljiv prema svakodnevnoj politici o_n,
meutim, nikada nije mogao svoj autoritet da stavi u slubu bilo
kakvog socijalistikog pokreta ili stranke, ak ni u svojstvu saradni
ka ili savetnika: svoje dostojanstvo on ne bi bio mogao da ouva u
tom kalu komiteta, kabineta i predvorja ministara".34
Burgen je, kao to vidimo, nastajao da nam Dirkema predstavi
kao odlunog protivnika parlamentarne demokratije i zagovornika
nacionalnog socijalizma, kojem e se taj uenik" docnije i sam pre
dati. On je stoga uitelju" zamerao to nije energinije ustao pro
tiv socijalista i pomogao da se sprei anarhija" koju su oni uneli u
politiki ivot zemlje. Takvu osudu iziskivalo je njegovo vlastito ue
nje koje je, kao to saznajemo iz jedne druge Burgenove knjige, bilo
zamiljeno na sliku nemakog dravnog socijalizma, s jedinom ra
zlikom to je, umesto drave, iznad pojedinca on postavio drutvo
kao prinudnu silu koja treba da suzbije krajnosti individualizma.
Ako su veina uenika, pa i sam uitelj" bili socijalisti, misli Burgen,
bilo je to samo u meri u kojoj su socijalizam smatrali primenom
pravila koja utvruje sociologija".35 S takvog stanovita, Dirkem je
morao da se usprotivi socijalizmu u uobiajenom smislu rei, a ne
da, u stvarima svakodnevne politike, poklanja svoje simpatije so
cijalistikoj partiji i, naroito, ,,nekima od njenih efova, kao na pri
mer oresu". T ime je on, ali se Burgen, izneverio oekivanja onih
socijalista koji su, uoi Prvog svetskog rata, najzad shvatili duboki
smisao nacije"36 i prigrlili nacionalni socijalizam. Videemo, meu
tim, da se Dirkemu nipoto ne bi mogla pripisati sklonost takvom
socijalizmu, mada u njegovim ratnim tekstovima i pismima, pa ak
i u neposrednom politikom angamanu, ima elemenata koji bi mo
gli uputiti na zakljuak da se, ponesen patriotskim oduevljenjem,
priklonio nacionalnom socijalizmu. Na primer, u jednom pismu Ksa
vijeru Leonu, razoaran politikom parlamentarnih socijalistikih par3
2
Isto, str. 219-220.

3
3 Isto, str. 220.
34 Isto, str. 221.
35
36
H. Bourgin, Le Socialisme universitaire, naved. delo, str. 73.

Isto, str. 13.
tija, on spas vidi u jednom novom cijalizmu" koji e_ rei

zastarelih formula" i ponovo se oslon1t1 na francusku trad1c1Ju, . No,
akve nade svakako su bile vrlo daleko od nacionalistikih progra
ma buduih francuskih faista, meu kojima se obreo i lber Burgen.
S obzirom da su se, kao to vidimo, procene o meri Dirkemove
sklonosti socijalizmu znatno razlikovale ak i u redovima njegovih
sledbenika, potrebno je ispitati onih nekoliko retkih izvornih teksto
va u kojima se sociolog neposredno bavi analizom toga uenja.
Kao to smo napomenuli, posle optubi da je svojim delom O po
de/i drutvenog rada ispoljio preteranu sklonost kolektivistikom ue
nju, Dirkem je reio da se socijalizmom pozabavi na to je mogue
.
neutralniji, ,,isto nauan" nain. U vreme kada su se, uporedo s Ja
anjem socijalistikog pokreta i porastom uticajnosti socijalistike
teorije, u raznim drutvenim naukama i u javnosti esto zapodevale
estoke rasprave o politikim sredstvima i ciljevima tih stranaka, te o
saznajnoj vrednosti samog tog uenja, Dirkem je nastajao da ne pod
legne strastima: ,,Svima je u interesu", kae on u jednom prikazu,
da se ove rasprave odsad vode, i na jednoj i na drugoj strani, s vie
hladnokrvnosti i bez one uzajamne srdbe koja je danas uobiajena i
koja [tim raspravama -A. M.] oduzima svaki nauni karakter".38 Ulo
ga sociologije moe u tom pogledu biti pomiriteljska, jer je nauka o
drutvu najpozvanija da izrie sudove o stvarima koje se mnogima
ine dostupnim zdravom razumu. Primer takvog pristupa on je hteo
i sam da prui. Stoga je, izmeu novembra 1895. i maja 1896. godi
ne, u okviru teaja iz sociologije na Filozofskom fakultetu u Bordou,
odrao niz predavanja o istoriji socijalizma. Po svemu sudei, u toku
tri uzastopne kolske godine teaj je trebalo da obuhvati izlaganje i
ocenu Sen-Simonovog, efleovog i Marksovog uenja, ali je - zbog
razloga koje smo maloas izneli - ciklus bio zavren pre vremena.
Budui da je svoje shvatanje socijalizma Dirkem uspeo da obrazloi
ve u toj prvoj kolskoj godini, te imajui na umu injenicu da je re
o jedinom njegovom sistematskom radu posveenom dotinom
problemu,39 razmotrimo u osnovnim crtama sadraj tih ,,lekcija".
37
38
Pismo od 30. marta 1915, u: TXT li, str. 478.
E. Durkheim, ,,Gaston Richard: Le socialisme et /a science sociale", RP, tom
XLIV, 1897 (SSA, str. 241).
39
Istina, pre nego to se upustio u taj sistematski kurs, skicu svoga shvata
nja socijalizma Dirkem je ocrtao u jednom kratkom polemikom tekstu koji se po
javio iste godine kada i Pode/a rada (E. Durkheim, ,,Note sur la definition du so
cialisme", RP, vol. XXXVI, 1893 [SSA, str. 226-235]). Kao to emo videti uzgred
se obraajui tome napisu - kojem je povod bila tvrdnja Gistava Beloa, iznesena u
Prethodnom broju istog asopisa, da je socijalizam u sutini suprotnost individua
lizmu" - svoj stav prema tome uenju Dirkem jo nije bio stigao da neutralizuje".
133
132
Socijaliza m je, upozorava odmah Dirkem, mogue izuavati na

dva potpuno razliita naina. Moe mu se pristupiti kao jednom
naun om uenju koje se bavi prirodom i razvojem drutava uopte,
a napose onih savremenih i najcivilizovanijih. U tome sluaju, soci
jalizam se uzima kao sistem stavova koji izraavaju - ili bi trebalo
da izraavaju - odreeno injenino stanje, pa je potrebno utvrditi
u kojoj je meri taj sistem taan, to jest da li odgovara ili ne odgo
vara stvarnosti. Dirkem odbija da o socijalizmu govori na taj nain,
jer smatra da se tome uenju ne moe priznati status naunog ob
janjenja. Naunim se moe smatrati samo ono istraivanje iji je
predmet dat u stvarnosti i jasn o odreen. Jedini cilj n auke jeste,
naime, da opie i, ako je mogue, objasni injenice koje pripadaju
prolosti ili sadanjosti, a spekulacije o budunosti" ne spadaju u
oblast koja je dostupna naunim metodama . Socijalizam je, meu
tim, u celosti okren ut budunosti. To je, pre svega, ,, plan za rekon
strukciju postojeih drutava, program kolektivnog ivota koji jo
n e postoji, ili pak ne postoji onakav kakvim se zamilja, program
koji ljudima biva predloen kao dostojan njihovih elja. On se bavi
mnogo manje onim to jeste ili to je bilo negoli onim to treba da

bude. "40 Istina, uprkos takvoj svojoj nenaunoj okrenutosti budu
n osti, socijalizam je - priznaje ipak Dirkem - pruio drutvenoj nau

ci izvesne usluge: probudio je znatielju, ukazao na probleme, pa
se ak - veli on mislei oito na Sen-Simona - moe kazati da se
,, njegova istorija preplie s istorijom sociologije". Ali, u tome siste
mu preteu ipak puka nagaanja o budunosti onako bitnih dru
tvenih tvorevina kao to su porodica, svojina, politika, moralna i
pravna organizacija - nagaanja koja, naime, nisu oslonjena na po
drobno izuavanje injen ica, jer su u toj oblasti istraivanja jo u
povoju". Oskudn ost pozitivih znanja o istoriji najbitn ijih drutvenih
ustanova kao i o njihovom dananjem ustrojstvu onemoguava bilo
kakvo predvianje budueg razvoja. Stoga, zakljuuje Dirkem, ,,pra
vo govorei, ne moe biti naunog socijalizma". 41 Jer, kada bi takav
socijalizam bio ve danas mogu, znailo bi da su odgovarajue
drutvene nauke izgraene u toj meri da doputaju pouzdana pred
E. Durkheim, SO, str. 35-36, podv. A. M.
" Isto, str. 36, podv. A. M. Takvu tvrdnju Dirkem je jo podrobnije obrazloio
u ve pomenutom osvrtu na Riarovu knjigu (upor. nap. 38). ,,O socijalizmu", kae
prikaziva, ,,shvati li se on kao teorija o drutvenim injenicama, sociologija ima
da kae samo jednu re: ona se mora, na osnovu svoga metoda i da bi ostala
dosledna samoj sebi, opirati da u njemu vidi nauno pregnue; a ako mu to
svojstvo ne moe priznati, to je stoga to su stavovi koje on izrie odve ob u
hvatni" (SSA, str. 242).
vianja. S obzirom na sociologovo nepovoljno miljenje o stanju

istraivanja na tome podruju - a pre svega u nauci za iji se teorij
ski i metodoloki razvoj onako uporno zalagao - da se razumeti i
njegov duboki skepticizam u pogledu saznajnih mogunosti nau
nog socijalizma". Z a razliku od italijanskih kriminologa, francuskih
socijalista ili, ak, i samih svojih uenika" ije smo stavove naveli
na poetku ovog poglavlja, Dirkem n ije verovao da sociologija i
socijalizam mogu ili, ak, moraju ii ruku pod ruku. On je, naprotiv,
drao da je jedi ni mogui stav koji nauka doputa u susretu s tim
problemima suzdranost i oprez, a socijalizam se toga ne moe dra
ti a da n e slae samoga sebe".
Kao izrazit primer ove raspetosti socijalistikog uenja izmeu
udnje za naunou i krhkosti zakljuaka koje je on u stanju da
formulie navodio je najjae, najsistematskije, idejama najbogatije
delo koje je proizvela kola: Marksov Kapital". 42 Smatrao je, meu
tim, da svoju teoriju vrednosti, izloenu, uostalom, ,, u samo neko
liko reenica", Marks nije potkrepio dovoljno ubedljivom injeni
kom argumenta cijom koja bi podrazumevala mnogo ozbiljnija sta
tistika izvoenja i istorijska poreenja. Marks je, poput brojnih
drugih socijalista, postupio na jedi ni mogui nain : uverljivim po
dacima samo je naknadno ilustrovao tvrdnje koje je apriorna for
mulisao, pa je istraivanje proizalo iz uenja, umesto da uenje
proistekne kao rezultat istraivanja. To je razumljivo ima li se u vidu
da je strast nadahnjivala sve te sisteme", jer su njihovi tvorci bili
opsednuti udnjom za pravinou i neodreenim oseanjem sa
milosti prema trudbenikim klasama". Stoga, zakljuuje Dirkem jo
jednom, socijalizam nije nauka, [to jest] sociologija u malom, ve
vapaj bola i, katkad, besa to ga isputaju ljudi koji najivlje osea
ju nau kolektivnu muku". Za naune" socijaliste koji bi se s ovim
miljenjem zacelo teko mogli sloiti uteha je, meutim, i njenica da
je slinu ocen u Dirkem izrekao i o teorijama oprenim socijalizmu,
a pre svega o radovima ekonomista", to jest zagovornika nesputa
ne konkurencije i protivnika bilo kakvog uplitanja drave u privatno
preduzetnivo: i u ovom pogledu ispostavlja se, naime, da su dru
tvene nauke jo suvie mlade da bi mogle posluiti ka o osnova
tako sistematskim i obuhvatnim praktinim uenjima". 43 A to se so
cijalizma tie, on se, dakle, ne moe izuavati kao sistem apstrakt
nih stavova niti doktrinarna razmatrati, jer bi to znailo preuvelia
vati njegovu najslabiju i najnezanimljiviju stranu.
42
E.
43
Isto, str. 37.
135
134
Taj je sistem, meutim, mogue izuavati i na jed an drugaiji na

in. Ako ve nije nauni izraz d rutvenih injenica", on sam je ipak
d rutvena injenica od najveeg znaaja". Socijalizam, kao to smo
videli, nije nauka, ali zasluuje da bude predmet naunog istrai
vanja, i to s d va razloga. Najpre, bavei se socijalistikim uenjima
na pomenuti nain, u stanju smo d a razumemo d rutvene prilike
koje su pod stakle njihov nastanak. R azume se, znanja koja nam so
cijalizam - bu d ui da nije nauka - prua o tim d rutvenim okolno
stima nisu pouz d ana u smislu neposredno upotrebljivih naunih
objanjenja, jer slika koju o stvarnosti ovo uenje gra d i uvek je, ma
kar i nesvesno, iskrivljena u ogledalu bu d unosti. Ali, socijalizam
nam pomae da u tom kriku kolektivne nevolje" 44 razaberemo tre
nutak kad a je taj krik prvi put isputen. Vid eemo o d kolikog je
znaaja za Dirkema bilo znati kada je socijalizam nastao: na osnovu
to je mogue preciznijeg d atovanja toga trenutka on e razlikovati
dve njegove bitno razliite varijante. Zasa d je d ovoljno rei d a u
ovom potonjem pristupu socijalizmu - dakle, kao predmetu nau
nog istraivanja, a ne pak kao izgraenom naunom objanjenju sociolog nalazi je d nu bitnu pred nost: ako se socijalizam izuava na
d oktrinaran nain", uvek je lako pokazati d a, bu d ui poiva na vrlo
nesavrenoj nauci", 45 on najee ne od govara injenicama na koje
se poziva, ili mu je, pak, mogue suprotstaviti oprene injenice.
Ali, takva kritika ostaje povrna jer ne uoava ono to je u socijali
zmu bitno, naime kolektivno oseanje nezadovoljstva iz kojega je
on roen i kojim se hrani. Bilo koje od tih uenja moemo pobiti,
ali neemo na taj nain otkloniti drutveno stanje protiv kojega je
ono ustala: hvatamo se posled ica, a ne uzroka. Dirkem je stoga re
io: ,, R azmotriemo socijalizam kao jednu stvar, kao stvarnost, pa
emo pokuati d a je razumemo. Potru d iemo se da o d red imo u
emu se on [tj. socijalizam - A. M.] sastoji, kad a je nastao, kroz koje
je preobraaje proao i ta ih je prouzrokovalo." Rukovoen takvim
socioloko-saznajnim metodom Dirkem e socijalizmu pokuati da
pristupi kao to je ranijih go d ina, u svojim teajevima, pristupao i
ostalim d rutvenim injenicama" - to jest, samoubistvu, poro d ici,
braku, zloinu, kazni, od govornosti i religiji. I, u skla d u sa svojim
uobiajenim nainom izlaganja, on e zapoeti izgra d njom jed ne
prethod ne d efinicije pojave kojom se bavi, u ovom sluaju socija
lizma, kako bi je mogao uoiti svu d a gde se ona susree i izbei
da je pobrka s onim to ona nije". 46
Takav, tipino d irkemovski" meto d d efinisanja pojmova podra

zumevao je i ov d e d a se najpre odbace sva znaenja rei socijali
zam koja su uobiajena u svakodnevnom govoru. Zahtev za izgra d
njom jed ne objektivne i univerzalno primenljive d efinicije koja bi
izraavala sutinu" d otine pojave, bez obzira na sve raznolike vari
jante u kojima se ona javlja, Dirkem je, naime, postavio jo u svom
prvom tekstu posveenom tome uenju: takva d efinicija morala bi
d a o d govara svim oblicima d oktrine, ,, o d najsti d ljivijeg kate d arskog
socijalizma, pa sve do najrevolucionarnijeg kolektivizma".47 Ovaj
ambiciozan za d atak, koji je trebalo da pod razumeva opseno meu
sobno poreenje svih patolokih" i normalnih" oblika u kojima se
ispitivana pojava javlja, sveo se, meutim, u sistematskom teaju,
na primenu onog istog d ijalektikog" metoda iju je nenaunost
sam Dirkem razgolitio u svojoj polemici s Gistavom Beloom. Iz d vo
jeno je nekoliko stanovita za koja se tvrdi d a su tipina", mada je
izostalo navoenje njihovih branilaca. Vi d eemo da je takav postu
pak smerao je d nom unapred formulisanom zakljuku.
Najrasprostranjenija je, po Dirkemovom miljenju, ona d efinicija
koja socijalizam o d reuje kao odluno poricanje individualne svo
jine. Meutim, on zakljuuje da nema nijednog socijalistikog ue
nja na koje bi d otina definicija mogla bez ostatka d a se primeni.
ak se ni kolektivistika uenje" Karla Marksa, koje u najveoj mo
guoj meri suzbija privatnu svojinu, ne moe svesti na takvo od
reenje: ,,Ono od pojedinca o d uzima pravo na posed ovanje sre d
stava za proizvo d nju, ali ne i na svaku vrstu bogatstva."48 R e je,
naime, o ogranienom nasrtaju" na in d ivi d ualno vlasnitvo u ko
jem se, meutim, ne moe nai osobeno svojstvo socijalizma jer,
smatra Dirkem, i naa sa d anja ekonomska organizacija sad ri ogra
nienja iste vrste i od marksizma se razlikuje samo u stepenu". Posle
ove smele tvr d nje, Dirkem zakljuuje d a se socijalizam ne moe,
dakle, poistovetiti s podravljenjem pojedinih oblasti proizvodnje
ili usluga koje su bile u privatnom vlasnitvu, te nametanjem d rav
nog monopola, jer bi to znailo d a je on postajao od uvek i posvu
49
d a, bu d ui d a nika d nije bilo zemlje bez monopola". Osim toga,
nastavlja Dirkem, ako je istinska suprotnost ustanovi privatne svo
jine komunizam, mogue je pokazati da je i u nasle d nom pravu, na
osnovu kojega poje d inac prisvaja kolektivno steenu svojinu, sa d r
ano komunistiko naelo: jed inom pravom in d ividualnom svoji
nom imala bi se otuda smatrati ona koju poje d inac sam stekne.
" Isto, str. 38.
47
" Isto, str. 39.
48
Isto, str. 41.
9
'
46
E. Durkheim, ,,Note surla definition du socialisme" (SSA, str. 230).

Isto, str. 43.
Sociologisti" i socija listi
136
137
Ovakav nain zakljuivanja vodi tvrdnji da se socijalizam ne moe

definisati zajednitvom vlasnitva, budui da ono postoji i kod naj
gorljivijih branilaca privatne svojine.
Na slian, izrazito sofistiki nain, odbaeno je i shvatanje da se
socijalizam moe najvernije opisati kao zahtev za potpunim poti
njavanjem pojedinca zajednici. ,,Ali", kae Dirkem, ,,nije bilo drutva
u kojem privatna dobra nisu bila podreena drutvenim ciljevima,
jer je ta podreenost sam uslov svakog zajednikog ivota". K tome,
ima znaajnih socijalistikih pravaca koji ne zagovaraju potpuno
potinjavanje pojedinca kolektivu ve, naprotiv - poput furijerizma
ili Prudonovog mutualizma - tee anarhistikom postavljanju toga
odnosa. ak i marksizam, koji je u toj stvari blizak sensimonizmu,
zahteva ukidanje drave kao nadindividualne tvorevine i oslobaa
nje pojedinca od njenih stega. Socijalizam, dakle, moe na autori
taran, ali i demokratski nain da rei problem odnosa izmeu poje
dinca i drave, a ovo potonje reenje je sasvim razumljivo ima li se
u vidu da je, u mnogim varijantama, pomenuto uenje proisteklo iz
revolucionarnog individualizma.
Najzad, socijalizam se esto poistoveuje s tenjom za potpuni
jom socijalnom pravdom. ,,Vrlo esto, ako ne i uvek", kae Dirkem,
socijalizmu je glavni cilj bilo poboljanje poloaja trudbenikih
klasa", koje bi imalo da se ostvari uvoenjem vie jednakosti u eko
nomske odnose".50 Meutim, ovakva definicija nije dovoljna jer ima
i drugih socijalnih uenja koja smeraju slinom ili istom cilju - kao
to je, na primer, sluaj s ekonomjstima" koji dre da e socijalna
pravda, bar delimino, biti ostvarena slobodnom igrom ponude i
potranje. A ako se primeti da pomenuti cilj socijalizam nastoji da
dosegne drugaijim sredstvima, naime podravljenjem krupne indu
strije, javnih slubi, banaka, itd., mogue je odgovoriti da i pojedi
ne socijalistike kole, kao to je, recimo, ,,katedarski socijalizam",
kojima poboljanje poloaja radnitva nije prva briga, od podra
vljenja oekuju pre svega da suzbije neumerene apetite pojedinaca,
a ne da ostvari socijalnu pravdu za to ire slojeve radnog stanov
nitva: socijalizam se, naime, ne iscrpljuje u radnikom pitanju".
Osim toga, zahtev za jednakou kojim se socijalizam namerava
definisati mnogo je radikalnije istaklo jedno drugo uenje - naime,
komunizam, koji porie svaku privatnu svojinu i svekoliku ekonom
sku nejednakost.
Rekosmo ve da je Dirkemov nain zakljuivanja bio izrazito so
fistiki. Da bi postavio vlastitu definiciju socijalizma, on sva uobia'
Isto, str. 44.
jena shvatanja o prirodi toga uenja najpre svodi na tri elementarna

tipa koja bismo mogli saeti na sledei nain: (a) odluno porica
nje privatne svojine; (b) potpuno podreivanje pojedinca drutvu,
odnosno dravi i (c) zahtev za apsolutnom socijalnom pravdom. U
sva tri sluaja on postupa na priblino isti nain: ( 1) relativno uspe
no dokazuje da se pojam koji definie ne moe opisati jednim i
samo jednim svojstvom koje bi iscrpljivalo njegovu sutinu; (2) tako
e mu nije teko pokazati da dotino svojstvo sadre i druga socijal
na uenja koja se ne mogu nazivati socijalistikim i, najzad, (3) nije
dan od tri posebna zahteva kojima se socijalizam nastoji opisati nije
differentia specifica pomenutog uenja jer je, navodno, njegova mi
nimalna realizacija uslov svakog kolektivnog ivota. Ako ostavimo
po strani materijalne greke u koje Dirkem upada kada pokuava
da ilustruje svoju argumentaciju (pre svega, u pogledu interpreta
cije pojedinih socijalistikih doktrina, ije praktine programe on
uvek svodi na samo jedan od sviju moguih zahteva!), ispostavlja
se da je na delu tipino sokratovski" metod opovrgavanja zasnova
nosti tueg stanovita: ono se svodi na do krajnosti zaotren oblik
(socijalizam= odluno, potpuno, apsolutno... ), da bi potom mogao
biti naelno i u celosti odbaen. Redukcionizam takve kritike ispo
ljava se, dakle, u svaenju kljunog pojma na jedan element koji je,
izolovan iz jednog sloenog socijalnog uenja, vrlo ranjiv ak i kada
biva izloen najblaoj kritici. Dodajmo uzgred: Dirkemu je stoga te
ko da navede autore koji bi zastupali navedena stanovita. Jer, na
primer, ako socijalizam definiemo samo i jedino zahtevom za pot
punim ukidanjem privatne svojine, lako nam je pokazati (a) da ima
socijalistikih uenja koja takav zahtev ne postavljaju u tom obliku;
(b) da ima i drugih socijalnih doktrina koje postavljaju slian zahtev,
a ne spadaju u socijalistiku tradiciju i (c) da nema drutva u kojem
ne bi postojalo izvesno ogranienje privatnog vlasnitva, ili bar da
nema drutva u kojem izostaje bar minimalna kolektivna svojina.
Ali, ovim nainom zakljuivanja, iju smo nesklapnost ve jed
nom dokazali na primeru Dirkemovog obrauna s konkurentskim
teorijama o nastanku i socijalnim funkcijama religije, ovde se dalje
ne moemo baviti. Bitno je ukazati na injenicu da se, nezadovo
ljan svakom od navedenih definicija socijalizma, koje su po njego
vom miljenju ili preuske ili preiroke (a u svakom sluaju neinfor
mativne!), on vraa svome razlikovanju socijalnih uenja na, s jedne
strane, ona koja izraavaju sadanje ili prethodno stanje drutvenih
injenica i, s druge, ona koja tee promeni postojeeg stanja, te su
51
Upor. A. Mimica, ,,Sociologija religije Emila Dirkema", u: EO, str. xx-xxix .
138
139
u celosti okrenuta budunosti. Prva su uenja spekulativna i nauna,

druga se, pak, svode na formulisanje praktinih programa reformi
koje valja preduzeti. Socijalizam, dakako, spada u ovu drugu grupu.
Meu svim reformama za koje se socijalisti zalau najznaajnije su
one u oblasti ekonomije. Ekonomija je, naime, oblast drutvenog
ivota koja, kao to smo videli u prethodnom poglavlju, po Dirke
movom miljenju jo nije podvrgnuta dovoljno vrstoj socijalnoj
reglementaciji: u toj sferi, funkcije koje obavljaju pojedinci ili dru
tvene grupe izuzete su ispod kontrole drutvene svesti", to jest
institucionalizovanih arita kolektivnog ivota. Za razliku od admi
nistracije, kolstva, vojske i, uopte, javnih slubi koje su potinje
ne regulativnoj delatnosti jednog drutvenog mozga", industrija,
trgovina i sve ostale privredne delatnosti ne stoje u jasno odree
nim i regulisanim odnosima s organom koji je zaduen da predsta
vlja drutveno telo i njime upravlja, to jest sa onime to se obino
naziva dravom". Drava nema ingerencija u toj oblasti, u kojoj su
na delu privatni interesi, mada bi morala biti zainteresovana za sve
to se u njoj dogaa, budui da se svaki poremeaj tih funkcija od
raava na opte stanje drutvenog organizma. Stoga emo, veli Dir
kem, ,,za ekonomske funkcije, u stanju u kojem se nalaze, rei da su
rasprene, a ta se rasprenost sastoji u odsustvu organizacije". 52
Mada nam se moe uiniti intuitivno jasnim, pojam raspreno
sti" ili difuznosti" ekonomskih funkcija nije u Dirkemovom teaju
podrobno rastumaen. Iz teksta O definiciji socijalizma"52 vidimo,
meutim, da se pomenuta rasprenost" sastoji (a) u tome to eko
nomske funkcije nemaju za supstrat nikakav odreeni organ", to
jest meusobno konkurentska preduzea koja se bave istom ili sli
nom proizvodnom ili trgovakom delatnou nisu grupisana na taj
nain da tvore celinu koja bi imala nekakva jedinstvo; potom, (b) eko
nomske funkcije su rasprene" u tom smislu to nisu na redovan
nain povezane s centralnim upravljakim organom". Na osnovu
onoga to smo u prethodnom poglavlju izloili o Dirkemovom pred
logu korporativne reforme, lako nam je zakljuiti da se raspre
nost ekonomskih funkcija", koja je uzeta kao osnovna i zajednika
taka socijalistikih kritika modernog drutva, gotovo u celosti po
dudara sa stanjem koje bi trebalo da bude otklonjena uspostavlja
njem nacionalne mree profesionalnih udruenja organizovanih po
privrednim granama, te podvrgnute dravnom autoritetu. Stoga bi
se ve sada moglo zakljuiti da - bar to se tie kritike postojeeg
52
52
E. Durkheim, SO, str. 47-48.
E.
Durkheim, ,,Nate sur la definition du socialisme" (SSA, str. 231).
stanja ekonomske organizacije - izmeu socijalizma i dirkemovskog

nema bitnijih razlika. Uostalom, potvrdu takvoj pret
postavci nalazimo i u injenici da su mnogi francuski socijalisti, na
roito oni oresovske orijentacije, sa odobravanjem gledali na ra
znovrsne predloge korporativnih reformi, te ih, ak, ukljuivali i u
vlastite politike programe. Sam ores je, na primer, predviao da
e, u upravljanju demokratskom dravom koja e biti uspostavljena
posle eksproprijacije kapitalista", najznaajniju ulogu igrati one
profesionalne grupe koje se sada obrazuju u svim kategorijama ljud
skoga rada". 53 Eto zato je voa francuskih socijalista mogao, kao to
je reeno, biti s Dirkemom saglasan", te zato je sociolog imao razlo
ga da simpatie" sa oresom. Takva konvergencija dirkemovske so
ciologije i oresovskog socijalizma, koja je bila uspostavljena na
zajednikoj privrenosti solidarizmu i korporatizmu, bie nam jo oi
glednija ako nastavimo da izlaemo osnovne ideje pomenutog teaja.
Budui, dakle, da je sva ekonomska uenja mogue podeliti na
ona koja se zalau za povezivanje trgovakih i ekonomskih funk
cija s upravljakim i svesnim centrima drutva", s jedne, te ona koja
zahtevaju njihovu jo veu rasprenost, s druge strane, uprkos e
sto vrlo znaajnim razlikama izmeu pojedinih socijalistikih teorija
mogue je nai zajedniki imenitelj socijalizma uopte": ,,Socijali
korporatizma
stikim se naziva svako ono uenje koje zahteva vezivanje svih eko
nomskih funkcija, ili nekih meu njima koje su danas rasprene, za
upravljake i svesne centre drutava. "54 Dirkem je, razume se, bio
svestan da socijalisti, prosleujui do krajnjih granica svoje uvide

u nepravinost ekonomske organizacije, esto iskorauju iz ove
oblasti i panju usredsreuju na manjkavosti u funkcionisanju dru
gih sfera drutvenog ivota - kao to su politika, pravo, moral, poro
dica, itd. Stoga je navedenu definiciju socijalizma docnije upotpu
nio tvrdnjom da se socijalistikim nazivaju i one teorije koje, iako
se ne 1:>dnose neposredno na ekonomski poredak [stvari - A. M.],
ipak stoje u vezi s prethodnim teorijama". 55 Ali, ako se vratimo pret
hodnoj definiciji, upae nam u oi da je sociologu bilo neobino
stalo da naglasi da ovde nije re o podreivanju ekonomskih funk
cija dravi ve o povezivanju privrednih aktivnosti s onime to je
53
Upor. u: G. Lefranc, naved. delo, str. 58.
E. Durkheim, SO, str. 49, podv. E. D. Ili, kao to je u tekstu o definiciji soci
jalizma bilo reeno: ,,Socijalizam je tenja da se, namah ili na postepen nain, iz
difuznog .stanja u kome senalaze, ekonomske funkcije prevedu u organizovano
stanje" (E. Durkheim, ,,Sur la definition du socialisme" [SSA, str. 233]). Kao to
Vidimo, izmeu dveju definicija nema bitne razlike .
5
55
140
141
on ustrajno nazivao upravljakim i svesnim centrima drutva". So

cijalisti, naime, ne trae da ekonomski ivot bude predat u ruke
drave, ve da bude s njim u dodiru".56 Oni smatraju da ekonom
ske funkcije moraju ivo saobraati s dravnim organima i svojim
uticajem korigovati njihovo dejstvo, kojem bi inae pretilo okotava
nje. Nije, dakle, re o tome da industrijski i trgovaki interesi budu
podreeni takozvanim politikim interesima, ve pre da oni prvi
budu uzdignuti u rang drugih". 57 U viziji socijalista, ekonomski in
teresi treba da igraju znaajniju ulogu u celokupnom drutvenom
ivotu negoli je ona koja im danas pripada. Da bi ovu tvrdnju pot
krepio, Dirkem se ponovo poziva na Marksovo uenje, mada je
oito da i u ovom pogledu cilja na sensimonistike izvore marksi
zma: politike funkcije, koje su danas u iskljuivoj nadlenosti dr
ave, nee vie imati svoj raison d'etre onoga dana kada uloga dr
ave bude svedena na jednu vrstu servisa" koji e opsluivati eko
nomske funkcije drutvenog organizma.
Dirkem je bio ubeen da je njegova definicija socijalizma u naj
veoj meri izrazila ono to je u tome uenju bitno. Istina, on je bio
svestan da se takvo odreenje gotovo uopte ne podudara s uobi
ajenom predstavom o prirodi socijalistike teorije. Prema predlo
enoj definiciji, socijalistikim se nee moi nazivati nijedno od
onih uenja koja, kao lek protiv socijalnih zala, zagovaraju razliite
oblike individualne ili institucionalizovane socijalne pomoi. Uspo
stavljena mimo ekonomskog ivota, samilost- ma koliko delotvor
na bila - ne doprinosi povezivanju rasprenih ekonomskih funkcija
s centrima javnog ivota: ,,Socijalizam je u biti tenja za organizo
vanjem, a samilost ne organizuje nita."58 S druge strane, definicija
ne sadri elemente koji bi upuivali na zakljuak da je klasna borba,
ili bilo kakav zahtev za pravinijim ekonomskim odnosima, na vla
stito svojstvo socijalizma. Nasuprot uvreenom shvatanju - kojem
su, po Dirkemovom miljenju, podlegli i pristalice i protivnici soci
jalizma - tome uenju nije prvenstveni cilj zapodevanje ili raspiri
vanje klasne borbe kojom bi trebalo ostvariti interese radnikih kla
sa. Taj cilj ne samo to nije jedini kojim se socijalizam nadahnjuje
nego je samo poseban i izvedeni oblik onog optijeg cilja sadranog
u definiciji. Naime, tvrdi Dirkem, ,, radnike klase nisu neposredno
potinjene drutvu uopte ve jednoj posebnoj klasi, dovoljno mo
noj da bi im nametnula svoju volju", to jest klasi koju sociolog, po-
malo se snebivajui, pristaje da nazove kapitalistima".59 Meutim, ka

pitalisti ne izraavaju interese drutva u celini ve se rukovode vlasti
tim, privatnim pobudama. Tome u prilog Dirkem prilino verno re
produkuje socijalistiku argumentaciju o eksploataciji" (koju, po sve
mu sudei, crpe neposredno iz marksistikih izvora!), ali odbija i samu
pomisao da na bilo koji nain u dravi vidi orue u rukama klasnog
ugnjetavanja, to jest nonog uvara" interesa kapitalistike klase.
Drava se i ovde ukazuje Dirkemu kao samo arite drutvenog ivo
ta u kojem se izraavaju zajedniki ideali jedne, u osnovi, jedinstvene
kolektivne svesti: ona je neutralna instanca koja ne samo to stoji
po strani nepravinog tlaenja radnika od strane kapitalista nego
nema nikakvu, ili gotovo nikakvu ulogu u ekonomskom ivotu. Stoga
je on bio u stanju da zakljui da ono to socijalisti u stvari zahtevaju
jeste intervencija drave koja je jedina kadra da odigra posredniku
ulogu u asimetrinom odnosu izmeu dveju klasa". Na taj nain on e
svojoj definiciji socijalizma pokuati da pribavi jo veu meru uver
ljivosti. Da bi drava odigrala ovu posredniku ulogu, ,,ekonomski
organi" (pod tim, dakako, valja podrazumevati meusobno izolova
ne ekonomske jedinice u privatnom vlasnitvu!) moraju prestati da
funkcioniu izvan" njene nadlenosti. Drava mora oseati ta se
[u toj oblasti -A. M.] zbiva i, sa svoje strane, izdejstvovati da se [u
ekonomskom ivotu - A. M.] oseti njena dejstyo". Socijalisti, dakle,
zahtevaju da posrednika uloga kapitalista, koja omoguuje nepo
sredno saobraanje izmeu radnitva i drutva, bude prenesena na
dravu koja e, najzad, omoguiti da rad svakog pojedinca bude
nagraen adekvatno njegovoj drutvenoj funkciji. Tako drava dolazi
u neposredan dodir s radnikom klasom i postaje ne samo uprav
ljaki i svestan centar drutva" nego i centar ekonomskog ivota".
Rekonstruisano na ovaj nain, socijalistiko uenje kao da se ukla
pa u Dirkemovu definiciju: poboljanje radnikog poloaja, dakle, nije
socijalistima neposredan cilj ve je ond tek posledica povezivanja
ekonomskih funkcija s upravljakim organima drutva".60 Ukoliko ovo
povezivanje bude vre, radniki poloaj bie na potpuniji nain
unapreen. Socijalizam se, najzad, u sociologovim oima ukazuje
pre svega kao tenja za preureenjem drutvenog tela koje e uro
diti drugaijim smetanjem industrijskog aparata u celinu organizma,
njegovim izvlaenjem iz senke u kojoj je funkcionisao automatski,
te dozivanjem na svetio dana i stavljanjem pod kontrolu svesti".
56
Isto, str. 51.
59
Isto, str. 53.
57
Isto.
60
Isto, str. 54.
58
Isto, str. 52.
61
Isto, str. 55.
143
142
Ovde se neemo baviti analizom metaforinosti navedene defini

cije: nije se ni moglo oekivati da e se Dirkem i u ovom p osebnom
sluaju - dakle, kada je re o naunoj analizi soci jalizma - odre i
organicistike termi no log i je kojom je u ono vreme, to jest devede
setih godina XIX veka, jo bila proeta njegova opta socioloka za
misao o drutvu. Ve su, uostalom, ak i onovremeni dobronamer
ni kritiari upozoravali na jednostranost definicije koja se ima pri
pisati to j krutoj metaforinosti termino l ogije (,, organ", ,, funkci ja",
svest"... ).62 Bitno je, meutim, iznova podsetiti da je taj proces po
vezivanja ekonomskih funkcija s upravljakim centrima drutva ipak
uzajaman, a nikako jednostran: kao to ekonomski ivot tei orga
nizovanju mimo kapitalistikog posrednitva, tako i drava - sva
kim danom sve svesnija da su industrija i trgovina vrlo znaajne
o blasti celokupnog drutvenog ivota - nastoji da u njih unese reda.
Socijalizam, dakle, nastaje susticanjem tih dveju struja u zajedni
kom naporu da ekonomske funkcije budu najzad podvrgnute sve
snoj organizaciji. Razlika izmeu radnikog" i "dravnog" so cija
lizma je stoga, po Dirkemovom miljenju, samo u stepenu: ,,Nema
radnikog socijalizma koji ne zahteva znatan razvoj drave, kao to
63
nema ni dravnog socijalizma koji ne mari za radnike".
Nagovestili smo ve da je precizno datovanje istorijskog trenut
ka u kojem je soci jalizam nastao Dirkem smatrao presudnim za
razlikovanje toga uenja od komunistikih teori ja s kojima se, kao
to je uvideo, on esto brka. Za takvu konfuziju, kao to saznajemo
iz ve po menutog Dirkemovog polemikog teksta, kri vi su orto
d oksni ekonomisti": izjednaavajui primitivni komunizam" i mo
derni socijalizam", oni p okuavaju da ovo potonje uenje obezvre
de tvrdnjom da je oito nerazumno najsloeni jim i najnapredni jim
drutvima hteti nametnuti ekonomsku organizaciju preuzetu iz naj
prostijih i najniih tipova [drutva - A. M.]".64 Ali, deo odgovorno
sti za takvo tumaenje socijalizma snose i sami socijalisti, koji - sve
u tenji da svoj program uine to razumljivijim najirim slojevima
11
62
Up o r. npr. polemiki o svrt Po la Lapija, d o cnije Dirkem o v o g uenika" (,, La
Definiti o n du s o cialisme", RMM, vo l. li, 189 4, str. 199-204). k oji se ukljui o ura
spravu izmeu Belo a i Dirkema (up or. nap. 39). Lapi primeuje da je, u Dirkemo
vo j definiciji, so cijalizam sveden na uenje k oje zago vara centralizaciju ek o
no mskih funkcija u drutvu upravo st o ga t o se aut o r krut o dri o rganicistike
metafore: ,,Ubeen, a priori, u istinit ost te metafore, go sp. Dirkem nast oji, takoe
a priori, da u drutvu pro nae ono to vidi u organizmu: organe k oji okupljaju
elije i centralni sistem k oji okuplja o rgane" (str. 202 ).
63
6
'
E. Durkheim, SO, str. 56 .

E. Durkheim, ,,Note sur la definiti o n du s o cialisme" (SSA, str. 23 4).
stanovnitva - esto zapadaju u nedopustivo pojednostavljivanje

izvorne doktrine. Toj propagandistikoj simplifikaciji najvie su sklo
ni Marksovi sledbenici koji, kao to saznajemo iz jednog Dirkemo
vog teksta o razliitim sociolokim strujama u Francuskoj, ,,kolekti
vizam predstavljaju kao povratak na primitivni komunizam", mada
bi se za samoga Marksa socijalizam pre sastojao u ekspanziji naj
vii h oblika civilizacije".65
Komunistiko uenje bilo je na sistematski nain formulisano
jo u antiko doba, pre svega u Platonovoj Dravi, a svoj novove
kovni izraz nai o je u Morovoj Utopiji, Kampanelinom Gradu sun
ca, te brojnim drugim slinim delima napisanim u XVII i XVIII veku.
Pisci koji zaetke socijalistikog uenja nalaze u takvim komunisti
kim utopijama nisu, tvrdi Dirkem, u pravu. Najpre, re socijalizam
skovana je tek tridesetih godina XIX veka. (Mora se priznati, argu
ment prilino slab: nije li i sam Dirkem nalazio u Monteskjeovom
Duhu zakona, pa onda i u Rusoovoj Raspravi i Drutvenom ugovoru,
ne samo nagovetaje izriito sociolokog naina miljenja nego i
ve uvelike obrazovanu sociologiju, mada je naziv nove nauke sko
van tek stotinak godina docnije! Jo i vie: nije li Sen-Simona on
smatrao sociologom u pravom smislu rei, mada je tek Kont smi
slio taj neologizam!) Potom, nastavlja Dirkem, komunistike teorije
se, za razliku od socijalistikih uenja, javljaju u istoriji na uzgredan
nain, kao dela usamljenih mislilaca izmeu ijih utopijskih projek
cija katkad prou i vekovi: ,,Njihove teorije, dakle, izgleda da izraa
vaju vie linost pojedinog teoretiara negoli opte i trajno stanje
_r.utva." Re je, naime, o sanjarijama dobrohotnih duhova koji uto
c1ste nalaze u kakvoj izmiljenoj zemlji, ,, izvan sviju istorijskih uslo
a". Nasuprot tome, socijalistika se uenja, otkako su se javila po
cetkom XIX veka, niu bez prekida jedno za drugim i p ostaju sve
uticajnija. Razliite kole iskrsavaju istovremeno na razliitim stra
ama, ak i kada meu njima nema nikakvog stvarnog uticaja, to
Je a Dirkema d ovoljan razlog da zakljui da one odgovaraju jed
noi kolekti vno j potrebi".66 Osim toga, cilj im nije puki filozofski ili
knjievni uspeh ve praktina pramena drutvenih odnosa koja se
torcima tih uenja, ma koliko ona bila utopijska, ne ini neostva
1om. Jer, ,, oni razmiljaju podstaknuti ne svojom linom oseajno
scu ve drutvenim tenjama koje zahtevaju da budu delotvorno
zadovoljene".67
6s E' . Durkhe,m,
,, Lo Stato attuale degli studi so ci o lo gici in Francia", RF, v ol. Ili
fasc. 8,. 9, 1895 (TXT I, str. 80).
66
67
E.
Ist o , str. 61 .
145
144
Najdublja razlika izmeu dvaju tipova socijalnih uenja o k ojima
je re sadrana je, meutim, u njih ovom odnosu prema dravi. Ako
socijalizam, kao to smo videli, tei povezivanju rasprenih eko
nomskih funkcija s tim upravljakim i svesnim centrom drutva",
komunizam, pak, smeta proizv odni iv ot izvan drave. U t om po
gledu najilustrativnija je Platon ova ut opija u kojoj proizv oakim
staleima nije dato da uestvuju u zajednici do bara, ene i dece u
kojoj ive dva prva stalea, naime upravljai i uvari drave. Ubeen
da su sve potonje k omunistike utopije izale iz Platonove projek
cije, ili pak predstavljaju samo njene manje ili vie razliite varija
cije, Dirkem je svoj zakljuak - ko jem, kada je re o Dravi, doista
nema ta da se zameri - pro tegnu o i na Mo ra i Kampanelu, mada
se njih ove idealne tv o revine, pre svega u pogledu statusa proiz
vodnog ivota u okviru drave, znatno razlikuju od velik og antikog
uzo ra. Mogli bismo, istina, zajedno s Dirkemom - koji se, u ovom
sluaju, zaudo, ne razlikuje od Marksa - rei da je i kod pomenu
tih novovekovnih utopija jo na stvari puki potroaki komunizam".
Ali, ne treba smetnuti s uma da su i Mo r i Kampanela bili ve uve
liko svesni znaaja proizvodn og rada u drutvu. No, budui da nas
o vde prvenstveno zanima na kojoj osno vi Dirkem razlikuje socija
lizam o d komunizma, neemo se uputati u analizu njegovog tu
maenja po jedinih primera jednog ili drugog uenja ve emo se
usredsrediti na ono to je, po njegovom miljenju, njihova taka
razlaza: ,,Poistovetiti socijalizam i komunizam", zakljuuje on, ,,znai
poistovetiti suprotnosti. Za prvo [uenje -A. M.], ekonomski organ
mo ra po stati goto vo upravljaki o rgan drutva; za drugo, jedan or
gan ne moe biti dovoljno udaljen od drug og. Izmeu tih dvaju
manifestacija kolektivne delatnosti jedni vide tesnu srodnost i goto
vo identino st prirode; drugi, pak, vide samo antagonizam i odbija
nje. Za komuniste, drava mo e ispuniti svoju ulogu samo ukoliko
je u po tpunosti osloboena dodira s proizvodnim ivotom; za soci
jaliste, pak, ta je ulo ga u sutini proizvodna i pribliavanje [izmeu
ekonomskih i dravnih - A. M.] funkcija ne moe biti po tpunije."68
K atkad izgleda da razlik o vanje izmeu komunizma i s o cijalizma
Dirkem poistoveuje, u dijahronijskoj perspektivi, s razlikovanjem
izmeu drutava mehanike i organske solidarnosti. Organicistika
metafora po sluila mu je i ovde da ono prvo socijalno uenje prika
e kao odraz" stanja u kojem su socijalne funkcije zajednike svi
ma, t o jest ostaju nediferencirane izmeu svojih razliitih n osilaca.
,, Kolektivna lino st" je nosilac jedino mogue kolektivne svojine",
jer individualnog vlasnitva ne moe biti u drutvu u k ojem pojedi

nana linost jo nije izdv ojena iz homogenog, ali amorfnog zajed
nikog ideala. Socijalizam, meutim, podrazumeva ve uznapredo
valu podelu rada zahvaljujui kojoj su razliite funkcije dopale u deo
meusobn o razdvojenim, ali komplementarnim organima: ,, Komu
nizam", zakljuuje Dirkem, ,, odgovara istorijskom razdoblju u kojem
drutvena delatno st dostie svoj maksimum rasprenosti i sastoji
se u samoj toj rasprenosti, dok je socijalizmu cilj da joj [drutvenoj
delatnosti - A. M.] podari najveu moguu o rganizovan ost."69
Ali, k omunizam i socijalizam ne razlikuju se samo s obzirom na
status k oji u dravi dodeljuju ekonomskim funkcijama nego i u po
gledu polaznih taaka svoje analize. Zahtev za drutvenom refo r
m om so cijalizam zasniva na uvidima - tanim ili netanim, sveje
dno - u stanje ekonomske organizacije jednog odreenog drutva:
u industrijskoj koncentraciji, izrabljivanju radnika, nepravinim rad
nim ugovorima, naglom uvoenju mainske proizvodnje, itd., takva
uenja nalaze izv o re socijalnih zala. Komunizam, pak - bez obzira
na svo je razliite varijante - uvek polazi od ubeenja da o snovni
uzrok nepravinosti u drutvu poiva u ustanovi privatne svo jine
koja uraa eg oizm om, a egoizam je kolevka nemo ralno sti. Zag o
vornici k omunizma nemaju u vidu nijedno odreeno drutv o niti
neku po sebnu vrstu socijalne o rganizacije. Oni ne uzimaju u obzir
ekonomske injenice: privatna svojina, protiv koje oni naelno usta
ju, prvenstven o je pravna i mo ralna injenica k oja deluje na ek o
nomski iv o t, ali nije njegov sastavni deo. Komunisti dovode u pi
tanje moralne p osledice privatne svojine uopte, a ne - poput so
cijalista - opo rtunost jedne odreene ekonomske organizacije koja
se javlja u odreenom trenutku isto rije".70 U prvom sluaju, raspra
vlja se naelno o mo ralnoj vrednosti apstraktno uzetog privatnog
vlasnitva, dok se u drugom ispituje da li je jedan konkretan tip in
dustrijske i trgovake delatnosti u skladu s uslovima iv ota ljudi, to
jest da li je no rmalan" ili, pak, ,,bolestan". Svoj argument Dirkem
e najzad do krajnosti za otriti: ako je k omunizam, ka o samilost
uzdignuta u naelo svekolikog socijalnog zakonodavstva",71 opsed
nut potreb om za ukidanjem privatne svojine, socijalizam se na ovu
ustano vu ak i ne ustremljuje neposredno ve sam o u onoj meri u
kojoj je potrebno uskladiti je s neophodnim promenama u ekonom
skoj o rganizaciji. Istina, uza sve razlike, on doputa da izmeu ovih
69
0
'
68
Isto, str. 63-64.
E. Durkheim, ,,Note surla definition du socialisme" (SSA, str. 235).

"Isto, str. 81.
146
dvaju tipova socijalnih uenja ima i slinosti koje, meutim, katkad

navode na zakljuak da je re, u osnovi, o istoj teoriji. I socijalizam
i komunizam za okupljeni su opasnostima kojima pojedinani inte
resi ugroavaju opti drutveni interes. Na obe strane smatra se da
slobodna igra egoistikih poriva ne moe sama od sebe proizvesti
iole praviniji drutveni poredak. Ali, i u ovom pogledu postoji me
u dvama uenjima jedna bitna razlika: dok komunizam smatra da
je privatna svojina kao takva antisocijalna ustanova, socijalisti dre
da je, s gledita optedrutvenog interesa, opasna samo privatna
aproprijacija krupnih ekonomskih jedinica u jednom odreenom
trenutku istorije. Otuda i razliiti praktini zakljuci dveju teorija:
komunisti se zalau za to je mogue potpunije ukidanje ekonom
skih interesa", a socijalisti zahtevaju njihovu socijalizaciju". Istina,
ak i kada bi socijalistika naela bila u velikoj meri ostvarena, preo
stalo bi jo dovoljno razloga za raanje komunistikih utopija, jer
ljudi nikad nee biti u potpunosti zadovoljni dostignutom merom
socijalne pravde. U vek e biti nezadovoljnika koji e se hraniti sa
njarijama o apsolutnoj jednakosti: ,,Samim tim to e nagraivanje
biti drutveno pravino, ne sledi nuno", s pravom zakljuuje Dir
kem, ,,da e ono biti zadovoljav ajue za sve ljude."72
Na ovoj taki Dirkem je pomislio da je razlika izmeu komuni
stikog i socijalistikog uenja jasno povuena. Takvom razlikova
nju teko je uloiti bilo kakav ozbiljniji prigovor ima li se na umu
doba u kojem on pie i, shodno tome, o snovno znaenje pojmo
va koje nastoji da odredi: re komunizam jo se striktno vezivala
za ona uenja koja je i marksistika ortodoksija svrstavala u primi
tivni" ili potroaki" komunizam, a izraz socijalizam, bez obzira na
brojne struje u kojima se uenje javljalo, upuivao je uvek na je
dan odreeni nain poimanja uzroka krize modernog industrijskog
drutva.73
" Isto, str. 83.
73
O razliitim znaenjima pojma socijalizam u Dirkemovo doba upor. odgo

varajuu odrednicu u Lalandovom Vocabulaire technique et critique de /a phi
losophie (12. ed., PUF, Paris 1976, str. 998-1001). Socijalizmom se, kae se u tom
Reniku - iji je autor, kao to smo ve rekli (upor. ovde, gl. Ili) i inae bio pod
Dirkemovim uticajem - moe smatrati svako uenje prema kojem se, ,,u ekonom
skom pogledu, ne moe raunati na slobodnu igru individualnih inicijativa i inte
resa da bi se obezbedio zadovoljavajui drutveni poredak", to jest uenje koje
procenjuje da je mogue i poeljno takozvanu 'liberalnu' organizaciju zameniti
koncentrisanom organizacijom koja e uroditi rezultatima ne samo pravinijim
nego i povoljnijim s gledita punog razvitka ljudske linosti" (str. 998). Za nas je
zanimljivo da autori odrednice upuuju i na pojam solidarizma, naime na uenje
koje je blisko socijalistikom.
147
Budui da je u svome teaju reio da se bavi istorijom socijali

zma, Dirkem je, dakle, pristupio datovanju naanka to ue ia je
_
1e, kao to smo videli, odbio da smatra variiantom 111 razv1ien1J1m
oblikom komunistikih utopija. Socijalizam je - u smislu one poet
ne definicije - mogao da se javi tek u jednom poodmakl om trenutku
istorije, naime kada su se stekli izvesni uslovi u drutvenoj tva
nosti s kojom je on, za razliku od komunistike vanvremenost1, naJ
neposrednije sa obraa?. Najp e, da bi zatev za povivanjem in
_
dustrije, odnosno trgov ine s drzavom uopste mogao b1t1 postavl1en,
bilo je potrebno da - kao to kae Dirkem - vrednost ove dve vrste
drutvenih organa"74 bude u javnoj svesti" postavljena na istu ravan.
Ekonomski i politiki ivot trebalo je da budu pojmljeni kao podjed
nako znaajne oblasti drutvenog ivota, a to se moglo sluiti tek
poto su, s jedne strane, ekonomske funkcije postale ovoljno ra
_
zvijene da bi ispunile sv akodnevni ivot, a oblast pol1t1ke, s druge
strane, bila osloboena mistikog areala: na taj je nain poeo da
iezava jaz izmeu ekonomije i politike koji se u svesti ljudi dugo
ukazivao kao ponor izmeu profano g i svetog. Potom, da bi drava
mogla na sebe preuzeti izvesne ekonomske funkcije, bilo je potreb
no da oblast njenog uticaja bude znatno proirena i, najzad, ekonom
ske su jedinice morale, svojom organizacijom, omoguiti dravi da
ih stavi pod svoj uticaj. Ova tri uslova stekla su se u Francuskoj tek
krajem XVIII veka, naime kada je poela da se razvija krupna indu
strija, kada je ekonomski ivot zadobio u kolektivnoj svesti dovolj
no ugleda da bi p ostao predmet jedne posebne nauke te, konano,
kada je bila izvrena potrebna centralizacija dravnih funkcija. Tek
tada se javljaju prva socijalna uenja kojima bi mogla - istina, j o
uvek u ogranienoj meri - pristajati navedena Dirkemova definicija
socijalizma.
Ovde neemo potanko izlagati Dirkemovu analizu osamnaesto
vekovne socijalne filozofije u kojoj on jo ne nalazi razvijeno soci
jalistiko uenje ve radije izvestan pomak u odnosu na antiki i
novovekovni komunizam. Re je, pre svega, o Morelijevom, Mabli
jeovom pa i Rusoovom uenju, naime o filozofijama koje svedoe
da se ve u ono doba neto novo upravo raa". 75 Ti se pisci vie
ne rukovode vanvremenim komunistikim idealima - kao to su
egalitarizam, asketizam i ekscentrinost ekonomskih funkcija u od
nosu na dravu - niti se o njihovim projektima moe govoriti kao o
sanjarijama usamljenih pojedinaca. Na delu su misaone tvorevine
74
75
Isto, str. 77.
149
148
koje odgovaraju odreenoj drutvenoj potrebi, jer izraavaju ivlje

i optije oseanje za drutvenu pravdu", to jest ubeenje da se po
loaj graana u drutvu mora menjati tano u skladu s njihovom
drutvenom vrednou".76 Tim uvidom postavljene su misaone osno
ve za razvoj socijalizma u pravom smislu rei, a centralizacija drav
nih funkcija koju je sprovela Revolucija omoguila je uspostavljanje
jedne nadindividualne instance kadre da na sebe preuzme organi
zaciju rasprenih ekonomskih delatnosti. Individualizam i etatizam
- i jedno i drugo plod Revolucije - izraavali su dve ideje koje su,
po Dirkemovom miljenju, bile podjednako znaajne za razvoj mo
dernog socijalizma: najpre, ideju da mesto pojedinca u drutvu mora
zavisiti iskljuivo od njegovih linih sposobnosti, a nikako, pak, od
poloaja koji mu je u socijalnoj hijerarhiji tradicionalno dodeljen i,
potom, zamisao da reforme koje bi se u tom smislu imale sprove
sti treba na sebe da preuzme drava. Ma koliko poloaj radnika bio
rav, socijalistiko uenje nije se, naime, moglo javiti pre nego to
su ove dve ideje obuzele duhove u toj meri da se socijalno pita
nje ukazalo kao u osnovi politiko pitanje. Dirkem, u stvari, hoe da
kae da socijalistiko uenje nije na svetio dana bilo izbaena na
glim pogoranjem poloaja radnike klase - jer je on bio jednako
rav i pre Revolucije - ve pre svega zahvaljujui politikim preo
braajima revolucionarne epohe" koji su na ekonomski poredak
stvari primenili individualistike i etatistike tenje. Stoga se, zaklju
uje on, moe s pravom postaviti pitanje nije li socijalizam ... proi
zaao neposredno iz Revolucije", 77 naime u isto ono doba kada su,
kao to je Dirkem uvek tvrdio, stvoreni duhovni uslovi i za nasta
nak moderne sociologije.78
Meu radovima nastalim u tom prelaznom razdoblju najvie pa
nje je u teaju bilo posveeno analizi Sismondijevih dela, u kojima
se prvi put otvoreno izraava tenja za pramenom ekonomskog po
retka. lako nalazi da teorija francuskog ekonomiste s poetka XIX
veka ima vrlo ogranienu naunu vrednost, Dirkem je smatra zna
ajnim simptomom"79 novog naina miljenja: u Sismondijevorn
delu su se zahtevi za temeljitom reformom celokupne organizacije
76 Isto, str. 80.
77 Isto, str. 9 6.
78 Upor. E. Durkheim, ,,Les Principes de 1789 et la sociologie", RIE, vol. XIX,
1 890 (SSA, str. 215-225).
79 E. Durkheim, SO, str. 107. O Dirkemovom odnosu prema Sismondiju upor.
vrlo dokumentovan lanak: B. Lacroix i B. Landerer, ,,Durkheim, Sismondi et les
socialistes de la chaire", AS, 3. ser., vol. XXIII, 19 72, str. 159-203.
privrednog ivota prvi put susreli s podsticajima koji su dopirali iz

drutvene stvarnosti. Sismondijeva teorija je izrazila pre svega
potrebu za regularnijim i stabilnijim industrskim ivotom".80 On
je, na tragu engleskih klasinih ekonomista i Zan-Batista Seja, uvi
deo da je neophodan uslov kolektivnog blagostanja meusobna
uravnoteenost proizvodnje i potronje, ali je i ustanovio da nova
ekonomska organizacija zasnovana na industrijskom sistemu ne
povratna onemoguuje uspostavljanje harmonije izmeu ponude
i potranje. Ova hronina neravnotea uraa neprestanim pogora
njem poloaja radnike klase, pa je nuno da jedan suvereni auto
ritet", 81 naime drava, nadgleda i obuzdava privatne interese ija je
nezasitost osnovna prepreka ostvarenju javnog dobra. U odnosu
na osamnaestovekovno poimanje uzroka socijalnih zala, kao i s
obzirom na ondanje predloge za njihovo otklanjanje, ovakvo shva
tanje Dirkem smatra odluujuim korakom u pravcu konstituisanja
modernog socijalistikog uenja. Ali, da bi se takav teorijski sistem,
bremenit praktinim implikacijama, mogao javiti, trebalo je ekati
jednog Sen-Simona.
Izlaganju Sen-Simonove socijalne teorije Dirkem je posvetio naj
vei deo svoga teaja ijom se reprodukcijom, meutim, ovde ne
moramo podrobno baviti. Budui da neposredan cilj naeg zani
manja nije Dirkemova rekonstrukcija duhovnog srodstva s velikim
prethodnikom, moemo samo rei da je on u Sen-Simonu, radije
negoli u Kontu, naao tvorca ne samo pozitivne filozofije ve i po
zitivne sociologije ijim se nastavljaem smatrao: ,,Njemu, dakle
[Sen-Simonu - A. M.], treba s punim pravom pripisati ast koja se
obino ukazuje Kontu."82 A budui da su, kao to smo videli, socija
lizam i sociologija po Dirkemovom miljenju poticali iz istog izvora,
logina je to je on u tom istom Sen-Simonu traio i rodonaelni
ka modernog socijalistikog uenja. S obzirom na sve to je dosad
reeno o sociologovoj definiciji socijalizma, pa onda i o njegovoj
analizi idejnih i praktinih uslova za uspon jedne autentine socija
listike teorije koja bi se bitno razlikovala od tradicionalnih komu
nistikih utopija, namee nam se zakljuak kao da je sve a priori bilo
Podeeno ne bi li se upravo u Sen-Simonovom sistemu stekli neop
hodni preduslovi koji su tom Dirkemovom prethodniku mogli priba
viti naziv prvog socijalistikog mislioca u pravom smislu rei: ,,to
se nas tie", veli Dirkem na jednom drugom mestu, ,,mi cenimo da
80 Isto, str. 108.
81 Isto, str. 106.
82 Isto, str. 132.
151
150
se sve ono to je u socijalistikom uenju bitno nalazi u sensimo

nistikoj filozofiji."83
Sen-Simonu pripada, naime, zasluga ne samo to je izgradio po
zitivnu filozofiju, odnosno sociologiju, ve i to je - za razliku od sci
jentizmom opsednutog Konta - nauci o drutvu namenio i jasno pre
poznatljive praktine ciljeve: ,,Poto je njegovo razmiljanje probudila
jedna odreena drutvena kriza, svi njegovi napori teili su njenom
razreenju. Stoga ceo njegov sistem ima praktian i blizak cilj koji je
on urio da dostigne, pa se naukom bavio samo zato da bi se tome
cilju pribliio."84 Socioloke metode koje je Sen-Simon izgradio
imale su da poslue formulisanju odgovora na jedno veliko pitanje:
Koji je to drutveni sistem to ga iziskuje stanje evropskih drutava
sutradan po Revoluciji?"85 Kada je, naime, sveo rezultate velikog pre
vrata u iju neizbenost nije sumnjao, Sen-Simon je ustanovio da
je politika revolucija urodila elementima neophodnim za konano
uspostavljanje jedne nove drutvene organizacije koja bi poivala
na ekonomskim temeljima. Poslerevolucionarna kriza izvirala je pr
venstveno iz sukoba dvaju oprenih principa: jednog starog, oslo
njenog na staleki poredak, ali jo uvek vrlo ilavog, i jednog no
vog, koji je nalagao da celokupni drutveni ivot bude organizovan
na industrijskoj osnovi. Bez obzira na estinu otpora militaristikog"
principa, industrijski sistem e se neminovna uspostaviti kao jedino
naelo socijalne organizacije. Radikalnost i revolucionarnost socija
listikog uenja Dirkem je naao u Sen-Simonovoj tvrdnji da kriza
modernih drulava nee biti otklonjena sve dok ona ne budu u ce
losti organizovana na industrijskoj osnovi. Jer, i on je bio ubeen da
izmeu onoga to jeste i onoga to bi trebalo da bude postoji nei
zgladiva protivrenost: stari poredak mora da iezne u celosti da
bi ustupio mesto novom sistemu. Sen-Simon je, po Dirkemovom nei
zreenom ali jasno raspoznatljivom miljenju, socijalista upravo stoga
to ne smatra ostvarivom nijednu od dveju alternativa koje su, u
toku XIX veka, bivale predlagane kao reenja za izlazak iz socijalne
krize: on, naime, nimalo ne veruje u mogunost povratka na staro,
to zagovaraju tradicionalisti, niti pak misli da je mogue, kao to se
zbilo u Engleskoj, pomiriti staro i novo, to predlau liberali.
,,Jedini normalan oblik koji odsad moe uzeti kolektivna delatnost",
saima Dirkem Sen-Simonov nain zakljuivanja, ,,jeste industrijski
83
E. Durkheim, ,,Gaston Richard: Le socialisme et /a science socia/e", RP, vol.
XLIV, 1897 (SSA, str. 237).
84
E.
85
Isto, str. 136.
celosti
oblik."86 Budui da e se u takvom sistemu drutveni i?t u_
fk
nih
soc11al
organ
svesti na ekonomsku delatnost, ,,upravljaki
oscu,
delatn
o
m
cija mora na sebe uzeti ulogu da rukovodi ekono ':1.
b1 imao drugaJer "vie nema mesta za jedan centralni organ ko11
. M].
sa\kan - A
Je
koJe
iji cilj, poto vie nema drugaije grae [od
._ .
87
1
b1
nuzno
or
,
1se
zajedniki ivot". Otuda sledi da taj rgan
_
_
1o
nk
f
e
prirode kao i oni [organi A. M.] za regulinJe c1Jeg } v1sanJa
c1 0 od
on zaduen" - to znai da on mora b1t1 sastavlJen 1sklJ
_ .
vid a
ulac1Ja
predstavnika industrijskog ivota". e se iz ovih vfor
e
sadrzaJ
e
o
Ja
n
koji nain Dirkem izluuje iz Sen-S1monovog_ u: .

m
v
g
soc1olo
1
?
koje e zamisao o industrijskom sistemu pnbl1z1t
vlastitom shvatanju socijalizma. U novom drutvu, ureenom 1skl1u
ivo na industrijskim osnovama, proizvoaima i naunicima pri
pae uloga upravljakog i svesnog centra drutva", jer e "se00 najzad
shvatiti da je industrija socijalna funkcija par excellence .
Dirkemovo insistiranje na tvrdnji da je odnos prema privatnoj
svojini irelevantan za procenu jednog stanovita kao socijalisikog
sada nam postaje jasnije: Sen-Simon ostavlja sredstva za proizvod
nju u rukama individualnih vlasnika, ali zahteva da upravljanje _ pr
izvodnjom bude socijalizovano, pa se u tom pogledu on razlikuje
od svih klasinih ekonomista koji ne diraju u rasprenost" ekonom
skih funkcija. U takvom sistemu politika vlast, oliena u dravi koja
stoji po strani proizvodnog ivota, prestaje da bude funkcionalna
kao sredstvo prinude nad ljudima, jer industrijska organizacija preu
zima na sebe regulativnu ulogu na nivou globalnog drutva. To je,
setimo li se Dirkemove definicije, sama sr socijalistikog uenja.
A ako u Sen-Simonovom projektu ostaje mesta za samilost prema
onoj najbrojnijoj i najsiromanijoj klasi", naime radnicima, ne treba
zakljuiti da taj, kao to bi Dirkem rekao, ,,vapaj" vraa njegovo ue
nje na stanovite komunizma: zahtev za socijalnom jednakou i
pravdom je u tom smislu marginalan i izveden iz mnogo optijeg i
znaajnijeg zahteva za svesnom reglementacijom ekonomskih funk
cija. Uostalom, ako jedini lek za otklanjanje nejednakosti komuni
stiko uenje vidi u ukidanju bogatih", socijalizam oekuje da e
se razlike meu klasama ponititi ukidanjem siromanih".89 I u tom
pogledu Sen-Simon je znatno blii socijalizmu negoli komunizmu,
to je i Dirkem morao propratiti pritajenim simpatijama.
86
Isto, str. 162.
87
Isto, str. 162-163.
88
Isto, str. 166.
89
Isto, str. 196.
153
152
Takvo je Dirkemovo tumaenje Sen-Simona: protivreno ne sa
mo zato to je protivrena bila i doktrina francuskog socijaliste uto
piste" ve i stoga to je stav samoga tumaa u pogledu jednog ta
kvog socijalizma bio prilino neodreen. Stoga nije udno to je u
svome prikazu i oceni sensimonistikog socijalizma Dirkem izdvojio
i istakao upravo ono to je Marks smatrao manje znaajnim i, ak,
konzervativnim" reziduumom ove socijalno-utopijske misli, koja je
ipak nala mesto u izvorima" njegovog vlastitog, ,,naunog" socija
lizma. Za Dirkema je Sen-Simon sociolog koji je na osnovu naunih
uvida u stanje modernog drutva izgradio jedan socijalistiki pro
jekt reforme, dok je Marks u tome uenju video pre svega napor da
se ukae na rav poloaj najbrojnije i najsiromanije klase". Dir
kem je u Sen-Simonu - mada se na takvo priznanje nije odvaio!
naao preteu vlastite zamisli o korporativnoj organizaciji drutva,
preteu koji je, dodue, propustio da iz svojih uvida izvede i jasno
obznani sve praktine posledice. 90 Marks je, pak, u Sen-Simonu vi
deo jedan od izvora svoje zamisli o socijalizmu kao drutvu u kojem
upravljanje stvarima" zamenjuje upravljanje ljudima". Bez obzira
na svu dubinu razlike izmeu ova dva projekta koji su, bar delimi
no, potekli iz istog izvora, Dirkem i Marks nisu se - kada je re o
oceni uzroka krize modernog drutva - meusobno razilazili onoliko
koliko se obino misli. Eto ta je zbunilo Sorela i u njemu podgre
jalo nadu da e se sociolog obratiti na marksizam, eto ta je navelo
Masa da zakljui kako je rodonaelnik francuske socioloke kole"
oduvek simpatisao" sa socijalistima i eto, najzad, ta je protivnike
uvrivalo u uverenju da se, kroz dirkemovsku sociologiju, na uni
verzitet krijumari socijalistiko uenje!
Devedesetih godina XIX veka, naime, marksizam je u Francuskoj
bio ve dovoljno uticajan da bi se za njega morao zainteresovati
svako ko je reio da se na iole ozbiljniji nain pozabavi ne samo ana
lizom socijalistikih uenja ve i da progovori bilo ta smislenije o
prirodi i budunosti ondanjeg drutva. Brojna Marksova dela bila
su ve prevedena na francuski,9 1 a praktian uticaj njegovih ideja
porastao je zahvaljujui pre svega jaanju Gedove Radnike partije
koja, bez obzira na krivudave tokove svoje parlamentarne, katkad
ak i reformistike" politike, nikada nije prestajala da doktrinarna
9
0 Takvu zamerku Dirkem upuuje Sen-Simonu u zakljunom poglavlju stu
dije Samoubistvo (upor. SU, str. 413-451).
91
Iscrpan prikaz stanja izvorne marksistike literatur e na francuskom jeziku

tih godina daje se u: J.-C. Filloux, Durkheim et le socialisme, naved. delo , str.
126, nap .
uporite nalazi u izvornom" marksistikom uenju.92 lako su se Dir

kemova zanimanja, posle teze o Pode/i rada, zaputila stazama na
kojima je on retko imao da se susretne s marksistikim uenjem
(koje je u ono vreme moglo da ponudi jedva neto vie od prilino
naivnog ekonomizma), sociolog je, mora se priznati, osetio s koje
strane njegovoj pozitivnoj nauci o drutvu" preti najvea opasnost.
Kao to smo ve u vie mahova pomenuli, njegovu volju da - voleo
je da kae - ,, deluje na duhove" podjednako su opasno ugroavale
dve oprene intelektualne orijentacije koje nisu prikrivale praktian
naboj svojih teorijskih stanovita: s jedne strane, katoliki tradicio
nalizam je jo drao vrsta uporita na univerzitetu, a s druge su,
pak, marksizmom nadahnuti socijalni filozofi teili da osvoje to
uticajnije pozicije u tom istom visokokolskom sistemu. Meutim,
nasuprot uvreenom tumaenju Dirkemovog politikog izbora kao
izrazito konzervativnog", u njegovom teorijskom opusu, pa i u
onom (istina, uzdranom) praktinom angamanu nai emo znat
no vie istupa protiv tradicionalistike negoli protiv marksistike i,
uopte, socijalistike socijalne misli i, to je moda znaajnije, pro
tiv odgovarajueg ideolokog, odnosno politikog izbora. Upravo
je stoga, ini se, onako teko razabrati pravi" Dirkemov stav prema
marksizmu.
Budui da je teaj o istoriji socijalizma ostao nedovren, Dirke

mov odnos prema Marksu mogue je rekonstruisati jedino na osno
vu onih retkih sociologovih uzgrednih opaski o saznajnoj vredno
sti istorijsko-materijalistike metode. U sekundarnoj literaturi esto
se nailazi na tvrdnje da Dirkem nije bio upoznat s Mar-sovim ue
njem, ili pak da nije uspeo da shvati osnovne postavke toga siste
ma.93 Osnovanost prve tvrdnje delimino demantuje biografski po
datak koji navodi Mos, naime da je jedan finski prijatelj, Niglik,
92
Preglednu stranaku i ideoloku sliku francuskog socijalizma potkraj XIX
veka prua J .-J. Fischter, Le Socialisme franr;ais: de l'affaire Dreyfus a la Grande
guerre, Librairie Oroz, Geneve 1965, naroito str. 5-16.
93
U domaoj sociolokoj literaturi - u kojoj i inae ima malo radova o Dirke

rnovom shvatanju socijalizma (upor. ovde, Dodatak I, gl. I) - ovaj stav zastupali su,
na primer, Veljka Kora (,,Marksove ideje su [Dirkemu - A. M.], bar u poetku,
bile sasvim nepoznate, a nije pokazao ni naroite elje da se s njima upozna"
[Marks i savremena sociologija, Bigz, Beograd 1976, str. 330]) i Miodrag Ran
kovi (,, ... on [Dirkem - A. M.] Marksa nije dovoljno razumeo i njegove ideje,
koliko ih je upoznao, uglavnom nije prihvatio" [,,Dirkemovo uenje o podeli rada
u drutvu", u: E. Dirkem, PDR, str. 33]). Nema nam druge nego ponovo uputiti
na rad koji u tom smislu razvejava sve sline sumnje: J.-C. Filloux, Durkheim et
le socialisme, naved. delo, passim.
155
154
poduio [Dirkema -A. M.] da izuava Marksa za vreme njegova [to

jest, Dirkemova -A. M.] boravka u Lajpcigu".94 S druge strane, malo
je verovatno da bi sociolog, ija je priljenost u izuavanju izvornih
dela bila poslovina ak i meu teorijskim protivnicima, mogao na
javiti jednogodinji univerzitetski teaj o uenju koje mu je dotad
bilo potpuno nepoznato. Najzad, na treba smetnuti s uma ni inje
nicu da je u asopisu Annee sociologique, pod Dirkemovim nepo
srednim rukovodstvom, a esto i iz njegova pera, izalo na deseti
ne prikaza i kritikih osvrta posveenih studijama iji su autori, u
svom bavljenju razliitim posebnim naunim disciplinama (etnolo
gija, politika ekonomija, kriminologija, itd.), bili rukovoeni mark
sistikim teorijskim naelima. to se tie druge primedbe, naime
da Dirkem nije razumeo istorijsko-materijalistiki metod, stvar nije
tako jednostavna: da bi se jednom piscu prebacilo da ne razume
odreeno teorijska stanovite potrebno je - ako nita drugo - biti
naisto s tim ta je prava sutina" dotinog stanovita. A kada je
re o marksizmu s konca XIX veka, prilino je teko u ondanjim spo
rovima meu samim sledbenicima Karla Marksa bilo razabrati koja
je struja zatonik izvornog uenja, utoliko pre to su se, kao to zna
mo, mnogi znaajni Marksovi tekstovi pojavili znatno kasnije. Imaju
i u vidu tadanju poplavu ekonomicistikih vulgarizacija i esto vrlo
naivnih pokuaja da se najraznovrsnije drutvene pojave konano
objasne interesima u materijalnoj proizvodnji i privatnosvojinskim
odnosima, marksistika paradigma je -naroito u akademskim kru
govima - s pravom morala izgledati prilino jednostrana.
Dirkem je, kao to smo videli, bio naroito nepoverljiv prema jed
nom takvom modelu objanjenja koji pretenduje na univerzalnu
primenljivost u svim oblastima drutvenog ivota i, to je jo zna
ajnije, smela se uputa u predvianja budueg razvoja najvanijih
drutvenih ustanova. Sociologija, koju na osnovu niza saznanja pri
kupljenih u posebnim disciplinama tek treba izgraditi kao optu nau
ku o drutvu, nala se - u Dirkemovim oima - na izvestan nain
zateena ambicioznou marksistikog projekta: zar je sve, kao da
se on pita uvek kada ima da pomene marksizam, doista tako jedno
stavno? Ako nam je ve poznat osnovni zakon u skladu s kojim su
drutva ustrojena i shodno kojem se ona menjaju, emu onda svi
napori ne samo bezbrojnih pregalaca u posebnim drutvenim nau
kama nego i moji vlastiti pokuaji da ni iz ega stvorim bar osnovne
postavke jednog naunog objanjenja socijalne strukture i dinamike?
lstorijskom materijalizmu Dirkem je stoga morao porei saznajnu
94
M . Mauss, CEuvres, tom Ili, naved. delo, str. 507.
vrednost jer bi inae obesmislio sopstvenu sociologiju. U Markso

vom delu, doputa on, ima vrlo sugestivnih filozofskih uvida i zgod
nih i plodnih intuicija, ali ih ne treba brkati s definisanim i metodina
dokazanim zakonima, jer delo naunika nije delo filozofa".95 Ni na
jednom mestu Dirkem nee marksizam odbaciti s ideolokih" ili
politikih" razloga: on je svestan da je re o socijalnom uenju koje
se morala javiti da bi, u doba krajnje rasprenosti ekonomskih funk
cija", odnosno na vrhuncu liberalnog kapitalizma, artikulisalo intere
se one sensimonovske najbrojnije i najsiromanije klase". Ali, ak i
ako je dijagnoza bolesnog stanja u drutvu koju marksizam postavlja
ispravna, metod kojim je ona postavljena nije prihvatljiv s gledita
stroge nauke. Pogledajmo stoga ta sociolog, osim onih uoptenih
prigovora koje stavlja svakom socijalistikom uenju, ima da zameri
istorijsko-materijaI isti kom obja nje nju.
Jedini Dirkemov tekst na osnovu kojega moemo stei iole pot
puniju sliku o njegovom stavu prema istorijskom materijalizmu jeste
prikaz francuskog prevoda Labriolinog spisa Ogledi o materijalisti
kom shvataniu istorije. Neemo se zadravati na prikazivaevom,
ne uvek sasvim vernom izlaganju Labriolinog tumaenja dogme
ekonomskog materijalizma".96 Dirkem kao da nije uoio -ili, moda,
nije hteo da uoi - da je italijanski marksista pokuao da na nekon
vencionalniji nain formulie osnovne postavke istorijsko-materi
jalistike metode koje su, u redovima ortodoksnih sledbenika, doi
vele jednostranu dogmatizaciju. On, meutim, smatra da je, uprkos
krajnjoj razvuenosti izlaganja, manjkavosti u kompoziciji rasprave,
te jezikim nesklapnostima kojima ne bi smela biti mesta u jednom
naunom radu, ipak re o jednom od najrigoroznijih napora koji su
preduzeti da bi se marksistika uenje svelo na svoje najelemen
tarnije pojmove, te da bi se oni produbili".97 Labriolin nain miljenja
je logian, to nam omoguuje da jasno sagledamo i dobre i slabe
strane uenja koje on izlae. Najplodnijom, pak, Dirkem smatra ideju
da se drutveni ivot mora objanjavati ne zamislima koje o njemu
grade uesnici u razliitim drutvenim delatnostima ve dubokim
uzrocima koji izmiu svesti". 98 On se izriito pridruuje marksisti
kom postulatu koji - u skladu s njegovim tumaenjem Labriolinog
95
E. Durkheim, ,,Gaston Richard: Le sociaJisme et Ja science sociaJe" (SSA,
str. 243).
, .
E. Durkh eim, ,,Antonio Labriola: Essais sur Ja conception materiaJiste de
I h1stoire", RP, vol . XLIV, 1897 (SSA, str. 245).
96
97
Isto, str. 249.
98
Isto, str. 250.
157
156
teksta - nalae da se pomenuti uzroci imaju iznalaziti u nainu na

koji su grupisani udrueni pojedinci". Jedino pod tim uslovom isto
rija postaje nauka, pa onda i sociologija stie pravo na postojanje.
Oigledno izjednaavajui sve ono to marksizam svrstava u
nadgradnju" s vlastitim pojmom kolektivnih predstava", Dirkem se
slae da je ove potonje mogue razumeti samo ukoliko prihvatimo
da one potiu iz neega", a budui da se ne mogu hraniti same
sobom, logina je zakljuiti da im se izvor mora nalaziti izvan njih
samih. Jer, ,,ili kolektivna svest pluta u praznom, kao neka vrsta ne
predstavljivog apsoluta, ili se pak za ostatak sveta vezuje posred
stvom jednog supstrata od kojega, otuda, zavisi".99 Dakle, poto je
postulirao istovetnost ontolokog statusa nadgradnje" i kolektivne
svesti", on je izmeu pojma baze" i onoga to na drugim mestima
naziva socijalno-morfolokim supstratom" takoe uspostavio go
tovo bezostatnu podudarnost. Jo i vie: ,,baza" se prema nadgrad
nji" u deterministikom pogledu odnosi kao supstrat" prema ko
lektivnoj svesti", ili kolektivnim predstavama".100 Sociologu je, me
utim, bilo neobino stalo da porekne bilo kakav uticaj marksisti
ke sheme na vlastitu zamisao o uslovljenosti kolektivnih predstava
materijalnom i moralnom gustinom stanovnitva: ,,to se nas tie",
kae on, ,,mi smo na [ovu ideju - A. M.] doli pre nego to smo se
upoznali s Marksom, iji uticaj nismo nipoto pretrpeli."101 Dirkem
smatra da su se i Marksova i njegova sopstvena ideja uobliile, ne
zavisno jedna od druge, kao nuni plodovi jedne poluvekovne in
telektualne tradicije u kojoj se, na raznim stranama, sve jasnije uvi
ala da uzroci drutvenih zbivanja poivaju izvan svesti istorijskih
aktera. U toku XIX veka, zahvaljujui izmeu ostalog i razvoju indi
vidualne psihologije, shvatilo se, naime, da je svest pojedinca naj
ee samo odraz" fiziolokog stanja organizma, pa je bilo normal
no zakljuiti da istovetan odnos postoji i izmeu kolektivne svesti
i drutvenog organizma. Stoga materijalistika shvatanje istorije,
na kojem poiva marksistiki socijalizam, nije originalan doprinos
toga uenja ve je ono ovu ideju iskoristilo za svoj raun".102
Dirkem, dakle, ne porie heuristiku plodnost objektivnog shva
tanja istorije" kojim se marksizam dii, ali odluno odbija da iz meto-
dolokog postulata koji nalae da se uzroci drutvenih pojava trae

izvan individualnih predstava zakljui da se oni, kao to kae, ,,u kraj
njoj instanci svode na stanje proizvodne tehnike, te da je ekonom
ski inilac pokreta napretka".103 Ekonomski materijalizam - koji on,
uprkos svim autorovim ogradama, nalazi na delu i u spisu italijan
skog neortodoksnog marksiste - ini mu se stoga nedovoljnim ob
janjenjem uzroka drutveno-istorijskih zbivanja. Re je, pre svega,
o manjkavosti i oskudnosti iskustvenih podataka na koje se pome
nuto tumaenje poziva: injenice koje se navode su rasute, meu
sobno protivrene, izdvojene iz ire celine u kojoj imaju sasvim
drugaije znaenje, itd. Jedan opti zakon, za koji bi se htelo da po
slui kao najzad pronaeni klju istorije", biva ilustrovan nesravnji
vo siromanijom graom, pa marksizam u tom pogledu zapada u
protivrenost s vlastitim naelom. Umesto svakojakih posmatra
nja, eksperimentisanja, mukotrpnih poreenja", unapred je odreen
jedan i samo jedan inilac na kojem se objanjenje zasniva: ,,Eto
kako su, u jedan mah, sve ove tajne rasvetljene i kako je pruena
jedno jednostavno reenje za one probleme u koje ljudski um, iz
gledalo je, moe prodreti samo po cenu onolikih muka!"104
Mogui prigovor da je i njegovo vlastito stanovite ostalo nedo
kazane Dirkem otklanja tvrdnjom da ono i nije postavilo sebi kao cilj
?a drutvenim pojavama pripie jedno jasno odreeno poreklo, ve
Je samo ukazalo na injenicu da one imaju objektivne uzroke. Mnogo
skrmnije negoli u Pravilima socioloke metode, uslovljenost kolek
_
tivnih predstava socijalno-morfolokim supstratom on ovde svodi
a puko rukovodna naelo u istraivanju, koje tek iskustvena graa
ima da potvrdi: ,,To je", veli, ,,pravilo metode, a ne zakon iz kojega bi
se ovlaeno mogle dedukovati znaajne, bilo teorijske bilo prakti
ne posledice."105 Ne zaboravimo, uostalom, da u vreme kada pie
_
prikaz Lb _rioline kjige, Dirkem ve izlazi iz svoga materijalistikog"
_
azdoblJa I svu paznJu usredsreuje na kolektivne predstave kojima
ce ubudue sve otvorenije pripisivati ne samo relativnu nezavisnost
u odnosu na materijalni supstrat nego i - kao to je to najoiglednije
sprovedeno u Elementarnim oblicima religijskog ivota106 presudan
-
103
10'
99
100
Isto.
Upor. Dirkemov rad Representations individuelles et les representations

collectives", RMM, vol. IV, 1898 (SP, str. 1-48), u kojem je ovo materijalistika"
stanovite ve uvelike odbaeno u korist isto spiritualistikog" determinizma.
101 E
. Durkheim, ,,Antonio Labriola: Essais sur /a conception materialiste de
/'histoire", SSA, str. 250.
102
Isto.
105
Isto, str. 251-152.

Isto, str. 252.
Isto, str. 253.
10
uvati", upozorava Dirkem, ,,da se u ovoj teoriji [to jest, u
6 Treba
e: dakle,
.
niegovon:i ob!asnJen
_
!_u nastanka i socijalnih funkcija religije - A. M.J vidi prosto
Podmla1van1e 1stor11skog materijalizma: to bi znailo neobino se prevariti u
o
r gledu na_e misli. Pokazujui u religiji u sutini drutvenu stvar, nipoto ne
. el,mo kazat, da se ona ograniava na to da drugaijim jezikom izrazi materi
Jalne oblike drutva i njegove neposredne ivotne potrebe" (EO, str. 384).
159
158
deterministiki znaaj u svim oblastima d rutven og ivota.107 I nje

gov o vlastit o objanjenje postaje monistiko jer se, kao to em o
videti u sledeem p oglavlju, uz roci svih, ili g ot ovo svih naina mi
ljenja, oseanja i delanja, ba kao i veina drutvenih ustanova, pro
nalaze u religijskim predstavama. Ve u prikazu o kojem gov orimo
uverljivost marksistike hip oteze on osp orava tv rdnj om da joj inje
nice ne g ovore u p ril og: ,,Sociolozi i istoriari", kae Di rkem, ,,tee
sve vie i vie da se susretnu u zajednik oj tvrdnji da je religija naj
prvobitnija od svih drutvenih pojava. Iz nje su proizale, uzas top
nim preobraajima, sve ostale manifestacije kolektivne delatnosti pravo, m oral, umetn ost, nauka, p olitiki obl ici, itd."100 A budui da
nismo u stanju religiju svesti na ekon omiju, m oem o - misl i on zakljuiti da je i ekonomski inilac bio u poetku sasvim rudimen
taran, a religijski iv ot, pak, ,, bujan i sveproimajui", u t oj meri da
su - kao to e na jednom od onih retkih mesta u Elementarnim
oblicima na kojima pominje privrednu aktivnost utvrd iti - sve glav
ne ekonomske ustanove pr oizale iz magijskih i religijskih pravila.109
lstorijskom materijalizmu on, najzad, prebacuje da ne uvia relativ
nu sam ostalnost p redstava" u odnosu na supstrat" od kojega one
,,u krajnjoj instanci" zavise, te upozorava da, jednom uslovljene svo
j om materijalnom osnov om, duhovne tvorevine stiu znatnu neza
visnost i postaju samostalni izvori razliitih oblika drutvenog dela
nja, pa su ak u stanju i da delimino menjaju supstrat" iz kojega
su p onikle.
Dirkemovu kritiku jednost ranog marksistikog determinizma da
nas bi, zacelo, mogao prihvatiti svaki iole oprezniji pristalica isto
rijsk og materijalizma. Meu tim, ni jedn om jed in om re i u prikazu
' Ovde, dakle, otvoreno odstupamo od stanovita koje smo, oslonjeni na
najpozvanije autoritete, a pre svega Talkota Parson sa (The Structure ofSocial
Action, The Free Press, New York 1968, vol. I, str. 307-308, 444-445, kao i lanak
Durkheim Emile" u: International Encyclopedia ofthe Social Sciences, David
L. S hills, ed., The Macmillan Co . and The Free Press, New York 1968, vol. IV,
str. 317), zastupali u naem predgovoru za Elementarne oblike (A. Mimica, ,,So
ciologija religije Emila Dirkema", u: EO, str. xi-xii). Ne vidimo, naime, vie razlo
ga za ondanju odbojnost prema onom, danas gotovo konvencionalnom razli
kovanju izmeu mladog" i starog" Dirkema, odnosno naturistikog" ili, pak,
,,materijalistikog" mislioca, s jedne, te idealistikog" ili ak spiritualistikog",
s druge strane. Kao to pokazujemo u sledeem poglavlju, u Dirkema je zaista
mogue raspoznati jasan epistemoloki rez" izmeu tih dvaju razdoblja u njego
vom misaonom razvoju.
10
10'
E . Durkheim, ,,Antonio Labriola: Essais sur la conception materialiste de
/'histoire", SSA, str. 253 .

109
E. Durkheim,
EO, str. 380 . nap .
Labri olin og spisa on nam ne ukazuje na sva ona mesta na kojima

italijanski marksista izvrgava p oruzi ekonomicizam ma rksistike or
todoksije .110 Sociol og koji je u svim sv ojim radovima, a nar oito u
nizu prikaza i k ritikih beleki objavljenih u asopisu Annee socio
!ogique, p omno v odio rauna da vern o iznese tua stan ovita, kao
da nije ozbiljno shvatio Labriolin napor da istorijsk o-materijalistiku
metodu oslobodi vulgarizacije". Ovde, razume se, nema potrebe
ulaziti u pitanje da li je i u kojoj meri takav pokuaj urodio uspehom,
ali ostaje injenica da je Labriolin.u argumentaciju protiv teorije (eko
nomsk og) faktora" Dirkem smatrao zaludnim napor om da se relati
vizuje jedna jednostrana dokt rina. Stoga se ne m oemo oteti utisku
da je u svome kratk om i, mora se priznati, uspenom obraunu s
ist orijskim materijalizm om on odneo prilino lak o izvojevanu po
bedu, ali je u isti mah i vlastito uenje izloio istoj vrsti prigovora:
teoriju fakt ora", bez obzi ra na varijantu u koj oj se ona javlja, uvek
je mogue opovrgavati na ist i nain, naime navoenjem bar jed
nog niza injenica na koje takvo objanjenje nije primenljivo . Para
frazirajui Gurvieve rei, moemo kazati da se jedan lani problem
XIX veka" ne da otkloniti s gledita drugog, podjednak o lanog" pro
blema k oji je isk rsnuo u is tom stoleu. Najzad, moe se p ostaviti i
pitanje nije li Dirkem, p oto je uspostavio formalnu analogiju izmeu
marksistike sheme i vlasti tog modela, uvideo da bi jednom ozbilj
nij om krit ikom istorijsk og materijalizma doveo u pitanje odriv ost
sopstvene kolektivno-psiholoke" zamisli? Ustruavajui se da mark
sizam osp orava kao ideologiju i usredsreujui se na kritiku naunih
Pretenzija toga uenja, on se unapred liio mogunosti da svoje so
_
c1 ologistik o" stanovite jasnije i uverljivije distancira od ist orijsk o
-materijalistik og metoda. Kada je priznao da i marksizam i sociolo
gija i ziru iz istog duhovn og naslea, otk rio je slabu stranu svoje
_.
teor!Je 1 zapostavio ono to je bitno u marksistikoj ideologiji: volju ove
_
pot oni e da svet menja, to jest ubeenje da nam jedan jednostavan
U Dirkemovom prikazu nema ak ni aluzije na, na primer, sledei Labrio
lin - n mo rei uspean, ali svakako panje vredan - pokuaj da se

istorijski
:
rnateri!al1zam oslobodi vulgarizacija kojima ga je izloio marksizam Druge in
ternac1onale: ,, Jes u li, dakle, moral, umetnost, religija i nauka bili
proizvodi eko
.
nomskih
uslova - ili, ak, izraz kategorija samih tih uslova - odnosno izlivi' ukrasi'
I fatamorgana materijal ih interesa? Takve sline
zra e_nJa
i_
postavke, u tom sira_
vo 1
golom
obliku, odavno kruze od usta do usta I veoma dobro slue protiv. .
n1c1ma materiJa
.. I. h zgodno iskoriavaju kao podesno strailo. .. " (A. La 11zma, k OJI
_
bri a, Mate 11a/Jst1cko
shvtane istorije, Biz, Beograd 1976, str. 93, podv. A. L.).
Po VIJamo
. ovde nam niJe cilJ da ocenJUJemo uverljivost Labrioline odbrane
.
izvorn
og" istorijsko-materijalistikog metoda ve samo upuujemo na injenicu
d
a, u svome prikazu, takve ograde Dirkem
nije smatrao vrednim panje.
110
160
uvid daje pravo da stavimo taku na dosadanju istoriju. Takav zaklju

ak iz svoje osnovne zamisli o drutvu Dirkem nikada nije mogao da
izvede: ako su praktine implikacije njegove sociologije podjedna
ko prepoznatljive kao i eksplicirana politika volja marksistikog
uenja, razlika izmeu dvaju projekata je ravna onoj koja razdvaja
reformu i revoluciju.
V
ANTIKLERIKALIZAM I LAIKA RELIGIJA
U religiji... ima neto veno emu je sueno
da nadivi sve pojedinane simbole u koje
se religijska misao redom zaodevala."
(E. Dirkem, 1912)
U javnoj raspravi koju je, s prolea 1905. godine - dakle, nekoliko

meseci pre nego to je u francuskoj Nacionalnoj skuptini konano
izglasan zakon o odvajanju crkve od drave - upriliilo jedno od onda
njih brojnih udruenja slobodnih mislilaca", Emil Dirkem izrekao je
onu slavnu, ali spornu reenicu: ,,Crkva je, socioloki gledano, udo
vite!"1 U zapisniku koji je ubrzo objavljen, prireiva nije mogao a da
iza ove svetogrdne izjave ne navede i prirodu reakcije kojom je ona
bila propraena: ,,Komeanje!" Sociolog je, naime, najzad dao oduka
svojoj davnanjoj odbojnosti prema Katolikoj crkvi i, poput Volterovog
usklika Zgazite bestidnicu!", izrekao sud kojim je svoju linost, ali i
novu nauku uopte, izloio otvorenom negodovanju jo vrlo uticajnih
klerikalnih krugova u Treoj republici. Sudei prema zapisniku, svoju
tvrdnju u pomenutoj raspravi Dirkem nije poblie obrazloio, ali nam
ona postaje razumljivija imamo li u vidu jednu bitnu socijalnu funkciju
koju je njegova sociologija trebalo da ispuni. Celokupno Dirkemovo
socioloko delo, pa i dobar deo njegove praktine delatnosti, imali su,
naime, da poslue radikalskoj borbi protiv pretenzija Katolike crkve da
u novom, republikanskom poretku ouva svoju ulogu vrhovnog mo
ralnog autoriteta i uticajne politike instance. lnstitucionalizovanje dir
kemovske sociologije kao akademske discipline s povlaenim statu
som u ondanjem visokokolskom sistemu duguje se, stoga, dobrim
delom upravo njenoj obznanjenoj nameri da prui teorijsku potporu iz
gradnji jednog graanskog morala i, tavie, jedne nove, laike religije2
, _' E. Durk,heim, [Debat sur les consequences religieuses de la separation des
eglrses et l'Etat], Libres entretiens, 1. ser., 1905 (TXT li, str. 166).
' Ovde neemo ulaziti u raspravu da li je izraz ,,laika" ili svetovna" religija teo
rijski uopte opravdan: bitno je da su obe sintagme bile u Dirkemovo doba u irokoj
upotrebi, ne samo meu antiklerikalnim misliocima ve i u krugovima apologeta ka
tolike religije. Iz izlaganja koje sledi bie jasno ta se pod tim izrazima na obema
stranama podrazumevalo. Inae, kada bi taj problem bio ovde predmet naeg razma
tranja, najradije bismo se priklonili onom tumaenju kojim se Dirkemov pojam laike
religije" podvodi pod neutralniji pojam kvazireligije" (upor. npr. J. A Prades, ,,U su
sret tipologiji univerzalnih oblika religijskog ivota kod Durkheima", u: Emile Durkheim
1 suvremena sociologija, Socioloko drutvo Hrvatske, Zagreb 1987, str. 109-116).
Antiklerikalizam i laika religija
162
koja e preuzeti socijalno-integrativne funkcije katolike vere. isok!

pokrovitelji koji su Dirkemu omoguili da relativno brzo ostva!! VOJ
projekt zasnivanja pozitivne nauke o drutvu na vreme su uocilr da,
svojim insistiranjem na svetovnim osnovama moralnosti, sociolog
obavlja teorijski deo posla na kojem su i sami politiki radili: valjalo
je izgraditi laiku republiku u kojoj e drutvena saglasnost poivati
na svetovnim, a ne, pak, na onostranim zajednikim idealima. Dir
kem je opravdao oekivanja vladajuih krugova Tree republike - pre
svega, Ferdinana Bisona, tog pape antiklerikalizma"3 - i stvorio ne
samo nauku koja potkopava doktrinarne osnove tradicionalne reli
gij ve i moralku koja postavlja racionalne temelje jedne nove, repu
blikanske vere.
Zarana opsednut oseanjem misije koju ima da izvri - to jest,
da svojom naukom doprinese moralnoj obnovi francuskog drutva
- Dirkem je sociologiju ponudio kao zamenu za veronauk. lzvesne
njegove harizmatske osobine, iji uticaj - kao to smo upozorili u
poglavlju posveenom obrazovanju francuske socioloke kole" nipoto ne treba preuveliavati, ipak su takvoj zamisli pribavile jo
veu teinu. Osim svedoanstava koja smo u tom smislu ve na
veli, ovde je dovoljno podsetiti na jedno seanje ora Davija. On,
naime, veli da se, prolazei za jedne etnje pored otvorenih vrata
Bogorodiine crkve u Parizu, Dirkem obratio Selestenu Bugleu sle
deim reima punim zanosa: ,,S takve bi propovedaonice trebalo da
govorim!"4 Na stvari je, dakako, bila igra reima: francuski izraz la
3
A. Mellor, Histoire de /'anticlericalisme franqais, Maison Mame, Paris 1966,
str. 357. Knjiga sadri iscrpan i informativan, mada esto vrlo pristrasan prikaz
istorije francuskog antiklerikalizma od srednjeg veka do naih dana: osnovna
teza autora, koji ne krije svoja verska ubeenja, svodi se na tvrdnju da se
,,pad" Katolike crkve u Francuskoj ima dugovati pre svega vievekovnoj ma
sonskoj zaveri".
'G. Davy, ,,Emile Durkheim. L.'.Homme", RMM, vol. XXVI, 1919, str. 194. Evo za
nimljivog tumaenja takve ambicije: potekao iz jevrejske porodice, u kojoj se zva
nje rabina osam generacija prenosilo s kolena na koleno, a sam rabin manque,
Dirkem je, vele (J.-C. Filloux, ,,li ne faut pas oublier que je suis fils du rabbin",
RFS, vol. XVII, 1976, br. 2, str. 259-266), osetio krivicu to nije udovoljio oevoj
elji da prosledi porodinu tradiciju, nego se priklonio laikom kolovanju i
odao svetovnom pozivu: namesto izneverenog Boga stavio je Drutvo. Ovo
tumaenje, koje zacelo nije lieno izvesnih osnova, pomenuti autor je razvio i u svo
joj docnije objavljenoj knjizi (Durkheim et le socialisme, Librairie Oroz, Geneve
1977, naroito str. 8-21 ). Bilo je jo smelijih tumaenja epistemolokog reza"
kojim se, sredinom devedesetih godina, Dirkem usredsredio na sociologiju re
ligije (upor. B. Lacroix, Durkheim et le politique, Presses de la Fondation Natio
nale des Sciences Politiques/Presses de l'Universite de Montreal, Paris 1981). Taj
autor tvrdi da je smrt oca ( 1896) izazvala u sociologu buenje priguenog ver
nika" (str. 143). Videemo, meutim, da je Dirkemova opsednutost religijom izvi-
163
ba kao i grki K:cx8c:8pcx, oznaava u isti mah crkvnu predi

kaonicu i univerzitetsku katedru. No, izgleda da se strog, profesor
nije u tom asu samo alio.
..
.
Naime celokupno njegovo shvatanje o pozivu socrologrJe nala
galo je d nova nauka prekorai rag !akultetske uionice i obrat,
v
se irem sluateljstvu, ak celom covecanstvu. Mo emo stoga bz
v
.
ustezanja pretpostaviti da bi prvosvetenik nove larcke vere koJa J
namesto Boga stavila Drutvo - a i ovu poslednju ret, kada govorr:
mo o Dirkemu, valja zaista pisati velikim slovom - u casu kad stup,
_ _
za propovedaonicu drao u rukama svoju knjigu Elem_entarn, obltct
religijskog ivota. Rasklopivi njene stranice, pogled br mu, verovat
no, pao na ove rei: ,,U religiji ... ima neto veno emu je sueno
da nadivi sve pojedinane simbole u koje se religijska misao reda
zaodevala. Ne moe biti drutva koje ne osea potrebu da u pravil
nim razmacima odrava i jaa kolektivna oseanja i kolektivne ideje
koje tvore njegovo jedinstvo i linost."5 Umesto hrianskom Bogu,
koji u doba sve odlunijeg odbijanja od stare vere vie ne oe t
_
jati kao sredite okupljanja i arite drutvene saglasnostr, IJudr ce
se, naukovao bi Dirkem, najzad pokloniti onom najviem izvoru sve
kolike moralnosti koji su, u likovima starih bogova i svetih bia, odu
vek oboavali: sopstvenom drutvu. ,,Doi e dan", nastavio bi on
zato svoju propoved, ,,kada e naa drutva ponovo upoznati tre
nutke stvaralake uzavrelosti; iskrsnue novi ideali i ocrtati se novi
obrasci koji e neko vreme oveanstvu sluiti kao vodii; a kad ove
asove jednom doive, ljudi e spontano osetiti potrebu da ih s v
mena na vreme oivljavaju u mislima, to jest da uspomenu na nJrh
odre pomou sveanosti koje njihove plodove redovno vraaju u
ivot."6 Ispod najrazliitijih simbola pod kojima se krio, iskrsnue
napokon pravi predmet ljudske vere: oznaavalac e - mogli bismo
kazati modernijim jezikom - konano pronai svoje oznaeno, Bog
e se razobliiti i ukazati kao Drutvo, a versko oseanje prometnu
e se u oseanje drutvenosti.
Ali, pre nego to izloimo put kojim je drutvena nauka o veri
pretvorena u naunu veru u drutvo, a sociologija religije u jednu
vrstu religiozne sociologije, ukaimo na injenice nune za razume
vanje ove mistike apoteoze drutva. Jer, Dirkemov propovedniki
chaire,
rala prvenstveno iz samih osnova njegovog teorijsko-metodolokog sistema,

koje su, kao to znamo, postavljene znatno pre tog dogaaja u njegovom privat
nom ivotu, kao i iz duha vremena" s kojim je iao ukorak i kojega je, svojom
sociologijom, i sam stvarao.
'E . Dirkem, EO, str. 387.
' Isto, str. 387-388.
164
zanos nije nastao samo kao plod matanja jednog wsamljenog za

nesenjaka ve je izvirao i iz sasvim osobenih socijalno-politikih i
duhovnih prilika koje su vladale u francuskoj Treoj republici. Dir
kemovski projekt zasnivanja jedne laike religije mogao je, naime,
nastati i zadobiti uticajne pokrovitelje samo u okolnostima koje su
bile stvorene meusobnim preplitanjem i stapanjem republikanskih
ideja, jo ivih uspomena na revolucionarnu dehristijanizaciju kon
cem XVIII veka, filozofije pozitivizma koja se oslanjala na naslee
kontistike religije oveanstva", slobodnozidarskog antiklerikali
zma i, naravno, praktine politike radikalskih vlada koje su teile lai
cizaciji obrazovnog sistema i suzbijanju uticaja Crkve u svim oblasti
ma javnog ivota. U Dirkemovoj linosti, njegovom teorijskom delu
i praktinom angamanu, susticali su se svi ovi istorijski, duhovni
i politiki podsticaji koji su uobliili radikalski antiklerikalizam pot
kraj XIX i poetkom XX veka: sociolog, naime, nikada nije prikrivao
svoju privrenost republikanskom poretku uspostavljenom posle
poraza njegove zemlje u francusko-pruskom ratu; u revolucionar
nim kultovima uvek je video obrazac jedne budue svetovne reli
gije koja e posluiti kao izvor nove moralnosti; epistemolokim i
teorijskim osnovama svoje sociologije on se, uza svu kritiku koju je
imao da uputi svome velikom prethodniku, neposredno oslanjao na
Kontovu filozofiju pozitivizma koja je ishodila u obogotvorenju dru
tva, odnosno oveanstva"; a ako i ne raspolaemo neposrednim
dokazima u prilog pretpostavke da je bio mason, u stanju smo bar
da navedemo niz injenica koje svedoe o njegovim bliskim veza
ma s vodeim ljudima Tree republike ije slobodnozidarska uve
renje, pa ak i lanstvo u najuticajnijim loama, danas nije sporno;
najzad, Dirkemov praktini angaman, iako obino vrlo uzdran, uvek
je dobijao na intenzitetu kada je trebalo podupirati zakonodavne ini
cijative u smislu laicizacije obrazovnog sistema. Eto zato nam njegov
volterovski ispad naveden na poetku ovog poglavlja ne zvui nima
lo neobino: on se savreno uklapao u duh vremena i proizlazio go
tovo nuno iz osnovnih socijalno-politikih intencija dirkemovske
sociologije. Razmotrimo stoga barem prvi meu maloas pomenu
tim elementima koji su obrazovali taj borbeni antiklerikalizam, jer su
otuda, iz republikanske ideje, poticali i svi ostali: pozitivistika potra
ga za jednom novom religijom, masonska netrpeljivost prema Kato
likoj crkvi i, najzad, radikalski program laicizacije kolskog sistema.
Republikanska ideja je, ak i pre revolucije 1789. godine, u fran
cuskoj politikoj filozofiji uvek nuno podrazumevala manje ili vie
otvoreni antiklerikalizam. Protivnici apsolutne monarhije u XVIII veku
videli su u svetovnim prerogativama svetenstva jedno od najtvr
ih uporita staleki ustrojenog dravnog ureenja. Feudalna prava
165
Katolike crkve, na osnovu kojih se svetenstvo uplitalo u sve obla

sti javnog ivota, izgledala su im nespojiva s nael-ima jedne narod
ne vladavine zasnovane na jednakosti i slobodi. Lako je razumeti
zato su prosvetiteljski filozofi, ak i kad nisu bili republikanskih ube
enja, u svom racionalistikom slavljenju slobode suenja nalazili
ne samo u Crkvi ve i u veri kao takvoj osnovnu prepreku oslobo
enju ljudskog uma od svih izvanjskih stega: oni su veru smatrali
smiljenom obmanom, a Crkvu naprosto ustanovom koja slui za
glupljivanju i izrabljivanju puka. Volterov odluni antiklerikalizam mada nadahnut vie uzdanjem u svemo ljudskog razuma negoli
neposrednim protivljenjem apsolutnoj monarhiji - ipak je bio do
brodoao predrevolucionarnim republikancima u njihovoj borbi pro
tiv samih temelja postojeeg poretka: suverenost naroda mogue
je u celosti ostvariti jedino u laikoj republici. Ruso ovde za sada nije
bio od pomoi jer na Crkvu nije neposredno udarao, ali je zato Didro
tesno povezao antimonarhizam s antiklerikalizmom. Ili, kao to je
dobro reeno: ,,Volter je sruio oltar, ali je sauvao presto. Ruso je
sruio presto ali je sauvao, ili ak ponovo izgradio oltar. Didro je
jedini potkopao oboje u isti mah." 7
Razume se, presto i oltar je doista sruila tek Revolucija. Kada je
ukinula kraljevstvo i proglasila republiku, ona je - sada ve u svome
jakobinskom razdoblju - dala maha i svojoj mrnji na Katoliku crkvu.
Vie nije bilo dovoljno liiti je poseda i drevnih povlastica ve joj je tre
balo oduzeti i onu mo nad duhovima do koje joj je bilo moda jo i
vie stalo. Plebejskom dehristijanizacijom, koja je oznaavala vrhu
nac filozofskog antiklerikalizma, valjalo je pripremiti osnove jednog
poretka u kojem e moralna i idejna saglasnost poivati na svetov
nim osnovama. Sada je i Ruso postao upotrebljiv: Revolucija je po
novo izgradila oltar", ali on nije bio posveen Bogu ve slobodi, brat
stvu, jednakosti, otadbini, razumu i, najzad, Vrhovnom biu. Jakobinci
su se i u toj stvari poveli za enevskim filozofom: ,,Postoji", pisao je
Ruso, ,, jedno posve graansko ispovedanje vere ija pravila treba da
utvrdi suveren, ali ne onako podrobno kao to su utvrene religijske
dogme, ve kao oseanja drutvenosti bez kojih je nemogue biti
dobar graanin i veran podanik." Suveren, preporuivao je on, ,,niko
ga ne moe obavezati da u njih veruje, ali moe iz drave prognati
svakoga ko u njih ne veruje; moe ga prognati ne kao bogohulnika
ve kao nedrutveno bie, kao oveka nesposobnog da iskreno voli
zakone i pravdu, te da po potrebi svojoj dunosti rtvuje i svoj ivot". 8
1
C. Nicolet, t:/dee republicaine en France. Essai d'histoire critique' Gallimard'
Paris 1982, str. 72.
'J.-J. Rousseau, Du Contract social (ed. par B. de Jouvenel}, Le Livre de Poche'

Paris 1978, str. 365-366, podv. A. M.
167
166
Jakobinci su shvatili da se ne moe u isti mah sluiti dvama go

spodarima, Bogu i Otadbini, pa je kult prvog rtvovan za raun kul
ta drugog. Oni su uvideli da je odreeni stupanj divinizacije ideja
za koje su se zalagali nuan s gledita socijalne integracije novog
tipa. Stvorili su stoga novi kalendar, proglasili novo, ,, republikanska
jevanelje", uspostavili nove svetkovine, svetinje i obrede i stvorili
liturgijski kanon u kojem su svi osnovni elementi hrianstva bili
sekularizovani ili ak paganizovani. Ova sinkretika religija je nasto
jala da novim sadrajem popuni jedan drevni formalni sistem ija
se integrativna delotvornost dokazala hiljadugodinjom upotrebom.
Ali, nova vera je odbila da svoje osnovne vrednosti izrazi na zamr
en simboliki nain: u njoj je prvi put neposredno obogotvoreno
samo drutvo ili, kao to je primetio Alber Matjez, ona je prionula
na samu politiku ustanovu, to je razlikuje od svih ostalih".9 U so
cijalnoj panici" koja ih je obuzela posle raspada negdanjeg bar pri
vidnog jedinstva treeg stalea, jakobinci su nastojali da politikim
merama uspostave natklasni poredak. Obratili su se stoga narodu",
onoj fiktivnoj tvorevini osamnaestovekovne filozofije na koju se par
tija advokata", zakoniti naslednik prosvetiteljskih societes d'esprit,
ustrajno pozivala. ,,Iz neznanja jednih", veli Ogisten Koen, ,,iz misti
cizma drugih, raa se nastrana politika fikcija naroda - kolektivnog,
a ipak personalnog bia."10 Slinu ocenu tog predirkemovskog perso
nalizovanja nadindividualnih tvorevina u koje se upustila Francuska
revolucija izrekao je, jo ranije, i Aleksis de Tokvil: ,,Iznad stvarnog
drutva, ije je ustrojstvo jo bilo tradicionalno, zbrkana i nesree
no, u kojem su zakoni jo bili raznovrsni i meusobno protivreni,
rangovi odseni, drutveni poloaji ustaljeni, a obaveze nejednake,
gradilo se na taj nain, malo-pomalo, jedno imaginarno drutvo u
kojem je sve izgledalo jednostavno i usklaeno, jednoobrazno, pra
vino i u skladu s razumom."11
Trea republika, iji su tvorci teili da legitimnost novog poretka
zasnuju u kontinuitetu s onom prvom, revolucionarnom republi
kom, bila je suoena s istim problemom: na koji nain, posle propa
sti Carstva, obezbediti socijalnu integraciju jednog duboko podelje9
A. Mathiez, Contribution a l'histoire religieuse de la Revolution franqaise,
Paris 1907, str. 178.
A. Cochin, L'Esprit du jacobinisme, PUF, Paris 1979, str. 98. O tome upor.
ire u: A. Mimica, Ogled o srednjoj klasi. Pregled razvoja jednog sociolokog
pojma, Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije, Beograd 1983, str. 35-46.
11
A. de Tocqueville, ,,L'.Ancien regime et la Revolution, Gallimard, Paris 1967,
str. 238-239, podv. A. M. Upor. ire u: A. Mimica, ,,Tokvil, na savremenik", pred
govor u: A. de Tokvil, Stari reim i revolucija, Izdavaka knjiarnica Zorana Stoja
novia, Sremski Karlovci/Novi Sad 1994, str. 5-20.
10
nag drutva iji su razliiti delovi izgubili ak i onaj minimum zajed

nikog ideala koji je neko oliavala Crkva? A ako antiklerikalizam u
koji se upustila nije Treu republiku odveo u onako radikalnu dehri
stijanizaciju, ipak je i ona oprezno pokuavala da, namesto hrian
stva, uspostavi jednu laiku religiju: u doba sve izraenijih sukoba
interesa u socijalnom, ekonomskom, politikom i ideolokom po
gledu, valjalo je ponovo pribei onim fikcijama" o kojima nam go
vore istoriari Revolucije i stvoriti jedno novo imaginarno drutvo".
Poto je Drugo carstvo bilo srueno, trebalo je najpre oboriti i oltar
iju su mo, u toku niza devetnaestovekovnih iskuenja za kojih su
se smenjivali najrazliitiji oblici dravnih ureenja, redovno zazivali
svi protivnici republikanske ideje i naslea prosvetiteljske filozofije.
Trea republika je, u ime jedinstva (jer, ona je imala da bude jedna
i nedeljiva"!) obnovila poziv na laicizaciju drave. U narodnoj vla
davini, naime, dravu ne moe proimati nijedno zasebno politiko
telo, ponajmanje, pak, Katolika crkva koja pretenduje na univer
zalnost. Jedina instanca na kojoj se svi pojedinani interesi potiru
jeste narod, iji je jedini mogui oblik institucionalnog objedinjava
nja otadbina. ,,Bie to narod", govorio je Leon Gambeta, Dirkemov
mladalaki uzor, 12 koji e se u celosti saimati u jednoj moralnoj
osobi nesravnjive veliine, a ta moralna osoba, to uzvieno i po
vlaeno bie, ta vrhunska tvorevina ljudskog razuma i volje... bie
Francuska republika". 13 Dirkemu e, videemo, preostati samo da
jedinstveni ideal naroda, odnosno nacije, zameni svojim ne manje
mistinim pojmom drutva, te da se povede za Gambetinim pakli
em koji ukazuje na osnovnu prepreku realizaciji republikansk(:l fik
cije: ,,Klerikalizam, eto neprijatelja!" 14
Jasno je, dakle, da se u svome nastojanju da ponudi socioloko
obrazloenje toga politikog programa Dirkem naslonio na onaj deo
francuskog intelektualnog naslea koji je zasnivanje idejne sagla
snosti i obnavljanje organskog jedinstva drutva potraio izvan kato
like tradicije. Svoje uverenje u mogunost uspostavljanja jednog
novog consensus omnium on ne crpi u katolikoj reakciji na Revolu
ciju, kod De Mestra ili De Bonala, 15 ve na liberalnim i republikanskim
izvorima na kojima su se napajali i tvorci Tree republike, Gambeta,
12
G. Davy, naved. l., str. 189.
13
C. Nicolet, naved. delo, str. 447.
" Isto, str. 65.

Ovog neugodnog duhovnog naslea Dirkem je uspeno osloboen npr.
u: E. A. Tiryakian, ,,Emile Durkheim", u: T. Bottomore and R. Nisbet, eds.,A History
ot Sociological Analysis, Hainemann, London 1979, str. 56, gde se u neposred
nijem Sen-Simonovom uticaju razblauje delovanje katolikih konzervativaca.
15
168
il Feri, Ferdinan Bison, Leon Buroa. Poput svih svojih politikih

uzora ili pokrovitelja i on se oslanja na ateistiki i antiklerikalni neo
pozitivizam Emila Litrea, a ne pak na konzervativne sledbenike Ogi
sta Konta, kakav je bio, na primer, Pjer Lafit. Stoga je Dirkem isti
cao da nova religija koja nam je potrebna vie ne moe biti nastavak
ili produetak hrianstva, onakav kakav su, u svome nastojanju da
pronau novu duhovnu vlast", preporuivali Kont i njegovi brojni
konzervativni sledbenici u okviru niza pozitivistikih sekti, pa ak i
,,crkava". Cilj takve religije nije, kao to je Kont govorio, da preva
zie revolucionarni duh uspostavljajui novu veru" ve, naprotiv,
da najzad kanonizuje revolucionarne tekovine koje su imale da budu
ugraene u temelje Tree republike. Stoga je hrianstvo, ma na koji
nain bilo obnovljeno, iscrpelo - po Dirkemovom miljenju - svoju
integrativnu funkciju: )lie se ne moemo", kae on, ,,oduevljavati
naelima u ije ime je [ono -A. M.] preporuivala gospodarima da
ljudski postupaju sa svojim robovima a, s druge strane, ini nam
se da njegova ideja o ljudskoj jednakosti i bratstvu danas ostavlja
suvie mesta nepravednim nejednakostima... Eto ta je", zakljuuje
Dirkem, ,,uinilo zaludnim Kontov pokuaj da organizuje jednu reli
giju pomou starih istorijskih uspomena koje su vetaki probue
11
ne: ivi kult moe potei iz samoga ivota, a ne iz mrtve prolosti. 18
Pogledajmo stoga na koji je nain, svojom sociologijom religije, on
nastajao da podupre taj republikanski antiklerikalizam i da utre put
zasnivanju jedne nove, laike religije.
Taj dvostruki zadatak Dirkem je najpotpunije obavio u svojoj po
slednjoj za ivota objavljenoj knjizi, Elementarnim oblicima religij
skog ivota . Pod prvobitnim naslovom Elementarni oblici religijske
misli i obiaja delo je, ini se, trebalo da poslui kao neka vrsta prn
legomene za nenapisani opus magnum ijim je kratkim naslovom,
Moral, imalo najzad da bude omeeno osnovno podruje sociolo
gove teorijske delatnosti. Privren onom starom, irokom znaenju
rei, pod moralnim naukama Dirkem je podrazumevao nauke o dru
tvu uopte, a sociologiju je, uprkos nastojanju da je uini pozitiv
nom" naukom, postavio kao u osnovi normativnu etiku disciplinu:
ona ne samo to nas ui ta su drutvene injenice ve nas i podu
ava drutvenosti i odvraa od pukog individualizma kojem bismo,
O tome vid. opirnije u: J. Eros, ,,The Positivist generation of French repu
blicanism", SR, n. s., vol. Ili, 1955, br. 2, str. 255-277, kao i u: C. Nicolet, naved.
delo, str. 187-277.
"A. Comte, Du Pouvoir spiritue/. Choix de textes etabli, presente et annote
par P ierre Arnaud, Le Livre de Poche, Paris 1978, str. 383.
16
" E. Dirkem, EO, str. 387, podv. A. M.
169
preputeni jedino delovanju sila nae vlastite prirode, mogli lako da

podlegnemo. Ali, iako nije stigao da razliite oblasti svoga mnogo
stranog bavljenja konano uoblii u jedinstven sistem pod znakom
jedne moralke", Dirkem je u Elementarnim oblicima ve jasno ocr
tao njegove obrise. Jer, mada podnaslov toga dela (,,Totemistiki si
stem u Australiji") upuuje na zakljuak da je re naprosto o jednom
monografskom istraivanju u oblasti etnologije takozvanih primi
tivnih drutava", ono je smeralo mnogo irem zahvatu i smestilo se
unutar irokog polja koje se protee izmeu antropologije, sociolo
gije religije, istorije ili filozofije religije, sociologije saznanja, gnoseo
logije, sociologije porodice - dakle, vrlo raznorodnih disciplina.
Elementarne oblike mogue je stoga itati u bilo kojoj od navede
nih dimenzija: neko e ovde nai klasinu studiju o totemistikim ve
rovanjima i obiajima australijskih uroenika, drugi e razabrati optu
teoriju o nastanku religijskih oseanja i verskih ustanova, poneko e
slediti tragove jednog neobinog uenja o izvorima pojmovnog mi
ljenja i osnovnih logikih kategorija, druge e, opet, najvie zanimati
formalna analiza srodnikih sistema, a neko e se, pak, usredsrediti
na jednu teoriju o religiji kao simbolikom sistemu ije znaenje valja
odgonetnuti ispod sveobuhvatne suprotnosti izmeu svetog i pro
fanog. Ovde neemo moi da pratimo sve niti koje se, sklupane u
ovom delu na osoben dirkemovski nain, raspliu u nizu savreme
nih naunih disciplina. Uostalom, strogo razmotreno s mnogih stra
na, ono e se esto ukazati zanimljivim jedino sa istorijske take
gledanja. Ve u vreme kada je bila objavljena, knjiga je, naime, imala
da pretrpi ozbiljne primedbe kojima se, na primer, dovela u pitanje
Dirkemova teorija o totemizmu kao najprimitivnijoj i najelementar
nijoj" religiji, uzdrmalo njegovo esto naivna i odve smela tumae
nje porekla logikog miljenja koje je naena u religijskim verovanji
ma, osporilo jednostrano zasnivanje verskog oseanja u kolektivnoj
svesti na utrb izriito individualno-psiholokih podsticaja, itd. S obzi
rom na svrhe ovoga rada, u Dirkemovoj sociologiji religije pokuae
mo da razaberemo jedno vrlo uticajno uenje o religiji kao davnanjoj
i posvudanjoj ustanovi ija je prvenstvena funkcija da obezbedi dru
tvenu integraciju i moralnu saglasnost ljudskih zajednica.
Moda je jedan dobar poznavalac Dirkemovog dela pomalo pre
terao kada je kazao da ak ni Avgustin ne bi mogao neposrednije
da zastupa prvenstveni znaaj religije u drutvu", ali je u tim reima
19
R. Nisbet, The Socia/ Philosophers, Paladin, St Albans 1976, str. 251. Na jed
nom drugom mestu, manje metaforino ali podjednako odluno, Nizbet veli da
Je Dirkemova knjiga moda najupeatljivije dokazivanje funkcionalne neophod
nosti religije koje je ikad izloene" (R. Nisbet, The Sociological Tradition, Heine
rnann, London 1973, str. 226).
171
170
sadran uvid u osnovni smisao Elementarnih oblika: ma u kojem

obliku bila objavljena, religija mora uvek postojati jer, budui samo
simboliki preobliena kolektivna svest, ona obezbeuje susticanje
mnotva pojedinanih ivota u jednom zajednikom, drutvenom
ivotu. Ako njena kognitivna funkcija i slabi, jer mora ustuknuti pred
prodorom naunih saznanja, ostaje njena - kao to je Dirkem pot
kraj ivota voleo da kae - ,,dinamogenika uloga" koja se ogleda
pre u podsticanju na delanje negoli na miljenje. Zato je u ovom
gotovo svetom tekstu"20 sadrano uverenje da se u totemistikim
verovanjima i, pre svega, ritualnim obiajima australijskih uroeni
ka krije davno izgubljeni obrazac kolektivnog ivota koji treba imati
na umu i u naem modernom drutvu, razdrtom individualistikim
htenjima pojedinaca. Kada je govorio o dubokoj moralnoj saglasno
sti koja proima primitivne zajednice za njihovih religijskih svetkovina,
Dirkem je uvek imao na umu vlastito drutvo: ,, ... moralno obnavlja
nje moe se postii samo putem zborova, skupova i sabora na kojima
pojedinci, tesno priblieni jedni drugima, zajedniki iznova potvruju
svoja zajednika oseanja". 21 Usredsrediemo se stoga na analizu
ovog funkcionalistikog jezgra Dirkemove sociologije religije koja
je, iako izgraena na etnografskom materijalu prikupljenom u pri
mitivnim" zajednicama, 22 u krajnjoj liniji smerala reavanju prakti
nih problema jednog civilizovanog" drutva na prelomu izmeu
XIX i XX veka.
20
D. La Capra, Emile Durkheim. Sociologist and Philosoph(]J, Cornell Uni
versity Press, lthaca and London 1972, str. 246.
21
E. Dirkem, EO, str. 387.
Dirkema su, mada nikada nije kroio na Peti kontinent, ve u njegovo doba
smatrali veteranom u australijskoj etnologiji" (A. A. Goldenweiser, ,,Emile Durk
heim: Les Formes elementaires de la vie religieuse", American Anthropologist,
vol. XVII, 1915 [sada u: Durkheim on Religion. A selection of readings with bi
bliographies and introductory remarks, ed . by W. S. F. Pickering, Routledge and
Kegan Paul, London and Boston 1975, str. 209]) . Goldenvajzer odaje Dirkemo
vom delu priznanje, jer ono sadri viziju i donosi poruku" (isto, str. 210), ali ga u
etnografskom pogledu smatra gotovo nitavnim. Slino je mislio i A. van Ge
nep, u ono vreme meu najuglednijim strunjacima za australijski totemizam
(A. van Gennep, ,,E. Durkheim: Les formes elementaires de la vie religieuse",
Mercure de France, 101, 1913 [sada u: W. S. F. Pickering, naved. delo, str. 205208]) . Doista, kao to je jednom primetio E. E. Evans-Priard (Theories of Pri
mitive Religion, Oxford University Press 1965, str. 6), ,,znaajna je injenica da ni
jedan od antropologa ije su teorije o primitivnoj religiji bile najuticajnije nikada
nije bio ni blizu nekog primitivnog naroda" . Ali, kao to smo pokazali u poglav
lju li, Dirkem nije ni smatrao da je sociologu nuno da sam, neposredno prikuplja
iskustvene podatke koje e podvri teorijskoj obradi: zadatak je posebnih nauka,
naroito deskriptivnih, da obezbede grau na kojoj e se razvijati sociologija,
22
opta nauka o drutvu.
Dirkem je ve u svojoj prvoj knjizi, O pode/i drutvenog rada, uvi

de o da je proces sekularizacije modernih drutava nepovratan. 23
Umesto mehanike solidarnosti koju je u najveoj meri obezbei
vao autoritet jedinstvenih religijskih verovanja, postepeno se uspo
stavlja organska solidarnost koja poiva na izrazito svetovnim na
elima funkcionalne diferencijacije drutvenih uloga. U teorijskom
pogledu, znaaj izuavanja religije je ve uoen. Istraivanje razli
itih oblika drutvene solidarnosti, kao izrazito moralne pojave koja
se opire neposrednom posmatranju, sprovodi se kroz analizu prava
i funkcionisanja pravnih ustanova kao vidljivih simbola u kojima se
javljaju odreena stanja kolektivne svesti. Budui da u drutvima
mehanike solidarnosti kolektivna svest sasvim natkriljuje indivi
dualne svesti, te s obzirom na injenicu da se ona sastoji uglavnom
u sistemu religijskih verovanja, religija ovde obuhvata sve, prostire
se na sve". Naroito intenzivna stanja kolektivne svesti tee spon
tano da uzmu religijski oblik i zato se svako odbijanje od usvojenih
i drutveno poeljnih - ak i bespogovorno obaveznih - naina de
lanja, miljenja i oseanja oituje kao povreda boanstva i u najveoj
meri svetogrdan in. Otuda je krivino pravo s represivnom sankci
jom normirana gotovo iskljuivo kao religijski propis: devijantno po
naanje koje vrea snana oseanja kolektivne svesti vrea naizgled
transcendentni boanski autoritet. Zloin protiv religije je crimen
non plus ultra, jer pravo je otkrovenje, pravda je emanacija boje
volje, a kazna je ispatanje.
Ovde je ve bilo sadrano Dirkemovo potonje neposredno po
vezivanje drutva i boanstva kao onoga to je simbolizovano i ono
ga to simbolizuje, ali samo u primitivnim zajednicama: u jedno
segmentarnom klanu, iji identitet obezbeuje totemska biljka ili
ivotinja, ,,sve to je drutveno jeste i religijska", u toj meri da obe
rei imaju isto znaenje".24 lako priznaje da jo ne raspolaemo poj
mom ta je religija", 25 pisac je ve siguran da je ona u sutini dru
tvena stvar".26 A budui da drutvene stvari" odlikuje pre svega
njihova optost i prinudnost, minimalna definicija religije koju Dir
kem postavlja u Pode/i rada mora glasiti: ,, ... jedino obeleje koje,
23
U jednoj, mnogo kasnije izreenoj primedbi o budunosti religije", on je
utvrdio: ,,Po svemu sudei, prisustvujemo razlaganju jednog religijskog oblika,
naime onog koji se u evropskim drutvima uspostavio i organizovao u toku
srednjeg veka: nemogue ga je vaspostaviti ba kao ni drutvene oblike koji mu
odgovaraju" {E. Durkheim, [,, Remarque sur l'avenir de Ja religion"], Mercure de
France, 67, 1907 [TXT li, str. 169, podv. E. D.]).
"E. Dirkem, PDR, str. 193.
25
Isto, str. 192.
26
Isto, str. 129.
173
172
izgleda, pruaju sve religijsk id je kao i anja jste a. su oni za

jedniki izvesnom broju pojed1 ca koj1 z1ve u zaj dni1, te da ;;
_
v
,
_
sem toga odlikuju izvesnom pnl1cno visokom
redjO jacin_om .
Ali, nita se jo ne kae ta bi u ovim idejar:na 1 secanj1ma b1lo zai
_ k
sta religijska i odlikovalo ih u odnosu na bilo koje drgo stanje
_
lektivne svesti. Na slian nain - dakle, uglavnom nejasno - religija
je odreena i u jednom radu kojem je glavni cilj bio upavo pota
vljanje njene izriito socioloke definicije. Religiju je, name, valjalo
odrediti kao izrazito drutvenu pojavu koja e se, kao I sve ostale
drutvene pojave, odlikovati svojim poloajem izvan i pe ojedi
nanih svesti i, otuda, sposobnou da nad njima sprovodi prinudu:
,,Pojave koje se nazivaju religijskim sastoje se u obaveznim vero
vanjima, povezanim s odreenim nainima postupanja to e od?
se na predmet ate u ti verovanjima", a religija je : ,ma2{; 1/1_ _ v1e
_ ove vrst OJava
orga nizova na I sstema t1ova na celm
Vern1k,
f!.
v
,
naime ne samo sto veruJe u ono sto njegova relig1Ja naucava vec u
to mo;a da veruje. ak i kada nema sankcije u strogom smislu rei,
uvek postoji moralni pritisak koji ga spreava da se odbije od za
_ _
jednike vere i javno porekne njene istine. Istu obaveznost imaju
1
religijske radnje: upravo podjednaka obaveznost rligijskih veva
nja i radnji razlikuje sada religiju ne samo od prava I morala, vec 1 d
politikih verovanja koja ne sadre nuno obaveznost postupanJa
odreene vrste.
Izvor ove obaveznosti religijskih verovanja i radnji je samo dru
tvo, jer je ono izvor svake moralnosti. Poto se nalazir:no u nepe
stanom stanju zavisnosti od drutva, oseamo prema njemu uvaza
vanje koje uzima oblik religijskog potovanja, odnosno oboavanja:
Na taj nain je postavljena osnovna ideja Elementa rnih oblika, ali
se ovo odreenje religije ipak razlikuje od zrele" definicije sadra
ne u sistematski izloenoj teoriji. Najpre, Dirkem e kasnije odustati
da prinudu navede kao presudnu odliku religijske pojave - ne zato
to e porei da se vera i obred spolja nameu pojedincu ve zato
to e uoiti da ovu obaveznost i izvanjskost nije ni potrebno po
sebno naglaavati: ona se, naime, razume sama od sebe jer i ner:ia
drutvene pojave, ustanove ili predstave koja ne vri nasilje nad in
dividualnim svestima . 29 Potom, iako se u Pode/i ra da i ranim lan
cima ve povremeno poziva na radove Robertsona Smita, Dirkem
jo ne uvia znaaj obreda , one vidljive potvrde zajednikih vero.
" Isto, str. 193.

E. Durkheim, ,.De la Definition des phenomenes religieux", AS, vol. li, 18971898 (JS, str. 159-160, podv. E. D.).
28
29
Upor. E. Dirkem, EO, str. 44, nap. 68 i str. 194, nap. 6.
vanja kojom drutvena grupa posvedouje svoju moralnu solidar

nost i, to je jo znaajnije, stvara religijska oseanja: ,,Kult", rei e
on docnije, ,,nije naprosto sistem znakova kojima se vera ispoljava
ve zbirka sredstava kojima se ona periodino stvara i obnavlja". 30
Najzad, ranoj definiciji koju smo naveli nedostaje potonje ustrajno
tvrenje da religija ne moe a da ne bude organizovana u crkvi, ma
na koji nain ova institucionalizacija javnog ispovedanja vere bila
sprovedena.
Vidimo, dakle, da izvesne razlike izmeu etnografske" i preet
nografske" faze doista postoje, ali ne elimo da tvrdimo, kao to se
ponekad ini, da svoje prvobitno stanovite Dirkem kasnije nije ni
kad opozvao". 31 Jer, ako je u teorijskom pogledu i mogue usposta
viti kontinuitet izmeu Pode/e rada i Elementarnih oblika ,32 ne moe
se ipak ne uoiti jedno znaajno pomeranje metodolokog stanovi
ta koje je vadilo sve otvorenijem odricanju od uporednog metoda
iji je znaaj, uzdignut u Pravilima socioloke metode, ubrzo porek
nut u korist presudne dokazne vrednosti jednog jedinog krucijal
nog eksperimenta". Umesto da, kao to se ranije zalagao, onako uni
verzalnu drutvenu ustanovu kao to je religija prouava uzimajui
u obzir vie naroda iste vrste", 33 ili pak poredei razne oblike koje
ona ima ne samo u naroda ove vrste ve u svih prethodnih vrsta", 34
Dirkem se sada odrie opsenih poreenja u vremenu i prostoru i
pristupa analizi jednog jedinog, ,,najelementarnijeg" oblika religije.
Totemizam nekoliko centralnoaustralijskih drutava, prvenstveno
plemena Arunta, on uzima kao obrazac religije uopte i njime se
bavi kao eksperimentalnom grupom", a podacima s drugih podru
ja, pre svega amerikog, pribegava samo kada svoje nalaze hoe da
proveri u jednoj kontrolnoj grupi". ,,U sistemu koji smo prouili",
kae on u zakljuku Elem enta rnih oblika, ,,ma koliko jednostavan
30
Isto, str. 379.
31
W. S. F. Pickering, naved. delo, str. 325.
32
Taj kontinuitet je uspeno rekonstruisan u: A. Giddens, Capitalism and Mo

dem Social Theory, Cambridge University Press, Cambridge 1971, str. 111-112.
O kontinuitetu u ovom pogledu svedoi i delo Samoubistvo (1897). kojim se
ovde posebno ne bavimo zato to ne donosi nita bitno novo u odnosu na ve
ranije izgraeno Dirkemovo shvatanje o religiji kao simbolikom sistemu kroz
koji drutvo postaje svesno sama sebe i svojih osnovnih vrednosti. Moemo
samo dometnuti da sekularizaciju modernih drutava Dirkem smatra jednim
od osnovnih uzroka egoistikog" samoubistva (upor. SU, str. 149-173).
33
E. Durkheim, PSM, str. 121. Istina, i u Elementarnim oblicima Dirkem obja
vljuje svoju ustrajnu privrenost uporednom metodu (upor. EO, str. 86-87), ali
se de facto dri monografskog postupka.
34
E. Durkheim, PSM, str. 122 .
Antiklerikalizam i lai"ka religija
175
174
bio, pronali smo sve velike ideje i sva glavna obredna ponaan ja
koja stoje u osnovi ak i najnaprednijih religija... Osnovano se, dakle,
mo emo nadati da rezultati do kojih smo doli n isu osobeni samo
za totemizam, ve nam oni mogu pomoi da razumemo ta je reli
gija uopte." 35
Meutim, ovaj preobraaj kojim Dirkem porie svoje epistemo
loka naelo da je uporedn a sociologija zapravo sociologija sama
zbio se srazmern o rano u n jegovom razvoju, te se ne mo emo slo
iti s tvrdn jo m da je tek u zavrn oj fazi svoga rada [on] poeo da
pridaje izuzetnu vanost prouavanju raznih drutvenih pojava u naj
ma n je razvijenim drutvima... ". 36 Nov metodoloki program formu
lisan je bio ve na samom poetku etnografske" faze, koju otvara
pokretanje asopisa Annee sociologique: ,,Da bi se dobro razumela
n eka ustan ova ili obiaj, n eko pravno ili moraln o pravilo", pie on u
svojoj studiji Zabrana rodoskrvnua i n jeni koreni", 37 nuno je vra
titi se to je mogue blie n jenim prvim korenima, jer izmeu onoga
to je ona sada i onoga to je bila postoji tesna povezanost". Dirkem
zato nastoji da pronae najprimitivniji 38 sistem verovan ja i obreda
iz kojega e zakljuiti na sve religijske sisteme. Jer, ono to doista od
likuje religijsku in jenicu - kao, uostalom, i svaku drugu drutvenu
ustanovu - mora biti sadrano ve u njenom najprostijem obliku. Sto
ga je mnogo ispravnije evolucioni niz rekonstruisati polazei od n je
govog poetka negoli put kojim je religija prola sagledavati s gledi
ta n jenih najrazvijenijih oblika: ,,Da bi se saznalo kako je sazdana
[n eka drutvena stvarnost -A. M.], treba saznati kako je ona nastala,
to jest pratiti kroz istoriju n ain na koji se postepen o stvarala. Da
bi se moglo, s nekakvim izgledima na uspeh, kazati kakvo e biti i
E. Durkheim, EO, str. 377.

V. Mili, ,,Dirketnov socioloki metod", predgovor u: PSM, str. xliv. Od po
etka pod snanim uticajem Konta, Dirkem je rano prihvatio i njegovu okrenu
tost izuavanju primitivnih oblika drutvenog ivota {upor. G. L . Duprat, Auguste
Comte et E mile Durkheim, Verlag von Gustav Fischer, Jena 1932, str. 123).
'
37 E. Durkheim, ,,La Prohibition de ! inceste et ses origines", AS, vol. I, 18961897 {JS, str. 37).
38 Ovaj pojam ostao je u Dirkemovoj sociologiji uglavnom nejasno odree n:
D. La Kapra {naved. delo, str. 257) smatra da ga Dirkem koristi u najmanje tri
znaenja: evolucionistikom {u kasnijem razdoblju sve manje), analitikom i mit
skom. S. Luks {Emile Durkheim. His Lite and Work: A Historical and Critical Study ,
Peregrine Books, Harmondsworth 1975, str. 456) dri, pak, da Dirkem naprosto
izjednaava kulturnu i strukturalnu jednostavnost s evolucionim prvenstvom.
O znaenju pojmova kao to su primitivno drutvo", ,,primitivci", ,, koreni religij
ske misli", ,,primitivna religija", itd. u Dirkemovoj sociologiji i u radovima nje
govih sledbenika, upor. opirnije u: J. Faublee, ,,L'Ecole sociologique frangaise et
'
l'etude des religions dites primitives "', AS, 3. ser., vol. XXVIII, 1977, str. 19-39 .
35
36
kakvo mora biti sutranje drutvo, neophodno je prouavati dru

tvene oblike u najudaljenijoj prolosti. " 39 Eto, najzad, zato nam je,
za razumeva nje Dirkemovog antiklerikalizma i n jegovih pogleda na

budunost religije, n eophodno pozabaviti se sociologovom anali
zom totemistikih verovanja i obreda.
U vreme kada je ne samo etnologijom i antropologijom ve i mla
dom psihoanalizom0 doista vladala opinjenost totemizmom",41 Dir
kem je poverovao da je u totemistikom klanu australijskih uroe
nika pronaao, u njihovoj zajednikoj nultoj taki, savreno poduda
ranje dvaju evolucionih tokova - socijalno-morfolokog i religijskog,
odnosno jednog stanja drutvene strukture i njen e idealn e predsta
ve u kolektivnoj svesti: klanje, naime, najprostiji, jednosegmentarni
oblik drutven e organ izacije, a totemizam je najprimitivniji religij
ski sistem. Kao pozitivista, uvek sklon da u drutvenu nauku unese
epistemoloka naela prirodnih nauka, Dirkem je bio ubeen da ako,
na osn ovu uvida u n ajeleme ntar niji oblik ivota, biolog ve zn a ta
je ivot uopte, nema razloga da i sociolog ne pretpostavi da e naj
jedn ostavnija religija pruiti odgovor n a pitanje ta je religija uvek i
svuda . U pravolin ijskom evolucionom nizu jedna drutvena pojava
samo se postepen o obogauje razn ovrsnim n ovim sadr ajima, ali
njena elementarna struktura, koja je ini onim to ona jeste, ostaje
postojan a. Zato je n je na sutina najpodatnija posmatranju upravo u
onom njenom obliku koji je najprostiji: ,,Ovo metodoloko pravilo",
odgovara Dirkem n a prigovor da se ak i ono to je u religiji n ajbit
nije vremenom moe menjati, ,,pretpostavlja da postoje trajni i osnov
ni elementi religije koji se pronalaze u svim religijama".42 Jer, kae on ,
"u osnovi svih sistema verovanja i svih kultova nuno mora poivati
izvestan broj osnovn ih predstava i obrednih ponaanja koja, uprkos
rznovrsnosti oblika to su ih mogla zaodenuti, svuda imaju isto objek
tivno znaenje i svuda ispun javaju iste funkcije". Upravo svodei
religiju na simboliki sistem koji ima jedno objektivno znaenje" i
39
E. Durkheim, ,,Preface", AS, vol. li, 1897-1898 (JS, str. 139). podv. A . M.
"Mislimo, dakako, na Frojdova etiri spisa koja su se, pod zajednikim na

slovom Totem i tabu, pojavila samo godinu dana posle Elementarnih oblika,
d kle 1913. Frojd se sluio gotovo istom etnografskom graom kojom i Dirkem,
li su njihovi zakljuci o znaenju totemskog simbolizma vrlo razliiti. O odnosu

izmeu dvojice mislilaca u ovom pogledu, upor. npr. B. R. Scharf, ,,Durkheimian
and Freudian theories of religion: the case of Judaism", BJS, vol. XXI, 1970 ' br. 2'
str. 151-163 .
41
K . Levi-Stros, Totemizam danas, Bigz, Beograd 1979, str. 25.

E. Durkheim, ,,Le Probleme religieux et la dualite de la nature humaine" BSFP.
.
'
'
Vol . XIII, 193 {TXT li, str. 52).
42
177
176
uvek iste funkcije ", Dirkem je mogao da one trajne " i osnovne " nje
ne e lemente
esto proizvoljno raspoznaje u totemizmu australijskih

uroenika: u njihovim verovanjima i obiajima nalazio je as vie,
as manje nego to oni doista s adre.
Koncem XIX veka, a naroito poto se pojavio prvi rad britanskih
antropologa Spensera i Gilena, 4 3 Dirkem zaista postaje opsednut to
temizmom. Neemo se, meutim, baviti sloe nim problemom da li
je, najpre, totemizam uopte religijski sistem per se, niti pak pita
n jem da li je taj skup verovanja i o biaja najprimitivniji za koji se zna.
Na oba pitanja se u novije vreme daje odrean odgovor, mada je i
s am Dirke m imao da s e, u svoje doba, me todom koja se po nekad
44 za vlastito stanovite izbori uprkos opre
n aziv a dijalektikom",
noj etnograf sko j grai. Bitno je i stai da je on u totemizmu sve ja
snije uoavao ne samo kolevku veine glavnih drutvenih ustanov a
ve i izvor pojmovnog miljenja uopte. Totem je za nje ga postao,
kao to je primetio jedan od prvih njegov ih kritiara, neka vrsta dru
tvenog logosa. 45 U sv om lanku o ovom drutve no -religijskom si
stemu Dirkem odluno kae : ,,Sve to se tie totemizma ima nuno
opsene posle dice u svim o blastima so ciologije, jer on poiva u
osnovi mn otva ustanova."46
Ostavimo li, meutim, po strani razloge evolucionistike priro
de,47 izbor totemistikog klana kao oveanstva u kristalizovano m
48
s tan ju" omogui o je Dirke mu da potvrdi osnovne postavke sv oje
opte teorije o drutvu koja je bila izgraena jo u onoj preetnograf
sko j" fazi. Nigde drugde , naime , on ne bi mogao da nae zajednicu
u kojoj se kolektivna svest on ako savreno poklapa s religijskim ve
rovanjima i u njima najvema ispoljava, nigde drugde nema drutva
43
B . Spencer and F. J. Gillen, The Native Tribes of Centra! Australia, Mac
millan, London 1899.
44
Dirkem ovo i sam priznaje, ali odbija da je dijalektika dokazivanje bez
vredno", mada se ono najee svodilo na nekoliko ozloglaenih naela: petlttO
principii, argumentum per eliminationem, argumentum per analogiam, itd.
45
A . van Gennep, L.:Etat actuel du probleme totemique, Paris 1920, str. 50.
46
E. Durkheim, ,,Sur le totemisme", AS, vol. V, 1900-1901 (JS, str. 315-31?).
Zanimljivo je podsetiti da je Dirkemova opsednutost totemizmom" navela niegove studente da sroe zgodnu pesmicu koja je dugo kruila pariskom Sorbonorn:
Adorons le totem, le grand manitoul que le Maitre Durkheim precha parmis

nous" (S. Lukes, naved. delo, str. 372, nap.).
Upor. dosad najbolji rad o Dirkemovoj sociologiji drutvenog razvoja na

naem jeziku: V. lli, ,,Teorijski znaaj Dirkemovog shvatanja drutvenog razvoJa
za savremenu sociologiju", Sociologija, vol. XXVIII, 1986, br. 1-2, str. 177-190.
48
J. G. Frazer, ,,The Origin of Totemism", The Fortnightly Review, april-rnai
1899, str. 838 ( naved. prema: S. Lukes, naved. delo, str. 244).
47
u kojem bi zajednika verovanja bila u toj meri obavezna za sve nje

gove lanove i gde bi se otpadn itvo od jedinog i jedinstvenog ko
lektivnog ideala tako strogo kanjavala, nigde drugde, najzad, nema
drutva u kojem bi sve [bilo ) zajedniko svima".49
Oito je da je drutvena organ izacija australijskih uroenika ne
samo idealno tipski ov aplotila sliku koju je Dirkem postavio o dru
tvu kao jedinstve nom sistemu predstava, ve je posluila i lakom
odgon etan ju v elike me tafore koju so ciologija religije ima da protu
mai: nigde, naime, on nije mogao nai prozirniji odnos izmeu onog
to je simbolizovano i onoga to simbolizuje. Dirkemovo protivljenje
da elementarne oblike religije prouava u napredn ijim sistemima
verov an ja i obiaja mora se zato tumaiti i kao metodoloko prav
danje vlastite teorije. Veoma teko bi mu, naime, polo za rukom da
jedan sloeni teoloki diskurs, kao to je, na primer, hrianstvo, pre
vede n a jednosta van jezik kojim se religija razobliav a kao mitolo
ka sociologija".50 Na etnografskoj grai kojom se posluio mogao je,
meutim, da relativno ubedljivo dokae svoju tvrdnju da je ve rsko
os ean je u oveku pro budio prizor kolektivno g ivota i delov an je
sila koje otuda zrae, pa je religija, jednom roena, svojim siste m om
verov an ja i o bre da imala samo da uvruje oseanja drutveno
sti i grupnu solidarnost. Otuda je i kole ktivna svest, je dnom zami
ljena kao trans cendentna u odnosu na pojedinane svesti, morala
najzad da bude o bo gotvoren a u religijskim pre dstav ama. ,,Bogovi
su", sae e Dirkem svoje opte stanovite u jed noj raspravi koja je
usledila o bjavljivanju Elementarnih oblika, ,, samo personifikovani
kolektivni ideali". 51
Kao dosledan fun kcionalista, Dirkem se uvek drao uverenja da
jedna ljudska ustanova, ma koliko naizgled bila besmislena i zalud
na, ne moe postojati sebe radi ve izraava odreenu potre bu,
,,neki vid bilo individualnog bilo kolektivnog ivota". 52 elimo li doi
sta da ustanov imo zato ljudi us trajav aju u svojim verovanjima ak
i kada ih nauka razuveri u pogledu istinitosti dogmi koje vera nau
ava, elimo li da shvatimo zato se pridravaju obiaja kojima je te
ko videti bilo kakvu racionalnu svrhu, potrebno je da se uivimo u
njihovo duhovno stanje i spoznamo moralne koristi koje oni nalaze
u veri i kultu. Kada u jednoj raspravi kae da onaj ko u izuavanje
49
50
E. Durkheim,
EO, str. 7.
S. Lukes, naved . delo, str. 467.
51 Rasprava je odrana u Francuskom filozofskom drutvu, a zapisnik je ob
Javljen u BSFP, vol. XII, 1913 (TXT li, str. 23-59).

52 E. Dirkem, EO, str. 5 .
178
179
religije ne unese neku vrstu religioznog oseanja ne moe o njoj [tj.

religiji -A. M.] govoriti", 53 Dirkem ne eli da tvrdi da religija izmie
naunom posmatranju i da se opire racionalnom objanjenju ve
se zalae za jedan metodoloki postupak razumevanja" emocional
nog stanja vernika. On je uvek odbijao isto racionalistika objanje
nja koja u religiji vide samo iluziju, zabludu ili la: vera mora imati
neku stvarnu osnovu, jer bi u protivnom bilo teko objasniti njenu
postojanost, optu rasprostranjenost i privrenost kojom ljudi uz nju
pristaju. Za stvarnou koju religija izraava mora se stoga segnuti
ne samo iza predrasuda, njenog vlastitog diskursa i subjektivnih ra
zloga kojima vernici opravdavaju svoja verovanja, ve i iza raciona
listikih objanjenja njenog porekla.
Ako je religija drutvena stvar - a ona jeste drutvena stvar jer,
kao to smo videli, udovoljava uslovima izvanjskosti i zateenosti,
to jest prinudnosti u odnosu na individualne svesti - valja je obja
sniti injenicama istog reda i izuzeti iz oblasti individualno-psiho
lokog tumaenja. Zato Dirkem osporava sva ona uenja kojima se
religija odreuje bilo oseanjem natprirodnog, nesaznatljivog ili mi
sterioznog (H. Spenser, M. Miler), bilo pak idejom boanstva (D. D:
Frejzer, E. B. Tajlor). Graenju sopstvene definicije, kojom bi se ot
klonile slabosti pomenutih tumaenja, Dirkem pristupa razlikujui
religijsku pojavu od religije. Postoje, naime, religijska verovanja i
obiaji koji ne pripadaju nijednom uspostavljenom religijskom si
stemu, kao to su, na primer, ostaci paganskih kultova u modernim
drutvima. Ali, ono to sadre i izolovani kultovi i celovite religije jesu
uvek dve dimenzije religijskog ivota: verovanja i obredi. )/erovanja
su", kae on, ,,stanja mnjenja i sastoje se u predstavama, a obredi su
odreeni naini delanja. Izmeu ove dve klase injenica postoji sva
ona razlika koja deli misao od pokreta."54 Poto se obred moe opi
sati samo s obzirom na svoj predmet, naime odreeno stanje sve
sti, potrebno je najpre definisati verovanje. Nezadovoljan klasinim
uenjima o sutini vere - bilo da se ona traila u natprirodnoj sili,
boanstvu, udnji za besmrtnou ili u oseanju ovekove nitav
nosti - Dirkem je pokuao da distinktivnu crtu religijskog miljenja
nae u podeli realnog i imaginarnog sveta na dva podruja: sveto
i profano.
Ovaj par pojmova ini u Dirkemovoj sociologiji religije opti re
ferencijalni okvir s obzirom na koji je uvek mogue kazati ta jeste,
53
E. Durkheim, [,,L'Avenir dala religion"], u: Le Sentiment religieux a /'heu
re actuelle, presente par F. Abauzit, Vrin, Paris 1919 (SSA, str. 309).
54
a ta nije religijsko.55 Razliku izmeu svetog i profanog on, meutim,

nije postavio na hijerarhijskoj lestvici koja bi se protezala izmeu
dobra i zla: sveto nije naprosto vie ili nadmonije od profanog
ve je drugaije prirode. ,,U istoriji ljudske misli", veli Dirkem, ,,nema
primera dveju kategorija stvari koje se meu sobom tako duboko
razlikuju i tako otro suprotstavljaju."56 Izmeu ovih dvaju rodova
stvari i bia, koji bez ostatka iscrpljuju stvarni i zamiljeni svet, a
esto se i meusobno iskljuuju, zjapi provalija kojom je na nov
nain, primeren sociologiji religije, Dirkem izrazio svoje postojano
ubeenje o korenitoj razlici izmeu sociologije i psihologije, drutva
i pojedinca, kolektivno-psiholokog i individualno-psiholokog, poj
movnog i opaajnog, sveta moralnosti i sveta utilitarne pobude, du
hovnog i telesnog, itd. Istina, i pored sve netrpeljivosti dvaju sve
tova, mogue je i, ak, nuno prei iz jednog u drugi, iskoraiti iz
stanja profanosti i vinuti se u stanje svetosti. Obredi inicijacije, koji
se susreu u gotovo svim religijama, na simbolian nain oznaa
vaju dovretak procesa socijalizacije kojim se novi lan zajednice,
poto je usvojio osnovne kulturne obrasce svoga drutva, uvodi u
svet odraslih i preputa punom religijskom - odnosno, u Dirkemo
voj jednaini - drutvenom ivotu: individualno, to jest profano bie
postaje drutveno, naime sveto. U tom asu ono prekorauje zabra
ne koje su znak raspoznavanja svetih stvari: ,,Svete stvari su", kae
Dirkem, ,,one koje su zatiene i izolovane zabranama; profane su
one na koje se te zabrane dnose",57 a religijska verovanja su pred
stave koje izraavaju prirodu svetih stvari i odnose koje one odra
vaju bilo jedne s drugima, bilo s profanim stvarima. Najzad, obredi
su pravila ponaanja koja propisuju kako ovek mora da se vlada
sa svetim stvarima."58
U binarnoj opoziciji sveto/profano Dirkem je pomislio da moe
pronai klju za razumevanje same sutine religije: jedno podruje
odreeno je s obzirom na drugo, kao njegova negacija: profano je
55
Zacelo" kao to je na Dirkemovom tragu zapisao Roe Kajoa (L'Homme
et le sacre, Gallimard, Par is 1950, str. 17), ,,ova razlika nije uvek dovoljna da bi
se religijska pojava definisala, ali bar prua ugaoni kamen koji omoguuje da se
ona raspozna s vie sigurnosti". U Dirkemovom razlikovanju izmeu svetog i
Profanog, koje odgovara meusobno nesvodivom paru pojmova individualno"
i drutveno", mnogi tumai raspoznaju uticaj njegovog uitelja Fistel de Kulan
a (upor. npr. R. A. Nisbet, The Sociology of Emile Durkheim, Oxford University
Press, New York 1974, str. 172 i sled.).
56
E. Durkheim, EO, str. 37.
57
Isto, str. 38.
58
Isto, str. 38-39.
Antiklerikalizam i laika religij a
181
180
sve ono to nije sveto, a sveto je sve to nije profano. Meutim, sve
stan da bi definicija religijske pojave pukom iskljuenou odree
nog broja stvari, oseanja, bia ili naina postupanja iz podruja sva
kodnevnog, svima dostupnog i nekanjivog mogla podjednako do
bro da pristaje i magiji, on uvodi jedno obeleje kojim saima svo
je osvedonje da je kultna organizacija najbitniji element religije.
Naime, i magija deluje u podruju svetog, odnosno zabranjenog,
ali obavljanje okultnih radnji ne podrazumeva postojanje bilo kakve
trajnije organizacije koja bi vraa i njegove pristalice sjedinila u istoj
moralnoj zajednici. ,,Ne postoji magijska crkva", 59 kae Dirkem, jer
vra nema redovnih vernika nego povremenu klijentelu" koja ne
tvori nikakvo kolektivno telo. Magija, dakle, nema onu integrativnu
funkciju koja je namenjena religiji u pravom smislu rei, ve se svodi
na tehniku iji su ciljevi neposredno utilitarni. Ustanova crkve zato
razlikuje religiju od magije, jer one prve nema bez izvesne institu
cionalizacije religijskog ivota. Verovati, a svoju veru ne potvrivati
u zajednikom obavljanju kultnih radnji, ne znai voditi religijski ivot.
Isti razlozi nalau da se iz definicije religije odstrane svi individua
listiki kultovi koje bi ovek mogao svetkovati sam, u dubini svoje
due: oni su samo obini vidovi one religije zajednike celoj crkvi
kojoj pojedinci pripadaju". 60 Stoga je religija, najzad, predstavljena
kao vrsto povezan sistem verovanja i obiaja koji se odnose na
svete, to jest izdvojene i zabranjene stvari, naime sistem verovanja
i obiaja koji sve svoje pristalice sjedinjuje u istoj moralnoj zajed
nici zvanoj crkva". 61
Ova opta definicija religije trebalo je da poslui razaznavanju

najelementarnijeg sistema verovanja i obiaja koji bi udovoljavao
njenim odredbama. Dirkem je zato nastajao da otkloni suparnika
uenja o najprimitivnijoj religiji kojom mora zapoeti svoju analizu,
pa je osnovne prigovore uputio animizmu i naturizmu, dvema u nje59
Isto, str. 42, podv. E. D.
Isto, str. 43. Dirkemovo uporno protivljenje da u religiji vidi ita drugo doli
izriito drutvenu stvar" navelo je Gastona Riarda, njegovog ve pominjanog
talentovanog sledbenika i jedinog doslednog vernika meu agnosticima okuplje
nim oko uitelja", da se rano odbije od kole" i - vrsto ubeen da je vera pre
svega stvar linog uverenja i individualnog izbora, a ne pak spoljanje prinude
kolektivne svesti - ubudue sav posveti kritici sociologistike teorije o religiji i
Dirkemovog dogmatskog ateizma" (upor. G. Richard, ,,L'Atheisme dogmatique
en sociologie religieuse", Revue d'histoire et de phi/osophie religieuse, vol. VII,
1923, str. 125-137, 229-261). O Riardu upor. opirnije u: W. S. F. Pickering, ,, Ga
ston Richard: colaborateur et adversaire", RFS, vol. XX, 1979, br. 1, str. 163-182.
60
61
E. Dirkem, S O, str. 44, podv. E. D.
govo vreme najuticajnijim teorijama o izvorima religije. U kritici ani

mistikog i naturistikog uenja najprepoznatljivije izbija na videlo
njegova teorijska iskljuivost i nastojanje da se otklone svi vandru
tveni inioci koji poraaju religijske oseanje. Grubo odbacivanje
hereze morala je prethoditi apologiji vlastite doktrine, a stil argu
mentacije, s pravom je uoeno, postaje odsad izrazito teoloki. 62 So
ciolog je iskoraio iz kruga klasinih uenja o poreklu religije: racio
nalistiko i intelektualistika tumaenje koje stoji u osnovi animi
stike i naturistike teorije nije moglo da ga zadovolji jer, navodno,
ne govori nita o razlozima koji su oveka nagnali da svet pojmi u
okviru nesvodive suprotnosti izmeu svetog i profanog. Uvek pod
jednako sumnjiav u pogledu socioloke upotrebljivosti socijalno
-psiholokih injenica, s jedne, te prirodno-naunih, s druge strane,
on je verovao da izvor religijskog oseanja valja potraiti na treoj
strani: ,,Budui da ni ovek ni priroda nemaju sami po sebi sveto
obeleje, znai da ga crpu iz nekog drugog izvora. Van ljudske indi
vidue i fizikog sveta mora, dakle, postojati neka druga stvarnost u
odnosu na koju [religija - A. M.] poprima odreeno znaenje i objek
tivnu vrednost."63 Omiljeni argumentum per eliminationem, koji ra
spoznajemo na delu u svim Dirkemovim sistematskim izvoenjima
vlastitog sociolokog objanjenja drutvenih pojava, i ovde je vodio
ve unapred postavljenom zakljuku. Ako religijska oseanje ne izvi
re ni iz ovekovog uvida u vlastita stanja svesti, niti, pak, iz emocio
nalnih stanja koja pobuuje prizor prirodnih pojava, ta jo postoji
osim oveka i prirode? ,,Objektivna stvarnost" za kojom tragamo jer, ,, jednoduno oseanje vernika svih vremena ne moe biti isto
iluzorno"64 - mora da bude ljudsko drutvo, pa stoga drutvenu usta
novu kao to je religija valja objasniti injenicama istog reda. Tom
sociologistikom postulatu u najveoj moguoj meri udovoljila je
totemistika religija, jer ona nedvosmislena upuuje na drutvenu
osnovu religijskog oseanja.
U totemistikoj ikonografiji - ijim se prikazom ovde ne moe
mo baviti 65 - Dirkem je naao potvrdu svoje opte pretpostavke da
socijalna integracija svakog drutva moe poivati jedino na vidlji
voj simbolizaciji grupnog jedinstva: ,,Uopteno govorei", kae on,
kolektivno oseanje moe stei svest o sebi samo ako se fiksira na
62
D. La Capra, naved. delo, str. 258.
63
E. Dirkem, EO, str. 80-81 .
Isto, str. 379 .
'
Detaljnije izlaganje Dirkemove teorije vid. u: A . Mimica, ,,Sociologija reli9IJe Emila Dirkema", predgovor u: EO, str. vii-xli.
..
65
182
183
nekom materijalnom predmetu."66 Nagonska potreba za simbolizaci

jom grupne pripadnosti ini se Dirkemu ak starijom negoli religij
ska oseanje u kojem se ona docnije izrazila. On je, naime, drao da
drutveni ivot, visoko idealan i teko predstavljiv, sam od sebe tei
zaodevanju u simbolike znakove: ,,U svim svojim vidovima i u svim
trenucima istorije [drutveni ivot - A. M.] je moguan samo za
hvaljujui irokom simbolizmu." 67 Zato u totemistikom klanu ljudi
ne oboavaju totemsku ivotinju ili biljku ve njenu sliku, i zato je
simbol svetiji od neposredno simbolizovanog predmeta.
Eto sri Dirkemovog objanjenja: pronaena je ona stvarnost
koja mora poivati iza religijskih verovanja i kultnih radnji. Religija
postaje sloeni simboliki sistem koji istovremeno prikriva i razot
kriva smisaonu jednoznanost boga i drutva. Na ovom kljunom
mestu on je uspostavio jednainu koja slui kao eksplikativni okvir
u nizu daljih izvoenja. Ako se u ovu njegovu tvrdnju ne posumnja,
nema razloga da se ne prihvati sve to iz nje sledi. Veto gradei
svoju argumentaciju, Dirkem se istovremeno kree na dve ravni
koje e se najzad poklopiti i potvrditi jednainu koja je unapred po
stavljena. S jedne strane, on nas postepeno ubeuje da je drutvo,
posluimo li se Kantovim jezikom, najvia stvarnost koju moemo
misliti; 68 s druge pak strane, gruba religijska verovanja on rekonstrui
e kao vrsto postavljen metafiziki sistem u kojem totemski prin
cip dosee apstraktnost idealistikog boanstva. Preostaje da se u
totemu, njihovom zajednikom simbolu, nae sutinsko podudara
nje dvaju carstava, drutvenog i religijskog. Dirkem nas je pripremio
- i gotovo da mu poverujemo: kada govori o mani, ne moemo a
da ne mislimo na drutvo, a kada govori o na taj nain simbolizo
vanom drutvu, moramo pomiljati na boga. Van Genep, jedan od
prvih i najotrijih Dirkemovih kritiara, odavno je uoio problem:
im odbijemo da prihvatimo jednu ili drugu od ovih hipoteza, cela
graevina poinje da se rui."69 Ali, jo je gore po Dirkemov sistem
kada pokuamo da posumnjamo u njegovu osnovnu pretpostavku,
naime da zajednitvo simbola implicira istovetnost simbolizovanih
predmeta.70
66
67
EO, isto, str. 219.

Isto, str. 214.
68
Dirkem je i sam na jednom mestu priznao da kao najvii izvor moralno sti
postulira drutvo kao to je Kant postulirao boga (E. Durkheim, ,,La Determina
tion du fait moral", BSFP, vol. VI, 1906 [SP, str. 74]).
69
Upor. van Gennep, naved . l., str. 206.
70
O logikoj nekonzistentnosti Dirkemove argumentacije na ovim kljun im
mestima upor. u: I. OIiver, ,,The Limits of the sociology of religion: a critique of
Dirkem osea da zakljuivanje per analogiam nije dovoljno ube

dljivo i zato nastoji da dokae da i samo drutvo sadri sve to je po
trebno da u duhovima, samim delovanjem koje na njih vri, probudi
oseaj boanskog".11 U svom odnosu prema drutvu pojedinci imaju
dvostruko oseanje: doivljavaju istovremeno strah i potovanje,
prinudu ali i podrku, duguju mu odricanje, ali oekuju i nagradu.
Stvarnost sui generis, kao to on najradije kae, drutvo sledi sop
stvene ciljeve koje, meutim, moe da ostvari samo na utrb naih
individualnih htenja. Jer, ovekova u osnovi egoistika priroda pro
tivi se zahtevima koje pred pojedince stavlja kolektivni ivot. Dru
tvo nam, dakle, namee oseaj zavisnosti od jedne vie sile koja
nas prevazilazi svojim moima: ono kanjava i nagrauje, krepi i po
niava, obeava i zapoveda. Ovo prinudno delovanje drutva, koje
je oseao u svakom trenutku, morala je oveka navesti na pomisao
da izvan njega postoje sile od kojih on zavisi. Poto nije - uostalom,
kao ni mnogi nai savremenici - bio u stanju da raspozna izvor uti
caja koje neprestano trpi, ,,primitivac" je drutvene sile mistifiko
vao i predoio u lake predstavljivim oblicima koji su mu se najzad
ukazali kao religijske sile. Ali, drutveni ivot ne bi bio moguan
kada bi se zasnivao samo na spoljanjem pritisku koji pojedince,
pod pretnjom kazne, dri na okupu. Drutvo je istovremeno izvan
nas i u nama: kada se povinuje spoljanjoj sili, ovek osea da de
luje u skladu s vlastitim porivima. ,,Cela je istina", kae Dirkem, ,,da
smo stvoreni od dva odvojena dela koji se jedan drugome suprot
stavljaju kao to se profano suprotstavlja svetom, i moe se, u iz
vesnom smislu, kazati da u nama ima boanskog."72 Potrebno je, da
kle, da drutvena prinuda bude interiorizovana kao unutranji mo
ralni imperativ koji oveku nalae da osea, misli i postupa na kolek
tivno poeljan nain. Kolektivna svest postaje individualna savest,
pa je moda francuska re conscience, koja oznaava oboje, na
vela Dirkema na pomisao o njihovoj sutinskoj istovetnosti. Dru
tvo, naime, nema egzistenciju u ontolokom smislu nezavisnu od
the Durkheimian approach", BJS, vol. XXV II, 1976, br. 4, str. 461-473. Obeshra
bren Dirkemovim sofistikim zakljuivanjem, autor u jednom trenutku odustaje
od formalizovanja njegovog dokaza: ,,Slaganje ili neslaganje s dirkemovcima u
Pogledu 'prave' prirode religije", zakljuuje on, ,,poiva u podruju metafizike"
(str. 469).
71
72 E. Dirkem, EO, str. 242. Ideju o homo duplexu, koja ga je sve vie obuzimala
da bi najzad postala ugaoni kamen njegove sociologije, Dirkem je najpotpunije
razvio u lanku Le Dualisme de la nature humaine et ses condition sociales",
Scientia, vol. XV, 1914 (SSA, str. 314 -332).
184
185
pojedinaca koji ga sainjavaju. Kao sistem predstava, ono zapravo

i postoji samo u individualnim predstavama i kroz njih: ,,Neka ideja
drutva zgasne u individualnim duhovima, neka pojedinci prestanu
da oseaju i dele verovanja, tradicije i tenje kolektiva - i drutvo
e odumreti."73
I ovu socijalno-psiholoku injenicu Dirkem je naao na mistian
nain izraenu u religijskim verovanjima australijskih uroenika. U
antitezi dua/telo, koju poznaju gotovo sve religije, sadrana je sim
bolika predstava one stvarne ovekove dvostrukosti. Oseajui
ovu dvojnost, primitivac je onaj vii deo sebe koji mu pridolazi od
drutva, ono - psihoanalitiki kazana -nad ja pojmio u obliku due.
Verovanja uroenika, koja se u ovom pogledu malo razlikuju od ue
nja najsloenijih teologija, postavljaju duu ovekovu kao najuzvie
niji deo njegovog bia; ona je relativno nezavisna od profanog tela,
besmrtna je i podlona reinkarnaciji, u njoj poiva vitalni princip koji
pokree organizam, ona je predmet sloenih sistema zabrana, kulto
va, itd. Analizom etnografske grae Dirkem je nastajao da pokae da
dua ... nije nita drugo doli totemski princip utelovijen u svakom
pojedincu", 74 te ju je na taj nain predstavio kao individualizovani
oblik kolektivne svesti: ona obezbeuje ne samo vrstu povezanost
pojedinaca u sinhronijskom preseku drutva ve osigurava i njegov
dijahronijski kontinuitet. U tom verovanju proitana je svest o nadin
dividualnoj egzistenciji drutvene grupe koja opstaje uprkos smenji
vosti i smrtnosti svojih pojedinanih lanova: ,,Pojedinci umiru, ali
klan nadivljava."75
Ali da bi klan -uostalom, kao i bilo koje drutvo - mogao da op
stane u individualnim svestima, potrebno je da se predstave koje
ga u njima izraavaju povremeno obnavljaju jer, kao to smo videli,
preputene same sebi, one tee da oslabe. Egoistina ovekova pri
roda koja poiva u onom profanom delu naeg bia lako gui uz
viena oseanja pripadnosti zajednici kada njeni lanovi due vre
mena ostaju u stanju rasprenosti. Govorei renikom Dirkemove
solidaristike teorije, materijalna gustina neposredno vodi jaanju
moralne gustine zajednice.
U ivotu australijskih uroenika mogue je, naime, jasno razliko
vati dva razdoblja: ono profano, svakodnevno bavljenje ekonom
skom delatnou koje, zbog rasprenosti pojedinaca i porodinih
grupa, ne uraa buenjem ivljih strasti i oseanjem klanske soli73
74
Isto, str. 230.
75
Isto, str. 247.
darnosti, 76 i ono drugo, sveto razdoblje kolektivnog ivota koje na

stupa im se klan okupi na svojoj skuptini ili kakvoj religijskoj ce
remoniji. U ovoj potonjoj prilici se stimulativna delovanje drutva
ispoljava u svakovrsnim silovitim manifestacijama kolektivnog za
nosa koji obuzima okupljenu grupu: ,,Usred skupa raspaljenog za
jednikom strau postajemo podloni oseanjima i delima za koja
smo nesposobni kada smo svedeni samo na nae sopstvene sna
ge; a kada se skup rasturi i kada, obrevi se sami sa sobom, ponovo
padnemo na nau uobiajenu razinu, moemo odmeriti svu visinu
na koju smo bili uzdignuti iznad nas samih."77 0seanje da su podvrg
nuti delovanju snanih sila ija im priroda i poreklo nisu jasni, svest
da postupaju drugaije negoli u redovnim prilikama i uvianje da se
odvauju na dela od kojih inae prezaju, morala je ljude navesti na
pomisao da u trenucima naroito intenzivnog kolektivnog ivota
dolaze u dodir s nekom silom mnogo snanijom negoli su njihove
vlastite moi. Ponesen opisima etnografa i misionara koji su upe
atljivo oslikali orgijastike ceremonije australijskih uroenika, Dir
kem se upitao: ,,Kako da iskustva poput ovih ... ne ostave oveka u
uverenju da zaista postoje dva raznorodna i meusobno neuporedi
va sveta?"; s jedne strane, profani svet, naime onaj u kojem [uro
enik -A. M.J emerna otaljava svoj svakodnevni ivot", a s druge,
svet svetog i uzvienog u koji on ne moe prodreti a da odmah ne
stupi u odnose s neobinim silama koje ga nadrauju do mahnito
sti".78 I upravo u toj mahnitosti", ,,prenadraenosti", ak delirijumu"
- ili, kao to je Dirkem najvie voleo da kae, ,,kolektivnoj uzavrelo
sti" koja se budi u okupljenoj grupi - roena je religijska ideja.
Ali, ako je sam klan sila koja je u njegovih lanova podbola reli
gijska oseanje, zato se kult obraa ivotinji ili biljci, naime totem
skom amblemu? Dirkemov odgovor na ovo pitanje pretpostavlja va
enje znaenjske jednaine koju je ve uspostavio: totem je simbol
boanstva, ali istovremeno slui i kao ime i amblem klana. Videli smo
da je drutvo koje se pod simbolom krije suvie sloena stvarnost da
bi moglo neposredno postati predmet oboavanja. Opredmeivanje
oseanja zajednitva u bilo kakvom vidljivom znaku omoguuje da
ono ostaje budno i kada je drutvena grupa, u svojoj svakodnevnoj,
76
U svom nastojanju da svim oblicima drutvene delatnosti nae religijske
korene, Dirkem je uvek gledao da ekonomsku delatnost izuzme iz podruja
svetog: rad je mQrao ostati izrazito profana, individualistikim pobudama mo
tivisana delatnost u odnosu na koju e praznik, sveanost, to jest nerad popri
rniti sveto obeleje (upor. EO, str. 282, 318-319).
77 EO, str. 195.
" Isto, str. 203.
187
186
profanoj delatnosti, rasturena na raznim stranama: totemski am

blem podsea na trenutke kolektivne uzavrelosti koja je pojedince
sjedinila za njihovih ceremonija i, istovremeno, obezbeuje konti
nuitet drutvene samosvesti. Predoeno jednostavnim, konkret
nim simbolom, drutvo kao apstraktan entitet postaje gotovo ma
terijalizovano. Kao to zastava modernih drava budi zapretena
oseanja prema simbolizovanoj politikoj zajednici, tako i totemski
amblem, posvuda prisutan, neposredno u svest doziva svoje ne
predstavljivo bie, naime klan. Poto je jednoznana veza izmeu
simbola i simbolizovanog predmeta utvrena, Dirkem misli da se
moe odvaiti na jo smeliji zakljuak: ,,Kako religijska sila nije ni
ta drugo doli kolektivna i bezimena sila klana, i kako je ovaj duho
vima predstavljiv samo u obliju totema, totemski amblem je ne
to kao vidljivo te/o boga. " 79
U dosadanjem izlaganju Dirkemove teorije o religiji drali smo
se uglavnom njegove analize totemskih verovanja, naime sistema
predstava s obzirom na svete stvari. Nasuprot racionalistikim ob
janjenjima porekla religije iskljuivo kao sistema ideja, on je - s
jedne strane pod uticajem R. Smita i F. de Kulana, a s druge, pak,
ponesen opisima antropologa, pre svega Spensera i Gilena - uoio
da se religija ne samo odrava nego i raa u obredu. Najuglednija
ondanja tumaenja njenog nastanka nisu mu se inila zadovolja
vajuim prvenstveno zato to su na kult gledala kao na folkloristiki
ukras, a ne kao na konstitutivni element vere: ,,U svim sluajevima",
kae on, ,,predstave i verovanja smatrali su se bitnim elementima
religije. A to se obreda tie, s ove take gledanja oni su se javljali
samo kao spoljanje, kontingentna i materijalno ispoljavanje unu
tranjih stanja koja, smatralo se, jedina imaju neku intrinsinu vred
nost."80 Religija je, naime, drutvena stvar i nije dovoljno da vernici,
u dubini due, ukazuju potovanje svetom biu. Zatvorena u po
druju individualnih svesti, vera bi brzo oslabila kada se ne bi ispo
ljila glasom i pokretom: ,,Isputajui isti krik, izgovarajui istu re,
obavijajui istu kretnju s obzirom na isti predmet, [vernici - A. M.]
se usaglaavaju i oseaju da su saglasni. "81 Na taj nain se pojedi
nane svesti meusobno susreu i jedna drugoj saoptavaju da pri
staju uz jedinstveni kolektivni ideal kojim su proete. Jer, videli srno,
kolektivne predstave blede ako se povremeno ne potvrde u okup79
80
81

Isto, str. 378.
Isto, str. 213. Oni koji su Dirkema poznavali tvrde da je tog krutog oveka
obuzimalo neopisivo uzbuenje za javnih praznika, kada je mogao neposred
no da posmatra uzavrelost" okupljene mase (upor. G Davy, naved. l., str. 183).
ljenoj grupi koja na ritualan nain - dakle, i u ovom sluaju simbo

liki - obznanjuje svoje moralno jedinstvo. S gledita sticanja svesti
o zajednitvu, obred je, u Dirkemovim oima, moda jo i znaaj
niji od verovanja, jer drutvo moe oglasiti svoj uticaj samo ako
je in, a in je samo ako su pojedinci koji ga sainjavaju okupljeni
i zajedno delaju".82 Funkcionalistika teorija o religiji nala je stoga
u obredima mnogo dostupniji predmet posmatranja nego to su
verovanja, naime individualna stanja svesti do kojih socioloka ana
liza - naroito kada se, kao u Dirkemovom sluaju, za ljubav meto
doloke istoe odrekne pomoi psihologije - teko dopire. Ako su
obredi, pre svega, ,,sredstva kojima se drutvena grupa periodino
ponovo potvruje", 83 Dirkem je mislio da se i na njih, s jo vie ra
zloga, moe primeniti postupak kojim e se ispod simbola razabrati
stvarnost, a kult rastumaiti u ,,laikim i drutvenim terminima".84
Simboliki jezik religije kojim drutvo obznanjuje svoje postojanje
najrazgovetniji je u ritualu, ija je funkcija mnogostruka, ali se naje
e svodi na jaanje grupne solidarnosti: ,,Usred ponovo usposta
vljenog kolektiva, zajednika vera se sasvim prirodno raspiruje; prepo
raa se, jer se ponovo zatie u istim uslovima u kojima je prvobitno
roena... Slika svetih stvari povratila je dovoljno snage da bi mogla
odoleti unutranjim i spoljanjim uzrocima koji su teili da je oslabe."85
Prividno krepei bogove, stanja uzavrelosti" koja nastaju okuplja
njem grupe povodom neke totemske ceremonije okrepljuju, u stva
ri, samu zajednicu vernika i vraaju u ivot najbitnije elemente ko
lektivne svesti".86 Poto obavi obred, ovek ima vie pouzdanja, jer se
osea jai; a stvarno i jeste jai, jer su se sile koje su malaksavale
probudile u svestima".87 Uveren da nema obreda koji bi bio zaludan,
Dirkem je, naime, naao spasonosan kod kojim je mogue rastu
maiti svaki, naizgled ak i najbesmisleniji obred: svako okupljanje
drutvene grupe, ma kojim povodom, proizvodi u krajnjoj liniji isti
rezultat - snaenje kolektivne svesti i njenu dublju interiorizaciju u
pojedinanim svestima. Ako i ne moemo - na ravni itanja meta
fore - razabrati skriveno znaenje nekog obrednog postupka, uvek
smo u stanju da kaemo: nesvesni cilj kojem izvoai tee jeste na
prosto njihovo meusobno vre povezivanje. lspostavlja se da u
"E. Dirkem, EO, str. 380.
" Isto, str. 352.
" Isto, str. 3i7.
85
86
87
Isto.
Isto, str. 342.
Isto, str. 317.
189
188
Dirkemovim oima kult nikada nije ono to izgleda da jeste, naime
sredstvo da se vernici udvore svome bogu ili da njegovu elju za
pute u eljenom pravcu, ve da ima pre svega moralni cilj koji se
jednako delotvorno ostvaruje uspe li on ili ne uspe u svojoj obzna
njenoj svrsi. Vernici se, dakle, ne varaju kada misle da e svoje name
re ostvariti obrednim radnjama, jer kult stvarno ima za posledicu
periodino obnavljanje jednog moralnog bia od kojeg zavisimo,
kao to i ono od nas zavisi. A ovo bie postoji: to je drutvo. "88 Re
ligija, drao je Dirkem,jeste plod ludila, ali ludila koje je vrsto ute
meljeno"09 u stvarnosti.
Neemo se zadravati na potankom prikazu Dirkemovog tuma
enja integrativne funkcije razliitih vrsta pozitivnih" i negativnih"
obreda kojima periodino pribegava totemistiki klan.90 Rukovoen
svojim objanjenjem uloge kulta uopte, on je -jasno razlikujui, s
jedne strane njegovu, kao to bismo danas kazali, manifestnu funk
ciju koja se oituje na izriito religijskoj, dakle simbolikoj ravni, a s
druge, latentnu funkciju koja se ogleda u jaanju moralnog jedinstva
grupe91 - uvek teio da prodre iza ili ispod oznaavajueg u potrazi
za oznaenim. Celokupna njegova sociologija religije moe se stoga
razumeti kao dekodiranje jednog zamrenog metaforikog diskursa
koji je u totemizmu australijskih uroenika ipak najitljiviji. On je,
razume se, bio svestan da ova primitivna religija, koju je podvrgao
svom simptomalnom itanju otkrivajui u njoj nesvesne i neizree
ne slojeve znaenja, ne moe u nae doba posluiti kao neposredno
upotrebljiv obrazac za graenje jedne nove, svetovne religije koja
bi, kao to je umeo da kae, bila svesnija svojih drutvenih korena".92
Ali, Dirkem je bio ubeen da se i u njegovo doba -doba moralne
hladnoe"93 ili moralne osrednjosti", u kojem drevni bogovi stare
ili umiru, a drugi nisu roeni"94 - moe i mora nai jedno novo ari
te duhovnog jedinstva. Jer, drao je, drutvo moe postojati jedi
no kao sistem kolektivnih predstava koje se, za javnih svetkovina,
88

Isto, str. 21 O, podv. E. D.
90
Upor. opirnije u ve pomenutom naem predgovoru za EO, str. xxxv ii
xxxix, et passim.
91
ajee se smatra da je Dirkem razlikovao etiri osnovne funkcije rituala:

d1sc11inatornu, kohezivnu, okrepljujuu i euforiku (upor. H. Alpert, ,,Durkheim's
funct1onal theory of ritual", Sociology and Social Research, vol. XXIII, 1938,
str. 103-108).
89
92
93
9
'
E. Durkheim, ,,L'Avenir de la religion" (SSA, str. 312).

Isto, str. 313 .
u onim stanjima uzavrelosti", moraju periodino uvrivati u in

(:iividualnim svestima. Stoga je on, u raznim prilikama, naroito u
vreme najee radikalske borbe za odvajanje crkve od drave, upo
zoravao na injenicu da ,,_dananje odsustvo javnih sveanosti jasno
svedoi da nismo uspostavili jedan novi ideal". Jer, takav moralni
ideal pojedinac moe dosegnuti samo u stvaralakim razdobljima
kada u njemu ne ivi on sam ve dua grupe".95
Dirkem nikad nije izriito odgovorio na pitanje u emu bi nova
religija koju je zazivao imala da se sastoji. U brojnim raspravama
izmeu slobodnih mislilaca" i slobodnih vernika'.' on je uvek odbi
jao da makar i nagovesti u kojem e se obliku ona objaviti. Zarana
uveren da, s gledita sociologije, simboli i nisu vani ve da valja
tragati za onim to oni kriju i izraavaju"96 (a oni uvek, fojerbahov
ski .jednoznana, izraavaju ne ovekove neostvarene snove nego
ostvarenu, ali nepojmljenu drutvenu prinudu!), Dirkem je ipak upo
zoravao da se sveto neprestano raa pred naim oima", 97 te da
mu je samo potr,:bno dati maha, makar bila re i o najobinijoj re
ligiji s oka".98 Cak ni proroke rei kojima zavrava Elementarne
oblike ne otkrivaju nam u kojem su se pravcu zapuivale njegove
zamisli: ,,Da li e [simboli nove religije -A. M.] nalikovati onima iz
prolosti ili nee, hoe li vie odgovarati stvarnosti koju e imati za
c(lj ?a izraze - pitanje je koje nadilazi ljudske sposobnosti nagaa
nJa 1, uostalom, ne tie se sutine stvari."99 I doista, kao to smo vi
deli, sociologa nije zanimala vrsta simbolike u kojoj se, religijskom
etaforom, ljudima ukazuje drutvena stvarnost koju oni nisu u sta
nJu a neposedno pojme. Jedino u ta je on bio neposredno sigu
ran Jeste da Je vreme hrianske simbolizacije kolektivnog ideala
na putu da izgubi uverljivost koja je doskora obezbeivala moralnu
saglasn
zajednice, mimo svih socijalnih pode1a. Ponekad je, me
ost
_
_
utm 1zgledalo d e se nova vera ukazati zaodenuta u jednu po
:_
.
_
.
f!Ultst,cku tdeologlju: sile koje e je izbaciti raaju se, veli Dirkem na
Jednom mestu, ,,u narodskim klasama".100 Ne moemo tano kazati
9
E. Durkheim, [,,Ideal morale, conscience collective et forces religieuses"].
beleske s fakultetskog teaja koji je rekonstruisao M. Mos (TXT li, str. 15).
'
96
E. Durkhe1m, ,,Herbert Spencer: Ecclesiastical lnstitutions", Revue philo_
soph,que de !a France et de /'etranger, vol . XXII, 1896 (SSA, str. 193).
97
E. Durkheim, [..Debat sur la posibilite d'une science religieuse"] BSFP.' vol .
IX, 1909 (TXT li, str. 143).
'
98
E. Durkheim, ,,Le Probleme religieux et la dualite de la nature humaine" (TXT
II, str. 58).
99 E. Durkheim, EO, str. 388.
100
E. Durkheim, ,,L'Avenir de la religion" (SSA, str. 313).
191
190
na koji je socijalni pokret svoga doba on tano mislio: da li je imao
u vidu socijalistike, sindikalistike ili, ak, nacionalistike masovne
organizacije koje su se, uoi Prvog svetskog rata u Francuskoj, me
usobno otro sukobljavale, ali i - u pojedinim elementima svojih
ideologija - esto i preplitale? Na ovakav zakljuak mogao bi nas na
vesti i jedan davno objavljeni odlomak iz pisma Marsela Masa ve
pomenutom holandskom istoriaru filozofije Svendu Ranulfu. Ua
snut pobedom nacizma i faizma, Mos pie: ,, Dirkem, a posle njega
i mi ostali, tvorci smo, verujem, teorije o autoritetu kolektivne pred
stave. [Ali] da velika moderna drutva ... mogu podlei sugestiji kao
to Australijanci podleu sugestivnom dejstvu svojih plesova, da
se ona mogu uhvatiti u kolo poput dece, stvar je koju u osnovi mi
nismo predvideli. Taj povratak primitivnom nije bio predmet naih
razmiljanja. Mi smo se zadovoljili nekolikim aluzijama na stanje
gomile, dok je ovde re o neem sasvim drugaijem. Zadovolji/i
smo se takoe i dokazom da upravo u kolektivnom duhu pojedinac
moe nai osnovu i ivotni sok svoje slobode, nezavisnosti, linosti
i kritinosti... "101
Moglo bi se pomisliti da je Masa, pred prizorom nirnberkih kon
gresa NSDAP ili faistikih procesija, poela da grize savest: jesu li
to one kolektivne svetkovine koje su zazivali Dirkem i dirkemovci"?
Ali, uitelj" nije mogao slutiti da e se, umesto stare religije koja
je bila izala na rav glas, uskoro po njegovoj smrti ustoliiti, pod
razliitim simbolima ali s istim osnovnim rezultatom, ideoloki si
stemi koji obogotvoruju fiktivne nadindividualne tvorevine kao to
su rasa, nacija ili klasa. Meutim, sigurno je da nijedan takav "ko
lektivni ideal" ne bi odgovarao Dirkemovoj moralistikoj religiji koja
stavlja drutvo namesto starih bogova, ali - sve priznajui oveko
vu zavisnost od jedne vie sile - nastoji ipak da ouva slobodu po
jedinevu i, ak, kao to emo videti u sledeem poglavlju, ljudsku
linost uzdie kao osnovnu vrednost i pretvara je u neku vrstu bo
anstva. Umesto da se otresu mistikih simbola, pomenute nove
kvazireligije" - koje umnogome nalikuju totemizmu, onoj Dirkemo
11
11
voj elementarnoj religiji - uinile su odnos izmeu jednoga i sviju

11
101
ED, br. 8, 1983, str. 3, podv. A M. Ovde navedeni odlomak iz Mosovog pi
sma Ranulf je ubrzo objavio u svome lanku Scholarly foreruners of fascism"
(Ethics, vol. 1, 1939, br. 1, str. 32), ali je Mosove rei pogreno protumaio i za
pitao se - kao to smo rekli (gl . Ili) - ne bi li Dirkem morao pozdraviti uspon
faizma" kao spas od individualizma kojeg se uvek pribojavao (isto, str. 31). Iz kon
teksta navedenog pisma postaje konano jasno da Ranulf nema razloga pozivati
se na Masa kao svedoka u prilog svoje tvrdnje da je Dirkem na bilo koji nain bio
,,odgovoran" za uspon faizma .
sloenijim nego ikada. No, u jednoj stvari one su delovanje kolek

tivne svesti sasvim pojednostavile: prinuda kojom se ona namee
pojedincima postala je neposrednija i otvorenija negoli u bilo kojoj
staroj religiji. Obredi koji se svetkuju za masovnih ceremonija vode
ne samo kolektivnoj uzavrelosti" ve i masovnoj histeriji. Umesto
totemskom amblemu, poklonici novih ideolokih kultova klanjaju
se - manje spontano, ali zato revnosnije - jo jednostavnije simbo
lizovanom zajednitvu. Sloenija i delotvornija tehnika interiorizacije
kolektivne svesti doprinosi jo dubljem proimanju individualnih du
hova jedinstvenim principom miljenja i oseanja koji je zasnovan
na mrnji, a kazna koja stie otpadnike nesravnjivo je surovija ne
goli je bila ona koja je pogaala oskvrnitelje totemskog boanstva.
Umesto rtvovanjem totemske ivotinje, zajednica vernika jaa svoju
solidarnost prinoenjem masovnih ljudskih rtava.
Stoga prizori koji su Marsela Masa zgrozili zaista nisu mogli biti
ono to je Dirkem u svoje vreme zazivao. Videli smo, uostalom, da
ni_ u drugim podrujima svoga teorijskog rada - koja su, otvorenije
ili prikrivenije, takoe saobraala s duhom vremena" - on nije da
vao povoda tumaenjima koja bi u njemu razabrala univerzitetskog
prethodnika faizma". Konano, znamo da je potvrdu svoje osnovne
pretpostavke da se ispod religijski uoblienog simbola krije samo
drutvo, ali i istorijski uzor neposrednog obogotvorenja drutva, on
uvek nalazio u onom razdoblju Francuske revolucije kada je Vrhovno
bie postala razgolieni predmet kulta: ,,Jedna religija", kae Dirkem
mislei na ondanju revolucionarnu divinizaciju svetovnih vrednosti,
,,koja je raspolagala svojom dogmom, simbolima, oltarima i prazni
cima teila je da se uspostavi sama od sebe." 102 On, razume se, ni po
emu nije bio zakasneli jakobinac - jer u njegovo doba su se na ta
kvo naslee naslanjali zagovornici radikalnih politikih reenja, naime
levi socijalisti i nacionalisti - ali je primer jakobinske laike religije
navodio uvek kada je trebalo dokazati sposobnost drutva da se
uzdigne u boga ili da stvara boanstva". 103 No, za tim primerom - pri
merom Francuske revolucije, kada su drutvo i njegove najbitnije
ideje postali neposredno i bez ikakvog preoblienja predmet istin
skog kulta" 104 - on ipak nije posezao sluajno. Kao to smo videli,
11
11
11
11
2
10 E. Dirkem, EO, str. 115. O Dirkemovom odnosu prema Francuskoj revolu
..
CIJI upor. ire u: A. Mimica, ,,Sociologija i francuska revolucija", u: Sloboda, jed
nakost, bratstvo: francuska revolucija i savremenost, Institut za evropske studije,
Beograd 1990, str. 159-167.
1 3
0
10'
Isto, str. 198.

Isto, str. 199.
192
francuski radikali, koji ni u ono doba vie nisu bili radikalni" u jako
binskom smislu rei, traili su u Revoluciji iz 1789. godine oslonac
vlastite legitimnosti. Kada je, nizom ustavnih i zakonskih reformi,
,,republiku oportunista" koncem sedamdesetih i poetkom osamde
setih godina XIX veka najzad odmenila republika republikanaca",
obnovljen je bio i kult revolucionarnih simbola na kojima je Trea
republika namislila da obezbedi moralno jedinstvo nacije: ponovo
se sadila drvo slobode", ,,Marseljeza" je postala zvanina himna,
trobojka se posvuda vijorila, slavila se Marijana, a 14. jul je postao
nacionalni praznik ... Dirkem je, po svemu sudei, mislio da u tim
simbolima i kolektivngi. __uzavrelosti" koju oni pobuuju lee klice
jedne nove, laike religije. U sledeem poglavlju razmotriemo da
li je uzdanje u moralno obnoviteljsku funkciju takvih masovnih svet
kovina kojima se slave osnovne drutvene vrednosti doista podra
zumevalo, kao to se katkad misli, poricanje individualne slobode
i prava pojedinca.
VI
DRAJFUSOVA AFERA
,,Individualista koji brani prava pojedinca bra
ni u isti mah i vitalne interese drutva."
(E. Dirkem, 1898)
U jednom pismu Selestenu Bugleu, Dirkem kae da je ,,individua

lizam na jedini kolektivni cilj... jedino mogue sredite okupljanja". 1
Bez obzira u kojem znaenju pojam individualizma bio ovde upo
trebljen,2 navedene rei moraju, bar u prvi mah, zazvuati neobino
svakome ko je navikao da sociologiju Emila Dirkema posmatra unu
tar one dugotrajne misaone tradicije koja se obino naziva sociolo
kim realizmom. Stvarnu utemeljenost takvoga suda nije nuno, na
damo se, podrobno dokumentovati. Dovoljno je podsetiti da osnove
Dirkemovog opteg teorijskog stanovita, njegov metodoloki pro
gram, pa i svako pojedino istraivanje u bilo kojoj od razliitih oblasti
drutvenog ivota kojima se bavio, poivaju na nikad pomuenom
ubeenju da je drutvo stvarnost sui generis, odnosno ona elemen
tarna ontoloka kategorija s kojom treba da zapone, pa i da se zavri
svako racionalna i pozitivno izuavanje socijalnih fenomena. Drugim
reima, nema drutvene pojave koja se ne bi mogla objasniti nekom
drugom drutvenom pojavom, ba kao to se ni drutvo ne da svesti
na prost zbir pojedinaca koji ga ine, niti pak pojmiti kao puki proizvod
njihovih meusobnih odnosa. U prethodnom poglavlju videli smo da
je, u Dirkemovoj sociologiji religije, takav stav ishodio obogotvore
njem drutva kao onostranog predmeta strahopotovanja.
Pitanje koje bismo ovde hteli da postavimo prilino je jednostav
no: da li zaista, kao to se ponekad misli, radikalni metodoloki rea
lizam nuno implicira antiindividualistike posledice i na ravni koja
nije striktno epistemoloka, odnosno u podruju praktinog izbora
izmeu politikog (moda bi neko vie voleo da kae: ideolokog)
individualizma, s jedne, te kolektivizma, s druge strane? Ili, da bismo
bili jasniji: ako tvrdimo da je sociologija mogua samo kao nauka
1
Pismo od 22. marta 1898 (TXT li, str. 423).
'O razliitim znaenjima pojmova pojedinac", ,, individualizam", itd. u Dirke

movim radovima upor. u dobrom, ali - s obzirom na novije dirkemoloke" radove
i od onda objavljen arhivski materijal - pomalo zastarelom tekstu: A. Giddens, ,,The
'Individua!' in the writings of Emile Durkheim", AES, vol. XII, 1971, br. 2, str. 210-228.
Drajfusova afera
Drajfusova afera
195
194
o nadindividua lnim tvorevina ma, da li to znai da emo i u svakom
pojedinom slua ju kada se suoimo s problemom izbora izmeu uopteno kazavi - ,,pojedinca " i drutva" stati na onu stra nu koja
zagovara prvenstvo prvoga u odnosu na drugo? Jo jednostavnije:
ako zastupamo dosledni metodoloki realizam, da li su nam ruke
kona no vezane u podruju koje na bilo koji nain podrazumeva
odbranu individualistikih vrednosti? Moemo li, u teorijskom i lo
gikom smislu, ostati dosledni sebi ako, s jedne stra ne, naelno tvr
dimo da je sve ono to nas u drutvu zanima zapravo drutvo samo,
te da su pojedinci samo njegovi epifenomeni", odnosno proste in
dividualizacije kolektivne svesti, a s druge, izjavljujemo da je borba
za dostojanstvo pojedinca n a jedini kolektivni cilj"? Moglo bi se
odgovoriti da tu i ne mora biti protivrenosti: sociolog koji za stupa
metodoloki realizam u svojoj naunoj delatnosti mogao bi, u obla
sti mora lnog, odnosno politikog izbor a, zagova rati liberala n stav
koji .podrazumeva ak i krajnji ekonomski, socijalni ili intelektualni
individualizam. Doista , sluajevi raskoraka izmeu neijeg teorijskog
stanovita i praktinog opredeljenja dovoljno su esti da bi nam se
pitanje koje smo postavili moglo uiniti posve retorikim. Ali, mi
hoemo da se upitamo o neem drugom: naime, da li metodoloki
realista moe svoj politiki individualizam da brani vlastitom teori
jom, a da pri tom ne odstupi od njenih osnovnih naela?
Odgovor na pitanje koje smo varirali ve se nasluuje: pojedi
nac moe biti kolektivni cilj jedino ukoliko individualizam postavi
mo kao osnovnu drutvenu vrednost. Upravo to je, kao to emo
videti, Dirkem i uinio te na taj nain svoju teoriju elegantno spa
sio od mogue optube za nedoslednost. U protivnom, smisao na
voda s poetka ovog poglavlja mogao bi se shvatiti samo na jedan
nain: sociolog je, u jednom privatnom pismu, izrekao tvrdnju koja
nema nikakve veze s celinom njegovog teorijskog stanovita. N a
meravamo, meutim, da pokaemo da se Dirkemov individualizam
koherentno uklapa u njegov sociologizam, pod uslovom da zna enje
prvog pojma bude precizirano s obzirom na teorijski, a li pre svega
istorijski kontekst u kojem je navedeni iskaz izreen. U teorijskom
pogledu, dovoljno prostora za jednu vrstu individualistikog izbora
Girkem je ostavio jo kada je postavlja o osnove svoje opte socio
l0ke zamisli, ali se taj prostor popunio odreenijim sadrajem tek
kada je jedan dogaaj u javnom ivotu nagnao sociologa da jasnije
obrazloi svoj sta v u pogledu odnosa izmeu pojedinca i drutva.
Re je, na ravno, o Drajfusovoj aferi. 3
3
Iz ogromne literature o razliitim aspektima Drajfusove afere upuujemo na
jednu od boljih studija: J.-D. Bredin, t.:Affaire, Julliard, Paris 1983.
Iz svoje sjajne izolacije kabinetskog naunika kojom se uvek diio

Dirkem je prvi put otvoreno istupio na javnu scenu upravo u doba
Dra jfusove afer e. Razloge kojima se tom prilikom rukovodio on je
_
sam pokuao da obja sni nekoliko godina nakon pobede draJfusa
ra", u odgovoru na anketu o intelektualnoj eliti i demokratiji. U ure?
nikoj beleci pre dstavljen ve kao maitre-sociologue,4 on SVOJU
predrajfusarsku neaktivnost u politikor:1 iotu tumai optom ra
_
nodunou naunika i umetnika prema Javnim stvarima u toku prvih
dvadeseta k godina postojanja Tree republike. Pre nego to se, veli,
zemlja suoila s onim velikim moralnim i drutvenim problemom,
naime Drajfusovom aferom, intelektualci su stajali podalje od poli
tike jer nije bilo nijednog pitanja za koje bi se mogli strasno zauzeti.
U toj sva kodnevnoj politici koja se bedno otaljavala" jedini ulozi
ticali su se osoba koje bi trebalo da se nau na vlasti: ,,Ali nije bilo",
kae Dirkem, ,,velike bezline stvari kojoj bi se moglo posvetiti, nika
kvog uzvienog cilja za koji bi se volje mogle zauzeti."5 Intelektualci
su ravnoduno posmatrali politiki ivot koji se iscrpljivao u spletka
ma i moralnoj stagnaciji, sve dok nije iskrslo jedno ozbiljno principi
jelna pitanje: tek tada su naunici napustili svoje laboratorije, erudite
izali iz svojih kabineta, pribliili se gomili, umeali u ivot, a iskustvo
je dokazalo da su umeli izdejstvovati da se uje i njihov glas". 6
Dirkem, meutim, pomalo preteruje. Tvrdnja u iju osnovanost
nastoji da nas ubedi mogla bi se moda odnositi na njegovo vlasti
to iskustvo ili, u najboljem sluaju, na pobude onih intelektualaca
koji su se nali u drajfusarskom" taboru, ali ne i na sve knjievnike,
umetnike, pa i univerzitetske profesor e u toku prvih decenija Tree
republike. Ako, pre povoljnog ishoda Drajfusove afere, jo i nije bila
u punom smislu rei uspostavljena ona republika profesora" s pr e
loma vekova, ve ranih sedamdesetih godina mnogi aka demski in
telektualci otvoreno su radili na promicanju republikanske stvar i.
Osim toga, niz knjievnika, umetnika i nosilaca visokokolskih zva
nja bili su, naroito osamdesetih i devedesetih godina, ve uveliko
upleteni u razliite leve i desne politike pokrete. U maloas navede
nim Dirkemovim reima ima, meutim, istine utoliko to je angaman
u prilog Drajfusa izbacio na povrinu jednu novu grupu intelektua
laca ije se vatr eno zalaganje za obnovu procesa nepravedno osu
enom kapetanu u oima protivnika ukazalo kao vrst temelj za
Upor. u: J.-C. Filloux, ,,Le Sociologue en situation", SSA, str. 258.
5
E. Durkheim, ,,L'.Elite intellectuelle et la democratie", RB, 5. ser., tom I, 1904,
br. 23 (SSA, str. 281).
6
Isto.
Drajfusova afera
Drajfusova afera
196
obrazovanje jedne ,,intelektualne partije". 7 Uostalom, sama re in

telektualci poprimila je moderno znaenje upravo u jeku afere: tim
izrazom je or Klemanso, direktor leviarskog lista L'Aurore u ko
jem je januara 1898. godine Emil Zala, pod naslovom Optuujem",
objavio svoje slavno pismo predsedniku Republike, oznaio sve pot
pisnike manifesta u prilog zahtevu za revizijom procesa, meu koji
ma su bili Anatol Frans, Andre id, Marsel Prust, Klod Mone, Lisjen
Er, ari Pegi, itd. 8 Taj izraz, meutim, dugo nije mogao - pa ni do
dana dananjeg - da se oslobodi pogrdnog prizvuka koji su mu pri
pisali antidrajfusari", takoe pisci, naunici i umetnici, ali zagovor
nici sasvim drugaijeg sistema vrednosti.
Intelektualci koji su ustali u odbranu Drajfusa - kapetana fran
cuske vojske optuenog da je za raun nemakog Generaltaba
prodao najvie vojne tajne - najee nisu bili voeni nikakvim ne
posrednim stranakim ili, uopte uzev, politikim pobudama. Kao
to i sam Dirkem kae, re je bila pre svega o principijelnom pita
nju, odnosno o onoj moralnoj kunji koju dobro opisuje francuski
izraz cas de conscience. Ima li, naime, drava pravo da svoje inte
rese sprovodi na utrb individualnih prava i slobode ak i jednog
jedinog oveka? Dirkemov odgovor bio je tipian za reakciju draj
fusarskih" intelektualaca: postoji jedan skup univerzalnih vredno
sti - kao to su sloboda, pravda, lino dostojanstvo - koje ne mogu
biti rtvovane nikakvom dravnom razlogu. Nacionalni interesi, jav
ni red, dostojanstvo sudstva, ugled armije, dravna tajna - sve su
to samo prazne rei ako se pod njihovim velom nanosi nepravda
makar samo jednom nevino osuenom oveku. Konkretan sluaj
kapetana Drajfusa postao je na taj nain samo povod da se posta
vi naelno pitanje nepovredivosti ljudskih prava. Za intelektualce
je to bila prilika da istaknu svoje pravo da, ak i kada nisu uplete
ni u svakodnevnu politiku niti vezani za bilo koju stranku, izriu kri
tiki sud o javnim poslovima. Dirkemu je, pak, taj moralni izbor omo
guio da jasnije istakne humanistike implikacije svoje sociologije,
ali i da vlastitu nauku o drutvu jo jednom predloi kao racionalnu
Zanimljivo je da je tvorac ovog izraza bio, izgleda, upravo knjievnik ari Pegi,
bivi drajfusar" i ,,intelektualac" koji se ubrzo odrekao svojih mladalakih iluzija"
(upor. u: Ch . Peguy, ,,De la Situ<!tion faite au parti intellectuel dans le monde mo
derne", Cahiers de /a Ouinzaine, 2. decembar 1906 [sada u: Ch . Pegue, CEuvres
en prose, tom I (1898-1908), Gallimard, Paris 1959, str. 1059-1060]). Na navede
nom mestu, na kojem poredi politike" i intelektualne" partije, Pegi smatra da
su ove potonje mnogo opasnije ... jer oveka mnogo dublje obuzimaju" .
'O intelektualcima drajfusarima" vid. u: L . A . Coser, Men of /deas. A Socio
7
logist's View, The Free Press, New York 1970, str. 215-226 .
197
osnovu laikog republikanizma koji je pobedom drajfusara" bio naj

zad uvren.
Neposredan povod da se i sam uplete u veliki spor Dirkem je
naao u jednom lanku Ferdinana Brinetjera, uglednog knjievnog
kritiara i istoriara knjievnosti. Taj lan Francuske akademije, koji
se, uprkos svojoj privrenosti tradicionalnom katolinstvu pa i ul
tramontanskom klerikalizmu, obreo kao predava na Ecole normale
superieure, visokokolskoj ustanovi ve duboko proetoj laikim
republikanizmom, otro je reagovao na Zolin nepatriotski ispad".
Neposredno posle procesa knjievniku osuenom zbog uvrede a
sti armije i Generaltaba, Brinetjer se u vlastitom asopisu ustremio
na sve potpisnike Manifesta intelektualaca". 9 T im lankom on je do
krajnosti zaotrio svoje davnanje neprijateljstvo prema uenom
bezverju"10 i preuzeo na sebe ulogu ideologa najzad uspostavljene
koalicije klerikalaca, monarhista, militarista i antisemita. 11 U tom a
rolikom antidrajfusarskom" taboru nali su se - povezani zajedni
kom netrpeljivou prema republici, parlamentarizmu, liberalnoj
politikoj filozofiji i svemu onome to je izviralo iz naslea prosve
titeljskog racionalizma - podjednako levi i desni ekstremisti. Oko
F. Brunetiere, ,,Apres le proces", Revue des deux Mondes, tom CXLVI,
1 . mart 1898.
9
10
U tom smislu upor. Brinetjerov raniji lanak Apres une visite au Vatican" (Re
vue des deux Mondes, tom CXXVII, 1895), u kojem pisac, posle jedne privatne
audijencije" kod pape Lava XIII, postavlja osnove svog potonjeg agresivnog anti
intelektualizma i antiscijentizma . On ovde odluno ustaje protiv naunog prou
avanja religije, protiv antropologije i psihologije, protiv Kontovog pozitivizma i
celokupne njegove kole" (str. 98). lako Dirkema ne pominje izriito, Brinetjer se
ustremljuje na sve pokuaje laicizacije morala, a papinske enciklike slavi kao
jedino mogue uputstvo za reenje socijalnog pitanja" (str. 117). lndikativno je
da je docnije Dirkem oznaio Brinetjera kao tvorca apologetskog metoda u so
ciologiji religije" (upor. AS, vol. IX, 1904-1905, str. 142), to i nije preterano otar
sud ima li se u vidu injenica da ak i jedan katoliki istoriar francuskog antikle
rikalizma (A . Mellor, Histoire de l'anticlerica/isme franqais, Maison Mame, Paris
1966, str. 421-422)ocenjuje da je Brinetjerov sud o bankrotu nauke" na tom pod
ruju ipak bio preteran .
11
injenica da je Drajfus bio Jevrejin posluila je kao povod za raspaljivanje
estoke antisemitske kampanje u kojoj su se revizionistima" pripisivale i name
re da e, ukoliko osuenik ne bude osloboen, ,,sve isprevrtati" i ,, izazvati graan
ski rat, pa ako treba i meunarodni sukob" (H. Dutrait-Crozon, Precis de l'Affaire
Dreyfus, Nouvelle Libraire Nationale, Paris 1924, str. 129). Razloge tog populisti
kog antisemitizma, kada je na vest o osudi nevinog narod bio ponesen veseljem
na bulevarima", Dirkem je, u jednoj javnoj raspravi, naao u socijalnopsiholokom
rnehanizmu kojim se uzrok opteg zla individualizuje, najee u parijama koji
slue kao pokornike rtve" (E. Durkheim, [,,Antisemitisme et crise sociale"], TXT li,
str. 253).
Drajfusova afera
Drajfusova afera
199
198
brojnih ad hoc stvorenih udruenja, kao to su bile Francuska akci
ja, Liga francuske otadbine, Antisemitska liga ili Savez patriota, po
stepeno se stvarala ona zbrkana ideoloka platforma na kojoj e se
uobliiti osnove budueg francuskog faizma, u isti mah aristokrat
skog i plebejskog, monarhistikog i anarhoidnog, odnosno revolu
cionarno-sindikalistikog, ali u svom zajednikom jezgru naciona
listikog, antisemitskog i rasistikog.
Francuska je doista bila pocepana na dva dela, ali se linija pode
le, koja je zemlju nekoliko godina drala na ivici graanskog rata i
dravnih udara, ni izdaleka nije podudarala s dotadanjim politikim
podelama. Stoga su se na istoj strani, meu najvatrenijim protiv
nicima obnove procesa, mogli nai ari Moras, Pol Deruled, or
Sorel, Moris Bares, il Lemetr, Gistav le Ban, Eduar Drimon, itd. 12 Svi
su oni - bez obzira kojoj partiji pripadali, na koju se klasu pozivali
ili kakav tip politikog ureenja zagovarali - bili noeni jedinstvenim
uverenjem da pojedinac ne predstavlja po sebi nikakvu vrednost,
pa da otuda individualna prava nisu nita u poreenju s kolektiv
nim tvorevinama kao to su 11klasa", 11 nacija", 11 otadbina", ,,rasa", itd.
Kao ilustraciju tog radikalnog antiindividualizma dovoljno je navesti
izvod iz govora koji je M. Bares odrao usred afere pred aktivistima
Lige za francusku otadbinu: 11 Bio sam individualista i bez ustrua
vanja sam to obrazlagao; propovedao sam razvitak linosti odree
nom disciplinom unutranje meditacije i analize. Dugo istraujui
ideju 'ja' jedino metodom pesnika i romanopisaca, unutranjim po
smatranjem, propadao sam, propadao bez otpora kao kroz pesak,
sve dok nisam, na dnu i kao uporite, pronaao kolektiv... Pojedi
nac! Njegov um, njegova sposobnost da pojmi zakone vaseljene!
Sve to treba potkresati. Mi nismo gospodari misli koje se u nama
raaju. One ne dopiru iz naeg uma nego su naini reagovanja u
kojima se izraavaju vrlo drevne fizioloke dispozicije... Nema linih
ideja; ak i one najree, ak i najapstraktniji sudovi ... opti su nai
ni oseanja i pronalaze se u sviju bia istoga organizma koja su op
sednuta istim slikama." 13 U takvoj duhovnoj atmosferi mogao je i
Brinetjerov lanak, u kojem se, kao to smo ve videli, intelektua
listikom individualizmu naelno porie bilo kakva vrednost, posta
ti kamen-mea izmeu drajfusara" i antidrajfusara", odnosno re
"
vizionista" i 11 antirevizionista". Stoga vredi ukratko izloiti osnovne
12 O antidrajfusarima" vid. u: Z. Sternhell, La Droite revolutionaire. Les origi
nes franr;aises du fascisme, 1885-1914), Editions du Seuil, Paris 1978, naroito
str. 127-145.
13
R. Girardet, Le Nationalisme franr;ais. Antho!ogie, 1871-1914, Editions du

Seuil, Paris 1983, str. 185-186.
ideje toga teksta koji je, mimo volje svoga autora, uvrstio redove
_
,, intelektualaca" i, to je za nas najzanimljivije, izazvao D1rkemovu
odlunu reakciju.
ta je, dakle, pita se Brinetjer, taj intelektualac" i odakle li on crpi
nadmo kojom se razmee pred svima koje ne smatra sebi ravni
ma? U svom novom znaenju, taj izraz upuuje na sve one uene
ljude koji, na osnovu svoje strunosti u jednoj uoj oblasi, zahte
vaju pravo da izriu sudove o stvarima koje daleko prevazilaze po
druje njihove nadlenosti. Ako je stekao bilo kakav ugled u jednoj
oblasti nauke ili umetnosti, ,, intelektualac" je ubeen da mu ova,
moda i stvarna nadmo nad neupuenima ili manje upuenima pri
bavlja pravo da, s istim autoritetom, govori i o onome to ne spada
u krug njegove strune kompetencije. Takva pretenzija, upozorava
Brinetjer, za ,, intelektualce" je velika nesrea", a za nas velika opa
snost". Jer, im prihvatimo da su oni onakvi kakvi bi eleli da budu
i im osetimo sklonost da im poverujemo, postajemo rtve njiho
vog autoritativnog bulanjenja o stvarima za koje nisu nadleni".
Budui da oni znaju ono to mi ne znamo, podleemo ubeenju da
znaju i ono to stvarno ne znaju, te na taj nain oni uspevaju samo
da duboko zbune, zavedu i uznemire javno mnjenje".14 Opasnost je
utoliko vea to svoje tvrdnje i sudove o javnim poslovima inte
lektualci" izriu pozivajui se na nauni metod i "pozitivno" znanje.
Ali, smatra Brinetjer, dananji intelektualci" nisu, u najveem bro
ju sluajeva, ak ni naunici u strogom smislu rei. Ako znati, ,,kao
to ree jedan veliki naunik" (re je, dakako, o Kontu!), znai moi
ili predvideti, onda je vrlo teko kazati za jednog filologa, antropo
loga ili etnografa da je naunik. Brinetjer ovde ne pominje izriito
sociologe, u ono doba jo prilino marginalne poslenike u oblasti
humanistikih disciplina, ali je jasno da i njih ima u vidu kada tvrdi
da je metode prirodnih nauka - jedinih koje zasluuju da se sma
traju 11 pozitivnim" - jo tee primeniti na 11najosetljivija pitanja koja
se tiu ljudskog morala, ivota nacija i interesa drutva".15 A ako, pak,
takve iskaze izriu sami fiziari ili hemiari, stvar je jo pogubnija
jer oni mogu, s gledita svojih specijalizovanih znanja, da izraavaju
samo isto individualna" miljenja kojima ne treba poklanjati nika
kvo poverenje. Iz zahteva za univerzalnom primenljivou naunog
metoda na sve oblasti ljudske delatnosti i ispod prigrabljenog prava
da se u ime potovanja jedne u osnovi nedohvatljive istine nepri
strasno raspravlja o najuzvienijim vrednostima drutva poivaju,
14
F. Brunetiere, ,,Apres le proces", naved. l., str. 443.
15
Isto, str. 444.
Drajfusova afera
Orajfusova afera
201
200
tvrdi Brinetjer, individualistike pretenzije intelektualaca", a indivi

dualizam je - a ne moda parlamentarizam, socijalizam ili kolektivi
zam - ,,velika boljka naeg doba". Takav individualizam je najizra
zitiji u intelektualaca" koji misle da, zahvaljujui svojim strunim
znanjima i ugledu, mogu da dele savete sudijama, generalima i po
litiarima. Oni se, poput Nieovog natoveka, uzvisuju iznad zako
na, a nama ostalim smrtnicima preostaje samo da im se divimo i
da im zahvaljujemo! Kada se, dakle, individualizam i intelektualizam
meusobno stope u svojoj obostranoj uobraenosti, stvoreni su
svi uslovi za razmah anarhije. Vreme je, stoga, da se intelektualci"
odreknu svojih individualistikih ambicija, jer su nam u ovih po
slednjih stotinak godina naneli mnogo zla, a mogu nam ga naneti
jo i vie". I, neposredno ciljajui na intelektualce" koji su se oku
pili u drajfusarskom" taboru, Brinetjer najzad upozorava na njihovo
,,doista antidrutveno samozadovoljstvo" koje e zemlju sunovra
titi u ponore anarhije.
lako nije bio meu potpisnicima Zolinog Manifesta intelektua
laca", niti je u Brinetjerovom tekstu izriito pomenut - niti on sam
niti pak njegova sociologija - Dirkem je, kao to saznajemo iz njego
vih pisama, reio da na taj plitak lanak"18 odgovori jednom socio
lokom raspravom. Cilj mu je, naime, bio da razmotri odnos izmeu
individualizma i intelektualaca jer je to, po njegovom miljenju, ,,sr
rasprave". 18' ,,Ostavljajui po strani Drajfusovo pitanje, hteo bih da
govorim", kae on, ,,o tom individualizmu koji nam se prebacuje kao
kvasac drutvenog rasula; hteo bih da pokaem da je na stvari igra
reima, da individualizam nije egoizam ve saoseanje i [samilost?]
oveka prema oveku." 19
U svom lanku Individualizam i intelektualci",2 Dirkem najpre
upozorava da je ono to je u prvi mah izgledalo kao obino inje
niko pitanje" - naime, kao rasprava o krivici ili nevinosti osuenog
kapetana - vremenom preraslo u mnogo znaajniji spor koji je bol
na podelio zemlju". Tome je u znatnoj meri doprinela i skoranja
16
Isto, str. 445.
11
Isto, str. 446.
Pismo S. Bugleu, 18. mart 1898 (TXT li, str. 418).
18'
Pismo S. Bugleu, 22. mart 1898 (TXT li, str. 4 23).
Pismo A. lberu, mart 1898, u: ,,Lettres de Emile Durkheim a Henri Hubert.

presentees par Philippe Besnard", RFS, vol. XXVIII, br. 3, 1987, str. 491. Reu
zagradi je prireivaeva interpolacija .
0
98
' E. Durkheim, ,,L:'lndividualisme et les intellectuels", RB, 4. ser., vol. X, 18
19
(SSA, str. 261-278).
intervencija jednog poznatog knjievnika", intervencija koja, nael

nou svojih zakljuaka, zahteva da i odgovor bude uzdignut na ra
zinu principa. Vie nije re o pojedinim argumentima koje u prilog
obnovi procesa navode revizionisti", niti pak o samoj aferi i tu
nim prizorima kojima smo bili svedoci", ve o stanju duha intelek
tualaca i osnovnim idejama na koje se oni pozivaju".21 Pojam inte
lektualci Dirkem, naravno, ne shvata u ondanjem pejorativnom
znaenju koje su mu pridavali antidrajfusari", pa i sam Brinetjer. Pod
tim izrazom on podrazumeva sloj obrazovanih i nadarenih ljudi u
nauci i umetnosti koji ne polau nikakav monopol na razum", to jest
na univerzalnu ljudsku sposobnost umnog poimanja sveta. Upravo
stoga je sasvim prirodno to oni odbijaju da pokleknu pred autori
tetom jednog armijskog generala te da se bespogovorno priklone
njegovom miljenju. Intelektualci, naime, zadravaju pravo na vla
stiti sud o svim javnim pitanjima: oni svoj um uzdiu iznad autorite
ta jer im se ini da su prava pojedinca neotuiva: ,,Uzrok njihovog
otpadnitva jeste, dakle, njihov individualizam." Dirkem se na taj
nain suoava s Brinetjerovim osnovnim argumentom: hoe li nas
doista taj individualizam, koji je sam po sebi izvor unutranjih ra
zdora, napokon suoiti s opasnou od dezintegracije drutvenog
organizma?
No, individualizam za koji se sociolog zalae sasvim je naroite
vrste. Kada bi mislio na onaj teorijski, pa onda i politiki individua
lizam anglosaksonskog tipa koji stoji u osnovi devetnaestovekovne
liberalne filozofije, on bi u lanku o kojem govorimo na najoigled
niji nain protivreio ne samo osnovnim epistemolokim naelima
svoje ve vrsto uobliene sociologije nego i svom jasnom politi
kom opredeljenju za solidaristiku stvar. Kao to smo videli i u pret
hodnim poglavljima, Dirkem i ovde odbija da se svaki individuali
zam poistoveuje s uskogrudim utilitarizmom" i egoizmom jednog
StJensera ili ekonomista",2 naime francuskih zagovornika klasi
nog liberalnog naela /aissez-faire. Kritici takvog individualizma on
je, uostalom, posvetio znatan deo svojih ranijih radova: u Pode/i dru
tvenog rada odbaena je ideja o individualnoj koristi kao pobudi
koja stoji u osnovi funkcionalne diferencijacije drutava organske
solidarnosti; u Pravilima socioloke metode poreknuta je mogu
nost izgradnje jedne zasebne nauke o drutvu na osnovama teorij
skog nominalizma, to jest shvatanja da izvan pojedinaca i njihovih
meusobnih odnosa ne postoji nikakva stvarnost sui generis koja
--21
Isto, str. 261.
22
Isto, str. 262.
Drajfusova afera
Drajfusova afera
202
203
bi mogla bi ti predmet racionalnog posma tranja i obj anjenja; u Sa

moubistvu je, pak, ukazana na pogubne posledice nedos tatka soci
jalne regulacije i integracije u mode rnim drutvima koja su razdrta
egoistikim i anomijskim strujama. Brani ti i dalje takav individuali
zam znailo bi, po Dirkemovom miljenju, ne uviati da ni njegovi
najvatreniji zagovornici vie ne nalaze pristalica: jer, re je o nepri
jatelju koji up ravo mi rno umire prirodnom smru". 23 On, naravno,
ima u vidu Francusku svoga doba, pa cilja na osobene politike pri
like u kojima je, potkraj prolog veka, klasian libe ralni indiv iduali
zam sve bre gubio teorijske zagovornike i politike pristalice: poli
t iki p rostor izmeu tra dicionalista i socijalista, koji su podjednako
odluno odbacivali naslee liberalne misli, ve je gotovo u celosti
bio popunjen radikalskim p rogramom. Dirke m ipak odaje hvalu
klasinom liberalizmu koji se izborio za osnovna graanska prava
i na taj nain posta vio osnove za svaki potonji napredak. Ali, kada
su politike slobode bile osvojene, taj u osnovi negativni individua
lizam naiao je na nepremostivu prepreku: v ie se nije zn alo ta
uraditi s izvojevanim slobodama. Nad zemljom se podigao vetar
tuge i obeshrabrenja",24 a ovek se, u neprestanom nadmetanju sa
svojim blinjima, naao usamljeniji ne goli ikad.
Ima, meutim, jedna vrsta individualizma koja se od ove njegove
kompromitovane egoistike varijante znatno razlikuje i u iju odbra
nu Dirkem misli da vredi dii glas. To je individualizam Kanta i Rusoa
koji je, budui ugraen u temelje Deklaracije o pravima oveka i gra
anina, ,,postao osnova naeg moralnog katihizisa".25 U usko shvae
nom linom in teresu takav individualizam ne vidi osnovnu pobudu
ljudskog delanja ve, naprotiv, izvor svekolikog zla. I za Rusoa i za
Kan ta jedini moralno opravdani naini pos tupanja jesu oni ije po
bude ne izv iru iz osobe nog poloaja ov og ili onog pojedinca ve iz
pojma oveka uopte. U skladu s takv im shva tanjem, naa je du
nost da zanemarujemo sve ono to se najneposre dnije tie nae
empirijske individualnosti te da se zalaemo za os tvarenje onoga
to od nas zahteva n a poloaj oveka kao takvog, naime sv ega
onoga to nam je zajed niko s naim blinjima. Na tragu takvog mogli bismo rei altruistikog - individualizma Dirkem e se u svom
lanku vratiti jednoj ideji ije zametke nalazimo ve u njegovim ra
nijim, sistematskim radov ima. On e sada, suoen s neposrednim
podsticajima koji mu dopiru iz drutvene stvarnosti, obznaniti glasni23
Isto, str. 263.
24
Isto, str. 276.
25
Isto, str. 263.
je negoli ikad kult oveka, te na taj nain umnogome relativizovati

implikacije svoje sociologije koje su ve ono
vremenim tumaima najee upadale u oi: ,, ... ljudska osoba, ija
de finicija stoji kao kamen kunje u odnosu na koji se dobro mora ra
zlikovati od zla, smatra se svetom, takorei u ritualnom smislu rei." 26
U prvi bi nam se mah doista moglo uiniti da ovaj izriito perso
nalistiki stav protivrei samim osnovama Dirkemovog dotadanjeg
poimanja odnosa izmeu pojedinca i drutva, odnosa koji je ve u
ono vre me bio ozn aen kao izrazito sociologistiki ili, ak, kolekti
v is t iki. Ka ko je, n aime, mogue u isti mah t vrdi t i, s jedne strane,
da je drutvo najvia s tvarnost koju moemo misliti, a s druge kaza
ti da je ovek najv ia vrednos t za oveka i p redmet religijskog obo
avanja ? Zametak reenja ove prividne protivrenosti nalazimo, kao
to rekosmo, ve u ranijim Dirkemov im radovima . 27 U Pode/i rada
jaanje organske solidarnosti na osnovi progresivne diverzifikacije
socijalnih funkcija postavljeno je kao ireverzibilan proces u moder
nim dru tvima. Ne bi li otuda sledilo da e s ve ua specijalizacija
dru tvenih uloga unositi sve dublji jaz izmeu njihov ih nosilaca ?
Videli smo, meutim, da je upravo specijalizacija osno v na kojem
se, zahvaljujui komplemen tarnos ti razliitih funkcija, uspostavlja
sve dublja organska" solidarnost meu ljudima. Kolektivna sv est,
koja je u drutv ima mehanike" solidarnosti poivala na jednom
skupu element arnih naina miljenja, delanja i oseanja z aje dni
kih sv im meusobno slinim pojedincima nije, meutim, osuena
da oslabi ili iezne u d rutvima organske" solidarnos ti. Ona sada
tei da se ras tvori u vrlo uoptenim i neodreenim sadrajima koji,
naroito posle slabljenja zajednikih religijskih verovanja, os tavlja ju dovoljno prostora za razvitak individualnih raznovrsnos ti i, na toj
osnovi, za uspon ljudske linosti uopte. U jezgru takve kolektivne
svesti sve se izrazitije obrazuje jedna jedins tvena vrednost koja po
s taje zajedniki imenitelj sviju razliitih naina miljenja, oseanja i
delanja: pojedinac, kae se u Pode/i rada, ,,pos taje predmet jedne
vrste religije", 28 a dostojanstvo linosti uspostavlja se kao vrhunski
kult. Ova nova zajednika vera crpe svoju snagu iz drutva, ali nas
an t iindividualistike
26
Isto, str. 264.
27
O Dirkemovoj ustrajnoj privrenosti individualistikim vrednostima upor.

opirnije i vrlo dokumentovano u: J.-C. Filloux, Durkheim et le socialisme Librai
rie Oroz, Geneve/Paris 1977, str. 137-175, et passim. Osnovne ideje iz to; pogla
VIJa svoje knjige autor je izloio u prilogu Durkheim i sociologija prava oveka",
,
u: Emile Durkheim i suvremena sociologija, Socioloko drutvo Hrvatske, Za
greb 19 87, str. 43-45 .
28
E. Dirkem, PDR, str. 196. Upor. autorov Zakljuak", naroito str. 384.
Drajfusova afera
Drajfusova afera
205
204
ne vezuje za njega ve za nas same: ona je drutvena po svome po

reklu, ali je individualna po svome predmetu. Jer, ljudska lin ost
kao takva moe zadobiti potovanje samo u drutvu koje, zahvalju
jui razuenoj podeli rada, omoguuje individualizaciju pojedinaca.
In dividualizam je, na taj nain , proizvod organske" solidarnosti u
kojoj, kao to se kae u Samoubistvu, pojedin ac postaje sveta stvar,
ak sveta stvar par excellence, na koju niko ne srne dii ruku". 29
Ovim obogotvoren jem oveka Dirkem n e ugroava osn ove svo
je zamisli o metodolokom, pa i ontolokom prvenstvu drutva u
odnosu na pojedinca. Jer, budui da drutvo, odnosno kolektivna
svest, ne postoji izvan ili mimo pojedinaca, to jest in dividualnih sve
sti, ve samo u njima i pomou njih, i sam pojedinac je - kao to
smo videli kad a smo raspravljali o osnovama njegove sociologije
religije - n a izvest an nain svet. Ako je jezgro sadraja kolektivne
svesti postala sama ljudska linost, onda on o u svakom pojedin a
nom utelovljen ju zasluuje isto potovanje koje je iziskivalo i kada je,
u drutvima mehan ike" solidarnosti, neposredn o izraavalo jedino
nadindividualne vrednosti. Dirkem je, na pomalo sofistiki nain ,
zatvorio krug: oduvek nesvesno oboavajui drutvo kao najviu
stvarnost, ljudi su se klanjali bogovima kada su jedino u tom obli
ku mogli simboliki predstaviti svoj grupni ivot, a kada je bogova
nestalo, drutvo su poeli da predo avaju u podjednako apstrakt
nom obliku ljudske linosti koja je postala najvia svetinja. Jer, u
tako shvaenom individualizmu pojedinac n e duguje svoju svetost
intrinsinim osobinama svoje empirijske lin osti, n aime on ome po
emu se ovaj ili on aj ovek razlikuje od drugih ljudi, poto bismo
se na taj nain vratili moralnom egoizmu" koji onemoguuje uspo
stavljanje bilo kakve solidarnosti. Ako ovek, kae Dirkem u svome
odgovoru na Brinetjerov lanak, ,,ima pravo na to religijska poto
vanje, to je stoga to u njemu ima n eeg od ljudskosti uopte". 30 A
budui da se ova ljudskost nahodi i u drugih pojedin aca, njegovih
blinjih, kada je on postavi kao cilj svoga ponaanja biva nuno upu
en i na druge ljude. Stoga se taj kult ne obraa nijedn om pojedi
nanom biu ve ljudskoj osobi uopte: ,,Bezlian i bezimen, jedan
takav cilj lebdi, dakle, visoko iznad sviju pojedinanih svesti i moe
im na taj nain posluiti kao sredite okupljanja."31
Eto zato je pojedin ac zaodenut onom tran scendentn om uzvie
nou koju su sve religije pridavale svojim boanstvima, pa onda
29
30
31
E.
Durkheim, SU, str. 378.
E. Durkheim, ,,L'lndividualisme et les intellectuels", SSA, str. 267.

Isto, str. 267-268.
nuno i uzdign ut u rang svetog bia: on je zatien brojnim zabra

nama koje njegov ivot, slobodu i ast uvaju kao vrhunske svetinje.
Re je, dakle, o religiji u kojoj je ovek u isti mah i vernik i bog", 32
ili - kao to je reeno u Samoubistvu - ,,ovek je za oveka postao
bog", 33 Takva religija, koja jeste individualistika - jer je njen pred
met ovek, a ovek je po definiciji pojedinac - n e doputa n ita to
bi moglo da ugrozi ovekova osnovna prava. ak i utilitaristiki in
dividualizam dozvoljava da, u ime interesa veine, pojedina indivi
dualn a pr ava budu, na krae ili due vreme, suspendovana ili ogra
n iena. Takvu, kao to bi Tokvil k azao, tiraniju veine Dirkem ne bi
mogao smatrati opravdanom s gledita in dividualizma za koji se on
zalae, jer nema interesa kojim bi se dala bran iti skrnavljen je naj
vie svetinje. Kao neposredan odgovor na svaku argumen taciju ko
jom se relativizuje v aenje individualnih prava - a antidrajfusari"
su upravo na tome ustrajavali - on zakljuuje: ,,Nema dravnog razlo
ga koji bi mogao opravdati nasrtaj na [ljudsku -A. M.] osobu kada
su njena prava iznad drave."34 Odrei se takvog individualizma zna
ilo bi raskrstiti s nasleem osamnaestovekovne liberalne misli ko
jom su proete francuske ustanove i koja stoji u osnovi tamonje
,, moralne organizacije".
Izvodei, dakle, svoj kult oveka" iz prosvetiteljskog naslea, Dir
kem jekao n jegovu prvu dogmu" postavio nezavisnost uma, a kao
prvi obred" slobodu suenja. On je dobro uoio da se Brin etjer i
,, an tidrajfusari" - uostalom, poput svih zagovornika n eprikosnove
nosti dravn og, crkvenog ili vojnog autoriteta u poslerevolucionar
noj Francuskoj - ustremljuju prvenstven o na tekovin e osamnaesto
vekovnog racionalizma. Ali, ako je svaka misao slobodn a, pita se
on ipak, n a koji e se n ain ostvariti min imum saglasnosti koji je
neophodan da bi se spreilo intelektualno i moralno rasulo, to jest
ona anarhija n a koju je Brinetjer patetina upozoravao? In dividuali
zam, priznaje Dirkem, uvek prati izvestan intelektualizam, jer je slo
boda miljen ja prva meu svim slobod ama. No, otuda nipoto ne
sledi da e se svaki um samozaljubljeno zatvoriti u sebe i odbiti bilo
kakav dodir s drugim umovima. Taj in dividualizam, naprotiv, zahte
va od svakog pojedinca da upozna on o to on moe spoznati, ali ni
na koji nain ne posveuje pravo n a nekompetentnost. Moja inte
letualna n ezavisnost nee biti ugroena ako se, u pogledu on oga
0 cemu se n e mogu izjasniti na osnovu vlastitog znanja, povedem
32
Isto, str. 265.
33
E. Durkheim, SU, 378-379.
34
E. Durkheim, ,,L'lndividualisme et les intellectuels", SSA, str. 265.
Drajfusova afera
Drajfusova afera
207
206
za miljenjem nekog ko je u toj stvari struno nadleniji. Jedino to
zahtevam jeste da mi se navedu razlozi na temelju kojih tue mi
ljenje mogu usvojiti kao vlastiti sud: ,,Potovanje autoriteta", zaklju
uje sociolog pre nego to e se neposredno obraunati s Brine
tjerovim poricanjem prava nekompetentnim intelektualcima" da
imaju vlastito miljenje o dravnim poslovima, ,, niukoliko nije ne
spojivo s racionalizmom, pod uslovom da autoritet bude racional
na zasnovan".35
Stoga, kada se od nekih ljudi zahteva da se priklone miljenju
koje sami ne dele {re je, naravno, o intelektualcima koji ne odo
bravaju dravni razlog sadran u Drajfusovoj osudi!), nije dovoljno
pozivati se na banalnu retoriku" ve valja, u tom odreenom slu
aju, poslunost koja se od njih zahteva obrazloiti dokazujui da
su zaista nekompetentni. Ali, ako je na stvari neto to spada u
podruje zdravog razuma, pokleknuti pred autoritetom nadlenih
instanci" protivno je ne samo tom zdravom razumu nego i elemen
tarnoj graanskoj dunosti: ,,. .. da bi se saznalo moe li jednome
sudu biti doputeno da osudi optuenog a da nije sasluao njego
vu odbranu nije potrebna naroita prosveenost."36 Budui da je re
o problemu praktikog morala, niko razuman nije u toj stvari nena
dlean - tavie, svako je obavezan da izrekne svoje miljenje. ,,Ako
je, dakle", zakljuuje Dirkem, ,,u poslednje vreme izvestan broj umet
nika, ali pre svega naunika, pomislio da moraju odbiti svoj prista
nak uz jednu presudu ija im se zakonitost uinila sumnjivom, to
nije stoga to su, u svojstvu hemiara ili filologa, filozofa ili istori
ara, prisvojili ne znam kakve povlastice i nekakva uzvieno pravo
nadzora nad stvari o kojoj se sudi."37 Oni se naprosto koriste svojim
pravom ljudi da izraze svoje miljenje o neemu to je u nadlenosti
ljudskog razuma. A ako reeno pravo brane ljubomornije negoli
drugi ljudi, to je stoga to im, zahvaljujui njihovim profesionalnim
navikama, ono lei vie na srcu: nauni metod kojim se svakodnevno
slue nauio ih je da vlastiti sud zadre sve dok im se ne dokae da
nisu u pravu i zato je prirodno to tee podleu zanosima gomile" i
ugledu autoriteta".38
Na taj nain shvaen, individualizam po Dirkemovom miljenju
ne vodi u anarhiju ve je on jedini sistem verovanja koji moe da
ouva moralno jedinstvo" zemlje. Budui da tradicionalna rnligija
vie nije u stanju da obezbedi socijalnu koheziju, na njeno mesto

stupa jedna nova religija pojedinca" iji se racionalan izraz nalazi u
individualistikom moralu. Imamo li, pak, na umu da je za Dirkema
svaki moral drutvena ustanova, jasno je zato mu se individuali
zam, ma koliko to paradoksalno zvualo, ukazuje kao najvii oblik
drutvenosti. Konstitutivni atributi ljudske linosti uopte postaju
arite socijabilnosti, jer se sada nalaze u sreditu kolektivne svesti.
Bezlinu i nepromenljivu, ovu ideju nee ugroziti meusobno su
protstavljeni interesi pojedinaca, njihova oprena verovanja i razli
iti obiaji, jer su oseanja to ih ona pobuuje jedina koja se na
hode u gotovo svim srcima".39 U drutvu u kojem meu ljudima ima
sve manje zajednikog ne preostaje nita to bi oni vie mogli da
cene i ljube negoli je sam ovek: ,,Eto kako je", veli Dirkem, ,,ovek
za oveka postao bog i zato on vie ne moe, a da ne slae samo
ga sebe, stvarati drugih bogova."40 Stoga se prava oveka, ak i kad
je re o jednoj jedinoj osobi, ne mogu poricati u ime nadindividual
nih tvorevina koje bivaju uzdignute u rang navodno jedinih jemaca
nacionalnog jedinstva. Dii glas protiv nasrtaja na integritet jednog
oveka ne znai samo solidarisati se sa rtvom niti izraziti bojazan
u pogledu sopstvene budunosti, ve ustati u odbranu same na
cionalne egzistencije". Jer, dopustiti da se nekanjeno gaze prava
jednog oveka isto je to i dozvoliti da budu ugroena ona jedina
oseanja koja su nam zajednika, a slabljenje tih oseanja nuno
e uzdrmati i socijalnu koheziju: ,,Tako individualista koji brani pra
va pojedinca brani u isti mah i vitalne interese drutva."41 A budui
da je Francuska, veli Dirkem potkraj svoga lanka, jedna od onih ze
malja u kojima su individualna prava odavno stavljena u red najviih
nacionalnih svetinja, dovesti ih u pitanje znailo bi poiniti pravo
moralno samoubistvo".42 Organi javnog ivota, naime armija i sud
stvo, samo su, dakle, sredstva u funkciji jednog uzvienog cilja, to
jest to potpunijeg ostvarenja individualnih prava: rtvovati cilj da
bi se ouvala sredstvo u najmanju je ruku nerazumno.
lako je svoj odgovor Brinetjeru smatrao znaajnim doprinosom
borbi za potovanje ljudskih prava, Dirkem se nije libio ni prakti
kog angamana u prilog onoga to je, kao to smo upravo videli,
smatrao uzvienim ciljem" i najviom svetinjom". U doba najee
kampanje intelektualaca za reviziju procesa osuenom kapetanu, on
39
Isto, str. 272.
35
Isto, str. 269.
36
Isto.
37
Isto, str. 269-270.
41
Isto, str. 274.
38
Isto, str. 270.
42
Isto.
'
Isto.
Drajfusova afera
Drajfusova afera
209
208
je - uprkos ravnodunom mentalitetu"43 svojih sugraana - osno
vao u Bordou lokalnu podrunicu Lige za odbranu prava oveka.
Jo i pre nego to je Lidovik Trarije, senator iz ironde i negdanji
ministar pravde, organizovao pomenuto udruenje, Dirkem je uvi
deo da zahtev za obnovom suenja moe biti samo povod, ali ne
i konaan cilj jedne manje ili vie institucionalizovane kolektivne
akcije. ,,Ja sam", poverava se on u pismu Bugleu, lan Lige bio i pre
nego to je ona stvorena. Za vreme Zolinog procesa ... pisao sam
lberu ne bi li ga zamolio neka izvesnim linostima koje ima prilike
da sree sugerie ideju o [stvaranju -A. M.] jedne stalne organiza
cije iji bi cilj bio da posvedoi da se ne predajemo ... "44 I zaista, u
odgovoru na pismo kojim ga njegov pariski saradnik izvetava o po
voljnom raspoloenju tamonjih intelektualaca posle objavljivanja
Zolinog lanka, on otpisuje: Stvar koja kljua je odve opta i ozbilj
na da bi je se na taj nain [tj. osnivanjem Lige za reviziju procesa
- A. M.] izobliilo ... Zato na sav glas ne saoptiti cilj kojem teimo,
u isti mah posve jasno odreen i opti. Kada bih imao pravo glasa,
glasao bih za naziv kao to je: Liga za potovanje zakonitosti i od
branu nacionalne asti. To bi zgodno nasukalo takozvane naciona
liste."45 Dirkem je, meutim, oito imao pravo glasa" jer je, zahva
ljujui lberovom posrednitvu, izdavao precizna uputstva pariskim
intelektualcima, a pre svega univerzitetskim profesorima. On ne
odobrava da se njihov angaman svede na pojedinanu propagan
du ve sugerie da se individualni napori usklade ne bi li se draj
fusari" meusobno hrabrili i podravali", te pred javno mnjenje is
"
tupili kao jedinstvena grupa. lako nema pouzdanih dokaza, izgleda
da je Dirkem ne samo aktivno uestvovao u osnivanju Lige ve je
zaista bio i njen inspirator.46 U svojim pozivima na okupljanje sna
ga on nedoumicu akademskih intelektualaca razvejava tvrdnjom da
je i univerzitetska uprava s nama".47 To je svakako znaajna napo
"
mena u ijem svetlu nam dotadanji, ali jo vie budui uspesi dir
kemovske sociologije u njenom pohodu na univerzitet postaju lake
razumljivi. Sigurno je da najugledniji administratori visokokolskog
sistema nisu mogli zaboraviti revnosnog sekretara Lige u Bordou
11
11
11
11
" Pismo S. Bugleu, 13. mart 1898 (TXT li, str. 427-428).
"Pismo S. Bugleu, 18 . mart 1898 (TXT li, str. 417).
Pismo A. lberu, 22. februar 1898, u: ,,Lettres de Emile Durkheim a Henri Hu
bert", na naved. mestu, str. 48 8, podv. E. D.
45
46
Upor. npr. S. Lukes, Emile Durkheim. His Lite and Work: A Historical and
Critica/ Study, Peregrine Books, Harmondsworth 1975, str. 347.
Pismo A. lberu, februar 1898, u: ,,Lettres de Emile Durkheim a Henri Hubert",

na naved. mestu, str. 489.
47
koji ih je onako detaljno i s neskrivenim zadovoljstvom obavetavao

o svakom novom potpisu u prilog drajfusarske" stvari.48
Dirkem je u toku 1898. godine, dakle, na vrhuncu afere, doista ra
zvio vrlo ivu aktivnost: agitovao je, naroito u univerzitetskim kru
govima, prikupljao potpise, istupao na javnim tribinama, stavljao na
moralnu kunju kolebljive kolege, pridobijao studente. U razgrana
toj prepisci s mlaim filozofima, buduim sociolozima koje je u isto
ono vreme okupljao oko projekta Annee sociologique, Dirkem nije
proputao priliku da svoje podrobne urednike instrukcije dopunja
va onime to bismo mogli nazvati drajfusarskim prozelitizmom".
Upravo se u jeku kampanje dirkemovci" - za koje se, kao to smo
ve rekli, govorilo da su uvek prvi u guvi" - obrazuju kao grupa
koja nije bila rukovoena samo eljom za profesionalnom promo
cijom sociologije ve i jasnim politikim izborom. Na toj dvostrukoj
osnovi uobliie se ono moralno jedinstvo kole" koje e - videli
smo - dirkemovskoj sociologiji, posle konane pobede drajfusara",
otvoriti vrata univerziteta i pred njom Jasprostrti mek tepih" o kojem
je govorio Bugle.49 Dirkem je, dakle, predano radio na promicanju
onoga to je, ak, nazivao savreno revolucionarnim stavom",50 pa
"
je, vele, uspeo da na stranu drajfusara" privue i ana oresa51 koji
je, zajedno sa svojim socijalistima, aferu u poetku smatrao buroa
skom ujdurmom" u koju radnika partija ne treba da se petlja jer joj
moe samo_koristiti injenica da se klasni neprijatelji" meusobno
istrebljuju. Zores je; naime, u prvi mah verovao u Drajfusovu krivi
cu, ali kada se uverio u nevinost osuenog, upustio se u kampanju
za reviziju procesa. Smatrao je da e brojni intelektualci koji su stali
na stranu drajfusara", kada obnova suenja bude izdejstvovana,
"
uvideti da im je jedino mesto na levici, to jest meu socijalistima.
Oekivao je da e kriza uzdrmati zemlju u toj meri da e se opte
raspoloenje zaputiti u revolucionarnom pravcu. Takve nade zacelo
Dirkem nije gajio, ali se i on moe ubrajati meu one intelektualce
koji su se, posle pobede Jevizionista", svrstali na stranu jednog gra
anskog" ili, kao to rekosmo, univerzitetskog" socijalizma, nimalo
disonantnog u odnosu na politiku i ideologiju radikalsko-socijalisti
kih vlada.
11
11
11
11
11
11
11
11
11
48
Upor. npr. Dirkemova pisma Ernestu Lavisu, istoriaru koji je ve u doba

afer bio visoko plasiran u univerzitetskom estab/ishmentu (TXT li, str. 486-487).
Ran11e smo ve ukazali na injenicu da su tvorci Nove Sorbone" bili odreda va
treni drajfusari" (upor. ovde gl . I).
49
50
51
Vid. ovde, gl. li, nap. 75 .

Pismo S. Bugleu, 28 . novembar 1898 (TXT li, str. 426).
Upor. npr. J.-C. Filloux, naved. delo, str. 138, nap. 2.
Drajfusova afera
210
Sada je, nadamo se, jasno zato Drajfusovu aferu smatramo ako
ve ne prelomnim, a ono svakako vrlo znaajnim dogaajem ne
samo u Dir kemovoj intelektualnoj biografiji nego i u procesu insti
tucionalizovanja sociologije u Francuskoj. lanak Individualizam i
intelektualci" p red stavio je svoga autora naunoj javnosti, ali pre
svega univerzitetskim vlastima (pa onda i najuticajnijim linostima
Tree republike) u povoljnijem svetlu negoli je bilo ono koje su na
njega bacale dotadanje optube da je svojom teorijom blizak ko
lektivizmu". Sociolog je najzad uspeo da pokae da metodoloki rea
lizam za koji se onako dosledno zalagao nije nespojiv s normativnim
individualizmom, pa ak ni s jednom varijantom liberalne politike
filozofije koju su zagovarali radikali. Kao to smo videli, on je, napro
tiv, uspeo da svoju optu zamisao o drutvu, jasnije negoli u pret
hodnim rad ovima, saobrazi politikom i dealu koji je bio artikulisan
u drajfusarskom" taboru. Jednom rei, ne samo da je mogue isto
vremeno tvrditi, s je dne strane, da je drutvo stvarnost sui generis
i, ak, drugo ime za Boga, a s druge slaviti prava pojedinca kao naj
viu vre dnost, ve je upravo borba za dostojanstvo ljudske linosti
najprei put koji vodi realizaciji kolektivnih vrednosti.
VII
SOCIOLOG I RAT
,,Ono to e od rata preostati jeste prenadra
enost nacionalnih snaga koje e nadiveti
svoje uzgredne, a ipak uasne uzroke."
(E. Dirkem, 1916)
U neobino bogatoj i raznovrsnoj literaturi o teorijskoj, nauno

-organizacijskoj, pa i politikoj delatnosti Emila Dirkema, meu bibli
ografskim jedinicama iji se autori bave esto i beznaajnim p ro
blemima danas ve razgranate dirkemologije", teko je pronai rad
koji bi se neposrednije o dnosio na poslednje tri godine sociologova
ivota (1914-1917). Razdoblje izmeu izbijanja Prvog svetskog rata
i Dirkemove p rerane smrti, u pedeset devetoj godini ivota, kao da
nije privlailo panju akademske istorije sociologije. 1
Istina, uvidom u Dirkemovu bibliografiju lako je ustanoviti da taj,
inae v rlo plo dan pisac nije u toku rata objavio nita to bi bilo o d
znatnijeg naunog interesa. U godinu 1914. se, dodue, konvencio
nalno datuje poslednji njegov ozbiljniji nauni rad (,,Dvojstvo ljudske
prirode i njegovi drutveni uslovi"),2 ali je taj lanak po svemu sudei
bio napisan i u tampu predat znatno ranije, moda potkraj prethod
ne godine. 3 Takoe nalazimo da je one go dine kada je rat izbio bila
objavljena i intervencija u raspravi o Novom postavljanju moralnog
problema", ali nije teko utvrditi da je tih nekoliko stranica teksta bilo
izgovorena jo 2. januara, na zasedanju Francuskog filozofskog dru
tva.4 Druge ratne godine, u iz danju Ministarstva javnog obrazovanja
ak je i Stiven Luks, u svojoj klasinoj studiji, tom zavrnom razdoblju Dir
kemovog ivota posvetio ne samo nesrazmerno malo prostora (S. Lukes, Emile
Durkheim. His Lite and Work: A Historical and Critical Study, Peregrine Books,
Harmondsworth 1975, str. 547-559) nego i neshvatljivo malo napora da socio
logovu ondanju delatnost rastumai u sklopu celokupnog njegovog dela.
1
'E. Durkheim, ,,Le Dualisme de Ja nature humaine et ses conditions sociales",
Scientia, XV, 1914, str. 206-220 .
3
Taj rad je zapravo naknadno sroen saetak autorovih stavova izloenih u
knjizi Elementarni oblici religijskog ivota (1912), a gotovo je doslovno saopten
u raspravi koja se povodom pomenutog dela vodila u Francuskom filozofskom
drutvu 4 . februara 1913. godine .
E. Durkheim, ,,Une nouvelle position du probleme moral" (Contribution a la

discussion), BSFP, XIV, 1914, str. 26-36.
Sociolog i rat
Sociolog i rat
213
212
i umetnosti, izlazi iz tampe jedan popularan pregled stanja u francu

skoj nauci, namenjen raspaavanju povodom Svetske izlobe u San
Francisku, za koji je Dirkem napisao odrednicu pod nazivom Socio
logija": na stvari je tek desetak stranica teksta, u kojem nije reeno
nita bitno novo u odnosu na dotadanje njegove radove o razvoju
sociologije. 5 Najzad, u toku poslednje godine sociologova ivota, na
svetlost dana izalo je svega nekoliko reenica njegovih napomena o
dvema odrednicama Lalandovog Tehnikog i kritikog renika filo
zofije.6 I to je, to se naune produkcije tie, sve to nam je na socio
log ostavio izmeu 1914. i 1917. godine. Ovde, dakako, ne pominje
mo onih nekoliko posthumno objavljenih radova koji su, moglo bi
se pomisliti, nastali u pomenutom trogodinjem razdoblju, ali sva je
prilika da su oni bili napisani pre rata: o njima, naime, nema pomena
u ondanjoj Dirkemovoj prepisci ili svedoanstvima savremenika. 7
Nemamo, dakako, u vidu ni tekst koji je docnije objavljen kao prilog u
kolektivnom delu pod naslovom Univerzitetski ivot u Parizu,8 jer na
stvari i nije nauni rad u uobiajenom smislu rei ve popularan pri
kaz ustrojstva Pariskog univerziteta i njegove istorije, namenjen - kao
to sam Dirkem veli u jednom pismu ( 16. VII 1916) - ,, odvraanju
amerikih studenata od Nemake ne bi li se okrenuli Francuskoj". 9
Pa ipak, u iscrpnijim popisima Dirkemovih radova susreemo jo
nekoliko bibliografskih jedinica iz tog poznog razdoblja koje sve done
davno nisu pobuivale nae zanimanje. Osim dva nekrologa koja je
Dirkem posvetio dvojici meu brojnim izginulim lanovima francu
ske socioloke kole" (Roberu Ercu i Andreu Dirkemu, svome sinu),
nailazimo i na tri manje ili vie izrazito propagandistika teksta koji
akademske tumae - ini se, ve i svojim naslovima - oslobaaju
obaveze da u njih pomnije zavire. Navedimo ih redom kojim su bili
objavljeni: (1) Ko je eleo rat? Izvori rata prema diplomatskim doku
mentima; (2) Nemaka iznad svega: nemaki mentalitet i rat; (3) Pisma
svim Francuzima. Strpljenje, napor i poverenje. Pomenuti radovi - ko
jima, eto, nameravamo da se najzad pozabavimo - nisu nali mesta
ni u jednoj od docnije sastavljenih zbirki sociologovih studija, lana
ka, prikaza i intervencija u javnim raspravama, pa su - lieni statusa,
5
E. Durkheim, ,,La Sociologie", u: La Science fram;aise, tom I, 1915, str. 39-49.
A . Lalande, Vocabulaire technique et critique de /a philosophie" (Contri

bution a la discussion), BSFP, XV, 1917, str. 1-2 (,,Sacre") i str. 57 (,,Societe" ) .
' Upo_r. npr. G . Davy, ,,Allocution de M . Georges Davy " (Centenaire de l a nais
sance d'Emile Durkheim), Annales de l'Universite de Paris, 1960, br. 1, str. 14-20 .
6
'E. Durkheim et al., La Vie universitaire a Paris, A . Colin, Paris 1918.

G. Davy, t:Homme, le fait social et le fait politique, Mouton Ed., Paris/La Ha ye,
1973, str. 311 .
9
kanonskih tekstova" - ostali dostupni samo u svom izvornom obliku:

kao poutele broure koje je teko pronai ak i u specijalizovanim
francuskim bibliotekama. Sticajem srenih okolnosti, ove tri svei
ce - kao i niz nedavno pronaenih Dirkemovih pisama koja zasad
ostaju nedostupna iroj naunoj javnosti - stoje sada pred nama.
Poetak evropske katastrofe Dirkem doekuje kao ve vrsto usto
lien maitre-penseur. Profesor je nauke o vaspitanju i sociologije"
na pariskoj Sorboni, tvorac i dugogodinji rukovodilac najuticajnije
socioloke kole" u Francuskoj, glavni strateg osvajanja univerzite
ta" kojim - pod visokim pokroviteljstvom ondanjih francuskih vlada
- sociologija ima ne samo da izdejstvuje svoje konano priznanje u
nepoverljivom akademskom establishmentu ve i da u celokupnom
kolskom sistemu bude prihvaena kao sredstvo nauavanja novog,
,, republikanskog morala". Ali, on je obdaren i znatnim administrativ
nim, pa i politikim uticajem. Neposredno uoi i za vreme rata Dirkem
istovremeno obavlja brojne vannastavne funkcije: lan je Univerzi
tetskog saveta, Komiteta za istorijski i nauni rad, Konsultativnog ko
miteta za visoko kolstvo, Komisije za strance u Ministarstvu unutra
njih poslova (sic!), Francuskog informativnog i akcionog komiteta
za saradnju s Jevrejima u neutralnim zemljama, Francusko-ameri
kog bratstva, tienika dravnih kola, Drutva prijatelja oresa, Uni
verzitetske saradnje, Republikanske lige za Alzas i Lorenu, Komiteta
za objavljivanje studija i dokumenata o ratu, Komiteta za objavljiva
nje pisama svim Francuzima, itd. 10 Upravo u sklopu izdavake de
latnosti potonjih dvaju komiteta objavljene su i tri broure kojima
emo se ovde pozabaviti. No, prethodno je potrebno ukazati i na
,,stanje duha" u kojem se njihov pisac naao neposredno po izbija
nju neprijateljstava, te izvestiti o okolnostima koje su tog krutog uni
verzitetskog profesora nagnale da se - petnaestak godina posle draj
fusarske epizode - jo jedared upusti u posve praktian angaman.
Taj alzaki Jevrejin, 11 obraen na protestantizam, vatreni francu
ski patriota koji je, poput brojnih intelektualaca svoje generacije,
10
Upor. G. Davy, ,,Emile Durkheim . l..'.Homme", RMM, vol. XXVI, 1919, str. 181-198.
Autentinim francuskim nacionalistima je ova injenica uvek bola oi: usred

rata, jedan senator je u Komisiji za izdavanje i kontrolu dozvola boravka stran
cima zatraio da se revidira sluaj tog Francuza stranog porekla, profesora na
naoj Sorboni i, nesumnjivo, predstavnika [ ...] nemakog Kriegsministeriuma"
(J. Duvignaud, Durkheim: sa vie, san ceuvre, avec un expose de sa philosophie,
PUF, Paris, 1965, str. 11). lako je, na zahtev ministra unutranjih dela, senator mo
rao da povue optubu, te se u Slubenim novinama" javno izvinio (upor. G. Davy,
L:Homme, le fait social et le fait politique, naved. delo, str. 297), Dirkema je afera
Prilino pogodila, utoliko pre to je neposredno usledila pogibiji njegovog sina
Andrea (17 . XII 1915), kod Smokvice u Makedoniji .
11
Sociolog i rat
Sociolog i rat
215
214
teko doivljavao nacionalnu sramotu" 1870/1871. godine, negda

nji uivalac stipendije koja mu je omoguila da se poblie upozna s
nemakom filozofijom i naukom, nije ipak dozvolio da se, iz oseanja
ponienosti zbog poraza u ratu s Pruskom i aneksije dveju provin
cija, u njemu javi makar i trunka revanizma koji je tih decenija na pre
lomu vekova obuzimao mnoge njegove savremenike, pa i dobar deo
akademskih krugova. Uostalom, Drajfusova afera posluila je u toj
stvari kao najbolji test: Dirkem se, kao to smo u prethodnom po
glavlju pokazali, aktivno zauzeo na strani zagovornika obnove pro
cesa i odluno ustao protiv klerikalaca, militarista i nacionalista koji
su smatrali da je u ime nacionalnog interesa" opravdano presuditi
nevinom oveku. Objavu rata Francuskoj on stoga ne pozdravlja kao
najzad pruenu priliku da se Nemcima naplate stari rauni i povrati
,,nacionalno dostojanstvo", ve s dubokim nespokojstvom predo
sea sva zla koja e nemaki militarizam naneti evropskim nacijama.
Takvo stanje duha oituje se ve na samom poetku rata u broj
nim Dirkemovim pismima kolegama i prijateljima, 12 ali je za nas sva
kako najzanimljivije ono koje, krajem septembra 1914. godine, on
upuuje Robertu Mihelsu. Taj ltalijan nemakog porekla ve izvesno
vreme je, u svojstvu urednika, radio na prikupljanju priloga za jedan
ambiciozno zamiljen Socioloki prirunik (Sozio!ogisches Hand
w6rterbuch). Meu brojnim evropskim filozofima, ekonomistima,
istoriarima i sociolozima bio je - kao pisac nekoliko znaajnih od
rednica - predvien i Dirkem. No, po nemakoj objavi rata, on odlu
uje da odustane od saradnje na tom projektu: ,,Ima jedna injenica",
pie on Mihelsu, ,,protiv koje ovek ne moe nita: Enciklopedija se
pojavljuje u Nemakoj, na nemakom jeziku; njen izdava, ma kakva
bila njegova lina ubeenja, Nemac je koji se nije desolidarizovao s
[politikom -A. M.] svoje zemlje; saradnici e biti nagraeni nema
kim novcem. Zar mislite da bi, u takvim ustavima i imajui u vidu
sadanje okolnosti, jedan Francuz mogao da u tome uestvuje? Ni
na koji nain ne bih mogao da se solidarizujem s narodom koji se
obeauje zloinima osuenim u oima civilizovanog sveta. S banUpor. npr. pismo . Daviju (18. IX 1914), u kojem se Di rkem odluno zala
e za razbijanje pruskog milit arizma", to e zahtevati da se ode u Nemaku,
ak do Berlina" (G. Davy, L:Homme, le fait sociale et le fait politique, naved. delo,
pak, pie (15. IX 1914) da su pruska i austrijsko kra
tr. 305). Ksvije_ru Le onu,
_ agreg ati koji su silom nastali i silom se odravaju, te da e
lJevstvo prot1vpmodn1
_
mort, a se ra padnu ne bi li Qeografija Evrope bila preoblikov ana na racio
nalnim I moraln1m osnovama" (E. Durkheim, TXT li, str. 470) . Ne po riui ipak
_ a n a sopstvenu dravu, u jednom drugom pismu istom adre
pravo Nemc1m
s antu (2. X 1914), Dirkem iznosi miljenje d a Nemaku treba spreiti da bude
_
prusk a, [to Jest]
da bude iskljuivo milit aristika c arstvo" (isto, str. 472) .
12
ditom se ne prihvata nikakav kontakt... Nisam ni najmanje nacionali

sta", stalo je Dirkemu da podvue, ,, ali moralne potekoe o kojima
sam upravo govorio ine mi se krajnje ozbiljnim. Dakako, nadam se
da e doi dan, moda vrlo skoro, kada emo spram Nemaca, po
to odbace feudalni militarizam koji im je Pruska nametnula, moi da
se ophodima na drugaiji nain. Na alost, taj as jo nije kucnuo".
Poto je obeao da e, po zavretku rata, porazmisliti o obnavljanju
saradnje na Enciklopediji, te nakon to je jo jednom zaiskao razu
mevanje za svoje moralne obzire, Dirkem je pomalo indiskretna
zamolio Mihelsa da mu ukae na one pariske i, uopte,francuske ko
lege koji nemaju njegovih skrupula", to jest prihvataju rad na pro
jektu: ,,Porazgovarao bih s njima", veli, ,,te ispitao njihove razloge, sve
u elji, verujte, da naem da su oni dobro zasnovani". 13 Doslednost
moralizatora, koji od drugih zahteva da postupaju na nain koji on
sam smatra ispravnim, ili pak opasan viak revnosti uticajnog ad
ministratora Univerziteta i linosti bliske Ministarstvu obrazovanja,
pa i unutranjih poslova? Verovatno - i jedno i drugo.
U svakom sluaju, Dirkem se nije zadovoljio ovim inom linog
protesta: tih prvih ratnih meseci bio je doista opsednut eljom da
delotvornije pomogne nacionalnoj stvari. Novembra 1914. on pie
an-aku Salverda de Gravi, profesoru romanske filologije na uni
verzitetu u Groningenu (Holandija): ,,Protekla tri meseca, a naroito
prvih pet nedelja [rata -A. M.L proiveli smo u takvoj zebnji da sam
se pitao kako emo je podneti bude li se produila. A ona se produ
ila i jo e potrajati. Ali, uprkos bolnih trenutaka, stanovnitvo je
ostalo mirno, puno pouzdanosti u kojoj nema razmetljivosti, savreno
svesno da zadatak jeste i da e biti teak". Dirkem potom svesrdno
zahvaljuje na toplim i iskrenim svedoanstvima simpatije" koje je
spram Francuza i, uopte, ,,ugroene civilizacije" adresant pokazao
u prethodnom pismu, pa - reima u kojima prepoznatljiva odzva
njaju najpatetinije stranice Elementarnih oblika - trai i neposred
niju podrku, jer je moralnim silama, ba kao i svim drugim, potre
bno da budu ojaane i oivljene". U tom pismu nalazimo i jednu od
prvih sociologovih ocena prirode rata, na kojoj e on i ubudue us
trajavati: na delu je, naime, ,,megalomanski san dananjih Nemaca,
bolesna elja za svetskim gospodstvom. [...] Evropa je dopustila da
u njenom sreditu bude uspostavljena razorna sila koja e iskati
jo rtava". S obzirom na zaokupljenost nepovoljnim tokom francu
skih vojnih operacija, te imajui u vidu injenicu da su mu sin Andre,
pa i neak Marsel Mos na frontu, on se holandskom kolegi vajka da
mu je nauni rad nemogu". Poverava mu, meutim, da je zauzet
13
ED, br. 11, 1985, str. 7-8, podv. E. D.
Sociolog i rat
Sociolog i rat
217
216
pisa njem istorije ovoga rata", pa izra ava nadu d a e mu uskoro

poslati delce koje na tu temu priprema". 14
Ve u sledeem pismu Mihelsu (21. XII 1914) nalazimo vie oba
vetenja o poslu koj,im je Dirkem bez ostatka obuzet: ,,Ovde upravo
pripremamo seri ju broura o gla vnim pi tanjima koja pokree rat:
Poreklo rata; Povreda belgijske neutralnosti; Krvavi nemaki zloini

koje opisuju sami nemaki vojnici; Nemako shvatanje rata". Prvu
od tih broura - koje su, ka o to i u drugim pismima uporno tvrdi,

,,nauni i objektivni ra dovi" - uzeo je da napie on sam: re je o tek
stu koji e se uskoro pojaviti pod naslovom Ko je eleo rat. Najzad,
Mihelsa e Dirkem staviti na presudnu kunju: ,,Budui da piete u
vajcarskim nov ina ma na nemakom jeziku, da li biste prihvatili da
progovorite i o tim ra dovima ? Uinili biste na taj nain uslugu stva
ri za koju ste mi izvoleti izraziti Vae simpatije". 15 Nije nam poznato da
li se Mihels, u ono vreme nasta njen u vajcarskoj, odazvao molbi
svog francuskog kolege, ali je indikativna da je tim pismom njihova
pre pi ska, po sve mu sudei, zanavek zamrla . lzvesno je, meutim,
da se Salverdo de Grava prihvatio zadatka koji mu je Dirkem name
nio. Poto ga je u pismu s poetka januara 1915, oprezno vodei
rauna da ga ne izloi moguim neprijatnostima, privoleo na sarad
n ju, Dirke m mu najavljuje poiljku broura koje ovaj ima da upotre
bi na nain koji smatra najboljim". Potrebno je, pre svega, da na njih
skrene panju tamonje ta mpe, a li ne bi zgoreg bilo ni da - kao to
u naredn om pismu (16. 11915) oprezno moli - pribavi imena i adre
se lanova holandskog Pa rlamenta i ostalih magistrata". ,,Budite
uvereni", poruuje Dirkem, ,, da sv i mi savreno dobro razumemo
diskreciju koja Vam ve zuje ruke", ali odmah dodaje da razloga za
brigu nema budui da se u tim knjiicama o ratu raspravlja na osno
v u n aih uobiaje nih na u nih m etoda". Iz je dnog opi rn og mar
tovskog pisma, upuenog na istu adresu, saznajemo da su trenutno
u tampi dva delca: jedno o nemakoj teoriji i praksi ratovanja, dru
go o austrougarskim zloinima u Srbiji . Dirkem sam, pak, pri prema
jednu knjiicu o mentalitetu koji je Nemce mogao podstai na takvo
pon aanje". U osnovi nemakog imperijalizma - tvrdi on najavlju
jui svoj drugi ratni tekst" pod naslovom Nemaka iznad svega poiva istinska kolektivna bolest, neka vrsta morbidne hipertrofije
volje". N e bi li Salverda de Gravu ohrabrio da se odlunije zaloi za
savezniku stvar, napominje mu da je kod Hajnriha fon Trajkea - ije
e mu delo Politika, objavljena jo pre dvadesetak godina, posluiti
kao uzor za analizu tog militaristi kog mentaliteta - prona ao izriit
1
ED, br. 9, 1983, str. 2-3.
1
'
ED, br. 11, 1985, str. 8.
zahtev da Holandija bude vraena u krilo Carstva: ,, Sve s n:i al_e d:

ave ugroene", upozorava on, ,, a njihovo pravo na postoJanJe 1m J
poreknuto... Nemaka opasnost je aktuelna, neposredna, ona prett
celome svetu". 16
Nije nimalo sluajno to se Dirkem obraa kolega u_ s:vajcar
skoj i Holandiji: re je o neutralni m zemljama u ko11ma JOS vlada
nev!3ri ca u pogledu dalekosenosti ciljeva nemake impe ijal e P?
litike. Uostalom, delatnost ve pomenutog Komiteta za obJavl11vanJe
studija i dokumenata o ratu bila je usmerena prvenstveno u tom
pravcu: raspaavanjem broura - koje su bile prevoene edam
jezika i ta mpane u stotinama hiljad a primeraka - razoltc1t1 at
ciljeve i metode vojevanja Nemake, te na stranu
_ saveznika _ p1v c1,
pre svega, tvorce javnog mnjenja ze malja koJe sukobom JOS nisu
zahva ene. lako ne ra spolaemo podrobniji m podaci ma o radu tog
Komi te ta, na osnovu Dirkemovih pi sama i posredno pribavljenih
obavetenja zakljuujemo da je na stv ari bila jedna vrsta agitpropa"
koji je, u tesnoj saradnji s nadlenim ministarstvima, bio obrazovan
upravo na podsticaj naeg soci ologa . 11 Osim samoga Di_rkema, kji
je revnosno obavljao funkciju sekretara i u tom se svoJstvu bavio
nizom tehniko-organizacionih poslova, 18 lanov i Komiteta bili su
redom ugledn i aka demici, profesori univerziteta ili College de Fran
ce, meu kojima treba pomenuti barem arla Andlera, Anri Bergso
na, Emila Butrua, arla Senjobosa. R e je bila, oito, o vrlo uenom
propagandistikom timu iji su lanovi i pre rata , poev od Drajfu
sove afere iz koje je parti ja intelektua laca" izala kao pobednik, me
usobno tesno sara ivali na promica nju osnovnih ciljeva zvanine
doktrine " Tree republike: laicizacija obrazovanja, preureenje dru
tva na osnovama solida ri zma i, najzad, sistematska razvi janje pa triotskih oseanja. Dirkemov teorijski i pedagoki rad na ostvarenju
tih ciljeva, a naroito ovog potonjeg, pribavio mu je najzad mesto
efa propaga ndnog ta ba zemlje iji je sam opstanak bio ugroen
spoljanjim napadom.
Poto smo, bar u osnovnim crtama, predoili okolnosti u kojima
su Dirkemovi ratni tekstovi" nastali, preostaje na m da najzad raz
motri mo ne toliko nji hov sadraj koliko metod u skladu s kojim su
sroeni: prvenstveno na s, naime, za nima na koji nai n standardni
16
ED, br. 9, 1985, str. 3-5.
1
'
G. Davy, ,,Emile Durkheim. t:Homme", naved . l., str. 190.
Brojna su pisma u kojima se Dirkem vajka da je iscrpljen tim organizacio

nim poslovima, ali uvek podvlai da mu je osnovna dunost da obavlja svoju
funkciju, ako ne eli da ratu ostavi irokog prostora uza svoje profesionalne oba
veze" (pismo S. Bugleu, 18. IX 1917, u: E. Durkheim, TXT li, str. 439).
1
Sociolog i rat
Sociolog i rat
218
219
dirkemovski diskurs funkcionie s obzirom na obznanjenu propa

gandistiku svrhu tih radova. Drugim reima, pitamo se da li i u kojoj
meri naunik koji je uvek vagao svaku svoju re uspeva da ostane
hladne glave i smirena pera kada biva suoen s potrebom da progo
vori i o onako vruim pitanjima kao to su: (1) krivica za izbijanje
rata; (2) ,, nacionalni mentalitet" neprijatelja; i (3) mobilizacija javnog
mnjenja sopstvene zemlje.
Pun naslov prve broure, koju je Dirkem potpisao zajedno s Er
nestom Denijem, kolegom s Pariskog univerziteta, glasi: Ko je eleo
rat. Izvori rata na osnovu diplomatskih dokumenata. 19 Budui da je,
po svemu sudei, Denijev doprinos bio zanemarljiv, mirne emo
due Dirkema navoditi kao jedinog autora toga teksta. Pisac je, da
kle, svestan da rat koji se ve uveliko rasplamsao - ba kao i svi
istorijski dogaaji - ima duboke i udaljene uzroke". lstoriari e jed
noga dana morati da istrae zahvaljujui kojim su se demografskim,
ekonomskim i etnikim uslovima razgoreli sukobi meu evropskim
narodima; razmotrie na koji su nain krhkost Austrougarskog car
stva", ,,razvoj balkanskih drutava", te jasnija samosvest koju su
pojedine nacionalnosti stekle" morali da dovedu do prekrajanja kar
te Evrope. Zadatak e im, konano, biti da iznau kako su svi ti opti
uzroci urodili stanjem nelagodnosti i nespokojstva koje je duhove
pripremilo za rat". Meutim, da bi pomenuti bezlini uzroci" - ma
koliko znaajni bili - proizveli svoje pogubne posledice, to jest rat,
potrebno je jo i da se ljudske volje podastru njihovu dejstvu". Otu
da Dirkem izvodi prilino trivijalan, ali - kao to emo videti - zna
ajan zakljuak: ,,Da bi rat izbio, potrebno je da ga jedna drava eli,
pa stoga ona snosi za njega odgovornost". Ako nijedna od meu
narodnih kriza u toku prvih petnaestak godina XX veka nije dovela
do otvorenog sukoba, ne znai da je moralno stanje Evrope" bilo
bolje negoli danas, ve se to ima dugovati injenici da su mirotvor
ne volje uspevale da otklone opasnost". 2 Katastrofa se, meutim,
sluila kada su ove volje, ili neke od njih, poklekle". Pitanje kojim
e se sociolog stoga pozabaviti glasi: Koja je drava, i zato, godine
1914. poelela vie rat negoli mir?
Dirkem e se u svojoj brouri usredsrediti na analizu samo jedne
vrste izvora koji mu - veruje - omoguuju da nedvosmislena odgo
vori na postavljeno pitanje. Naime, ve potkraj prve ratne godine
evropskoj javnosti bilo je dostupno pet zbirki diplomatskih doku19
E. Durkheim, Oui a vou/u /a guerre? Les origines de /a guerre d'apres fes
documents diplomatiques, par E. Durkheim et E. Denis, Professeurs a l'Universite
de Paris, Lib. A. Colin, Paris 1915.
20
Isto, str. 3.
menata koje su, u pokuaju da oznae agresora ili odagnaju sop

stvenu krivicu za izbijanje rata, izdale ruska, francuska, belgijska, ne
maka i, najzad, engleska vlada. 21 Savreno svestan da na osnovu
bilo koje od tih zbirki, izolovano uzetih - s obzirom na njihovu po
sve razumljivu pristrasnost - ne moe dopreti do istine, autor se
odluuje da ih podvrgne paljivoj uporednoj analizi koja e mu nada se - omoguiti da manje-vie verodostojno rekonstruie zbi
vanja u toku one julske sedmice pune teskobe", kada se odluivalo
o sudbini Evrope. Na taj e nain ustanoviti moralni bilans razlii
tih aktera drame", te odrediti udeo odgovornosti koju snosi svaki
od njih". 22 lako ve na prvim stranicama nagovetava da najmanjom
uverljivou odie nemaka Bela knjiga", u kojoj se krivica baca na
Rusiju, Dirkem upozorava da ipak valja voditi rauna o dejstvu ono
ga to bismo danas mogli nazvati linom jednainom" analitiara:
Stoga se moramo", veli on, ,,zatititi, pa i nae itaoce odbraniti od
mogueg uticaja nacionalne predrasude, ma kolikog potovanja ona
bila dostojna". Zato e se pisac ograniiti na objektivno i potpuno
pripovedanje dogaaja",23 pa tek potom pokuati da izvede zakljuak.
Razume se, ovde neemo - niti smo, uostalom, u toj stvari stru
no nadleni - iz stope u stopu pratiti Dirkemovu simultanu analizu
pomenutih diplomatskih dokumenata. Neemo se, dakle, uputati
u suenje o valjanosti one injenike podloge rasprave: takvog se
posla moe prihvatiti samo istoriar kojeg bude zanimalo na koji
nain jedan sociolog obavlja kritiku vrlo osobene vrste izvora kao
to su zbirke diplomatskih depea, nata, demara, zapisnika i izve
taja. Sve to nameravamo jeste da ukaemo na metod iju je su
tinu sam Dirkem izloio u jednom pismu oru Daviju (21. XII 1914),
neposredno poto je brouru predao u tampu: ,,injenice sam raz
vrstao po periodima: postoje etiri jasno razdvojene faze, pa sam
a svaku od njih ustanovio ta je uinjeno za i protiv mira, sravnju
jui svaki put rei s delima. Posle toga bilo je lako izvesti nemaki
bilans". 24 Iz broure, pak, vidimo da su etiri faze" zbivanja o kojima
je re sledee: (1) austrijski ultimatum i srpski odgovor (23-25. VII);
(2) raskid diplomatskih odnosa i objava rata Srbiji (25-28. VII); (3) prvi
nemaki ultimatum Rusiji (29-30. VII); i, najzad, (4) objava rata Ru
siji i Francuskoj (31. Vll-3. VIII). Nemaka Bela knjiga" je u svakom
21 Dirkem uzgred obavetava da se, dok je rad bio u tampi, pojavila i Srpska
knjig a", ali upozorava da, u odnosu na prethodne zbirke, ona ne domee nita
znaajno" .
22
OVG, str. 4.
23
Isto, str. 5.
"G . Davy, t.:Homme, le fait social et le fait politique, naved. delo, str. 306-307.
Sociolog i rat
Sociolog i rat
221
220
od ova etiri razdoblja u sreditu panje analitiara: sva dokumenta
koja ona sadri bivaju proverena na istovrsnoj grai podastrtoj u
ostala etiri nezavisna izvora. U nemakoj verziji pronaeno je sve
ono to ne odgovara injenicama navedenim u ostalim izvorima;
ukazana je na meusobne protivrenosti pojedinih tvrdnji; identifi
kovane su hronoloke nepreciznosti, antidatiranja ili neloginosti;
pronaena su bela mesta" u prikupljenoj grai; razobliena je kom
promitantno odsustvo koordinacije izmeu zvaninih nemakih or
gana i tampe; izdvojeni su spisi nabijeni ratobornou iji se zna
aj ili znaenje pokuavaju zabauriti, ili, pak, oni ija se prividna ili
beznaajna mirotvornost tendenciozno preuveliava; enigmatian
diplomatski jezik biva deifrovan da bi stvarne namere one strane
koja doista eli rat izbile na videlo. U toj suptilnoj egzegezi sirove
diplomatske grae, u odnosu na koju jo nema ni minimalne )sto
rijske distance", Dirkem ne samo to strogo potuje osnovna naela
uporednog pristupa koja je davno kanonizovao u Pravilima socio
loke metode (1893), a pokuao da primeni u Elementarnim oblici
ma (1912), 25 ve postupa pomalo i kao pedantan policijski istrai
telj koji ima da razrei jedan raomonski" sluaj: ko je, dakle, eleo
rat? Pitanje nam danas moe zvuati donekle retoriki, ali je po
trebno da predoimo i Dirkemov ondanji, ,,na vrue" skovan od
govor koji se ne razlikuje znatno od nalaza moderne istoriografije,
opremljene znatno bogatijom graom negoli je bila ona dostupna
naem sociologu.
U tom svaenju bilansa, uprkos sumnji da joj je rat mogao od
govarati ne bi li povratila Alzas i Lorenu, Francuska biva osloboe
na krivice. lako je - priznaje Dirkem - ostala privrena svetinji uspo
mene", nita nije preduzela da bi to prirodno i legitimno oseanje"25
pretoila u kakav agresivan in koji bi poremetio evropski mir. Na
protiv, dokumenti pokazuju da se uzdravala od reakcije ak i kada
je bivala izlagana nemakim pograninim provokacijama. Ni Engle
ska ne snosi nikakvu odgovornost: upravo je ona, sve do posled
njeg asa, najee pokretala zaludne mirovne inicijative. to se,
pak, Rusije tie, iako se nije mogla osloboditi obaveze da titi teri
torijalni integritet i suverenitet Srbije, bila je spremna na bilo kakvu
vrstu sporazuma: pristala je da se od srpske vlade zatrae garancije
25
. Davi ak kae da se u toj brouri Dirkem posluio suptilnom ingeniozno
u etnografa" ne bi li razotkrio tajne diplomatskih kabineta. Na stvari je, dakako,
,,uenikova" neodmereno divljenje uiteljevoj" sposobnosti da istinu rekon
struie na osnovu meusobno protivrenih izvora (G. Davy, ,,Emile Durkheirn.
L'Homme", naved. l., str. 190).
26
OVG, str. 54.
koje je, uostalom, ova potonja i prihvatila da prui; umereno se po

naala ak i posle austrijske objave rata Srbiji i pridruivala svim
mirovnim predlozima Francuske i Engleske; optu mobilizaciju ob
javila je tek poto je Austrija preduzela taj korak. Odgovornost Austri
je je, meutim, ,,teka": svojim ultimatumom Srbiji, koji je bio na
merno sroen na neprihvatljiv nain, upravo je ona potpalila fitilj
kataklizme; ostajala je gluva na sve predloge da se spor rei spo
razumno; dakako, elela je rat sa Srbijom, ali nije teila optoj kon
flagraciji, ubeena da e Rusija, ba kao i prilikom Aneksione krize,
ostati po strani; kada je, pak, shvatila da ovoga puta Rusija ne na
merava da ustukne, brzo je promenila stav, pa ukoliko je evropski
rat postajao izgledniji, utoliko je vlada u Beu postajala miroljubi
vija".27 Meutim, bilo je prekasno: Nemaka je ve bila uzela stvar
u svoje ruke i dogaaje zapuivala u pravcu koji joj je odgovarao,
tako da sve ono to umanjuje odgovornost Austrije u istoj meri
uveava odgovornost Nemake.28 Berlin je ohrabrivao Be da istraje
u svojoj nepopustljivosti spram Beograda: minirao je sve mirovne
inicijative, agresivno pretio Rusiji, spletkario u meunarodnim diplo
matskim kontaktima nastojei da odgovornost svali na Petrograd.
Ukratko, zakljuuje Dirkem, ,,u aktivi Nemake nema nijednog ozbilj
nog ina u pravcu mira, ve samo praznih rei".29 Sve inove koji su
do rata najzad doveli - austrijsku natu, odbijanje Bea da produi
rok za ispunjenje ultimativnih zahteva Srbiji, objavu rata Beogradu,
odbijanje predloga o sporazumnom reavanju spora, prvo upozo
renje, potom ultimatum i, konano, objavu rata Rusiji - Nemaka
je ili svesno elela ili ohrabrivala: ona je, dakle, ,,najvei krivac".
Najzad, Dirkem e se upitati i zato je Nemaka poelela rat ba
u tom trenutku, pa se na zavrnim stranicama svoje broure ukrat
ko bavi i tim osetljivim pitanjem. Videli smo ve da mu namera nije
da razotkrije opte uzroke evropskog sukoba - to oprezno preputa
buduim istoriarima - ve pokuava da razabere ta je naruilo
ravnoteu izmeu ratobornih i mirotvornih volja, te proizvelo mo
ralni prevrat" koji je Evropu sunovratio u propast. Nekoliko okolno
sti navelo je nemakog Cara da se odlui za rat: poraz imperijalne
politike u Maroku koji mu je uzdrmao ugled, rast popularnosti pre
stolonaslednika, te potreba da jednim bletavim delom" povrati
presti prestala; potom, nacionalistika agitacija u Francuskoj (iju
ie neumerenost Dirkem oduvek osuivao!) posluila je nemakoj
" Isto, str. 57.
" Isto, str. 58.
29
Isto, str. 61.
Sociolog i rat
Sociolog i rat
223
222
,, milit aristik oj partiji" kao izgovor za preventivni rat protiv revan
ist a s onu strane Rajne ; najzad, Austrougarskom carstvu pretio je
raspad po smrti Franje Josifa, pa je N emakoj valjalo pouriti kako
ne bi osta la bez jedinog pouzda nog savez nika. Sasvim posebna
okolnost (koja se i danas u evropskim k olskim udbenicima navo
di kao uzrok " Prvog svetskog rata !) bila je, pak, K ajzerova elja da
osveti smrt nadvojvode Ferdinanda, njegovog linog prijatelja. Uzme
li se jo u obzir da je toga leta Engleska bila rastrzana socijalnim ne
mirima, Francuska zaokupljena unutranjim politikim borbama, a
Rusija paralizovana ozbiljnim trajkovima, ,, prilika je bila povoljna, pa
se [Vilhelmu li - A. M.] moglo uiniti mudrim da je ne propusti". 30
Eto, dakle, Dirkemovog odgovora na pitanje ko je i zato eleo
rat. Izme u najuoptenije tvrdnje da je re o imperijalistikom su
k obu" (k oju bi izrekao analitiar s k lon diskursu u svetskoistorijskim
terminima!), te naivne interpretacije istorije u kategorijama dobar
kralj/loa kraljica, sociolog ostaje - ako tako moe da se kae - u
granicama teorije srednjeg obima. G eneraln a tumaenje preputa
buduim istoriarima, a uline atentate i dvorske spletke rado ostavlja
novinarima i narodskom poimanju uzroka istorijskih doga aja. U tom
svom prvom ratnom tekstu" on je, kao to vidimo, ostao uzdrani
analitiar koji se uva vrednosnih sudova i budno pazi da svrha teksta
ne utie na nain kazivanja. vrsto ubeen da je istini - do koje je do
ao nepristrasnim sravnjivanjem dokumenata - dovoljno da govori
sama za sebe, on svoje zakljuke nudi na uvid ne samo svetskom jav
nom mnjenju koje se, veruje, sve jasnije osvedouje da je nemaka
vlada glavni krivac za uasnu pokoru od koje danas pate svi narodi",31
ve je podastire i samim N emcima : i oni e postepeno uvideti da su
podlegli neokajivoj lai" k oju je u svome delcu razobliio. Stoga o
nemakom narodu ne izrie ni je d nu jedinu teku re kak va bi se
mogla oekivati od pisca takvog propagandnog pamfleta : rat su po
veli K ajzer, pruski militaristi i tamonja vlada.
Pogledajmo sada da li je i u drugoj brouri, pod naslovom Ne
maka iznad svega. Nemaki mentalitet i rat, 32 na sociolog uspeo
da zadri taj neutralan, gotovo hladan ton kojim je samo nekoliko
meseci ranije identifikovao glav nog krivca za rat. Poto je najpre
podsetio da je glavni cilj svih studija koje Komitet objavljuje osli
k ati N emaku onakvom kakvom nam ju je rat razotk rio", te upozo30
Isto, str. 62.
Isto, str. 63.

E. Durkheim, ,,L'Al/emagne au-dessus de tout". La me.ntalite allemand et la
guerre, par E. Durkheim, Professeur a l'Universite de Paris, Lib. A. Colin, Paris 1915.
31
32
rio da je ve bilo rei (po svemu sudei, u dotad objavljenim bro

urama drugih uglednih autora ) 33 o agresivnoj naravi", ,,ratobornoj
volji", ,,preziru me unarodnog prava" i sistematskoj neovenosti"
N emake, Dirkem zakljuuje da sve ove raznovrsne manifestacije
nemake due" zavise ipak od jednog istog temeljnog stanja koje
ih objedinjuje", te su samo razliiti izrazi jednog istog mentaliteta"
koji e on pokuati da razoblii. Takvo istraivanje je utoliko potreb
nije to dobar deo prosveenog evropskog javnog mnjenja, uprkos
nedvosmislenim dokazima, jo ne moe da se pomiri s injenicom
da su N emci - koji su koliko do jue bili deo velike porodice civilizo
vanih naroda"34 - postali varvarska, agresivna i beskrupulozna bia".
Meutim, taj iznenaujui preobraaj nuno potie iz jednog skupa
ideja i oseanja" koji je, za mirnih vremena, stajao u drugom planu
germanske svesti, a sada je svom estinom izbio na povrinu. Za
postojanje takvog mentalnog i moralnog sistema" se odavno znalo,
ali je t ek rat omoguio da se na delu sagleda sav njegov obuhvat
i uticaj. To je onaj - rekli bismo danas - socijalno-psiholoki sup
strat k oji Dirkem, u skladu s duhom vremena, naziva nemakim
mentalitetom.
Ako je u prvoj brouri me usobno sravnjivao razliita diplomat

sk a dokumenta te na toj, oito vansociolokoj grai iskuavao de
lotvornost svog uporednog metoda, u ovoj kratkoj studiji Dirkem
se odluuje za onaj svoj ve oprobani postupak koji smo ranije na
zvali krucijalnim eksperimentom. Da bi taj nemaki mentalitet"
opisao, sociolog ne smatra nunim da na raznim stranama prikuplja
pojedinana obavetenja koja e potom sabrati ne bi li stvorio celo
vitu sliku one - posluimo se njegovim uobiajenim jezikom koji i u
ovom tekstu nesuzdrano izbija na povrinu - kolektivne svesti to
se katkad u celosti utelovljuje u pojedinanim svestima. Jer, veli,
,,naao se jedan nemaki pisac koji je, za svoj raun, izloio taj si
em s punom i jasnom sveu u pogledu naela na kojima on po
35
c_rva i posledica koje otuda slede". Re je, kao to rekosmo, o H ajn
rru fon Trajkeu, nemakom istoriaru prema kome Dirkem i inae
n1Je moao gajiti imalo simpatija, ak o nita drugo a ono zbog _
"
kao sto cemo v1det1 - naelnog prezira koji je ovaj pokazivao spram
33 Naslove nekih od tih broura ve smo naveli
u tekstu, pa nam preostaje da
Pornenemo bar jo nekoliko studija i dokumenata o ratu": . BediJe Nemac"k,
'
Z/om ' od istog autora, Kako Nemacka

pokus va,, da opravda svoje zloine;
R. ;.
.
_
_
_
_
R_aJs, Kako su Austrougan vodt/1 rat u Srb111; S. Andler, Pangermanizam;
SenJobos, 1815-1915. Od Bekog kongresa do 1914, itd.
34
ADT, str. 3.
35
Isto, str. 4.
Sociolog i rat
Sociolog i rat
225
224
sociologije kao nauke. 36 Dirkem ima u vidu prvenstveno drugo izda

nje Trajkeove knjige Politika ( 1899), koja je nastala kao plod kursa
to ga je taj Bizmark ov prijatel j, oboavalac V ilhelma li, novinar,
prof esor i p oslanik u Rajhstagu godinama drao na Univerzitetu u
Be rlinu. Traj ke, meutim, nij e odabran zahvaljujui naunoj ili fi
lozofskoj vrednosti svoga dela ( koja je, uostalom, po Dirkemovom
miljenju - a u skladu s ocenom p otonjih tumaa - posve nitav
na), ve stoga to ono predstavlja idealan tip jednog kolektivnog
miljenja" i izraava mentalitet svoje sredine ". Pisac Politike, koga
na soci olog s pravom naziva jednim od prvih i najvatrenijih apo
stola imperijalistike politike ", nije samo sabrao i reito izloio ideje
koje su vladale ve u ono doba nego je postao i jedan od vaspita
a savremene Ne make ". A ono to je najznaajnije i to Trajkeo
vo bezlino delo" konano preporuuje za studiju sluaja u koju
se Dirkem uputa jes te injenica da se u njemu susreemo s jasno
izloenim svim naelima kojima se od poetka rata rukovode nema
ka diplomatija i Generaltab: Trajke je predvideo, ak propisao kao
zadatak N ema koj sve ono to ona ini ve deset meseci. [ ... ] Sve
te orije kojima su nemaki intelektualci pokuali da opravdaju inove
svoje vlade i ponaanje njenih armija nalaze se ve kod njega". 37
Ve na prvim stranicama Dirkem obeava da e i u ovom svo m
radu nastojati da ostane objektivan: Trajkeovo delo uzee samo kao
vodi", ostavie pisca da sam govori, a on e se, veli, ,, povui iza
njega". Na taj nain nee doi u iskuenje da nema ku misao izob
lii tendencioznim i s trau proe tim tumaenjima". 38 I doista, na
etrdesetak stranica broure, pre nego to e izvesti svoj zakljuak,
francuski sociolog - osim na nekoliko retkih mesta na koja emo
u kazati - govori reima nema kog istoriara. Dakako, ovde nam ne
moe biti cilj da Traj keovu teoriju izlaemo na osnovu Dirkemo
vog saetog prepriavanja": na taj nain bismo, na treem stupnju
kaziv anja, konan o izn everili i jed nog i drugog pisca. S ve to nam
preostaje jeste da ukratko predoimo osnovne crte nemakog men
talite ta" koje je Dir kem izlu io iz Trajkeovog dela.
36 Potrebu za jednom optom naukom o drutv u Trajke je poricao pre sveg a
rukovoen svojim opses ivnim insi stiranjem na tvrdnji da je drava jedina stvar
na jedinica organizovanog drutva", pa na uka o politici - a ne s ociologija - prua
sasvim dov oljno znanja o svim oblicima zajednikog ivota ljudi (upor. H. Mauss,
A Short History of Sociology [prevod s nema kog], Routledge and Kegan Paul,
London 1965, str. 32). Dodajmo uzgred da Dirkem, dobar poznav alac nemake
filozofije, istoriografije i drutvenih nauka, nije u sv ojim delima - sve do sp isa
o kojem ovde govorimo - obratio nimalo panje na Trajkeov o obimna delo.
37
ADT, str. 4-5.
38
Isto.
Najpre, drava stoji iznad meunarodnih zakona. C elokupan Traj

sistem poiva na njegovom osobenom shvatanju drave i, otu
da, otvorenoj apologiji rata. Apsolutna suverenost je osnovni atribut
drave. Iznad sebe ona ne priznaje nikakav vii autoritet kojem bi
imala da se pokorava: ona je samoj sebi posve dovoljna. Stvorena
samo zato da bi zapovedala, njena volja ne trpi da se bilo kome ili
bilo emu potinjava. Jo i vie: ona ne podnosi da j oj se, makar i
prividno, suprotstavi bilo koja druga volja istoga reda, jer bi to zna
ilo dovsti u pi!anje njeno sutinsko svojstvo, naime samoljublje,
,
pa onda I sam nJen suverenitet. Jedine mogue granice suvereno
sti drave jesu one koje ona samoj se bi namee kada se me una
rodnim ugovorima obavezuje prema drugim dravama. Ali, ak i u
tom sluaju, ona ostaje samovlasna, jer su obav eze koje je preu
zela delo njene volje, pa ih potuje samo u meri u kojoj joj to od
govara. Kada se pramene okolnosti koje su je nagnale da se vee
meunarodnim ugovorima, moe ih prekriti, ili ih se osloboditi po
so '.:1e naho enju. Drava iznad sebe ne priznaje nikakvog sudiju,
_
JOS anJe kakav meunarodni tribuna!, pa su i reeni ugovori ni
stavni s gledita njenih interesa. Budui suverena, drava ima pra
vo da proglasi ra t kad joj je volja, jer rat - taj n eizbean ishod kom
peticije, rivaltva i antagnizma - jedini je mogui oblik reavanja
me unarodnih sporova. Stavie, bez prava da zapo d eva ratove dr
ave ne bi ni bilo, jer to i jeste sutinsko svojstvo suvereniteta. Osim
!aga, rat je ne samo neizbean oblik potvrivanja suvereniteta nego
1 duboko moralan i svet in: ,,Izvan rata", navodi Dirkem ono pozna
39
to mesto kod Traj kea, ,,oveans tvo ne mo e disati".
U ratu se
pojin e volj, '.;1st? da se rasturaju u potrazi za ostvarenjem
svo J1h s1tn1h e go1st1ck1h interesa, sabiraju s obziro m na uzviene
nadindi vidualne ciljeve. Mir je, pak, trijumf ma terijalizma, moralni
skandal i pravo prokletstvo .
Da _ bi_ mogla da ostvari svoj osnovni cilj - to jest istrajno, bezob
.
1rn
: o I IJub omorno potvri vanje sopstvene b ezgranine volje - dr
zaa mora da raspolae monim sredstvima delanja. Slaba drava
nuzno pada pod zavisnst jake, pa stoga - liena moi da svoju su
.
veren os t ocuva n eokrnJenom - ne zasluuje ni da se naziva dra
vo . Drava je mo (Der Staat ist Macht), ponavlja bez pres tank a
Traicke, a ovu sae tu formulaciju Fridritia Velikog, tog v1z1onara

pangermanske dravnosti, i Dirkem es to priziva kako bi standard
nu decizionisti ku teoriju suvereniteta doveo u kontinuitet s ne
makom dravotvornom tradicijom. Mo o kojoj je re sabrana je
keov
39
Isto, s tr. 12.
Sociolog i rat
Sociolog i rat
227
226
pre svega u armiji, toj utelovljenoj dravi", pa sociolog ne moe

da odoli a da ve na ovom koraku analize nemakog mentaliteta"
na trenutak ne iskorai u svoje doba: ,,Kada se, s Trajkeom i savre
menom Nemakom, rat prikazuje kao svetinja nad svetinjama, ar
mija kao organ rata ne moe a da ne participira u toj svetosti. [ ...]
Jer, upravo pomou armije drava ostvaruje svoju sutinu. To je
sam princip militarizma". 40 Sve drave koje su svoju veliinu i slavu
traile u umetnosti, knjievnosti ili nauci izneveravale su osnovni
zakon svoje prirode, te su svoju greku skupa plaale gubitkom
suvereniteta. Drave, naime, nisu stvorene da bi mislile ve da bi
delale; a ako nisu u stanju da se silom potvruju u svome pojmu,
opstaju samo zahvaljujui toleranciji velikih sila. Belgija, Holandija
i vajcarska - iako neutralne - nemaju prava da opstanu kao sa
mostalni meunarodnopravni subjekti, budui da nisu u stanju da
se same brane. Pojam drave podrazumeva silu, pa slaba drava
oliava oiglednu protivrenost. Stoga su pomenute drave ozna
ene prezrivim izrazom Kleinstaaterei: osuene su da budu progu
tane od strane monih sila. Otuda, Dirkem rezignirano zakljuuje:
A budui da se dostojanstvo velike drave u potpunosti priznaje
samo petorma silama [Nemakoj, Engleskoj, Francuskoj, Rusiji i
Austrougarskoj -A. M.] ... nasluuje se ta e biti s kartom Evrope
ako se Trajkeove zamisli, koje deli i dananja Nemaka, budu ikad
ostvarile".41
Razume se da je, poimajui dravu na taj nain, Trajke morao
zakljuiti da ona stoji iznad morala. U tom pogledu, nemaki istori
ar -to Dirkemu promie - neuvijeno vulgarizuje izvorni makija
velizam. Moral je puko sredstvo ostvarenja dravnih ciljeva: ako dr
ava treba da ima obzira prema moralnim naelima, ne znai da u
njenim oima ona zasluuju potovanje sama po sebi ve da joj je
katkad korisno da ih se pridrava. Trajke, dakako, ne odbacuje mo
ralnost kao takvu, ali je ukotvljuje u samoj dravi. Jer, budui da izvan
drave nema nikakvog stvarnog kolektivnog entiteta -ni drutva,
ni oveanstva - jedino se u njoj ozbiljuju univerzalne vrednosti.
Stoga je dravniku prosto da -u ,,latentnom ratu" koji u meuna
rodnim odnosima vlada ak i u mirnodopskom stanju - ciljevima
svoje drave podvrgava sve osnovne moralne norme, pa i hrian
ske maksime. Moral stoga treba da postane politiniji", da bi poli
tika postala moralnija. Nemoralna politika obino nailazi na osudu
ne zato to je nemoralna nego stoga to je nepolitina". Budui
40
41
da je samoj sebi svrha, drava nema nikakvih obaveza spram vred

nosti koje stoje izvan kruga njenog osnovnog interesa, naime vla
stitog uvrenja i proirenja, koje moe da sprovede samo na
utrb svojih takmaca. ,,Eto", zakljuuje Dirkem, ,,na koji je nain lo
giki dokazana slavna formulacija koju Nemac ui da ponavlja od
najranijeg detinjstva. Deutschland uber a/les: za Nemca nema nieg
iznad nemake drave". Takav nain miljenja, kojim se porie vred
nost svakog drugog ideala osim onog koji je olien u dravi, predsta
vlja ne samo istorijski ve i moralni skandal", te oznaava povratak
na paganski moral". 42
U analizi onog elementa nemakog mentaliteta" koji bi se mo
gao saeti tvrdnjom da drava stoji iznad graanskog drutva, Dir
kem nastupa ne samo kao demistifikator idejnih korena nemakog
imperijalizma nego i kao ljubomorni sociolog kome Trajke obez
vreuje i, najzad, uklanja sam predmet izuavanja, to jest drutvo.
Hodei za nemakim istoriarem, dravu je on dosad posmatrao
samo u njenim odnosima prema drugim dravama. Meutim, ona
igra odreenu ulogu i spram celine graana", ,,nacije" ili naroda",
naime onoga to nemaki pisci nazivaju die burgerliche Gesel!schaft.
Dok su, po Dirkemu, u demokratskom sistemu drava i narod samo
dva aspekta jedne iste stvarnosti" -to jest drava je narod koji je
stekao svest o sebi, svojim potrebama i tenjama"43 - izmeu ova
dva neophodna elementa nacionalnog ivota Trajke vidi duboki jaz,
pa i nesavladivu protivrenost. Graansko drutvo obuhvata sve
ono to ne spada neposredno u dravni organizam (porodica, trgo
vina i industrija, religija, nauka, umetnost, itd.), naime one oblike de
latnosti kojima se spontano preputamo, voeni naim emotivnim,
duhovnim i materijalnim pobudama. Upravo stoga, ove sfere naeg
privatnog ivota nisu orijentisane prema jednom jedinstvenom cilju:
graansko drutvo predstavlja, dakle, mozaik pojedinaca i grupa
koji hode za divergentnim ciljevima, pa celini koju na taj nain tvore
manjka bilo kakva homogenost. Ove mnogostruke i esto dispa
ratne relacije ne uraaju obrazovanjem bilo kakvog organizma ve
u najboljem sluaju tvore puki agregat. Graanskom drutvu, kae
Trajke, nedostaje linost, ono kao takvo nije prepoznatljiva na prvi
Pogled i, to je najznaajnije, ne raspolae jedinstvom volje.
Imamo li u vidu samu sr Dirkemove socioloke teorije, postaje
nam razumljivija srdba kojom Francuz ustaje protiv Trajkeovog
opovrgavanja valjanosti svih zamisli o Volksgeistu: taj romantiarski
Isto, str. 14.
42
Isto, str. 23.
Isto, str. 17.
43
Isto, str. 27.
Sociolog i rat
Sociolog i rat
229
228
parnjak njegovog sopstvenog pojma kolektivne svesti mogao bi da

unese kakvo-takvo jedinstvo u onu beskrajnu raznovrsnost ivota
u graanskom drutvu. Dirkem se, istina, ne poziva na vlastitu te
oriju jer je svestan osnovne svrhe svoje broure, ali je jasno da je
Trajkeovim destruiranjem pojma Volksgeista i sam pogoen. Ako,
naime, nema nikakve narodne due", to jest intelektualnog i mo
ralnog temperamenta" koji bi se ovaploivao u najraznovrsnijim obi
ajima, pravnim normama, moralnim propisima, jeziku, mitovima,
legendama, itd., ne moe biti ni kolektivne svesti u smislu u kojem
taj pojam konstituie sam predmet sociologije. Za Trajkea je gra
ansko drutvo - posluimo se hegelijanskom terminologijom bojno polje privatnih interesa" koji se, preputeni sami sebi, ni na
koji nain meusobno ne usaglaavaju. Drava, pak, kao to rekos
mo, zahteva jedinstvo, red, organizaciju:,, ... ona kaeja,ja hou"!
Pokazujui ovde prema liberalnoj socijalnoj filozofiji vie sklonosti
negoli u svojim teorijskim delima, Dirkem odbija da prihvati da je
ponor izmeu privatnog i javnog interesa nepremostiv. Pojedinci
jesu rukovoeni sopstvenim pobudama, ali - udruujui se da bi
ih zadovoljili - oni stiu svest o grupama koje na taj nain obrazuju,
te se spontano raaju drutvena oseanja. Drava ih izraava, preci
zira i ureuje, ali i pretpostavlja. Jer, ,,daleko od toga da u individu
alnim svestima susree samo otpore, njena delovanje tu nalazi i
podrku". 44 No, poto je graansko drutvo i dravu posve razdvojio,
Trajke je pripremio teren za zakljuak koji mu je potreban: budui
da pojedinci nisu u stanju da dosegnu ono opte" koje je neop
hodno svakom zajednikom ivotu, na dravi je da ih - kao jedini
vitalni princip drutva" - prinudno objedini. Stoga je poslunost
prva graanska dunost. Drava ne mari hoe li ova spoljanja pri
nuda biti interiorizovana u individualnim svestima, kao to - pod
setimo - biva s Dirkemovom kolektivnom sveu koju socijalizaci
jom usvajamo kao na moralni imperativ. Sve do ega je dravi
stalo jeste spoljanji gest poslunosti. Prema svojim graanima ona
postupa ba kao i prema neprijateljskim silama, to jest namee im
svoju volju ne pitajui se ta oni misle ili oseaju. Stoga je idealan
dravnik onaj koji - obdaren samoljubljem, inteligencijom i nesalo
mivom voljom - ume da zagospodari kako svojim podanicima tako
i drugim dravama. On ne haje ni za kakve obzire kada treba da oda
bere sredstva kojima e ostvariti svoju istorijsku misiju. Dirkem u
tom portretu lako raspoznaje Bizmarka, ,,gvozdenog kancelara" koji
je Trajkeu posluio kao uzor. Mi, pak, jo jasnije razaznajemo crte
budueg Fuhrera koji, u trenutku kada Dirkem pie, kao mali kaplar
tek zavreuje svoj gvozdeni krst.
Pre nego to e elemente nemakog mentaliteta" koje je izlu
io iz Trajkeove knjige najzad sabrati u celovitu sliku, Dirkem e ih
ukratko dovesti u vezu s ratnim dogaajima, te pokazati da su ne
maki postupci uoi i u toku rata logina primena" izloenih ideja.
Najpre, povreda belgijske neutralnosti i krenje Hakih konvencija
ukazuju se kao savreno opravdani i prirodni inovi: kada je reila
da svoje dravotvorne ciljeve ostvari ratom, Nemaka se vie nije
oseala vezanom meunarodnim ugovorima koje je sklopila. Po
tom, sve male drave, kao ,, istorijski anahronizmi", bivaju ugroe
ne u svome postojanju: u prekrajanju karte Evrope one imaju da
ieznu ili da svoj suverenitet potine velikim silama. Konano, ,,u
istoriji neuvena nehumanost" s kojom Nemaka vodi rat nije plod
nagomilavanja izdvojenih sluajeva ve su, u stvari, ,,ti krvoloni
inovi, iji se primeri nagomilavaju, samo sprovoenje u delo ideja
i oseanja ve odavno utuvljenih u glave nemakoj omladini".45 Ako
teror nad civilnim stanovnitvom doprinosi raslabljivanju protivni
kovog morala, ako, dakle, ciljevi vazda opravdavaju sredstva, ispo
stavlja se da jedan osoben nain poimanja drave nalazi svoj po
jednostavljen izraz u pravilima ponaanja koja formulie vojna vlast,
pa je pojedinim vojnicima i jedinicima preputeno da ih po svojoj
volji pretau u dela . Re je, dakle, o savreno organizovanom si
stemu koji funkcionie automatski, a koreni mu poivaju u javnom
mentalitetu" .46
Pogledajmo, najzad, na koji nain iz suoavanja Trajkeove teo
rije s iskustvom steenim u prve dve ratne godine Dirkem izvodi
zakljuak o morbidnosti nemakog mentaliteta.
Postoji jedan sistem ueno formulisanih ideja koji je usaen u
duh Nemaca, pa iuavanju nad inovima kojima oni pribegavaju
nema mesta. Praktine posledice tog sistema nema potrebe na
knadno izvoditi, poto su ih - kao posve opravdane i prirodne - iz
veli sami tvorci tog teorijskog stanovita. Premisa iz koje ove po
sledice nuno slede jeste sam nemaki mentalitet, te ih je mogue
predvideti kao to se posledica predvia na osnovu uzroka".47 Da
kako, Dirkem ne eli da tvrdi da su Nemci - pojedinano uzev - za
hvaeni jednom vrstom konstitutivne moralne izopaenosti": u
mirnodopskim prilikama oni funkcioniu kao posve obini ljudi. Ali,
45
46
44
Isto, str. 30.
47
Isto, str. 38.

Isto , str. 39.
Isto, str. 41.
Sociolog i rat
Sociolog i rat
230
231
,, mentalni sistem" koji je upravo opisao nije sklopljen za svakodnev

ni, privatni ivot ve prvenstveno s obzirom na javnu sferu u kojoj
rat oznaava najintenzivniji trenutak. im, dakle, rat izbije, taj men
talni sistem obuzima svest Nemaca, potiskuje uobiajene ideje i
oseanja te ovladava voljom ljudi: ,,Tada pojedinac vidi stvari pod
naroitim uglom i postaje kadar za dela koja bi, kao privatna osoba
i u vreme mira, strogo osuivao". 48 Taj mentalitet odlikuje se, pre
svega, asketskim i mistikim idealizmom koji vrhuni u apologiji rata:
za teoretiare pangermanizma mir predstavlja moralnu opasnost
poto razvija samoivost i sklonost uivanju i udobnosti. Rat je, me
utim, najbolja kola samopregora i portvovartja, trenutak u kojem
ljudi iskorauju iz kruga svojih uskih materijalnih interesa i utapa
ju se u ono to tvori samu sutinu drave - a to je neograniena
volja za mo. U osnovi mistike idealizacije drave kojoj su Nemci
skloni poiva, naime, ,,morbidna hipertrofija volje", neka vrsta ma
nije da se hoe". Dok normalna i zdrava" volja, ma koliko energina
bila, ume da prihvati nuna ogranienja sadrana u prirodi stvari,
te vo-di rauna i o volji drugih (dravnih ili individualnih subjekata),
u osnovi nemakog mentaliteta" buja napor da se, zarad ostvare
nja apsolutne suverenosti, prekorae sve granice: taj ideal, proet
eljom za gospodarenjem, moe da ostvari samo drava koja u sebi
sabire sve pojedinane sile i zapuuje ih u jednom pravcu. Stoga
nemaka drava, zakljuuje Dirkem, ,, mora da bude 'iznad svega'.
Nadmonija od svih pojedinanih volja, individualnih i kolektivnih,
nadmonija i od samih moralnih zakona, voena jedino zakonom
koji samoj sebi namee, ona e umeti da savlada sve otpore i da se
prinudom nametne tamo gde ne bude bila spontano prihvaena".
Neumerenost tih ambicija svedoi o patolokoj prirodi nemakog
mentaliteta", pa nam se moe uiniti da smo preneseni u jednu
nestvarnu sredinu u kojoj se volji ovekovoj vie nita ne suprot
stavlja". Manifestacije toga mentaliteta ukazuju na jasno izraen
sluaj socijalne patologije", ije e uzroke tek imati da istrae isto
riari i sociolozi. Zasad se Dirkem ograniava da utvrdi da je takvo
stanje kolektivne due" dovelo do rata i zloina u koje se Nemci
uputaju. Dijagnoza je postavljena, pa Francuzima i saveznicima
ostaje samo da se oslone na prirodu stvari": prenadraene snag
bolesnika morae da malaksaju zahvaljujui upravo neumerenoti
prohteva kojima je on rukovoen. ,,Bolesna prenapetost volje koJ
se trudi da se otrgne dejstvu prirodnih sila"49 omoguila je Nemci
ma da stave u dejstvo udovinu ratnu maineriju ne bi li savladali
svet. Ali, kada volja odbije da prizna granice i meru, neizbeno se

iscrpljuje u sopstvenom poletu. Stoga e svoju analizu nemakog
mentaliteta" Dirkem zavriti optimistikom prognozom u kojoj se
odjeci bergsonovske vitalistike filozofije sustiu s njegovim sop
stvenim sociolokim determinizmom: ,,Jer Nemaka", veli on, ,,ne
moe da ostvari cilj koji je postavila a da ne sprei oveanstvo da
ivi slobodno, a ivot ne da da bude zanavek zauzdan. Dakako, mo
gue ga je mehanikim dejstvom na izvesno vreme obuzdati i pa
ralizovati, ali se on uvek najzad vraa svojoj putanji, odbacujui na
obale prepreke koje su mu zapreavale slobodan tok". 50
Upravo taj optimizam - koji poiva na veri u prirodu stvari" iji
tok nita, pa ak ni neprijateljeva morbidna hipertrofija volje", na
dugi rok ne moe da poremeti - nadahnjuje Dirkema u poslednjoj
njegovoj ratnoj brouri. Ako je u prethodnim dvema knjiicama - kao
to smo pokazali - svoju patriotsku dunost sociolog jo shvatao
kao primenu uobiajenih naunih metoda" u analizi najpre uzroka
rata, a potom i idejnih korena nemakog mentaliteta, u Pismima
svim Francuzima susreemo standardni propagandistiki diskurs.
Uostalom, ni ciljna grupa nije u ova dva sluaja bila ista: Komitet za
objavljivanje studija i dokumenata o ratu obraao se obrazovanom
javnom mnjenju u inostranstvu, dok je Komitet za objavljivanje pi
sama svim Francuzima imao prvenstven zadatak da podie moral
najirih slojeva domaeg stanovnitva. Izgleda da je i u ovom slu
aju Dirkem bio inicijator akcije, 51 s kojom se saglasio i sam pred
sednik Republike Rejmon Poenkare. 52 Iz jednog pisma Daviju (21.
VIII 1915) vidimo da su u tom projektu vanu ulogu imali da odigra
ju uitelji osnovnih kola na koje je Dirkem - kao zagovornik uvoe
nja sociologije u uiteljske kole i lan niza prosvetnih saveta - ve
odavno imao znatnog uticaja. ,,Rad na propagandi u unutranjosti,
o kojem sam Vam govorio, na dobrom je putu. Savet ministara je
bez rezerve odobrio ideju i obeava nam svoju punu pomo. Prela
zimo ve na izvrenje [zamisli - A. M.]. No, organizacija e moi u
Potpunosti da proradi tek krajem septembra, kada se uitelji vrate
kuama. Jer, raunamo da emo jednim delom upravo preko njih de
lovati. Nameravamo tako da razdelimo dva miliona broura u toku
dv anaest sedmica". 53
Pisma svim Francuzima su zapravo kolektivno delo, to jest zbirka
brourica u ijem se podnaslovu javlja naslov prvog Dirkemovog
50
Isto, str. 47.
51
G. Davy, ,,Emile Durkheim. L.'Homme", naved. l., str. 192.

G. Davy, ,,Allocution de M. Georges Davy", na naved. Mestu, str. 19.
G. Davy, L'Homme, le fait social et le fait politique, naved. delo, str. 309.
48
Isto, str. 42.
52
49
Isto, str. 46.
53
Sociolog i rat
232
priloga (,,Strpljenje, napor, poverenje"). 54 Svrha tih pisama - kojima
se ovde neemo podrobno baviti s obzirom na injenicu da su sve
sna liena bilo kakve naune pretenzije - jeste da Francuze uvere da
im valja istrajati u borbi, da se poetni uspesi neprijatelja duguju
njegovim dugotrajnim pripremama za rat, te da e saveznici, koji
raspolau nadmonijim snagama, na kraju odneti pobedu. Dirkem
je svestan da bi takve tvrdnje ostale prazne rei kada ne bi bile pot
krepljene injenicama, podacima i dokumentima" koji e pruiti
vrstu osnovu raspoloenju naroda". 55 Stoga su pisma - kako Dir
kemova tako i ona iz pera drugih autora - opremljena graom koja
treba da dokae virtuelnu nadmo saveznika u pogledu materijalnih
i ljudskih resursa. Jedina mesta koja bi nas u tim pismima mogla
zanimati jesu moda ona na kojima propagandista - zanet analizom
vojnih operacija, statistikih podataka o ratnoj industriji i demograf
skim potencijalima - doputa da iz njega progovori sociolog uvek
opsednut potrebom da poziva na moralnu obnovu kolektivnih sila". 56
No, navoenje tih mesta moglo bi da poslui samo kao jo jedna,
moda ak i suvina ilustracija valjanosti teze koju smo u prethod
nim poglavljima ustrajno branili, a ovde - nadamo se - i konano
dokumentovali. U svim onim retkim trenucima kada je imao da svoje
osnovno teorijska stanovite i ugled koji je uivao stavi u slubu
praktinog angamana - bilo da je re o Drajfusovoj aferi ili Prvom
svetskom ratu - Dirkem je ostao dosledan prorok jedne religije o
veka" koja je naelno iskljuivala mogunost pristajanja uz bilo kakav
dravotvorni nacionalizam, taj izopaeni oblik ispoljavanja kolektiv
ne svesti koja se doista ozbiljuje samo u spontanim oblicima dru
tvenog ivota. Sva ona neznalaka i jednostrana tumaenja, kojima
se, naroito u domaoj literaturi, dirkemovska sociologija predsta
vljala kao teorijska obrazloenje idolopoklonstva spram nadindivi
dualnih entiteta kao to su nacija ili drava, padaju stoga u vodu.
Prikaz naina na koji je Dirkem oseao, mislio i delao u doba kada
se svet nuno morao opaati u crno-belim slikama dovoljno nam
govori o suptilnosti koja je intelektualcu potrebna da bi se - ne iz
neveravajui svoj poziv ak i kada se bavi propagandom - suoio
s onim najizazovnijim problemom svakog vremena, to jest ratom:
zatomiti mrnju, protivnika prihvatiti kao budueg sagovornika, ra
cionalno dokazivati zasnovanost sopstvenog stanovita, raunati
na budunost.
5
'
E. Durkheim, Lettres a tous les Francais, Patience, effor t et confiance, A. Colin,
Kao to smo nagovestili u Uvodu, u ovom radu rukovodili smo

se jednom jedinom - ali, po naem miljenju, u odnosu na tradicio
nalistika tumaenja dirkemovske sociologije - nekonvencionalnom
pretpostavkom: da je, naime, gotovo celokupno teorijska delo Emila
Dirkema, ak i kada ne sadri neposredno prepoznatljive praktine
. implikacije, mogue reinterpretirati u jednom izvanteorijskom kljuu
koji smo potraili u oblasti s kojom sociologija, kao navodno vred
nosno-neutralna nauka, nije trebalo da ima ita zajednikog. Re je,
dakako, o sferi normativnih izbora kojih se nova, ,,pozitivna" nauka
o drutvu deklarativna odricala. Pomislili smo da je, u naukama koje
se manje ili vie neposredno bave onim to se obino naziva con
ditio humana, teko na dosledan nain pridravati se naela koja
nalau da se uvek valja uzdravati od izricanja vrednosnih sudova.
Ova pretpostavka je, razume se, gotovo trivijalna kada ostaje u obli
ku u kojem smo je izrekli: istorija sociologije nije nita drugo doli niz
uzastopnih napora nebrojenih pregalaca da svojoj nauci izbore sta
tus vrednosno neutralne discipline koja e se baviti jedino formu
lisanjem sudova stvarnosti. Ali, ako podrobnije razmotrimo opus
bilo kojeg klasinog sociologa, nai emo na delu raspetost izme
u, s jedne strane, strogog metodolokog programa koji obeava
da e se nauka o drutvu drati po strani u onoj veberovskoj ve
noj borbi izmeu bogova" 1 i, s druge, jasno prepoznatljivog priklona
jednom od bogova". Oduvek se, naravno, znalo da je Dirkem imao
svoga boga", ali rede se, bar kada je o domaoj sociologiji re, na
stojalo da se u tom politikom panteonu identifikuje njegovo mesto.
U ovom smo radu stoga pokuali da jasnije odredimo prirodu poli
tikog izbora koji je otvoreno izreen ili tek nagoveten u dirkemov
skoj sociolokoj teoriji. Nismo se, naime, zadovoljili uobiajenom
tvrdnjom da je ona po svojoj prirodi, ,,konzervativna", nego smo na
stojali da joj naemo mesto u politikom prostoru koji je bio obrazo
van u francuskoj Treoj republici, izmeu osamdesetih godina XIX
veka i poetka Prvog svetskog rata. Jo nas je jedan korak, ini nam
se, udaljio od povrne socioloko-saznajne trivijalizacije problema
kojom se, najee, teorijske tvorevine mehaniki dovode u vezu s
duhovnim i socijalno-politikim kontekstom u kojem su nastale: dir
kemovsku smo sociologiju, naime, prikazali ne samo kao plod prilika
LTF, str. 6-7.

Isto, str. 13.
M. Weber, ,,Nauka kao poziv", u: M. uri, Sociologija Maxa Webera, Matica

Hrvatska, Zagreb 1964, str. 182.
Paris 1916. Dirkem je potpisao I, V i XI, a u koautorstvu i X pismo.

55
56
ZAKLJUAK
Zakljuak
234
u kojima je ona bila obrazovana ve i kao znaajan idejni inilac u

stvaranju misaonog, pa i akcionog okruenja u kojem se razvijala.
Na osnovu Dirkemovih tekstova, svedoanstava savremenika,
izvornih dokumenata i istoriografskih studija videli smo na koji se
nain jedan ambiciozan nauno-organizacijski projekt uklopio u jedan
optimistian socijalno-politiki program. Kaemo: uklopio, ali time
ni izdaleka ne impliciramo da je dirkemovsku sociologiju u bilo kom
smislu naruio" ili, pak, ,, stvorio" vladajui obrazac miljenja: ona je,
naprotiv, ponikla iz istih idejnih izvora na kojima se napajala ideolo
gija kojoj je, u doba vere u svemo nauke, trebalo pruiti racionalnu
potporu. Pokazali smo, nadamo se, da su dirkemovska socologija i
radikalska politika gotovo nuno traile jedna drugu i meusobno se
podravale u obostranom naporu da obezbede to vru integra
ciju jednog drutva koje je, posle pretrpljene nacionalne sramote"
u ratu s Pruskom i graanskog rata u doba Pariske komune, nasto
jalo da prebrodi duboku moralnu krizu" i nae to je mogue bez
bolnije reenje socijalnog pitanja".
Rekonstruisali smo put kojim je dirkemovska sociologija institu
cionalizovana kao akademska disciplina. Videli smo na koji je nain
jedna dotad uglavnom marginalna intelektualna delatnost bila in
tegrisana u univerzitetski establishment te zadobila najzad status
stroge nauke". Socioloko-saznajnom analizom uslova u kojima
je roena sama sociologija doli smo do zakljuka da je ova nauka
svoje mesto u sistemu univerzitetskih disciplina u Francuskoj izbo
rila zahvaljujui pre svega injenici da je, u svojoj dirkemovskoj ver
ziji, odgovarala vannaunim ciljevima ondanjeg republikanskog po
retka, a ne samo na osnovu unutarnaunih rezultata svoje dotadanje
delatnosti i vrednosno-neutralnog pristupa analizi drutvene stvarno
sti. Ako je sociologija - kao to je i sam Dirkem voleo da kae - bila
je i ostala izrazito francuska nauka, trebalo je pokazati zato su se ba
u toj zemlji sustekli, s jedne strane, tenja da se novoj nauci pribavi
akademski status i, s druge, volja da se ona upotrebi u ideoloke svr
he. Pokretanje prvog teaja iz sociologije koji je bio poveren upravo
Dirkemu nije, naime, bilo plod sticaja sluajnih okolnosti ili, pak,
rezultat ekscentrinih nastojanja nekolicine zanesenjaka ve norma
lan i oekivani ishod susticanja dvaju meusobno naizgled nezavi
snih projekata: s jedne strane, Dirkemove arke elje i vrste reeno
sti da nauci kojoj su dotad bila zatvorena vrata univerziteta priba 1
dostojanstvo akademske discipline, a s druge, pak, pokuaja radi
kala uvrenih na vlasti osamdesetih godina XIX stolea da svom
socijalno-politikom programu osiguraju naunu potporu. Na torn
primeru dokazali smo ispravnost naelne tvrdnje da drutveno-inte-
2-akljuak
235
grativna funkcionalnost jedne vrste znanja o drutvu olakava njego

vu institucionalizaciju u univerzitetskom sistemu. Takvog sticaja okol
nosti nije moglo biti pre uspostavljanja jednog republikanskog, la
ikog i na pozitivno znanje oslonjenog poretka koji je kao jedan od
svojih osnovnih zadataka postavio reformu celokupnog obrazovnog
sistema. Otvaranje katedre u Bordou, namenjene nauavanju jedne
nove nauke, oznaavalo je, naime, vrlo smelu nauno-organizacij
sku inovaciju, a injenica da je nastava bila poverena jednom mla
dom i gotovo nepoznatom provincijskom profesoru filozofije sve
doi da su visokokolske vlasti imale poverenja upravo u Dirkema,
a ne pak u nekog od, u ono doba, ve vrlo poznatih sociologa, kao
to su bili Tard, Vorms ili sledbenici Le Plejove kole. Osnivanje ka
tedre u Bordou, koja je Dirkemu posluila kao odskona daska s
koje e, sve do svoga naimenovanja na pariskoj Sorboni, monopo
lizovati akademsku sociologiju i potisnuti sve druge konkurentske
kole", uklapalo se, videli smo, u strategiju republikanskih reformi
visokog kolstva kojima je korpus tradicionalnih univerzitetskih di
sciplina mogao da bude proiren novim, ,,pozitivnim" naukama. U
tom procesu modernizacije, koja je podrazumevala specijalizaciju
naunog rada, Dirkemova sociologija predstavljala se kao pozitiv
na nauka o moralu" koja e posluiti obnavljanju i uvrivanju pa
triotskih oseanja na svim stupnjevima obrazovanja. Takvom svojom
usmerenou Dirkem se preporuio visokim pokroviteljima koji su u
institucionalizaciji sociologije videli mogunost racionalnog zasniva
nja republikanskog morala: dobre je graane mogue odgojiti!
Pouen iskustvom koje je stekao u Nemakoj, za svoje studijske
misije kojom je trebalo ustanoviti stanje u organizaciji nastave filo
zofije na tamonjim univerzitetima, Dirkem je reformatorima fran
cuskog obrazovnog sistema ukazao na znaaj jedne pozitivne na
uke o moralu" s gledita najviih nacionalnih i patriotskih interesa
zemlje. On je pozivao da se, umesto spekulativne filozofije odoma
ene na univerzitetima u Francuskoj, nastava organizuje na osnova
ma naune filozofije", ne bi li se prebrodio sve dublji jaz izmeu
uoptenosti filozofske nastave i rastue specijalizacije naunih istra
ivanja. ak i moral, naime, moe biti podloan naunoj analizi te
na taj nain postati predmet praktine nastave" koji, kao to Dirkem
veli, ,,detetu treba utuvljivati u glavu ve od malih nogu". Za takvu
empirijski) usmerenost nemake univerzitetske filozofije, koja mu
je posluila kao model u izgradnji vlastite socioloke zamisli, on je
najveu zaslugu pripisivao tamonjim katedarskim socijalistima".
Njihovu organicistiku viziju drutva prihvatio je kao najpouzdaniju
teorijsku osnovu za kritiku liberalistikog nominalizma: drutvo je,
Zakljuak
Zakljuak
236
237
naime, vie negoli zbir pojedinaca koji ga tvore, ono je istinsko bie
koje poseduje vlastitu linost. Praktina funkcija morala sastoji se
upravo u nauavanju i snaenju zajednikih oseanja na kojima dru
tvo poiva. Uzdiui pedagoke prednosti kolektivistike moralne
filozofije koju zastupaju nemaki katedarski socijalisti" u odnosu na
utilitaristiki individualizam liberala, Dirkem je izaao u susret tenja
ma republikanskog poretka da se obuzdaju egoistiki porivi koji su
raslabili duh zajednitva. Reformatorima francuskog obrazovnog
sistema je stoga preporuio da u nastavne programe filozofije une
su sadraje drutvenih nauka, pa je na taj nain postavio osnove za
ustolienje svoje sociologije kao nove moralke11 Sociologija e po
jedinca nauiti ta je drutvo, ukazati mu da ono prebiva u svakome
od nas i da smo, svedeni na vlastite snage, nitavna i nemona bia.
Imamo li u vidu da se dirkemovska sociologija javnosti predstavila
s ovakvim ciljevima, ne mora nas uditi injenica da je ova nauka u
Francuskoj nastala i dugo se razvijala u organizacionoj simbiozi s
,,naukom o vaspitanju", naime pedagogijom. Kao to smo pokazali,
pedagogija je bila meu prvim drutvenim naukama kojima je na
ena mesto na univerzitetu, jer su vaspitanju mladei u republikan
skom, laikom i patriotskom duhu radikalske i, docnije, radikalsko
-socijalistike vlade uvek posveivale naroitu panju. U takav plan,
videli smo, uklapala se izriito i dirkemovska sociologija.
Razmotrili smo, potom, nain na koji je Dirkem, zahvaljujui ve
pomenutoj klijentelistikoj podrci visokokolskih vlasti, sistemat
ski radio na institucionalizaciji sociologije. Ukazali smo, meutim, na
injenice koje svedoe da je njegova strategija univerzitetske afir
macije nove nauke ipak nailazila na otpore tradicionalistikih aka
demskih krugova koji su podozrevali da se pod velom sociologije
krijumari socijalistiko uenje. Sve dok se sam Dirkem nije odlu
nije ogradio od tumaenja da se zakljucima svoje teze o podeli rada
i kritikom liberalistikog individualizma odve pribliio kolektivisti
kom poimanju socijalnog pitanja11 sociologija nije mogla da bude
ustoliena na pariskoj Sorboni. Akademski prostor namenjen toj na
uci uspeo je da popuni svojo.m i samo svojom sociologijom tek kada
je odluno podrao solidaristiku ideju koju su radikali nudili kao
zvaninu ideologiju Tree republike, naime kao srednji put izmeu
kapitalizma i socijalizma.
Upozorili smo, takoe, na znaaj Dirkemovog izbora u intelektu
alnoj i moralnoj zbrci", koju je proizvela Drajfusova afera, za poto
nju institucionalnu i profesionalnu promociju sociologije: pobedorn
,,drajfusara11 dirkemovskoj nauci o drutvu omogueno je da posta
ne zvanina doktrina Tree republike". Dirkemov dolazak na Sorbo
nu bio je nesumnjiv lini uspeh, ali i vrlo vana pobeda koju je so

ciologija odnela nad tradicionalistikim strujama na univerzitetu.
Njegov pedagoki teaj postao je, jedini u nastavnom planu, oba
vezan za sve studente koji su se spremali za srednjokolske profe
sore. Ima li se u vidu meusobna bliskost Dirkemove pedagogije i
sociologije, razumljivo je to je ovakav povlaen status prve nauke
morao i drugoj pribaviti jo vei uticaj i ugled, to nije promaklo
konzervativnim kritiarima jedne takve inovacije: svi su oni, bez
obzira na meusobne razlike, u institucionalizovanju dirkemovske
sociologije videli pobedu racionalizma i pozitivizma, ,, dogmatskog
ateizma11 ili pak plod jevrejske, odnosno masonske zavere. Dirkem
se u oima tih kritiara ukazivao kao svemoni administrator uni
verziteta, to je stvorilo pogrean utisak da je njegova strategija
urodila potpunim uspehom. Pokazali smo, naime, da Dirkem i dir
kemovci" nisu pre Prvog svetskog rata pribavili sociologiji institu
cionalna uporita na veem broju fakulteta niti, pak, osvojili admi
nistrativne i politike pozicije koje bi im omoguile presudan uticaj
u visokokolskom sistemu. lako nema sumnje da je za svoga ivota
Dirkem uspeo da izdejstvuje priznavanje sociologije kao univerzi
tetske nauke, i mada mu je polo za rukom da svoje uenje o dru
tvu nametne kao vladajue, sama dirkemovska sociologija nije ni
u nauno-organizacijskom niti, pak, u profesionalnom pogledu svoj
status unapredila srazmerno ideolokom i, ak, politikom znaaju
koji je zadobila, ili koji joj se - to je verovatnije - nedobronamerno
pripisivao.
Mnogo je vei uspeh Dirkem ostvario u izvanuniverzitetskim obli
cima naune organizacije. Ispitali smo na koji je nain i s kojim je ci
ljevima oko asopisa Annee sociologique on obrazovao takozvanu
francusku socioloku kolu", to jest intelektualnu zajednicu koja
je, ak i du'go posle smrti svoga tvorca, delovala na teorijskim, meto
dolokim, pa i ideolokim osnovama koje je on bio postavio. Razmo
trili smo, naime, onu stranu institucionalizovanja Dirkemove - ili,
bolje, dirkemovske - sociologije koja je podrazumevala osnivanje
strunog asopisa i, na toj osnovi, obrazovanje grupe sledbenika,
odnosno uenika11 Ova dva cilja je tvorac kole 11 u svojoj nauno
-organizacijskoj strategiji smatrao meusobno tesno povezanim.
Stru ni asopis je, naime, ne samo uobiajeno sredstvo optenja
Poslenika u istoj naunoj oblasti ve moe da poslui i pribavljanju
ugleda dotine nauke, naroito u razdoblju njene izgradnje, u iroj
intelektualnoj zajednici. Ove ciljeve Dirkem nije mogao da ostvari
bez periodine publikacije koja bi se, nainom izlaganja iskustvene
grae, njenom disciplinarnom sistematizacijom i vrstom teorijskih
,
Zakljuak
238
uoptavanja, kao i samim svojim nazivom, osamostalila u odnosu na
tradicionalne oblasti naunog saznanja o drutvu, u vreme kada se
sociologiji jo vrlo esto osporavao razlog postojanja. Pokazali smo
da se, iako je i pre Dirkemovog Annee sociologique, bilo periodi
nih publikacija koje su se bavile sociolokom ili, ee, ,,parasocio
lokom" problematikom, njegov godinjak izdvajao zahvaljujui i
njenici da je nastao kao plod neformalnog okupljanja istomiljenika
oko jednog individualno zaetog projekta konane univerzitetske i,
uopte, profesionalne afirmacije sociologije. Annee sociologique
nije, naime, nikada bio uklopljen ni u kakvo struno udruenje, niti
su dirkemovci" pristajali da se kao grupa veu za bilo koju visoko
kolsku ustanovu. Upravo u toj tenji za nezavisnou i u oseanju
samodovoljnosti uspostavljena je njihova, istina neformalna, ali zato
nita manje vrsta unutargrupna integracija. Analizom stanja na pod
ruju strune periodike uoi pojave Dirkemovog godinjaka, ustano
vili smo da njegova zamisao o sociologiji kao racionalnoj, iskustve
no zasnovanoj i praktino primenljivoj nauci ija izgradnja treba da
bude pre svega kolektivno delo nije mogla da se uskladi ni sa jed
nom od orijentacija oblikovanih u tadanjoj periodici. Dirkem je teio
da se i na taj nain podjednako distancira, s jedne strane, od Le Ple
jove, Tardove i Vormsove kole", a s druge da svoju sociologiju oslo
bodi metafizike i spekulativne filozofije koja je vladala u postojeim
asopisima. Ni u jednom od njih, oito, on nije nalazio dovoljno pro
stora za ostvarenje svog ambicioznog programa: kao to mu je za
nauavanje sociologije bila potrebna univerzitetska katedra, tako mu
je i za priznavanje autentinosti vlastite inovacije valjalo osnovati
samostalan struni asopis i sopstvenu kolu".
Naveli smo i analizirali brojna svedoanstva koja govore u pri
log tvrdnji da je Dirkem svoj asopis pokrenuo ne samo rukovoen,
izmeu ostalog, i tenjom da zasnuje kolu" po ugledu na organi
zaciju naunog rada u Nemakoj, ve i da je mnogo ranije, obuzet
mesijanskim idejama, snevao da ima uenike". Upozorili smo, me
utim, da - iako u obrazovanju jedne naune kole" ne treba preu
veliavati znaaj psiholokih osobina njenoga tvorca - ipak valj
imati na umu da su odreene harizmatske crte Dirkemove linosti
morale imati znatno privlano dejstvo i na budue saradnike An.e
sociologique. U svakom sluaju, u prilikama kada je vladala p nlic
na sumnjiavost prema toj pomodarskoj nauci", za sociologiju se
valjalo zainteresovati i neposrednim prozelitskim delovanjem. Razu
me se, u novaenju saradnika od presudnog je znaaja ipak morala
biti snaga Dirkemove racionalne argumentacije kojom je on o?ra
zlagao potrebu za kolektivnim naunim radom. U toj delatnosti on
Zakljuak
239
je na stranu sociologije, prvenstveno zahvaljujui povoljnom prije
mu na koji su naila njegova prva dela, uspeo da pridobije itav niz
mlaih filozofa, pravnika, istoriara i drugih strunjaka u posebnim
drutvenim naukama.
Osnovni ciljevi asopisa bili su: (a) da se sociolozima, budui da
jo nema dovoljno sociolokih studija, redovno stavljaju na uvid
rezultati istraivanja koja se obavljaju u posebnim drutvenim nau
kama, a pre svega u istoriji prava, obiaja, religije, moralnoj stati
stici, ekonomskim naukama, itd. Analizom radova koji se, na raznim
jezicima, javljaju u razliitim oblastima drutvenih nauka, sociolozi
ma je trebalo ukazati na injenice podlone sociolokom tumaenju,
jer mlada nauka jo nije ni u teorijskom ni u metodolokom smislu
osposobljena da ih prikuplja za vlastiti raun. Zadatak asopisa bio
je i (b) da sociologiji priblii jedan broj posebnih nauka koje su se
drale udaljene od sociologije. Dirkem je, u tom smislu, raunao
da e se pojedine specijalistike discipline odrei svoje samostal
nosti i podvri sociologiji kao najoptijoj teoriji o drutvu. Verovao
je, naime, da sociologija ne moe biti isto filozofska disciplina ili,
pak, ,,metafizika drutvenih nauka". Dolo je vreme da se ona spe
cijalizuje, a specijalizovati se moe samo ako se poslui posebnim
tehnikama", to jest pojedinim drutvenim naukama koje e biti
pretvorene u pojedine grane sociologije. Razume se da, kao to smo
pokazali, takav zahtev da posebne drutvene nauke budu preobra
ene za raun jedne sveobuhvatne sociologije kojoj e posluiti sa
mo kao deskriptivne, specijalistike discipline nije mogao naii na
odobravanje najistaknutijih pregalaca na podruju istorije, pravnih
nauka, ekonomije, itd. Taj metodoloki imperijalizam" je u mnogom
pogledu kompromitovao dirkemovsku sociologiju, te od saradnje s
asopisom i kolom" odvratio brojna ugledna imena u posebnim
drutvenim naukama. asopis je, osim toga, (c) trebalo i da postavi
nacrt jedne sistematizacije posebnih sociolokih disciplina koji bi
posluio kao okosnica za razvrstavanje iskustvene grae. Na taj na
in Annee sociologique je, videli smo, funkcionisao u izvesnom smi
slu i kao nauni institut koji je podrazumevao specijalizaciju i pode
lu rada meu saradnicima. U vezi s tim, izloili smo injenice bitne
z razumevanje naina na koji je kola", u hijerarhijskom pogledu,
?1la ustrojena: re je o prvom primeru jedne socioloke naune za
Jednice kojoj na elu stoji neprikosnoveni uitelj", harizmatska li
nost, izvor svekolikog autoriteta. Jer, ,, francuska socioloka kola"
ie, uprkos vrstoj socijalnoj i profesionalnoj integraciji svojih lano
v, delovala u organizacionom pogledu na neformalan nain: nije
bilo ni stalnog sedita, ni redovnih sastanaka, niti administrativnog
Zakljuak
240
aparata koji bi objedinjavao razgranatu izdavaku i naunu delatnost
,,uenika".
Imajui ove injenice u vidu, lake nam je razumeti zato je u svo
joj koli" Dirkem u delo sproveo ono to je na teorijskoj ravni razvi
jao kao kult grupe". Celokupnu delatnost asopisa uitelj" je, naime,
objedinjavao u svojim rukama: odreivao je zadatke pojedinim sa
radnicima, dodeljivao im mesta u unutranjoj podeli rada i, to je
moda najvanije, iako nije raspolagao nikakvim sredstvima insti
tucionalne prinude i kontrole, presudno je uticao na njihove profe
sionalne i univerzitetske karijere: on je postao maitre-penseur. Ali,
osim snane linosti samog rodonaelnika kole" i njegovog nau
nikog autoriteta, osim vere svih saradnika da uestvuju u jednom
kolektivnom poduhvatu koji nema samo unutarnaune ve i ire
drutveno-integrativne ciljeve, moralno i duhovno jedinstvo grupe
poivalo je i na izvesnim objektivnim sociolokim obelejima: ,,ue
nici" su, veinom, ba kao i sam Dirkem, poticali iz sitnoburoaskih
slojeva francuskog drutva, bili su uglavnom protestantskog ili je
vrejskog porekla (esto ak i Jevreji obraeni na protestantizam), ali
agnostici i, to je jo znaajnije, vatreni pobornici laicizacije obra
zovnog sistema i, uopte, pristalice republikanske ideologije, a kat
kad i prononsirani socijalisti. Svojom reenou da slede akadem
sku karijeru uklapali su se u Dirkemovu strategiju osvajanja visoko
kolskih ustanova, jer je on svoju sociologiju video pre svega kao
univerzitetsku nauku. Na toj osnovi oni su ostvarili ne samo profe
sionalno ve i moralno, pa i politiko jedinstvo: jer, iako se asopis
nije rukovodio nikakvim obznanjenim politikim programom, i mada
se vodila rauna da se na njegovim stranicama ne nau prilozi koji
bi bili neposredno praktino relevantni, ,,dirkemovci" su ostvarili znat
no grupno jedinstvo i u pogledu stava prema osnovnim socijalno
-ekonomskim i ideolokim problemima svoga doba.
Na osnovu svega to smo u tom pogledu kazali, mogli smo za
kljuiti da je asopis Annee sociologique, pored svojih manifestnih
funkcija koje smo ovde ve pomenuli, ostvario i niz latentnih ciljeva:
omoguio je, kao kolektivno delo, obrazovanje francuske sociolo
ke kole", doprineo institucionalizovanju sociologije kao univerzi
tetske nauke, obezbedio profesionalnu promociju svojih saradnika,
podstakao obimnu izdavaku delatnost kole" i, to je moda naj
znaajnije, okupio niz intelektualaca koji su svojom naukom podr
avali i obrazlagali teorijsku zasnovanost zvanine ideologije Tree
republike, naime solidaristiko uenje.
U solidaristikoj teoriji nali smo sr Dirkemove socijalne filozo
fije. Nastojali smo da iz njegovog, u teorijskom pogledu danas za-
Zakljuak
241
celo zastarelog dela o podeli rada, izvedemo praktino-politike im
plikacije. Videli smo da se svi oni naizgled vrednosno-neutralni za
kljuci o rastuoj funkcionalnoj diferencijaciji modernih drutava ija
integracija poiva na organskoj solidarnosti neprotivreno uklapaju
u solidaristiki program Radikalne stranke. Hteli smo, u jednoj upo
rednoj analizi Dirkemovih sociolokih radova, s jedne, te tekstova
solidaristikih prvaka, s druge strane, da pokaemo ne samo da se
dirkemovska sociologija preporuivala kao teorijska osnova vladaju
e socijalne filozofije, ve i da je solidaristiko uenje trailo u novoj
nauci o drutvu svoje iskustveno i racionalna utemeljenje. Razloge
ove neobine meusobne srodnosti jedne naune teorije o drutvu
i jednog ideolokog projekta potraili smo u zajednikim idejnim
izvorima koji su obeleili ondanji duh vremena. Videli smo da se
Dirkemova elja da stvarnost popravi u skladu s nalazima svoje teo
rije drutvenog razvoja uklopila u reformistiki program Radikalne
stranke upravo zahvaljujui obostranom ubeenju da je socijalne
sukobe mogue neutralizovati solidaristikom reorganizacijom dru
tva. Pokazalo se da su se normativni zakljuci Dirkemove socioloke
analize u bitnim takama podudarali sa zvaninom socijalnom filo
zofijom Tree republike". Sociologija i solidarizam ukazali su nam se,
stoga, kao dve varijante isto odgovora na pitanje koje je stajala u
sreditu zanimanja ondanjih socijalnih mislilaca i reformatora: da li
je, u uslovima sve izraenije profesionalne i socijalne diferencijacije,
mogue ouvati jedinstvo drutvenog organizma koje podjednako
opasno ugroavaju liberalistiki individualizam, s jedne, te socijali
stiki kolektivizam, s druge strane. Izmeu ovih dvaju pogleda na re
enje socijalnog pitanja", dirkemovska sociologija i radikalski soli
darizam nastojali su, kao to rekosmo, da ukau na jedan trei put".
Utvrdili smo da se solidarizam napajao na najraznovrsnijim i, u
mnogom pogledu, naizgled nepomirljivim duhovnim izvorima, pa
smo se upitali nije li moda upravo taj eklekticizam doprineo neo
binom uspehu i rasrostranjenosti toga uenja, a samom pokre
tu pribavio pristalice u gotovo svim drutvenim slojevima i meu
zagovornicima vrlo razliitih politikih ubeenja. Konzervatizam i so
cijalizam, dva ekstremna politika stanovita onoga doba, bili su u toj
sinkretikoj socijalnoj filozofiji ublaeni i prilagoeni osnovnoj inten
ciji radikala: izbei socijalnu i politiku polarizaciju drutva, omogu
iti to irim slojevima stanovnitva da uivaju plodove ekonomskog
Prosperiteta, te pruiti izvesne garancije socijalno ugroenim drutve
nim grupama. Takvo solidaristiko uenje trebalo je francuskim radi
kalima da poslui kao teorijska i ideoloko opravdanje reformistikih
Poduhvata u koje su se oni, na raznim podrujima ekonomskog i
Zc1kljuak
242
drutvenog ivota, kao rani i pomalo naivni vesnici jedne drave

blagostanja", upustili devedesetih godina XIX veka.
Sociologija Emila Dirkema podravala je sve radikalske poduhva
te i - naroito otkako je zadobila status zvanine doktrine univer
ziteta" - obezbeivala teorijsku podrku solidarizmu kao zvaninoj
socijalnoj filozofiji Tree republike". Poreenjem Dirkemovih radova
s delom Leona Buroa, rodonaelnika i glavnog teoretiara solida
rizma, ustanovili smo da su sociologija koja ishodi u solidarizmu i
solidarizam oslonjen na sociologiju dva stanovita koja, iako se ne
obraaju neposredno jedno drugome, srodna u teorijskom, meto
dolokom i, to je najvanije, praktino-politikom pogledu. Jedinu
bitnu razliku nali smo u injenici da se Dirkem, otvorenije i odlu
nije negoli Buroa, zaloio za korporativnu reformu drutva. On je
insistirao na potrebi da bude uspostavljena nacionalna mrea pro
fesionalnih grupa koja bi jednoga dana imala da zameni tradicio
nalno politiko predstavnitvo na teritorijalnoj osnovi. Uprkos tom
pomaku u odnosu na standardnu formulaciju solidaristike doktri
ne, osnovna naela Dirkemovog korporatizma nisu, meutim, ni na
koji nain bila oprena glavnim intencijama vladajue socijalne filo
zofije: i njegov cilj je bio da se, u doba jenjavanja vere u delotvor
nost klasinog liberalizma, s jedne, te poveane bojazni od uspona
socijalistikog pokreta, s druge strane, iznau organizacioni oblici
u kojima e moi da se ouva individualna sloboda, ali i obezbedi
minimum socijalne pravde. Taj put, koji su ortodoksni solidaristi vi
deli u osnivanju niza razliitih dobrotvornih drutava, mutualistikih
udruenja i kooperacija kroz koje e se sprovoditi neautoritativna
dravna intervencija u socijalnom i ekonomskom ivotu, Dirkem je
razabrao u obnavljanju profesionalnih korporacija. I u jednom i u
drugom sluaju bila je re o uspostavljanju mree drugostepenih
grupa koje e biti postavljene izmeu sve usamljenijeg i nemoni
jeg pojedinca i sve jae i nedohvatnije drave.
Ukazali smo na sve razlike koje Dirkemov projekt korporativne
reorganizacije drutva odvajaju od tradicionalistikih zamisli o ob
navljanju srednjovekovnog cehovskog sistema. Ali, ako je u tom
pogledu sociolog uspeo da se distancira od ideja konzerv ativnih
kritiara Revolucije koji su u svojim nar,adima na parlamentarnu
demokratiju esto posezali za tim starim me>Cilelom hijerarhijske or
ganizacije drutva, on oito nije mogao da svoj prejekt euva ocl zlo
upotreba kojima je ovaj bio izloen posle Prvog svetskog rata. U pa
birenju svojih teorijskih izvora faistika ideologija se, kao to sm?,
pokazali, esto dohvatala i onih idejnih sadraja koji joj ni na koJ 1
nain - bar neposredno, a jo manje svesno - nisu pripremali uspon.
Zakljuak
243
Jedan od takvih izvora" postala je, u nekim tumaenjima, i Dirke

mova teorija o podeli rada koja je svoje mesto nala u integralnom
i istom korporatistikom uenju" faistikih teoretiara.
Utvrdili smo, meutim, da takvu odgovornost Dirkem deli samo
u onoj meri u kojoj je naslee devetnaestovekovnog reformistikog
sindikalizma - ba kao i revolucionarnog - bilo, u jednom izopae
nom tumaenju, ukljueno u nacionalsocijalistiku, odnosno faisti
ku ideologiju. Razume se, izmeu Dirkemove zamisli o korporacija
ma i totalitarnog korporatizma mogue je - osim obostrane kritike
onih posledica klasinog liberalizma koje pothranjuju egoistiki indi
vidualizam i doprinose dezintegraciji kolektivne svesti" - nai i druge
slinosti, kao to su organicistiko poimanje drutva, isticanje pri
rodne solidarnosti meu nosiocima razliitih funkcija, a pre svega
meu socijalnim klasama, zahtev da pojedinci vrate svoj dug" dru
tvu, stavljanje naglaska na njihove dunosti, a ne prava, velianje
moralne funkcije korporacija, itd. No, razlike su, po naem miljenju,
dublje i znaajnije: korporacije, u Dirkemovoj viziji, nije trebalo da
imaju prvenstveno funkciju nacionalnog okupljanja niti da rade u
vrhovnom interesu nacije; one bi imale da zatite pojedinca od ar
bitrarne dravne intervencije, a ne da ga potine korporativnoj dr
avi"; trebalo bi da nastaju spontano, a ne da budu nametnute kao
,,transmisije" za sprovoenje radne discipline; umesto da, rukovoe
ne iskljuivo dravnim razlogom, autoritativna zatomljuju i samu mo
gunost ispoljavanja oprenih interesa u ekonomskom ivotu, treba
lo bi da slue sporazumnom otklanjanju izvora klasnog rata", itd.
Jednom rei, umesto da, kao to je Dirkem oekivao, korporativna
reforma poslui istovremenom uklanjanju negativnih posledica neor
ganizovane liberalne ekonomije i etatistikog socijalizma, ona je u fa
izmu smerala ukidanju i slobode i jednakosti. Stoga smo Dirkemo
vo gotovo opsesivno zalaganje za uspostavljanje nacionalne mree
profesionalnih grupa svrstali unutar one idejna vrlo razuene, ali
uticajne struje u radnikom pokretu koja nam je poznata kao reformi
stiki sindikalizam. Da je svoje profesionalne grupe nazvao drugim
imenom, da nije po svaku cenu nastajao da im nae uzor u predindu
strijskim oblicima organizovanja - kao to su gilde i cehovi - on bi,
utvrdili smo, otvoreno bio stao na levo krilo solidaristikog pokreta
koje je okupljala sledbenike ana oresa. U tom sluaju Dirkem bi i
sam pruio vie potpore onim savremenim tumaenjima njegovog
?ela koje u takvom projektu nalaze prikrivene, ali ipak razvijene klice
Jednog socijalistikog izbora.
Ukazali smo na injenicu da su i socijalizam i sociologija u Francu
skoj poticali iz jedinstvenog ubeenja da je pojedinana ovekova
Zakljuak
244
sudbina bitno odreena vrstom drutva u kojem on ivi i tipom dru
tvenih ustanova u kojima on uzima udela ili iji pritisak trpi. I na
jednoj i na drugoj strani verovalo se da je ponaanje ljudi mogue
razumeti jedino analizom funkcionisanja kolektivnih tvorevina, a ni
kako, pak, prouavanjem psiholokih pobuda kojima se rukovode
pojedinci. Meutim, ova vrlo iroka misaona osnova na kojoj su iz
rasli i socijalizam i sociologija uzimala se esto kao dovoljan zajed
niki imenitelj na kojem su se, u mnogim oima, socijalizam i socio
logija meusobno brkali i, ak, poistoveivali. Dugo se, naime, nije
sasvim jasno shvatalo da svako nauno zanimanje za socijalno pi
tanje" ne mora nuno implicirati i socijalistiki izbor u politikom
smislu rei, ba kao to ne mora znaiti ni da je svako politiko opre
deljenje za socijalizam plod uvida u delovanje izvesnih zakona u
drutvenom ivotu. U formativnoj fazi razvoja i sociologije i socija
lizma - dakle, u drugoj polovini XIX veka - granica izmeu nauke i
ideologije tanjila se do neprepoznatljivosti. Razmatrajui razliite od
nose koji su se uspostavljali izmeu tih dvaju uenja, utvrdili smo da
se Dirkem odluno suprotstavljao stanovitu koje su zastupali ak i
neki njegovi uenici", naime da sociologija mora biti socijalistika - ili
je, navodno, ,,nee biti". Takvu veru da e, s jedne strane, pozitivno
znanje o drutvu ishoditi nuno zalaganjem za reformu na socijali
stikim osnovama te, s druge, da e socijalistiki izbor neminovna
potraiti oslonac u sociolokom znanju, Dirkem nije mogao deliti: u
njegovim oima, sociologija je trebalo upravo da poslui kao nauni
odgovor na socijalizam.
Ispitali smo okolnosti u kojima su mogli da iskrsnu oni poznati
nesporazumi u pogledu tumaenja teze o podeli rada: iako je, naime,
u svojoj disertaciji podjednako odluno odbacio ne samo individua
listika ve i kolektivistika reenje sukoba izmeu pojedinca i dru
tva i zaloio se za trei put" izmeu malaksalog klasinog libera
lizma i socijalizma u usponu, Dirkem se dugo morao suoavati ne
samo s prigovorima da je stao na stranu ovog potonjeg uenja ve i
s neugodnim svojatanjem vlastite socioloke teorije od strane soci
jalista. Budui da je ovaj nesporazum mogao u oima univerzitetskih
vlasti kompromitovati njegov projekt akademske institucionalizacije
sociologije, pouri0 je da se odlunije oraai od socijalizma i jasnije
formulie svoju solidaristiku doktrinu u ijim 0kvirima nije moglo
biti mesta za poimanje drutvene strukture u terminima klasa. U svo
joj rekonstrukciji istorije socijalistikog uenja Dirkemu je, we sveg a'.
bilo stalo da istakne njegovu nenaunost: socijalizam je u celosti
okrenut budunosti, to jest ne bavi se onim to jeste ili to je bilo
ve sneva o onome to bi trebalo da bude. S gledita pozitivistikog
Zakljuak
245
shvatanja nauke koje je dosledno zastupao, socijalizam mu se uka
zivao samo kao vapaj bola, ili katkad, besa" socijalno najugroeni
jih slojeva stanovnitva u industrijskom drutvu. Socijalistiko ue
nje, stoga, moe biti samo predmet naune analize, a nikako, pak,
jedno nauno stanovite.
Analizirali smo Dirkemovu definiciju u kojoj se socijalizam odre
uje kao nastojanje da se rasprene ekonomske funkcije poveu sa
svesnim upravljakim centrima drutva i zakljuili da je u tom - logi
ki, uostalom, vrlo krhkom - izvoenju zajednike osnove svih soci
jalistikih uenja on najzad zatvorio krug: na osnovu onoga to smo
izloili o Dirkemovom predlogu korporativne reforme, ispostavilo se
da se rasprenost ekonomskih funkcija", koja je uzeta kao osnovna
i zajednika taka socijalistikih kritika modernog drutva, gotovo u
celosti podudara sa stanjem koje bi imalo da bude otklonjena uspo
stavljanjem nacionalne mree profesionalnih udruenja organizova
nih po privrednim granama, te podvrgnute dravnoj reglementaciji.
Stoga smo utvrdili da izmeu socijalizma i dirkemovskog korpora
tizma nema bitnijih razlika, bar to se tie ocene postojeeg stanja
ekonomske organizacije. Uostalom, potvrdu takvoj pretpostavci na
li smo i u injenici da su mnogi francuski socijalisti, naroito oni
oresovske orijentacije, s odobravanjem gledali na raznovrsne pred
loge korporativne reforme, te ih ukljuili i u vlastite politike progra
me. Dirkem je, pak - to smo potkrepili brojnim svedoanstvima ,, simpatisao" sa oresom, mada se socijalizmu nikada nije predao".
Uprkos svojoj reenosti da sociologiju suprotstavi socijalizmu, on
nikada nije izrekao nijedan otar sud o tome uenju, niti je bilo kog od
svojih sledbenika u koli" osuivao zbog pripadnosti Socijalistikoj
partiji. U gotovo svim svojim, iako retkim politikim intervencijama,
on se nalazio na istoj strani na kojoj i oresovi reformistiki socija
listi. Stoga smo, nasuprot uvreenom tumaenju Dirkemovog po
litikog izbora kao izrazito konzervativnog", u njegovom teorijskom
opusu, pa i praktinom angamanu, nali znatno vie istupa protiv
tradicionalistike negoli protiv marksistike i, uopte, socijalistike
socijalne filozofije. Kada je o marksizmu re, on je, istina, bio vrlo
nepoverljiv prema jednom takvom modelu objanjenja koje preten
duje na univerzalnu primenljivost u svim oblastima drutvenog ivo
ta i, to je jo znaajnije, smela se uputa u predvianje budueg
razvoja najvanijih drutvenih u.stanova. Sociologija - koju na osno
vu niza saznanja prikupljenih u posebnim disciplinama, tek treba iz
raditi kao optu nauku o drutvu - nala se, u Dirkemovim oima, na
1
estan nain zateena ambicioznou marksistikog projekta. Isto
niskom materijalizmu on je stoga morao porei saznajnu vrednost
Zakljuak
246
jer bi inae obesmislio vlastitu sociologiju. Ali, ni na jednom mes tu

on marksizam ne odbacuje s ideolokih" ili politikih" razloga: bio
je svestan da je re o socijalnom uenju koje se mora/o javiti u doba
krajnje rasprenosti ekonomskih funkcija", to jest na vrhuncu liberal
nag kapitalizma za koji ni sam nikada nije imao rei hvale.
Dirkemovu sociologiju religije - jedno od najznaajnijih podruja
njegovog teorijskog rada - analizirali smo s gledita idejnog okrue
nja u kojem je ona nastala i praktinih implikacija kojima je bila bre
menita. Istakli smo da su celokupno njegovo socioloko delo, pa i
dobar deo praktine delatnosti, imali da poslue radikalskoj borbi
protiv pretenzija Katolike crkve da u novom, republikanskom poret
ku ouva svoju ulogu vrhovnog moralnog autoriteta i 4ticajne po
litike instance. lnstitucionalizovanje dirkemovske sociologije kao
akademske discipline s povlaenim statusom u ondanjem viso
kokolskom sistemu duguje se, naime, dobrim delom upravo njenoj
nameri da prui teorijsku potporu izgradnji jednog graanskog mo
rala i, tavie, jedne nove, laike religije, koja e preuzeti socijalno
-integrativne funkcije katolike vere. Visoki pokrovitelji koji su Dir
kemu omoguili da relativno brzo ostvari svoj projekt zasnivanja
pozitivne nauke o drutvu na vreme su uoili da, svojim insistira
njem na svetovnim osnovama moralnosti, sociolog obavlja teorijski
deo posla na kojem su i sami politiki radili: trebalo je izgraditi lai
ku republiku u kojoj e drutvena saglasnost poivati na svetovnim,
a ne na onostranim zajednikim idealima. Dirkem je opravdao oe
kivanja vladajuih krugova Tree republike i stvorio ne samo nauku
koja potkopava doktrinarne osnove tradicionalne religije ve i mo
ralku koja postavlja racionalne temelje jedne nove, republikanske
vere: sociologiju je ponudio kao zamenu za veronauk, to je ona u
izvesnom smislu i postala posle Prvog svetskog rata, kada su joj
njegovi uenici" izdejstvovali status obaveznog nastavnog predme
ta na odreenim stupnjevima obrazovanja.
Izloili smo put kojim je drutvena nauka o veri postala najzad na
una vera u drutvo, a sociologija religije se prometnula u jednu vr
stu religiozne sociologije. Videli smo da Dirkemov propovedniki za
nos i opsednutost oseanjem poslanja nisu bili samo plod matanja
jednog usamljenog zanesenjaka ve su izvirali iz sasvim osobenih so
cijalno-politikih i duhovnih prilika koje su vladale potkraj XIX veka u
francuskoj Treoj republici. Dirkemov projekt zasnivanja jedne lai
ke religije mogao je nastati samo u okolnostima koje su bile stvore
ne meusobnim preplitanjem i stapanjem republikanskih ideja, jo
ivih uspomena na revolucionarnu dehristijanizaciju krajem XVIII
veka, filozofije pozitivizma koja se oslanjala na naslee kontistike
Zakljuak
247
,, religije oveanstva", slobodnozidarskog antiklerikalizma i, naravno,

praktine politike radikalskih vlada koje su teile laicizaciji obrazov
nog sistema i suzbijanju uticaja Crkve u svim oblastima javnog i
vota. U Dirkemovoj linosti, njegovom teorijskom delu i praktinom
angamanu susticali su se, kao to smo pokazali, svi ovi istorijski,
duhovni i politiki podsticaji koji su uobliili radikalski antiklerikali
zam potkraj XIX i poetkom XX stolea. Trea republika, iji su tvor
ci teili da legitimnost novog poretka zasnuju u kontinuitetu s onom
prvom, revolucionarnom republikom, suoila se, naime, s jednim
ozbiljnim problemom: na koji nain obezbediti socijalnu integraciju
jednog duboko podeljenog drutva iji su pojedini delovi izgubili ak
i onaj minimum zajednikog ideala koji je neko oliavala Crkva? A
ako je antiklerikalizam u koji se upustila nije odveo u onako radikal
nu dehristijanizaciju kakvu je neko pokuala da sprovede jakobin
ska politika, ona je ipak oprezno pokuavala da, namesto hrianstva,
uspostavi jednu laiku religiju: u doba sve otvorenijeg sukoba inte
resa u socijalnom, ekonomskom, politikom i ideolokom pogledu,
valjalo je ponovo pribei kultu nadindividualnih i natklasnih fikcija
i stvoriti jedno novo imaginarno drutvo.
Svojom sociologijom religije - iako se prvenstveno bavio anali
zom nastanka religijskih ustanova u najprostijim drutvima - Dirkem
je takvom republikanskom antiklerikalizmu nastajao da obezbedi teo
rijsku potporu. Trebalo je pokazati da socijalna integracija svakog
drutva moe poivati jedino na vidljivoj simbolizaciji grupnog jedin stva. Celokupnu njegovu sociologiju religije rastumaili smo, stoga,
kao dekodiranje jednog zamrenog metaforikog diskursa koji je u
totemizmu australijskih uroenika bio najprepoznatljiviji. Dirkem je,
razume se, bio svestan da ova primitivna" religija, koju je podvrgao
svom simptomalnom itanju, ne moe u nae doba posluiti kao
neposredno upotrebljiv obrazac za graenje jedne nove, svetovne
religije u kojoj bi se neposredno oboavala samo Drutvo. Ali, on je
bio ubeen da se i u njegovo doba - doba moralne osrednjosti" moe i mora nai jedno novo arite duhovnog ivota, poto drutvo
nije u stanju da opstane ukoliko se, kao sistem kolektivnih predsta
va, za javnih svetkovina ne obnavlja u individualnim svestima. Bez
obzira to je odbijao da jasno ukae na mogu oblik takve nove reli
gije, on je uvek drao da Francuska revolucija prua primer neposred
nog oboavanja nadindividualnih tvorevina koje su liene svog bo
anskog oreola. Kao to smo pokazali, takve njegove ideje poduda
rale su se s obnavljanjem kulta revolucionarnih simbola na kojima
su voe Tree republike namislili da obezbede moralno jedinstvo na
cije i utemelje legitimnost ondanjeg poretka.
Zakljuak
248
Hteli smo, t a koe, da opovrgnemo uobi a jeno shv a t a nje da je,
za r a un svoje diviniz a cije Drutva, Dirkem rtvovao osnovne indi
vidu a listike vrednosti. Nismo se mogli pomiriti s tvrdnjom - n a iz
gled vrlo ubedljivom - da je socioloki realizam na elno nespojiv s
normativnim individualizmom. Podsetili smo da osnove Dirkemo
vog opteg teorijskog st a novita, njegov metodoloki program, pa i
sv a ko pojedino istraiv a nje u bilo kojoj od ra zliitih obl a sti drutve
nog ivot a kojima se on bavio poivaju n a nik a d pomuenom uve
renju da je drutvo stva rnost sui generis, odnosno _ona element a rna
ontoloka k a tegorija s kojom treba da za pone, pa i da zavri svako
raciona lna i pozitivno izuavanje socijalnih fenomena . Postavili smo,
meutim, pita nje d a li z a ist a r a dik a lni metodoloki re a liz a m nuno
implicira antiindividualistike posledice i n a r a vni koj a nije striktno
epistemoloka , odnosno u podruju pr a ktinog izbor a izmeu poli
tikog individualizma, s jedne, te kolektivizma, s druge str a ne? Ako,
n a ime, tvrdimo da je sociologij a mogua sa mo ka o nauka o na din
dividu a lnim tvorevina ma , da li to zna i da emo u svakom pojedinom
slua ju k a d a se suoimo s problemom izbor a izmeu pojedinca" i
,,drutv a" stati na onu stranu koja zagova ra prvenstvo prvog u odno
su n a drugo? Ako, upitali smo se, z a stupamo dosledni metodolo
ki realizam, d a li su na m ruke konano vezane i u podruju koje na
bilo koji n a in podr a zumeva odbranu individu a listikih vrednosti?
Moemo li, u teorijskom i logikom smislu, ostati dosledni sa mima
sebi a ko, s jedne strane, n a elno tvrdimo da je sve ono to nas u dru
tvu zanima za pr a vo drutvo samo, a s druge, otvoreno izj a vljujemo
da je borba z a dostoj a nstvo pojedinca n a jedini kolektivni cilj"?
Odgovor n a ova pita nja - koja se sa ima ju u dilemi da li metodo
loki realista moe svoj politiki individualizam da brani vlastitom
teorijom - potraili smo u s a mom Dirkemovom teorijskom delu, ali
smo kona nu potvrdu z a n a u pretposta vku da je re o lanoj dile
mi" nali u obla sti pr a ktinog delov a nj a na eg sociolog a . Pojedinac,
naime, moe biti kolektivni cilj jedino ukoliko individualizam posta
vimo k a o osnovnu drutvenu vrednost, to je Dirkem i uini o, te
svoju teoriju sp a s a o od mogue optube za nedoslednost: njegv
individu a liz a m se koherentno uklopio u njegov sociologizam, to J 8
n a praktia n n a in bilo potvreno za Dr a jfusove a fere. lndividua liz a
z a koji se on zaloio bio je, meutim, sa svim na roite vrste. K a da bi
mislio n a on a j teorijski, pa onda i politiki individualizam a nglos a k
sonskog tipa koji stoji u osnovi devetna estovekovne liber a lne filozo
fije, Dirkem bi, daka ko, na najoigledniji nain protivreio ne samo
osnovnim epistemolokim n a elima svoje sociologije ve i svm
j a snom opredeljenju za solidaristiku stv a r. On je, meutim, drzao
Zakljuak
249
stra nu onom altruistikom individualizmu ije je n a elo - na pr a kti
a n na in formulisa no u r a dikalskom solida ristikom progr a mu - gla
silo d a je na a dunost da za nema rimo sve ono to se n a jneposred
nije tie n a e empirijske individu a lnosti i zaloimo se za ostv a renje
onog a to od na s z a htev a na poloa j oveka k a o ta kvog, naime
svega onog to n a m je za jedniko s na im blinjima. U susretu s ne
posrednim podstica jim a koji su mu dopirali iz drutvene stv a rnosti to jest, suoen s porica njem pr a va pojedinca u slua ju nevino osu
enog kapetana Dr a jfusa - on je, gla snije negoli ika d, obznanio svoj
kult oveka, te n a t a j n a in rel a tivizov a o a ntiindividu a listike impli
k a cije svoje sociologije. Budui d a je jezgro sa dra ja kolektivne sve
sti post a l a sa m a ljudska linost, onda ono u sva kom svom pojedi
na nom utelotvljenju zasluuje isto potov a nje koje je iziskiv a lo i
k a da je neposredno izra a va lo jedino nadindividua lne svesti: re je,
na ime, o religiji u kojoj je ovek u isti ma h i vernik i bog". Ta k a v
individua liz a m ne vodi, ka o to su tvrdili a ntidrajfusari" - ugla vnom
na cionalisti, milita risti i klerika lci - u an a rhiju, ve je on jedini sistem
verova nj a koji moe da ouva mora lno jedinstvo" zemlje. Budui da
tr a dicionalna religija vie nije u st a nju da obezbedi socij a lnu kohezi
ju, na njeno mesto stupa jedna nova religija pojedinca" iji se ra cio
na lni izr a z n a hodi u individualistikom moralu. Konstitutivni atributi
ljudske linosti uopte postaju sa da arite socijabilnosti, jer se nala
ze u sreditu kolektivne svesti.
Rukovoen t a kvim st a novitem u sporu izmeu revizionist a" i
a ntirevizionist a", Dirkem je, videli smo, koncem XIX i poetkom XX
veka ra zvio razgra natu intelektualnu i pra ktinu dela tnost koja se ukla
pala u njegov projekt zasniva nja sociologije ka o racionalne osnove
jedne nove mora lke". Drajfusovu a feru prika za li smo stoga kao vrlo
zn a a ja n, i a ko z a post a vljen doga a j ne samo u Dirkemovoj intelek
tua lnoj biogr a fiji nego i u procesu institucion a liza cije sociologije u
Fr a ncuskoj. Svojom teorijskom reakcijom n a istupe konzerva tivnih
kritiara dr a jfusarskog t a bora", on se javnosti, a li pre sveg a univer
zitetskim vlastima, predst a vio u povoljnijem sveti u negoli je bilo ono
koje su na njega ba cale optube da je blizak kolektivizmu". Dirkem je
uspeo da doka e da metodoloki realiza m za koji se ona ko dosledno
Zala g a o nije nespojiv s normativnim individua lizmom, pa a k ni s jed
nom varija nt9m libera lne politike filozofije koju su zagova rali ra dika li.
Najz a d, o razlozima s kojih smo u sistematski deo ove knjige n a
kna dno ukljuili i pogla vlje posveeno sociologu i ra tu", izja snili smo
se u predgovoru ovom novom izda nju.
K a o to se vidi, Emilom Dirkemom nismo se ba vili ni n a jedan
Od uobiajenih n a in a . S razloga koje smo na veli u n a em Uvodu,
Zakljuak
250
a obrazlagali ih uzgred i u sistematskim poglavljima, nismo teili niti

da rekonstruiemo Dirkemov teorijski sistem u celini, niti pak da ana
liziramo jednu od posebnih oblasti njegovog rada. Jo nam je manje
bio cilj da piemo intelektualnu biografiju osnivaa francuske so
cioloke kole", ili istoriju raanja dirkemovske sociologije. Radije
smo se poduhvatili onoga to bismo, moda pomalo pomodarski,
mogli da nazovemo dekonstrukcijom smisla dirkemovskog diskursa.
Hteli smo, naime, da ustanovimo zato je jedan projekt zasnivanja
sociologije doiveo uspeh kakvim se moe pohvaliti malo koji meu
klasicima ove nauke. Bez obzira koliki, u svoje vreme, bio ugled, od
nosno uticaj kontistike, spenserovske, veberovske ili, moda, par
sonsovske sociologije - pomenimo samo najpoznatije teorijske pa
radigme - nijedna od njih nije znaila mnogo izvan jedne ue nau
ne zajednice. Dirkemovska sociologija, meutim, moe se - svojom
bliskou ustanovljenom politikom poretku, njegovim osnovnim
drutveno-integrativnim ciljevima i zvaninoj ideologiji - meriti jedi
no s mestom i ulogom koji su bili dodeljeni istorijskom materijali
zmu kao marksistikoj sociologiji", u jednom sasvim drugaijem tipu
drutva. Razume se, kada smo uspostavili ovu analogiju mislili smo
na vannaune funkcije sociologije koje su, mimo unutranje saznaj
ne vrednosti tih socijalnih uenja, pale u deo svakome od njih pona
osob. Uinilo nam se, naime, da je - izdvojena iz sloenog socijalnog
i politikog konteksta u kojem je nastala i u kojem je bila pozvana da
se razvije i ustolii kao univerzitetska nauka - dirkemovska sociolo
gija danas nerazumljiva pristupimo li joj samo kao jo jednom meu
velikim teorijskim sistemima". Vratili smo je, stoga, u istorijsko okru
enje u kojem je roena i pokazali zato je i emu bila namenjena.
Izlaui se ozbiljnoj opasnosti da nau kontekstualistiku interpre
taciju sasvim banalizujemo, mogli bismo, moda, rei: kao zvanina
doktrina univerziteta, dirkemovska sociologija je odgovarala zvani
noj socijalnoj filozofiji francuske Tree republike potkraj XIX i po
etkom XX veka. Ali, samo je u tom kljuu mogue razumeti i, s
dananje take gledanja, proceniti svaku, pa i naizgled vrednosno
najneutralniju re dirkemovskog diskursa. Samo na taj nain i ono
to je teorijski i metodoloki vredno u sociologiji Emila Dirkema,
ono to nadivljuje vreme u kojem je nastala delo jednog od osni
vaa moderne sociologije, moe biti trajno ouvano.
DODATAK I
DIRKEM U JUGOSLAVIJI
,,Ne znam ta e biti s mojim radovima ..."
(E. Dirkem, 1916)
Ubeeni da je za razumevanje i procenu stanja socioloke teori-

je u jednoj zemlji neizbean kamen kunje i njen odnos prema vlasti
tom istorijskom nasleu, pokuaemo da u ovom poglavlju ukratko
ukaemo na krivudav tok kojim je prola recepcija Dirkemove socio
logije u Jugoslaviji.*
Jedna uslovna i nuno shematska periodizacija odnosa doma
ih autora prema Dirkemovom delu koju ovde predlaemo u znatnoj
se meri podudara s moguim razlikovanjem triju faza u razvitku jugo
slavenske sociologije uopte. Ako je doputeno razlikovati (a) razdo
blje sociologije izmeu dva svetska rata; (b) doba vladavine isto
rijskog materijalizma kao tzv. ,,marksistike sociologije" i (c) razdoblje
emancipacije sociologije kao samostalne akademske discipline,
onda je i nain na koji se kod nas dosad izlagalo i tumailo teorijska
naslee ove nauke takoe proao kroz tri stupnja. U svakome od tih
razdoblja domai su se autori, rukovoeni razliitim unutarnaunim,
ali i ideolokim razlozima, neizbeno morali obraati jednome delu
koje je, jo za ivota svoga tvorca, bilo ugraeno u same osnove
moderne sociologije. Ako su eleli da na iole informativniji nain
prikau dotadanji razvoj nauke kojom se bave ili da izveste o trenut
nom stanju sociologije u svetu, ako su hteli da-ukau na osnovne
idejne struje u izuavanju drutva, ako su pokuavali da izgrade vla
stiti teorijski sistem, ili se pak zalagali za promicanje jedne jedine,
,,istinite" sociologije, uvek su imali da se suoe s radom Emila Dir
kema i njegove kole". Jer, odnos prema tuoj naunoj tradiciji,
naroito u sredinama u kojima je malo samoniklih oslonaca, u veli
koj meri, ako ve ne i na presudan nain, odreuje stav svakog po
jedinog pisca ili odreene misaone orijentacije prema predmetu,
metodama i ciljevima sociologije. Od brojnih razloga zavisi hoe li
se rezultati rada jednoga od njenih oeva osnivaa nekritiki usva
jati, vetaki ugraivati u sopstvenu teorijsku zamisao, eklektiki kom
binovati s elementima drugih, esto oprenih teorija, hoe li se taj rad
* Da bismo izbegli moguu zabunu, upozoravamo itaoca da mu je, za razu
mevanje ovog poglavlja, neophodno vratiti se na autorov Predgovor - A. M.
Dirkem u Jugoslaviji
255
254
olako podvoditi pod najoptije ideoloke kategorije koje podrazu
mevaju apriornu diskvalifikaciju njegove saznajne vrednosti, ili e mu
se, pak, prilaziti to je mogue nepristrasnije, s jasnom sveu o
drutveno-istorijskim i saznajnim prilikama u kojima je delo nastala
i (van)naunim ciljevima kojima je imalo da poslui.
Stoga je lako uvideti da bi svaki pokuaj socioloko-saznajnog
tumaenja istorije jugoslavenske sociologije morao podrazumeva
ti i analizu odnosa ovdanje nauke o drutvu prema uenju Emila
Dirkema i njegove kole". Razume se da u ovom kratkom prilogu
moemo da ukaemo samo na neke osnovne injenice koje svedo
e o promenama kroz koje je prola recepcija Dirkemove teorije u
maloas pomenuta tri razdoblja.
(a) U razdoblju izmeu dva svetska rata, naroito tridesetih godi
na XX veka, postavljeni su skromni, ali ipak nezanemarljivi osnovi
jugoslavenske sociologije, koje katkad ni danas nismo spremni da
priznamo.' U nizu radova kojima se ondanja javnost imala uveriti u
potrebu za jednom pozitivnom naukom o drutvu ideoloki i, jo ue,
stranaki razlozi esto su bili jasno prepoznatljivi. Dirkemov sociolo
ki sistem morao je u ovoj naizgled protivrenoj recepciji da bude
posebno privlaan. S jedne strane, njegovo uporno nastojanje da
sociologiju oslobodi metafizikih spekulacija, da jasno omei pred
met nove nauke i njen metod izgradi po uzoru na metode prirodnih
nauka, dobro su doli svima koji su se, u jednoj sumnjiavoj nau
noj sredini, prozelitski zalagali za nov pristup prouavanju drutva.
S druge pak strane, dirkemovska sociologija nije se, uprkos prokla
movanoj vrednosnoj neutralnosti, odricala namere da svojim sazna
njima pomogne aktivniju intervenciju u praktinom ivotu. Ovom
mogunou racionalnog zasnivanja pojedinih politikih izbora Dir
kemovo delo preporuivala se kao uzor moderne sociologije. A ive
kulturne veze izmeu Francuske i Srbije, uspostavljene meu savez
nicima u Prvom svetskom ratu, olakale su dotok pomenutih ideja u
istone krajeve Jugoslavije. Brojni studenti i doktorandi su na francu
skim univerzitetima imali priliku da se na izvoru upoznaju rezulta
tima dirkemovske sociologije.
Jedan od takvih pregalaca bio je Dragoljub Jovanovi, u meu
ratnom razdoblju zagovornik ideja seljakog socijalizma" i voa le
vog krila Saveza zemljoradnika. Sociologiju je studirao u Parizu, a
poetkom dvadesetih godina je i doktorirao kod Selestena Buglea,
Prva studija koja je u tom pogledu odkrinula vrata bila je knjiga M. Mitrovi
a, Jugoslavenska predratna sociologija, IIC SSO Srbije, Beograd 1982. Ona nam
1
ovde slui samo kao dragocen izvor nauno-istorijskih obavetenja.
Dirkemovog naslednika na Sorboni. U svojim sociolokim, ali i pro

gramsko-politikim radovima, Jovanovi je pokuavao da ideje so
lidarizma, iji je Bugle bio vatreni sledbenik, saobrazi svom projektu
reorganizacije jednog zaostalog agrarnog drutva na naelima rada,
vernosti zemlji, drutvenoj pravdi i kooperaciji.
Uticaj Dirkemovih ideja, kod Dragoljuba Jovanovia ipak jedva pre
poznatljiv jer dospeva kroz Bugleovu preradu i njegov znatan otklon
od izvornog uenja, jasnije izbija na videlo kod Mihaila Avramovia,
osnivaa i najuglednijeg teoretiara zadrugarskog pokreta u Srbiji.
U svojoj napomeni uz prevod poznatog Mosovog i Fokoneovog en
ciklopedijskog lanka Sociologija", Avramovi istie da Dirkemovo
uenje vodi danas sociologiju u celom svetu", pa upozorava da nai
itaoci dobijaju priliku da se sa prvoga izvora napiju i osvee tim ue
njem".2 U skladu s takvim miljenjem, on je u svojim radovima o selu
i zadrugarstvu usvojio osnovne pojmove dirkemovske sociologije:
o zadruzi Avramovi govori kao o drutvenoj injenici" koja, kao
elementarni oblik institucionalizacije seoskog ivota, postoji u svim
dru.tvima, bez obzira na stupanj njihove razvijenosti.3 Srpsko selo
on posmatra u smislu Dirkemovog jednosegmentarnog drutva iju
koheziju obezbeuje mehanika solidarnost. Kao to je s pravom pri
metio ve pomenuti pisac jedine sistematske studije o meuratnoj
jugoslavenskoj sociologiji, ,,Avramovi je bio oduevljeni dirkemo
vac", mada mu je nekritian odnos prema Dirkemu ponegde i za
smetao... u zakljuivanju o pojedinim aspektima zadrugarstva". 4
Za razliku od ovih vanuniverzitetskih zagovornika agrarnog so
cijalizma i zadrugarstva, koji su Dirkemovu sociologiju naelno usva
jali (rukovoeni uglavnom nastojanjem da svoj praktino-politiki
izbor i nauno zasnuju), grupa pregalaca okupljena uoi rata oko Prav
nog fakulteta u Beogradu gledala je na francusku socioloku tradi
ciju trezvenijim akademskim pogledom. Svojim predavanjima .na
tek osnovanoj Katedri za sociologiju, istupanjima u uenim drutvi
ma i napisima u novopokrenutim sociolokim ili srodnim asopisi
ma, oni su pokuavali da postave osnove jedne sistematske teorijske
sociologije, mada su prvenstveno bili zainteresovani za razvijanje
sociologije drave, politike i prava. O uticaju dirkemovske sociolo
gije na veinu pripadnika toga kruga svedoi i prvi i jedini broj go
dinjaka Socioloki pregled (1938). ak i kada se na ovu tradiciju ne
'M. Avramovi, predgovor za lanak M: Masa i P. Fokonea, ,,O sociologiji",
Beograd s. a., str. 38.
3
Upor. M. Avramovi ta je to selo", u: Nae selo, Beograd 1929.
M. Mitrovi, naved. delo, str. 86.
257
256
pozivaju neposredno, autori pojedinih priloga o razliitim sociolokim

disciplinama i o odnosu sociologije prema drugim nauama vo eni
v
su - to nam jedno simptomalno itanje" lako dokazuJe - u ceniem
Dirkema i, jo ee, njegovih uenika" i sledbenika. Pisac priloga o
,,Razvoju sociologije u Francuskoj" utvruje da Dirkemova konce
.
cija ide u susret dvema nezavisnim idejnim strujama. Nieg ova ori
ginalnost sastoji se u spajanju filoz ofskih shvatanja sa opa nj m
.
determinisanih injenica, p osrl'!atrajui sociologiju kao Jednu Jedin
stvenu nauku, koja o buhvata sve discipline, istovremeno e ksperi
mentalne i p ozitivne, i traei da p ostavi zakone p omou stalnog
istraivanja injenica".5 Dodue, u radovima nekih od pripadnika toga
kruga - kao to je bio, na primer, Slobodan Jovanovi - uticaj dirke
movske sociologije preplie se s uticajima nemakog formalizma,
koji ipak odnose prevagu. Jasni tragovi spiritualistike terminologije
svedoe da je u ovom spoju Dirkem preuzet u svojoj poznijoj fazi: u
re cepciji Slobodana Jovanovia vie nema ni govora o materijalnom
supstratu drutva, odnosno o socijalno-morfolo kim procesima na
kojima poivaju razliiti o blici kolektiv ne svesti.
Najp otpuniji uticaj dir kemovske sociologije pretrpeo je, meu
osnivaima ove beogradske kole", Dragoslav Todorovi. Kao to
veli pomenuti istoriar jugoslavenske sociologije, ,,niko kod nas nije
tako dosledno zastupao Dirkemovu koncepciju drutva.. . , sa svim
do brim i loim p osledicama koje su proizlazile iz takvog njegovog
izlaganja problema sociologije ". 6 Ali, Todorovia je njegova prete
rana privrenost fran cuskom uzoru zarobila u neoriginalnosti: da
leko od sredine u ko jo j su nastavljai Dirkemo vog uenja mogli
stvaralaki da razvijaju i dopunjuju teoriju osnivaa kole ", pa i da
otk lan jaju njene man jkavo sti i jedn ostranosti, Todorovi je ostao
tek njen popularizator: ,,Jasna, odreena, bez zamagljivanja i spek
lativnog uobraavanja, sa izgraenom metodologijom i novim otkri
ima .. . Dirkem ova kola", veli Todorovi, ,,daje do bru p odlogu za
izgraivanje, razgranavanje i produbljivanje naune sociologije". 7
Ostali pripadnici pomenutog kruga bili su, ini se, kritiniji prea
dirkemovskoj sociologiji. orde Tasi, koji je i u inostranstvu obia
vio jedan rad o paralelizmu izmeu Digijeve pravne teorije i Dirke
move sociologije prava, bio je svestan epistemolo kih ogranief! O 'N. Vuo, ,.Razvoj sociologije u Francuskoj", Socioloki pregled, knj. I, Beo
grad 1938, str. 207.
M. Mitrovi, naved. delo, str. 129.
'D. Todorovi, Predavanja iz sociologije, Udruenje studenata Ekonomsko-ko
mercijalne visoke kole, Beograd 1941, str. xvi.
6
sti krajnjeg sociologizma, ba kao i Javan or evi, koji je, uz Tasi

a, bio autor jednog od dva u Beogradu objavljena lanka neposred
no posveena Dirkemu. U svom napisu o Dirkemovom metodu, or
evi s pravom konstatuje da je francuski sociolog meu prvima
odluno istakao, i od toga nikad nije odustao, da je drutvo jedna
specifina i iva stvarnost. Ova misao ", ka e on, ,,lei u osnovi sa
vremene sociologije. Kada se to me doda da je Dirkem meu prvi
ma ukazao na meusobni uticaj drutvenih pojava, na sloenost dru
tvene stvarnosti i na vanost svih elemenata, gde uzroci postaju
posledice, a posledice uzroci, onda je ovaj prvi znaaj Dirkemove
metod e danas jo dragoceniji i optiji". 0 U svom korektnom izlaga
nju i tumaenju Dirkemove metodoloke zamisli, orevi je u oio
da njen znaaj premauje dosege opte socioloke teorije, u k ojoj
nije na dovoljno jasan nain objanje n odnos izmeu morfolo kog
supstrata drutva i njegovih idejnih elemenata izraenih u kolektiv
no j svesti. Za razlik u od Sl obodana Jovan ovia, o revi ima na
umu ranog Dirkema: taj je, zbilja, morao biti blii njegovoj vlastitoj,
u osnovi materijalistikoj zamisli o drutvu koja e naeg pisca kas
nije odvesti u prilino krut marksizam. Kaimo uzgred da o ore
vievom ondanjem zanimanju za francusku socioloku tradiciju
svedoi i injenica da je on napisao uvodnu beleku za prevod po
pularne Bugleove broure ta je sociologija?
Zavidnu obavetenost o stanju socioloke teorije u ono doba po
kazao je Mir ka Kosi, autor koji je sredinom tridesetih godina, meu
prvima kod nas, objavljivao sistematske radove iz oblasti opte so
ciologije. Dirkem i dirkemovci su meu najee navoenim piscima
u njegovoj zbirci lanaka Problemi savremene sociologije. Za razliku
od veine m euratn ih zagovornika nove nau ke o drutvu, Kosi s o
ciologiji ne namenjuje praktine ciljeve u otklanjanju drutvenih zala:
,,Sociologija, kao svaka nauka", veli on, ,,i ne tei k neposrednoj pri
meni svojih spoznaja i uenja, a jo manje joj je zadaa da pokae je
li demokratija apsolutno 'bolja' od aristokratizma itd. To su pitanja
dnevne politike i - metafiziara; nauke se ne tie to 'bolje' niti ono 'tre
ba da bude"' . 9 U skladu s takvim vrednosno -neutralnim poimanjem
zadataka sociologije, Kosi je, u nizu uzgrednih napomena o razlii
tim aspektima Dirkemove sociologije, pokazao veu s klonost spram
njenih izriito pozitivistikih naela negoli drutveno -integrativnih i
moralistikih implikacija. Kao dobar pozn avalac po stdir kemo vske
'J. ordevi, ,.Vrednost Dirkemove metode za naunu sociologiju", Arhiv za
Pravne i drutvene nauke, XXVIII, Beograd 1938, str. 115.

9
M. Kosi, Problemi savremene sociologije, knj. I, Trud, Beograd 1934, str. 17.
259
258
literature -podjednako revizionistike " i apologe tske - on je skici
rao jednu ozbil jnu kritiku Dirk em ovog postuliranja kolektivne sve
sti kao nadindividual ne tvorevine. Upitavi se zato je Dirkemova
kola ila tako daleko s realizacijom kolektivnog duha", Kosi odgo
vara da je, ,, ostavljajui [po strani -A. M.] ulogu u stvaranju te teze,
koju je igrao moda naroiti duh Dirkema, moda [njegova -A. M.J
pesniko -intuitivna snaga", francuski sociolog bio rukovo en pre
svega preokupacijom da se sociologija konstituie kao po tpuno
autonomna nauka". 10 Na jednom drugom mestu on uspostavlja srod
nost izme u Dirkemovog pojma kolektivne svesti i slinih pojmova
u sistem ima eflea, pana i drug ih, prvenstveno nemakih autora,
pa kao dosledni pozitivista s pravom zakljuuje : ,,Ako tako neto po
s toji kao posebno bi e, kao to je 'drutvo ' ili 'drutvena sv est', to
bi imali da utvrdimo kao rezultat empirijskih ispitivanja ' socijalnog
ivota', ali ne da ih pretpostavljamo kao date pre svake s tvarne,
dokazive osnove za zakljuivanje njihove egzistencije ". 11 I stina, Kosi
je i sam donekle radikaliz ovao Dirkemovo shvatanje izvanjskosti"
kolektivne svesti u odnosu na individualne svesti. ,,Poto drutvo",
kae on, ,, nij e nikakva posebna s upstancija, nego sistem ljudskih
predstava, to je nemogue da se [ ono -A. M.] prouava apstrahu
jui od ljudi iz ijeg me usobnog de jstvovanja uopte i postoji". 12
Kao da je ovaj dobar i veran tuma dostignua ondanje evropske
sociologije prenebregao sva ona mesta na kojima Dirkem s am rela
tivizuje svo ju zamisao o ontolokoj samostalnosti kolektivne svesti
tvrdnjom da ona postoji samo u pojedinanim svestima i kroz njih!
Svakako j e zasnovanija Kosi eva kritika Dirkemove tez e o podeli
rada i njegov pokuaj da se ukae na nedoslednost francuskog so
ciologa u pogledu zamisli o ljudskoj srei. ,,D irk em se ", ispravno
zapaa Kosi, ,, stalno koleba izmeu ulno -hedonistikog shvatanja
s re e i izme u njezinog identif i ko vanja sa zdravlje m, tj. izvesnim
13
optim stanjem praviln og funkcionisanja tela i duha".
Ako je Kosiev prikaz Dirk emove teorije ipak fragmentaran i ne
sistematian ba kao i njegova kritika upuena na raun toga uenja,
u je dnom obimn om radu D inka T omaia, kasnije pro fesora Sveu
ilita u Zagre b u i, posle rata, u Sjedinjenim Dravama, sadran je
ne samo J.!) otpuno samostalan nego i kritiki dobro zasnovan prikaz
sistema Dirkemove socijoloke [sicf -A. M.] kole ". Usudili bismo
da kaemo da je Tomaieva analiza teorijska-metodolokih osno

va Dirkemovog s istema, iako ocrtana jo 1930. godine, vrlo moder
na i u mnogom pogledu anticipira zakljuke novijih istraivanja. Svo
jim nastojanjem da uenje osnivaa francuske socioloke ole "
podvrgne strogoj imanentnoj kritici, T om iev laak podsca n
_
neke nalaze gotovo pedeset godina kasn11e ob1avl1ene stud11 e Sti
vena Luksa, koja je danas ve klasina. Ovde moemo samo ukrat
ko da ukaemo na nekoliko osnovnih taaka ove kritike, pre sv ega
s o bziro m na apriorizam D irkemove zamisli.
,,Dirkem je ", uoava Tomai, ,,zamislio niz aprioristikih konce
cija, koje su pos ta le osnova za izgradnju jednoga socijolokog si
st ema i u ko j ima se isto vremeno nalazi kl ju za rje enje svih zab lu
da, u ko je su D irkem i njeg ova kola zavedeni". 14 Svo ju pzitivnu
nauku o dru tvu francus ki sociolog j e pokuao da izvede 1z neko
liko unapred pos tavl je nih spekulativnih postulata koji e, kae To
mai, ,,biti fatalni za nj eg ov s istem ". 15 Najp ogubnija me u njim a
jes te tvrdnja da izme u individ ua ln e i kol ektivne sv est i zjapi jaz:
Ako soc ijalne pojave ive svojim zasebnim ivotom i namu e
prisilnom snagom po jedincu, onda to znai da je priroda soc11an1h
pojava p sihika i da su one samo izraaj psihikoga ivota skpine,
16
Na taj nain se Dirkem,
odnosno drutva u koje m se p ojavljuju ".
m isli na pisac, zao bilaznim putem vratio na stanovite koje mu je
bilo najvie stalo da odbaci, naime na preutno priznanje da socio
logija nije nita drugo negoli psihologija. I Tard i Dirkem izrazili su dv
razliita s hvatanja istog predmeta, ko ji je, meutim, mogue anali
zirati samo u okviru iste nauke, ,,i to u podruju psihologije, ako pita
nje rjeavamo za konkretni sluaj, ili u podruju filozofije, ako pitanje
rjeavamo g eneralna za sve sluajeve i sva drutva".' 7 Znamo li ko
liko je Dirkemu bilo stalo da svoju sociologiju oslobodi i psihologije
i filozofije, moemo uvideti svu ozbiljnost T omaieve kritike. Kada,
naime, hoe da o bjasni drutveno ponaanje pojedinca, Dirkem pri
begava metafizikom argumentu (kolektivna svest se u nama " ute
lovljuje "); a kada, pak, nastoji da rastumai ponaanje grupe, on s e
vraa psihologizaciji nadindividualnih tvorevina (grupa misli", ,, ose
a", poput p ojedinca). Da bi umakao tom paradoksu, osnovne poj
move svoje soci ologije Dirkem definie na sofistiki nain: oni su
se
14
10
Isto, str. 26.
D. Tomai, ,,Kritika sistema Durkheimove socijoloke kole" (I). Mjesenik,

XVI, br. 6, Zagreb 1930, str. 241.
11
Isto, str. 63.
15
12
Isto, str. 76.
Isto, str. 243-244.
13
Isto, str. 213.
11
Isto, str. 244.
Isto, str. 242.
261
260
teko podloni operacionalizaciji jer u sebi ne sadre nikakve de

skriptivne elemente. U Dirkemovom upornom nastojanju da dru
tveno objasni jedino i samo drutvenim, Tomai s pravom uoava
ne samo oskudno shvatanje drutvenog determinizma ve i impli
kacije koje ne idu u prilog zalaganju za praktinu primenu rezultata
sociolokog istraivanja. Naime, pita se on, ,,ako sociologiju ogra
niimo samo na istraivanje jednoga od uzroka socijalnih pojava
da li bi [ona -A. M.] u tom sluaju mogla pruiti neku praktinu ko
rit?" 18 Jer, _ pojedina stanja kolektivne svesti, po shvatanju samog
Dirkema, nismo u stanju da po volji menjamo kako bismo prome
nili tok drutvenih pojava kojima ona upravljaju. Tomai je na uver
ljiv, mada uproen nain, pokazao da je u tom sistemu sve polo
naopako kada je a priori postavljeno nekoliko najoptijih postulata:
u tenji da se jasno izdvoji predmet sociologije, drutvo je zamilje
no kao stvarnost sui generis ija egzistencija poiva izvan indivi
dualnih svesti; definicije osnovnih pojmova morale su stoga da
budu tautoloke, a objanjenja cirkularna; najzad, monodetermini
stiko shvatanje kauzalnosti oduzelo je sociologiji mogunost prak
_
tine primenljivosti.
Kao to iz ovih nekoliko primera vidimo, u razdoblju izmeu dva
etska
rata jugoslavenska je sociologija preduzela ipak napor da odr
z1_ krak :vropskom naukom o drutvu. Recepcija Dirkemovog dela

?ti Je pnltc. o raznovrsna: od nekritikog usvajanja ili eklektikog spa
JanJa s drugim, uglavnom formalistikim sistemima, preko prilagoa
anj -ojedinih fragmenata toga dela vlastitom sociolokom, pa ak
1 pol1t1ckon:1 programu, do manje ili vie neutralnog tumaenja i ima
_
nentne kritike. No, promenjeni status drutvenih nauka posle Drugog
svetskog rata zadugo je onemoguio razvijanje tih interesovanja.
_(b) Prikaz recepcije Dirkemove teorije u drugom razdoblju razvit
ka Jugolovenske sociologije mora, po prirodi stvari, da bude znat
no krai negoli kada je re o prethodnom periodu. Jer, doba izmeu
945. i o!ivljav_anja zanimanja za sociologiju kao nauku poetkom
sezdeset1h godina predstavlja na izvestan nain belo mesto" u isto
riji kju ovde pokuavamo da ocrtamo. Nema rhe podrobno na
_
vod1t1 argumente kojima se u jednom potpuno popunjenom ideo
.
loskom prostoru ne samo poricala potreba za nekom posebnom
naukm o drutvu, izvan istorijskog materijalizma, nego i odricala
s_znaJa vrednost :elkupne socioloke tradicije. Takozvana par
t11nost nauke uopste 1 klasni interes" kojim je navodno ona uvek
18 D. Tomai, ,,Kritika sistema Durkheimove socijoloke kole" (li), Mjesenik,
XVI, br. 7-8, Zagreb 1930, str. 327.
rukovoena bili su osnovni kriterijumi i u procenjivanju vrednosti

sociologije: ona je, po lukaevskom i buharinovskom modelu, kao
takva bila proglaena buroaskom" i reformistikom" naukom kojoj
je jedini cilj da obmane proletarijat i onemogui mu sticanje samo
svesti o vlastitoj istorijskoj misiji. lako ublaeno jugoslavenskom
izmom 1948, ovo stanovite se dugo provlailo kroz ovdanju nau
ku o drutvu. Razume se da u takvim okolnostima nije moglo biti
ozbiljnijeg pomena o utemeljivaima nauke kojoj se naelno pori
cala pravo na postojanje. Istina, jo 1945. godine objavio je Slobo
dan arkovi jedan Uvod u sociologiju religije, 19 u kojem je prikaz
najznaajnijih uenja o nastanku religije zasnovan najvema na Dir
kemovom tumaenju i kritici animistike i naturistike kole: ali to
je, u zbrci posleratnih dana, bio tek sluajan relikt jednog ranijeg
doba. Opti duh vremena nalagao je ako ve ne potpuno utanje o
sociologiji, a ono svakako duboko nepoverenje u dotadanje nasle
e i ondanje stanje ove nauke u svetu.
Nema smisla ovde navoditi ona retka mesta na kojima se autori
brojnih prirunika za izuavanje istorijskog materijalizma obrauna
vaju s tzv. ,, buroaskom" sociologijom: ona je, kao to je jo poznih
pedesetih godina otvoreno tvrdio jedan od najgorljivijih zagovorni
ka istmata" kao marksistike sociologije, ,, neprihvatljiva za radni
ku klasu i njene svesne snage", pa joj se, kao to je i sam Vladimir
llji Lenjin uio, ,,ne srne verovati ni jedna jedina re". 20 Drugi jedan
pisac naao je ipak za shodno da, u odeljku o pojmu drutva u 0ur
oaskoj sociologiji", meu tzv. ,,sociologistima" (sic!) pomene i Dir
kemovo ime, ali je, posle nekoliko reenica kojima je (uostal<:lm,
pogreno) pokuao da protumai sr njegova uenja, zakljui@ da
nijedno od mnogobrojnih buroaskih shvatanja drutva ne daje
zadovoljavajui odgovor na pitanje o bitnim obelejima drutva i o
zakonima njegovog istorijskog kretanja". Zakljuak sasvim razumljiv
ima li se na umu osnovna pretpostavka dotinog pisca, naime da
van dijalektika-materijalistike sociologije uopte nema takvog
pojma o drutvu koji bi obuhvatio bitne karakteristike drutva i za
dovoljio osnovne zahteve i potrebe jedne nauke o drutvu". 22
(c) Na poetku treeg razdoblja u razvitku jugoslavenske socio
logije, koji se uslovno moe datirati potkraj pedesetih i poetkom
19
S. arkovi, Uvod u sociologiju religije, Privredni pregled, Beograd 1945.
' I Kosanovi, lstorijski materijalizam. Uvod u osnovna pitanja sociologije

:
marksizma, Veselin Maslea, Sarajevo 1961 ', str. 37-38.
21 L
j. ivkovi, Nauka o drutvu, Veselin Maslea, Sarajevo 1958, str. 27.
" Isto, str. 23-24.
263
262
ezdesetih godina XX veka, mogue je u ondanjoj sociolokoj i pa
liter atu ri opaziti prodiranje jednog novog duha. Odbi
janje dela jugoslavenskih marksista od kruto shvaenog dijamata"
i istmata" otvorilo je prostor i obnavljanju zanimanja za sociologiju.
U nizu sistematskih dela (u ono vreme, dodue, jo uglavnom udbe
nikog i pr opedevtikog karaktera), panja je poela da se poklanja
i istorijskom nasleu graanske" sociologije. U jednoj nuno po
vrnoj rekonstrukciji istorije jugosla venske sociologije s obzirom
na odnos prema Dirkemovom uenju, teko je.s pouzdanjem kazati
ko je zaista probio led". Svakako je u ovom pogledu jedan od prvih
moder nijih udbenika bio onaj Radomira Lukia. Dirkem i njegova
kola" morali su Lukiu biti odavno poznati, jer ne samo to je uoi
rata bio jeda n od mlaih pr ipadnika kruga oko Pr avnog fakulteta u
Beogradu, nego je i doktorirao u Parizu. U okviru odeljka o razvoju
sociologije", on je u pomenutoj knjizi nekoliko stranica posvetio i
p rikazu tz v. ,,kolektiv nopsiholokih teorija", meu ije je najtipi
nije predstavnike" ubrajao Dirkema i njegove uenike".23 lako je - ru
kovoen, izmeu ostalog, i Gurvievom kritikom - Dirkemu prebacio
da kolektivnu svest hipostazira bezmalo kao boanstvo" i da stoga
ona nije spasena idealizma", Luki se uzdrao od dotad uobiaje
nog gr ubog poricanja njene saznajne v rednosti, pa je ak utvrdio
24
da je Dirkemov znaaj za sociologiju nesumnjivo... velik".
Jo je vie mesta dir kemovskoj sociologiji u svom udbeniku
posvetio Joe Goriar. lako je i on smatr a kolektivno-psiholokom
teorijom", ovaj pisac je, pod oitim uticajem Armana Kivilijea, uzdr
ano ukazao na slinost izmeu Dirkemove kolektivne i Marksove
drutvene svesti, ali je i upozorio da je ova slinost prividna, a razli
ka duboka kada se svest stavi u odnos prema morfolokoj osnovi, od
nosno drutvenom biu: u prvom, Dirkemovom sluaju, svest od
reuje bie, a u drugom, Marksovom, bie, dakako, odreuje svest.25
Ukazivanje na ovu bitnu razliku prihvatili su i varir ali i ostali pisci pri
runika za optu sociologiju, meu kojima valja pomenuti bar Antu
Fiamenga. Suoavajui na vie mesta, dodue uzgredno, Marksa i
Dirkema, Fiamengo je istakao i razlike izmeu njihovog poimanja
strukture drutva, podele rada, nastanka drave, itd.26 On je jo odr asociolokoj
R. Luki,Osnovi sociologije, Savez udruenja pravnika Jugoslavije, Beograd

1959,str. 152.
3
Isto,str. 153.
25
J. Goriar,Sociologija. Osnovi marksistike opte teorije o drutvu,Rad,Beo
grad 19749 , str. 81,145.
13
26
A. Fiamengo,Osnove ope sociologije, Narodne novine,Zagreb 1977 , str.
155,176, 270.
Junije odbacio pokuaje spajanja di rkemovske i marksistike _ za

misli, je r se, v eli, ,, r adi o dvjema r azliitim koncepcijama, P? P:_,ro
di nespojivim, to nar avno ne znai da u Di rkemovim shvacan11ma
21
n ema vrijedn ih sociolokih elemenata". Meu ove vredne elemen
te " u teoriji jednog od najuvenijih graanskih sociologa"2 Fiamen
go nije mogao a da ne uvrsti Dirke mov metodoloki progrm. 29 <?:9
Ma ndi je takoe mislio da se pozitivna strana Dirkemov 1h gled1sta
nalazi u metodi", 30 ali je i on ukazao na idealistiku podlogu" toga
sistema.31
Najzad, u ovom formativnom r azdoblju posleratne jugoslavenske
sociologije, Veljka Kora je objavio delo u kojem se na dotad najotvo
r eniji nain zagovar a ideja da se u marksistiku sociologiju ugrade
izvesna teorijska i metodoloka dostignua graanske" sociologije.
Njegovo tumaenje Dirkema, u znatnoj meri osloboena ondanjih
ideolokih diskvalifikacija, bilo je oslonjena uglavnom na izvorne tek
stove i manje ili vie verno izraavalo os novnu zamisao fr ancuskog
sociologa. Takav nain izlaganja, u kojem se upuuje pohvala pre sve
ga Dirkemovom uzdizanju uporedne metode, ipak iezava kada fran
cuskog sociologa Kora suoava s Marksom: ,,Marksovo objanjenje
pre sudnog znaaja podele rada na formiranje i razvoj drutvenih od
nosa", veli on, ,,ne ostaje na povrini konvencionalnog, plitkog mi
lje nja, od koga nije otiao dalje ni E. Dirkem, da je [naime - A. M.]
podela rada izraavala uglavnom samo profesionalnu pode/u u dru
tvu" .32 to se Dir kemovog shvatanja podele rada tie ovo, dakako,
nije sasv im tano, jer je u njegovoj doktorskoj tezi, ako nita drugo,
napravljena bar jasna granica izmeu drutv ene i tehnike podele
r ada, ba kao to injenicama ne odgovara ni Koraeva tvrdnja da
su Marksove ideje Dirkemu ostale nepoznate. 33
Ov ih nekoliko primer a reito govore o izvesnom otvaranju ju
goslav enske sociologije prema n emarksistikoj tradiciji na prelazu
iz pedesetih u ezdesete godine. Uprkos razlikama meu pome n u
tim autorima, koje su znatno manje kada je re o nizu drugih pro
micatelja nove nauke, mogue je - uza svu opasnost od brzopletih
27
Isto, str. 65.
28
Isto,str. 63.
29
Isto,str. 116,117.
30
O. Mandi,Uvod u opu sociologiju, Narodne novine,Zagreb 19623 , str. 426.
31
Isto,str. 427.
32
V. Kora,Marks i savremena sociologija, BIGZ,Beograd 1976',str. 253,podv.

V. K.; upor. i str. 399.
33
Isto,str. 330. Upor.,ovde, gl. IV,nap. 93.
265
264
generalizacija - izvesti jedan zajedniki imenitelj njihovog odnosa

prema Emilu Dirkemu i francuskoj sociolokoj koli" uopte. Pre sve
ga, s obzirom na ovo razdoblje teko je govoriti o nekoj originalnijoj
recepciji, ili pak stvarnom uticaju Dirkema na domau sociologiju.
Predratni napori, ma koliko skromni bili, sasvim su zaboravljeni.
U toj uglavnom udbenikoj literaturi odeljci posveeni Dirkemu
su kratki, tumaenje njegovog sistema manje ili vie povrno, kat
kad netano, a najee, pak, oslonjena na sekundarnu literaturu.
U sreditu zanimanja su odnos izmeu individualne i kolektivne
svesti, tip teorijskog objanjenja i metodoloka.naela, pa se i kriti
ka, shodno tome, ustremljuje na Dirkemov kolektivni psihologizam",
,,sociologizam", i pozitivizam". Ali, brojna podruja njegove mnogo
strane teorijske i istraivake delatnosti su potpuno zapostavljena:
gotovo da nema ni pomena o Dirkemovoj sociologiji vaspitanja,
politike, anomijskih pojava, religije, morala, itd. Zanimljivo je da se
niko nije uputao u analizu Dirkemovog shvatanja socijalizma ili
njegove zamisli o reorganizaciji drutva na korporatistikim osno
vama, a da i ne govorimo o nekom pokuaju tumaenja dirkemov
skog programa akademske institucionalizacije sociologije u funkciji
ciljeva radikalske politike i borbe za laicizaciju kolstva u francuskoj
Treoj republici. Ovaj poslednji propust, koji ni do danas nije nadok
naen, utoliko je neobiniji to je uvoenje nastave sociologije u ju
goslavenske srednje kole i na univerzitete tih godina imalo da po
slui slinim ciljevima kojima su bili rukovoeni Dirkem i njegovi
visoki pokrovitelji kada su se zalagali da sociologija zameni vero
nauk. Razume se, u francuskom sluaju sociologija je trebalo da po
mogne odgajanju mladei u pozitivistikom i republikanskom duhu,
dok je ona kod nas imala da promie marksistika obrazovanje i da
nauava - ma ta to znailo - socijalistiki moral.
U svakom sluaju, ponovno buenje zanimanja za sociologiju,
naroito posle njenog akademskog konstituisanja, pokretanja stru
nih asopisa i organizovanja profesionalnih udruenja, stvorilo je
povoljnije uslove i za sistematska, ideoloki nepristrasnije i samo
stalnije promiljanje tradicije ove nauke. Ovde ne moemo da se
uputamo u podrobniju analizu onih nekoliko ozbiljnijih studija koje
su u poslednjih nekoliko decenija objavljene o razliitim aspektima
Dirkemove teorije, ali svakako valja napomenuti da su za temeljnije
izuavanje Dirkemovog dela najpodsticajniji bili lanci Vojina Milia,
objavljeni ve ranih ezdesetih godina XX veka. Bez obzira da li je
pisao o optim naelima Oirkemovog sociolokog sistema, njego
vom metodolokom rogramu ili, pak, o sociologiji saznanja, Mili
je odluno raskinuo s {;jotaolanjim nainom tumaenja francuskog
sociologa: njegove studije svedoe ne samo o temeljnom poznava

nju izvornog Dirkemovog opusa i ondanje dirkemovske literature
uopte ve i o naporu da se saznajna vrednost toga dela sociolo
ke tradicije razmotri bez predrasuda i oceni iskljuivo unutarnau
nim kriterijumima. Nakon tih pionirskih radova usledili su lanci, stu
dije i predgovori priloeni prevedenim Dirkemovim delima, a posve
eni pojedinim posebnim oblastima njegove delatnosti: sociologiji
prava, vaspitanja, religije, samoubistva, uenju o drutvenoj podeli
rada, itd. Srena je, ini nam se, okolnost to, za razliku od prethod
nog razdoblja u razvitku jugoslavenske sociologije, zajedniki ime
nitelj - bar kada je o veini pomenutih radova re - ne bi trebalo
traiti u oblasti ideolokih sudova.
Dirkemovo delo vie se nije preutkivalo niti, pak, naelno odba
civalo. Ono je postala istorijska injenica s kojom se rauna i vero
vatno je da e kada, osim njegovih za ivota objavljenih knjiga, budu
kod nas prevedeni i ostali sociologovi radovi, zanimanje za taj deo
naslea nae nauke jo vie porasti u domaoj sociologiji. Nakon svih
studija koje su, naroito u toku osamdesetih i devedesetih godina
XX veka, o Dirkemu napisane u svetu nije, meutim, dovoljno verno
tumaiti ili otroumno kritikovati naeg sociologa: valja, izmeu osta
log, pokuati da se neka Dirkemova predvianja, koja nam esto iz
gledaju kao plod mate jednog zanesenjaka, provere na vlastitom
istorijskom iskustvu. Neka nam bude dozvoljeno da, na kraju ovog
poglavlja, navedemo, jo jednom, jednu od takvih njegovih vizija.
Govorei u Elementarnim oblicima religijskog ivota o dubokoj
moralnoj saglasnosti koja proima primitivne zajednice za njihovih
religijskih ceremonija, Dirkem kao da govori pro tempora nostra:
,, ... moralno obnavljanje moe se postii samo putem zborova, sku
pova i sabora na kojima pojedinci, tesno priblieni jedni drugima,
zajedniki iznova potvruju svoja zajednika oseanja". 34 Sociolo
gija se, naroito u zemljama u kojima je kolektivna svest" do kraj
nosti ideologizovana, mora upitati je li Dirkem bio u pravu kada je
tvrdio da e doi dan kada e naa drutva ponovo upoznati tre
nutke stvaralake uzavrelosti", dan kada e iskrsnuti novi ideali i
ocrtati se novi obrasci koji e neko vreme sluiti kao vodii"; i hoe
li zaista, ,,kada ove asove jednom doive, ljudi spontano [podv. A. M.]
osetiti potrebu da ih s vremena na vreme oivljavaju u mislima, to
jest da uspomenu na njih odravaju pomou sveanosti koje njihove
Plodove raaju u ivot".35 Mislimo da se stvarna recepcija Dirkema
34
35
Isto, str. 387-388, podv. A. M.
266
u takvim drutvima mora sastojati upravo u pokuaju da se ovakva
njegova vizija suoi s injenicama s kojima ivimo: jer, ,,zajedniki
ideali" mogu da iskrsnu spontano, mogu da budu smiljena pro
bueni, ali najee bivaju nametnuti. Spolja gledajui, svetkovina
kojom se oni osveavaju" uvek je ista. Ali, na sociologiji je da prod
re ispod privida zbivanja.
li
SIMBOLIZAM POLITIKOG: KENGURI I ALIGATOR!
Doi e dan kada e naa drutva ponovo
upoznati trenutke stvaralake uzavrelosti... "
(E. Dirkem, 1912)
Ponekom e se itaocu - uostalom, s pravom - uiniti da je na

slov ovog poglavlja moda odve ambiciozno formulisan ne samo
s obzirom na prostor koji nam stoji na raspolaganju nego i u po
gledu sadraja izlaganja koje se pod tim naslovom krije. Dakle, da
bismo se unapred oslobodili takvih prigovora, odmah dodajemo
i podnaslov koji bi - ako nije kasno - mogao da preraste i u glavni
naslov, a glasio bi, otprilike, ovako: Totemizam i postkomunistiki
nacionalizam. Pa i ovaj podnaslov - ili naslov, kako hoemo - mo
rali bismo u sledeem koraku jo vie relativizovati i dodati skrom
no: jedna skica. Ipak, pre nego to o tome progovorimo, rekli bismo
neto o razliitim nainima recepcije Dirkemovog dela u savreme
noj sociologiji, to nee biti ba sasvim lieno veze s neposrednim
predmetom ovog izlaganja.
Nema sumnje da je Dirkem klasik" sociologije, kao to je Njutn
klasik" fizike, ili Lavoazje klasik" hemije. Ali, svima nam je poznato
da se danas fiziari i hemiari bave Njutnom i Lavoazjeom iskljui
vo na komemorativan nain, u okviru kratkih univerzitetskih kurse
va o istoriji tih disciplina, ili povodom znaajnih godinjica vezanih
za imena ili dela pomenutih klasika". Teko da emo danas nai fi
ziara ili hemiara koji e svoj lanak u kakvom uglednom strunom
asopisu zapoeti izlaganjem Njutnovih ili Lavoazjeovih pogleda na
problem kojim e se autor pozabaviti. Takav se problem u doba Njut
na ili Lavoazjea ili nije ni postavljao, ili je u meuvremenu ve bio re
en. Sociolozi, pak - ak i oni koji se ne bave neposredno istorijom
svoje nauke nego piu u oblasti opte socioloke teorije ili metodo
logije, pa i na podruju brojnih posebnih sociolokih disciplina (socio
logija porodice, rada, religije, prava, itd.) - svoje radove gotovo uvek
zapoinj'u s Dirkemom, odnosno - zavisno od sfere interesovanja ili
ukusa - s Marksom, Veberom, Paretom ili kojim drugim klasikom".
Dakle, postavi se problem, pa se kae: jo je Dirkem, odnosno kla
sik X", rekao, mislio, naslutio, predvideo ... To pomalo nalikuje ritu
alnom obiaju srednjovekovnih sholastiara koji su se neizostavno
Pozivali na Aristotela: magister dixit, uitelj je rekao.
Simbolizam politikog: kenguri i aligatori
268
Zato je to tako? Na stvari je, dakako, razlika izmeu, s jedne stra
ne, prirodnih (ili egzaktnih") i, s druge, dru tvenih nua - aim,
v
"
razlika koja se tie upotrebljivosti prethodnih saznanJa I nacina st1canja novih znanja. U drutvenim naukama se ne zbiva nita to bi
nalikovalo onim "kopernikanskim obrtima" ili, modernijim renikom
reeno, onim kunovskim "naunim revolucijama" kojima se sukce
sivno, ali ireverzibilna menjaju saznajne paradigme u prirodnim na
ukama. Kod nas sociologa je na snazi kumulativnost znanja: ono se
postepeno nagomilava, uveava gotovo neprimetnim prirastanjem"
"
novih saznajnih dostignua na ve postojei teorijski fundus koji
se tako uveava . (Uzgred, mi koji predajemo studentima znamo na
kakvim smo mukama kada treba spisak obavezne literature pro i
riti novim knjigama: ta od staroga odbaciti? Naje e samo proi
rujemo spisak, na uas njegovih korisnika!) Jer, sociolozi se - moda
izrazitije negoli poslenici u drugim drutvenim naukama - rukovode
onom starom (opet) sholastikom krilaticom: Antiqui mu/to melio
res fuerunt modernis ( Stari bejahu mnogo bolji od modernih"). Mi,
"
dakle, ivimo meu senima velikih prethodnika, s njima razgovaramo,
katkad se ak i prepiremo, suprotstavljamo jednog drugome ak i
kada oni nikakve veze meu sobom stvarno nisu imali (poput Dirke
ma i Vebera, savremenika koji se prave da ne znaju jedan za drugoga,
a mi ih, s na e take gledanja, zdruujemo u jedan par - opozicioni,
dakako, ali ipak par - npr. metodoloki realizam vs. nominalizam).
No, vratimo se Dirkemu. On je "ivi klasik" u tom smislu to u re
konstrukciji istorije sociologije preovlauje tzv. prezentistiki pristup.
Naime, u skladu s tim pristupom dri se kao da je u na e dana nje
znanje ugraeno celokupno prethodno znanje, pa i Dirkemovo, kao
da Dirkem doslovno ivi meu nama, ili da ivi uvek i svuda, izvan
konteksta svoga vremena (Zato esto u savremenim tekstovima na
lazimo formulacije poput: Dirkem kae, misli, tvrdi - dakle, u prezen
tu, nikako u perfektu, iako bi on objektivno zasluivao da se nae
u p!uskvamperfektu!). Taj prezentistiki pristup (Dirkem je, naime,
prezentan, prisutan) ima mnogo vie poklonika nego tzv. istoric
stiki pristup koji bi nalagao da Dirkema (ili bilo kog drugog "klasi
ka") vratimo u njegovo vreme, u socijalne, politike, intelektualn
okolnosti u kojima je on stvarao. U skladu s takvim pristupom, imali
bismo da ispitamo stvarne Dirkemove saznajne ciljeve, namere ko
jima se rukovodio, njegove motive i intencije, uticaje koje je trpe o .
Imali bismo, drugim reima, da njegov tekst situiramo u kontekst i ni ta vi e. Nikako ne bismo imali prava da izriemo sudove poput :
Dirkem je hteo da kae, on je zapravo mislio, podrazumevao, imao
na umu, itd. Nita od svega toga: ostao bi samo Dirkem, s onim ,, to
269
je on stvarno rekao", ostale bi samo njegove knjige i vreme u kojem
je i za koje je pisao. Odmah da kaemo: u nosem, pr o'.11 dlu ov:
_
_ _
knjige bavili smo se Dirkemom upravo na taJ 1stonc1st1c nac_in, b_as
_
zato da bismo tekst situirali u kontekst i naoj prezent1st1cko; 1stono
grafiji demonstrirali saznajne mogunosti jednog drugaijeg pristu
pa. Otuda namerna jednostranost nae tadanje analize, u kojoj smo
nastojali da izbegnemo iskaze tipa: kao to je Dirkem naslutio", "da
lekovido razaznao", nagovestio", anticipirao", itd. No, istoricistiki
"
"
pristup ipak treba dopuniti prezentistikim - uostalom, i ovde kao i
u svemu drugom vrlina poiva negde u sredini. Takvo jedno umere
no tumaenje podrazumevalo bi, s jedne strane, da se istoriji nau
nih doktrina ostavi ono to joj pripada, a da se, s druge, iz onda
njeg teksta izlui - ako tako moe da se kae - ono to je ostalo
nadvremeno" nekontekstualno" to 1est teorijski ili istraivaki i
danas upotrebljivo.
Tako se, posle ovog malo dueg uvoda, najzad pribliavamo ne
posrednom predmetu na eg izlaganja. Dakle, doista mislimo da
nam Dirkem jo uvek ima pone to rei i izvan konteksta u kojem je
radilo" njegovo delo. Ovde za primer uzimamo njegovu knjigu Ele
"
mentarni oblici religijskog ivota ( 1912), koja nam je prilino dobro
poznata jer smo je svojevremeno preveli na srpskohrvatski i pro
pratili jednim prilino obimnim predgovorom. 1
Elementarni oblici se, evo ve decenijama, tumae na razliite
naine, s gledita razliitih disciplina - od socijalne antropologije,
sociologije religije, sociologije porodice, sociologije saznanja, preko
istorije ili filozofije religije, sve do gnoseologije. 2 U skoro svim tim
disciplinama ovo Dirkemovo delo bilo je izlagana o troj kritici, pa mu
je esto, jo za autorova ivota, bilo zamerano da je "proma eno".
Mislimo pre svega na onu disciplinu koja je bila najpozvanija da o
delu sudi, naime etnologiju, s obzirom da je u Elementarnim oblici
ma Dirkem hteo da demonstrira mogunosti socioloke interpreta
cije etnografskih podataka koje nije sam prikupio - jer, osim onog
kr,atkog studijskog boravka u Nemakoj, iz Francuske nikad nije ni
mrdnuo, a nekmoli da je bio 11na terenu", dakle u Australiji. Etnologija
je, naime, pokazala da je Dirkemovo tumaenje totemizma u celosti
pogre no: niti je totemizam religija per se, niti je to najjednostavniji
I
li
11
A. Mimica, ,,Sociologija religije Emila Dirkema", u: EO, str. vii-xli.
O raznovrsnosti tumaenja kojima se do dana dananjeg podastiru Elemen

tarni oblici, upor. R. Dons, ,,O razumevanju jednog sociolokog klasika", u: Tekst
i kontekst. Ogledi o istoriji sociologije, prir. A. Mimica, Zavod za udbenike i na
stavna sredstva, Beograd 1999, str. 169-198.
271
270
sistem verovanja i obreda. U to se ovde, dakako, ne mislimo uputati.
Ali, s prezentistikog" stanovita koje ovom prilikom zagovaramo,
ispostavlja se da je Dirkemova analiza totemizma upotrebljiva i da
nas, izvan konteksta drutava koja je on imao u vidu, pa ak i izvan
naunih disciplina s ijeg je stanovita ovo delo prouavana. Dakle,
ako i danas neto valjaju, Elementarni oblici su delo koje se bavi
analizom naina na koji se, uopte uzev, simboliki konstruie ko
lektivni identitet. Jer, ako je Dirkem pogreio u tumaenju etnograf
skih podataka, ako je izvetaje misionara i etnografa katkad ak i
svesno iskrivljavao da bi ex post potvrdio svoju osnovnu teorijsku
pretpostavku, ipak je imao izvanrednu socioloku matu koja nam
omoguuje da iz tog materijala izluimo jedan analitiki model koji
plodotvorno radi11 ne samo kada je re o australijskim uroenicima
nego je upotrebljiv za analizu fenomena koji naoko nemaju nita za
jednikog s totemizmom nevoljnog plemena Arunta.
Ovde emo, dakle, pokuati da Dirkemov model tumaenja to
temizma - bar u naznakama - primenimo na analizu postkomuni
stikog nacionalizma. Naime, taj e nam se nacionalizam, u svetlu
dirkemovskog modela tumaenja totemistike religije, ukazati kao
involucija u pravcu najprimitivnijih oblika simbolizacije kolektivne
pripadnosti. Naravno, ne elimo da kaemo da je postkomunistiki
nacionalizam mogue objasniti totemizmom - to bi bilo u najma
nju ruku ekscentrino - ali moemo naprosto da ukaemo na izvesne
formalne analogije izmeu pojedinih elemenata jedne primitivne re
ligije (ako je, kao to rekosmo, totemizam uopte religijski sistem)
i jednog modernog, ali sasvim retrogradnog sistema delanja, milje
nja i oseanja. No, pre nego to povuemo neke paralele izmeu to
temizma i postkomunistikog nacionalizma, potrebno je da ukratko
izloimo bar neke elemente Dirkemove teorije o totemizmu.
Kao to znamo, morfoloki supstrat totemistike religije je klan,
definisan stvarnom, ali ee fiktivnom krvnom vezom, odnosno
srodnou izmeu svojih lanova, koja se ispoljava u njihovom za
jednikom imenu. Totem je, dakle, kolektivno ime klana: on obezbe
uje jedinstvo grupe kojoj esto nedostaje stvarna srodnika osno
va ili jedinstvena teritorija. Ali, totem je istovremeno i ime svakog
od lanova klana i, jo vie, njihov amblem, grb ili insignija: on, da-.
kle, slui simbolizovanju zajednike pripadnosti jednoj drutvenoj
grupi, ali i njenom razlikovanju od drugih klanova (totem je zastava
klana"). Taj simbol se nalazi posvuda, kako na kultnom priboru tako
i na profanim predmetima, pa i na samim telima lanova klana. Slo
eni (iako u vremenskoj dimenziji primitivni", dakle prvobitni) sim
bolizam totemske religije kao visoko idealistikog sistema verovanja
i obreda ogleda se u tome to je slika totema, njegov crte, u poret

ku svetih stvari na viem stupnju negoli sama stvar koju on predsta
vlja (ivotinja ili biljka). Dirkem ak misli da je, kao svoj simbol, klan
najpre odabrao neki spontano nastali crte, pa je tek naknadno u
toj predstavi raspoznao kakvu biljku ili ivotinju. Jer, ma koliko jed
nostavno bilo, svako drutvo - da bi se uopte odralo - mora sebe
da oznai nekim vidljivim simbolom, da sebe prepozna" u nekoj
predstavi, jer niko jo nije u empirijskom smislu rei neposredno
opazio" drutvo. ,,Uopteno govorei", kae Dirkem, ,,kolektivno
oseanje moe stei svest o sebi samo ako se fiksira na nekom ma
terijalnom predmetu 11 3 To je ono to na sociolog raspoznaje kao
nagonsku potrebu za simbolizacijom kolektivnog identiteta. Visoko
idealan i teko predstavljiv, drutveni ivot je mogu samo zahva
ljujui irokom simbolizmu 11 E, sad, u primitivnom nainu miljenja
i ovek je svet, jer ako svi nosimo isto ime znai da delimo istu pri
rodu. Re je, dakle, o mistinoj konsupstancijalnosti, to jest istovet
nosti prirode: jednim delom svoga bia ovek participira u prirodi
totemskog principa, koji poiva u krvi 11 svakog lana grupe i obez
beuje onu unio mistica koja je kohezioni element zajednice. Totem
je ono po emu klan jeste stvarnost vieg reda, a ne puki zbir svojih
lanova. Ako nema zajednikog imena i lako prepoznatljivog znaka
- nema vie hi klana. Da ne duimo - poto je pokazao da je totem
,, simbol, materijalni izraz neeg drugog 11 a ne puka slika ivotinje ili
biljke, Dirkem nalazi da on oznaava dve stvari: on je, s jedne strane,
,,ulna oblije" totemskog principa ili boga, a s druge je zastava",
to jest simbol klana. Otuda Dirkem izvodi zakljuak o sutinskoj isto
vetnosti boga i drutva. Religija se tako razotkriva kao sloeni simbo
liki sistem koji istovremeno prikriva i razotkriva smisaonu jedno
znanost boga i drutva.
Odve se esto smatralo, pa i danas se neretko misli, da je Dir
kem drutvo poimao u jednom supstancija/nam ontolokom smi
sl '. naime kao da ono ima egzistenciju nezavisnu od pojedinaca
k?JJ ga sainjavaju, kao da lebdi iznad nas, kao da je ono u mate
n1alnom smislu rei stvarnost sui generis. Meutim, Dirkem na vie
esta jasno pokazuje da je drutvo samo sistem predstava. Kao
sto sociolog kae: ,,Neka ideja drutva zgasne u individualnim du
h? ima, eka pojedinci prestanu da oseaju i dele verovanja, tra
_ _
_
dic11e I teznie kolektiva - i drutvo e odumreti 11 5 Drutvo je, dakle,
EO, str. 219.
'Isto, str. 214.

'Isto, str. 318.
Simbolizam politikog: kenguri i aligator i
273
272
samo plod duboke individualne interiorizacije kolektivnih oseanja,
koja onda - zahvaljujui socijalizaciji - poinju da deluju iznutra", kao
autonomni moralni imperativi. Ovde ne govorimo o funkcijama kulta
ili rituala kao najefikasnijih sredstava te interiorizacije u trenucima
kolektivne uzavrelosti", naime za religijskih ceremonija kojima se ta
oseanja periodino bude i razgaraju. Bitno je da nema uzaludnog
kulta, besmislenog rituala: vernici se ne varaju kada misle da e svoje
nam ere ostvariti obrednim radnjama, jer - kae Dirkem - kult stvar
no ima za posledicu periodino obnavljanje jednog moralnog bia
od kojeg zavisimo, kao to ono i od nas zavisi. A ovo bie postoji [da
kako, ne u maloas pomenutom ontolokom smislu! - A. M.], to je
drutvo". 6 Religija je, zakljuuje Dirkem, ,,plod ludila", ali ludila koje
je u stvarnosti vrsto utemeljeno". To bi, ukratko i nuno povrno,
bilo Dirkemovo shvatanje totemizma, njegovo dekodiranje jednog
simbolikog diskursa ijeg pravog znaenja pojedinci nisu svesni.
Pogledajmo sada kakve bi to sve skupa veze moglo imati s (post
komunistikim) nacionalizmom. Potkraj svoje knjige Dirkem otkriva
ta ga u stvari mui, pa se ovde za trenutak vraam istoricistikom,
tj. kontekstualnom tumaenju njegove analize izloene u Elemen
tarnim oblicima. On uvia da su stari bogovi mrtvi, a novi jo nisu
roeni". Zahvaljujui daleko odmaklom procesu sekularizacije mo
dernih drutava, hrianstvo vie ne moe da poslui kao izvor mo
ralne saglasnosti, kao osnova na kojoj je mogue uspostaviti consen
sus omnium. ta uraditi da bi se stalo na kraj moralnoj osrednjosti",
to jest svim onim anomijskim pojavama koje proizvodi stanje so
cijalne dezintegracije i deregulacije? Dirkem nije toliko naivan kao
Ruso ili Kont da bi se upustio u izmiljanje neeg poput civilne re
ligije" ili religije oveanstva", u kojoj e se neposredno oboavati
"
drutvo. Svestan je, razume se, da totemistika religija u njegovo
doba ne moe biti obrazac za svesno graenje jedne nove svetovne
religije, ako nita drugo a ono stoga to se kolektivni ideali raaju
spontano. Kao mogui uzor jedne takve nove religije - jer hrian
stvo je, rekosmo, iscrpelo svoje integrativne potencijale - on na
vodi primer Francuske revolucije, s njenom jakobinskom laikom
religijom koja neposredno obogotvoruje izriito drutvene vrednosti
1
i ideale, kao to su razum, sloboda, otadbina i - nata bene - nacija:
On je, kao vatreni republikanac, pozitivista i zagovornik laicizacije svih
oblasti drutvenog ivota, bio ubeen da se, stotinak godina ranije,
javila - kao to kae - 11 jedna religija, koja je raspolagala svojom dog

mom, simbolima, oltarima i praznicima"; ona je, veli, 11teila da se uspo
stavi sama od od sebe". 0 (Sad, ba, da li je to bilo samo od sebe"
"
ili po nalogu Komiteta javnog spasa, ostaje otvoreno pitanje!) No,
u svakom sluaju, Dirkem je najavljivao ponovno buenje jedne
takve religije u kojoj e oboavani simbol biti blii svojim drutve
nim korenima, ali je, uveren da - s gledita sociologije - simboli
sami po sebi nisu vani, odbijao da se izjasni u kojem e se obliku
takva nova religija obznaniti: 11 D0i e dan", Dirkem proroki nago
vetava potkraj Elementarnih oblika, 11 kada e naa drutva pono
vo upoznati trenutke stvaralake uzavrelosti; iskrsnue novi ideali
i ocrtati se novi obrasci koji e neko vreme oveanstvu sluiti kao
vodii; a kad ove asove jednom doive, ljudi e spontano osetiti
potrebu da ih s vremena na vreme oivljavaju u mislima, to jest da
uspomenu na njih odre pomou sveanosti koje njihove plodove
redovno vraaju u ivot". 9
Kao to biva uvek kada je na stvari prorotvo, bilo je dosta raspra
va u pogledu znaenja ovih rei: po svemu sudei, Dirkem je naslu
tio raanje dvaju totalitarnih pokreta i sistema XX veka - komuni
zma i faizma, odnosno nacizma, koje na njegovu sreu nije stigao
da upozna. Daleko od toga, kao to se u literaturi katkad tvrdi, da
je on vapio za takvim iz17uenim oblicima socijalne integracije. On
naprosto osea, pa to i izvodi ne samo iz svog modela izuavanja
totemizma nego i iz svoje opte socioloke zamisli, da e upranjeno
mesto metasocijalnog garanta drutvenog poretka uskoro morati da
bude popunjeno. I zaista, posle veselog fin de siecle, ili - ako hoe
te - one belle epoque u kojoj Dirkem ivi, dolazi 11Veliki rat", bolje
vika revolucija, a potom i faizam, odnosno nacizam: ,,novi bogovi"
raspoznae se u klasi, rasi, odnosno naciji.
Evo, dakle, prve analogije izmeu stvarnog socijalnog stanja koje
je Dirkem imao pred oima i onoga koje mi proivljavamo: u oba slu
aja je re o jednoj vrsti normativnog interregnuma. Ono to je Dirkem
nazivao moralnom krizom" ili stanjem osrednjosti" mi eufemistiki
nazivamo periodom tranzicije". Istina, smer u kojem se pramene
odvijaju je izokrenut: u njegovo doba re je o prelasku iz liberalnog
kapitalizma u jednu ranu fazu drave blagostanja, to jest pokuaj isko
raenja iz stanja nekontrolisanog egoizma u pravcu (ogranienog)
kolektivizma; u postkomunistikim drutvima, pak, imamo posla s pre
laskom iz jednog kolektivistikog poretka u drutvenu organizaciju
Isto.
' O vetakoj" izgradnji francuske nacije upor. na rad Opat Sjejes i revolu
cionarni pojam nacije", Nova srpska politika misao, vol. VIII, br.3-4.
' EO, str. 199.

Isto, str. 387-388.
274
koja bi trebalo da poiva na individualistikim vrednostima. No, bez
obzira na razliit smer procesa tranzicije, u oba sluaja je na stvari
potraga za novim osnovama na kojima bi se mogla izgraditi nova
moralna saglasnost i prevazii stanje anomije, deregulacije i dezin
tegracije. No, jo je jedna razlika ovde bitna: u takvim prilikama Dir
kem (i ne samo on!) traga za novom svetovnom religijom koja e
spontano iskrsnuti, dok u pojedinim postkomunistikim drutvima,
posle naglog uruavanja dotadanje legitimizacijske osnove poret
ka, elita na vlasti ima ve spremnu zamenu kojom e popuniti mo
ralnu prazninu": to je, naravno, nacionalizam ije funkcije moemo,
najzad, deifrovati u kljuu dirkemovske analize totemizma.
U naoj tranziciji" - na stranu sve ostalo - zbilo se neto to Dir
kem nije imao, niti je mogao imati u vidu. Ruenjem Berlinskog zida
ukazala se potreba da se obavi programirana i dirigovana pramena
znaenjskog koda u simbolikom sistemu kojim se uspostavlja i odr
ava grupni identitet (pa i uva vlast, naravno, ali ovde o tome ne
govorimo!). U sredite kolektivne svesti koje je dugo proimao je
dan sistem predstava (mi bismo rekli: jedna ideologija), ,,spolja" ili
odozgo" naglo biva unesen jedan novi sistem ideala, normativnih
obrazaca, kolektivnih uspomena, simbola, jezikih sklopova, itd. ija
je funkcija da, u toj opasnoj krizi identiteta", ponovo ukalupe sve po
jedinane svesti i obezbede grupnu identifikaciju na novim osnova
ma. Kao kada bi klan kengura", odlukom vrhovnog vraa ili glave
ine klana, imao odjednom da se prometne u klan aligatora"! Slika
oboavane ivotinje biva promenjena, forma odgovarajueg rituala
se menja, celokupan simboliki sistem poprima nov sadraj. No, nije
dovoljno rei: vie niste kenguri, od danas ste aligatori. Potrebno
je Gla p@jedinac zaista pomisli da vie nije kengur", nego aligator".
Glaveina klana zna da se novi grupni identitet moe probuditi i uvr
stiti, odnosno interiorizovati samo u trenucima one dirkemovske
,,kolektivne uzavrelosti", kada pojedinci iskorauju iz svoje indivi
dualne osobenosti i u celosti se poistoveuju s totemskim princi
pom. Tek kada se sve - ili bar najvei broj individualnih svesti - po
klapi s kolektivnom sveu, u novom klanu aligatora" vie nee biti
kengura". Nacionalistika mobilizacija odvija se sasvim u skladu s
tim modelom, ali sada, zahvaljujui usavrenim tehnikama indoktri
nacije, vetaki izaziva spontano pristajanje uz nov totemski prin
cip". Nema vremena za dugotrajnu socijalizaciju, niti se moe ekati
da ve dobrano dezintegrisano drutvo samo, na spontan nain pro
izvede nov ideal (odnosno - totemski princip, svejedno). Potrebno
je delovati brzo, jer - kao to znamo - drutvu preti atomizacija ako
vie nema jasno prepoznatljivog kolektivnog ideala. U tu svrhu po-
275
sluie antibirokratske revolucije", masovni mitinzi, jednom rei populistiki pokreti koji obavljaju iste funkcije koje su obavljale i
totemske ceremonije australijskih uroenika. U svakom sluaju, re
zultat je postignut: zahvaljujui injenici da su pojedinci samo in
dividualna utelovljenja jednog metafizikog principa koji ima nad
individualnu egzistenciju i u vremenu i u prostoru, pa i u socijalnoj
hijerarhiji, u svakome od nas odsad ivi deli aligatorstva" (ili, da na
trenutak izaemo iz ezopovskog jezika: ,,srpstva", ,,hrvatstva", ,,x-stva").
Ba kao to nema uroenika koji je ikada video manu", ,, arendu" ili
bilo koji drugi totemski princip, isto je tako teko nai nacionalistu
koji e moi da nam kae ta je zapravo ono x-stvo" koje on i nje
govi istomiljenici posvuda" i vazda" vide i oseaju. Sve to nam
on moe rei jeste da - bez obzira na kom se mestu nalazili, ak i
izvan teritorije koju zaposeda klan aligatora", bez obzira kada i kako
iveli - oekujemo da svi aligatori" misle, oseaju i delaju na isti na
in, da svi dele iste uspomene, podjednako revnosno neguju mit o
zajednikom praocu, da svi dele iste vrline, navike, obiaje, menta
litet, itd. Uopte, iako u svom samorazumevanju najradije posee
za organicistikim metaforama, nacionalizam - o kojem ovde go
vorimo totemistikom terminologijom - oznaava povratak na ono
dirkemovsko drutvo mehanike solidarnosti. Individualne svesti
su u celosti proete kolektivnom sveu, pa je pravi" ili dobar" ali
gator samo onaj pojedinac koji o sebi misli iskljuivo u kategorijama
,,aligatorstva".
Ali, unutranja homogenizacija se ponajbolje ostvaruje diferen
cijacijom u odnosu na onoga spolja", na onog drugog": ,,aligator"
se osea autentino aligatorski" samo zato to nije, na primer, ,,zmi
ja"; on se podsmeva svemu to je zmijska", ono mu je strano, ak
i (odnosno: ponajvie!) kada u sebi ima slinosti s aligatorstvom".
On nastoji da se to je mogue vie razlikuje od zmije", jer samo na
taj nain njegovo aligatorstvo" ima smisla. ,,Aligatora" u najboljem
sluaju vrea injenica da meu njemu slinima (ili istima) ive i
druge totemske ivotinje: one su mu strane i zato je najbolje da se
pridrue odgovarajuim jednorodnim klanovima. Ovde je stvar, da
kle, gora nego u egzogamnom totemskom klanu koji bar ima kom
plementarne klanove da bi mogao da obezbedi onu levistrosovsku
minimalnu komunikaciju koja podrazumeva razmenu ena, jezikih
poruka i dobara.
Otuda se u nacionalistikom totemskom klanu" javlja spontano
odbijanje ideje o multietnikom, graanskom drutvu: ono je neto
vetako", neto to nam namee jedan princip objedinjavanja s
kojim je teko identifikovati se jer nije stvar krvi" (danas bi se reklo:
276
gena"), nego odve apstraktnih, ,, hladnih" vrednosti koje je teko
simbolizovati na jednostavnom, svakom dostupnom i razumljivom
nivou. U drutvu koje se zasniva na organskoj solidarnosti, elemen
tarna socijabilnost ostvaruje se na osnovu razliitosti, a ne slinosti,
na temelju funkcionalne diferencijacije a ne stvarnog ili, najee,
fiktivnog jednorodnog porekla i zajednike participacije u jednom
i samo jednom totemskom principu". U takvom drutvu - kao to
je Dirkem onako ubedljivo pokazao u svom slavnom lanku ,,Indi
vidualizam i intelektualci" 10 - u sredite kolektivne svesti biva ugra
ena jedna izrazito individualistika vrednost: ovek kao takav. Ako
u svakom od nas treba ita da se "utelovi", to moe biti samo skup
vrednosti i normi koje danas nazivamo pravima oveka. No, takvo
je stanje svakako daleko od nacionalistikog totemizma o kojem smo
ovde govorili sasvim svesni svih opasnosti koje nose zavodljive ana
logije. Ali, kao to rekosmo, ini se da je re o jednom modelu koji
je primenljiv i izvan konkretnog socijalnog supstrata ijem je tuma
enju bio namenjen, naime religije australijskog klana. Uostalom,
Dirkema i nije toliko zanimao totemizam plemena Arunta: kao i u
svim svojim delima, ma ime se neposredno bavio, on je prvenstve
no imao u vidu sopstveno drutvo. A ako mu je totemizam poslu
io kao obrazac za tumaenje svake, pa i najsloenije religije, nema
razloga da taj isti model ne primenimo i na analizu dananjih sve
tovnih religija, meu kojima je nacionalizam moda najuticajnija,
ali i najopasnija. Dakle, jedna mogua analiza postkomunistikog
nacionalizma kao iznuenog povratka arhetipskom, totemistikom
nainu simbolizacije drutvenog ivota ne bi baratala samo dopad
ljivim metaforama, nego bi nala osnovu i u stvarima - jer simboli
su, kao to danas znamo, zaista stvari u dirkemovskom smislu rei,
naime drutvene injenice" od prvorazrednog znaaja. Najzad, eto
zato je Dirkem doista klasik" sociologije ne samo u istoricistikom
nego i u prezentikom smislu rei: zato to nam svojim delom, u
ovom sluaju Elementarnim oblicima religijskog ivota, omoguuje
da - ako ve ne objasnimo - a ono bar pokuamo razumeti i nae
vreme.
10
Upor. ovde, gl. VI.
DODATAK li
Emil Dirkem
KURS DRUTVENE NAUKE
Uvodno predavanje
Gospodo,
Budui da sam zaduen da predajem nauku koja je roena koliko
jue te obuhvata tek mali broj konano utvrenih naela, bilo bi s
moje strane odve smelo ako ne bih bio zaplaen tekoama svoga
zadatka. Uostalom, ovo priznajem bez muke i stida. Verujem, naime,
da na naim univerzitetima, uza sve one katedre s kojih se naua
vaju ve izgraena nauka i prihvaene istine, ima mesta i za druge
kurseve u kojima profesor delimino gradi nauku u toku predavanja,
kurseve za kojih meu svojim sluaocima nalazi saradnike skoro
isto koliko i uenike, kurseve, velim, u kojima zajedno s njima traga,
tapka u mestu, katkad ak i luta. Neu vam, dakle, razotkrivati ue
nje iju bi tajnu posedovala i na koje bi povlasticu imala jedna mala
grupa sociologista, a jo manje, pak, predlagati vam ve spravljene
lekove za leenje naih modernih drutava od bolesti od kojih ona
mogue pate. Nauka ne napreduje tako brzo; treba joj vremena,
mnogo vremena, naroito da bi postala praktino upotrebljiva. Sto
ga je inventar onoga to vam podastirem skromniji i lake ga je sai
niti. Mislim da s izvesnom preciznou mogu da postavim odreeni
broj posebnih pitanja koja su meusobno povezana tako da obra
zuju jednu nauku sred ostalih pozitivnih nauka. Da bi se ti problemi
razreili, ponudio bih vam metodu koju emo zajedno iskuati. Naj
zad, iz mojih izuavanja tih predmeta izvukao sam nekoliko rukovod
nih ideja, nekoliko optih uvida, pomalo iskustva, ako hoete, koje e
nam, nadam se, posluiti kao vodi u naim buduim istraivanjima.
Pa ipak, neka ova suzdranost ne pobudi, ili ne probudi u nekih
od vas skeptinost na koju su socioloka izuavanja katkad nailazila.
Mlada nauka ne srne da bude odve ambiciozna, a u oima naunih
duhova imae utoliko vie poverenja ukoliko se skromnijom bude
predstavljala. Ne mogu, meutim, zaboraviti da jo ima nekolicina
mislilaca, dodue malobrojnih, koji sumnjaju u nau nauku i njenu
budunost. Oigledno se na njih ne moemo ne obazirati. No, mis
lim da najbolja metoda da bismo ih ubedili nije da na apstraktan
nain raspravljamo o pitanju da li je sociologija upotrebljiva ili ne.
Rasprava, ak i izvrsna, nikad nije obratila jednog jedinog nevernika.
Jedini nain da se dokae kretanje jeste hodanje. Jedini nain da se
posvedoi da je sociologija mogua jeste pokazati da ona postoji i
Emil Dirkem: Kurs drutvene nauke
280
da ivi. Zato u ovo prvo predavanje posvetiti izlaganju sleda preo
braaja kroz koje je drutvena nauka prola od poetka ovoga sto
lea; ukazao bih vam na uspehe koji su postignuti i one koje tek
treba poluiti, na ono ta je ova nauka postala i ta postaje. Iz toga
izlaganja sami ete zakljuiti koje su usluge to ih ova nastava moe
pruiti, te kojem se delu javnosti ima obraati.
Posle Platona i njegove Drave nije manjkalo mislilaca koji su filo

zofirali o prirodi drutava. No, sve do poetka ovoga veka veinom
tih radova vladala je jedna ideja koja je drutyenu nauku u korenu
spreavala da se ustanovi. Naime, bezmalo svi ti teoretiari politike
videli su u drutvu ljudsko delo, plod vetine i razmiljanja. Po njima,
ljudi su stali da ive zajedno zato to su nali da je to korisno i dobro;
bila je to vetaka tvorevina koju su smislili kako bi malice pobolj
ali svoj poloaj. Nacija, dakle, ne bi bila prirodni proizvod, poput
organizma ili biljke koja se raa, raste i razvija zahvaljujui unutra
njoj nunosti, ve bi pre nalikovala onim mainama koje prave ljudi
i iji su svi delovi sastavljeni shodno prethodno zamiljenom planu.
Ako su elije od kojih je sainjena telo odrasle ivotinje postale ono
to jesu, to je stoga to je u njihovoj prirodi bilo da to postanu. Ako
su se spojile na taj nain, bilo je to zato to im je, s obzirom na okol
nu sredinu, bilo nemogue da se spoje na neki drugi nain. Nasu
prot tome, komadi metala od kojih je nainjen asovnik nemaju po
sebnu sklonost ni prema takvom obliku, niti, pak, prema takvom na
inu kombinovanja. Ako su udeeni tako pre negoli drugaije, to je
zato to je zanatlija tako hteo. Pramene koje su pretrpeli ne obja
njavaju se njihovom prirodom nego njegovom voljom; on ih je ras
poredio na nain najsukladniji njegovim namerama. Pa dobro, s dru
tvom bi bilo kao i s tim asovnikom! U prirodi ovekovoj ne bi bilo
nieg to bi ga nuno predodreivalo za kolektivni ivot, ve ga je
on sam iz temelja izumeo i ustanovio. Bilo da je delo sviju, kao to
misli Ruso, ili pak jednoga, kao to smatra Hobs, taj ivot je, navod
no, u celosti proizaao iz naega mozga i nae mate. On bi u naim
rukama bio samo zgodno sredstvo, ali sredstvo kojeg bismo se, stro
go uzev, mogli liiti i koje bismo uvek mogli po volji da preinaimo;
jer uvek moemo slobodno da rasklopimo ono to smo slobodno
sklopili. Ako smo tvorci drutva, moemo ga unititi ili preobraziti.
Za to je dovoljno samo hteti.
Takvo je, gospodo, shvatanje koje je sve doskora vladalo. Bez
sumnje, u retkim razdobljima javljala se i suprotna ideja, ali samo
nakratko, ne ostavljajui za sobom trajnijih tragova. Slavni primer
281
Aristotela, koji je prvi u drutvu video prirodnu injenicu, malo je ko
podraavao. Istina, u XVIII stoleu ista ideja ponovo je roena s Mon
teskjeom i Kondorseom. Ali i sam Monteskje, koji je onako odluno
izjavio da je drutvo, poput ostatka sveta, podvrgnuto nunim zako
nima izvedenim iz prirode stvari, dopustio je da mu posledice nje
govog principa umaknu tek to ga je postavio. A u takvim uslovima
nema mesta za pozitivnu nauku o drutvima, ve samo za politiku
vetinu. Nauka, naime, izuava ono to jeste, a vetina kombinuje
sredstva s obzirom na ono to treba da bude. Ako su drutva, dakle,
ono to od njih napravimo, nema mesta pitanju ta su ona, nego ta
od njih treba da napravimo. Budui da na njihovu prirodu ne treba
raunati, nije je nuno ni poznavati: dovoljno je utvrditi svrhu koju
treba da ispune i pronai najbolji nain udeavanja stvari kako bi ta
svrha bila dobro ispunjena. Postavie se, na primer, da je cilj drutva
da svakom pojedincu obezbedi slobodno upranjavanje njegovih
prava, pa e se otuda izvesti celokupna sociologija.
Ekonomisti su prvi objavili da su drutveni zakoni podjednako
nuni koliko i fiziki, te taj aksiom uinili temeljem jedne nauke. Po
njima, jednako je nemogue da konkurencija malo-pomalo ne ujed
nai cene, da vrednost roba ne poraste kada se stanovnitvo uvea,
kao i da tela ne padaju okomito, ili da se svetlosni zraci ne lome
kada prolaze kroz sredine nejednake gustine. to se tie graanskih
zakona koje donose vladari ili izglasavaju skuptine, oni moraju, u
vidljivom i jasnom obliku, samo da izraze te prirodne zakone, ali ne
mogu ni da ih stvaraju niti da ih menjaju. Ne moe se, dekretom,
pripisati cena nekom proizvodu koji cene nema, to jest za kojim niko
nema potrebu, a svi napori vlada da po svojoj volji menjaju drutva
su beskorisni, ako ve ne i opasni; stoga je najbolje da se u njih i ne
uputaju. Njihovo uplitanje moe biti samo tetno; prirodi oni nisu
potrebni. Ona sama sledi svoj tok i nije joj potrebno pomagati niti
je prinuivati, pod pretpostavkom, uostalom, da je to mogue.
Protegnite to naelo na sve drutvene injenice - i sociologija
je zasnovana. Naime, svaki poseban poredak prirodnih pojava, pod
vrgnut pravilnim zakonitostima, moe da bude predmet metodikog
izuavanja, to jest pozitivne nauke. Svi argumenti u prilog sumnje
pae pred tom vrlo jednostavnom istinom. Ali, kau istoriari, izu
avali smo drutva pa u njima nismo nali ni najmanjeg zakona.
!storija je tek niz sluajnih dogaaja koji se, nema sumnje, povezuju
jedan s .drugim, shodno zakonima uzronosti, ali se nikad ne ponav
ljaju. Poto su u sutini lokalni i individualni, smatra se da se vie
nee javiti, te su otuda nepodloni bilo kakvom uoptavanju, to jest
bilo kakvom naunom izuavanju, jer nema nauke o pojedinanom.
282
Ekonomske, politike, pravne ustanove zavise od rase, podneblja,

sviju okolnosti sred kojih se razvijaju: sve su one raznorodni kvan
titeti koji se ne podaju meusobnom poreenju. U svakom narodu
oni imaju sopstvenu fiziognomiju koja se moe briljivo izuavati i
opisivati: ali, sve je reeno onoga asa kada se o njima saini dobro
sroena monografija.
Najbolji nain da se odgovori na tu primedbu i dokae da su dru
tva podvrgnuta zakonima kao i sve ostale stvari bio bi, zacelo, pro
nai te zakone. No, ne ekajui na to, jedno sasvim opravdano iz
voenje omoguuje nam da utvrdimo da oni postoje. Ako u neto
danas nema sumnje, onda je to injenica da sva bia u prirodi, po
ev od minerala pa do oveka, spadaju u delokrug pozitivne nauke,
to jest da se sve deava u skladu s nunim zakonima. U ovoj tvrdnji
vie nema nimalo nagaanja; ona je istina koju je dokazalo iskustvo,
jer su zakoni pronaeni, ili ih bar malo-pomalo pronalazimo. Jedna
za drugom ustanovljene su fizika i hemija, potom biologija i, najzad,
psihologija. Moe se ak rei da je meu svim zakonima iskustve
no najvre utvren - jer u odnosu na njega nema izuzetaka i bio
je potvren bezbroj puta - upravo onaj koji proglaava da se sve
prirodne pojave razvijaju u skladu sa zakonima. Ako su, dakle, deo
prirode, i drutva se moraju povinovati tom optem zakonu koji iz
nauke ishodi i u isti mah njome vlada. Dakako, drutvene injenice
su sloenije negoli psihike, ali nisu li i ove potonje beskrajno slo
enije negoli bioloke i fiziko-hemijske injenice, pa ipak danas vie
nema ni govora da svestan ivot bude stavljen izvan sveta nauke.
Kada su pojave sloenije, njihovo je izuavanje tee, ali to je pitanje
puteva i sredstava, a ne naela. S druge strane, upravo zato to su
sloene, gipkije su i lake podleu uticaju ak i najmanjih okolnosti
koje ih okruuju. Stoga izgledaju osobnije i jo se vie meusobno
razlikuju. Ali, ne treba da zbog razlika zapostavimo slinosti. Bez sum
nje, ogromna je razdaljina izmeu svesti divljaka i svesti uljuenog
oveka; pa ipak su i jedna i druga ljudske svesti meu kojima ima
slinosti, te ih je mogue porediti: to dobro zna psiholog koji iz tih
poreenja izvlai tolika korisna obavetenja. Isto je i s faunom i flo
rom sred kojih se ovek razvija. Ma koliko, dakle, mogle da budu raz
liite jedne od drugih, pojave proizvedene dejstvima i protivdejstvi
ma koja se uspostavljaju meu slinim pojedincima stavljenim u
sline sredine moraju nuno biti u neemu sline i podavati se kori
snim poreenjima. Hoe li nam se, ne bi li se ovoj posledici umakla,
navesti da ljudska sloboda iskljuuje bilo kakvu ideju zakona i one
moguuje svako nauno predvianje? Taj nas prigovor, gospodo,
mora ostaviti ravnodunim i moemo ga zanemariti ne rukovoeni
283
prezirom nego metodom. Pitanje da li je ovek slobodan ili nije sva

kako je vano, ali mesto mu je u metafizici, pa pozitivne nauke mogu
i moraju za nj se ne zanimati. Ima filozofa koji su u organizama, pa
ak i u neivih stvari pronali neku vrstu slobode izbora i kontingen
cije. No, ni fiziar ni biolog nisu zbog toga promenili svoju metodu:
mirno su nastavili svojim putem, ne obraajui panju na te tanko
utne rasprave. Isto tako ni psihologija i sociologija, da bi bile usta
novljene, nemaju rata ekati da to pitanje ovekove slobode izbora,
vekovima otvoreno, bude najzad reeno - to, uostalom, kao to svi
priznaju, ne izgleda da e biti ba skoro. Metafizici i nauci podjed
nako je korisno da ostanu nezavisne jedna od druge. Mogli bismo,
dakle, zakljuiti rekavi: treba izabrati izmeu dvoje - ili priznati da
su drutvene pojave dostupne naunom istraivanju, ili pak dopu
stiti,-bez ikakvog razloga i uprkos svim naunim izvoenjima, da u
svetu postoje dva sveta: jedan u kojem vlada zakon uzronosti, te
drugi u kojem vladaju proizvoljnost i sluajnost.
U tome je, gospodo, velika usluga koju su ekonomisti uinili dru
tvenim istraivanjima. Oni su prvi zapazili sve ono to je ivo i spon
tano u drutvima. Shvatili su da kolektivni ivot nije mogao biti na
mah ustanovljen jednim lukavim vetakim inom, da on nije ishodio
iz spoljanjeg i mehanikog podsticaja, nego da se polagano razvijao
u krilu samoga drutva. Tako su mogli da teoriju slobode postave na
vru osnovu negoli je jedna metafizika pretpostavka. Oigledno
je, naime, da ako je kolektivni ivot spontan, treba mu ostaviti njego
vu spontanost. Svaka zapreka bila bi besmislena.
Pa ipak, zasluge ekonomista ne treba preuveliavati. Kazavi da
su ekonomski zakoni prirodni zakoni, oni su tu re upotrebili u jed
nom smislu koji umanjuje njen domaaj. Naime, po njima, u drutvu
nema nieg stvarnog osim pojedinca; iz njega sve izvire i njemu se
sve vraa. Nacija je bie samo u nominalnom smislu: to je re koja
slui da se opie mehaniki agregat pojedinaca stavljenih jedan do
drugoga. Ali, ona ne sadri nita osobeno to bi je razlikovalo od
svih ostalih stvari; njena svojstva su uveana i proirena svojstva
elemenata koji je ine. Pojedinac je, dakle, jedina opipljiva stvarnost
koju bi posmatra mogao da dosegne, a jedini problem koji bi nauka
pred sebe mogla da postavi jeste istraiti kako pojedinac mora da se
ponaa u najvanijim okolnostima ekonomskog ivota, s obzirom
na njegovu prirodu. Ekonomski i, optije uzev, drutveni zakoni ne
bi, dakle, bili vrlo opte injenice koje naunik induktivno izvodi iz
posmatranja drutava ve logike posledice koje dedukuje iz defi
nicije pojedinca. Ekonomista ne kae: stvari se odvijaju tako zato
to je to iskustveno utvreno, nego: one moraju da se tako odvijaju
284
jer bi bilo besmislena kada bi bilo drugaije. Re prirodno trebalo bi,

dakle, da bude zamenjena reju racionalna, to nije isto. - Jo kada
bi taj pojam pojedinca za koji se smatra da u sebi sadri celokupnu
nauku odgovarao stvarnosti! No, da bi pojednostavili stvari, ekono
misti su taj pojam vetaki osiromaili. Ne samo to su zanemarili
sve okolnosti koje se tiu vremena, mesta i zemlje ne bi li zamislili
apstraktan tip oveka uopte, nego su u samom tom idealnom tipu
zapostavili sve ono to se ne odnosi na strogo uzev pojedinani i
vot, tako da im je, hodei iz apstrakcije u apstrakciju, u rukama pre
ostala samo tuna slika egoiste po sebi.
Politika ekonomija izgubila je tako sve prednosti svoga poela.
Ostala je apstraktna i deduktivna nauka, zaokupljena ne posmatra
njem stvarnosti ve konstruisanjem manje ili vie poeljnog ideala;
jer taj ovek uopte, taj sistematski egoista o kome nam ona govo
ri nije nita drugo doli razumno bie. Stvarni pak ovek, onaj koga
poznajemo i kakvi smo i sami, daleko je sloeniji: on pripada odree
nom vremenu i odreenoj zemlji, ima porodicu, grad u kojem ivi,
domovinu, religijsku i politiku veru, a uticaji svih tih pokretaa i jo
mnogih drugih meusobno se meaju, kombinuju na hiljade nai
na, ukrtaju i prepliu u toj meri da na prvi pogled nije mogue rei
gde jedan zapoinje a drugi prestaje. Tek nakon dugih i mukotrpnih
analiza, koje danas jedva da su zapoete, bie jednoga dana mogu
e priblino odrediti udeo svakoga od njih. Ekonomisti, dakle, nisu
o drutvima jo imali predstavu dovoljno ispravnu da bi doista po
sluila kao osnova drutvene nauke. Jer ova, nalazei polaznu taku
u apstraktnoj duhovnoj konstrukciji, mogla je da zavri logikim do
kazivanjem metafizikih mogunosti, ali ne i utvrivanjem zakona.
Jo joj je manjkala priroda koju valja posmatrati.
li
Ako su se ekonomisti na taj nain zaustavili na pola puta, to je
stoga to su bili ravo pripravljeni za takvu vrstu istraivanja. Vei
nom pravnici, poslovni ljudi ili politiari, bili su prilino neupueni u
biologiju i psihologiju. A da bi se drutvena nauka mogla integrisati
u opti sistem prirodnih nauka, trebalo je bar neku od njih upranja
vati, jer nije dovoljno raspolagati optom otroumnou i iskustvom.
Da bi se otkrili zakoni kolektivne svesti, treba poznavati zakone indi
vidualne svesti. Upravo zato to je bio u toku svih pozitivnih nauka,
njihove metode i njihovih rezultata, Ogist Kont je bio u stanju da,
ovoga puta na konanim osnovama, zasnuje sociologiju.
Ogist Kont preuzima tvrdnju ekonomista: zajedno s njima izjavlju
je da su drutveni zakoni prirodni zakoni, ali toj rei pridaje njena
285
puno nauno znaenje. Drutvenoj nauci on dodeljuje konkretnu

stvarnost koju treba saznati, a to su drutva. Za njega je drutvo pod
jednako stvarno kao i kakav ivi organizam. Dakako, ono ne moe da
postoji izvan pojedinaca koji mu slue kao supstrat, ali je ipak ne
to drugo. Celina nije jednaka zbiru svojih delova, iako bez njih ne
bi bila nita. Isto tako i ljudi, okupljajui se u definisanom obliku i po
vezujui se trajnim vezama, obrazuju jedno novo bie koje ima svoju
prirodu i sopstvene zakone. To je drutveno bie. Pojave koje se u
njemu zbivaju imaju, zacelo, najdublje korene u svesti pojedinca. Pa
ipak, kolektivni ivot nije puka uveana slika individualnog ivota.
On pokazuje svojstva sui generis koja psiholoka izvoenja uzeta
sama za sebe nisu mogla da predvide. Tako obiaji, pravni i moralni
propisi ne bi bili mogui kada ovek ne bi bio kadar da stekne navi
ke; one su, meutim, neto drugo doli individualne navike. Stoga
drutvenom biu Kont dodeljuje jasno odreeno mesto u nizu bia.
On ga postavlja na sam vrh hijerarhije zbog njegove vee sloeno
sti, kao i zato to drutveni poredak sadri i u sebi obuhvata ostala
carstva prirode. Poto to bie nije svodivo ni na jedno drugo, ne
moe se iz njih izvesti, a da bi se spoznala potrebno ga je posma
trati. Sociologija se ovoga puta nala u posedu predmeta koji samo
njoj pripada, kao i pozitivne metode za njegovo izuavanje.
Kont je u isti mah skrenuo panju na jedno svojstvo drutava koje
je njihova distinktivna oznaka, ali su je ekonomisti ipak zapostavili.
Imam na umu onaj sveopti konsenzus kojim se odlikuju redom svi
fenomeni ivih bia, a koji drutveni ivot nuno ispoljava u najviem
stepenu" (Kurs pozitivne filozofije, IV, 234). Po miljenju ekonomista,
moralne, pravne, ekonomske, politike pojave odvijaju se paralelno
jedne s drugima, meusobno se takorei ne dotiui; tako se i od
govarajue nauke mogu razvijati ne znajui jedne za druge. Pozna
to je, naime, s kakvom je ljubomornom brigom politika ekonomija
oduvek branila svoju nezavisnost. Za Konta, naprotiv, drutvene i
njenice su odve tesno meusobno povezane da bi se mogle izua
vati odvojeno. Zahvaljujui toj bliskosti, svaka od druvenih nauka
gubi na svojoj samostalnosti, ali dobija na bujnosti i snazi. injenice
koje je ona izuavala, poto su analizom odvojene od svoje prirod
ne sredine, kao da se nisu drale ni.za ta i plutale u praznom. U nji
ma je bilo neeg apstraktnog i mrtvog. Sada, poto su meusobno
pribliene shodno svojim prirodnim srodnostima, pojavljuju se ona
kve kakve jesu - kao razliite strane jedne iste ive stvarnosti, to
jest drutva. Umesto da imamo posla s pojavama poredanim tako
rei u linearnim nizovima, koje su spoljanje jedne u onosu na dru
ge i samo se sluajno susreu, suoeni smo s ogromnim sistemom
286
dejstava i protivdejstava, u onoj uvek pokretnoj ravnotei koja odli
kuje ivot. U isti mah, poto je jasnije nasluivao sloenost drutve
nih stvari, Ogist Kont se zatitio od onih apsolutnih reenja koja su,
naprotiv, bila draga ekonomistima i, zajedno s njima, ideolokim po
litikantima XVIII stolea. Kada se u drutvu vidi samo pojedinac, te
kada se njegov pojam svede samo na, istina jasnu, ali suvu i praznu
ideju iz koje je izvueno sve to je u njoj ivotno i zamreno, prirod
no je da se otuda ne moe izvesti nita iole sloenije, te da se dospe
va do simplicistikih i radikalnih teorija. Ako, naprotiv, svaka izua
vana pojava zavisi od beskrajnog broja drugih pojava, ako je svaka
taka gledanja povezana s mnotvom drugih taaka gledanja, tada
vie nije mogue pitanja razreavati na odluan nain. Eklekticizam
izvesne vrste, iju metodu ne moram da ocrtavam, postaje neop
hodan. U ivotu ima toliko razliitih stvari! Treba znati svakoj od njih
podariti mesto koje joj prilii. Eto kako, sve doputajui zajedno sa
ekonomistima da pojedinac ima pravo na veliki deo slobode, Ogist
Kont je nije smatrao bezgraninom, te je izjavljivao da je kolektivna
disciplina neophodna. Kao to, sve priznajui da se drutvene i
njenice ne mogu proizvoljno stvarati niti menjati, drao je da su,
zahvaljujui svojoj veoj sloenosti, one podlonije preinaavanju,
pa ljudska razboritost moe u izvesnoj meri njima korisno upravljati.
Eto, gospodo, velikih i ozbiljnih tekovina, pa nije bez razloga to
nastanak sociologije tradicija vezuje za Ogista Konta. Meutim, ne
treba misliti da su prethodni radovi ve zavreni te da sociologija
ima jo samo da mirno sledi svoju ivotnu putanju. Ona sada ima
svoj predmet, ali koliko li on ostaje neodreen! Ona mora, kau nam,
da izuava Drutvo, ali Drutvo ne postoji. Postoje drutva koja se
razvrstavaju u rodove i vrste ba kao i biljke i ivotinje. O kojoj li je, da
kle, vrsti re? O svima odjedared, ili pak o jednoj pojedinano uzev?
Za Konta, gospodo, to pitanje se ak i ne postavlja, jer on smatra da
postoji samo jedna drutvena vrsta. Kao protivnik Lamarka, on ne
doputa da bi evolucija kao takva mogla diferencirati bia u toj meri
da urodi pojavom novih vrsta. Po njemu, drutvene injenice su uvek
i posvuda iste, s razlikama u intenzitetu; drutveni razvoj je uvek i
. posvuda isti, s razlikama u brzini. Najdivljije nacije i najuljueniji na
rodi samo su razliiti stadijumi jedne te iste evolucije, pa on traga
za zakonima te jedinstvene evolucije. Celokupno oveanstvo se
razvija u pravoj liniji, a razliita drutva su samo uzastopne etape
tog pravolinijskog kretanja. Stoga se rei drutvo i oveanstvo kod
Konta -upotrebljavaju nerazlueno jedna namesto druge. To je zato
to je njegova sociologija, u stvari, mnogo vie filozofska meditacija
o ljudskoj drutvenosti uopte negoli posebno izuavanje drutvenih
287
bia. Istim tim razlogom objanjava se jo jedna osobenost njegove
metode. Ako ljudski progres posvuda sledi isti zakon, najbolji nain
da se taj progres raspozna bio bi, prirodno, posmatrati ga tamo gde
se javlja u najistijem i najdovrenijem obliku, to jest u civilizovanim
drutvima. Eto zato se, kako bi proverio onaj slavni zakon o trima
stanjima, koji kao da saima celokupan ivot oveanstva, Ogist Kont
zadovoljio da saeto prikae glavne dogaaje iz istorije germana
-latinskih naroda, ne uviajui da je zaista udno na tako uskoj osno
vi zasnivati zakon takve irine.
U tom nainu gledanja na stvari Kont je bio ohrabren nesavre
nim stanjem u kojem su se u njegovo vreme nalazile etnoloke nau
ke, kao i manjkom zanimanja koje bi u njemu pobuivale takve vrste
istraivanja. No, danas je oigledno nemogue tvrditi da postoji
jedna ljudska evolucija, posvuda istovetna, te da su drutva samo
razliiti varijeteti jednog jedinog tipa. I u zoologiji se ve odustale
od serijalne klasifikacije koja je, zahvaljujui svojoj krajnjoj jedno
stavnosti, ipak zavela naunike. Sve se vie prihvata da genealo
ko stablo organskih bia, umesto da ima oblik geometrijske linije,
nalikuje pre vrlo bujnom drvetu ije se grane, nasumice trei iz svih
delova stabla, hirovita proteu u svim pravcima. Tako je i s drutvi
ma. Ma ta o tome rekao Paskal, iju slavnu formulaciju Kont bez
razloga preuzima, oveanstvo se ne moe uporediti s ovekom koji
bi, poto je proiveo sve protekle vekove, jo iveo. Ono pre naliku
je ogromnoj porodici ije bi se razliite grane, meusobno sve raz
linije, malo-pomalo odvajale od zajednikog korena ne bi li ivele
sopstvenim ivotom. Ko nam ak jemi da je takav zajedniki koren
ikad postajao? U stvari, nije li razdaljina izmeu kakvog klana ili ple
mena i naih velikih evropskih nacija ravna bar onoj izmeu ljudske
vrste i ivotinjskih vrsta koje stoje neposredno ispod nje? Kada je
re o samo jednoj drutvenoj funkciji, kakve li veze ima izmeu var
varskih obiaja nekog nevoljnog plemena sa Ognjene zemlje i istan
ane etike modernih drutava? Mogue je, dakako, da se poree
njem svih tih drutvenih tipova dobiju vrlo opti zakoni koji svima
njima odgovaraju; ali, oni nee biti otkriveni ak ni paljivim posma
tranjem samo jednog od njih.
Ista greka proizvela je jo jednu posledicu. Rekoh vam da je za
Konta drutvo bie sui generis; ali, poto je odbacivao filozofiju po
rekla, mislio je da izmeu razliitih vrsta bia, kao i izmeu razliitih
vrsta nauka, nema kontinuiteta. Tako mu je bilo prilino nezgodno
da definie i duhu predoi to novo bie koje je pridodao ostatku
prirode. Otkuda ono dolazi i emu je nalik? On ga esto naziva or
ganizmom, ali u tom izrQzu vidi tek metaforu osrednje vrednosti.
288
Budui da mu je njegova filozofija branila da u drutvu vidi nastavak
i produetak niih bia, nije ga mogao definisati s obzirom na ova
potonja. Gde onda potraiti elemente definicije? Da bi ostao dosle
dan svojim poelima, bio je primoran da prihvati da to novo carstvo
ne nalikuje prethodnim carstvima; i zaista, sve poredei drutvenu
nauku s biologijom, zahtevao je da ona ima posebnu metodu, razli
itu od metode koja se sledi u drugim pozitivnim naukama. Socio
logija je tako bila pridruena ostatku nauka, pre negoli integrisana
u njihovu celinu.
Ili
Ova integracija dovrena je tek sa Spenserom. On se ne zadovo
ljava ukazivanjem na nekoliko prividnih analogija izmeu drutava
i ivih bia: on jasno izjavljuje da je drutvo vrsta organizma. Poput
svakog organizma ono se raa iz zametka, razvija se izvesno vreme,
da bi potom dospelo do konanog raspada. Kao i svaki organizam
ono proishodi iz sticaja diferenciranih elemenata od kojih svaki ima
svoju posebnu funkciju, a svi oni, meusobno se nadopunjujui,
doprinose istom cilju. I jo neto: shodno optim naelima njegove
filozofije, ove bitne slinosti morale su za Spensera biti pokazatelj
istinske filijacijske veze. Ako drutveni ivot podsea na opte crte
individualnog ivota, to je zato to iz njega proizlazi; ako drutvo ima
zajednike crte sa organizmima, to je stoga to je i ono preobraeni
i usavreni organizam. Spajajui se jedne s drugima, elije oqrazuju
iva bia, kao to i iva bia, meusobno se spajajui, obrazuju dru
tva. No, ova potonja evolucija samo je nastavak prve, a jedina raz
lika je u tome to, proiavajui sve vie svoje postupke, organski
agregat ona malopomalo ini sve gipkijim i slobodnijim, ne narua
vajui njegovo jedinstvo.
Ova sasvim prosta istina dala je ipak povoda prilino ivoj raspravi. Sigurno je da ona gubi na vrednosti ako se shvati odve doslov
no, a njen se znaaj preuvelia. Zadovoljavamo se iluzijom ako, kao
to je uinio Lilienfeld u svojim Mislima o drutvenoj nauci budu
nosti (Gedanken uber die Sozialwissenschaft der Zukunft), pomi
ljamo da e samo ovo poreenje namah raspriti sve misterije ko
jima je jo obavijena poreklo prirode drutava, te da e u tom cilju
biti dovoljno, prekrajajui ih, u sociologiju preneti najpoznatije zako
ne biologije. Ako postoji, sociologija ima svoju sopstvenu metodu
i sopstvene zakone. Drutvene injenice mogu biti zaista objanje
ne samo drugim drutvenim injenicama, pa ih neemo rastumaiti
ukazujui na njihovu slinost s biolokim injenicama o kojima ve
danas postoji nauka. Objanjenje koje odgovora ovim potonjim ne
289
moe se verno prilagoditi onim prvim. Jer, svako podruje prirode
ispoljava neku novinu koju nauka mora da dosegne i predoi, ume
sto da je otkloni. Da bi sociologija imala pravo na ivot, potrebno je da
u drutvenom carstvu bude neeg to izmie biolokom ispitivanju.
No, s druge strane, ne moe se zaboraviti da je analogija drago
ceno sredstvo saznanja, pa ak i naunog istraivanja. Duh ne moe
stvoriti neku ideju ni iz ega. Ako pretpostavimo da smo pronali
jedno potpuno novo bie, bez analogona u ostatku sveta, duhu e
biti nemogue da ga misli; ali, morae da ga zamisli samo s obzi
rom na neko drugo bie koje mu je ve poznato. Ono to nazivamo
novom idejom u stvari je samo neka stara ideja koju smo doterali
kako bismo je to je vie mogue prilagodili posebnom predmetu
koji ona mora da izrazi. Nije, dakle, bilo nekorisno ukazati na stvar
nu analogiju izmeu pojedinanog organizma i drutva; jer, ne samo
to je mata odsad znala za ta da se uhvati i imala na osnovu ega
da pojmi novo bie o kojem je re, nego je biologija postala za so
ciologistu pravi trezor pogleda i hipoteza koje on nije imao pravo
tek tako da odbaci ve ga je mogao, ako nita drugo, mudro iskori
stiti. Time biva, u izvesnoj meri, uobliena ak i sama zamisao nauke.
Naime, ako su drutvene i bioloke injenice samo razliiti momen
ti jedne iste evolucije, to mora vaiti i za nauke koje ih objanjavaju.
Drugim reima, umesto da se slepo povode za biologijom, okvir i
postupci sociologije moraju da na nju podseaju.
Prema tome, ako umemo da se njome posluimo, Spenserova
teorija je vrlo bogata u svojim primenama. Istovremeno, gospodin
Spenser je predmet drutvene nauke odredio preciznije negoli Kont.
O drutvu on vie ne govori na uopten i apstraktan nain, ve raspoz
naje razliite drutvene tipove koje razvrstava u odelite grupe i pod
grupe; a da bi pronaao zakone za kojima traga, on ne bira jedan od
tih tipova radije negoli neki drugi, nego smatra da su za naunika svi
oni od podjednakog interesa. elimo li da dobijemo opte zakone
drutvene evolucije, nema nijednog tipa drutva koji bi mogao da se
zanemari. Stoga emo u njegovim Principima sociologije nai impo
zantno obilje dokumenata preuzetih iz svakojakih istorija, koje posve
douje filozofovu retku erudiciju. S druge strane, socioloki problem
on vie ne postavlja u onoj neodreenoj optosti koje se Ogist Kont
jo drao, ve u njemu razlikuje posebna pitanja koja redom razmatra.
Tako on uzastopno izuava porodicu, ceremonijalnu vl.ist, politiku
vlast, crkvene funkcije, te namerava da, u jo neobjavljenom delu
svoga rada, pree potom na ekonomske pojave, jezik i moral.
Na alost, ono to je ostvareno od tog opsenog i lepog progra
ma ne odgovara ba sasvim obeanjima koja su u njemu sadrana.
290
Razlog tome je to gospodin Spenser, poput Ogista Konta, obavlja

manje posao sociologiste negoli filozofa. Drutvene injenice ga ne
zanimaju njih radi, on ih ne izuava s jedinim ciljem da ih upozna, ve
da bi njihovim povodom proverio veliku hipotezu koju je smislio,
a koja bi trebalo da sve objasni. Svi dokumenti koje on nagomilava,
sve posebne istine koje usput susree namenjeni su dokazivanju
da se, poput ostatka sveta, drutva razvijaju u skladu sa zakonom
sveopte evolucije. Jednom rei, u njegovoj knjizi ne treba tragati za
sociologijom ve pre za filozofijom drutvenih nauka. Nije na meni
da se upitam moe li postojati filozofija nauka i kakva je od nje ko
rist. U svakom sluaju, ona je mogua samo za izgraene nauke, a
sociologija se tek raa. Pre nego to se dotaknemo tih uzvienih pi
tanja, potrebno je razreiti mnotvo drugih, posebnih i pojedina
nih pitanja koja tek to su postavljena. Kako li je mogue pronai
krajnju formulu drutvenog ivota kada jo ne znamo koje su razli
ite vrste drutava, glavne funkcije svake od njih, te koji su njihovi
zakoni. Istina, gospodin Spenser veruje da se s ova dva reda proble
ma moe suoiti istovremeno, da moe u isti mah sprovesti analizu
i sintezu, zasnovati nauku i istovremeno o njoj izgraditi filozofiju. No,
nije li pomalo smela upustiti se u takav poduhvat? ta se, stoga,
dogaa? On posmatra injenice, ali prebrzo, urei da stigne do cilja
koji ga privlai. Prolazi kroz gomilu problema, ali se na svakom od
njih zaustavlja samo naas, mada meu njima nema nijednog koji
ne bi bio bremenit potekoama. Njegova Sociologija je poput po
gleda na drutvo iz ptije perspektive. Bia tu vie ne pokazuju onu
reljefnost i jasno izraene crte koje u stvarnosti imaju, nego se sva
meusobno brkaju u jednoj jednolinoj boji kroz koju probijaju tek
neodreeni obrisi.
Nije teko pogoditi do kakvih reenja moe da dovede jedno tako
brzopleto ispitivanje, te kakva moe biti jedinstvena formula kojom
su obuhvaena i saeta sva ta pojedinana reenja. Kolebljiva i neod
reena, ona izraava samo spoljanji i najoptiji oblik stvari. Bilo da
je re o porodici ili vladavinama, o religiji ili trgovini, posvuda gospo
din Spenser misli da moe pronai isti zakon. On misli da svuda vidi
kako manje ili vie polagano drutva prelaze iz vojnikog u indu
strijski tip, iz jednog stanja u kojem je drutvena disciplina vrlo jaka
u drugo, u kojem svako sebi namee sopstvenu disciplinu. Zar u
istoriji doista nema nieg drugog i zar je celokupan napor ovean
stva u toku vekova urodio samo ukidanjem pokojeg carinskog prava
i proglaavanjem slobode novanog poslovanja? Bio bi to zaista
mali rezultat tako kolosalnog napora. Zar je solidarnost koja nas po
vezuje s drugim ljudima toliko teka da bi se celokupan progres sa-
291
stojao samo u tome da joj teinu malo olaka? Drugim reima, zar bi
ideal drutava bio onaj okrutan individualizam koji je Ruso smatrao
njihovom polaznom takom, i zar bi se pozitivna politika svodila na
izokrenuti Drutveni ugovor? Ponesen svojim arom da uoptava, a
moda i predrasudama jednog Engleza, gospodin Spenser je sadraj
zamenio posudom. Bez sumnje, pojedinac je danas slobodniji nego
ranije, i dobro je da je tako. No, ako sloboda ima toliku cenu, ona je
nema po sebi, zahvaljujui nekakvom unutranjem svojstvu koje
joj metafiziari rado pridaju, a koje pozitivan filozof ne moe da joj
prizna. To nije apsolutno dobro od kojega se nikad ne bi moglo od
ve uzeti. Njena vrednost potie iz plodova koje donosi, pa upravo
time ona biva usko ograniena. Nuna da bi pojedincu omoguila da
svoj ivot uredi prema svojim potrebama, ona se ne protee dalje.
No, s onu stranu te prve sfere, ima jedna druga, mnogo ira, u kojoj
se pojedinac takoe kree s obzirom na ciljeve koji ga prevazilaze
i koji mu najee izmiu. Ovde on, oigledno, vie ne moe uticati
na svoje pokrete, ve im se moe samo pokoravati ili ih trpeti. Indi
vidualna sloboda, dakle, biva uvek i posvuda ograniena drutve
nom prinudom, bilo da ona poprima oblik navika, obiaja, zakona ili
pravila. A budui da se, kako drutva postaju sve obimnija, sfera
delovanja drutva poveava istovremeno kad i sfera delovanja po
jedinca, osnovano je gospodinu Spenseru prigovoriti da je video
samo jednu, moda neznatniju stranu stvarnosti, to jest da je u dru
tvima zapostavio ono to je u njima zaista drutveno.
IV
Neuspeh tog pokuaja sinteze ukazao je na potrebu da se socio
logisti najzad upuste u detaljna i precizna izuavanja. To je shvatio
gospodin Alfred Espinas, pa je upravo tu metodu sledio u svojoj
knjizi ivotinjska drutva. Socioloke injenice on je prvi izuavao
da bi od njih nainio nauku, a ne da bi obezbedio sklad jednog veli
kog filozofskog sistema. Umesto da se zadri na celovitim pogledima
na drutvo uopte, on se ograniio na izuavanje jednog posebnog
drutvenog tipa; potom je u samom tom tipu razlikovao klase i vrste,
briljivo ih opisao, pa je iz tog paljivog posmatranja injenica izveo
nekoliko zakona, postaravi se, osim toga, da uoptavanje ogranii
na poseban poredak pojava koji je istraio. Njegova knjiga predsta
vlja prvo poglavlje Sociologije.
Ono to je gospodin Espinas uradio kada je re o ivotinjskim dru
tvima, jedan nemaki naunik pokuao je da obavi s obzirom na
ljudsko drutvo - ili, radije, s obzirom na najnaprednije narode sa
vremene Evrope. Gospodin Albert efle posvetio je etiri obimna
292
toma svoje knjige Bau und Leben des socia!en Korpers podrobnoj
analizi naih velikih modernih drutava. Ovde ima malo, ako ne i ni
malo teorije. Istina, gospodin efle zapoinje postavljajui naelo
da drutvo nije prost zbir pojedinaca, ve bie koje ima sopstveni
ivot, svest, interese i istoriju. Uostalom, ta ideja, bez koje nema dru
tvene nauke, oduvek je bila vrlo iva u Nemakoj, pa gotovo da i
nije jenjavala osim za onog kratkog vremena kada je kantovski in
dividualizam n'epodeljeno vladao. Nemac ima odve dubok oseaj
za sloenost stvari da bi se mogao lako zadovoljiti jednim tako po
jednostavljenim reenjem. Teoriju koja drutvo uporeuje sa ivim
biima Nemac je, dakle, morao zduno prihvatiti, jer mu je omogu
avala da jasnije razabere jednu ideju koja mu je odavno bila bliska.
Stoga je gospodin efle bez oklevanja prihvata, ali je ne pretvara
u naelo svoje metode. Od biologije on doista pozajmljuje nekoliko
tehnikih izraza iji je kvalitet katkad sporan; ali, njegova je glavna
briga da se postavi to je mogue blie drutvenim injenicama,
da ih posmatra u njima samima, da ih vidi onakvima kakve jesu, te
da ih predoi onakve kakve ih vidi. On rastavlja, deo po deo, ogro
man mehanizam naih modernih drutava, redom nabraja njegove
zupanike i objanjava njihovo funkcionisanje. Tu e se videti, razlu
ena i razvrstano, ono mnotvo svakojakih veza koje nas, nevidljive,
povezuju jedne s drugima; videe se kako se drutvene jedinice me
usobno usklauju tako da obrazuju sve sloenije grupe; najzad, vi
dee se kako se iz dejstava i protivdejstava do kojih dolazi unutar
tih grupa malo-pomalo pomalja izvestan broj zajednikih ideja koje su
neto kao svest drutva. Kada se proita ta knjiga, koliko li nam se
Spenserova graevina mora uiniti nedovoljnom i slabanom u po
reenju s bogatsvom stvarnosti, te koliko li elegantna jednostavnost
njegovog uenja biva obezvreena u odnosu na ovu strpljivu i tegob
no sprovedenu analizu! Bez sumnje, gospodinu efleu bi se moglo
prigovoriti na pomalo kolebljivom eklekticizmu njegovog uenja. Mo
glo bi mu se, pre svega, prebaciti da je odve verovao u uticaj jasnih
ideja na ljudsko ponaanje, da je promiljenom umu pridao preve
liku ulogu u razvoju oveanstva, te da je otuda u svojoj metodi pre
vie mesta podario logikom rasuivanju i objanjenjima. Napokon,
moglo bi se nai i da je polje istraivanja koje je sebi dodelio jo
prilino iroko, moda preiroka da bi posmatranje posvuda moglo
da bude sprovedeno s jednakom strogou. Pa ipak, to ne znai da
njegova knjiga u celini nije napisana u skladu sa izriito naunom me
todom, te da predstavlja istinsku raspravu iz pozitivne sociologije.
Istu metodu primenili su i drugi naunici, takoe u Nemakoj,
na izuavanje naroito dveju drutvenih funkcija - pravo i politiku
293
ekonomiju. Umesto da, poput ortodoksnih ekonomista, poe od pri

rode oveka ne bi li otuda izvela nauku, nemaka kola nastoji da eko
nomske injenice posmatra onakve kakve se ispoljavaju u stvarnosti.
Takvo je naelo onog uenja koje je nazvana katedarskim ili drav
nim socijalizmom. Ako ono otvoreno naginje izvesnom socijalizmu,
to je stoga to, kada pokuavamo da stvari vidimo onakvima kakve
jesu, ustanovljujemo da zaista, u svim poznatim drutvima, ekonom
ske pojave prevazilaze sferu delovanja pojedinca, te da sainjavaju
drutvenu, a ne domainsku ili privatnu funkciju. Predstavljena dr
avom, drutvo ne moe, dakle, prema njoj da bude ravnoduno ili
da je, neoprezno i bez kontrole, prepusti slobodnoj inicijativi pojedi
naca. Eto kako je gospodu Vagnera i molera, da navedemo samo
glaveine ove kole, njihova metoda nuno dovela do toga da po
litiku ekonomiju uine granom drutvene nauke, te da kao uenje
prihvate jedan umereni socijalizam. Istovremeno je nekoliko prav
nika otkrilo u pravu grau jedne nove nauke. Dosad je ono prualo
povoda samo dvema vrstama naunog rada. S jedne strane, bilo
je profesionalnih pravnika koji su se bavili jedino komentarisanjem
pravnih formula ne bi li ustanovili njihov smisao i domaaj. S druge
strane, bilo je filozofa koji su, poklanjajui tek osrednju panju ljud
skim zakonima, tim kontingentnim ispoljavanjima sveopteg mo
ralnog zakona, preduzimali da - oslanjajui se samo na intuiciju ili
rasuivanje - iznau veite principe prava i morala. No, budui da
ne dovodi do otkrivanja zakona, tumaenje tekstova je vetina a ne
nauka, a to se tie tih krupnih spekulacija, one su mogle imati samo
metafiziku vrednost i korist. Pravni problemi ni?u, dakle, bili pred
met nikakve nauke u pravom smislu rei, i to bez razloga. Upravo su
tu prazninu pokuali da popune gospodin lhering i gospodin Post.
lako su pripadali vrlo razliitim filozofskim kolama, obojica su pre
duzeli da opte zakone prava izvedu iz poreenja tekstova zakona i
obiaja. Ovde ne mogu da izloim, a jo manje da procenim rezul
tate njihovih analiza. No, ma kakvi oni bili, izvesno je da taj dvostru
ki pomak, ekonomski i pravni, ostvaruje znaajan napredak. Socio
logija se odsad vie ne javlja kao neka vrsta opte i zbrkane nauke
o celini, koja obuhvata bezmalo sveukupnost stvari, ve je vidimo
kako se sama od sebe ralanjuje na izvestan broj posebnih nauka
koje se posveuju sve odreenijim problemima. Potom, budui da
je politika ekonomija odavno zasnovana, mada i odavno umala, te
poto je pravna nauka, iako novija, u krajnjoj liniji samo preobrae
na stara filozofija prava, sociologija - zahvaljujui svojim odnosima s
tim dvema naukama - gubi onaj lik naprasne improvizacije koji je do
sad imala i koji je katkad budio sumnje u pogledu njene budunosti.
294
295
Ona vie ne izgleda kao neto to je jednoga lepog dana kao nekim
udom iskrslo iz nitavila, ve odsad ima svoje istorijske prethodni
ke, povezuje se s prolou, te je mogue pokazati kako je, poput
drugih nauka, malo-pomalo iz nje proistekla zahvaljujui jednom
pravilnom razvoju.
Eto, gospodo, ta je sociologija postala za naih dana, i eto kroz

koje se glavne etape ona razvijala. Videli ste kako je roena sa eko
nomistima, kako se konstituisala s Kontom, konsolidovala sa Spen
serom, postala odreenija sa efleom, specijalizovala se s nema
kim pravnicima i ekonomistima; iz tog kratkog pregleda njene isto
rije moete i sami da zakljuite kakvi joj uspesi jo predstoje. Ona
ima jasno definisan predmet i metodu za njegovo izuavanje. Njen
predmet su drutvene injenice, a metoda posmatranje i posredno
eksperimentisanje - drugim reima, uporedna metoda. Sada je po
trebno ocrtati opte okvire ove nauke i odrediti njene bitne unutranje
razdeobe. Taj posao ne samo to je koristan za sreeno istraivanje
nego ima i dalekoseniji domaaj. Jedna nauka biva doista konstitui
sana tek kada pretrpi podele i potpodele, kada obuhvati izvestan broj
razliitih i meusobno povezanih problema. Iz onog stanja zbrkane
istororodnosti s kojim zapoinje, ona treba da pree u razgovetnu
i sreenu raznorodnost. Sve dok se svodi na jedno ili vie veoma
optih pitanja, ona kopka znatielju samo vrlo sintetikih duhova: oni
je se dohvataju, utiskuju joj svoj snaan peat u toj meri da ona po
staje njihovo vlasnitvo i kao da se s njima poistoveuje. Kao lino
delo, ona ne trpi saradnju. Istina, te velike teorije moemo da pri
hvatimo ili odbacimo, da ih u nekim pojedinostima preinaimo i
primenimo na nekoliko pojedinanih sluajeva, ali nita ne moemo
da im dodamo jer one obu hvataju i sadravaju sve. Nasuprot tome,
specijalizujui se, i nauka se vie pribliava stvarima koje su poseb
ne; tako postaje objektivnija, bezlinija, pa prema tome i dostupnija
raznovrsnim darovitim ljudima, svim poslenicima dobre volje.
Moglo je biti izazovno logiki pristupiti toj operaciji i nauku raz
loiti u skladu s njenim, kao to je govorio Platon, prirodnim ustroj
stvom. No, to bi oigledno znailo promaiti na cilj: jer, na nama je
da analiziramo jednu stvar, jednu stvarnost, a analizirali bismo samo
jedan pojam. Nauka je, takoe, vrsta organizma. Moemo posma
trati kako je obrazovana i obaviti njenu anatomiju, ali ne i nametnu
ti joj, ne bi li potpunije zadovoljila logiku, ovaj ili onaj plan naina
na koji je sklopljena. U meri u kojoj se konstituie, ona se razdeljuje
sama od sebe, pa moemo samo da predoimo podele koje su na
taj nain prirodno obavljene, te da ih uinimo jasnijim postajui s

_
sniji njihovog postojanja. Naroito je potrebno s tom obamvosc
postupati kada je re o nauci koja tek to je dospela u doba zrelosti,
s naukom iji su okviri jo pomalo krhki i nepostojani.
Ako, dakle, ovu metodu primenimo na drutvenu nauku, dobie
mo sledee rezultate:
( 1) U svakom drutvu postoji izvestan broj zajednikih ideja i ose
anja koje se prenose s generacije na generaciju i obezbeuju u isti
mah jedinstvo i kontinuitet kolektivnog ivota. Takve su narodske
legende, religijska predanja, politika verovanja, jezik, itd. Sve te po
jave su psiholokog reda, ali - poto pojedinca beskrajno prevazi
laze - ne spadaju u individualnu psihologiju. One, dakle, moraju da
budu predmet jedne posebne nauke zaduene da ih opie i istrai nji
hove uslove: mogli bismo je nazvati socijalnom psihologijom. To je
kod Nemaca V6lkerpsychologie. Ako maloas nita nismo rekli o za
nimljivim radovima Lazarusa i tajntala, to je stoga to oni dosad nisu
dali rezultata. V6lkerpsychologie kakvom su je oni shvatali samo je
nova re da bi se oznaile opta lingvistika i uporedna filologija.
(2) Neki od sudova koje na taj nain prihvataju svi graani poka
zuju, osim toga, dvostruko svojstvo - odnose se na nain postupa
nja i obavezni su. Oni vre neku vrstu uticaja na volje koje oseaju
kao da su prinuene da im se povinuju. Po toj crti se raspornaju oni
stavovi ija celina tvori moral. U moralu se obino vidi samo umee
kojem je cilj da se ljudima naznai plan idealnog ponaanja. No, nau
ka o moralu mora prethoditi umeu. Toj nauci je cilj da izui mo
ralne propise i verovanja kao prirodne pojave za ijim uzrocima i
zakonima ona traga.
(3) Neki od tih propisa imaju u toj meri obavezujuu snagu da
drutvo, precizno odreenim merama, spreava da oni budu prekre
ni. Ono ne preputa javnom mnjenju brigu da obezbedi njihovo po
tovanje, ve za to zaduuje posebno ovlaene predstavnike. Kada
pomenuti propisi poprime ovu naroito zapovednu ud, moralni su
dovi postaju pravne formule. Kao to smo rekli, postoji nauka o pra
vu ba kao i nauka o moralu, a izmeu tih dveju nauka postoje nepre
kidni odnosi. Ako bismo ak hteli da ovu podelu prosledimo dalje,
mogli bismo u nauci o pravu da raspoznamo dve posebne nauke,
kao to postoje dva prava, jedno krivino i drugo koje to nije. Namer
no se sluim vrlo optim izrazima koji ne prejudiciraju znaajno pita
nje na koje emo jednog dana naii. Razlikovali bismo, dakle, s jedne
strane, nauku o pravu u pravom smislu rei, a s druge, kriminologiju.
(4) Najzad, postoji ono to se uobiajeno naziva ekonomskim
pojavama. Nauka koja ih izuava ve je stvorena; ali, da bi postala
296
pozitivna i konkretna, ona treba da odustane od one samostalnosti
na koju je, ne bi li postala drutvena nauka, bila onako ponosna. Iz
vui politiku ekonomiju iz njene izolacije kako bi bila pretvorena u
jednu granu sociologije ne znai samo sprovesti puku katalogiza
cijsku reformu. U isti mah bivaju promenjeni njena uenje i metoda.
Daleko od toga da je ovaj inventar potpun. Klasifikacija koja bi se,
s obzirom na sadanje stanje sociologije, prikazivala kao konana
moe biti samo proizvoljna. Okviri nauke koja tek to se ustaljuje
nipoto ne mogu biti kruti: vano je ak da ostanu otvoreni za kasni
je tekovine. Stoga nismo govorili ni o vojsci ni o diplomatiji, mada je
re o drutvenim pojavama koje mora biti mogue nauno prou
avati. Jedino to takva nauka jo ne postoji, ak ne ni u zametku.
No, verujem da je bolje liiti se uvek zavodljivog zadovoljstva da se
u krupnim potezima ocrta plan nauke koju u celini treba ustanoviti,
to je besplodna rabota ako je ne obavi genijalna ruka. Korisniji emo
rad obaviti bavei se samo pojavama koje su ve posluile kao gra
a ustanovljenim naukama. Ovde bar moemo da nastavimo jedno
zapoeto delo u kojem, u izvesnoj meri, prolost jemi za budunost.
No, svaka od grupa pojava koje smo upravo razlikovali mogla bi
se redom izuavati s dveju taaka gledanja, te na taj nain uroditi
dvema naukama. Svaka od tih pojava sastoji se od odreenog broja
dejstava usklaenih s obzirom na neki cilj, pa emo moi da ih izu
avamo kao takve; ili emo, pak, radije izuavati bie zaduena za ta
dejstva. Drugim reima, jednom emo istraivati koja je njena uloga
i na koji je nain ona obavlja, a drugi put kako je ona sama ustro
jena. Na taj nain pronai emo dve velike razdeobe koje vladaju
celokupnom biologijom, naime funkcije, s jedne, te strukture, s dru
ge strane; ovde fiziologija, tamo morfologija. Hoe li se, na primer,
ekonomista postaviti na taku gledanja fiziologije? Zapitae se koji
su zakoni proizvodnje vrednosti, njihove razmene, kruenja, potro
nje. Nasuprot tome, s morfoloke take gledanja istraivae kako
su grupisani proizvoai, radnici, trgovci, potroai; poredie neg
danje korporacije s dananjim sindikatima, fabriku s radionicom, te
odrediti zakone koji vladaju u tim raznim nainima grupisanja. Isto
vai i za pravo: ili emo izuavati kako ono funkcionie, ili emo, pak,
opisivati tela zaduena za njegovo funkcionisanje. Ta podela je za
celo sasvim prirodna; meutim, u toku naih istraivanja draemo
se skoro iskljuivo fizioloke take gledanja, a evo i razloga toga pr
venstva. Kod niih bia, izmeu organa i funkcije postoji tesan, krut
odnos. Pramena u funkciji nije mogua ako ne doe do odgovara
jue pramene u organu. On kao da je zaleen u svojoj ulozi zato
to je uvren u svojoj strukturi. No, tako nije s viim funkcijama
297
viih bia. Tu je struktura u toj meri gipka da vie ne predstavlja pre
preku promenama: deava se da jedan organ, ili deo organa, redom
obavlja razliite funkcije. Jo kod ivih bia znamo da razliiti delo
vi mozga mogu vrlo lako da odmenjuju jedni druge; no, naroito
se u drutvima ta pojava ispoljava na izrazit nain. Zar ne vidimo
svakoga trenutka kako jednom stvorene drutvene ustanove slue
ciljevima koje niko nije predvideo i s obzirom na koje, otuda, one
nisu organizovane? Zar nam nije poznato da neki ustav, umeno
udeen s obzirom na despotizam, moe katkad da postane utoi
te slobode, ili obrnuto? Zar ne vidimo kako se Katolika crkva, u
dobra stara vremena svoje istorije, prilagoavala najrazliitijim okol
nostima u pogledu vremena i mesta, sve ostajui oduvek i posvuda
ista? Koliki li su obiaji, kolike navike i danas isti kao to su neko
bili, iako su njihov cilj i razlog postojanja izmenjeni? Ono to ovi pri
meri posvedouju jeste izvesna gipkost strukture kada je re o orga
nima drutva. Prirodno, poto su vrlo savitljivi, oblici drutvenog i
vota sadre neto kolebljiva i neodreeno: oni lake izmiu naunom
posmatranju i tee im je pristupiti. Stoga ne treba od njih zapoeti.
Uostalom, oni su manje znaajni i zanimljivi, jer su samo drugoste
pena i izvedena pojava. Naroito kada je re o drutvu ispravno je
rei da struktura pretpostavlja funkciju i iz nje proizlazi. Ustanove
se ne uvode dekretom, ve ishode iz drutvenog ivota i samo ga
spolja izraavaju vidljivim simbolima. Struktura je uvrena funk
cija, dejstvo koje je postala navika i kristalizovalo se. Ako, dakle, ne
elimo da vidimo stvari u njihovom najpovrinskijem vidu, ako tei
mo da ih zahvatimo u njihovim korenima, treba pre svega da prio
nemo na izuavanje funkcija.
VI
Kao to vidite, gospodo, moja je glavna briga da to je mogue
vie ograniim i omeim opseg naih istraivanja; u toj sam meri
uveren da je sociologiji potrebno da najzad zakljui razdoblje uop
tenih razmatranja. No, iako suena - ili, radije, poto su suenija
- ova izuavanja bie i preciznija, pa e moi da budu korisna pri
lino raznovrsnim kategorijama slualaca.
Tu su najpre studenti filozofije. Bace li pogled na svoje progra
me, videe da se u njima ne pominje drutvena nauka; ali ako se,
umesto da se dre.tradicionalnih rubrika, udube u sutinu stvari,
utvrdie da ima dve vrste pojava koje filozof izuava - jedne se od
nose na svest pojedinca, a druge na svest drutva: ovde emo se
baviti ovim potonjim pojavama. Filozofija se upravo razdvaja u dve
grupe pozitivnih nauka: psihologiju, s jedne, i sociologiju, s druge
298
strane. U drutvenu nauku spadaju, pre svega, problemi koji su do
sad iskljuivo pripadali filozofskoj etici. I mi emo se njima pozaba
viti. Od svih delova sociologije moral nas ak ponajvie privlai i
najpre emo se na njemu zadrati. Samo, pokuaemo da se njime
bavimo na nauan nain. Umesto da ga gradimo u skladu s naim
linim idealom, posmatraemo ga kao sistem prirodnih pojava koji
emo podvrgnuti analizi i istraiti njegove uzroke, a iskustvo e nas
poduiti da su oni drutvenog reda. Dakako, neemo se odrei sva
ke spekulacije o budunosti, no nije li jasno da pre nego to se is
trai kakvi moraju biti porodica, svojina ili drutvo, treba znati ta
oni jesu, kojim potrebama udovoljavaju, kojim se uslovima moraju
saobraziti da bi opstali? Upravo emo otuda zapoeti, pa e se tim
putem sama od sebe razreiti i jedna antinomija koja je bolna uzbur
kavala svesti. Ve se itavo stolee raspravlja mora li moral imati
prvenstvo nad naukom, ili pak nauka nad moralom: jedini nain da
se okona to stanje suparnitva jeste da se sam moral pretvori u
nauku, uz bok drugim naukama i s njima povezan. Reeno je da da
nas postoji kriza morala; i zaista, izmeu moralnog ideala koji za
miljaju izvesni duhovi i injeninog stanja stvari takav je jaz da,
zavisno od okolnosti i naravi, moral oscilira izmeu ta dva pola ne
znajui gde da se konano uspokoji. Jedini nain da se prekine to
stanje nestabilnosti i zabrinutosti jeste videti u samom moralu i
njenicu ija se priroda mora paljivo, rekao bih ak s potovanjem,
ispitati pre negoli se usudimo da je promenimo.
No, filozofi nisu jedini studenti kojima se obraa ova nastava. Po
menuo sam usput usluge koje istoriar moe da prui sociologisti,
pa mi je teko verovati da zauzvrat istoriari ne bi imali ta da nau
e od sociologije. Uopte govorei, uvek sam nalazio da je pomalo
protivreno istoriju uiniti naukom, a od buduih istoriara ipak ne
zahtevati nikakvu naunu obuku. Opte obrazovanje koje se od njih
trai ostalo je kakvo je bilo - filoloko i knjievno. Da li je, dakle, do
voljno razmiljati o remek-delima knjievnosti da bi se uputilo u duh
i primenu naune metode? Dobro mi je poznato da istoriar nije
neko ko uoptava; njegova sasvim posebna uloga nije da pronalazi
zakone ve da svakom vremenu, svakom narodu, podari njegovu
sopstvenu individualnost i posebnu fiziognomiju. On ostaje i mora da
ostane u pojedinanom. Ali, najzad, ma koliko posebne bile pojave
koje izuava, on se ne zadovoljava njihovim opisom ve ih meu
sobno povezuje, traga za njihovim uzrocima i uslovima. U tu svrhu
induktivno zakljuuje i postavlja hipoteze. Ako postupa empirijski,
ako nasumce tapka u mraku, ako nije voen nikakvom zamilju o pri
rodi drutava, njihovim funkcijama i odnosima meu tim funkcijama,
299
kako ne bi bio izloen opasnosti da se esto zaputi pogrenim putem?
ta e izabrati iz te ogromne gomile injenica ije tkanje tvori ivot
velikih drutava? Ima injenica koje su nauno zanimljive koliko i
najneznatniji dogaaji naeg svakodnevnog ivota. Ako ih, dakle, pri
hvata sve bez razlike, zapada u ispraznu erudiciju. Dodue, on moe
jo zanimati uzak krug erudita, ali vie ne obavlja koristan i iv posao.
A da bi izvrio selekciju, potrebna mu je ideja vodilja, kriterijum koji
moe traiti samo od sociologije. Upravo e ga ona poduiti koje su
ivotvorne funkcije, bitni organi drutva, pa e se pre svega posve
titi izuavanju tih funkcija i organa. Ona e mu postaviti pitanja koja
e ograniavati i voditi njegova istraivanja; zauzvrat, on e joj pru
iti elemente odgovora, pa e dve nauke moi samo da izvuku obq
stranu korist iz te razmene dobrih usluga.
Najzad, gospodo, ima jo jedna kategorija studenata koju bih rado
video predstavljenu u ovoj sali. To su studenti prava. Kada je ovaj
kurs bio zasnovan, postavilo se pitanje nije li mu pre mesto na Prav
nom fakultetu. Verujem da je pitanje mesta malo vano. Granice koje
razdvajaju razliite delove univerziteta nisu tako odsene da neki kur
sevi ne bi mogli biti podjednako dobro smeteni na jednom ili dru
gom fakultetu. Ali, ono to ova bojaljivost dokazuje jeste da najbo
lji duhovi priznaju danas da je studentu prava neophodno da se ne
zatvori u isto egzegetska izuavanja. Ako, naime, sve svoje vreme
provodi komentariui tekstove i ako je, otuda, kada je re o bilo
kom zakonu, njegova jedina briga da pokua da pogodi kakva je
mogla biti namera zakonodavca, on e se navii da u zakonodavnoj
volji vidi jedini izvor prava. A to bi znailo slovo zakona zameniti
njegovim duhom, privid stvarnou. Pravo se razrauje u samoj
utrobi drutva, a zakonodavac samo posveuje rad koji je obavijen
bez njegovog uea. Studenta, dakle, treba poduiti kako se pravo
obrazuje pod pritiskom drutvenih potreba, kako se malo-pomalo
ustaljuje, kroz koje stupnjeve kristalizacije redom prolazi, kako se
preobraava. Treba mu uiva pokazati kako su roene velike pravne
ustanove, poput porodice, svojine, ugovora, koji su im uzroci, kako
su se menjale i kako e se po svemu sudei u budunosti menjati.
Tada u pravnim formulama on vie nee videti neku vrstu mudrih
izreka, proroanstava iji katkad zagonetan smisao treba pogoditi;
znaenje e umeti da im odredi ne na osnovu nejasnih i esto ne
svesnih namera jednog oveka ili jedne skuptine, ve na osnovu
same prirode stvarnosti.
Eto, gospodo, u emu se sastoje teorijske usluge koje naa nauka
moe da prui. Ali, osim toga, ona moe imati blagotvoran uticaj i na
praktian ivot. ivimo u zemlji koja ne poznaje drugog gospodara
300
doli javno mnjenje. Da taj gospodar ne bi postao nerazuman despot,
nuno ga je prosvetliti, a kako ako ne naukom? Pod uticajem uzroka
koje bi ovde bilo odve zametna analizirati, duh kolektiviteta je kod
nas oslabio. Svako od nas ima o svome ja tako preuveliana osea
nje da vie ne opaa granice koje ga steu sa sviju strana. Gradei
iluziju o sopstvenoj moi, on tei da bude samodovoljan. Stoga sve
nae snage ulaemo da bismo se to je mogue vie razlikovali jed
ni od drugih i da bi svako od nas sledio soptveni put. Treba reago
vati, i to iz sve snage, na tu disperzivnu tendenciju. Potrebno je da
nae drutvo ponovo stekne svest o svom organskom jedinstvu,
da pojedinac oseti tu drutvenu masu koja ga obuhvata i proima, da
je osea uvek prisutnom i delatnom, te da to oseanje uvek upravlja
njegovim ponaanjem; jer nije dovoljno da se njome nadahnjuje tek
s vremena na vreme, u naroito kritinim okolnostima. Pa dobro, go
spodo, verujem da je sociologija, vie negoli bilo koja druga nauka,
u stanju da vaspostavi te ideje. Upravo e ona pojedincu objasniti
ta je drutvo, kako ga ono upotpunjuje i kako on malo znai sveden
na sopstvene snage. Pouie ga da on nije carstvo sred drugog car
stva, ve organ jednog organizma, te e mu ukazati na sve ono to
je lepo u svesnom obavljanju uloge organa. Dae mu na znanje da
nema nieg poniavajueg u tome da se bude solidaran s drugim i
od njega zavisan, da se ne pripada itav samome sebi. Bez sumnje,
ove ideje e postati doista delotvorne samo ako se proire u dubo
kim slojevima stanovnitva; ali, za to je potrebno da ih najpre nau
no razradimo na univerzitetu. Doprineti dostizanju toga rezultata u
granicama mojih snaga bie mi glavna briga, i ne bih sreniji mogao
biti uzmognem li u tome poluiti bar malo uspeha.
SPISAK SKRAENICA
ASOPISI*
AES
AJS
AS
ASR
BJS
BSFP
CIS
ED
RB
RFS
RS
RIE
RIS
RP
SR
Archives europeennes de sociologie

American Journal of Sociology
Annee sociologique
American Sociological Review
British Journal of Sociology
Bulletin de la Societe franr;aise de philosophie
Cahiers internationaux de sociologie
Etudes durkheimiennes
Revue bleu
Revue franr;aise de sociologie
La Riforma sociale
Revue internationale de /'enseignement
Revue internationale de sociologie
Revue philosophique
Sociological Review
DIRKEMOVA DELA**
ADT
L'Allemagne au-dessus de tout. La mentalite allemande et
EM
EO
L'Education morale, Alcan, Paris 1925 (PUF, Paris 1963).
Ja guerre, Librairie Armand Colin, Paris 1915.
Les formes e!ementaires de la vie religieuse. Le systeme

totemique en Australie, Alcan, Paris 1912 [Elementarni oblici
religijskog ivota. Totemistiki sistem u Australiji, Prosveta,
Beograd 1982, preveo Aljoa Mimica].
* Navedene su skraenice samo ee korienih asopisa.

** Spisak obuhvata sva Dirkemova dela, bilo da je re o knjigama objavljenim za
pieva ivota, o posthumno izdatim zbirkama lanaka, rasprava, intervencija u
diskusijama ili prikaza, ili pak o naknadno prireenim belekama s predavanja
koja je sociolog drao u Bordou, a potom i u Parizu. Navedeni su podaci o prvim
izdanjima, a u sluajevima kada ona nisu bila dostupna u zagradi se upuuje na
izdanje koje je ovde korieno. U uglastim zagradama navedeni su postojei
prevodi Dirkemovih dela na srpskohrvatski jezik.
Spisak skraenica
302
EP
L'Evo!ution pedagogique en France, Alcan, Paris 1938 (PUF,
ES
Education et socio!ogie, Alcan,Paris 1922 [Vaspitanje i socio

logija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,Beograd 1981,
JS
LTF
LS
MR
P DR
PS
PSM
OVG
su
so
SP
SSA
TXT
Paris 1969).
preveo Dimitrije Dimitrijevi].

Journa! socio!ogique, PUF, Paris 1969 (lntroduction et notes
de Jean Duvignaud).
Lettres a tous les Franr;ais. Patience,effort et confience,Li
brairie Armand Colin, Paris 1916.
Ler;ons de socio!ogie. Physique des mreurs et du droit,PUF,
Paris 1950.
Montesquieu et Rousseau, precurseurs de !a socio!ogie, Lib
rairie Marcel Riviere et Cie,Paris 1953.
De !a Division du travai! socia/, Alcan,Paris 1893 [O pode/i
drutvenog rada, Prosveta,Beograd 1972,preveo dr Boidar
Markovi].
Pragmatisme et sociologie, Vrin,Paris 1955.
Les Regles de !a methode sociologique, Alcan,Paris 1895
[Pravila socioloke metode, Savremena kola,Beograd 1963,
preveo Milorad V. Simi].
Oui a vou/u !a guerre? Les origines de la guerre d'apres les
documents diplomatiques, par E. Durkheim et E. Denis, Li
brairie Armand Colin,Paris 1915.
Le Suicide. Etude de sociologie,Alcan,Paris 1897 [Samou
bistvo, Bigz, Beograd 1997, preveo Borislav R. Radovi].
Le Socia!isme. Sa definition. Ses Debuts. La Doctrine Saint-Si
monienne, Alcan, Paris 1928 (PUF, Paris 1971).
Socio!ogie et philosophie, Alcan,Paris 1925 (PUF, Paris 1963).
La Science socia!e et !'action, PUF, Paris 1970 (lntroduction
et presentation de Jean-Claude Filloux).
Textes, 1-111,Les Editions de Minuit,Paris 1975 (Presentation
de V ictor Karady).
IMENSKI REGISTAR*
Bona!,Luj (Bonald, Louis) 114,167
Brenford,Viktor (Branford,Victor)
70
Brenvig, Leon (Brunschvicg,
Leon) 50
Brinetjer, Ferdinan (Brunetiere,
Ferdinand) 197-201,
204-207
Bugle,Selesten (Bougle,Cele
stin) 28,41-42,50,53,
60-61,62-65, 68-70, 75,
82,84,122,126,162,193,
200,208-209,255,257
Bulane,or (Boulanger,Geor
ges) 16,84,126
Baje,ari (Bayet,Charles) 73
Burdon,Benamen (Bourdon,
Barakani, Nikola (Baracani,
Benjamin) 26
Niccolo) 10
Burgen,
lber (Bourgin, Hubert)
Bares,Moris (Barres,Maurice)
63,69,75,122, 129-131
198
Bedije,ozef (Bedier,Joseph) 223 Burgen, or (Bourgin,Georges)
69
Belo,Gistav (Belot,Gustave) 131,
Buroa,Leon (Bourgeois,Leon)
135, 142
43-44,78-79,81-93,102,
Benar, Filip (Besnard,Philippe) 1O,
111-113,168,242
15,63
Ber, Anri (Berr,Henri) 66
Butru, Emil (Boutroux,Emile) 17,
Bergson,Anri (Bergson,Henri) 39,
46,50,217
50,217
Berk, Edmund (Burke,Edmund)
Davi, or (Davy,Georges) 61,
114
69, 72, 75, 162, 214,
Bes,Dom (Besse,Dom) 47,49-50
219-220, 231
Bison, Ferdinan {Buisson,Ferdi
Demulen,Edmon (Demoulins,
nand) 43,45-46, 79,83,
Edmond) 57
93,162, 168
Deni, Ernest (Denis, Ernest) 218
Bizmark,Oto (Bismarck,Otto)
Deploa,Simon (Deploige,
224,228
Simon) 47,50
Blan, Luj (Blanc, Louis) 82,84
Albva,Moris (Halbwachs,Mau
rice) 53, 54,61,69,73
Alevi, Danijel (Halevy, Daniel) 47,
51
Alkan, Feliks (Alcan, Felix) 64,80
Andler, ari (Andler,Charles) 217,
223
Aristote I 267,281
Aron,Rejmon (Aron,Raymond)
62
Avgustin,sv. 169
Avramovi,Mihailo 255
* Nisu navedena imena autora koja su sadrana samo u sklopu bibliografskih po

dataka u napomenama ispod teksta. Zbog uestalog ponavljanja nije navedeno
ni ime Emila Dirkema.
Imenski registar
Imenski registar
305
304
Deruled,Pol (Deroulede,Paul) 198
Didro, Deni (Diderot, Denis) 165
Digi,Leon (Duguit,Leon) 83,113,
256
Dirkem,Andre (Durkheim,Andre)
212-213,215
Divinjo,an (Duvignaud,Jean)
64,213
Drajfus,Alfred (Dreyfus,Alfred)
16,18, 32,42,48-50,84,
122,126,194-198,
200-201,205-206,
208-210,214,217,
232,236,248-249
Drimon,Eduar (Drumond,
Edouard) 198
orevi,Javan 256-257
Er,Lisjen (Herr,Lucien) 127,196
Ere,Rober (Hertz,Robert) 69,212
Esija, Mari-Frans (Essiad, Marie-France) 1O
Espinas,Alfred (Espinas,Alfred)
21,28,40,59,291
Ferdinand, Franc 222
Feri,Enriko (Ferri,Enrico) 121
Feri,il (Ferry,Jules) 28,168
Fiamengo,Ante 262
Filu,an-Klod (Filloux, Jean-Cla
ude) 62
Fistel de Kulan, N. D. (Fustel de
Coulangues, N. D.) 17,
179, 186
Fokone, Pol (Fauconnet, Paul) 53,
69,73,255
Fose [?] (Fossey) 39
Frans,Anatol (France,Anatole) 196
Franjo,Josif 222
Frejzer, D. D. (Frazer,J. G.) 178
Fridrih Veliki 225

Frojd,Sigmund (Freud,Sigmund)
175
Fuje, Alfred (Fouille,Alfred) 40,
83
Furije,ari (Fourrier,Charles) 119
Gambeta,Leon (Gambetta,Leon)
127,167
Ged,il (Guesde,Jules) 82,119,
128,152
Genep, Arnold van (Gennep,
Arnold van) 170,182
Gilen, F.-D. (Gillen, F.-J.) 176,186
Goldenvajzer, E. E. (Goldenwei
ser,A. A.) 170
Goriar,Joe 262
Gurvi,or (Gurvitch,Georges)
159,262
Hobs,Tomas (Hobbes,T homas)

280
lber,Anri (Hubert,Henri) 53, 69,
200,208
lvlen,Pol-Luj (Huvelin,Paul-Louis)
53,73
lzule,an (lzoulet,Jean) 39
Jovanovi, Dragoljub 254-255

Jovanovi,Slobodan 256-257
Kabe,Etjen (Cabet, Etienne) 119

Kajoa, Roe (Caillois, Roger) 179
Kampanela,Tomazo (Campanella,
Tomaso) 143-144
Kant,lmanuel (Kant, lmmanuel)
182,202
Karadi,Viktor. (Karady,Victor) 75
Kivilije,Arman (Cuvillier,Armand)
122,262
Klark,T. N. (Clark,T. N.) 27
Klemanso,or (Clemanceau,
Georges) 82,196
Kondorse,Mari-an (Condorset,
Marie-Jean) 281
Kont, Ogist (Comte,Auguste) 17,
22-23,34,41,59,80,82,
97,114,119-120,143,
149-150, 164,168,199,
250,272, 284-290
Kora,Veljka 153,263
Kosi,Mirka 257-258
Koen,Ogisten (Cochin,Augustin)
166
Kozer,Luis (Coser,Louis) 123
Kroaze,Alfred (Croiset,Alfred) 46
La Kapra, Dominik (La Capra,
Dominique) 174
Labriola,Antonio (Labriola,
Antonio) 155,157-159
Lafit, Pjer (Laffite, Pierre) 23, 59,
168
Lakasanj,A. (Lacassagne,A.) 40
Lakroa,Bernar (Lacroix,Bernard)
62
Laland,Andre (Lalande,Andre)
79-81,146,212
Lalo,ari (Lalo,Charles) 69
Lamark,an-Batist (Lamarck,
Jean-Baptiste) 286
Lapi, Pol (Lapie, Paul) 60,63,65,
69-70, 75,142
Laser, Pjer (Lassere, Pierre)
47-49
Lav XIII,papa 197
Lavis,Ernest (Lavisse,Ernest) 209
Lavoazje,Antoan-Loran (Lavoisier,
Antoine-Laurent) 267
Lazarus, Moric (Lazarus,Moritz)
295
Le Ban,Gistav (Le Ban, Gustav)

198
Le Plej,Frederik (La Play,Frederic)
23-24,57,60,119-120,
235,238
Lemetr,il (Lemaltre,Ju les) 198
Lenjin,Vladimir lli 124,261
Leon,Ksavijer (Leon,Xavier) 39,
60,130,214
Leru, Pjer (Leroux, Pierre) 80-82,
119
Leturno,ari (Letourneau,Charles)
40
Levi, Emanuel (Levy, Emmanuel)
65,69
Lijar, Luj (Liard,Louis) 28-29,
37-38,46,52-53,73
Lilienfeld, P. fon (Lilienfeld,P. van)
288
Limuzen,.-T. (Limousin,Ch.-Th.)
119
Litre, Emil (Littre,Emile) 23,59,
168
Luki, Radomir 262
Luks, Stiven (Lukes, Steven) 10,
174,211
Mabli,G. B. de (Mably,G. B. de)

147
Majtez,Alber (Mathiez,Albert) 166
Mandi, Oleg 263
Manuilesku,Mihail (Manuilescu,
Mihail) 115-116
Marion,Anri (Marion,Henri) 27,
43,93
Markovi,Boidar 77
Marks, Karl (Marx, Karl) 9,50,
120,124,131,133, 135,
140-141, 143-144,146,
152-160, 245-246, 250,
262-263, 267,289
Mase,an (Mace,Jean) 92
Masis,Anri (Massis,Henri) 47
Imenski registar
Imenski registar
307
306
Meje, Antoan (Meillet, Antoine)
37,69
Mestr, ozef de (Maistr e, Joseph
de) 82,114,167
Mihels,Robert (Michels, Robert)
214-216
Miler, Maks (Muller,Max) 178
Mileran, Aleksandr (Millerand,
Alexandr e) 126
Mili,Vojin 25,264
Milo,Gaston (Milhaud,Gaston) 65
Moase, A. (Moysset, H.) 82
Mone, Klod (Monet, Claude) 196
Monteskje,ari de (Montesquieu,
Charles de) 15,37, 66,
143,281
Mor, Tomas (Mor e,T homas)
143-144
Moras, ari (Maur ras,Charles)
114, 198
Mor eli [?] (Morelly) 147
Mos,Marsel (Mauss,Marcel) 11,
35,39,42,53,59,64,
68-69,71,73,115,122,
124,126-129,163,
190-191, 215,255
Musolini, Benito (Mussolini,
Benito) 116
Nie, Fridrih (Nietzsche, Friedrich)

200
Niglik [?] (Neiglick) .153
Nizan,Pol (Nizan,Paul) 50-52
Nizbet, Rober t A. (Nisbet,
Robert A.) 114,123,
167, 169,179
Njutn,lsak (Newton,lsaac) 267

Olar, Alfons (Aular d,Alphonse) 26
Oliver, I. (Oliver, I.) 182
Pareto, Vilfredo (Par eto,Vilfredo)

267
Paradi, Dominik (Paradi,
Dominique) 63,69
Par sons,Talkot (Par sons,Talcote)
158
Paska!, Blez (Pascal, Blaise) 287
Pegi, ari (Peguy,Charles) 47,50,
196
Pikering,V. S. F. (Pickering,W. S. F.)
52,74,170, 172,180
Platon 95,143-144,294
Poenkare,Rejmon (Poincare,
Raymond) 231
Post, Alber t-Herman (Post,
Alber t-Hermann) 293
Pr udon,Pjer-ozef (Pr oudhon,
Pier r e-Joseph) 82,1O 1,
113,136
Pr ust,Mar sel (Pr oust,Marcel)
196
Rajs,R. A. (Reiss,R. A.) 223

Rankovi, Miodrag 94,153
Ranulf,Svend (Ranulf,Svend)
115,190
Rej, an (Ray,Jean) 69
Renuvje,ari (Renouvier,Charles)
17
Ribo,Teodil (Ribot,T heodule)
59-60
Riar,Gaston (Richar d, Gaston)
40-41,52,69,73,132,
180
Ruso, an-ak (Rousseau, Jean
-Jacques) 17,31,37,89,
119,143,147,165,202,
272,291
Salverdo de Gr ava, an-ak

(Salverdo de Gr ava,
Jean-Jacques) 215-216
Samner,Viljem Grejem (Sumner,

William Gr aham) 20
Sen-Simon, Klod-Anr i de (Saint-
-Simon,Claude-Henri
de) 22,41,82,119-120,
131-132,143,149-152,
155,167
Senjobos,ari (Seignobos,
Charles) 25,46,217,223
Simijan, Fransoa (Simiand,
Fr anc;:ois) 39,53,60,69,
122, 126
Sismondi, .-.-S. de (Sismondi,
J.-Ch.-S.) 148-149,168
Smit, Adam (Smith, Adam) 95
Smit,Robertson V. (Smith,
Rober tson W.) 172,186
Sor el, or (Sor el,Georges)
121-122,124,128,198
Spenser,Baldvin (Spencer,
Baldwin) 176,186
Spenser,Herbert (Spencer, Her
bert) 17,32,34,95,178,
201,250,288-291,294
efle, Alber t (Schaffle, Alber t)
30,34,50, 101-103, 131,
258, 291-292, 294
moler, Gustav (Schmoller,
Gustav) 30-31,50,293
pan,Oto (Spann,Otto) 258
tajntal,Hejman (Steinthal,
Heymann) 295
Tajlor, E. B. (Tylor, E. B.) 178

Tard, Alfred de (Tarde, Alfred de)
47,259
Tard, Gabrijel (Tarde,Gabriel) 24,
39-42,47,57,59-60,120,
235,238
Tasi,ore 256
T ibode, Alber (T hibaudet, Albert)
51
Todorovi, Dr agoslav 256-257

Tokvil,Aleksis de (Tocqueville,
Alexis de) 166,205
Tomai, Dinko 258-260
Tr ajke,Hajnr ih fon (Tr eitschke,
Heinrich von) 216,
223-229
Trarije, Lidovik (Trar ieux,
Ludovic) 208
Vagner, A. H. G. (Wagner ) 30-31,

50,293
Valdek-Ruso,Pjer (Waldeck
-Rousseau,Pier r e) 126
Veber, Maks (Weber, Max) 9,233,
250
Vidal de la Bla,Pol (Vida! de la
Blache, Paul) 26,68
Vilhelm li 222,224
Volter, F.-M. Arue (Voltaire, F.-M.
Ar ouet) 161, 165
Vorms,Rene (Worms, Rene) 24,
41,57-58, 60,121,235,
238
Vunt, Vilhelm (Wundt,Wilhelm)
29,50,60-61
Zola, Emil (Zola, Emile) 196-197,

200,208
an-Batist Sej (Say,Jean-Baptiste)

149
ane,Pol (Janet, Paul) 21,39
ar kovi,Slobodan 261
id, Andr e (Gide, Andre) 196
id,ari (Gide, Charles) 83
ilijan, Kamij (Julian, Camille)
25
ores, an (Jaures, Jean) 72,
118-119,125-130,139,
209,213,243,245
308
BIBLIOGRAFSKA NAPOMENA
Aljoa Mimica
EMIL DIRKEM I RADIKALSKA SOCIOLOGIJA
Radikalska sociologija
Uvod, gl . I-VI i Zakljuak: Radikalska sociologija. Raanje akademske
nauke o drutvu u francuskoj Treoj republici, Gradina, Ni 1991;
gl . VII: ,,Sociolog i rat: Emile Durkheim 1914-1917", Sociologija,
XXXV, br. 2, 1993, str. 165-183 (pretampana u: A. M., Pogled
unazad: Monteskje, Takvi/, Dirkem, Izdavaka knjiarnica Zora
na Stojanovia, Sremski Karlovci/Novi Sad 1995, str. 112-144).
Dodatak I
GI . I: ,,Nekoliko napomena o recepciji Durkheimove sociologije u Ju
goslaviji", u: Emile Durkheim i suvremena sociologija (zbornik
radova), Socioloko drutvo Hrvatske, Zagreb 1987, str. 17-28
(pretampana u: A. M., Pogled unazad: Monteskje, Takvi/, Dir
kem, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlov
ci/Novi Sad 1995, str. 71-88).
GI . li: ,,Simbolizmot na politikoto", u: Dirkem i sovremenata socio
logija, Filozofski fakultet, Institut za sociologija, Skopje 1999,
str. 75-85 {sprskohrvatski prevod: ,,Simbolizam politikog: ken
guri i aligatori", Knjievni list, li, 2003, br. 7-8).
Dodatak li
Emile Durkheim, ,,Cours de science sociale . Le<;_:on d'ouverture", Re
vue internationale de /'enseignement, vol XV, 1888, str. 23-48
(pretampana u: Emile Durkheim, La Science sociale et l'action.
lntroduction et presentation de Jean-Claude Filloux, Presses
Universitaires de France, Paris 1970, str. 77-11O, prev. A. M.).
Drugo, dopunjeno izdanje, 2004 . godina

Izdava: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd,
Obiliev venac 5 Likovna oprema biblioteke: Aida Spasi
Grafiki urednik: Stevan Pakovi Korektori: lrena Kankara,
Ruica Jovanovi, Ruica ivanovi Grafika obrada i
prelom: Nina Popov
Obim: 19% tamparskih tabaka Format: 14x22 cm
Tira: 500 primeraka tampa: ,,Raduni" Beograd
CIP - Karnnorn3auttja y ny6nttKauttj11

Hapo.utta 6116n110Te1<a Cp6ttje, Eeorpa.u
316.253
316.3(44)
Ml1M111.l,A, AJbowa
Emil Dirkem i radikalska sociologija I Aljoa Mimica. 2. dopunjeno izd. - Beograd : Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, 2004 (Beograd : Raduni). - 309 str. ; 22 cm. (Biblioteka Societas ; 19)
Tira 500 . - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografska napomena : str. 308. - Registar.
ISBN 86-17-11105-4
a) )],11pKeM, EMttJI (1858-1917) 6) )],pywrno - cDpattuyCKa
COBISS.SR-ID 111912204

Mimica - Emil Dirkem I Radikalska Sociologija Searchable

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Mimica - Emil Dirkem I Radikalska Sociologija Searchable

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

EMIL DIRKEM - ,,KLASIK" SOCIOLOGIJE

Nema sumnje da je Emil Dirkem klasik" sociologije, kao

Aljoa Mimica (1948), redovni je profesor na Odeljenju za

Zavod za udbenike i nastavna sredstva

LIKOVNO REENJE BIBLIOTEKE

Radoslav Petkovi, direktor i glavni urednik

I Zvanina doktrina univerziteta" ..................... 19

li Simbolizam politikog: kenguri i aligatori ............ 267

Moda je naslov ove uvodne pieve rei mogao, po starinsku,

Podrobni bibliografski podaci navedeni su u odgovarajuem prilogu (str. 308).

'Upor. ire u: A. Mimica (prir.), Tekst i kontekst. Ogledi o istoriji sociologije,

E. Gidens, Dirkem, Biblioteka XX vek, Beograd 1966 (preveo A. I. Spasi).

V. lli, ,,Dirkemov doprinos razvoju uporednog pristupa", Zbornik Filozofskog

N. Baracani, ,,Bibliographie durkheimienne", Communautes, Archives in

i dirkemoloka bibliografija se odavno preselila u virtuelan svet in

A . Mimica, ,,Sociologija religije Emila Dirkema", predgovor u: E . Dirkem,

Elementarni oblici religijskog ivota. Totemistiki sistem u Australiji, Presveta,

Na taj nain su se osnovne ideje koje su u njima bile sadrane nale

s oc1olog11 u s matrao ezoterinom delatnou koja ima da se dri

E. Dirkem, PDR, str. 334.

Isto, str. 78, podv. A. M.

,,ZVANINA DOKTRINA UNIVERZITETA"

,,Zvanina doktrina univerziteta"

omoguuje novoj nauci pre svega organizovano i metodina preno

srrrh drustvenih uslova u kojima je roena sama sociologija ne moe

,,Zvanina doktrina univerziteta"

unutranjim rezultatima svoje delatnosti i vrednosno neutralnom pri

,,Zvanina doktrina univerziteta"

,,Zvanina doktrina univerziteta"

sociologija bila je za uiteljeva ivota - a takvom je ostala i posle nje

11 V Karady, ,,Stratification intelectuelle, rapports sociaux et institutionalisation.

,,Zvanina doktrina univerziteta"

,,Zvanina doktrina univerziteta"

C. Digeon, naved. delo, str. 378.

" L. P. Williams, ,,A Comparative study of two nineteenth-century educati

,,Zvanina doktrina univerziteta"

,,Zvanina doktrina univerziteta"

formalno povezana - prvi je na istom fakultetu, poev od 1883. go

,,Zvanina doktrina univerziteta"

,,Zvanina doktrina univerziteta"

pristalice laikog republikanizma, za Dirkemovo naimenovanje bilo

neobino plodan pisac: njegova dvotomna istorija visokog kolstva

Upor. npr. R. Lacroze, ,,Emile Durkheim a Bordeaux (1887-1902)" (Cente

B. J. Tur ner, naved. delo, str. 55.

"TXT li, str. 439.

"TXT Ili, str. 452.

Isto, str. 460.

,,Zvanina doktrina univerziteta"

,,Zvanina doktrina univerziteta"

Na osnovno pitanje koje pred sebe postavlja svaka moralna filo

praktian moral koji se, oslonjen na nauna saznanja, moe naua

vati u kolama. ,,U Francuskoj", ali se Dirkem, ,,vreme prolazi u umo

Isto, str. 461.

Isto, str. 462.

Isto, str. 465.

Isto, str. 463.

TXT I, str. 272.

Isto, str. 464, podv. A. M.

TXT Ili, str. 465.

Isto, nap., podv. A. M.

,,Zvanina doktrina univerziteta"

,,Zvanina doktrina univerziteta"

Isto, str. 485, podv. A. M.