15.Happ, H., HyLe.

Studienzum aristotelischenMaterie-Begriff,
Berlin,New York ,1971.
16.Oehler, K., Dus (tristotelischeArgument: Ein Menschzeugt
einenM enschen.Frankfirt am Main, 1969.
17. Wilpert, P., Zur Interpretation von MetaphltsikZI 5 , in: MetaphysikundTheologiedesAristoteles,Darmstadt,1969.
18.Preiswerk, A., Das Einz.elnebei Platon und Arisktteles,Letpzig,
t939.
19.Brinkmann,C.Aristoteles'allgemeineund spezielleMetaphysik,
Berlin 1979.
20. Ross.W. D.. Aristotle.New York,1953.
2l . Owens,J., TheDoctrineof Beingin theAristotelianMetaphysics
,
Toronto,I951.
22. Aubenque,P,, Le Problime de l' tre chezAristote,Paris,
1977.
23. Caspar,Ph., Le ProblDmede l'Individu chezAristote, Revue
philosophiquede lnuvain, 84/1986.
24. Ritter, J., Metttfizikai politika. Studiieo Aristotelui Heg,elu,
Zagreb,1987.
S. Ar i stoteI i henob gii a, B eograd,I 988.
25. Zlcrnji(,,

Sofija Mojsi6, pripravnik

Institut za filozofiju i drultvenu teoriju
Beograd

uDKt4t.32
Preglednidlanak

KIERKEGAARD - NAS SAVREMENIK

Problemi formiranja identitetamodernogdoveka
Apstrakt: Osnovni cili ovog, racla sastoji se u oZitljavaniu Kierkegaarcktvog
miilje4ia i osvetliavanju njegove izuzetne aktuelnosti i posehne vredno$i za nas
danas. Mo.ia painja i interesovanje usmereni su na kategori.iu identiteta pojedinccr
lao centrulnog, prohlema kuko Kierkeguurdovog livota, tttko i njegovog tlela. Posehno mi je :stalo da poktien izvanrednu aktuelnost i savremeni znaiaj tri osnovnu
iivotna stilu i principtt integraciie l.itnosti lestetski, moralni i religioanil kao
ponudenih modusa vivendi individuuma sa samim sohom i sa drugima i mogute
orijentacije u svetu.
Kl.iudne refi; ,qpite/po,fudinatno; promenliivostlkonstantnost;
iivotni stil; princilt inteirucije litrutltri.

itlentitet;

Pristup - tetna, kontekst, teikode, stanje, Zadatak istraiivanja

GoranJakovljevii
DER BEGRIFFDES INDIVIDUUMS IN DER
METAPHYSI K DES ARISTOTELES
ZusammenJassung

s2
ul

f
o
:<
a

z
(I

dieserErftlrschungist dassiebcnteBuch der Metaphysik

Hauptgegenstand
das 3.,4. und 15. Kapitel.Im 3. Kapitcl analysicrt
des Aristoteles,
besonders
DimcnsiondesBegriffs ousia(ousiaqua ZugrunAristotelesdic zugrundeliegende
deliegende,
d.h.ousia alsStoff,Gestaltund Individuum)und weistdic Unzuliinglinach.Im 4. Kapitcl analysierter dic
chkeit des Begrill.sdes Zugrundeliegcndcn
andereDimensiondes Bcgriffs ousia,die der Washeit(ousia als to ti en cinai und
ousin alsArt). Thcmades15.Kapitelsist die Nicht-DefinierbarkcitdesIndividuums
lritende in dieserSkizzBaberungeniigendcntfalteteFrageist dic nachdcr Beziehung
zwischenIndividuumund Art.
o\sia,Individuum,Art, IdcntitAt,Zugrundeliegende,
Die Schlilsselwiirter:
Stoff,cidos,Cestalt.to ti cn cinai.

310

Dru5tveno-istorijskasituacija30.-tih godina 19. veka ftulska

revolucijau Francuskoj1830.,usvajanjenacrtaizmeneizbornog
zakonau Engleskoj 1832.)neopozivoje pofvrdila tendencijunezaustavivegra<Ianske
modernizacije,liberalizacije i demokratizacije
evropskih druStava,narodito onih najrazvijenijih. Pokazalo se da
lanjanje i planiranje srednjih puteva meianja elemenatastarog,
feudalnogreZimasamodernimgradanskimdruStvom,diji bi amoitizeri oni trebalo da budu, po pravilu, zavrsavau istorijskom i
ljudskombespuiu. Hegel,kdi je u poslednjemperiodu svog Zivota
t radai sampriZetjkivaoslidanhibrid verujuii u Zivotnosti uzoritost
reformisanePruske,moraoje da se suodi i prihvati kao tvrdu i dugorodnudinjenicu sa kojom se mora radunatine samoekonomsku
vei.i socijalnui politidku liberalizacijuEvropekoja je sobomnosila
v:ltka i nepredvidljivaisku5enjai zamke.Belodanaistina svetaje
oo nJegaiziskivala rezigniranomirenje sa daljom radikalizacijom
i sve nepomirljivijeg sukobljavanja svih onih poiova
1az$vajanja
ua c{em izmirenju je on radio ditavog svog Zivota. Takvo stanje

*.t)

=
uN

o
TL

3ll

6
a

f,
l,!

il

stvari nije vaZilo samoza zbilju negoi za teoriju.Hegelje morao

da prizna da je i filozofska spekulacijanemoina da redi problem
koji je samaepohaostavilajoS uvek otvorenim.U stanjuduboke
zabrinutosti,strahai razo(arenjaon je i umro.
Kljudna te5koia,najuopStenijei najjednostavnijeredeno,sastojalase u tome Stose pojedinadnoi op5terazdvojilo i stupilo u
medusobnodirektno antagonistidkeodnose.To se odnosilo i na
sve druge srodnekorelate:materija i forma vise nisu skladnoprianjale jedna uz drugu; unutra5njostnije korespondiralasa spolja5njo56uvedjoj je, naprotiv,destodirektnoprotivredila;stalnosubjektivno naprezanjei teZenje,neprekidanrad i dinamikanisu dovodili do plodnog zaokruZenjaprocesai do zadovoljnoguZivanjau
njegovim rezultatimanego su teZili lo5em perpetuiranju.Zbllja
vi5enije bila ispoljenasu5tina.Naprotiv,svevi5eje jadalatendencija
razdvajanjapojave od njene srZi koja se sve dublje povladila iz
svog belodanogosvedodenjai krila u tami unutra5njostipo cenu
pretvaranjau puku neaktualizovanui neodredenumoguinost.
Ovakvasituacijasetokom 19.vekarelativnodobroprikrivala
i maskirala.Tek suje retki pojedinci [kojima je pripadaoi Kierkegaardl naslu6ivali,oseiali i tematizovaliu svom delu.Cenakoju su
zatopla(ali sastojalase u potpunojneshvaienostiod stranesavremenikai Zivljenjuna dru5tvenojmargini.
Mladoj generacijimislilaca,umetnika,javnih radnikakoja
je stupilana intelektualnui druStvenuscenuposleHegelovesmrti
dopaloje u zadatakda po trediput u novomveku (posleproteklih
epohavladavinekontinentalnihracionalistai britanskihempirista
i filozofa klasidnognemadkogidealizmalrazre5ikrajnje konfliktan
odnosizmeduindividualnogi univerzalnog,ali sadapod suverenom
vladavinomjednogsasvimnovogi odludujudeguslova:pravaindividuuma su morala biti podtovanai saduvana.Veliki problem se
sastojaou dilemi da li je to uopstemoguie i, akojeste,kako.
Oko fenomenaidentitetakao jednog od kljudnih principa
funkcionalnogjedinstva,koherentnosti,
kontinuiteta,inteligibilnosti i modusavivendi sa samim sobomi drugima koncentri5use
snagei ulaZeenergijakoja trebada pomogneu re5avanjuosnovnog
zadatkaepohe:ustanovljavanjanovog reda,poretka,pravilnosti,
stabilnostiu preovlailujuie stanjedru5tvenogi individualnoghaosa;
kako to uraditi ali pri tom ne ignorisati,vedmoii integrisatiu sebe
svu novu pojedinadnusubjektivnuslobodu,inicijativu, idiosinkraziju koji su sadastekliapsolutnuvrednosti legitimitet.

3t2

Kierkegaardse suodavasasvim krucijalnimizazovimamodernostii njenog imanentnogkonstitutivnogprincipa permanentne

pokretljivosti,promenljivosti,produktivnosti,inoviranja i podiZe
ih na treiu potenciju strastvenotragajuii ne samoza op5tim teorijskim nadelomve6 i za tim Staono lidno za njega znadi,da li mu
govori ne Stada zna,vecStada radi u svom Zivotui sa njim i da li
jasno i glasnonadinkako to da uradi. On nudi kao
mu saop5tava
moguia upozorenjai re5enjatri osnovnaoblika organizacijeZivota
i nadinaodno5enjaprema novoj epohalnojstvarnosti:
l) estetiziranoZivljenje: Zivot na velikoj distanci i prema
samomsebii premadrugima,svedo razmeraZivotnoproma5ujuieg
samoobmanjivanjai obmanjivanjadrugih; nedostarakpravog kontaktai sasobomi sasvetom- svedo potpunogpovladenjai ispadanja
iz svetai ozbiljnih oblika depersonalizacijei derealizacije maksimalno razvijenakontrola i vrhunskamanipulacijasobomi narodito
drugima;su5tinskanepostojanosti destoredefinisanjesvojih bazidnihdruStvenihuloga;skokovitoosciliranjeizmedupolovaminimum - maximum_uprocenjivanjui vrednovanjusebe i drugih;
sasvimspecifidnaorganizacijai doZivljavanjevremenau naglim
smenamapraznogtoka pasivnostii groznidavehiperaktivnosti,sve
do razmeraprave agitiranosti;polazenjeod op5teideje vodilje koja je, me<Iutim,potpunorelativizovanai neposrednoimpregnirana
krajnjepartikularnimsadrZajimai ciljevima; dominantanprincip
sado-mazohistidkog
gospodarenja,
odnosnosluZenjaje uglavnom
eksternalizovan:
2) moralan Zivot: jedini nadin Zivota primeren modernoj,
gra<lanskoj
odraslojindividui - dobro i realnopovudenegranice
izmeiluJa i Ne-Ja,dobradru5tvenaprilagodenosti uspeSnofunkcionisanjeu svim bitnim psiho-seksualnimi socijalnim ulogama
x
[brak,porodica;rad,profesija;prijateljstvoi, uop5te,odnosis dru- X
gim ljudimal; kontrolneinstancei dru5tvenevrednostiinteriorizovanei depersonalizovane;
F
pouzdanoizvedenokontrolisanjei sub- <J)
limiranjenagona;prevladavaju6iodnospoStovanjadrugih; indivi- (r
ouumje prisvojioopStena posredannadinudestvujuiii kreirajuii :
medijum druitvene intersubjektivnekomunikacije;
=
3) religiozanZivot:vertikalnaosaoblikovanjalidnog identi- N
tetai integritetajeponovovraiena na odnospodredeni/nidreileni J
tdete/roditelj,rob/gospodarl,i to sadau apslolutnomobliku i sa uapsolutizovanim
zahtevimapostavljenimi preclsebei pred druge:
tmperativnose traZi
[nareduje]potpuno predavanjeapsolutnom
I

3r3

6
a

f,
l,!

il

stvari nije vaZilo samoza zbilju negoi za teoriju.Hegelje morao

da prizna da je i filozofska spekulacijanemoina da redi problem
koji je samaepohaostavilajoS uvek otvorenim.U stanjuduboke
zabrinutosti,strahai razo(arenjaon je i umro.
Kljudna te5koia,najuopStenijei najjednostavnijeredeno,sastojalase u tome Stose pojedinadnoi op5terazdvojilo i stupilo u
medusobnodirektno antagonistidkeodnose.To se odnosilo i na
sve druge srodnekorelate:materija i forma vise nisu skladnoprianjale jedna uz drugu; unutra5njostnije korespondiralasa spolja5njo56uvedjoj je, naprotiv,destodirektnoprotivredila;stalnosubjektivno naprezanjei teZenje,neprekidanrad i dinamikanisu dovodili do plodnog zaokruZenjaprocesai do zadovoljnoguZivanjau
njegovim rezultatimanego su teZili lo5em perpetuiranju.Zbllja
vi5enije bila ispoljenasu5tina.Naprotiv,svevi5eje jadalatendencija
razdvajanjapojave od njene srZi koja se sve dublje povladila iz
svog belodanogosvedodenjai krila u tami unutra5njostipo cenu
pretvaranjau puku neaktualizovanui neodredenumoguinost.
Ovakvasituacijasetokom 19.vekarelativnodobroprikrivala
i maskirala.Tek suje retki pojedinci [kojima je pripadaoi Kierkegaardl naslu6ivali,oseiali i tematizovaliu svom delu.Cenakoju su
zatopla(ali sastojalase u potpunojneshvaienostiod stranesavremenikai Zivljenjuna dru5tvenojmargini.
Mladoj generacijimislilaca,umetnika,javnih radnikakoja
je stupilana intelektualnui druStvenuscenuposleHegelovesmrti
dopaloje u zadatakda po trediput u novomveku (posleproteklih
epohavladavinekontinentalnihracionalistai britanskihempirista
i filozofa klasidnognemadkogidealizmalrazre5ikrajnje konfliktan
odnosizmeduindividualnogi univerzalnog,ali sadapod suverenom
vladavinomjednogsasvimnovogi odludujudeguslova:pravaindividuuma su morala biti podtovanai saduvana.Veliki problem se
sastojaou dilemi da li je to uopstemoguie i, akojeste,kako.
Oko fenomenaidentitetakao jednog od kljudnih principa
funkcionalnogjedinstva,koherentnosti,
kontinuiteta,inteligibilnosti i modusavivendi sa samim sobomi drugima koncentri5use
snagei ulaZeenergijakoja trebada pomogneu re5avanjuosnovnog
zadatkaepohe:ustanovljavanjanovog reda,poretka,pravilnosti,
stabilnostiu preovlailujuie stanjedru5tvenogi individualnoghaosa;
kako to uraditi ali pri tom ne ignorisati,vedmoii integrisatiu sebe
svu novu pojedinadnusubjektivnuslobodu,inicijativu, idiosinkraziju koji su sadastekliapsolutnuvrednosti legitimitet.

3t2

Kierkegaardse suodavasasvim krucijalnimizazovimamodernostii njenog imanentnogkonstitutivnogprincipa permanentne

pokretljivosti,promenljivosti,produktivnosti,inoviranja i podiZe
ih na treiu potenciju strastvenotragajuii ne samoza op5tim teorijskim nadelomve6 i za tim Staono lidno za njega znadi,da li mu
govori ne Stada zna,vecStada radi u svom Zivotui sa njim i da li
jasno i glasnonadinkako to da uradi. On nudi kao
mu saop5tava
moguia upozorenjai re5enjatri osnovnaoblika organizacijeZivota
i nadinaodno5enjaprema novoj epohalnojstvarnosti:
l) estetiziranoZivljenje: Zivot na velikoj distanci i prema
samomsebii premadrugima,svedo razmeraZivotnoproma5ujuieg
samoobmanjivanjai obmanjivanjadrugih; nedostarakpravog kontaktai sasobomi sasvetom- svedo potpunogpovladenjai ispadanja
iz svetai ozbiljnih oblika depersonalizacijei derealizacije maksimalno razvijenakontrola i vrhunskamanipulacijasobomi narodito
drugima;su5tinskanepostojanosti destoredefinisanjesvojih bazidnihdruStvenihuloga;skokovitoosciliranjeizmedupolovaminimum - maximum_uprocenjivanjui vrednovanjusebe i drugih;
sasvimspecifidnaorganizacijai doZivljavanjevremenau naglim
smenamapraznogtoka pasivnostii groznidavehiperaktivnosti,sve
do razmeraprave agitiranosti;polazenjeod op5teideje vodilje koja je, me<Iutim,potpunorelativizovanai neposrednoimpregnirana
krajnjepartikularnimsadrZajimai ciljevima; dominantanprincip
sado-mazohistidkog
gospodarenja,
odnosnosluZenjaje uglavnom
eksternalizovan:
2) moralan Zivot: jedini nadin Zivota primeren modernoj,
gra<lanskoj
odraslojindividui - dobro i realnopovudenegranice
izmeiluJa i Ne-Ja,dobradru5tvenaprilagodenosti uspeSnofunkcionisanjeu svim bitnim psiho-seksualnimi socijalnim ulogama
x
[brak,porodica;rad,profesija;prijateljstvoi, uop5te,odnosis dru- X
gim ljudimal; kontrolneinstancei dru5tvenevrednostiinteriorizovanei depersonalizovane;
F
pouzdanoizvedenokontrolisanjei sub- <J)
limiranjenagona;prevladavaju6iodnospoStovanjadrugih; indivi- (r
ouumje prisvojioopStena posredannadinudestvujuiii kreirajuii :
medijum druitvene intersubjektivnekomunikacije;
=
3) religiozanZivot:vertikalnaosaoblikovanjalidnog identi- N
tetai integritetajeponovovraiena na odnospodredeni/nidreileni J
tdete/roditelj,rob/gospodarl,i to sadau apslolutnomobliku i sa uapsolutizovanim
zahtevimapostavljenimi preclsebei pred druge:
tmperativnose traZi
[nareduje]potpuno predavanjeapsolutnom
I

3r3

{2
u)
=
=
TL
a

autoritetu [Bogu] u savr5enojposlu5nostii slepoj veri [Zrtvovanje

unuumal; Zivljenjeu afektivnopovi5enornstanjupermanentnog
tra5njegintrapsihickog i interpersonalnoggradanskograta, stalne
krize, ekstremnihgranidnih situacija, fanatizma,totalne mobilizacije; forsiranjeose6anjapotpunelidne nemoii [kompenzovanefantazmima sopstvenegrandioznostil i boZanskesvemoii; individualno i univerzalnoje neposrednostopljenou jednoj krajnje krhkoj
i paradoksalnojsimbiozi u kojoj bi obadva nadelaistovremeno
htela i trebalo da saEuvajusvoju potpunu intaktnost i ekstremnui
radikalnusuprotstavljenost[otudanjihov krajnje ambivalentanantagonizam) ali i da nekako izaleda pruZe ruke jedno drugome i
tako obezbedeneophodniminimum uslovajedne simbiotskekoegzistencijekoja neposredovanouniverzalizujepojedincasa celokupnim prtljagom njegovepartikularnosti i idiosinkrazije i isto tako
neposrednopartikularizujei relativizujeuniverzalniprincip, sve
do njegovog svodenjana nivo sredstvaza zadovoljenje i re5enje
lidnih [dakprivatnih] problema,potreba,Zelja;u takvoj konstelaciji
slobodai odgovornostodraslezrele lidnosti se vrlo lako pretvarau
despotskusamovolju,odnosnou spremnostna potpunoodricanje
od sebezaradropskeposluSnosti.
Kierkegaardovaaktuelnostje u doslovnomsmisluredi zaprepa5iujuda:on je postaona5 savremeniktadno u onoj meri u kojoj
je odludno,Zestokoi krajnje svesnoi namernoodbio da budestvarni savremeniksvog vremena.Njegov odajniiki i strastvenipokuiaj
da ovladai zaustavinadiru6eprocesemodernizacijei racionalizacije
svetanije uspe5nokomuniciraoi korespondiraosa 19. vekom:on
je od svojih savremenikai sugrailanaostao obeleZeni zapamien
kao potpuni outsider, marginalac,biznni ekscentrik i egocentrik
koga ne trebauzimati previ5eozbiljno.Ali je zato on [tj. njegovo
delol svojih pet minuta dodekaotadnoondakadaje to joS za Livota
i predvideo:pedesetgodinaposlesvojesmrti Kierkegaardje doZiveo
senzacionalnoponovnootkri6e i pravu renesansu.
Njegova zamisaoreligioznog nadinaorganizacijeindividualnog i dru5tvenogLivotau svetsko-istorijskimrazmeramaneposrednosapoklopila sa inspiri5udimsnagamai dominantnirntotalitarnim tendencijamakrizne situacije u prvoj polovini 20. veka,
autentidnom,,vremenunetrpeljivih", tako daleko iskoradiv5iizvan
uskih okvira krajnjeosobenogZivotnogstilajednog[ili, u svakom
sludaju,malobrojnihlpojedincapostajudimasovnapojavaod opSteg
druStvenogznalaja.Nadaju6ise i priZeljkujuii da taj deo njegovog

314

opusane budetoliko aktuealani u drugoj polovini na5egveka, on

ipak opstajei ostajekao trajan memento iizuzetno senzibilanseizmograf veomaupotrebljiv u prepoznavanjuslidnih pojava i pokreta
svetu.
u danadnjem
Snjur neposrednerelevantnostiza nasdanaspreuzelaje njegovabriljantnai fascinantnaanalizaesteticizmakao Zivotnognadela
u formi velikih savremenihdebata o modernoj kulturi narcizma.
Zasenteni i skrajnuti sistemski poloZaj gradanskemoralne egzistencijalneorijentacije pokazuje ne samo unutra5njaogranidenja
te Zivotne pozicije vei i teZinunjenog zastupanjai praktikovanja:
dini se da je postalo najtele sazreti i ostati odraslazrela lidnost njene sastavnicese u kriznim vremenimalako mogu rastaviti i
ostaviti ljude na cedilu, ali i na joS jednoj raskrsniciZivotnih isku5enjakoja mogu ljude da nadahnunovom i ve6omsnagomi joi
jadom motivacijomda istrajuna putu svojedovednostiza koju se,
uprkossvemu,ipak vredi boriti i zaloliti.
'':'
Osnovna bibtiografia
Primarna literatura
S. Kierkegaard
l. Ii-ili, Grafos,Beograd,1989.
2.FearandTrembling,PrincetonUniversityPress,Priceton,1941.
3. The Conceptof Anxiety, PrincetonUniversityPress,princeton,
1980.
x
I
4. Ponavljanje,Moderna,Beograd,1989.
X
5. In vino veritas,Gradac,Calak, 1994.
F
a
6. Filozofskemrvice,Grafos,Beograd,1982.
n
7. Bolestna srnrt,Mladost,Beograd,1980.
8' Osvrtna moje delo,Grafos,Beograd,1985.
;
=
I
9. Knjiga o Adleru,Grafos,Beograd,1982.
N
10.Brevijar,Moderna,Beograd,1990.
J
11'Dve kratkeetidko-religiozne
rasprave,Grafos,Beograd,1990.
12.A KierkegaardAnthology,Editedby RobertBretall,princeron
UniversityPress,Princeton,1973.
L

315

{2
u)
=
=
TL
a

autoritetu [Bogu] u savr5enojposlu5nostii slepoj veri [Zrtvovanje

unuumal; Zivljenjeu afektivnopovi5enornstanjupermanentnog
tra5njegintrapsihickog i interpersonalnoggradanskograta, stalne
krize, ekstremnihgranidnih situacija, fanatizma,totalne mobilizacije; forsiranjeose6anjapotpunelidne nemoii [kompenzovanefantazmima sopstvenegrandioznostil i boZanskesvemoii; individualno i univerzalnoje neposrednostopljenou jednoj krajnje krhkoj
i paradoksalnojsimbiozi u kojoj bi obadva nadelaistovremeno
htela i trebalo da saEuvajusvoju potpunu intaktnost i ekstremnui
radikalnusuprotstavljenost[otudanjihov krajnje ambivalentanantagonizam) ali i da nekako izaleda pruZe ruke jedno drugome i
tako obezbedeneophodniminimum uslovajedne simbiotskekoegzistencijekoja neposredovanouniverzalizujepojedincasa celokupnim prtljagom njegovepartikularnosti i idiosinkrazije i isto tako
neposrednopartikularizujei relativizujeuniverzalniprincip, sve
do njegovog svodenjana nivo sredstvaza zadovoljenje i re5enje
lidnih [dakprivatnih] problema,potreba,Zelja;u takvoj konstelaciji
slobodai odgovornostodraslezrele lidnosti se vrlo lako pretvarau
despotskusamovolju,odnosnou spremnostna potpunoodricanje
od sebezaradropskeposluSnosti.
Kierkegaardovaaktuelnostje u doslovnomsmisluredi zaprepa5iujuda:on je postaona5 savremeniktadno u onoj meri u kojoj
je odludno,Zestokoi krajnje svesnoi namernoodbio da budestvarni savremeniksvog vremena.Njegov odajniiki i strastvenipokuiaj
da ovladai zaustavinadiru6eprocesemodernizacijei racionalizacije
svetanije uspe5nokomuniciraoi korespondiraosa 19. vekom:on
je od svojih savremenikai sugrailanaostao obeleZeni zapamien
kao potpuni outsider, marginalac,biznni ekscentrik i egocentrik
koga ne trebauzimati previ5eozbiljno.Ali je zato on [tj. njegovo
delol svojih pet minuta dodekaotadnoondakadaje to joS za Livota
i predvideo:pedesetgodinaposlesvojesmrti Kierkegaardje doZiveo
senzacionalnoponovnootkri6e i pravu renesansu.
Njegova zamisaoreligioznog nadinaorganizacijeindividualnog i dru5tvenogLivotau svetsko-istorijskimrazmeramaneposrednosapoklopila sa inspiri5udimsnagamai dominantnirntotalitarnim tendencijamakrizne situacije u prvoj polovini 20. veka,
autentidnom,,vremenunetrpeljivih", tako daleko iskoradiv5iizvan
uskih okvira krajnjeosobenogZivotnogstilajednog[ili, u svakom
sludaju,malobrojnihlpojedincapostajudimasovnapojavaod opSteg
druStvenogznalaja.Nadaju6ise i priZeljkujuii da taj deo njegovog

314

opusane budetoliko aktuealani u drugoj polovini na5egveka, on

ipak opstajei ostajekao trajan memento iizuzetno senzibilanseizmograf veomaupotrebljiv u prepoznavanjuslidnih pojava i pokreta
svetu.
u danadnjem
Snjur neposrednerelevantnostiza nasdanaspreuzelaje njegovabriljantnai fascinantnaanalizaesteticizmakao Zivotnognadela
u formi velikih savremenihdebata o modernoj kulturi narcizma.
Zasenteni i skrajnuti sistemski poloZaj gradanskemoralne egzistencijalneorijentacije pokazuje ne samo unutra5njaogranidenja
te Zivotne pozicije vei i teZinunjenog zastupanjai praktikovanja:
dini se da je postalo najtele sazreti i ostati odraslazrela lidnost njene sastavnicese u kriznim vremenimalako mogu rastaviti i
ostaviti ljude na cedilu, ali i na joS jednoj raskrsniciZivotnih isku5enjakoja mogu ljude da nadahnunovom i ve6omsnagomi joi
jadom motivacijomda istrajuna putu svojedovednostiza koju se,
uprkossvemu,ipak vredi boriti i zaloliti.
'':'
Osnovna bibtiografia
Primarna literatura
S. Kierkegaard
l. Ii-ili, Grafos,Beograd,1989.
2.FearandTrembling,PrincetonUniversityPress,Priceton,1941.
3. The Conceptof Anxiety, PrincetonUniversityPress,princeton,
1980.
x
I
4. Ponavljanje,Moderna,Beograd,1989.
X
5. In vino veritas,Gradac,Calak, 1994.
F
a
6. Filozofskemrvice,Grafos,Beograd,1982.
n
7. Bolestna srnrt,Mladost,Beograd,1980.
8' Osvrtna moje delo,Grafos,Beograd,1985.
;
=
I
9. Knjiga o Adleru,Grafos,Beograd,1982.
N
10.Brevijar,Moderna,Beograd,1990.
J
11'Dve kratkeetidko-religiozne
rasprave,Grafos,Beograd,1990.
12.A KierkegaardAnthology,Editedby RobertBretall,princeron
UniversityPress,Princeton,1973.
L

315

Sekundarnaliteratura
l. Broh, Herman,Pesni5tvoi saznanje,Gradina,NiS, 1979.
2. Dostojevski,Fjodor,Zapisiiz podzemlja,Rad,Beograd,1969.
3. Dunning,Stephen,Kierkegaard'sDialecticof inwardness,
PrincetonUniversityPress,Princeton,l985.
4. Identityand Anxiety,Ed. by M. Stein,A. J. Vidich and D. M.
White, The FreePress,New York, 1960.
5. Lasch,Christopher,Narcistidkakultura,Naprijed,Zagreb,1986.
6. Lowith, Karl, Od Hegelado Nietzschea,VeselinMasle5a,Sarajevo,1988.
7.Lukad,Georg,DuSai oblici,Nolit, Beograd,I973.
8. Lukad,Derd,Razaranjeuma,Kultura,Beograd,1966.
9. Mackey, Louis, Kierkegaard:A Kind of Poet, University of
Pennsylvania
Press,Philadelphia,l972.
10. Malantschuk,Gregor,Kierkegaard'sThought,PrincetonUniversityPress,Princeton,L9T
4.
11. Rohde,Peter,SorenKierkegaard,GeorgeAllen and Unwin,
London,1963.
12.Wahl, Jean,EtudesKierkegaardiennes,
J. Vrin, Paris,1949.

Sofija Mojsii
KIERKEGAARD - OUR CONTEMPORARY
PROBLEMSOF IDENTITY FORMATION OF MODERN MAN
Summary

6
f

=
r
o

Thc main goal ol'this paperis to vitalizc Kierkcgaard'sthoughtand to

show its cxtraordinary actuality and special value for us tulay. My attcntion and
intcrcst arc l'ocuscdon the catcgoryof idcntity of the individual as thc ccntral
problemol both Kicrkcgaard'slifc and work. I am speciallyconccrncdto strcss
thc uniquc actuality and contcmporarymeaning oI thc thrce basic lit'e stylcs and
principlesof integrationof the pcrsonality[aesthetic,moral and religkrus]asoflbrcd
ways ol' the individual's gctting along both with himself and thc othersand as
possiblcuniversaloricntationsin thc world.
Key words: universal/individual;
changcability/constancy;
idcntity; lilb
style;principlesof integrationof thepersonality.

316

STUDIJE

I ELANCI