UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA SAOBRAAJ

SEMINARSKI RAD:
CITY LOGISTIKA
PREDMET: LOGISTIKI CENTRI

Profesor:
docent Svetlana Nikolii

Student:
Teodora Daki S1 22/ 2014

Novi Sad, jun 2016. godine

SADRAJ:
1. UVOD....................................................................................................2
2. CITY LOGISTIKI TERMINALI............................................................3
3. CITY LOGISTIKA..................................................................................4
Slika 1: Prikaz problema jednog kamiona sa aspekta buke i tentih gasova, zastoja
vozila.............................................................................................................................5
Slika 2: Nekooperativna dostava..................................................................................6
Slika 3: Kooperativna dostava......................................................................................6
3.1.

INTERESI ZA RAZVOJ CITY LOGISTIKE...................................................8

Slika 4 : Razvoj City logistike........................................................................................8

4. KOOPERATIVNI MODELI....................................................................9
Slika 5: Kooperativni model 1.....................................................................................10
Slika 6: Kooperativni model 2.....................................................................................10
Slika 7: Kooperativni model 4......................................................................................11
Slika 8: Koperativni model 5.......................................................................................12
Slika 9: Kooperativni model 6....................................................................................12
Slika 10: Kooperativni model 7...................................................................................13
Slika 11: Kooperativni model 8....................................................................................13

5. EFEKTI I PROBLEMI KOOPERACIJE I KONSOLIDACIJE TOKOVA

.15
6. ZAKLJUAK......................................................................................16
LITERATURA............................................................................................17

1. UVOD
City logistika je aktuelna tema i problem mnogih gradova irom sveta. Kada se
govori o City logistici prve asocijacije su grad i logistike aktivnosti u njemu.
Dosadanja istraivanja najee su se odnosila na centralne delove grada,
meutim City logistika obuhvata celokupno gradsko podruje. Razlozi zbog ega su
centralni, istorijski delovi grada najvie zastupljeni su ti to je tamo najvea koncetracija
razliitih aktivnosti (stanovanja, trgovine, industrije, saobraaja, finansija) koje
svakodnevno generiu tokove razliite robe, pri emu je njihovo snabdevanje oteano
zbog niza faktora: ogranienih prostornih mogunosti, saobraajne infrastrukture,
guve, negativnih uticaja transporta na okruenje, razliitih regulativa, itd.
Dostava robe je preduslov za odravanje urbanog ivota i poslovnih aktivnosti
kojima se ostvaruje bogastvo i razvoj gradskih sredina. Dobar robni transport moe
imati znaajnu ulogu u konkurentnosti urbanih podruja i zbog toga je sastavni deo
gradske ekonomije. Robni transport podrava zaposlednost i stvara prihode, ali izaziva
i mnoge negativne uticaje na sve bitne funkcije grada.
Veliki deo robnih tokova poinje ili zavrava unutar grada. Robni transport u gradu,
stvara velike gubitke i velike trokove u logistikom transportu. Ovi problemi iniciraju
razvoj i primenu drugih vrsta transporta, a posebno intermodalinih transportnih reenja
logistike u gradovima.

2. CITY LOGISTIKI TERMINALI

City logistiki terminali se izgrauju unutar podruja koja su saobraajno povoljna u
blizini gradova ili pak u sklopu samog gradskog podruja te kao kakvi spajaju ulazno
izlazne tokove tj. koordiniraju protonost robe prilikom snabdevanja i odvoenja iz
gradskog podruja.
Vei deo robnih tokova zavrava ili poinje unutar grada. Vanost robnog transporta
u gradu pokazuju i rezultati nekih istraivanja da dve treine ukupnih robnih tokova ima
izvor ili destinaciju unutar centralnih gradskih zona.
Najui centar grada (CBD Central Business District) u evropskim metropolama sa
oko 1 2 % ukupne povrine grada inicira treinu svih teretnih tokova, odnosno
nekoliko desetina hiljada terentih vozila u toku dana. Urbani teretni transport ima
kontinuiran rast, a oekivanja su da e se taj trend nastaviti i u budunosti. Razlog sve
veeg uea teretnog transporta u gradu su trendovi u proizvodnji i distribuciji bazirani
na niskom nivou zaliha i vremenski precizno definisanim isporukama (JIT, Just In Time
strategija), kao i trend rasta elektronske trgovine i isporuke na kunu adresu ( B2C,
Business to Costumer). Robni transport u gradu stvara velike trokove i velike
vremenske gubitke u logistikim sistemima. Nosioci realizacije robno teretnih tokova u
gradu su svi raspoloivi vidovi transporta. Zbog svoje dominantne uloge u realizaciji
ovih tokova i problema koje stvara, drumski transport privlai posebnu panju. On
postaje sve skuplji zbog stalnog opadanja faktora tovarenja vozila i frekventnijih
isporuka u cilju zadovoljenja sve ireg spektra kupevih zahteva. Ovi problemi iniciraju
razvoj i primenu svih drugih vidova transport, a posebno intermodalnih traportnih
reenja logistike u gradovima.
Problem planiranja transporta robe i kretanja robe do i kroz gradske oblasti i
kroz gradove uopte, u mnogim gradovima je reavan parcijlano i pojedinano, u
skladu sa zahtevima i karakteristika preduzea na koja se istraivanje odnosi i za ije
potrebe je bilo raeno. Traena su najpovoljnija reenja za pojedine privredne subjekte,
retko kada za jednu od njihovih grupacija ili vie njih, a moe se rei nikada za sve
grupacije, za sve uesnike drutveno privrednih ivota grada.
Kooperacija na podruju city logistike za razliite uesnike u odreenim
situacijama daje razliite rezultate. Na podruju city logistike udruuju se firme iz istih,
ali i iz razlitih delatnosti, a na osnovu nekog aspekta homogenosti zahteva u pogledu
sabiranja u vremenu i prostoru (homogenost sa aspekata tehnologije, pojavnog oblika
robe, relacije, zone isporuke, vremena isporuke, transportnog sredstva i sl.) Razliite
forme kooperacije se esto modeliraju i testiraju.

3. CITY LOGISTIKA
City logistika objedinjuje strateka, tehniko tehnoloka i ekoloka reenja,
vezana za analizu i optimizaciju urbanog robnog transporta. Dobro isplaniran transport
u urbanim sredina ima veoma znaajnu ulogu u celokupnoj gradskoj ekonomiji. U
sklopu City logistike stvaraju se nova radna mesta i znaajno se poveava profit. Pored
pozitivnih aspekata, gradska logistika moe imati i negativne efekte na bitne funkcije
grada kada nije adekvatno isplanirana.
Znaajan deo tokova robe zapoinje ili se zavrava unutar gradova, pa je iz tog
razloga vano shvatati prouavanje i planiranje ove oblasti. U cilju to uspenijeg
planiranja u oblasti city logistike, neophodno je tano i nedvosmisleno definisati ovu
oblast.
CITY LOGISTIKA obuhvata sve strategije, tehnologije i sva reenja logisitike
koja daju podrku svim uesnicima i funkcijama urbanog prostora bez obzira na
njihovu veliinu i broj, prostor i granice, a u skladu sa njihovim pojedinanim i optim
interesima i ciljevima. [1]
Dok je Ewers rekao da City logistika....ne znai nista drugo nego povezivanje,
povezivanje i jos jednom povezivanje. [2]
Ova definicija naglaava povezivanje, objedinjavanje i kooperativnost. Gradska
jezgra sadre veliki broj razliitih privrednih subjekata koji sa svojim individualnim i
najee neefikasnim, nabavkama i otpremama predstavljaju veliko optereenje.
Upravo povezivanje i kooperacija svih aktera (proizvoaa, dobavljaa, pedicija,
kupaca, javnih komunalnih preduzea i dr.) predstavlja osnovu za efikasnije i opte
prihvatljiviji model logistikog upravljanja u gradskim sredinama.
City logistika obuhvata sve dispozitivne I operativne delatnosti za efikasno
snabdevanje grada robom, kao I odnoenje materijala, sekundarnih sirovina na
specijalizovane deponije.
Odrivost transporta u gradskim sredinama mora se posmatrati sa dva aspekta,
lokalnog i globalnog. Lokalni aspekt se ogleda u uticaju na smanjenje pristupanosti
pojedinim delovima grada, naroito u odreenim vremenskim intervalima, u opadanju
kvaliteta samog ivota u gradu, zagaenju, buke, bezbednosti u saobraaju. Globalni
aspekt podrazumeva negativan uticaj na ivotnu sredinu ireg podruja, poveanu
potronju resursa.
Najvei broj rodno transportnih tokova poinje, zavrava se ili tranzitira kroz
grad. Reenja logistike se razlikuju od grada do grada, jer je svaki grad individual za
sebe u pogledu razliitih istorjiskih, kulturnih i strukturnih obeleja.
Prilikom reavanja problema, potrebno je poeti od samog pojma logistike i
napraviti razliku izmeu nje i tranporta, jer se esto ova dva pojma poistoveuju.
Optimizacija logistike u gradu zavisi pre svega od primenjene strategije, zaliha,
tehnologije, skladinih objekata. Logistiar se bavi strategijom planiranja i
4

rasporeivanja objekata generator logistikih tokova u gradu, dok sam transport je

posledica toga gde i na koji nain su objekti smeteni u prostoru kako bi se izvrilo
njihovo snabdevanje.
Zadaci i problemi logistike u gradskim sredinama su u direktnoj vezi sa stanjem i
trendovima razvoja gradova. Problemi se razlikuju od grada do grada. Brza
urbanizacija je izazvala velike probleme. Gusto naseljene urbane sredine zahtevaju
isporuku vee koliine robe i generiu pokretanje veeg broja vozila, to negativno
utie na uslove ivota, mobilnost i ivotno okruenje. Na slici 1 prikazano je kakve
probleme izazove jedan kamion sa aspekta buke i tetnih gasova, kao i zastoja vozila.

Neki od problema city logistike su:

Nedostatak vanulinih utovarno istovarnih mesta;

Guva na ulinoj mrei koja je esto posledica loe rijeenog tranzitnog i
putnikog saobraaja;
Transport opasnih roba u centru grada;
Loe saobraajne veze sa lukom, aerodromom, itd.
Nema praenja parametara city logistike;
Neefikasna distribucija i nedostatak kooperacije u distribuciji;
Nedovoljna posveenost ekolokim standardima;
Poveani zahtevi za e logistiku;
Nedostatak pretovarnih i parking mesta za robna vozila;

JEDAN KAMION U GRADU ?

= 8 DO 10

SA ASPEKTA BUKE

= 10 DO 20

SA ASPEKTA TETNIH GASOVA

istovar

10 15 VOZILA U ZASTOJU

Slika 1: Prikaz problema jednog kamiona sa aspekta buke i tentih gasova, zastoja vozila

Do sada je definisan veliki broj razliitih koncepata reavanja city logistike, od svih
definisanih najznaajniji i najee primenjivani su sledei:

Kooperativni logistiki sistemi,

Logisitki centri,
Koncept kontrole stepena iskorienosti tovarnog prostora (Load Factor Control)
Koncept orijentacije na ekoloka vozila
Koncept logistikih udruenja
Podzemni sistemi transporta robe

Kao prihvatljivo reenje, u praksi se esto interisano primenjuju kooperativni

logistiki sistemi i logistiki centri. Ovaj princip se zasniva na konsolidaciji robnih tokova
i saradnji transportnih kompanija, poiljaoca ili primaoca robe. Nekooperativna dostava
robe prikazana je na slici 2, dok je kooperativna dostava prikazana na slici 3.

Slika 2: Nekooperativna dostava

Slika 3: Kooperativna dostava

Koncept kooperativnih logistikih sistema bazira se na konsiolidaciji robnih

tokova i saradnji transportnih kompanija, poiljaoca ili primaoca robe. U kooperativnim
sistemima vei broj objekata razliitih kompanija opsluuje se jednim celovitim ili
viestruko integrisanim logistikim sistemom. Kooperacija ili konsolidacija se mogu
izvesti sa i bez usmeravanja tokova na logistike centre. Ovaj posao moe obaviti vie
nezavisnih kompanija ili jedan nezavisni logisitki provajder. Logistiki provajderi pored
transporta, pruaju i usluge skladitenja, sortiranja, pakovanja itd.
Veliki broj istraivanja kooperativnih transportnih sistema su pokazala da se
smanjuje broj vonji za sakupljanje ili isporuku iste koliine robe, a samim tim se
smanjuju i trokovi transporta i negativni uticaji na okruenje.

3.1.

INTERESI ZA RAZVOJ CITY LOGISTIKE

Interese za razvoj CITY LOGISTIKE imaju:

Grad;
Stanovnici;
Kupci;
Peaci;
Vozai;
Vozai vozila JGPPa
Trgovci;
Transporteri;

Na slici 4 ematski su prikazani interesi za razvoj CITY LOGISTIKE.

GRAD:

STANOVNICI:

DOBRO I BLAOVREMENO
SNABDEVANJE

REIMI SNABDEVANJA

TO MANJE TERETNIH VOZILA

NA ULICAMA

ISTA IVOTNA SREDINA

SMANJENJE BUKE

RAZNOLIKOST SADRAJA

MIRAN IVOT

KUPCI:

TRANSPORTERI:

NAJKRAIM PUTEM SA MALIM

BROJEM VOZILA PREVEZU
VELIKE KOLIINE ROBE

CITY
LOGISTIKA

TRGOVCI:

VEI OBRT ROBA

BRZA ISPORUKA TRAENE ROBE

SMANJENJE ZALIHA

VOZAI VOZILA JGPP-a:

DA IM U SVAKOM TRENUTKU BUDU

DOSTUPNE POTREBNE KOLIINE I
IROK ASORTIMAN PROIZVODA I
USLIGA

PEACI:

BEZBEDNO KRETANJE I UGODNA

ETNJA U GRADU

VIE ZELENILA I ISTIJA SREDINA

VOZAI:

SMANJENJE ZASTOJA U
SAOBRAAJU

NAJKAIM (NAJBRIM) PUTEM

STII DO ODREDITA

BEZBEDNA, UDOBNA I SIGURNA

VONJA

BEZBEDNA VONJA

Slika 4 : Razvoj City logistike [3]

Svako od zainteresovanih ima svoje interese i oni su esto u koliziji, tako da

parcijalno i pojedinano reavanje problema nije dobro. Zbir parcijalnih optimuma ne
znai i sveukupni optimum. Sutina je: koncetracija, koordinacija i kooperacija.
8

4. KOOPERATIVNI MODELI
Kooperacija na podruju logistike, odnosno na podruju city logistike moe se
analizirati sa vie aspekata, to doprinosi sistematinom i razumljivom prilazu kreiranja
kooperativnih modela city logistike. Rad vie razliitih logistikih struktura moe biti
definisan kroz saradnju istih ili slinih delatnosti, zajedniki rad razliitih delatnosti, kao
i kroz saradnju neprofitnih i profitnih logistikih sistema.
Horizontalne forme kooperacije u city logistici najee podrazumevaju
zajedniki rad pediterskih preduzea. Vertiklana kooperacija u city logistici
podrazumeva saradnju trgovakih, industrijskih i transportnih kompanija. Posebne
forme kooperacije nastaju izmeu logistikih neprofitnih sistema ( logistika industrijskih,
trgovakih,uslunih kompanija) kod kojih logistika nije osvnovna delatnost i profitnah
logistikih sistema (transportne, pediterske, agencijeske kompanije ) kod kojih je
logistika osnovna delatnost.
Podruja logistike na kojima moe doi do kooperacije su: transport,
skladitenje, zalihe, pakovanje, poruivanje, itd. Na podruju transporta gde transportni
sistem koriste dve ili vie kompanija, transportni sistem moe biti definisan kao sistem
neutralnog davaoca usluge ili kao jedan deo transportnih sistema kompanije koje ulaze
u kooperaciju - jedan od kooperanata svojim voznim parkom realizuje transport na
podruju grada za sve kompanije koje su ule u kooperacuju. Na isti nain i skladini
sistemi i sistemi zaliha mogu da budu u kooperaciji sa vie korisnika. U city logistici
najvie zajednikog rada je u sistemu transporta i skladitenja. Dok u samoj realizaciji
tokova city logistike prisutni su svi vidovi tehnologije i transporta od drumskog,
eleznikog, vodnog i cevnog transporta.
Kooperativni modeli city logistike imaju dve forme koncolidacije:

Konsolidacija preko logistikog centra (centralizovan sistem)

Konaolidacija tokova na transportnom putu vozila ( decentralizovan sistem)

Putem ovih formi konsolidacije tokova mogue je definisati osam baznih

kooperativnih modela city logistike:
Model 1: Vei broj peditera nezavisno doprema robu do grada i do city
terminala. Neutralni prevoznik, pomou sopstenih vozila vri isporuku robe do
primalaca maloprodajnih objekata ( slika 5). [4]

Slika 5: Kooperativni model 1

Model 2: Svaki gradski prostor je podeljen na zone snabdevanja, a svaki

pediter je rasporeen da izvri isporuku robe u odreenoj zoni. Ovaj kooperativni
model baziran je na prostornoj kooperaciji u kojoj svaki pediter od drugih peditera
sakuplja robu sopstvenim vozilima i vri snabdevanje jednog dela grada ( slika 6).

Slika 6: Kooperativni model 2

10

Model 3: Bazira se na vremenskom angaovanju jednog od peditera koji se

meusobno biraju i smenjuju za snabdevanje cele gradske teritorije u nekom
odreenom vremenskom periodu (npr., mesec dana). Izabrani prevoznik sakuplja robu
od kooperanata i vri isporuku sopstvenim vozilima. Nakon isteka vremenskog perioda,
drugi pediter iz skupa peditera koji su ukljueni u kooperaciju, poinju da vre
snabdevanje grada.
Model 4: Neutralni davalac usluge obavlja poslove kao to su sabiranje robe od
raznih peditera, radi u terminalu kao i isporuku robe do korisnika. Sabiranje robe od
raznih peditera, neutralni davalac obavlja nou i robu doprema do city terminal. Nakon
sortiranja i komisioniranja roba se isporuuje do primaoca u CBD-u (slika 7).

Slika 7: Kooperativni model 4

Model 5: Ovaj model predstavlja integraciju tokova snabdevanja i povratnih

tokova, kao i tokova isporuke na kunu adresu. Konsolidacija tokova se obavlja preko
robno trasnportnog centrau kome se nalaze sistemi pediterskih kompanija i city
terminal neutralnog logistikog provajdera (slika 8).

11

Slika 8: Koperativni model 5

Model 6: Skoncentrisane pediterske kompanije na podruju robno transportnog

centra, samostalno isporuuju robu city terminal odakle neutralni davalac usluge
elektro vozilima vri ispuruku u centralne gradske zone. Vri se isporuka i na kunu
adresu, sakupljaju se povratni materijali i ambalaa iz objekata u gradu ( slika 9).

Slika 9: Kooperativni model 6

12

Model 7: Roba se razmenjuje izmeu skladinjih sistema vie komapanija,

svaka kompanija odgovara za isporuku robe do klijenata na nekom odreenom
podruju. Pomou ovog kooperativnog transportnog modela kompanije smanjuju
distance isporuke robe do klijenata, a prednost za klijente je to to jednovremeno
primaju robu od vie kompanija. Ovaj tip kooperacije uspostavlja se izmeu veih
trgovakih kompanija koje imaju velike prodajne sisteme ( slika 10).

Slika 10: Kooperativni model 7

Model 8: Podrazumeva korienje celog ili nekog dela tovarnogprostora vozila

kojim je izvrena isporuka u povratnoj vonji. Ovaj model se koristi za kompanije koje
su prostorno dislocirane, a u zoni lokacije sistema jedne kompanije nalaze se klijenti
druge kompanije ( slika 11).

Slika 11: Kooperativni model 8

13

Pomenutih osam kooperativnih modela ne pokrivaju sve varijante kooperacije na

podruju transportnih sistema i logistikih centara. Sve vie se primenjuje model
kooperacije zajednikog korienja teretnih vozila od strane veeg broja kompanija, a
ovaj model kooperacije postie se primenom informaciono komunikacionig sistema.
Osnovna ideja ovog sistema je da se na razliitim parking prostorima obezbedi
dovoljan broj elektro vozila koja se kooperativno koriste od kompanija iz razliitih
brani. Kompanije preko interneta mogu rezervisati vreme korienja elektro vozila.
Voza, se po linom izboru ( peke, javnim prevozom) upuuje do parking prostora gde
nalazi rezervisano elektro vozilo i zatim zapoinje komercijalnu vonju upuujui se na
mesto utovara robe. Nakon to se roba isporui, vozilo je potrebno ostaviti na najbliem
parking prostoru u odnosu na lokaciju gde je izvrena isporuka robe.
Na ovaj nain se postie manji broj prenih kilometara bez tereta,a kompanije
koje su ukljuene u ovakav model kooperacije mogu oekivati smanjenej operativnih
trokova teretnih vozila.

14

5. EFEKTI I
TOKOVA

PROBLEMI

KOOPERACIJE

KONSOLIDACIJE

Sve kooperacije i konsolidacije tokova imaju svoje efekte i problem. Osnovne

prednosti koncepcijskih reenja kooperacije i konsolidacije tokova su poboljanje
ekoloke i drutvene odrivosti urbane sredine, a najee identifikovani problmi
odnosne se na parametre ekonomske odrivosti sistema.
Usled efikasnijeg korienja resursa, kao to su tovarni prostor vozila ili skladini
sistemi, primenom koncepcija kooperacije i konsolidovane isporuke mogu se ostvariti
pozitivni efekti sa aspeta okuenja i drutva usled smanjenja zaguenja saobraaja,
broja pokrenutih vozila i preenih vozila kilometara, a time i emisija tetnih gasova.
Pored ovoga, primenom kooperacije i konsolidacije tokova, postie se:

Bolju kontrolu zaliha,

Vea dostupnost proizvoda i usluga klijentu;
Smanjenje trokova isporuke robe;

I pored niza prednosti, modeli kooperacije i konsolidacije tokova u city logistici imaju
i odreene nedostatke ili probleme. Nije upotpunosti tano da konsolidovana isporuka
smanjuje broj pokrenutih vozila, a time i broj vozila kilometara, zaguenja saobraaja i
emisije gasova. Konsolidovane isporuke mogu biti finansijski i ekoloki prihvatljivije od
direktnih isporuka samo pod odreenim uslovima. Najvei problem predstavlja broj
kooperanata i koliina isporuene robe. Koncepcije konsolidacije mogu biti ekonomski i
ekoloki odrive kada postoji ekonomija obima, odnosno velika gustina korisnika,
primaoca robe. esto izostaje spremnost kompanija da sarauju i razmenjuju
informacije sa konkuretima.

15

6. ZAKLJUAK
Grad je najvee mesto gde su skoncentrisane privredne i drutvene delatnosti,
dok je logistika izuzetno vana aktivnost za odrivost i ekonomiju grada. Stanovnici
ele da budu adekvatno snabdeveni i da im po potrebi roba bude isporuena na kunu
adresu. Industrijski i ostali privredni sistemi su nezamislivi bez logistikih tokova dopre i
otpreme raznih vrsta roba i materijala u razliitim stepenima obrade i finalizaicje.
Dosadanja istraivanja i reenja city logistike su bila fokusirana na razliita
podruja. Prisutna su mnoga reenja i ona se razlikuju od grada do grada to je
posledica niza faktora poput istorijske komponente urbanog razvoja, kulturnih atributa
grada, preferetntnih struktura funkcija grada, itd.
Kooperativni modeli su teorijski i praktino veoma atraktivni, ali ponekad postoje
i tekoe u njihovoj primeni. Modeliranje, snimanje i praenje svih trokova i koristi ovih
sistema i njihovo poreenje sa sistemom pojedinanih, nezavisnih isporuka je veoma
znaajno i zavisi od strukture sistema logistike urbanih sredina. Male i srednje
kompanije mogu imati velike koristi od kooperacije, a faktor uspeha esto lei u izboru
prave varijante kooperativnog modela city logistike.

16

LITERATURA
[1] Zeevi, S., Kilibarda, M., Tadi, S.: City logistika i robno transportni centri
Beograda. asopis Tehnika separat Saobraaj, br. 3, 2004.
[2] Ewers, H.J.: Meinungen zur City-Logistik Der Wissenschaftler: Nicht mit der
Brechstange. U Der Handel, 1994.
[3] Robno-transportni centri i city logistika, pdf, Beograd 2005 (www.scribd.com)
[4] Zeevi, S., Kilibarda, M., Tadi, S.: City logistika i robno transportni centri
Beograda. asopis Tehnika separat Saobraaj, br. 3, 2004

17