Visoka kola elektrotehnike i raunarstva

strukovnih studija

9. BULOVA ALGEBRA

SADRAJ
9.1. OSNOVNI POJMOVI
9.1.1 DOKAZI I AKSIOME
9.1.2 OSNOVNE TEOREME
9.2 BINARNA BULOVA ALGEBRA
9.3 BULOVE FUNKCIJE
9.3.1 KONJUKTIVNE I DISJUKTIVNE FORME
9.4 PRIMENA U RAUNARSTVU I TEHNICI
9.4.1 PREKIDAKA I LOGIKA KOLA

CILJEVI UENJA
Kada ovo poglavlje prouite moi ete da:
Definiete Bulovu algebru,
2. Znate definicije, aksiome i teoreme ove algebre,
3. Definiete binarnu Bulovu algebru,
4. Znate da napravite disjunktivnu i konjuktivnu formu
Bulovih funkcija,
5. Pravite razliku izmeu prekidakih i logikih kola.
1.

9.1 OSNOVNI POJMOVI BULOVE

ALGEBRE
Zakoni logikog donoenja odluka zasnivaju se na
tvrenjima koja mogu biti tana i netana. Trvenja nikada
ne mogu biti delimino tana ili delimino netana. Algebra
koja analizira ovakva tvrenja, saima matematiku logiku i
teoriju skupova i daje teorijsku osnovu savremenih
raunarskih nauka naziva se Bulova algebra.

Tvorac ove algebre je Dord Bul (George Boole, 1815. 1864.) engleski matematiar i filozof. Bul je priao logici na
nov nain, saimajui je u prostu algebru, pretvarajui logiku
u matematiku. Na taj nain stvorene su nove matematike
discipline matematika logika ili simbolina logika i
algebra logike koja je nazvana Bulova algebra. Naalost,
nije iveo dugo, umro je u 49-oj godini ivota, od prehlade,
koju je dobio tako to je peaio dve milje po kii, kako bi
stigao na predavanje, i predavao je u mokroj odei.
Sve do kasnih tridesetih godina njegova algebra nije
imala nikakve praktine primene. 1937. godine
naunici Nakaima i godinu dana kasnije enon su iskoristili
Bulovu aglebru za analizu mrea sa relejima. Telefonija je tih
godina bila u brzom razvoju, pa je bilo potrebno koristiti neki
matematiki aparat kojim bi se opisivale eljene komunikacije
i nain ostvarivanja veza. Od ovog trenutka Bulova algebra
doivljava svoju ekspanziju.

9.1.1 DEFINICIJA I AKSIOME

Neka je B neprazan skup u kome su definisane dve
binarne operacije + i *, unarna operacija , a 0 i 1 su
elementi iz skupa B, tada skup

{B,+,*,,0,1}
nazivamo Bulovom algebrom, ako za bilo koje
elemente skupa a,b,c iz skupa B vae aksiome:
zatvorenosti
a+b B
a*b B
komutativnosti a+b=b+a
a*b=b*a
distributivnosti a+(b*c)=(a+b)*(a+c),
a*(b+c)=(a*b)+(a*c)
postojanje neutralnog elementa a+0=a a*1=a
postojanje inverznog elementa

Element 0 zove se nula element, a element 1 se zove

jedinini element.

zove se komplement od a.

Operacije + i* zovu se sabiranje i mnoenje.

Oznaka za operaciju * se esto ne pie, ve se koristi

oznaka a*b=ab.

Usvajamo i klasine konvencije prioriteta operacija.

Najvei prioritet ima operacija komplementa, zatim * i
najmanjeg prioriteta je operacija +.

9.1.2 OSNOVNE TEOREME

Neka su a,b,c elementi Bulove algebre B, tada vae
sledee teoreme, odnosno zakoni:

Ako je A Bulov izraz, pod dualnim Bulovim izrazom,

podrazumeva se izraz koji se dobija kada se u izrazu A
operacije + zameni sa * i obrnuto, a konstante se zamene
njihovim komplementima.

9.2 BINARNA BULOVA ALGEBRA

Iako Bulova algebra moe da bude definisana i na
beskonanom skupu elemenata, njena je primena u
digitalnoj tehnici ograniena na algebru na binarnom skupu
{0,1}.

Kako u algebrskoj logici

promenljive bilo da su
nezavisne ili zavisne, imaju samo vrednosti nule (0) ili
jedinice(1), iz ega vidimo da se radi o diskretnim
promenljivim i diskretnim funkcijama.

Ako se na skupu definiu operacije +,* , odnosno

prema tablicama, dobija se Bulova algebra.

Ako se na skupu definiu operacije +,* , odnosno

prema tablicama, dobija se Bulova algebra.

9.3 BULOVE FUNKCIJE

Neka je
neka formula. Iskazna slova
mogu da uzimaju vrednosti 1 i 0.

Bulova funkcija je svako preslikavanje F: BB

Bulove funkcije sa jednom i dve promenljive date su

tablicom.

Tablica za Bulove funkcije ima 2 promenljivih i 2

funkcija, jer je

Iz tablice se moe videti da su F8, F5, F7 i F10 redom

disjunkcija, konjukcija, implikacija i ekvivalencija.

Sve Bulove funkcije mogu se predstaviti iskaznim

formulama.

9.3.1 DISJUKTIVNA I KONJUKTIVNA

FORMULKA
Algebarske Bulove funkcije se mogu predstaviti u dva
oblika.

Disjunktivna forma predstavlja logiku sumu logikih

proizvoda (primer):

Konjunktivna forma predstavlja logiki proizvod,

logikih suma (primer):

Primer:
Funkcija je zadata tabelom. Napisati konjuktivnu i
disjunktivnu formu zadate funkcije.

Algebarski prikaz funkcije u obliku konjunktivne forme,

na osnovu zadate tabele, zapisujemo u vidu logikog
proizvoda onoliko elementarnih suma koliko u tabeli ima
vrsta sa vrednou funkcije 0.

Algebarski prikaz funkcije u obliku disjunktivne

forme, na osnovu zadate tabele, zapisujemo u vidu
logikog zbira onoliko elementarnih proizvoda koliko
u tabeli ima vrsta sa vrednou funkcije 1.

9.4 PRIMENA U RAUNARSTVU I

TEHNICI
Moderni raunari koriste binarni brojni sistem koji ima
dve cifre 0 i 1. Binarni sistem je izabran zato to raunar
mora da prikae bilo koju cifru na jedinstven nain, a
postoji veliki broj elektronskih sklopova koji se nalaze u dva
jedistvena stabilna stanja. Ova stanja mogu biti otvorenzatvoren, levo-desno, ukljuen-iskljuen i slino.

Zato je binarni sistem pogodan za korienje primenom

matematike logike.

Jedna binarna cifra 0 ili 1 predstavlja minimalnu koliinu

informacija, odnosno najmanji podatak koji se moe
obraditi u raunaru i zove se bit (bit). Bit moe da
reprezentuje istinu (true) i neistinu (false). Jedinica
reprezentuje istinu, a nula neistinu. Logike operacije se
predstavlja i kao konjukcija AND, a disjunkcija kao OR,
imajui u vidu istinitosne tablice za date logike operacije.
U veini raunara koristi se grupa od osam bita koja se
naziva bajt (byte).

Primer:
Ako primenimo operatore AND i OR na brojeve
0110110110 i 1100011101 dobiemo:

Raunari moraju imati mogunosti da memoriu i

obrauju i nenumerike, odnosno tekstualne podatke. To
su ili nizovi (string) ili znakovi (charcter data), zatim
slova, znakovi interpunkcije, matematiki znaci,
specijalni znaci i slino. Podaci ovog tipa su memorisani u
obliku niza bitova. Danas se koriste ASCII i EBCDIS kod.
Na primer 1111001 predstavlja slovo b.

9.4.1 DIGITALNE EME I LOGIKA KOLA

Klod Elvud enon (Claude Elwood Shannon;
(1916. 2001) bio je ameriki naunik i inenjer.
Meu najznaajnija otkria ovog naunika
spadaju teorija informacija i dizajn digitalnih raunara
i kola. 1938. godine otkrio vezu izmeu tablica
istinitosti i elektrinih kola. enon je poznat kao
utemeljiva informacione teorije sa svojim naunim
radom objavljenim 1948. godine. Takoe se smatra
utemeljivaem teorije digitalnog raunara i teorije
dizajna digitalnih kola, kada je kao 21-godinji student
MIT-a, napisao tezu gdje dokazuje da je primjenom
Bulove algebre na digitalna elektrina kola, mogue
reiti bilo koji logiki ili numeriki problem.

Prekidake eme i digitalna logika kola su tako

projektovana da implementiraju principe binarne aritmetike
i matematike logike.

Prekidake eme su univerzalne eme koje ne zavise

od tehnologije. Mogu da se realizuju na osnovu mehanikih
prekidaa, elektrinih kola i slino.

Digitalna elektrinalogika kola su specijalizovane

eme sastavljene od tano definisanih elektrinih
komponenti.

Iskazne formule u kojima se pojavljuju samo operacije

pri emu se odnosi samo na iskazna slova, imaju

jednu zanimljivu interpretaciju koja se koristi u tehnici, u
projektovanju digitalnih kola i naziva prekidaka algebra.

Iskazna slova se tretiraju kao otvoreni prekidai, a

njihova negacija kao zatvoreni prekidai. Ako iskazno
slovo ima vrednost p=1 smatra se da je prekida zatvoren,
tj. da provodi struju, a za p=0 je otvoren, tj. da ne provodi
struju.

Formula se tretira kao mrea sa dva kraja sastavljena

od prekidaa koji su poavezani paralelno ili serijski.
Tautologijama odgovaraju mree koje uvek provode struju.

Primer:
Posmatrajmo prekidaku kolo-emu koje sadri prekida
i sijalicu. Vrednost 1 dodeljujemo prekidaima p i q kada
su zatvoreni, tj ako kroz njih protie struja. U suprotnom
dodeljujemo im vrednost 0. Kada su prekidai redno
vezani, sijalica e svetleti i kolo e imati vrednost 1 samo
ako su oba prekidaa p i q zatvorena. Prema tome, ovo
kolo e odgovarati iskazu p i q , odnosno p^q i zove se
AND i kolo.

Primer:
Posmatrajmo prekidako kolo u kome su prekidai p i q
vezani paralelno. Kada su prekidai paralelno vezani,
sijalica e svetleti ako je p=1 ili q=1 i kolo e imati vrednost
1 ako je bar jedan od prekidaa p i q zatvoren. Prema
tome, ovo kolo e odgovarati iskazu p ili q, odnosno p v q i
zove se OR- ili kolo.

Kolo sa jednim prekidaem p, u kome sijalica svetli

samo ako je prekida otvoren. Prema tome kolo e imati
vrednost 1 ako je prekidaa p zatvoren, odnosno ako je p
jedako 0. Takvo kolo se zove ne kolo ili invertor.

Elementi digitalnih logikih kola osim standardnih

navedenih (i kolo, ili kolo i ne kolo) su i sledea kola:

ni kolo , odgovara logikom izrazu (p^q).

nili kolo, odgovara logikom izrazu (p^q).

ekskluzivno ili