Beli Bogovi Raznih Naroda

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA
SADRAJ:
UVOD -------------------------------------------------- 3
1. BELI BOGOVI NA BLISKOM ISTOKU ---------------------- 4
2. BELI BOGOVI CENTRALNE I JUNE AMERIKE ------------- 27
3.BELI BOGOVI KINE ------------------------------------ 42
4. VELIKI KINESKI ZID ---------------------------------- 64
5. ZMIJSKI BEDEMI U ISTONOJ EVROPI ------------------ 86
6. MUMIJE BELIH LJUDI U KINI -------------------------- 97
7. BELI BOGOVI GRKE ----------------------------------115
UVOD
U skoro svim zemljama, koje imaju drevnu kulturu,
postoje legende, koje tvrde, da su im znanje doneli beli
bogovi koji su doli sa severa. U Egiptu je bilo 9 belih
bogova, koji su tamo vladali neko vreme. U Indiji, tamo je
bilo 6 belih riija (mudraca), koji su doli sa severa ... u
Kini takoe, znanje su doneli beli ljude. Nita udnog u
tome nema! Ovi ljudi su bili slaveno-ariji, koji su
kolonizovali ovu planetu pre vie od pola miliona godina ...
Autori: Dmitrij Bajda i Elena Ljubimova

Preveo Duan Mitrovi
https://www.facebook.com/dusanmitrovic11
Beograd, 2016.
1. BELI BOGOVI NA BLISKOM ISTOKU

Ortodoksalna istoriografija smatra teritoriju Bliskog istoka, na kojoj se
zasnivaju savremena Egipat, Irak, Liban, Sirija, Izrael, Jordan, kolevkom
najstarijih civilizacija na planeti. Sve istorijske knjige jednoglasno daju
prvenstvo pronalaska toka, pismenosti, politike i zakonodavstva, nauke i
poljoprivrede drevnim Sumerima i Egipanima. Meutim, ni u jednoj od ovih
knjiga nije napisano, da su sve znanje, poev od tehnike peenja cigli,
sistema za navodnjavanje i zavravajui sa matematikom, astronomijom i
medicinom, ovim i drugim narodima, doneli beli bogovi koji su doli uglavnom
sa severa.
Prema jednoj od drevnih egipatskih legendi dravu Egipat stvorilo je devet
belih bogova. Ove beli bogovi su bili prvi njihovih vladari, a ljudi koji su doli
sa njima su postali prva aristokratija. injenica, da su vladajua kasta Egipta
bili beli ljudi, dobro je poznata istoriarima, zahvaljujui neunitenim
materijalnim dokazima, koji se nalaze u razliitim muzejima irom sveta.
Tako, u Kairskom muzeju se nalaze statue faraona iz 4 dinastije (2575-2467
pne.), i njihove ene, koje imaju jasne znake bele rase.
Faraon Menkor i njegova supruga, Hemerernebti 2., 4. dinastija (2575-2467

pne.) .
4
Faraon Rahotep i njegova ena Nofret, 4. dinastija, kairski Muzej
faraon Rahotep. Nofret (2575-2467 pne.).
ena faraona Rahotepa
Vano je napomenuti da su oi veine statua izraene ili od lazurita, plavog

kamena, kao to je bista jedne egipatske plemenite dame iz 4. dinastije, ili od
kamenog kristala, koji menja boju od plave do sive, u zavisnosti od svetlosti,
kao kod statue faraona Horusa. Kraljica Hetop Heres 2., erka faraona
7

Keopsa, graditelja Velike piramide na zidovima svoje grobnice je
predstavljena kao crvenkasta blondina sa svetlom koom. Na jednom mestu,
egipatska knjiga mrtvih opisuje oi boga Horusa, kao "sijajue" ili "svetlee",
a na drugom Gora opisuje kao "plavookog". Tamo, u 140. poglavlju takoe
opisuju amajliju, takvano "Oko Horusa", koje uvek mora biti napravljeno od
lazulrita, plavog poludragog kamena. Grk Plutarh, u 22. poglavlju svoje knjige
"O Izidi i Ozirisu", tvrdi da su egipani verovali, da je bog Horus bio svetle
koe, a Set - roze koe i crvenokos. Drugi izvori tvrde, da su sve ljude crvene
kose ljudi drevnog Egipta oboavali. Na zidovima starih piramida tekstovi
kau da bogovi imaju plave ili zelene oi. I Diodor sa Sicilije je tvrdio, da je
egipatska boginja lova i rata, Neit bila plavooka.
Faraon epsekaf, poslednji car 4. dinastije (2575-2467 pne.).

8
Bista jedne egipatske plemenite dame iz 4. dinastije, oko 2600 pne.
Oi od lazurita Senusret 1. iz 12. dinastije (1937-1759 pne.), Kairski muzej.
Faraon Sesostris 2. u 1840 pne.
Faraon Hor 1783-1633 gg. p.n.e.
10
Kraljica Hetop-Herez 2. erka Keopsa, 4. dinastija (2575-2467 BC.), kairski

Muzej.
11

Svetlokoi i plavooki su takoe bili ljudi iz egipatskog plemstva, kao to
svedoi mumija egipatskog dvorjanina 1400 pne pod imenom Juja (Yuya). On
je bio otac Tije (Tiye), koja je bila ena faraona Amenhotepa 3.. Zajedno sa
njim, lei njegova plava ena Tuija (Thuya), prababa Tutankamona
(Tutankhamen). Kada je engleski arheolog Hauard Karter (Howard Carter)
iskopao grob faraona Tutankamona 1922. godine, izmeu ostalog, naao je
mali sanduk u kome je bila zlatno-braon kosa njegove bake, kraljice Tije
(Tiye). Tijina mumija otkrivena je 1905. godine. Imala je dugu svetlo smeu
kosu.
Hatsepsut, iz Deir el-Bahari, iz 18. dinastije, oko 1485 pne, Metropoliten

Muzej Umetnosti, Nju Jork.
12
Faraon Tutmosis 3. oko 1450 pne.
13
Juja (Yuya), egipatski plemi 1400 pne, otac Tije (Tiye), ene faraona
Amenhotepa 3.
14
Plava ena Tuija Juji (Thuya), prababa Tutankamona (Tutankhamen).
15
Merit, ena Maija. 18. dinastija, oko 1345 pne Muzej u Lejdenu, Godandija
16

Francuski egiptolog Kristijana Dero-Noblekur (Christiane DesrochesNoblecourt) opisuje najpoznatiju egipatsku lepoticu, kraljica Nefertiti: "...
Njena lepota je takozvani Tivanski tip, predstavljen na freskama u
grobnicama ... Njena oslikana bista, koja se sada uva u muzeju u Berlinu,
pokazuje ruiastu kou, to ukazuje da je morala da je titi od sunca, i
pripadala je severnoj rasi ... ". Majku faraona Amenhotepa 4. (18. dinastija)
su prikazivali kao plavooku blondinu sa ruiastim licem.
Princeza Ranofri, erka faraona Tutmosa 3. (18 dinastija) je takoe
prikazana kao plavua. Godine 1929., arheolozi su otkrili mumiju 50-godinje
kraljice Merit-Amon (Meryet-Amun), druge erke Tutmosa 3. sa talasastom
svetlo smeom kosom. Ameriki egiptolog Donald Rajan (Donald P. Ryan) je
1989. otvorio jednu od grobnica u Dolini kraljeva, gde je leala mumija sa
crvenkastom kosom, verovatno kraljica Hatepsut (18. dinastija).
Manefon, grko-egipatski svetenik koji je iveo u 3. veku pre nove ere,
napisao je u svojoj Istoriji Egipta da je poslednji vladar 6. dinastije bila
kraljica Nitokris, svetlokoa plavua. Prema grkim i rimskim autorima, Pliniju
Starijem, Strabonu i Diodoru sa Sicilije, treu piramidu je izgradila kraljica
Rodopis, ije ime na drevno grkom znai "roze boje koe".
20 psalam iz 141. glave egipatske Knjige mrtvih posveen je "voljenoj Boginji
sa crvenom kosom", a u grobu faraona Merenptaha (19 dinastija, 1213-1204
pne.) prikazana je crvenokosa boginja. Naunicima je takoe dobro poznato
da je najpoznatiji faraon Ramzes 2. (1292-1225 pne) bio crvenokos.
17
Bista kraljice Nefertiti, oko 1350 godine pre nove ere, egipatski muzej,
Berlin.
18
Faraon Mer-en-Ptah (Siptah), 19. dinastija (1295-1186 pne.), kairski muzej.
19
Faraon sa crvenom kosom Ramzesa 2. (1292-1225 pne.).
20
Crvenokosa boginja iz groba faraona Merneptaa (Merneptah)
21
egipatska maska, kairski muzej.
Egipatsko plemstvo nieg ranga, kao i egipatska inteligencija, kao to su pisci

- ljudi sa vrlo dobrim u to vreme obrazovanjem i vaspitanjem, od kojih su
postajali rukovodioci, graditelji i upravitelji, su predstavljeni sa nekim
znacima bele rase , bilo to svetle oi ili kosa. To se moe videti na steli na
Abidosu, koja datira iz Srednjeg Kraljevstva (priblino 2040-1640 pne.) i na
grobu jednog poznatog oveka po imenu Kuj (Khui), koja datira iz 12.
dinastije (1976-1947 gg pne. ).
22
Egipatski pisac Stela od Abidos, Srednje Kraljevstvo (2040-1640 pne.).
23
Grob egipatskog plemia po imenu Kuj.
Belokoi saputnik iz groba Dehutihopte (Djehutihotpe), Deir el-Bera,

Srednje Kraljevstvo.
24
Egipatski zvaninik i njegova ena, Luvr
25

Odkuda su se, kada i sa kojim ciljem u zemljama severoistone Afrike,
naseljene ljudima crne rase, pojavili beli bogovi, a sa njima i beli ljudi, veoma
detaljno je opisano u drugom tomu knjige akademika Nikolaja Levaova
"Rusija u zakrivljenim ogledalima" u glavi 2.1. Mi ukratko pominjemo samo
najvanije.
Prvi nuklearni rat izmeu Antlanja (Atlantida) i Velike Asije (slaveno
arijevske Imperije), od pre vie od 13 000 godina, zavrio se porazom antskih
svetenika, planetarnom katastrofom i propau Antlanja. Beli Jerarsi su
kaznili krivce svetenike, a preivelih devet svetenika Antlanja i sa njima
ostale beli "pravedne ljude" preveli na afriki kontinent, gde su stvorili
dravu koja e kasnije dobiti ime Egipat. Ovi svetenici su uili ljude sa
koom boje mraka, kako nazivaju ljude crne rase u "Slaveno-Arijevskim
Vedama," onome, to pre toga nikada nisu nikada znali. Nauili su ih kako se
uzgajaju itarice i povre, grade gradovi i hramovi, grobnice u obliku
piramida, i dali im deo svetog znanja. etiri roda Bele rase jeupravljalo, njima
stvorenom dravom, - Zemljom Gora Rukotovrenih. U Vedama, je o ovome
napisano na sledei nain:
6. (71). LJudi sa koom boje Mraka smatrae
potomke Roda Nebeskog Bogovima...
i od njih e uiti mnoge nauke.
LJudi iz velike Rase
sagradie nove Gradove i Hramove,
i nauie ljude s koom boje Mraka
da uzgajaju itarice i povre...
etiri Roda Rase Velike
smenjujui jedan drugog,
obuavae nove rece Drevnoj Mudrosti...
i gradie Trirani- Grobnice,
u vidu Planina rukotvornih, etvorostranih...
Na taj nain, ak i skromne informacije koje smo ovde objavili,
nedvosmisleno potvruju ono to je reeno u Vedama o tome, da su Egipat
stvorili beli ljudi! A jedini beli ljudi na planeti u to vreme bili su SlavenoArijevci.
26
2. BELI BOGOVI CENTRALNE I JUNE AMERIKE

"Oni su mogli da urade sve, jer nita teko ne postoji za njih; oni su sekli ad,
topili zlato, sve to im je dao Kuecaljkoatl ... umetnost i znanja. " Franjevachroniar Bernardino de Sagun (Bernardino de Sahagun).
Takvim epigrafom poinje knjigu "U potrazi Belog Boga, misteriozno naslee
civilizacije June Amerike (In Quest of the White God: the mysterious
heritage of South American civilization). Napisao ju je 1963. poznati naunik
i diplomata Pjer Onore (Pierre Honore). On je radio u Brazilu kao direktor
istraivakog instituta i vladin savetnik, organizovao je dugaka putovanja
irom Latinske Amerike i imao priliku da vidi ostatke velike civilizacije,
studiju kojoj je on posvetio 15 godina svog ivota. Kako je vidno iz naslova
knjige, Onore je traio i naao dokaze toga, da su mnogo pre Kolumba beli
ljudi, doli sa istoka, doneli u zemlju Centralne i June Amerike civilizaciju, i
da su bili prvi vladari naroda Crvene Rase, a njihovih saputnici - vladajua
kasta. Ovde emo predstaviti prevod nekih odlomaka iz knjige.
"... Drevne legende indijanaca Centralne i June Amerike, gotovo su
izgubljene u magli vremena, govore nam o tome, da su nekada na obale
njihove zemlje stigli beli bradati ljudi. Oni su indijancima doneli osnovna
znanja, zakone, pisani jezik, kompletnu civilizaciju. Oni su stigli na velikim
udnim brodovima sa labudovim krilima koji su svetleli tako sjajno da su
izgledali kao ogromne zmije klizei po vodi. Pribliavajui se obali, iz brodova
su izlazili ljudi - plavooki i plavokosi - u odei od grubog crnog materijala sa
krunim otvorom na vratu i kratkim irokim rukavima."
Sauvane su do dananjih dana takoe i legende o jednom jedinstvenom
belom bogu, koji se smatra zaetnikom svih civilizacija drevnih indijanaca u
obe amerike. Tolteci i Asteci Meksika nazivali su belog boga Kuecaljkoatl,
Inke - Kon-Tiki Virakoa, za ibe on je bio Boika, a za Maje - Kukuljkan.
Peruanci, koji i dan danas tvrde da su bogovi imali plavu kosu i plave oi, zvali
su ga Hustus. Indijanske hronike kau, da su se beli ljudi sa bradama pojavili
na obalama jezera Titikaka, gde su izgradili veliki grad, i nauili lokalno
stanovnitvo da ivi na civilizovan nain, 2.000 godina pre Inka ...
"Kada sam pitao lokalne indijance, ko je gradio ove drevne spomenike napisao je panski hroniara Cieza de Leon 1553. - reeno mi je, da je to
27

uradio drugi narod, bradati i belokoi, kao to smo mi panci. Ti ljudi su doli
tu mnogo pre Inka i naselili se ovde. Oni su takoe rekli - nastavlja Leon - da
su na jezeru, na ostrvu Titikaka u prolim vekovima iveli ljudi, beli kao to
smo i mi, a jedan lokalni voa po imenu Kari i njegovi ljudi su doli na to ostrvo
i zapoeli rat protiv tog naroda, i mnoge ubili. .. Pitao sam metane da li su
ove strukture sagraene u vreme Inka. Smejali su se na moje pitanje i naveli,
da im je potpuno poznato, da je to izgraeno mnogo pre vlasti Inka. Oni se
videli na ostrvu Titikaka bradate mukarce. Bili su to ljudi finog uma, pridoli
iz nepoznate zemlje, a bilo ih je malo i ubijeno ih je mnogo u ratu ... "
Enoh Garsiljiaso de la Vega, sin kraljice Inka, pitao je svog kraljevskog ujaka
o ranoj istoriji Perua. On je odgovorio: "rado u odgovoriti na tvoje pitanje, a
ti, onda reeno zauvek sauvaj u svom srcu. Ovo znaj, takoe, da je u davna
vremena celo podruje, bilo prekriveno umom i zaraslo, a ljudi su iveli kao
divlje ivotinje - bez religije i vlasti, bez gradova i domova, bez obraivanja
zemlje i bez odee, jer nisu znali kako se pravi tkanina i iju haljine. Oni su
iveli po dvoje ili troje u peinama ili u rascepljenim stenama, u rupama ispod
zemlje. Oni su jeli kornjae i korenje, voe i ljudsko meso. Tela svoja su
prekrivali listovima i ivotinjskim koama. Oni su iveli kao ivotinje a ene su
tretirali isto kao i ivotinje, jer oni nisu znali kako da ive sa jednom
enom ... "
De Leon Garsiljiaso dodaje: "Odmah nakon toga pojavio se beli ovek visokog
rasta i ovladao je velikim autoritetom. Kau da je uio u mnogim selima ljude
da ive normalnim ivotom. Svuda su ga zvali isto - Tiki Virakoa. I u njegovu
ast, sazidali su oni hramove i podigli na njih kipove... "
Pizaro je pisao o Inkama: "Vladajua klasa u peruanskom kraljevstvu su bili
svetlkoi ljudi, boje zrelog ita. Veina plemia iznenaujue je liilo na
pance. U toj zemlji, upoznao sam indijansku enu tako svetle koe, da me je
to porazilo. Susedi zovu te ljude - deca bogova ... "
Oni se nisu meali sa indijancima, imali su mnogo bolje obrazovanje od svojih
podanika i govorili su posebnim jezikom. Takvih lanova kraljevske porodice
bilo je pri dolasku panaca 500. Hroniari navode da su osam dinastija
vladara Inka bili beli i bradati, a njihove ene - "bele, kao jaje." Garsiljiako je
ostavio impresivan opis, kako su ga jednog dana, kada je bio dete, drugi
velikodostojnici odveli u kraljevsku grobnicu. Ondegardo (to je bilo njegovo
28

ime) je pokazao deaku jednu od prostorija palate u Kuskou, gde je du zida
lealo nekoliko mumija. Ondegardo je rekao, da su to bivi Inka carevi, i on je
spasio njihova tela od propadanja. Sluajno se deak zaustavio ispred jedne
od mumija. Njena kosa bila je bela kao sneg. Ondegardo je rekao da je to
mumija Belog Inka, osmog vladara Sunca. S obzirom da je poznato, da je on
umro u mladosti, to se njegova bela kosa ne moe objasniti kao seda ...
Mumija belog oveka, naena u Peruu.

29

30

31

... Godine 1925., arheolozi su otkrili dve velike nekropole na poluostrvu
Parakas u junoj centralnoj peruanske obale. Tamo su leale stotine mumija
starih velikodostojnika. Radiokarbonska analiza identifikovala je njihovuu
starost - 2200 godina stare mumije ... Kada su otkrili mumije, pronali su
njihovu znaajnu razliku od osnovnog fizikog tipa drevneperuanskog
stanovnitva. Evo ta je napisao tada ameriki antropolog Stjuart: "To je bila
velika grupa ljudi, apsolutno netipinih za stanovnike Perua" ... "
Dakle, panci nisu bili prvi belci koji su kroili na ameriki kontinent, kao i
to Kolumbo nije bio prvi njen pronalaza. Vie iznenaujuaa za njih je bila
reakcija lokalnog stanovnitva zbog njihovog izgleda.
Indijanci su pozdravili pance
Onore citira pismo Kolumba. "6. novembra 1942, on je napisao, da su posle 12

milja mara njegovi glasnici nali selo, u kojem je ivelo oko 1.000 ljudi.
Metani (koje je Kolumbo nazvao indijancima) su ih doekali sa poastima,
smestili ih u najlepe kue, brinuli o njihovom oruju, nosili ih na rukama i
ljubili noge, pokuavajui da im da daju do znanja na bilo koji nain da su oni beli ljudi koji su doli od bogova. Oko 50 stanovnika je trailo od glasnika da
ih povedu sa sobom na nebo venim bogovima ...
32

... Vladar asteka Montezum poslao je jednog od svojih velikodostojnika
(istorija je sauvala njegovo ime - Tendile ili Teutlile) Kortezu sa poklonom eirom napunjenim zlatom. Kada je glasnik prosuo nakit pred panacima i
kada su se svi nagnuli da ga vide, Tendile je primetio meu konkvistadorima
oveka sa lemom, ukraenog najfinijim zlatnim ploama. lem je porazio
Tendila. Kada mu je Kortes ponudio da uzme poklon za Montezuma, Tendile ga
je molio da mu da samo jednu stvar - lem tog vojnika, "Moram da pokaem
vladaru, jer ovaj lem izgleda potpuno isto kao onaj koji je nekada nosio beli
bog". Kortes mu je dao lem sa eljom, da ga vrati ispunjenog zlatom ... "
Kortes i Montezum
33

U svojim memoarima Kortez citira rei Montezuma: "Mi znamo iz spisa, koje
smo nasledili od predaka, da ni ja niti bilo ko drugi, ko je naseljavao ovu
zemlju, nismo njeni izvorni stanovnici. Mi smo doli iz drugih zemalja. Znamo,
takoe, da vodimo svoj rod od vladara, kojem smo bili podreeni. On je doao
u ovu zemlju, i on je ponovo hteo da ode sa svojim narodom. Ali oni su se
enili lokalnim enama, izgradili kue i nisu eleli da idu sa njim. Ali on je
otiao. Od tada oekujemo da e se ponovo vratiti. Otiao je tada na tu
stranu odakle si ti doao, Kortez ... "
Asteci su mislili da su se njihova oekivanja obistinila, da su se bogovi vratili,
kao to su obeali. I da su se vratili u "specijalnoj" godini, koju su izraunali i
svetenici, i koja se ponavlja svake 52 godina. Odea konkvistadora je bila
veoma slina odei dugo oekivanih bogova. Zato indijanska civilizacija sa
monim vojnim organizacijama i mnogo miliona stanovnika nije pruala gotovo
nikakav otpor panskim konkvistadorima, iji broj je jedva dostizao 1000. Ni
Asteci ili Inke skoro nita preduzimali, kada su panci upadali u njihove
hramove i razbijali zlatne i mermerne statue belih bogova .
U hramu Kusko, sravnjenim sa zemljom, bila je ogromna statua oveka u
dugoj odori i sandalama, "potpuno isto kao to su crtali panski umetnici kod
kue", podsea Francisco Pizarro. U hramu, podignutom u ast Virakoe,
takoe je bio veliki bog Kon-Tiki Virakoa - ovek sa dugom bradom u dugoj
haljini. Savremenik zbivanja napisao je da kada su panci videli tu statuu, da
su mislili da je Sveti Vartolomej stigao indijancima Perua i da su mu oni
napravili spomenik u znak seanja na taj dogaaj.
Konkvistadori su bili toliko zapanjeni udnom statuom, koju nisu mogli odmah
da unite, a hram je doiveo sudbinu drugih slinih objekata. Ali samo
privremeno. panci su unitili sve to su mogli da unite. Jedina stvar koja ih
je zanimala je bilo zlato. Oni su istopili u poluge od zlata neobinu lepotu,
koja predstavlja veliku umetniku vrednost i koja bi kotala mnogo vie, da su
ih uzeli netaknute.
Dovoljno je pogledati neke od eksponata iz muzeja zlata u Peruu, koji se
povremeno auriraju sa novim, i kojih je tamo skupljeno vie od 20 hiljada.
Taj zlatni nakit je mali deo uvenog "zlata Inka" iz polu-mitske zemlje El
Dorado. Verovatno je nepotrebno rei da su umetnosti obrade i prerade zlata
indijance takoe nauili beli bogovi.
34
Zlato Inka, muze zlata u Peruu
Zlato Inka, muze zlata u Peruu
35
Zlato Inka, muze zlata u Peruu.
36
A ipak, uprkos varvastvu "civilizovanih" evropljana pre vie od 500 godina,

ostalo je barem nekih arheolokih dokaza boravka u Americi belih bogova?
Ispostavilo se da su neke mrvice ostale, pa ak i neto to se moe uloviti na
Internetu.
37
Bradati Itkama, bog Maja
38
Bradati Kukuljkan.
Bradati Itkama.
39
Bradati Kuecaljkoatl.
40
Bradati Kuecaljkoatl.
Na poetku 20 veka, arheolozi su pronali statue i slike bradatih bogova u
Centralnoj i Junoj Americi - Ekvadoru, Kolumbiji, Gvatemali, Meksiku, El
Salvadoru, njihove slika se mogu videti na slikama starih rukopisa u
bibliotekama evropskih prestonica, ali, avaj, za iru javnost one jo nisu
dostupne ...
41
3. BELI BOGOVI KINE

Vede govore da u svemiru postoje mnoge napredne civilizacije. Te veoma
razvijene civilizacije, koje su na Svetlom putu, putuju kosmikim
prostranstvom i pomau u razvoju civilizacija onih planeta na kojima je nastao
inteligentni ivot. Evo kako to opisuje "Knjiga svetla":
"I evo, visoko u vrhovima,
na Listiima-Realnostima,
pod zaslepljujuim sjajem duginih boja
Velikih Sunaca i Zvezda,
bile su roene nove Naseobine ivota
u kojima su se Drevni Bogovi-Zatitnici
naih Velikih Rodova pojavili.
Oni su naseljavali Nove Naseobine ivota
donosei biima
to su se tamo raala i ivela
Lepotu, Stvaranje sa Skladom.
Tako su Zemlje preobraavane
u Nove ivotne Naseobine
u cvetne mirisne Vrtove
pod jarkim raznobojnim
Suncima i Zvezdama....
Naseobine ivota u sjajnome Svetu
razvile su se u Skladu i Savrenstvu.
U svim odnosima,
u delovanju i u ivotu samo Savest
i Mudrost bile su merila,
a dopunjavale su ih Ljubav i Vera
koje do savrenstva dovode Svest (saznanje).
Mudrost i Trud nadahnjuju Svest
i uvruju slavna dela. ... ".
Po uzoru na drevne Bogove - pokrovitelje, Slavjano Arijevci su delovali na isti
nain na planeti Zemlji. Poslali su svoje predstavnike na manje razvijenu
"susednu" planetu, kako bi pomogli brem razvoju. Oni su ih uili razliitim
naukama, zanatima i umetnosti, dali im zakone i pismenost. Oni su postali prvi
upravitelji njihove civilizacije. Ovo se dogaalo svuda po zemljama Crvene,
42

Crne i ute rase na Midgard Zemlji. U mnogim drevnim legendama naroda tih
rasa preiveli su dokazi da su ih Beli Bogovi koji su doli sa severa, nauili sve
to znaju, pa ak i iveli meu njima neko vreme.
Tu nije izuzetak ni Kina, ili, kako su je u davna vremena zvali SlavjanoArijevci Arimija. Sada, meutim, veoma je teko nai dokaze da su kinesku
civilizaciju stvorili beli bogovi - Slavjano-Arijevci pre nekoliko hiljada godina.
Osim toga, veoma je teko nai slike tih bogova. Na svim dostupnim javnosti
prikazima, svi drevni kineski bogovi imaju isto kineski izgled. Razlog za
ovakvo stanje stvari je jedan - svi pravi dokazi o tome ko je zapravo stvorio
kinesku civilizaciju, potpuno su uniteni, a oni, koji su sluajno ostali, su sa ne
manje revnosti potisnuti i ignoriu se i dalje do danas.
U lanku "Poslednja No Svaroga" Nikolaj Levaov baca svetlo na to, kako je
tekao proces postepenog ponovnog pisanja kineske istorije, kojoj je vie
hiljada godina. U Kini, bilo je tri revizije kineskih hijeroglifa, koji inae i nisu
kineski izum. Prema jednom drevnoj kineskoj takvoj legendi kineska
civilizacija je poela sa time, da je na nebeskoj koiji njima doao Bog Huang
Di, i nauio ih svemu: da gaje pirina, grade brane, brodove i kola, kopaju
bunare, proizvode muzike instrumente, da se lee akupunkturom, iju odeu,
itd. Dao im je kalendar i pismenost, nauio ih da piu znakove. SlavjanoArijevski simbol - svastiku - kinezi koriste do danas.
U drugim kineskim hronikama pominje se i uticaj belih ljudi sa severa koji su
doli u zemlju Podnebesnu, i u kojima su tvrdili, da oni direktno komuniciraju
sa bogovima. Pored toga, Car u drevnoj Kini se smatrao obdaren snagom "Cara
Kosmosa", koji je iveo na "Nebeskom Severnom polu."
Tako, predani kinezima hijeroglifi su tri puta menjani, knjige napisane starim
hijeroglifima su unitene, a istorija Kine se prepisivala tim novim
hijeroglifima i iz nje su povuene neprihvatljive i neugodne pisane
informacije o ulozi belih bogova u kineskoj istoriji. Trenutno, neke
nagovetaje ovoga je mogue nai u drevnoj kineskoj mitologiji i folkloru, koju
strunjaci rekonstruiu od fragmenata istorijskih i filozofskih dela,
"Shucin," drevno delo 14-11 vek pne.; "Ji ing", drevno delo 8-7 vekova pne.;
"Chzhuantszi" 4-3 centi. Pne.; "Liezi" 4. BC- 4. Pne.; "uainanci" 2 pne.;
"Kljuna prosuivanja" Vang un, 1 pne). Najvea koliina informacija o
43

mitologiji sadrana je u starom spisu "an Haj Jing" ( "Knjiga planina i mora"
4-2 vek pne), kao i u poeziji Kju Juana (4 v. pne).
Iz njih je mogue videti, da Kinezi imaju mitove o postanku planine (Kunlun),
na vrhu koje se nalazi manji glavni grad - palata vrhovnog Gospodara neba,
drveta sveta (Fusan), od potopa i druge planetarne katastrofe koja se
dogodila pre 13 026 godina (2016), kada je Nij unitio mesec Fatu. Razliite
kineske legende govore o ovom dogaaju na razliite naine. Neki govore o
strelama koje su pogodile luk 9 sunca. Druge o Velikom Zmaju Kun Kun, koji je
unitio stubove, koji su pridavali nebo, a nebo je palo na zemlju i poplavilo je
vodom. Tree, opet, kau da je podrka Zemlji bila poruena, nebo je poelo
da pada ka severu, a sunce, mesec, zvezde i planete su promenile putanju
kretanja. Jo jedna zanimljiva injenica je da je po legendama totemska
ivotinjama Huang Di bio medved.
Meutim, najstariji od ovih radova datiraju se samo do 14. veka pre nove ere,
a u stvari pre vie od 7 500 hiljada godina, Slavjano - Arijevci su se borili
protiv drevne Kine (Arimije), koja je, dobivi znanja od Belih Bogova,
iskoristila pomo koju im je dao Huan Di i doavi sa njim "Sinovi neba" posle
planetarne katastrofe, dovoljno je ojaala i uzvratila crnom nezahvalnou.
Evo, kako Vede to opisuju u knjizi "Izvor ivota" vest trea:
"Nekada je Slava ivela meu Arimima
i Bogovi su boravili u zemlji podnebesnoj .
Dok njihov Vladar nije Zakon naruio
reivi da preotme tvorevine Rase"
t.j. kada je odluio da pone osvajaki rat protiv Velike Rase. O tom ratu
pripoveda Drevna A-Vesta (Prva Vest). Ali, treba razlikovati tu A-Vestu od
izvitoperene Zend-Aveste, u tumaenju Zaratustre (Zoroastra). Jer on je
Drevnu Vest i rat izmeu Svetlokoih (Rasa) i Tamnokoih (Arima) koja se
odigrala na Midgard-Zemlji pretvorio u nebesku bitku izmeu Svetla i Tame,
u kojoj je Bog Svetla Ahura-Mazda (Asur) pobedio Tamnoga Boga Ahrimana
(Arimana).
I.S. Lisevi (1932-2000) - orijentalista i sinolog - je posvetio svoj ivot
prevoenju sa kineskog. Zajedno sa delima drevne kineske proze i poezije, on
je preveo i studirao Tao-kanonsku Daodecin - Knjigu Puta i Blagodati. U njoj,
44

u delovima, opisuju se aktivnosti "sinova neba" na elu sa Huang Diom. On je
imao neverovatan tronoac, koji ponekad moe biti poput "zmaja, leteeg u
oblacima." Aparat moe da "legne i ode", "da postane lak i teak." Proitajmo
komentare Lisevia o ovom "Zmaju".
"Letea kamena korpa (tj napravljen od neke vrste nemetalnih materijala),
verovatno je mogla uzleteti veoma visoko. Ali postojala je kod doljaka jo
jedna letelica. Drevni stanovnici doline Huanhe, naravno, nazvali su je
"zmaj" ... Ali isti ti drevni kinezi samouvereno su ukazali na ... neobinosti i
razliitost tog zmaja sa svim ostalim, koji se tako esto nalaze u kineskom
folkloru. Oni mogu biti plavi, crveni, beli i crni, sa ili bez rogova, ali samo onaj
na kome je leteo Huang Di, imao je krila i metalni sjaj. A najzanimljivija stvar
je, da on nije bio ravnoduan prema vremenskim uslovima. Naime, zbog
nepovoljnih vremenskih uslova jednom je Huang Di bio primoran da odloi
veoma vaan let, mada, kako je navedeno u originalnom izvoru, "sve je
spremno, i zmaj je prikupio vodu." To, to se plaio kie i vetra je veoma
smeno, jer u kineskoj mitologiji, zmaj je gospodar kie! Ali ako je zmaj bio
realni tehniki prototip, onda njegovo ponaanje postaje jasno ... "
Letei bogovi Kine.

45
Letei bogovi Kine.
Letei bogovi Kine.

46
Letei bogovi Kine
Letei bogovi Kine.

Pored "Zmaja" Huang Di je imao "leteu kornjau", "nebesko srebrno vozilo" i
nekakvu "kamenu korpu": "... jaku, ali ekstremno laku, po vetru je ona
slobodno plutala iznad peska." "Sinovi neba" takoe su koristili niz tehnikih
47

aparata. Na primer, oni su imali "12 velikih ogledala i koristili ih." Kada je na
ogledala padalo svetlo "sve slike i znaci sa zadnje strane bili su jasno vidljivi
u senkama ogledala."
On je napravio letei "tronoac" sa kotlovima, koji su napravljeni od "metala,
koji se proizvedio na planini ouan". Visina aparata je bila "jedan saenj i tri
koraka" (oko 3,5 m), 2/3 visine zauzimala su tri stuba, a ovenan je
strukturom od pola metra "kljuajueg lonca punog ivotinjskih duhova i
udovita", u kojem je "slian Veliki jedini" i "skriven motor univerzuma Dao."
Zanimljivo je da kotao "nije imao pregrade u prolosti i budunosti."
Takoe su opisani, i drugi ureaji, ija je svrha bila nerazumljiva drevnom
autoru. Evo kako on opisuje, na primer, sletanje letelice: "Ogromna zvezda,
sela je na cvetajue ostrvo."
"U nekim starim kineskim izvorima -"Kritika pitanja "Van una (1. vek nove
ere.) "Istorijski zapisi" Sim ina (2. veknove ere ...), i drugim se sasvim realno
prikazuje scena odlaska Huan Dia i njegovih saputnika "HuanDi, proizvodivi
bakar na planini ouan, pravio je tronoac u blizini podnoja planine Cinan.
Kada je tronoac bio spreman, Huan Di je spustio zmaja sa oputenim
brkovima na dole, Huang je stao na zmaja, svi njegovi pomonici i njihove
porodice stali su iza njega, svih sedamdeset lica. Drugi podanici nisu mogli i
uhvatili su mu se za brkove. Brkovi su se prekinuli a oni su popadali (na
zemlju). "
Zar to nije helikopter sa viseim merdevinama?
Car un (oko 2258-2203 pne.), po legendama, nije samo izgradio letelice, ve
je stvorio i "padobran". Car eng Tang (1766 pne) je naredio Ki Kuniju da
izgradi leteu koiju. Drevni konstruktor je ispunio ovaj zadatak i sproveo
probni let: odleteo je u provinciju Hunan. Tokom vremena, brod je po naredbi
cara bio uniten, da ne padne u ruke neprijatelja.
U drevnim kineskim rukopisima nalazimo reference u vezi inovnika Vang Gua,
koji je izgradio dva velika zmaja sa seditima u njima. Kod sedita je priloio
47 "raketa". 47 pomonika su morala u isto vreme da proizvedu vatru u svim
"raketama". Meutim, jedna od njih je iz nekog razloga eksplodirala ranije
48

nego to je bilo potrebno, i proizvela vatru drugih "raketa". U vatri je umrla i
maina, i sam graditelj ...
Zar nema u ovom opisu "leteih koija" racionalnog mesta, ne pokazuje li ono
stvarne dogaaje koji su se desili u davna vremena i dolo do nas u
iskrivljenom obliku kroz bezdan vekova? .. "
Ipak, nedavno se pojavilo nekih opipljivih dokaza o prisustvu na teritoriji Kine
napredne civilizacije, koja nije stvorena od strane Kineza! Jedan od opipljivih
dokaza o tome su Kineske piramide, o kojima je svet uo nedavno.
U centralnoj Kini, oko 100 kilometara od grada Ksi'an (Xian) u provinciji
enksi (enksi) nalazi se oko 400 piramida razliitih oblika i veliina. Na
mapi piramida, koje se nalaze u blizini grada Ksijan, postoje piramide vie od
30-40 metara. Oko svake od ovih piramida u radijusu od jednog kilometra
nalazi se 5 do 20 malih piramida. Njihov ukupan broj nije poznat nikome. Ove
piramide su veoma stare, ali prvi put se pominju u novijoj istoriji samo 1912. u
dnevnicima australijskog trgovca Freda redera i Oskara Memana.
Piramide u Kini. Lokacija grada Ksijanj (Xian)

49
Mapa piramida, koje se nalaze u blizini grada Ksijanj u Kini.
Piramide u Kini
50
Piramide u Kini.
Piramide u Kini.
Piramide okruuju grad Ksijan sa svih strana. One su ak u samom gradu! U
severnoj oblasti susednog grada Sanjana je takoe velika dolina piramida, a
51

na severo-zapadu od njega nalazi se druga dolina piramida, starijih i veih. O
njima se nita ne zna u svetu, a tamo se nalazi i legendarna Bela piramida. Na
severoistoku Ksijana je jo jedna dolina sa neistraenim piramidama.
Visina piramida, koja se nalaze u ravnici provincije ensi, kree se od 25 do
100 metara. Jedini izuzetak je ona koja se nalazi severnije od drugih, u dolini
reke Ca Lin. Ona se zove Velika Bela piramida. Ona je ogromna! Moe se zvati
majkom svih kineskih piramida. Godine 1945., ameriki vojni pilot Dejms
Osman napravio je let preko teritorije centralne Kine. Preleteo je preko
doline i video belu ogromnu piramidu, iji oblik ga je potresao do sri. Prema
njegovim proraunima, visina piramide je oko 1.500 fita (457,2 m). Za
poreenje, visina najvee egipatske piramide, piramida u Gizi, od osnove do
vrha je 480 fita (146,3 m).
"Preletevi planinu, ja sam skrenuo levo i naao se nad ravnom dolinom, usred
koje je bila bela gigantska piramida. Izgledalo je kao neto iz bajke,
neopisivo, odraavala je veoma svetlu belu svetlost. To je moglo biti od
metala ili posebne vrste kamena koje zrai istu belu svetlost sa svih strana.
Mi nismo hteli nigde drugde da letimo, eleli smo da sletimo do nje ... "
Piramide u Kini. Velika Bela piramida. Foto grafija1945. godine piramida u

Kini.
52
Velika Bela piramida u Kini.
Piramide u Kini.
53
Piramide u Kini.
54
Piramide u Kini.
Ova pria je obletela svet 1947.godine, ali je ubrzo zaboravljena decenijama
do 1994. godine, dok nemaki trgovac Hartvig Hausdorf nije posetio
Ksijansku dolinu piramida. On je napisao knjigu o kineskim piramidama i
nazvao je "Bela piramida", u kojoj je o samoj beloj piramide bilo reeno malo.
Do sada, kineski naunici nisu sproveli detaljno prouavanje piramida. Osim
toga, ne tako davno, kineska vlada je proglasila podruje u blizini Velike Bele
piramide, zatvorenom oblasti, s obzirom da se tu gradi baza za lansiranje
raketa koje odnose satelite u orbitu.
Sve Kineske piramide su graene od lesa - ilovae, peanog zemljita, koje
se pretvorilo u kamen. Veina piramida je strogo orijentisana na etiri strane
sveta i imaju kvadratnu osnovu, ali ima ih i pravougaonog oblika. Najei
oblik je piramida sa skraenim vrhom, gde piramide sa visinom od 40-50
metara imaju osnovu od 50 puta 50 metara. Ima i piramida sa otrim vrhom,
kao egipatskih, a tu su i sa upljim vrhovima, a ima ih i sa potpuno pravilnim
sfernim udubljenjima.
55

Kineski piramide su takoe stepenaste - jednostepene i vie stepene.
Stepenici piramida su visine 1-2 metara. Ponekad stepenik dostie centar
piramide, a zatim nestaje i pojavljuju se na samom vrhu.
Zanimljivo otkrie je napravio ruski istraiva kineskih piramida Maksim
Jakovenko. On je pronaaou blizini jedne od piramida neverovatno veliki broj
malog kamenja sa ostacima raznih ukrasa, na kojima se vide kvadrati,
romboidi i prave linije. Bilo ih je toliko mnogo, da je, idui gore i dole po
terenu, mogao da napuni nekoliko kamiona. Istraivai su zakljuili da ovi
fragmenti nisu fragmenti starih posuda, ve da je mogue da su njima bile
poploane piramide, i naneseni na njih ukrasi - odraz jezika i kulture
graditelja piramida.
I postoje interesantni momenti i pitanja u tom smislu. injenice pokazuju da
Kinezi nisu bili graditelji piramida. Poznato je da strukture ovog tipa
apsolutno nisu svojstvene ni jednom od poznatih perioda u istoriji kineske
kulture i arhitekture. Da, i Kinezi ih veoma paljivo sakrivaju i to dugo
vremena, a ni sada ne ure da ih otvore i pripreme ih za masovni turizam, dok
su ostale istorijske znamenitosti, kao to su brojne pagode, paljivo
obnovljene u svom izvornom obliku i u odlinom su stanju. Osim toga, Kinezi
paljivo zasauju piramide zimzelenim drveem i trnovitim bunjem, kao da
su obina brda.
Piramide u Kini.
56
Piramide u Kini.
Piramide u Kini.
57
Piramide u Kini.
Piramide u Kini.
Uzgred, Jakovenko je utvrdio da je Velika Bela piramida bila obloena sa

masivnim belim kamenim blokovima, a ona sama je izgraena od sabijene gline.
58

I u stvari, to ne bi bilo nita posebno, ako ne znamo jednu stvar: u radijusu od
30 km od piramida ne postoji nita, odakle se moete dovui kamen. Postavlja
se pitanje: gde su drevni graditelji piramida uzimali materijal za proizvodnju
ovih blokova i kako su ih isporuivali? I uopte, ta su bile, kada i zato su
gradili ove kolosalne strukture i u tolikom broju?
to se tie svrhe piramida, kineska ortodoksalna nauka pokuava da kae
neto o "grobnicama careva." Zaista, u nekim piramidama, pronaeni su
grobovi, pa ak i sa kineskim carevima. Meutim, ovi grobovi su bili mnogo
mlai od samih piramida. Na primer, car Gao-Cun iz dinastije Tan je
sahranjen u specijalno napravljenoj za njega grobnici unutar Velike Bele
piramide tek u kasnom 7. veku
Koliko ima drevnih kineskih piramida?
Istraujui snimak iz vazduha grupe piramida istono od Ksijana, istraiva
drevnih kultura i autor Graham Henkok doao je do zakljuka iz avionu da one
ine sazvee Blizanaca. Zaista, kompjuterska analiza je pokazala da je tako
sazvee Blizanaca izgledalo na dan prolene ravnodnevice 10.500 pre nove
ere.
Pored toga, Hartvig Hausdorf je uspeo da pronae dnevnike dva australijska
trgovca koji su uspeli da odu u ensi 1912. godine. Imali su tada priliku da
sretnu starog budistikog monaha, koji je rekao da se ove piramide pominju u
veoma drevnim zapisima koji se uvaju u manastiru. Evidencija je o 5 hiljada
godina, ali postoje piramide pod nazivom "veoma stare, izgraene jo kod
drevnih careva, to govori da potiu od "sinova neba", koji su se spustili na
zemlju u svojim bljujui vatru, metalnim zmajevima ..."
Sinovima neba, kao to ve znamo, kinezi su nazivali Huang Dia - belog
jerarha, predstavnika Stare Rase, i pristigle sa njim Slavjano-Arijevce.
Drevni knjievni izvori, hronika "Junae dadjan, svitak 11956" govori o
putovanju Huang Dia kroz svemir, za ta je koristio neko transportno
sredstvo sa nazivom "Zmaj en Huan." Prema kineskim hronikama, on je
stigao sa zvezde Sju - Jau - Joan - zvezde Alfa u sazveu Lava (sazvee
Rasi).
59
Piramide na platou Giza u Egiptu.
Piramide u Jasen parku u Kini.

60

"Sinovi neba", koji su opisani u drevnim kineskim tekstovima, kao to Tao
kanon "Tao Ci" i "Zapisi o pokolenjima careva i kraljeva", nisu samo o uenju
ljudi ute rase o raznim naukama i zanatima. Oni takoe sprovode temeljno
posmatranje efekata planetarne katastrofe, koja se dogodila pre neto vie
od 13 000 godina, i preduzimanje koraka da se stabilizuje stanje na planeti, i
sama planeta, takoe. Jedna od metoda stabilizacije je bila izgradnja
objekata kolosalnih struktura - piramida - na pojedinim mestima na Zemlji.
U tom smislu primeena je sledea neverovatna injenica: lokacija tri
piramide u Gizi u Egiptu i tri piramide u Kini, u Jasen parku, je slina.
Piramide su rasporeene ematski identino, orijentisane po stranama sveta,
odnos rastojanja izmeu egipatskih piramida i Jasen parka potresaju svojom
slinou.
Odlomak iz Poslednje Noi Svaroga N. Levaova

Slaveno-arijevske rune sadre nekoliko nivoa informacija, od kojih se svak
"otvara", u zavisnosti od toga koje rune stoje pre ili iza. Zbog toga se
znaenje teksta, prilikom prevoda na narodni jezik, menja, u zavisnosti od
poloaja runa u rukopisu. Znaenje Slaveno-Arijevskih runa se veoma
razlikuje od znaenja kineskih i egipatskih hijeroglifa. I pored toga, moramo
da se setimo tri "revizije" kineskih znakova, kada su sve knjige napisane
"starim" znakovima, potpuno unitene, a sva kulturna batina prolosti Kine
ponovo napisana sa novim hijeroglifima. I to se dogodilo tri puta! S tim u vezi,
postavlja se pitanje: ko je i zbog ega "izbrisao" prolost Kine?! Zato je bilo
potrebno da se unite stare knjige, i ta je bilo u ovim starim knjigama da se
tako uradi tri puta, sve sve vie i vie se udaljavajui od izvornog oblika
hijeroglifa? ak i posle tri promene kineskih znakova oni nastavljaju da
podseaju na slaveno-arijevske rune, jer su te rune bile osnova za kineske
znakove? I to je injenica, da su stare knjige potpuno unitene tri puta, i sve
je moralo biti ponovo prepisano u novoj verziji i sa promenjenim hijeroglifima,
to potvruje primat slaveno-arijevskih runa nad kineskim znakovima. Isto
tako je i sa egipatskim hijeroglifima.
Prema Kineskoj legendi, kineska civilizacija je zapoela time, da je njima, sa
severa stigao u nebeskoj koiji (Vajtmanu) Beli Bog koji se zove Huan Di, koji
ih je nauio svemu: od gajenja pirinanih polja i izgradnji brana na rekama, do
hijeroglifskog pisma. Ispostavlja se, da kineski hijeroglifi nisu doli sa
61

Kinezima, ve su im oni bili predati od belog oveka visoko razvijene
civilizacije, koja se nalazila severno od drevne Kine.
A sada - malo objanjenje. Huan je staro arijevski ime, koje je jo uvek
prilino uobiajeno u zemaljama panskog govornog podruja. "Di" su plemena
bele rase, koja su ivela na severu stare Kine. Plemena Di - Dinlini, su bila
poznata stanovnicima drevne Kine. Tekoa kineskog izgovora rei "dinlini" je
dovela do skraene varijante Di. U starim kineskim hronikama ima mnogo
referenci o plemenima Di, koje su Kinezi pokuali temeljno da oiste sa svojih
zemlji. Jo u 3. milenijumu pre nove ere, plemena Di su pominjana u kineskim
analima, kao starosedeoci te zemlje.U toku tri hiljade godina deo Dinlina je
zbrisana od strane Kineza, neki su pobegli, a esto su se meali sa Kinezima.
I zar nije udna "sluajnost", da je poslednji stil pisma - kaiu,
koji je stigao do dananjih dana bez veih promena, konano formiran u
periodu Tri carstva (220-280 godina pre nove ere) praktino u isto vreme,
kada su Kinezi konano "reili" problem sa Di plemenima na svojoj teritoriji ?
To je vrlo lepa manifestacija duboke "zahvalnosti" ljudima, koji su im doneli
znanja i kulturu.
Tri hiljade godina je trajalo ratovanja izmeu kineskih plemena,
predstavljajui utu rasu i mnogo manje brojnih Dinlinina, plemenima bele
rase. I ovaj trihiljadugodinji rat, zasnovan na genocidu Dinlina, iao je u
nekoliko etapa. I svaka prekretnica tog sukoba bele i ute rase oznaena je
promenom u kineskom stilu pisanja. Takozvano Jin pismo je dobilo dalji
grafiki razvoj u vidu golovastikog pisma, koje je koriteno u poetnom
periodu Dou dinastije (1066-771 godina pre nove ere ...). Pismenost u eri
Dango je nazvano dauan stil - rukopis velikih peata. I nakon to je spojio
Cin ihuan, razorena carstava u jedno carstvo, car je naredio svom prvom
ministru, Li Si-u da sprovede "standardizaciju" pisma. Novi stil pisanja naziva
sjauan - rukopis malih peata. I svaka "modernizacia" je bio praena
unitavanjem knjiga "starog" stila i prepisivanjem svega u "novom" stilu. I
takva "globalna" kulturna promena u stilovima pisanja je dolazila saunitenjem
prisustva Dinlina u kineskoj kulturi.
To daje pravo da se pretpostavi da su originalna plemena Dinlina formirala
vladajuu kastu u drevnoj Kini, kao to je to bilo u Dravidiji (Drevnoj Indiji).
I desio se graanski rat izmeu razliitih kasti drevnog kineskog drutva,
koje, tavie, formirane od predstavnika razliitih rasa - bele i ute. Kaste
ute rase su se pobunile protiv vladajuih kasti bele rase. Sve to beli ljudi
nauili plemena ute rase, drugi su upotrebili protiv svojih uitelja,
62

pokuavajui istovremeno ne samo da fiziki unite svoje dobrotvore, va i da
unite i samu uspomenu na njih. Vrlo udna vrsta "zahvalnosti".
63
4. VELIKI KINESKI ZID

U Kini, postoji jo jedan opipljiv materijalni dokaz o prisustsvu u toj zemlji
napredne civilizacijae, sa kojom kinezi nemaju veze. Nasuprot kineskih
piramida, ovo svedoenje je poznato svima. To je takozvani Veliki kineski zid.
Da vidimo ta kau ortodoksalni istoriari o najveem spomeniku arhitekture,
koji je odnedavno postao glavna turistika atrakcija u Kini. Zid se nalazi na
severu zemlje, koja se protee od morske obale i ide duboko u mongolske
stepe, i po razliitim procenama ima duinu, uzimajui u obzir njegove grane,
od 6 do 13 000 km. Debljina zida je nekoliko metara (u proseku 5 metara),
visina 6-10 metara. Navodi se dase zid sastoji od 25 hiljada kula.
Veliki "kineski" zid
64

65

66

Kratka istorija izgradnje zida sada izgleda ovako. Izgradnja zida je navodno
poela u 3. veku nove ere tokom vladavine dinastije Cin, da bi se zatitili od
nomadskih upada sa severa, i jasno definisali granice kineske civilizacije.
Inicijatorom izgradnje je postao znameniti "ujedinitelj zemlji kineskih," car
Cin i Huan Di. On je sakupio za izgradnju oko pola miliona ljudi, to je veoma
impresivna brojka pri 20 miliona ukupnog stanovnitva. Tada je zid bio
uglavnom od zemlje - veliki zemljani nasip.
Tokom dinastije Han (206 pne do .. 220 nove ere), zid je produen na zapad,
ojaan kamenom i linijom osmatranica, koje su ile duboko u pustinju. Pri
dinastiji Ming (1368-1644) je nastavljena gradnja zida i dalje. Kao rezultat
toga, on se protee od istoka ka zapadu od Bohajskog zaliva u utom moru do
zapadne granice moderne provincije Gansu, ulazei na teritoriju pustinje
Gobi. Smatra se da je ovaj zid izgraen naporima miliona Kineza od opeke i
kamenih blokova, zato to su neki od ovih delova zida sauvani do danas u
obliku u kojem su navikli da ih vide savremeni turisti. Dinastiju Ming zamenila
je mandurijska dinastija Cin (1644-1911), koja se izgradnjom zida nije bavila.
Ona se ograniila na odravanje relativnog reda na maloj povrini blizu
Pekinga, koja je sluila kao "kapija ka glavnom gradu."
Godine 1899., amerike novine su irile glasine da e zid uskoro biti sruen, a
da e na njegovom mestu izgraditi autoput. Meutim, to niko je mislio da
uradi. Osim toga, 1984, je pokrenut program za obnovu zida na inicijativu
Deng Ksjaopinga i pod vostvom Mao Ce Duna, koja se sprovodi i sada, a
finansirana je od strane kineskih i stranih kompanija, kao i pojedinaca. Koliko
je sakupio Mao za obnovu zida, nije saopteno. Nekoliko delova je obnovljeno,
a na nekim mestima je izgraen ponovo. Dakle, moemo pretpostaviti da je
izgradnja etvrtog zida poela 1984. godine. Obino, turistima pokazuju
jedan od delova zida, koji se nalazi 60 km severozapadno od Pekinga. Ova
planinska oblast Badaling (Badaling), sadri duinu zida od 50 km.
67
68

69

70

Najvei utisak zid ne proizvodi u oblasti Pekinga, gde je on izgraen na ne ba
visokim planinama, ve u udaljenim planinskim podrujima. Tamo, uzgred, se
jasno vidi da je zid, kao fortifikacija, uraen veoma paljivo. Prvo, po samom
zidu na mestu je zajedno moglo da se kree po pet ljudi u redu, tako da je to
to je bio jako dugaak bilo neophodno, da se ako je topotrebno, po njemu
kree vojska. Pod zatitom grudobrana straari su mogli sakriveni da se
prikradaju izabranom mestu gde su neprijatelji planirali da napadnu. Signalne
kule su rasporeene na takav nain da je svaka od njih u zoni vidljivosti
druge dve. Neke vane poruke su se prenosile ili bubnjevima, ili dimom, ili
vatrom. Na taj nain, vesti o neprijateljskoj invaziji su iz najudaljenijih
graninih podruja mogle biti poslate u centar za dan!

71

72
73

U procesu obnove zida otkrile su se neke zanimljive injenice. Na primer,
njegovi kameni blokovi su spojeni meusobno sa pirinaanom lepljivom kaom
sa primesama gaenog krea. Ili da su rupe na kulama gledale prema Kini; da
74

je severna strana zida male visine, daleko manje nego na jugu, a tu se nalaze i
stepenice. Ove injenice, iz oiglednih razloga, ne oglaava i ne komentarie
zvanina nauka - ni kineska ni svetska. Osim toga, pri rekonstrukciji kula,
praznine pokuavaju da se izgrade u suprotnom smeru, mada to ne uspeva
svuda. Ove fotografije prikazuju junu stranu zida - sunce sija u podne.

75
76
77

Meutim, neobinosti kineskog zida se tu ne zavravaju. Vikipedija ima
kompletnu mapu zida, koja pokazuje zid razliitim bojama, kako nam je
reeno, da se vidi izgradnja zida svake kineske dinastije. Kao to moete
videti, Veliki zid, ispostavilo se, da nije jedan. Severna Kina je prepuna gusto
posutim "velikim kineskim zidovima", koji ulaze na teritoriju dananje
Mongolije, pa ak i Rusije. Svetlo preliveno na te neobinosti je usmerio A.A.
Tjunjaev u svom radu "Kineski zid - veliki uspeh kineskog naroda":
"Praenje etapa izgradnje " kineskog " zida, na osnovu podataka kineskih
naunika, je izuzetno zanimljivo. Iz njih je vidljivo, da kineski naunici,
nazivajui zid "kineski", ne mare toliko o tome da kineski narod u njegovoj
izgradnji nije uestvovao: svaki put kada je izgraen jo jedan deo zida,
kineska uprava nalazila se daleko od mesta gradnje.
Dakle, prvi i osnovni deo zida izgraen je u periodu od 445 godine pre nove
ere od 222 nove ere. On se protee na 41- 42 severne geografske irine, a
istovremeno du nekih delova ute reke. U to vreme, naravno, nikakvih
mongolo tatara nije bilo. Osim toga, prvo ujedinjenje naroda u sastav Kine
bilo je tek 221. godine pne pod carstvom dinastije Cin. A pre toga je bio
period ango (zaraenih carstva 5-3 vek pne.), kada je na teritoriji Kine bilo
osam carstva. Tek u sredini 4. veka pne, Cin je zapoeo borbe protiv drugih
carstva, i 221. godine pne osvojio deo njih.
78
Mapa Velikog "kineskog" zida.
Delovi "kineskog" zida sa poetka zida stvoreni Cin carstvom (do 222 pne)
79
Delovi "kineskih" zidova u prvih pet godina carstva Cin (221-206 pre nove
ere.)
Delovi "kineskih" zidova tokom epohe Han (206 pne - 220 ne)
80
Delovi "kineskih" zidova izgraeni do zaetka Tang dinastije.

Slika pokazuje da se zapadna i severna granica carstva Cin do 221. godine
pne nije protezala tim delom "kineskog" zida, koji je poela da gradi jo 445
pne i koji je bio izgraen 222. godini pne.
Na taj nain, vidimo, da taj deo "kineskih" zidova nije gradilo kinesko Cin
carstvo, ve severni susedi. Za samo 5 godina - od 221 do 206 godine pre
nove ere zid je izgraen du cele granice carstva Cin, to je zaustavilo
irenje njenih podanika ka severu i zapadu. Pored toga, u isto to vreme 100200 km zapadno i severno od prvog je bila izgraena i druga linija odbrane od
carstva Cin - drugi "kineski" zid tog perioda.
Sledea faza izgradnje obuhvata period od 206 godine pre nove ere do 220
nove ere. Tokom ovog perioda, bili su izgraenai delovi zida, koji se nalaze
500 kilometara zapadno i 100 km severno od prethodnog ... U periodu od 618
do 907 godine Kinom je vladala dinastija Tan, koja nije sebe obeleila
pobedama nad njenim severnim susedima.
81
Delovi "kineskih" zidovi sagraeni za vreme vladavine dinastije Sun.
82

Delovi "kineskih" zidova sagraeni za vreme vladavine dinastije Ming.
Karta Orteliusa 1602. godine.
83

Karta Azije 1754. godine Le Carte de lAsie
Veliki "kineski" zid.

U narednom periodu, od 960 do 1279. u Kini se utvrdila dinastija Sun. U to
vreme, Kina je izgubila vlast nad svojim vazalima na zapadu, na severo-istoku
(na teritoriji korejskog poluostrva) i na jugu - u severnom Vijetnamu. Sun
carstvo je izgubilo veliki deo teritorija na severu i severozapadu, ustupljenih
kidanskom carstvu Liao (deo savremene provincije Hebej i ansi), tangutskom
carstvu Si-Sja (deo teritorije sadanje pokrajine ansi, celu teritoru
savremene provincije Gansu i Ninsja-Huejsku autonomne oblasti).
1125. granica izmeu ne-kineskog carstva uren i Kine nalazila se na reci
Huajhe - to je 500-700 km juno od mesta izgraenih zidova. A 1141. godine
je potpisan mirovni sporazum, pod kojim je kineska dinastija Sun priznala
sebe vazalom ne-kineske drave Jin, obavezavi se da joj plati veliki danak.
Meutim, Kina je zapravo bila smetena juno od reke Hunahe, a 2100-2500
km severno od njenih granica je izgraen sledei deo, "kineskih" zidova. Ovaj
deo zida, izgraen od 1066 do 1234.godine prolazi kroz ruske teritorije na
84

severu pored reke Argun. U isto vreme na 1500-2000 km severno od Kine
izgraen jo jedan deo zida koji se nalazi du Velikog Hingana ...
Naredni deo zida izgraen je u periodu od 1366 do 1644 godine. On prolazi
po 40. paraleli od Anduna (40 ), malo severnije od Pekinga (40 ), preko
Inuana (39 ) do Dunhuana i Ansia (40 ) na zapadu. Taj deo zida je
poslednji, najjuniji i najdublje prodire na teritoriju Kine ... Tokom izgradnje
ovog dela zida u ruske teritorije ukljuen je ceo Amurski region. Do sredine
17. veka, na obe obale Amura ve su postojale ruske tvrave-utvrenja
(Albazinska, Kumarska i dr.), seljaka naselja i oranice. 1656 je formirano
Daursko vojvodstvo (kasnije - Albazinsko), koe je obuhvatalo dolinu gornjeg i
srednjeg Amura na obe obale ... Izgraen rusima 1644.godine "kineski" zid
koji je iao tano po granici izmeu Rusije i Cinske Kine. 1650. godine, Cinska
Kina je napala rusku zemlju u dubini do 1500 km, to je bilo sadrano
Ajgunskim (1858) i Pekinkim (1860) sporazumom ... "
Danas se "kineski" zid nalazi u Kini. Meutim, bilo je vreme kada je zid
obeleavao granicu zemlje. Ovu injenica potvruju dole do nas stare karte.
Na primer, uveni srednjovekovni kartogrf Abraham Ortelius sa svojim
atlasom sveta Theatrum Orbis Terrarum iz 1602.godine. Na mapi je sever sa
desne strane. Na njoj se jasno vidi da je Kina odvojena od severne zemlje Tartarskim zidom. Na karti iz 1754. godine Le Carte de lAsie, se takoe
jasno vidi da granica izmeu Kine i Velike Tartarije ide po zidu. ak i karta iz
1880. godine pokazuje zid, kao granicu Kine sa svojim severnim susedom.
Primetno je, da deo zida zalazi dovoljno daleko u podruje zapadnog suseda
Kine - kineske Tartarije ...
85
5. ZMIJSKI BEDEMI u istonoj Evropi

Ako pogledamo paljivije kartu, koja pokazuje sistem "kineskih" zidova,
moemo videti da podsea na slian sistem ostalih zidova koji se nalaze skoro
na drugom kraju sveta. Re je o takozvanim "Zmijskim bedemima (Zmiev
val)" - fortifikacionim strukturama u istonoj Evropi, koji su skoro
nepoznati u svetskoj zajednici. Po svojim karakteristikama prevazilaze
ozloglaeni "kineski" zid, a njihov obim samo na teritoriji Ukrajine je u
srazmeri sa obimom egipatskih piramida zajedno.
Zmijski bedemi
86
Zmijski bedemi u Ukrajini
87
88

Razlog za sakrivanje postojanja takvih neverovatnih struktura, uopte je
jasan - ti kolosi se nalaze na teritoriji slovenskih drava, a pripisuju njihovu
konstrukciju, u svetu prihvaenim "osnivaima civilizacije" - Kinezima,
Egipanima i Sumerima - i to veoma teko. Meutim, njihova gradnja se
pripisuje starim Rimljanima, pa ak pominju drugi njihov naziv - "Trajanov
Zid". Postoji verzija, da su ih nazvali po imenu drevnorimskog imperatora
Marka Ulpija Trajana (98-117 nove ere), jer, navodno, u njegovom vremenu je
izgradnja dostigla velik zamah. Pitanja, ta je to rimljanima u glavi bilo pa da
naprave mega-konstrukciju u blizini Kijeva (Ukrajina) i Benderama
(Moldavija), i da li su oni tamo uopte bili, ovi naunici ne postavljaju. Ne
uzimaju oni u obzir ni sledee injenice iz slovenske istorije:
"... Ime Trojana u vie navrata se pominje u drevnim knjievnim delima. Tako
se, u Apostolima, objavljenim od najveeg istoriara ruske knjievnosti
profesora N.S. Tihonravja po rukopisu iz 16. veka, govori: pod pretpostavkom
da ... mnogi bogovi Perun i Hors, Dij i Trojan i mnogi drugi ...; Plovidba u
anakrifu Bogorodici kroz pakao (12 ili 13. vek): ... od kamena tu ustroji
Trojana, Horsa, Velesa, Peruna ...; u spomeniku 12. veka Re o poloaju
Igorejeve - ime Trojan se pominje etiri puta: ria na putu Trojana ... ... su
bili Trojani ... ... na zemlji Trojana ... ... na sedmom vecu Trojana ... u svim tim
knjigama ime Trojan stoji kao simbol boanstva starih vremena. Zaista,
postojalo je boanstvo u drevnoj slovenskoj mitologiji, u koje je ukljueno
nekoliko slovenskih boanstava, zajedno sa Velesom, Horsom, Perunom i
Dijem i nosilo je ime Triglava, Trojaka ili Trojana. Oigledno, njegovo
oboavanje postojalo je u najranijim fazama slovenske mitologije, a
informacija o tome dolih do nas je mnogo manje, nego o drugim slovenskim
bogovima, kao to su Svetovid, Dadbog, Dij, Jarilo, Belbog, Hors, Perun,
Veles, Lada, i drugi.
Mi samo znamo da su Triglava-Trojana drevni potovaoci prikazivali u obliku
idola sa tri glave na jednom telu. To je bio bog ratnik, konjanik, njegovi
atributi su bili ma i crni konj, koji je, kao i beli konj boga Svetovida (usput,
Svetovid je prikazan sa etiri glave) smatran prorokom. Ove i niz drugih
dolih do nas informacija o Trojanu, daju osnovu za pretpostavku da je
Trojan, zajedno sa drugim svojim boanskim funkcijama, bio bog rata,
predstavnik hrabrosti i snage, zatitnik naroda ... Kasnije kod slovenskih
boanstava, Trojan je zaboravljen, a izuzetna dela, vojne i politike
aktivnosti cara Trajana za dugo su ostala urezana u seanjima ljudi.
89

Strukture, izgraene u vreme Trajana, dobile su njegovo ime. Slino-isto ime
Trojan - Trajan dovelo je do toga, da posle mnogo godina, svi zidovi u
jugozapadnom delu Ukrajine, Moldavije i na istoku dananje Rumunije,
postanu poznati kao Trajanovi ... ".
To postavlja jo jedno zanimljivo pitanje: zato je ime rimskog cara gotovo
isto kao starog slovenskog boga ratnika? Ali ovo je predmet potpuno
drugaije diskusije. A injenica, da su bedemi bili zapravo mega konstrukcije,
bez sumnje, uprkos tome to su javno dostupni anali o samoj izgradnji, se ne
pominju, kao ni sami graditelji. Prosudite sami. Prenik osnove bedema je 20
metara, originalna visina - 12 metara. Ukupno prostiranje bedema je oko
1.000 kilometra. Bedemi se proteu paralelneo jedan drugome na mnogo
kilometara, povezani su sa susednim zatitnim strukturama. Pojedini delovi se
sastoje od nekoliko linija utvrenih bedema i rovova sa razdvajanjem na
dubinu od preko 200 km. esto su bedemi pojaani na gornjim nivoima
drvenim palisadama (ponekad kamenim) sa rupama i osmatranicama. Duina
pojedinanih bedema kretala se od 1 do 150 km.

90

91
92
Sami bedemi su prvobitno izgraeni kao zemljani nasipi, ukljuujui u tom

delu i osnovu od drvenog rama. Pri tome je drvo spaljivano, kako bi se spreilo
propadanje, to im je davalo dodatnu vrstinu. Pored toga, Zmijski bedemi su
graeni neprimeeno, tokom gotovo milenijuma (verovatno od 2. veka pre nove
ere do 7. veka. Radiokarbonska analiza je pokazala da se od 14 uzoraka uzetih
iz razliitih delova bedema, najstarijim pokazao bedem 30 km dug, koji
potie iz 150. godine pre nove ere), tako da verzija o rimskoj izgradnji tih
bedema potpuno nestaje. Osim toga, istraivanja pokazuju, da su bedemi bili
postavljeni frontalno ka jugu - Sloveni su se zatitili od raznih "gostiju" sa
juga, koji su ugroavali njihove bogate zemlje u razliitim vremenima. Dakle,
nisu se rimljani titili od severnih "divljaka".
Arheolozi su otkrili desetak razliitih konstrukcija izgradnje bedema, u
zavisnosti od terena. Pored toga, oni su otkrili ostatke punktova iza linija
bedema na svakih 6-8 km. Ovaj jednostavan odbrambeni sistem dozvoljavao
je da se ne dre velike snage na granicama. Bilo je dovoljno da se na vrhovima
bedema postave i zapale drvene lomae i svetlosnim signalom najavi opasnost.
(Podsetimo se da su "kineski" zidovi imali isti brz sistem signalizacije.)
93
Smatra se da ime "Zmijski bedemi" potie iz popularnih legendi o drevnim

herojima, koji su pokorili i upregli Zmiju u ogromni plug, kojim su izorali
brazde-rovove, oznaivi teritoriju zemlje. Posebno, poznato je ep o Nikiti
Koemjaku.
Nikita Koemjak i Zmija

94
"... Teka je borba bila, ali, pobedivi, Nikita je napravio plug od tri stotine
kilograma, upregao Zmiju u njega, i preorao sa njom brazdu kroz svu svetlost
od izlaska do zalaska sunca, obeleavajui granice ruskih zemalja, a Zmiju
udavio u moru. Radei sveti posao, Nikita se vratio u Kijev. Brazde Nikitine i
danas su negde u stepi vidljive; Prostiru se na hiljadu vrsta duboki anci u dve
visine. Nazivaju te bedeme Zmijskim. Uokolo mukarci oru i plugom ostavljaju
brazde u seanje na Nikitu Koemjaka ... "
Trenutno postoji sledea klasifikacija Zmijskih bedema koji se nalaze na
teritoriji Ukrajine:
Zmijski bedemi Volni- opte ime velikog broja ne velikih po dimenzijama i
duini bedema, koji sastavljaju etvorougao Lavov-Luck-Rovno, Ternopil.
Zmijski bedemi Podolja - ime celog bedema, koji se protee od srednjeg toka
reke Bug ka centralnim regionima erkaije i manjeg broja manjih bedema u
istom okrugu.
Zmijski bedemi Kijevnici - najvei u Ukrajini sistem utvrenja na desnoj
obali Dnjepra, koji se sastoji od bedema razliitih visina i duina. Njemu
pripada prvo mesto u Ukrajini po ukupnoj duini.
Zmijski bedemi Perejaslava - dvobedemski sistem utvrenja u blizini
sadanjeg grada Perejaslav, Kijevski region.
Zmijski bedemi Poltavin - ime irokog bedema koji ide du desne obale reke
Sula, od ua ke srednjem toku i njegova grana dosee skoro do grada Sumi.
Zmijski bedemi Poltavin - dva iroka bedema, koji se nalazi na desnoj obali
Vorskla i reke Horol.
Zmijski bedemi Harkovin - samo dva mona bedema duine od 20 i 25
kilometara u blizini Harkova i Zmijeva.
Krimski bedem - troredni sistem utvrenja izmeu Azova i Crnog mora na
Kerenskom poluostrvu.
95

Strukture slinog tipa postoje u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Maarskoj i
Poljskoj.
Mesto iz vremena Velikog Otadbinskog rata na Zmijskom bedemu

Ove ogromne strukture mogla je da napravi samo mona centralizovana
drava. Sudei po kartama Zmijskih bedema, graeni su po jednom planu.
Loginim se izvodi zakljuak, da osmisli i sprovede takav plan tokom vie
stotina godina, je mogla da bude u stanju samo jaka drava. I ona je postojala
milenijumima na teritoriji Evroazije "od mora do mora", tj, od Pacifika do
Atlantika. U razliitim vremenima su je drugaije zvali - Velika Tartarija,
Velika Skitija, Velika Rusenija, Velika Asija - Velika Imperija Slavjano Arijevaca.
Poslednju borbenu upotrebu Zmijski bedemi, sazdani genijalnou naih
velikih predaka, dobili su 1941. godine, kada su u Kijevskom utvrenom
podruju, izgraeni bunkeri u nekim delovima bedema, koji nisu nedeljama
dozvoljavali neprijatelju da se probije do Kijeva....
96
6. MUMIJE BELIH LJUDI U KINI

Na kraju 19. i poetkom 20. veka, Evropljani su napravili nekoliko ekspedicija
i ozbiljno istraivali Istoni Turkestan i Veliki Kineski Put Svile - mreu
puteva drevnih karavana koji su nekada vodili iz Kine u Tursku i dalje - u
Evropu. vedski putnik, novinar i geograf Sven Hedin je preduzeo veliku
ekspediciju na Tibet i Centralnu Aziju, sa poetkom 1886.godine do 1934.
godine. Njegov primer je sledio 1906-1908. god., poznati istraiva Aurel
tajn, maar jevrejskog porekla, koji je radio ceo svoj ivot za britansku
vladu, u tom smislu ukljuujui i obavetajni posao.
Veliki Kineski Put Svile

Istraivano je podruje pustinjeTakla-Makan, Hedin i Stein, i pored mnogih
drugih neoekivanih kulturnih nalaza, otkriveno je nekoliko mumija sa
karakteristikama evropeidne rase: sa braon ili plavom kosom, izduenog nosa i
lobanje, stasitih tela i velikim duboko smetenim oima. Njih su odneli u
evropske muzeje radi daljeg prouavanja, ali nedostatak potrebne opreme i
sredstava su bili razlozi da se one brzo zaborave.
Ali mumija su se opet setili u kasnim 70-im, kada su kineski arheolozi poeli
da istrauju juni deo basena reke Tarim - veliki pustinjski region, po ivici
kojeg je nekada prolazio Veliki Put Svile. Oni su pronali grobove koji datiraju
iz 2. milenijuma pre nove ere. Mumificirana tela su pronaena u sunom i
slanom delu centralne Azije - u pustinji Takla-Makan kineskog Turkestana, u
97

blizini gradova i eren i Loulan u blizini Lob Nora - gde sada spajaju zemlje
Kine, Kirgistana, Tadikistana i Mongolije.
Podruje nalaza mumija evopeidnih karakteristika u pustinji Takla-Makan.
Pustinja Takla-Makan.
98
Mumija belog oveka u Kini

99

Njihova tela su sauvana bolje nego mumije egipatskih faraona, zbog
izuzetno suvog vazduha, kao i injenice da su grobovi iskopani u slanom
zemljitu, to ubrzava proces suenja i ubija mikroorganizme. Mumifikacija u
Urumi se deavala pre 4000 godina, sasvim sluajno. Ta tela, koja su
sahranjena u peanoj pustinji u zimskim vremenima, zamrzla su se, a nakon
toga se suila, pre nego to su poinjala da se razgrauju. Mrtvi su smeteni u
sanduke bez dna i poklopca, a zahvaljujui slobodnom protoku vazduha ostaci
su izbegli propadanje. Tela, sahranjena u toplo doba godine, pretvorila su se
u kosture. Pustinjski uslovi su se pokazali tako izuzetnim da su tragovi suza
naeni na mumificiranom licu bebe, pa ak i komad hleba, koriten kao
rtvoprinoenje, sauvani netaknuti.
1978. godine, kineski arheolog Vang Binhua pronaao je 113 mumificiranih tela
u severoistonom delu centralno azijske provincije Ksinjang. Kasnije, veina
tela je prebaena u grad Urumi u muzej. Tokom proteklih 25 godina, kineski
100

i centralnoazijski arheolozi su obavili iskopavanja i opsena istraivanja u toj
oblasti, naavi vie od 300 mumija. Neke mumije su sahranjena zbog
nedostatka prostora u Urumkskom muzeju.
Svi su sahranjeni sasvim isto. Udubljena krupna stabla kao sanduci i
prekriveni koom. Tela nekih mrtvih su prekrivena jednostavnim platnima, dok
su druga obuena u arene, veto tkane materijale od ovije ili kozje dlake,
obuvena u konu obuu, a odea im je napravljena od koe ili tkanine. U
grobovima su bili predmeti iz svakodnevne upotrebe: mali noevi, keramika,
ali oruja nije bilo u njima.
Najstarija mumija pronaena u zapadnoj Kini, dobila je nadimak Loulanska
lepotica: to dobro ouvanao telo kineski arheolozi su pronali 1980. u blizini
drevnog grada Loulan, u severoistonom delu pustinje Takla-Makan. To je
ena rasta oko 170 cm, koja je umrla u dobi od 40 godina, pre oko 4800
godina. Telo je umotano u vuneni pokrov, svetlo smea kosa je skupljena i
sakrivena ispod eira, na nogama ima kone izme, a pored nje lei u grobu
kruna i elegantna slamna korpa sa zrnima penice.
Loulanska lepotica
101
Loulanska lepotica
erenske mumije
102
erenska mumija
erenska mumija
103

Kasnije je u Tarimskom basenu pronaena jo jedna grupa mumija - tela
mukaraca, tri ene i dece koje su nazvali erenske mumije. etiri odrasle
osobe datiraju na 1000 godina pne. Njihova odea je u istim bojama, a oko
glave su im bile vezane crvene ili plave trake ; trake na glavama enskih tela
su oslabile, i njihova lica su stekla izgled pevanja ili vikanja.
Mukarac koji je sahranjen, ili "erenski ovek", od dva metra rastom, umro
je u dobi od 50 godina. Imao je dugu, svetlo braon, utkanu u pletenicu kosu,
tanku bradu i dosta tetovaa na licu. Na njemu je bila purpurno-crvena odea,
i ostavljeno je pored njega ne manje od 10 eira razliitih stilova. Kao i kod
erenskog oveka, na licu jedne od enskih mumija ima mnogo tetovaa.
ena je bila rastom oko 180 cm sa svetlo-braon kosom, upletenom u dve duge
pletenice, nosila je crvenu haljinu i cipele bele koe. Sa odraslima je
sahranjena tri meseca stara beba sa plavom kapom na glavi, ije je oi
sakrivalo plavo kamenje. Pored tela bebe je bila aa od kravljeg roga i
flaica za hranjenje, napravljena od vimena ovce.
Mnogi bi mogli rei da ti ljudi nisu imali sposobnost i metode pravljenja
takvih tkanina. One se uglavnom poklapaju sa onim, to su tkali i nosili njihovi
savremenici koji su iveli u mestima, gde se sada nalaze Austrija, Nemaka i
skandinavske zemlje. Profesor kineske i indo-iranske knjievnosti i religije,
Pensilvanjskog univerziteta Viktor Mair, je 1987. godine predvodio grupu
turista u muzej u Urumki navodei da "... naen na mumijama tekstil nije nita
neobino i podlee optoj tehnolokoj tradiciji, kojom su se odlikovali Evropa
i Kavkaz."
Tkanina sa odela mumije belog oveka u Kini

104
105

106

Na primer, visok, ezdeset centimetra eir na mumificiranoj eni lii na
pokrivku za glavu znamenitih iranaca, koji su ih nosili u 1. milenijumu pre nove
ere. Zanimljivo, da je erenski ovek bio sahranjen sa deset kapa, razliitih
stilova; jedna od njih je kao frigijska kapa. Vunenog tkanja po uzoru i stilu
nisu nita manje impresivne: materijal, od koje je izraena odea, po bojama i
ornamentima podsea na kariranu keltsku. Pored toga, na predmetima za
pokustvo - vretenima i zdelama - urezana je svastika, takoe su drveni
predmeti ukraeni u stilu, veoma slinom tzv, skitskom ivotinjskom stilu. I
delovi toka pronaeni u jednoj od grobnica datiraju iz 2. milenijuma pre
nove ere, i poklapaju sa istim delovima naenim u Ukrajini, ali su jo stariji.
107
Predmeti iz groba belog oveka u Kini.
Predmeti iz groba belog oveka u Kini. Vreteno.
108
Predmeti iz groba belog oveka u Kini. aa
Predmeti iz groba belog oveka u Kini. Kutija.
109
Predmeti iz groba belog oveka u Kini. Kapa

Dakle, na kraju krajeva, ko su bili ti ljudi Bele rase, i kako su zavrili u Kini?
Veina naunika ih naziva Tohari, to obinom oveku kae malo, jedino - da
su to Skiti. Mesto odakle su preci ovih ljudi migrirali u Tarimski basen oko
2000 pne, nazivaju juni Sibir, oblast afanasijevske i andronovske kulture.
Odatle su dovezli ratna kola, visoko razvijenu bronzanu metalurgij i druge
elemente civilizacije na zemlju, koju sada zauzima moderna Kina. Duboki
kulturni uticaj, koji su imali na mongolska plemena, potvruju lingvisti. U
kineskom jeziu, rei za konja, kravu, toaki imaju "indo-evropsko" poreklo.
Imajmo na umu, da je u modernoj istorijskoj nauci re "indo-evropski"
eufemizam (zamena) za Slavjano-Arijevski, to je pomoglo da se sakrije
pravo stanje stvari, ali ne za dugo. U poslednjih nekoliko godina, postaje sve
jasnije da su kineska civilizacija i dravnost (i ne samo to) nastala kao
rezultat osvajanja starih kineskih plemena u sredini 2. milenijuma pre nove
ere arijevcima, koji su doli sa severozapada.
Kineski folklor uva legende o svetlokoim ljudima plavih oiju koji su bili
stvaraoci kineske drave i njeni prvi vladari i dravnici. ak i u 8.- 9. veku pne
110

narodne pesme su pevale o zelenookim generalima. Zanimljiv je podatak, da su
prema ovim legendama, budizam stvorili beli ljudi. U budistikom mnastiru u
Bezeklike, na severo istoku Takla-Makan, prikazuju bogate Tohare, kako
prinose poklone svetom Budi, kao i svetlokoe i plavooke budiste.
Slika budistikog manastira u Bezeklike

111

112
113
Karta Velike Tartarije 1760 godine

Ove legende niko ozbiljno nije primao dok nisu otkriveni sahranjeni beli ljudi
1977.godine u pustinji Takla-Makan. Ovi grobovi se nalaze u blizini ruevina
velikih gradova, izgraenih du uvenog Puta svile. Sudei po ovim
ruevinama, ovi ljudi su izgradili civilizaciju - velike gradove, hramove,
obrazovne i umetnike centre. To su bili isti oni koji su stvorili Veliki Put
Svile, a ne kinezi. Indirektna potvrda ove teorije je injenica da se podruje
gde su pronali mumije belih ljudi, naziva Zapadna Tartarija ili Slobodna
Tartarija i nalazi na razliitim zapadnim kartama, do poetka 19. veka.
U ranim 1990-im, vie od hiljadu mumija belih ljudi je pronaeno u ovom
regionu, ali je 1998. godine, kineska vlada zabranila dalje arheoloke
ekspedicije na tom podruju. I to je sasvim razumljivo. Dalja iskopavanja bi
se pokazala loe za Kineze, zbog injenice, da nisu oni koji su prvi otkrili
gvoe, izmislili sedlo i kola, pripitomili konja. Sve to su veoma, veoma davno
uradili predstavnici Bele rase i nesebino podelili sa njima ...
114
7. BELI BOGOVI GRKE

Pogledajmo grke bogove. Svi su bili plavi, vitki i moni! Osim toga, skoro svi
su ne-grkog porekla, a njihova imena prevedena sa grkog, nemaju nikakvo
znaenje na tom jeziku. Ali oni se savreno "prevode" na jezike slovenskih
naroda i samo za njih imaju smisla. ak i Grci takoe veruju, da su mnogi
njihovi bogovi doli kod njih sa severa, iz misteriozne Hiperboreje.
Zevs
Hera
Posejdon
Artemida
Apolon
Uzmimo, na primer,
vrhovnog grkog
boga Zevsa. Sa
grkog, nikako se
ne prevodi, ali u
panteonu slovenskih
bogova, bog je iva,
koji se, kao i Zevs
javlja
ivotodariteljem
(zapamtimo, da je
Zevs darovao decu
gotovo svim
boginjama i mnogim
115

smrtnim enama) i javlja se Bogom ocem, koji se raao u celom svetu. Hera ena Zevsa, je zatitnica braka i porodice. Grke legende je opisuju kao
osvetoljubivu i ljubomornu boginju, koju je Zevs esto varao. Vrlo esto se
prikazuje kao ratnica sa kopljem i maem u ruci. Sa grkog njeno ime se ne
prevodi. Meutim, zanimljivo je, da su u Mikeni njeno ime izgovarali "e-ra."
Dobijamo slovensku estoku ratnicu Jaru.
Objanjenje prvog dela imena grkog boga mora Posejdona nije jasno, ali
drugi deo "Don" je slovenska re koja oznaava reku, dno, korito i rov. Mnoge
reke imaju ovaj koren u tim mestima, u kojima ive ili su iveli sloveni. Njegov
simbol - trozubac je sauvan kao simbol Roda Rusa i do dananjih vremena,
kao to je grb Ukrajine. Artemida i Apolon, brat i sestra poreklom su iz
Hiperboreje. Ona je boginja plodnosti i zatitnica ena na poroaju i faune.
Grki koren "art", odgovara slovenskom "rod". On je bog Sunca i pokrovitelj
umetnosti i nauke. Svake godine, Apolon je leteo nebeskom koijom sa
upregnutim labudovima, na sever, u Hiperboreju, svom narodu, rodnom mestu
njegove majke, boginje Leto Lada. On odgovara drevnom slavenskom bogu
Kupala, u ast koga do danas postoji praznik na dan letnjeg solsticija (po
materijalima knjige J.D. Petuhova "Putevima bogova").
116
Afrodita
117
Herakle
118
Demetra
119
Persej
120
Atina
121

Osim toga, prema grkoj legendi, Apolon ima pratnju vukova, a vuk je, kako je
poznato, ivotinja, ije je stanite centralna i severna Evropa, a ne jug.
Poznato je da je vuk je est lik u nordijskoj mitologiji, germanskoj i
slovenskoj, ali ne i u mitologiji junih naroda. Apolon je zatitnik grada
pelazga - Troje.
Apolona su prozvali Hiperborjski, kao to su, uzgred, i grke junake,
polubogove Herkulesa i Perseja, i proroka Abarisa i mudraca Aristeja,
svetenike Apolona (neki drevni autori ih zovu Skiti), koji je uio grke muzici,
filozofiji, umetnosti stvaranja pesama i himni, izgradnji hramova. Pod
njegovim vostvom je izgraen uveni hram u Delfima. Kako je prijavljeno u
hronikama, vladalaki simboli boga Apolona su strela, gavran, lovor sa
udotvornim moima. Mitovi tvrde, da je Abaris imao zlatnu maginu strelu,
koju je dao Apollonu. Uz njenu pomo mogao je da postane nevidljiv, da lei
bolesti, da prorokuje i da putuje vazduhom. Pitagorejci su nazivali Abarisa
"Vazduhoetajui". Kao to moemo videti, "beli bogovi" su dolazili i Grcima.
O izgledu tih bogova moe da se sudi i po poznatim delima - "Ilijadi" Homera
- najstarijem spomeniku "devnogrke" literature, koja govori o deset godina
dugoj opsadi Troje (Ilion) od strane grka Ahajaca, koja se dogodila u 13.12.-veku pre nove ere. U ovom ratu, u skladu sa "Ilijadom", aktivno uee su
uzeli bogovi sa Olimpa. Podeljeni, oni su delovali na strani jedne od zaraenih
strana. Na primer, Apolon i Afrodita su bili na strani Trojanaca, a Atina i
Hera - na strani Ahajaca, sa svim posledicama. Bogovi sa Olimpa su imali
svoje ljubimce, koje su oni titili, i one, protiv kojih su se borili, samo su
intervenisali u borbi u pojedinostima i spaavali svoje tienike od sigurne
smrti, i slali kugu u neprijateljske logore.
Ove injenice ukazuju na to, da je Trojanski rat bio, naalost, rat izmeu
slovensko-arijevskih rodova. I drugo, pokazuje, da bogovi nisu bili bogovi u
dananjem smislu predstave bogova - nepoznati, savreni, svemoni,
sveznajua bia, itd ... Oni su se ponaali kao ljudi - oni su imali svoje ljubimce
i one koji im se ne dopadaju, prednosti i slabosti - ali samo ljudi koji su
dostigli visok nivo evolutivnog razvoja, i ovladali "boanskim super
sposobnostima." Svaki od njih je imao svoju "specijalnost", i, samim tim, svoje
evolucione slepe take.
122

Homer opisuje izgled grkih bogova, koristei prideve kao to su "plavooki",
"plavokosi", "svetli", "visoki" i druge. Ljude, trojance i ahajce, opisao je tano
istim epitetima, i da imaju jaka "bela tela" a njihove ene "belonogim". U
tekstu emo dati sledee opise:
"Dakle, Zevesova erka, svetlooka devojka Palada !"
"gde je Demetra sa zlatnim uvojcima ..."
"Pre nego to Kasandra prekrasna, kao zlatna Afrodita..."
"Sin Peleja ree svetlookoj eri Egiohi"
"Svetli Atrid, i sada, kao i ranije"
"... I mrtav Meleagar svetlokosi"
"... U borbi porazi Menelaja svetlovlasog"
"... sa svetlokosim Atrejevim sinom"
"... Svetlokosi Adrasta"
"... Belonogi Feanin roditelj"
"erke starijeg mua,svetlokose ene Agamede"
Najkompletniju slika o tome, kako su izgledali grki bogovi i heroji, nam
omoguava mobilna izloba "areni Bogovi, koja se izlae poo muzejima
Evropi, od 2003. godine, kada je ona prvi put organizovana u Minhenu.
Ova izloba je nastala kao rezultat komplikovanog rada meunarodnog tima
naunika i istraivaa sa Harvarda, Smitsonijanskog univerziteta, Universita
Kolorado i nekoliko drugih, pod vostvom nemca Vincenca Brinkmana, voe
frankfurtskog muzeja za sakupljanje antikih skulptura Libighauz
(Liebieghaus).
Od 1982., koristei savremenu tehnologiju i nauna dostignua u oblasti
organske hemije, rendgenostike, pokuali su da stvore rekonstrukciju
klasinih dela grke umetnosti. Preko 25 godina su prouavali povrinu
antikih statua, naoruani sa ultraljubiastim reflektografima, laserskim
lampama i skupim u prahu mineralima (zelenim iz malahita, plavim iz lazurita,
utim i oker od arsena, crvenim iz cinabarita, crnim od sagorelog semena
vinove loze) i pokuali su da rekonstruiu originalni izgled drevnih skulptura.
Ispostavilo se da antike grke skulpture zapravo nikad nisu bile bele kao to
smo navuili!
123
Tezej i Antiopa iz hrama Apolona u Eretriji (kraj 6. veka pne)
124
Nadgrobni stub Aristiona (oko 510god. pne.)
125
Diana
126
Artemida
127
Atina Ataja
128

Meutim, to je bilo poznato i iz antikih pismenih svedoanstava. Na primer,
poznati slikar antike Nikij ( 4. vek pne) ukraavao je mermerne skulpture
utrljavanjem istopljenih votanih boja, oivljavajui beli mermer i imitirajui
boju koe. Drevni majstori su razvili tehniku (sada izgubljenu), pri kojoj su
prekrivali bojom na bazi voska ne samo skulpture, ve i zgrade i brodove.
Sudei po dokazima koji su stigli do nas, ona se sastojala iz sledeeg: vosak
je beljen dugo vremena u morskoj vodi sa dodatkom odreenih supstanci i
postajao je grub i vatrostalan, a nakon meanja sa pigmentom se topio i
nanosio na povrinu. Posle hlaenja voska, boje se nisu topile na suncu i
odbijale su vodu, i bile su osnovna zatita za drvo, metal ili kamen.
Kora Peplofora (nosi peplum) muzej Akropolja, Atina 530-520 godina. pne.
129
Strelac, Glava ratnika u oklopljen torzo oklopu, akropoljski muzej, Atina, oko
470.god. pne
130
Kora Peplofora (nosi peplum), muzej Akropolj, Atina 530-520 god. pne.
131
132
Kora Peplofora (nosi peplum), muzej Akropolj, Atina 530-520 god. pne.
133

O tome, da su grke statue bile raznobojne, poznato je bilo u prolom, pa ak
i u pretprolom veku. ak I u 18.veku, naunici su obratili panju na ostatke
pigmenta na statuama. Meutim, iz nekog razloga, ideja da su antiki grki
kipovi morali da budu beli, postala je dominantna u naunoj zajednici. Stizalo
se ak i do toga, da su statue namerno "navodili" u tom obliku. Lord Djuvin,
sponzorisao je 1930-izgradnju novog krila Britanskog muzeja, i zapoeo je
"ienje" statua Mermerne kolekcije Eldina metalnim etkama i drugim
abrazivnim materijalima za ienje vidljivih pigmenata sa njihovih povrina.
Takoe, u drugoj polovini 20. veka, naunici su se ponovo zainteresovanli za
temu grkih statua u boji. A onda, na kraju, njihovi interesi i napori su doveli
do dramatinih rezultata. Nikoda do tog trenutka iroka publika nije mogla ni
da zamisli, da je Grka umetnost bila svetla i arena; kakvi ornamenti krase
odeu drevnih grkih bogova i heroja i da su bili su areni.
Trojanski princ Paris. Hram Atine u Egini. 480 god. pne.

134
Apolon, navodno kopija rada Fidija, oko. 500. god. Pne
Reljef sa atinskog Akropolja. Sredina 5 veka pne.

135
Atina, naslanja se na koplje.
136
Zabat hrama Atine Ataje u Egini. 480. god

Sada su beli originali u suprotnosti svojim kopijama u boji. Uzgred, oi kod
"klasinih" statua su se inile slepe. Drrevno grki hramovi takoe nisu bili
potpuno beli: bili su oslikani, obino u plavo. Na izlobi je predstavljeno 70
originala i 21 kopija u boji poznatih grkih i rimskih statua i reljefa, koji su
proli "obnovu" originalnim premazom u boji. U centru izlobe su skulpture iz
Hrama Atine Ataje u Egini (oko 500. god pne). Poznati strelac prikazuje
trojanskog princa Parisa u odei, pripijenoj uz njegovo telo. Obratite panju
na svastiku na ruci.
137
Delfski hram Apolona
138
Delfi
139
Delfski hram Apolona. Postolje stuba
140

Zamislimo sada, kako bi izgledala sveano i uzvieno u boji megalitska
struktura - hram boga Apolona u Delfima, koji su za njega izgradili
hiperborejci.
O nekim malo poznatim injenicama o Apolonu, njegovom hramu u Delfima i
hiperborejskim bogovima Grke, govori Valerij Nikiti Demin - naunik,
knjievnik, doktor filozofije, u knjizi "Tajne ruskog naroda: U potrazi za
izvorima Rusije", u izvodu koji u nastavku predstavljamo.
Dva Boga olimpijskog panteona - Apolon i Artemida - deca Zevsa od
njegove prve ene titanide Leto - jasno su povezana sa Hiperborejom. Prema
drevnim autorima, i ubeenju starih Grka i Rimljana, Apolon se povremeno
vraao u zemlju Hiperboreju na koijama koje vuku labudovi. Prema mnogim
izvorima, Hiperborejci severnjaci stalno su dolazili u Grku sa poklonima u
ast boga Apolona. Tu je sutinska veza izmeu Apolona i Hiperboreje.
Apolon - Bog Sunca, i Hiperboreja - severna zemlja, u kojoj sunce nikada ne
zalazi po nekoliko meseci. Geografski, ova zemlja moe da se nalazi odmah
iznad Arktikog kruga. Prema zapaanjima A.D. ertkova - to nije bez osnova
- u imenu boga Apolona je prisutan u neto izmenjenom obliku koren kao i u
ruskim reima , , .
Poznato je drevno pisanje Aplun, to se ita: Aplun (Opalun). I u jednom
drevno ruskom spisu, listajui slovenske bogove pored Peruna i Mokoe,
naveden je Apolin - Bog Sunca (A.D.ertkov "O jeziku Pelasta koji naseljavaju
Italiju, i uporeivnje sa drevno-slovenskim // Anali carskog Moskovskog
drutva za istoriju i drevnost Rusije. Knj. 25, Moskva, 1857, str 58-59).
Kosmika-zvezdana sutina Apolona prouzrokovana je zbog njegovog porekla.
Majka Leto je rodila svog sina na sunanom ostrvu Asterija, to znai
"zvezda". Asterija (Zvezda) su zvali i sestru Leto. Postoji teorija da je kult
Apolona bio ponovo uveden u Mediteran u vreme starog Rima. Ovaj kult indoevropskog Boga Sunca, donela su plemena Venda, koja su osnovala i dala ime
savremenim gradovima Veneciji i Beu.
Istorija nastanka i uvrivanja Olimpijskih kultova u potpunosti potvruje
iznetu tezu. Jedan od kasnijih antikih istoriara i pisaca Pavsanij ( 2. vek
n.e.) u svom slavnom delu "Opis Grke daje sledee neverovatne detalje
pojave jednog od najznaajnijih svetinja antike Grke - hrama Apolona u
Delfima. U poetku je bilo tamo hiperborejaca, i meu njima je bio budui
141

prvi delfski svetenik, a on je imao, po "udnoj sluajnosti", slavjano-rusko
ime Olen. Uzgred, ime rodonaelnika svih grkih plemena i jednog naroda Elina, je takoe grki oblik indoevropske rei bliskoj njom, u smislu i poreklu
rei "jelen". Olen - hiperborejac i njegovi drugovi su poslati u Delfi od
Apolona. Ovo sugerie na nesofisticirani zakljuak: sam (budui) bog u to
vreme je bio daleko - najverovatnije u Hiperboreji, odakle su stigli
predstavnici. Nakon to je postao prorok i proricatelj, Olen je podigao u
Delfima prvi hram, prvo od drveta, kao kolibu, - pie Pavsanij (njegov model
napravljen od voska i perja, Apolon onda alje kao poklon u Hiperboreju), i tek
posle dueg vremena, posle mnogih poara i razaranja, obnovljen je tu kameni
hram, iji ostaci su sauvani do danas. Istorija, priana po Pavsaniju, ouvala
se u obliku kanonskih delfskih tekstova:
Onda su mnogoslavni tu osnovali svetilite Bogu
Deca Hiperborejaca, Pegas sa Svetim Agijem.
Takoe Olen: bio je prvi prorok celog Febi,
Prvo, pesme je sastavio od drevnih napeva.
Kao to moete videti, tu se jasno navodi, da je kultski i obredni kanon
Apolona Delfijskog zasnovan na hiperborejskom predanju. Kasnije Olen
pesmopevac predaje umetnost stihoslaganja svetim prorocima u heksametar
pifijama - svetenicama Apolona: sedei na tronocu, one predskazuju sudbinu
u okruenju puzeih zmija, omamljenih isparenjima ili tamjanom.
Apolonova sestra - Boginja Artemida - takoe je neraskidivo povezana sa
Hiperborejom. Apolodor je crta kao posrednika hiperborejaca. O
hiperborejskoj prinadlenosti Artemide, govori se u staroj odi Pindara,
posveene Herkulesu hiperborejskom. Prema Pindaru, Herkules je dostigao
Hiperboreju, kako bi izvrio sledei podvig - da dobije zlatorogu Kirinejsku
Srnu: ". On je dostigao zemlju, koja je iza lea u ledenoj Boreji"
Tamo je erka Latona,
Stremiteljnica konja
Sreo sam je,
Doavi
Iz klisura i nedra Arkadije
Po ukazu Evrisfeja, po kamenu oevom
Zlatoroge Srne ...
(Pindar. Herakle Hiperborejski // Oda. Fragmenti . 1980. . 20-21.)
142
Latona - latinizirano ime titanide Leto, majke blizanaca Apolona i Artemide,

jedinstvene iz plemena titana, kasnije priznate na Olimpu. Ime Leto i cela
istorija roenja njene dece su jo jedan dokaz hiperborejskih korena u
grkoj mitologiji, i njihovih tesnih veze sa pogledima drugih naroda, vodei
poreklo od hiperborejaca. Prvo, Leto je erka titana Febi i Koja, a stanite
titana je Sever (Diodor sa Sicilije direktno ukazuje na to, da je rodno mesto
Leta - Hiperboreja). Drugo, Leto - nije samo ime starogrke poluboginje, ve
i iskonska slavenska re "leto", to znai doba godine (samim tim i "leto" je
sinonim vremena). Korenska osnova rei je indo-evropska. Smisao je
mnogoznaan: ukljuujui i vreme godine izmeu prolea i jeseni, ali i tokom
godine, to odgovara stalno sunanom danu u polarnim regionima.
Ali to nije sve. Koren "let" je osnova za celu porodicu rei i pojmova, koje
znae "leteti". Opet, analogija sa hiperborejcima kao leteim narodom. Kod
Lukijana je preiveo opis letenja hiperborejskog maga, koji je posetio Eladu:
pred zapanjenom publikom, on je leteo kroz vazduh, hodao po vodi i laganim
hodom prolazio kroz vatru (Lukijan, "Sabrana dela" u dva toma Tom 2.
Moskva-Lenjingrad ,. 1935. str 328-329). Biografije Pitagore sadre njegove
veze sa Hiperborejom: Pitagora je razgovarao sa hiperborejacima, a uenici
su ga zvali Apolon Hiperborejski. Letea je bila i sama titanida Leto, koju je
vodio ljubomoran heroj, pourivi sa granica Hiperboreje po celom svetu
traei utoite, gde bi ona mogla da se rei bremenitosti. Takvo mesto je
nala na ostrvu Delos, gde je kasnije nastao hram Apolona, gde su
hiperborejci stalno slali svoje darove. Letea su, naravno, bila deca Leto Latoni- Artemida i Apolon. Boga Sunca Apolona Hiperborejskog su esto
prikazivali kako leti svojoj kui u koijama koje vuku labudovi, ili na "aparatu"
sa labudovim krilima. I Pindar hiperborejce naziva "slugama Apolona (Pind.
Ol. 3. 16-17) ...
143
Apolon, leti na krilatom tripodu. Grka vaya. 490 god. pne.
Apolon, leti na grifonu. . 380 god. pne.

144
Artemida ljubavnica ivotinja. . 575 god.pne"
145
Artemida
Artemida
146

Labud - simbol Hiperboreje. Morsko boanstvo Forkij - sin Gaje-Zemlje i
prototip ruskog morskog cara u braku sa titanidom Keto. Njihovih est erki,
roene u Hiperboreji, prvobitno su potovane kao prekrasne labud-device
(tek mnogo kasnije iz ideolokih razloga, one su pretvorene u strana
udovita - grej i gorgonu).
Meduza Gorgona. Grka vaza. 490.god.pne.

Diskreditacija Gorgone je po istoj emi, a oigledno iz istih razloga kao i
pripisivanje suprotnih znakova i negativnog smisla pri raspadu opteg indoiranskog panteona na odvojene religijske sisteme (to se desilo posle migracije
arijevaca sa severa na jug), kada su "devi "i"ahuri "(svetla boanska bia)
postali " boanstva " a " asure "- zli demoni i krvoedni vukodlaci. Ta globalna
tradicija je svojstvena u svim vremenima, narodima, religijama ...
147

Oigledno, ak i pre migracije protoelinskih plemena na jug, kod dela njih je
proizala preorijentacija na nove ideale i vrednosti. To je naroito sluaj u
primeru najpoznatije od tri Gorgone - Meduze. Kao i mnoga druga poznata
imena mitolokih likova, Meduza je nadimak, znai "ljubavnica". erka
Morskog Cara Forkija, draga vladaru morskih stihija Posejdonu - prekrasnog
lika, Labud devojka Meduza vladala je nad narodima severnih zemalja i mora.
Ali u postojeim uslovima matrijarhalnih odnosa vlast nije uvala sa
mudrou: suparnica Meduze postala je Atina.
Atina i Persej ubijaju Meduzu. Grka vaza. 460god. Pne.

Skupljanje fragmenta drevnih predanja omoguava da se ustanovi samo opti
pregled tragedije. Nisu podelile vlast nad Hiperborejom dve deve-ratnice.
Borba je bila estoka, na ivot i smrt. Prvom akcijom brisanja suparnice bila
je transformacija lepe princeza labuda Meduze u grozno udovite sa
148

svinjskim kljovama i oima zmije, koja pretvara sve ivo u kamen. To
simbolizuje, najverovatnije, podelu protoelinskog etnikog i ideolokog
jedinstva i procvat dela buduih osnivaa velike grke civilizacije, koja se,
moda pod uticajem prirodne katastrofe i pod pokroviteljstvom bogorodice
Atine, kretala od severa do juga i u predelima ivljenja u ne jednoj generaciji
stigla do Balkana, gde su, podizali hramove u ast Atine, i osnovali grad, koji
jo uvek nosi njeno ime.
Ali enska osveta ne poznaje granice. Atini je bilo malo da moralno unititi
Meduzu - bila joj je potrebna i glava suparnice. Zato, posle nekog vremena,
ona alje nazad, u Hiperboreju, svog polubrata Perseja, i, po miljenju mnogih,
ona sama ga prati. Na prevaru, Persej i Atina su se zajedno bavili nesrenom
Meduzom: na nagovor Palada, sina Zevsa i Danae, odrubili su Gorgoni glavu, i
Atina je odrala suparnici kou i nategla je na svojoj tit, u ijem centru je
smestila sliku glave nesrene Morske deve. Od tada se Atinin tit zove
"gorgonion". Lik Meduze takoe ukraava "egidu" (oklop ili ogrta), koju nose
Zevs, Apollon, i ista ta Atina.
Gorgonion. Mozaik. Atinski muzej

149

Nesputano brutalnost Olimpijskih bogova je bila izuzetno sofisticirana i
retka, iako, mora biti, da je odraavala norme ponaanja te udaljene ere.
Nakon kanonizacije Olimpijaca u seanju buduih generacija, elementi
krvoednosti bi se brisali. Slatkozvuno i poetski zvui nadimak Atine Palada. I malo ko se sea, da je zasluen na bojnom polju, gde je Deva nemilosrdna ratnica odrala kou sa ivog giganta Pallasa (Pallanta), za ta je
Atina nagraena naizgled tako poetskom "epiklesom" (nadimkom) - Palada.
Krvoednom ponaanju su pribegavali i drugi Olimpijci. Poznata je kazna,
kojoj je podvrgao Apolon frigijca Marsija, koji se usudio da se takmii sa
Bogom Sunca u sviranju flaute: suparnik je takoe odran iv. Simbol poraene
Meduze, i u narednim vekovima je nastavio da ima magijsku ulogu. Njena slika
se esto stavlja na zabate i klesane kamene ploe u hramovima.
Sa stanovita arheologije, interesantno je ta znai korenska osnova imena
Meduza. Re "med", ima smisao neag slatkog, prroizvod pela iz nektara,
isto zvui u mnogim indoevropskim jezicima. Osim toga, bliska veza sa tom
rei i njenom zvunosti, nalazi se i u kineskom i japanskom jeziku. Moda je
prihvatljivo govoriti o totemskom znaenju "meda" ili "pela" za pre indoetnike zajednice (a tie se itavog spektra koncepata u vezi sa tom rei"metal", "medicina", "medijum", "meditacija", "meteorologija", "metod" itd,
imena Medeja i Midas, narod zemlji Medeje - Medi, a takoe i Mitani, sve je
meusobno povezano sa zajednikom osnovom drevnog korena "med"). Dakle,
u izrazu Gorgona Meduza pojavljuju se etiri slovenska korena "gor", "gon",
"med", "uz". U indo-evropskoj semantici korenska osnova "gor" ( "gar") je
vieznana, i formira ceo buket znaenja rei, "goreti", "gora", "gorak",
"ponosni", "gordi", "grad", "grba","grb", itd.
Seanje na Gorgonu Meduzu meu narodima, koji naseljavaju teritoriju
Rusije, nikada nije bilo prekinuto. Zemna Boginja Devica, koja je, zajedno sa
Herkulesom smatrana pretkom Grka je praroditeljica skitskih plemena, i
nita drugo, nego transformisana slika Meduze. Najbolji dokaz za to nije
slobodna interpretacija mitova u Herodotovoj "istoriji", ve su to originalne
slike pronaene tokom iskopavanja humki. Slino lice zemne device u vidu
tradicionalnih ruskih Sirina sretalo se sve do nedavno na zabatima i nalijima
severnih seljakih koliba. Jedna od tih rezbarija ukraava odeljenje narodne
naive Dravnog Ruskog muzeja (Sankt-Peterburg) ... "
BEOGRAD, 2016.
150
151

Beli Bogovi Raznih Naroda - D.Bajda E.Ljubimova

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Beli Bogovi Raznih Naroda - D.Bajda E.Ljubimova

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Autori: Dmitrij Bajda i Elena Ljubimova

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

1. BELI BOGOVI NA BLISKOM ISTOKU

Faraon Menkor i njegova supruga, Hemerernebti 2., 4. dinastija (2575-2467

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Faraon Rahotep i njegova ena Nofret, 4. dinastija, kairski Muzej

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

faraon Rahotep. Nofret (2575-2467 pne.).

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

ena faraona Rahotepa

Vano je napomenuti da su oi veine statua izraene ili od lazurita, plavog

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Faraon epsekaf, poslednji car 4. dinastije (2575-2467 pne.).

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Bista jedne egipatske plemenite dame iz 4. dinastije, oko 2600 pne.

Oi od lazurita Senusret 1. iz 12. dinastije (1937-1759 pne.), Kairski muzej.

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Faraon Sesostris 2. u 1840 pne.

Faraon Hor 1783-1633 gg. p.n.e.

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Kraljica Hetop-Herez 2. erka Keopsa, 4. dinastija (2575-2467 BC.), kairski

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Hatsepsut, iz Deir el-Bahari, iz 18. dinastije, oko 1485 pne, Metropoliten

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Faraon Tutmosis 3. oko 1450 pne.

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Plava ena Tuija Juji (Thuya), prababa Tutankamona (Tutankhamen).

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Faraon Mer-en-Ptah (Siptah), 19. dinastija (1295-1186 pne.), kairski muzej.

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Faraon sa crvenom kosom Ramzesa 2. (1292-1225 pne.).

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Crvenokosa boginja iz groba faraona Merneptaa (Merneptah)

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

egipatska maska, kairski muzej.

Egipatsko plemstvo nieg ranga, kao i egipatska inteligencija, kao to su pisci

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Egipatski pisac Stela od Abidos, Srednje Kraljevstvo (2040-1640 pne.).

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Grob egipatskog plemia po imenu Kuj.

Belokoi saputnik iz groba Dehutihopte (Djehutihotpe), Deir el-Bera,

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Egipatski zvaninik i njegova ena, Luvr

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

2. BELI BOGOVI CENTRALNE I JUNE AMERIKE

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Mumija belog oveka, naena u Peruu.

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Mumija belog oveka, naena u Peruu.

Mumija belog oveka, naena u Peruu.

BELI BOGOVI RAZNIH NARODA

Mumija belog oveka, naena u Peruu.

Mumija belog oveka, naena u Peruu.