+ dhanyawaad

- aapka swagat hai

- Mujhe khushi huyi ( My pleasure).
+ nahin dhanyavaad
+ mujhe maaf kr do / sorry
mujhe kshama karen
- koi baat nahi - it is ok
dhanyavaad, aapako bhee
- thanks, same to you
+ bahut khub - fantastic
saakshi - svjedoenje
achchha - good
mere pyare dost - my dear friend m
meri pyari dost / for female friend
+ mujhe yakeen hai - I am sure
+ beshak - of course
+ saty - truth
+ kyo - why
+ hu, main hoon - I am
sandhya = evening
susandhya = good evening
shubh raatri = good night
shubh prabhaat = good morning
shubh din
+ kya haal hai
+ kesi ho aap f - kese ho aap m
- how are you
+ main theek hoon (m thik hu)
- I am fine
+ thik h - ok, right
ha wahi to - this is same
"Your ego has about as much control over what goes on as a child sitting next to
his father in a car with a plastic steering wheel." -Alan Watts
Temelj sree je svjesnost. Osnovni uslov da se bude srean je naa svjesnost da
smo sreni. Ako toga nismo svjesni, mi zapravo i nismo svjesni.
Ti Nat Han

Bhagavan ri Ramana Mahari KO SAM JA?

Poto sva iva bia (jive) ude da uvek budu srena, bez primese alosti, i u
svakome postoji najvia ljubav (param priya) za sebe samog, i poto je samo
srea uzrok ljubavi, da bi se postigla ta srea, koja je sama njegova priroda i koju
svakodnevno doivljava u dubokom snu, kada nema uma, za njega je
neophodno da spozna sebe. Za to je glavno sredstvo (mukhya sadhana)
ispitivanje (jnana vichara) u obliku "Ko sam ja?"
Ko sam ja? Grubo telo, sainjeno od sedam dhatua (hilus, krv, meso, masnoa,
kotana sr, kost i seme) nije "ja". Pet ulnih organa (jnanendriya), naime ui,
koa, oi, jezik i nos, od kojih svaki pojedini saznaje jedno od pet odgovarajuih
ulnih znanja (vishaya), naime zvuk, dodir, vid, ukus i miris, nisu "ja". Pet organa
delanja (karmendriya), naime usta, noge, ruke, anus i genitalije, ije su
odgovarajue funkcije govor, hodanje, hvatanje, izluivanje i uivanje, nisu "ja".
Pet vitalnih dahova, kao to je prana, koji sprovode pet vitalnih funkcija, kao to
je disanje, nisu "ja". ak ni um, koji misli, nije "ja". ak ni neznanje (u dubokom
snu) u kome preostaju samo pritajene tenje prema ulnim znanjima (vishayavasane) i koje je lieno svih ulnih saznanja i svih delanja, nije "ja". Kada se
reima "nije ja, nije ja" porekne sve to je gore pomenuto, znanje, koje jedino
preostaje, je smo "ja". Priroda (ovog) znanja je postojanje-svest-blaenstvo
(sat-chit-ananda).
Ako zae um, koji je uzrok (i osnova) svakog znanja (svakog objektivnog znanja)
i svakog delanja, prestae opaanje sveta (jagat-drishti). Isto kao to se nee
postii spoznaja ueta, koje je osnova, ukoliko ne nestane spoznaja zmije, koja
je koprena, tako nee biti postignuta ni spoznaja Sopstva (swarupa-darsanam),
koje je osnova, ukoliko ne prestane opaanje sveta (jagat-drishti), koje je
koprena. Ono to se zove um, je udesna snaga koja postoji u Sopstvu (u atmaswarupam). On projektuje sve misli. Ako ostavimo po strani sve misli i
pogledamo, nita to bi mogao biti um nee preostati izdvojeno; dakle, misao je
sama priroda (ili oblik) uma. Osim misli, nema nieg takvog kao to je svet. U
dubokom snu nema misli, (i stoga) nema sveta. Isto kao to pauk isprede nit iz
sebe i ponovo je uvlai u sebe, um projektuje svet iz sebe, da bi ga ponovo
uvukao u sebe. Kada um izae (osvane) iz Sopstva, pojavljuje se svet. Stoga,
kada se svet pojavljuje, Sopstvo se ne pojavljuje; a kada se Sopstvo pojavi (sija),
svet se ne pojavljuje. Ako nastavimo da ispitujemo prirodu uma, nai emo,
konano, da smo "mi" sami (ono to sada pogreno smatramo za) um. Ono to
se (tu) naziva "mi" (tan), zapravo je Sopstvo (atmaswarupam). Um moe
postojati samo ukoliko se uvek oslanja na neto grubo (tj, samo tako to uvek
poistoveuje jedno grubo ime-i-oblije, telo, sa "ja"); on ne moe da opstane
sam. Ono to se naziva suptilno telo (sukshma sharira) ili dua jiva) je samo
um.

To to se u ovom telu javlja kao "ja" ("ja sam ovo telo") je um. Kad se ispituje na
kom mestu u telu se misao "ja" prvo pojavljuje, pokae se da je to srce
(hridayam). To je izvor (doslovno, mesto raanja) uma. ak i ako neprestano
mislimo "ja-ja", to e nas odvesti na to mesto (nae istinsko stanje, Sopstvo). Od
svih misli koje se pojavljuju u umu, misao "ja" (oseaj "ja sam ovo telo") je prva
misao. Tek poto se ova misao pojavi, pojavljuju se sve ostale. Tek poto se
pojavi prvo lice (subjekat, "ja", iji je oblik oseanje "ja sam ovo telo", ili "ja sam
taj-i-taj"), pojavljuju se drugo i tree lice (objekti, "ti", "on", "ona", "ono", "ovo",
"to", itd.); bez prvog lica, ne postoje ni ostala.
Um e potonuti jedino pomou ispitivanja "Ko sam ja?". Misao "Ko sam ja?" (koja
slui samo kao sredstvo za okretanje panje prema sebi), poto uniti sve druge
misli, i sama se konano uniti, kao tap koji se koristi za podsticanje plamena
pogrebne lomae. Ako se pojave druge misli (pokazujui na taj nain da je
panja usmerena na Sopstvo izgubljena), ne treba nastojati da se dovre, ve
ispitati "Kome su se one javile?". ta mari koliko se misli ovako javlja? (Nin da
se zapostavi panja usmerena na misli i da se ponovo usmeri na Sopstvo je
sledei): Ako u samom trenutku kada se svaka pojedina misao pojavi, sa punom
budnou ispitamo "Kome se ovo javilo?", znaemo: "Meni". Ako tada ispitamo
"Ko sam ja?", um (naa mo panje) e se okrenuti natrag (od misli) svom izvoru
(Sopstvu); (tada e, poto nema nikoga da prianja za nju) misao koja se pojavila
takoe potonuti. Kako nastavljate da primenjujete ovo, tako e narasti mo uma
da obitava na svom izvoru. Kada um (panja), koja je suptilna, izae kroz mozak
i ulne organe (koji su grubi), pojavljuju se imena-i-oblija (objekti sveta) koji su
grubi; kad obitava u srcu (svom izvoru, Sopstvu), imena-i-oblija iezavaju.
Samo zadravanje uma u srcu (putem gore opisanog metoda fiksiranja panje u
Sopstvo), ne doputajui da izae, se naziva "Okrenutost Sopstvu"
(ahamukham), odnosno "introverzija" (antarmukham). Samo doputanje da izae
iz srca se naziva "ekstroverzija" (bahirmukham). Kada um bude ovako obitavao u
srcu, nestankom "ja" (misli "ja", ega), koje je koren svih misli, samo veno
postojee Sopstvo e sijati. Samo mesto (odnosno stanje) gde ne postoji ni
najmanji trag misli "ja" je Sopstvo (swarupam). Samo se to naziva "Tiina"
(mounam). Samo biti miran (summa iruppadu) na ovaj nain se naziva "gledati
oima znanja" (jnanadrishti). Biti miran, znai uiniti da um potone u Soptvo
(usmeravanjem panje na Sopstvo). Za razliku od ovoga, znati misli drugih, znati
tri vremena (prolost, sadanjost i budunost), znati dogaanja na udaljenim
mestima - sve to nikada ne moe biti jnana-drishti.
Ono to stvarno postoji je samo Sopstvo (atma swarupam). Svet, dua i Bog su
uobrazilje u Njemu, kao srebro u bisernoj ogrlici; ova tri se pojavljuju i nestaju
istovremeno. Samo Sopstvo je svet; samo Sopstvo je "ja" (dua); sve je
Vrhunsko Sopstvo (siva swarupam). Za potapanje uma ne postoji pogodnije
sredstvo od ispitivanja (vichare). Ako se kontrolie drugim sredstvima, um e
naizgled ostati potopljen, ali e se pojaviti ponovo. Um e potonuti i kontrolom
daha (pranayamom); meutim, um e ostati potopljen samo dotle dok je dah
(prana) potopljen, a kada prana izae, um takoe izlazi i luta pod uticajem tenji

(vasana).
Izvor uma i prane je jedan te isti, mada i on sam ima prirodu uma. Misao "ja" je
uistinu prva misao uma; ona je sama ego (ahamkara). Dah se pojavljuje iz istog
mesta odakle potie i ego. Zato, kada se um potopi, i prana e se potopiti, a kada
se prana potopi, um e se takoe potopiti. Meutim, u dubokom snu (sushupti),
iako se um potapa, prana se ne potapa. To je tako ureeno prema Bojem planu,
kako bi se zatitilo telo, tj. da ga drugi ne bi grekom smatrali mrtvim. Kada se
um potopi u budnom stanju i u upijenosti u Sopstvo (samadhi), prana se potapa.
Prana je grubi oblik uma. Um dri pranu u telu sve do trenutka smrti, a kada telo
umre, um silom odnosi pranu. Stoga, pranayama je samo pomo da se kontrolie
um, no nee dovesti do unitenja uma (mano-nase). Isto kao i pranayama,
meditacija na oblije Boga (murti-dhyana), ponavljanje svetih rei (mantra-japa) i
regulisanje ishrane (ahara-nijama) su samo pomo za kontrolisanje uma (ali
nikada sami nee dovesti do njegovog unitenja). Pomou murti-dhyane i
mantra-jape um postie jednousmerenost (ekagram). Isto kao kada se slonu koji
stalno luta (tamo-amo, pokuavajui da uhvati razliite predmete) d da svojom
surlom dri lanac, pa produi svojim putem drei samo njega umesto da
pokuava da uhvati bilo ta drugo, tako e se i um koji uvek luta, kad se naui da
se dri jednog imena i oblija (Boga), drati samo njega. Poto se um razgranava
u bezbrojne misli, svaka od njih postaje veoma slaba. Kako se sve vie i vie
misli potopi postie se jednousmerenost, a um, koji na taj nain postaje snaan,
lako postie samoispitivanje (atma-vicharu). (5) .Pomou mita sattvika aharaniyame, (6) koja je najbolja od svih pravila, poto se razvije satviki kvalitet uma,
on postaje pomo u samoispitivanju.
Iako se tenje prema ulnim objektima (vishaya vasane), koje se kroz vekove
stalno ponovo vraaju, pojavljuju u velikom broju kao talasi na okeanu, one e
sve nestati kako jaa panja usmerena na Sopstvo (swarupa-dhyana). Ne dajui
prostora ak ni misli koja se javlja u obliku sumnje: Da li je mogue unititi sve
ove tenje (vasane) i ostati samo kao Sopstvo?", treba da istrajno odrimo
panju vrsto usmerenu na Sopstvo. Koliko god da je neko veliki grenik, ako ne
jadikuje, O, ja sam grenik! Kako ja mogu da postignem spasenje?" ve se
potpuno odrekne i misli da je grenik i bude postojan u panji usmerenoj na
Sopstvo, on e zasigurno biti spasen.
~Ispitivanje "Ko sam ja?" je neophodno sve dok u umu postoje tenje prema
ulnim objektima (vishaya vasane). Kako se misli pojavljuju, one treba da se sve
do jedne ponite pomou ispitivanja, odmah i tamo, na samom mestu njihovog
postanka. Ne vezivati se ni za ta to-je-drugo (anya, to znai, ni za jedan
objekat koji bi bio u drugom ili treem licu) je nevezanost (vairagya), odnosno
bestrasnost (nirasa); ne naputanje Sopstva je znanje (jnana). U stvari, ova dva
(bestrasnost i znanje) su jedno te isto. Kao to lovac na bisere, privrstivi
kamen za svoj pojas, zaroni u more i uzme biser koji lei na dnu, tako svako,
zaranjajui duboko u sebe sa nevezanou (vairagyom), moe da dostigne biser
Sopstva.~ Ukoliko neprekidno negujemo seanje na Sopstvo (swarupasmaranai, to znai seanje kao panju usmerenu na sam oseaj "ja"), sve dok

ne postignemo Sopstvo, ve samo to je dovoljno. Sve dok je u tvravi, neprijatelj

e i dalje izlaziti. Ukoliko istrajemo u tome da ga saekamo na ma, im se
pojavi, kada god se pojavi, tvrava e konano pasti u nae ruke.
Bog i Guru, u stvari, nisu razliiti. Ba kao to rtva koja je pala u ralje tigra ne
moe da pobegne, tako e oni koji dou naspram pogleda Guruove Milosti
sigurno biti izbavljeni i nikad naputeni; ipak, treba nepokolebljivo da sledimo put
koji je pokazao Guru. vrsto i postojano obitavati u Sopstvu (atma-nishta), ne
doputajui ni najmanju mogu}nost da se pojavi ma koja druga misao osim misli
o Sopstvu (atma chintanai), (8) ini samopredaju Bogu.
Kolikim god bremenom opteretili Boga, On e to sve podneti. Jedna jedina
Vrhunska Sila Upravljanja (parameshwara shakti) izvodi sve aktivnosti; zato da
mi, onda, umesto da Joj se predamo, stalno mislimo: Treba da uradim ovo; treba
da uradim ono? Kada znamo da voz nosi sav teret, zato mi, koji u njemu
putujemo, umesto da spustimo i svoj mali prtljag i budemo sreni i oputeni,
treba da trpimo nosei ga (na prtljag) na svojoj glavi? Ono to se zova srea
(sukham) je sama priroda Sopstva; srea i Sopstvo nisu razliiti. Samo srea
Sopstva (atma-sukham) postoji; samo ona je stvarna. Ni u jednoj jedinoj
zemaljskoj stvari nema nikakve sree. Zbog naeg pogrenog razlikovanja
(aviveka) mi mislimo da iz njih izvlaimo sreu. Kada um izae, on doivljava
patnju (duhkham). U stvari, kad god su nae misli (elje) ispunjene, um, vraajui
se svom izvoru (Sopstvu), doivljava samo sreu Sopstva. Slino tome, za vreme
spavanja, upijenosti u Sopstvo (samadhija) i nesvesti, kada doemo do onoga
to volimo i kada zlo zadesi ono to ne volimo, um se introvertuje i doivljava
samo sreu Sopstva. Na ovaj nain, um luta bez odmora, izlazei i naputajui
Sopstvo, vraajui se (zatim ponovo) unutra. Senka ispod drveta je predivna.
Izvan nje, vrelina sunca sve pri. Osoba koja luta, stie u senku i osvei se.
Posle nekog vremena ona ponovo odlazi, no, u nemogunosti da podnese
vrelinu sunca, vraa se pod drvo. Na ovaj nain je ona zauzeta odlaskom iz
senke u vrelinu sunca, i vraanjem iz vreline sunca u senku. Onaj ko se ponaa
na takav nain je osoba kojoj nedostaje razlikovanje (aviveka). No, osoba koja
ume da razlikuje (viveka), nikada nee napustiti senku. Slino tome, um Mudraca
(jnanija) nikada ne naputa Brahmana (tj. Sopstvo). Meutim, um oveka u
neznanju (ajnanija) je takav da pati lutajui po svetu, a vraajui se na neko
vreme Brahmanu uiva u srei. Ono to se naziva svet, nije nita drugo do
misao. Kada svet nestane, tj. kada nema misli, um doivljava blaenstvo
(anandu); kada se svet pojavi, doivljava patnju.
Kao to u samom prisustvu sunca, koje izlazi bez elje (ichche), namere
(sankalpe) i napora (yatnama), ilibar (uveliavajue soivo) emituje toplotu,
lotos cveta, voda isparava i ljudi zapoinju, rade i prestaju da rade svoj posao, i
isto kao to iglu pokre}e magnet, tako se zbog uticaja samog prisustva Boga, koji
nema nameru (sankalpu) due (jive), kojima upravljaju tri boanske funkcije
(muttozhil), odnosno pet boanskih funkcija (panchakritye) (9) vre svoje
aktivnosti i prestaju da ih vre u skladu sa svojom karmom (tj. ne samo u skladu

sa svojom prarabdha karmom, odnosno sudbinom, ve takoe i sa svojim purva

karma-vasanama, odnosno prethodnim tenjama prema delanju). Pri svemu
tome, On (Bog) nije neko ko bi imao nameru (sankalpu). Ni jedno jedino delanje
(karma) nema na Njega uticaja (doslovno, ne dodiruje ga). To je isto kao to
delanja u svetu nemaju uticaja na sunce, i kao to dobre i loe osobine ostala
etiri elemenata (naime, zemlje, vode, vazduha i vatre) nemaju uticaja na
sveproimajui prostor (peti elemenat, eter, akaa).
Poto se u svim spisima kae da treba kontrolisati um kako bi se postiglo
osloboenje (mukti), kada doemo do saznanja da je jedini konani nalog
(nareenje) spisa kontrola uma (mano-nigraha), beskrajno itanje spisa e biti
besplodno. Da bi kontrolisali um, potrebno je ispitati ko smo; kako (onda),
umesto (da vrimo samoispitivanje) to spoznamo prouavanjem spisa? Ovo
moramo saznati pomou svojih sopstvenih oiju znanja (jnana-kana). Da li je
Rami potrebno ogledalo kako bi znao da je Rama? Mi smo sami unutar pet
omotaa (pancha kosha); a spisi su izvan njih. Zato je besplodno ispitivati u
spisima o sebi, o onome koga treba ispitati (na koga treba usmeriti panju),
ostavljajui po strani ak i ovih pet omotaa. Jedino osloboenje (mukti) je
ispitivanje "Ko sam ja, koji sam u ropstvu?" i spoznati svoju stvarnu prirodu
(swarupam). Samo dranje uma (panje) uvek fiksiranog u Sopstvu (u oseaju
"ja") se naziva samoispitivanje (atma-vichara); dok je meditacija misliti za sebe
da smo Apsolut (Brahman), koji je postojanje-svest-blaenstvo (sat-chit-ananda).
Sve to smo nauili morae da bude zaboravljeno.
Ba kao to je besplodno ispitivati smee koje treba izbaciti, isto tako je
besplodno za onoga ko treba da spozna sebe da prebrojava i ispituje osobine
tattvi (naela koja sainjavaju svet, duu i Boga), koje ga prekrivaju, umesto da ih
sve zajedno odbaci. Treba da smatramo da je univerzum (ceo na ivot u ovom
svetu) kao san.
Osim to budno stanje traje dugo, a san kratko, nema nikakve razlike (meu
njima). U istoj meri u kojoj se ini da su dogaaji koji se deavaju za vreme
budnosti stvarni, ini se da su stvarni i dogaaji koji se deavaju u snu, sve dok
traju. U snu um preuzima drugo telo. I u budnosti i u snu misli i imena-i-oblija
(objekti) nastaju istovremeno (te tako nema razlike izmeu ova dva stanja).
Ne postoje dva uma, jedan dobar i drugi rav. Um je samo jedan. Postoje,
meutim dve vrste tenji (vasana), povoljne (subha) i nepovoljne (asubha). Kada
je um pod uticajem povoljnih tenji, naziva se dobrim umom, a kada je pod
uticajem nepovoljnih tenji, ravim. Koliko god se drugi inili ravim, ne treba da
oseamo odbojnost prema njima. Odbojnost treba da oseamo prema simpatiji i
antipatiji. Ne treba dozvoliti umu da se mnogo bavi svetovnim stvarima. Koliko
god je mogue, ovek treba da izbegava da se uplie u tue stvari. Sve to
poklanjamo drugima, poklanjamo sebi samima. Ako bi se ova istina spoznala, ko
bi, uistinu, ita odbio drugima?

Ako se mi pojavimo (ego), sve drugo se takoe pojavljuje; ako mi potonemo, sve
se potapa. U meri u kojoj se ponaamo ponizno, sledie dobro (i to samo u toj
meri). Ako moemo istrajati u kontrolisanju uma (drati um potopljenim), moemo
da ivimo bilo gde.