VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH

STUDIJA
NOVI BEOGRAD

KOMPJUTERSKO PROJEKTOVANJE

MODIFY MENI

Komande za modifikaciju nacrtanih

objekata u programu Auto CAD

2015
Profesor:
Student:
Dr Danijela ivojinovi
Luki Milo 31/2013
Asistent:
Slobodan MIloevi Mr

MODIFY - MENI

Sadraj:
1.

Uvod.........................................................................................................................................3

2.

Pozivanje komandi...................................................................................................................4

3.

Erase Komanda za brisanje objekata....................................................................................5

4.

Copy Object komanda za kopiranje objekata........................................................................6

5.

Mirror komanda za kopiranje objekata kao ogledalo............................................................7

6.

Offset komanda za paralelno kopiranje.................................................................................8

7.

Move komanda za pomeranje objekata.................................................................................9

8.

Rotate komanda za rotiranje objekata...................................................................................9

9.

Scale komanda za skaliranje objekata.................................................................................10

10.

Stretch komanda za razvlaenje objekta..........................................................................10

11.

Lenghten komanda za produavanje/skraivanje objekata..............................................11

12.

Trim komanda za skraivanje (odsecanje) objekata........................................................12

13.

Extend komanda za produavanje objekata.....................................................................13

14.

Break at Point komanda za prekid objekta u taki..........................................................14

15.

Break komanda za prekid objekta izmeu dve take.......................................................14

16.

Chamfer komanda za obaranje ivica (zasecanje).............................................................15

17.

Fillet komanda za zaobljavanje ivica..............................................................................16

18.

Blend curves komanda za spajanje krivih linija..............................................................17

19.

Join komanda za spajanje vie objekata..........................................................................17

20.

Explode komanda za razbijanje sloenih objekata.......................................................17

21.

Zakljuak............................................................................................................................18

22.

Literatura.............................................................................................................................19

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

MODIFY - MENI

1. Uvod
AutoCAD moemo svrstati u grupu programskih paketa namenjenih crtanju, projektovanju
i drugim vidovima primene raunara u inenjerskoj praksi. Kompjuterski podrano projektovanje
(CAD) predstavlja monu alatku u rukama savremenog projektanta. Brzina i lakoa s kojom se
crtei kreiraju ili modifikuju uz pomo raunara predstavljaju neizmerne prednosti u odnosu na
klasian nain rada.
AutoCAD za oznaavanje pozicija taaka i drugih elemanata na crteu koristi Dekartov
pravougli koordinatni sistem. Taka u ravni je definisana parom koordinata razdvojenih zarezom
(npr. 12,6 - predstavlja taku na rastojanju od 12 jedinica u pozitivnom pravcu X-ose i 6 jedinica
u pravcu Y- ose). Treba napomenuti da u AutoCAD-u zarez koristimo za odvajanje X od Y dela
koordinate dok se taka upotrebljava kao oznaka decimalnog mesta. Rastojanje izmeu dve take
se izraava u "AutoCAD jedinicama". To je merna jedinica internog karaktera i moe se tretirati
kao bilo koja stvarna mera. Uobiajno je da se AutoCAD jedinice tretiraju kao milimetri
stvarnog sveta, ali ne postoji ogranienje da to ne budu centimetri, metri, ini ili neka druga
mera. U praksi to znai da se sve duine u AutoCAD-u crtaju u stvarnoj veliini bez upotrebe
bilo kakve razmere, jer se i inae konana razmera odreuje u trenutku icrtavanja crtea na
papiru. Preciznost crtanja koju postiemo u AutoCAD-u je apsolutna jer se za opis poloaja
svakog elementa koristi i do 14 cifara.
U ovom seminarskom radu opisaemo jedan deo programa Auto CAD koji se odnosi na
komande za izmenu ve nacrtanih objekata to jest Modify meni. Komande koje emo opisati
su namenjene modifikaciji objekata radi pospeavanja i ubrzavanja izrade crtea. Tako se
zahvaljujui mogunostima kao to su kopiranje ili ogledanje lako mogu kreirati itavi novi
delovi crtea nastali na bazi samo jednog nacrtanog elementa a zahvaljujui funkcijama za
rotiranje, skraivanje ili razvlaenje, mogue je na isti nain doi do novih elemenata ak i ako
se oni u nekim detaljima razlikuju.

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

MODIFY - MENI
Slika1: AutoCAD logo1

2. Pozivanje komandi
Pozivanje komandi se vri na tri naina:

Iz padajueg menija Modify

Sa palete sa komandama Modify
i kucanjem imena komande u komandnu liniju programa

Slika 2: Padajui meni Modify

1 http://3.bp.blogspot.com/-JFHnCNYJV0g/U2IStX4XQ4I/AAAAAAAAAGc/6Hq5Q41n8Q/s1600/acad2015.png

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

MODIFY - MENI

Slika 3: Paleta sa komandama za modifikaciju nacrtanih objekata

Ovom prilikom cemo se baviti komandama koje slue iskljuivo za modifikovanje ve
postojeih objekata osim komande Array koja e biti predment posebnog rada.

3. Erase Komanda za brisanje objekata

Komanda Erase slui za brisanje elemenata sa crtea. Po izboru komande (ranije navedena
3 naina) bira se jedan ili vie elementa koje elimo da obriemo (progarm e ih prikazati
isprekidanom linijom), a zatim se pritiskom na desni taster vri njihovo brisanje. Pored ovog
naina postiji jo i mogunost da se pre pozivanja komande izabere objekat za brisanje pa se
zatim pozove komanda ili pritisne taster delete.

Primer za komandu Erase:

Slika 4: Postojea krunica

Slika 5: Selektovana krunica

Selektovanjem postojee krunice (slika 4) ona ce postati isprekidana (slika 5). Jenostavnim
pritiskom na taster delete ili pozivanjem komande Erase iz Modify palete krunica e nestati.

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

MODIFY - MENI

4. Copy Object komanda za kopiranje objekata

Komanda Copy omoguava kopiranje elemenata. Nain na koji AutoCAD kopira objekte
je taj da se odabrani elementi pojavljuju na novom poloaju, a pri tome njihov osnovni oblik
ostaje nepromenjen. Pozivanjem komande program e traiti da selektujemo objekat koji elimo
da kopiramo i pritisnemo taster Enter. Zatim program trai taku u tom objektu iz koje elimo da
se taj objekat kopira. Odabiranjem neke take u objektu i klikom mia na nju, objekat postaje
pokretan i moe se pomerati po radnoj povrini a program e nam traiti odreenu taku u koju
elimo da prekopiramo objekat.
Primenom opcije Multiple u okviru komande Copy moemo viestruko kopirati neki
objekat odjednom. Podkomanda Multiple se poziva pritiskom na taster M na tastaturi, nakon to
smo pozvali komandu Copy i selektovali objekat koji elimo da viestruko kopiramo. Zatim
program trai prvu taku iz koje e kopirati element a zatim drugu, treu i tako redom sve dok se
komanda ne prekine pritiskom na taster Enter.
Primer za komandu Copy:

Slika 6: Pravougaonik sa krunicom

na jednom uglu

Slika 7: Pravougaonik sa krunicama

na svim uglovima

Da bi dobili eljeni objekat (pravougaonik sa krunicama na sva etiri ugla), donji levi
ugao pravougaonika iskoristimo za centar prve krunice. Zatim pozivamo komandu Copy i

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

MODIFY - MENI
selektujemo krunicu i pritisnemo taster Enter. Program nam trai prvu taku iz koje e kopirati
krunicu. Odaberemo centar krunice a zatim nam program trai drugu taku gde e krunicu
kopirati. Klikom na donji desni ugao (pretpostavimo da je Osnap magnet za end point ukljuen)
kopitamo krunicu. Zatim ponovljanjem proces u gornje uglove dobijamo eljeni objekat.

5. Mirror komanda za kopiranje objekata kao ogledalo

Komanda Mirror nam omoguava da neki objekat preslikamo i dobijemo njegovu kopiju
ali kao odraz u ogledalu. Za to je potrebno prvo selektovati elemente koje elimo da
preslikavamo a po potvrdi odabira odrediti pravac simetrale unosom koordinata njene poetne i
krajnje take. Kadad smo izabrali prvu taku AutoCAD nam prikazuje kako e izgledati budui
preslikani objekat a pomeranjem mia se menja i njegov poloaja. Zadavanjem druge take
odreuje se pravac simetrije ali se novi objekti crtea jo uvek ne pojavljuju. Program pre toga
zahteva da se odluimo da li elimo ili ne brisanje osnovnog oblika odabranih elemenata i pri
tome nudi podrazumevani odgovor No. Ako ne elimo da obriemo ve postojei objekat
pritiskom na taster Enter zavravamo komandu a ako elimo da se stari elementi uklone sa crtea
i zadre samo simetrini potrebno je pritisnuti taster Y na tastaturi i Enter pa e AutoCAD
zavriti komandu uz brisanje poetnog oblika elemenata.
Primer komande Mirror:

Slika 8: Polovina objekta

Slika 9: Traeni objekat

Radi breg crtanja traenog objekta (slika 9) moe se crtati samo leva polovina objekta
(slika 8) pa zatim preslikati upotrebom komande Mirror. Kada se leva polovina nacrta pozove se

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

MODIFY - MENI
komanda Mirror, zatim se selektuje objekat i pritisne taster Enter. Program nam dalje trai da
odredimo prvu taku. Klikom mia na gornji desni ugao objekta zadajemo prvu taku
preslikavanja pa nam program dalje trai i drugu taku koju odreujemo klikom mia na donji
desni ugao objekta. Preslikana strana se jo uvek ne pojavljuje jer program postavlja pitanje da li
elimo da obriemo izvorni crte i daje nam pretpostavljenu opciju No. Poto elimo da na
nacrtani objekat ostane ne izbrisan prihvatamo ponuenu opciju i pritiskom tastera Enter
dobijamo odraz nacrtanog objekta a samim tim i traeni crte.

6. Offset komanda za paralelno kopiranje

Komanda Offset omoguava dodavanje novih elemenata koji se nalaze na eljenom
rastojanju i pri tome su paralelni u odnosu na original. Po pokretanju komande Offset potrebno je
zadati rastojanje a potom odabrati element koji elimo da se preslika. Potom, pritiskom na levi
taster mia, naznaavamo stranu na kojoj elimo da se pojavi novi element, a AutoCAD e
komandu Offset ponavljati sve dok je ne zavrimo pritiskom na desni taster mia. Ako nam nije
poznata tana numerika vrednost rastojanja koje treba primeniti moemo je pokazati na ekranu
ili primeniti opciju Through koja omoguava odreivanje take kroz koju treba da proe novi
element. Za izbor ove opcije treba umesto unosa rastojanja pritisnuti taster T na tastaturi, a
AutoCAD e po selekciji osnovnog elementa zahtevati unos take kroz koju treba da prolazi
nova linija. Komandu Offset zavravamo pritiskom na desni taster mia. Opcija Offset ne moe
paralelno kopirati krunice ali se pomou nje mogu praviti koncentrine krunice zadavanjem
rastojanja izmeu njih.
Primer za komandu Offset:

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

MODIFY - MENI

Slika 10: Poetni crte

Slika 11: Traeni crte

Za traeni crte (sa slike 11) cije su spoljne dimenzije 100x50 prvo se nacrta pravougaonik
tih dimenzija (slika 10) metodom usmeravanja. Zatim se pomou komande Offest i donje stranice
pravougaonika kopiraju etiri unutranje linije. Pozivanjem komande Offset program nam trai
rastojanje na koje e linije biti kopirane. Unoenjem vrednosti 10, program dalje zahteva da
selektujemo objekat koji e se kopirati. Biramo donju stranicu pravougaonika i miem
usmeravamo iznad nje. Klikom na levi taster mia postavlja se nova linija. Zatim selektovanje
nove linije i usmeravanjem iznad nje pojavljuje se sledea koju postavljamo takoe levim
tasterom mia. Ovo ponovimo jo dva puta i dobija se traeni crte.

7. Move komanda za pomeranje objekata

Komanda Move nam omoguava da se jedan ili vie elemenata crtea istovremeno pomeri
na drugo mesto a da se pti tome ne promene njihove orijentacije i veliine. Nakon Kada se
komanda pokrene program trai da se izaberu elementi koje elimo da pomerimo. AutoCAD e
potom zahtevati unos prve take kao poetnog poloaja svih elemenata koje elimo pomeriti, a
zatim i unos druge take, odnosno mesta na koje ih treba pomeriti. Odreivanjem poloaja druge
take komanda Move se automatski zavrava.

8. Rotate komanda za rotiranje objekata

Komanda Rotate omoguava rotiranje izabranih elemenata oko bazne take. Po pokretanju
komande i odabiru elemenata potrebno je odrediti taku koja e pretstavljati centar rotacije.
Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

MODIFY - MENI
Ugao se moe pokazati miem ili uneti numeriki preko tastature. Pri tome treba imati u vidu da
AutoCAD za pozitivni pravac merenja uglova smatra pravac obrnut od smera kazaljke na satu.
Primer za komandu Rotate:

Slika 12: Poetni poloaj trougla

Slika 13: Traeni poloaj trougla

Ako jednakostranini trougao sa slike 12. treba da arotiramo pod uglim od 90 kao na slici 13.
koristimo komandu Rotate. Pozove se komanda pa se zatim selektuje trougao. Program nam trai
da obeleimo taku oko koje e se vriti okretanje. Odabirom donjeg desnog ugla kao bazne
take i unosom vrednosti za ugao <90, na trougao se rotira i dobijamo eljeni crte.

9. Scale komanda za skaliranje objekata

Komandom Scale moemo menjati veliinu ve unetog elementa. Kada pokrenemo
komandu i izaberemo element kome elimo izmeniti veliinu, AutoCAD trai odreivanje bazne
take (koja n menja poloaj), a zatim i unos faktora razmere. To je numerika vrednost koja
moe biti vea ili manja od jedinice. Ako elimo da poveamo neki objekat na primer 2 puta kao
vrednost poveanja unosimo broj 2. Sa druge strane ako elimo da smanjimo veliinu nekog
objekta za 2 unosi se vrednost 0.5.
Primer za komandu Scale:

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

10

MODIFY - MENI

Slika 14: Poetni crte

Slika 15: Traeni crte

Ako kvadrat dimenzija 50x50 (slika 14) elimo da smanjimo 4 puta (slika 15) koristimo
komandu Scale. Nakon pozivanja komande i selektovanja kvadrata, program trai poetnu taku
koja se nee menjati. Da bi dobili traenu sliku kao poetnu taku uzimamo donji levi ugao
kvadrata. Zatim program trai razmeru. Unosom 0.25 na kvardrat se umanjuje 4 puta.

10.

Stretch komanda za razvlaenje objekta

Komanda Stretch omoguava pomeranje odabranih elemenata crtea ali na takav nain da
oni ostanu fiziki meusobno povezani. Za razliku od drugih komandi ovde je izbor elemenata
neophodno izvriti kriterijumom Crossing tj. obuhvatanjem polja sdesna na levo. Osim toga treba
imati na umu da e u celini obuhvaeni elementi biti prosto pomereni, a oni koje smo samo
delimino zahvatili komanda Stretch e praktino razvlaiti. Po zavrenom izboru elemenata
treba jo samo pokazati mesto odakle i za koliko elimo da razvuemo odabrani deo crtea.

11. Lenghten komanda za produavanje/skraivanje objekata

Komandom Lengthen moemo promeniti duinu pojedinih elemenata. To se prvenstveno
odnosi na linije, krune lukove i sl. dok za zatvorene objekte kao to su krunica ili elipsa
komanda nema nikakvo dejstvo. Pri pozivu komande potrebno je izabrati jednu od podopcija:
DElta, Percent, Total, Dynamic.
DElta podopcija slui za produavanje ili skraenje linije za odreenu duinu koja se
zadaje posle odabira ove podopcije. Zatim pritiskom na liniju (blie kraju koji elimo da

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

11

MODIFY - MENI
produimo ili skratimo) linija se produava ili skrauje. Komanda se moe ponoviti vie puta i na
razliitim linijama.
Percent podopcija slui za produavanje ili smanjenje neke lineje procentualno. Ako neku
liniju elimo da produimo duplo posle pozivanja podkomande Percent treba da kucamo 200 (u
osnovi je 100) i linija e se produiti 200%. Analogno tome za smanjenje linije na pola kuca se
50.
Total podopcija se koristi pri produavanju neke linije na tano odreenu duinu.
DYnamic podopcija slui za interaktivno produavanje ili skraenje linije jendostavnim
pomeranjem mia po radnoj povrini.
Primer za komandu Lenghten:

Slika 16: Ose simetrije pre korienja lenghten

Slika 17: Ose simetrije nakon korienja lenghten

Kao primer za korienje komande Lenghten uzeemo ose simetrije u krunicama. Na slici
16 prikazana je krunica sa ucrtanim osama simetrije iz kvadranata pomou osnap magneta. Kao
to je poznato osno simetrine lineje treba da prelaze konturne linije za 3-5mm. Pozivanjem
komande Lenghten pa zatim pod komande DElta program nam zahteva da unesemo duinu za
koliko e linije biti produene. Unosimo vrednost 3 i pritiskamo Enter. Klikom mia na jednom
kraju osne linije, linija se produava za 3mm. Zatim klikom na ostala tri kraja osa simetrije i oni
se produuju na zadatu dimenziju i tako se dobija crte sa slike 17.

12. Trim komanda za skraivanje (odsecanje) objekata

Komanda Trim slui za skraivanje linija pri emu se kao granice koriste drugi nacrtani
elementi. Pozivanjem komande program trai da se odaber elementi koji e pretstavljati granice a
po potvrdi tog izbora moemo pokazivati delove linija za koje smatramo da pretstavljaju viak.
Komandu zavravamo pritiskom na desni taster mia. Komanda Trim za normalno
Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

12

MODIFY - MENI
funkcionisanje u svom osnovnom obliku zahteva da se granini i element koji elimo skratiti
fiziki presecaju. Primenom opcije Edge se taj uslov ukida i dejstvo komande Trim se proiruje i
na elemente koji se mimoilaze. Isecanje pomou komande Trim se jo moe koristiti i
selektovanjem sa desna na levo dela crtea na kome se nalaze objekti za trimovanje. Na taj nain
se selektuju svi objeti i zatim klikom na eljene objekte dolazi do njihovog uklanjanja.
Primer za komandu Trim:

Slika 18: Objekat pre komande Trim

Slika 19: Objekat nakon komande Trim

Kao primar navodi se isecanje dela linije koja see krunicu. Na slici 18 prikazan je objekat
pre korienja komande Trim. da bi dobili objekat kao na slici 19, prvo se pozove komanda Trim
i program trai da se zadaju granice izmeu kojih e doi do isecanja. Kliknemo na krunicu i
pritisnemo taster Enter. U tom trenutku krunica postaje isprekidana to znai da je ona odreena
kao granica za isecanje. Sledeim klikom na liniju unutar krunice nestae tog dela koji preseca
krunicu.
Napomena: Da smo posle selektovanja krunice kao graninika za isecanje kliknuli na
liniju van krunice, taj deo bi nestao.

13. Extend komanda za produavanje objekata

Uz pomo komande Extend vrimo produivanje linija, ili lukova tako da dodirnu neki od drugih
nacrtanih elemenata. Kao i kod komande Trim po pokretanju komande Extend prvo je potrebno
Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

13

MODIFY - MENI
odrediti granine elemente odnosno odabrati one linije ili neke druge elemente crtea do kojih
elimo da se vri produavanje. Pritiskom na desni taster mia oznaiemo kraj ove faze. U
nastavku komande treba levim tasterom mia kliknuti na linije (na blie krajeve) koje elimo da
se produe sve dok se za kraj ne pritisne desni taster mia. Posle korienja komande Extend za
gore pomenuti sluaj biemo sigurni da se produena linija i granica dodiruju.

Primer za Extend komandu:

Slika 20: Objekat pre korienja Extend

Slika 21: Objekat nakon korienja Extend

Kao primer za komandu Extend navodimo produavanje linije do pravougaonika. Pri

poetnoj poziciji (slika 20) pozivamo komandu Extend. Program nam trai da izaberemo
granini objekat i mi biramo desnu stranicu pravougaonika i pritiskamo taster Enter. Sledei
korak je klik meem na blii kraj linije koju elimo da produimo i u tom trenutku linija se
produuje tano do granice pri tome ne menjajui postojei ugao. Ponovnim pritiskom na taster
Enter prekidamo komandu.

14. Break at Point komanda za prekid objekta u taki

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

14

MODIFY - MENI
Izborom Break at Point komande program nam trai da selektujemo objekat. Nakon ovog
koraka potrebno je izabrati taku u kojoj se vri prekid. Odabirom take brie se krai deo
izabranog elementa.

15. Break komanda za prekid objekta izmeu dve take

Komanda Break slui za brisanje jednog dela linije, krunog luka ili krunice. Za razliku od
komande Erase koja brie ceo element, komanda Break omoguava da se preko poloaja dve
take na elementu odredi deo koji treba obrisati. Po pokretanju komande Break AutoCAD e
zahtevati odabir elementa, a pokazanu taku e odmah proglasiti za mesto odakle elimo da se
zapone brisanje. Izborom druge take deo elementa se brie i komanda zavrava.

Primer za komandu Break:

Slika 22: Poligon pre komande Break

Slika 23: Poligon nakon komande Break

Za prekidanje poligona koristimo komandu Break. Posle pozivanj komande jednim od tri
naina program trai da selektujemo objekat. Selektovanjem poligona sa slike 22., program e
zahtevati da se odredi druga taka presecanja. U tom koraku program nudi i pod opciju da se
izabere prva taka to emo i uiniti. Zatim biramo prvu taku prekida klikom na gornji desni
ugao poligona (osnap magnet za end point je ukljuen). Nakon toga program trai da se zada
druga taka prekida i mi na isti nain kao i za prvu taku biramo desni ugao poligona. Klikom
mia na tu taku poligon se prekida izmeu izabranih taaka.
Napomena: Da smo nakon selektovanja poligona i odmah izabrali drugu taku izvrilo bi
se isecanje dela poligona proizvoljne duine u okolini selektovane take.

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

15

MODIFY - MENI

16. Chamfer komanda za obaranje ivica (zasecanje)

Namena komande Chamfer je za spajanje elemenata i pritom koristi kratak linijski
segment. Nakon pozivanja komande iz podmenija se mogu pozvati sledee podopcije: Polyline,
Distance, Angle, Trim/No Trim, Method, mUltiple.
Polyline podopcija omoguava zakoenje svih ivica polilinije istovremeno.
Distance omoguava pojedinano obaranje ivica. Biranjem ove podopcije pragram zahteve
da se unese pva duina tj. rastojanje od take preseka do zakoenja. Ako je ugao zakoenja
drugaiji od 45, onda se zadaje i druga duina.
Angle takoe koristimo u funkciji podeavanja parametara za buduu primenu osnovne
komande. Potrebno je da pritiskom na taster A na tastaturi aktiviramo opciju a AutoCAD e nam
omoguiti da prvo odredimo distancu za koju e biti skraen prvoodabrani element a potom i
ugao pod kojim e se iscrtavati spojni segment.
Trim/No Trim odreuje da li se deo ivica koji ostaje nakon obaranja odseca ili ne odseca.
Nakon odabira pod opcija biraju se linije za modifikovanje.
Primer za Chamfer:

Slika 24: Pravougaonik pre obaranja ivica

Slika 25: Pravougaonik sa oborenim

stranama

Kao primer za komandu Chamfer dajemo obaranje ivica. Nakon biranja komande iz
podmenija biramo opciju Polyline pa Distance zatim unosimo prvu duinu pa zatim i drugu
duinu. Nakon toga klikom na pravougaonik ivice se automatski obaraju.

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

16

MODIFY - MENI

17. Fillet komanda za zaobljavanje ivica

Primenom komande Fillet moemo povezati dva elementa (npr. linije, lukove itd.) na taj
nain da se kao element koji ih povezije iscrta kruni luk zadatog poluprenika. Ovo je zgodan
nain da npr. zaoblite ivice nekog nacrtanog elementa. Po pokretanju ove komande potrebno je
jednostavno pokazati dva elementa za koje elimo da se izvri spajanje i odmah emo videti
rezultate. Za bolju kontrolu ovog postupka moemo upotrebiti sledee opcije:
Polyline za istovremeno zaobljavanje svih uglova koje imaju sloeni elementi kao to je
polilinija. Pritiskom na taster P nakon pozivanja komande AutoCAD e nam omoguiti izbor
elementa i izvriti zaobljavanje svih uglova odjednom.
Radius se pokree pritiskom na taster R nakon pozivanja glavne komande na tastaturi
moemo odrediti novu veliinu ovog parametra. Komanda e time biti okonana, a novi
poluprenik e biti na raspolaganju u momenu kada ponovo pokrenemo komandu Fillet.
Trim/No Trim ima istu funkciju kao kod Chamfer komande.

Primer za komandu Fillet:

Slika 26: Pravougaonik pre zaobljenja ivica

Slika 27: Pravougaonik nakon zaobljenja ivica

Za zaobljenje ivica koristimo komandu Fillet. Prvo se pozove komanda i program nam
nudi nekoliko pod opcija od kojih biramo Polyline za zaobljenje svih ivica odjednom. Zatim iz
pod menija biramo opciju Radius i unosimo vrednost radijusa. Kada je vrednost radijusa uneena
klikom mia na pravougaonik momentalno se zaobljuju sve etiri ivice.

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

17

MODIFY - MENI

18. Blend curves komanda za spajanje krivih linija

Komanda Blend curves spaja krive linije novom krivom linijom, pri emu su spojevi
meusobno tangentni. Ako imamo neke dve krive linije koje elimo da spojimo pozivama
komandu Blend curves. Zatim nam program trai da selektujemo prvu liniju pa zatim i drugu i
automatski se te linije spajaju novom krivom linijom.

19. Join komanda za spajanje vie objekata

Komanda Join slui za spajanje vie elemenata u jedan. Radi lakeg manipulisanja prilikom
crtanja javlja se potreba za sjedinjavanjem vie elemenata u jedan. To se radi tako to se
selektuju eljeni elementi i nakon toga pozove komanda Join. Od tog trenutka svaki posebni
element postaje deo novog jedinstvenog elementa i ne moe se vie pojedinano selektovati. Sve
dok se ne upotrebi komanda Expolde.

20. Explode komanda za razbijanje sloenih objekata

Analongo komandi Join, ova komanda razbija sloene objekte kao to su polilinije, kote,
blokovi i slino. Na primer ako imamo neki pravougaonik koji je nacrtan opcijom za crtanje
pravougaonika i elimo da neku od njegovih stranica kopiramo opcijom Offset, neemo bit u
mogunosti da to uradimo sve dok pravougaonik ne razbijemo komandom Explode. Nakon
korienja komande na pomenutom pravougaoniku svaka njekova stranica e moi da se
selektuje kao posebna linija.

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

18

MODIFY - MENI

21.

Zakljuak

U seminarskom radu samo objasnili sve komande iz menija Modify a koje se koriste za
modifikaciju ve postojeih objekata. Poevi od kamande za brisanje pa preko komandi za
kopiranje, isecanje, produavanje, rotiranje, obaranje ivica i dr, itaocima smo pribliili
korienje ovih komandi kako bi i sami mogli da ih koriste. Ovo je samo mali deo celokupnih
mogunosti programa Auto CAD. Moe se rei da granice primene AutoCAD-a postavljaju sami
korisnici, jer sve to se do jue moglo nacrtati na stari, dobro poznat nain takoe moemo
generisati uz pomo AutoCAD-a.

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

19

MODIFY - MENI

22. Literatura
[1] Dr Danijela ivojinovi, KOMPJUTERSKO PROJEKTOVANJE I, VTSS, Beograd, 2015
[2] http://www.maturski.net/seminarski-radovi/autocad-tutorija

Predmet: Kompjutersko projektovanje I

Student: Luki Milo

31/2013

20