ELEKTROTEHNIKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

UPUTSTVO ZA INSTALIRANJE UBUNTU OPERATIVNOG SISTEMA,

LXC VIRTUELIZACIONOG SOFTVERA I QUAGGA SOFTVERA
Uputstvo

Mentor:
doc. dr Aleksandra Smiljani

SADRAJ
SADRAJ............................................................................................................................................................................2
1.

UVOD.........................................................................................................................................................................3

2.

INSTALIRANJE UBUNTU OPERATINOG SISTEMA......................................................................................4

3.

VIRTUELIZACIJA................................................................................................................................................11

4.

INSTALIRANJE QUAGGA SOFTVERA.............................................................................................................17

5.

TESTIRANJE OSPF PROTOKOLA U QUAGGA SOFTVER..........................................................................19

1.

UVOD

U okviru ovog dokumenta bie dato uputstvo za instalaciju Ubuntu operativnog sistema, LXC
virtuelizacionog softvera i Quagga softverskog rutera kroz jedan primer. Potom e biti dato uputstvo za
testiranje OSPF protokola na primeru mree koja je kreirana.

2.

INSTALIRANJE UBUNTU OPERATIVNOG SISTEMA

U okviru ovog poglavlja bie dato detaljno uputstvo za instaliranje Ubuntu 13.04 operativnog
sistema na raunaru koji poseduje Windows 7 operativni sistem.
Pre nego to se pone sa instalacijom Ubuntu operativnog sistema treba proveriti da li postoji
slobodan prostor na disku na kome on moe biti instaliran. To se moe uiniti klikom na Start meni i
zatim odabirom Create and format hard disk partitions. Time se otvara prikaz particija koje postoje
na hard disku raunara. Ukoliko Windows zauzima ceo kapacitet hard diska potrebno je smanjiti
veliinu particije koja mu je dodeljena. Desnim klikom na particiju i odabirom opcije Shrink Volume
otvara se prozor koji prikazuje kolika je koliina MB za koju se particija moe smanjiti, a takoe sadri
i polje u koje se unosi vrednost u MB za koju e particija biti smanjena. Nakon to se unese eljena
vrednost, treba odabrati dugme Shrink Volume. Ovim je napravljen slobodan prostor na disku na koji
e se instalirati Ubuntu.
Ubuntu se moe download-ovati sa sledeeg linka http://releases.ubuntu.com/raring/. Potrebno
ga je zatim narezati na cd. Prilikom pokretanja raunara treba staviti cd na kome se nalazi Ubuntu i
zatim na tastaturi pritisnuti F12, ime e se butovanje vriti sa cd-a. Otvara se prozor koji je prikazan
na slici 1.1. Treba izabrati opciju Install Ubuntu.

Slika 1.1

Zatim se otvara prozor prikazan na slici 1.2. On prikazuje ta je sve potrebno za instalaciju.
Takoe,treba ekirati opciju Download updates while installing, nakon ega treba kliknuti na dugme
Continue.

Slika 1.2

Instalacija se nastavlja dalje otvaranjem prozora koji je prikazan na slici 1.3. On daje mogunost
izbora tipa instalacije. Treba odabrati opciju Something else, ime se bira da mi sami formatiramo
particije. Slika 1.4 prikazuje naredni prozor. U njemu se mogu videti particije koje postoje na disku.

Slika 1.3

Slika 1.4

Da bi se kreirala root particija potrebno je obeleiti free space i kliknuti na dugme oznaeno sa
+. Time se otvara prozor prikazan na slici 1.5. Preporuka je da se za ovu particiju odvoji 90%
slobodnog prostora. Odabrano je da je ova particija primarna. Na disku mogu postojati najvie etiri
primarne particije. Da bi ona bila formatirana kao root particija, potrebno je u Mount point polje
odabrati /.
Za kreiranje swap particije, potrebno je oznaiti preostali slobodan prostor i kliknuti na dugme
oznaeno sa +, a zatim uneti podeavanjana koja su prikazana na slici 1.6. Odabrano je da je ova
particija po tipu logika i da se koristi kao swap area.
Slika 1.7 prikazuje listu particija. Treba ekirati root particiju i kliknuti na dugme Install Now.
Zatim se otvara prozor prikazan na slici 1.8. On daje mogunost odabira lokacije na kojoj se
nalazimo kako bi se u skladu sa time setovala odgovarajua podeavanja. Nakon odbira lokacije treba
kliknuti na dugme Continue.
Takoe se nudi odabir difoltnog jezika koji e se koristiti na input ureajima. Prozor za odabir
jezika je prikazan na slici 1.9. Nakon odabranog jezika treba kliknuti na dugme Continue.
Dalje se otvara prozor za logovanje koji je prikazan na slici 1.10. Nakon popunjavanja polja
treba kliknuti na dugme Continue.
Nakon ovog se pokree instalacija. Kada se zavri instalacija treba kliknutu na dugme Finish.
Ovim je Ubuntu instaliran, i sada na raunaru postoje dva operativna sistema. Prilikom
pokretanja raunara pojavie se GRUB meni koji daje mogunost da odaberemo koji operativni sistem
elimo da pokrenemo. Ovaj meni je prikazan na slici 1.11.

Slika 1.5

Slika 1.6

Slika 1.7

Slika 1.8

Slika 1.9

Slika 1.10

Slika 1.11

10

3.

VIRTUELIZACIJA

Mrea prikazana na slici 3.1 se korienjem virtuelizacije moe simulirati pomou samo jednog
hosta. Virtuelizacijom se na fizikom hostu kreiraju virtuelni kontejneri koji funkcionalno odgovaraju
krajnjim ureajima. Instaliranjem Quagga softvera oni dobijaju funkcionalnost rutera. Da bi se
formirala mrea potrebno je virtuelne kontejnere meusobno povezati bridevima.

Slika 3.1

Da bi mogli da se kreiraju virtuelni kontejneri najpre je potrebno instalirati virtuelizacioni

softver. Instaliranje LXC virtuelizacionog softvera vri se unosom sledee komande na terminalu:
# sudo apt-get install lxc
Potrebno je kreirati est virtuelnih kontejnera. Za kreiranje virtuelnog kontejnera potrebno je
preko terminala uneti sledeu komandu:
# sudo lxc-create -t ubuntu -n ime_kontejnera
Kao to se moe videti iz prethodne komande potrebno je samo uneti templejt (tj distribuciju)
linuxa koju elimo, a potom i ime kontejnera koje opet sami biramo. Za templejt emo izabrati ubuntu,
da bude u svim kontejnerima dok emo imena kontejnera uzimati redom: vm1, vm2, vm3, vm4, vm5,
vm6. Pri emu broj u imenu se poklapa sa brojem rutera sa slike 3.1. Na svakom kontejneru potrebno je
kreirati odreeni broj virtuelnih interfejsa kako bi se mogli kontejneri meusobno povezati tj kako
bismo napravili mreu kao sa slike 3.1

11

.
Tabela 3.1

Ime rutera

Veth0

Veth1

Veth2

R1

192.168.0.1

192.168.2.2

192.168.3.2

R2

192.168.1.1

192.168.0.2

192.168.4.2

R3

192.168.1.2

192.168.5.2

R4

192.168.2.1

R5

192.168.3.1

192.168.4.1

192.168.6.1

R6

192.168.5.1

192.168.6.2

IP adrese interfejsa rutera koji sainjavaju mreu prikazani su u tabeli 3.1. U skladu sa ovom
tabelom treba definisati interfejse virtuelnih kontejnera. Da bi se podesili interfejsi kreiranih kontejnera
treba otvoriti mreni konfiguracioni fajl svakog od njih, to se moe uiniti sa:
# sudo nano /var/lib/lxc/ ime_kontejnera /config
Difoltni sadraj ovih konfiguracionih fajlova je prikazan na slici 3.2.

12

Slika 3.2

Slika 3.3 prikazuje mreni konfiguracioni fajl virtuelnog kontejnera koji e predstavljati ruter
R1 nakon definisanja interfejsa. Prilikom definisanja zadaju se vrednosti sledeih unosa:
lxc.network.type - Ukoliko je vrednost ovog unosa veth to oznaava kreiranja veth
mrenog tunela. Jedan kraj ovog tunela postaje mreni interfejs kontejnera, a drugi kraj je
pridruen bridu na hostu. Bilo koji broj ovakvih tunela moe biti kreiran dodavanjem ovih
unosa u konfiguracioni fajl kontejnera. Za ovaj unos mogu postojati i druge vrednosti. Pa
tako lxc.network.type=empty oznaava da kontejner nema drugih interfejsa osim loopback
interfejsa, dok lxc.network.type=phys oznaava da je fiziki interfejs prosleen kontejneru.
lxc.network.link - Ovim se definie na koji je brid interfejs kontejnera povezan.
lxc.network.flags - Ovaj unos se jedino moe setovati na up vrednost i njime se
osigurava podizanje mrenog interfejsa.
lxc.network.name - Ovim se definie naziv interfejsa unutar kontejnera.
lxc.network.veth.pair - Ovaj unos daje naziv interfejsa unutar hosta. Preporuka
je da se prilikom dodeljivanja naziva biraju po dva broja-prvi predstavlja broj koji se nalazi
u nazivu kontejnera, a drugi broj koji se nalazi u nazivu interfejsa unutar kontejnera.
lxc.network.ipv4 - Ovim se definie IP adresa interfejsa (ako je potrebno da ona
bude statika).
13

Kao to se moe videti sa slike 3.3 za svaki od interfejsa potrebno je da se u fajl upiu odreene
linije koda kako bi se virtuelni interfejs kreirao. Ispod se nalaze potrebne linije koda:
lxc.network.type=veth
lxc.network.name=veth0
lxc.network.link=br0
lxc.network.flags=up
lxc.network.veth.pair=veth1.0
lxc.network.ipv4=192.168.0.1/24
Ove linije koda je potrebno ponoviti za svaki od interfejsa na kontejneru ponaosob. Prvom
linijom oznaavamo da elimo da kreiramo virtuelni interfejs. Potom sledi linija u kojoj treba da
zadamo ime virtuelnog interfejsa, potrebno je pogledati sliku 3.1 i videti kako se na toj slici zovu
interfejsi i isto takvo ime dati i ovde. Treom linijom koda oznaavamo na koji brid elimo da veemo
na dati interfejs (vie o bridevima u nastavku teksta). Sa slike 3.1 se tano vidi koji je interfejs vezan
na koji brid i na osnovu te slike treba da se upie taan broj brida. Sledeom linijom koda
lxc.network.flags oznaavom da elimo da se kreirani interfejs die prilikom dizanja kontejnera.
Sledea linija lxc.network.veth.pair oznaava ime kreiranog interfejsa koje e ono imati na glavnom
hostu. Svaki vurtuelni interfejs koji se kreira u virtuelnoj maini ima svoj parnjak i na hostu. Ovom
linijom mi zadajemo ime tom interfejsu na hostu, kako bismo ga lake prepoznali (ovo nam je
potrebno u daljem radu kako bismo mogli da snimamo saobraaj na svim interfejsima). Ime ovom
interfejsu emo dodeliti prema preporuci vethbroj_kontejnera.broj_virtuelnog_interfejsa. Dakle za
interfejs veth0 u konteneru vm1 ime e biti veth1.0. Poslednjom stavkom zadajemo adresu tom
interfejsu na osnovu zapisa u tabeli 3.1.

14

Slika 3.3

Kada se iskonfiguriu svi interfejsi pomou komandi koje su prethodno napisane potrebno je da
se zatvori editor i da se sauvaju promene u konfiguracionom fajlu. To se radi na taj nain to se
pritisne CTRL+X kako bi se izaslo iz fajla. Prtiskom datih tasera dobija se pitanje da li elite da
sauvate promene i potrebno je prtisnuti y kako bi se promene koje postoje bile sauvane. Pre
pokretanja virtuelnog kontejnera treba kreirati brideve na koje su njegovi interfejsi povezani i podii
ih. Ovo je obavezno jer ukoliko se to ne uradi, prilikom dizanja kontejner e pokuati da se prikai na
brid koji je specificiran u konfiguracionom fajlu i ukoliko ne uspe, tj brid ne postoji moe doi do
greke. Da bi se kreirao brid potrebno je da se na terminalu ukuca:
# sudo brctl addbr ime_brida
15

Umesto ime_brida potrebno je staviti konkretno ime brida. Imena brideva mogu se videti na
slici 3.1. Podizanje brida se vri pomou sledee naredbe:
# sudo ifconfig

ime_brida up

Nakon ovoga se virtuelni kontejner moe pokrenuti. Za to slui naredba:

# sudo lxc-start n ime_kontejnera
Virtuelni kontejner se gasi unosom naredne komande:
# sudo lxc-stop -n ime_kontejnera
Treba napomenuti da se pre zatvaranja prozora terminala u kom je virtuelni kontejner pokrenut
ili u sluaju restartovanja ili gaenja hosta na kome je virtuelizacija izvrena, virtuelni kontejner mora
ugasiti. Ukoliko se ne ispotuje ovo moe doi do toga da se virtuelni kontejner ne moe vie pokrenuti
dok se ne restartuje ceo raunar. Gaenje kontejnera se vri tako to se u terminalu samog kontejnera
unosi sledea komanda:
# sudo halt -h
Brisanje virtuelnog kontejnera je omogueno uz korienje:
# sudo lxc-destroy n ime_kontejnera

16

4.

INSTALIRANJE QUAGGA SOFTVERA

Da bi se kreirani virtuelni kontejneri ponaali kao ruteri na njima je potrebno instalirati Quagga
softver. Postupak instaliranja Quagga softvera koji je opisan u nastavku treba primeniti na sve kreirane
virtuelne kontejnere.
Najpre je potrebno pokrenuti odgovarajui virtuelni kontejner na nain kako je to prethodno
opisano.
Nakon to se pokrene virtuelni kontejner, potrebno je uneti komandu za instalaciju:
# sudo apt-get install quagga
Ovom komandom se pronalazi zahtevani paket koji se dalje preuzima i instalira na kontejner. Sa
odgovarajueg servera se preuzima unapred kompajlirani binarni paket, dakle apt-get ne kompajlira
paket na na sistem.
Svaki demon ima svoj konfiguracioni fajl, demonima se moe pristupiti telnetovanjem pomou
broja porta. Ovakav nain pristupa se vri preko VTY (Virtual TeletYpe) interfejsa. Unosom komande:
# sudo nano /etc/services
na terminalu otvara se fajl koji sadri spisak parova servis-broj porta za telnetovanje. Na slici
4.1 je prikazano koje parove treba dodati ovom fajlu. Kada se unesu potrebni parovi potrebno pritisnuti
CTRL+X kako bi se izaslo iz fajla. Prtiskom datih tasera dobija se pitanje da li elite da sauvate
promene i potrebno je pritisnuti y kako bi se promene koje postoje bile sauvane.

Slika 4.1

Na primer za potrebe telnetovanja ospfd demona na primer, potrebno je izvriti sledeu

komandu:
# telnet localhost 2604
Ovim se pristupa VTY interfejsu ospfd demona, unosom odgovarajuih komandi moe se
menjati konfiguracija, i te promene se mogu sauvati u konfiguracionom fajlu ovog demona.

17

Nakon svake promene u fajlovima Quagga softvera potrebno je izvriti njegovo restartovanje da
bi unete promene bile primenjene. Nekom od sledeih komandi se vri restartovanje Quagga softvera:
# sudo /etc/init.d/quagga restart
# sudo service quagga restart
Obe komande imaju istu funkciju, /etc/init.d je skript koji je prvobitno nastao, dok service skript
postoji u novijim verzijama kernela.
Nakon instalacije Quagga softvera kontejner na kome je izvrena instalacija je dobio
funkcionalnost rutera. Ali da bi ti ruteri funkcionisali ispravno i da bi implementirali neki od protokola
potrebno je izvriti promene u konfiguracionim fajlovima demona, to e biti dato u nastavku.

18

5.

TESTIRANJE OSPF PROTOKOLA U QUAGGA SOFTVER

Da bi bilo mogue testirati rad OSPF protokola, potrebno je napraviti virtuelnu mreu za
tesiranje, a potom instalirati u svakom virtuelnom kontejneru Quagga softver na nain koji je ve
opisan.
Ako su prethodni koraci dobro uraeni trebalo bi da iz svakog virtuelnog kontejnera mogu da se
pinguju interfejsi virtuelnih kontejnera sa kojima je direktno povezan. To je najlaki nain za proveru
da li su svi kontejneri ispravno povezani. Ako je provera dobro prola moe se prei na konfiguraiju
Quagga softvera, ukoliko nije potrebno je vratiti se na prethodne korake i proveriti konfiguraciju
interfejsa kao i toga da li su svi bridevi podignuti.
Kod konfiguracije Quagga softvera potrebno je prvo ukljuiti sve demone koji su potrebni za
rad. U ovom sluaju, poto se vri testiranje OSPF protokola potrebno je ukljuiti ospfd demon kao i
zebra demon koji predstavlja menader rutiranja preko kog ospfd demon komunicira sa kernelom
operativnog sistema (dakle zebra demon je potrebno ukljuiti u sluaju da se vri testiranje bilo kog
protokola koji je implementiran u Quagga softveru). Unosom sledee komande u terminalu otvara se
konfiguracioni fajl gde se vri ukljuivanje demona.
# sudo nano /etc/quagga/daemons
Na slici 5.1 prikazan je izgled konfiguracionog fajla koji se dobija unosom gore navedene
komande.

Slika 5.1

Kretanjem kroz fajl pomou strelica na tastaturi potrebno je na mestima gde pie zebra i ospfd
upisati re yes umesto rei no kao to je prikazano na slici. Potom je potrebno pritisnuti CTRL+X kako
bi se izaslo iz fajla. Prtiskom datih tastera dobija se pitanje da li elite da sauvate promene i potrebno
je prtisnuti y kako bi se promene koje postoje bile sauvane.
19

Nakon to su ukljueni potrebni demoni. Porebno je kreirati konfiguracion fajl za svaki od

demona koji su ukljueni, u naem sluaju to su /etc/quagga/ospfd.conf i /etc/quagga/zebra.conf.
Posto je dva naina da se izvri kreiranje konfiguracionih fajlova. Prvi nain jeste da se u
folderu /etc/quagga kreiraju prazni fajlovi kojima e se dati ime ospfd.conf i zebra.conf, a potom da se
u svaki fajl unosi cela konfiguracija. Drugi nain jeste da se u folder /etc/quagga kopiraju primeri
konfiguracionih fajlova koji se dobijaju prilikom instalacije Quagga softvera. Ovi fajlovi sadre
osnovnu konfiguraciju koju je sad potrebno samo promeniti kako bi odgovarala naem sluaju plus
dodati par redova koji ne postoje u primeru konfiguracije. Zbog jednostavnosti izabran je drugi nain.
Potrebno je prvo izvriti kopiranje primera konfiguracionih fajlova u folder /etc/quagga. To se radi
pomou sledeih komandi:
# sudo cp /usr/share/doc/quagga/examples/zebra.conf.sample
/etc/quagga/zebra.conf
# sudo cp /usr/share/doc/quagga/examples/ospfd.conf.sample
/etc/quagga/ospfd.conf

Nakon kopiranja konfiguracionih fajlova, trebalo bi da zebra.conf i ospfd.conf fajlovi postoje u

folderu /etc/quagga. Poeljno je proveriti pre nastavka rada. Provera se radi tako to se preko terminala
ue u dati folder i vidi da li postoje potrebni fajlovi u okviru foldera. Ulazak u folder se vri sledeom
komandom
# cd /etc/quagga
Potom unosom komande date ispod vri se izlistavanje svih fajlova i foldera koji se nalaze u
datom folderu.
# ls
Izged terminala koji se dobija unosom date komande bi trebalo da bude kao na slici 5.2. Dakle
kao to se moe videti u folderu postoje traeni fajlovi.

Slika 5.2

Ako fajlovi postoje moe se prei na modifikaciju samih konfiguracionih fajlova. Krenuemo
od zebra.conf fajla. Unosom komande:
# sudo nano /etc/quagga/zebra.conf
Otvara se konfiguracioni fajl zebra demona. U ovom demonu se vri podeavanje virtuelnih
interfejsa na virtuelnoj maini koji e biti vidljivi od strane zebra demona. Na slici 5.3 dat je primer
izgleda ovog fajla

20

Slika 5.3

Sa slike 5.3 se moe videti da se na poetku ovog fajla nalazi informacija o imenu rutera i
lozinki. Mogue je staviti bilo koju vrednosta za ime rutera i lozinku, ali u naem sluaju staviemo da
ime rutera bude isto kao i ime rutera na slici mree 3.1 (R1, R2, R3, R4, R5, R6), dok emo za lozinku
ostaviti difoltnu vrednost zebra. Ukoliko ispred enable password zebra stoji ! potrebno ga je izbrisati.
Potom sledi konfiguracija samih interfejsa. Na slici 5.3 date je deo konfiguracionog fajla sa
rutera R1. Kao to se moe videti sa slike 5.3 za svaki virtuelni interfejs u virtuelnom kontejneru
potrebno je izvriti konfiguraciju ponaosob, stavljaju i ih u fajl jednu ispod druge. Svaki interfejs treba
da ima sledee redove konfiguracije u fajlu.
Interface veth0
link-detect
ip address 162.168.0.2/24
Prvi red konfiguracije daje informaciju o kom se interfejsu konkretno radi zadajui ime
interfejsa, koje se podeava na nain opisan u prethodnom poglavlju. Potom pomou komande linkdetect vri detektovanje samih linkova (ovim se omoguava da se detektuje npr ukoliko doe do otkaza
linka). Zatim poslednjom komandom se zadaje ip adresa interfejsa kao i opseg koji oglaava.
Konkretne adrese samih interfejsa koje treba staviti su date u tabeli 5.1.
Tablea 5.1

Ime rutera

Veth0

Veth1

Veth2

R1

192.168.0.1

192.168.2.2

192.168.3.2

R2

192.168.1.1

192.168.0.2

192.168.4.2
21

R3

192.168.1.2

192.168.5.2

R4

192.168.2.1

R5

192.168.3.1

192.168.4.1

192.168.6.1

R6

192.168.5.1

192.168.6.2

Nakon zavrene konfiguracija potrebno je pritisnuti CTRL+X kako bi se izaslo iz fajla. Prtiskom
datih tasera dobija se pitanje da li elite da sauvate promene i potrebno je prtisnuti y kako bi se
promene koje postoje bile sauvane.
Konfiguraciju zebra.conf fajla je potrebno izvriti na svim virtuelnim kontejnerima ponaosob i
za adrese interfejsa staviti adrese koje su date u tabeli 5.1.
Potom je potrebno izvriti konfiguraciju ospfd demona i konfiguracionom fajlu ospfd.conf.
Kucanjem komande
# sudo nano /etc/quagga/ospfd.conf
Otvara se konfiguracioni fajl ospfd demona prikazan na slici 5.4.

Slika 5.4

Kao to se moe videti sa slike potrebno je prvo konfigurisati svaki interfejs ponaosob pomou
dva reda koda prikazanih ispod.
interface veth0
no ip ospf authentication-key
22

Prvim redom se oznaava koji je insterfejs u pitanju dok se drugim redom naglaava za svaki
interfejs da nije potrebna autentifikacija.
Zatim sledi podeavanje parametara za OSPF protokol. Kao to se moe videti sa slike 5.4 prvo
je potrebno da stoji router ospf ime se naglaava a sledi konfiguracija za ospf protokol. Prvim redom
konfiguracije se daje id ruteru. Kao to je poznato ruter za svoj id moe da uzme i najveu adresu
interfejsa u samom ruteru ali to nije dobro jer dolazi do promene router-id adrese u sluaju da link
padne, zato je bolje podesiti je statiki. Pomou komande prikazane ispod se zadaje statiki adresa za
router-id.
ospf router-id 10.0.1.102
Ovo je mnogo bolja praksa, jer se ne vri rekonfiguracija router-id-a kada padne interfejs. Znai
za ruter-id je mogue uzeti bilo koju slobodnu adresu, samo je potrebno voditi rauna da svi ruteri
imaju razliite router-id-eve i da se ne poklapaju ni sa jednom adresom interfejsa.
Pomou sledea tri reda komandi prikazanih ispod vri se redistribucija kernel, connected i
statikih ruta u ospf.
redistribute kernel
redistribute connected
redistribute static
Sledee komanda no passive-interface veth0 omoguava da interfejs ne bude pasivan. U sluaju
da je interfejs pasivan on prima sve pakete preko njega, ali ne alje kontrolne ospf poruke preko tog
interfejsa. Poto mi elimo da se kontrolne poruke alju preko svih interfejsa potrebno je da svaki
interfejs bude aktivan to je omogueno pomou gore navedene komande.
Poslednjim setom komandi network 192.168.0.0/24 vri se dodavanje mrea koja ospf protokol
treba da oglaava. Kako ruter R1 iji je kofiguracioni fajl prikazan na slici 5.4 ima 3 interfejsa on
oglaava tri mree na koje je vezan preko tih interfejsa.
Nakon zavrene konfiguracija potrebno je pritisnuti CTRL+X kako bi se izaslo iz fajla. Prtiskom
datih tasera dobija se pitanje da li elite da sauvate promene i potrebno je prtisnuti y kako bi se
promene koje postoje bile sauvane.
Kao i kod zebra.conf konfiguraciju ospfd.conf fajla je potrebno izvriti na svim virtuelnim
kontejnerima ponaosob pri emu voditi rauna da se router-id adresa izabere tako da bude jedinstvena
u mrei kako ne bi dolazilo do problema, kao i o mreama koje oglaava ospf na osnovu adresa
interfejsa (adresa interfejsa pripada skupu adresa mree koju ospf oglaava, a subnet maska je 24).
Sada kada su iskonfigurisani svi demoni potrebno je pokrenuti Quagga
kontejneru ponaosob. Startovanje Quagga servisa se vri pomou sledee komande:

servis u svakom

# sudo service quagga start

Napomena: Ukoliko se vre promene na konfiguracionim fajlovima, potreno je nakon svake
promene da se restartuje Quagga servis u kontejneru u kom je izvrena promena kako bi se povukla
nova konfiguracija.
Ako je cela mrea pravilno iskonfigurisana mogue je na linkovima izmeu dva kontejnera
videti razmenu OSPF kontrolnih paketa kao to je to primer na slici 5.5.
23

Slika 5.5

Ovo je mogue videti korienjem wireshark mrenog analizatora. Potrebno je instalirati

wireshark softvera na hostu raunara. Instalacija se vri pomou jedne komande:
# sudo apt-get install wireshark
Nakon zavretka instalacije pokrenuti wireshark to se radi na taj nain to se u terminalu unese
sledea komanda
# gksu wireshark
Potom se otvara grafiki interfejs ovog mrenog analizatora u kome se nalaze svi interfejsi koji
postoje u okviru hosta. Obzirom da svaki virtuelni interfejs ima svoju repliku na hostu mogue je
posmatrati i saobraaj na linkovima izmeu virtuelnih kontejnera.
Pored tzv. hvatanja paketa pomou wireshark-a mogue je pogledati tabelu rutiranja koja se
nalazi u svakom kontejneru. Tabelu rutiranja je mogue dobiti kucanjem sledee komande u terminalu
# route
Na slici 5.6 je prikazana tabela rutiranja koja se dobija kucanjem date komande na ruteru R2.
Kao to se moe videti sa slike ruter R2 ima rute do svi ostalih rutera u mrei.

Slika 5.6

Sada je mogue izvriti pingovanje svih interfejsa u napravljenoj mrei bilo da su oni direktno
vezani na kontejner sa kog se vri pingovanje ili ne.

24