~)

Bilioteka
SVITA

njiga

Desimir Tosic
Urednik
Sava Dautovic

MILOVAN DILAS

Disidenstvo 1953-1995.

Otkrovenje
Beogad

2003.

UVODNA NAPOENA

/1
~

Posle objavljivanja poduzeg eseja Milovar Dilasu - "Milovan Dilas-a.Sa drama", u deset nastavaka u Politici, podsticao me prijatelj dr Vasilije Kalezic, knjizevni kriticar i istoricar, jedan od
najboljih poznavalaca dela Milovana Dilasa - da objavim knjigu
Dilasu. sam najpre odijao, potom sam dosao do ideje da i trebalo
da objavim ono sto sam vec pisao Milovanu Dilasu izmedu februara
1954. i maja-juna 2002, ukljucujuCi tu i tekst iz Politike.
U ovoj knjizi, medutirn, i tri vrste tekstova. Najpre moji
clanci i komentari stavovima i izjavama Milovana u vrernenu izmedu
1954. i 1996. umro 1995, ali vec iduce godine izisao zbomik
priloga Milovau Dilasu, s prilozima pocev od Lorda v preko
Slavoljuba Dukica do Mihajla Mihajlova (Kultura, Beograd). U tom
zbomiku, sam objavio dva apisa, jedan iz lodonske Nase reCi
1968. i drugi esej napisan u Beogradu za taj zbomik od dvadeset i pet
saradika.

Druga gupa napisa u ovoj knjizi " Milovan Dilas?" jesu

tekstovi samog Milovana koji su se pojavljivali za vreme njegovog
tamnovaja i docnije; i cesto kaznjavan novi presudaa zbog te
"ilegalne aktivnosti", sve do srti Josipa Broza Tita. Ovaj ga oslobodio robUe krajem decebra 1966, ali jugoslovenski rezim posle
Titove smrti 1980. godine postupao s Dilasom daleko trpeljivije. U
ovoj grupi clanaka ima vise clanaka napisan za londonsku Nasu rec
s kojom Milova da javr saaduje 1980. godine, ali su se
eki od tih clanaka pojavljivali u isto vreme i u stranirn listovima i
casopisima. U tom poslu i ajznacajniji Milovanov sin, dr Aleksa
Dilas, koga jugoslovenski rezim u to vreme ,osamdesetih' godina
da napada kao saradnika "ceticke Nase reCi ". Cak su ga proglasili i za urednika. Aleksa saradivao, ali nije i urednik.

Desimir Tosic

Treca grupa tekstova obuhvata n jedno saopstenje Saveza

Oslobotlenje iz 1962. u k se ukazje na neilosrdnost jugoslovenskog zi koji Milovana Dilasa sudi s retroak1ivni dejstvo zbog
objavljenih r. Drugi tekstje uvodnik Nase m'5i 1965. pod
naslovo "Aveti dilasovstine". nepotpisaa teksta sastavio
uvodnicar casopisa Bozidar Vlajic (1888-1974), advokat, inace
hronicar S1pskog knjizevnog glasnika pvih desetak godina posle Prvog
svetskog t. t, aterijal Milovan Dilasu kao saradiku Nase
reci pojavljuje se razgovou s dr Vasilije Kalezice. Njegova
pitanja su Jegitina, jer od trenutka kada se Dilas pojavljje Nasoj
l"eCi kao ,Juak dana" kt za lieralizaciju duhova i sistea
nasoj zelji onog vreena- pocelaje zestoka kapanja protiv saog
Dilasa zelji, eigraciji - kapanje i protiv Nase l"eCi. Svi
postavljaj legitirnno pitanje: kako doslo do toga da Nasa 1 iz ernigracije, protivik Dilasov pre 1954. godine, uzrne u odbran licnost i
delo Milovaa Dilasa posle 1954. karnpanja ekako prerasla
postkornuistick karnpanj potiv Milovaa ll zernlji posle prvih
prornena devedesetirn godinaa u Jgoslaviji, s u Sriji.
U svakorn s1ucaj, Milovan Di1as bio i ostace velika terna
nasoj zernlji i u inostranstv, jer Dilas prvi i ajzacajniji disident u
Istocoj Evropi, pre Saharova i Solzejicina. U svorn dugorn zivotu
i d Milovan u prvih desetak godia ivao rnladi knjizevnik sa
"stazo" od tri godine roije, potorn nek dvanaest i godina u ratll
i gradanskorn rat, kao i na vlasti u poratnoj Jgoslaviji, onda rnu
ostaje preko cetrdeset godina rada, od toga devet ponovo na robiji. Iako
rnuje rnladeacki zivot i prekiut za vree od tri godine, za verne
disidentstva devet godia roije, njegovo delo oirno,preko dvadeset i pet kjiga raznovrsnih kaakteu, od pripovedastva preko rnernorijalnih dela do politick razisljanja drustvu u s vrerneu.
I narna si.
Beogad,

27. oktobar 2002.

Desirnir Tosic

Prvi deo
Desimir Tosic:
Milovan Dilas?

MILOV AN DILAS

BEDA SAVEZA KOUNISTA

JUGOSLAVIJE
Organ Saveza komunista Jugoslavije "Borba" objavio
diskusiju u Plenurnu. Cetalnog komiteta "povodom slucaja Milovana Dilasa", i to u u od 18. januara govore Josipa z,
samog Dilasa, Edvarda Kardelja, "drugu izjavu Dilasa", i "zavrsr
rec Josipa z". u od 19. jauara objavljei Sll govori
Dedijea, "ogradivaje" Milovaa Dilasa "od izlagaja" Dedijerovog, potom govori Mite Mitrovic, Svetozara Vukmanovica,
Milosa Minica, st Cvenkovskog, Rodo\juba Colakovica, Boi
sa Z\, Mose Pijada, VeUka Vlahovica, Mome Markovica, Petra
Stambolica i Zvoka Brkica. U "i" od 20. jarara alaze se
govoi Meletija Popovica, Blaze Jovaovica, Mihe Marika, Josipa Cazija, Alesa \r, Avde Huma, Cvijetia Mijatovica, Jakova lazevica, Velimia Stojica.
Claci, raspave i "pamfleti" - kako se ka2:e u optuznici Milovaa Dilasa- sadrze kriticki osvt daasji razvoj vladajuceg elementa i samog rezima u Jugoslaviji. Disksija "povodom slucaja
Milovana Dilasa" u Centralnom komitetu Saveza komuista ukaz
je bas na !m koji s se pojavili u samom rezimu, kao sto
razgo\icuje celu patiju, n vodstvo, n metode, kao i r
deralizaciju. Zato potrebo osvrnti se i tu diskusij.

Dilas- "glasnogovornik zapacla i socijaldemokratije"

Dilasa jeste da on, setadosao pod ticaj Zapada i revizionistickih i
eevolcioarnih ideja socijaldemokratije.
Sam Tito u svojoj vd reci sastanku Centralrg komiteta () veli da " se sve gu neprijateUske sile suprotstavljati
Ll razim forn1ama" jugosloveskom ezimu "i stavljati mu u tocak
svoje stapove, narocito ako se zme kakve ticaje im sa Zapada".
Medu zorke za odvajanje Dilasa od komtistickog vodstva navodi:
Jedna od

juci se

osnovih optuzi potiv

inostranstv,

10

Desimir Tosic

"ticaj sa Zapada, odlazak inostastvo". Kadelj ide i dalje i ka.Ze

da Dilasova "postavka deokratije" "pozajUena od Zapada".
Stambolic, iterpretirajci "reci radika" korista, veli za
Dilasa da ga nije "trebalo pstiti inostrastvo, da pod ti
caj Bevana". . Popovic, koji bez sn u kritici Dilasa bio
odmere, izjavio da se Dilas alazi "pod ticajem razih shvataja koja krze tr medaodim krgovia".
Valjalo i postaviti d pitaje vodstv Saveza komtista,
kao i jegovi advokatima iostrastv: zasto Socijalisticki
savez hoce da d Drg itemacioaltr i jgosloveski rezirski
sindikati Svetsktr sidikalr organizacij, kad s protiv "zapa-

MILOV AN DILAS

11

claci s ogaizovali i roilisali sve te lt" - malogradae, aarl1iste i lierale "to kao otvoree protivnike". Miho
Marjko veli da s Dilasove clake "seljaci, koje ajvise tjsti

ovaj s sister, poceli djzati glav, da s krgovi koje tisti k

drstvea disciplia poceli smatrati g (Dilasa, pr. .) za svoga glasogovorjka".
NajostUi i Blazo Jovaovic koji rekao da f)jJas i
di samo protjv patije g jsto tako "dario citavo
rkovodstv".

Kvalitet komunistickill rukovodilaca

dill shvataja"?

ovor kvalitet

"Bravo Dilas, ti si najbolje raskrinkao

tu komunisticku bagru!"

do Makovica, sto izgovorio Plertr , govoeci da reakcioama "ciftarija pocela

da divlje i glasno dreci, apladirajci" Dilas. Brkic i jos ko
kretij i; veli da " Zg, ri, sita bzoazija shvatila
ga (Dilasa, . .) tako da se sada sve njihove trgovacke i obrtnicke radje vratjti". Colakovic isao ajdalje Ll slikaj staja
vladajcoj patiji f)jJasovj clacima: "r s
Dilas povezao ove svoje tvrdnje proizilazi da s dve-ti l1jljade
rukovodecih komista ovoj zelji zverijak korne se okoeli
seicnjaci otimaj za pivilegije svake vrste. Dilas hoce te ljde da
prjkaze kao band kojoj njsta sveto ... Praktico politickj zaci
da t zeti tk rastiti ... "
Blazi Jovaovic, Dilas postao "zastava malogradastie, svega sto valja tr zemlj i i citave reakcije". ito
r da Dilas isli da s "stari komisti" "zapravo k
tog brzog razvjtka" (demokratskog razvitka, pr. .), da s "oportisti" i da ih "t eki i oemogcitj". Dilasova pisaija izazvala s v da "za kratko vijeme, za ovih par d,
pocelo da vri kad s reakcjja svi kole!jivcj i svi ezdravi elernentj zemlji poceli da diz glav". . Popovic, "Dilasovi
str

i ikoga drgog

govore sami kovodioci.

Vkaovic veli samorn pocetku da ,d od oih
kojia s se osovi svidali Dilasovi claci". "Nijesa imao vrernea za teoretsko podizaje" - kaze sef jgosloveske ekoomske
politike - ,Jer sam se veciorn bavio praktico-politickim radom".
U lr pogled Vkaovic samo da se brai od Dilasove krjtike kaste i irokratjje, g sa ds deteta zvjkje: " ...
sam d jirna (borokratija, . u.), izdvajarn se i se
izdvajati idem i klb g (Dedjje? pr. .), jdem i utakmice, imam i auto st u vjJi".
Crvekovski iz da su komuistj u Makedoijj "sve do
pojave 'Odgovoa' uglavom priali" Dilasove teze. Crvekovskj
cak z da i sam u ki "clacjcjma" " da lasjra
Dilasove mjsJj", ,Jer g da ih sagleda kao sto sagledao juce".
Colakovic su se "k" od Dilasovih "postavki" dopadale.
Veljko Vlalvic, koji direktor "", jsto prizaje da "
osovj odobravao clake" f)jJasa. Koliko pak jdeoloski visok
ivo jugosloveskog sefa poJjcije Leke Rakovjca vidi se lepo
pikaz Veljka Vlalvica. Kada direktor "Borbe" trazio, povodor Dilasovih claaka, Lekjo s - "dug Marko
g tog t da kaze svoj stav prema li"!
Blazo Jovaovic iz da su Dilasovj "claci citai i dr
govi s t disktovaJj, istina povrso, eki str odobravaJj",

Desiir

12

, se mogi is mogli i raznjeti l! oakve filozofske zavrzlame",

Peko Dapcevic, u dr cije z Dilas i stao u
svom !k "Aatomija jedog morala", izjavio da izvese
Dilasove clake "olako odobravao", ali i "dijelom i kritikovao",
!, stajci potiv Dilasove obrazeosti i prikazjci
istovremeo svoj licu, veli: "Necu sebe da l1valim.,. ispalo da
sam bio toj ekoomskoj komisiji ( Socijalistickoj kofere
ciji ti AzUi, . .) isto tako jako i zapaze ... "
Mijatovic podvlaci da za g diskusija drgog d
"evoliala", , doekle imao dkcije misljeje tr".
Opt:Z:uje Dedijera sto ti svom govoru " sa oim podilazejem dmg Tit", Dilasa da "kt" kampaji koja ima
zadatak da " s i Hercegovie prikaze kao d primitivo,
klt rkovodstvo". Krstlovic s samo da izjavi da ,
u pocetk mislio da su Dilasovi "clanci ili u saglasosti sa drgo
vila iz Izvrsnog komiteta".
Ovi avodi govore s ideoloskom kvalitet koi
stickill rkovodilaca g i cijeici da vecia tih kovodila
ca u osovi v vreme podzavala Dilasov stav.

i s

komunistickim redovima

Sam k01isticki marsal kaze: " ovde d zabrija

va, dgovi i dgarice. Zabijava evjerovato nizak idejo
politicki ivo ogil! clanova s Partije ... " lma "klasog epri
jatelja u Savezu komtista", veli z, "i to se s vidi poslije
Dilasov clanaka".
Kardelj u svom refeatu jos ozbiljiji u svome zakljucku:
"Mozda ima kod s i ljdi koji s daje nesto prazo jima
od kad s izgili vert! staljiske dogme ... "
Dedijer potpuo s svojim tezama: "Prvo, da ideji ivo slaiji g sto sam mislio ... Drgo, jeste cisto moralno
pitaje. Mislim da se svaki od s vi da s ljudi osipaj pitajima, kako do d isliro, sad preko i odjednor
okersmo k".

Tosic

MILOV AN DILAS

13

Mitra Mitrovic, da i prikazala dezorijetaciju komuista u

Jugoslaviji, saopstava Plenumu daje pokusala u izvesnim krugovima da kritikje Dilasa, ali da "u gradskoj orgaizaciji naisla
kod izvesih dgova, nije vazo kod koga i da li kod vecine,
takav otpor da to i malogradanski anarl1izam ... "
Zihel govori istoj pojavi kao i Crvenkovski. "I kad sam
tome napisao kritiku, citav d krug pristalica takve literature
(dekadete, pr. .) grakuo : Ti si zdaovac, ti propisujes sta treba pisati, sta treba pisati". Kad Vidmar apisao kritiku povodom jedog facuskog komada - veli Boris - "odmah proglase
za kulturog policajca" od sam komuista.
Miic prizao vrlo zacajne stvari na Plenum . Govoreci Dilasovoj kritici da u partiji i rezimu ima "protekcioastva,
zloupotreba", prizaje da "su ove pojave prilico sirokih razmera".
Miho ik u prikazivaju dezorijetacije medu komuistima otisao ajdalje, tvdeci da "s ljudi uzimali Dilasove stavove kao direktive".
Josip Cazi i koji l prikazao kako izgleda
vladajuci rezim Jugoslaviji i komizam uopste. "Sad tu postoji,
kaze drug Dilas, jaka tendecija da se komuisti pretvore u popove
i zadare socijalizma. isam nikakav teoreticar, ali mislim da
svaka denkratija imala i svoje popove i zadare. t,
mislim da i socijalizam i svoje popove i zaadare ... visim
\'olim ... da bdem socijalizma.,. g da opet u k kapitalistickoj glavjaca razmisljam ... "
antalove

muke komunistickilt perjanica!

Mogi komtisticki

prvaci zale se da se nalaze u izvare

drm dsevor stanj.

Sam Dilas veli u poslednjoj izjavi da m "davo s

dse"! U jednoj dg izjavi prizaje da i "ll stanj da pravilno
misli", jer se nalazi "pod izvesnim zbdenjem".
Dedijer, koji i za vreme rata rajen glav, otisaoje
najdalje u pogled slikanja dusevnog stanja komunistickih perjanica. Dedijer "dozivUava teske d". Kad ga Tito pozvao, Dedije

Desimir Tosic

i marsala sreo " isto tako dsevim mkama". Povodom Kardeljevog eferata Dedije kaze da bio "tako stralvito zbden" da

nije "mogao sve da pati".

Prva Dilasova zena istpa sa L ciizma prema samoj sebi:
"Nalazim se vrlo glpoj sitaciji da se adovezjem slcaj
Dilasov ... " Ogranicei ivsi partizaski general Vkmaovic moli
pristne komisticke pvake da "vr da on vrlo tesko t stvar
(Dilasova afera, pr. .) pezivljava". Na kraj, l s s\edeca
dvojica. "Ljbav" Mome Makovica: "Skoro dvadeset godia
pozajem Milovana Dilasa. Voleo sam ga stasc coveka ... "! "Filozofija" Mose Pijade: " nisam sloboda covek, dzim da sam
komnista".

Diktatura

partiji

Iz diskusije vidi se dostajaso da ikakvi cak ni partijski fomi od\ucuj Jgoslaviji. dl samo d covek,
Broz, sa nekoliko doglavnika kojima ovaj vise izlaze svoje plaove
nego sto pita za rnisljeje.
Sam Tito uvodnoj reci kaze da vezi sa Dilasovom afeom to veme i "van Beograda Sloveniji", ali da odma\1
traZ:io "da se jegovi (Dilasovi, pr. .) Clanci smjesta dalje obsta
ve, da se ne stampaj, dok se ta stvar ne rijesi".
Dedijer najbolje otkio trs staje partiji: " ...
Nisam covek automat, da odmal1jedn stva pil1vatim radi ato
riteta coveka kojije daje". " iskreno da metne ku ,
to rrati da priza: stavovi Milovaa f)ilasa, ll "Bori" ili Sl\
ranjevise pril1vacei od vecine s koji sedimo ovde".
Mosa Pijade govori "fami" da postoji diktata piiji i da
jos vek vladaj staljiisticke metode; r Dedijer sto
tvrdi "da s date direktive za raskikavaje Dilasa" i "da se Seke
tarijat (Saveza kor!1lmista, . .) i sastajao posledjill rneseci".
Stambolic, koji ima u sei mogo onog zirsko-staljii
stickog dl tz povodorn gomjil1 tvdji da Dedijerove reci
potpuno odgovaraj "recima St Zjovica koji to Rsima
aovoio za isto ovo kovodstvo i za isti ovaj koritet".

MILOV AN E>ILAS

15

Jugoslavija - zemlja eksperimenata

Ne treba ikoga da

izd sto Plenn Saveza kom

ni arode Jgoslavije i njihov slobod
i jihovo agostaje. Ali, pored svega toga, govorilo se ako
ljdima, Jugoslaviji kao zemlji, u kojoj se izvode tako zvai
socijalisticki eksperimeti.
Kardelj svome referat prvi put. izjavio da se i k
za stare staljiisticke rnetode: "Birokratske forme koje s se primejivale u prvirn godiarna borbe za Petogodisji l ile s progresive i jedir mogce". Ne moze iti defiitivog st staljiistickih metoda, jer Kardelj v tvrdi da s i i daas "prisiljei da cak u privrednim odosima, kamoli ll politickom zivotll,
zadrze izvese elemete priude". Ako i se odrekli v prida,
Kardelj sasvim s zakUcje da i komnisti rkovodioci rora
li "preko i" "predati zemUu bzoaziji ili kominformizm".
Tito jos d potvrdio da "priizavaje Jgoslavije
ista iko i pomijao

zapadoj derrkratiji" zaci priizavaje " it saradje,

vajsko-politickom l",

"ali it ttarjeg sistema".

Minic, koji i drugi oziljiji referet povodo Dilasovih teza, i krio da jgosloveski sistern kornisticki
socijalisticki, to jest da jgosloveski sistern stvarosti sistem
tako zvae diktate proletarijata "socijalisticke demokratije",
kako to t izvesni socijalderokratski prvaci Zapad.
Nera demokratije Jugoslaviji za sve gradane i iti dok
Savez komunista sa Titom na celu ostane u vlasti. Naprotiv: "Celokupo nase zakoodavstvo, sve nase rnere baziraju, veli Minic,
neprizavanju ravnopravosti bzoaziji i zu. osrva
karakteristika ... da u diktatri proletarijata erna ravnopravosti za
bzoaziju". Za "rnesaje politickih faktora u rad sudstva, UDB-e
itd." - veli Miic - da "to sitica". Miicev zakljucak jasan za
svakoga ko z da Cita: "lasi sukoi imaj da se razmrsuju,
demokratski irno ako protivicke klase miro trpe vladavin vladajce klase, ako protivicke klase hoce da posegnu za vlast,
onda mi gsimo. Tu oruzje, vojska, policija, sve to stpa
dejstvo. Tako se razmrsje klasna borba ... "

16

Desiir

Dilasov "portret"
Posto u eilost, Milova Dilas, treci potpretsednik
clan Sekretaijata Izvrsnog kojteta Saveza kornuista,
jednoglaso jzabranj predsedik Narode skupstie itd, itd. - i
vjse tako ni lep ni d jsprava ni kouist i covek. Na sedj
cara doio d v portret, sa jz proslosti, kao
i sa iz sadasjosti.
Iz poslosti: Mosa Pjjade, ekad zvai "Sikj", kao pravj staUijsta setjo se daje E)j\as u doba svoje rnladostj pjsao pesrn "Mladjc
ide uljcorn i zvjzduce" u da E)j\as da-daas, kao rladjc,
"jde ulicor i zvjzdce sve- Savez koista, rnarksjzarn,
sve tradjcjje i evolllcjjll". Parafrazjrcj E)jlasovll s "t
jedog rnorala", Mosa zlokobo sveo Dilasa "l d
ti", to jest rnoral d goile s kostijll.
U sadasjosti, Dilasov portret, rv, g taiji. Za
r Dilas svise "d": " parnetiji od sviju s".
"i rnoas sa toga pijedestala da sides" - porl!cje Ales. Cmogorac Jovaovic tvrdj da E)jlas "st", jer "hteo da d
izabra" za pretsedika Narode skpstine, iako se " slagao" sa
drgovia. " sve d poslaike".
Ni Tjto i stedeo svoga tg pobratia. Nekada slavi
pisac i govomjk, sada postao pafletista. Za Dilasov claak
"Novoj rnjs\j"- velj koisticki rarsal da to d "sk
parflet". i vise od toga, Dilas dd postao z!:
" i v s stvaostj, z ll cell sl\stja razvjtka socijalizrna, z s redbe, z svti kti i
tezi stvaraja nasjh zakoa ... " Dakle, Dilas, prvi doglavnik, to
postala d bdala koja pespavala ilegali rad, takozvan
arodr-oslobodjlack l! i takoZ\'ai jzgradjll socijaljza.
Za Kardelja, E)jJas r koji "svoji arogati i
l!:li t razgovora sa svia i koji se s slagali sa
jegovi isl". Dalje, velj Edvard da Mjlova i "uvek
sklo apstraktor seatizn, hik rs tudi11 s
i zakljllcivajll aalogijj, jkada sklo teeljitoj al!cnoj aa
lizj stvasti".
Repulike,

Tosic

MILOV AN DILAS

17

Starnboljc jstakao da ,Jedna rnala grupa" koja se obrazuje oko casopjsa "Nove s", na cjjern celu stajao E)jJas - u
stvastj "postala Makartijev kornjtet".
Pjjade zelecj da izjgra E)jJasovu uobrazenost, ovako prjkazuje Mjlovanovu zaljujenost u sarnog sebe: " u t centru svetskog zivanja svih svetskih suprotnostj, u t cvorjstu svih svetskih cvorova i u toj nevjdenoj itci - tu on, Mjlovan Djlas, onaj
koji donosj novu s, dilasovsku, da upotrei njegov sopstven
jzaz. Jer on sarno Dilas, on i prvj djlasovac". rjtjkujucj
Dj!asove napade irokratiju i kastu kao "politicku porrgrafi
ju", Mosa ukazuje cijenjcu da Dilas "jrna i sada vjlu i dva auta,
itd, vjse od drugill koje opjsao kao takvu odvatu kastu
da ru s clancj u 'ri' donose izu 220.000 dinara".
"

Dilas ima rec...

Do svojih pogleda Dilas velj da dosao "llpomi i dl!gj
dr". Mada ne veruje da s "sve te rjsJj apsollltno t" - ipak
"llvjee da jesu". Iako ovo gomje potivreco, prizaje da kritjkovao "sve oastj aseg sistera, ali potjv toga sistera

kao cjjelie nije njti zarjsJjao k it drkcjjj, ilo sada ilo

dogledoj bl!dcostj".

Iz v jzjave E)jJas ostaje cjtav. z s ono sto su svi

~ltvdjli - da se ne sla:le sa vodstvo. Alj z da su jegove
1deje pogrese, nego "vr" da s "apsolllto t".
Povodo govora Dedjjea, E)jJas se osvmo toj jzjavj i
dosta s. i "do til1 jstih teza dosao", sto se njega "sbjektj
vo tice"- "jzdvojio se ne jz kolektjva"! " s se odvojjo
od Partjje", veli E)jJas, ne jz "eprijateljskjh pobuda, g iz
razloga koji s ideje d"! "Za ovaj Savez kst, kakav
sada, vejern da z da gura, ako i pretrpeo ozilje
r. I kada Kardelj ka:le to, stvano veruje".
Dilas prodzava: "Vecjr kst, su, isu
koujsti ... Seljaci konisti isu isl konisti ...
satra da llUtra ll grad i previse toaa
cjrvjckoa
Drugo,
.

'
telektalog lt koj jgra prosto velik lg partjjj.

18

Satra da uloga ovog aparata ... pevise ve]jka ... " Iako nije za
visepartijski siste, Dilas tvdi da "socija!jza ne postavlja, socijalisticka teorija postavlja kao apsolutnj prjncjp jednu partjju"
da trebalo uvestj "nekj grupnj sjste".
"Druga jzjava Mjlovaa Dilasa", kako ju nazjva rezjska
stapa, u stvamosti njegova treca jzjava. slsao ovu poslednju jzjav k radjja, t procjtao u "Borbj", r
da stvoj dva utjska to sasvj razlicjta. r stapj, f)j]as se u
svojoj poslednjoj jzjavj s "razorzao", kako i rekao Colakoyjc. radjj, sto r da d tacnjje, f)j!as prjznavao sve
svoje geske grehe na poznatj klasicni sovjetski naci. ga
slsao, i tisak da t jedno covek koji za v
jedne noci preziveo slom, i s Dilas govori.
odmal1 na pocetktl poslednje izjave, Dilas iz da se
njern "eki davo" prelornio " toktl ova dva dana". z sjoti
Dilas daje to bila "prva " kojuje "takoreci l spavao". U
odostl Tjta, Dilas se t azon1zao: " primarn sve sto
dr11g Tito rekao, bil1 cak i ostije k stvari k". prodzetk, tipica sovjetskj i: "Ovaj l uverio da
od pobede irokatizma u Jgoslavjjj govora. U t sisl,
dn1govi, eni se vratila vera Ll Savez konista k s
t otvoeno odicao, time z se i vera u , Savez
korista i kao glav atiiokratsk sg s zelji ...
Ocevido od teoije ... Ll praksi ne z nista da ostae ... i
SLI sada sve stvari s, sve te idiekte i direkte kritike i aluzije drga Tita, sve to mei sklopUeo logico Ll mojoj glavi"!
Tako se zavrsila posledja rec ekada slavrg i dg
Milovaa Dilasa, daas vec odbaceog, moralo takazeog
ekadasjeg l Izvrsog veca i Sekretarijata Saveza koista
Jgoslavije.

statistike

Od 109 clarva Saveza kornuista zelo rec samo 30.

Di\asa tv banio Dedijer, pikiveo njegova prva z
Mita.

Desimir Tosic

MILOV AN DILAS

ZaimJjjvo da skoro 3/4 \v is L\Zeli s

19
Ll

disksjji i taj i is ga diekto osdili. i zacajnijil1

partijskill licosti, kao sto s Aleksadar Rankovic, Mjjalko Todoovic, v Veseliov, Dobrivoje Radosavljevic, Popovic,
Spaseija Babovic i Veljka Zekovic - strai Srba, t
d Hrvatirna nisu uzeli ucesca u disksiji Vladirnir Bakaric,
D Salaj, lva Gosnjak, lvan Bozicevic. Od Sloveaca nisu L\Zeli rec Bois rajger, Stane Kavcic (za ovog poslednjeg se veli daje
i jedan od zastupnika Dilasovih ideja Sloveniji). Od Makedoaca

nisu govoili ni Lazar Kolisevski ni LjuCo Arsov.

Od 27 clanova , koji su se borili na Dilasove teze, samo
Sll njil1 5 koji su oziljo citali Dilasove clanke (z, Kardelj,
Milentije P9povic, Minic i Vlalvic). Vkmanovic citao sarno
letiicno; Colakovic "sput"; Mosa "na dohvat i vs"; lato
Jovaovic veli da su se tesko rnogle razneti Dilasove "zavrzlae"; Mil Marinko vlo otvoen: "svi skpa is d lazi
li u stva"; za Josipa Cazija "rnoze iti i s" sto svi kornuisti
nisu citali Dilasove c\anke; Dapcevic, iako "zajedno razgovarao
sa Dilasorn", prilazio jegovirn clancirna "povsno i naivr";
Bee,citajuci Dilasove clake, nije se "rnogo div".

Vise ne moze

iti

sumnje

Kad pocela 1941. godine partizaska borba, lagali su da

jihova akcija nije za vlast. Kad su zeli vlast, lagali su da
nece diktaturu nego dernokratij. Kad su ih izbacili iz Kominfona,
lagali su da se vise slziti staljiistickim etodama. Kad su
zeleli da UQll u Socijalisticku i sindikal intemacioal, lagali su
da s postali socijalisti i demokati. Kad s obesili Hebraga u
zatvo Ars uili kao divljac granici, lagali su da tako postupaju s sa sovjetskim agentima. Kad s Sretea Zjovica ate
ali da se l glavi, lagali su da to iskrea ispovest.
Medutim, iz sv tih pomentih slucajeva, kao i iz diskusije
"povodom slucaja Milovaa Dilasa" - pokazalo se da jugosloveski vodeci kouisti predstavljaj jedn gr lazljivaca,
i, ezalica, degeerisaih prirnitivaca, gr ljdi koja i

20

Desimir Tosic

valjala ni Sovjetskor Savez, koja se za katko vree izigrala i

Zapadu, k narod vec daima gadaskog t pravilno i
ocenio kao grptl zlikovaca kojia nista i sveto - eto, ta grpa
daas se svojir Treci plennor, kako bi se to eklo koni
stickir reciko- raskrinkala sarajos i pred rd i pred citavi sveto.
,

Pariz,februar 1954.

21

f) ILAS IZED U

1953. 1 1968.
- od roblje preko puta

inostranstvo -

Dilas, odasnji l
i skoro u isto v predsedik
Saveze skpstie, objavljivati svoje spome clake B01i.I
U tirn godinaa posenih rrstova sa Moskvo i ir satelitia,
sa otkazi privredi sporazia, ostavsi bez izvora ideoloskih
adaluca, trebika i uputstava- jugoslovenski kornnsiti s se ljuljali, esto od stral1a, esto od bolova, esto od kofuzije. Glasovi Milovaa Dilasa toga tretka ili s za vladajci sloj ovi glas, ali i glas
eizvese buducosti. U prvi cas, dok su claci Dilasa dzigUali svake
edelje ili svakog drugog dana, nikoe se i pricijavalo da se zi
va esto v, ni Ll coveku koji rnisli i to objavljje, i u Savezu
komunista. Medtim, ideje koje izlagao Dilas ile SLI ili v misao
za jedog aksist-lejiist, ili s ile dijametaloj supotosti,
ne sa pizatom zvaicom teoijom, ali sa izvesir pogledom "
svet" pedstavjka jedog totaljtamog z.
Dilas sa svojjrn Jjzjrn prUateJjjra- kojj s ga posle pada
jegovog 1954. skoro svj st!, cak ga k , jzuzev jego
ve prve z konzrg vtzg Dedjjea, vec r 1953. godje osovao casopjs sa kaaktejstjcjm
m: "Nova mjsao".2 I tu, u "Novoj misli" u "Bori", Dilasova
Skoro pre

ravr petaest godia Milova

Izvrsog koriteta

Nasa

MILOV AN DILAS

Saveza

kouista

1 Dilasovi clanci poceli s izlaziti 11. oktobra 1953. i to svake edelje

do 20. decembra, od toga dana sve do 7. jauara 1954. svakog '
drugog dana
2 Nova misao pocela izlaziti januara 1953. prestala januara 1954.
U poslednjem jauaskom broju izisla Dilasova "Anatornija
jednog morala". U redakcijskom odboru casopisa ili s Milan
Bogdaovic, Dobrica Cosic, Oska Davico, Bora Drenovac, Milovan Dilas, Dsan Kostic, Skeder Kulenovic (koji i i glavni i
odgovomi urednik) i Miailo Lalic. U redakcUski odbor usao
docije - verovato se ugao septembra 1953 - i Vladimir Dedijer. U ovom redakcUskom odboru nalaze se i knjizevici; od politick ljudi prve linUe i samo Dilas.

22

Desirnir Tosic

misao vise bila trazenj nego sto definitiYno zakljCivala, jer "doba velikil1 teoretsk i isteoretisanil1 programa ... vec
poslo". Dilas vec i- potpno osloboaen hipoteke slaYeofil
st\'a, i majke Rsije, i Staljina "COYeka ziyog, jednostavnog, besmrtnog i genijalog" - da trazi izlaz izvan sfere t\'raenil1 marksisticko-lenjiistickil1 formla i teorerna:
"l'vfommo se bmiti, i to sopstvenim ,-edovima, pmtiv
pmS!osti (pmsli!J iLleja, navika. jonni, 1ada) koja kao mom
dm'i i nase mozga>'e i spufm!CJ nase snage.
N.evolucija se ne moie spasiti svojom pmsloscu. Revolucija
mo1a naCi nove ideje, nove olike, na>'e pozi1'e, dmgojacije
od nje same, nekadasnje. No11 stil ijezik ... Nove gennacije
blljadama stupaju tu novu stvamost, ali ... l"evolucija za
nji/1 1, slavna tmdicija, ali ne- iivot ... "-
Ako gonje misli predst\'aUaj ovLt misao za jedog
marksist-lenjiist- istom tteLttk astao i jedan dgi Dilas
koji bio Ll potpurj sLtprotnosti sa nekadasjim Dilasom marksistom-lejiistom, Ll t suprotosti od g sto marksizam-lenjiizam proizveo !i i st\'asti jednog totalitanog
sistema; u tim mislima Dilas negiao sve osove koje r,
odzavaj i cine jedan totalitari rezim. Dilas bio jedii jgoslo
venski kosti, rneau onima iz prve linije, koji se otarasio
totalitarizma. Drgi su poksavali da "noYe olike" (i naSli Sll
3 Dilas objavio l1 "Borbi" od 21. XI 1942. jedan panegirik Staljinu,
pesrnu u prozi, mozda nesto najliterarnije sto objavljeno
Staljiu, pod naslovom "Susret sa Staljinom". Tu on naziva Staljina
"covekom zivim, jednostavni, besmrtnim i geijalnim"- avod
ovde prera fracuskom tekstu objavljeom u "Bulletion
Yougoslave", Vol, No.1, maj-jLmi 1952, Pariz (u izdaju grupe
nezavisih demokratskih Srba, Hrvata i Sloveaca).
4 Navodi iz Dilasovih stavova u clacima u "Borbi" beleze se m
"Nasoj reci" koja 1954. godine brojevima 51, 52 i 54 objavila
niz iscrpnil1 lanaka Dilasovom nashtp: "Slucaj Milovana
Dilasa" (. .), "Milovan Dilas i njegove teze" (. .), "Beda
Saveza komista Jgoslavije" (. Kostic", "Od jednog razlaza u
partiji do stvarne borbe za demokratiju" (Marko rstic) i
"Aatomija njihovog drustva" (S.R.).

MILOV AN DILAS

) i "novi stil i jezik" ( cesto ), ali s st\'anosti rezima ostale da

Yiadaj izzetom ns. DilasoYaa misao toga Yremena
spotstavila se toj totalitanoj st\'anosti, iako nije izicito i
eposredno

jos

vek

odbacivao:
"Molno, dakle, uciti i nauCiti da postujemo ttle miSljenje,
mak izgledalo i glupo i konze1-vativno. Mommo se
p1iviCi da sa svojim stavovima ostajemo manjini, mak
li p1avu, da p1i tome ne mislimo da socijalizam, l"e110lcioname tek011ine i slicno momju pmpasti ...
P,ije svega jedna od najoz!jniji!J "socijalisticki!J" za!uda
nasoj zemlji cianas jeste kad se zal1tijeva da se sadasnji
mzvitak uklopi neki tacan zakljcak, ufonnlacije.
sf1li, ostatak onog kobnog tfogmatskog metocia i misaonog
simmasf1!a koji su izmsli iz lova sumve neljudske i nesocijalisticke Sf1'nosti staljinske ciespotije.
ivfksizam, dijalekticki i ist01ijski matnijalizam, velika
tema - koju za sada ulazimo ...
1 zato p1-vi zadatak ijeste socijalisticke i svake sf1!arne ciemokatije da omoguCi izlaganje icieja i da osigum da sf1!amo
niko ne bucie gonjen zbog svoji!J ideja ... ovom momentu
naj11ainije nijesu, metlutim, nove ideje, no11e misli, nego- slobocia ideja, slobocia misljenja i UC1'1"SCivanje i l"azvijanje
novi!J o!ika ... "
Ako partijska vhska mogla pristati na "nove o!ike",
ona i ikada pistala "slobodu ideja, slobod misljeja" i
okviru Patije jos m izva Partije; , vrhska svore
rnisaoom siromast\', osta\a glavoma dogmatskim "formulacijara". Da bi se covek mogao susesti s Dilasovim misljejima
izya domasaja dogmatskog metoda i "fonulacija", valja da se za
trenutak zastaviti izvesim, ne mnogo zapazeim i
vim, mislima njegovim jos veme kad i i
ideolog i Partije i ezima. U d aspravi sel 1953. Dilas
zabelezio i ove i:
" l vicljeti Citav 1 svojini, tome
S!O Se SCJ nestajanjem adni!J zadn1ga svakako povecatf
bmj inciividaln il11'lasn ika ...

Desiir

24

Tosic

nasem sistemu, individualni seljak neizbjeino momti

l1tjeti da 1azpija zaci,-uine i dn1ge kolektivne fonne i 1ada i
svojine, od1icuCi se postepeno s1jine samo onoj mjai
kojoj se sami ti novi o!ici pokaiu l'entabllnijim, ukoliko oni d stedjeli sopstveni md i donosili plodnije
1ezltate ... " 5
sto u d od ovogodisjil1 azgovora sa predstaviko pvih aerickih oviara podvukao - " isli da
i poslovi ogu da budu i privatoj svojii" 6 - bila stara
Dilasova tezja da se izbegu "formulacije", jedrobazost, ukalupljeost, pre svega, rnoisticka u etoda. Polazeci od
ekooskog i isti rnal1 haistickog sl1vataja socijaliza, da
socUaliza "oslobada ljudski d i azvija proizvode sage",
ds da socijaliza U s razvijaje proizvodih saga bez
oslobodeja rada, i u isti \1 - da z biti oslobodeje rada,
ako i razvoja proizvodill saga - Dilas r iskeo da
priza da se "s te tacke gledista, sita seljacka svojia kod s,
pravilu, pokazje prodktivijom od radih zadruga".
Dilasov evizioizam - iako ga u to vree s i kao
takvog obelezio- izija s videlo kad , jos 1953, u d
aspravi istoriji aroda Jugoslavije, arksiza stavljao
izedu zaka avoda, kada ga, kao i u prethodim radovirna, stavljao u s kao "t zakljcak, formlacij":
" taj opsti - "mkso1'Ski ", dijalekticko-mataijalisticki metod, metod stvamosti uopste, moie se odiati kao naucni
metod samo ukoliko se mijenja, koiguje, 1azvija konketnim
temetskim analizama, analizama konketni!J stvanzosti, stv
nosti odeaene 11ste, analizama koje su iiva dusa tog metoda,
da ne kaiem - sam .
sustini, i nije nista cimgo nego oican naucni metod. '' 7
5 "Nova misao", br. 5. rnaja 1953, aslov clanka: "Izmjene u politici
prema selu".
The Ne}v Ymk imes Magazine od 9 . n 1958.
7 "Nova misao", broj 11, novembra 1953, clanak "Pitanja uz Istoiju
naroda Jugoslavije".

MILOV AN DILAS

25

Ized ovih stavova i zalagaja Milovaa Dilasa pre peta

est godia, i ovoga Milovaa Dilasa koji se pojavio u lodoskom
The imes od 1. i 11. oktobra8 - skoo da u osovi razlike,
iako izvesa jegova dela "Aatomija jedog rorala" (jauara
1954), ili kao "Nova klasa" (1956), gu da ostave dugi utisak.
Dilas rg vise mislilac i ideolog u ajsirer smislu reci, g
sto politica i aucik; L1 jegovir izjavama, kao i L1 njegovim
clancira uvek i, verovato iti izvesih tedeciozih ili
dvosmisleih eprecizosti (toliko da kazer) koje cesto "iz
d" ilo ljde u zemlji, , sasvim razuljivo,jos vise ljde- cak
i dobomislece - u emigraciji.9 Ali mi rnoramo i coveka i delo
da posmatramo celii, samo tako mozerno da shvatio i proem i kretaja izvesih gv ideja i izvesih jegovih zalagaja. U lodoski clancima, prilikom svog prvog izlaska u iostra
stvo posle roije od skoro citave d deceije i prvi put posle
1953. godie, Dilas se pojavljuje s velike krize istocnog, tzv.
socijalistickog k, casu okpacije Celslovacke, duge okpa
cije ove zernlje (najpre acisticke, potorn sovjetske) u vremeu od
svega tri deceUe. Tu se pojavljuje jos vek strastvei Dilas, strastve otporu sovjetskoj agresiji, agresiji koja delimico ocevido jegova priroda Ciila svoje takode- ila i uzrok g-

8 Pvi clanak nosi naslov "Ruska se revolucija degenerisala u imperijalizam", drugi "Jugoslavija- odlucna da prkosi novom sovjetskom pritisk".
9 Jedna od tipicnih f>ilasovih nepreciznosti i jedostranih
zaostavstina i njegovo tvrdenje u drugom clanku londoskog
lze imes da s "upravUaCi stare Jugoslavije oslaili i sebe i svoju
zernlju svojor aklooscu prerna acizmu". Ne uzimajuci u obzir
Vlad i ljde iz vremea posle 27. rarta 1941, tesko cak i za
prethode tvditi da su ili "aklojeni acizrnu". I nez-reget, i
sloveacki i hrvatski politicki prvaci vlasti, ili su konzervativni
politicki ljudi, uvereni u svoj antikomunizam; zeleli su da izbegnu
t svak cenu i, eventualno, i to klturno, naklonjeni jednoj
civilizaciji; pojedinci Sri, vladajuci u to veme, ili su pre svega
oportunisti bez ikakvih uverenja, politicke inteligencije i energije.
Pronacisticki krugovi nalazili su se van vlasti, kod llrvatskih ustasa
i malobrojnih srpskih ljoticevaca.

26

Desiir

Tosic

ve velike i duboke evizije. Strastan, kakav bio kad spevao d

StaU inu i kada gneo i vi krvavi porati godiaa,
Dilas i posle dvadesetak godia ostao stasti islilac i daas,
kada sa ud i zaro kz it opasosti u Evropi:
opasrst od tzv. iracioalne politike Sovjetskog Saveza, od nepredvididive politike te velike irnperijalisticke, i iperijali
sticke i, u isti rna\1, v ideoloske sile. Ali, Dilas ne obraca sarno
Z: taj velikodrzavi iperijalizarn koji obracajll pazjll i
zapadi politicki ljudi; , istia sa esto previse optiiza, kazu
je Sovjetski Savez kao ideolosku sil, kiz:
"Komnizam se nalazi stanju mskola i 1aspadanja, ali njegovo postojanje i njegova sudblna neizbeino su vezani za
ostali s>1et ...
Na celslovakom tlu ,,efika S11efska bltka izgubijena. Ali
to daje mzloga za ocajanja. Ni jedna nada, ni jedna jedina istina nije blla savladcma ... Oktobska l"e> olucija se najzad ugasila, so>.ietsko sn ono koje se sada nalazi
svetskoj sceni ...
Ekspanzija Sm,jetskog Sm,eza nete se sama od sebe zausta>'iti - koliko d zaustcijena ...
Ag1esivni, despotski ptijski bl1oati jedino postuju silu, i
ako samo jednom casu pm,entju da njilvoj sili nece se
supotstcn1 iti odgovajuta sila, oni mogu da Cine pog~esku
tako jcttaln kakva gumula nacisticke gclajtee vlasti. "
Dilasova isao, ovo nekoliko izvceih redova, strastvea
i isti h i optiisticka, i to optiisticka pravc "pobede" d odredene teorije, jednog "defiitivnog zakljucka, fom
lacije", vec ll pravc pobede oslobodenja coveka, ll pravc jednog
opstecovecanskog socijaliza.
U drugo clank, njegova isao jos naprednija, jos vise
njegova, dilasovska, ona koja se ne odrice ideoloskill pravaca ali
staje protiv ideologije kao cilja s sei. U isti h, daje
jedan dosta n t kritike jgosloveskog rezia:
"Liemlne , Jugoszm,iji, suvise obaive i suvise
spol"e, nisu nikada p1edstm,ijale neku p1etnju za Smjetski
Sm,ez ...
1

MILOV AN DILAS

... Hntsov i B1einjev nisu se nikada, ni za jedan uenutak,

od,ekli svoje namel"e da ukijue Jugoslaviju, ovaj ili onaj
naCin, sovjetsko cantvo. Jugoslavijaje, istina, sklopila plijateijstvo sa mnogim neangaiovanim zemijama, koje su !
v1!o sp1emne cfa samo potpisu sa njom pl"ivlacne deklaci
je, ali koje ne l sposobne da ucine sta znacajnije
sluaju nes1ete.
Nije k slcajnost da dvoje najliiil1 itovih sadnika
savezu neangaiovanih, Nase i gospoaa Gadi, nisu progovmili ni reCi osude protiv okupacije Cehoslovacke ...
Sto se Jgoslavija naS!a takoreCi prekonoti pred opasnosc
od SOVjetske invazije - ll stvamosti l"ezuftat sto se l
posle Staijinove smrti, vratila p1akticno, ako ne jormalno,
zajednici icieologije i spoijne politike, zajednici voaenoj od
sflane Sovjetskog Sc1 eza. Dokazano claje ideoloska spoijna politika, kao i ideoloska ekonomska politika - neeali
sticka i opasna i ! zemije, posto il1 d izolje nflasnjem poiju izlaie se njihovim "ideoloskim"
zastifllicima ...
Uskoo posle Staijinove smrti, lfe,alne 7ejonne ( Jgosla
>1iji- 1: cl.) l s, meautim, zastavijene ili spol"ene, kao
i s icfeoloskog oclvajanja ! Sovjetskog Saveza i njegovilJ "socijalistick" ciijeva. Stavise, svaka k1itika p1otiv
Smjeta osto suaena. Jvfiljlo Miljlov nalazi se i cianas
1obiji zbog toga sto kritikovao smjetsk blrok1atiju i
sto se supotstavijao njenom uticaj Jgoslaviji (poci>1lacenje ! !.). Sve to, l1ffill10, moie da ima negati11lJil1
poslecfica, plkos tome sto ito odriao jugoslovensku
nezavisnost, diiuti zemlju ekonomski i povetm~ajCi
uglecf svetu neangaiovani/1 ... "
Procenjjci nakloost jgosloveskih partijskil1 "neoko
zervativnih eleenata" r Sovjetsko Savez u dalji redovia, Dilas t!di, koje s naveli, otkriva svoju oso
Vll ideolosku, "ati-ideolosku", isao: protiv "ideoloske" spolje politike d rnale zelje kao i protiv ideoloske ekorske
politike jedog huaistickog socijaliza. 1 to najzacajije

Desimir Tosic

28

kao i ono sto jos 1953. javno, kao partijski i drzavi funkcioner kouisticke Jllgoslavije, pisao: da "r . . . uciti i
nal!citi da postllje t1 isljenje, r se privici da sa svojim stavovia ostajeo ll manjini" i mora se osigati takvo stanje ll k "niko nije gonjen zbog svojih ideja", da "ll v
moentll najvazije nijes ... nove ideje, v isli g - sloboda ideja, sloboda isljenja i cvrscivaje i razvijanje novih
oika ... ":
"Jos nije sz.,jse dockan jiVuCi navoucenije jz gomjeg:
nasa snaga budcnost ne leie unt1asnjoj djscjpfjj veJnostj jdeologijj ag7esom nego slobodj nasj vlastjtj
jdejama ... (Pod'lacenje od !.)"

***
Citajllci strana isljenja Dilasll, ll tenlltku kadaje kao potpredsednik FNR Jllgoslavije posetio Ld 1951 - onda jego
ve stavove 1ondonski Obsetlla od 4. febuara obe1ezio kao stavove koji su slicniji "pebo1jsevicki arksistia" g lejinisti
a - i uporedjllci sa ds i p011retisaj i, godine 1958,
is1jenja koja o:Zda l izazio 1ondoski Tlle Gudja
od 11. oktobra " ocavajuca pojava, covek sa jzuzetj talentom kao
no>'efjst pesjk, jsfo kao politicki pisac, covek neszmmji> e
Juabrosti, sto ga stcN!ja kntg tako malog
slicno sazdaniJJ m'o} deceijj cmti-lleoja"l 0 ...
- stojio predjedi dublji 1 i s rase, i s
pilika, i s istoUe za posledji\1 pedesetak godia. Toliko r
i reziia, i u spo1jopolitickirn odosia, i u socijalrj
strkturi drstva, ll ekoorski pozicijaa, i L1 kltnoj politici!
1

zailjiv i z itervju Milovaa Dilasa preko lo

doske televizije ITV The Week d 10. oktobra, intervju koji
dobrim delom objavljen u claku Nenada . Petrovica u Glasu
kanaclskif1 S od 14. oktobra pod naslovom: "Milovan Dilas u
London" (II deo; prvi deo clanka izisao u Glasu od 7-

10 Vrlo

MILOV AN DILAS

29

zbllnjllju saro kolektive, one uticll pre svega na

i na grupe. I ll ti n - koliko pitanja, koliko
pitanja bez odgovora, koliko iracionalosti? Koliko vreena
izgujeno, i koliko vrednih snaga uzaludno i ucki sahrajer?
Milovan Dilas? I kako taj izuzetno hrabar covek preturio sve preko glave, od ekstrenog lenjiniste do lraistickog
socijaliste?
Da se to pitanje odgovori, da se r s sebi
posteno, intino, kaze istina sveu sto ide sa Milovano Dilaso - potrebo nogo objektive analize one sredine i vreena
u kojia s ziveli za poslednja skoro dva veka, potrebr
posteno utvrdivanje onoga sto s i sai preziveli u pos1edjoj
po1ovii veka aseg vr. U prornenaa koje srno preziv1java1i dva su pitanja ostala bita za nas, i kao za narode, i kao za 1jude.
s jedne strae, to s ni1 nezavisnost, nasa naciona1na
afiracija, svega, na pocetku ovog veka, s os1obodeje i
od tudih gospodstava i od "llnutrasnjih pasa". S drllge st, azvi
ti "poizvodne sage", podici se aterija1no, osloboditi se ekorrn
ske zavisnosti, krenuti napred, zajedno sa osta1i sveto!
U t procesll ketanja Di1as kao 1d covek, rn1adi6,
prisao jednoj radika1rj, ako h- ekstrenoj, struji. Cak i rni,
koji s cita1i t Marksa, Enge1sa, Bernstaja, 1, Kauckog, u, i niso postaja1i i arksisti ni pravoverni socijalisti, i1i srno uvereni da nase socija1no pitaje z resiti kao
pojedinci uz filantropiju, ni kao pokreti uz reforu . Radika1e
r su se tl svia poUia, i te potrebe za radika1ni stvara1e su ernocije. Mi s i1i svedoci- bar i koji Sll nesto
vide1i - jedog naas1og, nabuja1og, iagiativnog i energicog
radikalizrna koji i optiisticki, pun odl!sevUenja na kratku stazu, pun vise rusi1acke nego produktivne energije. Di1as prototip

Ali

rr

pojedice

11

Derrkratska omladina u ilegali izdala za vreme rata 1944.

svoje dve studije - "0 socijalizaciji" i "Nacrt buduceg uredenja
Jugoslavije" - koje su, iako jos neprikazane u Nasoj i, vrlo
karakteristice za to vreme pokreta za radikalim promenama u
nasoj ekoomiji i nasoj politici

30

Desimir Tosic

toga vemena. Sav njegov evolcioarni zaos i prototip

"anga.Zovanog" intelektalca pred Drgi svetski rat- tl sirokoj
masi depolitizovanih i asocijalnih. Ali sva jegova strast nije blla
st1ast vlasti nego strast za pmmenama, strast za kretanjem apred,
strast da se oslobodimo jedne vladajce grupe ljudi koja se gusila
neznanj, neeergicnosti, politickoj tpavosti, nelieralim shvatanjima- s jedne strae. s duge, pak, strae - strast da se oslobodirno od atavistickog, palanackog, esto fedalnog i nesto od prirnitivistickog- kako i Dilas k- "sitrposednickog pijanstva".
Nije trebalo Dilas i deset godia da svoju strastveost za
"oslobadanjern" sukoi sa stastima svojih drugova, strastima za
vlasc i za raspolagajern dustveirn proizvodirna, strastirna za
"posesivoscu". Ljdi se mejaju narocito kada ih "objektivi slo
vi" g promee: savijaje pred vlastirna, slasti za vlast, licni
dohodak, udobost, sedia koja vlada ilo batinom bilo sposobo
stima da bolje ljde i ideje izoluje, zadavi i zive sahrai. Dilas nije
cekao te "objektivne uslove"; on se rnejao asprot tim "objektivirn slovirna". radije prihvatio misljeje slobode nego
pornireje sa vlasc takva kakva ila. k kao sto bio strasta u rat i potiv okpatora i u gradanskom rat protiv politick
protivnika, i u tretk kada d revolucioarna i emilosrda
vlast spostavljea 1945 - ostao strasta i u ttk kada
esio da se sprotstavi "vlasti radi vlasti". On i i od
Hegelove da se "nista veliko svet i izvsilo bez strasti".
Strast ila sazdana u jegovom zivotom tkiv.
U vemeu "ati-heroja", takav covek, kao i l Mihajlov, ostaje u izvesnom dzern periodu vremea "st" kako onirna
u zemlji tako i velikom broju emislecih ljudi izva zemUe. i
ikakvo cudo, ali i bilo cudo ako ta velika strast za boljim, i ta
velika strast za pozrtvovanjem, i za dze vreme ostavila traga
u srcima ljdi i uovia gradaa. Bez obzia to sto se u
bdcosti z dogoditi, u Milova Dilas lezi d pimer,
izuzetan ir, od koga sarno i koj i isle i vu iusta
- ista auciti.
Nasa

r, Lolon,

clecembar 1968.

MILOV AN DILAS

31

DILASOVA
ISKUSTVA
Izmedu posete Milovaa Dilasa Lodou u v delu oktobra i d bavljeja u Sjedjjeim Dzavama u vremeu od dva
meseca- izvese razlike. Istia, f)jlas kroz Ld vise prolazjo; jegov putj cilj i "rt Uiversity". U Lodou
prijer i i i u i dovoUo zapaze. Konzevativi "The
Daily Telegraph" i cak d i retka jegovor bavljeju.
Nikakvih javih istupa i ilo izzev (1) dva Dilasova claka u
vr politickom listu ,,'h Tires" i (2) jedog duzeg jedog
kraceg jtevjua televizijskjm staicaa IV . I ako Sjedijee Drzave, iz opravdajh i eopravdaih razloga, uzivaj
daas tako d glas u svetu - bas Dilasova poseta Sjedijeir
Dzavaa pokazala da se u toj zelji alaze daleko sazije sage
- g sto to slucaj daas u rrogir evropskirn zemUarna - za
razvijaje izvesih rvih ideja i za odbrau prava da se ove ideje
izra.Zavaju slobodo u svakoj zerlji.
Mj!ovan Dilas nastupio sredio oktobra kao predavac
prisentonskoj skoli "Vudro Vilso" sa titlor "clan Koleza za
v i medunarodna pitaja". Medutim, i americka stapa
preterivala pogledu p!iciteta Dilasu: lieralni "The Ne>v York
Times" nije se i pretgao sa dopisima, da govoimo lokalnim americkim listovima. Jedan od redih izzetakaje njjorski "The
Evening News" od 22. oktobra kojije posvetio Dilas podzi napis
sa u razmevanja. "l1 New k Tirnes", koji vec 6. oktoba objavio jedan jedii claak vezi sa televizijski intevjom
Lodon, i ipak prirnoan da esto i sam objavi. Tako se 27.
noverba pojavio jedan podzi itevju Milovaa Dilasa u ovor
listu. Navediro k delove Dilasovih stavova u ovom intevjuu:
- Cinjenica , mi sada vicfimo da revolucije ne mogu da
node, njegove osoblne, kvalitete i tendencije (govoreci
tore kako sadasnja sovjetska politika stvarnosti produzeje
caristicke irperijalsiticke politike, odnosno zarejivanje slaveo
filskog pravoslavlja sa rarksizror-lenjinizrom- pr. cl.). Revolucije samo o!ik vlasti i svojine, ne samu naciju.

32

Desimir Tosic

- Vi (SAD - pr.cl.) mate iti vojnicki jaki, ali u isto vreme

zoyate 1azumevati Rusiju. zaCi da morate satlivati sa njom
kulti i p1-i\11"edi, i poksavati traiiti 1s za postojece 1.
- opsti pogled ovaj pok1et ("nove levice" - pr. !.) gledista da njemu ima nekiJJ pozitivill elemenata. Ali isto v1eme ovaj poket, oakm' kakav Fmncskoj, ikakve
blcnosti smisl sav1emenog dntstva. Poketi, kakvi
s ovi Zapadnoj Evmpi, - pod ticajem MkzoviJJ i izvesniJJ
anarblstickill ideja - Istocoj Evropi velikog uticaja.
Istocnoj Evmpi studentski i omladiski poheti s daleko 11ise
demokatsM poket demokratskog socijalizma - neka nova
v1sta prelazog ohlika ka nm1im dntstvenim ohlicima.
- Pmces pmmena Rsiji razvijace se takot/e ali izgledi,
oviJJ dana, pokazju da p1ocesi id tamo daleko sporije i ne tako
lako kao istocoevmpskim zemljama.
U daljim izlaganjima, Dilas se s zaustavio na poe
rnu SSSR, jegove ideologije i vladajuce partije, njegovog imperijalizma i sukoba sa Kiom. Dilasovom misljeju, u Sovjetskom
Savezu postoji d partijska birokratija izuzetno konsolidovana,
da bi ona mogla da dozvoli da se razvije brzi proces pornena; ako
u politickom pogledu ima izvesnih ketanja atrag ka staljinizm,
privredi, Sovjeti se daljavaj od Staljinovih ideja i metoda. "
mislim da to vise / stagnacija nego neo-staljinizam ". U
nastavk Dilas smatra da nova klasa konnistickim zemljama
postaje sve vise "teho-strktalna klasa" ne partijska, i da se
taj proces razvijati svakoj komistickoj zemlji, Partija iti
zamenjivaa tehickorn irokratijom. Medtim, Dilas zastpa
misljenje kome ta klasa morati jednog dana da napsti vlast
bez gradaskog rata cak i Rsiji.
- Bez gmtlanskog 1ata. Moida neke male pobune i neke vrlo
masove demonst1acije tak11e kakve su ! i\1atlskoj, Celslo
vackoj i Jugoslaviji. Ove s demonstracije l razliCite ali s rezl
tati manje-vise sliCni ...
- ... Hteo da pleciziJ jedno pitcye: dekadencija mksi-
zma-leJyinizma ne znaCi dekadencij sviii ti!J dmstava Istocoj Evmpi. drustva nis opadyu vec se nalaze izvesnim zmutJasJyim

MILOV AN DILAS

33

konjliktima. Pminoc!Jya raste tim zemljama d sa izvesim

teskocama koje su svojstvene tim zemljama; ali telloloski takotle
postoji nap1edak. Kulta se ,e.-vija vrlo simkim 1azmerama, ali
ideologijajedina dekadenciji. Vladajuca partijska rokmtija nalazi
se teskocama i krizi, ali dmstvo kao celina . Nap1etka met/utim
bez promena stomodnog politickog i socijalnog podneblja.
- Lenjinizam daas - to svojoj osovi ideologija za
izvoz - samo izvoz rskog nacioalizma, zato sto tome !eJ?ifnizm
nicega stvalackog naiti novill dieja.
U pogled jgoslovenskog ezima i njegove glavesie Broza
Tita, Dilas i ovoga t- kao i London 5. oktobra, kada tv
dio da Tito "izzeta covek", covek izzet sposobosti za
r - poksao da d "fair", trpeljiv i pravedan prema covek
koji ga skoro jedn di drzao na roiji. Na pitanje kakva
njegova ocena Broza Tita, Dilas k:
- \ 1rlo pmtivurecno pitmye. jednoga clana mislim
jedno, dntgog- dntgo. Ali opste zev posmatJ"n ga kao istij
sk licnost. Noc.~ito teskim sitacijama dobar. mtu,
r pl"Otiv staljinizma- cak i sada ds okupacij Cehoslovacke ... nije Staljin, vi ga ne moiete peciiti sa Staljinom
zato sto ito nije tako morbldna i tako svirepa licnost. mislim da
ito zazima cento mesto komistickom poketu.
Na pitaje da li partizanska solidast iti ta koja
odlcivati u bori protiv Sovjeta, ako ovi Jgoslaviju napadnu,
Dilas s k:
- Ne. Mi cemo se biti kao nacija. Jugoslaviji daas
/ zajetln pmrsk vlad.

***
Svi ovi stavovi, koji se mogu kitikovati i usvajati, raze
vati ili opravdavati, izazivaju na svima straarna k racioal
ne reakcije. Sam glavi bojar jgosloveskog rezima, z Tito, na
kofereciji stampe 30. vm, odbacio Dilasove te
decije ka pravednosti i tpeljivosti. Beogradska "Borba" od 1.
decembra ovako opisuje Titov reakciju pitanje rvinara Dilasovim putovanjima i izjavama.

34

Desimir Tosic

"Odgm'l"ajuCi da z sta S1'e Dilas gmri Smjetskom

Savezu, pedsednik ito iz1azio miS!jenje da vise govoi i da
ilo bolje Lia to manje Cini.
- Njegm'a pomoc nije . Pustili smo ga da kao
knjiievnik i pulicista putuje i nismo mislili da davati ntzne
intavjue i "mjerodmno" istupati kao neki p1edstavnik Jugoslavije. "
Ali ako se da razurneti reakcija coveka koji na vlasti i zivi
radi vlasti, na prvi pogled tesko azmeti epoliticke, neinteligentne i nel1rabre reakcije velikosrpskih eakcionam emigraata
SAD. Mora se, naravo, priznati: nikakv emigratskih demonstracija protiv Dilasa nije bilo ni od strae Slovenaca i od strae rva
ta, kao i od ogrome vecine Srba. Ali cikaska "Sloboda" - centar
politickog pimitivizma emigraata SAD kome sa spehom konk
rise "Spska r" d S. Draskovica - vec svome izdanj od 11.
septembra objavilajedan "krvavi" poglas, "krvavo bici srpskog
naroda Milovar Dilas", koji sti:Ze Sjedinjene Driave. "Sloboda"
poziva na demonstacije potiv coveka koji pod konistickim
rezimom v citav decenij roiji; za nis nemacki ok
patori i hrvatski stasi "ajkrvaviji dZelati srpskog d" - g
Milova Dilas! Sedam d docije pojavio se i politicki patljasti
"Srpski nacioali odbor" sa svojim poglasom. odbor, kome
t da zasedavaj ljdi sa doktorskim titlama, aziva Dilasa
"komistickim azbojikom i zlocicem" koji dolazi SAD da dr:Zi
"svoja marksisticka pedavanja", posto "i i ostao komnist".
Oktobra 16. pojavio se kratak i, kao vek, eefikasa ! Srpske
rd odbrae iz Cikaga da se "dige glas potiv ... ovog zlikovca" Milovaa Dilasa. "Sloboda" od 23. oktobra obraca se i i
ki i moli da "d obazrivi" kada slsaj Dilasova predavaja. Najveci podvig v emigrar1tskil1 boraca i dostigao svoj
ajvis tack glpavosti koja se aifestovala 9. decebra 11 Nj
jork kada Dilas dv Nagrada za slobod Domtl slobode. Pored ekoliko desetie demostaata pred lazom Dom slobode i se sam dvora d koji vikao "Dilas-Ajl1ma"!
Dilas pokazao svoj intelekruali i moral speriomost
kada za trentak preki predavanje i odgovor goji sloga rekao:

MILOV AN DILAS

35

- Razmije svoje zeljake koji s gi zbog Cijenice da

svoju zemlj, ali se bojim da u s za zivaja
Istocnoj Evropi, s za zivanja njilvoj zemlji.
n da gradi most dijaloga i razmijevar1ja izmedu nas.
s izgili

***
Najzacajiji istpi Milovaa

Dilasa - por-ed predavaja pojavili su se pred televizijskom staicom NET (Nacioalna prosveta televizija) 2. decembra i u Domu slobode 9. decebra.
U izzetom zaimljivom razgovo1 pred televizUom Dilas
govorio tome kako "zatvori fizicki kozerviraj coveka", ali da
razlike izedu zatvora i osakizma koji rezirn sada primejuje prema u, i ako slobodi.
- iti dugo zatvu zaista zlo. Ali, dve do ni godine nije,
zato sto cm,ek zatv b1iiljivo misli S>'ojoj sudbini, Si'ojim
sposobnostima, potvn1uje svoje vecinosti ...
- , delu moga robovanja godinama izmea 1956. i
1961. to teiak : Kada sam samici p1-vil1 dvadeset meseci, mislio sam da 1eiim ima namae da ... Cini ludim ili
da slomi ...
-lli slomi momlno, i to najteii period mome ii>'Otu ...
zakljucakje poldeti ne ... (kapiruliati - pr. cl.).
- Da, 1 n1ta zatvi su imali jizicki uslove 1aave, ali nije
! oziljnog psiickog p1itiska, ali pod ovim 1eiimom to l
najteie i najznacajnije i to samo za mene ...
Razlazuci dze postpku roiji prema , Dilas u
tome televizijskorn itervju s i politicke l, kako
vidi posle stdija i azisljanja nakon sto kjiga "Nova klasa" izisla iz stampe 1956. - "kjiga bez perspektive", jer saro opisuje d drustvo ali govori buducrsti:
- ... /vlislim da najveca pogeska, najveca greska komunizma, i cak ksista ... sto s mislili daje Mks dogmatik kao
dntgi mksisti posle njega ... vei da mogucno stvoriti nm,og
cm>eka. Cak i daje to mogucno, nikakva organizacija ne moie to da
stva, vec se to moie razvijati putem spontanih s ...
- Ne vek ... nekada dntstvo poll"ebuje utopisticke ideje.

36

- Ali za nonnalne uslove opasno, potpzmo opasno imati

ideje. Ako se jedno dn1s~o nalazi csokaku, utopija
moie igmti p1iv1emeno poziti>'llll ulogu l'evoluciji, izvesnoj
pmtiv izvesne stagnacije ... ali dntgim slcajevima utopija
opasna ne samo za ljudski ii>t ve(; i jos ise za ljudski .
- '" Ne 1-erujem da mksizam ima pravo da uci 1eligiji.
Religija daleko dublje. sam mzumeo, najzad mzumeo zatvol' ... a{f ta (promena stava reljgjjj- pr. 61.) nije l'GZ{og S{O plevodfm "lzgubljeni raj" od Miltona ...
- novo (slucaj Cehoslovacke - 1: :) Potpuno mzliCito
od Kine i od Jugoslavije. pl"Va ... promena komzmizmu (ono
sto se dogatla ll Cehoszm,ackoj). Jugoslaviji pmmene Sll !
ozljnije ali ne clemok1atske.
- Godine 1949. i docnije liemlizacija Jugoslaviji isla
vlo lagano; izvesnim o!icima iSlo se cak i zmatrag, ali dntgim
./ i to vrlo pmtivurecnim s1edstvima i pl'otivzecnim ptm'i
ma. Gm'O!'eCi pak uopsteno, Zl Jugoslaviji liaalizacija ide cak i
danas d'".
- Komunizam kao klasicna ideologija, kao totafjtama jdeologija, Lenjin, Staljinska jJeologija, sf da cak i mksizam
opadanju, ali osoto kao totalitama ideologija potpunom opacianju. Niko moie da obnovi.
f)jlas se zad:Zao LI svojj odgovorja na pokret mladih
kt krajje levjce ll Zapadoj Evropj, s Sjedijenim
Drzavama, kao i opsti tendecijara svima korjsti6kim
pokretima, Istok i Zapadu.
- Na neki naCin ova opozicija (mlad ekstremista- pr. 61.)
konstntkti>na od ,,,ednosti. Na p1ima - 1ejonnisati izvesne univelzitete, ,. pmtiv kontpcije, ali opste govoeCi ma nemoma
omladina bez solidne Ol'ijentacije i bez solidne paspektive ...
- Q (levj ekstremisti Zapad - pr. 61.) jesu dogmaticijj
(od oil1 na Istok- pr. !.), ali stvamosti oni u ideologije.
Ako i11 neko pita kakvo dmsno iele, niko nece doti odgovor. Kada
sam mlacl komunist - meni ! jasno kakvo dmstvo ielim.
Istina makvo dmstvo, kakvo sam zamisljao, nije se ostvilo ...
Poketi pak kao sto ovaj smeju ti negatj1i, to znaCi da mogu
topisticke

Desimir Tosic

MILOV AN DILAS

37

(tJenutno) ti kao impetus pozitivni, ali isto veme ne venijem

su ovi pok1etj kao taki ozljnj.
- sam sada ubetlen da svakoj komnistjckoj d1iavi i svakoj komzjstickoj Ptiji- izuzev moida i ine- kako Istocnoj
tako i Zapacinoj Evmpi, tendencija ka demokatizaciji v1lo jasna
i venijem cia demok1atizacija neminovna komunistjckom
dmstvu. Cak i Rusiji, ako Rsiji ne tako z i tako lako ...
U daljim odgovoima Dilas objasjavao svoje analiti6ke
sta.~~ve Staljin, staljiskim cistkama , sei kao pvom
kOJIJe reagovao protiv Staljia, daje Tito najpre oklevao u tim reakcijama, da onda 1948. Tito verovao da Sjedinjene Drzave
eagovati ako Sovjetski Savez napade Jgoslaviju, iako to i
~jkada ja_vno priznao. Dilas objasio da do pvog razlaza
IZ~1edu nJega 1 Tita doslo 1953. posle Staljinove smrti na d
skr sastaku Cetralog komiteta.
(

***

"Dor slobode" u Njujorku sv 1943. kao simbol

t acizmu. 1 svake godie (6esto i dva t godisnje), taj D
ucivao ."Nagrad za slobodu" jzvesnim javnim di, ne
samo Amekacima, za piznaje njilvoj i za slobod, protiv
svake vrste totalirizma, protiv sv djktatua kao protiv svih djskrjmiacija. Medu Jjcima koja su doila v Nagradu za slobodu nalaze se geneml Ajzenhaue (D. D. Eisel\ver), geneml Msal (IG.
Mas11all), vojnici Ujedinjenilz nacija i, potom CaCil (sjr
Wston Clrcl1ill), belgijski socjjaljst Spak (. . Spaak), emacki
socijaljst lant (W. Bradt), fracskj v Mone (. t),

c ..

pr~d-se~j~j Tmman i Dionson (. S. rm, L. . Johnso), ugled cel1st Spanac Kazals (Pablo Casals) i najzad Matlski bmci za
slobociu. Poslednja Nagrada za slobod ove godie dodeUea 9.
dec~.bra ~ Domu slobode bas Milovan fJilasu koji postao pvi
Srb 1 v1 Jgoslove kojj doio ovu agradu.
9. decembra prjedena Mjlovau Dilasu ve6era u Hotelu
Ruzvelt, potom su govorili pozatj americki iogaf Luis Fise1
(Lo.is Fiscl1er) izdavac Bil Mojas (Bill Moyers) koji u i
uruc Nagradu za slobodu. Fise u pozdavu rekao da Dilas -

38

Desirnir Tosic

u dilemi da ne izda "Moji razgovoi sa Staljinom" i d slobodan,

ili da il1 stampa u iostastv i bude z - "izabrao eslobo
du i time postao sloboda u zatvoru, dok jegova sup1ga ostala
esloboda zajedno sa milioima izva zatvora":
- Gledajul:i svetsku politicku sceu moiemo 1el:i da
njoj gospode mediok1itetj. Dilas stoji za glavu izad ovilz i to iz
dva razloga. iskeo p1izaje svoje g~eske, cak v g~eske
koje f dok vlastj. Drugo, ostao s1
da skupo placa za svoje p1icipe 1 mislim da to Cii i\1ilovana
Dilasa velikim cm'ekom.
Mojers d Dilasu Nagradu za slobodu za 1969. godinu sa reCirna koje su rz :
Herojskj voa ik
ciji ,azum i savest
pok1euse ga p1otiv tiraije!
Za predsednickim stolorn sedela i Marija Mil1ajlov, sestra
zatvoreog Mil1ajla Mil1ajlova.
Dilas odgovorio na ova dva pozdrava primajuci Nagradu
za slobodu, i mi taj jegov odgovor objavljujemo ovde u celosti
straicama "Nase I"eci".
Svako onaj, koji cita ove I"edove- bez obzira da li politicki
ptivik Dilasa iz VI'emea gradaskog rata i iz prvi\1 godia totalitamog jugosloveskog rezima posle Drugo svetskog rata, bez
obzira da li kriticki razmatra izvese ds Dilasove poglede, i
bez obzira sta Dilas stra ciiti - m da priza, sa esto
iski"eosti i itelektualog posteja, da prisustvjemo izlagaj i
za\agaju jednog izuzeto misaoog i l1rabrog coveka aseg vremea, samo aseg d i s zemlje.
Nasa rec, London,januar 1969.

Na svecanosti obelodajeno da Dilas izdaje novu knjigu

"Nesavrseno drustvo- Posle nove klase", iako zabrana suda da ne
sme nista da objavljuje jos i istekla. Treba ocekivati da
jugoslovenski rezim orati da reaguje, ako ima snage da reaguje.

MILOV AN DILAS

39

NASTUPA,
S NEMINOVNOSCU
" ... Bez obzira koja vasa ideo\ogija, od enutka kada vi
ventjete da posedujete nepog~esivu istju, vi postajete bomc
vaskom mtu. U tome slucaju nema icega sto vas specava
od pljacke, \ i klaja u ime istie; vi koji to ciite imate savrseo cistu savest - zaista, istia u vasem posedu !'ada
vama duzost da sve to ciite sa gvozdeom !oo-ikorn i
epokoleljivom voljom."
1:>
cetiri sto\eca, dul1ovo i ekoomski razvijei deo
deo v i potom Sjedijee Dzave
pre~i-~ljavaj_u rela_tivo z promene, r dulvog, poto~
pol1t1ckog 1 tel1ckog, u posledjim deceijarna i tel1oloskoo
k~raktera. Marksisti bi odmal1 postavili pitaje istorijskog determ~
z~.: odosu olike proizvodje, pozati kalup za
pol1t1cke osovce, da s d!'ustvo jedostavno i osigurao ide od
fedalizma preko kapitalizrna ka komuizmu. Takozvani -di
potvrdili i Paretovu rnisao da u ovoj drarni od ekoliko ~ekova
stradaju mase, ili posmataci, da i koji zavode i iskol'iscavaju jes_u el_ite. S pravom, odnosno kriticki tu rnisao popratio r
premu\1 Plarneac 1 , da velikirn svetskirn obracuima stradaju i
e\ite: i~ _paafr:azi~~juci ga ~ eki naci, dodao i cime on
zakljt~c: kOJ1 govore 1 pisu, morace da slsaju i ispituju. I da
gledaJll.
lv!eni se cini da doslo vreme za ispitivaja, za "svodenje
racuna 1 preispitivanja" svega onoga sto ovim neposrednim
vekovirna iza nas nagomilano kao tekovia renesase i l1anizma
kol~_iz~cije,. Fr-~cuske revolucije i modeme demokratije, pam~
~s 1 kap1tal1Z1:na kao racioalnog privedivanja, potom socija11zma kao sl1:ataJa geornetrijske jedakosti, i dekoloizacije, dva
svetska rata 1 Oktobarske revolucije, fasizma i nacizrna, ajzad U

s plaete, ajbolji

1 John Plamenatz, "Ideology", Pall Mall, London, 1971.

Desimir Tosic

40
otkivanje

i, u isti h, cak poredo,

od strane sovjetske rkovodece klase.
Kada rec sarno jedrm vid ove, nazovio , darne
nase civilizacije, ne mozemo da izbegnemo da se zastavio
l tom haosti r. Ako se nekome cjilo da posle renesase, hmaizma i Fsk revolcije, svet s svoj slep
li, kapitaliza, i da se s apokaljptjcki moze izvci iz toga
tesaca stvoriti v -td arksisticko-lejiisticko carstvo, taj da se zastavi pred v "sveta kocentracionih
logoa". Hitler s podrzavao to carstvo, nego i veci
"nacioalist" od Staljia: "kocetacijsko" carstvo upotrejavao
prvestveo za tde naode, "tde" mk narod i tde ideologiji takozvae prividne "k svesti". itler jemedti i
potcen, i vojickj i ideoloski, ali kocentracijski svet rastao,
prosio se i u i na i, i sto jos vise znacajo kao
pojava, taj svet arastao , do daas, najbogatijoj politickoekoomskoj i filozofskoj ideologijj kakav arksiza-lejii
zam.
Nasj d ssre!j s se s sa prodoro kojstjckjl1
jdeja kojstjcke vlastj trj-cetjrj kotieta. Mi srno svedocj
- ako da vr Solzejicj i Mjljlov koji arn predvjdaju s religije istoe tom kojsticko svetu - da se
religija kao r i sv saga rada i Istok, 11 Azijj. Bas
gr sovjetskog carstva, obavlja se isla kao eligija
kao revolcija. Navod, koji s poceli ovaj claak, dolazi od
Milovaa Dilasa gv istorijsko itervjt lodosko
"tt-" od proslog decebra.2 !it otvara oCi
pred i sto s tek z ocekjvatj ll peostalo slobodo svet, d s t dr od d po!jticke eligije d dstvee
revolcije gi od s peziveli, ilo kao zrtve i!j izvodaci, ilo
kao posatracj i arikace.
i se da tesko za iole politickog ili drstveo js
leceg coveka da pristpi Dilasovi izlagajia, kazivanjia i
"sveta

kocetracjonih logoa"

zadoijaja ovih teitojja

2 U avodima koji slede ovaj clanak, objavljuju se izvaci ne samo iz

londonskog "Encounter-a" nego i iz pariskog "Express-a".

MILOVAN DILAS

41

azisljajima "kskog

svedoka" kada rec sti,

i
posebno jugoslovensko primer "p11ta 11 socijalizam" - tesko
pristupiti bez v 11 osvrte i acin posmatraja. s d istorijske visine, Dilas gleda i vidi razvoj socjjalisticke isli i derogatjvi 11ticaj arksiza-lejiniza odnos na taj socijaliza; na
evol11cjje tog ovog tipa politicke stranke, ko11isticke; na jedini
savreei ekspazioisticki imperija!j sjste, siste Sovjeta. Sa
projc\jjvoscu i jskrenoscu, on ukazuje kapjtu!aciju takozvanill
lierala kojj ne uvjdaj11 daje materijali napedak cak ekonosko
ujedacavanje zavisno prvenstveo od slobode, da sloboda
"fomla" kategojja, da sloboda prvenstveno jtelektualna
kategorija. rk eposrednoscu, f)jJas n daje argurnete
da n nacionalnog kornujzrna da se vladajuce opozicione
kounisticke partije kao celine ne menjaju, alj u isti l1 skrece
patnj11 da okviru tih ptija zjve i rade Uudi pred kojjma iskrsavaj teska neresea pitaja, za koja kad-tad i rnorati da trate
esenja izvan tvrdenih dogi i protiv ukalpljeih partija.
Bducrst ne zhavisi sarno od komuistickog neslobodnog sveta
g i od onjll koji s, da kazeo "ne-otudeo", slobodi da vide i
da se brane, i ajzad da stvarajti svet bducosti.
Ako u ovom trenutku uzirnao u m s taj vid rasprave, ako ostavio za sledeci s druga dva vida, rnedunarodne
odose svet i slucaj jugoslovenskog gadaskog t, i
da potvrdio da Dilas s izzetna istorijska licost
g i jzuzeta politicki islilac. Bar vidim da smo rni imali
do sada takvog mislioca, svakorn sl mislioca koji izisao
iz s sedine i cije s i i svedocanstva doili tezini politickom svetll izvan s sredie. Staa rnisao da iko prorok i
svojoj zernlji. Sto ajbolji deo gt doija lpanje srca
samo i i Dilasovog imea, to samo pokazuje itelektalno
siomastvo i politick tpavost ti11 i takvill korrnistickill i partjgadansko t, evolucijj, takozvao kounisticko svet,

3 Napis Dilasovim pogledima gradanskom ratu i delimicno

kriticki, kao i nekada njegovim pogledima u vezi sa medunacionalnim odnosima

42

Desimir Tosic

zaskih potivika

u toku rata i posle rata, tlu Jgoslavije. Med

polozaj Dilasove islj jegove \jcostj i daleko \
zelji, iako se popravlja posledjih godia, to jz yjse azloga.
Mnogj rnladoj geeraciji daleko ~~ise taze, i kad traze i ispituju,
daleko vjse nego nekadasnje srednje generacjje koje poratnj
rezi najpre fizickj slavio i dotkao, t dlv uveo u
oridnost zavidljivostj sr.
Teskoca oko Dilasove s! \jcostj t sto Dj\as,
oslobadajcj se s l1ipoteke rezja, oslobodjo se i akrsiz
a-lejiizrna, ali za l izves asih ljdj i nikada postao
t-kst. Kako ispravo kazao Mihajlo Mihajlov, Dilas
covek post-koistickog vr, vr koje treba tek da
dode. Da li i to vree doziveti ili , da li ga sarn f)j\as
doziveti li , zavisi kako od oih koji jos vek vr arksj
za-lejiiza tako i od koji, ne verjci taj siste isli i
pmxis-a, traze ptove da prevazid taj odos korniza-atiko
niza . i koji vladaj, kao i i d kojia se vlada, jos
vek i da od onoga koji , svoji s revolciji i
rezi, svojo zrtvo od d decenije roiji i od d i
deceije glvoj opoziciji, pokazao t.
Od oih sto s sisli sa cmogorskill brada beli grad, da zbore i bodre za sto doci, ispred sv stoje Milovan Dilas i pesik Beckovic. Niko s poziva da irn sledio, i politici stih. Niko od s k i da ap\adirao, ali razlozi i isao r da s g da ketati se apred. Kad
pak cngorski brdia, ljdi se r oslobadati plee
skih i pokajisk parol1izaa koji s tako vidljivi kod, agresivo
i sr razvijeih, kod erazvijeih, i \d istoijorn i isk

ti,

stvia, aroda.

Iako se za Dilasa ne i

oglo

reci, r sto s api

sali post-koisticko vr - da i slicosti sa Savlo
koji postao Pavle- ipak z ovoj prilici, u reci Dilasu,
reci velike d, da avedemo isao iz d poslaice apostola
Pavla:
svemu tlpimo ne\lje, ali nismo pitesnjeni;
nedoumici smo, ali nismo beznadeini;

MILOV AN DILAS

43

gojeni

smo, ali nismo apusteni;

nas, ali nas ne unistavaju!
(Dmga poslanica Kmincanima 5:8,9)
Ustaci, gradaski ratovj revolucjje proljali su, s vjlrom.
Nastllpaj sada r n ll jsli, t i r u stav i
akcijj, astupaju s eiovrscu.

Navodi iz dva intervjua

Milovana Dilasa
"s dezintegmcije nesvstanjilz zemalja prodzice se
toliko dgo koliko Rusi budu podrjvali taj pokret rz sedstvi
a i r-z nivojrna. U v, 'progresjve' prokornuj
stjcke zelje ile su sz g Srj-Laka, Indjja i ekejuzoa
rnerjcke zemlje. rnei, cak i Tito i bio dovoljr eergica".
"l'vfetlunaodni polozaj Jugoslavije daleko sazan
g sto to bio pre ekoliko godia."
"Plema misljenju, opasnost imazije (Jugoslavije od
strae SSSR - pr. r.) nije nesto sto p1edstoji. U teorUi, postoji; u
stvamosti, izgleda da daas everovata."
" ... Mislim da vi, Zapadu, p1ecenjujete sovjetske teskoce.
ii koje avodite s t, a\i vasi zakljcci s pogresi.
Vasa erila nisu sovjetska meila. Kod vas sv imati jedan
zagreja sta, d kola, mesa dovoljoj kolicjj, secera, jtd. U
SSSR sto nesto znaCi to iivomi miimum. Sovjetska ekonomija podredea politici, dok u zapadirn zemljarna, vjse ili
m, politika izraz ekoomije. zaci da sovjetskj upravljaci
isu pogodei kada oskudice avale jedr gr gradaa. Za
jih z sila i politicka stailost tr zemlje, i ekspazi
ja izva zemlje".
" ... Sigz sam pak da Rusi nece ostati nezainteesovani
niti neaktivi odnosu nasu zemlju. Utrasje teskoce izice
verovatr posle estaka Tita. povecati sovjetska prize\j ..
kivaja. Pojavice se k rnogucosti. Ne mislim toliko pmsovjetske elemete zmut zemlje (Jugoslavije); oni su vlo sla.
Zamisljam jedu drgu hipotezu, kao u kada i v

44

Desimir Tosic

vodstvo (Jgoslavije) zaze\e\o da se pri\izi Sovjetskom SaYezu ... Na sYaki nacin, Jugoslavija t1eba da se tuce, kako
pzeiive!a ".
" ... PoYrsia Sovjetskog Saveza dva t veca g ona
Sjedijeil1 Drzava, gde pak veca idstrijska kocentacija.
SSSR ostao seljacka zemlja jos uvek. Sta t zaci paritet ukle
ari ( tom slucaju)? Kako t da azumem pro\em ograiceja
rz bez razmatraja sovjetske ekspazije koja pokrece i
gra revolcioane pokrete Srednjern istok, jgoistocnoj
Aziji i Africi? Uopste se aspravlja sovjetskoj ekspaziji
g im posledicama. Illlzija verovati da Salt 2 staili
zovati rneduarod situacij... Rsi s ogrono povecali svoj
vojni potecija\. Plasim se da se svet po\ako krece ka velikim sko
birna. SoYjetski praYljaci g sami da zastavljaj svoj
ekspazioizarn. i s izgradili sistern koji pociva ekoom
skoj efikasosti g v sili".
(Pariski net!eljni casopis L 'Express ot/17-23. novembra 1979.)

"Staljinizam nije izvesno pl'imdan, jos manje nezao!azan

proizvocf mksizma. Nicega marksistickoj teoriji sto i
nagovestilo ili opraYda\o kult licosti, cak i da sam Marks ttpotreio tu frazu.
"Razume se ! istina da pivatanje jVJksa od socUalista njegovog vremea sadrzavalo d e\emeat obozavaja
l1eroja. Jos doba izvesih ranii1 marksista, ovi s zdiguli Marksova 'u' prorocastva polozaj dogme. ipak, emoguce
i pored toga izvoditi od Marksa esto slicno sa staljioidim kultom licnosti. Zaista, Maks i zabe\eze kao potivik svakog
oblika persoalizoyaog Yodstva.
"Lenjinizam sas1'im dmgi pl'O!em. Pobeda boljsevika pod
Lejiorn, jilvo polagaje prava na vodstvo svetskog pro\etarijata i uloga Li kao vode 'avagade' agovescju i doista
zal1tevaju radaje staljiizma ll jedom ili dgorn olik. ime ne
kazem da Li lico oi1abrivao klt samog sebe kao totalitarog vode.
"Ali ipak, klt izzetim srazmerama / se sf1Ja-

MILOV AN DILAS

45

jos dok Lenjin i iiv. U s njegove smrti, Pmvda ga

vodom svetske revo\ucije i svetskog pro\etarijata, Staljin- na ve\iki \ Kpskaje - sam izrekao cuvenu zak\etvu veroosti mrtvom vizionaru ... "
" ... Lenjinizam i1 s1ediu za neku v1stu pasonalizm,anog despotizma, ali da li se stvarnosti l'Oditi taj despotizam zavisi oti politicke s1edine i od politicke liCnosti koja mogla
da bude diktatm: U vreme St.aljia karakter diktatora i zahtevi situacije u Rusiji spojili su jedno s dgirn do savrsestva".
"Da se izlozi vrlo katko, vredi da kazem svoje ubedenje da
marksisticki konnizam samo-zatvoeni sistem u svim jegovim
razim o\icirna. komunizam imun od svakog kiticizma,
vise stv vae nego mzloga i analize. komunizamje noCito
imun od 'konsll"uktivne' kitike Levi profesora i 'dobl'Omislecilz'
saputnika komunistickill. Pravi komuisti, sa izgledom da izgube
vlast i privilegije, gledaju na ove kriticae kao na budale.
"Sto se meni Cini kao potpuno jasno ovoj 1979, to da
nalazim da "staljinizam "pog~esan temzin - iti toga bi\o niti
toga irna. Ono sto bilo i sto sada, to lenjinizam koji se primejje i dalje razvija (ako to pravi izaz) u posebnim ruskim
s\ovima ...
"Ne i ieleo da ovde budem rlavo tumacen: Lenjin i Staljin s bili potpto razliciti karakteru, svom temperamentu i
vecii svoj politickih stavova. i d toga, put od Lenjina
da\eko vise, u svakom s\ucaj da\eko jasnije, gredi Sta\jir g
Tockorn ili Bulriu ... "
" ... Iz svi/1 tilz mzlogaja gleciam staljinizam kao lenjinizam dovede do granice svoga uzasnog racionalizma.
"Da, bi11 zeleo da razoim svaki pojam (ako ijedan ostao
da se razori, sta inace snjam) da posebna zla staljinizma treba pipisati nedostacima Staljiovog kaaktera ...
" ... Li uzeo od Marksa k e\emete, koji i
l posluzili jegovorn cilju - pre svega kretaje ka evoluciji i
opravdanja nasilja. U Maksovim spisima ovo izg\eda kao jedna
liija u, siokorn spektu mogcosti- svakako jedini put socijalizam kojim se poslo. Na prirner, Marks belezio da zemljaneposedno naimervala

46

Desimir Tosic

kao sto su Engleska, Holandija i SAD, u kojima policijski apa-

rat i i represivan, socijalisticka transfomcija drstva i

mogla da se postigne bez evolcije. Drgim i, Mksovo
s!J~'atanje l'evolucije nije ilo dogmaticno. Lenjinm ilo. roz
Lenjina aslede Rusije eizbrisivo se tislo marksizam i izopacilo ga. Ne zaboravite, dalje od prizaja- i zato sto ideoloska
t!i i kestavost t asioko su pisuti kod Maksa
takode. Posle svega, Lenjinova !'evizija Mmksa ila 1evizija
mksizma. Stalji samo zavrsio posao".
" ... Spaski kornisti s daleko mdrij i g sto izgleda da
britaska levica ... "
" ... Dozvolite mi da zabelezim vlo katko, da kapitalizam pod pritiskom socijalizma, sindikalizma, posleratil1 gitaka koloija i prosveceog sopstveog iteresa- toj se mai 1'efonnisao da
pokazje malo slicosti sa klasom azovrsosc kojoj Marks
pisao.
"J\Ili mol'amo da ne izguimo iz vida Cinjenicu Lia komunisti
mogu iti pouzdani patl'ioti koji stati iza svoje zemlje, ma sta se
govorilo tl proslosti. Na prier, za vreme posledjeg rata i za eko
liko godia posle t, jgosloveski komisti su ili spojei (i
d toga- pr. .) sa sovjetsko Komuistickom partijorn kao iko
koji i se dao zaisliti ...
"J\lli smo i~>esno i!i apsolutna ciiktatum (jgosloveski
komisti- pr. .), cak zestoki u pivredoj i klt politici, ll
kojoj is uspeli da se prilagodio totalitamim Sovjetima.
ivfeatim, nasoj icleologiji, politickoj sfai i poslovima bezbednosti nije ilo niceg ismo se 1azlikoli od Sovjetskog
Sm,eza.
"Zs zaiUivost istorije jgosloveskil1 kornuista ta da s ili bas epesivi vrerne koje sledilo posle
skoba sa Moskvom - mnogo vise g u doba kada smo se borili
za vlast. Na primer, s katastrofalni potez kolektivizacije poljoprivrede bio post-koinformisticka politika. Zasto srno se krcali
? Zato sto smo se ili uplasili da inace pokazati 'ideolosku slabost' - i na taj naci sabdeti StaUia i Zdaova ii
protiv sebe - i d s dvostrcili s ideolosk samo-

MILOV AN DILAS

47

besprekomost i pojacali teror. Bili smo i da pokazeo da smo

!i komuisti - goi od sovjetskih drgova.
"... Ali sto mi mozeo da sada vidimo, koliko to
ozemo da zamo, komunizam ne moie p1eiiveti moskovsk silu
Lia kont1'0lise svetski komunisticki poket. Cim z kornuisticke
partije dostig izves mer prizaja- ilo da s vlasti ilo da
s opoziciji - il kaakteristike di prostor i
vtl odredj l partijsk ideologU i program ... sta
pisao Marks sproto, i uzivaj 'pravo prvestva' d klasom
i pivredim deteniatarna. goslavUa ila rai prirner trijumfa ilg koizrna. Drge zemUe s sledile ili mozda da
slede", ali
"Nacionalni komunizam ne moie da p1'0meni komunizam i
da vodi sloboLii. moie samo Lia se mzide sa 1\1oskvom i da
izgmaje jeLian Lintgi komunisticki sistem ".
" podvlaceje ilo i sada jeste tore da komzmisticki sistem nepl'omenjiv, makoja v1sta komunizma. Kornuizam
ideoloski i stukturalo ss za r sarnog sebe v
dernokratskog, palametamog, plralistickog sistema vladavie.
Svaki kouisticki drstvei poredak poCiva tri osloca: (l)
l fizickih sredstava vlasti, (2) moopolad sredstvima ekoomske vlasti, i () iskljcivo pravo da se odredje sta pojediac t
da oseca i misli. Uzev ih sve zajedo, ovi osloci gtu totalitami kakta komnizma. Ako se samo d od tih elemeata
v, sistern z da se d pred raspadom. ikako
zaCi da komuisticka Partija vlasti stalo treba da d surova,
svima treucia i svia mestima. Kokreti dornaci ili meda
rodi slovi proizvode i uereosti. Na pimer, tako pre mogo
godia, bilo ezamisivo da Sovjetski Savez izmejje svoje politicke zatvoreike za si SSSR koji s bili pohapsei SAD ...
"Bilo i pogreso, d, za s da podizemo kiticke priedbe protiv kocesija ove vrste koje se i (od strae komuista
- pr. ur.), jer svakako i zivot laksirn za ilioe ljdi i z
u komistickorn dstv. Ali, neka arn d s jedome:
ako smo ozilji pogled zelje da vidirno komizam da estaje,
mi se rnozerno da adamo da ga kloirno bez upotebe sile,

48

Desiir

Tosic

egde uzdz t.

Ne p,-ec.ilaiem, da Vcmz skenem painju, Je~'oluci

ju fli gmaanski ntt. Na dg pak stai, pitisci ti od
st staovistva liseog prava - sedstvorn strajkova i derno
stracija - izgledaj rni vrlo legitirnirn, svakorn slcaju legitii
toliko koliko s strajkovi i dernostracije orgaizovai od strae
kornuistick partija i sidikata potiv ispravo izabraih zd
vlada.
"Od enutka kacia se jedna komzmisticka Ptija odvoji od
svog tabom, stavijajuCi nova objasnjenja i motivacije mesto sta1ih. komunizam pocinje da se dezinteg,.ise, i to i kao ideologija i
kao reza reduarode politicke povezaosti. Spaski koristi,
sledeci koracia jgoslovesk, adarskih i cehoslovackil1, ali
gajuci daleko dalje svoj slucaj - dali s sz dar za dalje r
;v d totalitag trig kiz. Tako
sz i jihov uda da odveo potpto izva adijsa svetskog kizr. razlog sto spaski kot~istia I~is
lirn povoljo. Ne zaboravite, opklada oko spask1h ~?~s~
slova takode. N prazih cekova uapred ll po!Jt!Cl.
opklada podrazeva da spaski koisti odrze i st pol~
ticke staove, parlaetami siste, adiistracU, sdstvo, poltcij i rz sagtt Spaije."
.
.
" s voleo, iskreo voleo Sovjetski Savez, bez skve~1h
isli ili rezervacija. Ne i rekao da s i vise posvece Sovjetsko Savezu g svo sopstveo rd, ali privrzeost
za strae kretala se otprilike istoj vi.
"Nije ilo, r t, ikakvog taga ati-sovjetiza
s dzaju r Moskvi, jos g sto i se oglo
zvati 'ati-rusiza'. Na protiv, i s osecali izvesu slovesk
solidanst sa Rsia, koja eki i izvesrm sisl
prezivela do danasnjil1 d Jgoslaviji.
Nasa

, Ll,

1980.

MILOV AN DILAS

49

AVETI GRADANSKOG
RATA
ako ovo pisaje islj da
daje sloboda zapada stapajeda od vi
epijatelja slobode Zapadtl. Kad pise "stapa", isli
l mass mediu. Svi ti osioci politike i izvodaci g i
daleko vise ticaja g sto se isli, ipak isu ik eposre
do odgovomi. Dok citalacka ik Fracuske i Velike Bitaije
saza da Hitlerova Neacka, i Raj\1, i sila koja se z
agati koegzistecij i saradj- izije Drgi svetski rat i izgill ilioi ljdi, z i dece. Niko i tako zavaravao v
Zapada - Hitler - kao jegova, zapadna, sloboda stapa. 1
Ove rnisli dolaze i na t u tretktl kada bacarn pogled
na intervj koji s Milovao Dilaso orgaizovao i vodio britaski p!icista George Urba. Britanski "inkvizitori stape"
ogu da budu tako slovljei i tako tedeciozi, tako atopljei
predbedejia i tako zaosUani etrpeljivostirna r ii
, daje prosto vvt daje ova zelja s najslobodi
ja, daas i do sada vek svet, g da i zelja ajslobodnije
stape! U v pak itervju, George Urba i r poza
valac r!, t lise atipatija. Svako pitaje, koje
postavio Dilas, koje z lako i brzo citaOCll da se picii kao
zloaemo, stvasti sarno lda zelja da se trazi istia, da se
otkrije istia zelji i ljdia, proslosti i zrtvaa, i da se
Bice

se

ozda izeadujce

ekada cii

sd otkrij ptovi bducosti.

I kad gradasko ratu u Jugoslaviji, U bio

visi, za glav od svill pu!icista, oviara i strucjaka-svastara
koje poizvela Velika Britaija za ove tri i deceUe, g
1 Dve knjige od izuzetne vednosti egativnom i, skoro katastrofalom dejstvu v rnnjenje u Fancuskoji i Velikoj Britaiji
- u vezi sa porastor i agresijom nacizma - objavJjene su pre vise
godia i prikazae su "Nasoj reci" (br. 113, 1960, i br. 270,
1975); to su "HitJer, presse et naissace d'ue dictature"
(Paris, 1959) i "The British Press and Germany" (London, 1971 ).

Desimir Tosic

50

t s, skoro jedjna Jjcost do sada- (mozda smo treu

to ekoga zaboravili) - koja se dala posao izcavaja

llirskog razmatraja g sto se zove jgoslovenska zajedica
gadaskom t,

i jdeoloskoj i danasj svetova, stvamost

drstveil razvoja i dstvee psjl\ogjje zem\jj kakva Jugo-

slavjja - daas, pos\e poslednjeg t.

***

Gradaski ratje pakao, to pocetna s k treba da ima

svaki s\dn rnisleci covek daas u Jgoslavijj. Sjgmo
da ilo gradask ratova koji s pedstav\ja\j korak napred
razvoj drstva, \ takode vjd\jjvo da ima gadask ratova koji
\ kojj jza sebe, pored pobede pobedj\aca, ostav\jaj

samo esrece i trame. Mozdaje redi s\ Frakova S- da

s pobedioci poksali da odad post pogilima drgoj
straj bajkade. Makako s\ ta posta ila, jstorijskj i
psiholoskj svakom tretk irna svoj vredost, v g sto se
to ll prvj rna\ cii.
Kada rec asern gadaskorn rat, okvi Drgog svetskog rata, valja odma 6 od :i da glavi viovnik, iako
rnozda vise "objektivo" g "sbjektivr", Josjp Broz Tjto pos\e
to\jko godia obrnajivaja i samo-obmanjivanja rekao v daje
sto se zivalo ob\astima Jgos\avjje, prvestveno izmedu
jegovil, Tjtov, i Mailovicev saga - i gadaski rat. 2
Dezifonnatori medtaodrj ifonativoj s\:Zi precta\j s
OVU zu IZJaVl!.
Skoo tesko i coveka, koji tako otvoreo govorjo
gradaskom rat kao Mj\ovan :E)j\as, jako ga fOrmlise bez prekida kao gradaski rat. Njegovo Ratno doba ostav\ja m jednu,
g\avr rk: jkada porvimo jsto, jJi s\. Medtjm, Ll
svjm tjm gr jzjavama \, kod f)j\asa
k mozda tt. mo:Z.da verbaln, :Z.d kao ostatka tereta
'
.
pros\ostj - k kazjvaja koja ne samo da osvetljavaj da\je
2 Izjava Josipa Broza Tita 24. marta 1972. te\eviziji, izjava
zabe\ezea vise puta u "Nasoj reci".

MILOV AN DILAS

51

nas gradanski t nego ga vacaju na pocetak, zlo kojega se zeli iskeno os\oboditi.
U poslednjem intervjuu, :Di\as drugi putjavo rekao da
se predaja oru:Zaih jediica graici Austrije, 1945, moze braiti od strae Britaaca sa morale tacke gledista, su Britaci
morali zati sta se sa tim ljudima dogoditi. :Dilas s pravom odvaja sudnu ocnih vojnika, s moilisan, od odgovomih
komandaata i politickih saradika okupatora u Jugos\av. Zasto
su ii vojici vecinom se\jaci, predati od strane britanskih vlasti- Titovim partizanima, to pitanje, kaze :Di\as, koje treba da izazove javu istragu u samoj Velikoj Britaniji.
sto pak u tome, iako velikodusnom, uspon iznad
pos\osti, :Dilas, medutim, svesno i\j potsvesr, ze\j to da veze
stase za cetnjke. U takvj pr-ilikama, uvek se pornije da partjzai isu klali nozem i isu k\a\i zenu i decu. Medutim za aradaski
'

rat u istorijskoj perspektivi ne od img z kako ko

i, nego da i. Covek, sa takozvae cetnicke stane,
rnogao i da upotrei vrlo s\iclogiku za "ustase partizae". Sam
Dilas pominje da s partizani sarno " jednom dal" poili
austrijskoj granici ekill 30 hiljada ljdi, vecinom eviih. Da
sJjcrg cetnjckog zlocia toku cetji godjne? Ili ako uzmemo
staskj prjrner, rni moramo da zamo da ijedna zemlja okpira
oj Evropi nije jrnala toJjki broj kocetracionih \ogora4. Sarno se
Jaservcu govorj kao logou sa jedrm fantasticom, i
srnnjjvorn cifrorn, od 600 hiljada ljudi. Da li nekog sJjcog
logora u toku cetiri godine od strane cetjka?- Ne.
I ako zeJjrno da ka:Z.erno na .,pozitjvo", ne samo " neaatj:.:::>
ratll, islio prvestveno
u Jugoslaviji koje su izrasle s tlu, od ljudi
koji su se sai orgaizova\i. sto i u s\ucaju predaje
zarobljeika 1945. tako i u v s\ucaju treba odvajati od ovih
saga u gradasko ratll sage koje su ile orgaizovae od
pocetka do kraja od strae okupatora (tzv. ljoticevski dobrovoljci
u Sriji i slice jediice).
4 Karta kocetracioih logora teritoriji tzv. Nezavisne Drzave
Hvatske objavljena u "Nasoj reci", br. 174/5 1966.
3 Kada

govorio gradasko

oruzae sage

52

Desimir Tosic

v",

zasto svaki covek Jugoslavije, bez obzia ucesce u grada

ratLJ, z da iz da takve dve velike bitke, bez obzira
ko ihje - potiv nacizma i okupatom- kao sto su ile
itke Kozari 1942. i itka Neretvi 1943. godie - i ilo
Balkau Drugo svetsko t? Zasto svaki covek u Jugoslaviji, koga prethodo treba da zi ta proslost, i ko sklo
Cijenicaa, z da z obzi s jednu u korjst Mihaj.
lovjca: da jzedu 1942. 1944. l1 v zatvoa \ogora okupjrae Srije preovladivao broj prjsta\jca Mihaj\ovjcevih?
dt, gradaskj t i najzlocinackjja draa asih
aroda, d kojll Sl! prvenstveo pripretni\j s \judi izvodjJj
nasj ljdj, si esposobostia poljticki nasih sklonostia
ka uii. Neo6nj cesto da dario neprUate\ja koji n
stajao jsanu, s udaa\j i cesto nedzne u
pozadini. z sada da disktujeo "ko prvi ", koji su
u otivj za vojicko "\\ dejstvo", kojj su zrocj ili da se
ide cak Zageb i potpisj sporazni "rz zaroijenjka".
Alj r da vodjo racna da sva ta disksUa, ko\jko
vode pavi istoicari, postaje avet gradaskog rata. Avet koja davi,
koja ne daje da se udaljio od poslosti. Ako se od neke pros\osti
udaJjjti, koljko zelio da ii korak ka k boljoj
buducrstj - d pepustjo raspav gradaskorn ratu pravi

sko

istoricaria.

U erjgacUi ira takode saga, iako ostaelih i onerocalih,

saga koje podstictr taj t zarnisli da porve - da i pobedili. Znacajo ovde t da takozvaa "ekstrea ejgraci
ja" edu Hvatira gr vecia, edu Sria s vecia,
nesveso se t slaze sa vlastja Jgoslaviji: poduziti
raspravu gradaskor rat kao tok rata, i nadati se da se taj
gradaski rat ili poovi, ili - da se zastrasivaje od gradanskog
rata sacva sadasnja rlt jedrpartjjska vlasti.

***
I to glavno. Ako zelirno da se vatirno kv koja treba da
proizvede pobedu pobedeih g jedr v diktatorsk vlast
- d s t podgrejavati sto se ciilo i sto se i

MILOV AN DILAS

53

cini\o. Ira gadaskih ratova koji nisu atoatski proizvodjli

diktatur. Mi, edtirn, s pri t da zaboravi dve vlo
kupne nepeostive pepreke: jgosloveska zajednica naroda
jeste viseacioalna zajednica; svaki eduacioali gradanski rat
petvara se ideoloski; svaki ideo\oskj gradaski t nastavlja se u

duil gradansko atu. Drga ii, jos veca i jos

teza od aveti gradaskog t, jeste prjsustvo Sovjetskog Saveza na
graicaa

Jugoslavije.
NllSa reC, London, februar 1980.

Navodi iz Dilasovog intervjua

u "Encounter" -u
"Nas sukob sa Staljinom t jedino p1ipisati moskm,skom
amblcioznom nacionalizmu, iaienom o!iku impeijalizma,
preruseno u obliku kouniza. Bez toga, sumnjam da smo
se mi suko!i sa sovjetskim ~~otlstvom.
"Za dugo v1eme Staljin nije naklonjen da pizna da s
i izveli revolcij. se pridzavao fr\ da su se 'jugosloveski partizai borili herojski okpacjji i postigli u isto vree
dboke nutasje prornee ... ' sve.
"Pokusavao sam da kaiem da smo ~~et imali 'sovjetsku
~~zast' Jugoslc,iji, sem toga, vlast lisku smjetskom uzoru. \
Staljin nije to hteo da z. On satrao, na cudeje, da s
i postigli esto sto se nalazi izedu sovjetskog sistea de Gola!
ila lda besislica, posto smo mi jos 1945, kao sto znate,
ustanovili isti ! i stJuktum ~,zasti koju imamo i danas.
"Ideologija Sovjetsko Savezu i rtva i jos uvek LJ zivot, isti h. Mtva sislu ~~, ziva kao hd racioal
ost u politici".
"Rat Uugosloveski konistia - pr. ur.) dao
k gorktr lekcij, kao s\caju Staljinove podrske jgoslove
skoj Monal1riji i Staljiovog oklevanja izmeau Dmie 1\l!ihailovica i
ptizana. Staljiov veto bugarsko-rnski \ carjskoj
ii (i pored toga sto i predlozen od Diitrova kogaje Sta-

54

Desimir Tosic

ljin i povereja) i Staljiova biga (u stvari aredba) da s

ugura federacij sa Bgarsko i lU - sve , sve vise i
vise, postojalo jasno da Staljin gleda s kao satelite, ne kao
savezike, i da odosi ized 'rd dernokratija' bice tolerisani s r kojoj slzjtj sovjetski jteresja koliko
d pod sovjetsko kotrolo. Oko 1948, istorija dosla
svoj zatvorei kg. Jugoslovenski komunisti - koji su ili potpuno
nek1iticki pokomi Staljinu, cak i jegovim cudima i jantazijama dosli s lice lice sa nelani \ 'socijaliza': sa Staljio
vo odlcosctl da se siri i gospodari.
"Imao sam <'eliko postovaje za Nat!a (adarskog koj
stickog vode iz 1956, koji bijen od Sovjeta posle bdipesta
skog staka 1956- pr. ur.)- bio covek od nesaloivog integrjteta. Njegove reakcije s bile isprave. Ali i slab teorijj njegovo razevanje Sovjetskog Saveza trebalo da se tek
k. Da zaboavite, razneo bolje sovjetske igre g
sto s to Cesi razeli 1968 .... ali jegovo opste i Rsa i
sovjetskog koizma, ll sto i cine ll t odredeom
vremer bilo vlo oskdo. Na p1imer, svoju s!i prepustio n1ke ita, vaujuCi cia Jgoszm,ija l 'libaala zemlja'
- sto l besmislica. "
" sto kaiem to da Jevolucije koja keula
bez kt pli,,ienosti icleologiji, ta ideologija zateva likvidacij
sv epijatelja, stv i zsl. d od azloga zasto
Stalji i poljske oficire ti ... uostalom objasjava,
zged, i slcaj Pola Pota i Karnpcije.
"Nasa sopsn>ea p1iv1ieost komzmistickoj Jeluciji !
bas tako csta. Mi smo se prjdrzavali s iiijsko jzvesosc
i veovali srno da ma sta cijli - predstav\ja s\z istii i d
sreci nase zemlje i covecastva.
"Ono sto sam kazao, to cla ne mogu da dozvolim - bez
obzim slisti spoljjem sjaju totalitame propagade, masomim mgaizacijama i slicno - da Sll kz nacjza pore
djvj ... sv porka komizma ila vek slobodouma,
it s strae acjoaljzma, v zivotjm obzjrjma kz vek i esklad sa acizmo ... "

MILOV AN DILAS

" ... Izedu pocetka ovog veka i 1914. RsUa vodjla

pogled pjvrednog rasta idstrijalizacije. Za m n sm
da i to ilo dz. r da stvamo ciemok7atska, zapaclom smislu, Rusija imala cialeko avoteieniju i
uspesniju privl"edu nego sto ima Sovjetski Savez danas. Mozda
t bilo celika glja, alj i ilo vise za isr daleko
vise potrosack zadovoljeja. 'Ekonoski speh' i g
njkako da se posatra kao vd za Staljjov despotizam."
"Jdeologijaje za Moskvu pasos za put svet. Ideje, cak iako
s laZ:e, s sz orzje. Sasvim gu, kako dokazje
sovjetskj slcaj, imati slab ekoomij, vrlo jak v polozaj
jzgled nepobediv ideologjj. Jasan Jezultat snaga, bez obzira
slabostj koje leze ispod te snage.
Nasa rec, London,jebruar 1980.

Desimir Tosic

56

PREDNOVOM
ATALIZMOM?

Za posledj ih sto godia, srediste sage u ekooskom,

politickor i v smisl preselilo se samo iz ekih klturom

i civilizacijom gledih zernalja, kao sto s ile sediom proslog

veka Fracuska, Nernacka i Velika Britaija, vec i izvan Evrope.
Uopste, sto ne nze da spori iole objektivi st, to da
su tri navedee ekadasnje velike sile ile sarno sZ: g su
ile izvesom sislu i asadik za ostale zernlje svet, kako u
privredi i politici, tako i kltui i tehici.
Drugi svetski rat doneo izzeta r odosa
izrned zernalja i svetova, ali i jedan ovi ideoloski fn: po
dor d ideologije (bez obzira da li ta ideologija sustia ili
sarno aska), ali tom d jos uvek adekvatog odgovora. Deokatija se, zalost, i ikada t!icila ideoloskog
rt kouistickoj ideologiji, socijala deokratija jos
rnaje. Maksiza kroz teorije i popagiraje "izgradje novog
drstva", savrseog, posle "slorna staog drstva", zarnracio vidike
jedioj alterativi, kapitalizm.
d od glavill zk ovoga razvoja asem vrn,
se cii, jeste a-ideoloski aglosaksoski pragmatizarn. Ova
etoda, pagmatica, vedi jedio kada se vec aspolaze ideologijom i jedim pogledorn svet. Medtir, Aglosaksoci i
prvestveo "i zivota" (11' life), koj i izgrade ekim
petpostavkama jedrg "pogleda svet"- ideoloski pogled
svet. Nv, mislio da i imaju ekakav jedistven
"pogled svet" ili, jos , jedistvei ideoloski stav, ali se
utrasjem pluralistickorn ks skobljavaj ili ideologije ili

MILOV AN DILAS

57

som smislti, obrazavajci da prodori "tudih" ideologija i "drugih" pogleda svet mogu uspevati u jihovim srediama. Na
esrecu, ako tako moze da se kaZ:e - ide u prilog tom opasom stanju stvari i cijenica da koristicke partije nernaj nikakva uspel u anglosaksonskim drstvima. dovodi do lakog zavaravanja
ostrvljaske psilogije - sevemo-arnericki kontinent rnozerno u
torne pogledu da srnatramo za ostrvo.
Poraz Fracuske 1940. i vojnicki slorn Nernacke 1945. godie ostavili su prazan prostor u Evropi. Sjedijene Drzave Arnerike
prirodno su se pojavile kao spamik Sovjetskom Savezu, kao vojnicka i ekoornska sila, sa Velikom Britanijorn pozadini. dve
anglosaksoske sile, vec svojim prvim agodbama u Jalti i Teheranu, otvorile su t Sovjetskom Savezu, r vojnicki i politicki,
potom s dozvolile SSSR toj meri da se daas on moze
srnatati glavnom svetskom silo.
Saokriticki i cesto cinicno gledajuci svoj siste i na
"nacin zivota", potcejujuci kako znacaj religije tako i snag ideologije, Anglosaksoci su s svodili koistick ideologij i
siste acionaliza ... Nacioalizam i snaga koja opada, ali
ona nije zamena za ideologiju. I moze iti. Nacionalizam
posebna kategoUa, ilo da vezaa za ideologiju, ilo da nezavisa od ideologije.
U intervjuu Milovaa Dilasa, koji objavlje decebar
skom izdaj londoskog casopisa Encountea, zahvacea i
eduarodna problematika, iako to vree iko verovatno i
ocekivao okupacij Avgaistaa 1 Medutim, Dilas govori sovjetsko iperijalizu koji rd, kao i zapadi nacijama
koje Sl! "potpur10 nespremne i, kao StO cesto izgJeda, bezvoJje da
kaz Rusia: treba da stanete!" Izrnedu Zapada, to zaci
ovim trercima Sjedijene Drzave- se Zapadna Evropa ni izda-

pagmatizmi.

Postigavsi ajvisi st azvoja odosima izmedu pojediaca i dstva, ds ajvisi st slobode, siguri u sebe, u
okvi svojil1 gi, Aglosaksoci sti i sofisticki aspolozeni,
mog iti ciici toj mei da snjaju i svoj pogled na svet i
ezltate koji s postigti. i su takode i "acioalisti" izve-

1 Dilas govori Egipt i vganistan kao zemljarna koje d otpor

sovjetskoj ekspanziji; mecivremen, da i savladali taj otpor
Avganistan, Sovjeti s decernba 1979. ne sarno okupirali zemlj
g i fizicki likvidiali clanove avgaistanske vlade koji inace
nis ili rukovodioci tog otpora.

58

Desirnir Tosic

leka i, :Zalost, sasla i idejo i vojicki - i Sovjetskog Saveza postoji d odos koji , u rk, d. Zapad izbegava da razne da detat i mir. Na rdz, orgaizova i
r ofaziv jedne ideologije - Zapad odgovara defazivo, i
to s vojicki, ikako idejo ili ekooski. Uzio kao primer
pro\em esvrsta zealja. Zapad od pocetka, iako se to krUe
u jgosloveskoj ezimskoj stampi .. i slabosti za pokret esvr
staih. Pos\e dvadeset godia, pokret esvrstaih pada rke
Sovjeta posle sastaka Havai posle godie. Ne sporio tor priliko idej da i pojava efektive etraleosti ized dva v
k ila pozitiva saga sprecavaj ratog okrsaja.
Iako drd sitacija z vs da sgerise bezacajrst ideologija, ostaje kao ii da se slobodi svet
roze braiti ako "zvrati ideoloski izazovo" (Dilas). Pragatico aglosaksosko jzbegavaje ideo!oskog i s za
kakav otpor vojicko sis\. Najpre, sa ts tacke
gledista, arodi mog da se r ako ekakav ideal; i
taj idea\ z vise iti s ili, ezavisost - kada protivik raspola:Ze ideologijorn koja tem-ijski r r da z
kojoj drzavi ili ma kome rd - ezavisrst! Narodi pak pod
sovjetsko vlasc i sovjetsko kotrolo da z da se
Zapad i "kapitalisitcka eksploatacija" g citav d
pogled svet koji gd vekovima i kome s izgradee aj
vise kltrne, politicke, ekoomske i teholoske vredosti - ajvise
sto Stl drl!Stva rnog\a da postig do daas!
Vedost Dilasovog itervja tome sto taj pro!ern
ideo\ogije, kiz, demokratije i ekspazije Sovjetskog Saveza osvetljava kao covek od istoijskog fonnata, kojj zivi svet
jedopartijske diktatre. Njegov glas za zapadi svet z itj
d od posledjih istorijskill . Koliko taj glas ticati i
k vladajce jgosloveske kouiste- to drgo pitaje, za
s iz Jgoslavije- v itno pitaje.
S i, koji jasno pokazuju da zele da kapitliraj,
mog da izbeg v kataklizm poraz.
Nasa rec,

Lolon,

mart 1980.

MILOV AN DILAS

Navodi iz Dilasovog itervjua

u ut" -u
"
" ... s!1r ii pak da, sa izzetkom d
ili dve, svaka korristicka Partija svet uvek staljijsticka
svojoj stkti i rkovodeaje staljiisticki rnetodama. Mozda
s ove rnetode rnaje surove g sto s trv trideset i pedesetih godia; edtim, jos odvajaja od l
'ideoloskog jedistva'.
borbei poklic komizma, kojije vladao koistickim
strakaa pod Staljiom, jos vek vlada jima daas. 'Ideolosko
jedistvo' ilo Staljiov doprios teoriji koisticke taktike.
Li zal1tevao partijsk discipli. I cak kada di izvesa
jemstva ovorn revizioizm (kao primer 'Materijalizm i
empirijskom krjticjzm'), L tpeljiv velikoj merj prema rs i disksijaa okir Partije - dok Stalji i.
"Metoda sve. Da li ima trs demokratjje ili
komistickoj Partiji- to jedii arsi m koga mi z
da i amere Partije da postje ili pravila dernokatije
slobodrm parlametanm politickom siste. razlog zasto
s sklo da rd dam kva!jfikovaoj r v spa
skoj jta!jjaskoj kojstickoj Partij i. Ove s se pilagodile
dobroj meri trsi eslagajima, cak i kada is kil
'demokratski cetraljzam'. \ , ako d koisticka Partija
aglasava svoj akloost ka prirdavaj mi za r "ideoloskog jedistva", mi m razloga da vr da ta Partija postovati gledista, jos m ogaizovao postojaje svojih
politicki\1 protivika siroj arei il politike.
" ... Dogod koizarn ide ptem vere i faatizma -
z iz svoje mladosti da to hr- jegov zahtev za asimilacijo ( drstv) 'de facto' i za prvatajem 'de ' (sto
i pc:stoji) da d prihvace sa veliko oprezosc.
"Zorz Marse (vod fracsk kornista- . ur.) dv
ostavio da se zabelezi jegova sledeca lapidarna misao 'L'na
ite' -: 'Mi (komtisti), sreci s ljdj jer se borimo za (covecij)
srec ... ' Ali,kako, Vi cete se pitati, z s sta cii ljdsk srec?

60

Desimir Tosic

On to zna, z da petpostavUao, zato sto i s cist partijski politica g i vizionar. Njegova v gaje sabdela izvesni
eospomi istinaa sislu istoije, lozi poletarijata, ago

slovenosti u k nas vesti besklasno drstvo, i slicr. N

analitickog svedocanstva da ijedna od ovil1 pretpostavki t dakako ima dosta azloga da islio da su t- ali kada sejedom prihvate osnovne pretpostavke ideologije, ostatak sledi sa zavidrm sigumoscu: 'sreci' kotisti odlaze na posao aienova
og 'siv' covecastva, iako treba cak i da razore dobar deo
toga covecastva u s procesu.
" glediste da ova vsta arogatrg arl1eoloskog
kiz icega sa puoletno politiko u slobodni
parlaentair drstvia. saro pokazje da vecini kouni
stickil1 partija svetu staljiiza ostao u dobror delu dosta ziv.
"Bio sam staljinist- kako s kounisti to vreme ili. I da
i bilo sukoba sa Sovjetskim Savezom, ih i ostao staljiist
sve do kogesa r (SSSR). Daas d d
komunistima da prizaju svoj staljiisticku poslost i da poric
da Sll ekli 0110 sto Sll u stvari ek\i. to ciiti. staljinizam poznat. I kada daas gleda uazad njega, mogu s
da ponovim da mi ismo pobedili svome rat potiv Hitlera da ismo zeli ovaj eprekladan stav prema Sovjetskom Savezu i
Stalji. Mi s ga potrebovali za s jedistvo i s moral. Bili
smo faatici, i tebalo da bdemo. Sad, da li sam verovao
svak pojediost ovog hvaljeja iz 1942 (claak Dilasa ri'
rvembra 1942. u s\avu Staljia, maksizma-lejiizma i Sovjetskog saveza- pr. .), koje vi avodite, to drgo pitaje. Bio sam
jedan od partijsk voda, i pisci novemba 1942. pod izzetno
teski slovima, sasvi mogcno da sam potre!javao izvesu
retoik koja i izdrzala ispitivaje daas jedrg politickog
ik, a\i posve mogce da ta retorika potpaljivala dul1
s tvokomih . Nepobedivost i sveznaje Staljina i
efektiva sloga potiv privide epobedivosti itlera.

" ... U mome pilaz Stalji ilo g slicog religijskoj vsti vv. Mi smo svi verovali u g taj i.
Mozda, kao sto kaze, isam i potpto povereje svaki pri-

MILOV AN DILAS

61

dev kojim s i obasuo Staljia (izvesta ritual velicaja i

tim daima obaveza), ali sam onda i vr da ako neko iva
obuzet ovim velicajem visem nivo politicke svesti, to i
ispravno i itno.
"Cak i 1948. godie, mi smo jadno razumevali Sovjetski
Savez. Mi smo jos ili id kada smo nalazili opravdaja za
sovjetsku stvamost. Da, ekli ismo, Sovjeti rnozda upotrebUavaju
grube metode u svojoj spoljnoj politici, ali v velika dostignca izgradivaj socijalizmajesu izva zaka pitaja. Nase prizavaje istie Rsiji i postepei proces - cak i posle prekida s Komiforrnom. Bilo to za vreme moje posete Rusiji
pocetkom 1948, kada pocela da se rada misao u mei da to
rdav sistem. Ali, jos vek isarn spevao da razumem da s sistem Jugoslaviji, posle svega, i daleko bolji. Vec pedesetih
godia, medtim, sam odbacio sve svoje ilzUe i video sam
sovjetski sistem takav kakav . Ali emojte se varati u torne pogled: jos uvek daas ima u Jgoslaviji tedecija da se odrzavaj iluzije Sovjetskom Savezu. Jos vek postoji k stuja rnisljeja
koja drzi da sovjetski sistem "socijalisticki ', da jegova rnala
mrlja u tome sto kotolisan od teske irokatije vrhu.
... jos ljudi koji vam reci- u redu, kod Rusa rnozda
demokatije, samoupravljaja i slobode tv, ali Sovjeti su, istorijski i ideoloski govoreci, kao i mi istoj fekveciji.
besmislica- i za buducost Jugoslavije - rnoze da se pokaze kao
vlo s besmislica.
"Zaista stasna pojavaje da se moze iti komunistom ukoliko se sam covek ne cii srami akt poricanja sarnog sebe. Ne
rnoze niko da bude komuist da u isto vreme sacva d slovo
svoga licog itegriteta.
"Sva zla, koja verovajima koista idealista komuizam izgnao iz sveta, usujala su se u dusu koizma pod Staljiovim vodstvom, i postala su njegov sastavni deo. Ne vidim nicega
rdavog u zelji da se takav sistem odobri.
"Zasto, mozete se pitati, izaz 'drzavni kapitalizam' (za
sovjetski sistem - pr. r.) nije vise ispravan? Drzavni kapitalizam
podazneva konkurenciju, makako ova izopacer bude stavUena

Desiir

Tosic

u dejstvo, ds u kojoj meri efikasa i da li zadovoljava

potrebe potrosaca. Ni d i drgo postoji sovjetskom
dstv. sto imamo tamo, to g l odosa privilegija kako da se raspodeljje i privilegUa kako da se trosi, odosa u
kojima svako od vrataa do direktora daje ili prima s vr ili
obavezo koja vezuje. Vas polozaj ili vase apredovaje u t
lacu i zavisosti od vaseg d ili taleta g od vase korisosti i veosti gospodaria koji s u komandi d vama, i kraju u kojoj su eri ovi sdi gospodari korisi i vei onia
vrl. r tome, drstvei kao i ekoornski karakter sovjetskog sisterna, izgleda i, da bi bolje i sibolisa odnosorn koji
postojao u fedalno drustvu ized vazala i njihov pretpostavlje - g da d sibolisa kao esto sto uapredje, kao
kapitalizarn, cak i kao 'drzavi kapitalizam'.
"Ideja 'iljet-sistemu' javlja i se kao odgovarajca slika
sovjetskom irnperijalizrn posledj pedeset godia, ili zato
sto se SSSR, kao i Otornasko carstvo XVI i XVII veku, pojavljuje kao trpeljivo 'iljetu' sarno, tj. r teitoriji koja
ziva raze stepene kulte i il atonoije. 'Sloboda'
ovih teritorija iskljcje v ezavisost ili v akcij
protiv tog vladajceg sisterna. I takvih slcajeva sa l1riscaskim
i jevrejskim zajedicara XVI vek, kada i se reklo da taj
'riljet' - sistem i apr-edak pogled verske trpeljivosti. Tako i
sovjetska i "rniljeta' bi\a apredak staljiistickoj vrsti
sovjetskog impeijalizma.
" sto r kaz sv pet cula, to da se sovjetska
ekspazija postepeo siri, bez obzira da li se to sireje vrsi sa ili bez
grube sile, s v okpacijom ili bez te okpacije. Nezaviso od
sprotog, razi rnestirna (Egipat, prirner, i Avgaista
(sada), sovjetski irneprijalizarn rd i vrlo izu da zapreti
pristpu Zapada za bezin Sredjern istoku. sto ta s
\ kz to da su zapade i potpuo srr i cak, kao
sto i cesto izgleda, bezvolje da kazu Rusima: t treba da stanete! Jedog d r to da i, koliko isu s spreme da
dodu pod 'iljet-sistern'. U v treutk Zapad aktivo z
sovjetski sistern veliki koliciama zita, telmologije i kreditia.

MILOV AN DILAS

63

"Za pocetak, i, zapade zelje, i pre svega SAD, treba

da di da vide sto ocevido. Kada Rusi propovedaj detant, i s kazuju svojoj propagadi da i i
daUe sve ciiti potiv zapadih iteresa, sve do graice koja i ih
eposedno uvela u rat. Zapad odgovara prikladr na ovo zato
sto se, zal1va\jjuci ideoloskoj nespremosti i neodlucosti politicara, vara da detat zaci ir.
" ih zeleo da se Zapad ispravi pred Sovjetskirn Savezom
sa mogo vise smisla za poverenje prema svojim sopstvenim ustaovama i sa mogo vise volje da se povrati i uzvrati ideoloskim izazovom vise g sto treuto cini. U ovome casu, Sjedinjee
Drzave Ameike su moralo r-azoru:Zanje pridodale svojoj zagoe
toj gocini, tako da su sprene da svoje orzje pred pr-vom
sladjavo izgovoreoj sovjetskoj i.
" ... Ne zelim da se hladi r-at vrati. Ali mislirn da hitno
potrebo da se Sovjetima i istocno-evopskirn aodima pruze tvrde analiticke cijenice razlici izmedu Sovjeta i zapadnill sisterna,
amicijarna i praksama sovjetskog ekspazioizma, i ostalo.
Tamo, iza zavese zive mogi ite\igenti ljudi, u partijama i izva
partija, koji s razvili otpor (ezimskim) propagadama, ali su zelji da cuju estrastveu kritiku sistema pod kojim zive. Budimo pak
jasi u jedom pogledu: ovi ljudi- vasa 'siroka puika'- jesu
i koji odlcivati. Ruski arod mozda U sprema za samooslobodeje, ali rska, poljska, madarska i ceska iteligecija jeste. Dtlll slobode sada da marsuje kroz komisticki
svet.
... "Bez svake surnje, svi kriticai komizma moraju iti
podsticai acelom i odusevljeom opozicijom diktaturama i sa
potpuom verom u demokratij. Sve sto kazem, to da naci kritike sovjetskog sistema ne sme da bude kao bubetaje buret i
etolerata i iskazaa, to samoporazavajuci i.
Sasvirn sz i edemostativa odlucost - to sto rni potrebujemo, i to sto sada edostaje Zapadu, iako ne u svia

da

ki

slcajevirna.

"Ako pogledate zd Savezu Repblik Nemack

pod vladom socijaldemokrata, vi irate primer d dernokratije

64

Desiir

Tosic

koja nije zap\asena da se samopotvrdi, iako smrto ugozena.

Nemci pod Helmutom Smitom likvidirali su terorizam izzetnom
bzinom. Kada i na Smitovom mest, ih to cinio na isti
nacin: teroristi zele da ui ljde - samim tim prava
da se zale ako i sami budtr uijani za zvrat.
"Komnisti koji se zale na ostrir zakona, kada s primenjeni protiv njih, ngu kod m da ocekju rnalo simpatija. Nikada
nisam rnogao da raznem jihove sze- cak i kada sam grmeo u
s propagandi potiv 'var-varstva kapitalisticke pavde' i protjv
'pstoseja burzoaske policije'! Cak daas, duij svoga srca,
svestan sarn da smo mi i\ svet kojj pozjva na revolucij, koji progoi i ubUa svoje protjvike - otuda emarno prava da za zvrat
ocekjemo \. sam ushicen da su Nemci ucinjJj esto za
demokratij. ne suze kad slsarn patjama terorjsta.
" ... Nista sto ih mogao da zamis\im, U tako udaljeo od
'pogresivrg' svetskog poetka, dstveog poetka, ili makoga
poretka - kao sto to sovjetski sistem. Sarno ako s\edec tvrdnju
primite aksiomisticki - 'sto veca Anija, to bolje drstvo' - ili 'sto
efikasija masjeija asilja, to vase drustvo pogresivije' samo u tome sl nglo i se i da sovjetsko drstvo progresivno ... Neka nas Bog sacva sovjetske vrst.e apretka!
" ... Zapadi liea\i ( amerjckom smislu i, tj. vasa
uopstea evropska \evjca) vek stavUala, i prodzava da stav\ja,
otvoeno pjkrjveno povereje kornjstjcke d cak
sovjetsku politiku. da s komsjtj smatrali levjc, sprer komprojs, kao svoje ahieprijatelje, i Jjkvidira\j ih kadgod Sll mog\j, izg\eda da ma\o postig\o (mada esto i\) da
odvrati levjc od veza sa komtistima.
"Pitali ste raije ovom razgovor da js!im da
u Sovjetskom Savezu ipak in kultumj i drstvei apredak, i
sam rekao da i dk verovato i jsto to\jko ve\jkj vecj
da ikada ilo boljsevjcke Revolcije. Dozvolite da sada
dodam s koja se odnosj 'hleb i slobod', sazeto ll sl1vataju
da sloboda vazija g raterjjalo dobro, j\i, ako ze!jte, sjrorastvo m zlo g despotjzam. ris!j da kazer da
drstvo slobod ljdj z, ako d samo sebe ekonom-

MILOV AN DILAS

65

skoj epravdi, jstraziti sedstva da popravj materijale uslove. Ali

drstvo, koje otpereceo materijalim potrebara, bez slobode,
nema stavili sredstava da se krece od neslobode ka slobodi. Pazite, ne verjer u povratak nekog oika arkadijanskog drstva.
sam za jndstrijsku civilizacij zsv naci tehnologjji sa
visokjm zivotorn stadadom. Ali ako nekog pjtanja da li treba
da ir izmedu slobodnog ali sjrorasog drstva, s drge strane - drstva oilja ! eslobodog, renj s da treba da jzabeem prvo. sto sam rekao: sve dok slobode, rni
gst da k\onjrno siromastvo, visokj stadad u despotizm sazidao i preprek potiv slobode.
"v, ljudi kojj zjye ll slobodrm po\jtickom ezjmu \z Sll
d dgjma vjse razloga mogcnosti da azmeju
pomogn jedi dg, g sto to slucaj sa zatvoreim drustvom.
Lakse podnositi slobodno dstvo bez izvesih materijaln
zadovoljeja pod tjrn s\ovima, nego tpeti dhovne patnje es\o
bodnom dstv. Drugim recjma, s\obodnj poredak, cak i kada
k u njemu pati od mateijalne oskdjce, stvaa prjstojnije, vjse
ubedljivo i vjse humao drstvo, g koje di visi zjvotj
stadard i prostrai koncetracioi logor.
"Dmgo, t gde sloboda odstna, cak i materjja\no
dobro se ranije ili docije opasostj. Sovjetski Savez prza
odlica prime. Nedostatak sloboda Sovjetskom Savez doneo
drstv ejedakost izmeal! coveka i coveka, jer t ideoloski cii
oci i pravila jdustrijskog fedalizma odlucuj apredovanje,
dstvei polozaj i moc zaradivanja, - d, sposobnost ili st
znanje. za zvrat proizvelo takvo stanje poslova u kome ista
neoicno i kada fabricki direktor ili rejonski Partijski sekretar
zal1tevaj trideset t veci prild nego radik u poizvodji.
preteana srazmera kada se poredi diferencijal 'kapitalistickom'
Zapad, gde odnos izmed radika i direktora kao 1 prerna 4 i 1
prema 7. Sovjetsko dstvo tome okarkaterisano odbacivajem 'de facto' jednakosti i dstvee. pravde, i snaznim ponovim llVOdejem 0110ga StO komuisti U drgim okviima ZOVll
'odos eksploatacije'. Dugim recima, velika vecina u Sovjetskom
Savezu siromasa i siromasnija, dok rnala mi, aznirn

Desiir

Tosic

polozajima relativnog ili apsolutnog obilja, gospodari vecinom.

"I zasto se sve to pojavilo? Zato sto sovjetsko drstvo u teoriji dstvo ;ednakosti, ali u jemu iko slobode da digne
glasa protesta u casu kada siroka jednakost preobracena u grubu
eksploataciju.
"Zapadna drustva ne trvde da s dstvajednakosti, i is, ali
s itelektalno i drstveno - slobodna drstva. zaci da se gr
bi o!ici ejedakosti zlopotebe u moci zaralivaja, socUalim
doicirna i slicom, alaze pod javom kotolom, tako da se
vd tvrluj i drze u graicama. ri ezltat takav da _
zapado 'kapitalisticko' drstvo daas pravicije socijalnom smtsl sovjetsko. I prildi s razdeljei zapadom drstve"'
..
poredivo sosUivije g u sovjetskom siste. Stvamo, kao 1 stmbolicno, ,,,ecli iti sloboda.
"Jgoslavija dobar primer zernlje koja se moze pol1valiti
elativo sosljivim stadardom zivota, potrosackim zadovoljstvom, poketljivosc zaimanja i cak i majim brojern privatnih
predzeca. Ali ako naciite d korak, i mi, i~. 'do_zvoljee' slobode koju rezim odredio da t da postOJl, VI lt
zid. Vasa itelektuala sloboda - pavom smisl reci sva sloboda itelektala, drge - omelena ustavor koji vam
IItiji garatuje g prava, ali cii od toga besn:islicu _kada pr~
pisje velikoj mei da s sva ta prava podvgta terestm~ 'soctjalizma' - kaakteristika, zgred recer, k jgoslo:~skt u~:av
deli sa sovjetskim. Drgim recima, cak s i u Jgoslavtjl mateJal
a dobra lako opoziva, ali zato poricaje slobode sz istit
cioalizovar."

Nasa rec, London, mart 1980.

67

MILOV AN DILAS

NOVITALASPROPAGANDE
PROTIV DILASA
"Borba" od 23. objavljje posledjoj strai veliki oglas
pod aslovom "Dilas iz izdaje izdaju"- "Od daas ovi feljto
Novosti''. Izmelu ostaloga, u tome oglasu stoji i sledece:
"U pokusajima disk1editovanja nase zemlje, njene unutmsnje i spoljne politike, Dilas >' decenijama sklapa savez sa
'cmim tlmolom ', ili kako sam kaie: ' se ne op,.edljujem za 01'U ili
onu . fakticki satlujem, ukoliko to moje mogucnosti
don'oljavaju, sa S>'akim ... '
"Najnm,iji pokusaj Milovana Dilasa da knjigom 'Dl'ienje s
itom' umanji znacaj i velicinu licnosti i dela tvca nove Jugoslavije i jeclnog od na}>'eCiii d1iavnika ovog >'eka cloii> eo u svetu
p1m,i fzjasko. "
Ovaj oglasivac "Bori" izgleda da cita "Slzbee vi
SFRJ". U njima, 17. l ove godie, stoji daje Dilasova knjiga
stampaa pet stmni!J jezika - pored izdaja na srpskohrvatskom
- i da s sva izdaja, izzev srpkol1rvatskog, zr l1 Jgosla
viji! U "kapitalistickorn svet" stampaj se kjige koje svet cita,
koje se k i koje se prodaj!
1

Posebna kampanja

Hrvatskoj

sto Sll citaoci mogli da pimete iz ovembarske "Nase

reci", s kampaja protiv . Dilasa razvija se hrvatskoj
rezimskoj stampi. U torne smisl, zagrebacki "Vjesik" i
ovu km 26. sa izvacima iz kjige "Novi prilozi za iogra
fiju Josipa Broza Tita". Glavi sada tzilac - ekadasji lici i
politicki prijatelj Dilasov, Vladimil' Dedijer. Ovaj dvorski iograf
Titov pise:
"U malom knjiga autoiografskog karaktea, Dilas
rnogo pise retorzijama koje su vrsili partizai. Ima u jirna i
dosta tacosti. Ali Dilas izbegava da govori okolostirna kojirna do jih dolazilo, kao i retorzijama koje aredivao da
se izvrse. U nekoliko slcajeva cak odgovomost r

68

Desiir

Tosic

druge, tako da citalac na kraju z da stekne zakljucak da on nije

primenjivao nikakve represivne mere prema neprijatelju za vrere
rata".
Moglo i se rimo reci da nijedno Dedijerovo sudenje u go
njim redovima vedi rnogo para. N, celoj liiji Dilas
brani veliki broj partizask postupaka, ali sve. Potom, i
vazije, ;eciini covek partizaskoj strai i drugim antipartizaskir stranama, koji v pise, i u reroaskim i u
kjizevim delima, mnogim revolucioarnim obracunima koji su
predstavljali i politiku i metod jedne izuzetno ekstremisticke vojske, i u kojimaje i sam ucestvovao! taj drugi koji imao hrabrosti i postenja da to pred javnost iznese?
Sta z i zanimljivo u ovim "dokazima" Vladimia
Dedijea? (Uzgred budi r, svi ti jegovi svedoci su danas
mrtvi, iako Sll davali Dedijeu pismee izjave, pitaje da li bi
daas te izjave potvdili. Babovic cak "uoci smrti izdiktirala svoj u ispovest"!)
Prvo sto pada oci iz ovih optuzi Vladimira Dedijera, to
da izvesni delovi kjige "Novi prilozi za iografiju Josipa Broza
Tita" vise lice skupUaje optzog materijala protiv Milovaa
Dilasa g iografij Josipa z Tita! Drugo, daleko
zi to sto Dedijer ne optuzje Dilasa zbog "represiv
mera koje predzimao m nepijatelju za vreme rata"- ji
ma ni reci - g poijeim komistima! optuzba, to
izuzeto teska, s druge stae, dvostruko zaimljiva. Sa
d strae, ona t da potvrdi da "cetike" trebalo uijati, da
se to ubijaje ikome ne zamera. S drge strae, sve te oph1zbe treba da tu citaoce da zaborave m istorij Josipa z
Tita u Moskvi tok velikit1 cisceja jgosloveske Komuisticke
partije SSSR. Ako se ko moze osumjiciti, vrlo lako, da
ostao ziv u tim klajima komistick prvaka u doba strahovlade
Staljia, nego i da doio 'carte lancl1e' kao, ivi od
Kominterne, generali sekretar - to Josip Broz Tito!
Sto se pak tice Milovaa Dilasa, ko imao snage pre njega
da objavi vesti i objasnjenja razgovorima izmedti emackih okupacionill saga Hrvatskoj i Vrovog staba patizaskihjedinica?

MILOV AN DILAS

69

"Nasa rec" beogradskim

"Novostima"
U novoj kampaji protiv Milo1'za Dilasa, beogradske
"Novosti" pocele su da objavljuju 23. oktobra feljton u astavcima.
Pise Bosko Matic. divlji, staljinisticki i kleveticki napad
kome se, i, istzu recenice ili delovi receica iz Dilasovih
stavova kako i se dokazalo da "Dilas (isao) iz izdaje u izdaj" i
da "dezmi protivnik svoje zemlje". Medutim, i pored toga,
posredo Matic uciio usluge i svojoj citalackoj plici, jer
morao objaviti i iz stvamih Dilasovih stavova.
Kako Dilasa napadaju? "Politicki kririnalitet Milovana
Dilasa" koji apisao da "komuizam ajgnjetackiji, ajbru
talniji i najostriji sistem kakav ikada postojao", Dilas koji
"bukvalo itigantski ocenjuje nas revolciju", koji "aziva tu
nasu revolcij gradanskim, bratouilackir ratom" koji vec
svojim "Meroarira jedog revolcionaa" svesno urajio ili
egirao loge radicke klase u razvoj Koristicke partije i revolcioamog pokreta u Jugoslaviji ... " I slicno.
U svore izdaj od 28. oktobra beogradske "Novosti" preose jedan deo oglasa-kataloga kjiga za prodaju, koji objavila
jnska Nasa rec ove godie, kako i dokazali saradj "cetika" i
Dilasa. Oglas pocinje knjgom "20 godina stava i rada Saveza Oslobodenje" i "Trima spomenicama Nase 1i", da i zavrsio kjigor
stihova "Siovo rod". Izmedu t kjiga alaze se i knjige Dilasa na
srpskohrvatskom, egleskom i fracskor jeziku- za prodaj! I to
za rezimske primitivce "dokaz" saradje?

Hvala, druze Maticu!

od 14. rvembra, odnoso citava straa
posvecea Dilas pod zvucim i klevetickim aslovom "Dilas iz
izdaje u izdaju", posvecea samo Milova Dilas g i
"Nasoj i", kao i njeom stalom saradiku Aleksi Dilasu.
" inostmnsf1'll , kako 1ekosmo (ostalom to i Dilas sam
izjavio) bolje prolazio, i pozatiji i priznatiji, madaje u poslednje
"Novosti"

70
verne

Desimir Tosic

sto-sta zaskripalo, izrnenilo se,

doilo

nova obelezja i

v 'sadzaje'.

Sa tim yezi intaesantna uloga Dilasm og sina Alekse

koji se, 1etkim i malobmjnim sledbenicima i politickim p1ijateijima Dilasovim,)m'ija kao jeclcm od najcloslednijih i najdoslovnijih pYistasa njegovilz 'ideja' i 'ideologije ', kao d uenik; naslednik i nastavija 1'g puta taj i takm' politiki m'antizam.
se akjavija i kao 1' emis kod od1eaenilz emiztskilz kugo
va inostmnstvu, koji su, novije \ll'eme (?), nasli mzloga i odgovamjuCi intaes cia pn1ie ntku sadnje, cla ptilzvate i i sina.
Kada dve godie otisao iz zelje, eigratski krgo
vi tl ki eropski z!, pre svega Engleskoj, koji Sll
i razni prilikara do tada podrzavali i podsticali njegovog
, obercke s prvatili Aleks, vodili ga i prikazivali bas kao i
nekoliko godia (?) i najzad rn przili prilik da se pojavi
i legitirnise preko jihovil1 glasila.
Tako Aleksa Dilas usko postao jedan ocl liskilz, d
zi sadnika mesecnog emig7antskog asopisa "Nasa rec" koji se
stapa Lodon na srpsko-l1rvatsko jezik, 'u izdaju Saveza
Oslobodenje', koji se zala:Ze 'za deokratsku revolciju radi
daasjeg stanja u Jugoslavij i'. Na stranicaa tog lista Aleksa se oglasio vec ekoliko puta, ekspoirajci se cak i kao
'turnac', kao 'propagator' 'deokratskil1 iicijativa' koje su poticale od tog dela ernigracije."
1

***
"U clanku 'Politicka sstia sarrupravljanja', koji dntgoj polm,ini 1980.. gocline objavijen "Nasoj i" i claktl 'Mit
samopavljaju', objavlje u bitasko edeljiku SPECTATOR-u, Aleksa Dilas se poslzio isti politicki ik, goto
vo ideticr gnti, dao vlo slicna 'ideoloska'
tu i objasnjenja 'za pojave i staja' Jgoslaviji, kao i njegov otac u izu pilika do sada. Ti clanci su, pre svega, zasrvani
oni vec banalnirn tezaa Dilasovirn 'nepostojanju slobode
Jugoslaiji ', 'totalitizmu koji slian ovome u Sovjetskom
Savezu ".

MILOV AN DILAS

U isto broju "Novosti" objavlje d deo prve strae

"Nase i", od ove godine, ali tako da su iz sadrzaja izbacea
dva teksta: "Darna na Kosovu" i "Needi na Kosovu". su site
oviaske podvale, tl poredeju sta se cini tl prethodirn tekstovia Boska Matica. Ipak dr11g Matic ostavio sledeci tekst u
sadzaju: "R opozicije: Otvoreno pisrno Juri Bilicu (Dobica
Cosic i Ljubomi1 Tadic) ... "
Hteli isn da dodarno s ekoliko reci: "Nasa 1" nije
ikoga "podzavala" jos n ogla da "podstice" nekoga koji
zivi pod danasnji ezirnorn Jugoslaviji. Mi s nacel ili
dzi kao glasilo s!du i socUalno aprednih ideja da se
solidariseo sa svi oirn deokratski snagaa u Jugoslaviji
koje se izjasnjavaj za evolutimi razvoj danasnjeg drustva; s
da smo se izjasili protiv "revoluciarog preobrazaja" g smo
stali potiv svil1 teoristick i sovinistickih akcija, sarno emigaciji g i zemlji, ali tlvek ostajci bezslovo z !
vs prava samoopredeljeja d!
"Nasa 1" ostala optirnisticka; cak v da sarnoj
v!adajcoj partiji, Savez korrista Jugos!avUe, ima jos uvek sa
ga koje vidaj da t zaoket, da potreba
evolucija od daasjeg sarr jedopartijskog i policUskog g
i haoticnog sisterna ll isti mah - ka jedom s!obodijem i stvaralackijem dstv g sto ovo ds.
Inace, potpno t beleska da se Savez OSLOBODENJE izjasio za "demokratsk1evoluciju"; sasvim st,
posle asprave od k cetiri godie, OSLOBODENJE se samo
izjasilo za demokatsku evoluciju g i obradilo i v obelodanilo svoj nact pelazno stanj u okviu politike denkratske
evolcije.

Rezir, dak!e, ne samo da zeli da dzi rnonopol patioti

za g

se tdi da pikaze svoje protivike kao asili

ke, cak i kada to oni nisu - da i opravdao vlastitu diktatu i vlastite teoisticke metode.
NaJa rec, London, decembar 1982.

72

Desimir Tosic

ODGOVOR MILOVANA DILASA

NA PRENJE RE:ZIA
Clanak Milm!Ona Dilasa koji ovde objavljujemo pojavio se
celosti tl beckom ,. Die P,esse" od 2. XI i svajcarskom
.. Die ~Velt" od 6. XI.
Mnogi drgi strani listovi zabelezili s ovaj clanak ili su ga
dze komentarisali. s: agencija od 3. XI, ., Le Quoticiien de Pis" od 7/8. XI, paiski .,Le Monde" od .I, svajcaski "Neue ZclJa Zeitzmg" od 31/X-1/XI, italijaska
"La Stampa" od 3. XI, holadski .. NRS Handels!aci" od 2.
XI i londoski "Ne1vs oft!Je TYm.zd" od 8. XI.

Od septembra 1979. godine / s cia mi stiiu iz Cikaga

pisma, kojima se, li01c'Odno ime jugoslovenskiJJ emiganata,
"potvn1uje" 1i1} "mojil1 puka: p1imio sam cak i pismo
kome se "iZ1e.tm!Om" neuspelim p1ip1emama agtentata pledsednika ita, za 1reme konje,encije nesv,stani!I Hmani. Posiljalac ti!I pisama nije poslao svoju aci1esu, g samo potpisao s
"Miczm ", tj. imenom tipicno cmogskim, ociomacenim kao pojam
za Cmogmca: ;akako se bas tim imenom !Jtela naglasiti "li
skost" i "poznanstvo" sa kao Cmogmcem.
Nisam smatmo pot1ebnim cia jm1st obcnestmam tim
pismima- '' i zbog toga sto nisu l ni jedini, ni nm slucaj.
Negde kad s / ta "Cikaska" pisma, d sam i
p1etece pismo - ciakako "cmogo1skom" stilu - "stiJJ bomca ".
iugosfmenska stampa objavifa izvode iz pisma emfgmnta, llffi!Odno
cetnika iz Sjeclilijeniii Ame1icki!J D1i:ava, kome "" aii insn-ukciie oci mene za dalji mci. Dl'iao sam da su i "Cikaska" pisma pisanada "pogodnoj" p1ilici mogla ti citiana jugoslo1enskoj stampi: pmtivu toga sam , pilikama kojima se nalazim,
! nisam p1idao 1eCf znacaj, obzil'Olll da S1'e defallst, vec
d1acieset i sedam godina, iskljuCivo litacmg kak1aa.
Ali ocinedavno se tom "dopisil'lj" sa mnom, kao i
kampmiji jugoslovenske stampe pmtiv mene - posle kiticke
k11}ige itu- po}m'io 1101', peteCi i zlomislen, elemenat.

Evo

MILOV AN DILAS

se 1adi:
26. ap1ila 1981. godine obavestio telefonom g. Diordi
Urban, iz Velike B1itanije, p1ijemu iz Cikaga - opet iz Cikaga! pisma kome se p1eti ustvom mog sina Alekse. ivfoj sin Aleksa
ti ubijen koliko ne p1istanem da "sl" i objavim,
intavjuu g. 1 "sve tajne" i "S1ba" od stmne
"komunistiCki ii\otinja ". Odrelen i mk- 31. decemb 1981.
godine. pismu se p1eti i g. 1 - ukoliko pism d oba1c'estena jgoslovenska tajna policija UDB-a, mada se ne vidi
1azlog zbog cega bas od te sluie nebalo to sak1iti - ako ne da
se s nje napreci skine ki\ica.
G. U1ban mi rekao i cia mi kopij spomenutog pisma
poslao 1 pet-sest ciana. Ali sam pismo primio tek st1adan,
premda avionska pisma iz litanije ecimno stiiu i.
Pismo s postanskim iigom iz L"'ikaga, koje mi dostavio g.
U1ban zaista i saci1ii ono sto mi g. U1-han k telefonom.
povl' toga- g. U1banje to iz cielikatnosti izbegao cia mi kaie- i tmbnjanja mojim "C-~esCima" zlo6nima kojima ni
, kao ni onim, ~eoma slicnim i istodobnim, za koje posle 40
gociina i, dakako, posle t nedavne knjige it takole klevece i jugoslmenska stampa. sam svojim objavljenim memoima 1ekao i sve sto sam znao i sve sto sam ciobm i
fose ucinio ll S1'0}0j re10fucfonamoj, komzmistickoj pmSfostf
Ali ne zbog toga - zbog pravdanja samog sebe, nego kao
otac - pl'in1en sam da se, mak i nemdo, obmtim strcmoj jmnosti.
Otkuda i zasto bas sada takva pisma, takve prenije? zasto
bas pmtiv mog sina jedinca?
Sve mi nije, niti moie ti poznato - cia dao nepotan
odgovor.
Ali sledece tvnl11}e su t:
Za1Jte1 navedenom pism cia salujem sa emigrantima
objavljiviju "komzmisticki!J zloCina" t1eba, i ntku, da
posluii kao buduca optuia pmtiv mene, ako bi!J pisao ono sto mislim i sto sam saznao svome v1emenu.
Ali to spo1ecino, za .
neslucajno se bas sacia iz1icu i p1en1}e mome sinu- ako

Desirnir Tosic

74
;

budem "saralivao" s emigratima! - zbog toga sto L

d, od prosle godie, politickim clacima, objavljeim vecem
stmilz casopisa, kYitiki aalizim p1ilike Jugoslaviji.
Nesluajo se mome siu preti sk posle napada njega najvisih jugoslovenskilz funkcionem (Dolanc, Bilic) kao
etnika i emigranta (iako star 28 godia i 1 nesto vise od dve
gotiie dana odsluiio vojni rok Jugosalviji i poseduje jugoslovenski pasos).
Neslcajno se neciavno napisu protiv taizma (zagrebacki
"Vjesnik", br. 184, . oktobm 1981) spominje sin- da se
;avnost pripremila za zloCin pmtiv njega.
Neslucajno , nedavno, i meni, p1eko jedne osobe, dostavljena p1etnja siu - ako se " smi1im ".
si se 11 sest godia skoluje inostranstvu (Astri
;a, Velika litaija), sada doktatu Londonskoj skoli za ekonomiju i politike nauke, da i p1edmet pretnji, niti sam
ucenjivan njegmJf!n ii1'otom.
emigmciji besumje ima sumanutih i bezobzinzilz osoba.
Ali kYitiko pisanje mog sina stanju Jugoslaviji 'akako manje
moie da mzcil-aii i takve osobe, nego jugoslovenski 1eiim i njegove
politike sluie.
Napomijem:

sin Aleksa pYipada ikakvoj i v, ekmoli tajnoj gaizaciji. i p1istalica ni eksemilz ideja, ni nasilnilz
metoda: sin zastupa demokYatske ideje i minze metode. Nedemokmtske metocie, diskiminacije i pritisci pod kojima iivi od svoie pYVe gociine iivota, od S1'0g naj1anijeg detinjstva, odveli su ga
put slobode - k1iticko analiziranje nedemok1atskih poredaka.
Sa sinom kao sto mogao se ponositi svaki cestiti
otac. to jedan od mzloga sto obavestavam javost pretnjama
napadom njegovu liost i jegov ii1'ot zbog toboinjill grelva
njegovog .
Beog7ad,
Mifm,an Dilas
Nasa

r,

London, decembar 1982.

MILOV AN DILAS

75

NASE DRUSTVO
I KULT LICNOSTI
i svim drugim naucnim o!astima, tako i u sociologiji
neki stari zakoni odlaze nepovratno, kao sto se neki novi zakoni
formulisu. Ali i pored svega toga, neki principi ovekovecuju se na
izvestan nacin. Ipak, svaka dogmatizacija u sociologiji takore6i
emogu6a. Mnogi s pravom postavljaju pitanje da li sociologija
uopste nauka, da li ona nije samo olast stalnog ispitivanja i stalnih
brizih i dujih promena.
Kada rec odnosu coveka prema coveku, taj odnos prosto
postaje tajastven: kako i zasto jedan covek ili jedna drustvena zajedica gaji povereje premajednom coveku, ili ga pak obozava, klanja mu se, prihvata ga kao bozastvo, veruje mu bez ostatka?
Naucno se, naravo, ispituje obozavaje samo ljudi nego i predmeta, ali mei se Cini da obozavar~e coveka coveku moze da
nade vise mesta u o!asti religije, nego sto moze na6i odgovora u
sociologiji. se ne odnosi samo na politiku i vlast nego i na o!ast
sporta, filma i drgog.
Harizmu Veber na svoj klasicni naCi podelio na tradicionalnu i racionalnu. Medutim, tesko danas, posle toliko kultova
licnosti u nasem veku, ne i6i dalje: kult u nacizmu, kao i kultovi ti izvesnim komunsitickim drzavama, ne svima, ne i mogao da
se podvede ni pod tradicionalu ni pod racionalnu lrizmu. Moglo
i se cak i6i dotle da se kaze da harizma u modernorn kultu
licnosti totalitarizma daleko noviji pro!em, jer se pojavljuje u
industrijski drustvia. Moderna idustrijska drstva raspola:Z
izuzetni tehnoloskim sredstvia za uvodeje, razvijanje i
odr:Zavanje kulta licosti.
Ako se za trenutak vratimo unazad, vide6eo da su i u raniji istorijskim periodia k llarizmatice vode raspolagale
dulvi snagama, izvese i dulvnim i sredstvima prinude.
znaci da su harizmaticne vode koje raspolazu silo obdaree i
izvesnim dulvim sagama. Ali ako se okreemo na drugu stranu, i posmatramo i objekt kulta licnosti coveka i njegove izvesne

76

Desimir Tosic

zajedice,

rnozemo doci do zakljcka da s svi zajedno, i sbjekt,

nosilac klta licnosti, i objekt, rezltat izvesil1 izvaedn religioznih stanja. "Glavna razlika", kaze Soroki, izrned materijalista
koji ne vr Boga ali v licnosti i, sa dg strane, jednog
religiozo verjceg, jeste "samo tem1inoloska".
Rasprava koja se vodi vekovima da li postoje "heroji" koji
nas vode i koji nas koriste kao sedstvo, ili s pak drstva i njihovi
sistemi ti koji stvaraj vode - daas izgleda prevazidena. Roma
ticno pak Kalajlovo tvdenje da "pravi covek iva visim kada se
klanja onome sto izad g" ipak ima vredosti, pokazje
delimico pozadi svakog klta licnosti. U svakom sl, bolje
osvetljava klt licnosti nego sto to cini deteinisticka teorija marksizma, koja se jos vek drzi stava da s jedine dl sage
istoriji- drstvene snage, klase ds ekonomske. Pisci esej
Karlajl, Sloboda Jovaovic slikovito m ocrtava odose oih
koji s "poslaici Bozji" i oil1 koji t samo da se kl
heojima istoije g i da ih slsaj: "Veliki ljdi, prema tome, stoje med ostalima kao med slepcima, jihov vod ( )
koji jedii vidi. I stoga covecastvo treba da ide za svojim velikim
ljdima, koj i ga jedii mog izvesti pravi t, posto taj pravi t
i jedini azi."I

***

Iako posledja kjiga Milovaa Dilasa "Dzenje s Titom",

raspravlja eposedno ovim proemima harizme i kulta
licnosti, sasvim daas s da ta kjiga prvi z prilog
samo Titu g i kult licrsti opste.
Dilasov "ito", kome pisac vec dosta kazao tr dvema
kultor licosti treba kosultovati sledeca dela: Thomas
Carlyle, s and TVorsblp, Ne>v York, 1886/7; Sloboda Jovaovic, Sabraa dela, 4. kjiga, Beograd, 1933; Pitirim .
Soroki, Society, Cultue and Petsonality, Ne>v York, 1947;
Mihai\o Duric, Socio/ogija Maksa f/ebera, Zagreb, 1964; R. .
Nisbet, 11 Sociological Traditio, Ld, 1966; i dv
objavljea izvareda studija Svetozara Stojaovica, In S-
Demoaacy in Socialism, Buffalo, 1981.

1 U vezi sa

77

MILOV AN EJILAS

pretldim kjigama 2 , li licost, sv

sa svih st
coveka preko profesioalog revolcioara do
vl partijom i drzavom. Pretpostavljajuci da ovo Dilasovo delo prvo licosti koju , do ajvise mogce mere, posmatao
objektivo i istorijskoj perspektivi, ri mozemo da postavimo
k pitaja koja i ilo odgovora, i da kazemo da k
vazne ii i ukazao. U svakom slucaju, Dilasov "ito"
ziv i vrlo sloze covek, oslobode propagadn klisea i psihologije zagrizljive osude. odmerea, zdz, ipak s i
edvosmislea slika jedom dikatatoru koji stvorio kult vlastite licosti kakav nijeda arod JgoslavUe ikada U irao u istoriji. I nadajmo se da ga ikada u buducrsti imati, ds da
doci u polozaj Karlajlovih slepaca- da "sve sto su veliki ljudi
adili, nra se postovati kao razuro i pravedr".
Ali kult licnosti i samo rezultat odosa sbjekta i objekta.
Dilas m ukazje blisku povezaost izmedu vode i sistema.
Jugosloveski danasji sistem i gd izolovao, vec i deo
velikog zamaha uspostavljaja i gd staljiistickih sistema
Istocoj Evopi i u Aziji posle Drugog svetskog rata. Otvoreo
govoreci, savemei kult licnosti u izvesim - ne svima - komui
stickim sistemima staUiistickog porekla. Nema kulta licosti
bez izvese vrste staljiizma.
Medutim, ilo i eispravo da se klt licrsti danas posmatra samo kao posledica staljiizma u sr jugosloveskom sisterr i u nasim jgoslovenskim dustvima. Ocigledno da nasi kultovi licrsti imaju delimicno poreklo u naslagama koje su m
ostavila patrijarl1alna i ratnicka drustva iz sednjeg i novog veka.
Dalje, postoji i nas kult da r vladari i politicki vodi dolaze "iz
naroda", od seljaka. Cak su i srijanske i cgorske kraljevske
kuce takvog porekla i "korena", i tim su se svi nasi ljudi hvalili u
proslosti. Politicka zaostalost vecii jgoslovenskih oblasti s
,

od

privatog

probler.

Dilas
2

svome

itu,

u svom postskriptumu, ukazao i na

Memoi Revo/utiony,

York, 1978.

Ne>v York, 1977, i

~V i,

Ne>v

78

Desii

Tosic

"pojacavanje idolatije m Titu 1.1 toku jegove bolesti", i moglo

i se ici dalje: u kojoj meri taj kult pomaze i docnije onima koji
porno v svoj totaln vlast. Ali za samo ispitivanje licrsti,
sbjekta "naseg" klta licosti, Dilas speva da odrzi ravnotez
izmed onoga sto se mora zeti kao i i g sto cii
postolje razvoja 11 kojem se alaze te ii. "itovo z
oskdo - i i moglo iti im, obzirom na jegovo osk
do skolovanje." g jezika Tito i, imao iteresa i spe
ha, ali "najlosije se- relativo dakako- izrazavao srpsko-hvat
skom". Dilas , medti, paZ:ljiv memorijalist (kod nas i se reklo
"poste"), jer vodj i tdim risljejjma. Govoreci ostavci Tita, ds di da da ostavk posle poraza tzv. Uzicke
replike 1941, Dilas veli - " ekima ( ostavka) fnkcij
koradata, mei fkcijtl sekretara partije".
Iz Dilasove knjige lako i se oglo doci do zakljcka da
Tito i i skoojevic avantist, ali to treba kvalifikovati: to i
i avatizam bez vr i i skorojevicstvo bez vizije. Titovo bntovnstvo, edtim, nije sasvim sklad sa skorojevicstvom,
cak i sa avatjzmom, ali kao sto s rekli - covek i vrlo
slozea licrst, ilo da iga bilo da iga logu u dstv. U
sovjetskom sistem tridesetil1 godina, kao vlo mali zavrtaj
Komiteri, Tito adziveo starije i glede partUske drgove;
ocigledo da za to zal1valjivao svojoj osoii nk, vec
sposobnosti da se oportisticki snalazi najtezir sitacijaa: "
Tito postaje sekretar (partije) 1.1 193 7. godii", pise Dilas, "sred
ajbesomcijeg masovog terora Sovjetskom Savez".
Za istorij jgosloveskog komnizma i Titove diktate,
kao i klta licosti posebr, vrlo s z dve pojave koje Dilas
istice. Najpre, to Titova biga za sredje patijske kadrove koji
eposredr dZ:e vlast i koji s lojali koliko im se gi izvesa atonomija vrsej vlasti i koliko s im obezedene privilegije. Takvi kadovi ne s da efektivo i efikaso svrsavaj
poslove, cesto protivrece razim periodima, nego istiktivo
sl1vataj ko jih predstavlja i ko jill brai. Drga pojava Titov
odos sirim arodim masama s kojia Tito saobraca
staljiisitcki naci, ii i dm, nevidljiv i edokcan. N-

MILOV AN DILAS

tjv, Tjto t licj pre pedsedjckog kadidata zapadog tipa, kojj

se stalo pojavljje " narod" raznjm odoraa i vezje za sebe
ljde koji izlaze iz patrijahalne, gorstacke i raticke psihologUe i
laze indstijsko i potrosacko drstvo. NjjJvo materijalo
napedovanje povezje se na taj nacjn s za "socjjaliza"
partjj nego i za Tita.
f)j\asova knjiga Druienje s itom krcata dogadajima,
nepozatim pojedjnostjma, posmatrajjma i refleksijama, kako
Tit tako i celom sistemu kojj graden na marksjsticko-lenjinistickoj ideologjji. Iako ta knjiga njje pisaa kao jstorija sjstema, t
kao dovrsena iografija, onaje izvor i pilog za ig[ diktatora i za izcavanje saog sistema. U svakom s!, do sada jedini
pilog, pisa zemlji, sa isk tezjom da se kaZ:e istina
sto se zivalo i sa adom da cemo se bducosti pri!iziti slobodijem i acionalnijem drstv.
Nasa rec, Lofon, apri/1982.

80

Desimir Tosic

POST
SCRIPTUM

oni

81

nacionalnom pogleclu clanas i nesto posebno, svoje,

" (1. maja 1945, prestampano iz "Kulture",

cmogsko ...

1947, Beogad).
sto se vidi iz ovih prvih edaka oko Milovana Dilasa,
njegovog imena i njegovog delaja, i negovog dela, lako uci u
polemiku, cak i u ovom vemenu politickog "mrtvog mora". Nera
mo vemena za politiku u pravor sislu i; mi vodimo rat, ilo
na stratistima Bosne i Hercegovine, ilo na stratistira unutrasnje
takozvane politike, gde bez prestanka prste licni i stranacki prljavi
i suludi redsobni obracuni, dok egde u zapecku seiri nas onerocali ali jos uvek drzeci rezim idejne izguijenosti, politicke
bezbednosti i propasti planu reduarodne politike i redunaro
dog javnog .
Jednoje covek i delo Milovaa Dilasa u istorijskoj perspektivi, drugo pitaje, k zelirno ajaviti k i - kako
peziveo Milova posledj mucnih godina, i da li to ludo i
jadno verne, u isti rnah, ticalo na Milovaa?
Bilo sasvi prirodo da se s v rnnjenje, i vladajuce
i opozicio, u treucima promea koje su se valjale jos od 1986,
obrati Milovau Dilasu za misljeje ili savet, da ga pozove da
ucestvuje neposredije u raspletu drzave i posebr, acionalne,
spske i jugoslovenske kize. Vlast imala razloga, iako se nalazila d najvecirn disidentom Istocne Evrope, samo Jugoslavije, da azgovara s covekom koj i nije negirao revoluciju iz 1941,
ali koji zeleo da se ona stavi aci acta, da se njene tekovine vise
iti upotrebUavaju niti zlopotrebljavaju. Opozicija imala svoje
razloge da se obrati Milovanu Dilasu; i t njenih zelja
za promenama i za to svoje "prorostvo" avukao na sebe robiju od
skoo jedne deceije. Dilas i za visepartijski pluralizam jos
1953. i za to platio - asuprot novopeceim glatim antikomunistima koji su od pedeset godina tekli naucne, knjizeve i slicne
v karijee, nisu placali svoj demokratizam i jednim danom
zatvora i i jednim mesecom dustvee izolacije. Medutim, vec
to vreme iz 1986, i 1987. i 1989, i 1990, jasno pokazivalo, bas u
okviru toga l- odnosa prema Milovanu, da idemo visestrukoj esreci svojoj. Vlast pokazivala nesto vise tpeljivosti prema

Da Ii ciim pilog vednosim, pilog iz pretldih edova,

kojim zelim pokazati kako str izvesni ljudi izva zemlje posle 1953,
u emigraciji, gledali i kako str dozivljavali Milovaa Dilasa, jednog
od voda revolucije koji se pobuio protiv sistema u kome uga
dio i svoje ideale i svoje eegije? Ne t se zavaavati, ovo glediste, objavljeo lodoskoj "Nasoj reCi", skoro tri deceije,
podudara se sa gledistem velike vecie emigaata, ilo spskih
ilo l1rvatskih. Pored ovog casopisa, jedio Sloboda Jovaovic
sagledavao slica i Milovaa i u tome pogledu svedoce je
govi epotpisani claci tr lodoskoj "Pouci", pod uedistvom
Radoja L. ne:Z:evica. Treba dodati da se skoro sva ds takozvaa politicka emigracija slagala samo d tacki sa ondasnjim
i sadasjir rezimima u prostoru ekadasje JugoslavUe, to su ile
dezifOnnacije, klevete, mz prema Milovar Dilasu - da
govoomo neistovetim proceama coveka i dela.
Skoro sva ta kampaja, koja t preko cetiri deceije,
zasovaa dve ii balkaske lazi koje se sa uspelm
provlace tako dugo.
d da Milova r Gori skoo celog
gradanskog t; druga, da Milova "izmislio" cngorsku aci
ju. Milova u Goi i samo u cetiri meseca, od l
do oktobra 1941, ostalo vreme proveo u Vlvrm stabu Josipa Broza, od prvih d vm 1941. sve do kraja t. Sto
se tice "izmisljaja" cgorske i, ulazeci u proiem posebrsti i dzvv tradicije Gore - Milovan jos 1946.
godie, dakle u doba vlasti eforije revolucije, objavio svoj stav
Cogocima i cgorskoj aciji, kao i jihovorn odosu prema "srpskom plemeu" odosr Srima. I taj stav glasi:
"Cmogmci, nesunmji1'0, p1ipaclaju Slpskoj gnmi juinoslo1'enskiiJ plemena". - " plemenskoj tracliciji (tj. pmijeklu)
Cmgmci se osjecaju, i jesu S1 (Slpska plemena S1eclnjem 1'ijeku, s1pska l}, s1pski noci pocl i), ali su

MILOV AN DILAS

82

Desirnir Tosic

Milovanu tek posle 1990, dozvolja\1 aj6i velikodso da objavi

ekoliko svojill kjiga koje s ile vec objavljee u iostrastv
ized 1956. i 1986. Od opozicioih staaka, d ga pozvala
svoju osnivacku skpstiu, i on i ist fr
1990, s ti sto odmah da u toj staci ilo itekakvih
llistericnih povika "zasto" i pozvan, posle tri godie glasilu te stranke dosao paranoica d gv licnost od
jedrg aucnog kepeca aseg vremea. I to i kraj. Dilas se
ipak pojavUivao u "i", koja ga posatrala, veovatno, kao
pocasrg saadika, taj list Milova edivao toku NOB-a
posle rata svoje jereticke clake, krajern 1953. i pocetko 1954,
objavljivao toj, ds "Nasoj bori". U prosle godie
objavio, ekoliko astavaka, i svoj esej "Sltja postkomui
stickog losa", esej koji treba da d objavlje z predgoor Lati
ke Perovic.
Zasto se to i tako zbilo s Milovaom Dilaso u tok posledje deceije? Na to pitaje veovato odgovoriti jedno v
pokoleje u tetku kada se odvojio od danasjice, ali za tre
tak dzi srno i i, jegovi savreeici, da zabelezio k ideje
i k st l s r, sto se tice odnosa
r Milovau Dilasu.
Da ii: d "malo vreme", verne l lj
di, i se oglo koristiti d istoijskom licosc, d izuzeto zm asom licosc kojoj, toj vrsti, premca i
kod s i Istok. Niko treba ovom "l vremeu" izuzev 11leba i igara, uz nesto sluga d drzave televizije i asill ugledil1 devika tl sluzi ezirna! Zasto i arn trebalo takvom vr da slsao i Dilasa? Ako s la
de geeracije, eobavestee i l1v6 istorijsko kovitlacu,
iale pravo da se osvcu licost, delo i rnisao Milovaa Dilasa, starije geeracije, d i i posle Drugog svetskog rata,
r\ Sll da zastall da se zapitaju sta is\i, sta i predlozio sta
i ii Milova Dilas? Starije s geeracije rnorale zati, bar
aglovito, da Dilas i d od ajiskreijih pobtjeika protiv sovjetske agresije 1948. protiv Jugoslavije, t protiv sv
rezia istocrevopsk zealja, sve do 1989. s orale z-

poketa

za

da rr

isu

83

verovale prvo tretku, da t

jos od pre cetiri deceije i da platio
dugor ri zbog toga!
Ljdi vlasti, nv, cim su se posle raspada Saveza ko
ista Jugoslavije, Jgosloveske dn armije i dzave zajedi
Jgoslavije, sve 1990. i 1991. godii, bacili na acionalisticko
polje ideja i aktivnosti, saucestvjuci aktivo i ajneposednije bez obzira na sproti propagandni verbalizam - na rusenje Jgo
slavije, nis mogli da k ma sta od Dilasa. Uostalom, Dilas
i nikada krio da i Cmogorac, i Sin, i Jugoslove. Sve to
ilo strao, ili suprotstavljeno apostolia "srpskog odbrabenog
rata", borcima protiv "ocnika rdrd zajedice" koja cuci
vec cetiri godine nad nasim postoro dok asi vrli patrioti-borci
sa svih st kolj, bombardju, ruse i t "mocicia" "novog
svetskog poetka".
Medutim, da veliki ljudi opoziciji, i takozvaoj demokratskoj opoziciji, i bolji od ljudi vlasti, da i "visi" istoijskom g, pokazje i slcaj Milovaa Dilasa, ds jihov
odos prema toj istorijskoj velicii. Razlika izmed ajboljeg dela
opozicjje Mjlovaa ila velika kvalitatjvo sisl. Prvo,
f)jlasa s sumja\j kao "kmn" i komnistj koji s postali perjanica antikomujstickog pokreta tek 1990, koji su posle
1954. vsljali kao komesarj i partjjski islednici fakltetima u i
pavoveme Partije i ime istoijskog sistema saopravog socijalizma posle 1954. odie. Oni isu ogli docije da zaborave
Dilas sto nije bio podoban u vrere kad su oni vedrili i oacili
medijima, klrumim ili ni ustanovama. moidno i osvetoljivo s kivice pretvoilo se u pravu ljku protiv Milovaa. Ali, tll treba, cilj obelezavaja kvalitativnih razlika, zabe\eziti jos jednu pojavu: dobar deo opozicije zeleo da "obori" ne
samo vladajuce takozvae socijaliste nego i da "obori" siste koji
graden skoro pola veka i koji ostavio dboke tragove psihologiji, vaspitanju i ponasaju ljdi. Dilas , za ono krace vreme
izmedu 1945. i 1953, poznavao komunisticki siste "izntra",
verovao ideologiju koja m se ucinila vec pedesetill godina
"snnjivo", i i postojano i protiv te ideologije i protiv tog

ti,

akoliko

MILOV AN DILAS

demokratizacij

Desiir

84
sistea

vec 1953, a1i bio toliko t da verje da se sve

to rnoze kloiti "precice" od strae ekadasjih podobih slga
rezirna i vs verika ekadasje vladajce ideologije.
Tako Milova Dilas ostao sarn, opozicija i vlast- s malim
izzecima - ostali su bez hd pomoci Milovaa Dilasa. I to
mozda d od razloga sto smo dosli tu gde srno dosli.
Da bi rnaifestovali svoje protivistvo licosti i delu Milovaa Dilasa i vlast i opozicioe strake, izuzev pojediaca, odstali s
da se pokloe seirna coveka koji dosao megda pre i!1k
cetiri deceije i koji vrere pobedio, ll samom sei, i ideologij, i sistem i jihove ostatke- to sto se atikomistickim bbja
rima koji zive od politickih dosetki i dogodilo za skoro citav
di posle pada starog rezirna. Tako sada imamo t slik
vernea kome zivimo.
Slcaj Milovaa

Tosic

***

Dilasa s sedii pokazao tragiku

dostojastva. i Milova dostojastve i pored svil1 d i
kleveta, kazi i izolacije, imao dubiu v, ilo kada
pokazivao religiozu privr.Zeost maksizm, Rsiji, StaUiu, partizaskom t i revolciji, ilo kada posle iskstva i tr sz
sistem sistem, partiji partiji, aisao otpor demokratizaciji. r sa slicim religiozir vr ll otpor i za
r. Milova i ateist, ali kao i svi ateisti, cesto se ssrece
sa religiozoscti koja epersoalizovaa i edogatska.
Da Milova Dilas i religioza priroda, vidi se i jos
d drugoj cijeici, to da prvi, i jos uvek skoo jedii, medti vodama i predstavicima toga vremea iz Drgog svetskog t prizao greh i tragik podele aseg aroda, srpskog, jos
od 1941. godie. Na kraj svoje kjige "Rato doba", kojoj
toliko pojediosti i z oslobodilackom atu, ali i grada
skom, zvikuo daje gradaski rat- da ga samo parafrazirarn
- esto ajtragicije u zivot jedog aroda, jos vise tragico
da se razvio za veme okpacije dvej velikil1 sila kakve s ile
acisticka Nemacka i fasisticka Italija. Svi advokati ili svi tzioci iz
toga vr, ilo partizaa ilo cetika, i daas govore celi-

i r,

MILOV AN DILAS

85

podeli kojoj srno se mi podali, k st vise, k

ali od toga vremea podela pedeset i vise godia,
ri sr rrgo odrnakli, iako guslaro jedjstvu rr.
D gadaskog rata iz 1941. i r, koje su tada i, jsu
zalecee i iko se oziljo trudj - izuzev dvojjce-trojice st
- da aspravlja r, izuzev da late jedi druge. I tu
v Dilas stao ispred svoga vremea. Zivotom i delom, t
i iskupljejem, Milova pokazao put kako se protivjk i zlo
rnogu pobediti u samom sei, lelececi i za jedistvom
za pomireJern.
Dilasov zjvot bio drama ejedoliijska. Desetak godia u
ilegaloj politjckoj straci, k cetjri godie u ratu gradaskom
atu, devet godja vlasti, devet godia robiji i skoro tri d
l1 uutrasjoj izolaciji, to zivota lijjajedrg coveka izuzetrg
ma za koje vreme, s za vreme atj-l1eroja posle 1945. i posle
1990. godie. Ali i to samo i. Tu i poizvodja k dvadesetak kjjga, prica i r, uspomea i poJjtickih traktata, jstjna
- objavljenih prvestveno u irstrastvu. Ako to nisu ceili s lj
dj u ovim postorja, nj Si ni Hrvati, jos manje Crogorci, na
Zapadu su se radozalj s u ideoloskom skobu zurjJj da
sazaju sta Milovan f)jlas rjs!j i sta ka:Ze, i ucili od g, to ne
samo "antjkorrnistj", g i socjjalisti, i kozervativci, i l1riscaski
demokatj. Milova postao koz d covek zapade elite.
Najuglediji covek sa asih postora - posle onoga koga
ovde pomijati.
Bilo g djsjdeata Istoku Evrope, u i, od Trockog Kestlera k Solzenjjcja, Saharova do Valese. k
pjstao jzgnastvo jzguio zivot najdjv!jjji n, Solzenjjcj Kestle apustjli su svoje zemlje, ostali su Saharov i Valensa.
Alj, d od n - jzzev knjjzevog dela Solzenjjcja,
ostavjo onaj tag medu djsjdetima sjrorn Istoce Evrope kao Mjlova Dilas. Vise ima razloga za to staje stvari, alj cjjenica ostaje
da njko medu pomeutjrna i i tako revolucioara i nUe tako
i radan i rnastovjt i u disidestvu - kao Milova Dilas. Dilas
i "celovit" kao evolucjonar, bez milosti i dogrnatica. Takav
i celovit kao disidet. Bez obzira na neka rnjsljeja, koja su u
straa r,

86

Desimir Tosic

izvesni tenucia ila potivureca

ili cak i nesiguna u pojedino-

PATULJCI NE MOGU
DA VIDE DRAU

decenijaa

Milovan Dilas (1911-1995), "Zbomik radova", 1996.

87

Na tJogodisnjicu sm1ti i!1 fJilasa

stia . eaova osnova vizija d civilizovano dustvu bez

'

.
opterecenja ideologijaa- ila jasna i nepokoleiva, 011 se za U

zalagao bez ostatka.

Vec decenijaa slazu se nasi kounisti i antikounisti u
i licnosti Milovaa Dilasa. i jedan od znakova
s da se snalazio u istorijsko tre11utk u k s, nego
da se u antideokratizu ipak slazu 11asi kouisti i antikoni
sti Dilas Milovanjos od r sezdesetih godina predstavlja i stav
i sibol u pravcu deokratizacije drstva i deokratizacije vlasti.
svesni ili podsvesni sukob izedu Dilasa i dobrog dela aseg
drstva i takode i znak da ono, dobrorn del svoga prostora,
daje otpor dustvei r, otpor civilizaciji. Tragika Milovana Dilasa u t sto i si svedok tog naseg
bespespektivnog vr, tragika naseg dustva stanje _k?~n:
se nalazio i u k se, bez obzira na izlaze, alaZitl JOS
dugo vreena.
Ali, kada jednog d dode do istorUskog preokreta edu
Srirna, i edu Jugoslovenia, kada da astaje jedno drugo
vree, sa ljudia istoijskih vizija bez ksenofoije, saol1vali~anja
i saoobozavanja, vrere u k se traziti kivci 11 s 1zvan
nase sredine, kada sagledavati i sebe i druge bez predrasda,
kada dode v istorijsk diezija u srpsko drustv - veova
tno tek tada licost, delo i vizija Milovaa Dilasa iti priznati i
iti isti l1 ptokaz za srecnije, slobodnije i civilizovano drstvo
koje r jedog dana i u i pred iti stvoeo.

MILOV AN DILAS

U zd u k se nalazio, u poarni koja nas pokrila da ista jasno ne vidin, tesko sagledati d ciji se likovi
vide goli k - i zlocici, i zrtve. toj celii vidio
koliko s ili zavitlai tarno jos od 1917. godie - i i koj i su
krvarili Golo otok, i i koji s zrtvaa krv pstali.
visestn1ki gadaski rat, jos dalekih cetrdeset, pod acisticko
okupacijo, traje i daas. Istia vise kao farsa, jer uesto l1eroja i
atil1eroja, na d stani i na scei starogradske rnalogadane, gde krenli, dg pola veka podladivai Savez , preziveli11 boraca od k s nogi d
i svoje l1erojstvo pilico bogato aplacivali!
Dok ne ks da se oslobodirno tog gradaskog rata,
jegovog dha i jegove telike, patriota i izdajika, da se oslob~~
dio panegirika i ljki, ici napred, koracacero tako rec1
svakoga d d korak zd. Osloboditi se dl grada
skog rata i ilo jedostavno i vecir narodirna. U Sjedijei
Aericki Drzavaa ivstvovao taj dll raskolistva pola veka,
Francskoj skoo citav vek. Ali ilo uvek, od pocetka, sz
talasa oslobadanja, cega kod s jos .
Teskoca kod nas tore sto rni ne s sto niso poceli
da se oslobadarno dha i tel1ike gadaskog rata, g i
uvidamo da 011 postojao. Za prve rec izdaji, za drge
herojima, za trece revolucUa nije ila atollto11a 11ego uvezena, za
cetvrte zloci11cirna. Sopstvene zlocie niko ne uzima 11i u
rasprav, ukoliko 11as samo 11 i11foise.
Talas agle koji pre s dece11ija zavladao 11asirn prostoro, ili slaijoj eri, onesposoio s za pni civilizovani zivot. s pokazali Vukovar, Sarajevo, Mostar, da ne i
koncetracione i nekoncetracione logore. Otkako s n druaj naetnli Matl1azen, i i Sajmiste, i otkako smo sami

88

Desimir Tosic

"izgradili" Goli otok - ali u ime socijaizma i sveenosti - nikako

da uvidimo pakao kojije od godine 1941. zavladao nasim mislima,
nasim idejarna, nasirn eufOrijama, nasirn nezanjirna. Da oslepimo,
istorijski i politicki, za to se postarala s televizija sa svojirn folkloro, pevaljkarna, nasim podzavljenim sportovirna i, prirodo
nasim "vestima" kojirna nas tuku kao bombe koje su padale
ove postore aprila 1944, potom Vukova Saajevu i Mostau, jednorn dau i u d edelji vec nedejarna, rnesecima,
godiarna.
Vistirno

protiv s asern danaskako divo urnemo da tlacimo

sami sebe, i Ll revolucijama i Ll post-revolucijama, i u patriotskim
ezimima. n vise zadao smr1ih daraca, nego mi sarni?
poturio vise mrtvack kovcega g mi sami? NUe val.no da
li rec 11eroj ira ili izdajicima.
Mozda samo d nas covek sagledao celii asu d
m i zestoko za to platio. Jer, samo sto sagledavao, nego i
kazivao u raznim vemeima na razne nacie - isprave i "eispra
vne" - i, ajzad, doziveo svoj lici rnir. Tire zeleo da pomoge
zajednici kojoj pripadao. Bio to Milova E>ilas, kako pisalo
nedavo u d trogodisjoj posmrtici- covek koji svoje mladalacke zanose, zalude i pozija zrela uverenja, skpo platio slobodom, stradanjima, teskim zivotom svoje porodice. I to u vreme
kolektivnog pijastva eformama, povecajem stadarda zivota,
lutajirna drugim zemljama, zidanjima vikendica koje sada strce
kao grobovi nasim selima i palankama.
I kad se pojavila posmrtica na togodisjic toga i takvog
E>ilasa tesko ilo u ovom vr nasih patljaka ocekivati eku
zeliju eakciju kod aseg sveta, izgu!jeog u st i vremeu.
Ali, i, koji nisu povrsni, trebalo da vide da se iza imea Milovana E>ilasa aslo stotiak imea tako razlicitog poekla, politickog, i tako razlicitih reakcija u deceijama koje zivimo. Patuljci
mogti da vide dramu, jos da r-aznej. Ne mogu da se
uzive t zt v da se d covek ne odrice
proslosti, g prevazilazi svojim delom. Treba se radovati, u
vreme rasla i raskola, sto se vl tako protiveca imea iza
kada se vodi

kampaja

jern ok1Z:enj, prirnecjemo

MILOV AN DILAS

89

imea Milovaa E>ilasa, jer to nesto zaci. d miijatni

znak za svetlo budcrsti, jedan zak kome se raifestje
drustvo, rozda cak i nacija. "Okpite se" mesto rasuti se! Odnosno, sve cesce se okupljati, sve rede se rastrati. d rd ,
i isped s, d koj i i aplacivao svoje stradaje, ilo u slavi
vlasti, ilo u mrzji prema ruciteljima.
Dakle, pomiriti se? S Milovarr E>ilasom? Ne, treba da
se mirimo sa Milovaom E>ilasom sam u svojoj sveobuhvatosti mi s prosloscu. u sei, i svojir stradaji
ma, sazeo revolucioare i kovertite, mucitelje i mucee, poslost i
sadasjost, sve adi da i n da svane buducost.
Milova E>ilas za koji glaso misle.
Danas,

jtm 1998.

90

Desimir Tosic

i\1ilovan Dilas ili jedinstven slucaj

nasoj

istoiji

DISIDENT KOGA TREBA

UPOZNATI
Bilo i sasvim priodo da medunaroda pu!icistika pocne
da gui interes za slicnost i delo Milovana :Dilasa, najznacajnijeg
politickog disidenta izmedtl 1954. i 1990. godie u nasoj zernlji,
da u isti mah kod kuce ! ozilja istrazivanja njegove licosti
i dela. Medutim, Zapad i dalje objavljje :Dilasa. Ove godie izisla
njegova v kjiga na engleskom s podnaslovom "Istorija
samoazaranja komuizma".

U nasoj sedii, postepeno ali u, pocinje tm

ispitivanje :Dilasovog dela. Prvi Vasilije Kalezic, pre
deset godia, knjigom ":Dilas miljeik i otpadik komuizma". Sledece, 1989, pojavile se jos tri knjige, iz pera Momcila :Dorgovica,
Draga Stankovica i G Lazovica.
Uloga Momcila Cemovica u ovom posl posebno znacaja. clan Uredivackog odbora, Cemovic 1995. izdao Zbornik Milovana :Dilasa. U tom Zik pise dvadeset pet autora
med kojima i lord Oven. Godiu d docije, Cemovic
podgorickoj Pobjedi objavio feljton ":Dilasovi odgovori". Zahvaljujuci sl ovog feUtona, pisac sada objavio i kjigu pod istim
naslovom.
Prva Ceroviceva kjiga, svedoci "Tajnir sudenjima Milovanu :Dilasu". Iako u trenutk iskljcivanja iz t!g komiteta Saveza komista Jugoslavije jarara 1954. ilo velikog p!i
citeta, cak delimicr i preko radija, ostala sd s ila t.
trebalo , zdravoj logici, da bude t: da partijsko sudeje
d t, da sdenje pred takozvanirn sudovima bdu v.
Medutim, nas polsvet, cak i i skolovai "presudili" SL\ :Dilasu i
bez ijednog pravog podatka sa samih sdenja.
Milovau :Dilas sd cetiri puta, ako se zme Ll
obzi (peto) sudenje za pekrsaj zbog s Ll izdavaj casopisa
gestetertl "Casovik". Posle prvog sd 195 5. :Dilas doio
18 meseci, posle drugog 1956. tri godie, posle treceg sudeja
mi

MILOV AN DILAS

91

1957. sedam godia, na cetvrtom 1962. osdenje na 13 i godistrogog zatvora. zeli, z sve ovo da sabere, zimajuci u
obzir da su vlasti ile toliko darezljive da su cesto uracunavale i
vreme provedeno u zatvorima pre presude.
Ako u prvoj knjizi rorarno da se zadovoljavamo dugim i
dosadnim partijskim litanijarna napada i kleveta protiv :Dilasa - u
kojima , duzini i dosadi ajvelicanstveniji i Kardelj - druga
kjiga daje odgovore na moga pitanja koje postavlja nasa nu
sedia. Ali to nisu :Dilasovi odgovori iz onog vremea kad
LI ukiuta izo\acija 1989, Vec SU to jegovi odgovoi iz prethodnill vm, iz raznih njegovih knjiga. s pro!emi "levih
skretanja"; posebno partizaskog nasilja u r Goi; Goli Otok i
ifom1irovci; pegovoi partizaa s Nemcima 1943; razgraiceje
izmed repu!ika; pro!em cgorske i. I tu su argumeti
kojima daas mozemo slobodo da sdimo. Dakle, ove dve kjige
s sve drugo do legedamo Rece mijedan coek ...
Srpska politicka sedia mozda i ajeobavesteija
cinjenicama iz proslosti, i u sadasnjosti, ali , v svake sumje, za pisca ovih redova, najarcisoidija. Nigde proseca
covek i toliko beden da posedje istiu kao kod s. I kad rec
:Dilas, coveku koga zvaica propagada pretodog rezima goni
oko tri deceUe, trea reci da ta udbaska propagada, tako katastrofalno euspesa oko masovil1 acionalistick divljaja, ila
izuzetno uspesa da se amalgamira s prizenim atikomuistickir
osvetoljuivim tedom nasem politickom podzemlju koje ,
verovato, ajasprostrajeiji deo aseg savemeog drustva.
Ali, sada sve veci deo istie izlazi videlo licosti Milovaa :Dilasa koga Cemovic, s pravorn, obelezava samo kao najkrupijeg jgosloveskog disideta, g i kao "ajdzeg u
trasjeg ernigrata".:Dilas izolova od takoreci celog drustva
k dve godie pre zatvora, potorn od kraja 1966. sve do
1989. godine, dakle oko dve i deceije. Za to vreme s se
dstvo zabavljalo potosackor d! saroupavljaja.
Nezaviso od svih ovil1 razrisUaja, odrah se postavlja
pitaje kakav utisak covek osi i kada samo pride pregrsti argre
ata korist :Dilasa? licni utisak, posle procitavaja Cemoa

92
vicev

Desimir Tosic

knjiga (prvi), da i covek "partije", da Dilas i kole prirodi, da sebe vidi izad drug i sposobostima i
uveejima. Njegova kjizevna i, u eku n1ku, filozofska priroda probija svaki obrucc Nemiovo da se morao sukoiti sa
"revolucijm koja tece". zaci da Dilas revoluciju negirao,
on u ivstvuje sa svorn svojorn izuzetorn radikalizacijom i
ideja i postupaja. Ali jegove misli izlozene m vare
dom pleumu jauara 1954. s kazuju daje smatrao daje revolucija zavrsea. I tu zi da se porvo procitaju sve
Dilasove ideje iz "Borbe" decembra 1953. i r 1954.
Drugi utisak da "stvami i traji cilj" za s drustvo
1954. godie, dakle daleko pre 1998. - "stala borba za demokratiju", da - treca misao - "Savez komuista, ovakav kakav
daas, glava smetja za razvitak demokratije u Jugoslaviji". Mi
daas mozemo da postavimo pitaje: da su kojirn cudom Broz i
Rakovic - Kardelj i daleko pitomiji - pristali demokatiza
ciju, da 1i i se oistiilo sto Broz izjavio samom tom l
m: "Kad ismo mi to dozvolili, za godiu d i ilo s
socijalisticke stvansti"? Medutim, ovim Brozovim recima
mozda ima esto t ako se pode od "socijalisticke stvansti"
kako ju video: jedopartijska diktata ispirisaa Marksom,
Egelsom, Lejiom i Brozorn samim! Da li rnoglo, medutirn,
iti i "drugacije" socijalisticke stvasti"?
I tu Milova Dilas potpuo s i dl" ikako
demokratizaciji vidi odbacivaje revolucije i socijaih promea,
ali: "Ovoj zemlj i ilo dosta revolucije i asilja! Ovoj zemlji jedio treba vise slobode". Na prvom tajnm sudenj jauara 1955.
Dilas izricito izjavljuje - "to jedii t kada se pred sudom braio: "Ocevido da stojirn staovistu datog ekoornskog
(drstveog) i dZavog sistema, i da trazim m ti okviru jih,
polazeci od jih kao od date osove"" Dakle, Dilas i prvi koji
postavio osove politici demokratske evolcije. deo emigracije, kojije posle dvadesetak godia, izisao s programom demokratske evolucije (Savez "Oslobodeje" jednoj od svojih konferencija 1976) nije znao za ovo prvo Dilasovo kazivanje.
Milovan Dilas i slozena i bogata licnost, mislima i

ktivista

MILOV AN DILAS

93

rado, pozrtvovanje i primeno, izdrzljivosc i neosvetolji

vosc. Na prvo sudenj izgovorio i sledece reci koje, nogo
toga kazju: "Pred sd i zakono nemam krivice" .. Ali ima
za sta da odgovara - to za izgradnj datog sistema, i to pred
narodom i svojom savescu, cak i bez obzira to sto sarn prozreo
kud taj sistem vodi i sta zaci, i javno ustao potiv njega jos dok
s i vrhucu

vlasti".
Jedinstven slucaj nasoj istoriji!
Danas, 16. decembar 1998.

94

Desimir Tosic

DILAS - VIZIONAR POSTKOMUNISTICKOG

S I
Drama raspuca i raspeca
Pet godina od smrti od knjizevika i revolucioara, vizionara
i h moralnog t, pet godina od smrti Milovana Dilasa!
Politicar nije i ni pre 1941, ni posle 1945. Svaki od ovih
sistema, na svoj nacin, ne samo da onemogucavao politiku, slobodr komunikaciju izmedu drzave i drustva, u kojoj politica
posednik, nego daljavao i dstvo i drzav od pravnog sisterna,
gradaskog poretka i privredne inicijative. raljevska Jugoslavija
dovodila vas 1ako isksenje da digete k na ; poslednj
desetak godia tajanja politika pokusavala da se probije, ali ka
ljevski sistem ostao bezadeza, politici s preostali oni koji s
posle drzavog dara preostali kotrolisanoj scei ...
U komunizm i ilo politike g s "izgadje"- istia ne mostova - g izgradje celog drstva "revo1iciji koja
tece". Odrso, ilo tom vreme evolcioame policijske
represije, jednopartijosti, dmg posrtaja deliijm koji
jos traje. Mi smo i tada pobedivali celi svet, ali sa spehom, jer
bilo slave, savezika i para na petek .....
Dilas se povlaciti iz koristicke revolcije vec 1950.
casopisor Nova misao. U Zagreb, kogres Komnisticke partije 1952. godie, kr. jedim ovim ptem. "Stop revolci
ji", pocimo d novo doba! Ne saro ezim, cijem
izgradivaj cestvovao, g i ajbolji deo javog m prihvatio da d podaik do d daasjeg .... Svakoj iicijativi prosveceih i sv dobar deo aseg drstva odgovorio ega
tivr, i Dilas, i Golor otok, i stdetia 1968, i liberalima iz
1972, i d za dr s!obode reCi iz 1984. Zato to s
drstvo ! jos i daas.
Dilas gledao ispred sebe dok nase v m islo
strar, gledalo preko m ili cak i tazad. Nas atiistorijski t
vrlo dg i zato, za s rrke i esrece, iko i jednu sz.
Kotrarevolcija iz 1945. ila d, i te godie, i ilo sve

MILOV AN DILAS

95

jadija, siromasija i mU kasije. rnisaono ila k

m u balkaskoj malogradastii. Ali, Dilas i popustao,
u zrtve svoje i zrtve svoje porodice. Onje i sam 1953. i 1954,
sam sa svojom revolcijom. i i tad revolucioar sa novom
misli i sa ovom zrtvor. Neko rekao u poratim godiama da
Dilas i uvek jeretik, i kada goio komuistickejeretike- goio
samog sebe. Origiala misao za ispitivaje i razvijaje.
za cime daas vapije gradasko drustvo i pravna drzava
- dakle, crkvenjacko - moarl1isticko - ceticka nadgradja
sve to Dilas obznaio podsveso 1948, potorn vec sveso 1950,
i ajzad s i neposredno 1952. i 1953. godie. Ali tadasje generacije su ile zastrasee ili zadocele, epokrete, deliricno u
ovom delirijnu brzog poviseja stadarda zivota i slave s u
svetu. Neki marginama su se til vracali XII i XIII vek. I
daas se vracaju. Zato gacamo u blatu.
Kjizevo delo Milovaa Dilasa vec se prizaje. S jegovom
politickor misli treba jos da cekamo, sve dok se politicki aknu
latori, i idividuali i kolektivi, novom eegijom.
Meduarodi politicki svet vek priznavao Dilasa, ali nasa sredia zaostajala ili zadocjavala.
Drama Milovaa Dilasa drarna Srba, Cme Gore i Srije,
mozda i Jgoslavije, prethode iz 1990. godie.Drara pomraceja, dama podela, dama gradanskog rata, drama represije i
totalitaiza, daas - drama raspuca i drama raspeca srpskog
drstva, aseg srpskog coveka koji se tut izguio u neznanj,
u maku, besputici ....
Dilas slutio postkomisticki haos, i pomamu - kako
jednom sam k. On sledio r misao koju Latinka Perovic
posle jegove smrti uklesala u misao onih koji misle da komi
zarn "invalidiziao pojedica, uCiio zavisim od drzave, ukiuo
mogcnost altemative, uistio drustvo". to zapazio u ovoj
zaplozeoj i obnevideloj sedii?
U svom s "Siutje postkomuistickog haosa", Dilas pise
d smrt "svojirn dgogodisr~im, cesto mcim i dvornnim
azrislja~ima", svom "doslednor, u znatnoj meri takode topij
skor, dekatizm". gotovo jedini s zemlji s

96

Desimir Tosic

MILOV AN DILAS

97

j\;filovan fJilas - nasa !

apisao da s ratovanje posle 1990. godine "nije gadanski rat u

svojoj naciji, nego obracavanje nasill Ugoslovenskil1) naciona-

VANREDNI SLUCAJ

lizama .... "

acionalizmu pod kornunizmom Dilas napisao istom
tom eseju:"Komunizam nije uspeo da izmeni, kamoli da ukine
nacije: one, kao 1jdsko bice, ukoljko se mogu mejati- meja
ju samo sebe same i u dugotrajoj evolucijj. U revolucijama
potuceni, acjonalizrnj lako bukr elementam sjlinom ukoljko
se u drustvu njsu razvj\i odredenj odosj, demokratske jstjtucjje,
sloboda ekonornjja, sednja klasa. Kornunjzarn ostavjo u tome
jza sebe pustos", ali "Zapad bio zatecen nagljm slomom kornunizrna", "Zapad se ponasao suvereno nehajno, kao daje rec drugoj plaeti".
Sve ove misli objavljene su jz Dilasovog pera 1995. i pre
stampanja, s dve godie docnije, isu jmale njkakva utjcaja
nj na eljtu i na takozvae narodne rnase. Sad se postavlja samo
pitanje: kad doci ( da li doci) vreme kad se nasi ljudi
posvetjti analjzi, jstazivanj i svodenju racua samo za
knjjzevno delo Milovaa f)j\asa, jegovo politicko delaje izmedu
1941. i 1950. godie, 1950. kadaje sv Nm>a misao, potorn
azvoj njegove po\jtjcke misli posle 1953. godie sve do srnrti
1995, nego, najzad da se ispjta i svede njegovo mernoarsko delo
0110 sto pedstavlja za asu dv jstoriju.
Mi belezimo samo sto stoji jli sto treba da stoji pred
n u sledecjm godjama. Nama m spasa dok god vrlo produljeo ne zavjrjmo u s tekovjne spehe proslosti, i jos vise u
s greske poraze poslednjill deset godina. Ne samo kao vlast,
vec kao drustvo, kao ce\jna. Milova Dilas tome posl bice vise
od korjsti g moge ustaove v licosti naseg vremea.
Danas, 5.jun 2000.

Posle svega sto su prezivele Istoca i Zapada Evropa u toku

veka, lako govorjti patologiji i aroda nesto starjjih
g sto s i esto civilizovanijih nego sto smo mj. Patologjja
podrazmeva skp manjfestacija i zakove bolestj koja povlacj
nrbide posledice, sto kraju proizvodi odredeu vrstu morale,
cak i metale poremeceosti i euravotezenostj. Naravo, pretpostavka da prjmera poljtjcke patologjje ima svjm stranama.
, pak, porjce pravo da govorjrno i pjsemo jednom slucaju,
jedom prjmer koji cak mora da ima eposrednih i pogubih
posledica, ali svakom sl prjkazuje bar delirnico staje
aseg zanja i s svesti, s ernocija i s dezorijetacija.
Rec "sl Milovaa Dilasa" (1911-1995), covek
kjizevniku, covek revolcioaru, covek oijasu i coveku disidetu. Kad sarn pre tri godie da doci do tuzbe protiv gle
dog magazia koji objavio ,Jedr misljeje" asem juaku,
i sam protiv te tzbe iz razloga koji avodim vec vise od d
d. Slcaj Milovaa Dilasa moze se resavati i resiti i preko sdova i preko polemike. Sadrzajnost licnosti, ogostr11kost
delatosti, vrhuski rezultati rada pod ajtezim, dramaticnim slo
vima, preobracaje revolcioaa humaistu i t, samokaznjavaje, sve to zal1teva dovoljno zv ii, mnogo
studiozosti k poseduju s populisticka pjskarala, s

jedog

rrostvo adobdih skriomaa.

S dg st, njjednog casa ne prihvatamo odbanu magazjna da objavio samo ,Jedno misljenje", potivo sbjektu, kao sto
objav\jjvao i druga mjsljenja suprota prvorn ne zato sto pril1vatamo djjalog, debat, sukob misljeje g zato sto vodimo racua
ciljevima koliko i rnetodarna. Ne mogu se u dijalozima, debatama
sukoima misljeja potreljavati nedozvoljea sredstva. Kako
rnozemo da raspravljarno ako d covek prza argumete, drugi
psuje i kleveta? Misljeja- da, ali psovke i klevete - .
Milova Dilas i "i covek", ! sarr d od

Desimir Tosic

98
knjizevika

pre Drugog svetskog rata. Sa

sedaaest godia

objavio pricu omladisko casopisc "V". Posvetio svom

sko\sko drgu i\ Bandovic ( 1911-1993), rata prvaku
Zeljoradicke strake, za vreme rata jedom od intelektalnih
voda "ilg (cetickog) poketa" r G. Bio Bandovic zr 1944. godie od strae partizaa, pozvao se na drga
Milovaa, drg Dilas otisao u partizaski zatvor i spasao
zivot. Bandovic skocao zivot kao emigrat ll Spaiji i pred smrt
da se prijateljski dopisje s Milovaorn, tada di od aj
zacajijih disidenata koisticke Evrope, red sa Saharovorn i
Solzejicio. Ne vredi li ova ziva prica za jedu posebr sag?
S u beogradskoj Politici pre 1941. godie knjizevik
Milova Dilas objavljje cetrdeset prica. da pise 1931.
godie, skoro redovo, bilo u dvadeset godia. d rn
pricu "Politika" i agadila. Objav1jivao rn\adai pisac, posle
Venca i Politike, takode i u Zapisima, j\;fisli, Juinom p1egledu,
Kjiievnom severu (Sbotica), Volji, Smeni, Zivotu i 1adu, ladoj

s,biji, ladosti (Zagreb ), Liniji, Zetskom glasniku, Knjiiemom

kn1gu, Razvrsju, P,egledu (Sarajevo ), Almanal pocigmickil1 Sl'ednjoskolca, Slobocinoj misli, Knjize'mom savJemeniku, Nasoj stv
nosti, Nasem ii<,otu (Novi Sad), Kulti (Zagreb ), Zeni danas, i\lfladoj kultui, Umetnosti i k1itici. Kad sve ovo z, covek zastae i
pita se: kako g d gledi agazi da da gostoprimstvo
ii pod sdi da ova obelezi Dilasa - koji
mduv od svoje dvadeset dg do svoje dvadeset pete
godie lezao ti godie robUe kraljevskom zatvoru - obelezi kao
licida\og maijaka?

Aprila 1941. godie astaje draa, samo Di\asova g i

njegove porodice, dama Citavog jedog aroda, drama mlade drzave od jedva dvadeset i tri godie. Najpre, drama porodice:
Milova u partizaskom Vrhovom stab tl Beograd, t
poslat jula 1941. r G1 da ukovodi partizaskim ustako
potiv italijaske okupacije. Od tog vremea u tok tri i godie
giu otac Nikola, dva brata i d sesta. Krvi sve strae, do
kolea, porodici, l, rd, celom jgosloveskom
prostor, a\i ajvise krvi Gori, toliko zbog ita\Uaskog
draa

MILOV AN DILAS

i, . docije, kg kt, koliko medusobi troao

d 1sjim partizasko-ceticki im, gradasko ratu
kakav ismo imali u istoiji i kakav i imao Ud arod okupiraoj Evropi.

levim i drugim "skretanjima"

U r Gori Milova Dilas i ostao i u cetiri rneseca.

Jos erna "levih sketaja"- ubijaja sopstveih partijskih clarva.
Jos m "Pasjeg groja" od r 1942. Jos erna v objavljiva spiskova sa zavrsicom: "Nastavlja se". Ne vrede g
r pojediosti, istorijske ii - za moge ljude za sve
kriv Milova Dilas, za sve odgovora, on lico i
mostvo ljudi ... "Rece i d coek", da mi "pricao pvi muz
jegove svastike iz pvog braka da jegov drug video kako
Dilas pred Brozo i Rakovicem izveo 'coeka' iz stroja i streljao ... " pricaju ivsi komuisti, bivsi partizai koj i stt sve gledali i ostajali kouisti i partizai, pizavali da partizaski
pokret i banda sagviicih uica, i ucestvovali u jemu. I ovi i
ovakvi doose sd danas Milovau Dilasu, posle ekih sezdeset
godia?!

Dilas dolazi Siju pvih d novemba 1941, kada pati

zaska Uzicka repuika dozivljava kolaps. Povlace se partizani u
Sadzak, t odlaze u Bosu. Dakle, Dilas vise i u Cmoj
Goi, ali opet za moge s kvozede iaorate kriv i odaov za sve sto se zakvavljeoj Crnoj Gori i pre i posle vm 1941. godie dogodilo. kao da areduje iz s, iz Vrl
vnog staba, koga treba iti, u kojem selu i u kojem srezu, i svakoj jediici, s , Sava Kovacevic, i Bla:Zo Jovaovic, i
Mosa Pijade, ni Iva Milutiovic i stotie i l1iljade drugih partiza
skih komadaata i koesara, azih vrsta ukovodilaca. Ne, partizaski poketom komadovao i politicki ga useavao samo
d covek. Ne z, Rankovic, ne Kardelj, s Milova
Dilas. koadovao svi jedinicaa u isto vree, predsedavao svi ki i drugi partizanski sudovima, koe
sarovao svi ri t, bataljoia, brigadaa, divizija~

Desimir Tosic

100

jedan covek! Svi s osta1i i1i njegovi

i Broz i Rankovi6 i Sava Kovacevi6 i d1, i Ivan
Mi1tirvi6, i Blazo Jovanovi6, i Pijade, i Penezi6. Osta1i, na 11i1jade, i1i s nevini __ .?
Za izvese krzoke aseg javog njenja, nekada komni
stickog i "rnodenog", i!j sada novopeceog atikomnjstjckog,
acioa1istjckog moahistjckog, pravoslavno osveto1jbivog,
i ne postoje, knjige postoje, dokmenta ne postoje, i
z se priznaj, pozitiva svedocastva se ne vide, ne cjta se
ista, samo se 1 fi1ozofija, i1i optzbe i k1evete, svode m
jadom "rece mi jedan coek". Milovanov si Aleksa dv
beogradskoj Politici: "Otac takode svojim memoarima i _
sov prema sei". Ali ko od asih genija1aca cita Mi1ovanove
memoae? U jednoj dntgoj prilici, tl rvosadskom Dnevniku poa
vUa A1eksa slic misao: "Znam da moj otac i i svetac". ko
bio svetac tl gadaskom rattl, i ekakav komadat i1i
komesar- k se javi! is ceticki komadati ili sveci?
Dji6, Disic, Keseovic, 1i6, Radovic Kodor, Rakovic, gardijski ofici smederevskom k Lazovi6?
Revolcioana vlast pos\e Drgog svetskog rata pocela
da objavljje 1949. Zbonik dokttmeata i podataka Naodoo
s\obodilackom rat, zavrsila objav1jivaje 1968, kada Milovan
Di\as i otpste pos\e devet godia robUe. vlast objavila
neki\1 150 kjiga, svak sa povise stotia straa. Da 1i sasi 1jdi,
i edici, i pisci pisarna, pog\edali taj Zbonik, ili jedu od 150
kjiga? Da pogledaju samo, da vu svakoj belesci, da vide sta
mog da d "otpadik evolcije i socijalizrna". Da d,
recimo, da Di\as (poslat tl G krajem marta 1942, dakle
i i tamo ekih pet meseci), pisao jedan izvestaj zajedo sa
Mitrorn Bakicern, drgo pismo pisao sarn. Pisao da su partiza
ski, ds, kornnisticki "po1iticki pogesi stavovi" "svim
osovim pitajima ... krivi ... zasto ceticki pokret n Gori
doio to1iko maha i da s se takvoj sitacij i partizaske jediice
pred pvim jacirn eprijate1jskirn darom 1 raspadati i moge
cak 1 pe1aziti stra cetika Hercegovii" _Potom Di1as
i sarn pjse iz n Gore Vr1vorn stab tog istog d, 27. marta,
ma,

anijama. S

poslsnici:

MILOV AN DILAS

101

da masove srnrte presde "s stral1 i trepet sarno u star

vistvo, g i u sam partUu" ... Da to eki drgi Mi1ova
Di1as kome zabajuju da ume svom krevetlt s s
ostrascei skriomai cita1i esto, ako svih 150 kjiga Zbonika,
cita1i, registru, samo materija1e koji govore "ajvecem
z1i" s istorije? Ako im to ilo zazono previse da savladaju, zar isu pogledali kjigu Momcila Dogovica "Dilas" iz 1989.
godie, kad pocelo nesto slobodije da se pjse, gde Milova
objasjava sta s zaCili leva drga "sketaja"? Dosla direktiva posle prvil1 pobeda sovjetske " drgoj fazi revolcije":
"Kad posaljete takv direktiv koja se poklapa sa utasnjim previrajima doijete ta preteivaja". I dodaje sam Dilas: "U tom
period isam i u n Goi, ilo to krajem 1941, i prvih
meseci 1942. Bio sam u Uzic i Novoj Varosi" ... "U Hercegovii Sl\ ta sketaja doijala jos zesce forme g ll n Goi." Da
li s ove reci bile dematovae ilo od istoicara ilo od sarjll
cesika N-?

Politicke optuZe iz neznanja

Pofesor dr Braislav Kovacevj6 u svojoj kjjzi "Dj\as,
- t" (Titograd, 1991 ), avodeci rad Boza Ljovica
"Partijska zastrajivaja u n Gori godii 1941. do prve po1ovice 1942", razgovara sa f)j!asom \evjm sketajjrna, epresijj
d samjm komuistima i, s, epresjjama nad protivici
ra, ceticima. Vidi se d edomica: da li Broz iicijator
levi!1 skretaja? "1 steUaj svakoga, makar i ! Pokrajjskog
tkovodstva, ako jspolji kolebaje ili edjscipli." komada
tove i ile s u eposredo Di\asu \ 1941, koj i odlazi
u n Gor. f)jJas smata da ovo ttptstvo treba videti kao ii
cjjativu za leva skretaja g za djscipli u Partiji i N
. Medutim, postavi1o se jos d pitaje u toj raspravi: ako
Dilas vm 1941. v iz n G zboat;) . eaovih ,, \evih
skretaja", zasto ga Vhovni stab sa\je krajem marta 1942. u n
G da srniri "leva skretaja"? Dilas i ikada sporio da i
ideolog "djscjp\je" Partjjj i NOB-u, dakle i i "partjjski

Desimir Tosic

102

nego "ideo1og discipline". U svakom s1, istorijska

cinjenica da Di1as i bio r Gori za vreme pojave "Pasjeg
g". I to jedom treba prvatiti.
Dve s tZ: ko1iko ezna1acke to1iko i bda1aste. N

MILOVAN DILAS

103

egzekto"

pog1ed daas i esto s, svoje, cgorsko ... "

Di1asova porodica i ila bjelaska, a1i treba zaboraviti

da s cogorski zeleasi zahteva1i, s d st, s federal jediic za m Gor okiv prve JgoslavUe, pre 1941, iako
su ili, s drge strae, kako bi se daas r-eklo "spski acioalisti".
i is egirali da s pripadali, kako i Di\as rekao, "srpskom
l~r". Cmogorski zeleasi s, u pogledti il pr-ipado
sti Cmogoraca, uvek polazili od stava da s Cmogor-ci - Srbi.
Dakle, icega zajedickog s danasjim cngoskim "idepedisti
ma" i jilvim stavovima dzavostima. Crnogorsku drzavost
iko i mogao da porice i pre 1918, i posle 1945. godie. A1i
sto z Cmogorski igorati, "idepedisti", to da
d ~rzavost drugo drzava. Cmogorska drzava postojala
preko Jedog veka ovom d, drzavost postoji od 1945, cak
i za vreme Milosevica.

takozvaim administativim, repickim ganicama izmed

pojedinil1 oasti stanov1jenil1 do1askorn partizana-komista na

v1ast 1944/45. godine, gaicama koje toboze iscrtao sam
Di1as. I, drga, da Di1as "izmis1io" cogorsk i.
Izzev kosovskih graica iz 1945/46 sve s trs jgo
s1oveske oasti postoja1e samo pre 1945. g i pre 1918.
godie. Sve s ile i1i etnicke (S1oveija) ili istorijske (Bosna,
Hrvatska, Srija, Makedoija). Na primer, graica Hrvatske i
s od kraja XVII veka pos1e dogovora izmed Trskog carstva i Astrije. Uzgred r, kad kra1j Aleksadar "crtao" g
i svojih vi 1929, tvrdio graic izmed Vrbaske
vi (bosaska ri zapad) i Savske vi tarno
gde su asta1e kajem XVII veka, t koje s i1 i 1946.
godie. s i1 istorijske graice koje, rv, is odrediva1i
arodi te dve oasti iti jilvi izabrai predstavici, ali s
trajale i sve s i\1 pre 1944/45. pihvatali kao k "dzave",
a1i kao istoijske gi izmedu dve jgos1oveske oasti. Di1as
cestvovao, medtim, tvrdivaj k graice Srern,

samo Srern, i to okvir d komisije k predvodio.

Bila rec saro selima i varosicama, i pridrzavalo se 1
etickih vecia tim oastima.
Drga izmis1jotia da Di\as "stvorio" cmogorsk i
. Bez obzira to sta mislirno il sadzii Cme G i
m drzavopravom stats, i bez obzia to ko1iko s se
Di1asovi akceti cmogorstv rnedvrere raz1ikovali, treba
samo pogledati \k iz doba Di\asove v1asti, dakle 1. maja 1945,
v1 v Di1asovoj kjizi pos\e rata pod as1ovom "Cla
ci" ("lt", 1947). I to bito:
"Cgorci, sriv, pripadaj spskoj grai jzoslo
veskil1 plemea".

- " plemeskoj tradiciji (tj. ik1) Cmogorci se s, i s Si (srpski 1m Sredjem vijek,

srpska raja, spski arod pod Tcima), a1i Stl i ilm

Najznacajnija literatura Milovanu Dilasu

Gunther Bartsch, Milova Dilas
oder Selstbehauptug, 1971.
Mischae1 Milenkovitch, Paris of
Lifeie, 1973.
Arin Hetzer, Spotaneitat ud
Gewalt, 1980.
Dennis Reinhartz: Milova Dilas,
Revolutionary as \Vriter, 1981.
Dr Vasilije Kalezic, Supotnosti
pisca i ideologa, ti izdanja, prvo
1983. trece 1999.
Stephen Clissold, Dilas, the Progess of Revolutionary, 1983.
MomCilo Dorgovic, Dilas, vemik
i jeretik, 1989.
Goran Lazovic, Dilas sebi, drugi Dilasu, 1989.

Drago 1. Stankovic, Anatoija

procesa Milovanu Dilasu, 1989.
Memoair of Rebel, 1989. Michael . Hustig: Totsky and Dilas,
Critics of Comunist
r, 1989.
V1adimir Dedijer, Veliki buntovnik Milovan Dilas, 1991.
Branislav Kovacevic, Dilas heroj
i antiheoj, 1991.
Zbornik radova Milovanu
Dilasu, 1996.
MomCilo Cemovic, Dilasovi
odgovori, 1997.
MomCilo Cemovic: Tajna sudenja
Milovanu Dilasu, 1997.

Desimir Tosic

Zrtva revoluciji lmanizma

Da ismo bolje obojili ignoranciju nasih infantilnih dousnika i
potkazivaca, dodajemo belesku iz knjige Momcila E>orgovica: razgovara Milovan sa svojim ocem Nikolom koji mu kaie- to sam Milova prepricava: "Ako Cmogorci nijesu Sri, onda Srba i nema ... ".
Da li nase nezalice veruju da i Milovan E>ilas - u doba
najzesce protitoisticke euforije na Zapadu- doio Nagradu slobode u Sjedinjenim Drzavama, nagradu koju su prethodno primili
pored Vinstona Cercila, Karl Poper i Andrej Saharov, da su ti ljudi koji su delili nagradu verovali da Milovan E>ilas samo jedan
komunisticki represivac? Da li i se pojavio Zbomik radova
Milovanu E>ilasu 1996. godine u kome saraduju idejno-politicki
najraznovsniji saradici, jih 25, od Lorda Ovena do Slavoljuba
E>ukica i Vlade Strugara, od Kolisevskog preko Tepavca do Dragaa Makovica? Da li k od asih piskarala pogledao i jedu
od ovih kjiga?
Na kraj dva pitaja za sve nas, za sve koji uvidaju znacaj
licosti i rada Milovaa E>ilasa, i za koji egiraj gv vre
dost - da li Milova kotrovezna licnost, i drugo, zasto se to
samo m sudi i presuduje, ne svim onirn republickirn ministrima unutrasnjill poslova posle Drugog svetskog rata, svim sefovima Odbora za zastitu naroda (OZN-e), svim replikama i svim
okzima? Zasto se jos vek osi venac na g Slobodana Penezica i u isto vreme predlazu se imena saradnika okupatora u
Nedicevoj adrninistraciji za imena novih ulica Beogradu,
glavnom gradu?
Ne, Milova E>ilas nije kontroverza licnost koje skakala
sa pozicije na poziciju, od esktremiste do oporhiste. On nije
oicajeni prototip koji u mladosti vijori zastavom revolcije,
pred starost odlazi u fnkcionre koji spremaju svoje penzije. On
nUe i onakav clan Saveza komuista, i jedan od njegovih voda
koji i, posto promeni misljenje i d s vlasti, postao prizemni,
euroticni, ostareli antikomnist koji svakog petka na televiziji drzi
tirade protiv komunistickih "ostataka" javnom mnjenju ili u vladajucem kadru! Tacno samo t.o da se njemu, Milovanu E>ilasu,

MILOVAN DILAS

105

javljaju surrje i lomovi od prvog dana kadje sreo, kao pedstavnik

jugoslovenskog vladajuceg Politioa, nikog drugog g "sunce
koje se rada svakog jutra" - Josifa Visarionovica Staljina. Revolucija Milovanu ne mire, umire predstava jednoj revoluciji revoluciji staljinizma. On podsvesno pripada lenjinistickoj revoluciji, otvorenoj i napadnoj, iskreno represivnoj. E>ilas nema niceg od
staljinistickog vizantizma koji krasi i Broza i Kardelja, i Rankovica,
njemu ne odgovara monstruoznost lazi staUinistickog ustava od
1936. u kojem se drzava obavezuje da pomagati sve moguce
rnanifestacije i derrnstracije u zemlji. E>ilas nije kontroverzna, ali
mozda konvertitska licnost, u pozitivnom znacenju, jedina ko
vertitska licnost rned vodecim partizanima i vodecim kornuisti
ma. Konvertit , jer veruje, iako u njegovom drustvu religioznost,
opsta, ne stoji visoko, i se, ne pozdravlja se apaluzima. Nasoj
sredini, bar danas, daleko blizi golub pevrtac koji promeni cetiri stranke u cetiri godine, i oicaju potkazuje prethodnu straku
u kojoj svojevoljo i. Kod E>ilasa, nezavisno od ove kvalifikacije, postoji uvek, i pre i posle rata, i pre i posle vlasti, snaza
humanisticka motivacija.
Da, Milova E>ilas vemik revolucije kome se privida, takoreci od prvih dana pedesetih godina, da se revolucija nalazi na drugoj stani, daje komunisticka revolucionama vlast ila posle 1945.
kao pomama, da coveku u drustvu moamo prici druai
naci

'
zrtvom mu prici, kajajem koje se svodi klecaje pred fasicim prosvestenicima ili davajern pismeill izjava pred koma
dantima regruta! Ne, Milovan E>ilas priosi svoju zrtvu revoluciji
hurnanizma. Presuduje sei, pre g sto su mu Bozovi, Peezici,
Rakovici, Kardelji odredili devet godia, vise meseci u sarnici i
zabranu pojave u javosti neke cetiri deceije. Ne zeli E>ilas da se
iskupi atievolcijom za svoje grehe koje krije, nijede, ali zeli
da kaze istiu zivotima evolucioara pre 1941, revolucioari
ma posle 1941, d revolucioamih bogova posle 1945 .i 1948.
godie. Objasjavajci dramu bratstva Tadica za veme NOB-a, u
kojoj optuzuju E>ilasa, E>ilas sagovomiku, sada vec pokojnom
Morncilu Cemovic, reci: "Obracun sa Tadicem sam slutio i kao
vlastitu sudin ... " (Pobjeda, 24. decembra 1989).

106

Desiir

Tosic

ako tako ili slicno, zasto- dg pitanje- sarno Milovana Dilasa pretrazj, sarno njega sde i sd, vl klevetnicka pisrna kao "rnisljeja", zasto svezajci edici (koji
nista nisll procitali posto Sll " prirodi" geijalci) to starnpaj? Ali
pre nego sto bisrno rna sta odgovorili na pitanje koje traZi odgovor
l1 asern prvorn pisanj, valja reci esto izzeto patoloskorn Ll
nasoj sredii, kornistickoj i antikornistickoj: napadi na Milovana Dilasa, klevete i deziformacije, dolaze tek kada on s
vlasti. 1 dalje, prosecan covek nase sredine moze da "moralno"
prihvati da neko takoreci dobrovoUno ode s vlasti na ri! Ima li
slicnog slcaja nasoj istoriji, mozda istoriji drgih naroda?
Trocki napstio Rsij, Solzenjicin ga sledio. Dilas nije izisao
iz zernlje nego se vratio roijasnic kojoj doba monar11ije
proveo tri godine. Z Dilas nije "stran covek", tdinac za
nase naravi, "stranac" - kako i ga krstio jedan novinar - Crnogorac
koji napsta vlast da i otisao na ri?! g li to da shvate
novopeceni pravoslavci koji svise zive ovozemaljski zivot da i
kao mislili svoj zagrobni zivot?

Licna karta

opstoj drami

Ovo izzeto zanimljivao pitaje: zasto samo Dilas pod

kisorn napada poslednjih desetak godina? ih rekao da tl1 ima
mogo razloga koji se tic s naravi, tic se i opste psihologije posle pada kornizrna i posle pada Milosevicevog rezima.
sto sam vec naveo pretllodim redovima, jeste da Broz i dgi
koji iv vrlo pazljivi kad govore represiji, isu davali neki
specijali polozaj. Naprotiv, Aleksadar Rakovic jednom
partijskorn kogres, odrzao citavo predavaje protiv ezakoitih
postupaka. Dilas i sasvim drkciji revolcioarni tip koji
prizavao daje epresija u revolciji emiovna, daje ilo represije i da iti represije, i ta iskreost ostala podsvesti rnnogih.
Cela Partija vodila represiv politik posle 1945. i prema golootocaima posle 1948. godie. I Broz i Rakovic su ili staljiisti,
Dilas lejiist!
d dgi f koji pogadao s sediu jeste

MILOV AN DILAS

107

ii da Milova Dilas, i d toga sto gaje Partija odbacila, i pored roije, ostao ziv i 11spesa i gleda, i objavio iz k iga. asi ljdi bar 11 ovakvim teskim vremeirna tesko r da
sl1vate. Dilasov slcaj i zemiravajci period posle 60-
godia. Za aseg prosecog coveka, koji d ziveo 11 d
poplistickoj ideologiji izgradje, rnodernizacije i stadarda, prisstv takvog apredovaja, postoji d dgi covek koji se bori
za k ideale i ide robij! smeta sm d! nase ralo
gradaske filozofije, filozofije palanke!
Kad rec atikomnistima, mora se voditi racna da sti
i prihvatili moga kornisticka gledaja i jedno od til1 gledaje golootocane. Golootocai sirokoj javosti prolaze tako
lako. Atikomnisticka, preostala, gomila Beograd, i pve
stveno zapadoj Sriji, gledala glavrm golootocae i
Milovaa Dilasa kao izdajike. se pokazje amalgam
koji osoito Milosevic iskoristio: srastaje dve kolektivisticke
psihologije, d patrUarl1ale atikomsiticke i d koni
sticke, totalitaristicke psillogije.
Mozda preterjerno, ali cini mi se da daas ima s sredii stereotipa i dsd vise g ikada, povrh toga jos tri
zs edostatka: z, lejost da se z k ii
i eskloost da se sagleda celia pro!erna, ili celia biogafije
jedog coveka. Nasi "medljdski odosi" is bili samo proem
za revolcionarn vlast 1945. i vlast rezima posle sezdesetih godia; asi rnedljdski odosi izgleda da s proemi i "acionali" i
"geneticki".
Licnost i rad Milovana Dilasa mozda ajbolji, i isti mall,
ajtezi prier za ovo razmisljanje. Zato ovde, nastavk apisa,
dajemo ponovo "licn kart" Milovaa Dilasa, kart koja i narn
gl da sagledamo celin i da posle razisljao, ne da odall
odlcno presdjemo sa sigrni sudovima.
Milova rano knjizevnu karijeru i razvijao do
Drugog svetskog rata. Prvu pesrnu u prozi "Juto Biogradskorn
jezeru" objavio kad mu ilo sedamnaest godia (dakle 1929),
posle toga objavio do 1941. skoro devedeset jediica (tad rnu
ilo svega tideset godia) glavnorn pripovedaka, ali i kjizevill

108

Desimir Tosic

kritika, prikaza, polernika u krugu "leve kjizevosti". Tu svoju

delatost astavio tek drugoj roiji rail1 sezdeset godia i
tako bez pekida, sa izzetom eergijo, pisao da kraju iz
toga in iiogafija od dvadeset i pet kjiga, sto kjizevnih
radova, sto rnemoaske literate, sto politickih raspava. Dakle, pre
Drugog svetskog t ekih cetrdesetak jedinica, za vreme od ekill
osarn godia, i posle toga ekill 25 knjiga od 1957. do 1994. dakle
za veme od k 3 7 godia. Da li tako bogata radiost u pisaoj reci pozata u s istoriji?
Porodicna karta Milovana E>ilasa takode z za
posmataje i osmatraje dela i lika Milovaa E>ilasa. Nikolu
uili su 1943. a!anski acionalisti za vreme emacke okupacije
Kosova 1943. posto su ga Nediceve vlasti proterale iz Srije na
Kosovo. Milovanova sestra Dobra poginula u bori s cetnicima
u Sriji 1942. Brata Milovaovog, Aleksu, ili su cetnici 1941. u
Cmoj Gori. Drugog brata Milovarvog, Milivoja, uili su Nemci
Banjici 1942. Izuzev slcajeva stadanja srpskih porodica
Nezavisnoj Dzavi Hrvatskoj i Crnoj Gori ll medsobim borbama, tesko da ima ovakve porodicne pogiije Sriji za vreme Dr
gog svetskog rata.
E>ilas dva t robijao, od 1933. do 1936. kraUevskoj
roijasici Srernskoj Mitrovici, potorn kornnistickim roi
jasnicama pnih devet godia, od 1956. do kraja 1966, s jednirn
pekidorn 1961-1962. godie. Kako sam rekao, Milova
"sagoeo mladost i polovin zrelih godia" u Koistickoj partiji i Savez komuista docije, ali ga i i aCinila osvetoljuivog i tl i, i delu. roiji objavio dosta redaka utisaka i
razmisljaja, s sa duge komunisticke i od devet godia,
cak i jedu celu kjigu "Tamnica i ideja". U s istoiji
nijedog dustveog radnika te i takve iografije toku dva posledja veka. Godine 1962. koristicki sd ga osudio 13 godia roije samo zbogjedne kjige "Susreti sa Staljinom", i ta kjiga
objavljea u inostrastvu.
Svoj dhovi i drstvei zivot Milova E>ilas
kjizevosti sa sedamaest godia, ali vlim orgai
zacij i akcij lazio sa svojih dvadeset godia, pozatim derno-

MILOV AN DILAS

109

stacijarna Stdetskom dorn, kod Vkovog spomeika 1931. za

bolje slove D, ali stvari potiv diktate kalja Aleksada.
Sledece godie, sa dvadeset godia, Milova E>ilas postaje sekretar
iverzitetskog komiteta Koristicke partije. Posle roije 1936,
uz Aleksadra Rakovica, iva glavi covek Partije Srij i, i posle
saro d godie lazi predlog Josipa Broza Politiro Partije, sto potvrdeo ilegalnoj kfi i 1940. godie.
d od glavih, ako ne i glavi govorik rasovirn derno
stracijarna 27. rt 1941. protiv vlade Cvetkovic-Macek, ds
protiv potpisivaja rg pakta s acistickor Nemackor.

Novi putevi za socija/izam

Rat iz aprila 1941. vec l meseca te godie postaje za
Koistick partij Jgoslavije- evolcija. E>ilas poslat 4. l
Goru da kao covek Politiroa, prvi covek crogorski!J
korista, orgaizje borbu protiv okpatora poredo s vli
, plaom za r starog drListveog poretka i stvaraje
ovog koristickog poetka. U Gori E>ilas ostaje samo tri
meseca, odlazi Sriju 2. rn 1941, potom u Sadzak i aj
zad s. Pohodio r G krajem mia 1942. - posle
"l skretaja", represije d samirn komistima, samovoljim
i ediscipliovaim. I potorn, t ostaje do maja iste godie. Dakle,
za vrerne partizaskog t od l 1941. do oslobodeja izyesih
teritoija i Gori oktobra 1944, dakle u toku tri godie i tri
meseca, E>ilas proveo Gori ekih pet reseci, tz
ga svir straara maltee da ukovodio repesijor toku
cetrdeset reseci ...
Glavi rad MiloYaa E>ilasa u toku partizaske i
uredivaje "" i rad dvema skpstiara Atifasistickog
veca. Da li pisao izYa okvia partijskog glasila, z, ali
pretpostavka da i. Verovato skpljao tiske i cuvao da il1
objavi jedrg d, sto se i dogodilo s kjigom "Revolucioari
rat''. dramska hroika borbe partizaa protiv Nemaca, Italijaa, stasa, cetika, i ajzad sset i pegovoi s pedstavicirna
emacke v sile l 1943. godie. E>ilas i Jgoslo-

110

Desiir

Tosic

ven koji tu sty objavio 1977. na eglesko, istina cetii godie posle aerickog diploate i profesoa Valtera Robertsa, ali s
gradai Jugoslavije ogli da svojoj zelji saznaju za ovu istorijsku tajnu poksaja tenute saradnje sa oktlpatoria tek 1985.
godine (Miso Lekovic, "Martovski pegovori 1943"). Da budeo
jos jasniji i preciznjjj, Vladijr Dedijer u trece izdanju svog
"Dnevnika" 1972. s n da f)j!as ucestvovao pregovoria s N Zagrebu.
S dolasko na vlast Komnjstjcke partije Jgoslavije Narodnooslobodj!ackog pokreta, Dilas r kao ! Politiroa
igratj prvorazednu lg. dt, on se za sve vree ucesca u
vlastj 194511954, nepnjh devet godjna, jedan "egzektor
ski" polozaj, i tl ntsn poslovjma itj sl poslovia. Njega stvari fnkcije kao adleznost vrseja ajneposre
dije vlasti zi. i covek vlasti i to se vidj 1954. godine kada vlast st s vha vertjkale. dt, to ne z
da Dilasov ticaj posle 1945. godine nije i izuzetan. prvj
covek Agitpropa, sedjsta partijske i drzavne propagande, Dilas
dejstvovao s u vladi g jos vise tl javnostj. Njega gradaj
vide i u maltene vise g ikoga drgog iz vlasti. Dilas pjse tako
recj svakog dana, daje lekcije, "sd i presdje".
Svj beogradski alogradaj od Vracara do Dorcola oplakju altene nekog trgovca koji i osden na ri zbog nedozvoljene trgovie poratnim godiaa, ali d clanak Milovaa
Dilasa t trgovc povisio kazu, ga i "uio" - kako se
i onoj "rece i d coek".
Dilas i vrsio izvesne ftkcije posle marta 1945: mjnistar za Gor, najzad inista bez portfelja, potpredsednjk
Saveze vlade i predsednjk Savezne skpstie. I tu kraj prjce
vlasti.
U t vreme od devet godina vlasti, f)jJasova loga
ozda ajznacajnija borbi protiv Inforiroa. Nije niko
Politiro tako s zestok kao Milova Dilas u odbraj Jgosla
vije i od d SSSR-a. Cesto sam se pitao posle pedesetih
godina da li i doslo do takvog otpora Komuistjckoj partiji Jgo
slavije da nije ilo Dilasa. I z i Kardelj, bez obzira na svoj licni

MILOV AN DILAS

111

i politicki otpor, bili s ipak "stdeti" Komitee. Kod Rankovica

srpsko-rsko-slovenski kompleks bio v svake sunje snazo
prista, iako jmao u carsjjsku kseofobUu - vise seljack
"dzavotvo" otpoost. Ali Dilas, verovato ajveci obozavalac
RsUe kao Rsije, i Staljia kao Staljia, vec prvj ssretima sa
sovjetskom stvarnosc vjdi vise od drugih i iz vise od dgih.
I reaguje sazije i bedUivije g dgi. Vrlo verovato da
u toj atiinfoiovskoj akciji Mosa Pjjade i, bar reci izgovorenoj is, sasvim blizak Milova. Ali pored Moskve,
Dilas ptuje i u druge prestonice, pregovara posle 1948. u Parizu,
Njujorku, Lodou, i u Rg. Ako mu odedica u v
delatosti- propagada, kltura, skolstvo, u stvaosti dejstvuje
vrlo znacajim operacijama i eduarodnoj politici, odrso u
jgosloveskoj spoljoj politici.

Iako mozda ajradikaliji, u svakom slucajujeda od radikalnih voda jgoslovensk komista, Dilas se razlikje od skoro sv
prvaka Komisticke partije Jgoslavije zato sto on "prvi jde zt
dalje i traii esto dblje" (Vasj!Ue Kalezic). Za njega socijalizam +
komuizam zatvorea kjiga kao sto ila zatvorena s Marksom i maksizmo. f)j!as ideolog, kako isli Kalezic; on
politicki misJj[ac, debater i istrazivac, stvaralac itelektale atmosfere koja ila vek strana rsim nekomunistima, jos vise g
komuistia. prvi med komistickim vodama, vec 1950,
istpio Pravom fakultetu acin koji se i ocekivao. Govoreci lm skolstva "u bori za socijalizam", cetiri godie
famoze serije "i" krajem 1953, Dilas se izjasjava "za slobodn izmje misUenja iskstava, ... , mt partijske
[jnjje pravjJih partjjskih stavova". Traiecj iicijativ studeata i
profesora, Dilas predlaze da se to cii i s profesorima "koji nijes
imali veze s maksizmom, ali s stajali stanovis slobode borbe
misljenja" ('r", 5. r 1950). U "Savremeim temama",
koje s ile l1orloskj posle gorepometog govora Pravom
fakltetu, prvi i jedij usao i v rasprav s dvojicom rnladil1 pravoverih sloveackih kornista, godie 1952, temi "la
sa ili kasta". Dilas porice da ima besklasog drstva i socijalizma
SSSR, jilv sistem i vladavi aziva drzavo-kapitalistickim i

112

Desiir

Tosic

kastinskirn. Dva Slovenca, knjiski reziski ljudi i ideoloski teoreticari, odbacuju Dilasovo glediste. Niko i pirnecivao ove v
Dilasove etode. Mozda i s Dilas vise g slutio, sazavao
kuda ide. Trazeci "v pteve za socijaliza".

Roblja kao sudblna

Slede jos dva perioda, s u zivot i rad Milovaa Dilasa. Prvi od 1956. do kraja 1966. robija, vise sudeja, sarno
d javr, r 1956, gde se Dilas zestoko braio, i sebe
i svoje ideje. Posle tog, ostala sudeja ila s t, v javosti,
Dilas vise i hteo da se brai. Ali, za sve to vree, ii, Dilas
adi: pise. g kjige, od porneutih dvadeset pet, is su
. I ovi podaci pokazuj daje rec izuzetrj licrsti koje
i Gora ni Si, i u l jugoslovensko
drstvu. Kako s dstvo, sastavljeo od tolikih desetia hiljada
geijalaca, i oglo sve to da prieti u toku posledj deceija
aseg jadog vr- i Bog i z to da objasi.
ii da Milova g pisao i ll dv stapi
izedu 1945. i 1953. i cinjeicadaje adziveo s JosipaBroza g i Edvada Kadelja i Aleksada Rakovica, i i esto
ladi od ove dvojice- izazivale su i zavist i lt. heroj sto
u d agaziu pre ekoliko godia apisao pod pseudoi
o da Dilasa trebalo sditi pre g sto urnro 1995, odo
sr da U s zavrsiti zivot u krevet, u svo stau, u k su
ziveli jegov sin, saha i uk, kazivao esto zlocudo, ri
d - da , atiljdsko, zluado, ljubororo, izliv rz
jedrg alog i rdo obogacerg aseg gdi. Milova Dilas
u stvari pobedio zlo, rogi isu i posle toliko godia. Milova pobedio zlo trpUeje, ispastanje, rado, ucenjem i
azisljajia, procitavanjia i debataa u eri k su ru pili
ke i vlasti i ljudi oko njega dozvoljavali.
Ali licna karta u s drarni rnedsobog uijanja, glajhSaltovanja, sv patnji gladi i bolesti, i uCiteljstva,
z se zaisliti bez iza pisaca koji su lozili veliki tnrd da ispitaj licnost i delo Milovaa Dilasa. Misli t prvenstver izzetu

MILOV AN DILAS

113

analiticku i debatersk kjigu d Vasilija Kalezica "Dilas, sproto

sti pisca i ideologa" (ti izdaja, posledje 1990).
Zavrsavao dva veka svoje istorije u gii kakve is ni
sanjali, iko od s. Sve sto s gajili kao istoUski ideal, sa veliciom teritoija i su d, zavrsilo se u poraz. Sve s,
kraj, dva veka izguili. Nije m Vatikan aredio da d jedii
d u Evropi koji za vree okupacije orgaizovao tako uspesa

Milovan Dilas na srpskom jeziku: knjige

1947, Clanci, Kultum
1952, Legenda Njegosu, Kultura
1957, Nova klasa (i 1990)
1970, Nesavrseo drustvo, Nasa
, Ld

1980, Druzeje s Tito, Naow

Middlesex
1983, Vlast, Nasa , Ld
1984, i i ideja, Kolasiska
liga za ljudska v
1986, Susreti sa Staljiom, Nasa
1988, Njegos- pjesik, vladar, vladika, Zode
1989, Crna G (roma ),
Knjiievne novine
1989, Tamica i ideje, Kiz "rag"
1989, Gubavac i druge price, No
dna knjiga
1989, Razgovori sa Staljir,
Knjiievne nm'ine
1990, Nesavrseo dustvo i dalje
od "Nove klase", Nodna
knjiga
1990, Revolucioarni rat,
11}iievne novine

1990, Druzenje s Titom, Zaslon

1990, Ljubav i druge price, Unive
zitetska i
1990, Nova klasa, Nodna knjiga
1990, Lov na ljude (pipovetke)
Veselin Maslesa
1991, Vlast i u, K11}iievne
nm ine
1994, Izgu!jene bitke (roman),
1

Posveta

1994, Sluga boziji i druge

pripovetke, S1pska
klifiievna zadntga
1994, Pad nove klase: Povest
samorazaranju komunizma,
Sluiheni list ( 1997, Svetovi
i mostovi)
1994, Rane pipovetke, Nova 143
Vecina navedenih knjiga objavljena na stranim jezicima,
na englesko, nemackom, francuskom i drugimjezicima. Prva knjiga
na straim jezicirna objavljena
1957, z N' Class, poslednja Welten und Bnicken, 1987. godine.

114

Desiir

Tosic

gradaski rat ized cetika i ptizaa, tek stasko sv kla~je istog tog aroda! Dn1gi svetski rat p.tzio posle partizanske
i koristicke pobede izuzete ogcrsti, i gled i v, i oder
izaciju i idustrUalizacij, let svet. Sve s i to izgili. Jedio
sto sn dobili, to s vise desetia 11iljada poijeih Sra, Bosjaka i
rvata, t stotine hiljada izbeglica tlu Srije i vise desetina
lliljada svet, dijaspori. Osioaseni, sataizovani, izolovai,
glava ali s neerljivi s s dostojanstv "asern ebeskorn porekl", nasirn zadacia da zajedno sa
ir i Rsijo rni i di svet! Medti, proene od
5. oktoba 2000. godie, godiu i dana, kao da nis napredile
drustventt svest. Mogcosti se najtezi slovia ipak
v!, ali i i dalje odlaZ:eo, pravin se vaZ:nirna, drZ:avotvomi srno
- posto s izgili veliku drZ:av. Legalisti srno postali drustv
koje ne z za zako i gde s zakoni i stavi ispretani kao u nezaislivoj pstosi. l gde t ejasna razlika ized v i pa
vde. pravda se zais\ja kao zadovoljenje licih eogranice
ii ne kao postovanje tvdeil1 pravila, di i zakoa.

Masina represije
Milovan Dilas posle sv pojediosti, dt, navoda,

godia, knjiga, sudeja? " covecina", rekao jedan drg

eigraciji kada s izvesni pijatelji poceli da laetiajtl d
sdi Milovaa Dilasa. Milova Dilas kjizevnik od r
\adosti, politicki za esavanje socijalog pitaja, vojik
revolcije, covek v vlasti r kojoj i lico i ideoloski i
i slabosti. i da sagledava r Sovjetski Savez i
jegov staljiisticki socijaliza, i osatrao socijalisticke

"geeticke" slabosti, u potrazi za pravdo i slobodaa, kreuo

Dilas sa svoji idealo, za svoj ideal. Na t t ispreCila se
sz pobednicka revolcioama si repesije. Ali i t
Dilas i covecia. l to vr asovog atieojstva!
Verovato najbogatiji poznavalac lika i dela Milovaa Dilasa,
Vasilije Kalezic, stalno se v Dilasovi rn isljenja,
edosledostia, fenoen "rs poetka" koji s Dilas

"gadio".

115

da kaze da se ni u jedno casu s ti Kalene slaZ:e. Milovan se nije borio izedu knjizevnika i ideologa. Kod njega knjizevno, uetnicko u lepoj kjizevno
sti, islo zajedo s jegovi revolcioami radikalizn, bilo
isprepleteno, i taj se radikaliza javlja cas u knjizevno cas u politicko o!iku. !. Zato Dilas kotroveza nego
"neuhvatljiv". Za coveka jegovog kova vlast ista nije predstavljala.ldejaje bila sstina, stalo trazenje celishodnij ideja kodjedrg
slobodnog coveka, slobodog totalno, slobodog "bez padona".
Da lije Milovan politicar? llije Broz pravi politicar? Najedno st s Milova kaZ:e da on u politici itelektalac. U
pravoj politici r da bude itelektualaca, politika z bez
orala i ne z da bude bez itelektualaca, iako i s intelektualna radja. Ne r da bude ideologija, z da bude s
ideoloski pravac ili s progra. Tu i razlika izedu arksi
sticko-lejiistickog totalitaiza sjede, i g v deo
kratije, s druge strae. Takvo covek, kao sto bio Milova
Dilas- sto k Dedije "l ljudi takvog kalira" kakav bio
Milova Dilas, takvih u s dustvu ilo uvek, i u XIX i u
veku, ali niko kao Milova Dilas i platio svoje ideje, svoj ite
lektualiza, svoju k izev radju.
Da doda, Broz i i politicar, covek koji se bori izboro trzist s dntgi strankaa i drgi idejaa. dobiti bitku?
bio s odlican operator i aiplator koji ostaje vlasti s
gi edoslednostia - i, izedu Staljia i Balkaskog
pakta, ali politika i s ostajaje na vlasti. v n
opipljiv fizick i persoalnu vlast, z iti od sv politicaa, jihovih asovih straaka i jilvih izbomi rezltata.
Naravo, z se pesiisticki zakljciti ovde da Dilas, na zalost,
i ni iz!iza i tu ideolosk vlast, ili ticaj, izuzev prv edelja
pre pada jauara 1954. godine. Dilas sve vise postojao istraZ:ivac i
politicki islilac zl socijaliza, ali za eduarodo javno
n, ne za "Jgoslovee" koji s se ljljkivali u svoje zlato
doba kounistickog populiza: sto bolji standard, sto vise efeer
ih sloboda, sto n stvamih sloboda, sto pravih sakcija
za gractaske st, sto vise atiherojstva. Sta t s svetu
NUe

i.!ako

MILOV AN DILAS

zicevi stavo

116

Desimir Tosic

zacio k,

ko zbog ideja i zbog prorocask predvidaja sta se

sprema jgos1oveskim srecim arodima, roijao devet godia?

Covek
Dilas i covek ne s jstra:Zivaja, tra:Zeja, g covek
Njegova prva kjiga Njegosu 1952, vise napad roma
ticarsko prjkazjvaje kjjge Jsjdore Sekulic "Njegos- kjjga dboke
odaostj" (1952 ), nije eposredno r potjv s Isjdoe. U
stvai, Milova odgovara rornanticarski prikaz Dza Radovica
Isidorioj kjizj Njegos. Milovanova reakcUa toljko agesjva
kao odgovor Radovicu koliko nasj ljdj posrnatraj kao i coveka
na vlasti koji zeli da komaduje kjjzevostj. Tako to veovato
sl1vatjla Jsjdora SekuJjc! Pravo misljeje Njegos Mjlovaje objavjo engleskorn 1966. Sd Amerjckj Dr:Zavarna.
1952. protjv steeotjpa, potjv predbedeja, protjv malogadastine, potiv nacionalistick zauda, protiv romanticarstva,
i1 d deo i Mi1ovaovog. Zato i podska istoicam
Ddev koji dokazao da t vrezeno misljeje medti istoricarima da Cma G njje nikad ila pokorea od Turaka. Ako
stajao protiv heoike beogradsk knjizevika i kriticara, on sta
jao i potiv heroike Cme G. Kod njega nije ilo g cega irna
kod savreme srijanskil1 aacjona1ista koji trpaj sve acionali
sticko Srij, zatvaraj oCi pred dgim nacionalizrnia i posledjirn u Cmoj Gori. Ako s izazi i istupi Milovaa Di1asa vrlo cesto
radikalni, njegova acelost daleko sa:Zija od nasih ljdi koji
"autohtono" misljeja, s pod pritiskorn vlasti, pod pritiskorn d\, ili zbog svojil1licill arnicija.
Dosta se raspravljalo stav i drzanj Milovaa Dilasa
1n Centralog koiteta SKJ r 1954. Svi se slazu da
to dz ilo slabo drgog d- i sam Dilas to priznaje- da
Dilas i sasvi konfuzan i posledje s skoo pokajicki.
Kako da se to dogodi takvom d jslioc i r kakav i
Milova? vrdanje i nesnalazeje u odbrai od d Partije trebalo i posrnatrati kao "ideolosko" g kao trentak kada se tt1
pojavljje osetljivi literata koji svojtl t izazava d nebo.

MILOV AN DILAS

racki i. A1i za coveka koji sav svoj zivot i rad i pre roije
1933. i pos1e 1936, posvetio toj Koistickoj partiji, prvi i posledji put reagje kao sto ikad i i reagovao. Teutak sloma
vise g s1abosti. I to treutak koji traje eko1iko casova i ekoli
ko d. Mis1imo da se tom treutku pridaje previse vazosti.
Medutim, daleko sa:Zije i trajije 1icemerje Edvarda Karde1ja koji u dr treutku, docije, portretise Milovaa Dilasa:
"Njegova ezajazljiva amicUa, gradea ilzijama, advlada1a
Ue) razum". Daas, pos1e skoro 1 veka od tih zivaja kornuistickoj Jugos1aviji, ko imao amicija da ostae v1asti? Roi
jas u vu od dvaaest godia? gradio i ziveo od i1uzija?
Karde1j i drugovi ili Di1as koji pise 1994. u svojoj kjizi "Pad v
k1ase: povest samorazaraju komujza":
"U revo1ucjjama su potucej !z, 1ako buku
elernetamo si1io uko1iko se is drustvu razvi1i odredei
odosi: dekatske istitucjje, sloboda ekormija, sredja k1asa.
iz u tome ostavjo jza sebe pustos iz koje su uk1
jdeo1ogije i pokreti kojimaje ado11vat i sirovi aterijal mrzje i
ogorceja, vezeih zlih s i, adasve, ideo1ogizovaih verovaja da s drugi krivi za sve i1 i duge d i da se
g otk1oiti sazdavaje 'Cistih' i1ih dr:Zava."
I da li se ovim Dilasovi i azire stav da s acioa
listicke frstracije, strasti i akcije ile izedree u itemacioali
stickorn poketu "aroda i arodostj" Jgoslavije, bez obzira sto
s irnale koree i Ll i vekovjrna. Nacioalizarn s izjsJjJj
sledbeici Slobodaa Milosevica ili .li. Za v acioali
stickih ekstemosti, kakve s pocele vulkaskj da posle
1990. godie, takode s odgovomi jdeologija, sistern i vladaj6j
ljdj 1987. i pre 1990. godie.
sto s zailjivo vec vrlo z jeste da
Dilas razlikje rnetode etjk vrn revolucjje od etoda
etjke Ll rnindopsko vreme. Za g trebalo da revolcija prestae sa z vlasti sa uspostavom kakvoa
takvoa<:> pravoa
<:>
pOI"etka. etika sa acelom "cilj opravdava sredstvo" vredi
"zd" "za k kratkotaje potrebe", . u revolucijj", ka:Ze
1v u svojoj odbrai janara 1955. dt, ako se ta i takva

118

Desimir Tosic

"revolucionama" etika "stali i nametne kao esto vise, pretvarajci

se sami tim esto nepriodno i sektansko", onda postaje zd
"koja i mogla ostati kobna za r-azvitak nase zemlje, pogotovo pravde i pravosuda u njoj". d nastaje jedno kajanje viseg stepena koje nasi ljudi, i u to vreme, ni daas, ne razumej: "Kada iznosim ovo, hocu da kaiem da sam za fir takv metoda borbe
i sam i te kako odgovora, arocito idejim radom, iako sam vec
dve-tri zadje godine video, i pricao da s metode edemo
kratske, necovecije i partijske", " ... jer covek mora pre svega iti
covek - dstveno i koje se drzi etikih l", kaie Dilas u toj
dgoj odbrai janara 195 5, braneci Vladimira Dedijera. "Sveti mi
se sada sistem koji sam i sam izgradivao", zavrsava Dilas.
"Prelom" kojije nastao kod Dilasa- teci redu, prvi s roi
jom u 23. godini, drgi sa izijajem rata i gradaskog t 1941 bio "raskid sa Sovjetskim Savezom i Staljirm". Kod Milovaa
"pocelo - pocelo neodoljivo, mada sporo sazrevajce" "itele
ktalo, i emocionalno i pivatno osamostaljivaje", "proklja
le su pigusivae kriticke ideje - dakako protiv sovjetskog sistema
i staljiistickih etoda, ali sa posrednim igsi osvetljavajem jgosloveskih realosti, budci da s iti ile, ako
istovetne, bez st slice sovjetskim".

Dos/e{/an samom sebl

Odvajajuci se od Sovjeta i Staljia, Dilas se za tretak vratio Marks, ponovo da ga procitava, odma\1 dosao na idej da sovjetski sistem u stvari "drzavni kapitalizam". Sledeci
korak bio nalaienje ideje samopravljanj, ideje "fabrike
radnicima", vlast radnicke klase. Najzad, t ka savrsenom drstvu,
ka savrsenom socijalizm, realizovanom konizm!
Postavlja se jedno delikato moralno pitaje. Zasto Dilas,
posle izjave privr:Zeosti Savezu komnistajanara 1954. na sednici Centralnog komiteta, krenuo u akcij takoreci posle nekoliko
meseci? Rec d Milovanovoj ilziji. Onje ocevidr pretpostavljao da ga posle kooperativne izjave od n 1954, rezim
ostaviti na mir i poslati ga na rad na neki od sporedih koloseka-

MILOV AN DILAS

119

sa pretpostavkom da cutati. Medutim, reakcija posle samog

sastaka Saveza komista JugoslavUe ila zestoka: izolacija, orgaizovai napadi nasiroko primenjeni, klevete sa <>v straa.
On nUe mogao to da pregori. krenuo, kako kaie Kalezic,
osvetu. Slaiemo se za trenutak u toj oceni, da jegova, Milovanova akcija, moze da liCi na osvetu, ali to i, jedom sudej, ila
malogradanska reakcija. U stvari, Milovan se vise nije osecao obaveznim da se drzi svoga obecanja. Privrzenost Partiji - da, ali ako
Partija ima eprijateljski stav prera onor ko se kaje i spreran
na solidamost i saradnju, d- ne. Ako Partija to ne moze ili nece,
d i obecanje privr:Zenosti nera svoj smisao ni svoju vrednost.
Ali ni "Anatorija jednog rorala" i "Nova klasa", iako
izgledaju osvetnicke, nisu to Ll svojoj sustini. Nera osvete bez vlasti, Milovan i razvlasce jos januara 1954. dogadaja, ta
dva cina, u stvari su saro izneadni udarci evolucije koju prezivljava Dilas. Uesto postepeog postpanja, kako se on izjasnjava- za
demokratsku evolucij, protiv restauracije starog porekla- on udara snazno, ali picisticki, idejr, ne kao vlast. Tu svakako iti
razlike izmedu udaraca koje ru prireduju Broz, Kardelj i SKJ
januara 1954. d retoda drugo sadrzina. Iako napusta
ideje revolucije, Dilas t1 svir ti godinaa, od 1954. do 1966,
i posle toga kada pise pisro Brozu rarta 1967, u stvari postupa
revolucionamo, malogradanski i stereotipi, antikorunisticki
naci. Kalezic uopstava kada veli za slicne sitacije da Dilas fa
tasta; onjeste to s za one koji su poklonici rezira i za koji
ne shvataju istorijski znacaj jugoslovenskog puta u socijalizam, kao
i svakog drugog puta u marksisticko-lenjinisicki socijalizar.
Ne treba zaboraviti da u svojir prerisUanjima i razrisljaji
ma, uutrasnjim previranjima, Dilas uvida da su socijalizam i marksizam posebno vezai za radicku klasu, za drustvo kao kolektiv.
Ali, ako slobode za pojedinca ukoliko se ovaj pokori
"dstvu", to nije sloboda. Dilas zeli i l dustva, pojedinca, slobodrg i ravopravrg sa onima koji su vlasti. Nema slobodog
drustva ako nema slobodnog pojedinca.
Vasilije Kalezic veli da Dilas sa literaturor sa svojih
sedaaest godia i da u tom radu "nema iceg pocetnickog". I daUe,

120

Desiir

Tosic

Dilas "urnjetnik velike i izostene opsevacije, snamih dozivljaja i

prokletog saznanja torne sta covjek rnoa iti covjek ... " Na kraju krajeva, Di\as svega "dos\eda sarnorn sei". 1 sto i
kornunist i revolucioar, partiza ijedan od nosilaca represije i funkcioner vlasti, staljinist i titoist, erna itnog uticaja njegovu intelektualnu s\iku kao celinu. Ne rnozerno rneiti ljde prerna ciirna od dve ili
deset godina, ako su i aktivi skoro sedarndeset godia. Dilas
intelektualni delatnik od 1928. do 1995. godine, do svoje srnrti.
Da li su ova nasa kazivanja neka vsta paegirika u s\avu
Milovana Dilasa? Ne. Nerna sta da se doda Milovar Dilasu, jer
jegovo delo ostaje za istraZ:ivanje i pros1ivanje. Ovo nase kazivanje prvenstveo odbrana jednog velikog coveka aseg vrernena - od rnalih ljudi naseg podne\ja koje sve vise lici nase
drustver podzernlje.
Gora, iako rnala prostrastvu i broju stanovika,
ila poslednja tri veka skoro asadik ljudi za "pold" na Si
ju; d deo nase politicke i posebr intelektrle elite Sriji
poeklorn iz G. S rnali savrernenici u Gori
rnogu da se podsrnevaju "beogadskirn Cgorcirna", rnedu kojia bi rnogao iti i Milovan Dilas, v i G u poslednjih skoro stotiak godia. Najvece i islirna porocki,
v itelektaloj delatnosti, covek politicke rnisli i covek
eerljive zrtve! I koji platio svoje ideje, svoje istupe i
borbe sa dvaaest godina robUe. N takvih- z iti zazorno ilo gri u r Gori, srijaskirn Cogorcirna, i
s Srbiji, ali k relevate cinjeice vrede vise od e-videja
i e-razrisljaja. Posle savrseog rata, i nacioalnog i gradaskog,
iko se ni u Goi i Sriji, da ne govorir drugir oblastia nekadasnje Jgoslavije, i sprotstavio vreenu i
antiherojstva - kao Milovan Dilas.
Sara Gora toku pretposlog veka iala dva irnena,
Njegosa kao pesnika, islioca i rnodeizatora cogorske drzave,
i Marka Miljanova Popovica, heroja, rnislioca i oraliste. Milovan
Dilas u ovorn proslorn veku predstavUa najvece i Gore.
Politika, 26.maj-

4.t

2002.

ilovan

Dflas

beogradskom tramvaju
1938. godine

flovan roiji

1933.

Sremskoj itrovici

ilovan

pred izlazak: s roije 1936.

ilivoje

Nikole . Dilasa

ds zini

Mojkovca

Nikola . Dilas

Dobrana Dilas

(1873-1943)

(19.. -1942)

Dilas

(1914-1942)

Aleksa Dilas,

Aleksa Dilas
(1906-1941)

itra irovic i ilovan

Dilas

Aneurin Bevan, Bevanova supruga Jenny Lee i

flovan Dilas beogradskom aerodromu avgusta
1953. godine

Svetlana Alulejeva. Staljin i flovan Dilas

NJujorku 1968.

Drugi deo
Milovan Dilas NASOJ RECI
i dugi:r,n ca~opisima
1 l1stov1ma

Sahrana v Dilasa

Podblscu 1995.

122

Desirnir Tosic

BESEDA
ILOVANA DILASA
pl"ilikom pijema Nag1de za slobodu 9. decembl"a 1968.
Njujol"ku
Duge i upome proteste, kao sto s moji, protiv svog vlastitog
drustva, ne mogao drugojacije da objasnim nego kao izraze
stvaralackog g svojstvee svakorn ljdskom icu. Ovaj nagon
za rnene znacio pokusaj resavanja proema moje zemlje i njenog drustvenog sisterna. Stvaranje u torne drustvu, ili da budem jos
precizniji, borba za sireje slova ljudske egzistencije .. to ila
sloboda za mene koja podsticala, i podstice i danas, da
taiirn izlaz iz zatvorerg kruga u kome nacioalne i drstvene
zajedice jos zive u Istocnoj Evropi.
Ali nijedan ideal U toliko uzvisen niti ijeda ljudska
moc toliko sazna da i se mogla odpreti nasilju bez si
pomoci drugih Uudi. se potvrdilo i mom slucaju: i samo
rnoja supruga Stefaija nepokole!jivo stajala uz rnene svim trecima, nego sam stalno, na svakom koraku, imao pilike da osetim ljubav gadana rnoje zemlje, i sam svestan podrske javnog
mnenja, arocito u Zapadoj Evropi i Sjedinjenim Dzavama. Stoga, prizaje koje mi se ovde danas daje pripada svima onim ljtldima koji su na ma koji acin pomagali i branili, svima onima
koji saosecaj sa rnnom.
U odbranu moje licosti i mojih gledista- u bori za slobodu misao - neizrecenim simpatijarna u rnojoj zemlji i Istocnoj
Evropi priduzili su se glasni krici sa Zapada. Daasnje prizanje
sarno jedan trenutak i jedan sirnbol u toj i ... Neka ono d,
gospode i gospodo, pre svega, prizanje i ohrabrenje l1iljadarna slobodnih dhova Istoce Evrope koji sada poksavaju, svaki svoj
naci, da izraze svoju misao! Neka ono bude prizanje i ohrabrenje
rnilionirna boraca Istocne v koji dokazuju da sloboda ne
istiva, da ona jedini acin da se sklade razliciti sistemi i
razlicite civilizacije.

MILOV AN DILAS

123

Od narocite vainosti da se to daas podvuce, posto cela

Istocna Evropa obuhvacena te:Znjom za slobodom .,. za novim oici
ma zivota. Put ka slobodi i nikada bio lak, narocito ne u Istocnoj
Evropi, koja bila prinudena da prolazi kroz revolucioame
drustvee orme. U Istocoj Evropi samo da su revolucije naele
ogromne zrtve g su jos skuplji bili nedemokratski ezimi koji su
dolazili posle ovih revolucija. Medutirn, period najtegobije evolu
cioame m zavrse u tim zemljama. se sada bore za
unutrasr~ demokatiju i za izlaz ka drugim drustveim sisterima.
Poket ka slobodi danas u tim zerljama emirvan i vitala. Ako edavi preporod Celslovacke predstavlja primer takvih
tezji i rogcnosti, d ivazija ove zemUe pokazuje sa kakvim
zaprekama arodi Istocne Evrope imaju jos i danas da se suocavaju. I n zerlja, Jugoslavija, iako i dostigla potrebni i pozeljni
stepen slobode, predstavlja d prirner samo nacionalne hrabosti vec i onih demokatskih razvoja koje eakcioame biokrat ..
ske sage nisu vise u mogcnosti da zaustave.
Svecanost ovog sastanka i jegova izuzeta vazost pruza mi
pogoda tretak da izjavim da nastaviti da ide ptern kojim
sam posao pre mnogo, rnnogo godina. onaj isti t kojim su
iljade i hiljade buntovnih duhova Istocne Evrope prolazili na
razlicite i, i kojim jos i danas prolaze. I, mada nUe do m
da ocenjujem znacaj rnoje borbe ili vednosti ideja za koje se
zalazem, rnoja eprekidana spisateljska delatnost na roiji i van
kazuje na neosporan dokaz da tamnice i gsenja slobode apsol
tno su nesposobni da savladaj misao reseu da se izrazi.
Gospode i gospodo, iako sam i sk sa svojim vlastitim svetorn, i to zato sto sam ga mrzeo g zato sto se isam
mogao da pomirirn sa njegovim laznim aspektima. U rnei uvek
zivela vizijajedrg poretka kome bi ljdi imali bolje rogcnosti
i tirne moja zernlja sire i bezbednije slove. Pocast, k mi ukaz
jete danas, potvrdje mogcnost takve vizije. I najveca radost za
sve nas okpljene ovde bila i ako pocast, koju rni daje Dom slobode, bude v podsticaj ka toleraciji i razumevanju razlicit
delova sveta, koji, ma koliko i ili razliciti, ne gu opstajati
odvojeo d od drugog.

12~

Desiir

Tosic

Bas u ovoj zelji i bas ovor estu treba istaci da igde

sloboda i potpua, da pokret zapadog drustva ka azlicitir
!ii, i ka bolji uslovia za sve ljude, predstavlja ohrabenje
i bitan uslov za pobedu slobodi\1 ljudi u lstocnoj Evropi i za i
r izedu lstoka i Zapada.
U t, vasa zelja, s obziror na u sg i ogrone
ogucnosti, igra vrd lg. Medti, to kljcuje izzetn
odgovost vase narodu. Svet, arocito r u Istocnoj Evropi, zal1vaceno dhovni i drtJstei previranje, nije s
vazno sta vasa zelja govori i cii, nego i sta jeste. Ne bih zeleo da
kaze da vasa zerlja treba da bude uciteljica ili odel ... Ni od
jedne nacije ne traZ:i se da i drge i g da se dg
zelja razvija prosto podrzavaje. Neaskidive dulvne i ekooske veze spostavljee s danas d i jihovo vlastito voljor, to reci, ilv odlko kao nezavisn
drzava. Niko i stvarnosti ezavista s Ll prav da d eza
vista. razlog zbog cega vasa zelja, zaviseci od i koj i
resava svoje r!, z biti ziva s d arodira,
podrska i hr oima koji se za slobod i svagde,
it u Istocoj Evopi.
Drgojacije i z biti LJ zelji u kojoj se ideje radaj i
niru slobodo tki, i koja , u ajsudboosijir trencira, opravdavala d v i covecastva.
s v svia agodara vase ss razuevaja i vase pijateljstvu!
Nasa rec, Lomlon, januar 1969.

MILOV AN E>ILAS

"POLITICE STRUTURE"
- IPAK SU AUTORITATIVNE
(

lanak Jvfilovana fJilasa nacionalnom pitanju

p-iskom ,,Le Monde" od 30. decembra

Ne

poleisuci

sa

izvesi

stavovima Milovana Dilasa u

i zm cJanku, "Nasa rec" vrsi
svoj dzost taj aCin sto si glave misli Dilasovog clanka.
(U svome uvodu, Dilas pise da su se jgosloveski komunisti ispirisali, u esavaju nacionalog pitar1ja, kako doktriari
stavovima tako i prakticki obziirna. doktrii arksistickoj,
"nacije su proizvod kapitalizrna nacionali skobi su sukobi
odgovarajcih brzoazUa". PoSto edu acijarna n stvarih
razlika, ovoj arksistickoj doktrini - izzev jezika, tradicija kl
tril1, psi!losk osobia, privred slova - koisti ogu
dati zi i kultr i adiistrativn autonoiju. Svoj
uvod Dilas zavrsava zacajim stavom da Jugoslaviji (asupot
propagadi izvesnil1 zapadih !istova) erna, kao SSSR, "starijeg
t" d jugoslovenski arodima, tj. da partijska irokatija
jedog naroda vodi drgi narod. Ali, i pored svega toga, "nacioal
ni skoi ... potresaj i najedaj drstven i drzav strukt socijalisticke Jugoslavije isto onako kako s nekada ciili LJ onar11i
stickoj i gadanskoj Jgoslaviji".
Govoreci dva najzacajija aroda Jgoslavije, Sirna i
Hvatia, Dilas zapisao da s oni "na}liii nodi i jeziku i

OVOl izvaedo zaimJjivom

etnickom pmeklu; oni ii~e izmesano u Bosni-Hacego~ini i

Ako iJJ slicnosti povezuju, takoae pojacavaju sah
od (edsobne pr. u.) asimilacije ". I parlarnentari rezi, i lici

> 1 atskoj.
rezi

kralja Aleksandra od 1929, poksavali s da rese to zarseo

pitanje; iako svia straaa ilo i sh i nezadovoljstva,
"ipakjgoslovenska ideja i ila rtva". Medtir, ekstreristi s
se jacali i cekali trertak r. " trentak dosao sa aci
sticko okupacijo. Hrvatski fasisti ( stasi) doili stJ od strae
okpacioil1 snaga pravo da orgaizj jednu 'drzav', na izgled
ezavisn, koje s predzeli istrejeje Srba. Sa srpske

126

Desimir Tosic

strae, soviisticki i reakcioami faatici odgovorili su ove

zlocie slicim

sredstvima".
Kada su komtmisti, koristeci ovaj azvoj, pozvali sve arode
u borbu protiv okupatora i i!v pomagaca, za oslobodeje
zemlje, i su mislili da dadu pravo svakom arodu da suvereo
sobom upavlja okviu Jgoslavije. i isu, medtir, veli Dilas,
dali samo pravo Slovecima i Makedocima g isto tako i
"Cmogorcima, iako ovi cine sastavni deo srpske nacije ". Zasto su
to komuisti uciili? Dilas prvi pt!t otkriva "OS1'etnicki duh"
jugoslovesk komista:

"Za vreme posledjeg rata, srpski kotrarevolucioami

pokret (cetika) bio ajmociji u Cmoj Gori; stvaraje d
drzave u ovoj oasti ('drzave-claice' - pr. ur.) os\abio i najoz!j
nijeg p1otivnika jugoslovensk komunista: cetralizam i llegemoiju srpskog acioalizma. Izmed ostaloga, partijske i admiistra
tive strukture zasnivane su za v1eme mta (bas) crnog01skom
ptikulizmn .. "
Di\as prizaje da i Cma Gora mogla da zal1teva polozaj
atoomije ali i i i dzave. Dok rezim i t ce
talisticki ideologija ila jedistvea za ce\u Jugoslaviju, ova
cmogorska posebost U predstavlja\a ikakvu ig; medtim, od
teutka kada s epu\ike postale suveree, postojaje cmogorske
i za hrvatski acioalizam - "u puom vasksavaju" - doio
od velikog z, dok za Srbe predstavljao, vise g ikada
raije, cijeicu razijaja jihove i! Koruisti isu, medutim, dali samo Cmoj Gori g i Bosi-Hercegovii po\ozaj s
repu\ike, iako su rata mislili samo autoomiju kao i za
Cmu Gor. (Dilas belezi da ova privilegija Bosi-Hecegovii
i zbog toga sto Sll korristi hteli da "zadovolje Muslirae
koji Sll pak zeleli da potvrde svoj partiklaizam". Tesko da to
iti razlog, su msliraski partiklarizam pizali jugoslove
ski komisti tek 1961. godie, prilikor popisa, to izricito potvrdili sastaku Saveza komuista, s i Hercegovie 1968.
godie ).
Jugosloveski komisti isu, reklo i se, m Dilas,
aciili postpke protiv Srba samo Gori i Bosi-Hercegovi-

MILOV AN DILAS

127

i vec i Vojvodii i Kosovu. U daima pos\e Drugog svetskog

rata autoorija Kosovu posmatraa samo kao "prelaza etapa
u pravc ujedijeja \i sa Jugoslavijom". Zakljucak
Dilasov izuzeto ostar, kad rec Kosovu i Vojvodii:
"Prilikorn pos\edje revizUe ustava, o\asti Vojvodie i
Kosova d! su gotovo poloiaj repulike, i pored srpskog otpora.
Rezltat smesa: da zadovoljili zahteve !, dala su se
ista prava Vojvodii koja i traZ:ila ista ... Nekadasje sove
ujedijeju \i i Jugos\avije zameila sada, u ovoj o\asli
(Kosova), pretja od a\anskog iredentizma."
Jgos\oveski kornunisti celoj o!asti nacioalrg pitanja,
zakljucje Dilas, "nisu uCinili nista ili... su naCinili teske
pog~eske ". Najpre u o!asti doktrie, oni rnoraj poceti da uvidaju
da pmmena socijalne i politicke strkte nista ne menja oasti
nacionali odnosa. Potorn, da su stavne prornene u SFR Jugos\aviji izazvale sarno "zal1teve nacioaln partijskill irokratija, repuick vrhuski, zahteve koje glavnorn dolaze iz iracionalnog".
Dilas navodi da se u Hrvatskoj otislo tako daleko da su vrsee
"aucne studije kako d i (11rvatska) eksploatisaa od
druge (srpske)". Medutirn, zakljucuje Dilas: "Eksploatacija van
k sumnje postoji, ali ne zbog !Jegemonije jednog noda nad
dntgim nego zbog 1aspa':stva i p1ivilegija partijske rohatije
racun svih jugoslovenskih noda. U torne smislu, opravdani prekori se rnogu ciniti i Beogradu, ali kao prestonici srpskoj nego
kao prestonici savezne irokratije".
Da doslo do krize u acionalorn pitanju - ima se zahvaliti cinjenici, kaze Dilas, sto izvrsene promee u jugosloveskom
drustvu nisu ile pracene "obnovom ideja i ustanova ". "Na mnogim mestima, politicke stmkte nisu l jos od v1emena
,evolucije. Ako partijska irokratija nije mogla da zaustavi proces
drustvenog preobrazaja, ona se dovoljno pokazalajakorn i ujedinjerrn da szbije nove vise demok1atske politicke tendencije. Promee su se ograicile obnavljanja njilvim sopstvenim redovima.
Prizajuci pravr nezavisnost i ravnopravnost razill nacionalnih
irokratija, partijska mk1atija odbacila lieralizacij na drugim poljirna". Dilas najzad obe\ezava talase l1rvatskog acionali-

128

Desimir Tosic

zma poslednjiil godina kao- "tradicionaln i misticnu teznju Hrvata za nezavisnom dzavom"; u Hrvatskoj s se pojavile jzvesne pj
vedne teskoce - uostalom, kao u celoj zemJjj, dodajerno mi -
tamosnja vladajca hrvatska "pogesjvna gupa otvmila vmta
tJadicionalnom nacionalizm, tako se doslo stvamo do stapanja
dve acionaJjsticke stkture: partjjske i gadanske. Iako ova
politjka vodena jzgled demokratskjm metodarna sa pojugoslo
veskim sloganjrna, Hvatska klizila stvamosti ka sepatizmu
i auto,.itativnom nacionalizmu. Njje nj moglo iti dugojacjje,
ikakvo demokatsko esenje niti bilo pedlozeno njti dopusteno.
U povezjvanj dva acioalizrna, ovog gadanskog onog partijskog, ovaj dg nije se pokazao i djamica i inventivan".
U svome konacnom zakljuck Dilas smata da se ,jugoslovesko dustvo dernokatizovalo u vlo znacajnoj rnei dok su politicke strukte osta\e atoitative". Kiza Hrvatskoj \ici kiz
cele dzave kao i celog drustva. "Ovaj izgled dogadaja ne odgovaa medutim potpuo stvamosti, osove dustva s rnnogo zda
vije i osnove jgoslovenske drzave daleko stailnije nego sto to
izgleda prvi pogled. Moze se zeti kao dokaz tome pogled
cinjenica da s se Hrvati, koji su manifestovali nacionalizarn, nasli
izolovani, kao i negative eakcije koje s ile izazvane dgim
ikm. Kize postojati sve dok postoji sadasnja mkmt
ska stnlkta S11evladajuce Ptije, ali "potosacko dstvo
postrevolcioanog peioda" naetati dZ jedinstva jugosloveske zajednice". Prema torne - poslednja ecenica - "Si,.e javne
slobode i kofedeacija S, Hrvata, Sloveaca i Makedonaca
izgledaju, dakle, nada bez svoga dornasaja".

***

Odvajajuci se za tentak od glavnih navoda iz Dilasovog

clanka, mi ismo zeleli da damo, za tentak, sarno sledece opaske.
Dilas, sasvim s pavorn, smata Cmogce delom s,.pske
nacije i skoro kao da nam otkiva, z to, dve cijenice: da Cma
G, zbog svog "cetnistva" i "prosijanskog stava" izmed dva
t i u toku t, l pmsto "kainjena statusom posebne Jepuli
ke" i izmisljanjem posebne "cmogoske i". Dg, daje zbog

"kaijavanja

MILOV AN DILAS

129

Cme G"- na vlast Podgoici, sadasnjem Titoga

dovedena jos za v1eme ,.ata, da to stanje tmje i danas, bas
iedna "ptikulisticka" klika, stvamosti } Gi, nazivana "zelenaskom '.
onome sto ovde pise, Dilas nije sarno nezadovoljan posebnim statusom G kao lik nego i statusom s i
Hecegovine kao posebne lik. Iako ne kaze, on ocevidno ne
piznaje bosansko-hecegovacke Mslimane kao nacionalnost;
zalazci se porvo za konfedeacij "S, Hrvata, Slovenaca i
Makedonaca", on takode ocevidr pizeljkje nacionaln srpskohrvatsk gi. Pitamo se da li ovakva ideja nece odgovaati bas
l1vatskim nacionalistima koji i se na taj nacin mnogo jednostavnije odvojili od JgoslavUe?!
Dilas takode staje protiv statusa "sveene" pokajine Vojvodie kojoj taj status narnetnt, kao sto pihvata slican za
Kosovo kome, on piznaje, da i,.edenta zavladala a!anskim
komnistima koji s se "oslobodili" snova di Jgoslavi~
i A!anije.
sto tvdi, sasvirn objektivo, da u Jugoslaviji ne postoji
"staiji t", kao u Sovjetskom Savezu, odnosno da srpska partijska irokatija vl Hrvatskom - Dilas iz takode ni
tezu iskoiscavanju Hrvata od stane S. Da se tako glpi slogan moze nalaziti godinama, cak i rned hrvatskim kornunistima, to
nas ne cdi, osobenosti hrvatskog acioalizma pokazuju vise
nego iacionalnost! Ali da se takva glpost moze pojavljivati i
st stampi, to posto nevevatr! Kako to mogucno da
Hvati budu vec pet decenija eksploatisani - kad oni ;os uvek ima~
; 11isi standd nego S1bija da govoimo S1 Kos01'll,
} Gmi, Bosni, Hacegovini, Vojvoc.iini, (}ak i Hvatskoj
posto su oJasti Hrvatske, u kojirna Si zive u vecini (du,
Banija, Lika, sevema Dalrnacija, izzev sednje Slavonije) takode
od svih piznate kao "neazvijene", odosno siomasne, sa nizim
stadadom! Koliko mi z iz iskustva i iz istoije, kad Velika Bitanija iskoiscavala Indij, ili Fancska - Alzi, d i
danas Velika Bitanija i Fancska imale su imaju jos uvek visi
standad od Indije i Alzia!
d,

Desiir

Tosic

lako se ne orarno sloziti sa svi f)ilasovi stavovirna,

posebno sa ignorisanjern Musliana kao posebosti ( i "naroda",
nacije), kao sto se ne rnorao sloziti odrnal1 ni sa idejo konfederacije, ipak rn da kaZ:eo da njegova analiza acionalnog
pitanja iteligenta i hrabra, i tosi novine, kako generalr u
raspravi nacionalno pitaju, tako i posebno u odosu na otkrivanje zakulisne borbe koja se vodi Ll vrlski Saveza kounista proti>' spskog naroda!
U svakorn slucaju, najzacajnija i u t sto on priznaje
"dernokratizaciju drustva" ali ne i lieralizaciju vlasti! Najznacajnija ta analiza i zato jer jos uvek vapije za vise slobode u Jugoslaviji, za sve arode n.
Nasa rec, London,jebruar 1972.

MILOV AN DILAS

131

DILAS - PONOVO NA UDARU

- Dilas
"Jako

pariskom casopisu "Preuves"-

evolucija poodm,no

zavrsena, mitovi ostaju."

U prolecnjem izdanju pariskog casopisa "Preuves" objavio

f)ilas vrlo znacaja clanak "Jugoslavija - jedna
i revolucija". Mi cerno u v napisu ograniciti sebe s na
belezenje glavnih stavova ovog clanka.
Dilas i izjavo da "pisati Jugoslaviji danas, i to kao
gmlanin koji iivi njoj, znaCi izlagati se mnogim opasnostima ":
"Najpre, jedna lica opasnost koju ne treba potcejivati: i
se u polozaju da se d progojen razne nacie, t suden i
sd na iu za izjave koje, do dv, ne i izazivale rdavo
raspolozeje zvanicih ili prezirce kornetarejedne stampe kojaje
drzana uzici. Ova licna esigumost poistice izjede vrste opste
konfuzije i izoilja pretnji; iko ne zna tacno dokle ici vlasti, ni
sta iti posledice zakona i uredaba na snazi. Cak i kad se uprav-ljaci ljuljaju u iluziji da su 'najzad' naS!i esenje za krizu od 'posledjill godina', i, koji kritikuju rezi ili u se suprotstavljaju,
strahj od ovih nasrtaja na svoj slobodu, epredvidljivih asrta
ja i cak gorih g prethodil1."
Dalje, Dilas belezi da se zemlja nalazi u "odsstvu
dogadaja":
"I ovo iz prostog razloga sto komunisticka ,,zast nije nikako
evoluimla za poslednjil1 trideset godina dok s se, u isto vree,
drustvo, narodi i ideje ssreli sa radikali rn. Titova
licnost u isti h i ovaplo6enje i sibol ove ioilosti: nepromenljivo vaan lenjinistickim sh>'atanjima svoje mlaciosti i iskustvima koje stekao veme Kominteme, on vek r da bude u
prvo red i, s6, igrao dl6 odluk."
Iako t dv tvdio da jgosloveska revolucija ila
potrebija nego rska 1917, sada nam f)ilas saopstava da i do promena u socUalno-ekonornskoj strkturi doslo svako slcaju.
Glavna r od strane ezima socijalnim odnosima; ali
mesto da stvori "besklasno drstvo toliko prizeljkivano", stvorilo

Milova

Desimir Tosic

se "novo dstvo koje stntktisano 'slojevima ', svakom

slcaju azliCitim od pletldnilz ". Nastale s "nove nepravde".
Sto se tice "nacionalisticki diferencijacija i vrenja", oni nis
pristni samo Jgoslaviji; ima il1 Ll citavoj Istocnoj Evropi.
Naocito odnos na SSSR, kao i samom Sovjetskom Savez.
se naocito manifestovalo tok hladog t koji dopstio Staljin

da prosii svoje carstvo i kojije pokazao narodima tome carda .,socijalizam, s1me totalitamom !ik koji postoji
Jstok, ne samo da jemCi nacionalne slobode nego plestaie cia il1 zauzdm'a ", i "da treba imati ikak11i/z iluzija da moie ti
ikakve neposedne pomoCi od stmne Zapada, i mestu Sjedinjenilz Diava ".
Dilasov zakljcakje Ll tome pogled iskren i koacan, i podseca na De Golove zakljcke:
"Slabosti Zapine '1 s isti ma/7 i zmk i posledica
potCin}m'anja Istocne v ".
Dakle, t racuati samo sa svojim sopstveim sagama:
"Gubitak iluzUa ne predstavlja z izuzev za koji isu r-az
meli da SLI tu bili obovi".
Dilas m govoi "zapadnoj zarazi", kada rec
"potrosackom drustvu", ds zapadom izobilju, ali se zaraza,
za sada, zadrzava tome resttl. U tome pogledu, kaze Dilas,
Jugoslavija najzaimljiviji pimer toga dvojnog pisustva, zapade civilizacije i istocnog dogmatizma:
"Najzapazenija odlika savremee Jugoslavije 'ideologizacija ', tojest imloktrinacija Ptije i intelektualne aktivnosti. U vrerneu od d godie, d!i iivot zadavljen zabanama i
kampanjama mganizm7anim ili jos sabijenim sumome seme koje
se ,azlikuju od ovi!J SSSR i koje podsecaju jako ove koje su
pevagnule Rnuij i."
Ipak ima k razlika, kaze Dilas, izmedtl Sovjeta, kod
kojih ideologija opadaju, ijgosloveskih komnista:
" ... 'itm1ci ', rnedu kojima sarn i i, i ciocnije i Hmscov
izmeau ostali, poksavali su cia podmlade i pilagode ideologij;
i su pak samo speli da stvore oko i u njoj samoj jedu vrstll
'jeresi' i 'revizioizrna' ... "
stv

MILOVAN DILAS

133

Dilas smata da Jugoslavija posle rata nije ikada ila totalizemlja, "ako se pod totalitarizrnom podrazmeva t
gospodastvo par-tijske oligarhije nad drzavom i drgirn mateijal
irn i duhovim aktivostirna". Cak danas, tvdi dalje Dilas, ni
Sovjetski Savez i totalitama zernlja, iako, piznaje, da se sa ovim
gledistern i slozio Solzenjicin. dalje, Dilas sarno kaze da
to ne treba da zaci da "totalitame tedecije is ile tako jake
Jgoslaviji ili da s iscezle daasnjem tentk". Za pravi odgovor u kojoj meri Jgoslavija ila, i da li ila totalitama- treba
postaviti pitaje u negativu: cia li nije l cega sto jugoszm,enski
komzmisti nisu mogli da uCine, ecimo, izmeclu 1945. i 1966. godine? acinu, kako su poili hiljade svojih clanova Partije
Golom Otoku - bez hipokrizije staljinovskih sdova - na stranu
poijeni "klasni neprijatelji"- pokazje da SFRJ u tome periodu
itekakva totalita komuisticka vlast ila! Ali, u svakorn slcaju,
sloziro se sa Dilasorn u sledecem:
"Up1kos m 1e nezavisnosti (od SSSR - pr. ur.), jugosfm,enski
komunisti nisu izadili nikakvu novu ideologiju. Oni nis cak razvili ni t koju 1!i 'obogatila ', doprinos jgoslovenski
rnaksizmu-lenjiizmu pagmatica ideoloski. SamoupravUanje, na koje se pozivaju Jgoslovei i koje pedstavlja jihovu
ajpadljivij osoiu, v svake SLIIje jedna z ideja i
oiginalna ... Ali ono nije icieologija, ma koliko da se u trazi pribe:ZiSte protiv svill rnogcih neuspeha i devijacUa."
Sve promee, koje se sada i u Jugoslaviji, i vezi sta
va, iako predstavUaju azadovaje u pogled sloboda, ipak se sve
to daljava od sovjetskog mode\a. Rekli isro - pri\izava se,
- udaljava se.
Dilasov zakUucak sasvir pesimisticki, i moZda s vr:
,,Jugoslm1ija ii11i i iivece jos dugo dogmatiz
cas r, cas \zir. i stvorila demokatske ustaove. Gradaski rat zastavljen, nije ugse. I to trajati.
Nestanak Tita sa politicke pozomice promeice dinamizar sredista. pouditi zbog toga osnove za promeu stanovlje
nog poretka. Titov autoritet nije zasnovan na kocentracioim
logia i 'geijalnim' ucenjima g Titovom izzetnom

tana

134

Desimir Tosic

smislu za stvamosti, tojest za prikrivee opasosti, kao iv j~go

voj taktickoj vestii i moopolu ~re~stava za .o~:estavaJe. I
upkos m i ljubomor~ k~J~ ~ po}a~Itl odal1 ,~
pocetku, malo verovatr~o ~. . T1tov s1stem ~~lo atomatsk1
bilo radikalr iti prorneJe T1tov1 asledstvom.
.
,
nastupiti zato sto nista nije vecno. Al1
astup,iti putem sukoba i iv ravrteze iz~1edu sna~a
prema koj ima Evropa za s.ad~ vr!o. sl:~a. i vrlo po~elJe~a ..~~:
se vsiti pod uticajem poJedacll l~; .dustveh !1.1. te
lektal, srpskih ili hrvatsk, nego ractmaJUCI s~ J~Igo.slaVIJO
celii, racuajuci sa im evoljama, kao 1 r adama
koje isu samo ."
Nasa rec, London, oktobar 1974.

MILOV AN DILAS

135

DOMOVINA
I EMIGRACIJA
Ako ima m.y>'eCilz neSleca - gutak ciomovine spada najvece
zbog toga sto Liomovinu nemoguce izguti- nemoguce
zabili mdno tlo, ,ocinu kultu, gmbove p1edaka i dmz postajanja covekom i gatlaninom. Svakje takeCi pmklet, vec sa zacecem,
cia u s doknya nosi svoju domovinu. lz neutesnog, nepl'Olaznog
tugovmya za l'Odnom Fi1encom izvila se i Dantem'a jadikm7ka - da
1'eceg bola nego neseCi secali se izgubljene s.
imetice, poneko. Beszmmje tako, ali to su nesece pojeciinaca- oni su i sami k1i'i zbog gutka otadzine.
Da, svakako, ima pojedinaca koji se otutluju od dommine,
i onilz koji se tznji i ogcetyu ok1enu poti>'U nje: ljudski l'Od
i nodi jacaju i postaju samos>esniji b01eCi se poti>'ll neljucli i
odmda. Ali m'de - kao i d1ugde gde se gumentovano, oziljno i
1azzmmo, 7asp1m'!Ja- nije 1 tak1'i!na. takvi su, malzom, oni ideoloski "zli clusi" koji su s obeZ>'leclili nasletlene, zivotne >1e
dnosti, da - u ime apstmktnog, apsolutnog usecenja - pomocu
konketnog i apsolutnog nasilja zagospodili ljudima i nacijama.
Rec ovde onima koji su zbogpolitickog neslaganja, zbog
nemanja politickilz sloboda, napustili domovinu, oclnosno onemoguceni cla } iive i delaju. Rec , ciakle, demokmtima- demoknttima mzliCitilznijansi, ali kojimaje zajednicko slobodno miSljeJ?je, sloboclna 1 i nezm,isno mganizovanje nasupl'Ot ideoloskom
moopolizmu, te1mizmu i mpskoj sutnji.
tak11i, clemok7ati, uistinu i nisi emigmnti, p1emda su plisiljeni cfa ii>'e izvan clomm1ine: oni nisu p1ekinuli vezu sa slobod
skim tokovima 'g noda i covecanstva- tokovima nepesusnim,
koji svakoj nm1oj etapi sai1cyu nma v1e!a i pmbijaju dotnyale,
nasilne bl'ane.
Tak1'i "emigmnata" ima s1ukucl Jugoslaviji, i to nebmjeno "Y'ise nego napolju: iz cinjenice da Jugoslaviji nema,jos uvek,
ganizo>nilz opozicija ne znaCi i cla mkantnilz opozicionaa i opozicionilz sttjanja.
nesece. to

136

Desirnir Tosic

Pl'ovalija izmeau saznanja - saznanja nepocfobnosti i

dotmjalosti postojeceg poetka - i delanja 1 tom saznanju,
najupadljivija, najbltnija ata politickog stanja Jugoslaviji.
zmci tome su mnogob1ojni, najvainiji - monopol ptijske oligllije nad cfl'icmzim apatom i s1ecfstvima jm1nog infonnisanja
najecfnoj, nacionalne i socijalne dogme i ommze iz l'anijilz, i ideoloskilz ob1acza~'anja, dntgoj stani. Takvo stanje i stva kod
,,zastodiaca iluziju "unutamje sta!nosti ", kod opozicionaa
osecanje nemoCi i apatije. Tako i tmjali: sve dok sistem ne zapadne vlastitu - "poljsku" - kizu, dok opozicionai, p1vom 1edu
oni smdni!J deokatskilz- "eopskilz '' - ideja p1emoste, pova
liju izmeau saznanja i clelanja, dok koz konk1etne o!ike ne sjedine icieje i cfelatnosti.
Nije tno dntkcije stanje - koliko oclmde, iz Beogmda,
mogu / ~~idim - ni melu Jugoslavenima spoljnjem S1 etu, pogotot ekonomskoj eigmciji: 1eiim , zloupotlebljavajuCi vezanost za d uspeo cia i tamo l'CISil'i sta/1 i kontml, cfemokmtske teinje jos nisu naS!e kmzk7etne, cfelatne o!ike.
1si1 p1m,alije izmeau saznl)a i cfelcl)a,
spajcl)e icleja s o!icima, spacla i pm,ezivcl)e domovine s emig~acijom - clemokata iz cioiovine s clemokatima spolj11}e
svetu. Stavise, nikak' delatnost, idejna i p1akticna, ne ! ni
cfosledno demokmtska ni patYiotska bez takvog povezi11 cl)a: svi
smo mi sinm'i S\'Ojilz nocia, svi demokati teie istom cilju iskljuCi1ost lell}inisticke ciokt1ine i onopolizam ptijskilz m
k1ata pod1ojili su s1aki nocl "s~1 oj" i "nep1ijateljski ". Pi
stajanje to pocf,cl)ml)e - pl'edugo, agicno to p1istajcl)e! znaCi esto gme od pliltl}a l'eiimskilz kJitaijuma i l'eiimskilz
uslma; to znaCi mi,e11}e s nepmlaznoscu, s nacionalnom i ljudskom bezizlaznoscu.
Jugoslm'iJi postoji jedna jedina sloboda: velicanje ptij
skilz uspelza i ptijsk "'eloia i - kao supmtna stma - !11}
p1oti1'11ika. Zbog toga 1eiim i ne p1m'i mzliku izmelu pmti1 nika
zemlji i pmtivnika napolju: svi su "kontYevolucionai" ili "izdajici ", svi "cet71 ici" i ., ustase ", "pmcet7zfci" i "pl'OliStase ", S\'l Sll
"p1oti1 socijafizma ", i "za kapftaffzam ', S\'l Sll "S011llllStf" f
1

MILOV AN DILAS

137

"anlliemli ", svi " slui" i "povezai s mYacmm, s aj

mmcnijim kn1govima inoszstvu ". Niko, ama bas niko - ko se
od1aii eslagml)e, i uskom p1ijateljskom kugu- tl'ebalo da i ni iluzija i nada da ga takva casa imoiCi. Bice
time cascen - bez obzi1a svoje ideje, svoje dl'il)e, i
s1oju dotacfas11} ulogu ptiji... Slucaj sa ~ poznat
cfa lz ga pomi11}ao. Ali Citaoca, d1iim, zanimati jedna, vec
zabavljena pojedinost: Veljko Vlallovic, jednom Clanku, na~'aa
"unutamjim emig~mztom" vec pet-sest meseci posle osude
Cenfl'alnog komiteta nada mnom ( 1954. godine) - pemda se 1 toga sa mnom slagao. Tennin "unutazji emig~ant",
"unutanl)a emigracija", Vlalvic uzeo iz Sovjetskog Saveza tamo to, kao i sve ostalo, 1 izmisljeno...
Jedna umml}ena Jugoslavija iivi izvan Jugoslavije. spoljna Jugoslavija brojnija od veCine jugoslovenski!J l'epu!ika:
mcuna se da ima oko milion Jugoslovena - bez poodica - adu
mpi (najvise Zapadnoj Nemackoj). ito jedno pYilikom
p1ietio - cia oni saCi11}avaju t1i annije. J'vfogli s dodati: to
kake ni annije! su mahom najbolji, najak1ivniji mdnici i
stntl)aci- oni koji se nisu pomi1ili s neastinom, s ogranicenjima
i ug~l)etmml}em. snanom svetu oni sticu v iskusf1'a i nova
sazml)a.

Komuisticki

1eiim nije jedini k1ivac za ekonosku eiga

! zbog s zaostalosti i p1enaseljenosti md-

ciju- emigacije
om snagom.
Do te emig~acije doslo, 1, mimo volje 1eiima- mnogim slucajevima i begsnima p1eko gmnica. Kada to d!
masome 1azmae- za 1eiimje nastao !, politicki, kako da se
odnosi pl'eJlla to!ikom 1 iseljenika i 11}ilvilz podica. ubn:o
1eiim mideo i kist koja se pntia iz de~'izi!J doznaka iseljenika. Politika 1eiima 1 ekonomskim emigrantima se svela
pl'iavljanje tih doznaka i - cfakako - p1opagadu i konolu.
Ali 1eiim jedini k1i~ac sto ta emiwacija toliko sto se zemlji ne otklanj(l)u politicke, adinisnativne i ekonomske
smet71}e pov1atku emig1zata, odnosno pmcfuktivnom imesti1l}u
s1edstma koja su napolju zalena.

138

Desiir

Tosic

Zbog togaje nemogucno mzgmniCiti tu emig,-aciju od politicke emigJacije, 1 i zbog toga sto mnogi, koji ieleli da se 1
t, ne 1 se zbog ekonomsk, odnosno politickill oganicenja.
ekoomska ogaicenja Jugoslaviji su skom iskljuCi1o politickaiz nastojanja vladajuceg sloja odianju svog monopola nad pi1'ledom, odnosno kontmle nad Jjuclima.
Za s1ku 1last, koja iole vodi mczma nacionalnoj sudni,
ne s1ojim gntpnim i ideoloskim intaesima, to l v i najvainije pitanje. Jugoslaviji vlastod,scijedino p1icaju, ali nista ne
,-esmaju: ! tako davno kaci ito govio da dozvoliti
eksploataciju nasil1 1adnika od stmnil1 kapitalista - nista se nije
pmmenilo sem sto jugoslovenske vlasti 11 jos vecoj mai kiste
doznake til7 mdnika.
Politicka emigmcija iz g1aaanskog t - koliko meni
poznato - izzm1,-la ili se mspala: p,-etmjmaju eksemisti ili
demokati. Ali emigmcija se ne smanjuje. Napmtiv. Nova emig,acija iz1asta - bez obzim nasleaena ili nova op,-edelenja - iz
sav1emene, ii1e jugoslovenske st1nosti. sNi ekonomska
emigmcija ne samo najbmjnija, nego, potencijalno, i najvitalnije
izvm'iSte politicke emigmcije.
! i nacie su zajednicke, i Jugoslavija svukud gcle
su sinmi njeni/1 noda.
Reiimi i vlade dolaze i odlaze - t1aju nodi i domovine.
Beogmd, septemb 1980.
Milo1m1 Dilas
Nasa rec, London, oktobar 1980.

**Smatramo da i ilo suviso, kada i s predstavljali Milovaa Dilasa nasim citaocima. Zelimo samo da
mm da ovaj claak napisa posebno za "Nas rec",
kao i to da ovo prvi t da Milovan Dilas pise za eki list
sr jeziku, koji izlazi izva Jugoslavije.
Nadamo se da se ovakva sd ized deokrata i
refonista u zeUi i ovill v astaviti i buducosti. **

MILOV AN DILAS

139

RAZGOVORNEACKOG

"DER SPIEGEL" I DILASA

Gospodine Dilas, Vz ste li najbolji pl"ijatelj i savetnik
1953. i smatmni ste za neku vstu plestolonaslednika. sledeCim godinama, potom, li ste itov najost1iji k1itic i
1>aiili ste kao "d,-imni nepijatelj 1: ". Msal ,-tav - da li
se sada vsi bzmtovnik Dilas vmtiti politicku pozomicu?
D.- s bio Titov najostriji kriticar s u Partiji,jer bilo
i i drugih kriticara. Sto se tice moga povratka u politiku, vrlo
tesko odgovoriti to pitanje. zavisi od mogih ogucosti.
Osim toga, islim, da se alazi u politickoj arei takode i kao
itelektualac, kao pisac ...
S. Ali sa malom vlascu?
D. - Sto se tice eposrednog s vlasti, u vladi, izgledi
su vl~ ogranic~ni. , isto tako, m nikakvih velikih amicija.
Ako b1h pak b!lo od koristi za moju zelju, to uciio, pod

S.

1vfsala ita

izvesni uslovia.

Koji to li uslovi?
D. - Svedeo na jedn katk fonulu: postepena deokrati
zacija, polako razvijanje nase zemlje u demokratiju.
S. etpostavimo da ste vi tacla ostali zamenik ita i Politmu, da li Jugoslavija godine 1980. dntkcije izgledala?
D. - Ne islim da i izgledala odlucujuce drukcije. Da sam
ostao u vodstvu, ih tamo ili istrulio ili ih se r odreci svojih ideja. Zilo bi se sto se zilo.
S. p,-kos Vasoj k1itici Zl pojedinostima, da li se it01'0
iivoll delo pl"iznati kao znacajno?
ito adicionalno supamicke balkanske node sa
mzliCitim kultama fonnin jedinsf1'enu d,-imu, osigao
zemlji nezavisnost od sovjetsk egemonistickill pokusaja i uveo
nesv1stanost kao politicku snagu s1etskoj politici. Smatl"ate li to
iivotno delo osigzmmo?
D.- Izvan pitanjaje daje Tito u sve tri oasti i izvesnih
uspeha, iako razlicite vrednosti, na jedno polju vise, na drugom

S.

1-10

Desirnir Tosic

. Upkos t, vr, da i d od til1 pitaja, koja se

st kao Titovo zivoto delo, i defiitivo s. Sve, i

jegov spel1 alazi se fazi estailosti i esigosti.
S. Da li iste mogli da potkupite to konktnim p,.imeima?
D. - Uzrio ili. Nasprot jugosloveskirn
acioalistia, od kojillogi zive eigraciji, isljeja s da
r rese, d k.

Bilo d reseje u dve etape vrlo razlicito ivou.

Bilo , prvo, ratr reseje, dakle ozost da se rator otvorei grobovi izedu partizaa, cetika i ustasa opet zatrpaj. Prebroditi
il pitaje kakvo sro i u aUevii Jugoslaviji zatekli.
Na g vise iv doslo tada do r Ustava 1974.
Dakle do autonomije ,.epulika?
D.- opet ila d dalja etapa resavajacioalog
pitaja. Za ovaj t ilo odlcujuce daje Jgoslavija postala ko
federala, klt, adiistrativa, Ll velikoj eri i privreda.
S. zasto onda itm cielo ostalo nedov1seno?
D.- Zato sto i dovoljo dosledo ostvareo. Jgoslavijaje
stvari fOralo d fedeacija, ali i adalje ostala politicki
cetalizovaa zelja; fOnalo cak i Partija decetralizovaa.
ova tl-stvari-cetalizacija izazava se Titovoj licosti i
jegovoj i. zaci da se di skob, za il
pitaje, glv voditi oko toga da se foralo prizata t
ri i stvasti spovodi.
S. Dakle, nece ti nikakvill sepatistick sflemljenja
Jugoszm,iji, 1'ise nego sada, ki neclostaje itova cv1sta mka,
samo bmbe za vise politicke nezavisnosti?
D.- procesa teci uporedo. Ali, v da i
li izrazaj azih aroda biti vaziji, i jaci takode g
aglasavaje dr2:ave zajedice. isl separatiza
trerto ikakva izgleda.
S. Da nije, naime, to sto se nazi>'a nacionalno pitanje, samo
s,.edstvo udeonill 7epulika, se stavljaju odb1mm potivu
nepn'iCliOg sistema pliv,.edne podele od sflane cent1ale?
D. - Nije s privredo pitaje, proble koplikovai
ji. Uzio kao prier Hrvate, jer, stvari, i pre svega islio

MILOV AN DILAS

141

r~il1

kad govorio il it. Ne zaboravite da s

se Hrvati skoro hiljad godia borili za drzav ezavisost i da
ta borba d deo jihove il svesti.
S. Kako sa s,.ma?
D. - Sigo z se postaviti ikakvo ilr pitaje, i l'Vatsko, bez srpskoga. Jer strkta proslosti, etalitet,
svest aroda s suvise razliciti.
Slaiemo se, ali kakve zakljucke t1eba da iztku iz toga
politici?

D. - Uzite, prirner, Katolick crkv koja posledjil1

postala rnogo u Hrvatskoj. i ikakva politicka
ogaizacija, ali utice politiku. vr da Crkva u Hrvatskoj rnoze da postae u bducosti osova za d hriscask orijetisao deokatsku strako, kakve zarno Italiji i Savezoj
Repoblici. Za pravoslave Srbe vidi ikakve takve ogocosti.
S. mogucnosti za Niuslimane Bosne i Jvfakedonije?
D. - Kod Mosliaa se vrlo s oseca v islaa;
torne se, prier, vide il razlike. Kod Srba postoji tradicioali liealiza ajazolicijih strjaja. Nije iskljuceno da
se oboviti kada pritisak odozgo popsti.
S. da znaCi da osnivanje jedne katolicke ptije
Hntskoj, jecian islamski pok1et ili jedno liemlno gnpisanje
S1biji ne uistinu l nikakvo 1esenje nacionalnog pitanja, ali,
najmanje, jedan komk tome pm>'cu?
D. - Sigo, vezao takode sa resenje ostalih ntrasje
politickih proerna. Ali, govorirn tedecijarna. Bilo bi svise
godia

r govoiti partijaa.

Nece li oncia i moskovsko-ijentisani kominfonnisti naja\lifi svoje p1m7o da mogu da osnju legalnu gnpaciju?
D. - Svakako, i oralo i i se, kad i drgi g, takode
odobriti. i i u d pluralistickoj par1ijskoj sredini ili, zaista,

S.

zi.

S. Vi mislite da Jugoslaviji nikab'og, pomena 1'l'ednog, bmja pemih Moskvi?

D. - danas Jgoslaviji niko vise zi oziljno
Sovjetski Savez kao konistick drzav.

142

Desimir Tosic

S. Gospociine fJilas, jugoslm,enski mociel, ili "t1eCi put" ,

peciesetiJl gociina, zasenio milione ljucii Jstoku i Zapaciu kao
jecina ljuciski-pnn'ecinija altemativa, kako komunizmu moskovskog
tipa, tako i kapitalizmn Ociuse~~ljenje splaslo. Da li to leialo
lainom mocielu ili metociama kojima se spmvociilo?
D. - U pocetku se islilo da bi to g da bude d
odel. se daas pokazje sa gi svoji edostacia i
ldi lti. Jgoslavija se u stvamosti razlikje
svojoj politickoj strukti od istoco-evopski zealja.
S. Jpak, ima mnogo ~~ise slobocie k1etanja?
D. - Zaista, ako se Jgoslavija posatra spolja, sve se cii
g slobodije. l g atoobila, straci st dolaze zl, Jugoslovei ogt1 da idu u iostrastvo bez g
foralosti, uvoze se zapadjacke vi ...
S Samo, naialost, u mnogim slucaje>'ja ne za pmciaju.
D. Bas tako. Ako Vi posatate iz izie politicki siste,
jedopartijski siste, sa gv t policijo, koja
kotolise zivot, sa svoji zal1tevo za ideolosk iskljcivost,
sa svoji klto - s klto licosti, klto revolcije, ideologije - d, i, isli da azlika sa istoco-evropski
zl postoji s privedo siste, i da klti kod s
i vise toleracije. Naie, u politicko d, zelje kao
Poljska i Madaska zaostaj g iza s.
S. ,z kome kitaijumu?
D. - r gsti opozicije da izrazi svoje islje
je, r ogucostirna da se kritikje rezi.
S. ! li Jugoslaviji polftjcki!J zan,orenika?
D. - rn ikakvi ti obavesteja, ali iz politicke
sitacije ru da 500-600 ljdi sede zatvoru zbog politickill krivica, kljcujci teroriste i si. Ali, vecia isu i
teoristi i spiji, g kriticari kao .
S. Dakle, z Jugoslm,ija nije vje mociel za ostale?
D. - Ne, taj odel koji k vree bio produktiva i
vise. I u privredrj oasti i s u corsokaku. Posatrao spoUa,
s privredi siste izgleda vrlo zapadjacki. Ali ako pogledate
ize: privredo vodstvo, izbor odgovoril1 ideoloski veza.
N takiceja takvo sisteu izboa.

S.

MILOV AN DILAS

143

vaij za v1Jve?
D. - Na zalost, s za jih. Mogu V pokazati d
oglas koji dv stajao u "Politici". razila se d cistacica sa visoko "oralo-politicko" kvalifikacijo. Ovakvi stvaria su pogodee stotie hiljada ako ilioi. Sve
izgleda tako iv, ali ateruje Partiju rg koji i ikad
bi stupili.
S. Da li smat1ate da 01'Cd model jpak jos sposoban za
,eformu? Sta ! da se ciesj da se njegova p1-votna
nacela namere opet uspostavili?
D.- Ovaj dl z izici iz krize.lli i se oralo dosledo prodreti u jedr jaku irokratsk diktatr, ili postepeo otvoriti vrata deokratizovaju, slico kao il pitaju. Ako
ostae ovako, kao sto sada, z jos l u sei da truli, Zapad
z i da ostae u zivot. l d se i ljudi svetu koj i se v sisteu dive, ali bdala vek ilo.
S. znaCi cfa Vi itovom nasledjku ne ciajete ''jse jkakve
sanse?
D. - U v slucaju, stvamo, vrlo ga tesko spasiti. Ali
vidi ll Titovo asledik i OilO sto pozitivr. Revolucija
dala put za reseje ilg pitaja. Nezavisost od Sovjetskog
Saveza i esvrstaost za isu sporede.
S. Njsu li one jsto tako ugmiene?
D.- Zapad ugrozava Jgoslaviju. iko i ovde isli.
Vi ulici ikoga ozete i, osi ozda koifoiste, koji
rzi ili satra da kapitaliza s. Iskreo r, i i se
Zapad cii svise slab da i g askoditi.
S. Afj sadaje jpak nesstanost samo jos jedna ! jfuzija jz vremena Nasaa i Nelm. Nema jkakvogjeciinstvenogjakog
k vise nesv,staja, nego vje t?
D. - I ovaj pokret otpoceo vrlo dobro i sa sipatijaa,
posto jos ilo koloijaliza, kad su lade drzave pocele da se
obrazuju. Daas tabor esvrstaih d jedistveo bojiste
k se tku u prvoj liiji velike sile, Aerikaci i Sovjeti.
S. cia fj oncia nesv1stanost uopste jos pomoc Jugoslavijj, stva jos samo ~~ !?

1-1-1

Desiir

Tosic

MILOV AN DILAS

1-15

1
1

D. - jos uvek d rnorala i politicka zastita, osirn

toga Jugoslavija i i k priveda preiucstva od toga.
S. Bas u ovom Vlemenu kitickog 1, Jugoslaviji ispada jelian snaian covek koji svojim autmitetom p1emdio ili odagnao mnoge teskoce. Na njegovo mesto stupa kolekti~'liO votlstvo od
sko 50 osoba, pporcionalno ustanovljeno i sa jos jednom plidodatom smetnjom, potCinjeno taciji zvanja - moie li to uopste
funkcion isati?
D. - veruje. Kolektivo vodstvo z za k vree
odrzati svoju vojsku, z kotrolisati policiju i vojsku,
z progoiti uutaje epijatelje; ali voditi drzav, uaprediti
privredu, savladati sve te koplikovae r, to ne z.
Jos pre dve nedelje da ste pitali, bil1 odgovorio: ne zna,
rn dovoljo obavesteja. Ali, poslednje zasedanje pitajia pivrede ilo toliko ejasno da vidi ... Na nase
vrl nikakvil1 jasih ideja, ikakvil1 jasnil1 perspektiva, cak
i kokreti\1 aaliza.

S. kako to dalje iCi? Ne vodi li to nuino melusobnim

bmbama i, kaju, opet jednom jakom coveku?
D. - Na k ti doci do kristalizacije sprotnill
isljenja. U svako sl, ovako rnoze dalje ici. svakako
v da iz daasjeg krga vodstva z izici d jak
covek, jedostavo t ga .
S. Svakako nemajednoga koji mogao da zameni ita. Ali
p1i ovom komplikm'mm, nepviclnom 11 olstl, ne li se ipak
moglo zamisliti da jednom uspeti da za sebe dobije najjace snage zemlje?
D.- takode to v. Ali z ko i ogla da d
ta licost. Jedia arkatna figra u vodstvu Bakaric, ali on
star i bolesta.
S. Nezavisno od osoba kojima moiemo samo da naslucujemo, da li taj nm'i cmek doCi iz todoksnog ili liaalnog t
ptije, ili se kaju p1oiti p1agmatici?
D. Ni i i to s. Najverovatije da iti ilo
kakva koinacija izedu zastpika zvaice partijske strktre
i lieralil1 strjaja, ozda uutar, zd izva Partije. U d

sarn

d,

Jugoslavija

brzo

i eposredo

preci u

deokratij ...

Onda, dakle, etapama?

D. - U iskoj buducnosti za Jugoslavij najbolja i stvai
ila jedna autoritativna, ali ne ideoloska, vlada koja otvorena za
fr. i pada na parnet i jedna zelja sa k i se
rnogla uporediti Jugoslavija ovoj etapi, vtl jos sa Frac
sko pod De Goulle-o, ili sa rezio Sadata.
S. Ne driite li moguCim jedan mzvoj kao Spaniji posle
Frankove smrti?
D. - Tesko predvidljivo. Spajolci s se vrlo brzo razvili
deokratiju. pod Franko postojala d fri srednja
klasa. Mi takode iarno srednji stalez, ali on irokratski ili zavisi od b~okratije. nUe isti kao gradanski sednji stalez u Spaniji.
S. Koji kaci za demokatizaciju li, Vasem miSljenju, konketno moguCi i poflebni?
D. - Sve i oralo da se deokratizuje postepeo. Odlcu
juce i ilo poceti sa intelektalni slobodaa, sa dozvolo da se
postavljaju pitanja, sa sprernnoscu da se pitanjia diskutuje.
S. Ali, tacno to Celslovackoj 1968. vodilo ka
umsimnju driava Varsavskog pakta?
D.- U Cehoslovackoj nije tada ilo nikakvog deokatizira
ja, to ila aarhija. predstavljarn sei deokratiju kao
d utopisticki-idealo dstvo, g kao d dernokratsko
drstvo, otvoreo za v rnisljenja i strujaja. Sa jednorn cvrstorn
vlado i ustanovaa koje funkcioisu.
S. l fleba demokatizovanje Jugoszm,ije najzad da vodi?
D. - d deokratsko socijaliz, koji i isto sto i
evropska socijaldeokratija. Mi se suocavao sa drgi l
i. Pitanje svojine se drukcije postavlja, odnosi crkvaa
s drukc; dakle, i r da d druga reseja. Ali gde rec
slobodi, sto se geeralno naziva ljudski pravia, i trebalo
da se razlikjeo od socijaldeokratije.
S. Sad Jugoslavija leii najednom udaljenom kontinentu,
gde se potpunom miu mogli ispitati drustveni modeli. Postoje,
kao sto svako zna, mnogobjni susedi i njihovi saveznici koji nisu

S.

Desiir

146

mdusni 1 clmsf1!enim 1 Jugoslm 1iji. Vblem

miSljenju, koliko 11elika opasnost / te snage mogu da iskiste
za sebe nestabllno stanje Vasoj zemiji?
D. - Nas polozaj tako-i-tako ostati nestailan, sa demokratskim refonama ili bez jih. Opasnosti, kako ste Vi agove
stili, bez smnje, postoje. Zato sam misljenja, isto tako, da m
da imamo k am1ij i snazan ti red.
Da pitamo di,ektnije. da li Sovjetski Savez bez ucesca
posmatl-citi, slucaju Gia se Jugoslavija uputi p1avcu Giemokratije
Vasoj zamisli?
D. - Za Sovjete to ne i ila bas ikakva radikala promea.
Osim toga, smete zaboaviti da Sovjetski Savez ll svome dgo
trajnom ks, da odvoji Evropejce od jilvog savezika
SAD, da atera d vrst "fisko-ziraja", mora imati obzia prema raspolozej ll Evopi.
S. Sta znaCi to za Jugoslm'iJu?
D. Za s povolja strategijska Sovjeta da "fi
sko-ziraj" v. takode mislim da jgosloveski polozaj,
posle sovjetskog d Avganista, bolji g pre. Mi smo
nego raije vi u sparnicke interese svetske politike. za
s predstavlja jedt zastit vise.
S. Z i za jecinu sovjetsku inte1enciju?
D. - Upad Sovjeta Jgoslaviju i i kraj svakoj stailo
sti i smiivaj Evropi, cemu Sovjeti s.
S. Ali sacia Mosk1 ima, kako poznato, samo seti
sf1!a vojne inten,encije mspoloienju. Bas 1 Jugoszm,iji
Kl"emij l1teo cfa p1imeni uticaj 1l mzliCitim metodama. 'enu
tl oni pokusmY?jztjecfnom ojcmzivom plijateijsn,a: poh1>ala novom
beogmciskom 1>odst1>u, poboijsani govinski uslovi, navno isto
1'leme opomena ptijskom listu "Pnvda ": Jugos!avija se
moie iztijiti iz "medunotine soliclamosti "?
D. - Zasada ne postoji nikakva velika opasost da Sovjeti
s zemlji i d broj pristalica vreda pomena. U svakom
slcaju, u prvoj krizi gli i, pod izvesim slovima, istpiti lj
di i st koji Stl pro-sovjetski. Mislite Vi esto Hsaka, koji
takode zaista sedeo zatvoru pod staljiistima, i, aime, zbog

s.

Tosic

MILOV AN DILAS

147

toga vazio kao atisovjetski.

S. Dak!e Giogmatici?
D.- Nisu to nikakvi dogmaticari. Pre rec ljudima koji se,
u svojoj jagmi za moci, skivaj iza dogmi. Secate li se ozaloscenih
na Titovom pogreb? Ljudi novog vodstva razlicito su se izrazili jedan nesto vise dogmatski, drgi nesto m. Ipak, pogesno i
ilo iz toga zakljuciti da u beogradskoj vrlski postoji jedna prosovjetska stuja.
S. Ali Vz ste govili jetinoj "ozijnoj" krizi?
D. - U jednom takvom slucaju ilo i u najmaju rku verovatno da zagovoici "cvrste ruke" potraze zastit i podrsku kod
Sovjetskog Saveza. malo l1 vezi sa ideologijom. I za same
nase dogmaticare ne daje ideologija mogo.
S. Ali, sta to fleba da znaCi cia se Sovjetski Savez vise nego
cio sla fludi Gia naontiajugoslovensku vojsku mociemim muijem?
Bas necfcvno Moskva lifemvala jecfan mzac najmotiemije
gmde, koji meduemenu postao ponos jugoslovenskog pom
sf1!a pocf imenom "Split"?
D. - Ne zam nikakve pojedinosti. Jasno , naire, da
Sovjetski Sayez ide za tir da piavi sei uticaja taro gde mu to
najYeci efekat. Vojska i Partija za n s s interesatniji g priYreda. Ali, rada liferoYaja naoruzaja sig
is bezacajna, ne i ih sada trebalo preceiti.
S. Vi svakom slucaju ne vicfite tome nikakav pokusaj
potCitjmanja?

D. - lico mislim da Sovjetski Savez i dalje postpati

sa JugoslaYijom kao za Yreme Titoyog ziYota. Za to ilo karakteristico 0110 sto SOYjetska stampa pisala poYodor Titoye smrti, aime: Tito se l!Yek zalagao za prijateljst\'o izrned SoYjetskog
SaYeza i JugoslaYije. Krernlj ocigledo ide za tim da objedini Tita
kao pijatelja SoYjetskog SaYeza i kao Yelikog komnistickog
YOdl!.
S. sta Sovjeti namamali, Jugoslavija dugo nesto
nego A1>ganistan, da se izntcila namemma Moskve bez f11.
ecisecinik SAD Kartel' vec za Vl"eme itove teske bolesti vise
puta izjm>io ! Zapaci bez !/ posmatmo sovjetski napad

Desimir Tosic

148

Jugoslm'iJ? Da li f/i ~~etjete ujednu oz!jnu pomoc Zapada?

D. - Karteove izjave zvce vrlo prijateljski za Jgoslavij i
svakako znace d potporu. Ali, u njima se ne alaze konkrete

obaveze.

S.

ZnaCi li to da Vi z! s!ucaju ne t s posledovanjem Zapada?

D.- Zapad i pomogao liferovajem naouzanja, sa medicinskim potrebama, svakom slucajtl prvom treutk. Ali ne
veujem lazak Zapada rat.
S. dakle ne ventjete diektn vojnu pomoc k1oz Amaikance?
D. - Ne, i nemaj vojsk. Amerikanci su stvari stalr
davali izjave, ali ikad nis jasno kazali da i sli rat zbog Jgo
slavije. Oni su rekli da izvanredo Jgoslavij, da pozdravljaju nasu nesvstanost. vrlo lepo, vrlo prijateUski, vrlo plemenito. Ali, u ozbiljnom slucaju Amerikanci i prvo morali da d
svoje evropske saveznike, primer Francuze, Italijane i Nemce,
da i pridoili za akciju.
S. Da li se ina angaiovala jednom sovjetsko-jgoslovenskom sukobu?
D. - se t potpuo slazem sa --L-m, koji jednom rekao: "Daleke vode gase vatru".
S. Dakle, nikakve ~~ojne pomoCi ocl ineza?
D. - Ne, i nemaju nikakve mogcosti za to.
S Da li vidite Ktemvoj poseti Jugoslavji i jedan pocetak
da se beogadska spoljna politika ~~ise menja Zapad?
D. - Ne. U svakom slucaj nema sa jgoslovenske strane za
to nikakvih takv zakova, ovde uopste nema icegajasnog. Jgo
slovesko vodstvo se pridrzava nesvrstaosti koja vise ne postoji,
iti kao ciilac moci, niti kao morali podstrek. Ili, uzmite jugoslovensk spoljnu politik prema Evropi. Mi smo zakljucili sa Evropskom zajednicom d dobar govor. Ali u politickom pogledu
odnosi su isti kao i pre. Mi ne trazimo prirodo mesto Jugoslavije
koje u Evopi.
S. ste uknttko posle upada Sovjeta Avganistan k7itikovali 1eakcij Ev,opljana kao isuvise mlaku. Pisali ste: "Sto se tice

stmJ

MILOV AN DILAS

149

od Nlta, svega atomskog l"Cl!Cl, samo p1ezfveti i pobeditf oni koji su sp1emni da pe~1zitlu g1zice smti ". Nije li to podsticanje opsti izik " ! mtav nego aven "?
D. - misli, ako covek i odluca da se bori, ako covek
nUe odluca da i mre potrei, onda se ne moze danasjem
vremenu odrzati. Onda covek moze preziveti, nm ruku,
sto se tice Evrope.
S. Ali, bas da se izbegla ta v1emenski-zavsna altemati~,
Zapacinoevopljani su iz delimicno JazliCitilz motiva doS!i do uvae
da poflebno ne otpisati potpuno politiku u!aiavcmja zategnutosti i posle A~'ganistana.
D. - ne tvrdim da covek treba da radi za mir, ali
bezuslovo. Osim toga, mome misljenju Evropi s zameili
detant mirom.
azite, dakle, cvst politiku i p1i , ,izik
mta?
D.- mome misljej, nemoguce ocuvati mir, kad Zapad
- sto se tice uz - nije jaci od Istoka. 1 sa filozofskog stao
vista, Zapad nije daas i ratobora i imperijalisticki; sledstveo
tome, d rz premoc Zapada i ikak va opasrst za izazivaje rata. Bojim se da st prema Sovjetskom Savezu
samo podubljuje krizu. Treba jasno dostaviti k zn Sovjetskom
Savezu da m popustaja, da Zapadu dolazi do daljeg
rz ako se povuk iz Avgaistaa.
S. Sa tak~'Olll pozadinom, smaflate li moskovsko putovanje
sm>eznog kancela Helmuta Smita / kisnim?
D. - Naprotiv. Verjem, da drzaje Smita Moskvi bilo
s i sadrzajo. vek govorio da prima ki Avgaistaa. Nemacka , kako to vidi, bez daljega ajtezem
polozaj. Svet se krece pravc kriza, mozda i rata. Katastrofa i
pvom d izila preko Nemacke.
Zastita kroz Amerik i jos ijedom zadovoljila. lico
mislim - sada govorim iz topije - da i samo d di
Evropa ila dovoljo jaka da se odpre Sovjetima. I odosi sa
Amerikom ili i tada bolji, savezici koji kao ezavisi parteri
zajedo rade. Ali pod jedim kisobranom, jer kad dvojica stoje

s.

150

Desiir

Tosic

pod isti kisobrano, d eizbezo biti okar.

.
S. Najzadjedno vlo licno pitanje. Vi ste za v1eme ztm'e
secfeli zatvu desetak godina. Poznato da ste ili izoliJani,
kt su kampanje potivu Vas. Jza svega toga stajalaje ?_Ci~l~-.
dno ,,olja msala ita. Da li se Vas poloiaj sada pobol;satz zlz
pogsati?

~ .
D.- U pocetk ozda pogorsati, docnije svakako pobolJsatl,
pod petpostavko da se Jgoslavija razvija svern pr~v~
deokratije. Za sada vidi ikakve r polozaJH.
1 dalje d za stvari sa kojia zaista }sta ~r.
Seketar vatskog Baltic govoio dv esto vez1 sa
"neprijateljira Jgoslavije" i i i ,Jedoisljeicia"

Zaareb. r ikakv ,Jedoisljeika" Zg.

"' S. Petpostm'imo slucaj da iste mogli da vmtite svoju liC~z.

istmiju 1954, cfa li iste tada- sa svojim iskustvom ! poslednplz
26 godia - taclanju oclluku poili?
~. .
D. - sustinski ne bill g ista dg da I. Svakako d ili drgo slcaju g bill ti takticki ist~
piti. Ali, da li bi to ista proeilo? Za krace ili. dze vre~~ opet ~~
doslo do rascepa. vidite sta ilo sa lv1 koJI s dellli isljeje? i s politicki estali. lli s t~ p:eokreli Titov liij, ili s izbacei iz sistea. rec d
zatvoreo siste, d krg licosti koji se lako kontroliSe. k se ni jedan, si kaoli godinaa, z pretvarati.a da se ne providi. Ziveo s dva zivota. d kao konista
d kao kriticar kiz. Prizaje sebe za .
S. Da li ste danas jos komuista, jos mksista?
D. - Nisa i koista i ati-koista. s sloboda
licost koja kritikje sto isl t kritikovati.
I sta vise vr, da s ostao revolcioar, d se daas
i~jasjava~ potiv revo\cionamil1 ~etoda ~ J~go~l~viji. U jedom
edeokratsko siste ajrevolcnam!Je b1t1 za s\obod.
S. Gospocline Dilas, Jzvala Vam ovom azgm'OJ"U.
Nasa rec, London, oktobar 1980.

MILOV AN DILAS

151

POVODOM TROGODISNJICE
POGIBIJE JOVANA BAROVICA
Proslog meseca febrara 11avrsile s se tri godi11e kako Jovan
Bm'ic ( 1923-1979), 11ajpoz11atiji advokat med bra11je11icima politicki krivaca u savremeoj Jugoslaviji, pogi11uo. sio poza
to, Barovic nastradao u taja11stve11oj automoilskoj 11esreci, tako
da surnje tok prosle tri godine samo rast u od11os 11 11acin 11
koji 11astradao.
Barovic, kao i skoro svi da11as11ji diside11ti iz srednje i starije generacije Jugoslaviji, dolazi iz komunistickih i partizanski redova.
Vec kao decak politicki aktiva kao clan omladi11ske komunisticke
orgaizacije SKOJ-a, 011 i iskljce11 iz sred11je skole; u partizaima, krajem 1941. godi11e postao jeda11 od komesara u Prvoj
proleterskoj brigadi NOV -. Posle svrsenog rata usao u voju
sluzbu i pedeseti godi11a i potpukov11ik u JNA i to 11 skolovaju u Visoj v skoli. Godine 1954, kada doslo do opozicije Milova11a Dilasa u odnosu 11 tadasnji krs Partije, Jova11 Barovic
se izjas11io za Dilasovu politiku reforre SKJ i celog rezima 1953, i
zbog toga odmah uklonjen i iz vojske i iz Partije. "Prosao relativl1o jefti11o- pomisljalo se da se moze 'popraviti', su jego
ve rat11e zasluge uzete kao olaksanje" - pise nam Dilas u clanku
Barovicevoj pogiiji.
Ra11il1 sezdeseti godia Barovic odlucio da studira pravo i
postao posle svrse11ih studija 11ajpre priprav11ik i potom advokat.
I zbog svog advokatskog rada i zbog svojih ubede11ja, Barovic
usao ubrzo u prvi red jugoslovenskih disidenata. Valja ovde pome11uti daje 011 bra11io 11iz politicki krivaca ne samo u Beogradu nego
i u Zagrebu, kao i u drugim oJastima Jugoslavije.
U redovima koji slede objavljujemo delove clanka Milovana Dilasa 11jegovom politickom i lic11om prijatelju Borovicu. Clanak se
vec pojavio u straoj stampi.
"I doista kroz advokatski poziv on postati izzetrst LI
citavoj Istocoj Evropi. I to toliko zbog prav11ickog z11anja i
dovitljivosti, d se i t vrstio d najbriljat11ije advoka-

152

Desiir

Tosic

te Jugoslavije, arocito u kvnim deliktia. No, za Barovica

advokatura bila i esto vise - lica ezavisnost, i socijala - da ne
kazem politicka, jer takva u Jugoslaviji nije dopustea- aktivost.
Svakako u tome ui ispoljio svoju salazljivost i origialnost. I postigao ajveci domet medu advokatima- s u
toku uspijaja ka svojim, ka eispitaim vrhtcima.
Pocetkom sedadesetill godia- posle smejivaja vodstava
ajvecim i najrazvijenijim repulikama- u Srbiji, Hvatskoj i Sloveniji (1971-72), Jgoslaviji preovladj "proveree" ideoloskopolicijske strukture. Zabrane i lpsenja se moze, s jima i samovolje i bezakoja - tacije: izigravaje zakona od zakoodavaca i
cuvaa zakoa. Kostrjsae optuzbe, jzudeja iz, prislskjvaja, v klevetaja, povokacjje i, dakako, osde zbog
azgovora pijatelja zbog prepicavaja aegdota, kao da rec
izdajj, pobuni, zaveri.
I bas to tesko, m i bezizgledo vreme vreme koje
Barovic dogaio i cinio svojim.
Barovj6 njje i d. Alj on i jzzeta - ajsmelije
i pronicao korjstjo mogucnostj. , kao drgi,
shvatjo da zakoi u Jugoslavijj - u manjoj meri kako u dugjm
jstocoevopskjm zemljama - puzaju fonalne mogcrstj odbraj u politjckjm "kivicama", k rec u ovom lk. su
se mogucosti povecale s vemeom- sa uutasnjjm otporjma protiv policijske svemo6j, sa spoljnim obavezama vlade u ljudskim
pravjma (obaveze jz sporazura u Helsinkjju Povelje ljudskjm
pravima). Mogcnosti beznacaje, s jkakve u uticaj
yjsiu kaze: svako i u Jugoslavijj vec osude cjm uhapse.
Barovic toga i svesta. Ali zt proceduralih
mogucosti, time i zastite dostojastva zatvoreika i suzijaja
zlopotrebe. svemu sdeci, oni koji su pravili zakoe i u nji
uosi\j deokatske odredbe- odedbe asledene iz ranjjih poredaka ili tete pod pitjskom savremee borbe za ljudska prava - nisu
predvidali da se neko odvaziti i da ti odredbama isistira u
korist optzenog. Barovic uocio - i samo i g i prosii
vao - te "pkotine", te mogucrsti. su postale i mogucosti za
g, za jegovu afinaciju - u javnom zjvotu se i postaje k

koz

MILOV AN DILAS

153

borbu za esto uzviseije i \i. mogucostj su se

povecavale s pljcitetom. Barovic , besumnje najistaknui
advokat u Istocnoj Evropi, koji svoje odbrae, dakako pridrzavajci se zakonskih propisa, ucinio javnim i redovno kontaktirao sa
stampom. Razume se, to ila samo zapadna starnpa; jugoslovenska sredstva infonisanja - malo ili nimalo drukcije nego sredstva
ifonisanja u ostalim kornuistickirn zemljama- politickim procesima i zatvoreicima objavljju ono sto im se kaze i koliko im se
kaze- najcesce nista.
No, delatnost Baroviceva nije ila sarno u sdnici i u razgovorima sa straim korespondetima. , istovremeno, pozora
vao sd protivzakonite postpke policije. I najvise funkcionere
na bezakonja policijskih organa i bezrnna, neoprostiva, stradaja eviih. st se njegova delatrst sirila - na odbranu svill
kojj su neosrvao, ezakonito gonjei, kjtiku, posredn i pravnu, samog sistema samovolja i bezakonja. Barovic nastavljao staranje osudenirna i posto su osdeni- oilazio kazjone, posecivao i hrabrio porodjce: rnoga suzajska suza za njim prolivena
vest jegovoj pogiiji ... "
Sazavsi da se priprema arnnestija ( 1977), Barovic uptjo
opsimo pisrno Predsedistvu Jgos\avije i Vladimiru Bakaricu,
zaduzenom u Predsednjstvu za bezbednost. U tome pjsmu onje obrazlozjo zatev za oslobodenje svoji stj6eika i izlozjo rnucan, protivzakonjt polozaj zatvorenika, narocito u istragarna i u sl!denjima.
"Pravosdi mehanizam - kaze Barovic pismu Bakarjcl! od
19.11.1977. godie - ne fukcioise so\idr. Nije vek kritican prema krjvjcjm prjjavama i istrazjm zakUccima Sluzbe bezbednostj" (politicke policjje- . D.).
mom iskstv cesto to ide tako sto tuzjlastvo prima kao
potpuno uradeno i pouzdao ono sto doije od SDB (Sluzbe
drzave bezbednosti- . D.). Sd pak rezonuje daje sto su vec
radili i zakljcili tuziocj i SDB bas tako, visi sd potom polazi od
toga kada su to vec proceili u ovim drugim instacama pre njihdaje njihovo da to i potvrde. Radi se shvatanju i odnos neprikosoveosti suda S\uzbe bezbednosti, se daljni rad svodi na formalnost ...

154

Desiir

Tosic

U politickim slucajevima ili pak pocesirna za koje se drzi da

su od posebnog inteesa za k 'vlast' - kornualog ili viseg
g, r sudije se poasaju tako i sude kao da su eciji servis za
foalno-prave usluge ... Tako regrutova i uzapredovao d
broj mlad sudija kojima alo-politicka podobost glava
odlika i vrednost. Otda feorne da nema ni d politicke
optuzice zernlji koja i od sudova prihvacea. U drugim,
'obicim' predmetima ptu od tuzilastva do viseg sda propada
m 30 odsto, i do 50 odsto optzbi ... "
(lz svajcarskog "Die Welt" i ruskog "Kontinenta")
Nasa rec, London, mart 1982.

MILOY AN DILAS

155

KOSOVO,
DANAS
Nemiri Kosovu, koji su izblli 1981, godine i ponovili se
1982. godine, uzdrmali su jugoslovenski ustavni i politicki sistem: i
povtsno Citanje jugoslovenske stampe ili govora najodgovomiji
funkcionaa, to oCito potvn1uju. i nemil'i, uzeti izolovano, cak da
su ili i zesti, ne mogli zacajnije upisati sistem, kada
sam Zivota, efikasan i ,.acionala. Jugoslavija dovoljo velika i mspolaze dovoljim sredstvima da bez veCih s
izide k1aj i s neupedivo veCim teskocama g sto su emiri
i! manjine jednoj pok1ajini: jgoslovenskom, i stpskom, 1olstvu neclostaj ideje, saznanja i volja, kao preduslovi i
orijentacije uspesnog delovanja.
Pomente slabosti sistema su se prvom tedu ispoljile
nejeclinstvenom, razliCitom, reagovanju tepu!ika, kao i pok1ajine
Voj1odine, kosovska zblvanja: s se to ispoljavalo k1oz
"hitiku" "beogmdske stampe" - zbog njenog otvmenijeg ukazivanja pozadiu i zlodela a!anskog nacionalizma, ali i koz
upozavanja opasnosti ocluitarizma i srpskog l1egemonizma.
Na l"eCima, deklaracijama, svi s se izjasnjavali ptotivu a!an
skog nacionalizma i itedetizma, ali tonovi i argumentacije su li
mzliCiti: bezmalo, kao da Kosovo samo "stpska stvar ", ali uz
og,.anicavaje i uslo1ljavanje inicijativa srpske vlade. i centmlne ustanove - sastavljene l"ep!ickom kljucu- teagovale su
spom i zbzmjeno. Sem Armije - redu zbog njene ganiza
cijske jeclinstveosti i opsteclrzamog, jgoslovenskog, kaktem.
! komitet l godina dana da izmdi Platfonn clogalajima Kosovu, iako i prosecnom, nepolitiziraom Stnu i Jugoslmenu ! od pocetkajasno rec.
Uzgted teceno, ta Platjomza sad1zi podosta tacog analizi
uoka, narocito socijalni/1, ali niti objasnjava sstiu, niti otvara
1ealne paspektive.
Ako mzlicita, neslozna 1eagovanja tepu!ika i pokajine Voj''odine otk1i11 aj slabosti politickog sistema - pomenuta Platfona

156

Desiir

Tosic

otkiva nesl1vatanje p1iJocie i domasaja nacionalnog pitanja, koje

; kaktaisticno za komzmisticku ti, ali , eto, praksi jgo

slovenske ptije dobllo d1asticnu, akutmt potvl'd.

kak~'0111 se neshvatanju radi, sstina pl'olema?
Najprosceniji i najtacniji odgovm to pitanje jeste:
komnisti, koji su opoziciji imali taktickog 1azumevaja za
acionalno pitanje i nacionalne pokete, posle zauzimanja vlasti
shvataju ni jecino i ci1go. peiodu bmbe za vlast, komzmisti 1esavanje acionalnil1 pitaja povezuju s 1usejem brioazije
i kapitalizma. tom period za komuiste acioalno pitanje
sstini- i Lenjinu- takticko pitanje. Formula tada veoma
;ecinostavna: nacionalne suprotnosti iti s sp!otnosti
nacionalnim bioazijama, s raZ1 lascenjem bl'ioazija
neizbeino izgti stvami mzlog i ostl'in, i svesti se p1ivremeo iiivljmnje "nacioalni!J p1ed1asuda ". toliko pre i
sigumije sto komnistickom, besk/asom cil'UStv nacije i
tako izunueti.
Ali ovajonnla istol'ijskoj pmksi, posle zazimanja vlasti,
pokazuje se netacom- zajedo s dntgimfonnlama "savrsenom
cimstv". nocii i nacije, koje niko i stvio, nego s nastale, s1om nastajanju su stmije i ezavise od kapitalizma.
Stavise, one i socijalizm - kao i inace idusll'ijskoj epobl - ne
samo sto , g pojacavaju svoje osobenosti i teinje ka samostalnosti. Ako i 1emval11o da iti osneno - d1iim da
sigurno cia nece! - komnisticko cintstvo, 1 oCigledno cia ne
samo sto nacije izmint pod vlascu komzmista, nego nacionalne
mzlike i nacionalne teinje, mzdim i samu tu vlast svim njenim
viciovima. mesto bzioaskog nacionalizma, oii1/java i mzmalje
se nacionalizam "novih klasa" - ptijski!z imk1atija. Bimk1atski
nacionalizam, kao i nacionalni komunizam, icieoloski nastupa ime
socijalizma. Ali to samo ciokazuje cia se acionalne teije iskazuj
novom - "socijalistickom" mesto "kapitalistickom" - r! i s
novim motivacijama. Jugoslavija ' tome tipicnija g
Sovjetski Savez. Ali ne zbog toga sto su Jugoslaviji nacionala
pitaja J'esavaa dntkcijoj, kompleksnijoj fomzuli, g sto
Jugoslaviji nadmocne, "vodece' impaijale nacije, kao sto
1

MILOV AN DILAS

157

ruska, i ,. sto jugoslovesko votlsn ilo 1i lieml

niju politiku g smjetsko.
Jugoslovensko voastvo sem zalde ociumimj nacija,
S'v'Ojsnee icfeologiji i zajecinicke s dntgim ptijama, zapalo i
s1oje, jugoslovenske komnisticke iluzije. Iz ideje Balkaskoj
konjedaaciji, asleaene iz socijalnill pokreta 1 Pvog svetskog
mta, ametalo se ujedijenje sa A!anijom. s tim i - zajecinickoj jugoslovesko-a!anskoj dl'iavi, odnosno Balkanskoj
konjeciemciji - i Kosovo, s veCinom alanskog stanovnistva, pripalo A!aniji. i dopinelo stvaju autonomne kosovske poka
;ine, p1emda nigde- ni Sovjetskom Savezu- nacionalne maji
ne autonomill dl'iavih jonni. posle sukoba sa Sovjetskim Screzom 1948. godine, kome 1'0astvo li celu sa
Envemm Hodiom zauzelo Jugoslaviji najnepomi1/jiviji stav,
zad1ian i posle izmi1eja Jugoszm,ije sa sovjetskim k, jugoslovenskom i spskom voc1stvu p1evladala icieja ub1zanom
mzvoju Kosova cia se taj i p1ivlacno utice i sam A!a
niju. to su, dakako, l iluzije: autonomija i nagla idusnijaliza
cija su umoiavale i / mkratiju i inteligenciju kao nm'e
nosioce nacioalne svesti i teiji za jedinjenjem s maticnom naci;om A!aniji: nemii Kosovu s pmdukt "socijalistickog",
mkmtskog mzvitka.
Jugoslovensko voilsn'O ! zapasti necloumice Cim su
izle nove nacionalne pojave i p1etenzije.
l to iz jednostm1nog azloga: , to 1'0astvo, l samo
zatucano pomenutom formlom sstini nacionalog pitanja i njegmm defznitivom 1s s vlascu komnista, nego l
z i svojim pretencioznim iluzijama p1iciohijanju Alani
;e preko Kosova. l sam ito zbunjen i eagovao p1ekasno,
1i vezi s "maspokom" H1-vatskoj. zbog toga sto plecenio 1eagovanje Sl'pske partijske mkatije pad Rankovica, ito
; otvmio ustm1e "pmjugosloveskom" a!anskom okratskom
nacionalizmu Kosovu, uz koji i k1'0z koji se legalizovao i osnaiio
p1oa!anski, enve-ldiinski mkmtski nacionalizam.
mesto "mnkovicevske '', stvi titovske policijske stege,
od sJecfine sezdesetil1 goclina / autonomaskog i

Desimir Tosic

158
envalcliinskog

nacionalizma. l disk1iminacija nealansk aro

S1ba, kao najbmjnijilz i kao p1ipadnika naci svojom egemonijom mogla da gyozi !. toku
petaest godia jakticki su legalizovani S1-'i olici p1itiska i diskrimiacije. Istenmo oko . 000 S iz i koja ustavno
sastavu S1blje! Svoje>:Jsi genocidni pmces - da jugoslovenskoj stampi nije tome objavljeno ni slmca, niti daje izgovmena i
mak s1pskim Jonmzima! Eto kd votii, do cega do>'eO
autokmtski 1eiim, odosno epostojanje slobodne stampe i politick sloboda!
No upYkos tom t1agicnom iskustvu - izlazi nisu natlei. Niti
mogu ffj natlei - datoj ideoloskoj i ustavnoj osnovi.
Votlstvo, bolje 1eCi votlstva, is se otasili icfeoloskilz f
mula i "samoupmvilz" dogmi kao univazalnilz lekova. Nemi1i
Kosovu se kao kontJevolucija: kakvu cfntkciju
etiketu ti emi1j mogli doftj oci f1 koji svoju Yevoluciju smatmiu vJlzuskom vecinoscu sviju, sebe jedinim zatocnicima svilz ve

dnosti,
ie koja

1eti

dosti?

st>i nacionalnoj !: envahocfiinska, "staljinisticka" icieologija kojom se ta bmba motivise

spmecina i pli>'l'emena - dmkcijj pofitjckj pYilikama i stmktu,.an ideoloske motivacije l d1ukcije (1eligio::me, msne, jstoJ'ijske i ciuge).
pn)oda, eodoljiva i neugasiva, teinja kosovskilz
! za vecom autonomijom i za koacnim ujeciinjenjem sa
s1:ojom maticom. Pimdna i neotklonjz\1a i b1iga a!anske ,,zade,
kao i s>ake dmge >'lade, za pnjdike svog notia dmgim
zemljama. i jgosloveska se vlada, s mzlogom, >z iivo intaesje za s>oje mcmjie, p1imey Aust1iji.
sto p1imda, neodolji> i negasiva, teinja S1ba za
pYetJajavajem njilvilz samdnika tlima kojima stoleCima
otavaju, kao sto su eiskenjive iz svesti SJpske i kultunze,
1eligiozne i mitske kosovske vednosti.
Nemfye Kosovu mogcno silom i pmpagadom pYigsivati, ali ne i ugusiti- S>'akoj, za sebe povoljnoj, p1ilici i
bknuti s novom, iescom snagom. sto bllo moguco

MILOVAN DILAS

159

p1ecutkivati, ali ne i sak1iti diskrjfnaciju i teJ'OJ' nad S1blma

Kosovu.
Gcie izlaz?

Jugoslaviji ne postoji nikakva ganizacija koja mogla

ponuditi altenzative ciJukcije od zvaicnilz. tome, mogle se
uditi samo apsl7aktne konstkcije. Pl'O!em Kosova samo
iedan, za sada najdJasticniji, spletu ! i teskoca koje
postepeno zapacia Jugoslavija. 1 madaje nesmnjivo da
Kosova cas cas slabije tinjao pocl svakj - monistjckim,
komzmistjckim, demok1atskim- z, isto tako nesumnjivo /
clemokatskim uslovima taj ! ne skl'ivan, niti
ugusivan ideoloskim semama i ideoloskim nasiljem. Danasnja
Jugoslavija nicim nije, niti moie pYblacna !i i A!a
niji, sem visim standclom jednog clela - sednjilJ blokratskilz sloieva - S>'o)ilJ patlana. Sloboclna 1aspmva, slobodno g1upisanje,
Samf sobom f OtvOffj Si!'e, l'azl10Vl'Sl1ije mogucnosti, tfme izgfe(/e za 1esenja koja kljCivala S>'e fakte, v! S>'e inte,ese. svakom slucaj bllo manje nasjlja, minje bezjzglednostj.
Nasa rec, London, juni 1982.

**Claak "Kosovo, daas", iz pera Milo>mza fJilasa, drugi polit.icki claak is za "Nas rec". Prvi objavljen
oktobra 1980. pod aslovorn "Dornovia i eigracija".
d toga, objavljee s i izvese Dilasove price; d
prica, "Prvo pricesce" - objavljea prvi t, i to decer
barskoj "Nasoj reci".
U rnedvrerer Milovan fJilas objavio i claak

t Jgoslaviji" zbomik "Derokratske reforre", st~

r

prosle 1981. godie Lodor. **

Desiir

160

Tosic

KOMUNISTICIM SISTEIA

aust1ijskom casopisu

Beogmd, . septemb1a 1983.

Uednistvu "Nase i ", London

"Pofil"

"Za istocno-evropski sistem obicno se upotre\java pojam

'drzavni kapitalizam ', i sam to Cinio. Ali mislim da ovde rec
svega jedom idustijskom feudalizmu modeg kova.
i sva geealisaja, ni ovo i potpur precizo, ali ipak daje
jedu pri\izo odgovarajucu sliku sadasnjeg polozaja u zemljama
kojima govoimo. Postoje pak razlicite ozake za vladajce slo-
jeve u tim zemljama: nova klasa, partokratija, nomeklatura, sve
maje-vise odgovaraju.
Da, zaista ima u ovom (istocno-evopskom) sistemu necega
sto podseca na feudalizam: svaki lokali biokratski aparat stemi
ka nekoj vrsti autonomije. Da bi svoju politicku vaznost,
ali i zbog svoga materijalnog polozaja, da osigura svoje pivilegije.
Sta se tamo (u Poljskoj - pr. ur.) zbilo i sta se zbiva, u stvari
kriza sistema - za razliku od Madarske 1956. i Cehoslovacke
1968. godine. U Celslovackoj ila kriza u partiji, ili, ako
lcete, u vodecim slojevima partije. U Madarskoj ila mesavina
krize u patiji i jednog protivsovjetskog nacionalrg otpora. Ali u
Poljskoj rec ( 1980) klasicnoj kizi sistema. revolucija sa
svima kaakteristikama jedne revolucije ...
Sukob (izmedu vojne uprave i slobodnog sindikata Solidm-nost - pr. r.) mora se resiti. lli najbruta\nijim terorom, ili koz
reformu, ili kroz revoluciju. Nema cetvrtog izlaza. Ono sto sadasnja
vlada oCigledno nastoji sledece: ona i htela da izbegne rf
da late i izmanevrise narod, isto onako kako l1tela da izmanevrise
Sovjete, ne i li mogla da zadrzi, sve starom ...
Dogadaji u PoUskoj, mome misljenju, jos nisu usli u svoju kriticu fazu. U jednu fazu koja imati snazan odjek u celoj
istocnoj i i tamo izazvati jak potres ... "
Nasa

London,

decemba

161

PISA "NASOJ RECI"

I POLJSKOJ
Milovan Dilas

MILOV AN DILAS

1983.

Postovani p1ijatelji,
Svakom piscu d1ago da ugleda svoje delo odstampano.
Pogotovu meni, kojemuje to onemoguceno, vec 30 godina, vlastitoj zemlji. mdost ste mi p1iedili vi. to ne pYvi put. Ali ovog
puta utolilto vecu sto l pitanju delo ("Vlast") koje ima i
poseban - cla ne kaiem i p1ivatni - znaaj za mene. mogu samo
da zamislim kolikog tntda i s1edstavaje to zatevalo- ''asoj svestl'anoj oskudici, tutlini.
Niko, - ne , nije stanju da danas pmceni z tog
vaseg podul,ata. Ali neba da >'as mduje, makm- mnogo
mai g , sto - zaljujul:i vama - moje cfelo ugledalo
svetla mclnom jeziku, sto su time pmusene z1 i diskriminacije koje se nada mnom v1se zemlji. znacaj, taj domet ne mogu
izbYisati ni ljucfi, ni Vl'eme, bez obzim vednost samog cfela i
mene kao "aktaa dame ".
Jos jednom l>ala. najbolje ielje za 1s demokmtske,
palliotske i lmanistike napme.
S pozclnvima i postovanjem
Milon

Dilas

Milovan Dilas samoupravljanju

unemackom casopisu "Der Spiegel'
"U osrvi postoje dve vrste samoupravljanja. Jedno izdanje rezima, slicno m u Jugoslaviji, dakle pod kontrolorn Partije.
Drgo spontano saupravljanje koje radnici sami razvijaju.
Kuda i odvelo ovo drgo samoupravljanje? Da njegov razvitak
neometa - rni zamo. meni, i se razvilo u ono sto
azirern: naime, radnici bi, ezavisno od Partije, izvrsavali kontrolu nad drzavom."
Nasa , London, oktobar 1983.

Desiir

162

Tosic

MILOVAN DILAS
U N CASOPISU "DER SPIEGEL"
Na nekih devet straa, nemacki "Der Spiegel" objavio 14.
marta intervju s Milovanom Dilasom. Mnogi stavovi, zalaganja za
pluralisticki sistem i kriticko osmatanje sadasjeg jednopartijskog
ezima u Jugoslaviji od strae Milovana Dilasa poznati su citaocirna "Nase i", se zbog toga preose samo izvesi delovi ovog
intevj :

"Svaka ,ejonna ( Jgoslaviji) / da potekne odozdo,

iz samog samoupaljanja, da ga osnazila. Delokmg za
pl'Z<'l'edne odluke morao iZl'asti iz samoplm,ljaja, tako
da se moglo vise usreds1editi kontl'Ol pl'i<'l'ednih
p1ocesa.
"ut Jugoslavija pati od jedne potivurecrsti. Nas privredni model sadrzi r elemete, 'zapade' - postoji, rnada
samo delimicno, slobodo trziste, ima takmicenja iako nerazvijeog, ali ipak. Ali, strukta vlasti ostala 'istoca'. Ona se jedva
razlikuje od i\1 drugill zemalja s komuistickom vlasc.
"Jgoszm,esko samopavljanje nije ocigovon za egoizam
l'epu!ike. Na tome ni<'Oll ne postoji samouplavljanje,
epu!ickom nivou vlada ptijska moc. Uzok nacionalizmu
epu!ika monopol il'Ok1atije pivl'edi i kultu1i, koje

su usko povezane s ptij01n

" ... Vec doslo tako daleko da su repickiy ideolozi, ako
zelimo da ih tako naziva, jaci od klasih iteesa. Sta vise, moze
se i daje rec jedom o!iku v feudalizacije u kojoj svaka epu!icka gospodareca klasa poseduje pravo dela i oktno ga
v. Ziva se kao pod fedalom vlastelom koja doila od kralja parce poseda za davno zaboavljee zaslge.

"Ranije, situacija nije izgledala tako ,/m' kao danas, ni

pmtiji ni samoupl'C'ljanju. Klica gesaka zaista lezi p
tiji. se jos izdaje za cennalisticku, ali ona t~ vise nV.e.
Tesko 1eCi da li jos uopste ima jedinstvenu zcieologuu.

163

MILOV AN DILAS

Sto jos ci1zi zajedno ljde v1hu, 1 ti ocfrzanje vlasti i ocuvanje dntstvenog polozaja jnkcionera.
"Demokatizovanje i svakako poboljsalo situaciju. Ali i
sef partije Riicic rekao bas dv da se ljdi varaj ako vu
da demokratizovaje moze da resi sve . Tu se slazem s
njim. Demokatizovanje moze samo da uputi resenje pro!ema.
"

vaujem da

usko

doCi do veliki!J teskoca i do

ozlj

nilzaeda Jgoslaviji. Mozda se, izgledu opasnosti od

g~alansk11g 1ata, svakoj naciji - m,cfe su 1 svega vazni
s,.

i Hl'Vati - pojaviti sposobne snage koje

melusobni sporazum.

aiiti

" ... Suproto zapadom shvataju da su Sri protagosti

'cvrste rke', tenutni polozaj njihov iziskuje vise toleracije. Sri
ja odvajajern dveju autorrnih pokrajina Kosova i Vojvodine
izguila uticajti. Sada srpsko (partijsko) vodstvo stoji pod piti
skom sopstvenog javog mnjeja, svega inteligecije, koja
nelagod~o pita: Kako moglo doci do emira Kosovu i u Vojvodini? Sto niste agovrerneno pazili?!

" ... m'om (jugoslqvenskom) sistemu nicega zd1avog.

Nista nije 1edu. Skole nisu kao sto trebalo to da budu,
univaziteti nista ne vl'ede. Uprm'a ne ocfgova svojim
duznostima. Poznajem politicki zivot ove zemlje vec mnogo
godina. raljevina Jugoslm'iJa Drugog svetskog l'ata
! ,/v d1zava sa slam <'olstvom, ali tada nije l
toliko osoba bez talenta javnom zivotu kao danas. Kl'iza
Jugoslaviji ostati i kf Zapad plebl'Oc.fi enutne S1'0je,
teskoce. kod nas kriza sistema.
"Bez eformi, bez pomene sistema n ozdravljenja. Ni
petnaest milijardi pomoCi. Mi cemo ih pojesti i za ekoliko godina opet cemo bili t gde se nalazimo danas. g, ljudi vodstv
epekidno ponavljaju da Jugoslavija 'mora i dalje da ide nepokolei
vo Titovim putem'. ka:Z:em da to prevazideno, to ludost. se
put n;ora apstiti sto pre mogce. ito istorijska licost, i to
sve. Zivot ide dalje. d toga, sasvim jasno da s Tito u velikoj meri odgovora i za sistem i sa time i za sada5nj mizemost.

164

Desimir Tosic

"Tacno , piedne 11eze sa Sovjetskim Savezom postale su

mnogo intenzivnije. Ali to ipak ne znaci da smo mi opasnosti da padnemo u sj'ent Sovjetskog Saveza. Jugoslovenski sistem i svest su oceviLfno antismjetski. Nasa najznacajnija
telmologija dolazi sa Zapada; sta vise i nase dugo11e imamo
Zapadu.
"Komuisticki sistem ss s jedim izuzetkorn: u
evolucioamoj fazi. Dok rec priprernama revolucije vredi
esto, posle otkazuje.
" isto1iji postoji samo jedna uspesna 1evo!ucija koja se nije
zasila diktatumm: amaicka. Ali ne zato sto su Amerikanci
li pametniji od Evmpljana, nego sto su imali to pleimucstvo cia nisu imali mcionalisticke jilozoj'e koji !Jteli cia
bezuslovno izgmde idealno dustvo.

"Necu da se sporim oko toga koji od sisterna (dernokratski i kornuisticki - . u.) pogresiviji ili reakcioamiji. Ali
sasvim ocigledo da zapadni sistern bolji. Vidite, Zapad irna
sve sto ima i lstok: socijalo osigaje, zdravstveo osiguraje,
sve cime se kornisti dice. Ali Zapad ima i vise; i bas to vise
ajvazije: politick slobodu i privredu efikasost".
Nasa rec, London, 1983.

MILOV AN DILAS

165

POSLE
BREZNJEVA
Mada su Hruscovljeve eforme bile ekoreite, edoslede i
ipak period njegove vladavine nze da se okarakteri~~ kao eformski. Hruscovljeva nastojanja i iicUative su pokazatelJI dokle sovjetski sistem moze i dokle moze ici, da istovremeno ne ugrozi svoj stabilost. Mada uzdna, tesko ranjen
iznudeim povlacenjem atomskih raketa s Kube, Hrscov nije
zbog toga, nego zbog pokusaja da reformise partiju, razdvajajuci
na agamo i industrijsko krilo. Time i vladajuca klasa, odosno
nnolitrst njenih iteresa, ila rascepljena, time otvore i proces oformljivanja i legalizovaja i drg socijalnih i acionaln
st. Na to vladajuci vrlvi nisu smeli, i mogli, da pristanu, da
gz privilegije i idealizovae, ideoloske predstave sei.
sv i imao uslova, i licih svojstava, da d revolcio
?ami atokr~tski vod koji i dl i povkao mase: jegov pad
postao ne1zbeza. Hrscovljev poksaj da se izide iz zatvorenosti~ sistema i s. Ali otkio eformne mogcosti - tacnije
n: reforme emogucrsti - sistema. S padom ruscova
i peiod rokatske 1eakcije. Sve to va:Z:no ociti, samo
zbog toga da i se razumeo period Breznjevljeve vladavie, neao i
da i se koliko-toliko poiklo u izglede i mogcosti d~.
Vec poodavno opste mesto konstatacija da sivo postalo
osovna sovjetskog zivota pod Bezjevom. Ali to tacr
samo koliko se odosi na tti zivot. Bezjevljeva vladavia
~~ kosolidovala birokatski poredak, zdrma ne m,
ako v1se, hrscovljevskim otkricima cdovisrsti Staljiove vladavine, nego sarnim reformskim eksperimentirna. iz te i takve
kosolidacije neizbezo s sledile stagacija i truljenje. Nasttprot
~utamjoj stagaciji, Sovjetski Savez pod Beznjevom konaco
1 bespovratno ttsao u faz vojo-ideoloske ekspazije i borbe za
svetsku prevlast. U tome , svakako, veca zasluga - ako to treba
sr~atrati zaslgom - inteligetnog, iskusog i beskruploznog Gromika, g nevizioamog i tromog Brezjeva. Time k
kotradiktome,

166

Desimir Tosic

sta\jiska doiacija d v birokratijo

i hruscovljevsko
balasiraje izedu v i partijske oligahije. Arija postala
sila za sebe: predsedik Brezjev i iista Ustiov orali su
obuci arsa\ske uif da i, poistovecivaje s vi vl,
zadovoljili pestize ii Anije.
Brezjev ostavio iza sebe stagatu i eracioalu ekooiju, previraja u eruski i, otude ajkreativiju
iteligecij i ldi sklou apoliticrsli i apaticosti. Ali ostavio i i v sil- iu orgaizovaosti i treutoj opreljeosti, iako i potecijalia. Sil koja s
v dvi i poredak, g s k se poistovecuju zivote,
privilegijske i ekspazioisticke, tezje vladajucih slojeva. Voji
dar u Poljskoj predzak, ako i sipto, previraja s
Sovjetsko Savez. Sovjetski vrlvi s zr u kategorijaa v sile i vojog ekspazioiza, g voji ekspazio
niza za jih vec i d od izz i u!azavaja i
razresavaja uutarnj protivrecrsti.

Sovjetski poedak kao takav, kao zatvore ll saog sebe, jos

u sei saga dovoljr jakih za koreiti preobrazaj. taj poe
dak, zasova sili u rgil iperiji, takode jos
u sei saga racioalijih i produktivijih od vojo-ideoloskog
ekspazioiza. Sovjetski Savez izutra stagiati, i truliti,
ali- sn i zbog toga- astaviti s vi i drgi ekspazija
a. Ako sovjetski vhovi jos veruj da "vec izija dvaaesti cas"
kapitaliza, za jih to vec poodavo vazr od i
sireja svoje iperijale i.
Kakve s d ogucosti dv? Da li kadar za
tJlogu velikog frt?
lfonacije Adopovu, d oskde, potvrdj da
iteligetiji, sireg zv i sirih iskustava od Brezjeva.
potvdjll i jegove aktivosli kao diploate i kao sefa t policije (KGB): treba da "otkrio" i ustolicio Kadara priliko gs
u Madaskoj 1956. godie, razio disidetske pokrete
Sovjetsko Savezu, koristeci pri t sudsku procedr i istei
vaje iz zelje, ali i psiltaice. Adropov pre svega partijski
fukcioer iz jezgra, iz vodstva vodece, politicke irokratije. l u

MILOV AN DILAS

167

diploatij i taju policij u partUsko zadatk da

i se otud, kad se za i kazala potreba, vratio u Cetrali ko~i

tet dzost cvara ideologije. Ali Adropovljevi idejaa se

z ista, jer i i iskazao, s ajopstiji fnl.
esto klisetirai g rs sovjetskih veloza:
Mada u zagusljivoj atosferi sovjetskog vrha i v ideji i lako
da se proije, Adropov vec i d, 68 godii, kad se v
ideje v retko adaju, ukoliko vec i isu sazrele.
sv sudeci, u prvoj lozi se sovjetskoj scei pojavila licost proicljiva, z i elastica. Ali i koja i ispoljila
dalekosezijih kreativih zl. Adropovljeva kreativost se
dosada ispoljila jedio u inteligetije konzerviraju poretka i
stailizovaju iperije.

Andropov - sklon odmerenim lllllltarnjim reformama

Zbog toga i sv ocekivaje da takva licost iti
skloa izvesi pazUivo di uutanji refonaa, dakako posle ucvrsceja svoje vlasti. Sovjetska ekorija do te r
rasipicka i eprodktiva - to uocavao i Brezjev, d ista
efikaso U podziao - da ugrozava svoj vlastiti siste i ei
zbezr:o ~al1teva r. Isto tako verovato i da Adropov
ast_oJatl da u odose sa spolji sveto tese vise gipkosti i vise
!Iz ( prier, r Kii). V itervecije (Avaaista
Kapucija, Poljska) dovele su do izolacije porazih raze~a. I trk~
u ruz postaje besislea, i izgleda da se oruzje
utrosi skobu s glavi, svetski protiviko. Apeli za obovu
detata ogu zagrejati i pacifiste, ako dode do r u
odosia - ako sovjetsko vodstvo fakticki obuzda svoje ekspa

zioisticke iplse.

Sve sveu, staje i polozaj sovjetskog poretka ikad isu

ili gori, upkos jegovoj eporedivoj v sili, idustrijski
kapacitetia i skolovaosti ljdstva. Jer to idustrijsko drustvo
koje zap.alo ll stagacij zbog asledeog parazitskog orpoli
za vladajuceg sloja. Sloja koji, takode, z vise da opstoji
s u sve zesce spamistvu s prodktivij i i otvoreij i siste-

Desimir Tosic

168

mima. Zbog toga tarno svaki reformator nra neizbezno doci u

sukob s vlastitom parom i vlastitom klasom, sa sistemom koji
nasledio. Drukcije , svaki refonnator bi m najpre da ideoloski nadale i organizuje reformatorsku stuju iz vlastite podloae tirne i da uvuce rnase u aktivu politiku. Takva struja se
'
vidi sovjetskom sistemu. niti ima ikakvog vidnijeg znaka da bi
Adropov mogao biti takav reformato.
Uzmirno, kao pimer, poljoprivredu i kollzni sistem. Mada
sovjetska stampa nasioko poplarise okucice kolhoznika, koje sa
1% obradive povrsine daju do 40% priosa u mleku i mesu, iko se
ne usudje da spomene ukidanje, makar postupno, neproduktivnog
kollzog sistema. svako bi naisao samo na neproboji zid
kollzne lokalne i duge irokratije, nego i na jednodsno prok\etstvo ideo\oga i voda :Zudnih vlasti. sve sto u sedivanju i unapredenj poljopivrede ne i vodilo ukidaj kolhoza, odnosno s\obodom posedu seljaka, ilo i polovico i ubrzo i zapa\o u los
i krizu. Nesto slicno i se moglo zakljuciti i za idustriju. I za koju
ilo o\ast sovjetskog zivota: sovjetske iokratije su zainteresovane samo za takve f koje ocigledo ne ugrozavaju njihov
moopolisticki polozaj.
Sistemi drgim "socijalistickim" zemljama, pogotovu i
Istocoj Evropi, na razlikju se it od sovjetskog sistema- ovaj
im , tstalo i voljni ili nametnuti zor. ipak postoji jedna
itna, veoma z, razlika: igde vladajuca partija, ni u
Kii, nije toliko zatvorea, toliko stailna i samosvesa. Nigde kao
SSSR nisu citava delatrst, i zivota i mis\jenja, u
to\ikoj mei zasrvani na privilegijama. I nigde, kao tan, i vladajuci s\oj opsedut velikodrzavljem i vojom silom, igde to\iko
zivoto motivisa imperijalim ekspazioizmom. postojaost,

sloja odrzaju svog

i jeste sto se daas aziva "staljiizam", samo
ogoljei teror i bezakoje. Mada s i eodvojivi, teror vise
posledica g zrok moopolisticke zatvoreosti.
Prema tome, reforme u Sovjetskom Savez imaju graice u
usta\jeim, skim iteesima i skcerm, tvrdokomom metalite
t vladajce klase. I samo te klase kao celie, g i di

ta

tota\a zaiteesovaost vladajceg

moopola

MILOV AN DILAS

169

delova. Tako, pimer, ako bi Adropov ze\eo da izvce

svoj zemU iz epopulamog i preskpog t Avgaista, epo
pstljivo ga docekati povredei prestiz v vhova "dalekovide" pretezije impeijal i imperijalistick strukta. Zbog toga
mi izgleda aivim ocekivaje koje zelo mal Zapad,
poajvise u Fracuskoj - da dv povci sovjetsk armiju iz
Avgaistana. Ako i on to i zeleo, on nece moci da ii nista vise
sem da sovjetsk armij v, tek posto Avgaistau stailiz
je prosovjetsk, vaza\nu vlad. Uporedivanje s atom SAD u Vijetnam povrso i sematicno: SSSR vojickih
kjizica, iti iti demostracija u stdentskim "kampusima",
pogotovu biti marseva mira na Moskvu. Sovjetski ekspazio
nizam se it razlikuje od zapadih imperijalizama: aciona\ni,
profiterski faktori u jernu igraju sporednu logu, itno prosirivanje fizicke, drzave rnoci nad ljdima i dobrima. Da i se pov
kao iz Avganistana, Sovjetski Savez mora biti porazen kao i svaki
osvajac: ratovajem Avgaistanaca, pritiskom javrg mjenja i svestaom podrskom vlada prijate\jskih avgaistaskom rd.

Andropov uiivace podrsku istocno-evropskilz reiima

Adropov , iti moze, it drukcije postupati i
odrs Poljsktr i druge zemlje Istoce Evrope. Svakako
nastojati- verovatno vec i nastoji! - da \zi, i da k, atno
staje Poljskoj. Ali tako da, stailizjuCi vazalu vladu, istovremeo zadrzi kontrol d PoUskom. U odrzaj domiacije d
Poljskom, Adropov zivati - vec i zv to zivao! podsk svih, svih bez izzetka, istocnoevropsk rezima, i to zbog
toga sto opozicioi pokret Poljskoj zahvatio samo sve slojeve, g istovemeo podrio bezmalo sve strkte irokratskoa
poretka. U izalazej "kompromisnog" reseja za Poljsku, Andopov s razlogom kalklisati podrsku svih istocnoevropsk vlada, Sll Poljaci otvorili kriz u citavoj Istocoj Evropi: svi
istocoevropski rezimi s ll poljskim zbivajima avescivanje
vlastite sdi, U slcajr i to sto se zvaica Jgoslavija
drzi "tl" prema i poljskog aroda.

Desiir

170

Tosic

Stavise, t rnoze kalklisati s vec i kalk

liSe! - i podvojeosti i eslagaje ized Zapade Evrope i
SAD, ds ziv zaiteresovaost Zapade Evrope z
ekooskih odosa s lstoco Evropo i opravdai strah
Zapade Evrope da d pretvorea bojiste, ili, stavise,
atornsk sti. Jer ideologije su vec uveliko izledele, ideoloske
stukte se trasfoisale u irokratske poretke: l k i
daas setao sovjetski poredak, ako i istovreeo
sadzavao sei voju silu i ekspazioiza.
Bas to - v sila i ekspazioiza kao kt i
t sovjetskom sisteu - odredje s "iroljive"
ogucosti Adropova, g i vtl "koproisa" st
zapadih vlada. Ako ds adiistracija SAD i i skloa "popustajia", pojedie zapadoevopske zelje g

"popustati" koliko

to zadovoljilo sovjetske imperijale i ekspa

se, l slucaj, g kretabez icije ogucosti da tu liij ispravi i pra

zioisticke pretezije. Odosi

ti cik-cak liijom,
vi g.
Iz toga sledi da, iako dv ispoljavati vecu itelige
cij i v elasticost u odosia sa Zapado kao li,
s sa Zd Evropo, Zapad i Zapada Evropa odosima s
adropovljevski Sovjetskim Savezo ailaziti i vese zamke i
rafiiaije t. i sve u politici, tako i inteligecija moze
iti i dobra i losa, zavisr od toga kako se potrei, treba smetati s n da Stalji, zalost, bio sve sem sto nije i glup.
Ipak iz dosadasnjeg izlagaja i trebalo zakljciti da
staje i zavisim istocoevropskim zl pod Adropovim pod pretpostavkom da jegova vladavia potraje - ostati r
. iti da odosi izedu tih zemalja i Sovjetskog Saveza
ostati kakvi s ili pod Brezjevo.
Dve tedecije s postojae zavisim istocoevropskim
zemljaa s posle Staljia, g igs fi vec i pod
Staljio: medsobo difereciraje i dhovo osaostaljivaje
odosu Sovjetski Savez. Izraz tih tedecija i i skob Jgo
slavije sa Sovjetskim Savezom 1948. godie. Mada jedopartij
oscu, ds rnoopolizm partijske iokratije, sve te zemlje

MILOV AN DILAS

171

zadzavaju istovet ssti izrnedu sebe i sa Sovjetskim Savezo,

se istovremeo sve vise razlikju d od druge. Ni ekoom
sko i politicko staje i isto - i sve isto! - prire u
Madarskoj ili Bgarskoj i Rumuiji. lsto to se z reci i za odo
se koje ilo od tih zealja prema Sovjetskorn Savezu. Mada
Sovjetski Savez pomr kotrolise svaku od ovih zeralja, se
sve vise duhovo, time skrive i i politicki, odvajaju od
g. Nije ista, i fi i sadrzii, zavisost RumuUe ili

Poljske, s Bugarske ili Cehoslovacke. Stavise, siroviska

zavisost ovil1 zemalja od Sovjetskog Saveza samo sto i ukiula, g povecala jihove tezje ka povezivaju s "kapitalisticki" ekooijarna, pogotovu teznje ka dulvoj nezavisnosti. Cak i eprinudne, kamoli idn integr-acije s vreme
pojacavaju teznje ka nacioalni osobeostia,
te tendencije - i pojedinacno difereciranje zavisnih
istocoevropskih zealja i difeeciraje svake ponaosob od
sovjetske tl - astavice se i ubduce, pod Andropovi.
Jer, radi se objektivni, eizbezni tendencijaa. Nacije
u svo tajanju toliko neodoljivije teze ka vecoj ezavisnosti ukoliko su u tome oetane. teznje se ri i kroz nacionalne irokrae, ove takode ne mogu da opstoje ako se lise acio
nalih vela. Istorija sovjetske partije najilustrativniji prirner
"patriotizovanja", i to hegeonistickog i ekspazioistickog. Zbog
cega i, onda, dgi orali da se odeknu "acionalistickih jeresi"
i pistanu na ulogu nacionalnih izdajnika?
Ekspanzionisticki hegeonizam, kao sve ogoljenije tar
nje svojstvo sovjetskog sistea, ne roze da ne izaziva bume i
nepredvidlj ive t. Pogotovu u podedeni istocoevropski
zU, koje Stl kultno i telicki supeiomije i na koje deluju
neuporedivo slobodiji i nacionali i socijali odosi zapadnih
zealja. Sovjetski Savez otpocetka zajednicu s tim zeljarna pretezo ostvarivao silo i u t pogledu - uprkos izvesoj evol
ciji od "satelitstva" ka autonoiji- sustina zavisosti nije izmenjena. is, zbog toga, uklonjei i izvori bumih negodovaja i
otpora, cas ovoj, cas u onoj zelji, ilo kao ezadovoljstvo u partiji, ilo kao aroda.

Desiir

172

Tosic

Sovjetski Savez rrze odstaiti, ni trajr obzdati izi

ako i radikalo izmeio svoj odnos
prerna tim zernljama. Najbukvalije shvacer, sem ako i ti
zemljaa fakticki prizao nezavisnost. za to n izgleda. I to ne
toliko zbog toga sto i za to ila nz izena svetskih, pogotov
evropskih odnosa. Nego i za to pretpostavka ila izena s priode sovjetskog sistea, odnosno ukidaje privilegovanog, ono
polistickog i ipeijalog, polozaja sovjetsk iokatija.
objektivo, st opisao, stanje odrsa SSSRistocr evopske zemlje.

jaje t ezadovoUstava, s

Ipak, najvece teskoce s naro{/ima Istocne Evrope

i li

izgledi, buduca zivanja, u ti odnosia, ne

velike, ni zicaste sanse. Bas odnosima s
istoco-evopski zl g ocekuju i v izd i
v teskoce. ikak va lica iteligecija moze it
i. svega zbog toga sto t, sto se ne kida, nametnti i
podredei odnos. Zbog toga sto eposredna stvast, dato staje,
zal1teva izer odnosa. Odnosi SSSR-istocoevopske zelje nis
se it mejali od rscova - od "drgarskih kosultovaja",
st staljinsk telefoskih aredi. zv i tome ostao
epokreta: imperijali kozervativac. zivot tekao: istocnoevropske zelje s zapale, i sve vise ton, kriz, za k sovjetsko
vodstvo sosi ajveci deo kivice - ako ne toliko stva, ono
verovaju naoda t zealja. Sovjetski Savez nije s da kroz
SEV () itegrise pivrede tih zemalja. Ali mu zatnoj
eri poslo za km - to i i cilj - da te zelje Cini zavisim od sovjetskih sirovia i sovjetskog trzista. i s se sanji
li izgledi tih zeaUa za profitailno i modemo poslovanje,
povecavaj se napetosti i negodovanja. Sve te zelje zapale s
teska dgovaja na Zapad. - Poljska i nezavisa Jgoslavija s
najdrasticij i primei, sto sovjetskorn vodstv pruzilo nov sans
za potcijavanje ptem "bratske pomoci".
Ekonoska kriza Istocnoj Evropi prvo redu potice iz
politickog slistema. Iz neefikasne, ideolosko-irokratske prirode.
pruzaj Adopovu i

MILOV AN DILAS

173

Mali su izgledi da se ona stisati, cak ako se i kiza na Zapadu

stisa. Sovjetski Savez nije ekorrnski kada da izvce te zernlje iz
kize, vec i zbog toga sto i sarn zapao stkturalne teskoce. I u
tome rnorati da se pretezno oslaja na svoj vojn sil i na
policijsko-partijski aparat podedenih zernalja. Novi talas tame i
nasilja vec zapljskje Istocnu Evropu.
I odnosi na cisto politickorn plar s se kornplikovali i zategli, su nemiri Poljskoj imali odlucjci znacaj. Helsinske
sporazurne breznjevljevska irokatija iskoristila za cvrscenje
svoje hegenije. U svim istocnoevropskirn zemljarna s se javili
otpoi. U rnedvremerje i Jugoslavija zapala u krizu, r kojoj
Sovjetski Savez ne moze ostati avrdusan, vec i zbog svoj irnpeijaln, "intemacionalistickih", obaveza da "spasava socijaliza"

"batski zemljaa".

Andropova najvece teskoce k Istocnoj Evropi. t

on najrnanje i i i l1teti da cini. Istocna v ne sarno
zoni, nego nogorne vec i deo sovjetske iperije. Odricaje od
hegernonije i potkopalo irokratske strkte sarnorn Sovjetskorn Savez i preobrazilo Andropova revolcionamog deo
kratskog vod, za sta n ni uslova ni kvaliteta.
U istorijskim zivanjima, reali odosi i cijenice delju
ezavisno od volje i ideja. Ni Sovjetski Savez nije sasvi lisen ideja, pogotov il voljo. Ali te ideje nis nove, niti ta volja
takva da i navescivali bitnije n, hitnija poboljsanja u
Istocnoj Evropi. U svako slucaj, drzanje r zivajirna u
istocnoevropskim zernljaa jeste, i i, pokazatelj i spoljnih
i ttrasnjih kretanja Sovjetskog Saveza. I Andropova.
Nasa rec, London,februar 1983.

17~

Desiir

Tosic

DILAS PAPI JOVANU PAVLU

Ua!edni neacki list "Die rVelt" objavio zairnljiv claak
Milova~ Dilasa pod aslovo "Licnost i istorija", rirnskorn papi
v Pavl . Svojorn toplotorn i izra2:ajoscti, taj clanak ~r~d
stavlja d vrst s prozi r ovorn ckv_enodostoJ1kH

kao covek iz naroda, kao borcu za ljdska prava 1 slobod, kao

Poljak i Sloveu, iako Dilas U i katolik ni reli~ioz~~' ~iti brailac Vatikaa, vec sloboda islilac i deokratsk1 SOC1Jal1st.
.
Svoj claak Dilas i kostatacijo: "Kad Poljak ~~-.
tila izabnm za papu pitao sam se pocetku: kako s~t katolz~~~
ak1 ,eni glavari dosli clo ovako mudJ"e odluke? Nije to zzbo~ V~~tz
le za papu sto ociuse1'ilo, nisam znao bas msta,
neao dobl"o pmmiSljen izb01-jecinog a,enog kneza sa Istoka, ~ to
f /oljaka, up1kos postojeCim tl"adicijama i uticajima Vati~a!1a". J?Il~s
satrao da to bio izraz volje Kato~ic~~ crkve da ~ sv?J t1 Istoku, isto vree i dalekosez, 1~apred sprelj: !,
da se ponovo spostave veze izedu lstoka 1 Zapada, pr:~sece1:e 1~~
ologijaa, politicki sisteia i r z~ l1egernoJ~. \1, p1se
Dilas, takvo jegovo isljeje pokazalo se 1 nepotpno 1Jedos~ra110. Nepotpuno, jer u tv Papi g~ d~ prepoza sarn~ s~
bol vec i licost, jednostrao zato sto, k g ~ shvat1 pol1ticke i drstvene posledice takvog izbora, i predv1~ao da t~k~v
izbor ovog z pobditi dulve susete od tol1kog znacaJa.
Zati Dilas astavlja:
"iljadugodisnja mud,.ost i iskustvo ' i~~ ~esplodne
izbjednog Poljaka blla omaska- da Vo!tila niJ~ z~to v1eme_
blo i Zicnost ZZ1'aednilz osoblna i pogledlljegove mtelzgentnostz
kao i pogledu njegovog karaktea Ovaj govi jezik, poznaje stml7m>anja i patnje coveka sadasnjice. Izuzetnost ~1'0g ~
moze se poznati vec njegovom d i njegovim pok1etzma, liJego~
, m agom osmeJJU i njegovom plemenitom i pmdon~om pof!ledu. .
10
Dilas u karakteristico i gest, da poset1 svakoj
zelji kleke i poljubi tlo, vidi s si_boliku r~e~o izraz
istiskog s coveka koji izikao iz rad~.k~-selJacke sredie, koji razne jade i stradaja covecastva, koJ1 t razueva-

MILOV AN DILAS

175

nja za sve ljdske slabosti i radosti, za sve ljudske smnje i d.

"Jm'ana Pm,za 11 s pYavom obelezavaju kao 'papuljudskilz pmva '. Rekao bllz da i vise od toga: naime jedan covecni .
pati patnju ljudskog mda ne za ljubav same patnje, nego da se i
pmtiv patnje. Niko zna kuda jednom istorija l/VJ"Sfiti Vojtilu
- i njega samog ovo pitanje sigurno daleko manje da interesje nego
li delo kome se pOS1 etio. Ali vec danas izvesno ovo - takav
mogao doti samo sa Istoka i samo iz Poljske. Jer Istok; Poljska i
postm1ljaju kao guti - ovde vecnom proemu
zi1 0t, sucinu, slobodu kako ljuciske liCnosti tako i nacija,
mesto. to vise nego . p1eduslov opsteg tisanja.
Papu sa Istoka , meautim, izab1ao Zapaci, jer Zapad ima
vetinu kdinalskom kolegiju. tome leii vise nego samo simbol
ili politicka mudrost. Zapad i slobodan razvoj licnosti i naroda
sudbonosno su povezani sa razvojem Istoku. s1kom
znacajnom zvanju koji vodi preok1etu, p1imdan i spontan l'OZ1'0)
nalazi i sacia onu licnost koja daje kako misaonu os1vu tako i pravac. Jli obmuto, nadena licnost oseca, sl7vata i poznaje ment pril'Odnog toka razvoja. Z se nisu papi Vojtili zajedno povezali i
stmlvanja Zapacia sa stradanjima Jstoka tmganj sa izlazom iz
p1etece atomske smrti i iz iivotenja neslobodi?
se ne plasi od teskoca i od neizvesnosti.
J'azracunm'ml)u sa stvnoscu moie da Cini i g~eske, zasto i ne
- samo oni koji nista ne rade ne Cine g~eske, ali 01' omaske
izledeti pred sirinom i pstranoscu ll}egovog podulzvata i pred
njegovom tei11}om za ciobrim i za slobodom. Nista ga ne moie da
ociv1ati od 11}egova puta. Atentat nije ostavio njemu nikakvog
tmga - sto se tice njegova dul i 11}egove aktivnosti. Na Papi nije
vidlji1 mucenistvo, ali mucenistvo 1 1 unap1ed odreaeno,
mucenistvo utkano ll Jzjegm'O stremljenje kao sto tkano U
opstanak celog covecanstva.
koga mogu da l11l'Ze samo pristalice 'nepog~esi1'e ', 'sav1sene' nauke, dakle sledbenici mmka i neslobode ",
zakljuCio Dilas ovom svom clanku Die Welt-u, 6. VJJ 1983.
1

Nasa

London, decembar 1983.

Desimir Tosic

176

POLJSA

- NAJSLABIJA RI"
"
Poljska vlada dv forrnalo ukiul~ ::d staje
(artial \a\v), uvedeo pre godiu d.. ~\1. :st~vre~eo
zadrzala iz r kojia varedo staJe fakt1ck1 rnoze 1 da\je ~
odrzava kao d glavo svoji\1 protivika. Takvo postupa~Je
poljske vlade pokazuje daje vlada momla k~ti varedo. :\,
ali da nije smela t ici do k. iV!orala tako postp1t1 zbog
toaa sto varedo staje i da\o 0110 sio vlada ocekivala ~1 sivaje opozicioog pokreta, i da i koliko-toliko stisala
egodovaje javrg , prvo d org sa Za~ada.
poljska vlada nije smela bezslovo kiti vanedo st~ zbog
toga sto i dovelo do sireja recept, 1 zbog
to~a sto bi sovjetska vlada bezslovo kidaje varedrg staj: gledala kao st opoziciji i Z~padu. G?~ia vare
dog staja jedio svakog "poesto" 1\: opoziCio~~ - da
zd poUsk ni, poljsk vlad - da shvat1 sta .
z, sovjetsk- da iz "avgaistaske greske" upade "poljsk

provaliju".
.
. ..
.
I kao sto uvodeje vdg staja PoljskoJ 1t
izenilo politicke odose, tako i jegovo fona\no kid.~je n.e
z zi ticati na polozaj Poljske i njen tmt~mJ.I razv1~
tak: d i drgo s samo priveeni i izndei fa~:k1 poteZI
ptijskih o\igahija Poljske i Sovjetskog Sav~za rvaJl~ sa saga
ma i\ v i socijalill 1 sa zd, deo
kratskim javnim m. I to iz jedostavog razlo~a sto..re~i~
osovi trg oopolizma i spolje zavisostl partiJSklh. 1
drai\1 iokatskih oligarhija vise. moze efikaso
da prav\Ja
. ..
cak kad bi i\ sz, orgazovane opOZ1C1Je.
Odosi Poljskoj se is it izenili prema i koje
sazdao pokret radicke klase i iteligecije 1980. go.dini: p~kos
nesalazenjia i ssi - misljej, ?~ opozicije, rezi se i sredio i iv~~, ~~k 11.1 nzgled. ~ve
sto vlada ll Poljskoj cii i z da l\C1!11 po!OV1CI!O - nedovolj!10

MILOV AN DILAS

177

i da cvsti i da opozicij zadovolji. Stavise, i samo varedo

vlada i ila kadra i da d ooliko
bnitala koliko to pilikom vd tog stanja pok\amova\a,
verovatr i :Zele\a. Vlada nije btalnosti dovoljila ni ze\jama i
naearna sovjetske vlade, jer nacionali otpor sovjetskoj hegemoiji i, sa vodejem vaednog stanja, oslaio, ako i .
Poljskoj rec korenitoj acioalnoj i socijaloj ki
zi. Za azlik od zivanja Madarskoj 1956. godini, gde s se
komnisticka omladina i acioalisticki konzervativci i)demokrati,,
pobnili potiv policijske svernoci i spoljne zavisnosti, i od zbivanja Cehoslovackoj, gde se il ciemokatska partiJska itelj:
gencija - Poljskoj s se pokrenli i ajsii, najnizi slojevi, e~fl_::"
dovolji samim _isteglGf, koj i i ni dst logti da d baza sainozvae, monopolisticke "avagarde".
U Poljskoj, zasada jedio Poljskoj, opozicioi pokret
istakao pitaja itna za svakog, i "konistickog",
sistema: pitanje svojie i pitanje vlasti.
U it svojie: za razliktl od reziskog saopravljaja
- saopravljaja slicog n Jgoslaviji, k partija i dalje
kotrolise sve, pogotov raspodel pofita - Solidamost istakla
zailtev za radicki saopr-avljajem ezavisi od vlasti i partije. Saopravljaje k i slobodo izabrana tela aspo
edivala pofit, tirne i itno ticala visir obaveza r
staje ilo polovico:

dzavi.

U pitanj vlasti: slobodi izbori, tj. ne samo biranje kadida

ta koje zi vladajca partija, g i oih koje ezaviso z
drge politicke g.
Pre PoUske, id opozicioi pokret i tako s postavio sv pitaja sistea, pogotov i s adekvat orgaizacijsk forrn. u pokret s intelekta\ci igrali z,
t i pogarnsk \g. Ali i nis "glavi kivci" za "zla":
Poljskoj ilo uslova inl i socijalih, da dode do spoja
teorije i prakse, do zdrzivaja islilaca i d.
dokazje da opozicioi, radicki i seljacki, pokret
Poljskoj s izraz ajdb\jih, postojan acionalih i narod tezj i, g i da svesta svoje i\ i socijale rnisije.

178

Desiir

Tosic

Duina, radikalnosl i temeljnost pokreta u Poljskoj u mnogome objasnjavaju zbog cega se sovjetsko vodstvo nije usdilo da
direktno, vojskom, intervenise u Poljskoj: sovjetska intervencija i
kiz sistema preobrazila nacionalu protiv "sk" ok
pacije. Kako i sovjetske trpe mogle vrsiti okpacior vlast jednoj velikoj, razvijeoj i samosvesnoj aciji, usred podeljene Evrope, sa savremeim svevideCi sredstvirna infonisanja, ll zategr
tirn rnednaodim odnosima i s vlastitirn uta~im teskocama?
Sovjetsko i poljsko vodstvo izabrali su sarno za sebe najbolje,
g i moguce reseje- da sovjetsku vladu postede od okupacijsk
d Jaruzelskog od nacioale izdaje.
Mada u Poljskoj deluju razliCite opozicioe struje, sam u
ovorn claku upotrejavao izraz "opozicioi pokret". I to toliko
radi jedostavnijeg izlaganja, koliko radi isticaja da svi ti pokreti
irnaju zajedicku tedeciju rn sisterna i ilg osamostaUi\'aja. Opozicioa razolikost uz istovremeno jedinstvo u
osovirn pitanjima - to takode potvrdje duin i postojaost,
avescuje i buducu plalisticku Poljsku.
Iz svega se moze zakljuciti da se Poljska skoro smiriti
onako kako i to zelela sovjetska i poljska vodstva.
Poljska samo najeklatatiji primer kriznih previranja u
svim komuistickim zemljama, koja se odvijaju na razlicite
i u svakoj zemlji s.
Li u S\'ojim politickim analizama carsku Rusiju cesto
azivao "najslaijom kaikom" u "lacu imperUalizma" i "kapitalizma". Takva kaika - rnom sudu - danas Poljska "kornni
zrn". U Poljskoj s se splele sve slabosti i protivrecosti i lejii
stickog sistema i sovjetskog ekspanzioistickog hegernoizma. U
Poljskoj se ne resava stidia sveta- se rnoze resiti ni jednoj pojedinacoj zernlji. Ali tarno zariste krize jednog sisterna: t
svoju "rak-rau" sovjetska oligahija moze tako lako da zaleci,
iz jedostavnog razloga sto rec vitalnim, ezaoilaznim i e
gasivim tezjama poljske i i poljskog drustva.
Shvatljivo sto Poljaci isu mogli, i moci, da k
dok prilike u podeljerj Evropi "sazru" i dok svakojaki "realisti" i
oportisti vide da "destailizacija Poljske" grozava evropski

MILOV AN DILAS

179

mi, g obesmisljava i potkopava ekspanzionizam i heaemoniju

Sovjetskog Saveza. Nijeda arod, ponajmanje Polja~i, ne i
nikad dosao do svoje nacioalne slobode i socijalnog boljitka ako
bi svoju borbu podesavao m pacifistickim dogmaticima i politickim oportistima. Hamletova "stara krtica" - onom slcaju
"krtica" socijalnih i acionalnih promena, ne moze da ceka da
se smiluj i odobre njen emitni posao - ne moze vec i zboa toaa
sto i drustva zamrla, nacije se obezlicile i iscezle ako f se ~
"krtica" umirila.
U v su, realisti su i koji se mire s nasem i eksploatacijom, sa ekspanzionizmom i hegemonizmom. U pravu s i oni
koji, kolikogod mogu i cim-god mogu, pomazu poljsk nezavisnost
i slobodu: oni rade za buducost Evrope i bducnost covecanslva.
2. jarar 1983. godie, Beograd.
Nasa , London, mart 1983.

Desiir

180

Tosic

JUGOSLOVENSKOJ
RIZI

K1iza Jgoslmiji, koja / pod itom zaosnma se

posledJJje ni godine, ima d1a izvom: spolj1Jji i ntal}i. Spoljni
iz1az (poskpljenje siina i hedite), makoliko teiak, spmedan i
pl'Olazan ako se ne p1eplitao s unutamjim, najnim i sttk
tumlnim. Naime, Jgoslaviji ne fimkcionise sistem kao celina.
tome su i od same ekonomske hize pesdniji zl'Oci koji poticu iz
politickog sistema - iz neefikasnog politickog odlucivml}a.
Kmen, osnova te neefikasnosti politicko-socijalnom
odnosu - p1i1ilegmanoj i dominanl7zoj lozi po!itickog aparata
nad ekonomskim iivotom. tome se Jugoslmija n ne mzlikuje
od koje l komzmisticke d1iave. Ali konk1etnoj, jugoslovenskoj
stvamosti ta opsta s!abost komunisticki!J sistema ispoljava se,
danas, specificnim, jugoslo1'enskim i jgoslovenski
naCin.

Jgoslavija - posle askicia s 1vfoskvom 1948. godine- imala ekonomski i socijalni mZ1j mnogocemu clntkciji oci ostali
istoL~no-evl'Opsk ciiava. i te d1ime, Jgoslmija se imiusnijalizovala b1zo, ali i nesinlzmnizmzo. Ali jgoslo1enska ekonomijaje tiisna i oko 90% obmciive pov!'sine posedu seljaka. Ekonomske, tehnoloske, tisticke i kultume veze Jugoslmije su najl'aZ1'iJene sa Zapaciom. sto znatnoj mai uticalo, i utice, naCin
poslm1Jja i naCin misljenja. Nas!etlena nejednakost jgosloven
ski!llepu!ika se - p1kos opstem p1og~esu - nije nzije smml}ila,
ako se nije i pmecala.
Jugoslmija se pod itom petvoila seciJJjemzvijenu
zemlju. Ali politicki sistem se nije nzo menjao i ostao - upkos
liemlnijem postupml} - slican onima Jstocnoj Evl'Opi. Ni inciustlijalizacija nije vsena samo iz ekonomsk, nego - i to peteino i iz icieoloskill i mkatsk pobucia: fmsimna teska inciusnija,
ncl}1eCi bmj jab1ika g7atlen mznim si1ovinama i iz pobucia
Zokalni mkatija ("politicke jabike ''). lstoV!emeno nezaposlenost stalno ,asla, tako cfa danas ciostiie oko 15% odnosu

MILOV AN DILAS

181

zaposlene. vise od 900.000 nezaposlenih uz oko 700.000 radnika

zaposleni/1 E1'l'Opi. Rasli s i ciugmi inostmnstvu, noCito posle-cinjil1 5 godina itme vladavine (1975-1980), tako da sada plemasuju 20 milijdi ciola.
Takav razvoj doveo do mslojenosti jugoslovenskog
dnlStva - tome se Jugosfaviji vec nasiroko l'aSplavlja met/u
sociolozima. Raslojena i sama vladajuca, lenjinisticka ptija,
1aspao se i partijsko-l'Ok7atski ideoloski monopolizam. Pl'Omenio
se i poloiaj jugoslmenskih ,epu!ika, kako metlusobni, tako i
odnosu ! vladu. racunanjima neki sociologa, 0%
Jugoslovena prisvaja 45% naciona!nog dohotka, rep!ike su
dosegle konjedaativni stats, sem vojsci i spoljnoj politici. Fakticki vec konjedemtivna i ideoloski nejedinstvena i sama vladajca ptija, pemda ona jedino i postoji.
ito svojim autmitetom i autok1atskom vlascu od1iavao
politicko jedinstvo, p1emda su se vec pod njim !ik vlasti toliko osamostalite da su i "svoju" priedu autarl1izmale, tako
doS!o i do mzbijanjajeciinstvenogjugoslovenskog tiista. OstmljajuCi iza sebe "kolektivno ntkovodstvo ", sastavljeno pincipima
piteta ,epu!ika i godisnjeg l'Otimnja glavni fimkcija - ito
najodgmmije ciriavne gane ug1adio sporost i neefikasnost, i
ako su njegove pobude ! onemogucmYmje pojava egemonije i
autokllizma. neefikasnost se poklopila s pomenutom ekonomskom k1izom i sa snuktumlnom k1izom (zapostavljena poljopivJe
da i onemogucena "mala pl'i1eda ", sistemska niska pl'Oduktivnost,
nestimulativno nag~at/i1l}e, ideoloski d1 kadl'Ova, uguseno
izlagl}e altemati1nih ideja itd
Citav sistem zapao hiz i sve ciublje, slepo slja .
Repl'Ognmzimlje dugma i znatna jinansijska pomoc sa Zapada
svakako uspiti, p1ivremeno i u!aiili, k1izu ekonomije, ali ona
ne moie, svojoj pi1odi, uticati k1izu koja se od1ija
socijalnim osnovama i politickoj stmktti samog sistema. Izlaz
momli ponaiiti i naCi sami Jugoslmeni - svojim saznavanjem
snnog stanja i mo!isanjem svoji ljdskih enegija i ejomzi
sticki snaga.
Jugoslmija ima snaga za unutanl}e J'efonnisanje, za izlazak

Desiir

182

Ona ima dovoljno, i p1e~'ise jugoslovenski d ne ispoljm a

teiju za izlazak iz d1iavne zajecinice.
Kizu Jugosfm,iji ne izazi>'a ikak~'a opozicija, premcia su
tvciomkaski fkcionai i "ideolozi" veoma glasi p1otiv "svih
nep1ijatelja". Jugoslaviji i znacajnije, mgaizovae
opozicije, up1kos sve SiJem nezadovoljstv. kJizi s sistem i politicki Jzovi: iz samog sistema - iz vladajce ptije, odosno iz
Jefonisticki!J strja ptiji i oko , moie jedino i da doae do
k1etaja ka 1.
Za sada se ptijskim vhmima ne ispoljavaj ni licnosti ni
iase, ispi1ative ideje koje se zalagale za sistemske 1.
Ali ptijskim i dntgim intelektualim SJedinama se nasiroko
ispoljavaj k1iticke analize ciatog staja. Oseca se i egociovanje
,adnickim i ci1ugim 1adnim i siromasnijim slojevima. Insisti1ajCi
as!eaeim fomzama vlasti i okostaloj ideologiji, ptijski
v1lzovi su samo palisali altemativna, Jefomma ciemokatska
glecianja i stntjanja, nego i same sebe i sistem kao celinu.
Ukoliko iduCim godinama iz samog sistema, odnosno iz
,,zadajce ptije, doae cio ned1,osmislenog i kenitog efonn
skog pok1eta, citav sistem nezatavlji1'0 s1lja kataklizmice
socijale i acionale nemie. Nastavljanje saciasnje k1ize jos
ekoliko godina 1'ratice, sv1stace Jgoslavij aazvijene
zemlje: to ijedan noci p1istaje bez otpora. buciCi
J"eiim ocibojan i zan1 me za S1'aku "tua" altemativ - i sama
Jgoslavija kao dlim,na zajeciica sYlja slabosti i neizvesosti,
iako S1'o}im zm101'ima i S1'0}im ociima ima potecijala da prevlacia saciasnju sistemsku kiz.
Itel'Vencija annije, p1emda sacuvala jeciistvenu
iugoslovesku stntktunt, ne trajnije 1esila nijecino osnovno pitanje. to samo zbog toga sto stntkti ple,,ladm'a bas
onaj - "titoisticki" - duh koji i cioveo cio kize sistema, nego sto
poja1'lt amzije politickoj sceni veCina jugoslm,eskih nocia
shvatila kao hegemonizam i unitizam najvece, s1pske nacije,
mak to intencijama pmtagonista tako i ne !.
P,emstanje kize politicku k1izu - socijalne i nacionalne
iz

ekoomske i

Tosic

socijalne

kize.

skolovai!I kadova, jedan

MILOV AN DILAS

183

konjlikte, pemetilo i postojece odnose Balkan. i sie.

Refonnisaje sistema Jugoslaviji , Si!e uzev, znacilo i gYaaenje
sta!nosti ovom ciel sveta.
Nasa , London,januar 1984.

**Nasa 1 objavljuje originalni tekst Dilasovog clanka

"J~Igoslavija u krizi". Nesto skracena verzija objavljena
najpre u ! N1 Ymk T!mes od 23JCI, potom u Intemational Hemlci iz dan docnije, dva dana posle prvog
engleskog teksta u Los Angeles Hemlci Examina pod aslo
vom "11 Ghost of Tito". Clanak takode procita u jugoslovenskoj emisUi na londonskoj radio stanici . ** ~

Desiir

184

Tosic

fonnalno

NACIONALNI PROBLEMI
JUGOSLAVIJE, DANAS

neprolazije.

.
Juaoslavijaje astala slomom Austro-Ugarske, kr-aJem 1918.
aodie. Tada su se sa Srijom ujediile Hrvatska, Sloveija, s
Hecegovia, Cma Gora i Vojvodia, docim Makedoiju i
Kosovo Srija ila prisajedinila tl atovima 1912-1913. godie. Vec
ofomlljea kao drzava, Jgoslavija prizata miom Versaj

godie.

Spomerte teitoije postojale s kao istoijske posebosti i

pre ujedijeja. rajem Drugog svetskog rata, , ds jiho
vi di, kostituisale s se u repulike (Srija, Hrvatska, Sloveija, Makedoija, r Gora, s Hercegovja), ili_ u t
m pokrajje (Vojvodia, Kosovo ). mt1 da stanovistvo s i Hercegovie i slaveskj Muslimai Sri i
rvati. Kosova veciom AIanci.
1- s saro s, ajvazije s jugosloveskog mozaika, jer ima i acioalil1 i- Madara, R, k, Slovaka i drugih.
Vec od svog astaka, Jugoslavija se soCila s nacioalim
proiemima i acioalim sukobima. Hrvatska seljacka staka
Stjepaa Radica vec ujedijejtl postavjla federaljs.~i_cke
zahteve. U Goi izila oruzaa gerila. U MakedoJl su
tijali ezadovoljstvo i tezja za idetitetom. Bosaski_ ~uslir~i
se izu s politick zajedicu. Slovec1, !zr-az1tom
1:>

ilm poseboscti i hgs i u igi izrnedu Sr 1

Hrvata, sv da zadobij kakv-takvu, eformalr autof!.orniju. Pernda cetalisticka, pod srpskorn rnoarhijom, med~rat~
Juaoslavija stvamo ikada i spela da se kao takva .kosolldl!Je.
.
.
uoci rata, 1939. godie, ila pisiljea da Hrvatna pzna l

atonorniju (banovin),

cirne princip federacije

185
t

njen drzav zivot strkt.

Nacionalni prolerni Jgoslaviju od jenog astaka.

Ti prolemi s ugradeni bice, sdi. Reci se:
to slcaj i s drugim gilim dzavama. Svakako .. ~l~
s Jgoslavijom, bas zbog osoitosti stukture - potresJe 1

1919.

MILOV AN DILAS

Objektivni istojcarj potvrdj da Jgoslavija nije - kao sto

Sll i protivnicj optuziva\j, kao StO i daas tz - vestacka tvorevjna, sazdaa Versaj injcijatjvorn pobednjcke Anta
te. Nepoitna cjnjenica da Jgoslavija forrnalno svojjrn l!ll
tarnjirn snagarna, ozakonjena pre Versaja. Besrnnje nzdajgo
slovenskih d da se oslobode potcjjenostj ssednirn velikjrn
silarna, Tskoj Asto-Ugaskoj Italjjj, ila zivotni i jstorijski
podstjcaj za jedjnjejem. Ali tome nesrnnjiva ntarnja,
stoljetna ceznja koja potice jz etnickih kltr srodnosti, jz geopoljtjckog zajednjstva, kod Srba i Hrvata jz nacjoalne terjtoijalne jsprepleteostj_ U prav s koji tvrde .. da s najvecj
dhovj stoljecjrna tezjlj ka din. Jugoslavjj s stvaralj istorija i spontane teznje. Jugoslavija postojali u d! i zivotu, cak i
ako bi se raspala kao drzavna tvorevina.
se najuverljivjje, kroz krv i oganj, potvdilo Drugorn
svetskorn ratu. Ovde nUe mesto- kad i i ilo urnesno- da se odrneava d pojedinih naroda torne, u raznim fazarna rata. Ali
nesurnnjivo da JugoslavUa, raspadnta i raskornadaa, pezivela
i vaskrsla ratorn i revolcjjorn, revolcionarnirn ratorn, korne s,
preko Komnisticke partjje kao jedine jguslovenske - bas zbog
toga sto bila d jgoslovenska partjja - svi jgosloveski
arodi svojom krvlj obnovili zajedick drzav.
Iz Drugog svetskog rata Jgoslavija izisla kao federalna
socijalisticka drzava, rnogo m slicna sovjetskorn poljtickorn
i dzavorn model. Ali federacij kornnisti is "izrnislili" - ona
Se zacela vec l1 struktama kra\jevske Jgoslavije; kornnisti Sl!
ideji federacije dali diarnik dosledost.
Ideja federacije besrnnje pornogla kornistirna da se
dograbe vlasti. Ali da kornisti is, takoreci posledjem s,
prihvatili idej v, vaskrsa Jgoslavije - onj i pobedjli.
Nije nastaak ni opstanak Jgoslavije slovljen vlascu kornunista, kao sto bio i gospodstvorn rnonahije i kapitalizma. Jgo
slavjja samo mejala- nadajmo se da tako iti i ubduce - forme svog opstaka, tl njoj s se menjale samo sage n obnove.

186

Desimir Tosic

Komunisti su, pak, kivi- bolje reci: "krivi", jer neostvarljivi ideali i ilzije su zivota kompoenta svake politjke - komujstj
su "krjyj" sto su poverova!j, se prerna tome poasalj, da su jedom zauvek resili ! pjtanje, ln pitaja u Jugoslaviji. "krivica" izvjre iz osrvne topije besklasrm drstvu utopjje koja komnistima davala jspiraciju i vereost kako za
:Zrtvovaja i podvjge, tako i za bezumna, svjsa asjlja. Odos
- komunjstj samo deo odosa, odnoso problema drustvo
- kst; k moze jzgadi!j drustvo kakvo ze!j, nego se ono
stvara kakvo moguce - nacije traju sistemi dolaze i odlaze.
Naime, konjsti s i! u j\uzjji da , s tjm
l suprotostj, nestajati sa jzgradjvajern "besklasog drustva".
nastalo novo klaso dn1stvo, s kornunjstjma kao monopoljstjckim slojem. Stavjse, komunjstj su u tom drstvu postali novi
acjoaljstj - rsjocj tezjj "svoj" i, odosno acioalih
partjjskih irokratjja. U tome dojsta jeste sudisko izneveravaje
vlastit ideala- neoprostivi, istorijski grel1 komuista.
U Jgoslaviji acioaljrn osnovama, delom
lm i acjoalistickim jdeologijama, daas divljaju i razdruzuju
arode partijske oligarhije. Partjjski, irokratski acionalizmi su
daas san ajdrasticiji problem Jugoslavije, g i aj
vazija, eizostava orijetacjja i jzvor moci komuista. U torne
JugoslavUa daas ajizrazjtjja, mada i jedia, komuisticka
drzava; u Sovjetskom Savez su slicne tedencije samo prigusene
svetskirn ekspazioizmorn i prevlascu velikoruske irokratije.
"Izvorni greh" acioalizrna, kao i ostal zala, pod
Staljiorn - 1tr, sa ozakonjejem moopoljzma partjjske iro
kratjje, spolja s velikodrzavljem i potCijavajem "bratsk" partija. Jugoslavijaje 1948. godie dala prvi uspesan otpor sovjetskom
komizn cime i pocelo raspadanje svetskog komunizma
takozvae acioalne komunizme.
Ali ilo i i t i epravedo danasje Jgoslavije irokratske acioaljzme jzvoditj jz skoba sa Sovjetskjm
Savezorn 1948. godine ili uporedivali s tim skobom. Sukob
SSSR-Jgoslavija , uprosceo r, sukob malog s velikirn tek oslobodee male zemlje sa ekspazioistickom svetskom

MILOV AN DILAS

187

silom. irokratsko-acjoa!jstickj sporovi i skoi Jugoslaviji

s sporovj skoi med maljma, bezmalo sazj ravnima, oko
"svojih", "nacjoalill" prerogatjva svojih "vecih", "pravedjjill"
mogcnosti.

Prvi takav zacajan, mogocemu odsuda, sukob poveli su

hrvatski komjstj, zalltevajcj v autoomjj, prvom redu ekormsku, kao i pravedn raspodel centralog kapjtala. Ali davo
nikad dolazj sam - to s se adovezale i duge, epartijske
acjonalne acioaljstjcke sage. k masovj pokret, u
kome ezadovoljstvo s poretkom kao takvim postajalo sve izrazie. Tjto prihvatio zahteve l1rvatskih komuista - amandmae na
postojeci ustav, ! smeio hr-vatsko vodstvo spostavio kontrol preko "odanil1", poslsih funkcjonera policjjskog vojrg aparata. Godjn dana kasnije smenjeno rkovodstvo Srije - ovoga
t zbog libealistickih skretanja. Kardelj otpoceo rad na svom
petom Ustav, pihvaceom 1974. godie. ustav edemokrat
skUj komp!jkovan od ranijih. Cak i protivreca, konfuzan drkciji i nj mogao iti, bduci raden u strahovima, u nastojanjima da se zd nacjonalna i lieralna grozavaja.
SzbUanjem tih ranjjih prevjanja i "sketaja" vladajca
partjja cvrscivala svoj moopol, alj se jgoslovensko drstvo
raslojavalo. Raslojavala se partjja. dole se dstvo pretezo
aslojaYalo Yertjkalno - na boljestojece slabostojece, partija se
raslojavala i horjzotalo - na nacjonale partjje. Ako se Jao
slavjjj - kao i drugjm "socUaljstjckim" zemljama - s razlog~m
moze govoriti kao novom klasnom drustv - s vecim razloaom
se z govojtj poretku njoj kao labaYoj koaljcijj acionaln lejijstjckih partija, g kao jedistvenoj lenjiistjckoj
partijj.
Sve to daas vidno ne s iz jgoslovensk sredstava
ifonjsaja, g i jz govora ajvjsill zvajcika.
Zvanjca propagada inace s i najostrije zima
z nacionalizme i lieralizme. Tjrne ona, ehoteci, skace sei
sta: zivi ajopakjji nacioaljzrni su bas zvanicnj, partijskoirokratskj acioalizmi, lieralj ne traze nista vise neao da se

zvacno pzna stvamo stanje drustva.

Desiir

188

Tosic

dakako ne znaCi da nema acioalizama - oni!1 "klasicnih",

i soviistickih. Ili da nema, makar slaih i neizrazitih,
::urzoaskih" tendecija i ucenja. Ali ono sto zivo, aktr i
Jgoslaviju kao zajednicu sve razonije - to su iokratski nacionalizmi i lenjiisticko-staljiisticki dogmatizmi i moopolizmi.
Niko ume lako da se aruga kao istorija: jgosloveski - i
ne s jgosloveski - komujstj s postalj rusjocj vlastjtog dela.
mjslj daje to delo- posle toljkjh gorkih jskstava tragjcih
jsksenja- vredno spasavanja. Ali Jgoslavija, jgosloveske i
jugoslovesko drustvo, s kjvi i bezvredi da i poto
li u sulda il i dogmatska obracavanja i zm
izlozili svoju ezavisnost evetualim grajivim ssedima i vojburzoask"

im ekspaziojzmima.

Birokratski acioalizam, kao i partijski moopolizam, ozapostojecim Ustavom i gdi strukture vlasti prjvedivaja. Time izvrsea it m i odosima medu
jgoslovenskim nacijama.
U oim revol11cionarim, "idiljcnim" tm posleratim
vm, lr t jzgledalo, faktjcki ilo,
dukcije. Stare klase jilve jdeologjje ile s11 razijee razvejae. Njkakvo drustvo - ako se pod t podrazmevaju osjromasei arod svevlast komista - i postojalo. Premda se
verovalo u skori estanak i, verovalo se u "bratstvo i jedi
stvo", 11 prestaak il sukoba. Meduacioale graice s
smatrae admijstrativim pivremeim. Komuisti su i jedi
stvei, budci da drgih, acioalih i jugosloveskjh partjja
ilo - ilo sukoba l osovi. Partjjska ir-o
ki"atija ila tek u st. U svesti i psi11i jos i~ ilo
s sz svojoj prjvjlegjsaostj eprolazostj. Zrtvovanja prjvremeost - dok se izgradi besklaso drustvo - jos s
kojei s

i zars vereost.

Ali otada proteklo mogo vode Savom i Duavom.

Pocetne funkcioerske privilegjje s se, u zahuktaloj industrUalizacjji, pretvorile prava, s tedecijom da ta prava bud11 asledna.
I arodi s izlazili iz zaostalosti i bede, s tim se stvaralo i diferencjrano drustvo. d partijske iroki"atije, delom i ezaviso od

MILOVAN DILAS

189

, stYar-ali s se i dgi slojevi - meadzerski, uretnicki, intelektalni, posle euospele kolektivizacije i seUacki: neizbezno
tv prema svet, masovi izvoz radne sage, priliv deviza i
zapadnog lksza tome s samo pogodovali. S nacionalnim ekonorUama s ! i nacioale partijske irokratije. s time samosvest nacioalih irokratija jihovom nacionalom zv i
acioalim obavezama: i k mora da vodi, makar to i
ila jihova zaslga i priroda loga.
Revolcioama stvarost se sve br:Z:e pretvarala revolucioa tradicjj i fraz. Ideologij zamejivao pragrnatizam - ideali s se preobazili iteres i maipulaciju.
U tim preobra:Z:ajirna partijsko-irokratski acioalizmi
samo sto se is odricali svog ilg i jgosloveskog i to i ilo zu i pravedo od jih i trazjti, jer svak treba da
ima pravo opstaak - g i dalje, izmejeim slovima,
zadrzavaju rropolad drustvom d . Sve podeljejje,
sve zavadenjje acioalnim osnovama, nekadre da same rese
aktna sv t, partijske iokratjje su solidare samo
odr:Z:avaj svog rnoopola i oernogucivanj drugih, racioaljji
alterativa. Naprosto moopolizam- li osrvama
i jgosloveskim razmerama - postao jalov i eefikasa.
Time i i i Jgoslavjja kao celia srljaj bezizlazosti,
krize i skobe. 11 mrak, u mtom, svj love - cak i i koji
z sta se i kako se lovi. Patijski rnoopoli izazivaju drge i
dr11kcije totalitame apetite, ili ioki"atizri - soviizme.
Svaka i se oseca zakitom, svako drukcije risljeje se proglasava jeretickir, eprijateljskim.
Ali kao sto se dstvo moze vratiti stare kapitalisticke
odose, tako se i Jugoslavjja rnoze vratjtj cetralizar ili
ciji, ma kakav hegernoizar: i vise rg i hegemoija ce
tralistjcke partijske iokratije, kao posle rata, pod Titom. Nacije se
rrgu samo dalje osarostaljivati. Jugosloveska zajedjca se ili
zdrziti jedom ovom, kofederativom i demoki"atskom
v, jli slaiti i izlagati drustvo i arod tagicim, mracirn uu
tamjim i spoljim nejzveostima. t od irokatskih acioaJjza
ma i partjjskog rnoopolizma vodi haos i raslo ili kostitujsa-

Desimir Tosic

190

nje

ovim drustveim

osnovama, u

ovim,

slobodnijim

acio

nalim odnosira.
Nacionali

prestizi - bili "burzoaski", sovinjstickj ili bjrokratski - acioalna egiranja i iskljucivosti vode iceru ser
zi i zakrvljeosti. U mrgonacjonaloj drzavi ijedna nacjja
z iti sasvj, za sva vremena, zadovoljna. lzlaz u sporazurira i jedakir pravima.
Zadrzi se, rakar kratko povrsno, odnosira Srba i
rvata. sn su odrsi izredu ova dva naroda najosetljivijj.
buduci su to i ajveci narodi, njihovi odnosi su i najpresudijj za
Jugoslavjju i acionale odose u . ova aroda su "rasparcani", i to Sri vise g Hrvati, jer se jihovj de\ovj na\aze u
drugir repu\jkara u pokrajjnara. kako, prjrer, prikljucjti bosaske Hrvate Hrvatskoj, kad su oni u s manjina,
Musliraj i Sri relatjvne vecie? Za to se rora izrisliti "teorija"
da su Muslirai "cvijet hrvatskog aroda", rd se MusJjmanj
osecaju i poasaju kao posebost. Kako, pak, prikljcjti bosaske
Srbe Srijj? l tu "treba" "teorjja" - da Mus!jai nisu d, i
, nego vera - kao da vera spoedna beznacajna oznaka. Ali
eosporno eotklojivo da Sri i Hrvati teze zajednici sa delovira svog i s. bas tu zajedjcu kidaj - bezmalo s
sasvj prekin!j, bosaski partijskj irokratj, podjaruj6j tjm eo
buzdae z. lzlaz \ u asilju, u medusobnor istrejivaj ilj - j\i tl demokratjjj, u demokatskir pravima koja
omogucivati klturn, emocioalu i drgu homogeizacij Hrvata iz Hrvatske i Srba jz Srije sa Hrvatima i Srima Bosi. Jer
daas , r, razmea jzmedt! jugoslovesk repu\jka procentualo manja g t.1 Evropskoj ekonomskoj zajedici, povezaost S iz Srije i S t.1 Hrvatskoj i Vojvodii neporedivo
m g veme Asto-Ugarske, kad s Srija i Astro-Ugar
ska ile dve, povremeo ne bas prijateljske dzave!
DkcUe n: acioalno pjtanje, acionala t u
Jugoslavjjj partjjska ikt- ila nacionala ilj jugoslovenska - vjse kadra da uskladuje i da resava.
Nacioalr pitanje t.1 daleko vecoj merj g socijalo
azaralo, i ajzad razorilo, kraljevsktl Jgoslaviju. Upkos sadas-

MILOVAN DILAS

191

teskoj, struktraloj krizj - il pitaje postaje ajsudbo

nosUe t sadasje Jgoslavije. Njegovo reseje, jegovo
resavaje komponeta - to vz - demokratskog i socijalog kretaja i preobrazavaja.
Ne gr, nego afirrnisaje - moopol d jdejama m, g jedaka prava zakoj!
Jugoslavjja se obovjti kao dekratska kofederacUa ili
raspasti i itj raskomadaa. Verujem u ovo prvo, premda daas
postoje orgajzovae saglasne sage koje i se tog zivotnog, istorijskog zadatka prvatjJe. BezjzJazj su cesta sudia pojedjnaca
politickih pokreta, ali ne i naroda.
Nasa reC, London, mart 1985.

192

Desiir

Tosic

DILAS
OKOSOVU
"Dva s osrva izvora krize Kosovu: prvi - tradicioal
ni otpori ! srpskoj, ds jgosloveskoj drzavi, drugi otpori funkcioera !sk arodnosti astojanjia Srbije da se,
radi sredivaja, ograici autormija.
Prvi izvor stala, ilo da rec kraljevskoj ili kouni
stickoj Jugoslaviji. crpe sg iz pridne tezje a!anske i
za afiracijom i ujedinjenjem. Otpori kosovskih !n su
samo mejali forme, zavisno od okolosti, od odnosa saga i prevladjcill ideja. Ali ti otpori isu prestajali sve od 1912. godine otkad srpska drzava prisajediila Kosovo, posle poraza Turske u
rat s balkaskim hriscaskim drzavama. sto se tice otpora fu
kcionera !, oni za Jgoslavij i ili veca esreca od
ostalih podvajanja korntista i jihovog zatvaranja 'svoje' nacionalne federale drzave - kad se ti otpori bi spajali s rnasovim
i zivim ilegalirn aktivnostirna inspirisanirn iz !i i povezairn s njom. Kosovski fnkcionei ne zele da se odeku privilegija koje irn daje autormija. oni se i rnogu odreci autonoaskih privilegija. Ne samo zbog toga sto ih funkcioeri ostalih
jugosloveskih repu!ika uzivaju u jos vecoj meri, nego sto i tirne
potkopali sei i i tako i labavu osnov u vlastitom arodu. Na
Kosovu nerna !n koji i ili acioalisti - irna samo
ijasi rnedu jima. Time i drzavi aparat Kosova postaje eefika
sa i atijgoslovenski.
"Ima li se pri torne tim da !i stekla drzavu
ezavisost kroz totalitarizam i da u g !sk i
usla u faz i! lmogeizacije koju ispirise staljii
sticko-acioalisticka ideologija - bice s zbog cega su emiri
Kosov pomi, asovi, invevi i brtali.
"Uz to Kosovo posle t dozivelo ekooski i socUali
preobrazaj. U predatoj, kraljevskoj Jgoslaviji, kosovski !i
isu irnali ijedne skole svom jeziku, socijalo su ili u pol
fedali i pleeski odosima. U v, kouistickoj g-

MILOV AN DILAS

193

slaviji, oni su doili ne s svoje skole, nego i univerzitet sa preko 20.000 studenata i visoke kultume ustanove. Uz stalnu oilu
? j~g~s.loven~ke zajedice uznapredovala industrijalizacija,
~ ~! ~ 1 tzejena socijala strktura: inteligecija postala
naJdanciji integrisci sloj. preobrazaj saosvest
kosovskih !n. Ali on - uslovia totalitaristicke nacioale hoogeizacije, i na Kosovu sazdao uslove s za
razah totalitamog acionaliza.
:;,
Do takvog acioalrg pokreta i takvih nemira na Kosovu
i .?.oslo ni dr, ni ezavisno od politick prilika u JugoslaviJ 1, napose ne bez Titove uloge. Sredirrn sezdesetih aodia posvle senjiv~~ja na~istaknutijeg srpskog kouniste, sefa tajne
sluzbe Rankovtca - tto se uplasio srpskoa nacionaliza to ne
.k
:;,
'
to l1 onog klasicnog, "burzoaskog", koliko ovog, parsko-irokratskog. przilo prilik kosovski fukcioeria da
"raskrikavaju" Rankovica i tajne sluZe kao velikosrpske i atial
ba~ske .. Tit to pogodovalo, toliko vise sto ilo zacinjeo
veltcailJ~ njegove licnosti i njegove "spasilacke" loge.
se, fakticki, legalizovao nacioaliza fnkcioera
!, i s, potvrdujuci se kao acionali, oogucili
razma~ a!askog staljiistickog acioaliza i prodor uticaja
!. Poceli su pritisci i asilja d !ski i
~v, ll prvo d d Sria kao nii i tradicioalno
"~aJopasij im". Pitisci i asilja eozvanicei, skrivai i podrzava od vlasti. Pritisci i asiUa cdovisi fm i razeraa:
sak.aceje. i u?ijaje stoke, zabrana voda i ispasa, s kuca i grob~!Ja, ~alJerlJe crkava, zastrasivaja, prelacivaja, i ubistva,
stlovaJa rnaloletica i staica- silovaja iaju eku ideolosku ako
ne i kltu privlacost za taj i takav nacioaliza.
'
Parola 'Eticki cisto Kosovo' obzela sve strkture !
n~.: Srbi su pisi.ljei ? napustaju Kosovo, tako da njihov broj,
~OJI po~le t 1znos vise od trecie stanovistva, spao oko
d t. S u posledj desetak godia iselilo se oko
220.~00 hiljada. U poslednje vree Ii otkupljuju od Srba
zemiJuyo rm visoki . Vlasti znaju, ili se prave da
zaJU, otkuda toliki ovci, cesto u devizaa. Verovato se

19~

Desiir

TosiC

svercuju s iz !i, g i iz zernalja fundarnetalistickog

islarna: rnuslirnai Jugoslavije, u koje spada, uz 1.700.000 Bosanaca, i vecia kosovsk l, treba da posluzi kao uporiste islarna u Evropi"".
"Nastojaja vlade replike Srije sredivanju prilika
Kosovu - prernda eodluca i eterneljita, isu i kao takva doila
podrsku ostalih repulika: il partijske irokratije se ~
promea, izgovarajci se strahom od "obnove" srpske hegemon~e.
Stavise, autooma Vojvodia, koja takode u sastavu repultke
Srbije, premda veciom sl Srima, daje ajzesci otpor promeama na Kosovu, zbog presedaa za svoj polozaj.
i savezi oraani - ni dZavi ni partij. ski, isu kadri da
"
:;:,
izene staje Kosovu. I to toliko zbog toga sto su autoone pokrajie ustavom fakticki izjedacee s repulikama - to
vec peti ustav za Titove vladavine, i i greh ni kad i on
i promejen. Promea polozaja Kosova dovodi u pitaje citavo
ustrojstvo, citavo Titovo naslede. Nedava rezolucija Cetralog
komiteta Saveza komuista Jugoslavije odrsima izmedu repuike Srije i ih atoomija, tj. i Kosova, svojo eo
dredeoscu i nejasoscu rdl konfuzij i l1rabri otpore i
emire". ("Fear d Loatig i Kosovo Threates Yugoslavia",
9.- The Wall St1eet Joumal).

Nasa rec, London, decembar 1985.

MILOV AN DILAS

195

NOVA FAZA NACIONALNIH ODNOSA

U JUGOSLAVIJI
Esej objmJljen nemackom casopisu
,,Politische Studien ", XI-Xll 1985.
Jgoslavija vec poodavo zakoracila v faz svoa
.

razvttka. i se faza, vsi gledao, mogla okarakterisati

kao postitovska. Istorijska istia drukcija: ta faza pocela vec
pod Titom, krajem sedamdeset godina. Ali ona se prikrivala prividom kotiitetu ideologije i stvarnoj Titovoj atokratiji: ta
ideologija, jos revnosije ta atokratija, astal rm s prikazivale kao 'savrsavaje' i 'dalji razvitak' ranijih odosa i fi.
u tome ilo tacog, toliko sto se sstina vlasti i sstia ekoo
mije is mejale. Nova faza astpila okvir sistema - iz
rzosti, iz teskoca i eprilagodavaja samog sistema. Zbog toga
zvaica politicka svest samo sto prikrivala, g i i bila
kadra da i, da se radi pocetku v faze.
Najkaakteristicija crta te v faze - kao i svake zi
, kvalitete m Jgoslaviji od g nastaka 1918. godie - s drkciji, izmejei ili odosi. Daas s ti odosi
- kao i aijim promeama- pracei, cesto i zrokovai, m
ekoomij i, kltri i dakako, politickoj svesti. Ali i
li odosi s, s, sarr ajdramaticiji i ajosetljivi
ji, g i sdii za zivljeje i istorijsk sdi d Jgo
slavije, i za sam jgoslovesk dZv zajedic. U razmisljajima i zakljcivajima Jgoslaviji mogu se zaoilaziti i druga pitaja - socijala, verska, ekoomska, kultuma, spoljopoli
ticka. Ali kroz il pitaje, 11 acionalim odosima
s sto se prelamaj, g se im kocetris i sva drga pitaja. Jgoslavija, arodi Jgoslavije, jos isu sli drustvo tolera
cUe, zakoskog reda i slobode ekoomije: otda ostrascenost i
ideoloske totalitamosti u jugosloveskom drustv - ukoliko r i
postoji kao celina, obzirom na acioalne zacaenosti i meduaci
oalne podvojenosti.

Desimir Tosic

196

Protivici jgosloveske dzave, pogotov separatistj iz

same Jgoslavije, jstjcali su, jos vek jstic, da Jgosla

11
vija 'versajska tvoevja', tj. tvoevja pobedjckih sjla jz Pvog
svetskog rata mira kojeg s Versaj 1919. godie t
l pobedeim silama- Asto-Ugarskoj i Nemackoj. s isticali i
jgosloveski komisti, povodeci se za Lejiom i Komitemom,
koji s Versajski rni tretiali kao iskljcivo imperijalisticki dikt.at
Fracske i Britaije. Kornisti s takav stav imali iz svoj,
komistickih razloga, istorijski tokovi - s m fasizma i
izbUajem Drgog svetskog rata - dodelili s irn lg izvrsioca
jgosloveske revolcije, tirne i spasioca Jgoslavije.
Tvrdje Jgoslaviji kao 'vesajskoj tvorevii' s neistiite
kao i moge ideoloske postavke inspirisae politickim potrebama.
Vec 1917. godie s se rf srpska vlada i predstavici Hvata
spoazumeU stv zajedicke drzave. Jgoslavija kao
drzava stvorea krajem 1918. godie - pre Vesajskog rnira, voljom i
odlkarna . aosloveskih politicki\1 saga. I samo to. Stvaraj.
zajedice z Slovea tezili su ajsmeliji i ajkreativiji dlv1
stolecima, od devetaestog veka vec i politicki vodi i socijali
pokreti. s s te tezje, zkv robovajem i iscepkaosc z Slovea pod mocijim drzavama (sti, Tskom,
Veecijom, Madarskom), kao i ji!vim zapadajem its sfere velik sila (Asto-Ugarske, Rsije, Fracske, Italije, Nemacke).
Ali ka zizavaj s z Slovee pcivali i di, tamji Cii
oci: eticka i kltma srodost, sz da s:Z zajedica
omogciti itegritet i svakog rg l s.
Zivljeje zajedickoj drzavi to i potvrdilo - prkos po
psteim gcostima, zabraama, asilj ima i soviistic~ir~
mrzjama: arodi Jgoslavije - cak i il obespravlje
Makedoci i !i - zapredovali s ekoomski i civilizacijski
i tl predratoj, kraljevskoj Jgoslaviji, posleratoj, koi
stickoj Jgoslaviji doziveli s idstrijski preobrazaj i osazili svoju i\ i kltu idividalost. Kolika tl tome zaslt1ga
'bzoaskog' i 'socijalistickog' poetka, koliko epol1e i zjvotih
11llZIIOSti tesko odmeitj. Ali i da zivot id jgo
s\oveske i i i i totalo, i trajije k. Dakako, ako
~

MILOV AN DILAS

197

se taj zivot poistovecje s acioa\istickim ideologjjama. se

s i moze poistovecjvatj, d g da zjve i
zv se - dakako m ili yjse uspeso - pod ajrazljcitijim
ideologjjama.
Alj takode jstia, it i mit, da s Jgoslavij
od g astaka razdjrale l razlike i il spo
tostj; Jgoslavija, jgosloveska zajedjca, stvai se zasjva i
opstoji razesavaj rnedacioalih kriza, na mednacional
njm sporazevanjirna.
U predatnom periodu najsna:Zjjj i najsii i otpor Hva
ta potiv cetralizma, cijj s glavni zagovomjci ili moarhija i
politicke partije Si. Si vec stolece imala svoj drzav -z
m Goru, cija drzavnost starija, ali i loga, zbog nerazvijenostj
i malobrojnosti, daleko manja jedijavanj Jgoslovena. Srija
iz Prvog svetskog rata izisla kao pobedica, s n poljtjcke
partUe nov, mnogoacioal zajednic tele svoje predratne
ideologije i svoj metalitet - ideologije iz devetnaestog veka, rnentalitet provincije zanete svojom drzavnorn i svojom jgoslove
sko misijom. di Srija, ks stahovitim gicima i
pstosenjima rat, spela da v vojn i politick strkt,
, posleratnom haos, prosien zajedic prenela i svoju administativo-politicku hegernoiju. U tome su Si vodili
'seicnj' drzavi i acionalni razlozi- stvoriti drzav sna:Znu protiv
spoljnih sila, jediiti se i sa Sima iz ivse Astro-Ugarske, kojih
bezmalo ilo koliko i onih Sriji. Ali i Srij - bar n
demokratske strje, sn, nadaljivala ideologija jugoslovestva, ds tradicioalno verovanje acionaln idetjcrst
'troimeog aroda' - Srba, Hvata. Slovenaca.
Ali ta ideologija i to vv s se brzo azvejavali politickoj stvamosti, kojoj su prirodno izili i ogaizova!j se
'seici' iteresi i amicije socijalnill grpa, acioalizama, religija - najcesce i sprezi s iteresjma velikih sila.
U kraljevskoj Jgoslaviji i bilo id partije, sem zabranjee Kornuisticke, koja i svojorn strkturom ila jugosloveska.
U stav iz 1921. godine gaantovao gradanska prava. Ali
izglasan bez s Hvata, poricao postojaje razlicitil1 nacija,

1
1
!

198

Desiir

Tosic

time i nacioaln pitaja. Time fakticki omo~ucav~o dominaciju spsk partija. Takav ustav se pokazao nI, u sve
zaostenijim nacioalnim sukoima.

Bila su dva pokusaja t - moarl1ije, da se izide iz

drzavne kize.
Pvi i kralja Aleksandra posle uistva l1vatskog vode
Stjepana Radica u parlametu, 1928. godine- otada, do propas~i
raljevie poslanici Hvatske, medu njima i Sri iz Hvatske, bojkotuju parlamenat. Aleksadar 6. jauara 1929. godie ukiro
ustav, zabanio partUe, proglasio nacije Jugoslavije jednom acijom
i zaveo licu vlast. , verovato, verovao da srodost medu
Juzim Sloveima tolika da se i - poput Nemaca i Italijaa koz jedistveu, cetralizovau drzav stopiti u d d, u
jedu inl svest. U tome doio podrsku drzavog aparata - u prvo redu vojske, koju su kotolisali srpski oficii, u
visim komadama s i jegovi lici pivrzenici. U pocetkuje
kalj Aleksadar imao podrsku zatog dela Srba, zabrinutih za
drzav, za k su toliko stadali, i medu, pristalicama, vec malobrojim, itegralog jugoslovestva. Podska politick partija
izostala, cak i srpsk, jedio dozvoljea, ovostvorea Jugosloveska il staka, ubrzo spala srpske soviiste i
hegemoiste. Aleksada vise i atokratski moarll, g
modei, ideoloski diktator. Posle tri-cetiri godie, Aleksadrov
cetralizam zapao u kriz - ima podataka da i Aleksadar toga
i svesta. Posle uistva Aleksadra, u Marseju 1934. godie, je
gov asledik, reget kez Pavle, dopsta kakvu-takv zi,
ali i zadrzava centra\isticki i edernokratski sistem. Hrvatski
li pokret (Hvatska seljacka straka, pod vodstvom Vladk_a
Maceka) dostize vruac, okupljajuci sve Hvate - sem malobroJ komista i jos malobrojij lvatskil1 fasista, stasa. Hvati,
kao i predstavici srpsk gradaskih straaka, i dalje bojkotuju
palameat. Hvati se sve vise otduju od dzave, egodovaja protiv orijetisaja vlade agresive fasisticke velesile doijaju sve
sire razmere medu Srima. Primice se rat, drzava u krizi.
Drugi pokusaj izlaska iz drzave kize cii kez Pav\e. Prekaso i edovoljo. Tek uoci rata, ratnoj oluji koja vec izija

MILOV AN DILAS

199

Evropi, u leto 1939. godie, kez Pavle se sporazumeva s vodom

Hvata Macekom, kome rvatska doija autoomiju. Ali samo
Hvatska - bez ikakv dernokatskih reformi, bez m
asledenog, Aleksadovog autokratskog sistema.
No to pvi i, makar izude, jugoslovenskog federalizma. Federalizma protiv koga su odmah ustale sve srpske stranke,
i one gradasko-demokratske. Na celu s glasovitim srpskim piscem
Slobodaom Jovaovicem, orgaizje se Beogradu Srpski kltur
i klb, koji okplja politicare i itelektualce bez razlike jiho
v politick oUetaciju: poksaj okupljaja Srba acioali
stickoj osovi. Sporazurn keza Pavla s Macekom irnao slabu
podsk spskim partijama, arocito oirn iz Srije, i verovato bi
ga srpski acioalizarn poistio. I komisti s ili rezevisai prema tor sporazr keza Pavla s Hvatira. Ali zbog atonori
je, k doila Hvatska, nego zbog toga sto kornisti nis doi
li nista, levi sindikati s cak i izgbili - skoro s i zabranjeni.
Uprkos tore sto knez Pavle nije i i fasista ni germanofil,
vlada Cvetkovic-Macek, k imenovao posle sporazne s
Hvatira, sve brze - sled svoje nelrogeosti i acionalnih i
socijalnih sprotnosti Jgoslavije - potpadala pod ticaj Nemacke i
Italije, da najzad pistupi i Tojnom paktu 25. marta 1941. ralo
dusi akt su siroki slojevi, arocito Sri, sl1vatili kao izdaj. Grpa
spskih oficira izvsila beskvni drzavni dar 27. rarta 1941.
godine i obazovala vladu acionalne kocentracije s geeralom
Sirovicem na celu, ll k S\1, preko volje, sli i predstavici
Hvatske. Ali ako ilo lako oboiti jedn slab vlad, dlvno
istrosee i korporitovae strktre vec is ile kadre da ize
de hrg, d\ i vizioarsks vlad: Simoviceva vlada
i otkazala i potpis na Trojom paktu, niti se pripremila za rat,
koliko to i\ dzna i kadra.
Bombardovanjern Beogada, 6. aprila 1941. godine, Nemacka
i Italija zapoce\e s rat protiv JgoslavUe- samo zbog toga sto s
JgoslavUi jacale sage otpora i nezavisrsti.
Rat dokraja razotkrio eizlecive slabosti, epremostive
sprotnosti cetalisticke, kraljevske Jugoslavije. Modema i poleta
k am1ija i svakojako pokorila Jgoslavij. Ali kraljevska,

200

Desimir Tosic

centralisticka Jugoslavija se raspala, ekadra za ooliko otpora

kojj posluzio kao moralna podloga g uskrsuca: r
volja i ratjcka tadjcjja Srba s dosle do jzrazaja, usled rasula,
jzdaja demoralizacije oficirskog kora.
Dogodilo se esto jos gore, sd g sto sramnj
poraz: jgosloveskom, odvek surovom tlu, rat razbudjo
azjarjo um eslucee sjle mz unjstavaja. Ali u toj
kvavoj pomamj, m, sazda!j Sll se slovj za revolcjoamu
izmeu acioalih i socjjalil1 odosa - za obovu, za uskrsuce
jgosloveske zajedice. uloga zapala zr i malobrojoj, ali orgaizacijski i jdeoloski moolitoj Komuistickoj partiji.
Istoijska ii da su komuisti otpoceli ustaak protiv okupatora lg Moskve, posle d itlera Sovjetski Savez 22. 1941. godie. Ali takode ii, i to
znacajnija presudjja, da s se jgosloveskj komistj za to prjpremali i bili temeljito pripremljeni: evolcionami proces vec
bio toku, takorecj od stvaanja Jgoslavije, i samo tebalo da
za okrsaj nastae pogodan tretak, pogoda spoj tamjih
spoljil1 slova.Taj tretak astao s ratom - raspadom kraljevske JgoslavUe g aparata, ds s komadajem Jgosla
yjje, sa agazovajem glavnjne emackill saga Istocom
fotu. Komujstj s za to ! i odvazo, po!jtjckj jskuso
vodstvo, l s Tjtom. jtemacjoa!jstjcka, prosovjetska ideologjja u tjm uslovima takode ila podsticaj, g smetja
za kokret, domacu revolucjoamu praks: r arodj,
pogotov Srj k t st, d s u Rsjjj
moglj da vjde d. Tom jdeologjjom, ostalom, komjstj se is
rat g i razmal1jvali- tapali s zivoti atjfasjzam,
l, 'aodno-oslobodjJack' r. Zbog toga s komj
stj rat potjs!i, prectkjvalj svoj socjjalj program svoje konace po!jtjcke cj!jeve. ! se njihov program il t
- preustrojstvo Jgoslavije federaln drzav osovj acj
onalostj - toljko kokretnjje, zjvotnjje mt.
I za to s komjstj ili temeUjto pjpemljenj: partjja ila
cetraljstjcka, kao sve lenjjjsticke partije, forumi eposredo
podredej Cetralnom komitet, kao i partijske orgajzacjje

MILOV AN DILAS

201

podredee tim forima, ili s l osrvi. Oko till,

nacjoaln, forma i orgaizacija se tok staka rgz
v jediice vlastj: jgosloveska federacija izasla jz staa
ka, iz revolcije.
Ideologija se, dakle, prjJagodavala samo opste jaoslo
veskim slovia, g i uslovja svake jgosloveske ~acije
s: komisti ratu aveliko - i demagoski i iskreo - prihvataju tradicije svojih i i aktivno, svojim zivotima zivlj
j se u jihov stvamost, jihove nevoUe i nade. Jgoslovenska
evolcija mrgim svojim staama i il- da kazem:
acionalisticka- za Jugoslavij i svaki n arod ponaosob.
dakako nije moglo da zavara protivike komuista, odo
sr acioaliste iz pojediih i. Pogotov hrvatske fasiste i
spske acioaliste, buduci s prvi doili od okpatora vazaln
dza\'U, dgi se nisu odrekli obnove svoje. U SlovenUi, podeljeoj izmedu Italije i Nemacke, kontaevolcioami acioalizamje
vise atikomistjcke i klerikalne g 'drzave' motivacije.
Hvatski fasisti, ustase, poceli s istre!jivaje drgih naroda,
prvom red Srba, vec pre staka i napada Nemacke SSSR. Srpmahom
oficjrj, povk\j s se ileaa\ost- iscekiski acionalisti,
.
.
v slova pogodl1 za ostvarjvaje svojih ciljeva. Ipak s se, ma
i eodsevljei pridrzili stank, kada ovaj otpoceo. Ali antikomtizam i kod n prevladao, brzo doslo do skoba, koji
spske nacioaliste, tzv. cetnike, odvesti saradnju s okpatori
ma: posledica iti konfuzija i demoralizacija i gubljenje podrske
kod Zapadnih saveznika.
Time raspojasani acionalizmi nis prestali da se medusobno
gloze i obracnavaju, g s u prvi plan istrili r potiv
komunista. konisti s m nastojali na ratovanj protiv
okupatora. Gradanski rat se spojio s ustankom protivu okpatora.
da bi mogli da se odrze i pobede, komnisti su se ne s
obracuavali sa svojim potivnicima, nego su- dosledno svom antinacionalizmu - beskompromisno ostvarivali toleranciju i saradnju
svih nacioalnosti.
Priznavaje nacionalih osobeosti i rata saradnja nacija
nis samo krcili konistima t ka vlasti, nego i obnavljali, t

202

Desiir

Tosic

meljivali Jgoslavij. Moze se koistima jslitj sta ~~ h~ce,

ali bez jilve vlir i kol1ezioe uloge JgoslaVIJa 1 se
raspala rednacionalnir veskim istr~I~ivanjima. __ zbog_ te
loge komjsta, hrvatski, i drgi separatlstl, ko~stna v1de
- tacije: prave se da videl - izdajike svog aroda 1 agete kokretskog acioalizma.

N pravo i koji tvrde da koisti is vlim rat resilj il t. Resilj s - prema slovira
zahtevima tog i takvog rata, borbi potiv kotrarevolcioarnih,
acioalistjck saga.

***

Jaosloveska fedeacijaje prirodo izrasla iz revolcije. Ali

i rma ~lasti toj federaciji 'prirodo' izasla iz ideologjje i
stkte lejjistjcke partije: pemda su fedeale jediice dob~!e

klt adijstratjv tst - federacija kroz partljll

politicki cetralizovaa g sto ila cetraijsticka kraljevia Jgoslavjja. U tome !g igalo gledaje sovjetsk
ti sovjetskll federacij, kao ideoloska ilzjja da s rsejem
bzoazjje l t osovi zavek bitj resea.
Ali jgosloveska fedeacija ila otpocetka i azlicita ?d
sovjetske, i to iti pjtajima: fedeale jedjice s imale v1se
tsti, Jgoslavjji i bilo veljke, 'vodece' i kao
sto rska. 'Vodeca loga' Srba i pre rata kaljevji Jgoslavi
ji i mogla da se ostvarj t rske Sovj~~skom Save~, zbog
toaa sto s SI'i ekooski i klt zaostalljl od Hrvata 1 Slover~a. d s Si teitoijalo st i jzva Srije, jj
hova elativa r predost moze doci do izrazaja kao
Rsa Sovjetskom Savezu. i daas od g vazostj:
zalopojke ogorceja atisrpskih, prvom redu hrvatsk~l1 acioa
lista ptiv srpske l1egenije zasivaju se real~m o~ov~
ma mitovima i predrasudama, tezje srpsk1h acall
sta' ka l1egemoiji riv svojih 'srpsk' saga i
odmazdama za doista u:Zasa stradanja u svetska rata.
zaci da dve v nacije, Sri i Hrvatj, r
razloga - bez obzira acionaliste i jihove ideoloske kostr-

203

MILOV AN DILAS

kcije - za zabrinutost i negodovanje. Od tih nacija su odvojeni

znatni delovi i prikljuceni dgim federalim jediicama - u
prvom redu Bosni i Hercegovini, kojoj s Mslimai relativo
ajbrojiji. Ali i federala s Hercegovia su plod surovjl1
atnih iskustava: poprjste medacioalnih jstrebljjvanja, bi
bila jzvor razdora i kavgi da prjk!jucena Sbiji ili Hrvatskoj.
Stanovnistvo s i Hercegovie izmesao, podela
samo sto bi zadovoljila i Srbe Hvate, g bi kod Musljmaa razbdila egasivu tezju za ujedijejem. I to utoliko
eodoljivjje sto se oni, MsJjmai, sve ocjgledjje i sazije afirmis kao posebost, obesmisljavajuci i svojataja acionalista, u
prvom redu l1vatskih.
Sri i rvati su glavnina Jgoslavije. i su takoreci osdeni
istorijo, geografijom, religijama, jezjckom i etnickom srodosc,
da se gloze istreljuju da se sporaznevajLI saZ:jvljju. Smatram
da jzmedu n zadgo, ako i vek, itj neslagaja i sukobUavaja. Alj sam vr i da su s revolcijom zapocete i mogucrsti zajedistva- zajedjstva zasovaog zakoima i demokratiji.
tim i takvim mogcostima komistjcki vodi nis mnogo hajali vreme zazimaja vlastj: besklasno dustvo, iscezavaja
svih i il skobUavanja, prjkazjvali s se kao realost,
rakar dalekoj bdcnosti - realost toljko espornjja sto s imali totaln vlast.
Alj revolcjja jugosloveskj komuistjma zacela promee: sz svojih nezavjsnjh mogucosti, svest svojoj eza
vjsoj drzavi. sz i ta svest doci do svog izraza u sukob sa Sovjetskim Savezom, 1948. godie.
U prvj rah, usled l iisticko2:. . . ., ideoloskoav asleda ' izaiedaz::::,
lo da se skob s 'domovjom socjjalizma' nece odrazjtj
dil odose Jgoslaviji. Litoliko pre sto se jgoslo
veski vodj is odrekli svog monopola vlastj, njtj osnova lejj
izma. Ali m kompijkovaa borba za ezavjsost drzave i za
svoj dlv ezavjsost prisjlili SLI da zaemare moge
dogme: jzvrsjli s decetralizacjju prjvrede, dodse fedealoj
osovi, dopstjli izves jicijatjv predzeca, dopstili slobodj
j razme, odstali

od kolektjvizacije posle

esavladjvog

opjranja

20~

Desimir Tosic

se1jaka i katastrofa1nog rasu1a po1joprivede, stabi1izova1i nezavisnu spo1jn po1itik i eideo1osku razme sa spo1jim sveto~: .
Pos1edice sti, pocetk, bi1e jacanje kol1ezije JugoslaviJe 1
samosvesti Kornisticke partije. I federa\e jedinice s- prema Ustavnom zakonu iz 1953. godie - fakticki doile vecu atonomiju,
naoCito u ekonomiji: izgleda1o da se saradja medu njima razvi"
jati vise dobrovoljno i st, nego koz cetra\izam K~m~ist~~ke
partUe. S tim i lenjinisticka ideologija podvrgta s!I, delimico
i kitici, slobodnija, edogmatskija razmisljaja su zimala maha, me
tnost se oslobadala ideoloskih oganicenja i partijskog adzora.
Ali se partijsko vodstvo, u pvom red Tito, koji vec
evoluciji stekao autokatsk vlast i se da mu ne oslai - uplasilo demokratsk strujanja kao zive vatre. I s razlogom:
svakom moopolu, pogotovu monopolistickoj vlasti, ajopasnijaje
slobodna razmena. Zbog toga vodstvo bezobzimo suzilo demokatska strujanja.
Ali slast 'pvog gl' - raskid s Moskvom i sta1jinizmom,
jednom vec okusana, sama mejala naCine i motivacije. Umesto
demokatizacije, jacali su republicki irokratizmi i republicki, iro
katski acioalizmi - s se zaklajajuci velicajem Tita i u
jegovo ime, buduci da on cvrsto drZ:ao vojsku i vrh svega partiju i taju policiju. Vaza treutak u tom procesu ilo obaranja
Rakovica kao zagovomika vec prezivelog partijskog cetralizma.
Partijsko-irokratski nacionalizmi se otada ustaljuj i jacaju
u jugosloveskim federalir (Hvatska, Srija, Slovenija, Makedonija, Bosna i Hercegovia, Cma Gora) i autonorim (Kosovo,
Vojvodina) jediicama, pilagodavajuCi se i motivisuci svojim inteesima i 'svojoj' drzavosti.
U Hvatskoj su se ajsnaznije i ajsamosvesije ispoljio partijsko-irokatski acionalizam. Vodstvo astojalo i da ucvrsti
svoju bazu stvarajer masovog poketa, ds otvaranjem prema tradicioalom drzavo-pavnom acioalizmu. izazva1o
- kako i dkCije moglo iti u jednopartijskom sistem i acio
alistickoj eforiji? - s grozeosti kod Srba Hvatskoj:
s rate pokolje su ila ziva, opstaak i pod komistickom
vlasc se prikazivao utoliko nesigumijim sto s vec pocela prebro-

MILOV AN DILAS

205

Srba staovama i pojavile se teorije 'eminovosti'

asimilacije srpske mi.
Partijska irokraaje i Kosov uzela maha, posle smeji
vaja Rakovica. Na Rankovica, kao dgogodisjeg sefa policije i
Sria, atovare sav odijn policijske svemoci kao 'velikosrpskog gtv': Tito to prihvatio, ako i ispirisao, kao da
Rakovic i i ajblizi ik. Partijsko vodstvo Kosov omogcilo delovaje !sk nacionaliz. Ali ne tradicioalom- 'fedalno' i 'burzoasko', nego m iz Ii- staljinistickom rasizr Evera Hodze. gi Srba i drgih ranjia
taro s vrsei godiara, da se ir u javnosti nije roglo, i
smelo, ista da se kaze - sve dok, posle Titove srrti, is izili
1981. godine emiri sirokih razmera, koji nis prestali i do sada.
Kad partijsko vodstvo u Hvatskoj 1 da gi kt
l, ekornisticki nacioalisti poceli da izvode masove akcije Tito kr 1971. godine ocistio partijske vrlve i pohapsio najistakrtije nacionaliste.
Ali ito verjci da tako kaalisati i 'izigrati' nacionalizam, n u stav od 1974. godie zal1teve i postavke partijskoirokatskih acioalizama. Federalne jediice s fakticki stekle
veto u cetralnir istitucijara, centrali organi, kljcivsi i partijske, foniraj se od podjednakog broja repblickih delegata
(atonome pokajine d ri broj delegata), ali pravira s
bezralo izjednacene s repblikara. Bio to, besrnje, korak pa
sko-irokratski regulisaj odosa nacionalnih irokatija, ali bas zbog toga i irokratski antiderokratski - i korak ka razjedijavaj jgoslovenske zajedice.
tir radeno i 'savrsavanj' i ozakonjej
kao sistera koji i obhvatio i z - zadici ronopol partije d dustvom! - drzave i ekorrske ustaove i orgaizacije od ajnizih do ajvisijih: Zakon drzr
rad, tako zvai radicki stav iz 1976. godie. Nerealost, konfuzost te kocepcije isla dotle da saroprav1janju - prerda se
vec potvrdilo da ono datom partijsko-irokratskor sisteru ne
z irati ticaja politiku i drzav- namejivana i loga reg
latora acionalih tvenja. Ali i ovde mesto da se raspravlja

Uporedo s

srvl

206

Desimir Tosic

'sanupravom' sistemu koji san jugosloveska varijata utopije besklasom dustvu i ljudima, pogotovu radnim ljudima,
kao bicima pedodredenim za 'socijalizam' komuista: kao da
radnici, sem svojih klasn interesa, nemaju acionalnih zaosa,
'jeretick' ideja, politickih amicija i svojinskih g!
Sve , naizgled, fukcioisalo dok Tito i ziv, jer se niko
iz partije i usudivao da otskrie ideolosku zavesu s realosti. Ali
vec dve godie posle Titove smrti, realnost izila videlo. I to
ne san prezaduzeoscu od preko 20 milijardi dolara, nezaposlenosc izad milioa i neefikasoscu citavog sisterna, g - izbijajern acioalih suprotnosti unutar v ladajuce partije i drzavih
istitucija.

Privedo autarhice

vec za vreme Tita, federale jediice su

zatvorile i politicki - u drzave suvereitete.
Kolektiva svojia se dokaja ispoljava kao fikcija- kao svojevsi
feudi nacioalih partijskih irokatija. Federale jedinice se sve
vise razlikuju i jzuta, samo u ekoomiji kulturj, nego u poljtici: ajlieralije Si i Sloveija, najdogrnatskije, ajetolera
tnije s i vatska. Repulike okiraju ekormske mere savez g, ako is u njihovom 'ilm' irokratskom interesu. Politicke odluke Cetralog komiteta SK Jugoslavije ostaju
mrtvo slovo. Neefikasrst cetra se rd i prosiruje, ideologija se bezmalo svodi na topije samoupravljaja i ostalgiju
za partijskim jedinstvom iz evolucije.
Jugoslavija usla, kizom sistema, novu fazu, kojoj su
izrazitije i ajsudborsije razlike i trveja izrnedu partijsk
irokratija acionalnoj, ds il-dzv osnovi.
Nacioalne komunisticke partije su autoome, s tedencijom daljeg osamostaljivaja i razlikovaja. Zajedicka, jedistvea ideo~
logija u raspadaju. Jugoslavija se razvija, mimo volje centra 1
uprkos ideologiji, ka kofederaciji, ka savezu drzava. Zasada to
otvara rnogcostijedio 'urzoaskim' nacioalizmima, iako eor
ganizovanim i suzbijaim.
zaci, bar za sada, da se Jugoslavija raspada- raspada se sistem titovski, aslede iz revolucije. Nijeda arod, sem
!sk rnajie, ispoljava tezju za otcepljenjem. za sada ni
se sada, posle

ita,

MILOV AN DILAS

207

il iok:ratije se ne odva:Zju da postave slice zahteve,

sluteci u torne srnrtu opasost za sebe. I Arrnija isistira politickomjedinstvu i vu dzave zajedice. Ali buduci da .
buduci zn demokatska altemativa - Jugoslavije, jugo~
sloveska zajedica dosta ugrozea.
Istina, vec se javljaju, sve glasnije, kritike partijsko-irokrat
skill nacionalizama i u samoj partiji. kritike, zasada, sadrze jedino zahtev za vracanjem na tzv. demokratski centralizam, odnoso
na centralizovanu partiju. U tome su najagilniji srpski komunisti besumnje i iz nastojanja da 'disciplinuju' svoje autonomije, Kosovo i Vojvodi, koje su se osamostalile poput ostalih federalih
jedinica- repika. Nije verovatno da se takav partijski centralizam obnoviti. U svakom slcaju, takav ishod nije mogucan bez
teskih potresa i tragicih, bezizglednih rezultata. i ilo samo
vracaje nazad, nego i ogranicavanje, ako ne i kidanje federacije,
koja - uprkos svim njenir ranjkavostima - usla u svest i postala nacin dzavne egzistencije.
bas zbog toga sto nema denkatske altemative ni za
drstvo ni za nacionalne odnose, trvenja medu partijskir irokrati
jama i autonorijarna potrajati i produjivati se, uporedo i u
najuzoj vezi s ekonorskor krizor i krizom sistema kao celine.
Nacionalne saglasnosti u datom sistemu nije moguce postici bez
orijentacije na slobodiju ekonomiju, takode i na slobodije
dn1stvo. I obratr: bez jedinstvenog trzista i otvorenijeg drustva
nije mogucr zastaviti raspadanje na irokratske nacionalizre.
garacija i za federalrst - ona rnoze samo da sporazurevanjern u derokratskijim uslovima.
put ili- bespuce truljenja, iskljucivosti i 'eticke Cistote'.
Nasa rec, London,febmar i mart 1986.

208

Desimir Tosic

NASA REC"
"
URAZGOVORU
S MILOVANOM DILASOM
Na studentskoj akademiji za mi1; pmlece 1939, Citali ste

S1>e1..~anoj dvomni Filozofskog jakulteta jednu S\10jzt 1atnu

pl"icu. Govili su tom p1-ifikom i !1 Rib; fJuza Radovic i

cil"ugi. Da li se secate koja to mtna p1ica koju ste Citali?
Da li ste tmia, 1939, slutili da necemo ti ni posle pola veka
p1avom mim jednog civilizmnog dmstva?

- Ratna i koju s citao 1939. godie u dvorani tadasnjeg Pavnog fakulteta- Filozofskog faklteta- osila naslov
"Na puskoet od Mojkovca". Naie, reni se Mojkovacka itka,
uu 1916. godie, urezala ne sarno u secanje, nego i u citavo
i: kuca roditelja nedaleko od Mojkovca, ta bitka
potvdje svojstvo i naseg d da u sdbonosnirn treuci
a prekoraci granicu srti ... Nisa slutio tada "da n iti ni
posle pola veka u pavorn ir jednog civilizovaog drstva":
verovao s da biti drstv - socijalisticko - koje u
sveu, s ozda telici, nadasivati zapadnoevropsko, d
s civilizovano drstvo.
Kad smo v1emenu pl"e mta, da li ste do.,olili jedno
Jzipoteticko pitcmje? Da P,va Jugoslavija, za sve
S1'oga postojanja od 1918. cio 1941, l demokatska pla
mentama cil"zm'a, nalik ceoslovacku Repuiku, da li
ste i tome slucaju p1isli tJ"idesetilz godina Komzmistickoj
ptiji Jugoslm,ije? Ili ste ucestvovali nekoj cintgoj,
demokmtskoj stl"anci?
- Da Prva Jugoslavija bila deokratska poput Repuike
Celslovacke, drzirn da i pevise angazovan politici,
evetalno glasao za nek lev ( kouisticku) stranku.
Bavio se pretezno tzv.lepo kjizevoscu. Ali sudiaje asih
pisaca, i , da bdu "raspeti" ized literate i politike. l
jedan, d od ajdarovitij i ajsenziilnij s pisaca koji
i i r takvu sdiu: Bora Stakovic- ali iz v-

209

MILOV AN DILAS

i iz kraja gde borba za nacionalni opstanak nije dostigla do

totalnosii.

poenute

kojoj

su mai Vasi mditelji, ili i sest1e, uticali Vas

Vasoj mladosti? I.1 esni cmogoski pisci? Ili Svetoz M
km1ic i Dimiflije ucovic?

- Moji roditelji su svakako uticali na n: otac astovi

toscu i vatrerscu, k sireno oalnoscu. tako i sredina,
crnogorska, i narodna poezija. Bilo , kasnije, i drugih uticaja, literanih: vise od Rusa, nego od nasih pisaca. Svetozar Makovic i
Tcovic s na n irnali ticaj vise pierorn, nego delo, rnada
pvorn kao intelektualnoj, drugo kao politickoj pojavi i
visoko rnisljenje. s najpre postao nezadovoljnik, pobunjenik,
onda direktno arksista, odnosr lenjinista. Ali, drzi, nikada
nisa pokidao sporente porodicne i folkloe korene.
Re1lucija ,

Vasim miS!jenjima sezdeseti godina, velika neseca za jedan nod. Vase "Ratno doba" zav1sava
pmukom pmtiv 1evolucije. Da li l'evolucija za v1 okupacije sflze sile, ili vise sflani sila, nije 1'isestmka neSJeca?

- svoje "Ratno doba" (u oiginal "Revolucionai rat")

citar nesto drukcUe od vas: jeste revolucija velika nesreca zajeda
naod, ali takvo gledanje, takvo osecanje, i za n i poruka
potiv revolcije. Ljudski rod, i nacija, traju i krecu se kroz
" i s", uspone i padove. Svakako revolucija pod okupacijorn visestruka nesreca za svakog ko protivu revolcije ili
veruje u ogucost dukCijeg ishoda. Za nas revolcionare, ko
niste, okpacija , naprotiv, bila dodatna; patriotska, inspiracija.
jecinom

intel"Vjuu

ekli

ste da

evolucija

Jugoslaviji

l neopldna i neizbeina, da Rusija nije momla da

doiivi Oktobsku, kad vec imala Febn1sku evoluciju

1917. Da li

Oktobske

Jugoslaviji moglo
Rusiji?

ti

,evolucije da nije

- Revolucionarih previranja i buna bilo i Jgoslaviji i bez

Oktobarske revolucije: levi socijalisticki pokret postojao , aji
zrazitije Sriji, i pre Oktobra, nezadovoljni nisu bili sarno
kounisti. AJi, sn, revolcija kakva ila - ideoloski

Desiir

210

Tosic

iskljciva

i s totalitamom vlasc - nezamisliva bez Oktobarske

i pliva ruskog komnizma. Ne secam se kad sam i gde
rekao da jgoslovenska revolucija bila neizbezna, da Oktobarska nije. Ali ne poricem da sam mogao ili i tako sl1vacen: ne smatram nista istoriji neizbeznim sem ono sto se vec dogodilo. U
torne ne pravirn razlike izrned Oktobarske i jgoslovenske revol
cije: daje Febrarska revolcija spela konsolidovati dernokratij i
socijalne prilike- Oktobarska revolcija ne samo da i ila svisna,
stetna, nego ne i ni ilo. Revolcije ne sr nikog, ponajmanje istinske, idealisticke revolcionare, ali raspletu, rasek neke
cvorove koje s neraspletivo zavezale vladajce klase. Revolcij
niko ne moze "izmisliti" - revolcija izrasta i sazreva ne samo iz
ideja, nego i iz tkiva naroda, nacija, drstava, opstih prilika.
revolcije

Koji taj trenutak kad jedna revolucija da stane,

ocinosno cia p1estane njen posf-levolucionami ter? svojoj nedavnoj knjizi Tamica i ideja, Vi ispmvno fVldite da su
esto i p1evaspitavanja ucimzena. Da li to ZllaCi da
S1'aka komnfstfcka revo/ucija "permanent1Ja ", vecna?
Fmncuska ,evolcija vec posle desetak godina p1estala cia
bude re1'0lcija.
- Ni kornnisticka revolcija nije "permanentna", vecna,
rnada se pinje da to d. Ali komnisticka revolcija ne prestaje,
kao Francska revolcija, "posle desetak godina" - ako nnopoli
stick vlast treba razurneti i kao nastavak revolcije: kornnisticka
revolcija kida privatn svojinu i druge klase - zbog toga i traje
kao nasilje, kao monopolizam.
Sednji ptijski

kaci1ovi li su i ostali osnova, temelj jugoslovenskog 1eiima, ali su oni li glavna snaga ptizanske
borbe. i i sni, vitalni i skloni nasilju, nemoljivi
posednici vlasti ali i S1'0}ine. Da li bez ovih kacimva uopste
moglo ti ptizanske 7evolcije?

- Bez srednjih kadrova, koje ste tacr opisali, ne i moglo

iti ni "partizanske revolcije", ni komnisticke vlasti. Treba dodati: mnogi "sredji kadrovi" se razocaraj ili demoralis poslerevolcioam "lm" i slatkom zivot. Alert Cans primecje: I"evolcionei"i posle revolcije postaj policajci ili jeretici.

MILOV AN DILAS

211

s poslecinja knjiga srpskohrvatskom Ssreti sa Staljinom moie da izgledajednom it kao d mate1ijal za

jecianfzlm coveku kojije upm,ljao samo SSSR-om nego
i melunodnim komnistickim pokYetom tok neke t1i
decenije. Ne Cini li se Vt:na danas da Staljin, jednoj
- svojoj tv1dnji 1ezolciji , p1avu - kada
tv1dio da jugoslovenska Ptija "kulacka "? Da tome
"kulackom" elementu poCiva samo st1ast za vlascu i
epresijom vet i sllast za svojinom, p1ivatnom svojinom?

- Ne, Staljin bas nimalo i bio prav kadje tvdio daje

jugoslovenska kornpartija "klacka". Mi smo u to vreme vec tesko
- ne samo ideoloski i politicki, nego i ekormski - putern prinud
otkupa i improvizovanih kofiskacUa pritiskali "klaka". Staljin
svojom optzbom "klacestv" stvari isao za tim da s prevremeno zavadi sa selom - da i nam potkopao ratn seljacku bazu:
besumnje delimicno i s tome, sarno prema selu ismo ili
onoliko ostri koliko on zeleo osnov svog iskstva, relativo brzo smo se i "oteznili". Sklorst ka vlastodrzastv, kome
vi govorite, potice iz socijalnih, revolcionamih odnosa koji jedino
kroz vlast i vlasti d afirmacij, i iz politike kao takve. sto
se tice strasti za svojinom - konnisti, komnisticki funkcioneri,
skloniji s privilegijama i lkszrm zivotu nego kapitalistickim,
poizvodnirn oblicima svojine. U konnistickirn drzavarna pravilu nerna bogatasa-vlasnika, ali ima bezbroj svakojakih, partijskih
i privred, irokrata koji zive raskosnije i bezbriznije. Nije se
lako odpreti strasti za bogatstvom, jos teze strasti za vlascu.
~ogatstvo donosi zivanja i bezbednost, totalitama vlast daje sve.
Cak i oni koji s prirodi skrorni i egrarnzivi, s totalitamom
vlasc stic slav- "mesto istoriji", privlacnije od svakog bogatstva: t koren onog sto i se moglo nazvati istorijskim zlorn.
nedm,noj ,aspravi jednom nemackom casopisu, pmemima melnacionalniJJ odnosa Jgoslaviji, Vi ste tvdi
!i daje Komunisticka pmtija Jugoslavije ! 1 atajedina
Jgoslovenska stranka. Ako to istoijski tano, kako 1azu-

meti i objasniti cianasnje melunacionalne skobe prvenstveno Ptiji? Nije li Ptija ! mta s1ediste okupljanja

212

Desiir

Tosic

v1Zo mzliCitih, cak i pmti1'ecnih, moti1 i tendencija?

Cesto socijalno naglasenilz cesto i nacionalno, i nacionalisticki, naglasenih?
-lstina da sam rekao- to i mislir daje Komunisticka partijajedina ilajugoslovenska: "Nasa rec"_mi z~merila da nisa:n u
pr-avu. I ila i "Nasa rec" u pravu ako 1 se. sud!lo progr~r~11ma
partija: srpske partije - npr. Demokratska- b1le su pro~r~:ns~I JUg~~
slovenske. Kada to svojstvo pridajem samo KomustickoJ partiJI
inam u vidu jedinstveu politiku u svim narodima Jugoslavije, kao
sastav clanstva. U partiji uvek ilo odstupanja i teskoca na nacionalnoj osnovi - u svakoj nacioalnoj organizaciji. Jedrn ovde,
drugi put onde - to i zahtevalo poduze izlaganje. Danasnje na~io
nalne podele u Savezu konunista iaju s tim veoma malo kontu
irae veze. Pedrata odstupaja i eslagaja na nacionalnoj osnovi
tz s poticala iz prilagodavaja nacioal~m slo:.ima da i
se oslablle "buzoaske" partije, odnoso l1vat du!JI koren u
..svojoj" naciji. Ds nacionalne podele potic iz nastojanja
~~acionalnih oligahija da ojacaju i zadrze trajr osnovu u "svojin"
nacijama: sa slaljenjem zajednicke lenjinisticke i~eologije; k~
nisti nastoje da svoj monopolisticku vlast osiguraJll na nlr
osnovi. U partiji uvek ilo "razlicitih, i protivrecih, motiva i
tedencija": konnizam pretezno ideoloski pokret, privlaca za pripadike razlicitih slojeva i acioalosti. Nacioali
sticki aglasee pristalice su ll jemu ili retki - daas su sve cesci.
Ali ilr aglasei motiva i pristalica ilo i noralo iti:
id, ikakva politika koja nije i acioalna, koja ne "potrefi"
nacioalne tokove i teznje, noze iti uspesa.

Kad 1 nacionalizmu Ptiji, kako objasniti jedn

dugu po)m'u: da se toku procesa takoz-anog samopra
vljanja samo il i drzavopravno izgadilo?
- Drzava, odosno vlast acioalnoj osnovi "prirodno"
podredila sei sve, i samoupravljaje, samim tin sto ila
moopolisticka: radnicki pokret, kao i drugi pokreti, ajugo~~?ve
skoj osnovi eventualo i se mogao razviti sano u denokratiJI, kao
demokratske varijate.

MILOV AN DILAS

213

Dalje, kako moguce objasniti da su S relativno i posle

943. godine veCina ptizanskom pok1etu, da su i danas
1eCini elativno V1hovima 1'/asti, da ipak samo oni doau
nacionalni k1izni poloiaj?
1

- Srbi su danas "u vecii relativno u vrhovima vlasti", ali

sarno r, i u odlucivanju. Jer oni su u vecii ako se zbroje iz drugih repuika, ne sano iz Srije. U "vrhovima vlasti" i
predstavljaju svoje repuike - bar takvi su sad odnosi. Ako i
ilo tako doslo bi do oligarhijske prevage Srba: danasnja federativa Jugoslavija u iti pretezije ravopravnost repu!ickih g
acionalnih oligarhija. Otuda mnoga zla, i sovinizmi i nacionalni revansizmi na antikomunistickoj osnovi. Nespomo su Sri u
"nacionalnon kriznom polozaju". Ali ne samo oni: svaki nas narod
u "kiznom polozaju" na svoj nacin, prema svojin uslovima i
teznjama. Kod Srba to ajiazenije zbog Kosova, zbog
rascepkanosti i izolovanosti u dugim epuikama .

Da li mogucno, ikako, prevaziCi dulz gaaanskog mta? Da

revoluciji p,.em,fada razum da kontrarevoluciju savlada
mzlog? Da li uopste ima konfle1'olucije toku poslednje
skom cetil'i decenije? Da li se sepatisticki pok1et !
moie naz-Pati konnevolucijom?
- "Dh gradanskog t" ne moze se ni lako ni brzo prevazici: pamcenje bratoijstva najtajnije. Fancuzi su "prevazisli"
svoju Revoluciju tako sto svak njoj moze da nisli i pise sta hoce,
ali ni do danas nisu dosli do istovetnih zakljucaka. Ali ta neistovetnost im mogo ne smeta: jedio u demokratiji, tj. u dr:Zavi u
kojoj pravni poedak cvrsto garantuje jednaka v svima, moguce
koliko-toliko "prevazici" gradanski rat. Kotrarevolucije - tacnije
receno: antikomuistickog evansizma i sovinizma - ima i sada,
apretek. Sto i drugo ile pojave ustastva, odbrane ljoticevstva,
sta skrivanja i pravdanja nasakianja nesvojih aroda? Sta i drugo bile optuzbe komunista da su izdali svoj narod, da nisu pripadi
ci svog d? Pevidati, zataskivati takve pojave - to vodi u novi
gradaski, meduverski i medunacionalni, rat? Takve pojave nisu za
potcenjivanje u zemlji bez istinske zakonitosti, u zemlji koja, ako i

214

Desiir

Tosic

ne zivi, jos misli idejama i predstavama gradaskog rata. n::

isti s dosli, i otici, novi gadanski rat i d samo J~S
vece nedace, iskopao jos d provalije. sto se tice separatlstickoa pokreta AIanaca - taj pokret isam smatrao, iti smatram kotrarevolcijom: taj termi izvkao rezim iz svoje vec
jalo;e, politikanske dogmatike, smatr~jci da. sve,_ i separatisticki pokret kosovskih l, g1 sagu 1 sm1sao ako mu ~
prilepi etiketa "kotrarevoluciona". imalo, i ~m~, ko~ml1
posledica, za S i Jgoslovene, i za !n: gubljen~e oJe~
tacije, ideolosko "opravdavaje" masovnih osda a!ask1h mladica, podjarivanje srpskih komunista.
Raspmv!jajti Platonu i Marksu, Vi slzvatate prirodnost
po)m'e utopije. Meautim, odnosu ideologij. Vi ste ~~te
goricni, pmtiv te "1eligije ti1anije ". Da li pod ~deol?gyom
podmzzne~ate samo slzvatanje svetu, slzvat~~ koje n~tde
totalitami poketi nasem Vlemenu? Zar se szrem smzslu
ne moze govor demokratskoj ideologiji?
- Pod ideoloaijom podrazumevam takav sistem pogleda i

delaja koji do ter zatvore da samo ne prillvata drukcije

poglede, nego satra opravdanim, pravednim i za ljuds~i ~od spasonosnim, njilvo asilo zabranjivanje. Takvo gledanJe peu
sko s obzirom da pojam "ideologija" postao vemeom - poglavit; zahvaljujuci marksistima - primenjiv za koje ilo socijalno i
politicko gledaje. suzei pojam ideologUe odrsi se sam? ~~
totalitarne ideologije, tacije - na ideologiju koja se sprovod1, !11
nastoji da se sprovodi, i u praksi. U sirem smislu se dakako moze
aovoiti i demokltskoj ideologiji: svako glediste smatra sebe
~otalim; najboljim, ajistiitijim i najspasoosnijim. nisam
sklon tom sirer terminu iz razloga: cim neki pokret dopusta istovremeno i druge poglede, fakticki ni sam nije zatvoren, i ideologija, makar sto sebe sratra najboljir, najsavseijim. Dakle:
pojam "derokratska ideologUa" nije netacan, pogotovu ako se
iraju u vid zapade demokratije.
Vz ste uvek naglasavali da ste demok1atski socijalist uvelenju, da se taj naCin, s ,azlogom ujugoslovenskim p1i-

MILOVAN DILAS

215

likama, distancimli od socijalne demokatije Zapadu. Da

li moguc ciemokratski socijalizam izvan sfere socijalne
demokatije?

- sebe sratram derokratskir socijalistom, jer smatram

kretanje ka socUalizmu primenljivim, pravednim i opravdanim,
samo derokatskim metodama, tj. sredstvima koja na delu priznati jedaka prava svima - bez obzira to sta ispovedaju i rade,
ako se i dogod se prava i zakona pridrzavaju. U pitanjima gradanskih sloboda i ljdskih prava ne razlikujer se, bar bitno, od socijal-demokratije, odnoso od zapadih socijalista. Ali kod s s
proieri - izlaz iz totalitarnog drustva- dukciji, i to zalltevalo i razlicitije resavaje konkretnih pitanja. Sta da radimo, na primer, s partijsko-drzavnom svojiom? Zapadni socijalisti takav prolem m. da li "moguc demokratski socijalizam" izvan
sfere socijal-demokratije - razurne se da nije, ako se pod socijalderokatijorn podazurnevaju sredstva kojira sarn govorio.
Socijalizam za rnene nije konkretni cilj, nego stalna teznja ka njemu - ka prosirivaju slobode, ka socUalnoj pravednosti, ka otvaranju ka svetu i coveku.
Jugoslaviji, jos ~~ise dijaspori, pojav!juju se izvesni disidenti, do Clanovi Saveza komunista, kod kojih se istice
glediste i postupanje kome se plalisticko slzvatanje izjednacm sa politickom "pennisivnoscu ", to jest da se
saglasuje sa svakim covekom i sa svakim idejnim pogledom
svet, cak i kadaje ono desno ekstremisticko? Kako dolazi
do ove pojave nasem dntstvu, cia se icie od jednog ka drugom ekstremizmu?

- U Savezu komuista, u njegovorn clanstvu vlada kofllzija

koju korunisti-vlastodrsci, kornnisti-vlastoljupci, produljuj
zabranarna i lazim obecanjira. Ulica, krcma sve saznije uticu
misljenje. Sve sto postoji dustvu - postoji danas i clanstvu
Saveza komnista: Boze r, i komisti su ljudi.
szm,enackoj Mladii Vi govorite svojoj rezignaciji. Zar
Vi svojom postojanoscu i stvaranjem, svojom jizickom otpmnoscu i dulvnom snagom, niste neki naCin pobedili zlo

Desiir

216

Tosic

MILOVAN DILAS

217

oko sebe, "oemogucili" samo da staljiizam nego i titoizam da s koji naCi uticu?

idejama, i praksi. Naodi i ljudi su isti, ali uslovi se mejaju,

s jima i ideje.

- i ezignaciji - to slozeno. se
nisam i deoralisao - i bezalo postalo svejedno da li
i dozvoliti objavljivanje dela u Jugoslaviji, sta eni pisu i govore. I impulsi zivljenja, borbe za produzenje zivota, ne s sto su
slaili s obziro godine, g is video i razloge da
podstice. I d su spopadale i srtoose bolesti, is
prestajao sa svojo spisateljskom delatnoscu. Svakako sve to
povezano s dugotrajom odvojerscu od sina Alekse koji postao
u Lodou igt uzdi - zbog klevetickih i pretecih k
jugoslovesk fukcioera, jer pisao kriticke clake
prilike u zemlji. d, proslog decebra, Aleksa i sugerisao
da traZi pasos i poudim izdavacia svoja dela. Pasos s doio,
od st i dosad ista. Ali putovanje kod Alekse i predavacke aktivrsti u straim zl kao da su ojacale. Staljiizam i titoizam vec odavo, otkad s se od njih otkiuo,
ticu samo r. Ali i tuge, lz, dokoavati zivot u
svojoj dv kao tudiac i dusai.

Pokojni D1agoljub Jovanm,ic 1ekao danas za Vas da ste

"ucit~lj enegije ", stvanju uslovima kojima ste stvamli. Sta iste Vi porucili najmlalima kao pomku svoju?

Vi ste Vlasti oceiti vrlo visoko ostavku Milana Gmla

1945. poloiaj potp1edsecinika pomtnoj, eku
ntku koalicioj ,,zadi? Sada beogmdski NIN, i neki dugi
listovi, 1s pisanje, odnosno stavm e Demok.,.atske stm
ke Ljube Dm,iciovica i Gmla iz ,,,emena njilve opozicije 1
mta pmtiv onciasnjeg 1eiima. Z ne cianas svaka demoatska ,,zada ielela takvu jednu "elitnu" opoziciju?
1

istakao u "Vlasti"- ceilj smo

Grola. Partijskj vrh pozavao i
i Grolovu licost, oralu itelektualu, ! s odijala i
suprotstavljala jemu ii- sr, mada oZda i preuvelicaa- da se za jegovo ime vezivala "reakcija", ds stvari
i potecijali epomirljivi protivici kouista. Grolovska "elita" opozicija i ila dobro dosla svakoj demokratskoj vladi takve vlade i ilo, iti ima daas: u izgledu daUe raspadaje, i buduca demokratska opozicija biti "gofovska" i
- Partjjski

dostojastveost

vh, -

ostavke

to

- Kada ih i z sta "ucitelj eergije", satrao da

sam to . Ne z i sta ih porucio ajmladima: ima ih, Cita, i
pametih i odvaZih - v vree dolazi.
Beograd, 23-27. ovembar 1987.
Nasa rec, London, januar 1988.

Treci deo

MILOV AN DILAS

221

POVODOM
MILOVANA BILASA
Povodom osude Jv!ilovana Dilasa, vseg p1etsednika Savezne d skupstine Nodne Fede1ativne Repuliike
Jugoslr>ije, pet godina zatvom, k iz1ekao sud kom
nistickog 1eiima Jugoslaviji, Glr>ni odbor Sr>eza OSLOBODENJE izdao , za i:n>esne mednodne ustanove,
odluci svoje V 1edovne Konjaencije, od1i:ane Londonu,
sledece saopstenje:
Konisticki rezi Jgoslaviji izveo Milovana Dilasa
cetvrti t pred sd. Ovog t Dilas osden na pet godina
zatvora. znaci, posto se najnovijoj kazni dodaje ranije
eizdrzana kazna, koja vreen njegovog uslovnog pustanja
slobodu iznosila skoro cetiri godine, da Dilas ostati zatvor
jos uk devet godina.
Dilas sd zbog pripree objavljivanja inostranstv
knjige svojih sn iz doba edenih eseci ized danasnjih
jgosloveskih vlastodrzaca i StaUia. U ti jegovi beleskaa iz
proslih dana tesko da irna g sto vec dosad i bilo pozato.
Legalisticka disksija zakoitosti Dilasove osde sa gledista krivicog prava 11 Jgoslaviji, kakva se ponegde na Zapad, bespredeta . Sd Dilas predstavlja d cisto politicki cin. Ni s jgosloveska vlada nije cinila r da to prikije. Dilas sd jedrrn zakosko propis koji doet
pre rnaje od cetiri s, i korne pripisao retroaktivo dejstvo, bas s pogledo ovaj postojeci sdski postpak. Priliko
sd sd iskljcio javost, tako da Dilas i Iise jerstva
koje obezbedje v odbrana.
dr iz k s jgosloveski kovodioci bas sada
priredili ovako pizoran progo svoga ekada slavljeog prvoborca,
dopstee s jos vek saro pretpostavke. d razlog svakako
bio da se s njihovog ponovog priklajaja Sovjetia, r
d Dilasovi ozivljavajira poslosti neka s koja i
gl pogoditi preosetljivost daasnjih sarodrzaca relju. Ali,

Desimir Tosi6

222

istoci grel1 Dilasov ocima jegovil1 bivsih drugova v.aUa tazit~.u

jegovoj smelosti da die u neprikosoveosst morlrtstva partJje

i vlasti koju dzi u ukama.

.
Njegova osuda razgolicu}e pra:u s~stinu vl~vdajceg r~~
u Jugoslaviji. Ona sluzi kao plog stJC1Ja autentJc~og.tuma:en~a
sv onil1 licemeih poteza jugoslovesk drzavh 1 partiJSkih
rukovodilaca kojirna su i posledjih godina zadoijali lagona
kloost dernokratski raspolozeil1 krugova na Zapadu. Posle osude
Dilasove, lakse prozreti sta u jugoslovenskoj stvaosti stoji iz.a
kitjastil1 fornula: jugosloveskom "vlastitom p~tu socJ!a!Jzarn" 0 Jieralizaciji rezima", jegovog zalagaJu za "akt1vu
koeo-~ist~~ciju" trazenju dodira sa demokratskim socUalistima i
sidikalistima ~ Zapadim zemljama, amnestiji emigranata itd.
Posle svi!1 avala, u recima, na staljinizam, dul1 Staljiov nije
g postici sladu osvetu, u delu, od one koju mu sada poklonilo v Dilasovo u zatvor. .
.
.
..
N aposletk, slcaj Dilasov pokazliJe, d IStojskopoliticki pro!em koji svom opstem domasa~.u daleko r:~
Jokali z zbivanja u graicama Jgoslavue. PostavlJei
pitanje: ima li izgleda da se pod povolj~~m okol~~tima ~:d totalitai rezim moze postepenom evo]UCIJO IZV!tl U reZI s\obode. ili totalitaa vlasti nosi u sei tragici fatm da se , jednom
11 a~etuta, z kloiti iskljucivo silom, kao sto silom i asta
la? Svi i koji su ili skloi verovati ostvar.ijivost on~ Pr:'e
alteative a\edali s u razvodu izmed Beogada 1Moskve
. 1. n-.
aovim posledicama predznak koji opravdava jihov optrmrzam I
~erovali su da jugosloveski totalitai ezim peodrede. da s.e
u 11jegovom okvir prvi put. privede u delo taj r~ucn~ i slo~e~r polrticki opit ig preobrazaja. Ovakvo sdenJe D1lasu 1 Jegova
osuda, edutim, pokolebali s na gi straama veru ,sam~
daasnJ Jo-oslavije
g uopste
i mogcnostr
U do t::>a\edn uloau
t::>
t::>

da se bez sudara i potresa magde prede iz total1tae vladave u

vladaviu demokratsku.

London, krajem z 1962.

MILOV AN DILAS

223

BELESE
:DILASU
d od ajugledijih britanskih casopisa, "Ecouter" od
jula meseca, objavio proteste telegrame povodom hapsenja i
sudeja Milovau Dilas. Tu se alazi najpre protest britansk
itelektualaca, 11 broju, medu kojima su i Antoi VedZ:vud
, Edvard ks, arodi poslaik Kosrna, Dzon Frima,
ser Dzlia Haksli, arodni poslaik Roj Dzekis, Artur Kestler,
Lidel Hart, Dzo l, knjizevik svetskog glasa Pristli, Hju
Siton Vatso, Leoard Sapiro, istoricar Tejlor, istoricar Trevor Rop,
Rebeka Vest, filozof Ejer, istoricar Blok i drugi.
Drugi telegram potpisan od strae italijaskih javih
adika (devet broju) l sa Ignacio Siloe i Salvatore Kvazimodo. Treci telegam potpisan od strae indijskih javih radi
ka- kome pretprosla "Nasa rec" vec pisala. Na kraju nalazi se
telegrarn americk pisaca i javil1 radnika, na celu sa dramskim
piscem tm Vildeom.
U gledi casopis "Preuves", koji okplja prve itelektuale
sage ne samo Fracske, vec i drugih demokratskih zeaUa, izdao
S.V. iz pera Arnad Gaspara saopsteje u vezi sa hapsejem i
osdom Milovana Dilasa. Pisac se cdi da jugoslovenski komi
sticki rezim, s d strae, daje amestiju cak i ljdima koji su ili
"optuzeni da su kolaborirali s eprijateljem za vreme poslednjeg
rata", u isti mah hapsi i osuduje Milovaa Dilasa, coveka koji
i Titova desa ruka za vreme partizanskog rata. U Jugoslaviji U
dozvoljeo i stampaje i rasturaje egleskog izdaja Dilasove
"Bezsudna zemlja", isti mah dozvoljava se objavljivaje
Copicevog kritickog stava prema partizairna u romar "Giuvi
barut". Pisac zakljucuje da slucaj Milovaa Dilasa odlcuju
razlozi vec politicke stasti vladajcih, i cia Jugoslaviji cak;
ne samo politicki!J, vec ni knjiie1mil1 sloboda.
Pismo "Radickog odbora", osnovaog 1956. u S.A.D. od
aprila ove godie, objavljuje podrzi claak u vezi hapseja Milovaa Dilasa. Ovaj odbor bori se za "oslobodeje pohapseil1 sindi-

224

Desimir Tosic

kalista i dekratskil1 socijalista" ne s konisticki vevc i

drai diktatorskirn, odnosno totalitarnirn rezirnirna. U ovom c~an
k "'navode se reci Vladimira Dedijera koji , navodno, p1sao
novembra 1956. godine samom Broz Tit i trazio_ milost ~ svo~a
ranijea draa i citelja, Dilasa. U tom is staJale s 1 slede~e
reci: ~Nas ~euspeh (komnisticki - pr. ur.) da uCinimo to ("protlv
brtal~e sile postoji pravo i pravda" - pr. ur.) oslab!juje na~e. o~no
vne p 1incipe bm-bl pmtiv staljinizma. lvfi moramo pob:dztz szlom
1azloga, snagom mgumenata one sa kojima se ne s!aze1~~o ne
golom silom, Jpsenjima". Ocevidno d~ ov~ SVOJ~ :ec!v~osta
vio javnosti sam Dedijer koji se inace btanskoJ sred1 drZI dvolicno.

Na5a rec, London, septembar-oktobar 1962.

MILOV AN DILAS

.,.,--~

AVET
DILASOVSTINE
Za Mihajla Mihajlova, sve do arta ove godile, jedva ko,
van skog kruga jgoslovenskih literata, i . Tada, kao preko noci, njegovo ime oislo citav demokratski Zapad i za njegov sdin zainteresovali s se lieralni ljdi siro Slobodnog sveta. Spoljne okolnosti dogadaja vec s dovoUno poznate. Svisno
zadrzavati se na njima. One s doile medarodrj javnosti sa
ove strane Gvozdene zavese plicitet prave senzacije. I to
objasnjivo. Da se pod komnistickom vladom ma ko drzne da objavi napis sposoban da probdi s temelje komnizma i izazove gnjev vlastodrzaca, akt selosti koji izaziva priznaje, bez
obzira na povod i na cinioca. Takav cin gradanske odvazrsti
cinio Majlov, kad svojim beleskama sa t Rsiji,
stampanim beogradsko "Del", razgolitio ecovecnost sovjetskog konistickog zi. U krajnjoj liiji, sve koisticke vlade s solidame, i por-ed "razlicitog t socijalizam".
Protiv Mihajlova, itervecij saog Tita, otvore krivici postupak. Mihajlov stavlje pod sd i zatvore, prvo,
zati st da se brai iz slobode. Za Majlova lico sdska presda od z velikog. Ali, iako sd iti izrecena tek
kad ovaj vodik d dat st, k opsta razrnatraja politickoj pozadii dopstea s vec sada.
"Slcaj Mihajlov" i saljena pojava. v si
ptom proces koji Jgoslaviji traje vec godiaa. Daje ovakav
zakljcak isprava, postoji d svedok k cak i jgoslove
ski koisticki rkovodioci odreci verodostojrst. Takvo
svedocanstvo dao s Tito kad , povodom Mihajlovljev
ikriinisaih claaka, predstavicima javog tzilastva ocitao
lekcij sto is vec sami od sebe digli rk protiv Mihajlova. Tito
t priliko srdzbl zvik: "Takv pojava i i
Zagreb, Beograd, Novo Sad, Sarajev, svda". I d m se
izaklo prizaje da postoji d avet koja d mira i n i
ostalim claovima jgosloveske koisticke "vrhske": "C:ii

226

Desiir

Tosic

mi se da se ta pojava, k smo svoje vreme zvali di!asovsitna,

javlja novoj f'oni". Odrastao kospirativoj dlvnoj klimi
komnisticke Partije, Tito se tom prilikom pitao: " li to neka
oraanizacija"? Objektivni posmatrac, neporneten maksistickim
fo~mlama, alazi zivajima Jgoslaviji jedno mogo jedr
stavije tumacenje.
sredi jedan feornen koji poizilazi iz konstatih odlika covecije id, "Diktatua proletarUata", sa bezslovnom prienom sile, st da pod povoljim slovima razije postoje6 drstve i drzavr strktu i ametne svoj totalitam vlast.
vlast traje dze no s pretpostavljale ortodokse demokratije,
vaspitae liealistickom v da "pritisnto sve na vise
skace". Ali, kraj kajeva, ipak dolazi do izaza jedan drstvei
zakon koji jaci od svih marksistickih teoija - ljdskim stvarima nista nije epromenljivo kao promena.
Radaj se v gi: izgadje se kil komni
stickog drustva nova klasa: "inteligenciji" bdi se dh otvaranja
pitanja i kitike. sili prilika nastaje jedan, kad vise kad m,
pitajen dvoboj izmed spontan snaga dstveih i aparata vlasti.
Komisticki rezim, koji eksploatisao "kotradikcije" nekomistickom drstvu, dozivljje da ga podivaj "kontadikcije"
koje dolaze iz njegove rodene utrobe. U azim oicima, sa nejednakim itezitetom, ali sa slicom sadrziom, to tok koji
zahvatio citav komuisticki lager, cak i "majk socijalizma",
Sovjetski Savez.
Nije tesko baciti Dilasa mitrovacki zatvor, jos lakse os
diti Miljlova. Ali, protiv aveti dilasovstine pomaz i Udba ni
drzava tuzilastva ni sdski pogoni!
Nasa rec, London,

1965.

MILOV AN DILAS

227

SPOROVIISAGLASNOSTI
DILASU
(Razgovor kao pogovm')
Ator ove knjige Desimir Tosi6 i , kao "podstrekac" da se
ta kjiga objavi kod nas, "stari" smo znanci, poznaici, i, mo
gome, iako Uetki, ipak, dobri sagovornici nekim "savremenim
temama" naseg drstveog zivota. Ono "savremene teme" alzija
brosr "Savrernee teme" Milovana Dilasa iz davrg vm
skoba povodom cvene rezolcije Infonacioog iroa
(Infoniroa), 1948, i dogadaja posljje toga. I ovo mi te
brosue, ovorn prilikom nUe sl: Dilas , odredeni naci,
i, ako "diektni" posredik, licno, poznanstv Desimira
Tosi6a i m, svakako, "idejni", podrazmijevai i postoje6i, "fakto" aseg interesovaja, razmisljaja i razgovora.
zgred, kada smo se pozavali, Desimjr Tosj6 m
moje interesovaje za Djlasa, , s, knjig k sam
apisao njem. I tada, kasnije, kad isrno se, nakratko, na lici
seli pozdravilj, on rne "podsje6ao" na Djlasa i kjig, ali nije
zaboavUao da doda: jma kritickih prirnjedaba, sa mogim "stvarima" se ne slaze, bice vrjjeme da se svem, dze i detaljno, razgovara i raspravlja. Nitije on, Desimjr Tosi6, "insistjrao" tome, iti
samja, sa ekorn radoznalos6, taj sdar, skob ili spor misljenja i,
g6, razlika m, radoznalo ocekivao. cjovek koji
toliko godia proveo v6i Dilasa, njegov zivot i,
arocito, njegovo knjizevo djelo, ivaj6i, i zbog toga, skoro trideset godina "kontaktima" sa njim: posjetama njegovom dorn,
pepiskom, ssretima tl gd i cestim razgovorjma, "djrektim" i
telefoskjm, dobro sam z sta se s "izvan" nas misJj Dilas. Podosta sam, naravo, doznavao i od Dilasa, pogotovo zbog
toga sto se m, DjJas, vise znalo bolje se "poznavao", za
tolike godine vise "na straj", g kod nas. U nekim od takvih
sseta i razgovora, pomijalo se i irne Ds Tosj6a, prije nego
sto smo se, on , z.
Za v kjjge, za k se, sve .ovo, pise kao "osobena",

Desimir Tosic

228
s, arocita

vrsta pogovora, vazo poeuti ekoliko poje-

diosti.

i, v "pojedirst" apis, opsira

i
u ekoliko astavaka
u "Borbi", medu kojiaje s astavak Desimiru Tosicu, je
govom adu "t", u "emigraciji", i, ajvise, povodom jegove kji
ge "0 ljudima", u kojoj mogo portreta, rz likova, zameit
ljudi, sve od Ilaioa Ruvaca, v Cvijica, Slobodaa Jovaovica,
v Skerlica, Milaa Gola, v DuCica, Dragoljuba Jovao
vica, do Milosa Cmjaskog, ogih drugih, i Milovaa .Dilasa.
Drga pojediost pojava feljtoa Desimia Tosica .Dilasu, kao "s drami", Politici, sa mogo astavaka i sa poe
kim"odjekom", kasnije, kiticki "smjerenim" na jedan "vid" pisanja i sudova, pohvaln, Desiira Tosica.
Poslije svega toga, kao dugogodisnji radnik, uednik, u izdavackoj djelatnosti, , mozda, i "forsia", zeleci da uticem na
Desimia Tosica: treba da napise knjig .Dilas, neka sakupi i sve
clanke objavljene u emigaciji, u listu Nasa 1, neka jima doda
rve apise i feljton, i, eto knjige, sigumo, dobre, zanimljive,
vazne, neoicne, moguce i "aktuelne".
Nesto i toga, sad, posebno, Desimir Tosic "zaduzuje"
mene da uadim esto, sve , prilico, eodredeo, kao predgovor,
"receziju", ili nesto t smislu i zu. predlazem "specificu" vstu "razgovora": pitaja i odgovore u oicrm, "sta
dadnom", o!iku, g nesto kao "tematske cjeline", kao povod i
razlog za "odgovore", kao vise od toga, sebi, emigraciji, .Dilasu,
ssret sa nji, pozavanj, procavaju, pisanju, "razumijevaj", nadi i ocekivaj- svega desetak, takvih, "tematsk cjelia",
k autor, Desiir Tosic, sam d "cjelie" i na njih
"odgovori", kako hoce i koliko moze.
Desimi Tosic , stvamo, postovao dogovor, "odabrao"
odredene "tematske cjelie", na jih odgovorio. d od izdavaca
predlozio Desirir Tosicu, kao ut, da i on m esto pita i
odredi "tematske cjeline" za, mogce, moje "odgovore". I, opet, sa
"cjeliama" i saglasosc da se i , i , tako "povezemo", opet i
zajedr, sa .Dilasor.
"spor-a", "s eigrac

s literatui"

MILOV AN DILAS

229

"Tematske cjeline", za azgovor i za "odgovoe", koje sam

"pisao" dostavio, Desimir Tosic , svestrano, "azrotrio",
poesto izostavio, poesto dodao, i na 6 (sest) "cjelina", pismeno,
"odgovorio".
Vasilije Kalezic

Desiir

230

Tosic

SUSRET SA ISTORIJOM
"Tematske cjeline" i razgovori
Desimira Tosica
() Auto1 i njegova s}JV(Jfanja p1ije nego sto ?~ da_f!ise
komunistima ili vsim komzmistima, cla polemzse sa l7Jll1
cfa i!J hitikuje i napada, l p1ije Dmgog svjetskog 1ata,
zemlji, ! poslije 1ata, emigmciji.

Milova Dilas , pre svega, iako i jedia, t.ema

kouizu. Susreo sam se s mladim komuistima, eki SLI
veovato bili vec claovi Saveza kouisticke omladie
Jugoslavije, u Literarnoj druzii r gimazije, Njegoseva ~~~~.
ilo jesei 1936. Iako s sei isam davao politick~
obelezje, i drugovi kornuisti satrali SLI demokrat~rn, 1
tako obelezavali i rnee i moje pijatelje (Milic Radovaov16, dr
Sloboda Dordevic, brat Vlastimir i drgi). Na izborirna za
Litera drzi "v" te jesei izabrali smo uprav koja il~
Iista rd frota", potiv "acioalista" koji su posm~tra
kao r~zimska \di. Predsedik duzie i "eutrali" Zivoji i, sam bio izbra za potpredsednika, dva odb~ra ?ruzir~e
vodili s komnisti, Sloboda Dirnitrijevic (treba da 1zg
zivot Golom otoku) i Mica Zdravkovic ( kome iko ista
zna bar do sada). Ali u drzini su glavu rec medu komuistima
vodili Miodrag Popovic, Dragos\av Markovic, Marko Nikezic.
Posle nekoliko meseci rada doslo do zestokog skoba zbog r
\ toleracije. Rad "Javora" prekiut.
Medutirn. kad sam dosao Uiverzitet jesei 1938. kao
\ Demokratsk~ strake Ljube Davidovica, tu sarn v sebe
5 u rvom ..arodrm fotu", Ujedijeoj studetskoj orla
dii. Dakle, i ~n v u saradji s komuistia koji_ su ~i~i
i Uiverzitet, ali tako d orgaizovaa i t~ko I~poiiti
zovaa, da s eki i predstavljali sagu Uverz1tetu,
docije ili zi celija Ll partizaskor poketu 1941.
aodie. Opet doslo do sukoba zbog emacko-sovjetskog pakt~
~vgusta 1939. Ali ezaviso od tog dogadaja, mi se u DemokatskoJ
ot~iadii ismo ririli s koistickom vladaviom Beogad-

MILOVAN DILAS

231

skom uiverzitetu. Da, rec vladavii: sve su drzali u rukama sto

se ticalo stdeata i ta vladavia licila itekako "diktaturLI proletarijata" ....
U prolece 1939. slsao sam Milovaa Dilasa st
detskoj akademiji "za rnir", u svecaoj dvorai odasjeg
Pravog faklteta. Citao jedu svoju rt pricu. Nisam z da
Dilas kjizevik, jos m da l Politbiroa Komuisticke
partije Jgoslavije.
Ovaj podzi uvod treba da pokaze da Demokratska omladia, i s Demokratska straka, nis bile ikakve "antikom
isticke" orgaizacije kako se daas zamisljaj. s ile protiv
shvataja koja s se zasivala ekom vidu diktate, i protiv
"diktate proletarijata". Ali s, iz ovog sto ovde r, da
mi ismo i jedog tretka stavljali, kako i rekao d
polemicar pre ekoliko meseci, "zak jedakosti izmed acizma i
komizrna". Komuizam i sam Marks pripadaj prosvetiteljskom
pavcu evropske klte, bez obzira sta se dogodilo u realizaciji i
lv zarnisli. S drge st, acizam, i sve sto lici acizam,
jeste "kaceroza egacija" "tr svetske bastie".
Zato razmljivo sto orgaizacijama, listovima i
casopisirna, u koj irna sam cestvovao pre 1941 (Demokrat, Rec) i
posle 1945 (glavom Nasa 1 Ll Pariz i Ld), rnoje razmatraje i ljdi i sistema posle 1945. alazi se razii gradanskog
rata, vec razii politickog sukoba, kofrotacUa i borbe ideja, i
predstavljaj pre svega kriticke aalize staova, pojava i ljdi.
Tako astala i prva u u odbrau Milovaa Dilasa
pocetkom 1954. godie, u kojoj is ucestvovao s vec zajedo
s drgirn claovirna Uredivackog odbora Nase 1eCf (k St.
Marikovic, Dode Radovaovic, Marko rstic ).
(2) Na kakvu su eakciju nailazili ovi napisi odbranu Dilasa emigaciji, posebno taj naCin azmatmnja
novog petka poslije 1945. godine?
1

Nailazili su egativu reakciju. I to iz dva razloga. Prvi

razlogje i jak i u zelji posle 1945, mozdajos jaCi u ernigraciji.
Stvorea crno-bela predstava: komizam i atikotizarn,
ds atifasiza i fasiza. Ne rnoze iti tr~ceg gledista i treceg

232

Desimir Tosic

postupaja. i komuist, i v_ise t~eba da bude sm:v_Ije,

da st sa lica zemlje. Emigrat1 uopste respravljaJU
aolootocairna. I Nasa 1 u Parizu i Lodou i raspravljala
~lucaju iskljceja iz Ifir, a\i to posmatrala kao
gotovu istorijsku cijeicu. Emigracija tu cijenicu, sa izuzetkom
Slobodaa Jovaovica u lodoskoj Pomci, posmatrala kao "podvalu" prerna Zapad. d ekadasji profesor Beogradskog ui
verziteta objavio kjigu "ito - Trojaski koj".Dakle, komuizam jedistve, to stea. Kad s d kofereciji
Saveza Oslobotlenje, 1976. Nemackoj, objavili svoje ,juske
teze" mogucosti i ti demokratske evolucije od j~doparti
jskog policUskog sistea ka pluralistickom, i politickom 1 ekonomskom, drustvu - jedan beslovesni emigrant objasio da sve to
rezultat dogovora vladajucih komunista, Dilasa i Mihajlova, s d,
i Saveza Oslobotlenje, s druge strae ....
U stvasti, i tu treba da budem nesto opsiiji, rec eu
vidanju stavova ljudi kojima sam pripadao. i su vec j~nua:a
1948, dakle u prvom vodniku prvog broja Nase 1eCi, pre sv
Os!obotlenja, napisali sledece redove: ,,Nasa 1 gleda hrabro
stvamosti u oci. Ona svesna da su Sri mali narod, da u nase
vreme mrgo mesta i vr- zavaravaju nasih vojnika,
frazerstvu s adrinacioalista, ni verbalizmu partijski\1 agitatora". U februarskom izdanju istog skromnog casopisa, iste 1948,
stoji: "i, koj i isle da d u bducosti, oraju da b~du aci~t?
sa oni sto ilo u proslosti. sto proslo, se kad vrat1t1,
ili to iteresi pojedinaca ile avike pojediill grupa". I onda se
redaju teze pojavi nacioalizacjje Zapadu koje su "obezbedile
socijalu stailost kao uslov razvoja ljudske licosti i
deokratjje". Potom "prvoj pukotii u tzv. moolitnom blok
Istoka" posle 1948, priJjko iskljcenja Kojsticke partjje
Jugoslavije iz Ifolliroa. U oktobarsko izdanju iste 1948.
navode se stavovi iz prograskog izlagaja Srpske deokratske
ld jos juna 1946: " s s da se odrekneo totalne
svereosti nase drzave u korist svetske deokratske zajedjce
aroda." Pihvata se nacelo udruzivanja evropskil1 naroda i zelja da
Si i Jgoslavjja UZillll ucesca.

Nas casopjs

MILOVAN DILAS

233

1949. da objavljuje bez

i sovjetski11
kst, odosno jgosloveskih infolljrovaca koji su radjJj u
iostrastvu. vec 1. oktobra 1950. godie pojavice se izjava
"ezavisih deokrata Srba, Hrvata i Slovenaca" kojoj se trazi,
vec tada, da se "spreci svako jzazivaje rvih nesporazua jzedu
Srba, Hrvata i Sloveaca". "U duboko vereju da u narodu ne
inostrastvu lezj teziste borbe za oslobodenje, se stavljao na
raspolo:Zeje aktjvj deokratski sg u zemlji .... Nasa
dznost da sa njia odrzavao vezu i pred inostrastvo d
privreeni turnac njovih g\edanja".
Ovu su izjavu potpjsali: jnz. Vladijr Predavec, dr Vlastijr
Stojanovic, Borut Zerjav i Desiir Tosic.
Eto, zacetka odnosa jzedu MjJovana Di\asa nas oko Nase
1eCi posle 1954. godine.
Medti, kaen edas za odos ljudi oko Nase ,eCi,
odnosno Saveza Os!obotlenje, jeste \k Branka St.
Marinkovica (1914-1996) pod naslovo "Da krvi vise ne d"
novebra 1952. Marjkovjc, kao i ostali, niso zali za govor
Milovaa Dilasa na Pravno fakultet proleca 1950, nismo ga
prosto zapazili, ali ovaj Clanak i i kao da odgovor na
Dilasov poziv za slobod raprave d jntelektualcia: "
za vek preseci onaj krvavi l edusobnog unistavanja" i
"Sve resta iti za ske nacioalizme, r zabludara i onor neizlecivor varkor da ilo gde u svetu koti
entalnih zajedica, njilvi arlicni glasovi iti saslsai". I
onda se redaj prograski claci potiv restauacije politickog i
socijalog poretka jz 1941, da n govora estitucio in integnmz, "vracanj na predasje staje". I da li potrebno jos
esto reci da su nasi istupj odbranu Milovana Dj\asa posle 1954.
godjne ili t pirode posledice razvoja nas koji s
posle Drugog svetskog rata trazili novi, treci put, izrnedu proslosti
i konizrna?

koentara edusobe optzbe izedu jgoloveskih

()

Kada i kako Milovan Dilas poCinje da saratluje sa emiocfnosno s ,,Nasom i", i kada su nastali pvi
suSJeti i azgovi sa Dilasom i njegovim sinom Aleksom?

gacijom,

Desiir

Tosic

Saradnja nastaje tek posle prvog mog susreta s Milovaom

Dilasom 1968. u Londonu, kada se on vracao iz Sjedinjenih DZava.
Proveli smo neka tri casa razgovora, samo Milovan i ja,nego i dr
Ljubo Sirc, u Hotelu Cumberland. srr pjtanja postavljali; or1
sam, Milovan, govorio i objasnjavao proematiku zemlje. Nismo
se vracali u proslost i pre 1941, ni posle 1945. godine.
dosta izeadio jedrstavnim, nesamouvereim i analitickim razlaganjem. sadasnjjci i buducnostj. Iznenadio jos d, kada
predlagao "ujedinjavanje emigracjje" i izdavanjem ,Jednog jedjnstvenog" glasila, ali nisam se u tom pogledu raspravljao. Za m
to ila utopija. Ali Milovan to predlagao sasvim nezaiteresovao.
Moglo i se reci da prava, saradnja astala, istina
posredno, tek s dolaskom Alekse Dilasa u Lodon 1975, u cilju
zavrsavanja njegovih studija. d smo da dobjjamo jos
bJjzu sliku coveku ideja, razmisljanja, humanistickog ideala i
borbe. Od godine 1980. Milovan Dilas pise u Nasoj 1eCi, jediom
glasilu koje izlazilo izva Jugoslavije, mi, prirodno, samo nastavljamo prikazivajem njegovih stavova u stranoj stampi, kako u
knjigama tako i u izjavama.
Godine 1987. doslo do "tajog sastanka" izmedu Milovana i Alekse Dilasa, s d, i ljudi Osloboaenja, s druge strae.
"Kospiracija" ila potpta, igde i niko taj sastaak i
zabelezio - i svemoca i "svezajuca" Udba - iti se jemu
zalo u emjgraciji. Od strae Osloboaenja ucestvovali su: iz Pariza
dr Vlastimir Stojaovic i dr Bogoljb Kocovic, iz Egleske Milic Cvijaovic, Toma Mardaljevic, Stojaka Aleksic, Mihailo
Kojciovic, Aleksandar Petrovic, Nenad Petrovic i .
dogovo1 sastaak trebalo da traje dva casa, medutim,
Milovan Dilas insistirao da "se produzi", trajao preko cetri
casa. Sastaak se odrzavao u kci van Londona, Nortll HarrO\V, u
kojoj sam stanovao sa zeom dve kceri. Predsedavao sam i kao
pedsedavajuci, posto sam pedstavio prisutne, sam recima:
Ovo s susret sa istoijom .... Nisam isao dalje, samo jedna
receica. Uzeo rec sam Milovan f)jJas: Dovoljno sam dugo i
crve. Nemojte, gospodie Tosicu, da sada terate svojim komplimetjma da crvejm.

MILOVAN DILAS

235

ilo upozavanje s covekom kojj jeste i jstorija, to

vjsestruka istorija, istorjja evolucije i istorija poratog revolucioamog ezima. Svi su prisuti postavljali pjtanja, kratko i
lucidno. Najvise govorio, prirodno, sam Milova Dilas.

(4) Jdeja i ciij za feijton u "Politici ": da li to ! teza za

izradu potreta Milmna Dilasa, ili to izazov od stalnil1 kritika i napada Milovana?

Ne, i ilo zamisli jegovom portretu, to i odgovor

izazov posle polemike tzi i odgovorima na tuZu. sam i
protiv tuZe kao simbola "zastite imea i dela Milovaa Dilasa", ali
sam bio jos vjse izazva odgovorima tuzb. Tako ll
st misao da se i "dilasovski acin" obracuam s "epri
jateljirna" "imena i dela Milovaa Dilas". Ne secarn se da
ikada ponela takva ispiracija protiv te s rnasovne jgnoracije,
e-saslt1savaje ii i e-lazenje debat problern,
lz u s nil i drustver drarn koja traje takoreci od
1941. godie.
(5)Svi ti sakupijeni clanci iz ,,Nase reCi" emigraciji, jos
:::nacajniji, moida , ovi u zemiji posle 1990. godine, da li
p1alstavijaju i kuda se smjea tom celinom?

Da, mislirn da predstavljaju ], iako mi se ostria

izraza u zakljcku LJ prvom lk iz 1954. svida, cii mi se da
ikada takve reci raije nisam upotrebjo. planlo ogorcenj
protiv ljdi koji zele da ujste coveka posto s vlasti.
zasna totalitarjsticka psihologija i rnetoda postpanja, koja nije
ila svojstvena samo komunizrn, izazvala gnev mei. Nisarn
se zdrzavao. Izzevsi ove pimedbe svoj naci, rekao bih da svi
ti tekstovi predstavljaj celir, i ta celina imala sarno jedn
misao: kako se pripremiti, pre 1990. godie, za prelazak iz jednog
u drugo stanje s najmaje :Zrtava i teskoca, cilju civilizovaja
naseg dustva i resavaja teskih pblema. Mislim da ni pre 1941,
jos manje posle 1945, ismo ili svesi potrebe za izgradivajem
d drustvee civilizacije koja se daas aziva gradasko
drstvo, pluralizarn i glasno razrnisljaje problemima. Tek s
Petim oktobm kao da su se vrata otvorila u tom pravc. Zao mi

236

Desimir Tosic

sto Milova E>ilas

misao!

doziveo taj

trertak.

Da cujemo njegovu

(6) Na kmju, kako Dilas, ,aspravljajuCi knji~evnon~

djelu, izgleda danas kao politicki mdnik; levoluczon 1
disident?
Uvek mi izgledao, i danas, posle svega, kao izuzetna
licost u nasoj nacioalnoj i drustverj drami. Ova moja kjjga
nema nameu da donosi sudove delatjku i misljocu. itj
zadatak analitjcara istra2ivaca. Hteo sam da pruzjm samo svoje
tmacenje i tm svoj drugova prjjatelja oko Nase reCi koji
su svj, zajedno s Milovarm E>ilasom, bjli pjonjrj poksaja .jzvg:adje civjlizovanog drustva. Ono sto zeleo da jstakne:,.!os Jed~
nom, to da Milovan E>ilas - ne ideolo?, polrttcar - alr
mislilac u jednom nemjslecem drustvu. U godama posle. 1945,
pod prjtjskom jedne "bogate" jdeologjje i jednog sn~~n~g sr~te~a
poljtjcke represjje, bjlo tesko,_ dosta _tesko ra~tjatr "mrslece
drustvo". Posle devedesetih goda, vec tada, pocela s da se
otvaraju vrata ka mogucostima radanja takv~g drus~a,_ ~1! ~
nacjonaljsticko divljanje, u amalgamjsanju dveJH kolektrvrstr~~lh
svesti, anahroe patrijarhalne, i jedne razarajuce takoz:.ane socrJaljstjcke svestj - sve to omelo. Izgubjli smo citavu d. Jedan od
razloga za taj gubjtak jeste i jedna cjr~enjca: da njsmo pratili ideje
put Milovana E>ilasa.

MILOYAN DILAS

"ZIVONOST",
DILASOVOG DUA
Odgovmi dr Vasilija Kalezica
Posljje svega ovoga, staje kako Desimi Tosj6 "uzeo" od 1
(deset) "tematskill cjelina" za svoje "odgovore", meni,
podrzavajci d jzdavaca, dostavjo "svoje" 4 (cetri) "tematske
cjeljne", daja nji "odgovorim".
Sve sam detaljno "razmotrjo", glavnom, i "saglasan"
(vjek sam za "ravnopravnost" raspravj), ali me mcjlo d,
zajsta, "licno", alj "prjncipjjelno" pjtanje: da li, ttpste, odgovarati,
, koji sarn se "mucjo", borjo, imao specjficne teskoce, jer sarn,
sve, radio i adio, za E>ilasova zivota, "odbjjao" jJi nijesarn zeljo
da se ,javljam", pjsem, cestvjem, i tako edom, posle E>ilasove
smrtj, kada s se, sto se kaze, "znanj nezani", "pozati i nepoznati", redtt i raspored, javljali, pisali, govorili, , najcesce,
njgdje ih nije bjlo is smjeli "pisti" kada bio E>ilas ziv,
,jak", dosljeda, proka2e, r, osudjva , svakojako, "olajava" , mnogome, cesto pljavo, negjra i "ujstava"?
Ovog t, stva, zbog Desimira Tosj6a i s tzv. ravnopravnosti, poslije mnogo mke, pistao sam da "odgovorjrn" na njegove "tematske cjelie". "cjeline" s, rv, drgacjje od
mojih "cjelia", i ih, za v prjlik, k, jz teljckih
razloga, "parafazjrati".
Desjjr Tosic, pitao, kao sto sam se ija pitao, u svojim kji
gama napjsima, za f)jJasova zjvota, da lj postoji smisao skoblja
vaj usaglasavaj g sto radi E>ilas kao kjizevnik kao
"politickj jslilac", ima li kakvih "promena", "evolcjje jedom
pravc, u istpaju v (E>ilasa, V.K.) toku cetri deceije, od
1954. do smrti 1995?". Novo t Desimjra Tosj6a tome
zasto E>ilas "i imao sarno nekog sieg utjcaja u s sredji
g i irnao skoro prisrupa ilo vlastima bjlo opozicijj devedesetih godia?" Posljedje pitaje : "Da i kada do6j do uticaja
Iicnost i delo Milovaa E>ilasa u s sredji, samo u Srbjji i
Gori g i celom srpskom jgosloveskorn prostoru?"

238

Desiir

Tosic

Za smisao i amjenu "odgovaraja" Desimiu Tosicu,

moze da se kaze: svem tome ilo dosta "materUala"
tl kjigama i napisima mojim, "onda", , sada, radi "nove aktuelnosti", opet: najkrace, mogu samo poesto da pornenem, polazeci
od "osnove": ista i kao sto ilo, raspala se zemUa, unistili su
drzavu, jos se ne z gdje srno i kako smo, i Dilas u tome ...
Jedan, jedii, esto opsimiji napis Dilasu iz ovog vremea,
u kome se, "sjedijeo", posmatraju, vide i ocjenjuju tri zarneite
licosti vijeka: Radovan Zogovi6, Milovan Dilas i Mihailo
Lali6, "starjesistvu" i godinama odenja, 1907, 1911. i 1914,
apisao sarn urednici objavili u knjizi "Cma Gora u ocima umjetnika". Pokusao sam da pokazem, i dokazem, ubjeden da sam u
pravu, da su ti pisci najveci, najbolji, najjaci, najuticajiji, najznacajniji koje Cma Gora imala u vijeku, svakome od n
mnogo , ta ista Gora, zamjerala, mnogo ih apadala i,
mnogome, "negirala", iako "azlicito". Najvise, najduze, najgore
Dilasa, ali i svia, ponajbolje i poajljepse, pisala i slavila ih.
Dalje, danas, odgovarajci na pitanja, moze se, smjelo,
"zavsiti", kao povod, kao azlog i smisao istorijskih ocjena: Dilas
jedistvena, velika, njetnicka figura naseg vreena, kome ,
za kjizevni rad, "smetala" politicka, ideoloska, patijska, "tamicka", "svjetska", "takva ti", "disidentska", i zato njegova "Nova klasa" popisu 'vi, ajticajhijih, ajvise
stampail1 kjiga vijeka, svijet. Daas jasno: tako ,
najvise zbog vremea kome se pojavila knjiga, jos vise i zbog
autoa, jegovog polozaja i vremena u kome pisana. Zapitajmo
se: sta i, daas, takva knjiga, i ta "pojava" znacila?
Kada i se raspravljalo gm "uticaj" licrsti i djela
Milovana Dilasa , trebalo i imati nu - jos smo u ls, jos
"i vrijeme", jos, rnozda, i ne moze, , ne zeli se, ili m
"prav ljudi", znalaca, strasnika, nespokojika- "stare s"
prejako s zive, mnogo im se dodaje, izmislja, "namjesta", sa
vredama i klevetama, zn vrsta. Kakav "slcaj": v d, dok
se mcim sa ovim sto pisem, pvi put sarn doio (, davno, znao sam
to) opsiran apis tome kako CIA "dodavala", "savrsavala",
"pornagala", "rastala", "popagiala" Dilasovu knjigu "Nova
ajkrace,

MILOV AN DILAS

klasa". Pitao sam, u svoje vrijerne, Dilasa tome: on znao za to,

, ali sta i koliko uradeno, nije z, nije ni moga znati- i
i "tarno", niko ga nije pitao ni za sta, ali Beograd, u izdanj
"Naodne kjige", "Nova klasa" objavljena sa jegovirn odobrenjern i sa pogovorom Nikole Milosevica, sve, pet godina prije smti
Milovana Dilasa.
Na posljedje pitanje tome "da li doci do uticaja ... " ideja
i djela Milovaa Dilasa, m sta, narocito, da se odgovori, osim sto
se, ipak, "podsjeca" na vUerne kome zivirno. Sa svoje strane, ,
licno, mogu da vjerujem, znam i adam se: Dilas i njegovo djelo
"zivi" su i sada, ,jaki", iko irn, nikad i icim, ne moze nauditi,
onome sto jihov istorijski z, a,jos vise, m sto z
i vise zaciti vrijednosti njegovih, Dilasovih, knjizevnih, umjetnickih djela: pripovjedaka i romaa, memoara i ogleda piscima i
djelima (posebno Njegosu, Mark Miljanov, Ivu Adricu, Krlezi,
Oskaru Davicu, Radovanu Zogovicu i dmgirna, "svetskima", sa prevodo, prepjevom Miltoovog "Izgubljenog "), ali i onome
za sta se opravdao i, pisao, sta, vjerovao, stradajuci za svoja
vjerenja, kao "politicar i ideolog".
I ova knjiga Desimia Tosica nije samo "prilog" istoriji,
sjecajima i njegovom radu, nego mnogo vise od toga: dokaz
"zivosti" Dilasovog duha i djela, "spomosti" i "osporavanj", ali i
vrijednosti i ti koje ta licnost, i jegovo djelo, jos imati i
vise zaciti ...
""

Beogad, kajemfebmaa

2003.g.

240

Desiir

Tosic

BELESA

PISCU

Desimir Tosic roden 1920. u ! Palanci, OSI10VU skolu i

nizu gimnaziju ucio u Nisu, visu giaziju u Trecoj beogradskoj
gimnaz, gdeje rnatirao. Upisao se na Pravni fakultetjesei 1938,
januara 1941. doio prv univerzitetsku nagradu za ternu "Ustavi
sud". U Paizu upisao se 1945. Pravni fakultet i u lnstitut politick nauka, ali diplomirao na Slobodnom koledzu socijalnih i
ekonomskih nauka 1951. Zaposlio se iste godine u Medunarodnom
centru slobodn sidikalista u Parizu, od 1952. adio kao istra:Zivac
u Nacioalnoj fondaciji politickil1 nauka. Od 1959. do 1985. l
Centra za istra:Zivaje jugoslovenskih proema i uredik casopisa
Revie>v u izdanju pomenutog Centra Londonu.
Politicki oraganizovan vec od jeseni 193 8, clan Derokrat
ske stake, iran n za sekretara na kraju godie 1940. za
predsednika studentske organizacije pornenute stranke. Za vrere
okupacije 1941. clan lzvrsog odbora ilegalne Demokratske
omladie, ulpsen fu 1943. od Gestapoa, zajedno s petoricom svoj politicki\1 drugova, trasportova preko logora Starorn sajristu prinudni rad u Neracku. U emigraciji od 1946.
clan Srpske dernokratske omladie u Parizu, potom od jeseni 1949.
d od organizatora Saveza Oslobolenje sve do kraja 1990. Vrativsi iz emigracije u zemlju 1. septembra 1990, izabran za potpredsednika Demokatske strake krajem septembra iste godie,
potom za potpredsednika Demokratskog cetra 1996, od decernbra 1992. do decemba 1996. savezi poslanik u Vecu gd. U
evladinirn organizacijara i : predsednik Evropskog poketa
1996-1999, clan F ur za reduarode odose 1997, clan Cetra
za regioalizam 1997, predsednik prve Evropske kuce za Siju
2001. i zameik predsednika Memorijala Staro Sajmiste 2002.
Desimir Tosic da objavljje Clake januara 1940.
najpre u omladiskor Demokatu, posle rata najvecim delom u
pariskoj i londoskoj Nasoj 1eCi, da bi godinama u Beogradu, od
1990, i redovni saradnik dl i Pobjede, potom u mnogim casopisima i devicima kao sto Sll Danas, Politika i drgi.

MILOV AN DILAS

241

Tosic prvu knjigu "Totalitarizam i prava coveka" objavio

francskom 1948. godine, potom esej na francuskom jugoslovenskirn radnickim savetima 1956. Na srpskorn objavio u emigraciji "Srpske nacionalne proerne" (1952) i esej Adamu Pribicevicu (1958), u zemlji od 1997. izdate su mu sledece knjige:
"Saga i nemoc - Nas komunizam 1945-1990", "Stvarnost potiv
zaude- Srpsko nacionalno pitaje", "Tito i Hruscov, dvojica revizionista" (zajedno sa Ilijom Joksimovicern u zborniku Kornifor
rnu), "0 ljudima" i prosle 2002. godie "Kolektivizacija u Jugoslaviji 1949-1953".

Desimir Tosic

242

MILOV AN DILAS

Povodom trogodisnjice pogiije Jovana Barovica, 1982.

Kosovo, danas, 1982.
E>i1as u austrUskom Pmjil
Uredistyu "Nase reci", 1983.
Mi1ovan E>i1as nemackom casopisu "Da Spiegel"
Pos1e Breznjeva," 19-81.
E>i1as papi JovaiJ.U Pav1u , 1983.
'\. Po1jska "Najs1aija karika" ,_/
jugos1ovenskoj krizi, 1984.
Naciona1ni prolemi Jugos1avije, danas, 1985.
E>i1as Kosovu u Tl1e Wall Sneet Journal, 1985.
Nova faza nacioa1nih odnosa u Jugos1aviji u casopisu
Po1itische Studien, 1986.
"Nasa rec" u razgovoru s Mi1ovanom E>i1asom, 1988.

SADRZAJ
5

Uvodna napomena

PRVI DEO
Desimir Tosic:

Milovan Dilas?

Beda Saveza komunista Jugos1avije, 1954.

E>i1as izrnedu 1953. i 1968.
E>i1asova iskustva
Nastupa s nemirvrscu
- Navodi iz dva intervjua Mi1ovaa E>ilasa
Aveti gradaskog rata- E>i1asov intervju u Encounter-u, 1980.
Pred novom katak1izmom
- Drugi deo intervjua iz Encounter-u, 1980.
Novi ta1as propagande potiv E>i1asa
- Odgovor Mi1ovana E>i1asa pretnje rezima, 1982.
Nase dstvo i ku1t 1icnosti, 1982.
Post sciptm, 1996.
Patu1jci ne mogu da vide dram, 1998.
Disidet koga treba tek poznati, 1998.
E>i1as - Viziona postkomuistickog haosa i pomame
Varedi s1ucaj - Nasa drarna, 2002.

7
9
21
31
39
49
56
67
72
75
80
87
90
94
97

DRUGIDEO
Milovan Dilas "Nasoj reCi" i d1ugim casopisima i listovima

Beseda Mi1ovaa E>i1asa

"Po1iticke strukture" - ipak su autoritaJive, 1972.
E>i1as v na_uda, 1914.
Domovina i emigracija, 1980.
Razgovor E>i1asa i emacko& Der Spiegel, 1980

122
125
131
135
139

243

151
155
160
161
162
165
174
176
180
184
192
195
208

TRECI DEO
Oslobolenje "Povodom Mi1ovana E>i1asa", 1962.
Be1eske E>i1asu
Aveti di1asovstie.
Sporovi i sag1asosti E>ilasu
Susret sa istorijom "Zivotnost", E>ilasovog duha

221
223
225
227
230
238

Be1eska piscu

241
243

Sadzaj

Desirnir Tosic
MILOV AN DILAS
Disidenstvo 1953-1995.

Izdavac
Otkrovenje, Beograd
Decanska 12/I
Zastitni znak izdavaca
Naslovni list Otkrovenja Rastka Petrovica,
rad Mila Milunovica
Za izdavaca
Sava Dautovic
Likovna oprema i prelom
Zoran Mihajlovic
F'otogafl}a

koricama
Branko Belic

Korektor
Nada Dautovic

Tira.Z 1000
Stampa
HELETA

CIP -
,
32:929 .
323(497.11) (046)
,
Milovan :Dilas?

: disidentstvo
1953-1995/Desimir Tosic. - Beograd:
Otkroveje, 2003 (Beograd: Heleta). 244 str., (5) listova sa taarna; 20 . (Bilioteka Svitak 1 (Otkroveja,
Beograd); k. 6)

Tiraz 1 000. - Beleska piscu: str.

241-242.
ISBN 86-83353-34-6
) ,

(1911-1995)
COBISS.SR-ID 105886476