UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA
MATEMATIKU I INFORMATIKU

Tamara uri

Rubni problemi
i
ortogonalne funkcije
- master teza -

Novi Sad, 2011.

Sadraj

Predgovor................................................................................................. 3.
1. Fourierova analiza .................................................................................. 4.
1.1. Uvod.................................................................................................... 4.
1.2. Fourierovi koeficijenti ........................................................................ 5.
1.3. Fourierov red ....................................................................................... 9.
1.4. Konvergencija Fourierovih redova ................................................... 13.
1.5. Parsevalova jednakost ....................................................................... 23.
2. Rubni problemi ..................................................................................... 26.
2.1. Uvod.................................................................................................. 26.
2.2. Sturmove teoreme ............................................................................. 28.
2.3. Prferove smene................................................................................ 31.
2.4. Sturm Liouvilleovi sistemi ................................................................ 34.
2.5. Teorema o oscilaciji;
Egzistencija sopstvenih vrednosti i sopstvenih funkcija ................... 34.
2.6. Neke osobine sopstvenih vrednosti i sopstvenih funkcija ................ 41.
3. Ortogonalne funkcije ............................................................................ 47.
3.1. Jednaina ebieva ........................................................................... 47.
3.2. Legendereova jednaina.................................................................... 49.
3.3. Laguerreova jednaina ..................................................................... 51.
3.4. Hermitova jednaina ......................................................................... 53.
3.5. Besselova jednaina .......................................................................... 54.

Literatura................................................................................................... 57.
Biografija ................................................................................................... 58.

Predgovor

Ovaj rad sadri tri glave. U prvoj glavi prelazimo put od apstaktnih Hilbertovih
prostora, u kojima se definiu Fourierovi koeficijenti, do konkretne realizacije trigonometrijskih
redova Fouriera. U drugoj glavi definiu se rubni problemi, sopstvene vrednosti, sopstvene
funkcije i daju se njihove karakteristine osobine. Trea glava sadri neke poznate ortogonalne
polinome i funkcije.
Ovom prilikom se zahvaljujem svom mentoru Prof. Dr Mirko Budineviu na
podrci, poverenju, savetima i lepim reima.

Novi Sad, septembar 2011.

Tamara uri

1. Fourierova1 analiza

1.1. Uvod

Neka je

vektorski prostor funkcija nad poljem komleksnih brojeva . Preslikavanje

se naziva skalarni proizvod, ako zadovoljava sledee uslove:

a)
b)
c)
d)
za sve
i sve kompleksne skalare
naziva se unitaran.

. Prostor

u koji je uveden skalarni proizvod

1.1.1. Definicija: Podskup elemenata u unitarnom prostoru X se naziva ortonormirani skup,

ako su svi njegovi vektori jedinini i meusobno ortogonalni. Ako je to npr.
, onda
i
. (Ako vai
tada je
tj. vektori iz su linearno nezavisni.)

1.1.2. Teorema: Neka je skup svih ortonormiranih skupova u unitarnom prostoru , tada
nije prazan.( nazivamo i skup ortonormiranih sistema)
Dokaz: Neka je
proizvoljno i
. Tada vai da je
ortonormirani sistem.

1.1.3. Definicija: Neka su

ureenja).

, tada

, ako je

(to je relacija parcijalnog

1.1.4. Teorema: Postoji maksimalan totalno ureen podskup od , oznaimo ga sa E.

(tj. ako E
iE
i E totalno ureen,sledi
)
Dokaz: Stavimo da je
.
je ortonormirani skup vektora, jer ako su npr.
, tj. postoje
, takvi da su
, tada, poto
ili
,
oba se nalaze u veem, a tamo su ortogonalni. Takoe vai da
, jer inae
nije
maksimalan totalno ureen skup, jer bi od njega bio vei
, to je kontradikcija.

Jean Baptiste Joseph Fourier(1768-1830)

francuski matematiar

1.1.5. Teorema: E je maksimalan ortonormiran sistem.

Dokaz: Pretpostavimo da postoji vei - ortonormirani sistem, tj.
. Poto vai
i
familija
daje veu totalno ureenu familiju od , dolazimo do kintradikcije, pa
mora biti
.

1.1.6. Definicija: Maksimalan ortonormirani sistem se naziva kompletan ortonormirani sistem

(naziva se baza, ako je sistem prebrojiv), i oznaavamo ga sa (cos).

1.1.7. Teorema: Potreban i dovoljan uslov da je (cos) jeste da za svako

, tako da je
, za svako
, vai
.
Dokaz:
Neka je
. Pretpostavimo suprotno tj. da postoji
, tako da je
, za svako
, ali
. Tada
, znai nije maksimalan,
to je kontradikcija.
Neka vai da za svako
, tako da je
, za svako
, vai
. Dokaimo
da jeste (cos). Pretpostavimo suprotno, tj. da postoji
oronormirani sistem, koji
.
Neka je
(jer ortonormirani sistem nema nulu, jer su svi vektori jedinini), tada
vai
, za svako
, ali to je kontradikcija sa naom pretpostavkom da za svako
, tako da je
, za svako
, vai
, pa jeste (cos).

1.2. Fourierovi koeficijenti

1.2.1. Definicija: Neka je

Definiemo
za x.

i neka je
(cos) u unitarnom vektorskom prostoru X.
Kompleksni brojevi
se nazivaju Fourierovi koeficijenti

1.2.2. Teorema: (Beselova2 nejednakost) Neka su

. Vai

Fourierovi koeficijenti za

Dokaz: Na osnovu pozitivne definitnosti skalarnog proizvoda:

Iskoristimo definiciju Fourierovih koeficijenata i ortogonalnost (tj. da ostaju samo lanovi sa

istim koeficijentima), pa dobijamo:

Friedrich Wilhelm Bessel (1784-1846)

nemaki matematiar

to daje:

1.2.3. Teorema: Neka je

Dokaz: Vai za
da je

(cos).

je prebrojiv, ako je

separabilan.
.

Posmatrajmo lopte
, koje su disjunktne. Iz separabilnosti
sledi da postoji prebrojiv, svuda gust skup
, tako da se u proizvoljnoj lopti u
nalazi bar jedna taka iz , dakle kardinalan broj lopti ne moe biti vei od kardinalnog broja
skupa , koji jeste prebrojiv.
1.2.4. Teorema: Neka je
i
podskup onih indeksa za koje su odgovarajui Fourierovi
koeficijenti razliiti od nule. Skup je najvie prebrojiv.
Dokaz: Neka je
, vidimo
, jer
, ako je
tj.
postoji

, tako da vai

da vai
nejednakosti:

, pa

, pa
tj.

. Obrnuto, ako
Znamo, ako

, znai postoji

, tako

, tada na osnovu Besselove

a znamo da:

pa je
, ali poto je
konaan, pa je prebrojiv.

fiksno,

ne moe biti beskonano, znai svaki

je

1.2.5. Teorema: Neka je

i skup indeksa za koje su Fourierovi koeficijenti razliiti od
nule. Znamo
. Neka su poreani u niz
. Tada je:
a)
b) Niz
je Cauchyjev,
Dokaz:
a) Kako
vai za svako k, sledi tvrenje.
b) Neka je

a pod a) smo pokazali da je red pozitivnih brojeva konvergentan, pa onda i ostatak konvergira,
tj. vai da je
, za
, to smo i hteli.
6

1.2.6. Teorema: Neka je

Hilbertov prostor, tada vai

gde je

skup indeksa za koje su Fourierovi koeficijenti razliiti od nule i vai

.
Dokaz: Znamo
je Cauchyjev,
, na osnovu Teoreme 1.2.5. b). Kako je
kompletan, postoji
, tako da
, tj.
. Pokaimo
tj.
pokazaemo
, za svako
. (naravno, znamo da je
(cos) ). Imamo:

, pa poto je skalarni proizvod neprekidan, pustimo limes van, tj. imamo

ako

, tada

A, ako je

jer za takvo

, pa je:

, recimo

, tada:

umanjenik e biti

, kao i umanjilac, pa je razlika 0. Znai, pokazali smo da vai

jo da pokaemo:

Iz:

i na osnovu Teoreme 1.2.5. :

pa:

to smo i hteli pokazati.

1.2.7. Teorema: Neka je

i zapiimo

. Oznaimo sa

Hilbertov i
. Tada je:

Dokaz: Znamo:

gde je

( to je mogue, jer smo u teoremi 1.2.4. pokazali da su

prebrojivi). Dalje:

Da bi pustili limes unutra, moramo imati konvergenciju, pa da pokaemo. Na osnovu

nejednakosti trougla i Cauchy-Schwarzove nejednakosti :

Poto smo pokazali konvergenciju, imamo:

tj. pokazali smo

1.2.8. Primer:

to smo i hteli.
sa normom

, nije kompletan. Navedena

norma zadovoljava relaciju paralelograma

skalarni proizvod koji je definie:

Kompletiranje ovog prostora se oznaava sa

Ovaj prostor je separabilan pa je svaki (cos) prebrojiv. Ako posmatramo
realnih brojeva, tada je maksimalan ortonormiran sistem

i svaki element

, pa postoji

nad poljem

se moe prikazati u formi

1.3. Fourierov red

U ovom delu emo dati konkretnu realizaciju teorije iz prethodog dela na primeru
trigonometrijskih redova Fouriera. S obzirom da su sinusne i kosinusne funkcije koje ine
ortonormiran sistem u
periodine funkcije sa periodom
, prvo emo analizirati
funkcije koje su
periodine, a potom i one koje su proizvoljnog perioda.

Funkcije sa periodom

Neka je data funkcija sa osnovnom periodom

, tj.
.
Bez umanjenja optosti, pretpostavimo da je definisana na
. elimo takve funkcije
razloiti na proste periodine funkcije oblika
tj.
Period prostih periodinih funkcija je . Pri razlaganju funkcije sa periodom
na proste
periodine funkcije, treba odrediti tako da svaki od tih prostih periodinih funkcija bude , tj.
da vai
, odakle sledi da je
Dakle, za datu funkciju iji je osnovni period
, potrebno je odrediti konstante
tako da:
tj.

Pretpostavimo da se funkcija moe rastaviti na uniformno konvergentan red:

Uniformna konvergencija dozvoljava razmenu graninih procesa, odnosno, red na desnoj strani
jednakosti moemo integraliti sabirak po sabirak, pa se dobija:

Mnoei (1.1) sa

, integraljenjem sabirak po sabirak od

do , dobijamo:

to daje

Analogno, mnoei (1.1) sa

, integraljenjem sabirak po sabirak od

do , dobijamo:

to daje

Sad moemo definisati trigonometrijski red Fouriera.

1.3.1. Definicija: Neka je
periodina funkcija sa periodom
, koja na intervalu
ima konaan broj taaka prekida prve vrste. Trigonometrijski red Fouriera funkcije je dat sa

pri emu su koeficijenti definisani sa

Nadalje emo koristiti zapis

a trigonometrijski red Fouriera emo skraeno zvati Fourierov red.

Funkcije sa proizvoljnim periodom

Neka je
funkcija sa proizvoljnim periodom
, dobija se funkcija
perioda . Ako je

, gde je poluperiod. Smenom

, tj.
, smenom
dobije se

funkcija
perioda
, pa se analiza funkcija koje su 2l periodidine svodi na analizu
periodinih funkcija.
Pretpostavimo da je apsolutno integrabilna na
i da na tom intervalu ima konano
mnogo taaka prekida prve vrste. Ako se moe razviti u uniformno konvergentan red, i ako
pretpostavimo da za dato
vai jednakost:

10

onda je:

, pa:

gde je:

Red (1.2) sa koeficijentima (1.3), naziva se Fourierov red funkcije

sa periodom

1.3.2. Napomena: Ako je data funkcija

definisana na poluotvorenom intervalu duine
oblika
ili
, za neko
, tada se ona moe na jedinstven nain produiti
na celu brojevnu osu, tako da se dobije funkcija sa periodom :
pa se analiza funkcija definisanih na proizvoljnom intervalu
funkcija, pri emu vai

svodi na analizu periodinih

a koeficijenti su odreeni formulama (1.3).

11

Kosinusni i sinusni redovi

Ukoliko je na intervalu
definisana neka funkcija, tada se ona moe na jedinstven
nain produiti na celu brojevnu osu tako da se dobije parna funkcija sa periodom . U stvari,
za
definie
, ime se dobija parna funkcija na
. Zatim se sa

, definie parna funkcija na , sa periodom . Restrikcija

ovako dobijene funkcije na
jednaka je polaznoj funkciji. Odavde sledi da je Fourierov red
po kosinusima funkcije na intervalu
dat sa

gde je:

Ukoliko je na intervalu
definisana neka funkcija, tada se ona moe na jedinstven
nain produiti na celu brojnu osu tako da se dobije neparna funkcija sa periodom
.
Postupak je analogan kao i pri periodinom produenju u sluaju parnih funkcija, s tim to se za
definie
, ime se dobija neparna funkcija na
. Tako se dobija
Fourierov red po sinusima:

gde je:

12

1.4. Konvergencija Fourierovih redova

Fourierov red svake funkcije

konvergira ka u normi prostora , gde je pred
-Hilbertov prostor funkcija, koje su deo po deo neprekidne na
i za svako
postoji konaan levi i desni limes. Drugim reima, ako su
i
Fourierovi koeficijenti funkcije
, tada:

Ova konvergencija nije jednaka takastoj. Ispitaemo uslove koji garantuju vanu osobinu
takaste konvergencije Fourierovog reda funkcije ka , tj. uslove pod kojima vai:

za svako
takama.

. Ova jednakost nee vaiti za sve

, ve samo u nekim dobrim

Dirichletovi3 uslovi i takasta konvergencija

Posmatraemo podklasu klase :
i u svakoj taki

postoje odgovarajui desni, odnosno levi izvodi.

Tj. :

gde je

desna granina vrednost funkcije

u .

gde je
Dakle:

leva granina vrednost funkcije

u .

Johann Peter Gustav Lejeune Dirichlet(1805-1859)

nemaki matematiar

13

1.4.1. Teorema(Dirichletov dovoljan uslov): Neka je

Fourierov red funkcije f konvergira ka vrednosti:
a u takama

. Tada za svako

konvergira ka:

1.4.2. Napomene:
1) Krajnje take
nisu specijalan sluaj. Ako pretpostavimo da je funkcija
definisana na celom skupu
i ako je
periodina, tada iz neprekidnosti imamo
, pa prema tome:

Slino za
.
2) Ako je neprekidna u taki , tada je

Dakle, Fourierov red funkcije

na intervalu
i vai
svakoj taki

, pa prema tome vai:

konvergira ka
u ovoj taki. Sledi da, ako je neprekidna
, tada Fourierov red funkcije konvergira ka
u

Za dokaz Dirichletove teoreme trebaju nam neka pomona tvrenja.

Moemo pretpostaviti da se funkcije
Za svaki prirodan broj

je

periodino produuju na itav skup , tj.

-ta parcijalna suma Fourierovog reda funkcije .

1.4.3. Teorema: Za dato

Dokaz: Iz definicije koeficijenata

vai:

imamo:

14

Uvoenjem smene

Znamo da za svaku

dobijamo:

periodinu funkciju

i bilo koji realan broj

vai:

Prema tome, dokazali smo da vai:

1.4.4. Teorema: Za svaki prirodan broj m vai:

Dokaz: Leva strana jednakosti je definisana za svaki realan broj , a desna za

ceo broj. Moe se pokazati da je
taka otklonjivog prekida funkcije:

Neka je

, gde je

. Na osnovu trigonometrijskog identiteta:

imamo:

pa je:

15

Deljenjem obe strane sa

, dobijamo tvrenje.

1.4.5. Definicija: Funkcije

za dati prirodan broj m, nazivamo Dirichletovo jezgro reda m.

1.4.6. Teorema: Za svaki prirodan broj

vai:

Dokaz:

1.4.7. Teorema(specijalan sluaj Besselove nejednakosti): Neka je

Fourierovi koeficijenti funkcije ,
. Tada je:

i neka su

16

1.4.8. Teorema(Riemann4-Lebesgueova5 lema): Ako je

koeficijenti funkcije ,
, tada vai:

i ako su

Fourierovi

Dokaz: Posledica prethodne nejednakosti, jer iz te nejednakosti sledi konvergencija brojnog

reda:

pa odavde imamo da opti lan tei nuli tj.

1.4.9. Teorema: Za svaku deo po deo neprekidnu funkciju

Dokaz: Definiimo dve funkcije:

Kako je
deo po deo neprekidna na intervalu
po deo neprekidne na intervalu
Dalje:

gde je prvi sabirak u stvari

za funkciju
Primenimo kako smo definisali funkcije

,sledi da su obe funkcije

, a drugi sabirak
i
, pa:

isto deo

za funkciju

Na osnovu teoreme 1.4.8. sledi:

Bernhard Riemann(1826-1866)

nemaki matematiar

Henri Lon Lebesgue(1875-1941)

francuski matematiar

17

Dokaz Dirichletove teoreme: elimo pokazati da :

dokazuje se analogno, tanije posmatranjem produenja funkcije

Za

fiksiran proizvoljan broj. Uvodimo pomonu funkciju:

Neka je

Dakle, je deo po deo neprekidna na intervalu

pokazati da
postoji.

, poto je

deo po deo neprekidna. Treba

gde je prvi razlomak u stvari desni izvod funkcije u , a drugi razlomak tei jedinici, pa poto
, sledi da traeni limes postoji. Znai funkcija jeste deo po deo neprekidna na celom
intervalu
.
Iz Teoreme 1.4.9. znamo:

odnosno:

Iz Teoreme 1.4.6. imamo:

iz ega sledi da je:

Slino, za

definiemo:

18

Koristimo da

ima levi izvod u

. Ponovimo prethodno izvoenje na

i dobijamo:

Konano:

Sada znamo da, ako funkcija zadovoljava pretpostavke Dirichletove teoreme, tada
Fourierov red te funkcije konvergira u svakoj taki skupa . Za neko
, red konvergira ka
vrednosti funkcije
, ako je funkcija
neprekidna u taki . U takama prekida red
konvergira ka najboljoj vrednosti koju bismo mogli oekivati, odnosno ka srednjoj vrednosti
jednostranih limesa funkcije u toj taki.

19

Uniformna konvergencija

Pretpostavimo da je
i neka su sa
i
oznaeni Fourierovi koeficijenti za
funkciju . Na osnovu Dirichletove teoreme, za svako vai:

Ovo je takasta konvergencija.

1.4.10. Definicija takaste konvergencije: Neka je
niz funkcija definisanih na
intervalu
i neka je funkcija definisana na
. Kaemo da niz
konvergira
takasto ka na intervalu
, ako za svako iz intervala
vai:
tj. za svako
za svako

iz intervala

postoji prirodan broj

takav da je

1.4.11.Definicija uniformne konvergencije: Neka je

niz funkcija definisanih na
intervalu
i neka je funkcija definisana na
. Kaemo da niz
konvergira
uniformno ka na intervalu
, ako za svako
, postoji prirodan broj
takav da vai:
za svako

i za svako

iz intervala

Ove dve konvergancije izgledaju slino, ali postoji znaajna razlika. Uniformna
konvergencija je stroija od takaste konvergencije, ako niz funkcija uniformno konvergira ka
funkciji , tada konvergira i takasto ka toj funkciji, ali obrnuto ne mora da vai. Ova dva pojma
konvergencije opisuju dva razliita naina kojima se niz funkcija
pribliava funkciji .
U sluaju takaste konvergencije, za svako iz intervala
i svako
, postoji odreeno
, koje takoe zavisi od . Mogue je da odreeno
nije pogodno za ostale take .
U sluaju uniformne konvergencije za svako
postoji broj
koji je dobar za sve iz
intervala
.
Sada da vidimo uslove pod kojima Fourierov red funkcije

konvergira uniformno ka .

Posmatrajmo niz parcijalnih suma:

Fourierovog reda funkcije .

20

Ovo je konana suma neprekidnih funkcija, prema tome

je neprekidna funkcija za svaki
prirodan broj . Dalje, znamo da je
periodina funkcija, pa vai
za
svako
. Prema tome, potreban uslov za konvergenciju Fourierovog reda funkcije na
intervalu
je da mora biti neprekidna na
i mora da vai
1.4.11. Teorema o uniformnoj konvergenciji: Ako je funkcija neprekidna na intervalu

i vai
i ako je deo po deo neprekidna, tj.
, tada Fourierov red
funkcije konvergira uniformno ka na
.
Dokaz: Neka je
i neka je

Odredimo sada vezu izmeu

jer znamo da je
Za
:

Za dokaz e nam trebati sledea teorema:

1.4.12. Weierstrassov6 kriterijum uniformne konvergencije: Ako postoji brojni red
, koji konvergira i pri tome je za svako
i svako iz nekog intervala
, onda funkcionalni red
apsolutno i uniformno konvergira na .

Karl Theodor Wilhelm Weierstrass(1818-1897)

nemaki matematiar

21

Znamo da vae sledee nejednakosti:

Dokaimo konvergenciju reda

Imamo:

Koristei Cauchy7-Schwarzovu8 nejednakost, dobijamo:

Znamo da je

, pa je

Na osnovu Besselove nejednakosti, dobijamo:

pa je i

, odnosno red

Sada, sledi, da brojni redovi

sledi da
i
uniformno konvergira.

konvergira.

konvergiraju, a iz Weierstrassove teoreme

uniformno konvergiraju, pa i Fourierov red funkcije

Treba jo pokazati da red konvergira ba ka funkciji .

Iz

sledi da ispunjava uslove Dirichletove teoreme, pa imamo takastu konvergenciju ka

u svakoj taki
. To znai da konvergira uniformno ka na celom intervalu.

Augustin Louis Cauchy(1789-1857)

francuski matematiar

Laurent Schwartz

francuski matematiar

(1915-2002)

22

1.4.13. Napomena: Iz dokaza teoreme sledi da glatkost funkcije utie na brzinu kojom
i
tee ka nuli. Dalje, iz dokaza sledi da ako su
neprekidne,
periodine funkcije
i ako
, onda je:

1.4.14. Teorema: Neka je data funkcija takva da

. Pretpostavimo da vai

, gde su
take prekida funkcije
na intervalu

. Ako je
podinterval od
koji ne sadri ni jednu taku prekida
, tada
Fourierov red funkcije konvergira uniformno ka na

1.5 Parsevalova9 jednakost

U dosadanjem izlaganju smo preli put od apstraktnih Hilbertovih prostora u kojima smo
definisali Fourierove koeficijente do konkretne realizacije trigonometrijskih redova Fouriera u
prostoru . U ovom delu emo pokazati da je ortonormirani sistem trigonometrijskih funkcija
kompletan, ime se zaokruuje konkretna realizacija apstraktne teorije primenjena na prostor .
Kljunu ulogu u dokazu kompletnosti igra Parsevalova jednakost.
1.5.1. Teorema: Ako za ortonormiran sistem vektora
vai
, onda
je taj sistem kompletan.
Dokaz: Koristiemo Teoremu 1.1.7. Neka vai
, odnosno
, za sve
. Tada je
, pa je
tj.
, iz ega sledi
da je
, tj. na osnovu spomenute teoreme imamo da je ortonormiran sistem
kompletan.
Jednakost iz Teoreme 1.5.1. se naziva Parsevalova jednakost.
1.5.2. Teorema: Potreban i dovoljan uslov da vai Parsevalova jednakost je:
gde je
projekcija vektora na potprostor
.
Dokaz: U dokazu koristimo injenice da je
, za svaki prirodan broj , to je
posledica teoreme o reprezentaciji, kao i
, to vai jer je sistem
ortonormiran. Na osnovu ovih injenica imamo:
odakle vai
ispunjen.

, pa je navedeni potreban i dovoljan uslov oigledno

Marc Antoine Parseval(1755-1836) francuski matematiar

23

Dakle, za dokaz kompletnosti trigonometrijskog sistema dovoljno je pokazati sledeu

teoremu:

1.5.3. Teorema(Parsevalova jednakost): Za svaku

gde su

vai:

Fourierovi koeficijenti od .

Pre dokaza ove teoreme da izvedemo dve pomone teoreme.

1.5.4. Teorema: Ako je

neprekidna na intervalu

gde je
-ta parcijalna suma za Fourierov red od .
Dokaz: Fourierov red od uniformno konvergira u na intervalu
postoji
, tako da za svako

i za svako
Odakle za svako

, tada:

. Stoga za svako dato

vai:

vai:

tj.

1.5.5. Teorema: Neka je

. Postoji funkcija

koja je neprekidna na intervalu

Dokaz teoreme 1.5.3. : Neka je

. Prema Teoremi 1.5.4. postoji funkcija koja
zadovoljava uslove Teoreme 1.5.4. tako da je
, pa postoji
, tako da za svako
vai:
, gde je
-ta parcijalna suma Fourierovog reda za funkciju .
Prema tome za
imamo:
Prema teoremi o
projekciji take na vektorski potprostor:
. Prema tome za svako
imamo
, tj.

Zavravamo ovu glavu pokazujui da ako dve funkcije u

redove, onda su one u stvari jednake.

imaju jednake Fourierove

24

1.5.6. Teorema: Ako su

i ako su Fourierovi redovi od
jednaki, tada je
, osim u konano mnogo taaka.
Dokaz: Koeficijenti Fourierovog reda
su svi jednaki nuli. Iz Parsevalove jednakosti
imamo:
, pa iz svojstva norme u posmatranom prostoru sledi
, osim u
konano mnogo taaka.

25

2.Rubni problemi

2.1. Uvod

U prirodnim naukama, prvenstveno pri prouavanju raznovrsnih oscilacja, prirodno se

javljaju problemi za koje se trae reenja koja zadovoljavaju dopunske uslove u vie taaka. Ti se
problemi nazivaju granini ili rubni problemi. U ovoj glavi prouavaemo granini problem za
linearne jednaine drugog reda, kod kojih se mogu uoiti sve bitne karakteristike ovakvih
problema. Cilj nam je da prouimo reenja
homogene linearne jednaine drugog reda
oblika:
,
koja zadovoljavaju homogene granine uslove:
,
gde je
, na razmaku
neprekidna funkcija i
istovremeno jednaki nuli.

, neprekidno diferencijabilna, pozitivna funkcija, a

proizvoljni realni brojevi takvi da i
, odnosno i

nisu

Sledei primer dobro ilustruje optu situaciju.

2.1.1. Primer Nai netrivijalno reenje graninog problema:

Posmatraemo tri posebna sluaja:

Tada se jednaina

svodi na

odakle iz prvog uslova

sledi:
Stoga je jedino reenje problema

, pa u ovom sluaju opte reenje jednaine

,
, a iz drugog:
tj.
.
, trivijalno reenje
.

je

U ovom sluaju koreni karakteristine jednaine su realni i razliiti, pa je opte reenje dato sa

Ponovo, iz graninih uslova se dobija:

26

i ovaj sistem imae netrivijalnih reenja po

tj. ako je
, to je nemogue, jer je
netrivijalnih reenja.

, ako je

. Znai, i u ovom sluaju, nema

Koreni karakteristine jednaine su konjugovani kompleksni brojevi, pa je opte reenje

jednaine
dato sa
.
Koristei granine uslove kao i malopre, dobijamo sledee dve jednaine za nalaenje
konstanti i :

Ako pretpostavimo da je
, odakle je
Dakle, da bi granini zadatak
proizvoljan, ve mora biti oblika
su prema

, jer bismo inae dobili trivijalno reenje, sledi da je

.
imao netrivijalna reenja, parametar ne moe biti
, tj. lan niza
. Odgovarajua (netrivijalna) reenja

gde je c proizvoljna konstanta razliita od nule.

Na ovom primeru se dobro vidi duboka razlika izmeu poetnih i rubnih problema. Dok je
egzistencija prvih obezbeena pod vrlo optim uslovima, kao to to pokazuje Peanova10 teorema,
dotle kod drugih, reenje ne mora postojati ak ni u sluaju najprostije jednaine sa konstantnim
koeficijentima
, osim za specijalne vrednosti parametra , koji ona sadri.
2.1.2.Peanova teorema o egzistenciji. Neka je funkcija f(x,y) neprekidna na zatvorenoj oblasti
Tada poetni problem
ima bar jedno reenje y(x) definisano u razmaku

10

Giuseppe Peano (1858-1932)

gde je

italijanski matematiar

27

Vrednosti parametra
za koje rubni problem
ima
reenja, nazivaju se sopstvene (svojstvene) vrednosti, a odgovarajua reenja (2.4), sopstvene
(svojstvene) funkcije tog problema.

2.2. Sturmove11 teoreme

Za dalja izlaganja su nam potrebni Sturmovi rezultati o nekim osobinama reenja jednaine
, koji su u drugoj polovini devetnaestog veka, kada su objavljeni, otvorili zajedno sa
rezultatima Liouvillea, novi pravac istraivanja u diferencijalnim jednainama, gde efektivno
nalaenje reenja vie nije u prvom planu.
Sturmova teorema o uporeivanju:
neprekidne ,
uzastopne nule netrivijalnog reenja
jednaine
2.2.1.

nalazi bar jedna nula svakog reenja

Neka su u razmaku
funkcije
i
. Tada se izmeu dve

jednaine
.

Dokaz:Neka su i dve uzastopne nule proizvoljnog reenja

jednaine
i
pretpostavimo da postoji neko reenje
jednaine
koje nema nula u razmaku
.
Pokazaemo da ova pretpostavka dovodi do kontradikcije.
Kako se
i
mogu pomnoiti sa konstantama a da to ne utie na njihove nule, to se, ne
ograniavajui optostu sme pretpostaviti da su
i
pozitivne funkcije u
. Ako se
sada jednaina
pomnoi sa
, a jednaina
sa
, druga oduzme od prve i
iskoristimo oevidni identitet:

dobija se:

Odatle, integracijom u razmaku

11

Charles-Franois Sturm (1803-1855)

, sledi:

francuski matematiar

28

Desna strana gornje jednaine je pozitivna zbog uslova teoreme i pozitiviteta posmatranih
reenja. Leva strana je meutim, negativna, jer je oigledno
i
. U tim
takama
, poto bi inae
, zbog jedinstvenosti, bilo trivijalno reenje. Iz te
kontradikcije sledi tvrenje teoreme.
Kao neposredna posledica sledi sledea teorema.
2.2.2. Sturmova teorema o razdvajanju: Nule dva linearno nezavisna reenja jednaine
meusobno se razdvajaju tj. izmeu svake dve uzastopne nule prvog reenja postoji jedna i samo
jedna nula drugog reenja.
Dokaz: Neka su
dva takva reenja i neka su
dve uzastopne nule od
.
Tada se izmeu njih nalazi, po Teoremi 2.2.2. , bar jedna nula od
. Primetimo da se ona ne
poklapa sa rubnim takama toga intervala, jer je to u kontradikciji sa pretpostavkom o linearnoj
nezavisnosti reenja. Da je to i jedina takva nula, zakljuuje se ako se promene uloge od
i
u gornjem rezonovanju.
2.2.3. Piconeovo12 uoptenje Sturmove teoreme o uporeivanju: Neka su u razmaku
funkcije
neprekidne.
i
. Tada:
izmeu dve uzastopne nule netrivijalnog reenja
jednaine
nalazi bar jedna nula svakog reenja
jednaine
Dokaz: Neka su
dve uzastopne nule reenja prve jednaine. Pretpostavimo da je
na
. Krenimo od Piconeovog identiteta tj.

Integralimo ovaj identitet od do , primetimo da je leva strana tada nula, jer

, pa imamo sledee:

12

Mauro Picone (1885-1977)

italijanski matematiar

29

Poto su svi sabirci nenegativni da bi njihov integral bio nula na

, moraju svi biti jednaki
nuli, tj.
i
i
, ali ova zadnja jednakost nam daje
, tj.
,
to znai da je
na

kad je i

, to je u kontradikciji sa pretpostavkom da je

2.2.4. Definicija: Reenje diferencijalne jednaine je oscilatorno, ako ima beskonano mnogo
nula ( i pri tom nije identiki jednaka sa nulom ).
2.2.5. Primer: Sva netrivijalna reenja diferencijalne jednaine
nepozitivna i neprekidna, imaju najvie jednu nulu.

, gde je

Primetimo da uvek moemo namestiti poetni problem tako da

i
tj. ima nulu,
ali tvrdimo da ih nema vie (jedinstvenost reenja je naravno zagarantovana za linearnu
jednainu). Za
je trivijalno tvrenje, pa posmatramo samo u sluaju
Pretpostavimo suprotno tj. da
i i su uzastopne nule.Pretpostavimo, bez
umanjenja optosti da je
na
, tada sigurno ima maximum (moda i vie) u na
, ali poto je
,a
, sledi da je i
, a to je kontradikcija
da ima maximum u , znai, nema dve nule.
ak ni pozitivnost od
sledei primer:

ne garantuje vie od jedne nule netrivijalnog reenja, to pokazuje

2.2.6. Primer: Posmatrajmo reper jednainu

Reimo jednainu smenom

prethodna jednaina postaje
za koju reenja karakteristine jednaine

, pa

su:

pa posmatramo tri sluaja:

Karakteristini koreni realni i razliiti, pa je reenje oblika:

Tj.

30

to nije oscilatorno, jer ako uzmemo

oscilatorno, pa nije ni kombinacija od

, tada je
, to nije
(posledica druge Sturmove teoreme).

Karakteristini koreni realni i jednaki, pa je reenje oblika:

Tj.
to opet nije oscilatorno, jer ako uzmemo
sluaja .

, dobijamo

, pa zakljuak kao iz

Karakteristini koreni konjugovano kompleksni brojevi, pa je reenje oblika:

Tj.

pa za
imamo
, to jeste oscilatorno, jer kad
, tj.
argument kosinusa je rastua funkcija, pa
rastue funkcije ima beskonano mnogo nula.
Poto je oscilatorno, oscilatorna je i kombinacija od i tj. .

2.3. Prferove13 smene

U ovom delu izloiemo jednu metodu, veoma korisnu za prouavanje reenja rubnog
problema
, koju emo kasnije u tu svrhu i iskoristiti. Metodu je uveo Pr!fer i ona
se sastoji u tome da se jednaina
pie u obliku odgovarajueg sistema u normalnoj formi:

13

Ernst Paul Heinz Prfer (1896.-1934.)

nemaki matematiar

31

i zatim se uvedu polarne kordinate:

gde su sada

nove nepoznate funkcije.

Ako se obe strane jednaine (2.7) diferenciraju po

konano, tako dobijen sistem, reimo po
i
( asocirani Prferov sistem )

, zatim i eliminiu koristei

i
, dobija se sistem koji zamenjuje jednainu

U tom postupku se obe strane jednaine

dele sa , pa se reenje
iskljuuje iz
posmatranja. To je meutim bez znaaja, jer je za netrivijalna reenja koja se jedino i posmatraju
uvek
. Naime, poto vai

na osnovu (2.7) i (2.6) sledi

Iz prve od gornjih jednaina se vidi da ne moe biti

ni za jedno
, jer zbog
jedinstvenosti reenja poetnog problema ne moe za netrivijalno reenje
biti:
. Stoga, svakom netrivijalnom reenju sistma (2.6) odgovara jedno reenje
sistema (2.8) - (2.9) i obratno.
Znaaj Prferovih smena je u tome to jednaina (2.9) sadri samo nepoznatu funkciju
a ne
i
. Sa time je problem u sutini sveden na jednainu prvog reda, jer kada je
poznato,
jednaina (2.8) razdvaja promenljive.
Na osnovu sledee teoreme:
2.3.1. Teorema: Neka je f(x) neprekidna u (konanom ili beskonanom) razmaku
g(y) neprekidna i razliita od nule u (konanom ili beskonanom) razmaku
, tada postoji jedinstveno reenje jednaine
koje zadovoljava poetni uslov
je dato obrascem

gde je

primitivna funkcija funkcije

, koje je definisano u nekoj okolini od

u razmaku

, a

,a
. Neka je
. To reenje

je njena inverzna

funkcija.
32

Kako su funkcije
i
neprekidne u razmaku
i
, to reenje
jednaine (2.9) postoji, ta vie jedinstveno je (uz dati poetni uslov), jer je parcijalni izvod
desne strane jednaine (2.9) po ogranien u svakom zatvorenom razmaku u
.
Granini uslovi

se zbog

i (2.6), (2.7) svode na

Stavimo dalje:

gde je

Sa ovim oznakama uslovi (2.10), posle deobe sa H odnosno K, postaju:

Tj.
Odatle se granini uslovi

definitivno svode na

Reenja dve jednaine oblika (2.9) mogu se uporeivati (to e nam kasnije biti potrebno), tj.
vai sledea teorema:
2.3.2. Teorema: Neka su funkcije
je u tom razmaku
Ako za reenja

vai

, neprekidne u razmaku

i neka

jednaina

tada je

Ako umesto drugog uslova (2.12) u razmaku

vai

, tada je

koja sledi na osnovu sledee:

33

2.3.3. Teorema: Neka su funkcije

i neka su

u nekom razmaku
Ako je

neprekidne u zatvorenoj oblasti

reenja (ne neophodno jedinstvena) poetnih problema

, gde je
za sve

, tada je

Dokaz: Formirajmo funkciju

za
Kako je

i
to
funkcija
raste u okolini take
i pozitivna je u nekoj desnoj okolini te take.
Pretpostavimo da to nije ispunjeno za svako intervala
, odnosno da postoji taka
iz tog intervala za koju je
U toj taki, prema (2.16), bi bilo
, to je nemogue jer je
za
Da bi umesto < imali , moramo imati dodatne uslove: jedna od funkcija f ili g zadovoljava
Lipschitzov uslov po y, ili da u oblasti G jedna od jednaina (2.16) ima jedinstveno reenje.

2.4. Sturm-Liouvilleovi14 sistemi

Stavimo u jednainu (2.1)

u zatvorenom konanom intervalu
su
i q(x) neprekidne funkcije i

vai da je

gde je parametar. Ako

neprekidno diferencijabilna funkcija i da
granini problem

se naziva regularan Sturm-Liouvilleov sistem.

Ako je meutim posmatrani razmak beskonaan ili je konaan ali se funkcija
anulira bar u jednoj krajnjoj taki posmatranog intervala ili jedna od funkcija
prekidna, tada se govori o singularnom Sturm-Liouvilleovom sistemu.

ili
tu postaje

2.4.1. Napomena: U sluaju singularnog Sturm-Liouvilleovog sistema, granini uslovi ne mogu

uvek opisati uslovima
. Umesto toga se moe zahtevati da reenja imaju neku drugu,
esto sasvim optu osobinu, npr. da budu ograniena u posmatranom intervalu. Takvi se uslovi
esto javljaju u primenama.

14

Joseph Liouville (1809-1882)

francuski matematiar

34

Primer 2.1.1. je specijalan sluaj, sa

koji ima reenje samo za specijalane vrednosti parametra . Pokazae se da je situacija ista i u
sluaju opteg sistema
. Stoga se uvodi sledea definicija:
2.4.2. Definicija: Vrednosti parametra za koje Sturm-Liouvilleov sistem
netrivijalnih reenja nazivaju se sopstvene vrednosti, a odgovarajua reenja, sopstvene
funkcije tog sistema. Skup svih sopstvenih vrednosti nazivamo spektar sistema.

ima

2.5. Teorema o oscilaciji;

Egzistencija sopstvenih vrednosti i sopstvenih funkcija

Metod koji smo razradili u delu 2.3., ovde emo primeniti za dokaz tvrdnje da postoje
sopstvene vrednosti i sopstvene funkcije graninog zadatka
. Kljuni momenat
u dokazu predstavlja ovaj rezultat:
2.5.1. Teorema: Reenje

Gde je
i.
ii.
iii.

jednaine

koje za svako zadovoljava poetni uslov

, posmatrano kao funkcija od , ima ove osobine:
neprekidna je
monotono raste
, za svako (fiksno) iz intervala

Dokaz:
i. Neprekidnost

po obe promenljive sledi neposrednom primenom sledee teoreme:

2.5.2. Teorema: Neka su funkcije

, neka je
i Lipicove klase po drugoj promenljivi na spomenutoj oblasti i
neka vai
,
, tada vai sledee:
gde je
.
Za dokaz ove teoreme koristiemo sledeu lemu:

35

2.5.3. Bellmanova15 Lema: Posmatrajmo integralnu nejednainu:

gde su funkcije

. Tvrdimo:

Dokaz: Pomnoimo posmatranu integralnu nejednainu sa k i uvedemo oznaku

tada:

, to jeste pozitivno, pa ne menja smer,

Pomnoimo prethodnu nejednakost sa

tj. dobijamo:

Uvedemo oznaku:
dobijamo:

Integralimo od

do :

pa poto vai

, imamo:

Pomnoimo sa
, to jeste pozitivno, pa ne menja smer nejednakosti. Obratimo
panju da je to funkcija po x, a podinegralna funkcija sa desne strane nejednakosti je
funkcija po t, stoga

ulazi pod integral kao konstanta. Znamo:

pa:

15

Richard Ernest Bellman(1920-1984)

ameriki matematiar

36

Dodamo c(x):

Na osnovu poetne integralne nejednaine imamo:

to smo i hteli.

Dokaz Teoreme 2.5.2.: Neka je

Dodamo i oduzmemo funkcije
i uslove teoreme, tada je:

Znamo:
i
nejednakosti, imamo
nejednakosti od do , pa dobijamo sledee:

Poto je

, tada
.
, primenimo nejednakost trougla

.
, pa na osnovu ovog i prethodne
i
. Integralimo ove

, sledi:

Primenom Bellmanove Leme sledi:

Izvrimo integraciju u eksponentu:

Izvuemo konstante ispred integrala:

Odradimo parcijalnu integraciju:

37

Skratimo L i integralimo:

Izmnoimo desnu stranu:

Posle potiranja dobijamo:

to smo i hteli.
ii.
iii.

Da
monotono raste, sledi primenom teoreme 2.3.2.
Dokazaemo prvo da je

Pretpostavimo suprotno, tj. da je

Primetimo, prvo da je za
rastua po .
Stavimo
tako da je
Za

ije krajnje take

Primetimo, da su
Stavimo dalje:

i
i

dovoljno veliko,

, pa je

(tj. najvei ceo broj koji nije vei od

monotono
) i izaberimo

definiimo zatvorene intervale:

, takoe zavise od .
prazni, ukoliko je

Sada na osnovu (2.18), vae sledee ocene:

Primenjujui teoremu o srednjoj vrednosti na intervale

dobijamo:

i njihove komlemente,

38

gde i
pripadaju odgovarajuim otvorenim intervalima.
Obeleimo sumu duina intervala
sa
, tada je

Sada, jednakost (2.21) i ocene (2.20) daju

Primenjujui teoremu o srednjoj vednosti nad svakim od intervala

(2.20), dobijamo:

, na osnovu

Odavde, za pogodno izabrano , (2.22) povlai

Kako
,a
kontradikciju.
Preostaje jo da pokaemo

, dok

, to iz obrasca (5.23) dobijamo

Posmatraemo dva sluaja:

,a

Neka je

dovoljno veliko da je

i da za

, vai sledea ocena:

, tada e
presei pravu
u nekoj taki , gde je
Jasno je za
to reenje ostaje izmeu pravih
i
. Zaista, na osnovu (2.18),
u takama u kojima je
, do je
u takama u kojima je
. Kako moemo da biramo proizvoljno malo, time je dokaz zavren.

39

Primetimo da je
Neka je

Znai,

,a

, pa stoga

raste u nekoj okolini take

dovoljno veliko da je za

, pa je kao i u sluaju

ostaje u traci

dokaz zavren.

Sada se moe dokazati osnovni rezultat ove glave, koji garantuje egzistenciju sopstvenih
vrednosti i sopstvenih funkcija Sturm-Liouvilleovog sistema (graninog problema (2.17)(
.
2.5.4. Teorema: Postoji beskonano mnogo sopstvenih vrednosti graninog problema
. One ine niz
koji monotono raste i
. Sopstvena funkcija
,
koja pripada sopstvenoj vrednosti
ima u intervalu
tano
nula i odreena je
jednoznano do na konstantan faktor.
Dokaz: Prema opisanom u delu 2.3, granini problem
problemom

, gde je
uslovima vezani relacijama:
, za
,
za
, za
,

za

Pritomsu brojevi

ekvivalentan je sa

koji se javljaju u graninim

Treba, dakle, pokazati da postoji niz vrednosti

parametra
sa osobinom navedenom u
teoremi, takav da funkcije
, koje po pretpostavci zadovoljavaju prvi rubni uslov (2.25),
takoe zadovoljavaju i drugi. Kako je
i
monotono raste po , i kako prema (2.24)
, to sledi da postoji prva vrednost od , oznaimo je sa , za koju je
Kako je
i
, to je u intervalu
Budui da
je prema (2.7),
samo u takama u kojima je
tj. u taakama u kojima je
, sledi da sopstvena funkcija
koja odgovara sopstvenoj vrednosti , nema nula u razmaku
Ponavljanjem gornjeg rezonovanja zakljuuje se da postoji broj
, takav da za
vai
, kao i da odgovarajua sopstvena funkcija
ima tano jednu nulu u razmaku
, jer je
i preseca pravu rastui.
40

Nastavljajui tako, moe se odrediti -ta sopstvena vrednost iz uslova

.
Tako je pokazano da postoji niz
sa osobinom iz teoreme, kao i da odgovarajue sopstvene
funkcije imaju tano n nula u intervalu
.
Poslednje tvenje teoreme sledi iz injenice da su dva reenja
koja oba zadovoljavaju
npr. prvi od uslova
, linearno zavisna, jer je
(tj. Wronskijeva16
determinanta reenja
u taki je jednaka nuli).

2.6. Neke osobine sopstvenih vrednosti i sopstvenih funkcija

U ovom delu emo ispitati ponaanje niza sopstvenih vrednosti

funkcija kad
, jednaine

i niza sopstvenih

uz uslove
.
Primetimo da se jednaina (2.1) moe smenom

svesti na oblik

, gde je

neprekidno u razmaku

Stoga se i (2.18), kao specijalan sluaj od (2.1) moe svesti na oblik (2.26) (sa drugim
funkcijama i ).
2.6.1. Teorema: Neka su funkcije

neprekidne u

, i neka je u tom intervalu

Neka je dalje za
Tada proizvoljno reenje jednaine (2.26) ima u razmaku
reenje sa istim poetnim uslovima jednaine

najmanje onoliko nula koliko i

a najvie onoliko nula koliko i reenje sa istim poetnim uslovima jednaine

Dokaz: Neka su
i
reenja jednaine (2.26) odnosno (2.27) koja zadovoljavaju iste
poetne uslove
. Neka su dalje
odgovarajua reenja asociranih Prferovih sistema, za koje prema (2.10) i gornjim poetnim
uslovima za odreeno vai
.

16

Jzef Maria Hoene-Wroski (1776-1853)

poljski matematiar

41

Neka
ima u intervalu
nula. To su take u kojima je
jednako sa
uzastopnih umnoaka od . Kako je prema uslovima teoreme
, to je na
osnovu teoreme 2.3.2.
za
. Stoga i
uzima pomenute vrednosti
(umnoke od ) u tom intervalu. Odatle sledi prvo tvrenje teoreme, a drugo se pokazuje
analogno.

2.6.2. Teorema: Neka funkcije

sopstvene vrednosti

Dokaz:

zadovoljavaju uslove prethodne teoreme. Tada za

graninog problema
vae procene:

Funkcije

su respektivno reenja jednaina

, koja zadovoljavaju prvi od modifikovanih
uslova
sa
, to je lako neposredno proveriti.
Ta reenja se mogu pisati u obliku

mogu izraunati.

gde se
reenja

Nule

date su obrascima

Stoga rastojanje dve uzastopne nule reenja

broj nula

reenja

nije manji od

u intervalu

iznosi
nije vei od

. (Napomena: ovde

, a reenja

je

. Prema tome,
reenja

, a broj nula

oznaava najvei ceo broj koji nije vei od )

Ako sa obeleimo broj nula sopstvene funkcije

problema
osnovu teoreme 2.6.1. sledi da je
, odnosno eksplicitno pisano da je za

jer je

. Reavajui gornje jednaine po

dobijaju se procene

, tada na

42

2.6.2.1. Primer: Ocenimo broj nula na [2,10] za jednainu

.
Uvedimo smenu
za pogodan izbor funkcije f, tada poetna jednaina glasi:

izjednaimo sa nulom, tada dobijemo traenu funkciju

, pa je
. Oigledno je da to je nula funkcije to je nula i funkcije , jer je
za svako x. Poto vai
Zagradu uz

gornja jednaina se svodi na sledeu:

broj nula, tada vai:

Ako je

gde je

2.6.2.2. Primer: Ispitajmo oscilatornost jednaine

Posmatraemo tri sluaja:

tada je

, pa ako posmatramo reper jednainu

, koja nije

oscilatorna na osnovu primedbe 2.5.5., tada na osnovu prve Sturmove teoreme

zakljuujemo da nije oscilatorna ni data.

tada

posmatrajmo

reper

jednainu

Reenje

ove

jednaine

je

(gde smo koristili grupisanje isto kao i u teoremi 2.6.2.), pa vidimo da je rastojanje nula
, pa najvie samo jedna nula upada u posmatrani interval, tj. nije oscilatorno, pa na
osnovu prve Sturmove teoreme, nisje ni polazna oscilatorna, jer na posmatranom
intervalu vai
.
Znai, dosad imamo da reenje polazne jednaine nije oscilatorno na

43

, tada vai

posmatrajmo interval

, pa posmatramo reper jednaine

, ija reenja su redom:

.
Rastojanje nula za prvu je

, a za drugu

. Broj nula

respektivno:

i
. Poto vai (na osnovu Sturmove Teoreme)
da je
, pa iz
imamo da kad
, tada
, pa i
, tj. to smo blii nuli imamo sve vie i vie nula, a to znai da u posmatranom
intervalu jednaina
jeste oscilatorna.

2.6.3. Posledica: Red

Dokaz: Iz

konvergira.

sledi da je za

, gde je c pozitivna konstanta.

2.6.4. Posledica: Ako je u jednaini

Dokaz: Deobom jednaine

sa

26)

, tada je

i prelaskom na granicu

2.6.5. Teorema: Za svake dve sopstvene funkcije

vrednostima
graninog zadatka

sledi gornji obrazac.

koje odgovaraju sopstvenim

vai

Dokaz: Ako se posmatrane sopstvene vrednosti i sopstvene funkcije uvrste u jednainu (2.17),
prva od tako dobijenih jednaina (koja sadri
i ) pomnoi sa
, a druga sa
i oduzme
druga od prve, dobija se

Integracijom u razmaku

sledi dalje da je

44

gde je determinanta Wronskog sopstvenih funkcija

zadovoljavaju granine uslove
tj. vai:

. Te funkcije meutim,

Da bi svaki od gornjih sistema imao netrivijalnih reenja po

determinanate, a to su ba
biti jednake nuli.
Kako je
, to iz (2.31) sledi (2.30).
2.6.6. Definicija: Za funkcije
u razmaku
s obzirom na funkciju teine

, odnosno

moraju njihove

za koje vai
kae se da su ortogonalne
. Ako je pored toga

kae se da su te funkcije ortonormirane.

2.6.7. Napomena: Oevidno se od svakog niza ortogonalnih funkcija
ortonormiranih funkcija
uzimajui da je

2.6.8. Teorema: Neka je funkcija

neprekidna u razmaku
za niz normiranih sopstvenih funkcija graninog problema

gde

moe napraviti niz

, tada
vai

oznaava funkcije koje su ograniene za

2.6.9. Napomena: Jednaina (2.26) se daljim smenama moe svesti na oblik posmatran u gornjoj
teoremi, gde je
.

45

U ovoj glavi smo pokazali egzistenciju sopstvenih vrednosti i sopstvenih funkcija

regularnog Sturm-Liouvilleovog sistema.
Drugi veliki problem, pitanje pod kojim se uslovima data funkcija
moe razviti po
takvim sopstvenim funkcijama, koji e konvergirati ka
u posmatranom razmaku, smo
razmatrali u glavi jedan.
moe razviti u uniformno konvergentan red po
regularnog Sturm-Liouvilleovog sistema, tj. da je

Pretpostavimo da se data funkcija

ortonormiranim sopstvenim funkcijama

Postupajui kao u sluaju Fourierovog reda, tj. mnoei (2.31) sa

razmaku
dobija se zbog ortonormiranosti sopstvenih funkcija da je

Tako se dobijaju obrasci za koeficijente

i integriui u

Stoga se mogu smatrati uoptenim Fourierovim koeficijentima, a (2.31) uoptenim

Fourierovim redom na koji se moe preneti teorija takvih redova.

46

3. Ortogonalne funkcije

Jako bitna klasa ortogonalnih funkcija se dobija iz diferencijalnih jednaina oblika

Napomena: Diferencijalne jednaine gornjeg oblika za koje je

, mogu se svesti na
samoadjungovani oblik (kao to je to i jednaina (2.17) ), mnoenjem jednaine (3.1) sa

3.1. Jednaina ebieva17

To je jednaina oblika:

Na ovu jednainu moemo primeniti transformaciju iz gornje napomene, tj. mnoimo je

sa:

Jednaina (3.2) postaje:

Smenom:
dobijamo:
Opte reenje ove jednaine je:
tj.

17

ebiev Pafnutij Ljvovi(1821-1894)

ruski matematiar

47

Potraimo reenje jednaine (3.2) u obliku stepenog reda u okolini take x=0. Kako je ta taka
regularna, to reenje je oblika:

Zamenimo

u (3.2), pa dobijamo:

odakle sledi da je:

Poto se parni koeficijenti mogu izraziti preko

sledeem obliku:

, a neparni preko

, imamo opte reenje u

Redovi koji figuriu u optem reenju konvergiraju za

. Primetimo da kad je ceo
broj, jedno partikularno reenje je polinom. Ti polonomi se nazivaju polinomi ebieva i
sledeeg su oblika:

Oni su odreeni sa:

i za njih vae rekurzivni obrasci:

48

Kad uporedimo samoadjungovani oblik jednaine ebieva sa (2.17), dobijamo da je:

Za
imamo da je
, pa na intervalu
imamo singularan Sturm-Liouvilleov
sistem. Za
sopstvene vrednosti su
, a odgovarajue sopstvene funkcije su
polinomi ebieva
. Oni ine ortogonalni skup na intervalu
sa funkcijom teine
:

Kad je

Za

stavimo

i tada gornji integral postaje:

dobijamo:

Primena:

Polinomi ebieva imaju veliku primenu kod aproksimacija. Korene polinoma ebieva
nazivamo jo i vorovi ebieva, i koriste se kao vorovi pri polinomnoj interpolaciji.
Interpolacija sa vorovima ebieva minimizira problem Rungeovog fenomena.
Rungeov fenomen je problem oscilacije pri rubu intervala, koji nastaje pri polinomnoj
interpolaciji viih stepena. Problem je primetio Carl David Tolm Runge18 kada je ispitivao
ponaanje greke pri polinomnoj interpolaciji odreenih funkcija. Ovaj problem je jako bitan, jer
pokazuje da poveavanjem stepena pri polinomnoj interpolaciji ne postiemo uvek i veu
tanost.
Prisutnost polinoma ebieva najbolje ilustruje sledea reenica: ebievi polinomi su svugde
gusti u numerikoj analizi. (J.C. Mason, D. Handscomb: Chebyshev Polynomials)

18

Carl David Tolm Runge(1856-1927)

nemaki matematiar

49

3.2. Legendreova19 jednaina

To je jednaina oblika:

Mnoenjem (3.4) sa :

dobijamo:

Potraimo reenje i ove jednaine u obliku stepenog reda u okolini take

. Kako je ta taka
regularna , reenje traimo u obliku (3.3). Zamenimo
u (3.4) i dobijamo:

Odatle sledi:

pa se opet koeficijenti sa parnim indeksima mogu izraziti preko

indeksima preko , pa opte reenje jednaine (3.4) je oblika:

19

Adrien-Marie Legendre(1752-1833)

, a koeficijenti sa neparnim

francuski matematiar

50

Primetimo, da ako je ceo broj, tada jedno partikularno reenje je polinom, koje
nazivamo Legendreovim polinomima i sledeeg su oblika:

Oni su odreeni sa:

Za Legendereove polinome vae rekurzivni obrasci:

Kad uporedimo samoadjungovani oblik Legendreove jednaine sa (2.17), dobijamo da je:

Za
imamo da je
, pa na intervalu
imamo singularan Sturm-Liouvilleov
sistem. Ogranienost reenja emo imati za
.
su
sopstvene vrednosti, a odgovarajue sopstvene funkcije su Legendreovi polinomi
. Kako je
oni ine ortogonalni skup na intervalu
:

Kad je

, dobijamo:

Znai, funkcije

formiraju ortonormirani skup na

Zahvaljujui osobini ortogonalnosti, mogue je lako dobiti koeficijente u razvoju neke funkcije
u beskonaan red Legendreovih polinoma:
51

Zaista, mnoei obe strane sa

i integracijom u intervalu

, dobijamo:

Zbog ortogonalnosti, svi lanovi na desnoj strani se anuliraju, osim onog za kog je
dobijamo formulu za izraunavanje koeficijenata u razvoju:

. Tako

Primena

Pri reavanju nekih parcijalnih diferencijalnih jednaina koje opisuju fenomene prenosa
toplote i mase, pojavljuje se diferencijalna jednaina poznata pod imenom Legendreova
jednaina.

52

3.3. Laguerreova20 jednaina

To je jednaina oblika:

Mnoenjem (3.5) sa:

dobijamo:

Potraimo reenje jednaine (3.5) u obliku stepenog reda u okolini take

regularno-singularna, to reenje je oblika:

Zamenimo

u (3.5) i dobijamo:

Znai, indeksna jednaina je

nalaenje koeficijenata su:

20

. Kako je ta taka

Edmond Laguerre(1834-1886)

, pa su eksponenti

, a rekurzivni obrasci za

francuski matematiar

53

pa je reenje oblika:

Jedno partikularno reenje dobijamo za

tj.
reenje dobijamo kada potraimo
i uvrstimo

Poluprenici konvergencije za oba reda su

za svako

, a drugo nezavisno partikularno

:

, pa je opte reenje:

Ako je prirodan broj

oblika:

postaje polinom, koje nazivamo Laguerreovi polinomi, koji su

Laguerreovi polinomi su odreeni sa:

Kad uporedimo samoadjungovani oblik Laguerreove jednaine sa (2.17), dobijamo da je:

imamo da je
. Sopstvene vrednosti za polinomna reenja su
, a odgovarajue sopstvene funkcije su Laguerrreovi polinomi
. Na osnovu
Teoreme 2.6.5. oni ine ortogonalni skup na intervalu
, tj. :
Za

Moe se pokazati da je ovaj skup i normiran

, tj. :

54

Primena

Laguerreovi polinomi se koriste u kvantnoj mehanici pri reavanju Schrdingerove21

jednaine.
Schrdingerova jednaina je formulisana 1926. godine. Koristi se u fizici, specijalno u kvantnoj
mehanici. Radi se o jednaini, koja opisuje promenu kvantnog stanja fizikih sistema kroz
vreme.

21

Erwin Schrdinger(1887-1961)

austrijski fiziar

55

3.4. Hermiteova22 jednaina

To je jednaina oblika:
Mnoenjem jednaine (3.7) sa
dobijamo:

Potraimo reenje u obliku stepenog reda u okolini take

. Kako je ta taka regularna, to
reenje traimo u obliku (3.3). Zamenom
u (3.7) dobijamo:

pa sledi da je:

Znai, parni koeficijenti se izraavaju preko

(3.7) je :

, a neparni preko

, pa opte reenje jednaine

Redovi koji figuriu u optem reenju, konvergiraju za svako Primetimo da, ako je ceo broj,
jedno partikularno reenje je polinom, te polinome nazivamo Hermiteovim polinomima i oni su
oblika:
Hermiteovi polinomi su odreeni sa:

Za Hermiteove polinome vae rekurzivni obrasci:

22

Charles Hermite(1822-1901)

francuski matematiar

56

Kad uporedimo samoadjungovani oblik Hermitove jednaine sa (2.17), dobijamo da je:

Za
imamo da je
su sopstvene vrednosti za polinomna
reenja, a odgovarajue sopstvene funkcije su Hermiteovi polinomi
. Teorema 2.6.5.
pokazuje da su ove funkcije ortogonalne na
sa funkcijom teine
:

Hermiteovi polinomi ne ine ortonormirani sistem, jer za

imamo:

Funkcije:

nazivamo Hermiteovim funkcijama, i oni ine ortonormirani sistem, jer na osnovu njihove
konstrukcije oigledno vai:

a za

Primena
Hermiteovi polinomi imaju iroku primenu u fizici. Na primer kod kvantno mehanikog
harmonijskog oscilatora.

57

3.5 Besselova jednaina

To je jednaina oblika:
Mnoenjem jednaine (3.8) sa:

dobijamo:

Potraimo reenje jednaine (3.8) u obliku stepenog reda u okolini take

regularno-singularna, to reenje traimo u obliku (3.6). Zamenom

Indeksna jednaina je
koeficijente je:

, pa su eksponenti

. Kako je ta taka
u (3.8) dobijamo:

, a rekurzivni obrazac za

Posmatramo tri sluaja:

Izveemo reenje koje se dobija za

Tada koeficijenti sa parnim indeksima postaju:

58

Dakle formula za koeficijente uz parne stepene je:

Odaberemo koeficijent

na sledei nain:

Iskoristimo osobinu Gama-funkcije:

to daje:
Dobijamo:

Prvo partikularno reenje je:

Dakle jedno reenje Besselove jednaine u posmatranom sluaju je specijalna funkcija, poznata
pod imenom Besselova funkcija prve vrste reda n.
Drugo partikularno reenje za
je Besselova funkcija prve vrste reda n,
. Tako
opte reenje Besselove jednaine u razmatranom sluaju je:

Prvo partikularno reenje Besselove jednaine

Besselova funkcija nultog reda:

dobija se smenom

, dakle kao

Drugo partikularno reenje se dobija kao kod Laguerrea:

Imamo opet dve mogunosti:

3a)
Prvo partikularno reenje za
obliku:

je Besselova funkcija prve vrste reda , a drugo se trai u

59

I to je Besselova funkcija druge vrste istog reda

, pa je opte reenje:

3.5.1. Napomena: Besselova funkcija drugog reda naziva se jo i Neumannova23 funkcija i ona
je data sa sledeim formulama:

3b)
U ovom sluaju su partikularna reenja
razliitih korena:
s tim da se u ovom sluaju funkcije

i opte reenje je analogno za sluaj

mogu svesti na elementarne.

Na primer za:
reenje je:

3.5.2. Napomena: U prethodnom primeru smenom

jednaina se svodi na

, pa dobijamo:
tj.

23

Neumann Jnos(1903-1957)

maarsko-ameriki matematiar

60

Kad uporedimo samoadjungovani oblik Besselove jednaine sa (2.17), dobijamo da je:

Za
samoadjungovani oblik Besselove jednaine i granini uslovi
(2.17'), gde
, ine regularan Sturm-Liouvilleov sistem
Na intervalu
, Sturm-Liouvilleov sistem, koji ine samoadjungovani oblik Besselove
jednaine i granini uslov
, je singularan; za
,a
. Pokazali
smo da Besselova jednaina u okolini take
ima neprekidno reenje
.
Sada granini uslov se svodi na
, a poto ova jednaina ima konaan broj pozitivnih
korena
, stoga su nule od
:
. Kako je
i
imamo singularan Sturm-Liouvilleov sistem. Sopstvene vrednosti su
sopstvene funkcije su
. Na osnovu Teoreme 2.6.5. funkcije
skup na intervalu
u odnosu na funkciju teine
:

, a odgovarajue
ine ortogonalni

Primena
Besselove funkcije su veoma bitne kod reavanja problema irenja talasa. U cilindrinim
objektima, koristimo Besselove funkcije reda
, a kod sfernih problema reda
. Besselove funkcije imaju korisnu primenu i pri obradi signala.

61

Literatura

[1] Brand,Louis: Differential and difference equations,New York,1966.

[2] B.M.Mohan, Sanjeeb Kumar Kar: Orthogonal functions approach to optimal control of

delay systems with reverse time terms, Kharagpur, 2010.

[3] G. Sansone: Orthogonal functions, New York, 1959.
[4] Gerald B. Folland: Fourier Analysis and its applications, Pacific Grove, 1992.
[5] Harry F. Davis: Fourier series and orthogonal functions, New York, 1963.
[6] Javier Duoandikoetxea: Fourier analysis, Madrid, 1995.
[7] M. J. Lighthill: Introduction to Fourier analysis and generalised functions, Cambridge
Universitz Press, 1958.
[8] Manuel D. de la Iglesia: Some examples of matrix-valued orthogonal functions having a

differential and integral operator as eigenfunctions, New York, 2010.

[9] Nenad Teofanov: Primenjena analiza, Novi Sad 2000.
[10]

Salih Suljagi: Matematika III., Zagreb, 2001.

[11]

Stevan Pilipovi: Funkcionalna analiza, Novi Sad, 2000.

[12]

V. Lakshmikantham, Donatao Trigiante: Theory of difference equations:

Numerical methods and applications, New York,1988.

[13]

V. Lakshmikantham, S. Leela: Differential and integral inequalities,New York and

London, 1969.
[14]

Vojislav Mari , Mirko Budinevi: Diferencijalne i diferencne jednaine,Novi

Sad,2005..
[15]

William E. Boyce, Richard C. DiPrima: Elementary Differential Equations and

Boundary Value Problems, New York, 1986.

[16]

www.wikipedia.org

62

Biografija

Tamara uri, roena 01.02.1976 u Beeju. Osnovnu kolu Petefi andor zavrila u Beeju sa
diplomom Mihajlo Petrovi-Alas. Gimnaziju Beej , prirodno-matematiki smer, zavrila u
Beeju sa Vukovom diplomom. Upisala Prirodno-matematiki fakultet u Novom Sadu 1999.
godine, kad je i zamrzla studije, zbog porodinih obaveza. 2006. godine se upisuje ponovo, kao
redovan student i 2010. godine zavrava osnovne studije prosekom 9.61. Iste godine upisuje
master studije na Prirodno-matematikom fakultetu, koje 2011.godine zavrava prosekom 9.47.
Od januara 2011. redovan profesor matematike u Gimnaziji Beej.

Novi Sad, septembar 2011.

Ime i prezime
Tamara uri

63

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO - MATEMATIKI FAKULTET
KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj: RBR

Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija
TD
Tip zapisa: Tekstualni tampani materijal
TZ
Vrsta rada: Master rad
VR
Autor: Tamara uri
AU
Mentor: Prof. dr Mirko Budinevi
MN
Naslov rada: Rubni problemi i ortogonalne funkcije
MR
Jezik publikacije: Srpski (latinica)
JP
Jezik izvoda: srpski/engleski
JI
Zemlja publikovanja: Srbija
ZP
Ue geografsko podruje: Vojvodina
UGP
Godina: 2011.
GO
Izdava: Autorski reprint
IZ
Mesto i adresa: Novi Sad, Departman za matematiku i informatiku, Prirodnomatematiki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovia 4.

64

MA
3/68/1/0/24/0/0
FO
Nauna oblast: Matematika
NO
Nauna disciplina: Analiza
ND
Kljune rei: rubni problemi, ortogonalne funkcije, Fourierova analiza, sopstvene
vrednosti, sopstvene funkcije
PO
UDK:
uva se: Biblioteka Departmana za matematiku i informatiku Prirodnomatematikog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu
U
Vana napomena: nema
VN
Izvod:
IZ
Datum prihvatanja teme od strane NN vea: 11. Jul 2011.
DP
Datum odbrane: septembar 2011.
DO
lanovi komisije:
KO
Predsednik:

Prof. dr LjiljanaGaji, redovni profesor, Prirodno-matematiki

fakultet, Univerzitet Novi Sad
65

Mentor:

Prof. dr Mirko Budinevi, redovni profesor, Prirodno-matematiki

fakultet, Univerzitet Novi Sad

lan:

Prof. dr Duanka Perii, redovni profesor, Prirodno-matematiki

fakultet, Univerzitet Novi Sad

66

UNIVERSITY OF NOVI SAD

FACULTY OF SCIENCE KEY
WORDS DOCUMENTATION

Accession number:
ANO
Identification umber:
INO
Document type: Monograph type
DT
Type of record: Printed text
TR
Contents Code: Masters thesis
CC
Author: Tamara uri
AU
Mentor: Prof. dr Mirko Budinevi
MN
Title: Boundary values problems and orthogonal functions
XI
Language of text: Serbian
LT
Language of abstract: English
LA
Country of publication: Serbia
CP
Locality of publication: Vojvodina
LP
Publication year: 2011.
PY
Publisher: Author's reprint
PU

67

Publ. place: Novi Sad, Department of Mathematics and Informatics, Faculty of

Science and Mathematics, University of Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 4.
PP
Physical description: 3/68/1/0/24/0/0
PD
Scientific field: Mathemathics
SF
Scientific discipline: Analysis
Key words: boundary problems, orthogonal funkctions, Fourier analysis,
eigenvalues, eigenfunctions
UC:
Holding data: The Library of the Department of Mathematics and Informatics,
Faculty of Science and Mathematics, University of Novi Sad
HD Note:
Abstract:
AB
Accepted by the Scientific Board on: 11. July 2011.
Defended: September 2011.
Thesis defend board:
President: Prof. dr Ljiljana Gaji, full professor, Faculty of Science and
Mathematics, University of Novi Sad
Mentor: Prof. dr Mirko Budinevi, full professor, Faculty of
Science and Mathematics, University of Novi Sad
Member: Prof. dr Duanka Perii, full professor, Faculty of
Science and Mathematics, University of Novi Sad

68