MUAD-11040-04 Arhitektonsko delo

Seminar 1

Dogaaj, Trag Dogaaja i Telo u Arhitekturi

Za analogiju pojmova moemo uzeti primer Bauhausa.

Nastanak Bauhausa je ustanovljen njegovim imenovanjem od strane Valtera Gropijusa, to se moe
nazvati tragom dogaaja. Tom analogijom pratei sam dogaaj do njegovog nastanka moe se
retroaktivno pratiti do udruivanja dveju kola u Vajmaru, kole lepih umetnosti i kole primenjenih
umetnosti . Okolnosti u kojoj je ovaj dogaaj nastao su bile brojni pokuaji da se formira neto novo
u okviru umetnikog obrazovnog sistema u Nemakoj.
Ono to karakterie nastanak neeg novog jeste ideja koju to neto poruuje. Ideja o spajanju
umetnosti i zanata, je vidljiva tragom dogaaja, odnosno manifestom Bauhausa, objavljenog od
strane Valtera Gropijusa aprila 1919., koji spaja sve umetnosti u jednu celinu.
Telo, odnosno sistem prenoenja ovog dogaaja bile bi kole Bauhausa koje su nastale usled tog
sistema, koji je obeleio istoriju arhitekture svojim inovativnim nainom razmiljanja, kao i novim
nainom pristupanja problemu dizajna.
Pokuavajui da odgonetnemo trenutak reforme koji je oznaio Bauhaus, moemo pogledati i ljude
koji su uestvovali u njegovom nastanku, meu kojima su najznaajniji Fric Makensen, koji je vodio
pregovore za udruivanje kola iz kojih e kasnije nastati Bauhaus, zatim Valter Gropijus, upravitelj,
ali i imenovatelj Bauhausa, i profesori koji su bili znaajni sprovoditelji same ideje Bauhausa Johanes
Iten, koji je drao Vorkurs (preliminarni kurs) i jo etiri kursa, Gerhard Marks i Lajonel farninger koji
su vodili pomone kurseve iz keramike i tampe. Posmatrajui ove ljude, vidimo da su celom pokretu
Bauhausa formirali jak poetak, koji je omoguio razvitak celog pravca.

student Jelena Manojlovi, 23030/2016