Scribd Logo
Importer

Bienvenue sur Scribd !

  • Arheologija Rim

    Transféré par

    Миљан Оташевић
    76 vues26 pages
    arheo

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Formats disponibles

    PDF ou lisez en ligne sur Scribd

    Avez-vous trouvé ce document utile ?

    Ce contenu est-il inapproprié ?

    Signaler ce document
    arheo

    Droits d'auteur :

    © All Rights Reserved
    Téléchargez comme PDF ou lisez en ligne sur Scribd
    Signaler comme contenu inapproprié
    76 vues26 pages

    Arheologija Rim

    Transféré par

    Миљан Оташевић
    arheo

    Droits d'auteur :

    © All Rights Reserved
    Téléchargez comme PDF ou lisez en ligne sur Scribd
    Signaler comme contenu inapproprié
    sur 26
    ANTICKA I SREDNJOVEKOVNA ARHEOLOGIJA « IMPERATOR CEZAR AVGUST(27 P.N.E-14 N.E) Avgust je ponovo uspostavio republikanski ustav,kada se 27 p.n.e odrekao svog izuzetnog polodaja za vreme gradanskih ratova. On je zavr8io gradnje koje su ostale posle Cezarove smrti nedovrsene,Forum Iulium sa hramom Venere,novo 2danje Kurije,sediste Senata,izgradnju velike bazilike Julija na jugozapadnoj strain rimskog Foruma. Iz sopstvenih sredstava je obnovio 82 hrama koji su bili porueni za vreme gradanskih ratova,kao i flaminijski put. Pretopljeno je 80 kipova od srebra koji su postavljeni u njegovu cast,da bi tim novcem zavestao zlatne posude Apolonovom ran koji je podigao na Palatinu. Avgustov mauzolej Avgust je poceo gradnju velike grobnice u severnom predgradu Rima,na Marsovom. ‘polju,u koju je trebalo da se sahrane mrtvi pripadnici julijevske dinastije,medju njima i ‘pepeo Cezarov,a kasnije i Avgustov. Mauzolej po obliku nema nitta zajednitko sa helenistigkim raskofnim kraljevskim grobovima. To je kupasti breZuljak od nasute zemnljekoji se uzdizao iznad 12 m visokog zida u obiiku valjka, Na kruzno rasporedenim zasvedenim podzemnim prostorijama potivao je brezuljak. Prvi je pohranjen pepeo njegovog sestria Marcela. Mermerna plofa sa natpisom je sadréala samo ime pokojnika i njegovog oca. * Avgustova kuéa Sagradio je kuéu na Palatinu. Saéuvani ostaci pripadaju kuéi sa atrijumom,oko kojeg su rasporedene manje ili vee prostorije,a na severozapadno} strani se nadovezuju jo8 tri ‘vote odaje, Podrumske prostorije su jedine u celosti o8uvane. Po wihovim zidovima vide se slike, U srednjoj od tri prostorije,najotmenijoj.tri zida su ra8tlanjena stubi¢ima koji nose venac lozesatinjavajuéi sistenruokviravanja za velike slike sa prikazima iz grtke mitologije. + Avgustov forum Forum se na severu granitio sa starim gradskim zidinama, koje su se protezale od Kvirinala do Kapitola. Na jugu se od breZuljka Eskvilin spuStao ka Rimskom forumu joS stariji i vazan put. Progirenje foruma je na istoku bil ograniteno padinom Kvirinala,a na ‘zapadu se steée sa Cezarovim forumom. U tom praveu se otvara Avgustov forum. Ovde je bio prilaz ka 90 m Sirokom trgu,oiviéenom sa obe strane tremovima. U osovini se nad ‘jim izdizao bram koji se zadnjim delom oslanjao na visoki zid. Ovaj zid je zatvarao svetu éetvrt zaklanjajuci popled na zgrade. To je bio hram Marsa osvetoika. U njemu se ‘kao najdragocenija svetinja Guvao Cezarov mag. U njemu se sastajao Senat da donosi odluke o ratu i mira. Ovde su rimske vojskovode posle trijumfa predavali znamenja svoga dostojanstva, Rimski detaci su ovde prvi put odevani u muske toge. Izmedu stubova u unutrainjosti hrama i tremova stajale su statue onih kojima je Rim dugovao svoju velitinu, “» Apolonov hram na Palatinu Avgust je hram u vreme ratnih sukoba sa Sekstom Pompejom zavettao i posvetio Apolonu 28 pce... Svetiliste je podignuto na prostoru na kome je Avgustzapoteo sa gradnjom sopstvene kuée kada je upravo tu udario grom Ovo znamenje protumateno je tako da je taj prostor odreden bogovima. “ Maison carree u Nimu Pojedinosti,kao loze akantovog liSéa,koje krase friz ovog zdana i izvesne osobenosti u sklopu greda,ali i nacrt ukazuju na tesne veze sa arhitekturom u samom Rimu. Visoko postolje na fasadnoj strani prosecaju Siroke spoljne stepenice. Cela predstvalja pravougaonu dvoranu koja se proteze celom duzinom hrama. Zdanje je usmereno prema ‘gu koji se nalazi pred jim. Najverovatnije je podigao Maison carree je najverovatnije podigao M.Agripa prijatelj i najblizi Avgustov saradnik. Hram je isprva sluzio kulta Rome i Avgusta. Pont du Gard U pitanju je trospratni most,dug 273 i visok 49 m,preko kojeg je zidani kanal jednog rimskog akvadukta presecao dolinu Gardona, Sest lukova dine donji sprat. Gornji se sastoji od deset lukova koji odgovaraju donjima. Male arkade treéeg sprata nose vodoved. + Most u Narni (Ovaj most spada u red gradevina koje je Avgust podigao prilikom obnove antidke mreze puteva 27 p.n.e, Zamisao mosta je srodna onom kod Pont du Garda. Razlika je 3to ova gradevina ima monumentalniji raspored od skromnog vodovoda. Lukovi imaju razliditi raspon ,da bi se izbeglo postavljanje stuba u sredini reke. “ Lukiz Suse 8, pm.e podigli su narodi kotijskih Alpi pod svojim oblasnim knezom Kotijem kod Segusija,danaSnje Suze,luk u East Avgusta koji je vodio preko carskog druma od doline Poa do doline Rone. Cetiri stuba na visokom postolju,prislonjena su uz uglove stubaca i nose gredu na gijem je ukrasnom vencu prikazana Zrtva koju alpski narodi ovog kraja prinose caru. Na ovoj gredi potiva postolje na kome se nekada nalazio Setvoropreg sa kipom cara. + Avgustov luk na Rimskom forumu Kada je Avgust pobedom nad Markom Antonijem kod Akeija potukao i poslednjeg protivnika i 14,15 i 16 avgusta 29 p.n.e. slavio trodnevni trijumgf, Senat je u njegovu East podigao dva slavoluka ,jedan u Brindiziju,a drugi na mestu gde Sveti put ulazi u Forum Romanum,pored hrama Cezara, Kada je Senat 20 p.n.e odluéio da povodom dobrovoljnog vraéanja rimskih vojnih znamenja proslavi postavljanjem slavoluka u East Avgusta,raniji spomenik postavijen u East pobede kod Akeijuma obnovijen je na évr8Gem_ tui sa znatno manjim rasponom luke. Ovaj spomenik je postao sredi8nji deo slavoluka. Na unutralinjoj strani Juka bila su ispisana imena svih onih koji su pre Avgusta obavljali najvi8e duznosti. & Ara Pacis Medu posebnim poéastima koje su mu ukazane za vreme njegove viadavine,Avgust u izveStaju o svojim delima pominje dva Zrtvenika. Jedan od njih se nalazio na velikom juénom putu, Via Appiau blizini gradske kapije. Podignut je 19 p.n.e. kada se imperator ‘ratio iz Sirije. Ovaj Zrtvenik bio je posvecen Fortuni Redux,boginji srege koja omoguéuje sreéan povratak. Drugi Zrtvenik podigao je Senat 13 p.n.ena Marsovem polju,severeno od grada,na severnom izlaznom putu, Via Flaminia,u East povratka cara iz Spanije i Galije. Spomenik je bio posveéen Pax Augusta ,odnosno mirotvorcu koji je svojim delovanjem obezbedio mir, Zrtvenik je stajao na postolju od éetiri stepenika,unutar priblizno éetvrtastog mermemog prostora. Dve kapije,jedna na istoku i druga na zapadu, vodile su u sveti gaj u kome je mermema trpeza bila postavljena tako da se sveStenik sa zapada peo prema njoj,da bi okrenut istoku prineo Zrtvu. Dve velike Kompozicije na frizovima seveme i juzne strane,sa svetanom povorkom uéesnika koji su prisustvovali osnivanju ¢rtvenika, Prikazi koji se nalaze sa strane jednih i drugih vrata. Levo od onih Koja vode ka Via Flaminia nalazi se Majka Zemlja,2ena koja sedi na steni i na krilu drai dvoje dece. Na drugoj strani vrata je boginja Roma ,koja sedi na nagomilanom oruzju. $ leve strane vrata koja sa Marsovog polja vode u svetiliste pojavijuje se Mars odozgo bacajuéi pogled na blizance,Romula i Rema,koje gaji vutica,a nna desnom je Eneje,koji posle iskreavanja na tlo Italije bogovima prinosi prvu irtvu. Friz: sa Slanovima julijskog roda i friz sa rimskim senatskim plemstvom. Na samom Zrtveniku tri reda ukrasnih frizova. Na donjem postolju red Zenskih likova. Jezgro su krasili likovi- simboli rimskih provincija,a Geona strana je ukazivala na prinoSenje Zrtve prikazom, povorke svestenika, vestalki i slugu sa Zrtvenim Zivotinjama. Gemma Augtstea Dvobojni arapski oniks izuzetne velitine na kome je reljefni prikaz urezan tako da mrkocmni donji sloj ini osnovu,dok je sama rezbarija u skoro mleénobelom,prozratnom i zato mestimiéno plavom sloju. Ova} poludragi kamen Sirok je 23 i visok 19 em. Bio jeu lignom posedu cara. Do 1523. betka kameja nalazila se u manastiru Sen Sernen u ‘Tuluzia zatim je iz poseda francuskih kraljeva,podetko XVII veka dospela u carsku riznicu u Bet. Suprotnost izmedu svetlog prikaza i tamne osnove,kojom je uslovijena jasnoéa figura, veoma je karakteristitna za Klasicizam onog vremena. U denjem redu rimski vojnici potpomognuti pripadnicima pomoénih trupa,podiZu tropeum-stub o koji je ‘okadeno oruzje-do kojeg dovlate pripadnike naroda koje su pokorili,verovatno stanovnike Balkana. Stit je ukraen Skorpionom,a u tom znaku se rodio Tiberije, Bez sumnje on je vojskovoda tija se pobeda slavila. Njega predstavija lovorom ovenéani lik u togi koji u gornjem redu u levoj ruci dri dugo Zezlo i upravo se sprema da side sa pobedniékih dvokolica. Izgubljeni lik levo od njega,koji mu odenut u togu pruéa roku,verovatno simboligno predstavija rimski senat. Okreaut Tiberiju stoji mlad ovek u odori vojskovode iza koga se vidi njegov konj.Oni su obojica okrenuti prema sredini Kompozicije ede na klupi,zajedno sa Romom,boginjom vetnog grada,sedi Avgust i sam sligan bo%anstvu. Kao Jupiter i on je obuten samo w ogrtaé,a pod njegovim prestolom &udi orao,sveta ptica Jupitera. I7medu njega i Rome blista se na nebu sazveZde jarca,znamenje meseca u kome mu je je dato potasno ime Avgust. Nad carevom glavom. ‘dri venac Ekumena,Zena sa krunom koja simbolie ceo naseljeni svet. Na njegov presto ‘oslanja se Zena,personifikacija Italije,Sto se moZe odrediti po amailiji koju nosi oko vvrata,e koja prestavlja bulu. Jedino se ne zna ko je bradati Zovek iza nje,pretpostavlja se da je to Okean,gospodar velike reke dije vode okruzuju naseljeni svet. Kameja je verovatno izradena u Alcksandriji, Prikazan je,mada alegoriéno odreden dogadaj iz rimske istorije. 9.n.¢ Tiberije je 2ajedno sa sestriéem Germanikom, uguSio ustanak stanovnika Dalmacije. Veé Je bila doneta odluka da se priredi trijumf licnosti,kada je iznenada stigla vest 0 porazu Kvintilija Vara u Teutoburskoj Sumi. Tri najbolje rimske legije Germani su uni8tili, Jedini koji je mogao da spreti jo8 vecu katastrofu bio je Tiberije,koga je Avgust odredio za svog. naslednika. Tiberije se odrekao trijumfa i odmah je pohitao na sever da uspostavi red.na Rajni. Kao posebna potast odobreno mu je da ude u Rim u odorit rijumfatora,u togi opSivenoj zlatom i sa vencem na glavi,upravo onako kako silazi sa pobedni¢kih kola na Gemma Augustea. Na Gemma Augustea se pojavljuje novi lik Avgusta,Zrtvenik je posveéen njegovom duhu. “> Avgust iz Primaporte Neposredno poste njegove smtti izraden je kip koji predstavlja prvi lik novog boga. Nadjen je 1863 u blizini mesta Primaporta. Car je prikazan bosonog,u kratkoj tunici i ‘oklopu ukraSenom reljefom, kao i sa dodatnim znamenjima njegovog bozanskog porekla- Eros na delfinu koga zaklanja panj. Sve su to zaci novog ranga na koji je Avgust, uzdignut. Na sredini reljefa na Stitu se nalazi prikaz dogadaja koji veliéa i slavoluk iz 20 p.n.e-vraéanje rimskih vojnih znamenja koja su nekada Paréani osvojli u borbi. To je poslednje znatajno delo Avgustovskog klasicizma. Radjena je po grékom uzoru- Doriforu(Kopljanik) vajara Polikleta, Medutim,carski kip ne stoji kao nekada Kopljanik slobodno u prostoru,veé ispred potpomog zida jedne terase za Koji je vezan gvozdenom sponom. Avgustova glava iz Arla Glava koja je izradena ubrzo posle dogadsja kad je Oktavijanu dato pofasno ime Avgust,posto je osvetio Cezarovo ubistvo i ponovo uspostavio drZavni poredak u zemj Glava je nadena zajedno sa mermemom kopijom zlatnog Stita,koji je u East tridesetpetogodisnjeg Avgusta postavijen u rimskoj Kuriji, Stit i portret potiéu iz sakrarijuma koji je podignut kraj foruma u Ariu za princepsa koji je od 27 do 25 p.n.e boravio u Spaniji i Narbonskoj Galiji. Kasni helenizam sa svojim patosom i oblici koji ga ublaZavaju daju peat glaviiz Arla TIBERUJE JULIIE CEZAR AVGUST(14-37g0d) % Reljef suovetaurilija u Parizu ‘To je najanadjniji rele sabwvan iz Tierijeva vremena. Spada u posledji period Tihodevog fivota. Dva metra ga plota potiée sa nekog spomenika,najverovatnije Frtvonika Koji je bio dva puta Siri. Na levo} strani ploBe prikaz je potpuno otuvan sa srelkom jednog dela trapabika koji nedostajali bi se na desnoj strani morao dopunit loom priblizno istih razmera,na kojoj je verovatno ‘bio prikazan isti dogadaj,slitno kao caren pgledatu, U praveu dva Ztvenika u svetano) povorcsa obe strane prilaze aaa toner sluge sa Ytvenim Zvotinjame ,veprom,ovnom i ikom Na desno}iviet sree plobe je atajao ovat koji je svicom pratio sveéanu wvodno 2rtvw Koju obeviia Tjudska figura visokog rasta utogi svestenka i pokrivene glave pred Levin zrtvenikom ipsovarajuei molitve, Poged figure u tog nekadaje bio uperen uw onoge Kofi js drage rane predvodio povorku u praveu drugog oltaraU lik sveBtenika je prikazan cor, 9 je ‘Zrtvu prineo zajedno sa ‘nekom drugom Hiéno8éu koja ‘mu je bila ravna,dakle takode car. U maja 14 god. Avgust je zajedno sa Tiberijem naredio da se sprovede census,zavrsiv8i ga po starom obiéaju prinoenjem Ztve u svtilist Marsa. U znak seéanja.na OV Be subezo posle Avgustove smnri podignut je spomenik &j je deo oval reljef Figure sa se njoma manje materjalne glave ikova koji senalazeu zadnjem planuzradene sv samo ‘kao erteZi. ‘% Slikarstvo u kuéi Lukrecija Fronta u Pompeji ‘Negde oke 30.god. odludoje Lukzecje Front da svoju kuéu u Pompe kasi skein U jegovo] kus su zidov samo povtSine koje jasno odreduu prostor, Stubovi sé svode na rege Yablonske motke,Izmenjene su vednost boja. Kontrastu izmedu svetih delova arhitekture i tamnocmnog zida nedostaju medutonovi. Tiberijeva vila na Kapriju od velike palate koju je Tiberijenaistoénom lu Palatina poteo da gradi ubrzo poste Stupanja na viastsacuvani su samo temelji, Car se 27.god. potpuno povukao i2 Kans Na se ukar navele su ga spletke U njegovo} najbizoj okolini, Unro je na Kapri 37.g0d. ‘Tibeijeva vila se nalazila na vrhaTtice do koje je vodila samo strma staza,gotove na qubu provalijespod kojeledi more. U stedini kompleksa je kvadratno dvorie s8 ‘Rurcbima u Kojima su cisteme w koje se sliva vada sa krovova susednih zgrada, Na juan i rezvapaciyta onom del koi je nal stazikojom se dolazio do vilenaazil sss tipravne zarade. Kuhinj je bila smestena u iturenom Krilu okrenuta 2apado, Juzni deo servi auzimala su kupatila. U prostorijama na severnoj i istognoj strani nalacile sv se carske odaje,a i stambene. prostorije Clanova | dvorske svite,¢inovnika,sekretaranautnika i canes otno od ovih nizale su se prostorie na istotnoj strani u polukrugu,iza hodnika sa YOlkim prozosima okrenutim prema mor Srediénu osovinu Ginila je prostrane indie “dvorana u koju se ulazilo sa trema na istoénoj strani dvorista ‘Svesna izolacija pojedinih prostorija. “+ Friz bazilike Emilije u Rimu 22.god.konzul Marko Emilije Lepid ukrasio je baziliku Emiliju na Rimskom forumu,sagradenu i odrZavanu od roda Emilija,dugaékim frizom. Na njemu nalazimo: oblike prikazivanja koji nisu ni Klasicisti¢ki niti maniristi¢ki. ** TIBERIJE KLAUDIJE NERON GERMANIK(41-54god) “+ Apoteoza Avgusta u Raveni Dve decenije poste izrade friza na bazilici Emilija nastao je reljef sa apoteozom Avgusta koji se danas nalazi u muzeju San Vitale u Raveni,ali je nekada bio sastavni deo nekog spomenika u Rimu,najverovatnije Zrtvenika(verovatno na boénoj strani pravougaonog Zrtv.). Na progelju se nalazila ploga sa éetiri uspravna lika i ostatkom Zene koja sedi. Lik muSkarca,obnazenog heroja,na desnom kraju,koji nadvisuje ostale rastom,predstavlja Avgusta. On ima crte boga. Figura je radena prema kipu Marsa osvetnike, Avgustova leva noga podiva na zemaljskoj kugli,desnom rukom se oslanja na dugo Zezlo,dok u levoj ruci dréi maé u koricama. Na glavi ima venac od hrastovog li8éa, Desno od njega stoji stoji Zena sa obelezjem Venere,malim Erosom na njenom ramenta, Ovaj Zenski lik prikazuje verovatno. Antoniju Mladu,majku Germanika i Klaudija, Pored nje se vidi njen sin Germanik,koji je preminuo 19 godine.prikazan bosonog sa zvezdom na delu,Sto znadi da je uSao u red bogova. Bosonogi vojskovoda do njega je takode botansko bige,najverovatnije Tiberijev sin Drus,koji je umro 23.god. S pravom je reljef doveden u vezu sa Ertvenikom koji je Klaudije posvetio precima svoga roda, % Porta Madore u Rimu Jedan od karakteristitnih spomenika antiklasiénog stava, Ogromna dvostruka kapija od travertinskog tesanika,preko koje su vodila dva vodovoda zapoéeta za vreme Kaligule,a zavrSena za vreme Klaudija, Zabati,grde i kapiteli edikule koji okruZuju zasvedene otvore 4 stupeima izmedu obe kapije su savrSeno izradeni, Na njima nema nikakvih ukrasnih pojedinosti. Nedovrsenost i gruba izrada povrgina, “ Fasada na Porta Borsari u Veroni va velika ulaza ,a izned njih dva sprata sa prozorima u podjednakim razmacima. Sve je tu strogo i uredeno. Otvori na kapiji su okruZeni edikulama, Prozori prvog sprata imaju dvojnu kompoziciju edikula. Stubovi prozorskih konstrukeija imaju tordirane kanelure. Ona liti na proéelje neke palate, * TIBERIJE KLAUDIJE NERON CEZAR(54-68g0d) Domus Aurea Velika carska vila u prestonici,koja je zbog svoje raskoSne opreme dobila ime Domus Aurea-Zlatna kuée,delimitno je razruSena posle pobune vojske,68. god. Do tad se kompleks vila ovakvih razmera ‘mogao zamisliti samo izvan Rima. Domus Aurea je zajedno wz carski Palatium na Palatinu éinila zatvoren kompleks u duZini od 1,5 km. Naert su izradili arhitekti Celer i Sever. U njenoj sredini se nalazi oko 370 m dugi stambeni deo,uvuéen ka prostranom petostranom dvoristu slitnom eksedriokruzen odajama. Velika dvorana w osovini je sluzila za reprezentativne prijeme. Tu se nalazilo pravougaono dvorite okruzeno stubovima sa fontanom na sredini. Prema njemu se otvaraju Siroka vrata ‘vecih i manjih prostorija. Zidne slike koje su otkrivene po zasvedenim prostorijama-grotama nazvane su po ‘njima groteske. ‘Oton,koji je posle ‘Neronovog ubistva proglagen za cara,dovidio je Ziatnu kuéu. Kuéa Vetijaca u Pompeji Medu kuée koje su bile podignute pre zemljotresa 63.god. ,ali su tadatoliko o&teéene da gu svizidovi morali biti iznova premazani lepom i oslikani,spada i kuéa Aula Vetija Restituta i Aula Verija Konviva u Pompeji. Oba brata,bogati trgovei,popravili su svoj dom ubrzo posle zemljotresa,u kome su bili udruzeni staraitalska kuéa sa atrijumom i perisi helenistickog istoka. Otvorene povrSine obuhvataju ceo 2id Prikazi:Apolona i Dionisa Fortune, aznjavanje Iksiona,Dedal koji privodi Pasifai kravu,blazenstvo ozanske Ijubavi-Dionis se priblizava Arfjadni. “ FLAVIJEVSKI CAREVI, VESPAZUAN, TIT, DOMICIAN@9-96g0d) 4 Zidno slikarstvo iz Herkulanuma Deo slikanog 2ida iz Herkulanuma,grada u susedstva Pompeje. Boje obilje zlata na arhitektonskim kulisima'sa spratovima. RaskoSni ulaz. sa neobiénim izlomljenim gabstom na kome se propinju dva Pegaza,a na nekim pregibima zlatni morski konjéi, ‘Otvori zlatnih kapija sa kosim zabatima koji se wzdiz ka sredini,iznad omfalosa se uzdize tronozac,dok se u pozadini nazire trem i iza njega dalji temovi, + Vespazijanov forum Vespazijan koga suynjegovi vojnici za vreme judejskog rata 69 proglasli za cara koji je u proleée 70. god.usa0 u Rim zapoteo je ubrzo zatim juno od Avgustovog foruma izeradnju novos foruma,kojije pose tijumfa nad Jevrejima 71. god. posvetio boginft mirada bi zatim na skuéenom prostoru izmedu ovog i Avgustovog foruma izgradio jo8 jedan, Posle njegove smrtii rane smrtinjegovog sina Tite,radove je nastavio Titov brat ‘Domiijan._Medutim, gradnja nije bila dovrSena ni 96,kada je ubijen.pa je tek car Nerve jevtsio osveGenje ovog Foruma,koji je nazvan prolaznim-Forum Transitorium. Forum je predstavljao t.dug dug 120, rok 45 m, Na njegovom istoénom kraju wedizao se hram oginje Minerve,koji je svojim predvorjem zalazio u Forum. 4 Domicijanova palata na Palatinu Barokna reSenja dostigla su svoj vehunac u carskoj pelati na Palatina koju je po Domicijanovor nalogu sagradio atitekta Rebirije poste pozara koji je 80.god,unistio palate na ovor brezuljko kao ina Kepitolu i Forum. Na stedini breduljka je stvorena platforma Sroka 160 ma kojoj suse jedno do drugog nalazila dva podjednako tiroka fila rerade. U zepadnom kaila su se nalazile svetane dvorane,dok ou v ito&nom krilu bile smetiene carske odaje, Severno proéelje gradjevine-Kroz potasni luk iz pravea Titovog, dlavoluka dolazilo se na trg koji se prostirao pred palatom. Ispred visoke terase,koja se prufala doz, juine strane trga,uzdizala tribina,sa Koj je car primao podvorenja naroda, Presto je stajao u dvorani Aule Regi. Jedna prostorija je nazvana veoma karakteristitmo Coonstio Iovis,i rpezarija cara,koji je ravan Jupitera. % Titov slavoluk Prilazeéi Flavijevskoj palati sa istoka,trebalo je proéi ispod slavoluka koji je u izvesnom smislu predstavijao potetak velitanstvenog niza gradevina na Palatinu. Slavoluk je podigeo Domicijan kao uspomenu na svoga brata,kada je posle Titove smrti stupio na presto i kada je na njegov podstrek Tit uSao medu dréavne bogove. N aslavoluku su se nalazila trijumfalna kola sa kipom Tita koja su vukla &etiri slona, Osam stubova na visokim postoljima nose grede,na &ijem je frizu prikazan tijumf Tita nad Jevrejima7L godine. Reljefi na slavoluku-S desne strane prestavljen je trijumfalni etvoropreg sa likom cara okruzen liktorima, Virtus,ovaploéenje hrabrosti i svih muSkih vrlina koraga ispred zaprege u pratnji genija Senata i rimskog naroda, Victoria je zauzela mesto carskog roba na dvokolicama iza cara i nad njegovom glavom dr2i venac. Na reljefu s eve strane prikazane su lignosti koje su mogle uestvovati u trijumfu 71.god,mada su ‘medu njima samo tri muSkarca u svetanoj togi moZda predstavijali odredena lica, Isli su neposredno ispred carske zaprege. Oni prate svete posuide iz hrama u Jerusalimu,koji je porusen 70.god. Po osam vojnika sa lovorovim vencima na glavi,nose ih dvema nosiljkama. Po jedan glasnik nosi ispred njih tablu sa natpisom po kome je svetina mogla da protita o kakvom se plenu radi, Na drugom delu povorke na sledesem reljefa prikazani su delovi plena i zaprega sa carem,koja predstavija vehunac i ujedno kraj ‘tijumfalne povorke u trenutku kada prolazi kroz kapiju. * MARKO ULPIJE TRAJAN(98-117g0d) ~ Trajanov stub ‘Najveéa satuvana reljefnra kompozicija antike-friz na spomen stubu koji opisuje dogadaje iz.dva Trajanova rata protiv Datana. Na vrhu spomenika se isprva nalazio pozla¢eni orao,a zatim kip cara. Spomenik je osveéen 18.maja 113. god. Zapoéet je najranije posle pobedonosnog zavrsetka drugog ratnog pohoda 106. god. Unutar postoija u oblilea kocke,nalazila se jedna odaja u kojoj je u zlatnoj uni bio pohranjen pepeo Trajana koji je umol17. za vreme priprema rata protiv Parcana. Sa 23 zavoja reljef kruti uz stablo 100 stopa visokog stuba od parskog mermera. Vodeéi raéuna o gledaocu,reljef u gornjem delu potaje Siri,a figure veée. Ovo je sasvim novi-oblik reljefa, koji je dotle bio uklapan u tektonski okvir koji ga je sa svih strana jasno ogranicavao i samim tim odredivao kompoziciju. Opis ratnih zbivanja je ‘prekinut samo na jednom mestu-tamo gde se zavrSava prvi,a podinje drugi rat-prikazom Viktorije. Reljef opisuje neSto vi8e od dogadaja iz dva rata,sve Sto ljudi ine, jli Sto se s njima zbiva, Na njemu se pojavljuju brda,reke,pradovi,gume. Prvi put je ovde celina isprepletena raznovrsnim i povezanim redosledom. Jedan od umetnika koji je radio na Trajanovom stubu zvao se Orest. & Trajanoy forum Athitekt Apolodor iz Damaska je po Trajanovom nalogu izradio najmonumentalniji med carskim forumima. U velikimm vojnim zdanjimanpr. U logora dveju legija u Veteri,koji je preplavljen u Trajanovo vreme,nalazimo osobenosti koje su mogle da uti¢u na nacrt ‘Trajanovog forume,dok je Apolodor u svojstvu vojnog arhitekte pratio Trajana na njegovim pohodima u podruéju Dunava, Forum je osveéen 114. god. Potrebni prostor se ‘mogao dobiti samo na istognoj strani,u praveu Kvirinala,pa je njegova padina tada bitno izmenjena. Oslanjajuéi se na zadnjizid velikog pravougaonog dvoristauzdizala se ovde petobrodna bazilika sa po jednom polukr2nom apsidom na oba kraja. Bila je pokrivena plogama od pozlagene bronze, Na sredini zida koji je sa jwane strane opasao trg.sagraden je 116. 0 East pobede protiv Daanawa vidu ulezne zgrade na Forumu,ogromni slavoluk sa ti prolazan jem vrhu su boa kola sa est Konjanosila carev kip. N asredint trga bio je ‘yeliki kip cara na konju. Malo dvori8te iza bazilike moralo je ‘nekada i sa severne strane biti zatvoreno nekom gradevinom. Moida se jo radilo na tome kada je u Rim stigla vest ‘ smrti cara, Tada je njegov naslednik Hadrijan iza njega na visokom postolju podigao velitanstven hram. Trajanov forum se tek ovim hramom izjednatuje sa ostalim carskim forumima, koji je nadmaSio svojim razmerama i sjajem. Postanak gradske kuée u doba carstva Ovakve kiée ili palate mogli su sebi da priuite samo imuéni Iudi. I samo su oni moglt ‘iveti van grada. Mali Covek,koji nije raspolagao Zapregom ili konjem kojima bi doao do svog radnog mesta,morao je da stanuje blizu centra,u kome su usled sve veéeg porasta stanovnistva stalno rasle i cene zemljista, ‘Ovo je uslovilo da se ide za tim da Sto vide judi ‘bude smesteno u centru,odnosno da se grade viSespratnice. U avgustovo doba kuée nisu mele da budu viSe od 20 metara,{j.najvige su mogle da imaju pet spratova. Njihova onstrukeija je bila reSetkastatj.od pletera. U Herkulanumu na severng} strani jedne ulice keoja je nekada vodila do obale mora staje dve kuée. Prva predstavja tip kuée 0 kejoj su stanovali imuéni gradani. Karakteristigan raspored atrijuma i peristila. Susedne kuée su ‘viSespratnice,uske,gradene reSetKasto. 4 PUBLUE ELUE HADRIJAN(117-138g0d) > Hadrijanova vila u Tivoliju Jedan od najneobiénijih kompleksa je Piazza d’ Oro(Zlatn tre) koja je nastala pred kraj Hadrijanove viadavine. To je prostrano dvoriste sa stubovima u koje se ‘ulazi kroz ‘osmougaonu prostoriju sa kupolom ,a nasuprot njoj se uzdite jedna od najéudesnijih vorana antike koju s leva i desna okruzuju velike zasvedene prostorije. “ Teatro marittimo Podignut je nekoliko godina pre vileu Tivoli, U-srediné kanala kojiima oblik prstena,a Glruden je zasvedenim tremom sa stubovima.uzdize se na okruglom ostrvu mala vila, Na Juanom de peisila sa temovima naazi se glavna stambena prostrj,tablinum sa dve ‘poredne prostorje sa strane. Zapadnu sttanu zauzima kompleks kupaila sa svlationicom i hladnorn kupkom. Na istoénoj strani su dve biblioteke. Na severg} strani se nalazilo predvorje. Dvoriste je svojim oblikom bilo varijanta okruglog ostrva, “ Panteon “Hadrijan je 126. god. poteo da gradi hram na mestu hrama koji je nekada Agripa podigao tna Marsvorn polju. Ovaj hram je bio uni8ten poZarom 80. god. Novi hram je imao isti blik kao i Agripin. Bila je to Siroka pravougaona gradevina sa uzim predvorjem na 5udnoj sttani. Oblk strog hrama se nasluGye u trobrodnom predvorju koje je sada ‘Skrenuto severu, Panteon je izuzetno razudene Konstrukcije sa progeljem od osam Stubova i Sirokim zabatom do &ijeg se postolja dolazilo spoljnim stepenicama. Na ovo predvorje se ostanja valjak. Iznad prostanog valjka se uzdize monumentalna kupola. U pet redova se kasete kruzno digu ka velikom okrugiom otvoru ka vrhu, koji je bio jedini {vor svetlosti. Po zidovima se nizu pravougaona i polukruzna udubljena koje ukviruju stubovi. * Hram Venere i Rome Stari izgled hramova sada dobija.u unutra’njem prostoru,nove oblike zahvaljujuéi svodu. Hram Venere i Rome je jedini hram iz doba Carstva za koji se zna da je imao izrazite oblike grékog hrama:trem na vigestepenom postolju,koji obuhvata prostranu celu. Bio je bez zatvorenog zadnjeg dela kao ostali rimski hramovi. Hram se wzdizao na Via Sacra u Rimu,tamo gde se ona od Koloseuma penje prema Titovom slavoluku. U njemu su se oitovale Venera i Roma,obe u posebnoj prostoriji. Medutim,nagin na koji se ove dve éclije dodiruju svojim apsidama u kojima su stajale figure boZanstva,ne moze da se zamisli u grékom hramu, Cela je pokrivena velikim poluobliastim svodovima. * Antinoosov portret Samo u jednom sluéaju umetnicima je poslo za rukom da jednog smrtnika preobraze u bodanski lik. Prilikom svog prvog velikog putovanja po carstvu,Hadrijan je u Bitiniji sreo detaka koji ga je optinio. Car ga je uzco u svoju neposrednu okolinu. Medutim,desetak godina kasnije,mladié se utopio u Nilu. Istoenjazki svestenici su objavili caru da je u éasu miladigeve smriiu sazveédu Orla zasijala nova zvezda,koja i danas nosi ime Antinoosa. Car je zahtevao da se mladié uvrsti u svet rimskih bogova, Do8lo je do protesta,ali se ovde ipak nalaze svetilista novog boga,dok broj njegovih statua nije mali. Kultaom kip Antinoosa pripada glava iz Mondragona, Likovi novog boga testo podradavaju gréke ‘uzore Klasike,kao Sto je i kip Antinoosa u Delfima stvoren na osnovu jedne od klasiénih statua Apolons. Osama relejefi u vidu medaljona-u Sest od osam reljefa prikazuje se carski ov na divijeg vepra,medveda i lava,a zatim prinoenje lovatkih trofeja Silvanu,Artemidi i'Herkulu, Mnogi smatraju da je u pitanju lovatki spomenik. Ali ovaj redosled se moze pripisati i spomeniku voljenom mladi¢u,koji na sedam reljefa prati cara, Samo na poslednjem reljefu sa prikazom zavrinog prinoSenja Zrtve Apolonu,nedostaje Antinoos Koji je tada i sam postao bog. Ovi reljefi se istigu jasnogom kojom se likovi ocrtavaju ispred pozadine i uadréano8éu pokreta.a liSeni su svake patetike i ne tede za dodaravanjem prostora. * TIT AURELIJE ANTONIN PIJE(138-161god) “ Stub Antonina Pija Kada je Antonin Pije umro.njegova dva sina Marko Aurelije i Lucije Ver,podigli su na mestu na kome je na Marsovom polju bilo spaljeno njegovo telo spomen-stub. Uzdizao se na prostoru u obliku kocke,sa natpisom na jednoj strani,dok su ostale tri bile pokrivene reljefimma, Na zadajoj strani postolja prikazan je krilati mladié-personifikacija vremena- Kako nosi ka nebu cara i njegova suprugu Faustinu koja je umrla pre njega. Njih prate va orla Kojima je izraZena apoteoza-uvodenje medu bogove. Kraj nogu miadiéa,koji nosi nebesku kuglu oko koje se uvija zmija,nalazi se personifikacija Marsovog polja sa obeliskom. Roma,koja sedi na gomili zaplenjenog oruzja,naslanjajuéi se na tit sa vuticom i blizancima,upuéuje posledaji pozdrav carskim suSruznicima, Na boSni stranama postolja je dva puta ponovljena svesana posmartna povorka. Oblici koj podsecaju na detje crteZe, 10 “ MARKO AURELIJE ANTONIN(161-180god) “ Konjaniéka statua Marka Aurelija Rimska umetnost oskudeva u velikim dostignuéima skulpture u slobodnom prostoru. Ali ostalo je saéuvano jedno vajarsko delo koje je ostvarenje rimske plastike u slobodnom prostorn. To je bronzani spomenik Marka ‘Aurelija na konju,koji se u srednjem veku smatrao za kip Konstantina,a nalazio se pored palate rimskih papa,Laterana. 1538. postavljen je po Mikelandelovorn nalogu na stedini Kapitolskog trga. Spomenik je Verovatno stajao na pogasnom Tuku sa kojeg potiéu i osam reljefa iz.doba Marka Aurelija na atici Konstantinovog slavoluka. Poéasni luk je podignut 173. Posto Marko Aurelije nije slavio svoj trijumf tada veé Betiri godine kasnije,na luku se prilikom carevog dolaska nije nalazio &etvoropreg trijumfatora veé kip cara na konju,u odeti vojskovode,kratkoj tunici i vojniékom ogrtatu. Markov stub Stub je bio visok sto stopa. Podignut je istim povodom kao i slavoluk,u East pobede nad Sarmatima i Markomanima,ali je zavzSen tek pose njegove smrti. Svaka slikovita pojedinost je izostavljena iz. ovog reljefnog istoriskog izvestajazu njemu se retko pojavljuje neko drvo ili Zivotinja,prikaza pejzaza gotovo i nema,jo§ manje se oseéa teZnja za wzajemnim uskladivanjem likova i prostora Ponavijanjem istih pokreta jako istaknutim volumenom,duboko urezanim senkama i uproSéavanjem erteZa prikaz nametljivo zaskoti gledaoca,ne dozvoljava mu da razmisli o nekom detalju. Car se na Markovom stubu okreée prema posmatraéu. U svom stalnom logoru Marko Aurelije u pratnji dva oficira prima neku vainu vest. On u levoj ruci drdi svitak,a desnom rukom pokazuje na glasnika. + DOBA VOJNICKIH CAREVA(193-284g0d) +» Reljef quadrifronsu iz Leptis Magne Cetiti velika reljefa na atcic Iuka quadrifrons,slavoluka sa Getiri prolaza. 193. god. vojnici stalnog Jegionarskog logora u Karmantum-Petronelu,nedaleko od Beta proglasise za cara rimskog viteza poreklom iz Leptis Magne,L.Septimija Severa,koji je tada bio namesnik Gomje Panonije. Kada se 204. god. posle pohoda protiv Paréana i trijumfa u Rimu uputio usvoju severnoaftitke otadzbinu,u njegovu East podignut je u Leptis Magni na raskrsnici va glavna puta slavoluksa reljefom koji je prikazivao njegov svetani ulazak u grad u pratnji svojih sinova,Karakale i Geta. Izgradnja slavoluka bila je poverena majstorima iz Afrodizije, Po svojoj kompoziciji ovaj relief je u stvari friz. $ leva na desno se kreée na njemu sveana povorka. Na njemu nedostaju zarobljenici koji idu ispred carske zaprege,kno i veéi deo konjanika iz njegove pratnje. Car i njegovi sinovi prikazani su s Tica i to tacno u sredini kompozicije. + Slavoluk Septimija Severa u Rimu. ‘Na zapadnom kraju Rimskog foruma podignut je slavoluk sa tri kapije u East Septimi Severa i njegovih sinova. Cetiri reljefhe plove inad botnih ulaza veoma su oSteéene. Reljef iz Rima nastavija izgled kompozicije koju vidimo na frizu Markovog stuba,stoga je mo%da delo istih vajara. Dve zone,postavijene jedna iznad druge,donose neku vrstt izveStaja sa bojista. n Kazivanje podinje na levom reljefu sa dogadajima na podetku rata,neuspelim nepadom Paréana na rimsku granitnu tvrdavu Nisibis,da bi zatim opisao osvajanje Seleukije i Vavilona,a naposletku zauzimanje Ktesifona. Kraj rata je prikazan u gomjem désnom reljefu carevim govorom pobedniékoj vojsci. OkruZen svojim sinovima i vojniskim znamenjima car se ovde pojavijuje frontalno na visokom podijumu pred kojim su ‘okupljene trupe. Na donjem delu reljefa vidi se tvrdava koju Rimljani napadaju i,kao na planu likovi a delimiéno i gradevine u njega su uklopljeni,bez oseéanja 2a perspektiva i bez iskazivanja prostomosti. Likovi deluju nezgrapno i zdepasto,pokret je osiromagen u izrazu. Na postoljima osam stubova rimski legionari sprovode lancima okovane zarobljenike iz rata sa Paréanima. Ispred atike nalazila su se trijumfalna kola koja su vukli Sest konja. Iznad srednjeg prolaza,u uglovima,lebdele su Viktorie sa trofejima,a do njihovih nogu su geniji Setiri goditnja doba. Likove boZanstva reka i izvora,natkrila je traka friza sa pobedenim Paréanima i ratnim plenom. Cetiri puta je ponovijen prikaz na ome zarobljenici odaju podtovanje boginji Romi, Ill vek je veliko razdoblje sarkofaga ukraSenih reljefima, Poetkom II veka odustalo se od spaljivanja mrtvih i pohranjivanja njihovog pepela u umama, ** Sarkofag Junija Balba io je Balbin koji je 238. god. svega 99 dana bio car,iz te iste godine poti¢e i mermerni sarkofag. Naruéioc je bio car Gordijan Ill. On se 238, kao deéak od 12 godina popeo na presto. Gordijan je iste godine za svoga oca i majku porutio Jedan od najveéih sarkofaga. Imao je oblik ovalnog korita ukraSenog reljefima. Odetia,kosa i brada likova,kojima je ukraSen,bili su poziaéeni. Na sredini prednje strane okrenuti jedno naspram drugog.stajali su Gordijanovi roditelj:levo,u togi visokog Ginovneika Junije Balb,a desno Mecija Faustina. Nju sa desne strane prati povorka Zena,a iza oca se reda sedam muikib likova odevenih u toge. Muskarci deluju kao filozo! nose svetanu togu,tako da su oni tlanovi Seanata. Sudeéi po dijademi,zoveka u togi teebalo smatrati genijem Senata,dok kraj njega stoji visoki dostojanstvenik i desnom rukom pokazuje mladia-cara Gordijana. * Sarkofag sa filozofima u Lateranskom muzeju ‘Nastao je trideset godina posle sarkofaga Junija Balba: Sedesi:na-uzdigmutoj:stolici jedan Eovek dvema Zenama objainjava neki filozofski tekst koji Sita sa jednog svitka. Kraj njega se nalazi nekoliko savijenih svitaka. Zena desno od njega takode dri svitak u rukama,dok se druga naslanja na naslon njegove stolice. Ona stoji u stavu koji od helenizma naovamo uvek zauzima jedna od devet muza,Polihimnija. Trojica muSkaraca pored srediinje grupe takode su filozofi,ali nisu savremeniei II veka, vec likovi iz davno minulih dana. Reljef je izraden oko 270. Lik koji je sabranjen nije morao biti filozof. Pokazuje veliku slignost sa portretima Galijena koji je 268. umro na kapijama Milana, > Portret Ill veka Rimska umetnost portreta Ii Il veka bila je u znaku tradicije koja je nastala sa helenizmom. Opredeljenje portreta je bilo da vero prikazuje spoljnu pojavu odredene lignosti. U dodiru sa helenistigkim svetom Rimljani su izmenili svoju predstavu 0 shvatanju portreta koji je dotle bio usmeren samo na vernu reprodukeiju,poverivai zatim izradu gréim umetnicima ili onima koji su utili‘od njih. Tako je do8lo do razvijanja posebne vrste portreta koji je toliko tipiéno rimski. 12 Rimski portret nije toliko u proporejjama,u povrSinama i efektima svetlog i tamnog,koliko u obrisima u kojima se odraZay jjupogled,volja i litnost. Svi portreti zraée, gotovo opipliivim realizmom,éak i kada im se daje petat uzvi8enosti. UMM veku rimski portret do¥ivljava preobrazaj. U prikazivanju Ijudskog lika sada se4 sve vige tezi za odrazom stvame fizionomije. “ TETRARHI I KONSTANTIN Polozaj istorijskog reljefa se javlja u trenutku kada je Dioklecijanu,poslednjem od 19 vvojniékih careva,283. poslo za rukom da carstvo stavi pod svoju vlast,podelivsi viadrske duinosti sa Maksimijanom,dok je deset godina kasnije za suvladare postavio Konstancija Hlora i Galerija. Slavoluk u Solunu U Solumu,prestonici Galerija jo8 i danas stoje ostaci slavoluka,tetrapitona, éija zidana stupea,odozgo do dole bili pokriveni reljefima kojima su veliéani dogads velikog rata protiv Persijanaca,u kojima je Galerije imao odluéujuée ueSée. U gomjem delu se vidi putovanje cara iz jednog grada u drugi. Car sedi u putnitkim kolima,a prate gakonjanici. Na kapiji grada koji napuSta stoji straza,a iz grada prema kome putuje izlaze ‘ojnici sa vojni&kim znamenjima u ruci da ga sveéano dotekaju. Predstava je uokvirena Viktorijama, Ispod toga je prikazana bitka konjanika iz persijskih ratova,sa carem u sredini. Imad njega.u spletu od lovorova li8éa,izmedu dva friza,orao dr2i venae nad ‘carevom glavom. Na tresem reljefu,u sredini dva cara sede na prestolu,Dioklecijan i Galerije,ispod kojih se pomaljaju bogovi u ogrtatima. Pored careva stoje oficiri. Ispred njih,desno i levo,kdeée Zenski likovi,oliéavajuéi pokorene narode,dok Diana i Mars sa vojniékim zmamenjima o ramenu privode svoje konje. Sliku upotpunjuju reéna boZanstva Eufrat i Tigris,dok se ispod njih u sledecem reljefu sedam puta pojavljuje Viktorija u nigama u obliku Skoljke,kao simbol neiscrpne pobednitke mo¢i cara, “> Frizovi na Konstantinovom slavoluku 305, Dioklecijan i Maksimijan odrekdi su se prestola u korist svojih svladara,Galerija i Konstaneija Hlore. Kada je ubrzo zatim ovaj drugi umro u Jorku,njegovi vojnici proglasili so.za.cara Konstantina, To je imalo za posledicu da je pretorijanske garda-u ‘Rimu sa svoje strane proglasila carem Maksimilijanovog sina Maksencija. U bici na Milvijevom mostu,28.oktobra 312. Makseneije je u sukobu sa Konstantinom izgubio ivot. Ovaj dogadaj slavi i poslednji satuvani slavoluk u Rimu,na kome se poslednji put w Rimu pojavijuje istorijski reef. Na frizu koji obsvija slavoluk prikazani su pojedini dogadaii koji su prethodili njegovom podizanju:Konstantinov odlazak u rat,opsada Verone,bitka na Milvijevom mostu,pobednikov ulazak u Rim,njegov svetani govor na forumu i svetana podela poklona u novcu stanovnistvu Rima. Sa jzuzetkom dva poslednja dogadaja,tok zbivanja je prikazan kako je to bilo obicajeno veé vekovima:niz pojedinatnih scena.u Kojima se rednja odigrava s leva na desno, Nasuprot tomeu dva careva svetana istupanja,izabran je natin prikazivanja koji prvi put susrecemo na stubu Marka Aurelija. U sredini predstave se pojavljuje car koji stoji na govomici. Iza pobednika su dignutistegovi njegovih trupa.a okruzuju ga Clanovi Senata. Svoj govor car “upuéuje rimskom narodu,koji se s leva i desna tiska oko govornice,dok je prostor ispred nje prazan j osloboden za posmatraéa. 13 ‘% On predstavija spomenik na granici dveju epoha,ne samo po povezivanju dva ‘nagina prikazivanja na njegovom frizu,veé i po tome ito se prvi put za njegovo ukraSavanje koriste delovi starijih spomenika;na oba provelja atike nalaze se osam reljefa sa slavoluka Marka Aurelija,a na botnim stranama dva iseéka sa jednog friza sa borbama protiv Datana sa Trajanovog foruma. Osem medaljona nad boénim fasadama potiéu sa Hadrijanovog lovatkog spomenika, Cak su i grede,stubovi i kapiteli uzeti sa starjih spomenika, + Obnova utvrdeja Rima pod Aurelijanom Ponovno utvrdivanje Rima u poslednjoj &etvrti II veka,podizanjem odbrambenog bedema u duzini od 16 km,sa visinom od 8 m i sa 350 kula,svedoge 0 znataju kaji je car pridavao prestonici carstva, 268. | 270. Juturzi,Alemani i drugi narodi pribl na rastojanje od 100 km,i tada je Rim opasan moénim bedemom. ~ Prestonice tetrarha UIII veku sediste carstva se nalazi tamo gde boravi car. Cim su prestonice éetvorice tetrarha premeitene na vojnopolititka Zarista,teziste carske gradevinske delatnosti se preselilo na periferiju imperije, * Solun Solun je bio prestonica cezara istoéne polovine carstva. Ovde je otkriveno stambeno 2danje carske palate,izmedu ostalog i velika osmougaona dvorana, Palata se nalazila zapadno od ulice sa raskonim gradevinama koja je od mora vodila do popreéno postavijane dvorane, koja je bila dzinovsko predvorje na koje se nadovezao slavoluk. Isto&no od ove ulice saéuvane su zasvedene podgradnje za sedista hipodroma, Sa severne strane se na slavoluk nadovezuje ulica oivigena tremovima sa stubovima. Ona se zavrSava osmougaonim dvoristem,ogradenim zidom sa dve velike eksedre. U njegovoj stedini se uzdize centralna zgrada, > Trijer 408 sredinom III veka,za vladavine careva Postuma i Tetrika,grad na Mozelu,bio je sedi8te jedne posebne galske dréave. Ali poste upada Franaka 271. grad je spaljen,tako da namesnik severozapadnog dela carstva,Konstancije Hlor prilikom izgradnje kompleksa svoje palate nije morao da vodi ratuna o ranijim gradevinama. Severoistotni deo ‘radskog podruéja je opasan zidom. U blizini gradskog bedema nasluéuje se postojanje nekadainjeg hipodroma. Glavna stambena palata se nalazila tamo gde se danas uzdizu katedrala i Libfrauen erkva. Na zapadu se sa palatom graniéila velika bazilike,prestona dvorana za carsku reprezentaciju, Prostrane terme u stedi8noj osovini grada,istoéno od foruma,pripadaju carskoj rezidenciji. * Carske terme u Trijeru Uovaj kompleks se ulazilo sa foruma, kroz veliki portal,a pored rasko&ne fontane w stedinjoj osovini gradevine,pa se dolazilo do palestre okruzene tremovima sa stubovima.Zbog Mimatskih uslova u ovom dvori8tu nije kao u Rimu ili gradovima na Jugu bilo bazena za kupanje pod vedrim nebom, veé se kupanje vrSilo u zasvedenim dyoranama koje su se sa istotne strane redale duz sredinske osovine,nadovezujuéi se na palestru,okruzene niskim prostorijama, Oko hladnog kupatila,sa bazenom polukruzno zasvedenim,bile su sa obe strane resporedene svlationice iz kojih se hodnicima doazilo do velikog nuznika. 44 Iz frigidariuma(hladnog kupati oblika,mali prostor koji je luz istovremeno kno izolacija. Kroz tiroke prozore padala je svetlost u tri apsidalne konhe sa velikim kadama postavljenim oko caldariums,tako da je posetilac pored kupanja u kadaroa zagrevanim feroz pod mogao da se sunta. Kupatilo je bilo dopunjeno prostorijama za masaZu. Na raspolaganju su stajale i biblioteke. Udarac u gong bi objavio zatvaranje kupatila,koje se i otvaralo na isti znak, + Bazilika u Trijeru Zdanje sa velikom dvoranom koja se nalazi neSto dale u praven severa.a koje je prema Zigovima na upotrebljenim opekama i kovanom noveu nadjenom w zidu.podignuto wu prvoj deceniji IV veka. Mozda je to bila gradevina koja se u jednom govoru,odrzanom 310. godine w slava Konstantina,pominje kao bazilika.U apsidi je bio smeSten carski presto. U unutrainjosti prostrene jednobrodne dvorane gotovo je potpuno izostavijen gradevinski element antitke arhitekture-stub, Stub je primenjen joS samo na malim ediltulama za statue. “ Porta Nigra ‘Najenaéajniji saguvani deo odbrambenog bedema u Trijera je sevema kapija,tzv. Porta Nigra, NedovrSenost ovde nije bila namerna,veé se,pre svega u donjem delu gradevine,moze objasniti samo time da su graditeli nekim dogadajima,modda ratnim,bili primorani da pre vremena uklone skele. U tom trenutk kada su skele skinute radovi w fomijim delovima gradevine su tii dalje od onih u donjem delu. Izrazito kasnoentitke rte, Venci greda i imposti lukova ovde ostaju bez ikakvih pojedinosti,svedeni na najjednostavniji oblik. Kapiteli imaju karalteristiéen oblik kasne antikei preteda ‘vizantijskog impost-kapitela, Dva éetvorospratna gradevinska dela sa polukruznim izbotinama uokviruju stedigni trospratni deo,koji Gini kapiju,sa dva velika zasvedena prolaza, & Split Palata na dalmatinskoj obali u koju se povakao Dioklecijan posto se odrekao carske vlasti, Spoljnim izgledom podseéa na tvrdavu. Pravougaoni utvrdleni zamak sa ‘odbrambenim putem na visokim-zidiname-i-mocnim kulama. U sredini,sa svake strane Zidina,nalazi se po jedna kapija branjena dvema kulama. Dok kepije na istoku i zapadu imaju samo sporedni aéaj,dotle se severna kapija odlikuje bogato ukraSenim proGeljem. Xroz nju sau palatu ulazili oni koji su dolazili na podvorenje caru. Kao i druge dve keapijestako je i Porta Aurea spolja bila utvrdena jednostavnim osmougaonim kulama. U sredini nad severnom kapijom splitske palate stajao je kip Jupitera,a do njega etvorica careva tetrarhije. PERISTIL DIOKLECUANOVE PALATE U SPLITU-Kada bi posetilac pro8ao kroz Porta Aurea stigao bi kroz ulicu oivigenu stabovima,u peristil koji se nalazio u osovini palate, Sa obe strane se,izmedu stubova sa arkadama,pruzao pogled na zdanja koja su se Svde uzdizala,levo na monumentalnu osmougaonu carsku grobnicn,2 desno se pomaljao hram na podijumu. Lznad Sirokog otvorenog stepenigta nalazio se vestibil carske rezidencije jedna dvorana pod kupolom ispred koje je trem sa Setiri stuba. Iznad dva sredifna stubapred velikim vratima koja su vodila u okruglu dvoranu,sthitrav ispod ‘abata je bio izvijen u vidu luka, Tu se prilikom svetanih prijemsa pojavijivao sam car. ) se ulazilo u tepidarium(mlaku dvoranu) kruznog kao priprema za prelazak u toplo kupatilo(caldarium),a 15 Vestibil je vodio do izduzene pravougaone dvorane,preko koje bi posetilac dospeo u hodnik koji je bio okrenut prema morn. Pored izduzene prostorije iza vestibila su se nalazile i prostorije za gardu carske palate, U zapadnoj polovini ju2nog keila bile su dve dvorane sa apsidama za carski presto. Zapadno od manje dvorane su se nalazile carske odaje,a na njih su se nadovezale terme, koje su bile carevo privatno kupatilo. U juznom delu istotnog krila nalazila se dvorana za svetane gozbe. Na kraju putapred ulazom u palatu,stajao je kip cara. * Statua Konstantina u bazilici na Rimskom forumu BoZansko lice cara najbolje dolazi do izrazaja u dzinovskoj statui Konstantina u sedesem polozaju,koju su Rimljani postavili u ogromnoj bazilici na Rimskom forumu,koju je kratko vreme pre toga podigao Maksencije. Na zapadnoj strani gradevine se nadovezuje polukruzna apsida,koja je bila namenjena za sedi8te sudija. Kada je 313. u njoj postavijen Konstantinov kip, ii sud je premeSten. Apsida je dobila poseban znatj postavljanjem carskog kipa u priblizno desetostrukoj velitini. Car je u ovoj dvorani sedeo na prestolu kao dzinovski idol. Od kipa su u bazilici otkrivena glava visoka preko 2,60 m,oba stopala,deo leve noge savijene u kolenu i desna ruka koja dri drsku,tj steg sa ‘monogramom Isusa, ** UTVRDENIA NA DUNAVU Nakon ugu8enja dalmatinsko-panonskog ustanka 9.n.e. u jugoisto’nom delu Provineije Panonije uspostavijena je granica Carstva-limes. Pod ovim terminom od perioda carstva podrazumevao se slozeni odbrambeni sistem pograniénih utvrdenja medusobno povezanih putevima koji su namenski gradeni za vojne potrebe. Prva zamljanopalisadna utvrdenja u ovom delu Podunavlja potitu iz.23. god,a izgradena su za dve legije na Dunavu u Panoniji i dve u provineiji Meziji. Prva utvrdenja za kontrolu granica podiguuta su joS u vreme Oktavijana Avgusta i Poznata su pod nazivom prezidija. Predstavijala su manje fortifikacijske objekte sa zemljanim nasipom,okoinim rovom i drvenim bedemima u kojima su razmeStani delovi provineijskih legija. Od druge polovine 1i podetkom Il veka kasteli na Dunavu,gradeni od kamena,dobijaju trajni karakter. Kapije su postavijene na tri strane utvrdenja,a unutranje kule podizane su duz bedema ina uglovima evan bedema iskopavan je rov u obliku slova V. Zbog nesigumosti na granicama ovaj natin gradnje menja se u drugoj polovini III veka, Utvrdenja dobijaju nepravilniju pravougaonu osnovu,sa spoljainjim kulama kruznog ili Setvrtastog oblika i samo jednim ulazom,koji je bilo lake braniti. Na thu Srema iz Dioklecijanove epohe potvrdena su utvrdenja Bonnonia-Onagrinum i Acumincum-Contra Acumincum. U doba cara Konstantina neka od obnovljenih utvrdenja dobiée kule lepezastog oblika, Kule straZare-Setvorougaone osnove,sa centralnim stupcem i gabaritom oko 50-70 m2- ppodizane su na uicima lokalnih potoka u Dunav. One su onemoguéavale prodiranje neprijateljskih trupa u unutrainjost. Radi zaitite stanovni8tva i njihove imovine,gradovi,imanja i rudniéka naselja su opasivana bedemima. Nova tetrarhijska sttategija odbrane granica obuhvatala je i kopanje defanzivnih rovova u zaledu limesa. U Srbiji,duz sremskog dela panonskog limesa,konstantovana su utvrdenja:BanoStor(Bononia Malata),Petrovaradin(Cusum),Cortanovei, Stari ‘Slankamen(Acumincum),Surduk(Rittium),Novi Banovei(Burgenae) i Zemun(Taurunum). 16 ‘ZEMUN(TAURUNUM)-lociran je nedaleko od uéa Saye u Dunay. Unutar bedema {strazeni su ostaci svetiligta Liberu i Liberi i Asklepiju i Higiji,kao i brojni nalazi reljefnih kamenih plogica. Konstantovane su i nekropole od I do IV veka. Nadene i dve ostave alatnog novea Vespazijana i Domicijana. Ovde su se nalaaili manji odredi legije VI ‘Claudia,a Taurunum je poznat i kao vazna vojna luka,u kojoj je bilo sedite panonske flote. NOVI BANOVCI(BURGENAE)-Utvrdenje je locirano na 10 rimskih milja zapadno od Taurunuma. Kula potkoviéastog oblika na potesu Gradina. Sa ovog lokaliteta potiée \veliki broj nalaza(mermeme figure,vojna oprema,aplikacije,votivna ara posvesena Jupiteru Dolihenu) koji potvrdyju postojanje naselja i nakropole, Tokor II veka Burgenae je bio sedite jedinice cohors 1 Thracum civium Romanorum equitata. SURDUK(RITTIUM)-Naden je veéi broj pokretnog materijala koji potvrduje postojanje ogora sa nekropolom(vojnitka oprema,torzo Venere od mermera,bronzane statuete,maske,delovi ljuspastog oklopa,statua Jupitera Dolihena i njemu posvegena dva drtvenike). U drugoj polovini II veka u ovom logoru bila je smestena alla I Augusta Itzraeorum sagittariorum,koja je tu prebaéena nakon ratova u Daki STARI SLANKAMEN(ACUMINCUM)-Logor je lociran na obali Dunava,nasuprot uSéu Tise u Dunav. Iznad keltskog utvrdenja,konstantovani su ostaci rimskog logora,sa nalazima raznovrsnog pokretnog materijala. Dva Zrtvenika posveéena Jupiteru Dolihenu. Kula kvadratne osnove koja je datovana w IV vek. Ovde je bila stacionirana cohors I Britanica civium Romanorum. CORTANOVCI-Otkriveni su ostaci fortifikacionog objekta. Utvrdenje je imalo pravougaony osnovu,sa kruznim kulama na uglovima. Utvrdenje je datovano u kraj I iw IV vek. PETROVARADIN(CUSUM)-Nalazi veéeg broja opeka sa peéatima pojedinih pomoénih jedinica i pokretnog materijala datuju ovaj logor u I vek. Ovde je bilo sedite Ale Pannoniorum.a u IV veku ovde su stacionirane i jedinice equites Dalmatac. BANOSTOR(MALATA BONONIA)Ispitani su ostaci termi i zidane grobnice iz V i VI veka, Ovde je bio logor cohors I Camapanorum,a u kasnijoj fazi delovi legije V lovia. “> SIRMIUM ‘Nejranjji Sirmijum,koji je nastao posle dolaska rimskib legija krajem I veka p.ne. i traja0 do pretvaranja naselja u koloniju rimskih gradana za vreme dinastije Flavijevaca(69- '96).najmanje je poznat. Njegovu osnovin kerakteristiku Ginila je drvena arhitektura s kuéama od naboja i pletera.a ako je uopste imao zastitne bedeme oni su bli od drveta i zemlje, U narednoj epohi,od kraja I do IMI veka,taj period karakterisu Siroka_ ‘upotreba trstog gradevinskog materijalaspre svega opekei kamena i opasivanje grada évrstim bbedemima. Posle sticanja statusa kolonije stekli su se uslovi za Siroku javnu gradnju. U 1 vveku je doilo do Sirenja gradske tetitorije prema severu. Posle uvodenja novog gradskog statusa,verovatno u doba Domicijana,Sirmijum je poteo da dobija évrste oblike unutragnjeg rasporeda sa forumom. Stari drveno-zemiljani bedem na severu zamenjen je novim od kamenih blokova na potetku II veka. Najvie podataka je satuvano za mladi sgradevinski horizontod kraja III do druge polovine IV veka. Grad se teritorijaino prosirio idobio svoje najimonumentalnije gradevine. Tada je zavrSena izgradnja novih bedema. Podignute su luksuzne vile,velike terme,zgrada Zitnice,obavijena rekonstrukcija carske palate i dodat jo tetrapini hram. uv Juzna linija Sirmijuma,uz reku,postala je rezidencijalni deo s palatma. Period V i Vi veka predstavljao je vreme opadanja. Sirmijum sadrdi sledeée urbane celine: -Forum je bio smeSten u centralnom delu grada i u okviru njega su se nalazile javne gradevine, On se nalazio na osi koja je spajala centralmu taku pristaniSnog dela na Savi sa severnom kapijom. Oko foruma su konstantovane gradevine:terme cara Licinija,Horreum publicum,civilna bazilika,zgrada s mermernim podovima i mozaicima i ham Sv. Dimiteja Juzni gradevinski deo se moze definisati kao zona luksuznih gradevina vezanih za palatu ihipodrom. Tu su se nalazile rezidencije visokih litnosti ~Trgovinske i zanatske etvrti u jugozapadnom delu grada. ~Sve ostale delove Sirmijuma ispunjavale su stambene zone. -Prostrana gradska predgrada pruZala su se zapadno,severno i istoéno od bedema. Arhitektura: CARSKA PALATA-Predstavija najznaéajniji gradevinski kompleks u Sirmijumu. Bila je postavljena u III veku. Otkrivena je u juénoj regiji. Ona se tokom vremena Sirila ka jugu. (Od palate je otkriven samo deo s pravougaonom osnovom oko unutraénjeg dvorista, U severnom krilu pruzaju se dva uzduzna hodnika. Njima se komuniciralo sa manjim i veéim prostorijama u centralnom delu kompleksa. Gotovo u svim prostorijama otkriveni ‘su ostaci mozaitkih podova. HIPODROM-Izgraden uz severnu stranu carske palate. Osnovni oblik gradevine predstavija izduZenu elipsu sa trkali8nom stazom,uzduznom spinom i zatvorenim prizemnim prostorijama na kojima su podignuta sedista gledalaca. Hipodrom je mozda izgraden na podsticaj Licinija koji je izmedu 308 i 313 imao sediste u Sirmijumu, JAVNA ZITNICA(HORREA PUBLICA)-Na zapadnoj strani foruma otkrivena je velika ‘trapezasta gradevina. UnutraSnji prostor ispunjavala su etiri reda peraleino postavijeni Zidanih stubaca koji su éinili petobrodau osnovu prizemlja. Horrea je datovana na prelaz Mu IV vek LICINDEVE TERME-Uz severozapadnu granicu pretpostavljenog foruma Podignuta na potetku IV veka, Zapadni vestibil imao je mozaitki pod. U velikoj Sali duz severne fasade otkrivena su dva bazena za kupanje sa bladnom vodom(frigidarijum),jedan polukruznog,a drugi ovalnog oblika. Bazeni su bili oblozeni mermernim ploticama u ruziéastoj,zelenoj i beloj boji. U juznom krihrotkriveno je-nekoliko prostotija,od kojih je Jedna niga sa apsidom,a juzno od nje konstantovan je prefurnijum. U drugom delu su frigidarijum i tepidarijum. VILLA URBANA-Razvijena gradska vila u jugoistognom delu grada,u blizini carskog Hipodroma. Kori8éeni su temelji starjih zidova,ali je potpuno promenjen raspored prostorija. Gradevini je dodato centralno dvoriste oko kojeg su postavijene nove prostorije. Dvoriste je poploéano granitnim plotama. Vila se razvila oko peristilnog

    Vous aimerez peut-être aussi