Ekonomski Fakultet u Subotici

Univerzitet u Novom Sadu

SEMINARSKI RAD
TEMA: THE INTERNET OF THINGS

Mentor: Dr. Zoran iri

Student: arko Tokanovi PIS512/16

Datum:
_______________
1

Contents
1.) Uvod...................................................................................................................... 3
2.) Nastanak Internet stvari........................................................................................ 5
2.1) Rad Internet stvari........................................................................................... 5
3.)Razvoj Internet stvari............................................................................................. 6
4.) IoT konektori......................................................................................................... 8
5.) Neka tehnika pitanja i rjeenja..........................................................................10
6.)Ureaji Internet of things..................................................................................... 12
6.1) Internet stvari u domainstvu........................................................................12
6.2) Pametni gradovi............................................................................................. 13
6.3) Internet stvari u Zdravstvu i industriji............................................................13
7.) Bezbjednost i privatnost...................................................................................... 15
8.) Ekonomski uticaj Internet stvari..........................................................................17
9.) Zakljuak............................................................................................................. 19
LITERATURA:............................................................................................................. 20

1.) Uvod
2

Mnogi od nas su sanjali pametne kue u kojoj e nai aparati automatski

izprogramirano da rade. Na primjer alarm se oglaava i voda za kafu poinje da vri u
trenutku kada elite da zaponete novi dan. Svjetla i lampe se pale dok hodate kroz
kuu. Neki nevidljivi ureaj reaguje na va glas kao komande illi npr. da ita va
raspored za taj dan i poruke koje ste primili dok se vi spremate, ili da se TV sam
ukljuuje i vi moete da cujete jutarnje vesti. Va automobile vas samostalno vozi na
posao i to putem sa najmanje guve, oslobaajui vas da moete da se pripremite za
jutarnji sastanku dok ste u saobraaju.

Svi smo mi dosta toga procitali ili vidjeli u filmovima o naunoj fantastici. Sada ta
nauna fantastika ide ka nama htjeli mi to ili ne.
Internet stvari po nekada nazivamo i internet svega, i sastoje se od svih uredjaja koji su
prikljuceni na internet koji mogu da sakupljaju, alju, i djeluju prema podacima koje stiu
od ostalih uredjaja iz njihove sredine pomou ugradjenih senzore, procesora i
komunikacionih hardvera. Ti uredjaji se esto nazivaju konektori ili pametni uredjaji,
mogu po nekada da priaju sa drugim srodnim uredjajima i taj proces se naziva maina
za mainu komunikacija (M2M) i djeluju prema informacijama koje dobijaju od drugih.
Ljudi mogu da komuniciraju sa mainama tako to im daju instrukcije ili da pristupe
podacima, ali ureaji rade veinu posla samostalno bez ljudske intervencije. Njihovo
postojanje je mogue preko svih malih mobilnih komponenti s tim da oni uvijek moraju
biti prikljueni na internet mreu.
Konektovani ureaji takoe generiu ogromne koliine internet saobraaja ukljuujui
optereenje podataka koji se mogu koristiti da bi ureaj bio koristan ali takoe mogu biti
korieni za druge namjene. Svi ovi podaci kao i internet pristup su priroda takvih
ureaja.
Ova tehnologija omoguava novi nivo informacija u realnom vremenu koje mi nismo
mogli imati do sada. Moemo preko kamera da pratimo nae kue i preko daljinskog da
upravljamo da bi kua bila bezbednija. Preduzea preko pametnih maina mogu
poboljati svoj proces tako da se povea produktivnost i smanje utroeni materijal i
nepredvieni zastoj. Takoe senzori u gradskoj infrastrukturi mogu pomoi da se
3

smanje guve na putevima i da nas upozore kada se na putevima nalaze neke

nepredviene opasnosti. Ureaji na otvorenom mogu pratiti stanje ivotne sredine i
mogu nas upozoriti od neke prirodne nepogode.
Ovi ureaji bi mogli da stoje bilo gdje i da poboljaju nas ivot.

2.) Nastanak Internet stvari

Izraz ,,Internet of things,, je izmislio Kevin Ashton 1990. godine kao naslov korporativne
prezentacije koju je napravio u kompanji gdje je radio ,,Product and Gamble,,. Ashton je
4

doao na ideju da da postavi RFID tag na svaki proizvod i da komuniciraju sa radio

prijemnikom na svakoj polici koja ima senzore, tako da bi mogli da obavjeste radnike
kada je potrebno obnavljanje proizvoda na toj polici. On predpostavlja da bi se
prikupljanjem podataka od pametnih ureaja mogli da rijee nagomilani problemi u
stvarnom svijetu.

2.1) Rad Internet stvari

Milijarde povezanih ureaja su dio ,,IoT,,. One koriste ugraene hardvere i softvere za
slanje i primanje podataka preko razliitih komunikativnih protokola. Oni mogu da
koriste nae pametne telefone kao svoj izlaz na internet, ili kao povezivanje sa nekim
drugim komandnim hardverom u naoj kui koji djeluje kao vorite ili direktno preko
nae kue kao internet servisa. Oni esto alju podatke na cloud gdje se objedinjuju i
analiziraju. Mi obino moemo pristupiti rezultatima preko aplikacija ili brauzera koje
koristimo na naim mobilnim ureajima ili kunim kompjuterima. Neki od njih se ak
mogu podesiti da objavljuju statuse na drutvenim mreama, tako to na primjer ureaj
za praenje metereolokih promjena objavi status da e za 20 minuta poeti da pada
kia.

3.)Razvoj Internet stvari

Uprkos injenici da veina nas jo uvijek nema pametne kue pune interaktivnih
ureaja, IoT mrea je ve prilino velika. Procjene su na svim mjestima, sa
istraivakim radovima koristei razliite kriterijume da e IoT sve vie i vie
5

napredovati. Prema nekim podacma ve postoji oko 15 25 milijardi povezanih ureaja

sa oekivanjima da ce da rastu od 50 do 200 milijardi do 2020. godine (Izvori : FTC,
Intel, McLellan, OIC). Neki analitiari procjenjuju da e do 2025. godine biti oko trilion
povezanih ureaja (Izvor: WASIK).
Kada kaemo 200 milijardi do 2020. godine, izgleda bas mnogo, ali treba da shvatimo
da je to stvarno mogue jer emo ugraivati ili privrivati senzore i malu raunarsku
opremu na bilo koji ureaj. Svi mi imamo pametne telefone i jedan od ureaja koriste
njih kao pristupnu taku za povezivanje a on e na sebi imati jo dosta povezanih
ureaja. Ugrauje se oprema za primanje, oitavanje, obradu i komunikaciju u bilo koji
ureaj, kao to su npr. ureaji u kupatilu ve maina, bojler, esma, ili npr. vaga, pa ak
i u cipele. Pametni termostati pratei vae navike, mogu smanjiti potronju elektrine
energije. Sigurnosne kamere, na daljinskom moemo vidjeti situacije sa kamera koje bi
mogle da izrastu u neku opasnost pa nas daljinski obavjetava. Ili ukoliko se ve
deava daljinski e da poalje poruku hitnoj pomoi i policiji.
Mnogo pametnih ureaja su prisutni na tritu ili e uskoro da budu na tritu. Moemo
oekivati njihovo naglo probijanje na trite u skorije vrijeme. Mi i sada vjerovatno
imamo izvjesne koliine pametnih ureaja koji mogu da pristupaju internetu
individualno, ali oni ne rade zajedno, tj. nisu konektovani meusobno da bi mogli da
dijele iformacije. Meutim kompanije i industrijske grupe rade na stvaranju standarda i
platformi za sve pametne ureaje preko kojih e oni biti povezani i razmjenjivati
informacije i tako e poboljati nae ivote a i samu bezbjednost. Osim kua, mnoge
industrije i gradovi usvajaju ili su ve usvojeli te nove tehnologije koje se nazivaju IoT.
Kada postoji vie ureaja koji mogu da rade sa drugim ureajima, ak i oni od razliitih
proizvoaa, moi emo da automatizujemo dosta svakodnevnih zadataka. Ureaju e
meusobno da komuniciraju i ukoliko postoji neki problem oni e da poalju poruku
glavnom agregatu koji bi mogao sam da isprogramira rjeenje tog problema. Mnogi od
njih vre radnje na osnovu sloenih algoritama i javljaju se u okviru svojih procesora ili
na cloud serverima.

4.) IoT konektori

Tehnologija kao sto je IoT je zapravo zapoeta davno, jo prije nego to smo mi imali
kompjutere. Maina za mainu (M2M) komunikacija se koristi ve due vrijeme i to
poevi od telemetrijskih sistema u toku 20. vijeka koje prenosi kodirane informacije
7

preko telefonske linije, radio talasa ili satelitske komunikacije. Prvi put je bilo korieno
1912. godine za prenos podataka iz elektrane u ikagu u centralnu kancelariju preko
telefonskih linija. Telematrija se od tada koristi za stvari kao to su praenje vremenskih
prilika i praenje divljih ivotinja, i to ak koriste za praenje putnika i opreme na
meunarodnu svemirsku stanicu. (Izvor : Llewellyn, TechTarget).
Kompjuterska era je poela sredinom 20. vijeka pa je uznapredovala tako to je 1969.
godine stvoren internet za nauku koji je stvorila amerika kompanija U.S. Advanced
Research Projects Agency. To nije bilo sve dok Tim Berners-Lee nije stvorio World Wide
Web 1991. godine i od tada veliki broj ljudi je poeo da koristi tu mreu, a sada je
neobino da neko ne bude povezan sa internetom. Internet mrea je brzo rasla i brzi
internet je uao u kuu tako da je beina mrea postala svuda prisutna. I sve to
vrijeme mikroipovi i druga kompjuterska oprema su postajali sve manji i manji, dok
konano nisu poeli da ih stavljaju u mobilne ureaje. Nai pametni telefoni mogu da
koriste internet mreu preko mobilnih podataka ili wi-fi signala i da razgovaraju sa
drugim ureajima preko bluetuth i drugih lokalnih metoda komunikacije. Zahvaljujui
istoj tehnologiji tako moe da komunicira mnogo drugih elektronskih naprava.
Obrada podataka na internet servisima koju mi nazivamo CLOUD takoe je doprinjela u
velikoj mjeri. Ovi ureaji se mogu povezati na internet i slanjem podataka na va telefon
ili neki drugi hardver u vaem domu koji djeluje kao vorite preko lokalne metode
komunikacije, kao to su :

Bluetooth
Bluetooth LE (low energy)
6LowPan
IEEE 802.15.4
NFC (near-field communication)
ZigBee
Z-wave
8

Ta veza moe biti direktno preko rutera ili modema preko wi-fi ili inih metoda, kabla ili
dalekovoda. Oni takoe mogu zaobii kunu mreu u potpunosti preko elijske
komunikacije. Oni mogu da komuniciraju sa drugim pametnim ureajima ne samo u
naem domu nego i u okolini.
Pametni ureaji imaju dosta kompjuterske opreme ugraene na sebe ukljuujui
precesore pomou kojeg im ljudi nareuju ta da rade, senzorima koji prikupljaju
razliite vrste oitavanja kao to su ( temperatura, vlanost, svjetlost, kretanje,
pojavljivanje bakterija u ljudskom tijelu, rad srca ili pokrete tijela) i komuniciraju sa
hardverom koji moe da alje i prima signale.
Neki povezani sistemi mogu biti u mogunosti da koriste druge oblinje ureaje za
prikupljanje podataka, kao npr. sa ureaja na putevima i prikupjaju od njih signale da na
nekim putevima ima dosta guve ili se desio neki odron ili pak saobraajna nezgoda, pa
prije polaska na put na glavni ruter e da nas obavjesti da taj put zaobiemo.
Internet stvari mogu da rade u sprezi i sa tehnologijom za oznaavanje koa to je RFID
signali, QR kodovi, barkodovi i slino da dobiju podatke o nekim stavkama. Svi ovi
pametni ureaji trebaju izvore energije koji moe da bude preko utinice, solarnih
panela, zamjenjivih baterija pod uslovom da je ugraeni hardver low-power. Kompanije
rade i na tome da dobijemo beini prenos energije za mogui budui izvor napajanja.
Ureaji mogu biti pokrenuti uglavnom preko sopstvenog ugraenog softvera, ali svoj
softver mogu rasteretiti objedinjavanjem podataka u CLOUD-u. Neki koriste napredne
algoritme koji im omoguavaju da se prilagode razliitim situacijama. Ovo slanje
podataka je esto skoro trenutno zahvaljujui munjevitoj brzini.

5.) Neka tehnika pitanja i rjeenja

U ovom trenutku, mnogo povezanih ureaja moe da razgovara sa internetom i naim
telefonima, a moda ak i neki slini prozvodi, ali veina njih ne moe da govori jedan
drugome zbog vlasnikog hardvera i softvera sa razliitim standardima, jezika i
9

komunikacijskih protokola. Za veinu dananjih stvari moraete da odete na sajt

njihovog proizvoaa i da proitate o tom proizvodu ukoliko vas neto zanima.
Zamislite situaciju da va alarm i dezva mogu da komuniciraju, to bi znailo da kada
vas alarm probudi vi ustanete i imate skuvanu kafu.
Ne postoje univerzalni standardi i platforme kako bi se omoguila jednostavna
interakcija izmeu svih pametnih naprava koja bi vam omoguila da ih kontroliete
preko centralne aplikacije, ali nekoliko grupa rade na stvaranju standardnih protokola i
softvera kako bi interperabilnost vie ureaja razliitih proizvoaa bila realna. Postoji
AllSeen savez u koji su svrstatne neke vee kompanije koje ele da naprave nezavisnu
platformu i standarde da bi svi ureaji mogli komunicirati, i ona se zove All Join. Cisco,
Nokia, Intel i drugi rade i na svojoj open-source platformi pod nazivom IoTivity. Postoji i
trea grupa na elu sa Nest, ARM i Samsung, ali pored njih tu se nalazi jo 160 lanica
ukljuujui i Qualcomm, koja je objavila specifikacije i dokumentaciju za njihov protokol
IP-based za umreavanje ureaja u julu 2015. godine. CableLabs navodno radi na
odluci da kablovska kutija bude kao vorite za povezivanje vie ureaja.
Postoji veliki broj drugih pametnih ureaja koji imaju izlaz u aplikacije ukljuujui Apple's
HomeKit, Google's Project Brillo, SmartThings, Ninja Blocks, Evrythng, Samsung Artik
and Wink. Neki od njih su hardverskosoftverska vorita, a ostali su samo softver
aplikacije ili platforme. Neki zahtjevaju licenciranje, a drugi su open-source. Najveim
dijelom oni su kompatibilni sa tipovima i brendovima ureaja. Kada bi imali samo jednu
platformu za upravljanje svim ureajima razliitih tipova i brendova dobili bi smo
jednostavnost i sigurnu automatizaciju vaeg doma.
Jo jedna vana injenica jeste da je Internet of Things zagonetka i za sam Internet.
Sadanje Internet stvari se jo uvijek mogu povezati na internet jer ih nema previe, ali
s obzirom da se oekuje nagli porast njihovog broja u narednom periodu naunici
planiraju da zamjene internet sa IPv4 adresa na IPv6 na koji bi mogli da konektujemo
vei broj ureaja. Sadanje IPv4 adrese se koriste jo od 1981. godine. One se sastoje
od 4 broja sa takama i svaka moe da ima 256 kombinacija, sa tim dolazimo do broja
da je maksimalno optereenje interneta 4.295 milijardi konektovanih ureaja. Nova IPv6
adresa je u planu da se napravi i ona bi imala mnogo vei broj konektovanih ureaja.
10

Da bi vam lake objasnio koliki je to broj zamislite da svako zrno pijeska na svijetu ima
ugraen wi-fi senzor i moglo bi da se povee na internet i mnogo jo vie od toga.
IPv6 koristi 128-bitni protokol, dok IPv4 koristi 32-bitni protokol, to znai da IPv6 moe
etiri puta bre da prima i obrajuje podatke. Ovaj sistem adresiranja se sastoji od 8
setva i etiri karaktera heksadecimalne vrijednosti odvojenih kolonama. U oba sluaja i
kod IPv4 i kod IPv6 adresa koristi se manji broj IP adresa od maksimalnog zbog
postavjenih pravila, ali u sluaju IPv6 e to biti mnogo vei broj ureaja koji e moi da
se konektuju. To znai da svaki urejaj moe da dobije svoju sopstvenu IP adresu. A na
velikim kompanijama i organizacijama jeste da uloe veliki novac i trud za stvaranje
njihovih hardvera i softvera, kao i mree koje su kompatibilne sa novim IP adresama, i
ako ve postoji dosta nove opreme, operativnih sistema i pretraivaa koji mogu da se
bave IPv6 sistemom. (Izvori Hardiman, McMillan.) Postoji i prelazno rijeenje koje
mnogi ve koriste i koje slui kao spona izmeu IPv4 i IPv6 i to je network address
translation (NAT). Ova ema je bolja za raunarsku opremu unutar organizacije nego za
gedete u pametnim domovima.

6.)Ureaji Internet of things

Ureaji koji doprinose Internet Stvarima su lini, domainski, javni, poslovni, industrijski i
imae svoje mjesto u budunosti. Pametni ureaji se danas mogu vidjeti u naoj
11

svkadnevnici kao to su nai pametni mobilni telefoni, koji imaju senzore, iroskope,
GPS i ponekad mogu da oitavaju rad srca, ali to su samo mogunosti na vrhu ledenog
brijega.
U nekoj takozvanoj personalnoj sferi IoT imamo ureaje kao to su fitnes trake, koje
mogu da mjere na puls, pritisak, i da koriste nae telefone za primanje i slanje
podataka. Pametni satovi kao to su Apple watch and Peeble, obavlja te zadatke i jo
mnogo toga u vezi sa naim telefonima. Senzori i mikroprocesori na odjei nisu daleko
iza ( i mogue je kreirati senzore u odjela Adruino kompanije). ak i kuni ljubimci mogu
da se dodaju na listu na koje moemo dodati senzore za praenje. Takoe mi ve
imamo kamere koje alju slike na Internet, vage koje dijele nau teinu na drutvenim
mreama, etkice za zube koje prate navike naeg pranja zuba, igrake konzole koje
sluaju verbalne komande.

6.1) Internet stvari u domainstvu

Kada pogledamo ureaje za domainstvo kao to su termostati, bojleri, sigurnosne
kamere i svjetla, vi preko daljinskog moete pristupiti njihovom upravanju preko
interneta. Neki ak koriste senzore koji mogu da nas obavjete kada se deava neto
sumnjivo oko domainstva. Konektovana garana vrata mogu da se otvaraju preko
oitavanja sa vaeg mobilnog telefona bez tradicionalnog kljua. WI-FI prikljuene pei
mogu da se koriste na daljinu. Takoe postoji i friideri koji prate stanje vaih namirnica
u friideru tako da vi moete unaprijed da vidite ta bi mogli da napravite za veeru dok
ste napolju.

6.2) Pametni gradovi

Mi smo u ranim fazama pametnih gradova, gdje su oni obuhvaeni raznim senzorima i
drugim tehnologijama. Ureaji koji mogu da uzimaju podatke sa ulica i prate korisnost
upotrebe, ali u veini sluajeva to i dalje zahtjeva radnike da oitavaju podatake.
12

Pametni ureaji mogu da omogue praenje opasnih uslova na putevima, nivo

zagaenja vazduha i vode, kao i za potronju elektrine energije. Putevi e da imaju
senzore koji mogu da daju informacije o moguim zdravstvenim problemima vozaa.
Imate mogunost da preko pametnih telefona pratite kanjenje gradskog prevoza.
Putevi imaju mogunost da prilagoavaju semafore u skladu sa guvama na putevima,
davanje podataka vozaima da bi uskoro pored njega trebala da prou kola hitne
pomoi i da bi trebao da se ukraji kraj puta, takoe pruanje informacija u slobodnim
parking mjestima da ne bi gubili vrijeme za traenje parkinga. Naunici rade na malim
senzorima koji e da slue za davanje informacija putarima gdje su se pojavile
neravnine ili rupe na putevima kako bi infrastruktura mogla to bre da se popravi.
Automobili postaju pametniji. GPS ureaji u automobilima su se ve odavno pojavili,
kao i automatsko plaanje putarine prilikom samog prolaska kroz naplatne rampe.
Ugrauju se senzori za oitavanje kvaliteta i efikasnost goriva. Jednog dana e
automobili moi samostalno da nas voze i da spree mogunost nastanka nesrea. Ve
postoje ureaji za pronalaenje automobila ukoliko ste zaboravili gdje ste parkirali ili
ukoliko je automobil ukraden.

6.3) Internet stvari u zdravstvu i industriji

Ve postoji mnogo povezanih ureaja u upotrebi u zdravstvu, industriji, i mnogi drugi su
u pripremi. Ljekari i ostali radnici koji brinu o pacijentima e moi da prate vitalne znake
pacijenata, aktivnost i druge vane pokazatelje koji e omoguiti vei procenat
spaavanja ivota i omoguiti starijim ljudima da due ive samostalno. Ugraeni
senzori u bolnikim krevetima i odjei takoe moi e da prikupe vane podatke o
pacijentu, a istraivai rade na senzoria za tepihe koji e da alju informacije o padu
pacijenata.
Postoji ak i vie pametnih ureaja u prozvodnji i drugim preduzeima u kojima imamo
bezpilotna praenja koja mogu utedjeti vrijeme i novac. Raznorazne baterije sa
senzorima nam unaprijed mogu javiti kada e njihova energija doi do kraja i mi emo ih
moi unaprijed zamijeniti bez nepotrebnih zastoja. Status i stanje proizvoda se moe
13

pratiti od poetnih materijala pa sve do kraja proizvodnje. Sliano praenje se moe

primjeniti na skoro svakom poslu. U maloprodaji, popis se moe pratiti i upozorenja se
mogu pratiti u korist kada treba neke stvari ponovo nabaviti. U poljoprivredi, zemljita i
usevi mogu se pratiti za navodnjavanje i druge potrebe, i stoka moe da se oznai i
locira. U poslovnim zgradama, za kontrolu okoline mogu da se automatizuju da se
smanji rasipanje energije i da se smanje trokovi. Mogunosti su beskrajne.

7.) Bezbjednost i privatnost

Mnogi od nas obavljaju novane transakcije i imaju gomilu informacija o sebi na mrei,
tako da smo svjesni da postoje podaci o nama koji su dostupni. Ali sada nai predmeti
poinju da generiu i prenose jo vie informacija o naim svakodnevnim ivotima i
zbog toga je potrebno da to vise titimo nae podatke raznoraznim podizanjem
privatnosti i bezbjednosti. Koristi se veliki broj podataka da nas ciljaju sa odgovarajuim
14

oglasima pomou povezanih ureaja poput naih telefona i drutvenih mrea da nas
informiu o raznim oglasima i poslovima ili za druge namjene. Podaci se takoe koriste
za otkrivanje stvari i informacija o nama, kao to je naa potreba za nekim nabavkama,
naih prihoda ili npr. zdravstvenog stanja.
Postoji jedan primjer o tome kako je otac saznao da je njegova erka trudna. Naime, on
je radio u kompaniji za mjerenje informacija ta ljudi najvie kupuju pa je tako
pretraivanjem doao do informacija da njegova erka kupuje najvie proizvoda koje
koji su potrebni osobama koje su trudne. Kasnije je u razgovoru sa svojom erkom
zasnao da je ona stvarno trudna (Izvor: Hill). Takvi podaci mogu da se koriste za stvari
kao to su otkrivanje i zaustavljanje neovlaenog korienja kreditnih kartica i
bankovnih rauna. Ali veina dobrih stvari je u tome to moe da se koristi za saznanja,
npr. da li postoji pristrasnost prilikom dodjeljivanja kredita, poslova, stanova i drugo.
Takoe dobra stvar za zatitu svojih stvari i informacija jeste da telefoni mogu da se
koriste samo identifikacijom lica korisnika, kao i automobili ili neke druge pametne
tehnologije.
Tu je opasnost od konektovanih ureaja koji mogu biti hakovani. Nai pametni ureaji
se bave prenoenjem i prikupljanjem mnogih informacija o nama, kao to su video
nadzori naih domova, nae lokacije i aktivnosti, zdravstvena mjerenja i slino. Zbog
toga zlonamjerno ljudi mogu potencijalno da upadnu i na sistem i ukradu podatke da bi
nas pijunirali ili pokrali sve informacije o naem finansijskom stanju. Postoje ljudi sa
bolesnim smislom za humor koji mogu da koriste nae ureaje pa je tako bilo sluajeva
da su isprogramirali da udni i sasvim neobini zvuci dolaze iz soba nae djece. Takoe
su simulirali postojanje duhova u nekim kuama na dobrim lokacijama da bi time
smanjili cijenu kue i kupili je za manje novca.
Bezbjednost je od veoma velikog znaaja. Neke bezbjedonosne povrede mogu biti
manje ili vee a neke ak i opasne. Moe da se desi da hakeri upadnu u va sistem i
pokupe sve informacije koje su im potrebne za krau identiteta ili neke velike finansijske
gubitke.
Bezbjednosna pitanja takoe mogu biti veoma vana za proizvoaa, ali isto tako i
veoma skupa ako ih vlasnici stvari koje su oni proizveli sa kojih su ukradene informacije
15

optue za lou bezbjednost a samim tim mogu da izgube ugled brenda. Zbog toga je
potrebno da proizvoai mnogo vie rade na bezbjednosti i privatnosti pametnih ureaja
da ne bi dolo do zloupotreba.Veoma su teka i skupa testiranja ureaja i mora redovno
da se vodi rauna o auriranju softvera. Usvajanje standarda u ovoj industriji irom
razliitih proizvoaa je veoma vano i moe pomoi u smanjenju bezbjedonosnih
prijetnji. Industrije preduzea mogu da podupru svoje unutranje IT bezbjednosti i stave
garancije o tome ko ima pristup prikupljenim podacima. Oni mogu dati potroaima
odgovore o tome kako se podaci prikupljaju i uvaju i kako je dozvoljeno da se koriste.
Neki strunjaci predlau ograniavanje koliine prikupljenih podataka da kupci
posjeduju samo ono to je neophodno za pokretanje ureaja, brisanje starih podataka,
programiranje da se automatski auriraju softveri, pa ak da ih programiraju do kada e
raditi, pogotovu kada vie nisu podrani od proizvoaa i tada e biti jo ranjiviji.

8.) Ekonomski uticaj Internet stvari

Postoji mnogo naina kako Internet stvari mogu uticati na ekonomuju. Povezani mobilni
ureaji su ve izazvali neke poremeaje, dozvoljavajui malim preduzeima i
pojedincima da lako mogu izvesti plaanje bez skupih procesa i opreme, tako da
preduzea imaju itae koji skidaju novac sa vaih kartica ili mobilnih telefona. Usluge
kompanija kao to su Square i Paypal naplauju odreene dijelove transakcije. Internet
stvari e takoe da poboljaju posao i u drugim dijelovima kao to su osiguranja, gdje je
postoji sposobnost da imaju senzore koji e da otkriju svaku mogunost opasnosti i
16

rizika pa e tako neke korisnike da nagrade ako preduprede opasnost ili neke da kazne
ukoliko nisu preuzeli nita za smanjenje tete ili ukoliko su je oni namjerno proizveli.
IoT e dalje da rade na automatizaciji procesa i poveanju efikasnosti, koja e uticati na
poboljanje rada kompanija. Sa ugraenom opremom koja e komunicirati ne moe
doi do kvarljive robe, do gubitka materijala u proizvodnji, gubitka vremena u proizvodnji
zbog neoekivanih kvarova, ili e se smanjiti potronja energije, to sve zajedno dovodi
do utede trokova. Poveanjem pristupa podacima koji mogu dovesti do boljih i
pravovremenih poslovnih odluka. Kompanije su poznate po tome to unovavaju
podatke, a sada e imati jo vie mogunosti za to.
IoT mogu dovesti do vee efikasnosti i automatizacije sistema to dalje dovodi do
potencijalnog smanjenja radnih mijesta u poljima gdje je potreban runi rad. To e uticati
na sve industrije i sve vie i vie ureaja e biti povezano. Spominjao sam ve gubitak
odreenih radnih mijesta ali to se samo odnosilo na mjesta u proizvodnji, automatizacija
bi preuzela svakodnevne zadatke, a ljudi bi prelazili na neke sloenije poslove, tako da
bi maine radile tee poslove. Ti sloeniji poslovi bi se mogli i poveati zbog vee
potranje proizvoda. Uprkos pojavljivanju bankomata u Americi jo 1970-ih i njihovog
obavljanja mnogo bankarskih poslova, zavod za statistiku rada je otkrio da je dolo do
poveanja bankarskih poslova od 1999. do 2009. godine. Bankomati obavljaju manje
poslove ali zato banke otvaraju vie filijala da bi to vie bili blii i dostupniji kupcma i
samim tim stvaraju vie radnih mijesta. (Izvor: Bessen).
IoT bi trebalo da znatno povea druge vrste poslova, posebno onih koji se odnose na
same pametne ureaje i podatke koje oni sakupljaju. Ovo ukljuuje prodaju i odravanje
sa odgovarajuim hardverom, razvoj ureaja i analitikog softvera, i analizu podataka
(mada neki rade na programima koji e da se bave analizom). Vie osoblja u IT i za
usluge klijentima moe biti potrebno za praenje usluga koje su povezane sa ovim
ureajima. Centri za skladitenje podataka na CLOUD e moda morati biti proireni ili
povean njihov broj. CISCO procjenjuje da e podaci nastali na godinjem nivou sa
puno ureaja porasti za 113.4 zetabajta (ZB) u 2015 a na 503 ZB u 2018 (Izvor: Cisco,
McLellan)

17

Istraivanja su pokazala da je u aprilu 2015. godine vrijednost IoT bila oko 900 milijardi$
u 2014. i oni su predvidjeli da e vrijednost porasti na 4,3 triliona $ do 2024. godine, to
je iznos koji je vei od ekonomije mnogih zemalja. Neki drugi analitiari stavili su
potencijalnu virjednost na ak 6.2 triliona $ do 2025. godine. (Izvor: Intel). Dobijanje
novca od odbora kompanija za IoT mogu uzeti velike investicije u IT, i one zahtjevaju
promjene u poslovnim procesima, novu opremu, mnogo vei internet protok,
sposobnosti skladitenja i osoblja da se bave sa novim tehnologijama. Investicije u IoT
su enormne ali povraaj investicije e biti nekoliko stotina puta vei ako ak ne i vie.
Trokovi za pametne gradove, zgrade, kue, koje omoguava IoT takoe mogu prei
dug put do njihovog totalnog ostvarenja, ali u svakom sluaju e da smanje trokove
otpada, tetnih materija i emisije gasova sa efektom staklene bate, to daje da na
moderni ivot bude odriv na dui vremenski rok. Takvi ureaji e nam pruiti velike
pogodnosti, utedjeti na napor, i vee profesionalno i lino nagraivanje.

9.) Zakljuak
Istraivajui ovu temu doao sam do zakljuka da svi mi moramo to vie da radimo u
pogledu promovisanja Internet stvari, ali ne u budunosti nego odmah. Budui da sam
ja veliki ljubitelj raznoraznih gedzete, ve sam poeo da koristim neto pametno, tj.
naruio sam fitnes tracker da kontroliem muziku na svom telefonu preko bluetutha, koji
takoe mjeri puls moga tijela, oitava predjenu kilometrau, brzinu kretanja i u svakom
momentu oitava koliko kalorija gubim. Vi ako nita, bar moete iriti ovu moju priu od
prijatelja do prijatelja, tako da to vie nas sazna za IoT.

18

LITERATURA:
1.) http://www.internetsociety.org/doc/iot-overview?
gclid=Cj0KEQiAvNrBBRDe3IOwzLn6_O4BEiQAmbKDl4nNSoHcBZyTxuDR3jpeWxe7F5W3M0UmTqpZPXz24IaAgkt8P8HAQ
2.) http://www.ayu.ics.keio.ac.jp/~bingo/research/EI_CPSCom.pdf
3.) http://www.postscapes.com/success/
4.) https://www.scribd.com/document/227084897/Internet-of-Things
5.)http://internetofthingsagenda.techtarget.com/definition/Internet-of-Things-IoT
6.) http://www.itsvet.com/tekst/internet-of-things-se-mo%C5%BEda-ne-dogodi/7876/
7.) http://hr.rsdelivers.com/rs/campaigns/internetofthings/internet-of-things

19

8.) http://www.smart-circle.org/internetofthings/
9.) http://www.forbes.com/sites/jacobmorgan/2014/05/13/simple-explanation-internetthings-that-anyone-can-understand/#128cc0c96828
10.) http://www.sas.com/en_si/offers/ebook/iot-visualise-theimpact/thankyou.html#formsuccess
11.) http://www.cisco.com/c/en/us/solutions/internet-of-things/overview.html
12.) http://www.forbes.com/sites/danwoods/2014/06/25/how-the-iot-is-transforming-themeaning-of-product/#511559c72413
13.) http://www.techrepublic.com/blog/data-center/ipv6-and-the-internet-of-things/
14.) http://www.forbes.com/sites/kashmirhill/2012/02/16/how-target-figured-out-a-teengirl-was-pregnant-before-her-father-did/#1f917cba34c6
15.)http://www.slate.com/blogs/future_tense/2013/09/30/technology_isn_t_taking_all_of
_our_jobs.html

20