Vous êtes sur la page 1sur 7

75. Adonc furent departies les ns et li uissier par les barons.

(adonk fyrent departies les nes et li yisjer par les barons)


Tada su baroni podelili brodove i teretne lae.
adonc donc
furent pass simple pasiva glagola dpartir
dpartir deliti (pars, partem part, pare) U srednjem veku je glagol partir znaio
deliti (danas: avoir maille partir svaati se oko sitnice). Krajem srednjeg veka: partir
podeliti se; razdvojiti se otii.
partir part, partie, partage
dpartir dpart, dpartement
moderni francuski: partir dpart
bateau, avion en partance en train de partir
les odreeni lan u mnoini
ns
naves > *[nevs] > *[nefs] > nes (akcenti se javljaju u XVI veku, ali su
regulisani tek u XVIII) (* oznaava rekonstruisani oblik); danas nefs [nf]
ustum > hvis (h je dodato da bi se pravila razlika, a V i U su se isto pisali) teretni
brodovi
huis, huisserie okvir vrata, huissier vratar; danas sudski izvritelj
et veznik

par predlog

LI u starofrancuskom su postojala dva padea, nominativ ili subjekatski i akuzativ ili


objekatski. Li je bio subjekatski pade mukog roda u mnoini.

Diex, tant bon destrier i ot mis! (dijeus, tant bon destrijer i ot mis)
Boe, toliko dobrih ratnih konja su stavili unutra!
Diex Dieu, nastavak US se beleio kao X
i y, priloka zamenica (znak Y gotovo da nije postojao u starofrancuskom)
ot mis ont mis

Et quant les ns furent chargies darmes et de viandes et de chevaliers et de


serjanz, et li escu furent portendu environ des borz et des chastials des ns, et
les banieres dont il avoit tant de belles.

(et kant les nes fyrent ardies darmes et de viandes et de evalijers et de serdanc, et li
escy fyrent portendy environ des borc et de astijals des nes, et les banieres dont il avoit
tant de belles)
I kada su brodovi bili natovareni orujem i namirnicama i kada su u njih uli
vitezovi i sluge, titovi i zastave, meu kojima je bilo toliko lepih (zastava), bili
su poreani du ivica (broda) i na kulama.
LI subjekatski pade mukog roda u mnoini
serjant, bord + S kao oznaka za mnoinu dobija se Z na kraju
escu (od scuti, Nom pl.) scutus > escuz (ispred [SK], [SP], [ST] razvija se E) tit

76. Et sachiez que ils porterent s ns de perieres et de mangoniax plus de trois


cenz, et toz les engins qui ont mestier vile prendre, grant plent.
(et sajec ke ils porterent es nes de perijeres et de mangonias plys de trois cenc, et toc
les endins ki ont mestijer a vile prandre, a grant plente)
I znajte da su nosili na brodovima vie od tri stotine bacaa kamena i katapulta
i veliki broj svih sprava koje slue za osvajanje/zauzimanje gradova.
s = en + les esto su se spajale kratke nenaglaene rei (en + le > el; danas: du,
des, au, aux, zadralo se u Docteur s les lettres, sciences)
engin od ingenium uroena intelektualna sposobnost, domiljatost, vetina da se
pronau razni postupci i ciljevi bez upotrebe snage i sile; lukavstvo, sprava, maina;
nestaje iz intelektualnog renika u XVII veku ratna sprava
engin blind, tlguid (missile) svaka, naroito vea mehanika maina
truc, chose, engin narodna re; univerzalna kad ne moemo da se setimo druge
uena re od istog korena ingnieur (pronalaza, varalica, proizvoa ratnih sprava)
ingnieux domiljat
avoir mestier sluiti za; nema lana izraz gde imenica nema konkretno znaenje
mtier narodna re, od ministerium
ministre prvobitno znaenje sluga, naroito u religioznom kontekstu sluba Boji, a s
tim u vezi i ministre sluba
vile nema lan; u starofrancuskom, imenica nije imala lan ako nije konkretna
grant ovde u enskom rodu; kod nekih prideva nasleenih iz latinskog nije bilo razlike
izmeu mukog i enskog roda

Ne onques plus bels estores ne parti de nul port; et ce fu as octaves de la feste


saint Remi en lan de lincarnation Jesu-Crist mil deus cenz anz et deus. Ensi
partirent del port de Venise con vos avez o.
(ne onk plys bels estores ne parti de nyl port; et se fy as oktaves de la feste saint Remi
en lan de linkarnacion Dezy-Krist mil deus cenc anc et deus. ensi partirent del port de
Venize con vos avec oi)
Nikada lepa flota nije isplovila ni iz jedne luke, a to je bilo osmog dana po
prazniku Sv. Remija u godini otelotvorenja Isusa Hrista 1202. Tako isplovie iz
venecijanske luke, kao to ste uli.
n+s>z
annos > [ans] > [ants] > [ants] > [ans] > [an] > [] ans
del predlog DE + odreeni lan (evoluiralo u DU; L se vokalizovalo ispred rei sa
konsonantom)
o audire > [dire] > [ir] > [oir] > [uir] our
les ou-dire, par ou-dire glasine, traevi, rekla-kazala
oue sluh; les oues krge; inou neuven

77. La veille de la saint Martin vindrent devant Jadres en Esclavonie, et virent la


cit ferme de halz murs et de haltes torz; et por noiant demandesiez plus bele,
ne plus fort, ne plus riche.
(la velje de la saint Martin vindrent devant Dadres en Esklavoni et virent la site ferme
de alc myrs et de alts torc, et por noijant demandezijec plys bele, ne plys fort, ne plys
ri)
Uoi Svetog Martina doli su ispred Zadra u Slavoniji (tako su se nazivale sve
slovenske zemlje) i videli su grad opasan visokim zidinama i visokim kulama i
uzalud (por noiant ni za ta, uzalud) biste traili (demandesiez vrsta potencijala)
lepi grad, utvreniji i bogatiji.
altos > haltz, haltes izmeu L i S javlja se prelazni konsonant T; sam pridev je nastao
meanjem germanske rei hoh i latinske altus, znaenje i jedne i druge visok
vindrent D je nestalo

Et quant li perelin la virent, il se merveillerent mult, et distrent li un as autres :


Coment porroit estre prise tel ville par force, se Diex meismes nel fait ?
(et kant li perelin la virent, il se merveljerent mylt, et distrent li yn as autres: komt
poroit prize tel vilje par force, se Dijeus meismes nel fait)
A kada su ga hodoasnici ugledali, mnogo su se zadivili i rekli jedan drugom:
Kako bi mogao biti zauzet na silu ovakav grad ako sam Bog ne pomogne?

ne le nel

U starofrancuskom je bilo esto povezivanje.

autres padeno, objekat


estre tre

78. Les premieres ns qui vindrent devant la ville aancrrent, et atendirent les
autres.
(les premieres nes ki vindrent devant la vilje ankrerent et atendrirent les autres)
Prve lae koje dooe ispred grada usidrie se i saekae ostale.

Et al maitin fist mult bel jor et mult cler, et vinrent les galies totes et li uissier et
les autres ns qui estoient arriers;
(et al maitin fist mylt bel dor et mylt kler, et vinrent les galies totes et li yisjer et les
autres nes ki estoient arijers;)
I ujutru osvanu veoma lep i vedar dan i stigoe sve lae i teretni brodovi i druge
lae koje su bile zaostale;
jor od dirnu (dj > o > u)

et pristrent le port par force, et rompirent la chaaine qui mult ere forz et bien
atorne; et descendirent terre, si que li porz fu entraus et la ville.
(et pristrent le port par force et rompirent la aine ki mylt ere forc et bjen atorne, et
descendirent a tere, si k li porc fy atraus et la vilje)
I zauzee luku silom i prekinue lanac koji je bio veoma jak i dobro privren, i
iskrcae se tako da je luka bila izmeu njih i grada.
catena > chane, katanac, cadenas
T se gubi
ere imperfekat od estre
atorne prefiksacija glagola torner, imao je veoma razliita znaenja, u savremenom
francuskom je praktino nestao
le port COD, objekatski pade
li porz subjekatski pade

Lor vessiez maint chevalier et maint serjant issir des ns, et maint bon destrier
traire des ussiers, et maint riche tr et maint paveilon.

(lor veisjec ment evalje et ment serdant isir des nes, et ment bon destrje trer dezysjer,
et ment rie tre et ment pavljon)
Tada ste mogli videti mnoge vitezove i mnoge sluge kako izlaze iz brodova i
mnoge borbene konje kako vuku teretne brodove i mnogo bogatih, malih i
velikih atora.
vessiez imperfekat subjunktiva, ima potencijalnu vrednost (voir)
maint vrlo esta re u starofrancuskom, danas vie kao stilsko obeleje
paveilon > pavillon (kuica ili neki drugi objekat u parku); papilio, papilionem > papillon
Rimski ator je imao oblik leptira rairenih krila kada se gleda odozgo.

Ensi se loja loz, et fu Jadres assegie le jor de la saint Martin.


(ensi se loda loc et fy Dadres asedie le dor de la sent Martin)
Tako se smesti/ulogori vojska i Zadar bi opkoljen na dan svetog Martina.
hostis > [osts] > [ots] > oz
loz neprijatelji > neprijateljska vojska > vojska uopte

79. A cele foiz ne furent mie venu tuit li baron; car encore nere mie venuz li
marchis de Monferat qui ere rems arriere por afaire que il avoit.
(a cele foic ne fyrent mi veny tui li baron, kar ankor nere mi venuc li markis de Monferat
ki ere remes ariere por afer k il avoit)
Ovoga puta nisu doli svi baroni, jer jo uvek nije doao markiz od Monferata
koji je bio zaostao zbog nekog posla koji je imao.
mie znak za negaciju; u latinskom se koristila jedna negacija, ali poto je ne bilo
neakcentovano, osetila se potreba da se doda negativna re iza glagola i tako su nastali
forkluzivi (pas korak, point taka, mie mrvica)
ere venuz pluskvamperfekat, ere je imperfekat, venuz particip proli

Estenes del Perche fu rems malades en Venise, et Mahius de Monmorenci; et


quant il furent gari, si sen vint Mahius de Monmorenci aprs lost Jadres.
(Esten del Pere fy remes malades an Venize, et Majus de Monmorenci, et kand il fyrent
gari, si san vent Majus de Monmorenci apre lost a Dadres)
Etjen del Per i Majus de Monmoransi su ostali bolesni u Veneciji, i kada su
ozdravili, pridruili su se vojsci u Zadru.
fu jednina, furent mnoina

il lina zamenica u subjekatskom padeu, mnoina


rems particip glagola remanoir (od remaneo), izgubio se i zamenjen je glagolom
rester

Mais Estenes del Perche ne le fist mie si bien; quar il guerpi lost, et sen ala en
Puille sejorner.
(mais Estene del Pere ne le fist mi si bjen, kar il gerpi lost, et san ala en Pulje
sedorner)
Ali Etjen del Pere nije uradio tako, zato to je napustio vojsku i otiao da
boravi u Pulji (Apulio).
guerpir napustiti

Avec lui sen ala Rotres de Monfort, et Ive de la Jaille, et maint autre qui mult en
furent blasm, et passerent au passage de marz en Surie.
Sa njim je otiao Rotr de Monfor i Ive de la aj i mnogi drugi koji su zbog toga bili
prekorevani i proli su u martovskom prelazu u Siriju.

80. Lendemain de la saint Martin issirent de cels de Jadres, et vindrent parler al


duc de Venise qui ere en son paveillon, et li distrent que il li randroient la cit et
totes les lor choses, sals lor cors, en sa merci.
Sutradan po svetom Martinu, otili su izaslanici (ovi) iz Zadra i doli su da razgovaraju s
venecijanskim dudom koji je bio u svom atoru i rekli su mu da e mu predati grad i sve
to imaju ako im potedi ivot.
li lui

Et li dux dist quil nenprendroit mie cestui plait ne autre, se par le conseil non
as contes et as barons, et quil en iroit els parler.
A dud ree da nee prihvatiti ovaj dogovor niti drugi ako se ne (se par ako se ne)
posavetuje sa grofovima i baronima i da e otii da razgovara s njima.

81. Endementiers que il ala parler as contes et as barons, icele partie dont vos
avez o arrieres, qui voloit lost depecier, parlerent as messages et lor distrent:
Porquoi volez-vos rendre vostre cit?
Dok je on iao da razgovara s grofovima i baronima, onaj deo (taba, barona) o kom ste
uli ranije (arrieres), koji je hteo da podeli (depecier) vojsku, govorio je sa izaslanicima i
rekao im: Zato hoete da predate va grad?

Li pelerin ne vos assailiront mie, ne daus navez-vos garde. Se vos vos poez
defendre des Venisiens, dont estes vos quite.
Hodoasnici vas nee napasti i njih ne treba da se plaite. Ako moete da se (se
hipotetiki veznik) odbranite od Venecijanaca, onda ste mirni.