Vladimir Ili,1

Filozofski fakultet,
Univerzitet u Beogradu

Originalni nauni rad

UDK: 303.63:[316+572]; 303.63.001
Primljeno: 26.5.2014.
DOI: 10.2298/SOC1403265I

NEKA PITANJA ODNOSA TEORIJE I

ISTRAIVANJA PRI PRIMENI METODE
POSMATRANJA2
Some questions on the relationship between theory and
research in the application of method of observation
APSTRAKT U lanku se razmatra postepeno naputanje nastojanja da se
posmatranjem u drutvenim naukama proveravaju hipoteze i kompleksniji teorijski
stavovi. U prvom odeljku prikazuje se klasino shvatanje koje je naglaavalo
znaaj teorijski usmerenog posmatranja. U drugom odeljku pokazuju se napori ka
ukljuivanju posmatranih u tumaenje opservacija. Trei odeljak sadri analizu
uticaja dananje odsene podele na kvalitativnu i kvantitativnu metodologiju. Ovaj
uticaj vidi se u potpunom razdvajanju strukturisanog posmatranja od uesnikog
posmatranja, dezintegraciji posmatranja kao istraivakog postupka, njegovoj
zameni etnografijom i metodom sluaja, kao i u naputanju optijih teorijskih
ambicija u okviru kvalitativne metodologije. U etvrtom odeljku se analiziraju
epistemoloke posledice nastojanja da se terenski rad shvati prvenstveno kao odnos
moi i da se posmatrani pretvore u subjekte istraivanja. Razvoj shvatanja o odnosu
teorije i istraivanja pri primeni metode posmatranja u drutvenim naukama
povezuje se sa teorijskim eklekticizmom na planu savremene socioloke teorije i
otklonom od filozofije nauke sa njenim shvatanjem uloge istraivakih programa i
istraivakih tradicija na planu rasta naunog znanja.
KLJUNE REI posmatranje, teorija, empirijsko istraivanje.
ABSTRACT The article discusses the gradual abandonment of the efforts to
verify hypotheses and complex theoretical assumptions in the social sciences by
observation. The first section shows the classical understanding that emphasized
the importance of the theoretically directed observation. The second section shows
the efforts towards inclusion of the observed in the interpretation of observations.
The third section contains an analysis of the impact of todays strict division on
the qualitative and quantitative methodology. This influence can be seen in a
complete separation of the structured observation and participatory observation,
1
2

katja@ptt.rs
Tekst je deo projekta Izazovi nove drustvene integracije u Srbiji: koncepti i akteri ev. broj
179035, kojeg finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja.

266

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 3

the disintegration of observation as a research procedure, its replacement by

ethnography and case study method, as well as abandoning more general
theoretical ambition within qualitative methodology. The fourth section analyzes
the epistemological consequences of efforts to understand the fieldwork primarily
as a power relationship and to transform the observed into the subjects of research.
Development of the attitudes on the relationship between theory and research in the
application of methods of observation in social sciences is associated with theoretical
eclecticism in the field of contemporary sociological theory and distancing from
philosophy of science with its understanding of the role of research programs and
research traditions in the field of growth of scientific knowledge.
KEY WORDS observation, theory, empirical research

Izvorno, theoria znai posmatranje.3 Samog posmatranja je, kao odrednice,

odnosno predmeta razmatranja, danas veoma malo u metodolokim udbenicima
i prirunicima. Obino se u okviru odrednica terenski rad ili etnografija
razmatra uesniko posmatranje (poistoveeno, esto, sa kvalitativnim
metodom), a u okviru odrednica o kvantitativnom pristupu sistematsko,
ili strukturisano posmatranje. Nije dovoljno rei da je ovo trend, ili moda,
u savremenoj drutvenoj nauci. Pitanje je ta izaziva ovakvo dezintegrisanje
posmatranja na metodolokom i njegovo potiskivanje na istraivakom planu.
Jedan od korena dezintegrisanja i potiskivanja posmatranja jeste nedovoljno
problematizovan odnos izmeu socioloke teorije i naina prikupljanja podataka
pri primeni ovog postupka. S obzirom na doprinose sekvencijalne analize i
utemeljene teorije u vezi sa samim posmatranjem, treba obratiti panju na iri
3

Moda nije suvina sledea napomena, makar na prvi pogled delovala trivijalno: posmatranje
bi u izvesnom smislu bilo ivotinjski metod, da se ne radi o ljudskom posmatranju,
uvek kombinovanom sa verbalnim optenjem, ili bar sa sluanjem posmatranih, i s njim
povezanim tumaenjem znaenja posmatranog. ivotinje posmatraju, nemaju razvijenu
verbalnu smisaonu komunikaciju. Posmatranje je vezano za aktuelnu vremensku ravan, ne
mogu se posmatrati proli ni budui dogaaji. Gehlen je podsetio da ovjek dobiva pomou
jezika, kao to jedanput ree Shopenhauer, pregled (!) prolosti i budunosti, kao i onog
odsutnog. (Gehlen, 1974:48) Za ivotinju, dakle, postoji samo Sada. Gehlen pie: Uvijek
je ono Sada opaaja samo zaetak procesa, od kojih sve zavisi, u kojima se ovjek, naime, s
mukom iskobeljava do pregleda i obuhvatnog raspolaganja onim to situacija sadri. Jezik,
dakle, izrasta iz tog cjelokupnog sastava postignua i otpoinje unutar istog sastava, uz njega
su, opet, precizno povezani sjeanje i jedno sigurno kombinujue predvianje, i bez njih
ne postoji planirana, usmjerena djelatnost, kao ni prirodno, takoe nikakvo saoptavanje
i razumijevanje, i opet se lako moe vidjeti kako je kod ovjeka problem odranja ivota
tako postavljen da ga nikada ne moe rijeiti pojedinac za sebe. ivotinja, nasuprot
tome, ivi u onom Sada, dakle liena problema... (Ibid:49) Od posmatranja ivotinja do
ljudskog posmatranja, ponekad razvijenog do istraivake virtuoznosti, kao kod otrog
posmatraa stvarnosti Goethea u umetnosti, fizici i biologiji, W.F. Herschella u astronomiji,
ili Malinowskog u antropologiji, postoji razmak sadran u oba znaenja rei theoria, u
izvornom, kao i u onom danas uobiajenom.

Vladimir Ili: Neka pitanja odnosa teorije i istraivanja pri primeni metode posmatranja

267

kontekst pitanja. Sutinsko obeleje stanja socioloke teorije u poslednjih dve

i po decenije jeste eklekticizam, delom uslovljen odsustvom snanih rivalskih
vannaunih shvatanja o drutvu, a delom drutvenom ulogom sociologije, koja
je, upravo zbog odsustva rivaliteta u irem idejnom vannaunom okruenju,
umnogome postala drutvena inenjerija, ako ve ne i apologija preovlaujuih
drutvenih odnosa. (Ili, 1996) V. Katunari je, pozivajui se na N. Smelsera,
ovo nazvao miroljubivim pluralizmom. (Katunari, 2007; cf. Smelser, 1990)
Prema Katunarievim reima, Miroljubivi pluralizam moe se razumjeti kao
preutni sporazum o diobi eksplanatornog prostora izmeu vie razliitih teorija,
iji uinak je slian korisnosti koju za spoznaju ima dioba prouavane stvarnosti
meu znanstvenim disciplinama, sa svrhom da se to potpunije objasne drutveni
fenomeni. I doista, u nizu podruja drutvenih znanosti u posljednjih desetak
godina, ukljuujui izuavanje nacionalizma i etnikih sukoba, to je predmet
ovog priloga, klima miroljubivog pluralizma postupno potiskuje stare oblike
teorijske, i implicitno ideoloke, konfrontacije. (Katunari, 2007:26) Slino
onome o emu je pisano u prethodno navedenom lanku, (Ili, 1996) Katunari
primeuje da je isti val politikih i ekonomskih promjena, kojima glavni peat
daje neoliberalna ideologija ekonomskog natjecanja i sebinog interesa, istisnula
je ne samo marksizam nego i njegova glavnog rivala u drutvenoj znanosti,
funkcionalizam, budui da funkcionalistiki naglasak na integraciji drutva
postaje problematinim u eri slabljenja socijalne drave i poveavanja jaza
izmeu bogatih i siromanih. (Ibid) Na teorijskom planu, Katunari razmatra
problem izgradnje teorije u neparadigmatinoj znanosti.4 (Ibid:27) U ovom
napisu od znaaja je, pre svega, odnos socioloke teorije i istraivanja pri primeni
posmatranja kao istraivakog postupka. Ve je reeno da je posmatranje danas
na planu metodologije drutvenih nauka dezintegrisano i da se njegovi uesniki
i ne-uesniki oblici (najee prebrzo poistoveeni sa kvalitativnim, odnosno
kvantitativnim metodama) vrlo odseno razdvajaju.

Teorijsko usmeravanje posmatranja pre sadanjeg

miroljubivog pluralizma
Posmatranje svojom specifinou, kao neposredno ulno opaanje,
poveava prodornost ne samo u saznavanju novog, ve i u testiranju, reformulaciji
i generisanju teorija. Ovo vai i za njegov uesniki i za njegov ne-uesniki oblik.
esto se u nae vreme mogunost testiranja teorijskih stavova vezuje preteno za
sistematsko ili strukturisano posmatranje (u okviru kvantitativnog pristupa),
dok se generisanje hipoteza vezuje gotovo iskljuivo za uesniko posmatranje
(u okviru kvalitativnog pristupa), za koje se smatra da posebnu panju treba da
obrati na interpretaciju opservacija od strane posmatranih. (Cf. Neuman, 2006;
Bryman, 2012) F. Znaniecki je o ovome imao promiljeniji stav. On je, prema
4

Neparadigmatinost prije nego paradigmatinost, u smislu postojanja sredinjeg teorijskog

okvira s klasterima empirijski zasnovanih podteorija obiljeava teorijsku sferu drutvenih
znanosti, po nekima od samih poetaka (Pieterse, 1998), a po nekima tek u novije vrijeme
(Ritzer, 2001).

268

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 3

interpretaciji V. Milia, smatrao da je zadatak sociologije da kao teorijska nauka

stvara nomoloka, a ne prvenstveno idiografska znanja, (Mili, 1986:354) i da
stoga nije, razume se, sporna nauna vrednost obavetenja o subjektivnim
shvatanjima i iskustvima delatnih uesnika u raznim drutvenim pojavama. Ali
to je samo jedan deo iskustvenih obavetenja potrebnih za njihov objektivan
opis i teorijsko objanjenje. Za nauno objanjenje neke religije i neke privredne
ustanove potrebna su obavetenja o raznim osobinama ovih drutvenih pojava i
drutvenim uslovima njihovog postojanja koja vernici i privrednici ne smatraju
potrebnim, pa ih ni ne ukljuuju u svoju definiciju situacije. (Ibid:365) No,
u svom naglaavanju neophodnosti potrebe razdvajanja iskustva posmatraa
od iskustva posmatranih, Znaniecki je veliki znaaj pridavao samoposmatranju
posmatraa, podseajui, pri tome, na neke od sebe znatno mlae metodologe.
(Cicourel, 1964; Sjoberg, Nett, 1968:IX) Videe se, kasnije, da dananja drutvena
nauka osporava potrebu za pomenutim razdvajanjem, ili da joj, bar, prilazi na
posve drugaiji nain.
Neki autori traili su, na drugi nain jednostrano, da teorijske pretpostavke
budu zasnovane na posmatranju. M. Gluckman i F. Eggan smatrali su da je
napredak u znanju oslonjen na seriju teorijskih pretpostavki, ali da one same
moraju da budu zasnovane na posmatranju.5 Naveli su kao primer LeviStraussa. Prema njihovom miljenju, za razliku od prirodnih nauka, sociologija
ima mnogo ovakvih pretpostavki; tu se ispoljava znaaj teorija srednjeg obima,
koje predstavljaju opti pristup prema podacima. (Gluckman, Eggan, 1969:XXII)
Ova empiristika jednostranost kao da nagovetava dananja shvatanja
nestrukturisanog, ili nesistematskog, ili kvalitativnog posmatranja.
Nauno-istorijski posmatrano, nije nezanimljiva ni jednostrana interpretacija
Levi-Straussa, kao ni (implicitno) Mertona.
Znatno ozbiljnije deluje istovremeno shvatanje J. Van Velsena, u kojem
se ve osea nagovetaj potiskivanja posmatranja metodom sluaja.6 Van
Velsen polazi od uvida da antropolozi suprotstavljenim teorijskim okvirima i
razliitim metodima prikupljaju razliite vrste materijala. Podsea da su 1922.
godine I Malinowski i Radcliffe-Brown objavili svoje prve glavne radove. Prema
van Velsenu, Malinowski je praktiar tehnika terenskog rada i funkcionalne
analize, a Radcliffe-Brown teoretiar koji naglaava strukturalizam i podvoenje
individualnih varijacija pod strukturalne pravilnosti. U sluaju njegovih studija,
opaeno ponaanje i odnosi apstrahuju se u odnose izmeu grupa i u okviru
5

K. Popper bi povodom ovakvog zakljuivanja primetio: realna situacija je sasvim drugaija

od one kakvu je zamislio naivni empirista, ili onaj koji veruje u induktivnu logiku. On misli da
mi poinjemo sakupljanjem i sreivanjem naih iskustava i da se tako penjemo stepenicama
nauke. Ili, vie formalnim nainom govora reeno, ako elimo da izgradimo jednu nauku, da
onda moramo prvo da sakupimo protokol reenice. Meutim, ako mi se naredi: Zabelei
svoja sadanja iskustva, teko da u znati kako da posluam to dvosmisleno nareenje. Treba
li da izvestim o tome da sedim i piem; da ujem neko zvono kako zvoni; prodavca novina
koji vie; zvunik koji zvrji; ili, moda treba da izvestim da me ta galama nervira? ak i
onda kada bi bilo moguno posluati to nareenje: ma kako bogatu zbirku osnovnih iskaza
mogli na taj nain da sakupimo, to ne bi nikad moglo da se sabere u neku nauku. Nauka trai
formirana gledita o stvarima i teorijske probleme. (Poper,1973:138)
O metodu sluaja vid. Bogdanovi, 1993; o odnosu posmatranja i metoda sluaja vid. Ili, 2013.

Vladimir Ili: Neka pitanja odnosa teorije i istraivanja pri primeni metode posmatranja

269

drutvenog sistema. (Van Velsen, 1969:129130) Van Velsen komentarie da

sledea generacija antropologa, sa Evans-Pritchardom, Fortesom i Firthom,
koristi drugi tip materijala prikupljen na terenu. Njih zanima raznovrsnost
opaenih i snimljenih akcija. Ali, oni se previe oslanjaju na informante i na
njihov opis idealnih normi ponaanja. Nedostaje im opserviranje i tumaenje
aktuelnog ponaanja; beleke o njemu koriste se samo u pomone, ilustrativne
svrhe. Prema van Velsenu, ovi antropolozi opaaju pre svega izuzetke, a dananji
italac se pita koliko su ove opaene varijacije sasvim izuzetne, a ne opte. (Ibid:
133) Van Velsen zagovara proireni metod sluaja: ono to on zamera pomenutim
klasinim antropolozima jeste upravo ono to od posmatraa trai analitika
indukcija, (Bryman, 2012) odnosno nastavak posmatranja do pronalaska prvog
opovrgavajueg sluaja.
Stvar je, ipak sloenija nego to izgleda na prvi pogled. Van Velsen je dobro
opisao rane funkcionaliste kao jednostrane pristalice sinhrone perspektive.
Uostalom, ova njihova osobina ini osnov Evans-Pritchardove kritike. J. Poirier
konstatovao je da kljuna ideja Malinovskog jeste da se svaki konstitutivni
element nekog kulturnog kompleksa objanjava sadanjom ulogom, to jest
funkcijom, koju on ima u okviru te celine; mora, dakle, biti mogue svaku
kulturu objasniti u sinhronijskoj perspektivi, samo na osnovu analize podataka
koji se odnose na njeno savremeno stanje. Izvesno je da se takvo stanovite, u toj
meri kategorino, moe razumeti samo ako se uprkos samoj toj teoriji smesti
u odreeni istorijski kontekst: re je o reakciji na besumnje prekomeran znaaj
koji evolucionizam pridaje pojmu survival. (Poarije, 1991:9091) Van Velsen e
primetiti da je i za narednu generaciju, odnosno za Fortesa i Evans-Pritcharda,
strukturalna analiza pretpostavljala stabilna i homogena drutva. Oni su, pri tom,
prenaglaavali konzistenciju formalnih i idealnih normi. (Van Velsen,1969:135)
Dananji metodolozi koji zagovaraju analitiku indukciju zanemaruju, sa svoje
strane, da pronalaenje opovrgavajueg sluaja pomou posmatranja ne mora da
vodi odbacivanju teorije. Posle Kuhna, Lakatosha i Laudana naune teorije, bar
na ravni epistemologije, istrajavaju, odnosno padaju, relativno autonomno od
svog (ne)opovrgavanja.
Van Velsen je, pripremajui eru metoda sluaja, zastupao situacionu
analizu, koja posebna ponaanja ne tretira kao iste ilustracije, nego kao
svoj sastavni deo. (Van Velsen, 1969:140) Situaciona analiza, kao i proireni
metod sluaja, nastaju sa razvojem svesti o kontradikciji izmeu posmatrane
stvarnosti (koja otkriva, na primer, nezaposlenost, siromatvo i sl.) i starijih (ne
samo funkcionalistikih) pretpostavki o homogenosti i relativnoj stabilnosti
posmatrane zajednice, organizacije ili grupe. Van Velsen se slae sa starijim
piscima da je strukturalni okvir preduslov za antropoloku analizu. No, ovaj
okvir, po njegovim reima, treba da bude dopunjen izuzetnim ponaanjima
i procesima, devijacijama od normi i interpretacijom drutvenog sistema u
pojmovima sukobljenih normi. (Ibid:141) Posmatrana na metodolokom planu,
za razliku od strukturalne analize, situaciona analiza obraa vie panje na
integraciju materijala iz sluajeva s ciljem da unapredi opis drutvenih procesa;
ona je metod integrisanja varijacija, izuzetaka i akcidencija s naglaskom na

270

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 3

procesu. (Ibid:141;143) Stoga je za njeno izvoenje neophodno snimiti delanja

nekih specifinih pojedinaca kroz jedno razdoblje vremena: etnograf treba
da bude svestan da postoji razlika u tipu izmeu ove dve kategorije podataka.
Nasuprot podacima iz posmatranja, drugi izvori obavetenja mogu da sadre
element predrasude koji nije uvek lako oceniti. (Ibid:144) Sasvim konkretno,
na terenu se trae meusobno povezani sluajevi unutar malog podruja
koje ukljuuje ogranien broj dramatis personae. Takve sluajeve treba kasnije
predstaviti u analizi u njihovom socijalnom kontekstu kao deo socijalnog procesa
a ne kao izolovane primere, koji manje ili vie prikladno ilustruju jednu posebnu
generalizaciju. (Ibid:147) Kao najplodniji izvor podataka o konfliktu normi
javlja se posmatranje prepirki. Ovako shvaena situaciona analiza moe da se
koristi i u uporednim istraivanjima. Ovo shvatanje pokazuje da je istrajavala
svest da se posmatranje (kao uostalom, i metod sluaja; cf: Bogdanovi, 1993)
moe primenjivati i u istraivanjima sa zahtevnim teorijskim ciljevima.7
Ovo samo u izvesnom smislu predstavlja povratak Radcliffe-Brownu,
i, u krajnjoj liniji, Durkheimu. Radcliffe-Brown je socijalnu antropologiju
odreivao kao induktivnu nauku koja mora da se oslanja na injenice, a ne na
hipoteze etnologije koje nisu potpuno dokazane. Ovde nije vana epistemoloka
anahronost izraena kroz nameru da se induktivno dokau hipoteze: vaan
je zahtev da ono to mi trebamo nisu injenice, nego generalizacije zasnovane
na injenicama. Prema ovom shvatanju, u etnologiji tee je posmatrati nego
u fizikim naukama. Radcliffe-Brown pie da je vrlo vano kombinovati
istraivanje usmeravano hipotezama sa posmatranjem i da je malo stvarnog
posmatranja na terenu za vrlo kratko vreme oborilo neke njegove vlastite teorije.
Prema njegovom miljenju, indukcija je neophodna, poto injenice moraju
biti objanjene, a hipoteze se moraju objanjavati injenicama. Ovo su prva dva
koraka indukcije, i to ne najtea. Sledei korak je povratak posmatranju da bi
se proverile hipoteze. Neke od njih moraju biti odbaene, druge modifikovane,
u procesu koji traje dok se hipoteza ne pretvori u teoriju sa izvesnim stepenom
verovatnoe. Za razliku od savremenih pisaca, koji strukturisanom posmatranju
(iz domena kvantitativne metodologije) pridaju ulogu opovrgavanja hipoteza,
a uesnikom posmatranju (koje gotovo redovno vezuju za tzv. kvalitativnu
metodologiju) stavljaju u zadatak modifikaciju hipoteza, Radcliffe-Brown jasno
upuuje da posmatranje moe da obavi oba zadatka. On je nepravedan prema
onovremenim sociolozima, tvrdei da jedino socijalni antropolozi koji primenjuju
terenski rad mogu da kombinuju posmatranje sa primenom hipoteza. No, bio je
u pravu u svom zapaanju znaaja razvijanja teorijskog senzibiliteta antropologa
koji su terenski rad zasnivali prvenstveno na posmatranju; primeivao je da
se podrazumeva da sva posmatranja mogu da budu pod uticajem prethodnih
teorija i da je obuen antropolog mnogo sposobniji da kontrolie ova (i druga)
7

Naglasak na procesu, umesto na strukturi, kao i na mogunosti postizanja teorijskog znanja

preko otkrivanja naina na koji funkcioniu razliite vrste drutava i socijalnih sistema
uopte obeleava antropologiju toga vremena; Epstein navodi Eliasa, koji pie da se ustanove
mogu razlikovati, (dok) procesi tee da svugde budu isti; sam Epstein shvata antropologiju
kao sutinski uporednu disciplinu. (Epstein, 1969,205-206; o postepenom oivljavanju
komparativizma u drutvenim naukama cf. Mrki, 1969; Drezgi, 1986)

Vladimir Ili: Neka pitanja odnosa teorije i istraivanja pri primeni metode posmatranja

271

predubeenja od neobuenog putnika kakav je bio na terenu ranije, u vreme

nastanka antropologije kao discipline. Radcliffe-Brown je opravdano povezivao
porast objektivnosti, sistematinosti i optosti znanja dobijenih posmatranjem,
primeujui da je, kako je etnografski terenski rad postajao sistematiniji,
posmatranje postajalo ire i prodornije: dok su ranije etnografske deskripcije
uglavnom obuhvatale formalizovane elemente neke kulture i davale vrlo
nekompletnu sliku ivota ljudi, radovi Malinowskog i Margaret Mead daju, po
njegovoj oceni, vredne informacije o neformalizovanim aspektima ivota ljudi
na Samoi, Trobrijandskim ostrvima itd, to je rezultat njihove primene ireg
i metodinijeg posmatranja. On zapaa da bez informacija ove vrste ne moe
biti uporednih primena opisa neke kulture, pa time ni opteg, teorijskog znanja.
(Ibid:34;35;67) Radi se o tome da su etnografi prvih pokolenja posmatrali ne
pokuavajui da interpretiraju posmatrano na prikladan nain. Radcliffe-Brownu
savremeni terenski istraivai otkrivali su znaenja pojedinih elemenata kulture
i tako stvarali nauno upotrebljiv materijal. Otkrivanje znaenja nije mogue
bez aktivne uloge teorije: naime, pri posmatranju treba povezati karakteristike
istraivane kulture sa poznatim sociolokim zakonima. Radcliffe-Brown je
bio svestan da u njegovo vreme to nije uvek bio sluaj u istraivakoj praksi,
ali je smatrao da terenski radnik budunosti mora testirati hipoteze u svom
istraivanju neke posebne kulture. (Ibid:71) Uenje tehnici terenskog rada, tj.
posmatranju i interpretaciji opaenog, treba da usledi upoznavanju sa teorijom.
U antropologiji, kao i u drugim naukama, ne mogu se razdvajati teorija i
istraivanje. Posmatranje podataka (sic), formulisanje hipoteza i testiranje ovih
hipoteza pomou daljeg neposrednog posmatranja delovi su jednog procesa
koji koliko je god mogue treba da izvodi jedan isti pojedinac. (Ibid:75) Pri
formulisanju direktivnog teorijskog stanovita, socijalni antropolog koristi
istorijski materijal da bi formulisao opte hipoteze o zakonu, religiji, ekonomskoj
organizaciji etc. Ove hipoteze potrebno je proveriti, ali, mada je neke mogue
proveriti poreenjem u razliitim istorijskim drutvima, konani test je aktuelno
eksperimentalno posmatranje postojeih drutvenih sistema. Radcliffe-Brown
poistoveuje posmatranje sa eksperimentalnom metodom, ne shvatajui ovaj
poslednji u vie specifinom smislu kao posmatranje pod kontrolisanim
uslovima. Prema njegovoj odredbi, eksperimentalni metod je metod
istraivanja i rezonovanja kojim se opte ideje testiraju s obzirom na paljivo
posmatrane injenice. (Ibid:138) U pozitivistikom maniru Radcliffe-Brown
pie da postoji znaajna razlika izmeu filozofskog metoda i eksperimentalnog
metoda u pogledu naina do kojih oni stiu do povezanih generalizacija koje
konstituiu teoriju. Oba metoda kombinuju posmatranje i rezonovanje, a
razlika je u nainu na koji su oni kombinovani (i tu razliku je opisao Francis
Bacon). Pri tom Radcliffe-Brown ne precenjuje mogunosti posmatranja.
Mada smatra da je eksperimentalni metod jedini metod kojim nauka stie do
induktivnih generalizacija i da je eksperimentalno posmatranje usmeravano
optim pojmovima, oprezno primeuje da veina opservacija i deskripcija
ne moe dati nauno znanje. (Ibid:139141) U svakom sluaju, prema ovom
stanovitu, eksperimentalne hipoteze moraju biti testirane pomou posmatranja.

272

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 3

Prema Radcliffe-Brownu nemogue je testirati ih pomou istraivanja porekla

ustanova, ili preko praenja sukcesije ustanova, ili preko istorijskih izvora. Ono
to on zagovara jeste teorijski usmeravano posmatranje u uporednom okviru.
Kao to je upozorio B. F. Junker, Radcliffe-Brown je insistirao na meusobnom
sistematskom povezivanju razrade hipoteza sa posmatranjem i klasifikacijom
posmatranog. (Junker,1960:21) S druge strane, Junker opravdano upozorava
da britanski dirkemovac u svom prouavanju jednostavnog drutva stanovnika
Andamanskih ostrva nije mogao da egzaktno i detaljno opie sve.(Ibid:20)
I sam Radcliffe-Brown je na ovo upozorio, svestan da je pitanje teorijske
razrade prikupljanja podataka posmatranjem ostalo neapsolvirano. (RadcliffeBrown,1948:230232)

Pomak ka ukljuivanju iskustva

posmatranih u teorijski okvir
Pitanje odnosa teorije i istraivanja pri primeni posmatranja postaje jasnije
kada se suoe pogledi dvojice autora, od kojih je prvi bio znatno blii RadcliffeBrownowim shvatanjima od potonjeg. J. Beattie je, pozivajui se na Galtunga,
naglaavao da ne postoji ista etnografija: prema njegovim reima, isto
opisna istraivanja vie se razlikuju od onih teorijski usmerenih u stepenu i
nivou apstrakcije koji ukljuuju nego po vrsti. (Beattie,1966:19) Naime, mada
je prvi zadatak antropologa deskripcija, opis i analiza nisu nezavisni. I kod
zdravorazumskih deskripcija javljaju se ne-generalizovane i implicitne apstrakcije.
Deskripcija se mora izvoditi kroz opte pojmove, a opti pojmovi su imena klasa,
a ne stvari. Opis je do izvesnog stepena uvek i objanjenje. Kritino pitanje je koji
nivo apstrakcije i koju vrstu teorija primeniti. Slino Radcliffe-Brownu, Beattie
pie da su u antropologiji proli dani amatera. Naunik vie ne moe da pristupi
svom materijalu otvorenog uma. Vezan je za teorijske pretpostavke. Beattie
istie kao poeljno da ove hipoteze budu, kao prvo, eksplicitne, i kao drugo, da
budu prikladne vrsti materijala koji se istrauje i tretira u pojmovima tekue
teorije. (Ibid:4142) On razlono primeuje da je opaena pravilnost tipa svi A
su B generalizovana empirijska opservacija, a ne nauni zakon; mada smatra da
je funkcionalizam tehnika istraivanja, dobro primeuje da je karakteristika
funkcionalnog pristupa da otkriva veze izmeu stvari koje na prvi pogled
izgledaju sasvim odvojene, i da je, stoga, ono to on naziva funkcionalizam (a
radi se o funkcionalnoj analizi) morao da eka na razvoj intenzivnog terenskog
rada. (Ibid:51) U duhu Radcliffe-Brownovih shvatanja, Beattie pie da je glavni
znaaj funkcionalne antropologije za savremene terenske istraivae to ih ona
snadbeva hipotezama o moguim meusobnim vezama izmeu ustanova, i ako
i kada su ove uspostavljene one pribavljaju razumno prikladna i zadovoljavajua
objanjenja na nivou akcije (Ibid). Beattieovo insistiranje na teorijskom
usmeravanju posmatranja sasvim je uverljivo: Bilo koji skup podataka,
socijalnih ili drugih, moe u zavisnosti od posmatraevog interesovanja otkriti
nekoliko razliitih struktura, mada e izvesno neke strukturalne interpretacije
modela biti prikladnije od drugih i zbog materijala koji je u pitanju i zbog

Vladimir Ili: Neka pitanja odnosa teorije i istraivanja pri primeni metode posmatranja

273

vrste razumevanja za kojom posmatra traga. (Ibid:61) Naime, analitiar gradi

strukturu na osnovu podataka, ali ona sama nije podatak nego jedan konstrukt;
antropolog treba da osmisli injenice prepoznatljive i za posmatraa i za
posmatrane. Beattie, kao i Radcliffe-Brown, ovde odaje priznanje Durkheimu:
znaaj Durheimove kole vidi nipoto na poslednjem mestu u tome to njeni
predstavnici nisu posmatrali izolovane obiaje, nego komplekse verovanja i
znaenja, za razliku od onovremenih Engleza. (Ibid:66) Beattie upozorava da
su ljudske situacije jedinstvene i da se ne mogu prouavati kao to hemiar ini u
laboratoriji. Istraiva drutva kao svoja orua koristi posmatranje, interpretaciju
i poreenje pre nego eksperiment. Pri tom Beattie, kao i Durkheim i RadcliffeBrown, naglaava da je teorijsko usmeravanje posmatranja neophodno, bilo da
se radi o opserviranju veih ili manjih zajednica i grupa.8 No, nije neophodno
samo teorijsko usmeravanje posmatranja, nego i teorijski usmereno posmatranje:
o kom god tipu kulture da se radi, posmatranje je potrebno da bi se razumelo
ta ljudi rade, ustanovile njihove najznaajnije drutvene ustanove, i istraili
uzroni meuodnosi izmeu njih. Ovo mora biti usmeravano hipotezama koje
se neprestano ispituju i reformuliu i mora trajati due razdoblje; najmanje
godinu (u poljoprivrednim zajednicama ovo e zatvoriti etveni ciklus), jo bolje
ako je due. (Ibid: 72;78;79;83)
Kao nama vremenski blieg pisca, Beattiea zanimaju znaenja. Socijalne
antropologe zanimaju simboli. Simbolina ponaanja obino izraavaju neke
znaajne drutvene vrednosti, ali simbolika aktivnost, osim instrumentalne,
ima i izraajnu vrednost. (Ibid: 202) ak i u naprednim drutvima nije svaka
ljudska aktivnost praktina, ni nauna. Beattie pie da ovo esto navodi
posmatrae sa Zapada da pogreno interpretiraju obredno ponaanje u drugim
kulturama. Piui o transition rituals, upozorava da se moraju posmatrati nesvakodnevne situacije, kao i nove situacije: primeuje da se obiaji menjaju i da je
veina obreda amalgam starog i novog. No, to nije samo amalgam karakteristika
iz razliitih konteksta, nego nastaju i potpuno nove situacije koje treba da budu
posmatrane kao da su sui generis. (Ibid:259) Beattie nedvosmisleno zagovara
kombinovanje funkcionalne analize i analize znaenja posmatranog: tvrdio sam
da podatke koje istrauju socijalni antropolozi treba razumeti na dva razliita ali
meusobno povezana nivoa. S jedne strane, njih treba sagledavati kao sisteme
akcije koji imaju uzrone implikacije za druge sapostojee ustanove u drutvu, a
sa druge strane, treba ih shvatiti kao sisteme verovanja i vrednosti, koji se moraju
razumeti ako elimo da shvatimo kako ih drugi ljudi koje istraujemo shvataju.
I dalje: I funkcionalna analiza u pojmovima uzrone meupovezanosti i idealna
analiza u pojmovima znaenja, vrednosti i simbola, sutinske su za istraivanje
ljudskih ustanova.(Ibid:265) Beattie takoe zagovara primenu objanjenja
po verovatnoi; on smatra da se profesionalni antropolog suoava sa tako
kompleksnim ljudskim ponaanjem da lako moe da pogrei u pojedinanom
sluaju. On moe samo da kae ta je verovatno ili neverovatno da se desi, ali ne i
8

Socijalni antropolog ima u svesti teoriju, sistem hipoteza zasnovanih na uporednoj analizi,
i tada zna ta da posmatra. Neverovatno bi bilo da istraiva koji nema ideju ta treba da
posmatra to i pronae. (Ibid:268)

274

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 3

ta e se izvesno desiti. Drugim reima, kao i po Radcliffe-Brownovom miljenju,

i Beattie smatra da antropologija ne dosee do deduktivnih objanjenja. Slinost
sa zagovaranjem analitike indukcije kod savremenih predstavnika kvalitativne
orijentacije, nije sluajna.
Za Beattiea je pitanje kako razlikovati simbolike elemente u ponaanju
prvo od svih deskriptivnih i observacionih pitanja. (Ibid:71) Prema njegovom
miljenju, neophodno je jasno razdvojiti instrumentalne i ekspresivne
aspekte ponaanja. Instrumentalno ponaanje je vie ciljno-usmereno i vie je
vezano za posmatranje kao istraivaki postupak, a ekspresivno za ono to je
reeno. Naravno, ljudsko ponaanje najee sadri istovremeno oba aspekta.
U svom kombinovanju zalaganja za otkrivanje znaenja posmatranog i
funkcionalne analize na metodolokom planu sa objanjenjima po verovatnoi
na epistemolokom podruju, Beattie smatra da je ozbiljna greka ako se
primarno simboliki tipovi ponaanja interpretiraju kao praktini. Treba
primetiti da je ovo pitanje sloeno i da pojave kao magija ujedinjuju funkcije
oba tipa ponaanja; nema razloga za potcenjivanje praktino-tehnike funkcije
(na primer magijskog) znanja. Stoga ne udi to Beattie daje prednost reenjima
Radcliffe-Browna u odnosu na ona Malinowskog.
Prikazano ukljuivanje tumaenja znaenja u pozitivizam sueljava
se, decenijama unazad, sa vie subjektivistikim pristupima saznajnim
mogunostima posmatranja. Kao to e se videti, ti pristupi ne iskljuuju
nuno ulogu posmatranja na planu testiranja hipoteza. Uostalom, podnaslov
klasine knjige A. V. Cicourela glasi Terensko istraivanje i testiranje hipoteza.
Pri tom je fenomenoloki moment sutinski za razumevanje njegove knjige; on
se oslanja na Husserla, Garfinkela i Schutza, a zanima ga prvenstveno odnos
jezika i posmatranja odnosno pitanje kako razumeti i objasniti opaeno. Polazi
od zapaanja da se nekad formuliu eksplicitne hipoteze da bi bile testirane
kroz uesniko posmatranje. (Cicourel,1964:67) Nije jasno zbog ega se ovaj
istovremeno ambiciozan i opravdan cilj vezuje za uesniki oblik posmatranja;
u nae vreme on gotovo da se redovno dovodi u vezu sa ne-uesnikim
oblicima razmatranog istraivakog postupka. Oba odreenja deluju u znatnoj
meri neutemeljeno. Vrlo je vano Cicourelovo zapaenje da nije uinjeno
ni izbliza dovoljno na specifikovanju teorije koja bi mogla da se prevede u
operacionalne procedure primenjive u prikupljanju podataka. No, Cicourel
ukazuje i na ogranienja hipotetiko-deduktivnog pristupa. Naime, mnogo toga
s im se posmatra suoava nije obuhvaeno bazinom teorijom: Ako vrste
prepostavki pretpostavljenih u njegovim interpretacijama toga to je opaeno
nisu specifikovane, istraiva nema drugog puta ka injenikom karakteru
svojih nalaza osim zdravorazumskih osnova. Saglasno tome, istraiva esto
koristi vlastiti zdrav razum da interpretira svoje opservacije. (Ibid:71) Stoga
je potrebno obratiti posebnu panju na injenicu da konstrukti svakodnevnog
ivota jesu osnovni za svako istraivanje. (Ibid:72) Ali, dok je kod razgovora,
prema Schutzu, osnovni zadatak istraivanje zdravorazumskih kategorija
miljenja u svakodnevnom ivotu, bez ega ne moe biti za komunikaciju nunog
preklapanja socijalnih svetova intervjuiste i ispitanika, Cicourel upozorava da

Vladimir Ili: Neka pitanja odnosa teorije i istraivanja pri primeni metode posmatranja

275

terensko istraivanje (tj. posmatranje) prua odlino okruenje za primenu i

testiranje teorije. (Ibid:79) No, Cicourel, u Schutzovom maniru, upozorava da
terenska istraivanja retko trae preciznu teoriju, poto istraivake tehnike
imaju stalne tekoe da prepoznaju nikad konceptualizovane podatke, pa
se za interpretaciju koriste jezik, gestovi i slino. Time istraiva implicite
stvara okvir za korespondenciju izmeu pojmova, operacionalnih procedura
i opservacija. Drugim reima, pri posmatranju su opservacije esto apstraktni
konstrukti zasnovani na implicitnim zdravorazumskim konstruktima, koji se
koriste za razjanjenje znaenja posmatraevih opaanja. (Ibid: 158) Cicourel
je ovde izriit: znaenje gesta ili seta akcija ne moe se tumaiti kao da neki
objektivni posmatra koristi nezavisne metode za svoje procene i zakljuke.
Neophodna je i svest o iskustvu posmatranih. Potrebno je na veberovski nain
konstruisati tip aktera, a potom podtipove posmatranih. To, prema Cicourelu,
mora biti provereno preko posmatranja do kojeg vode operacionalne procedure.
Posmatra ne sme da namee tipove svesti niti kulturne motive posmatranima.
(Ibid:222223) Prema Cicourelovom miljenju, ovaj model aktera koji je razvio
Schutz omoguuje istraivau da eksplicira svoj unutranji subjektivni horizont o
drutvenoj akciji kakvu je definisao Weber. Takvo konstruisanje tipinih motiva,
pravila, konstrukata, neustvrenih znaenja itd. doputa da se njima manipulie
pod eksperimentalnim i kvazi-eksperimentalnim uslovima. Time se posmatranje
osposobljava za testiranje hipoteza. Naravno, ovde treba biti oprezan. K.
Popper je opravdano upozoravao: Oseam sada da je na ovome mestu trebalo
da naglasim jedno gledite (...) Mislim na gledite da su posmatranja i iskazi
o eksperimentalnim rezultatima, uvek interpretacije posmatranih injenica, da
su uvek interpretacije u svetlosti teorija. Ovo je jedan od glavnih razloga zato
je uvek varljivo lako nai verifikacije za neku teoriju, i zbog ega moramo da
usvojimo visoko kritiko stanovite prema naim teorijama ukoliko ne elimo
da nam se dokazivanje kree u krugu: stanovite pokuavanja da ih pobijemo.
(Poper,1973:139)

Teorijsko usmeravanje posmatranja i

kvalitativna metodologija
U poreenju sa strogim zahtevima epistemologa, ali ne manje i sa gleditima
klasinih metodologa, ini se da savremena metodoloka misao o posmatranju ne
prua odvie plodnih sugestija. W. L. Neuman, naglaavajui specifinosti danas
preovlaujuih pristupa, pie da je kod kvantitativnog pristupa teorija uveliko
kauzalna i deduktivna, a da kod kvalitativnog moe biti kauzalna ili ne-kauzalna
i esto induktivna. Takoe tvrdi da su kod prvog pristupa procedure standardne,
a replikacija esta, dok su kod drugog procedure partikularne, a replikacija je
vrlo retka. (Neuman,2006:157) Nije sporno da je istraivanje dokumentovano
nagomilanim kvalitativnim materijalom tehniki tee replicirati od onoga u
kojem je pregledno izloen nain testiranja hipoteza; no, kad kvalitativne studije
ne bi bile replikabilne, ne bi bile ni naune. Odseno vezivanje dedukcije, odnosno
indukcije, za pojedine pristupe, jeste esto u istraivakoj praksi, ali metodoloki je

276

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 3

daleko od toga da bude neupitno. Piui o problemima postizanja replikabilnosti

kod kvalitativnog istraivanja (odnosno uesnikog posmatranja), Neuman se
poziva na C. Geertza, navodei da je antropolog Clifford Geertz tvrdio da je
kritian deo etnografije gust opis (thick description), jedan bogat, detaljan opis
specifinosti (nasuprot saetosti, standardizaciji, generalizaciji ili varijablama).
Gust opis trominutnog dogaaja moe zauzeti stranice. On pokriva ta se desilo
i ova drama dogaaja stoga doputa mnogostruke interpretacije. On smeta
dogaaje u kontekst, tako da italac nekog etnografskog izvetaja moe zakljuivati
o kulturalnom znaenju. (Ibid:382; cf. Geertz,1973) Prihvatajui, takoe, znaaj
Geertzovog zapaanja, V. Vuini Nekovi pridaje posmatranju znaajnu ulogu u
proveravanju zakljuaka: opservacija moe da bude korisna, i ak neophodna u
zavrnom delu istraivanja, kao nain proverevanja izvesnih zakljuaka donetih na
osnovu prethodnih delova istraivanja... (Ibid:120) Proveravanje podrazumeva
replikabilnost. Za razliku od Naumana, a slino opreznijem A. Brymanu, VuiniNekovi pominje mogunost kvazi-kvantifikacije, koja podrazumeva primenu
varijabli. Neuman, meutim, sasvim relaksirano pie da je terensko istraivanje
vie jedna orijentacija prema istraivanju nego fiksiran skup primenjivanih
tehnika. Terenski istraiva koristi razliite metode da prikupi obavetenja. Kao
to su Schatzman i Strauss (1973:14) rekli: Terenski metod vie je nalik na
kiobran aktivnosti ispod koga se bilo koja tehnika moe koristiti za postizanje
eljenog znanja, i za proces razmiljanja o ovim obavetenjima. Terenski istraiva
je metodoloki pragmatista (Schatzman i Strauss,1973:7), snalaljiv, obdaren
pojedinac koji ima ingenioznost i sposobnost da misli svojom glavom dok je na
terenu. (Neuman,2006:383) Vidljiva je, kada je re o (ne)poznavanju osobina
pojedinih postupaka, konfuzija, sve uz patetiku koja vrlo povrno prekriva
pomenuto nepoznavanje. Ono to se kod Schatzmana i Straussa moe razumeti u
kontekstu njihovog napora da poveu posmatranje sa utemeljenom teorijom, kod
Neumana deluje kao navoenje nekorisnih optih mesta.
Neuman, kada su u pitanju podaci u kvalitativnom obliku (odnosno
oni koje on vezuje za uesniko posmatranje, zaboravljajui, za razliku od
Brymana i Vuini-Nekovi, mogunost ne samo kvantifikacije nego i kvazikvantifikacije), naputa zahtevniju zamisao otkrivanja opteg.9 Prema njegovim
reima, kvalitativni istraiva ne traga za univerzalnim zakonima, nego razvija
objanjenja i uoptavanja bliska konkretnim podacima i kontekstima. On/a obino
koristi manje apstraktnu teoriju nieg nivoa, utemeljenu u konkretnim detaljima:
objanjenja su bogata detaljima, daju realistiku sliku socijalnog ivota i njegovo
razumevanje pre nego to testiraju uzrone hipoteze. Postavlja se pitanje kakva
su to objanjenja kada nemaju univerzalne iskaze u svojim premisama. Neuman,
ipak, smatra da i kvalitativno orijentisan istraiva ponekad moe da doe i do
9

Kritiku analizu preovlaujueg shvatanja koje sistematsko ili strukturisano posmatranje

vezuje za kvantitativni pristup, a posmatranje sa uestvovanjem za kvalitativni pristup,
dao sam u rukopisu teksta pod naslovom Posmatranje kao metod u kontekstu rasprava
oko kvantitativnog i kvalitativnog pristupa, koji nameravam da ponudim za objavljivanje
krajem ove ili poetkom sledee godine. Zahvalan sam recenzentima teksta koji se nalazi
pred itaocem to su me upozorili da je potrebno da i u ovom lanku napravim otklon prema
pomenutom shvatanju.

Vladimir Ili: Neka pitanja odnosa teorije i istraivanja pri primeni metode posmatranja

277

kauzalnih objanjenja. Ipak, prema njegovom miljenju, kvalitativna objanjenja

mogu biti uveliko neverovatna ili plauzibilna. Istraiva pribavlja suportivnu
evidenciju da bi eliminisao neka teorijska objanjenja iz razmatranja, a uveao
plauzibilnost drugih. Podaci mogu da podre vie od jednog objanjenja, ali sva
objanjenja nee biti konzistentna sa njima. (Ibid:459) Primeuje da se kauzalni
argumenti snae pomou temporal ordering. Nesporno je da posledica ne moe da
prethodi uzroku, ali ovakvo tumaenje uzronog momenta deluje epistemoloki
slabo. Prihvatljivije je Neumanovo afirmisanje postupaka utemeljene teorije, kao
kada primeuje da su Shatzman i Strauss (1973:121) upozorili (da je) znaajno
za istraivae da vide apstraktne pojmove u konkretnim podacima i da se kreu
napred-nazad izmeu apstraktnih pojmova i specifinih detalja. Prihvatljivo
je, pa i podsticajno, i njegovo podseanje da etnometodolozi pri posmatranju
nekada primenjuju breaching experiments, to jest namerno krenje normi,
da bi otkrili preutna pravila. Ovo krenje normi po pravilu izaziva socijalne
odgovore. (Ibid:382383) Na planu pravljenja beleaka pri posmatranju, Neuman
pravi razliku izmeu direct observation notes, koje sadre sve opaene detalje i
omoguuju kasnije mnogostruke interpretacije, potom, separation of inference,
odnosno zapaanja sirovih opservacija bez zakljuaka i tumaenja znaenja, i,
zatim, analytic memos, beleke nastale u procesu razvijanja ideja. (Ibid:401) On
sam primeuje da, kao to je Mahoney (1999:11921193) zapazio, odsustvo
metodoloke eksplicitnosti nainilo je mnogim itaocima tekim da potpuno
razumeju i cene argument istraivaa (kvalitativnih podataka). Neki istraivai
koriste samo jednu strategiju, dok drugi kombinuju nekoliko zajedno. Mahoney
(1999:1191) zapaa Svaka metodoloka strategija i kombinacija nose svoje
vlastite prednosti i ogranienja, nijedan pristup inherentno nije bolji od ostalih.
(Ibid:467; Mahoney,1999) Uopte uzev, i Neuman i Mahoney su ovde u pravu;
ali, ini se da se Neuman poziva na Mahoneya da bi izbegao stroe zasnivanje
kauzalnih osnova kvalitativnog pristupa.
Neumanovo shvatanje negativnog metoda sluaja veoma podsea na
analitiku indukciju, s tim to, u duhu dvehiljaditih godina, praznine u evidenciji
vezuje iskljuivo za metod sluaja, a ne i za posmatranje. Naime, kao to su
svojevremeno G. H. Lewis J. F. Lewis, kao i R.J.Emigh, pa ak, jo ranije, i Becker
i Geer, pisali, ponekad se istrauje ta se nije desilo, odnosno, ega nema u
podacima.10 Neuman pominje da negativna evidencija ukljuuje preutkivanja,
odsutnosti i izostavljanja, na primer kada posmatra vidi da u okruenju
nema ljudi odreene dobi, pola ili rase, to moe da otkrije prirodu okruenja.
Kako Neuman pie, metod negativnog sluaja je nain da se sistematski
ispita odsustvo onoga to se oekuje. On kombinuje metod razlike svojstven
analitikom poreenju sa analizom devijantnog sluaja. (Ibid:478) Ni ovo nije
sporno. Nije, meutim, verovatno, da e istraiva bez prethodno ekspliciranih
hipoteza pokazati senzibilitet za uoavanje negativnih sluajeva, ma koliko se
10

U vrste negativne evidencije G.H.Lewis i J.F. Lewis ubrajali su dogaaje koji se nisu desili,
dogaaje kojih je posmatrano stanovnitvo nesvesno, dogaaje koje posmatrani ele da
sakriju, dogaaje koji se pri opservaciji previaju kao opta mesta, i jo neke druge. (Cf.
Lewis and Lewis, 1980; Emigh, 1997; o metodolokim analizama H.S. Beckera i B. Geer cf.
Ili, 2013)

278

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 3

u tom smislu trudio. U istraivakoj praksi znatno je ei sluaj da istraiva

koji u prikupljanje podataka kree sa razraenim hipotetikim okvirom ignorie
opovrgavajue nalaze, ili ih objanjava ad hoc hipotezama, nego to se deava
da kvalitativno orijentisan istraiva negativnu evidenciju koristi za izgradnju
optih objanjenja. U tom smislu nije u pravu B. Gillham, kada tvrdi da dobri
istraivai uvek testiraju svoje pretpostavke tragajui za evidencijom koja izaziva
njihovo razumevanje, i to prvenstveno tragajui za diskrepantnim podacima.
(Gillham,2005). Za Gillhama je traganje za podacima koji se ne slau sa teorijama,
odnosno potraga za negativnim, suprotnim ili protivrenim evidencijama,
koje komplikuju razumevanje, neto osnovno za istraivaki integritet. (Ibid:29)
Nije sporno njegovo prihvatanje poperovskog aksioma da teorije ne mogu biti
dokazane, nego samo opovrgnute; nije sporno ni da analiza negativne evidencije
sutinski pomae i testiranju i stvaranju teorija. (Ibid:34)
A. Bryman, moda danas vodei predstavnik kvalitativne orijentacije,
oprezniji je od Neumana. On odreitije tvrdi da postoje kvalitativna istraivanja
koja pre testiraju nego to generiu teorije. Bryman u tom smislu navodi
primer istraivanja koarkaa u kojem je primenjeno etvorogodinje uesniko
posmatranje praeno intenzivnim intervjuima, a izvoeno sa teorijskim
ciljevima. (Bryman,2012:36; cf. Adler, P, Adler P.A., 1985) S druge strane, ni
Bryman ne uspeva da izbegne neutemeljen rairen stav da uesniko posmatranje
uopte uzev nema teorijske ambicije: Zbog njegove nestrukturisane prirode
i odsustva specifinih hipoteza koje bi trebalo da budu testirane (razliitih od
onih koje se mogu pojaviti za vreme prikupljanja i analize podataka), postoji
tendencija kod etnografskih istraivanja da izgube oseaj za jasnu zavrnu taku.
(Bryman,2012:452) Vidljivo je da se kvalitativni pristup (etnografija, uesniko
posmatranje) poistoveuje sa empirizmom. To ne znai da u okviru kvantitativnog
pristupa nema empirizma, ali pokazuje da je manje vie dosledno zagovaranje
empirizma kao tereta kvalitativnog pristupa ono to ga prema shvatanju veine
savremenih metodologa razlikuje od rivalskog kvantitativnog pristupa. Klju
je u tome, a ne u subjektivizmu, niti u anti-pozitivizmu, toliko znaajnim za
samorazumevanje pristalica kvalitativnog pristupa. Mogu da ponovim ono to
sam pisao na drugom mestu, da ovaj kvalitativni empirizam ima svoje korene
ne samo u praktinim potrebama drutvene organizacije saznajnih delatnosti,
nego i u legitimaciji raspodele resursa u njenom irem socijalnom okruenju.

Od posmatranja posmatranih do istraivanja

u saradnji sa uesnicima istraivanja
Pominjani su napori na povezivanju posmatranja sa utemeljenom teorijom.
Klasici kvalitativnog pristupa, N.K. Denzin i I. S. Lincoln naglaavali su,
slino onome to e kasnije initi A. Bryman, da Glaser i Strauss u protivstavu
prema analitikoj indukciji trae pre zasiavanje evidencije nego razmatranje
svih podataka. Njih dvojica razlikuju etiri faze stalnog uporednog metoda.
Prvo, istraiva poredi primere primenjive za svaku kategoriju. Tako dobijeni
podaci se kodiraju i porede sa prethodnim podacima kroz stvaranje teorijskih

Vladimir Ili: Neka pitanja odnosa teorije i istraivanja pri primeni metode posmatranja

279

pretpostavki. Drugo, istraiva integrie kategorije i njihova svojstva. Tree,

teorija se razgraniava tako to se istraiva ukljuuje u razgraniavanje
teorije i razgraniavanje saturacije kategorija. Ovde istraiva treba da proveri
kriterijume koje je koristio da izabere i razgranii kategorije. Konano, Glaser
i Strauss pominju pisanje izvetaja, kada se proizvode i analitiki memos koji
obezbeuju glavne teme za dalja publikovanja. (Denzin, Lincoln,1998:180) M.
Bulmer je ovakav Glaserov i Straussov pogled na odnos istraivanja i teorije
nazivao tabula rasa pogledom. Smatrao je da njihove sugestije istraivaima da
ignoriu literaturu i da izbegavaju pretpostavke i prethodne konceptualizacije
postavljaju zadatak koji je veoma teak za ostvarivanje. (Bulmer,1979:181)
Otklon od dedukcije povezan je sa empirizmom i uslovljen naunim i
drutvenim iniocima koji podstiu empirizam. B. Gillham smatra da je glavni
pomak u drutvenoj nauci u poslednjih petnaest godina upravo otklon od
prirodno-naunog stila koji naglaava deduktivno testiranje teorija i rezultate
koji se mogu generalizovati, a koji su esto nekorisni i neprikladni u stvarnom
svetu, ka razumevanju kako se ljudi ponaaju u kontekstu. On ne spori da se i
dalje moraju vriti iskustvena istraivanja zasnovana na evidenciji koja bi davala
istinitiju sliku. (Gillham:VI) Smatra da je naturalistiki stil (kojeg on razlikuje
od stila prirodnih nauka) u prouavanju u maniru studija sluaja posebno
prikladan za istraivanje ljudskih fenomena u stvarnom svetu as it happens.
(Ibid:2) Na prvi pogled pada u oi bar prividna slinost sa Rankeovom devizom
wie es eigentlich gewesen. Gillham primeuje da se u u toku poslednjih petnaest
godina razvila ekoloka psihologija,u vidu istraivanja ljudi u interakciji sa
njihovom sredinom. Prema njegovim reima, to je razvoj koji je korespondirao
sa poveanim znaajem ne-eksperimentalnih studija sluaja. (Ibid:5) Gillham
smatra da naturalistiki istraiva nije izdvojeni nepristrasni naunik, nego
posmatra uesnik, koji traga za svojom ulogom u onome to istrauje.
Istraivanje, dakle, nije neutralno, a prepoznavanje ovoga je deo dobrog
istraivanja, dok je ignorisanje pristrasnosti istraivanja loa nauka. (Ibid: 7)
Zato Gillham natural-sciences style suprotstavlja naturalistic style istraivanjima.
Ovu distinkciju poistoveuje sa suprotnou izmeu deduktivnog i induktivnog;
misli da su oba pristupa legitimna, ali ipak daje prvenstvo potonjem. Pored
ostalog, kvalitativni metodi omoguavaju istraivau da prodre ispod povrine
grupne organizacije i da pronae ta se stvarno deava, odnosno da otkrije
neformalnu stvarnost koja se moe uvideti iznutra. (Ibid:11) Sve ovo deluje
preterano. Ne vidi se zato bi kvalitativni pristup (npr. uesniko posmatranje)
nuno bio manje deduktivno zasnovan od tzv. strukturisanog posmatranja.
Upravo ekoloki pristup u psihologiji ovo potvruje na planu istraivake prakse.
(Ili,2013b:532534)
A. Davis je naglasak kod primene kvalitativnog pristupa, nezavisno od toga
da li se radi o grai dobijenoj razgovorima ili uesnikim posmatranjem, stavio na
vezu teorije i istraivanja pri prikupljanju podataka. Prema njegovom miljenju,
podaci se pre generiu u toku istraivakog procesa, nego to se prikupljaju
radi analize. Ideje, teme i teorija pre proizilaze iz interakcije sa uesnicima
nego to bivaju proveravane ili testirane kroz procenu postojee grae. Kao

280

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 3

rezultat, svaki pojedinani razgovor ili opservacija imaju istraivake implikacije.

Dobro socioloko ili etnografsko istraivanje redovno preispituje samo sebe.
(Davis,2008:60) Davis se ovde poziva na utemeljenu teoriju Glasera i Straussa. No,
Davis je ovde oprezniji od mnogih drugih nama savremenih pisaca. Upozorava da
postoji visok rizik da ovakav pristup bude odvie subjektivan, nereprezentativan, i
uglavnom nekoristan na irem nivou. S druge strane, ovakav pristup je nesumnjivo
eksplorativan i inovativan: Teorija se vie organski razvija poto su opservacije
prikupljene i razvrstane na nain suprotstavljen onome koji se primenjuje kada
se koriste podaci koji nisu nastali u svrhe istraivanja, odnosno koji nisu aktivno
prikupljani.(Ibid:61) Na slian nain, V. Nightingale smatra da se istraivanja
zasnovana na posmatranju oslanjaju na interakciju i razmenu izmeu istraivaa
i uesnika istraivanja i da to proiruje vienje posmatranja posmatranje koje
eksplicitno planira i uraunava uticaj istraivakog procesa na terenska iskustva.
(Nightingale,2008:105) U istraivanjima zasnovanim na posmatranju, razmena
izmeu istraivaa i subjekata istraivanja je medium koji pomae preobraaj
ideja i misli u snimljene rei i aktivnosti. Razmena takoe deluje kao korektiv
pretpostavki inherentnih istraivau (njegovoj ili njenoj predispoziciji prema
protiv-prenosu) koji bi inae mogli biti projektovani na subjekte istraivanja.
Ili, istraivanje putem posmatranja ukljuuje interreagovanje sa uesnicima
istraivanja, nalaenje naina da se transformiu njihove ideje i slike u oblike koje
istraiva moe da opazi, snimi, dokumentuje i analizira, i tada nalaenje mesta
gde se istraivaevo iskustvo sree sa iskustvom subjekata istraivanja. (Ibid:105
106) Posmatranje je u ovom smislu jedan aktivan proces.
Uoljivo je da Nightingale ne govori o posmatranima kao o posmatranima,
nego kao o uesnicima istraivanja. Kada se posmatraju masovni dogaaji, oni
to sigurno nisu. Razlog za ovakav stav postaje jasniji kada se obrati panja na
poreenje koje V. Nightingale pravi izmeu klasinog shvatanje uesnikog
posmatranja koje su razvili H. Becker i B. Geer sa upotrebom onoga to se
danas naziva etnografija. Istie da je bivanje tamosutinsko za oba postupka,
mada je danas vreme terenskog rada najee dramatino smanjeno.
Nightingale podsea na ocenu G. Cowlishaw, da je sutina etnografije bivanje
tamo,, odnosno odlazak drugde, uranjanje u novi drutveni prostor sa
drugim socijalnim subjektima, u nameri da se promeni svoj um. (Ibid:108;
Cowlishaw,2007:1) Prema V. Nightingale, davanje prednosti pojmu etnografija
u odnosu na uesniko posmatranje poiva na potrebi da se naglasi znaaj
samorefleksivnosti istraivaa, kritikog razmiljnja o uticaju posmatraa, kao i
o posmatranju (etnografiji) kao odnosu moi. U oba sluaja, odnosno u sluaju
postupka oznaenog sa oba pojma, problem je u transformisanju interakcija,
rei, gestova i ideja u materijalne oblike koji se mogu snimiti ili zabeleiti na
nain koji omoguuje analizu.
Ovo nije samo pomodno, nego je i razumljivo i etiki prihvatljivo. No,
pridavanje aktivnog karaktera posmatranju vienom kao saradnja izmeu
posmatraa i posmatranih nije prihvatljivo kao epistemoloki stav u jednom
drugom smislu.11 Naime, aktivan je onaj istraivaki postupak kojim istraiva
11

Podseam na Znanieckijevo naglaavanje neophodnosti potrebe razdvajanja iskustva

posmatraa od iskustva posmatranih.

Vladimir Ili: Neka pitanja odnosa teorije i istraivanja pri primeni metode posmatranja

281

(sam(a), ili u saradnji sa istraivanima) stvara grau koja mu/joj je ba potrebna

za proveravanje hipoteza, ili za druge saznajne zadatke. Svojom vezanou
za spontani ritam deavanja posmatranog, posmatranje je manje aktivno
od postupaka zasnovanih na verbalnom optenju (razliiti oblici ankete,
upitnika, razgovora). Situacije u kojima posmatra namerno provocira reakcije
posmatranih (etnometodoloki breaching experiments) mogu da poveaju aktivni
karakter posmatranja, ali ne mogu da ga izjednae sa anketom (koju ovde, u
maniru V. Milia, ne razdvajam od primene razgovora ili upitnika). Posmatranje
je dovoljno probojno da moe da podnese ovaj epistemoloki nedostatak, a da
ostane okosnica vrlo kompleksnih istraivanja, meu njima i onih sa teorijski
ambicioznim ciljevima.

Zakljuak
Shvatanje F. Znanieckog deluje mnogostranije od onog koje je svojevremeno,
konkretizujui Schutza, primenjivao Cicourel, a koje danas afirmiu Cowlishaw
i Nightingale. Znaniecki je polazio od stava da puko gledanje i sluanje u stranoj
kulturi ne ine etnoloki rad naunim. Nauno kulturno posmatranje poinje
onda kada etnolog pone da istrauje pleme voen teorijom. Tek onda moe da
sagleda naine na koje su kulturne vrednosti ukljuene u kulturni ivot plemena
(Znaniecki,1934:176) Prema Znanieckom, nauno posmatranje podrazumeva
da se strano pleme vidi kao kulturna vrednost za nekog drugog. Potrebno je
teorijski ralaniti pleme na grupe i lanove i teorijski rekonstruisati, korak po
korak, uobiajene kulturne akcije, grupe, kao i regulisane drutvene odnose.
Znaniecki smatra da teorijsko znanje dobijeno preko istog posmatranja nije
zadovoljavajue kao ono gde se kombinuje i znanje dobijeno linim iskustvom,
ali jo uvek ostaje potpuno pouzdano. (Ibid: 180) On upozorava: kada je
sociolog suoen sa stranim sistemom veoma razliitim od onoga u kojem on
uestvuje, teorijsko posmatranje je jedini pouzdan pristup. Dok ga on istrauje
kao ne-uesnik bolje je ne pokuavati da stekne unutranje iskustvo, zato to je
sklon da trai poznata znaenja i odnose i da isputa iz vida ba one osobine koje
ine sistem razliitim od onih koje on poznaje. (Ibid) Ovakvo stanovite znatno
je opreznije od onoga koje E. Leach pripisuje C. Levi Straussu: Savreno je tano
da iskusni antropolog, kada prvi put poseti novo primitivno drutvo i stane
da ga prouava, uz pomo strunih tumaa, moe biti u stanju da samo nakon
nekoliko dana u svojoj svesti izgradi sasvim obuhvatan model funkcionisanja
odgovarajueg drutvenog sistema, ali je isto tako tano da e, ako se zadri na
terenu ciglo est meseci i naui lokalni jezik, veoma malo ostati od tog prvobitnog
modela. Tada e, doista, njegov pokuaj da objasni ustrojstvo ove zajednice
biti jo tei negoli to je bio samo dva dana po dolasku....Levi-Stros nikada nije
imao prilike da doivi takvo obeshrabrujue iskustvo i nikada se ne hvata u
kotac sa problemima ove vrste. On u svim svojim napisima pretpostavlja da taj
jednostavni prvobitni model koji posmatra stvara na osnovu prvih utisaka
gotovo verno odgovara pravoj (i veoma znaajnoj) etnografskoj stvarnosti
odnosno da je taj svesni model prisutan u duhu antropologovih informatora.

282

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 3

Suprotno tome, antropologu koji je stekao iri i raznolikiji obim terenskog

iskustva ini se vie no oiglednim da taj prvobitni model jedva neto vie vredi
od amalgama posmatraevih predubeenja i pretpostavki. (Li, 1982:22) No,
filozofi nauke stavili bi primedbu i Znanieckom, zbog njegovog izjednaavanja
neposrednog iskustva sa ulnim opaanjem, umesto sa iskazima posmatranja.12
Pogledi na odnos teorije i istraivanja bitno su zavisili, a i danas zavise, od
optijih epistemolokih shvatanja metodologa, manje ili vie jednostranih, ili
domiljenih. G. Sjoberg i R Nett smatrali su opravdanim da se usredsrede na vie
teorijske aspekte istraivanja, zato to postoji sklonost da oni budu zanemareni
u postojeim pregledima istraivakih metoda. Prema njihovoj oceni, jednom
kad je ovaj postulat prihvaen, metodologija drutvenih istraivanja postaje deo
sociologije istraivanja. (Sjoberg, Nett, 1968:2) Pisali su da je Merton, na primer,
razradio interakciju teorije i podataka, i njegova pozicija je iroko prihvaena
u modernoj sociologiji. Na argument ide znaajno dalje iza Mertonovog.
Mi nastojimo da pokaemo da su izvesne vrste istraivakih procedura vie
kompatibilne sa posebnim vrstama teorijskih sistema nego sa drugima. (Ibid:3)
I oni upozoravaju da je malo istraivaa koji eksplicitno trae opovrgavajue
sluajeve za svoje posebne hipoteze; oni su pisali pre ire primene analitike
indukcije. Smatraju da je najvanije prouavati tri tipa sluajeva: tipine,
devijantne i ekstremne. Afirmiu i introspekciju, koja je, u vreme kada su pisali,
bila zanemarena u modernoj psihologiji: primeuju da, kada je re o motivima
emotivnih tenzija i o njihovom istraivanju, samoposmatranje moe da generie
hipoteze. (Ibid:135;144;161) Posmatranje se, naroito uesniko (danas bi se
neopravdano reklo: kvalitativno) ipak, i pored onoga to je napisano o RadcliffeBrownovim i Cicourelovim shvatanjima, esto videlo pre svega kao izvor ideja,
odnosno orue generisanja hipoteza, a manje kao nain njihovog testiranja. J.
Madge je isticao njegov znaaj upravo na ovom planu, smatrajui da hipoteze
nastaju iz nagovetaja koje istraiva skuplja dok posmatra. (Madge,1957)
Ovo zanemarivanje mogunosti posmatranja na polju testiranja hipoteza jeste
jednostrano; ali, Madge je u pravu kada upozorava da bez posmatranja ostajemo
na nivou hipoteza zasnovanih na idejnim ili logikim razmatranjima, i da jedino
kroz posmatranje moemo da osiguramo da nae teorije budu utemeljene na
iskustvenim injenicama. Preterivanja svojstvena hipotetiko-deduktivnom
shvatanju odnosa teorije i istraivanja manje su se javljala u sluaju posmatranja,
nego pri razmatranju i primeni drugih istraivakih postupaka; ipak, na njih je
trebalo upozoravati, i na njih je i bilo upozoravano, i to na nain drugaiji od
onoga na koji danas mnogi zagovornici kvantitativnog pristupa strukturisano
posmatranje vezuju iskljuivo ili preteno za testiranje hipoteza, a njegov uesniki
oblik za generisanje pretpostavki. Shvatanje posmatranja kao integrisanog
12

E. Nagel je upozoravao da iskaze opaanja naroito ne treba izjednaiti s iskazima o ulnim

podacima za koje se ponekad tvrdi da su jedini objekti neposrednog iskustva. Tako se,
na primer, iskazi Potpuno pomraenje Sunca bilo je 29. maja 1919. u Sabralu, u severnom
Brazilu i Jue se u mojoj kancelariji ukljuio prekida kada je temperatura u sobi pala na
50 F smatraju iskazima posmatranja u ovom smislu rei. Iskazi opaanja mogu ponekad
izraavati poetne i granine uslove jedne teorije ili zakona; oni se takoe mogu koristiti u
potvrivanju ili opovrgavanju teorija i zakona.(Nejgel, 1974:309)

Vladimir Ili: Neka pitanja odnosa teorije i istraivanja pri primeni metode posmatranja

283

postupka, koje danas gotovo da se izgubilo u metodologiji, spreavalo je ovakve

jednostranosti, ili ih je bitno ublaavalo. No, nije realno oekivati da integrisano
shvatanja istraivakog postupka postoji u situaciji dezintegrisane teorije koju
odlikuje miroljubivi pluralizam.

Literatura
Adler, P and Adler P.A. 1985, From Ideallism to Pragmatic Detachment: The
Academic Performance of College Athletes, Sociology of Education, 58:241250.
Beattie, John, 1966, Other Cultures: Aims, Methods and Achievements in Social
Anthropology, New York: The Free Press.
Bogdanovi, Marija, 1993, Metodoloke studije, Beograd: Institut za politike
studije.
Bryman, Alan, 2001/ 2012, Social Research Methods, Oxford: Oxford University Press.
Bulmer, Martin, 1979, Concepts in the analysis of qualitative data, Sociological
Review, vol. 27, no. 4, pp. 651677.
Cicourel, Aaron V., 1964, Method and Measurement in Sociology, New York,
London: The Free Press, Collier-Macmillan Limited.
Cowlishaw,Gillian,2007,Changing
our
minds,http://www.hss.uts.edu.au/
conferences/ethnography/gillian-cowlishaw-intro.pdf
Davis, Aeron, 2008, Investigating Cultural Producers, In: M. Pickering (Ed.),
Research Methods for Cultural Studies, Edinburgh Edinburgh University
Press, pp. 5366.
Denzin, Norman K. and Ivonna S. Lincoln (eds.) 1998, Strategies of Qualitative
Inquiry, Thousand Oaks, London, New Delhi: SAGE.
Drezgi, Rada, 1986, Novija shvatanja o uporednom metodu, Sociologija, 28, no.
12, str. 159175.
Emigh, Rebecca Jean, 1997, The power of negative thinking: The use of negative
case methodology in the development of sociological theory, Theory and
Society, 26:649684.
Epstein, Arnold Leonard, 1969, The Case Method in the Field of Law, in: A. L.
Epstein, (Ed.) The Craft of Social Anthropology, London, New York, Sydney,
Toronto, Wellington: Tavistock Publications.
Geertz, Clifford, 1973, The interpretation of cultures, New York: Basic Books.
Gehlen, Arnold, 1974, ovjek, njegova priroda i njegov poloaj u svijetu, Sarafevo:
Veselin Maslea.
Gillham, Bill, 2000/2005, Case Study Reseach Methods, London,New York:
Continuum.
Gluckman, Max and Fred Eggan, 1969, Introduction, in: Michael Banton (ed.),
The Relevance of Models for Social Anthropology, London, New York, Sydney,
Toronto, Wellington: Tavistock Publications The Free Press, New York:
Collier-Macmillan Limited, London.
Ili, Vladimir, 1996, Otpadnici neki primeri naputanja sociolokog
funkcionalizma, Socioloki pregled, 30, no.3, str. 357376 .

284

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 3

Ili, Vladimir, 2013a, Odnos posmatranja i drugih istraivakih postupaka, u:

Mladen Lazi i Slobodan Cveji (prir.) Promene osnovnih struktura drutva
Srbije u periodu ubrzane transformacije, Beograd: Institut za socioloka
istraivanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, str 7896.
Ili, Vladimir, 2013b, Razliita shvatanja posmatranja u sociologiji i antropologiji,
Sociologija, 55, No. 4, 519540.
Junker, Buford H., 1960, Field Work An Introduction to the Social Sciences,
Chicago: The University of Chicago Press.
Katunari, Vjeran, 2007, Od povijesnog rascjepa ka miroljubivom pluralizmu:
noviji teorijski pristupi nacionalizmu i etnikim sukobima, Revija za
sociologiju, Vol. 38, No. 12, str. 2541.
Lewis, George H. and Jonathan F. Lewis, 1980, The dog in the night-time:
Negative evidence in social research, British Journal of Sociology, 31, 544558.
Li, Edmund, 1982, Klod Levi-Stros, Beograd: Prosveta.
Lofland, John, and Lyn H. Lofland, 1984, Analyzing social settings, 2nd ed.,
Belmont, CA: Wadsworth.
Madge, John. 1957, The Tools of Social Science, London, New York, Toronto:
Longmans, Green and Co.
Mahoney, James, 1999, Nominal, ordinal, and narrative appraisal in macrocausal analysis, American Journal of Sociology, 104: 11541196.
Mili, Vojin, 1986, Sociologija saznanja, Sarajevo: Veselin Maslea.
Mimica, Aljoa, 1982, Sociologija religije Emila Dirkema, u: Emil Dirkem,
Elementarni oblici religijskog ivota, Beograd: Prosveta.
Mrki, Danilo, 1969; Noviji pokuaji razvijanja uporednog metoda, Sociologija,
11, no.1, str. 129141 .
Nejgel, Ernest, 1974, Struktura nauke, Beograd: Nolit.
Neuman, William Lawrence, 2006, Social Research Methods Qualitative and
Quantitative Approaches, 6th edition, Boston: Pearson.
Nightingale, Virginia,2008, Why Observing Matters, In: M. Pickering (Ed.),
Research Methods for Cultural Studies, Edinburgh Edinburgh University
Press, pp. 105124.
Poarije, an, 1991, Istorija etnologije, Beograd: Plato, XX vek.
Poper, Karl, 1973, Logika naunog otkria, Beograd: Nolit.
Radcliffe-Brown, Alfred Reginald, 1948, The Andaman Islanders, Glencoe,
Illinois: Free press.
Radcliffe-Brown, Alfred Reginald, 1976/ 1958, Method in Social Anthropology,
Chicago and London: The University of Chicago Press.
Schatzman, Leonard and Anselm L. Strauss, 1973, Field research: Strategies for a
natural sociology, Englewood Cliffs, N.J: Prentice Hall.
Sjoberg, Gideon and Roger Nett, 1968, A Methodology for Social Research, New
York, Evanston and London: Harper and Row Publishers.

Vladimir Ili: Neka pitanja odnosa teorije i istraivanja pri primeni metode posmatranja

285

Smelser, Neil J., 1990, Sociological Theory: Looking Forward. American

Sociologist21(3):275282.
Van Velsen, Jaap, 1969, The Extended case Method and Situational Analysis, in:
A. L. Epstein, The Craft of Social Anthropology, London, New York, Sydney,
Toronto, Wellington: Tavistock Publications.
Verschuren, Piet J. M., 2003, Case study as a research strategy: some ambiguities
and opportunities, International Journal of Social Research Methodology,
Theory and Practice, Vol. 6, No. 2, April June, 121139.
Von Right, Georg Henrik, 1975, Objanjenje i razumevanje, Beograd: Nolit.
Vuini-Nekovi Vesna, 2013, Metodologija terenskog istraivanja u antropologiji,
Beograd: Srpski genealoki centar: Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Filozofskog fakulteta.
Znaniecki, Florian, 1934, The Method of Sociology, New York: Farrar and
Rinehart, Inc.