FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

POKRAJINSKI CENTAR ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

NOVI SAD

Projekat:
OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG
RAZVOJA AP VOJVODINE

Program:
IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE
OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG
RAZVOJA AP VOJVODINE

Tema:
ENERGETSKA EFIKASNOST I
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

NOVI SAD
APRIL 2008. GODINA
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA
POKRAJINSKI CENTAR ZA ENERGETSKU EFIKASNOST
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 NOVI SAD
Telefon: (021) 459 981
Telefax: (021) 63 50 775
Broj: 01-661/1
Datum:03.04.2008. godina

Naziv elaborata: PROGRAM IMPLEMENTACIJE STRATEGIJE

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG RAZVOJA VOJVODINE
ZA OBLAST ENERGETSKA EFIKASNOST I OBNOVLjIVI IZVORI
ENERGIJE, ZA PROGRAM PODRKA TRANSFERU NOVIH
TEHNOLOGIJA

Naruilac: Autonomna pokrajina Vojvodina,

Struna sluba za realizaciju programa privrednog razvoja
AP Vojvodine, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad

Nosilac programa: Autonomna pokrajina Vojvodina,

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj
Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad

Ugovor,
va broj: Organ 123: broj: 401-02375/07 od 27. 09.2007. godina
Organ 114: broj: 451-01878/07 od 27. 09.2007. godina
na broj: 01-1752/1 od 27.09.2007. godine

Izvrioci: Prof. dr Duan Gvozdenac

Doc. dr Jovan Petrovi

Menader
rukovodilac
programa BNT: Dr Rade iri

Direktor Centra:

________________________
Prof. dr Duan GVOZDENAC
Rukovodilac projekta: Dekan:

________________________ ________________
Prof. dr Duan GVOZDENAC Prof. dr Ilija OSI

ii
Sadraj:
Str.
1. UVOD 1
2. PODLOGE ZA IZRADU PROGRAMA IMPLEMENTACIJE 1
3. PRIORITETNI ZADACI U OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI I
OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE 3
3.1 Energetska efikasnost 3
3.1.1 Poveanje energetske efikasnosti u industriji 3
3.1.2 Distribuirana proizvodnja toplotne i elektrine energije 4
3.1.3 Poveanje energetske efikasnosti u zgradarstvu 4
3.1.4 Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti i novih
tehnologija 5
3.2 Obnovljivi izvori energije 5
4. SWOT ANALIZA (energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije) 6
5. ORGANIZACIONE STRUKTURA PLANA IMPLEMENTACIJE
STARTEGIJE 6
6. PREDLOG PROJEKATA KOJE TREBA FINANSIJSKI PODRATI 7
7. PROCENA NEOPHODNIH FINSIJSKIH SREDSTAVA ZA
INFRASTRUKTURNU PODRKU PROGRAMA IMPLEMENTACIJE 7
8. ZAKLJUCI 15
9. REFERENCE 15

iii
 1. UVOD
Cilj ovoga dokumenta je da sagleda mogu i odriv razvoj energetske efikasnosti i primene
obnovljivih izvora energije u AP Vojvodini u narednom petogodinjem periodu. Dokument u
potrebnoj i dovoljnoj meri objedinjava znanje i ideje iz predmetne oblasti koji mogu da obezbede
znaajan uticaj na razvoj energetskog sektora u celini a u skladu sa ostalim privrednim i neprivrednim
sektorima. Kao takav, dokument treba da poslui Vladi i drugima u lancu odluivanja u formiranju
energestke politike i ekonomskog razvoja u celini.
Imajui u vidu nae tehnoloko zaostajanje u odnosu na razvijene zemlje, ekonomski razvoj
bremenit nedostajuim investicijama i politiku nestabilnost, kao i kratak period u odnosu na koji se
akcioni plan odnosi, dokumentom se daje prednost komercijalnim tehnologijama iz oblasti energetske
efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Za realizaciju programa startegije tehnolokog razvoja u oblasti energetske efikasnosti i
obnovljivih izvora energije data je mogua organizaciona struktura koja se prvenstveno bazirala na
zateenom stanju uz naglasak na potrebu njene dopune radi zadovoljenja potreba startegije.
Ovim programom implementacije startegije Osnovni pravci teholokog razvoja AP Vojvodine,
definiu se mere, nosioci aktivnosti i dinamika realizacije energetske politike i realizacije projekata iz
oblasti energetike, nain unapreenja institucionalne infrastrukture na teritoriji AP Vojvodine kao i
procena neophodnih sredstava.
Ovaj dokument se odnosi na oblast energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije i na period
od 2008. do 2013. godine i predstavlja sastavni deo dokumenta [1].

2. PODLOGE ZA IZRADU PROGRAMA IMPLEMENTACIJE

U dokumentu koji je direktno prethodio ovom [1], detaljno su prikazani osnovni indikatori vezani
za energetiku uopte. Ovde se navode neki od njih koji pouzdano odslikavaju stanje u oblasti
energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Poreenja radi daju se i indikatori za EU-27. Ova
grupacija zemalja ima ukupan bruto nacionalni dohodak (GDP) 9212.43 milijardi US$ i broj
stanovnika od 491.75 miliona. Podaci se odnose na 2005. godinu. Raspoloivi podaci za tu godinu se
odnose na Srbiju i Crnu Goru (GDP 10.87 milijardi US$ i 8.06 miliona stanovnika), ali su vrlo
reprezentativni kada se posmatraju sintetizovano (uporedno).
Uporeujui sintetizovane indikatore vezane za potronju primarne energije, elektrine energije,
emisije CO2 itd, dobijaju se indikatori koji vrlo dobro ukazuju na stanje u oblasti i enegetske
efikasnosti (Tabela 1).

Tabela 1: Uporedni energetski indikatori za EU-27 i Srbiju u 2005. godini

Naziv EU-27 S&CG Naziv EU-27 S&CG
TPES/stanovniku CO2/TPES
3.69 2.07 2.19 3.02
(toe/stanovniku) (t CO2/toe)
TPES/GDP CO2/stanovniku
0.2 1.53 8.09 6.25
(toe/hiljada 2000. godine US$) (t CO2/stanovniku)
TPES/GDP (PPP) CO2/GDP
0.16 0.71 0.43 4.63
(toe/hiljada 2000. godine US$) (kg CO2/2000. godine US$)
Potronja elektrine
CO2/GDP (PPP)
energije/stanovniku 6307 3619 0.34 2.15
(kWh/stanovniku) (kg CO2/2000. godine US$ PPP)
* Drutveni proizvod + uvoz - izvoz - transportni/distributivni gubici
** CO2 Emisija samo od sagorevanja goriva. Emisija je raunata korienjem energetskih bilansa IEA i 1996
revidovanom IPPC direktivom.
*** TPES = ukupno snabdevanje primarnim izvorime energije
**** PPP = odnos valuta konvertovan radi izjednaenja mogunosti kupovine razliitim valutama tj. preraunavanje
razliitih kupovnih moi na isti nivo
***** GDP = bruto drutveni proizvod

1
 Energetska potronja po glavi stanovnika je u Srbiji znaajno manja nego u EU-27, ali je
istovremeno energetski intenzitet (TPES/GDP i TPES/GDP (PPP) znaajno vei od proseka EU-27.
Potronja primarne enrgije po glavi stanovnika je u Srbiji manja 1.78 puta, ali je istovremeno vei
energetski intenzitet ak 4.44 puta. To znai da se velika veina primarne energije ne troi u svrhu
stavaranja GDP ve u neproduktivne svrhe. To je istovremeno i pokazatelj male energetske
efikasnosti.
Kada je u pitanju potronja elektrine energije po glavi stanovnika u Srbiji je ona manja za 1.74
puta u odnosu na EU-27.
Kada je u pitanju emisija CO2 indikatori su prilino slini onima vezanim za energetsku
potronju. Emisija CO2 /GDP (PPP) je u Srbiji ak 6.3 puta vea nego u EU-27.
Ovo poreenje je vazno jer ukazuje na stanje u oblasti energetske efikasnosti kod nas ali
istovremeno nam daje mogunost da postavimo ciljeve kojim treba teiti izmeu ostalog i
realizacijom ovog programa.
U Tabeli 2 je dat pregled korienja obnovljivih izvora energije u EU-27 i Srbiji. Ovde je situacija
vrlo loa po nas. U EU-27 je uee obnovljivih izvora energije (bez hidro) u proizvodnji elektrine
energije oko 5.2 % u odnosu na ukupnu potronju elektrine energije. Kod nas je taj broj jednak nuli.
Ipak, ako se ukljui i hidro energije onda se doe do cifre od 16% u EU-27 i ak 41.2% kod nas. Na
alost, jedino se hidro energija koristi kod nas dok su ostali obnovljivi izvori potpuno zanemareni.
Ova konstatacija se odnosi i na njihovo korienje za proizvodnju elektrine (osim hidro) i toplotne
energije.

Tabela 2: Korienje obovljivih izvora energije u EU-27 i Srbiji

talasaPlima i oseka i energija morskih

Solarna fotoelektrina enegija
Solarna toplotna energija
Primarna vrsta biomasa

Geotermalna energija
Industrijski otpad

Tena biogoriva
Gradski otpad

Hidroenergija
Biogas

Vetar
Jedinica GWh GWh GWh GWh GWh GWh GWh GWh GWh GWh GWh
Ukupno proizvedena
EU-27 22597 4489 41289 13271 2772 5397 0 340846 1491 534 70496
elektrina energija
Ukupno proizvedena
S&CG 0 0 0 0 0 0 0 12032 0 0 0
elektrina energija
Jedinica TJ TJ TJ TJ TJ TJ TJ
Ukupno proizvedena
EU-27 131259 5358 200888 6439 3014 2899 55
toplotna energija
Ukupno proizvedena
S&CG 0 0 0 0 0 0 0
toplotna energija

Ovaj kratak pregled nekih od energetskih indikatora daje prilino jasnu sliku o nepovljnom stanju
u predmetnoj oblasti, ali i putokaz kuda usmeriti aktivnosti.
Da bi se obezbedio odrivi pomak u pravcu poboljanja, za sada nepovoljnih, energetskih
indikatora u svim energetskim sektorima u AP Vojvodini, potrebno je pristupiti realizaciji sledeih
zadataka:
promovisanje energetski efikasnih tehnologija i usavravanje postojeih u cilju poveanja
njihovih energetskih efikasnosti;
obezbeivanje mehanizama podrke na polju promocije i razvoja obnovljivih izvora energije
koji zadovoljavaju tehnike standarde u Vojvodini;
podsticaj razvoju trita usluga, servisa i proizvodnje za potrebe poveanja energetske
efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije u Vojvodini;
identifikovanje barijera za praktinu primenu i razvoj savremenih komercijalnih energetski
efikasnih tehnologija i sintetizovanje mera energetske politike ukljuujui mehanizme razvoja

2
 trita za neophodan razvoj i iskorienje potencijala obnovljivih energetskih izvora i
poveanja energetske efikasnosti u Vojvodini;
izrada akcionog plana za uklanjanje/minimiziranje uticaja barijera;
utvrivanje potrebnog ljudskog potencijala neohodnog za realizaciju postavljenih ciljeva;
ostvariti organizacionu struktura na temelju postojeeg infrasturkturnog i ljudskog potencijala
u funkciji implementacije strategije;
izrada akcionog lana edukacije na svim nivoima radi stvaranja povoljnog okruenja za
implementaciju strategije.

3. PRIORITETNI ZADACI U OBLASTI ENERGETSKE

EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
Od obnovljivih izvora energije ova Studija obuhvata sledee tehnologije:
a. proizvodnja toplotne energije (pare i tople vode) iz biomase
b. postrojenja biogasa i korienje biogasa u energetske svrhe
c. sagorevanje gradskog otpada
d. geotermalna energija
e. male hidroelektrane
f. proizvodnja elektrine energije korienjem vetra
g. solarni foto-naponski sistemi
h. biodizel
i. metanol
I energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su u tehnolokom smislu u svetskim
razmerama dobro razvijeni i izueni. To znai da je veliki broj njih naao komercijalnu primenu uz
zadovoljenje tehnikih standarda.
Na alost kod nas stepen primenjenosti savremenih tehnologija nije zadovoljavajui. Razloge
treba traiti u slaboj privrednoj aktivnosti, niskoj ceni elektrine energije, sporosti donoenja i
nedoslednoj primeni zakonske regulative.

3.1 ENERGETSKA EFIKASNOST

Mere koje podrazumeva energetska efikasnost su veoma brojne i raznolike pa ih je zato vrlo
teko pojedinano analizirati i vrednovati. U ovoj Studiji emo se zadovoljiti procenom potencijala u
industriji i zgradarstvu.

3.1.1 POVEANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI U INDUSTRIJI

Potronja energenata u industriji Vojvodine u 2003. godini:

Prirodni gas 437 miliona sm3/a (4046 GWh)
Mazut 152 miliona kg/a (1690 GWh/a)
Elektrina energija 1692 GWh/a (preko distribucija)
366 GWh/a (direktni potroai)
UKUPNO: 7794 GWh/a
Pretpostavljajui da su cene energenata: (1) Fosilna goriva 0.02 /kWh i (2) Elektrina energija
0.05 /kWh, moe se izraunati da je vrednost utroene energije u industriji Vojvodine u 2003. godini
bila: 220 miliona /a. U vrlo konzervativnom pristupu moemo sa velikom sigurnou tvrditi da se
na nivou cele industrije moe postii uteda od oko 10%. Tolika uteda vredi godinje oko 22 miliona
.
Jedna od brojnih mera za poveanje energetske efikasnosti je unapreenje energetskog
menadmenta. Zatim slede: kontrola procesa sagorevanja u kotlovima, smanjenje isticanja vazduha u
sistemima komprimovanog vazduha, iskorienje otpadne toplote u suarama itd. Brojna praktina
iskustva autora ovog elaborata na izradi i primeni mera za poveanje energetske efikasnosti potvruju
da je usvojeni procenat od 10% vrlo realan.

3
 Pri donoenju konane odluke o realizaciji predloenih mera za poveanje energetske efikasnosti
jedan od osnovnih kriterijuma je i period otplate investicije. Obino se ide u realizaciju kada je prost
period otplate manji od pet godina. Dui periodi otplate zahtevaju detaljniju ekonomsku analizu s
obzirom na obino veliku investiciju. U takvim sluajevima se uglavnom radi i o zameni dela ili cele
procesne opreme.
Za postizanje godinjih uteda od 22 miliona potrebne su investicije od oko 110 miliona
(raunato sa periodom otplate od oko 5 godina).
Prethodna kalkulacija podrazumeva puno iskorienje proizvodnih kapaciteta i broj sati rada vei
od 4000 godinje. Naalost, kod nas je jo uvek industrijska proizvodnja na niskom nivou (izgubljeno
i nerazvijeno trite, nedostatak obrtnih sredstava i zastarele tehnologije).

3.1.2 DISTRIBUIRANA PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRINE ENERGIJE

Na bazi uzorka od 44 preduzea u Vojvodini koja su na 44 lokacije po celoj teritoriji razmotrena

je mogunost samostalnih investicija svakog od tih preduzea tako da proizvede preko 90% svojih
potreba elektrine energije i sprovede deliminu kogeneraciju. Nova proizvodnja elektrine energije
bila bi 697 GWhe/a; korisna toplota (iz kogeneracije) je 939; korisna toplota (bez kogeneracije) je
3071 GWht/a; dodatna potronja gasa je 1139 GWh t/a, a ukupna potronja gasa je 5119 GWht/a.
Ugradnjom 44 postrojenja sa gasnim motorom (0.2 2 MW e) i 6 postrojenja sa gasnom turbinom
(5 20 MWe) uz investiciju u nova postrojenja od oko 83 mil. , dobila bi se koliina
novoproizvedene elektrine energije u iznosu od 697 GWh u poreenju sa 8216 GWh celokupne
teritorijalne potronje u 2003. godinu (8.5%). Za toliko bi se ovakvim poduhvatom smanjilo
preuzimanje iz javne mree.

3.1.3 POVEANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI U ZGRADARSTVU

Po metodologiji Svetske Banke je 2003. godine izvreno snimanje toplotnih gubitaka u zgradama
u Srbiji. Snimanja su se odnosila na stanove, kole i bolnice. Analizom su obuhvaeni: izolacija
zidova, tavanice i poda, gubici na prozorima i vratima, izolacija cevovoda, sistem kontrole
temperature i drugih parametara, stanje instalacije, kotlovi (ako postoje) itd. Proraunske vrednosti
godinjih toplotnih gubitaka su: stanovi = 221 kWh/m2, kole = 282 kWh/m2 i bolnice = 223 kWh/m2.
Sasvim gruba procena potronje energije za grejanje u zgradama u Vojvodini je data u tabeli 3.

Tabela 3: Gruba procena potronje za grejanje

Godinja potronja po Ukupna potronja za
Povrina
Broj 2 m2 grejanje
m
(kWh/m2) (GWh/god)
Stanovi 724108 52500000 221 11602.5
kole 711 821825 282 231.8
Bolnice 15 743280 223 165.7
Ostalo (10%) 1200.0
UKUPNO 13200

Na osnovu sprovedenog snimanja stanja, prorauna i procena moe se zakljuiti sledee:

samo mali broj zgrada ima izolovane zidove, krov i podove (posledino su i transmisioni
gubici vrlo veliki u odnosu na sluaj kada su ove povrine izolovane po vaeim
standardima);
veliki broj zgrada je stariji od dvadeset godina i mnoge od njih nisu odravane;
trokovi grejanja su veoma promenljivi i zavisni od energenta i sistema koji se koristi;
prost period otplate za predloene mere smanjenja energetskih gubitaka u zgradama koje
koriste elektrinu energiju za grejanje je uglavnom manji od pet godina, osim za zamenu
prozora kada iznosi 7-8 godina;
kako je cena drugih sistema grejanja znaajno manja u odnosu na korienje elektrine
energije, to su i periodi otplate kod tih sistema znatno dui (esto preko deset godina);

4
 generalno govorei odravanje zgrada i sistema grejanja u njima je vrlo loe. To zahteva
veliku, dobro organizovano i subvencioniranu akciju koja e na dui rok dati vrlo znaajne
rezultate.
Raspoloive mere za poboljanje energetske efikasnosti u zgradama se mogu podeliti u dve grupe
kako sledi:
Prva grupa podrazumeva mere iji je prost period otplate do oko 7 godina:
podeavanje i kontrola temperature vode za grejanje i sanitarne tople potrone vode
regulisanje sistema grejanja
termiko izolovanje distributivnih cevovoda
smanjivanje infirtracionih gubitaka
primena termostatskih ventila na grejnim telima
merenje potronje toplotne energije
Druga grupa mera podrazumeva jo dui period otplate investicija:
izolacija krovova
izolovanje zidova i fasade
zamena spoljanjih vrata i prozora
Kod nas postoje svi tehniki uslovi za primenu ovih mera ukljuujui i servisne usluge i
proizvodnju opreme, ali dug period otplate, nedostatak sredstava, nepostojanje mera prinude i
regulative u velikoj meri usporava ili odlae njihovu primenu.

3.1.4 REKAPITULACIJA POTENCIJALA U OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI

I NOVIH TEHNOLOGIJA

U tabeli 4 je data rekapitulacija procene potencijala. Mogue je postii utedu ili novu
proizvodnju elektrine energije od 897 GWh elektrine energije. To je oko 13% u odnosu na godinju
potronju elektrine energije. Mogue utede ili proizvodnja nove toplotne energije je oko 2789 GWh
to je znatno vie od godinje utroene toplotne energije.

Tabela 4: Mogui zahvati i procena efekata primenom mera poveanje energetske efikasnosti
Investicija Potencijalna utede energeije
Tehnologija
miliona GWh(e) GWh(t)
INDUSTRIJA 110 200 550
ZGRADARSTVO 235 - 1300
DISTRIBUIRANA 83 697 939
UKUPNO 897 2789

3.2 OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

U tabeli 5 je data rekapitulacija potencijala i ocena potrebnih investicija za iskorienje tog

potencijala u Vojvodini. Primeuje se da je daleko najvei potencijal sadran u biomasi a zatim u
gradskom otpadu. I dok je specifina cena postrojenja za proizvodnju toplotne energije iz biomase
relativno niska (80 160 /kW) za proizvodnju iste iz gradskog otpada to je znatno vie ( 1000
/kW). Kada su u pitanju male hidroelektrane i energija vetra potencijal je skroman ali ne i zanemariv.
Ipak, investicije su velike i zahtevaju jasan doprinos drave u vidu stimulativne cene elektrine
energije. Potencijal geotermalne energije je iskorien sa oko 30% i treba ga u potpunosti iskoristiti.

Tabela 5: Rekapitulacija prorauna potencijala obnovljivih izvora energije u Vojvodini

POTENCIJAL TOPLOTNE ENERGIJE POTENCIJAL ELEKTRINE ENERGIJE
TJ/g GWh/g ktoe/g MW /kW m TJ/g GWh/g ktoe/g MW /kW m
BIOMASA 16542 4595 391.26 1399 100 139.9
BIOGAS 64 18 1.52 5 2500 13.6 56 16 1.33
HIDRO 342 95 8.09 25.4 2500 63.5
VETAR 520 145 12.30 82.5 1000 82.5

5
 GEOTERMALNA 2290 636 54.16 194 150 29.0
GRADSKI
5385 1496 127.38 171 1000 170.8
OTPAD
UKUPNO 24282 6745 574 1769 353 919 255 71 146

4. SWOT analiza (energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije)

Snaga (Strengths)
1. Niska energetska efikasnost i gotovo zanemarivo
uee obnovljivih izvora energije
2. Dobar potencijal obnovljivih izvora energije
(biomasa, geotermalna, ).
3. Relativno dobro razvijena gasna i elektro
distributivna mrea
4. Solidan ljudski tehniki potencijal
5. Relativno dobra privredna aktivnost industrija u
Vojvodini
6. Postepena liberalizacija trita elektrine energije
7. Razvoj proizvodnih kapaciteta energetske opreme.
Mogunosti (Opportunities)
1. Okupljanje i mobilisanje kvalifikovanog kadra.
2. Stvaranja trita znanja, proizvodnje i servisa novih 2. Otpor promenama
tehnologija.
3. Donoenje adekvatne zakonske i pod-zakonske
regulative koja e omoguiti razvoj energetskog
sektora.
4. Formiranje fonda energetske efikasnosti i
obnovljivih izvora energije u Vojvodini.
5. Poboljanje informisanosti i obrazovanja.
Slabosti (Weaknesses)
1. Nedostatak strategije razvoja energetike Vojvodine
(uteda energije u oblasti energetske efikasnosti i
participacija obnovljivih izvora energije u
energetskom snabdevanju)
2. Spora demonopolizacija proizvodnje i trgovine u
oblasti elektrine energije
3. Nedovoljan stepen finasijske samostalnosti u
organizovanju i sprovodjenju razvojnih programa
4. Nerealni pariteti cena energenata
5. Sporost u donoenju neophodne zakonske i
podzakonske regulative
6. Nepostojanje kaznenih odredbi.
7. Neraspolaganje imovinom
8. Nepostojanje fiskalnih olakica.
9. Nepostojanje subvencioniranih cena elektrine
energije za obnovljive izvore i savremene
tehnologije u oblasti energetske efikasnoti.
10. Slab interes za studije energetike i srodnih
tehnikih oblasti.
Pretnje (Threats)
1. Birokratija
3. Politika nestabilnost i posledina sporost u
realizaciji proklamovanih reformi
4. Odliv malobrojnog kadra u oblasti energetike.
5. Reakcija lokalnog stanovnitva.

5. ORGANIZACIONE STRUKTURA PLANA IMPLEMENTACIJE

STARTEGIJE
Mapa AP Vojvodine je prikazana na slici 1. Okruzi (administartivna organizacija) i regionalnih
komora (privredna organizacija) teritorijalno korespondiraju.

6
 Slika 1: Mapa AP Vojvodine sa okruzima i lokacijama regionalnih privrednih komora
6. PREDLOG PROJEKATA KOJE TREBA FINANSIJSKI
PODRATI
Ovim dokumentom se predlau sledei projekti koji treba da budu sastavni deo politike
tehnolokog razvoja AP Vojvodine:
a. poveanje energetske efikasnosti u predkolskim ustanovama, osnovnim i srednjim
kolama
b. poveanje energetske efikasnosti i kogeneracija u bolnicama u AP Vojvodini
c. poveanje energetske efikasnosti u javnim i poslovnim objektima
d. distribuirana proizvodnja elektrine i toplotne energije u industriji
e. istraivanje upotrebe biomase u energetske svrhe
f. korienje gradskog otpada u energetske svrhe
g. podrka preduzeima za proizvodnju energetske opreme uz uslov da je namenjena i
izvozu.
h. sufinansiranje poveanja energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora u industriji
Do sada predloeni projekti nisu dovoljno argumentovano prikazani. Uglavnom nemaju ili
nemaju dobro uraene biznis planove tako da je njihova sudbina nakon eventualne realizacije
uglavnom neizvesna.
Najpre treba usvojiti akcioni plan i definisati kriterijume za vrednovanje projekata. Nakon toga, u
skladu sa postavljenim ciljevima u akcionom planu, treba finansijski podrati projekte koji
ispunjavaju uspostavljene kriterijume. Istovremeno trebaju biti dokumentovani tako da se investicija
moe valjano oceniti. Detalji predloenog akcionog plana su dati u tabelama 6 do 12.

7. PROCENA NEOPHODNIH FINSIJSKIH SREDSTAVA ZA

INFRASTRUKTURNU PODRKU PROGRAMA
IMPLEMENTACIJE
Ova procena je data za period do 2013. godine. Obuhvata sve aktivnosti, poev od stvaranja
okruenja za implementaciju plana, preko razvoja sistema koji podrava realizaciju plana zavrno sa
kontrolnim funkcijama i mehanizmima poboljanja realizacije plana.
Realizaciju podrava piramidalno dispergovana podela uloga, odgovornosti i prava poev od
nivoa pokrajinske izvrne vlasti, preko okruga i komorskog sistema do lokalnih nivoa vlasti i krajnjih
korisnika. ematski je organizacion struktura prikazana na slici 2.

7
 Izvrno vece AP Vojvodine EMA CENTARA ZA
REALIZACIJU PLANOVA I
TOKOVA INFORMACIJA
Privredna komora Vojvodine

RPK Kikinda RPK Novi Sad RPK Pancevo RPK Sombor RPK Subotica Sremska PK RPK Zrenjanin

Ada Bac Alibunar Apatin Backa Indija Nova Crnja

Toplola
Coka Backa Bela Crkva Kula Irig Novi Becej
Palanka Mali Ido
Kanjia Kovacica Odaci Pecinci Secanj
Backi Subotica
Petrovac
Kikinda Kovin Sombor Ruma itite
Becej
Novi Opovo id Zrenjanin
Kneevac
Beocin
Pancevo Sremska
Mitrovica
Novi Sad
Plandite
Stara
Srbobran Pazova
Vrac
Sremski
Karlovci

Temerin

Titel Legenda:
Tok pokretanja inicijativa i izvetavanja o realizaciji
Tok kontrole realizacije
Vrbas Pokrajinska kancelarija Pokrajinski centar za realizaciju investicija
Regionalna kancelarija Regionalni centri za realizaciju investicija
abalj Lokalna kancelarija Lokalni cenrtri za realizaciju investicija

Slika 2: ema organiyacione strukture i tokovima realizacije

8
Tabela 6: Zbirni pregled programa energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije

9
Tabela 7:

10
Tabela: 8

11
Tabela 9:

12
Tabela 10:

13
Tabela 11:

14
Tabela 12:

15
 8. ZAKLJUCI
Imajui u vidu da je Vojvodina siromana u energetskim izvorima i svetske trendove u razvoju
energetike i ouvanju okoline, smatramo da su sledei pravci razvoja energetike u celini u Vojvodini
optimalni:
obezbeenje sigurnih pravaca snabdevanja i transporta energije;
razvoj distribuirane proizvodnje elektrine i toplotne energije;
ulaganja u nove elektro-energetske izvore (prvenstveno kombinovana postrojenja srednjih
snaga);
poveanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korienju energije;
poveanje udela obnovljivih izvora energije, promovisanje i primena novih energetskih
tehnologija;
korienje otpada za proizvodnju energije i smanjenje zagaenja okoline i obezbeenje
sirovina;
koncesioni angaman u eksploataciji nafte i gasa u insotarnstvu;
pootravanje kontrole zagaivanja okoline, i posebno kontrole emisije CO 2;
deregulacija trita energenata i naglasak na distribuiranu proizvodnju energije.
Kada su u pitanju energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, to je osnovni predmet ovog
dokumenta, potencijal se kree u okviru 10-15 % od sadanje potronje finalne energije u Vojvodini.
Za postizanje prepoznatih ciljeva potrebna je pre svega jasna i bezrezervna politika odluka i
organizaciona podrka postojeih relevantnih institucija.
Da bi u ovim aktivnostima nosioci razvoja tehnologija na svim nivoima dali puni doprinos,
neohodno je njihov razvoj usmeriti na:
a. jaanje upravljake strukture, strukture stratekog planiranja i upravljanja, te uvoenja
upravljanja promenama;
b. poboljanje operativnih i finansijskih struktura uvoenjem modernog informaciono
upravljakog sistema;
c. razvoj ljudskih potencijala: poboljanje politike ljudskih potencijala, sistema
nagraivanja/napredovanja, promena sastava osoblja, obuka kadrova;
d. unapreenje fizike infrastrukture: laboratorijska oprema i objekti;
e. jaanje poslovnog razvoja i marketinga, upravljanje ugovorima i intelektualnim vlasnitvom,
uvoenje transparentnih kriterija za pokretanje i podrku istraivakim programima i
individualnim projektima, osnivanje nauno-istraivakih parkova i, gde je to mogue,
profitnih centara.
Proirena i ojaana tehnoloka osnova i razvoj veza izmeu nauno-istraivakih ustanova i
industrije pomoi e preduzeima da se efikasnije ukljue u ekonomije globalnog trita.
Paralelno sa navedenim aktivnostima neophodno je pristupiti realizaciji projekta u oblasti
energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Procenjena vrednost budetskih investicije za potrebe tehnolokog razvoja u oblasti energetske
efiksnosti i obnovljivih izvora energije u AP Vojvodini za period do 2013. godine je oko 250 miliona
EUR. Direktni efekti primene predloenih mera u pomenutim oblastima, i navedeni period,se
procenjuje na oko 985 miliona . Vei deo investiicja je predvien za kadrovsko osposobljavanje i
organizovanje i obezbeenje adekvatne infrastrukture jer jedino tako iskazani potencijal energetske
utede moe biti izgledan.

9. REFERENCE
[1] Osnovni pravci tehnolokog razvoja AP Vojviodine (Startegija), Izvrno vee AP Vojvodine, mart 2007., http://apv-
nauka.ns.ac.yu
[2] Zakon o energetici, Slubeni glasnik Republike Srbije, Broj 84, 2004.
[3] Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije, Broj 44, 2005.
[4] Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije u AP Vojvodini, Izvrno vee AP Vojvodine, Novi
Sad, jun 2007.
[5] Elaborat: Sadanja potronja energije i perspektive uvoenja modernih energetskih tehnologija u industriji i
komunalnoj energetici Vojvodine, Pokrajinski centar za energetsku efikasnost, Novi Sad, 2004
[6] Energetski podaci za 2005 godinu, Elektroprivreda Srbije, Elektrovojvodina doo Novi Sad

16