MODERNI fILOZOf -

BRANITELJ KRANSTVA?
OMOGUUJU LI BERGSONOVE KONCEPCIJE
KRANSTVA ISPRAVNO POIMANJE NARAV-
NOG I NADNARAVNOG REDA?

"Si la parole d'lIn }Jrand mystiqlle,

011 de q.uelq.u'un de ses imilatellrs
IrolIve lin reno enc> tel 011 leI d'enlre
not1S, nJes! ce pos <lu'il peut y Qvoii
en nous lin m:7stiq.ue q.lli sommeille et
q.lli allend seli lemen t line oeeasion de
se repet/fer?fl
"Ako rije kO}Ja velikog misIika ili
koga od nJegovin sliedbel1lka naila:;,i
na odjeli: 11 ovom ili Il onom i:;,meu
nas, nije li to sloga ,,'10 u nama mogda
drijema mislili:, koji eli:a samo priliku
da se probudi?"
Henri Bergson, "Les Del1x
SOl1rces de la Morale et de
la Religion" p. 101.

DEKANAT BOGOSLOVSKOG FAKULTETA
TA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
U smislu propisa l. 232. O. V. V. izdaje se od strane
Dekanata rkt. bogoslovskog fakulteta dozvola za tampanje
(imprimatur) ove disertacije.
Jedan od najznaajnijih pokuaja suvremenog
naturalizma proti objavljenoj religiji jest bez sum-
UNIVERZITE-
nje mlistojanje modernih psihologa, da sve to je
dosad u kranstvu bilo smatrano nadnaravnim, pro-
glase psiho~patoIo'kim i da eminentne pretstavnike
kranstva, mistike, ubroj e meu histerike, ljude
bo}e,sne mate i hipertrofirane senzibilnosti, ljude,
jednom rijeju, neuravnoteenog duevnog ivota.
Unazad nekoliko decenija, od onda naroito ot-
kad je Auguste Comte]) izloio svoju teoriju o tl1i
stanja ovjeanstva, po kojoj teoloka tumaenja
Dr. A. ivkovi, ""padaju u najprimitivniju periodu roda ljudskoga,
o. g. dekan. otad u nauilim krugovima averzija prema objavi,
i pos'ebno prema nadnaravnom u kranstvu sve vi-
e raste2). Poz~tivni st3idij, ipO'sljednja tekovina o-
vjekova3), trai od nas, da se postavimo na isld:ju-
ivo stajalite injenica i iskustva i da pri tuma-
enju svega uzmemo samo jedan kriterij: naravno
objanjenje stvari. T,im duhom iSlpirirani su mnogi,
1) U svom djelu Cours de Philosophie Positive, six
tomes, Paris, drugo izdanje 1908.
2) Time nije reeno, da se averzija nije prije pojavila.
Ako kaemo sve vie raste onda oito kaemo: postojala je
i prije, ali sad sve vie raste. Zato? Zato, jer od Comte-a u
mnogim se naunim krugovima poinje gledati na kranstvo
kao definitivno preivjelo. Comte mu jeozruaio historiku
ulogu, stavio ga u naj primitivni ju prirodu roda ljudskoga i
time toboe nauno utvrdio njegovu nesuvremenost. Comte-ov
je pojcuaj u ovom smislu nov i oznauje ,stvarno jedan datum
u averzijinaunih krugova prema kranstvu.
3) Takvom je proglauju Comte i njegovi sljedbenici
dok u stV1ari pazitivizam ima mnogo svoj,ih pretea i u sta-
rom. i u novom vijeku. Da spomenemosamo ,kod Grka Pro-
tagoru,cirenaice, Epikura, empiriste, a u novije vrijeme Ba-
cona, Rume-a, Saint-Simona i njegovog uitelja d' Alamberta
te enciklO,pediste.i
ako ne gotovo ,svi moderni filozofi i uenjaci4); on
je postao kao nekanedefinirana dogma moderne mi-
sli, proti kojoj svaki prestupak znai s,ilaenje sa
znanstvenog pj ede'stala, svojevoljno iskljuenj c iz na-
'une domene.
Posebno su mnogi psiholozi i filozofi koji su na
psihologiji osnivali svoju filozofiju5) smatrali nu-
nim, da se po,sta.ve na pozitivistiko stajalite i da
samo o strogo iskustvenim injenicama vode rauna.
Za njih, zapravo, druge injenice nijesu smjele ni
postojati, i ako postoji ta, to nosi nadnara.vnu
oznaku, mora imati svoje naravno tumaenjeCi). Za-
dahnut tim idejama Charcot je OSTlovaosvoj institut
za psihopatologiju, gdje su trebali biti istim metoda-
ma prouavani svi sluaJevi, koji izlaze iz psiholoki
nOl'malnng. Pierre Janet i Georges Du:mas iz,daju od
1905. Journa.I de Psychologie normale et pathologi-
que, u kome ista tendencija dolazi konstantno do
izraaja.
Iako su metode i stavovi ovih uenjaka znali
kadgod biti premalo pozitivne - Charcot je tako
uporno odJbij:a;oda promatra Bernardicu iz Lurda7),
4) Od Kanta pa do naih vremena, valjda do Bergsona,
malo je' koji filozofstekao toliki broj p6staa i vrio tako
velik utjecaj na suvremene i kasnijeuenjake kao Comte.
Meu prvim pristaama, koji su vrlo djelovali na irenje po-
zitivistiko.ga duha mnogo su doprinijeli u Francuskoj Emile
Littre, Hippolyte Taine, Ernest Renan, Alfred. Binet, Th.
Ribot; u Engleskoj Ri,chard Congreve, John Henry Bridges;
u Njemakoj Ernest Lalls, Th. Ziegler,. Friedrich Jodl i drugi.
Ovaj utJecaj Comte-ov dovoljno je poznat a da bi na njemu
trebali dulje insistirati. Koga bi stvar detaljnije zanimala
moe pogledati: F. K I i m k e S.L, Institutiones Historiae
Philosophiae, Frib. Brisgoviae, 1923. vol. II. p. 164 sqq. -
D. Bar b ede t t e, Histoire de la. Philosophie. Paris, 1929.
p. 496 ,sqq. - U e b e r w eg - F r i s c h e i s en - Koe h I er,
Grundris,s d. Geschichte de Philosophi,e, ed. 11. i gotovo sve
novije historiare filozofije. .
5) Cfr. Georges Dwelshauvers, Traite de Psy-
chololgie" Paris Payot, 1928, i osobito: D. Par o d i, Phi1o-
sophie contemporaine en France. Paris, F. Akan, 1920; pp.
39--62; 200--250.
6) A l1J d r e C r e s so n, Hases de la Philo,sophie natu-
raliste, Paris,. F. Akan, 2 vol. in - 16, 1905 et 1907.
7)Dr. R o b Ej r t va nde! El st, Hysterie, lanak li
Dictionnalre Apologetique de .la Foi Catholique, t; II. e. 538.
U ovom smis,1u oznartj~ pisatC ovoga lanka, inae lijeniK
iPa zanimanju, neke' njegove postupke road:' c oni rts i o n s
h ati ves e t gro s s i ere s.
ipak ..su oni uspjeli svome radu dati iroku re-
put~ciju il,l'kreditirati jeu veini naunih krugova.
Ova pos!jednjainjenica bila je od pre,sudnog zna-
enja po modernu misao obzirom na tumaenje nad-
naravnih pojava. Samo ono to je izlazi.loiz I:a;bora-
torija Charcota i drugova 'i nosilo etiketu njihovih
pokusa, zasluivala je panj1u javnosti. A Imko nad-
naravne pojave, po njihovom shvaanja - ni,su bile
drugo nego razliiti sluajevi nervoze, psihoze, histe-
rije itd., proirilo se vj erova,nje, da kranstvo, po
svojim izvanrednim sluajevima, s,pada vie u kli-
niku nego u javni ivot.
Nastala je tako itava literatura zadahl1'uta
ovim nruturalistikim i pozitivistikimduhom, koja je
sistematskisve nadnaravne poj2.ve li kranstvu pro-
matI'ala ne samo kao naravno objanjive, nego kao
pojave koje oituju inferiorno duevno stanje, kao
manifestacije poremeenog psihikog ivotaS). Bio je
to hiumf naturalizma i zadnji njegov plod.
PosIj edica je svega toga bila, da se je u j av-
nom ivotu stvorio mentalitet prezira i omalovaa-
vanja svega to jB bilo kransko, a napose onoga,
to je na sebi nosilo znaajke svetosti ili ivota
bogata vanrednim, udesnim djelima. I kako je
ta'j, mentalitet bio stvoren pod utjecajem vlada-
juih znanstvenih krugova, on se u praksi oitovao
kao neobino j>ak moralni pritisak, koji je odjeknuo
u bezbroj u katolikih dua. Izvan diskusije je inje-
nica, da je ba to jedan od uzroka modernog bez-
8) Literatura je u ovoj stvari veoma velika, i bilo bi
ovdje nemogue navoditi je. Od revija, osim prije spomenute
J ournal de Psychologie normale et Pathologique treba na-
roito istaknuti: R evu e P h i los o p h i q u e to izlazi u
Parizu, godite 1903, broj od oktobra: Bre n i e r deM o n t-
m ora n d, L' Erotomanie des Mystiques chretiens; mars
1904: Ascetisme et Mysticisme; decembre 1904: Les mysti-
ques en dehors de I' Extase; juillet 1905: Les Etats mysti-
ques; mars 1906: Hysterie et Mysticisme. - Osim toga li
istom smislu pie B u Il e ti n dela S o c i e t e fra n G a i-
se de p h i los o p hi e, .efr. naroito broj od januara 1906.

vj erj a9). A tamo gdj e do nevj erovanj a nij,e dolo,
dolo jedo uma;:jenjia vjere. Iz mnogih dua nest~lo
je onoga, to je neko 'bHo kao vrhovna znaajka
punine kranskog ivota, nestalo je ponosa,koji je
neko napunjaosvakupravu kransku duu,ponosa
to prj'padaju reEgiji od Boga objavljenoj. Pono!s je
otsad bio na strani pozi:tivista inaturalista.'
U katolikim su se krugovima nizali dakalm na-
pori proti tome duhu kloilulosti i maloduja. Nicale
su divne apologije na obranu kranskih svetinja, pi-
sale su se savreno kritine hagiografije i to je mno-
go doprinijelo razbijanju zatrovane atmosfere. Naa-
lost, u mnogim je i katolikim duama ipak dalj1e
ivjelo maglovito uvjerenje, da ,su sve to skupa apo-
logije p rod om 0 i da nauka onih, koji su bili
smatrani kao r e c tor e s m u n d j misli drugaije.
Promatrajui stvar iS psiholoke strane gotovo
bi ovjek rekao, da je za mnoge bilo potrebno, da
doe netko iz redova onih, koji su sami bili ubrajani
meu umne velikane naega vremena, ali izvan kr-
anstva, llJn apologiste du dehors, jedan
vanjski branitelj, situiran svojom slavom dosta vi-
soko da mu se opravdano mogne povjerovati, adaleko
od slubenog kranstva, da ga se ne bi moglo optu-
iti s pJ1istranosti, pa da on rekne svoje miljenje o
kranskim herojima. Nema nikakve sumnje, da se
je taj, branitelj - uostalom bez ikakvih apologetskih
namjera s njegove stranelO) pojavio u osobi Henri
Bergsona s izlaskom njegove knjige Les Deux So'ur-
ees de la Morale et cl,c la Rdigionll).
--"9) Cfr. o tome Enquete sur les raisons actuelles de l~
Incroyance, godite 1934. i 1935. u La Vie Intellectuelle,.1
Leonce de Grandmaison, La Crise de la FOl chez les Jeunes,
Paris, 1927, Beauchesne.
10) Kao ,to kae Et i e n n e B o ~ n e u svom v~nredn?
uspjelom lanku Spiritualite Bel1gsoDlenne et Spultuahte
Ohretienne (Etudes Carmelitaines, octobre 1932): , Parce
qu'il est phillosophe, l' auteur ne peut pas ayolr eu d mten-
tions apologetiques. Meutim, u nekom smIslu, ..to ne sal!'o
da ne umanjuje, nego poveava apologetsku vrlJednost nJe-
g~~~
11) Edition Felix Alcan, Paris 1932, otsad emo ovo
djelo citirati kraticom D. S.
Moderni filozof -branitelj kranstva
. idovporijeklom, ali koliko se moe na1slutiti po
njegovom dranju, ovjek koji ne ispovijeda nikakve
priz.nate religije, 'Henri Berg.son je stekao ugled i
slavu jednog od najveih mislilaca svoga vremena.
Iako smo dal~ko odi!oga,da bi dijelili sve njegove fi.
lozofske ideje, da bi ak mogli prihvatiti njegov si-
stem kao cjelinu, moramo ipak, s jednim od najodlu-
nijih njegovih protivnika kazati ono, to je bilo re-
eno o najslavnijim uiteljima, da se on ne dotie ni-
kakva pitanja a da na-.njem )le ostavi otiska original-
nosti, da se ne sree ni s. kakvim tradicionaJ,nim rje-
enjem ada ga ne obnavlja12). Obnavlja dakako na
svoj nain, i koji, jo jednom naglasujemo, ne misli-
mo supotpisati. No to stoji, da je bergsonizam filozo-
fija, koja je ve pred dva decenija bila odjeknula ne
samo po Francuskoj nego i po ostalom kulturnom svi-
jetu. Kod anglosaksonaca njegov je utjecaj bio isto
tako zamaan i jak kao i kod Francuza; na desetici
knjiga bili su posveeni njegovoj filozofiji, a injenica
da je njegova glavna naela usvojio jedan od njegovih
najslavnijih i najstarijih takmaca, William James,
moe .se valjda smatrati jedinstvenim sluajem u po-
vij esti ideja 1 :j). U Nj emakoj, takoer, o nj emu se
je pisall) s mnogo oduevljenja14). On je i kod na.s
valjda jedan od najitanijih s.uvreu1enihstranih filo-
zofa. Na dananje duhove njegov je utj ecaj svakako
vrlo velik.
Jedan od neobino snanih katolikih kritiara
koji je inae 's potpunom bezobzirnou, ali i s najve:
om objektivno'u kritizirao Bergsona, Joseph de
Tonqudee pie: Bergsonizam je bez sumnje najpu-
12) Ja c o b, La philosophie d' hier et d' aujourd' hui u
Revue de Metaphysique et de Morale, mars 1898; cfr. Par~di,
op.. c.,p. 253.
13) Par o d i, op. c., p. 290. Vidi sama Jamesova djela:
Pragmatisme, a New Name for some OldWays od Thinking
i The varieties of Religious Experience.
14) Naroito do pred svjetski rat. Parodi misli, da je
neprijateljsko ras,poloenje prema svemu francuskome koje
je dolo do posebna izraaja u ratu, doprinijelo, da je' zani-
I manje za Bergsona u Njemakoj popustilo. Op. c. p. 290. Sva-
kako injenica je, da je u Njemakoj literatura o. B., poevi od
tih godina, vrlo siromana.
niji i najmoniji tok misli koji j,e unazad sto godina
proao naim filozofs,kimsviJ,etom15). Mi se ne mo-
emo - kae isti pisac - sloiti s glavnim pravcima
te nauke, ipak ne mo'emo a da se ne divimo djelu ta-
ko zamanu, tako razliitu, tako snailU. G. Bevgson
spada 'li vrstu velikih filozofa16).' Kritiari nekatolici
piu dakako o njem s jo veim oduevljenjem. I meu
njima ima on protivni@a, ali openito, nitko ne porie
njegove umne veIiine17). On je priznati veliki misli-
lac naega vremena, ovjek koji uiva veliki intelek-
tualni ugled u dananj.e doba.
A znaajno je upravo to, da je taj filozof,
koji je inae i sam usvojio pozitivistiku dogmu o
znanstvenoj ulozi iskustva i inj enica 1S), ali koj i se
odavna bori za spiritualizam i dualizmn, doao u svo-
me razvoju dotle, da brani kranstvo i najistaknutije
zastupnike njiegovog duhovnog ivota - mistike. S
hrabro6ukoja je doista. :svakog udivljenja vrijedna,
on se digao protiv itavoj onoj struji, koja je dosad
sistematski zabacivala specifinu vrijednost nutal'-
njeg kranskog ivota i koje) je - to je puno gore
-- izjednaivala divilJ1'izirani ivot svetaca s najpro-
stijim devijacijama u podruju psihopatologije. Ma
to tko inae drao o Bergsonovoj filozofiji, nitko ne-
e moi porei, da je njegov stav prema kranstvu u
duhovnom svijetu da:nanjice, od vrlo velikog zama-
aja i da on, Imo jednim udarcem, vraa kranstvu
decenijima oduzimanu reputaciju v!anrednosti i veIi-
15) Cfr. Etudes, La Clef de Deux Sources brojevi od
5. prosinca 1932. pa do 5. travnja J...933.Tire ii part, bez nove
paginacije. P. 642.
1li) Ibid., Jl. 641, 642.
17) Treba dakako distingvirati, kao to dobro primje-
eUJe G. T h i b o n: Nous admirons, nous vcnerons profon-
dement ce haut penseur... Mais I' amplitude geniale de I'
esprit et la noblesse du caractere d' incIuent pas neces"aire-
ment la souverainete dans I' ordre philosphique. - Son
empreintes,pecifique sur I' histoire de la pensee sera celIe
d' un grand homme, non d' un grand metaphysicien. Revue
Thomiste, T. XVI, no 77, mai.----juin 1933, p. 400. Cio broj je
posveen Bergsonu.
18) Cfr. Parodi 0Jl. c., p. 287. To je jedna od velikih
znaajki nj,egove filozofije i ona nas upozorava, da je poziti-
vistiki duh djelovao i na samoga Bergsona.
eme. Ima u tom dogaaju neto neoekivana, jer
ka:o to veli oduevljeni Bergsonov pristaa Jankele-
vich, premda nam se sad ini, da bergsonizamnije
mogao drugaije zakljuiti nego je zakljuio, (ilpa,k)
n-rtko nije mogao una\prijed rei ta e 8e dogodi-
ti19). Njegova smiom~. i neobino duhovita obrana
kra'nskih veJ:iina - proti tolikim potcjenjivaima
kranstva - djelovala je kao silno znaiajall duhovni
Dogaaj naeg vremena.
M. T.-L. Penido,inae odluan protivnik Berg-
sonov, osvr116i se na nj1cgovo posljednje djelo pie:
Ima li hitnije zadae negoli vratiti suvremenom
svijetu, koga razdire bezl13Jdnabol, ono to mu je Jedi-
no Potl'ebno? A da najslavniji filozof svoga vremena,
daleko od tog da bi htio, kao toliko drug ih izgraditi
1
laiki moral i religiju bez Bega, autoritativno tvrdi,
da je pravi moral mon,1 SV.2taca; da na vrhovna pi-
tanja jedino kranstvo donosi odgovor, koji zado-
volj'ava; daovj eans:tvo na,pola smrvljeno pod tei-
nom napretk2" to ga je oS'tvarilo, nee biti spae-
no nego ako uspije da se digne, i da pogleda u
nebo; - to j,e h~sumnje znatan dogaaj, u podruju
duha, i zasluuj e da se ovjek na nj emu zaustavi20).
I mi emo pokuati, da se na njemu zaUistavimo.
Ali ne samo kao zadivljeni promatrai, nego i
kao kritiari. Jer ako Bergsonovo djelo z,as].uuje da
mu se divimo, i da istaknemo njegove zasluge, naa
za:daa ne moe time biti zavrena. Ako je dtinost
apologete da vodi rauna o svemu to je u prilog
kranstvu, - prema naelu sv. Justina, da je sve
---19) J ankelevich je ujedno jedan od onih, ko)i S:1Berg-
'sona - po njegovim vlastitim priznanjima - najbolje shva-
tili. Vi.di njegov lanak, Les deux sources de la. moral~ et de
la reIigion d' apres M. Bergson, u Revue MetaphYSlque et
Morale, janvier-mars 1933, t. IDI.
20) M., T. - L. P e n i d o, Dieu dans le bergsonis:ne,
Paris, 1934. Desclee de Brouwer & Cie. Colleehon Queshons
,disputees. p. 7. Citati pod navodnicima odnose se na D. S.
pp. 335, 343.
 nae, gdjegod je ta lijepa, istinita lcen021) - nje-
govo djelo nije time iscrpljeno. Kod svakog branite-
lja kranstv,a, a osobito onga izvana mogu da se
uz istinite i uzviene mis1ipotkradu i mnoge zablude.
Ta oa}asnost postoji naroito tamo, gdje je apologija
sporedna i k tomu jo u slubi filozofs'ke misli, koja
se ne slae s tradicionalnim shvaanjem i ope lj:ud-
skim !uvjerenjem22). Ne prejudicirajui uostalom ni-
malo tome, ta treb2.. dra,ti o Bergsonovom shvaa-
nju kranstva i naroito o njegovom shvaanju nad-
naravnog i mis.tinog svijeta, mislimo da je opravda-
no, na.kon to 'u 1. dijdu ove studije budemo izloili
njegovu misao, poduzeti u II. njezinom dijelu, da je
kritiki ispitamo. Ako se ona bude slagala s naim
katolikim shaanjem mi emo biti sretni da to na-
glasimo, a.ko pak ne, morat emo istaknuti u emu su
bitne za.blude bergsonizma i njegovog poiman.hl kr-
anstva.
Da zaokruimo itav ovaj rad, trebalo bi da iz-
loima katoliko shva6anje o odnoajima naravnog i
vrhunaravnog reda, posebno obzirom na one momen-
te kojih se Bergson ovdje dotakao: misticizma, intu-
icije, re1'igije i relig'iozne filozofi.k Ali to nee biti
predmet ove studi,i'e23).Njezin je predmet tono
ogranien ekspozicijom i kritikom kranskih ideja
Bergsonovih, posebno onih, koje su sadrane u nje-
govom posljednjem djelu.
21) OGa r:.ry.po. XCXACIJ::;' :::'{v(r(o:~ "(HJi;)v "CU)V X(A'J'TlCt.V(ljV
II. Apo!. c. eHI. Publie par Hemmer-Lejay. Paris 1927. Ed. A.
Picard. Dakako, da ove Justinove rijei ne smijemo uzeti u smi-
slu Filona Aleksandrijskog - od koga ih je Justin moda i
posudio - pa tvrditi da sve istine, to ih pogani posjeduju,
potjeu iz sv. Pisma. To bi bilo netono i neopravdano. Jedini
opravdan smisao, koji se tim rijeima moe dati - a tako ga
ovdje i uzimamo - to je,da kranin moe i ima pravo po-
sluiti se sa svime gdjegod je ta lijepa i istinita reeno.
Odgovara li taj' smisao Justinovom shvaanj,u to je drugo pi-
tanje, ali za stajalite na koje smo se postavili to nema
vanosti.
22) Bergson sam vrlo esto po svim svojim djelima
insistira na tome, da je istina upravo u protivnome od onoga
to se openito misli i to se do sad istinom smatralo.
23) Time emo se pozabaviti u po.sebnoj jednoj
Proble:in, prema tome, ove studije nije datipot-
puno iscrpiv prikaz Beq!,'sonovih ideja koje govore u
prilog kranstvu, l);iti provesti svestranu kompara-
ciju izmeu bergsonizma i kranstva. Ono to se njo-
me hoe, to je s jedne strane promotriti glavne ozna-
ke Bergsonove duhovne orijentaC'ije prema kran-
stvu, vidjeti naime ta j,e njega kao filozofa i model';"
nogovjeka navelo da se interesira za kranstvo i
dokle je u tom zanimanju doao; a s druge strane
ispitati zato u toj svojoj orijentaciji prema kran-
stvu nije iao dalje. Nije li naime na putu, kojim je
bio krenuo sreo zapr,eke, koje su nerazdruivo vezane
uz samu njegovu filozofiju a donekle i na duhovni
ambijenat, u kome je nastalo njegovo posljednje djelo.
Jednom rijeju ispitati s filozofskog i kranskog sta-
j alita apologetsku vrij ednost bergsonizma; vidj eti
ukoliko se Bergsonova nauka slae odnosno ne slae s
autentinim poimanjem apologetike ; promotriti naro-
ito doputa li ta nauka ispravno razlikovanje narav-
nog i nadnaravnog reda24).
Bit 6e stoga dovoljno, ako ovim mdom pokae-
mo, kako se jedan od najveih duhova naega VI'e-
mElna probija do kra:nstva i koji, uviajui njegovu
velii:nu, ne dolazi do nj eg potpU:l10111'a.
Ne dolazi, ne
zbog tog, to ne bi moda htio, - oito je, da je
Bergson htio obuhvatiti svu vidljivu inevidljivu
san.
24) Kritikih studija o Bel'gsonu i njegovom novom
djelu - kao to e se kasnije vidjeti - postoji prilian broj.
U nekim od njih spominje se, ali tek usput i apologetski mo-
menat. Meutim, koliko Je piscu ove radnje poznato, nema ni-
jedne jo, koja bi se u obraivanju p?stavila na iskljuivo apo-
logetsko s1Jaj,alite, s koga se ovdJe problem promatra. -
Po sebi se razumije, da ova studija kao i veina ostalih to
su izale o najnovijem Bergsonovom djelu, nuno pretpostav-
ljapoznavanje opih ideja Ber,gsonove filozofije, kao to pret-
postavlja i poznavanje kranstva. Studirajui jedan specijalni
problem, dati se na detaljno obj::njavanje onoga to je u ton:
problemu ukljueno,znailo bl samo nepotrebno otegnuti
stvar i uiniti je nezgrapnom, kao togod bi bilo nezgrapno
tumaiti elementarne raunske operacije pri izrai.vanju za-
dataka vie matemati,ke.
studiji.
 Uvod

stvarnost, - nego stoga to nij.e na vrelima proua-

v~o origi~alnost i specifi,nosthoalJJskog ivota, koji
mIlost daje, i to si je svojim preanjim filozofskim
idejama nametnuo jedno !poimanje stvari, koje jeu
opreci s ispravnom duhovnom orijentacijom kran-
stva. To e nam otkriti i svu veliinu Bergsonova po-
lmaja, ali ujedno isV'u tragiku ove due, koju, kao
i t0like druge, privlai sjaj kranstva.
Branitelj kranstva
Obnavlja spiritualizma
1. Tko je pratio razvoj ideja posljednjih nekoliko
decenija zna za Bergsonove zasluge u pogledu obnove
spiritualizma i ruenja materijalistikog poimanja
svije,ta. Neko sljedbenik Bergsonov, adanas j,edan
od najveih skolastilm naeg vremena, Jacques Ma-
ritain25), opisuje to razdoblje kao jednu od najmu-
nijih perioda, kroz koje je proao ljudski duh u po-
sljednjih nekoliko stoljea26). Metafizika je bila pre-
zrena, svo nastojanje moderne filozofije svravala s,e
u matematizmu i mehanicizmu, u materijalizmu i po-
zitivizmu. Gospodari dana bili su Gomte, Taine, Spen-
cer, Darwin, Berbhelot, Btichner i njegovi davni pre-
tee Descartes i Kant. O apsolutnome se nije filozofi-
ralo, jedina poznata stvarnost bili su fenomeni, i u
tom isto tvarnom svijetu, sve se kretalo. D i e M a-
ter ie i s t der U r g r u n cl a Il e s S e i n s pisao
je Btichner "u svom djelu Kraft und Stof27).
25) J a c q u e ,g Mar ita i n, La Philoso.phie bergso-
nienne. Etudes critiques. Deuxieme edition revue et augmen-
tee. Paris, Librairie Marcel Riviere ,pp. LXXXVI + 367. Ovo
je djelo nesumnjivo najpotpunija i naj dublja kritik'a Bergso-
nove filozofije sa skolastikog stajalita, na nj e se sigurno
morati pozivati svaki kritiar bergsonizma, koji ne bude htio
iznova zapoimati vee dovreni rad.
26) Ibid.,p. 101-104.
27) Citim F I' i edI' i c h K lim k e, Der Monismus und
seine philoso,phischen Grundlagen, Beitrage zu einer Kritik
modernen Geistesstromung'en .. Freiburg im Breisgau. Herder
1911, p. 131. Gfr. takoer Th. R i b o t, La Psyc~~~ogie ::,r:
g.lai-
se.contemporaine: Paris, F. Akan, 1896. ,Tro'lsleme edlt1on,
naroito. poglavlje posveeno Spenc~ru iz koga izbija sva ne-
P9kolebljiva.v'jeta 11 iskustvo i omalovaavanje religije i.me-
tafizike.
 Branitelj kranstva
v Sve se dogaalo kao da Bog ne postoji, kao da
covJeknema due, slobodna je volja bilailu:zija ne-
zdruiva ,s ,naurr~m determinizmom ... 28).
Takve ideje u koliko bi mogle biti izraene u for-
mi kakve prividno &uVislemetafizike, nisu bile tako
pogibeljne. Ono to ih je inilo beskraj no opasnim to
je upravo 'njihova filozofska bijeda. Ne oslanjajui
se 111 na kakav metafizikiprincip svj esno zaipaen,
ne nadovezujui se ni na kakvu odreenu nauku
one nisu mogle biti predmet ipobijanja. Sretajui ih
~vagdje:. kod svih svojih suvremeni'ka, ovjek je po-
ceo u nJlima gledati nuan produkt civiliza.cije i sma-
tI:ati ih sikoro po sebi oitima. to je gOl'e bilo, one
su se pretstavljale kao bezuvjetno potrebni postulati
i .kao sjajni zakljuci prirodnih znanosti. Uspjelo je
bIlo tako skupa spojiti ateizam i znanost. I materi-
jal~zam, koga su kao sistem prezirali i oni, koji su
najvie doprinosili njegovu irenju, pojavljivao se
usprkos sV'emu, kao jedino mogua filozofija pozi-
tivne znanosti2D).
U takvim !prilikama, nij eneopravdano milsliti da
je i' sam Bergson, prij e nego se je digao !proti tom
tobo.e znanstvenom materija1izmu, morao podnijeti,
fascmatorski utjecaj moderne znanosti, proi kroz
onu mehanistiku opojenost, o koj/oj j'e sam jedno
govorio spominjui Spencera. Zar to ne izbija u pr-
vom njegovom radu, izdanju Lukrecijeva De Natum
Rerum30), popraen u dugim predgovorom ? Ta i-
vjeti u tom idejnom ambijentu i ne podnij<eti,na bilo
kakav nai1n njegov utjecaj, bilo bi sigurno nemo-
gue; Bergson je, kao i svi mi, bio dijete svoga vre-
mena
Ali do,&koraon je bez sumnje uvidio nitavost
mehanicizma. Vidio je ,s j,edne .strane, d2 fizika u ma-
28) Marita!n, La. Philosophie bergsonienne, p. 102.
2D) La P~llosophle bergsonienne, p. 102, 103.
. 30) Extralts de LlIcrece, precedes d' une etude sur la
poesl.e, la philosop.hie, la physique, le texte et la Jangue de
~uc:ece'.vpar Henn Bergson. Paris, DelagravE), 1884. _ 'Ma-
ntam p1se (op. c., p. 385): Qn peut donc croire raisonnable-
ment que M. Bergson s' initiaa la philosbph!epatune
ture exclusivement scientiiique ... . . ,
tematskom obliku, daleko od' toga da bi mogla do-
sei do dna sva'ke stvarnosti, prua nam samo sliku
vie manje samovolju, konstruiranu na mjernim
odnoajima, a s druge strane, da tobonji znanstveni
pozitivizam nije drugo nego !prosta aglomeracija me-
tafi'zikih predrasuda vie manj e nesvjesnih. Takva
enormna iluzija povlaila je na odgovornost itavu mo-
dernu filozofiju, a njezini su dubo'ki pzroci bili mOda
u nekim opim zabludama, u koje je ljudski razum
po naravnoj sklonosti znao pada:ti. Prisiljen dakle
skoro takvim stanjem Bergson je poao u potragu
za stvarnou, za koju mehanicizam nij e znao. Ali
on je nij e poao traiti u itavoj stvarnosti, kao to
je to inila tradicionalna filozofija, nego u odree-
nim inj enicama, on se dao na prouavanj e psiho-
logije. Ipak trajnim i dubljim prouavanjem samih
iskustvenih psiholokih injenica, on je uvidio pot-
punu nedostatnost ideja suvremenih uenjaka o od-
noajima fizikog i moralnog reda. To ga je dovelo
da prizna, da ,postoji slobodna volja, da zClmije6c
psiho-fiziki paralelizam, da razlikuje duh od ma-
terije, da uvidi razliku u naravi izmeu ovjeka i i-
votinje, izvjesnu supstancijalnost due, moda i nje-
nu neumrlost, da vjerovatno pri,zna osobnog Boga, te
da ko-nano ;pomalo dadne naslutiti, k,[\;kovjerske bri-
ge zaokupljaju njegovu duu. S izvjesnog stajalita,
ovo bi po prilici bila krivulja Bergsonove misli.
Sve bi se 'to .prouavanje vrilo na iskljuivo znan-
stvenom terenu31).
Bergson je dakle po nekim svojim tendencijama
htio danadie svoje doba, da se odvoji od svojih &U-
vl.1emerrikazillibacujui s jedne strane njihov materi-
jal<izam i agna.sticizam, a s druge strane us.vajajui
ono, to je u pozitivizmunjego,v:a vremena izgledalo
opravdano. Htio je on nita manj,e - digavi se proti
ilavo ,ukori,ienjenim koncepcij3:ma ::;voga,v:remena -
izgraditi filozofiju, koja e dosei apsolutno, apso-
lutnu istinu:>2). Ponovno uspostaviti velike Sipiritua-
cul- 31) Maritain; Qp. C., pp. 385,38.6.
32) Parodi, op. c., p. 287.
listike teze, adase ni u em ne sukobi s pravim te-
evinama znanosti, to vie, da ,se sam u svojoj filo-
zofiji dri konstantno nj.ihovih metoda: iskustva i
opaanja.
2. Pokuaj bez sumnje zamaman, ali jo Vlse te-
ak i tim zasIurrij1i,to je u to doba Bergson bio sam
na parikoj univerzi, koji se usudio suprotstaviti'
svojim dojuoera'njim uiteljima. Jose danas sje-
am, pie M.aritaim, akcenta" kojim je jedan od naih
uitelja na Sorboni, danas pokojni, osuivao idov-
sko-aleksandrijski misticiza.m i, da sve reknem, lde-
rikaUzaim ovoga Platonovaoboavatelja33). Ali te
osude nisu nita pomogle. Reakcija proti pO'zitivisti-
kim pretjeranostima bila je z.apooela i Bergson je
bio njezin briljantni pretstavnik. Ma,se slualaca
skupljale su se oko katedre 'u College de France, da
uju mladog profesora kako u savreno elegantnol11
jeziku obnavlja velike m2tafizike probleme l"ijea-
vaj ui ih na nov i zanimljiv nain.
Jedni su smatrali, da njegov lderikalizam i
misticizam nije tako opasan kako su nelo mi,slili, bilo
ih je dapae koji su vjerovali, da e Bergsonova fi-
lozofija dati slobodnoj misli, koja je ve dugo go-
dina postila, novih ideja, ,pl'eporodnih energija. Zar
nije mogu6e, pitali su se mnog'i, da Bergson dadne
laiki moral, lai,ku religiju, mistiku, laiki i gra-
anski nutarnjri ivo,t, 7Ja kojim su uzalud vapile
ras,kranjene generacije34) '? Drugi su mu nilJprotiv
zahvaljivali, to je oslobodio njoihov duh tekog jar-
ma ateizma, .probudio njrihove due, obnovio u njima
izvore ivo1Ja35)
Jo onda, kad je daleko bio od svog posljednjeg
djela Les Deux Sources de la Morale et de la Re-
ligion, Bergson je pripravljao puteve duha i recimo
33) La philosophie .bergsonienne, p. 97, 98.
34) Ibid., p. ~.
35) Tako je na 'pr. pi,sao E. - J. Lotte u svom odgovoru
na anketu, 1\to ju je bi.la owo,riJa Revue .de la Jeunesse, a
kasnije reproducirao Bulletin des Professeurs catholiques de
l' Universit, janvier 1913..
bez oklijevanja puteve kranstvu. Ne samo, kae
Maritain35), da je njegov utjecaj proizveo kod
mnogih mIadih ljudi pokret potivanja i simpatije
prema kranstvu, nego je on ,poetalk nekolikih po-
vrataka ili obraenja k pravoj vjeri37). Ne misli se
time rei, da je sve to je Bergson nauavao biJ.o u
skladu s ortodolmnimkranstvom, ni dapae to, da
je njegov spiritualizam bio isti tradicionalni spiri-
tualizam, nego samo to, da je njegova nauka, kakv,a
tlJkva,pripravljala teren duhovnoj obnovi 'naeg vre-
mena, i time ujedno - ,m.akarizdaleka - utirala pu-
teve do onog pravog ivota, to ga samo ivot u svoj
svojoj punini da ti moe.,
Bergsonovu' su f'ilozofiju kritizirali s mnogo
kompetentnosti najdublj'i3B) ,sko]a,stiki i drugi filo-
zofi. Piui ove retke ne mislimo nikako ustajati na
obranu njegovih ideja, :u slij,edeem pogJ.avlj'u imat
emo zgode da upozorimo na velike diferencije koje
Bel'g1sonovo shvaanje dijele od kranskog. Ono ,to
sad nastojimo da istaknemo, to su stvarne zasluge
Bergsonove u produhovlj ivanj u j(wl1e atmosfere na-
eg vremena. Mogla bi se moda prei teza za tezom
itave Bergsonove filozofije i pokazati, kako su se
one jedna za dnugom suprostavljale dotadanjim ma-
terijalisti6kim koncelpcijama svij,cta i ivota. Vidjeli
bi se tada ujedno nj'ihovi nednsta:tci i posve jasne
36) Koji moe govoriti s mnogo kompetentnosti o toj
stvari jer je i .sam bio uenik Bergsonov, pa i ako se nije
.oibrati~ pod njegovim U1tjecaj'em, - obra,tio se naroito ita-
jui sv. Tomu - Bergson ga je donekle orijentirao prema
spiritu:3Jlistikomshvaanju svijeta. .
:17) La philosophie beI1gsOrnienne, p. 98. SVI dakako
o:braeni.ci Bergsollovi- kasnije emo vidjeti zato - nilsu
osobito u po.etku, bili .naj.sretnije akviz,kije kranstva. Da
ne spominjemo sviju, dosta j,e navesti istaknutije kao to Sll:
F:douard Le Roy, Fonsegl'ive, Blondel, l' abbe Laberth?!l~iere,
Henri Poincare. N eki su od ovih bili i danas su praktIcm ka-
toU.ci, ali njihove su ideje, osuclene elllciklikom Pas,:endi hu-
ma,ni gregis, kao to su i sama prva Bergsonova djela stav-
lj e,na na !ndeks.
38) Najpotpunije joe ono, koje smo ve navo~i1i, od Jac-
ques J\!Iaritaina: La philosophie bergsonienne. SpomlllJemo,osll?
toga jo: A. FaI'ge.s, La phl).oso;phle de. Bergson. ~)Cp'ose ~rl-
tique, Paris, 1912; J. de Tonqued.ec, DI~u dans 1 EvolutlOn
creatrice, Pariis, 1912: KreHer, Elne Phllosorphle des Lebens,
H. Bergson, Jena 1914.
zablude. Vdjelo bi se tada, da imaju zapravo dva
bergsonizma, kako kae Maritain un ber-gsonisrne
d'intention et 'un ber-gson'isrne de fait93), bergsonizam,
koji izhija iz namjera pievih i koji tei za to i-
im spiritualizmom, i faktiki, stvarni bergsonizam,
koji je esto puta u formaInoj opreci s prvim. Ipak
uza sve nedoda:t'ke, u ej elini svoj oj, Berg;sonova je
filozofija zastupala nekaikav slpiritualiz.am i k2"0takva
ona jie, makar i nedostatno, kr'ila puteve kraJlskom
spiritualizmu. Iako formuIa njegove rilozofije ne bi
mogla biti potpuna antiteza Biichnerovoj, koj'i je re-
kao: Die Mater-ie ist der- Gr-und alles Seins tako da
bi se reklo: L'espr-it est le fondernent de tout ce qui
existe ima neto od te formule u bergsonizmu. koji
izbija iz nmnjera pievih40).
Znaajke novog djela
3. Sva je meutim oekivalnja nadila posljed-
nja Bergsonova knjiga Les Deux Sources de la Mo-
mle et de la Religion'!l). Premda ona ne na,puta
})ozicija, koje su snmtrane definitivno zauzetima, ona
se obrnula jednom po,svenovom redu ,problema. I te
problE)me ona ,prouava s vdikim arom, vdikom bri-
gom oko to svestranijih informa.cij1a, stnplj'ivou i
precizno0u, koj'i su udivljenja vrijedni. Ono to je
auktor - })ie J. de Tonquedec - morao proitati,
prouiti, podataka skupiti, da napie ovu razmjerno
krat'ku lmjigu42), :pretstavlja ogroman rad. I iz po-
dataka koje je on dugo meditirao i produbljivao, koji
:su, to se jasno vidi, sazrijevali int,enz'ivnim i utlji-
vim razmiljanjem, Berg1S'on :ie izveo, ne nekohko
fragmental'TIih pregleda stvari, nekoliko eseja ili di-
39) Op. c. Prface a la seconde dition, p. XVIII, XIX.
poglavlje: Berg,sonisme de fait et bergsonisme d' intentio,n
PIP. 383~388.
40) Naglasujemo u bergsonizmu d' intention, jer berg-
sonisme de fait est tout diffrent. Cfr. Maritain, op.c., p. 386.
41) ... personne n' .aurait pu tprdire se qui allait arri-
ver. Non, personne. Fr. Jourdain Messaut, o. p. dans la Re-
vue Thomiste, art. intitul: Autour des Deux Sources, p. 466.
42) .svega 346 strana aktava.
s})aratnih hiljeaka,nego pravo jedno metafiziko
djelo. Djdo organizirano, kompaktno, supstancijal-
no, koje kruni sada 'sav njegov rad, i koje u pravoj
filozofskoj sintezi daje nam o Bogu, dui, vjeri, mo-
ralu, mistici svoja originalna rjeenja43).
Ko1iko su ova rijeenja u skladu iS is!pravnim
filozofs'kim i kranskim shvaJaIijem to emo ka-
snije vidjeti, za;Jsadsamo istiemo znaaj i vanos,t
ovoga dogaaj.a, s i,sto apologetskogstajialita. Zar
to po sebi niJe markanta:n dogaaj, da jedan veliki
filozof, koji je cio svoj ivot proveo umujui, na
koncu svoje filozofske klarijere i)ie dj elo, koj e je
odmah im je iza,Io })ostalo klas'ino i kojim on })ri-
znaje, ako ne moda apsolutnu istinu kranstva,
svakako njegovu jedinstvenu vrijednost kao injeni-
ce'? A to svj edoanstvo u prilog kranstvu posta.i e
tim dojmljivije, to je ono, po izjavama pievim,
plod slobodnog i neza'interesiranog razmatranja44).
Berg,son ovim svojim djelom razbija uski okvir
raciomah'z,]11'a,ukoliko zacrtava prve poteze morala,
koji ne zatvara ovj>c,kasama u se, koji ga me s1:r-
pava medu zi,dine jednostavnog potivanja bez1'inog
zalwna4S), i u besplodnu ,samodopadnost, u koliko na-
ro'ito ostavlja ,srce ovj ekovo otvoreno i posluno
prema inspira!Cija:ma Duha. Ono nam .uistinu })redlae
j edam konkretan d<uhovniideal, kojli je jednako da-
leko od namjetenc blj'utavosti humanitarizma, koga
su nam moderni tako dugo pI'opovijedali, kao i od
dvo'jbenog a:ra lii;erarnog .senzualizma, koji nadah-
njuje mnoge dananje })isce. Svojim sjajnim jezi'kom
i stilom pisac nam govori, lmoto emo to opirnije
vidjeti, da ovjek moe uspje,no ljubit'i ovjeanstvo
43) JoseIPh de Tonqudec, Le Contenu des ),Deux Sour-
ces, Etudes, 20 mar.s 1933 p. 64l.
' 44) E t i e n neBo r n e, S p i rit u a Ii t e B e r g s o-
n i e n n et S p i .r i tu ali t C h r t i e n n e, dans les
Etudes Carm1itaines,oetobre 1932, p. 157. Za ovaj lanak
kae J. Messaut: Etucle de tres haute valeur et de tres gran-
de suret doctrinale, la meilleure qui ait paru sur le livre de M.
Bergson. Art. c., p. 467, note 1.
45) U Kantovom smislu. Cfr. o tome Dr. S. Zimmer-
mann, Ram i Neoskolastika, Zagreb. 1910. 1. dio, p. 151. sqq.
 i ,ivot samo u Onome, koji je Poetak ovjeanstva
i ivota46).
to vie sama metoda, sama vibraQ;ija pISQ;eVe
misli u ovom djelu ima u sebi neto religioznoga.
Bergson ne nastoji rekonstruirati svijet po ka-
tegorijama, to bi ih sam izmislio stvaralakom spon-
tanou vlastite mislli. On svije!sno potuje beskraj-
lJIUprostranost stvamosti. On je ,shvrutio, da jie po-
trebno dati se iPoduibiod onih, koji znadu, da je po-
trebno pitati mi'stiike47), krailJ!s'kemi:stike za taj'ne
o Bogu48). Ima tu neto, na to odavna nismo bili
navikli, da vidimo na<ime ovjfJka, koji jes,tran
kranstvu, stran katolikoj vjeri, kako s neizreQ;ivim
potivanjem govori oKatarini Sijenskoj, Tereziji
Avilskoj, Ivanu od ~riai nj'ihovoj naud49), ikwko
sa ,pravom intelektualnom porrizrno6u os]ukuje te
glasove njemu jo nepoznate 'srtvarnosbi. Moe ,se rei
stoga o ovoj knjizi, koja bi ina,e htjela da ostane
iskljuivo fi1ozof,ska, da ima u njoj ne,to, to na-
dilazi filozofiju i~i to barem izdaleka daje naslutiti,
da postoj i znanj e, ,koje nadilazi granice filozofim.nja.
4. Bergson j,e nedvojbeno htio da ostane samo
filozof. Alpologetske namjere bile su oito daleko od
njega. On nije namjeravao rtvovati svoje milS'lini
svoje filozofije. On je nadovezao svoje novo dj,ela na
svoja preanja djela. I stoga, mi emo vidje,ti, us-
prkols logikoj sintezi novo je djelo Berg,sonovo da.
leko od toga, da bi imalo isto takvu :stvarnu rsinteti-
nost. Materijal, koji je franous'ki fi1ozof uzeo ovaj
put za predmet s,voga razmatranja odve je bogat,
odve prostranih dimenzija, da ta:ko reknemo, a da
bi lako mogao biti uvrten u idejni svUet, u kome s,e
46) E. Borne, ibid.
47) I to je 'sigurno vrlo velik napredak prema, barem
nekim, prij.anjim stavovima pievim, a jo vie prema onom
skoro openitom a.priorrstinom i upravo oholom stavu tohkih
modernih !filozofa, kojim oni z3Jbacuju svako is.pitivanje injRo
nica, koj.e ne odgovara]'u njhovom shvaanju stvari.
48) Ibid.
49) Fr. Jourdain.Messaut, art. c., P.' 466.
on do saJd kretao. On ga je ipak primio i obradio. I
stoga, kao to kae Regis Jolivet: de l' Evolution
creabrice aux Deux Sources, il y a ii la iois disconti-
I
11IUitespirituelle et continuite materielle. M. Bergson
a tente de couler une pensee soumise ii uneinspira-
tion nouvelle darns les cadres maladJaptes ii la rece-
voir50). Materijaltni kontinuitet i duhovni diskonti-
ll1:vit,et,to je uistinu prava znaaj'ka novog Bersono-
'la ,djel.aobzirom na njegov preanji rad. Bergson
se nije odrekao Isvoje preanje filozofije, on je nju
i to svu, uV'ulmou svoje novo djelo, ali novo djelo i
svojom orijentaQ;ijom i svojim ,sadrajem nadilazi sva
dosadanj e nj ~govo filozofiranjie.
Opa orijentaQ;ija i duhovna 'illlspiraQ;ijaDvaju
iz\'ora Morala i Religije nedvojlbeno je kranska5l).
it;wo djelo, s kraja na kmj, ne naputa one osnovne
misli, koj'u smo ve spomenuli, da je kranstvo po
svom moralu, po svojoj mistici jedinstvena injenica
i da ta injenica nadilazi svojom vrijednou sve, to
je ljudski duh ikad dosad posjedovao. Sadrajem
s\'ojim Bergsonovaknjiga 'nije posveena islj uivo
kranstvu; 'o kranstvu 'se, materiaJ.iter, govori tek
na nekoliko de,setaka straJlliQ;a,ipa:k su te stranice
,kulminantni dio djela i jasno je, da j,e sve ostalo pi-
sano samo zato da reljefni ;poloaj kranstva doe
ja:e do izraaja.
A j,pak, opet naglasujemo, Bergson ne pie zlato
da brani kranstvo. On pie zbog tog, jer se uvj,erio,
koliko mu je to njegova filozofija i njegov stav ne
kranina moga,o dopustiti, da je kranstvo neto
velikog, neto, to je ovjeanstvo obogatila najveim
njegovim tekoviml!ma. No u;prav,oiStoga, to nije imao
a;pologetskih 'namj era, koje, naalost, prec1rasudama
zl!dojenisvijet uvijek dodmje iS nelpovjerenjem, on
--50) Revue ThomilSte, T. XVI, no 77 Mai-Juin, 1933,
Bergson. Etudes Critiques; p. 325.
51) >YU orientation p'rofonde des Deux S o u I' ce s ...
est incontestablement chretienne. Elle I' est meme d' une ma
niere emouvante, par tout se qu'on perGoit de sincrit. et
d' ardeur chretienne dans I' expose de M. Bergson. Idem, lbld.,
p. 357.
je svojim novim djelom izaao kao jedan apologiste
du dehors vanjski apologeta kranstva51a). Brani-
telj kranstva izvana, koji nije imao svijetla vjere,
da kranstvo proui u svoj njegovoj dubini, no koji
je s V'elikim marom i vrlo vjetom analizom uspio, da
,prodre u ne'ke vanjske njegove znaajke ida ih ne-
ovisnou samostalna filozofa prikae kao dostojne
svake panj e ipotivanj a.
Za nekransku javnost, koja unazad VIse dece-
nija, slua gotovo samo pogrde na raun kr,anstva,
ova je knjiga bila moda pravo otkrie. Ta ona ne
s'amo da o kranstvu govori s velikim potivanjem,
da nigdje u njoj nema jedne namjerno uvr,edljive ri-
jei na raun luanstva, nego ona, ,tovie, prikazuje
kranski ivot Imo vrhunac svega, do eg se je o-
vj ek tokom historije bio uspeo.
ta nam dakle kae Berg;son o kranstvu '!
Bez pristranosti kuat emo ponajprije da izlo-
in1:o njegovu misao onakovu kakvu nam je on sam
prua u .svom 'posljednjem djelu. Nas.tojat emo da
je izloimo sa sV'om tonou u svim njezinim nijan-
sama, jer ako ,kod ko,g pi,sca i nijanse igraju vanu
ulogu, to je sigurno kod Bergsona. I ,samo udaljiva-
nje od pievog nainaizraav::mja moglo bi znaiti
mijenjanje smisla, koji se pod rijeima nalazi. U
prijevodu ta je opasnost samo pov1e,ana,jer svaki
prijevod, ma kako to&'1!l1 bio, uvije:k je i interpretacija
stvari. Stoga e nam glavna briga u ovom ekspozi-
tivnom djielu biti, da dadnemo to vie prilike piscu,
da nam on sam govori i koliko je mogue nj egovom
vlasti tomstilsbom originalnou.
5la) Treba li rei apologet ili apologeta ? Po pravilu
(cfr. Dr. D. Borani, Pravopis, Zagreb 1930 p. 58) strane rijei
s osnovom na suglasnik ulaze u na jezik u osnovnom obliku
i samo se rijeima enskog roda dodaje a. Trebalo bi dakle rei
apologet, katehet itd. Meutim proti tom pravilu, koje inae
sigurno vrijedi izgleda, da u neki'm sluajevima govori dugo'"
trajna i gotovo sveopa praksa obinog govora u mnogim na-
im krajevima, po kojoj se stalno govori kateheta, apolo-
geta, atleta itd.
Potpuni i nepotpuni moral
5. Promatrajui moralni razvoj ovjekov Berg-
san dolazi do korrstatacije da postoje dva morala.
Jedan ukoen, fiksiran u drutvenim obiajima i
propisima i koga Se ovjek dri ukoliko je lan dru-
tva52). Taj moral sretamo u primitivnom ljudskom
drutvu, kao i u drutvu uljuenih naroda53). To je
moral d1'utvenog pritiska54). Zajedniki moral
des societes closes, zatvonmih drutava55), kod ko-
jih je bitna karakteristika to, da obuhvaaju 'u sva-
kom lnmnentu odreen broj pojedinaca, da iskljuuju
ostale56). Moral zato nepotpun i vrlo ogremi-
en57). Drugi je, la mar'ale de la societe ouverte
l1wral otvorenog drutva58). Moral, koji obuhvaa
itrwo ovjeanstvo, pa ga stoga treba nazvati la
lnol1ale c01nplete, potpuni mar'al, apsolutni moral5D).
To je lj1udski moral za oprekiu prvome, koga Bergson
naziva drutvenim moralom GO)
Drutveni je moral, kao i cio drutveni 'ivot sli-
an irrstinktivnim porivima, to ih sretamo kod i-
votinj a. Bez sumnj e, kae Bergson, razum kod o-
vjekaigra svoju ulogu i diferencije postoje izmeu
ivotinjskog i ljudskog drutvlenog ivota. Ali tD...
se vie u Ij'll(1Is'kom
dr1utv'u silazi korijenu raznih oba-
veza da se doe do obaveze uope, to obaveza vie te'i
da postane nunost, to se vie pribhuje instinktu u
koliko O1Ia ima zapovjednikarakterGl). Pojedinu
obav,ezu ne smijemo smatra,ti instinkbivnom(2), ali
to vie silazimo od pojedinanih obaveza, prema oba-
52) D. S., p. 13. Une route a 6t trace pa~' la so-
cit; nons la trouvons ouverte devant nDUS et la SUlvons.
s:O) I,bid., pp. 24, 25.
5'1) Lbid., p. 28.
,)S) Ibid., p. 25.
SG) Ibid.
57) Lbid., !p. 29.
5S) Ibid., p. 25.
5~) Ibid., p. 29.
GO) Ibid., p.3l.
61) Lbid., p. 22..
G2) Ibid., p.
 Branitelj kranstva
vezi Uope ... , to nam se ona vie pokazuje kao nu~
nos:t63). Sasvim je neto d11UgO,ka,d '.se u vjeri ili
u fllozofij,i govori o o<baveziili o moralu. To je onda
drugi moral, to je druga vr&ta obaveze, koji dolaze
das.e stave nad drutveni pritisak!i4). Pitanje je sad
samo, otkud meu ljudima ovaj drugi moral i kakve
su nJ'egove znaajke.
. Od sv,ih vremena - pie Bergson - us.tajali su
l'zvamredni ljudi, u kojima se je ovaj moral utjelov-
ljavao. Prije kranskih svetaca, ovjeanstvo je po-
znavalo grke mudrace,izra,E'J,ske prorake, budi'stike
ara:hante i druge. Na njih se uvijek ,pozivalo, kad se
htjelo imati ovaj potpuni moral, ,koga je jo bolje
zvati apsolutnim moralom. I to je Ve znaajno li in-
struktivno. To nam daje nasluivati, da se ne radi
samo o kakvoj razlici u stupnju (cle degre), nego o
razlici u narravi (difterencede nature) 65) izmeu dva
morala, iZ/meu minimuma i malbs'imu:ma, izmeu dvl-
~e granice.66). Dok je onaj prvi moral to savreniji.
sto se bobe dade svesti u bezlin.2 formuI8(7), dotle
drugi, da bude potpuno ono to jest, mora se utjeJo~
viti u kojoj lprivilegiranoj linosti, koj.a j)ostaj e pri-
mjerom. Ova nam .posljednja injenica ujedno tum<ici
63) Ibid., p. 24.
64) Ihid., p. 28: c' est une autre morale c' est u.n autre
ge~re d' obligation, qui viennent se sup'erpos~r a la pression
soelale.
(5) Et ceei meme -nous fait pressen.ti.r une diffre.J1Cp de
~atu~e,. et nO!~ pas ,seulementt de degr, entre la morale dont
\1 .a ete quesh.on jusqu' a. prsent et ceUe dont nous abordons
letude, ... Ilbld., p. 29. Ova se distinikcija i ovi izrazi po prvi
put u D. S. '1lala,ze na str. 28.
. .66) i,ta:lwc upuen u skoIasti'ku terminologilju izncna-
dlt ce 'se dakako oVlim nainom ;govora. Po .sko]astikom a i
'svaJko.m dYlUgOlmispravnom fi,IQlzod',skomshvaanju minimum i
makSImum ne mog~ nikad o~naavati diferencijc u naravi,
nego samo .TI stupnJu. Stara Je izreka: p 1u sve 1 m i n u s
n o n per t 1 net ade s s e n t i amr e i. Da se Bergson ova-
ko r:ejasno izraava razlog je tomu, kao to emo vidjeti, samo
to, sto on pozona '~amo jednu jedinu .stvarnost, ivotni elan,
pa mu one rpreostaJe drugo ,nego da diferenciju u naravi na-
zove n:inim,:.m i J?aksimum. Nije l!,to ve prva fatalna nezgo-
da,'koJu ,dOZlv1JIUJeBergsonovo krscanstvo?
(7) Bergson ne navodi primjera bezlinih formula,
to siguTno stoga, jer pretpostavlja one, koje su svakome
znate.
zato sveci, veliki ljudi imadu toliko sIj edbenika. Oni
nita ne trae, a ipak sve postizavaju. Oni ne trebaju
poticati; dosta je da postoje i njihov sam opstanak
ve je poziv6S).
Dok kod drutvenog morala, obaveza je tim jaa,
to je jasnije rastavljena u bezline obaveze, ovaj
je moral u tim privlaiviji, to je mnoina pojedina-
nih naela jae sjedinjena u jedinstvu i osobnosti je-
dnoga ovjeka6!l) .
6. Ali da potpuno razumjednemo, otkud ovom
moralu tolika snaga, moramo jo bolje uvidjeti ta
hoemo da reknemo time, kad v.elimo, da.je jedan
moral drutveni, a drugi ljudski.
Od jednog morala ne dolazi se k drugom tako,
da se drutvo, drava proiri i obuhvati ,ovjeanstvo.
Rekli smo ve, i to opet naglaujemo, entre une
mo11ale soc.iale et une morale humaine la difterence
n'est pas de degre, mais de 1uJ,ture, rzmeu drutV'e-
nog i l.i'udskog morala razlika nij,e li stupnju nego u
naravi70). Prvi je onaj, na koga obino mislimo kad
se osjeamo naravno obvezanim. Ali' iznad nal'avnih
obaveza ima drugih dUlnosti, to su one na koje mi
makar i neodreeno mislimo kad govorimo o por~
tvovnosti, samoprij egoru, lj ubavi71).
I kad od rijei preemo djelima, to je onda po-
etcLk novo.gea 'ivota, c'est une vie no-uvelle qui s' om-
nonce. Mi shvaamo, mi osj.eamo da dolazi novi mo-
raL Sov-oga razlog~, ne bi bilo dosta rei. da se
ovdje radi o l.i'ubavi prema ovjeanstvu. Time bi se
:donekle karakteriziralo ovaj moral, moda nj,egov op-
seg, bit njegova ipak time ne bi bila izraena. ,Jer
ljubav prema ovjeanstvu nije sama sebi dovoljan
68) Ibid., pp. 29, 30.
G!)) Ibid., !pp. 30, 3l.
70) Ibid., p. 31. (Francuski je tekst ovdje .samo po.dvu~
en, a ne u origi,nalu. Ohad, ni kod koga teksta toga necemo
spominjati, osim ako ga je pisac sam. podv,:~ao): - Da auktor
ali po drugi put insistira na istoj 'stvan u dVlJe tn s,tramce raz-
po- maka pokazuje oito, da eli istaknuti va.no,st toga momenta.
71) lbid.
motiv. to VIse dogaa se da tkogod, inae velikodu-
an, najednom ohladi pomiljajui da e raditi za
rod ljudsiki(, jer predmet muse uini odve prostran, .
uinak njegovog rada preve razasut72)
ta je onda bitno u ovom potpunom moralu?
Neto, to karakterizira sam duevni stav o-
vjekov.
Kod drutvenog morala pojedinac i drutvo svi-
jaju se sami u se. Dua ovdje, _promatrali je -kao po-
jedinanu ili kao socijalnu, kree se lU krugu. Ona je
zat'vorena, ograniena na skupim173). Kod potpunog
morala ona je otvorenc[, proirena na sve ljude. Ali
nije dosta rei, da obuhvaa svo ovjeanstvo, ona
obuhvaa i ivoti'nje i bilj'ke, sve to postoj'i. No ni
to jo ne moe definirati stava, koji jlc ona zauzela,
jer strogo govorei ona bi mogla biti bez svega toga.
Njena forma ne zavisi o njenom sadraju. MiIosre
ili ljubav bi mogli postojati kod onoga koji ih ima, i
onda, lmdnikal,va iva bia ne bi bilo' na zemlj i7 4) .
Pitanje je mora li ljubav uope imati svoj pred-
met? Ako i ima, Bergson voli smj,:;i:lta, da je odijeli
od predmeta. Kao to glazba, kae on, proizvodi u
ovjeku izvjesne emocije, uzbuenja, ne veui se s
poetka ni na to, tako je mogue da bude i s lju-
bavlju, koja inspirira ovaj mora]7G).
7. Potpuno 2mo dakle razumJeti narav ove lju-.
bavi, i ovog morala, ako ih dijelimo od sadraja i
zadrimo samo formu7G), to jest emociiu, koja je i
inae na poetku svih stvaralaJkih djela. Pod ovom
se emocijom dakako ne smije gledati ono samo po-
72) Ibid., rp, 32.
73) I,bid" p, 33.
74) La charite subsisterait chez celui qui .la posoede,
lars meme qu'il n'y aurait plus d' autre vivant sur la terre.
Ibid., p. 34,
75) Ibid., pp. 35, 36.
7G) Po skolastikom shvaanju ovo o~;jeljivande forme
od predmeta ,ne bi bilo u pri'lo:g razumijevanju naravi ljubavi
niti uope morala. Svaka je ljUbav upravo po predmetu de-
finirana. Bergson, naprotiv, slino kao i Kant za dunost, misli"
da e tim ii :biti pojam ljubavi to ga vie od predmeta
odijeli.
vrno uzbuenje due o kome psiholozi obino go-
vore, kad o emociji raspravljaju77).
Za Bergsona postoje dvije vrste emocija. Jedna,
koja dolazi po ideji ili slici dok djeluju na duu, i ta
emocija samo povrno uzbuujesenzibilnost. Druga,
koja ne zavisi o kakvoj predodbi niti je njezina po-
slj:edica, nego je naprotiv sama puna predoaba, koje
e iz nje proizai. Ona je pr'va infra-intelektualna,
njom se obino bave psiholozi, ova posljednja je su-
pr'a-intelektualna u tom smislu da vremenski pretho-
di stvaranju ideja78). Greation signifie, a'vant tout,
ernot'ion7U). Stvaranja nema bez emocije. To vrijedi
u litel'lltnri, n umjetnosti, n znanstvenom iznalae-
nj~i>ll). To isto vrijedi u moralu o kome govommo.
Ali,ako uvstvo igra veliklU, glavnu ulogu u
tom mOTalu, to ne znai da se radi o kakvom senti-
mentalnom moralu, rwus ne presentons nullement
une 11wr,ale de sentiment kae Bergsoni31). Radi se
o emociji, koja moe da se iskri'stalizirau nauku. Ali
ni iz ka:kve nauke ne bi se mogao izv8's,ti ovaj mo-
rali3~). Ber'gson ne vjeruje intelektualnom znanju. Na
nj ega je odve dj elo-vao :skepti6ki duh vr,cmena, zato
trai neto, to e iznad i prije znanja pokr'etati naim
m01'a.lnim inima. Jer, kae on, ta mi je stalo do lje-
pote teorije, ja u uvijek moi rei da je ne primam;
pa i ako je pl\imim, htjet u o.stati slobodan i ponaati
se kako h06u8;;). Prije novog morala, prije nove me-
taf'izike, koji se mogu izgraditi, postoji prava, dubo-
77) Ihid., rp. 39,
7i3) Ibid., rp. 40.
7\J) Ibid.,p. 41.
80) Ibid.,p. 41, - 44.
SJ) Ibid" p. 44.
S2) Ibid., p. 44. Pojavljwj:e se, kako vidimo, stari Berg-
sonov anti-intelektualizam.
S3) Ibid" p. 44. Na ,slijedeoj stranici ovu svoju tvrdnju
jo pojaava: Meme si notre inkelligence s'y rallie, nous n'y
verrons jamais qu'une explication theoriquement preferabIe
wux autres, Sav zamaaj oVaJkvog intelektualnog stava vi-
djet emo u dmgom dijelu ove rasprave. Primijetiti ipak treba
ve ,sad, da Bel'gson - premda u potrazi za to sigurnijJm
temeljima morala i religije - zapravo potkapa same temelje
na kome bi oni trebali poivati.
 Branitelj kranstva
ni dokazati, da je prije nij:e osjetio. Razlika je izmeu
jedinog' i drugog morala u 'ivotnoj ,snazi97).
Ako se sad pitamo, gdje sretanmo taj vii, su-
periorni moral:, Bergson nam kae: u Evanelju. La
m01~ale de l'Ev,angile est essentiellement celle de l'aJne
ouveJ'te. Evctneoski je m01"al u svojoj biti moml otvo-
rene due98). Taji nam moral izgleda paradoksan, ali
samo dotle, dok se izra~i uzimaju odve materijalno.
No svrha evaneoske nauke nije da materijalizira
stvari, nego naprotiv, da pmizvede jedno due,vno
stanje konformno njoj \l9). Dua treba da se otvori.
A posljedica je tog ostvaranja, da se proiruje i podi-
e moral, koji je bio zarobljen i materijaliziran u for-
mulama. U tome lei duboki smisao oprenosti koje do-
laze jedna za drugom ~ govoru na gori: Reklo vam
se ... A ja vam kaem ... S jedneshane zatvoreni
moral, s druge otvoreni. Postojei moral nije ukinut,
ali on sepokazruje kao jedan momenat tol<::omdugog
napredovanja. Ono prvo je stati1ci moral, ovo drugo
din(JJmiki100). Bez elana, bez emocije nema prijelaza
od jednog k drugomelOI ).
Superiornost kranskog morala
9. Specifinost dakle evaneoskog morala <nije
tek prividna. Izvana promatrajui :stvari 'ovjek bi
se mogao i prevariti: druge moralne nauke sline
kranskoj. Stoicizam mu izva!na posve sEi. S<toicisu
se proglaavali graanima svijeta i govorili su, da
su svi ljudi braa, jer Isvi proizlaze od istog Boga.
Bile su to gotovo iste rij ei kao i kodkra:na. Ali te
rijc,i nisu imale odj elm, oi er nirsu bile izgovarane s
istim akcentom. Stoici su dodue dali vrlo lijepih
97) Ibid.,p. 56: C'est une difference du ,ton vitak
98) Ibid., pp. 56, 57.
\Hl) I1bid.,p. 57.
100) Ibid., pp. 57, 58. Ideje st ati n o s t i i d i nam i -
n o s t i nalaze se u svim Berg;sonovim djelima. Statinost u 103) lbid., p. 59.
evolruciji znai zastoj i opadanje; dinaminost napredak uzdi-
zanje. U psihologiji statinostznai pretvaranje u mrtv~ kon-
ceptualne ostatke; dinamino st ivotno opaanje to iz isku-
s,tva proizlazi.\
101) Ibid., p. 58.
primjera. A da nisu uspjeli povui 00vjeanstva za
sobom r;'lzlog je 'u tome, to je stoicizam u svojoj biti
filozofija. Filozof se dodue moe orlueviti filozo-
fijom. Ali od tog oduevljenja do entuziaZ1ma, do za-
nosa, to se neiz.mjerno kao kakav poar iri dd due
k dui, razhka je vrlo velika. I entuziazam, emocija
mogu se izra:ziti u oblil\iu nauke, no oni prethode na-
uku a ne da bi je slijedili102)
Da naemo togod Islina ovoj emociji, n10ramo
se obratiti ne stoicim.a, nego onome, koji je bio in-
spirator svih velikih filozofskih sistema, ~ iako sam
nije dao kakve nauke, iako sam. barem nij episao,
-- Sokratu. Premda je on umni rad stavljao iznad
svega103), ipak njegova je misi.i'a religioznog i misti-
nog reda. Njegova nauka inae tako racionalna, zavisi
o neem to, ini se, nadilazi isti razum104). Zar se to
ne vidi iz samog njegovog nauavanja? Kadi,s:piri-
rani ili barem lirski govori uPlatonovim dialozima
ne bi bili Sokratovi, nego ,samog Platona, kako ra-
zumjeti zanos, kojim je Sokrat nadahnuo svoje ue-
nike? Svi gr61d filozofipotje'u od Soluata ukoliko
je on naime bio ona mona linost, koja je sve pro-
ela snagom svoga zanosa. Sve je u toj filozofiji za-
dahnuto s,tvaralalwm e:mocijom, emocijom koja je
i0bijala iz Sokratova moralal05). Ona prolaz'i pod-
zemljem grke metafizike, ispod Platonovih ,dialoga,
aleksandrij'slkog neo-platonizma, Ammoniusa; i Plo-
tina, koji izjavljuje da je Sokratov nasljednik. Stvo-
rila se tako nauka s,lJinaonoj iz Evanelja, tako da
se je svijet jedno vrijeme mogao pitati, hoe E po-
,stati kranski iE neo-pla:tol1Jski.Da je do tog dolo
uz!rok je moralna. emoC'ija, to ju je Sokrat lansirao
hoz stoljea grike filozofijel06).
Treba ipak, kao to smo rekE, priz'l1Jatida je So-
krat cijenio umnu aktivnost vie nego sve ostalo. On
102) J.bid., -
104) Ibid. p. 60. son enseignemet, si parfaitement ra-
tionel, estsuspendu a quelque chase qui semble depasser la
pure raison.
105) lbid., p. 60.
106) Ihid., p. 61.
dapae ide dotle, da identificira krepost i znanje i
pripravlja tako na1uku, koja e apsorhirati m~)'ralni
ivot u djelovainju ra:zuma. Razmm nije nikad bio ta-
ko visoko uzdignut107). Sokrat je htio nadii raZ'llm. I
stvarno ga je, makar u rijetkim limkim naidahnui-
ma, nadvi'sio108). Stoga 'su te ,provale lirslmg nadah-
nua, ukoliko su otvorile p.ut novom duhu, bile od-
lune po budunostovjeanJStva10H).
Bergson ne kae da je Sokrat donio taj novi duh;
nego samo da su rijetke provale njegova lirizma otvo-
rile put novom duhu. On to vie tvrdi, da je u borbi
izmeu kranstva i Sokratove filozofije podlegla ova
posljledmj all O), i to ,to je bila slabija. Emocij a koj u
j.e Sokrat donio tek je neto adone ,kranskeJll).
Je/su li iste naravi? O tom se direktno na ovom mje-
stu ne govori, iako bi to bilo poeljno zbog jasnoe
stvari koju pn:mavamo.
10. Ono svaikako to se iz dosad reenog raza-
bire to je,dasuperiorni moral mora nadilaziti spo-
sobnosti ljudskog razuma, imati jai oslonac nego
je onaj, to ga ovjeku [prua sam razum. Po Bergso-
novom milj.elnju taJmv je moral u biti donijelo je-
dino kranstvo1J2). Bez kranstva - to Bergson
ovdje izriito ne nagllauje, ali to jasno proizlazi iz
konteksta, - ovjeanstvu bi ostale samo dvije mo-
guno,sti:
J(7) lbid., p. 59.
108) l,bid., p. 61.
I (jD) lbid., p: 1/ i1'onie cou1'a.ita t1'avers l' ensignement
socratique, et le lyrisme n'y faisatsans doute que des explo-
SiO>llS rares; n1ai.s, dans lame.sure Oll ces explosions
vassage a un esp1'it nouveau, elles ont te dcisives pOUl' I'
avenir de I' humanite.
110) lbid.
JJI) l'bici.,p. 58: Pour trouver q u el q u e eh o s e ci'
el le dans I' a,ntiquite das,sique...
1 J 2) Bergson na ovom mjestu ne veli toga izriito. On
samo openito naglauje,da je ,kranski moral zaista moral
otvorene due, dinamiki moral. Ali i,z konteI{'Stase vidi da
konstantno postojeeg takvog morala zaista ni nema izvan
kranstva. Kod Sokrata ,postoje samo momentane eksplo.zije
liriL'lma.
Ili, da ostane pri statikom moralu, koji jie infra-
intelektualan - ispod razuma, i koji je znaajan po
SkUPfllobiaja, kojima simetriki kod ivotinje odgo-
va'1'aju izvjesni instinkti1l3). Ih, da se odlui za neki
p1'e!Jazni mora~ koji bi bio na prijelazu izmeu stati-
kog i dinamikog, i kao takav produkt samog razu-
ma114). To je onaj, moral, koji je osobito karakteristi-
an kod grkih filozofal15). Samo dinamiki moral,
moral otvorene due, koga sretamo u Evanelju nadi-
lazi razum i kao takav nosi znaajke superioTnosti, to
ih mora imati prav,i moral: znaajke intuicije i emo-
cije. To je moral viih sposobnosti u nama, moral
intuicije, kojoj se nita ne moe oprijeti, moral emo-
cije, koja neodoljivo privlai.
Razum je slaba sposobnost po Bergsonovu shva-
anju. Da je 0111 specifina oznaka ovjekova to nitko
ne moe porei. Ali sam po sebi razum nije moan da
dovoljno imperativno zapovijeda. Njegovi razlozi nisu
svemoni. La raison ne peut qu'alleguer des raisons,
auxquels il semble toujours loisible d'opposer .c['autres
raisons. Razum moe navoditi samo razloge, kojima
izglocla uvijek slobodno suprostaviti druge r(~zlo-
gellG). Iza razuma mora da stoje ljudi, koji su po-
boanstvenili ovjeanstvo i dali tako bitnoj karak-
teristici ovjekovoj, razumu, boanski kar'C~kter117).
To su velike moralne linosti, koje su se istakle to-
kom povjedi, koje skupa sainjavaju boansko pre-
bivalite o'dje nas pozivaju da uniemo. Moe se do-
goditi d~ ~i' ne 0Ujemo l~jihova glasa: poziv je ipak
odaslan i neto mu odgovara u dnu naiie due, quel-
que chose y rpondau fond de not1'e ame1l8).
o!nt livre
J 13) Ibid., p. 62.
114) lbid.
li 5) IbicI., p. 63.
JJG) lbid., p. 67. B. hoe da r~kne: z~!o jer je razum
p o t p u n o nemoan, treba apehrat1 na krscansln moral.
117) lbid.: Ajoutons qu'il y a d~r~iere :lIe (la nl1son)
les hommes qui ont rendu I' humamte. dlVme, :t qm ont
imprime ainsi un caractere divin a la raJson, attnbut ensen-
tiel de I' humanite.
118) lbid., p. 66.
 Zato, zbog eg neto u dnu nae due odgovara
tom pozivu, Bergwn to sad ne ka,,e. Je li to naa
narav sama koja nas ,potie da odgovorimo, ili j,e to
emocija, koja se nezamjetno rproirila i prodIlla u nas,
te se sad odaziva svome poelu, Bergson toga ne veli.
PretpostaviTi meutim prvo ili drugo, jedno je
sigurno, a to je, da prema Bergs'onu, bez emocije ne-
ma prijelaza k viem moralu, jer jedino ona baca i
die onoga tko je primi van njegove naira.vi119). Ovo
je Bergsonu dosta, da utvrdi apsolutnu superior-
nost dinamikog morala nad statikim pa i nad onim
isto umnim moralom, koga su propovijedali grki
filozofi.
11. Sve ovo to Ismo doznali o moralu [uope tie
se i poj'edinih njegovih dijelova, jer svi se moralni
pojmovi meusobno dre. Instruktivno je ipak za-
sebno promotri ti jednoga od njih, onaj, koji obuhva&,
veinu ostalih, pofani, pravednostiJ20).
Pravednost je imala oduvijek socijalni karak-
terI21), i kao takva bila je obiljeena zatvorenou,
ogramienou. Ona je odgovarala, kao i sve drugo u
moralu, socijalnoj nudi; obvezatnom ju je inio
d:putveni pritisak122). Ali konano ipak i ona [se je
digla nad socijalni ivot, da postane kategorina i
transcedentma. Ve kod izraels1{ih proroka sretamo
neto od toga. Sjetimo se i tona i akcenta kojim oni
osuuju nepravde! Sa dna stoljea oni diu svoje pro-
teste, kad je kakva nepravda bila poinjena. Istina,
pravednost je odonda zauzela daleko vee dimenzije.
Pravednost, koju su oni propovijedali ticala se na;'o-
ito Izraela. Njihova ljutnja proti nepravdama bila
je srdba samog Jehove proti neprijateljima ovog iza-
bI1anog naroda. Ako neki od njih, kao Izaija, misle na
sveopu pravdu, to je stoga to se Iz:ead, koga je Bog
iZaJbrao, dizao tako vi'soko izmvd ostalih naroda, ..da
119) 'efr. E. Borne, art. c. p. 162.
120) D. S., p. 67.
121) Ibid" pp. 67-74.
122) Ibid., p. 74,
e on prije ili kasnije hiti smatran uzorom ostalima.
Prorotvo je proirilo samo :Eormu ali ne predmet
pravednosti123) "
Odlua:n narpredak u pogledu predmeta pravedno-
sti ostvaren je onda tek, kad SIUgranice domovine bile
prekoraene, da :se protegnu na univerza,ln.u zajednicu
svih ljudi. A ini nam se nesumniivim, ka,e Bergson,
da ovai drugi napredak, priielaz od zatvorenog k otvo-
renom poretku, duguiemo kranstv'u, kao togod
prvi dug1ujemo idoVis!komproomtViu124). Zar bi ista
filozofija bila mogla ostvariti ovaj napr,eda'k?
Nita instl1uktivnijeg nego vidjeti kako su .se fi-
lozofi dotakli ovog napretka, a ipak ga nisu ostva-
rili125) .
Ne zadravajmo se mnogo na Platonu, koji si-
gurno stavlja ideju ovjeka u nadosjetni svijet. Zar
iz ovog njgova stava nije slijedilo, da svi ljudi imaju
istu bit'? A otud do ideje da su svi ljudi j ednaJke vri-
j.e:dnosti ukoliko ,s'u ljudi, i da zajednika bit daje
svima ista temeljna prava, trebalo je samo korak ui-
I niti. Alikomk nije bio uinjen. Trebalo bi bilo osu-
diti ropstvo, odrei se g,rke ideje da stranci, kao bar ..
bari, ne moguima,ti nikakvih prava. Uostalom zar je
to bila ba grka ideja? Ta mi je, aJka i ne ilZriito
naglai',enu, ali stvarno sadranu, sretamo svagdje
gdje kranstvo nije prodrlo, kod modernih kao i kod
starih. U Kini na primjer, bilo je vrlo visokih .moral-
nih nauka, ali arne se nisu brinule za ovj eans,tvo; a
da to i ne vele, one se zanimaju samo za kin.esku za-
jednicu.
Istina, postojao je, prije kranstva, stoicizam:
filowfi su progLasili da su svi ljudi braa i da je mu-
drac graanin svijeta. Ali ovo su bile rijei jednog
shvaenog ideala, ali shvaenog moda kao neostva-
riva. Mi ne vidimo da bi i jedan od velikih stoika, i
] 23) Ihid., p. 76.
124) Ibid ... : Il ne nous parait pas douteux que ce s~-
cond progres, le passage du cIos a I' ouvert, soit d.u au .c~Tl-
stianisme, comme le premier I' avait He au prophetlsme JUlf.
125) lbid ...
onaj koji je bio car126), smatrao moguim da makne
barijeru izmeu slobodnog ovjeka i roba izmeu
rimskog graanina i b~rbara127). ' stvo ostvarilo133).
Trebalo je ekati kr6anstvo pa da ideja sveopeg
bratstva, koja ukljuuje jednakost prava i nepovri-
jedivost osobe, postane djelotvornom128). Rei e se
moda da j:e dj elovanj e bilo polagano: osamnaest je
slto]jea U!istinu proteklo dork su ljudska prava bila
prokl:amirana sa Istrane amer~kih puritanaca, koj,e
doskora ,slijede ljudi fl'ancuske revolucijeJ2fl). Ipak,
to djelovanje poelo je s nauavanjem Evanelja, da
se beskonano dalje nastavJj3J130). I to je bilo neto
posve drUlgo nego li/deal, to su ga mudraci predloili
ovjeanstvu. To je bila poruka ljubavi, to je zvala
ljubav.
Pravo govorei - kae Bergson - nije se ovdje
radi]'o o kakvoj odreenoj mudrosti, koja bi se sva
dalasaetiJ u formule .. Oznaen je vie bio smjer i
dana metoda131). Ali napar oko ostvarenja morao se
neprestano obnavljati i on je, kod nekih barem, bio
stvaralaki! napor. Metoda je bila u tom, da se pret ...
post3Jvlj:al0 kao mogue ono ,to je efektivno, u danom
drutvu, hilo nemogue. Tek tim nastojanjem, koje
sve prO'im]je jedan te isti elan, d:OI'li smo dio mo-
derne ideje pravednosti, koja j,e, kako se vidi, idov ...
sko-kr:anslmg pordrij etla132).
J 26) Marko Aurelije.
127) Ibid., pp. 76-77.
128) Ibid.,l! fallut attendre jusqu'au christian is mc pour
que l' idee de fraternite universeIle, laqueIle implique l' ega-
litedes droits 'et l' inviolabilite de la personne devint agis-
sante.
12fl) Bergson kao da zaboravlja, da su ta prava davno
prije ine na papiru nego faktino bila proklamirana ukida-
njem ropstva. A i teorijski ih je davno prije proglasio Sv. Pa-
vao" proglasili su ih crkveni oci. Cfr. o tome temeljitu studiju
u Dictionnaire Apologetique de la Foi Catholique, ~.rticle
Esdavage t. leI'. c. 1975 sqq.
1;)0) Ibid.
1H1) Vano je notirati ovo poimanje kranstva: Za Derg-
sona ono nema nita pravo odredena, nego oznauje vie smjer
i metodu. Mogli bi moda jo dodati, da produljujemo pievu
misao: dan je bio samo elan.
132) Ibid., pp. 76, 77.
12. Bez moralnih stvaratelja, kao to vidirmo, ne
da se Ishva:i1iJti moralni naprI1edak, 'to ga je ovjean.
Taj se napredak ne da definirati prije nego je
bio proveden, ali k3Jd je jednomostvar'en onda se
vidi sva njegova V1eliina. Pomislimo na slobodu,
:ha jednakost, na potivanje prava i vidjet emo
kako jie velik napredak ostvaren od vremena kad je
vl!adaopojam zatvorene pravde pa do danas. Vi~
djeti ,emo da se tu ne ~radi o r'CLzliciu stupnjru nego,
'o r(1Jdika.l~f/lojrazlici u nanavi, on verra qu'il n'y CL
pCLSune simple diffrence de degre, rnwis une diffe-
renee radicale de nature, entre Ies deux ~dees de fu ...
stice que nous lavons disting1Lees, l' une close, l' autre
ouverte 134).
U praksi pojam obaveze, koji je inae plod
nar.avnog morala, pone pomalo obuhvaati! i, propise
<dJin:atmikog morala, ali filozof mora, ako nee da se
teko prevari, razlikovati ova dva morala, koji niti
su sle jednako razvijali niti su ilstoga podrijretla13G).
U jednom sluaju radi se o infra~intelekbualnom ilri
u najlbolju ruku u intelektualnom, u drulgom sluaju
o supra-intelektualnom moralu. U jednom slUJaju
dj etuj1u na nas drutvo ili razum, u drugom mistike
dUlesnagom svoga po~iva i svoje emocije136).
Da ilsto razulmski moral ne moe biti uspje,an,
to Vidimo po moralu" to su :ga zasnovali grki filo-
zofi137). Nikakav se cilj ne moe ovjeku obljgatno na-
metati"dok ga r3Jzum sam bude p,redlagao138). to
133) Ibid., pp. 79, so: Quoi qu'on fasse, il faudra toujours
revenir il la conception de createurs moraux, qui se represen-
tent par lapensee une nouvel1e atmosphere .sociale, un mili eu
dans lequel il ferait ltl1ieux vivre, je veux dire une societ6 telle
que, si les hommes en faisaient I' experieoce, Us ne voudraient
pas revenir il leur ancien etat. Ainsiseulement se definira le
progres moral; ...
134) I,bid., p. SO.
1 :JG) Ibid.
136) Ibid., p. S4, 85.
137) Ibid., p. 89: En y regaradant de pres., on verrait que
cette morale ne s'est jamais suffi il elle-meme.
138) Ibid.: ... aucune fin ... ne s'impo,sera d' une ma-
diere obligatoire en tant que simpliment proposee par la rai-
son. - Bref, et pour tout resurner, il ne peut etre question
de fondel' la morale sur le culte de la .raison.
vise postoji opasnost, da oslanj;ajui .se u moralu na od nas, nije li to stoga to u nama moda drijema
sam razum doemo do egoistinih rjeenja139) indi- mistik, koji eka samo priliku da se probudiH3)?
vidualnih ili socijalnih. U svakom sluaju sve ostaje tamno u naiem i-
Ali otkad su ,se pojavile neke pr ivi1egi,rane due,
1 votUI, ako se drimo dru:tvenih manifestacija nje-
koj,e su ,SBO'sdeal18 srodnim Slvim drugim duama, govih ili razuma. Sve se naprotiv osvijetljuje, ako
opasnost je ukl'Onjena. On0" mjesto da ostanu u gra- iznad ov~h maniflestacija i iznad razuma poemo tra-
nicama skUlpine i da se dre sohdarnosti, to ju je o iti obj3lnjenje na iJzvorusamog ivota, dajUIi da-
narav postavila, obratile su se 01vjleanstvu uope u kako rijei ivot najire znaenje koje bi trebao da
elanu Ijubavi140). S1Jvaralaka emocija, koja jepo~ ima1<1'l)
diizala ave privilegirane dUlei koda je bila izljevi~
Yotne snage, un debordement de vitalite, razasul:a se
je oko njih. Za:neene" one suirile zanos:, koj ,i, &e "Nadnaravuost dinamike religije"
nik3ldl nije potpuno 'utrnUJo i koji uvijek moe pla- 13. Sam dakle razum ne vodi, po Bergsonu, pu-
nuti'. Danas, kad UJmi,sltima uskrisimo ove vielike nin~ ivota.
ljude dobra, hud ih ,sluamo kako govore, kaJd ih ,gle- Vi,e jo nE1gou moralu, to se opaa u, rligiji.
damo kako rade, mi, osjeamo da nam saopuju svoj Onoj statikoj religiji, koju bi smo :mogli nazvati
ar i da nas vuku svojim gibanjem. Tu SB vie ne naravnom religijomovjeansrtva145), koj'u je ono
['a;dii o kakvom ulbl3lenom prisiljavanju" tu se radi is,povi,i'edalo u raznim oblicima kroz tisue godina.
o prilvlaivos't:i"koja je u nekom smislu neodoLJiiva141). Kakav skup za!bl'uda, kakvoponilenje za razum, da
Pravi' mistid jednostavno s,e otvore valu" koj,i je tako nisko bio pao! Uzal'ucLemo si govmiti, da
provalj'uje u njih. Sigurni za se, jer osjeaju u sebi sU'to a;,psurdnosti, to je povijest roda ljudskoga. I kadi
1veto boljeg nego su oni sam'i, pa,rce qu'ils sentent ovjek prolazi itavim dru,gim14G) po.glavUem Berg-
en eux quelque chose de meiUeur qu'eux, oni po- sonova djla ne moe ui,stinu a ,da ne prizna: to su
staju~judi veliikih a;kcija, na iznena;enje onima, ko- stranice povijesb nas l:iudi, naeg ljudskog roda" to
jima mistidzam znai samo vienje, zanos, ekstazU'. su naa prola lutanja. Kako je ovjek do tih granica
Ono ,to su OInipustili da uniie u njih, to je ilzobilj1e, mo:gao doi? Jedino OIbjaJnjenj'e,to ga Bergson daje
kOlje preko nj~h, hoe da doe i do drugih ljudi. to je - sla:bost razuma.
Potrebu, da raza;spll oko sebe ono, ,to su primili" oni Ra!zum je rastv:vrao ,([Irultveni iv,otH7) i pred
osjeaju kao elan Uubavi. Ljubavi, kojoj svaki od perspektivima smrti, uhilj:vovolju za ivot148). Narav,
njih utisne znak svoje linosti. Ljubavi, koja je tada da se obrani, rerugirala je ii u tim reakcijama dOlla
u svakom ,odinjih s,asvi:m nova Bmocija, sposobna da do najveih zastramjenja. Dolo je tako do .stvaranja
dadne ljud:sIwmivotu drugu snagu i koji tu ljubav 14:;) IbicL Hijei u originalu citiranc su na naslovnoj
mogu komunicirati drugima14Z). stranici.
1<14) lbid" pp. 102, 103. Aluzija na jednu od omiljelih ide-
Ali treba poi j oda]jie.
ja pievih: ivot, ivotni elan - izvor svega to postoji.
Ako rije koga velikog mishka, ili koga od nje- 145) lbid., p. 197. U kom smislu je ova religija naravna?
govih sljedbenika, nai'1aziina odjek u ovom i:li u onom U tom da ona oznauje jedan zastoj u razvoju: Ajoutons
qu'elle etait naturelle, car I' espece humanine marque une
139) Ibid., p. 93: Que va dane faire I' intelligence'? - certaine etape de I' evolution vitale: la s'est arrete a un mo-
Elle ira tout droit aux solutions egoistes. ment donne, le mOl1Vement en avant; ...
140) Ibid., p. 96. 14G) La religion statique, (pp. 105-222.).
141) Ibid., p. 97. 147) Ibid., p. 127.
142) Ibid., p. 101. 148) Ibid., p. 137, 147, 219.
naraV1]le re~i:gije, koda je fatalno bila infra-intelek-
tualna i izvanjsloa149), i koja zapravo oznauje jedan
momenat zastoja l1 razvoju ovjeanstva150).
Trebalo je da doe do jednog posve novog
napora, -- koji je mogao da se i ne zbude, - pa da
se ovjek prestane okretati na mjestu da se ponovno
urklopi u struju razvoja15l), da se od infra-intelek-
tualnog poretka vine do supra-intelektualnog, od sta-
tike do dinamike religije. Trebalo je da ovjek, ne
prolaz'ei ni kroz kakve posredne religiozne oblike, _
koji se uostalom ne mogu ni usporeivati s dinami-
kom religijom152)" - pree j:ednom posve razliitom,
nutarnjiem, viem vjerskom ivotu. I .se daje, ali od suvika; da ,ga ljubi .ljubavlju, koja je
Drati', da bi se to mo,gIo ostvariti pomou ra-
zuma ili barem pomou samog razuma na to nije
trebalo misliti. Radilo se uistinu o to~ veli Ber;r-
son, da se doe u diodir s onom viom iv~tnom, stv~-
ralakom energijom, a razum za to nije bio sposo-
ban. Razum bi nam u najboljem sluaju bio mogao
dopustiti da shvlammo mog'u6nost takvog ega, samoj
toj 'f"e.aln,osti on se ne bi bio 'mogao dovinuti. Ali mi
znamo, - lme Bergson, - da je oko razuma ostao
trag neodreene i prolazne intuicije153). Zar se ne
bi moglo tu intui:ci:j'u ustaliti, pojaati i naroito ])0-
puniti je djelovanjem? Ona i tako nije postala i-
sto glledanje ne~o stoga" to je njezin poetak osla-
bio 1] njojl:H).
JAD) Ibid., pp. 197, 198.
150) 1bid., p. 197.
151) I,bid., p. 198. Plus tard,9t par un effort qui aurait
pu ne pas se prodUlre, l' homme s'est arrache a son tournoie-
ment sur place; il s'est ins ere de nouveau, en le prolongeant
dans le courant evolutif.
l:-'2) Ibid., p .. 198: Nous n'y voyons, POUl' nott'e part,
rien d' absolument nouveau, rien de comparable a' la religion
dynamique, rien que des variations sur le double theme de
I' animisme elementaire et de la magie.
153) Evolutivna koncepcija pieva o razvoju intelektual-
nih sposobnostiovjekovih.
154) Ibid., p. 226: Mais nous savons qu'autour de l' in-
telligence est restee une frange d' intuition, vague et evanouis-
sante. Ne pourrait-on pas la fixer, I' intensifel', et surtout
la completer en action, car elle n' est devenue pure vision que
par un affaiblissement de san principe ...
Ali kad se nae dua sposobna i dostojna ovoga
napora155), dosta e j oj biti, da se prepusti i da
osjeU kako u nju prodi:re bi6e, koje moe neizmjerno
vie neg'O 'Ona. Da prodire li nju a da ipak njena li-
nost ostane lto jest, da ne bude apsor'birana u lino-
sti tog novog bia kao eljezo u vatri15G). Da ne
iezne, nego da bude transformirana i da pone i-
viti novim ivotom, da se otrgne tako od svih poje-
dinanih stvad, ali da ljubi ivot ukoliko je njezin
ivot otsad nerazdru:ivo vezan Ulza svoj poetak, da
mu se raduje i da .rjubi ono, to je sama ljubav. Da
ljuibi i drutvo, zapravo itavo ovjeanstvo, i da mu
po'etak njegov157).
Promjena, do koj'e 6e na taj nain doi bit e
tolika, da e se postaviti pitanje ima li uope smisla
jo govori ti, o religij i, ili religioznom ivotu. Ili bolj e
reeno, je li ima10 smisla upotrebljavati te izraze kad
.se radilo onaravnoj, statikoj re1igiji158). Otsad, ne-
e vie biti brige za budunost, nee nemi,rnog obra-
anja samom sebi, rehgiozni ivot, kojim e se po-
eti ivjeti to e biti mistiki ivotI5D).
Bergson naglasuje da pod mistikim ivotom ne
misli kakavgod, moda pri!b1i:nomistiki ivot. Ne,
za nj je pravi mistiki ivot rijetkost, le rnysi'icisrne
pur est une esS'ence 1'([Te. Sretamo ga dodue esto
u razvodnj'enom stanju. On i kao takav komunicira
masi u koju se pomijeao svoju boju, i svoj miris i
potI1ebno je, da on meu njom ostane, jer tako se
nametao i nametat e se svijetu. Kad ga ovakva pro-
155) Ibid: Une amecapa<ble et digne de cet effort ...
' 15G) Ibid.: I! lui suffirait de sentir qu'elle se laisse pe-
netrer, sans que sa personnalite s'y absorbe, par un etre qui
peut immensement plus qu' elle, comme le fer par le feu qui
le rougit.
157) Ibid., pp. 226, 227.
J 58) Berigson odg-ovara, da se ipak moe govoriti u oba
sluaja o religiji ukoliko je funkcija i dinamike religije pri-
oavitisigurnost i vedrinu, koju hoe da pribavi statika reli-
gija. Ali to ne znai da su u svojoj biti identine. C'est
bien a une religion qu'on a encore affaire, mais a une reli-
Teligion nouvel1e. Ibid., p. 230.
15D) lbid., p. 227.

matramo, cml nam se da od njeg do pravog misti-
cizma postoji serija prijelaza, da se radi o razlici u
stupnju izmeu ovih prelaznih stanja i istog misti-
cizma ,a u stvari radi se o radikalnoj diferenciji, koja
je u samoj naravi njihovoj1GO).
14. Pravi je dakle misticizam rijetkost, jer doi
do njeg znai nadii, narav inaravnu re1igiju1(1),
znai poi jo dalje nego je dola duhovna struja,
to je jurnula kroz materijuHi2), znai dii se do ta-
mo, dokle je ova struja vabda htjela, ali dokle nije
mogla doi1(3). J'er taj se misticizam igra s nar"av~
nim zaprekama. I kad bi svi ljudi mogli naravno
doi dokle dolazi mi'Stik, narav se u svom razvoju ne
bi bila zaustavila na ljudskom rodu, ona bi se vie
bi,la digla, jer mistik je uistinu vie nego ovjek.
Rijetkost misbcizma nije prema tome stvar sluaj-
nosti, misticizam je izniman zbog same svoje na-
ravi1G'1)
Ipak kad mistik govori, kod veine ljudi ima
neisto, to nezamjetno odgovara njegovom glasu. On
nam otkriva, ili bolije reeno on bi nam otkrio, kad
bi mi to htje1i, jednu divnu perspektivu. Ali mi toga
neemo, i veinom, mi to ne bi smo ni mog/;i htjeti.
Napor' bi nadi/;azio nae sile i on bi nas slomio1(5).
~-l-(;() Ibid.: on apcrcevcrait uneserie de transitions,.
et comme des differences de degre, Ja OU nSelemel:t il y a
une difference radicale de nature. Cfr. p. 229, gdje se po-
navlja ista misao.
1 Gl) Ibid., p. 230.
1(2) Pisac aludira na razv.o.i, kako ga bn poima: )edna
duhovna struja juri kroz materIJu, ali je na raZTI!m tockama
zaustavljena zaprekama.
1(3) Ibid., p. 228. .
lG4) Ibid.: Si tous les hommes, Sl beaucoup.~' !;omme~
pouvaient monter aussi haut que cet homme ~nvlleg:e: ce n
est pas a l' espi,ce humani.e que la nature se J.ut arretee, car
celui-Ia est en realiteplus qu' homme. - Ce n'est done pa~
par accident, c'est en vertu de son essence meme que le vral
mysbcisme est exceptionnel. . .
l(5) Ibid.: Mais quand II parle, II Y a, ,au. fond de.Ja
plupart des hommes, quelque chose qu~ 1':1 fmt lu;perCeI!tlb-
lement echo. Il nous decouvre, ou plutot Il nous decouvnrmt
une perspective merveilleuse si nous le vouli?ns: nousne le
voulons pas et, le plus souvent, nou s ne pournons pas le vou-
loir; I' effort nous briserait.
Nadnaravnost dinamike religije
Uza sve. to ar je proizveden i on sam pokazuje
nam, kako je vulgarno sve, emu smo se dotad di-
vi,li. Slino kao to se dogaa, kad gen'ijalan umjet-
nik proizvede djelo koje nadilazi nae sile: mi ne
us'pij'evamo da asimiliramo njegovu duhovnu snagu,
ali samo nae udivljenje pokazuje nam, kako je
prosto ono im smo se dotad zanosili. Tako i statika
religija uzalud dalje postoji: kad se pojavio istinski,
veliki misticizam,ona se ne usuuje biti ono to jl8
bila. A kako je sama ..nesposobna da se digne tako
visoko, ona e se otsad zadovoljiti time, da oponaa
geste, dranje i govor mistike religije1GG).
Velika veina ]jUldimoi e ne znati matematike,
premda e se diviti matematskom geniju Descartesa
i Newtona. Ali oni, koji su se izdaleka poklonili pred
mistikom rijei, jer s~t u dnu samih sebe uli njezin
slabi odjek, nee ostati indiferentni prema onome
to im ona navjeuje. Ako su ve imali neku' vjeru
pa nee ili ne mogu da se je oslobode, oni e se uvje-
ravati, da e se ta vjera transformirati i time 60eje
zaista preobraziti: njezini e elementi ostati, ali
magnetizirani i okr.enuti, ovom magnetizacijom, dru-
gim smjerom. Zbog toga e se dogodW, da e po-
vjesniar religija u kakvom neodreenom mistikom
vjerovanju, koje se rairilo meu l'judima, nlaii na.
mitske i ak mlJgineelemente. On e meutim tako
dokazati da postojli statika religija koja j'e ovjeku
naravna i u lwjoj su ovakvi elementi obina stV'ar.
Ali ako ostane pri tom, on e bit zanemario neto i
moda bitno1(7), to se dakako moe sresti samo u
pravom misticizmu.
Po sebi meutim ovakav stav historiam ne
smije nas iznenaditi, jer lljuct:isu, kao to emo vid-
jeti, ve odavna kuali da se pri'blie pravom mi-
sticizmu.
(;G) Ibid., pp. 228, 229.
J
1 (7) Ibid., p. 230.
 Branitelj kranstva
Nepotpuni misticizam ked Grka i Indijaca
15. Odavna je ovjek nastojao da nadie razum,
odavna je on pokuavao, da iznad razuma doe dio
vienja, dodira, do objave nadosjetne stvarnosti, par
dela l' intelligence (arriver a) une vision, un con-
tact, la revelation d' une realite transcendente1G8).
To znai, da su mnogi prvi potezi misticizma, ih
tonije reeno, kako se Bergson izraava, obrisi mi-
sticizilla1G9) bili pokuavani ve prije pojave kran-
stva. Vano je ipak odmah naglasiti, da za Bergsona
nijedan od ovih prolih napora i poku'aja nije uspio
prije nego se kranstvopojavilo170).
Promotrimo uistinu, ta kae Bergson o tim
pokuajima.
Meu obrise misticizma stavit emo najprije
izvj esne strane poganskih misterij a. N o r1ije nas ne
smije pr0Variti: veina mi:;terija nije imala n-ita
mistikog171). Oni su se ve'zalii UIZ postojeu religij u,
koja je smatrala posve naravnim da ih nalazi uza se.
Oni su slavili iste bogove. Oni su samo pojaavali
kod upuenih vjerski duh i lanovi zatvorenih
drutava drali su ,da su blie bogu koga su zazivali.
U izvjesnom smislu, bog je bio prisutan: upueni
su nekoliko uestvovali nia njegovom ivotu. Veina
auktora insistira na zianosnim scenama, gdje je bvg
toboe istinski obuzimao dUJu,koja bi ga zazivalaI7~).
Razumije se da SiU to bile samo iluzije prist'alica
mister.ija.
U Grkoj filozofiji nailazimo takoer na poku-
,aje pribliavanja misticizmu. Istcina je, da j,e ta
filozofija bila isto raoionaina. Ona je di,gla ljudski
r8'lUm do najveeg stupnja apstrakcije i openito-
168) Ibid.,p. 234, 235.
169) Ibid., p. 231: les esquisses du mysticisme.
170) Ibid., pp. 242, 243.
171) Ibid" p. 231: Il ne faudrait pas que le mat nous
fit illusion: la plupart des mystel'es n'eurent rien de my-
stique.
172) Ibid., pp. 231, 232: Po itavom kontekstu se vidi da
Bergson ovdje izlae samo subjektivno shvaanje upuenih, . au terme qu'on peut qualifier
onako kako ga nalazi opisana kod raznih auktora.
sti i dala dialektikim funkcijama duha toliko snage
i gipkosti, da Jo i danas, kad hoemo da se u tom
vjebamo, od Grka se tome uimo. Ipak treba spo-
menuti, da na poetku ove filozofije sretamo poti-
caje i nefilozofs,ke naravi. I jo vie to, da je nauka,
do koje je konano ovaj filozofski pokret dospio i u
kome je helenska misao nacla svoje us'avrenje, htjela
nadii istJi razum173).Preko pitagorizrna orfizam na-
dahnjuje platonizam. Istina, kod Aristotela nema ni
traga tome, nema ni kod njegovih neposrednih na-
sljednika. Ali Plotinova filozofija, kojom se zavrava
ovaj pokret i koja duguje ,isto toliko Aristotelu kao
i Platol1u, nesumnj,ivo je mistike naravi. Otud bi se
moglo zakljUJiti, da je to bila jedna ekstm-racionalna
sila koja je proizvela ovaj pokret; koja ga je privela
k zavretku, iznad razuma. Ovo tumaenje nije da-
k!ako jedino. Postoji i jedno drugo tumaenje,' koje
meutim u biti ne mijenja narav ovoga pokUiaja174).
Moe se pretpostaviti, da je razvital~ grke misli
bio isklju'ivo djelo razuma i da se uz njeg i neza-
visno o njem, u velikim razmacima pojavilo kod ne-
kih predisponiranih dua nastojanje, da iznad razu-
ma, pou t~aiti vienje, dodir, otkrie transcendent-
ne stvarnosti. Ovaj napor nikad nije uspio,ali svaki
put neto bi odl njega ostalo175). No kakogod pret-
postavljali odnoaj meu ove dvije strwje, jedne, koja
je intelektualna, i druge, koja je ekstra-intelektualna,
tek kad doe'YIw ?oa kraj moi emo OV'U poslJ'ednju
struju nazvati supra-intelektnalnom ili misti-
kom17G). Drugim rijeima prije nego smo vidjeli
173) Ibid., p. 233, 234: Deux points sant paurtant a n~-
ter. Le premier est qu'a l' origine de ce grand mouvement 11
y eut une impulsion ou une ,seeousse qu.i ne. fut pas d' ordre
philosophique. Le second est que la doetnne alaquelle le mou-
vement abou tit, et ou la pensee hellenique trouva son ache-
v&ment, pretendit depasser la ;pure raison.
174) Ibid., p. 234.
175) Ibid., pp. 234, 235. ..,
176) Ibid., p. 235: Mais de quelque mal1ler.e qu on se
represente le rapport entre les deux courants, l'un mtellectud,
I' autre extra - intellectuel, c' est seulement en :se plaGant
celui-ci de supra-mtellectuel
ou de mystique ....

znaajke pravoga misticizma nemamo uope prava
da neki misticizam nazovemomisticizmom u potpu-
nom znaenju ove rije,i177).
Meutim problem h3J i jest u tome, da li je ovaj
pokret zavrio s potpunim misticizmom. Rijeima se,
kae Bergson, moe dati smisao koji hoe uz uvjet da
ih se najpl'ijedefinira.
ta dakle da razumijevamo pod potpunim mi-
sticizmom? ' zmu, koga dodue jako proimllje mistinou, ali ga
Potp~tni misticizam (l'aboutisse1nent du mysti-
cisme) znai dolaenje u dodir, i prema t011~edjelo-
mino podudaranje sa stv,aralakim nastojanjem to
ga ivot oituje. Ovo je 1uastojanje od Boga, ako nije
Bog sam. Stoga v'eliki mistik bit e linost, koja e
nadii g1'anice, to ih vrsti od1'euje materijalnoS't i
Jcojft e tako nast,aviti i produljiti boansko djelova-
nje. To je naa definicija, zakljuuje Bergson178).
Slobodni smo da je postavimo pitajui se dakako, da
li se ona ikad u pr'aksi primjenjuje.
to se tie Plotina, nema nikakve sumnje, kae
Bergson, njemu je bilo dano da vidi obeanu zemlju,
a ipak ne dJa stupi na njeno tlo17D). On je iao do
ekstaze, do stanja, u kom du!a osjea ili .dri da osje-
a, da je u prisutnosti Boijoj, jer je osvijetljena
njegovim svijetlom. On nije prGao ove posljednje
etape, da doe do toke gdje, prijelazom 'kontemplacije
u akciju, ljudska se volja pomijea s boanskom vo-
177) Time B. zapravo izjavljuje, da jedini kriterij koji
moe sluiti kao mjerilo svakog mistidzma to je potpuni
misticizam, a on je - vidjet emo - po njegovom shvaanju
jedino kranski mistidzam.
178) Ibid.: A nos yeux I' abouhssement du mysticisme
est une prise de contact, et par consequent une coi"ncidence
partielle, avec I' effort createur que manifeste ,la vie. Cet
effort est de Dieu, si ce n'est pas Dieu lui-mcme. Le grand
mystique serait une individualite qui franchirait les limite s
assignes a l' espece par sa materialite, qui continuerait
prolongerait ainsi l' action divine. Telle est notre definition,
Vidjet emo u zasebnom dijelu ove studije ta treba misliti
o ovoj definiciji. Bilo bi prerano ispitivati njen smisao i vri-
jednost prije nego odredimo ope znaenje Bergsonova
kranstva.
17D) Ibid., p. 236: Il lui fut donne de voir la terre pro-
mise, mais non pas d' en fouler le sol.
Nepotpuni misticizam kod Grka i Indijaca
ljom. On se smatmo na vr~huncu: ii dalje bilo bi
znailo za nj silaziti. On je to izrazio divnim rije-
ima, a ipak to nisu rijei punog misticizma, jer on
kae da je akcija oslabljenje kontempladje. Nisu
stoga, jer - to Bergson ne VIeli,ali to se da razabmti
po kontekstu - akcija je dio kontemplativnog ivota i
kontemplativni, mistiki ivot bitno je aktivni ivot.
Plotin time ostaje vjeran grkom intelektuali-
ne naputa. Stog1a tr;eba zaJclfuiti,da grka misao
nije dosegla misticizmau apsolutnom znaenju u ko-
me smo g'a uzeli. On je htio daga dosegne, on je vie
puta pokucao na njegova vrata, ali to je puka virtu-
alnost. Vrata su se sve jae i jae odkrinjavala, ali
mu nikiad ,itavome nisu dara da proe180).
16. to vidimo kod Grka, vidimo u nekom obliku
i kod Indijaca. Indija je oduvijek imala naravnu
religiju sl!inu gr,koj; postojiali su bogovi, kao i kod
Grka, kult i ceremonije bile su analogne njihovi-
ma181). Ali hudi'zam je htio da sve to nadvisi. On je
smatrao, elia je i bogovima kiao i ljudima potrebno
da budu osloboeni od materij,alnih spon!a i indijski
su mislioci rrastojlali poi mistikim putem182).
Pitanj,e jie sad samo, dokle je indijska misao d'o-
],a u tom nastojanju. Radi se, razumije se, o nekada-
njoj Indiji, dok je sama hilla, dok nije podnijela za-
padl1j;akog utjecaj a ili se digla proti nj emu. N esum-
njivo je, vidjeli smo, da je ona imala statiku, na-
l1avnu reJi.giju. Je li ona uspjeila da se otme namvi
180) Ibid.: Par la il reste fidele a I' intellectualisme
grec, il le resume meme dans une formule saisissante' du
moins I' a-t-il fortement impregne, de mysticite. En un ~ot
le mysticisme, au sens absolu ou nous convenons de le pren~
dre, n' a pas .ete atteint par la pensee hellenique. Il aurait
et sans ?o~te vou1u etre; il a, simple virtualite, plusieurs fojs
frappe alaporte. Celle-ei s' est entrebaillee de plus en plus
1argement, mais ne I'a jamais laisse passer tout entier.
181) Bergson nema nikako namjere, da do kraja povue
par~lelu izm~u jednih i dr.U1gih;Isto tako on naglauje, da
uopce ne kam na ovom' mj.estu rezimirati indijsku misao,
182) Ibid., pp. 237, 238.
 Branitelj kranstva
i da. skoi van rnaraviI83)? Bergson ne misli da jest..
Da Je poku'a\;ja],a skoiti toga ne porie, ali dri da
je elan ili bio nedovoljan ili na,i,ao na zapreke, koje
su ga: u tome sprijeileI84).
Bile su dvije glavne metode kojim je indijska
dUla pokulala to ostvariti.
Jedna je od nj ih bila istodobno fizioloka i psi-
holoka. Daleke tragov,e te metode sretamo kod Indi-
jaca i Iranaca prije nego su se odijelili. Ona se sa-
stojiala li upotrebljiavanju opojnog pia zvanog 130-
ma. Pijui ga doli bi do neke boanske opojenosti
sline onoj, to su je kod Grka arki pristalice boga
Dionisos,a oekivali od vina. Kasnije su se osim toga
sluili itavim nizom vjebi, kojima je b~la svrha da
prekinu osjeanje, uspore umnu djelatnost, konano
da proizvedu stanja sl,ina hipnozi. Sistematizaciju
svega toga provela je Yo~;185).
AJii zar je to bio misticiztam kako je bio defini-
ran? Ta hipnoti;ka stanj.a, Be:t1gson se uri ela nam
odgovori, nemaj u po sebi nita mistina. Jedino to
ona mogu uiniti to je priprtaviti prav[ mistici'zam
ukoliko sugeriraju mogunost nj,egovuI8G). Oni po
svojoj formi, ukoliko ocrtavaju vienja, eks.t!aze, pre-
kidanje kritikog stava razuma, - imaju neto, to
l')i se moglo napuniti pravom mistikom materijom.
Takvo mora ela je bilo znaenje vjebi koje je konano
organizirala Yoga. N o to je bio tek prvi pokuaj
misticizma1S7) .
Druga metoda bila je, barem prvotno, spekula-
tivna. Indijac je od najlsta.rijih vremena spekulirao o
183) lbid., p. 238: .8tatique ou dynamique, en effet, liOUS
prenons la religion a ses origines. Nous avons trouve que la
premiere etait prfiguree dans la ilature; nOl1Svoyons main-
tenant dans la seconde u nb o ndh o r s del ana tur e...
184) Ibid
185) Ibid
18(;) Razumije se, da je s ispravnog kranskog stajali-
ta i to preve rei. Specifinost kranskog misticizma odve transcendente a la rai.son comme a la parole.
je iznad svega, to se ovdje spominje a da ,bi 8e, i u samoj
formi, kako je B. shvaa, mogla nai kakva slinost izmeu
kranskog i indij,skog misticizma.
187) Ibid., p. 239: Le mysticisme n'y etait ql1'a I' etat
d'ebauche; ...
biu uope, o naravi, o ivotu. Ali to njegovo nasto-
janje nije urodilo us:pjehom kao kod Grka. ivot je
za nj 'bio zlo i zato j.e glavni problem bio za nj: kako
pobjei od ivota. O tome je spekulirao brahmanizam,
b:udizam i jainizam. Oni su propovijedali svoju nau
kua.pelirajui - tako barem izgleda u prvi mah --
na razum. Gledajui ipak bolje, vidi se, da je uvje-
renje, to su ga oni htjeli da proizvedu, bilo daleko
od isto intelektualn2 naravi.
Ve u brahma,nizmu posljednje uvjerenje ne po-
stizava. se naukom nego vienj em, to ga daj e onaj
koji je vidio188). Budi'zam, koliko god s jedne strane
bio uenij i, toliko je s druge strane bio mistikiji.
Stanje, kome on hoe da dovede nalazi se iznad
sree i trpnje, iznad svijesti. U nil'vanu se dolazi
kroz cio niz stanja i po nekoj mistikoj disciplini.
A ne smije se zabomviti ni to, da se na poetku
Budine mi'sije nalazi rasvijetl~jenje, to ga je primio
u mladosti. Dakako, da sve to se u budizmu da iz-
raziti rijeima moe se smatrati filozofijom. No ono
to je u njem bitno to je objava koja nadila.zi 1'azurn
ka,o i ri:iei1SG). To je 'uvjerenje, koje se postepena
dobiva i naglo stee, da se naime dolo do cilja, da
je svr,ena trpnja, koja je za,pravo jedino odreena u
ivotu.
Uzevi u obzir, da 132ovdje ne radi o teoriji, ne-
go o iskustv1u, koje mnogo slii ekstazi, i da dua,
koja bi pola ov,im putem ne bi us,pjela jedino sto-
ga, to bi se zaustavila na po puta, - otkinula se
naime od Ij udskog ivota, ali ne dola do boanskog,
- moglo bi se u budizmu gledati misticizam. A ipak
budizam nij:e potpuni misticizam. Potpuni misticimm
bio bi u djelovanju, stvaraniu i ljubcwi1GO).
1 88) Tbidp. 240: la conviction derniere ... consiste en
une vision communiquee pal' celui qui a vu<<-
1 8D) Ibid., p: 1' essentiel est la revelation dfinitive,
1 DO)Ibid., pp. 240, 241: Si nous cons.iderons que nous
n'avons pas affaire ki a une vue theorique, mais a une expe-
rience qui ressemble ,beaucoup a une extase, que dans un
effort de co"incideravec l' elan createur une ame pourrait
prendre la voie ainsi decrite et n' echouerait que parce qu'

Ovim nije reeno da budizam nije znao za ljubav.
On ju je prqJoruivao i primjerom pokazivao. Ali u
njoj nije bilo topline. Kao to je vrlo ispravno rekao
jedan povjesniar, budizam nije znao za potpuni i
tajinstvieni dwr sa1noga sebe. Dodajmo jo k tomu,
- iako je to u biti moda isto, ~ da on nije vje-
rovao u uspjeh ljudskog djelovanja. On se nije u nj
pouzdavao. Potpuni bi misticizam iao dotle. Njega
mogue sretamo u Indiji, ali mnogo kasnije. Na,ila-
zimo na arku lj ubav i misiicizam slian kranskome
kod j,ednog Ramakrine i jednog Vivekanande. No
ne zabora,v,imo, da se u tom invervalu pojavilo kr-
,anstvo. Njegov je utjecaj, - koji je uostalom do-
ao pre,lw islama, - ,bio vrlo povran; ali predispo-
nimnim duama dosta je jedna sugestija, jedan znak
A re6mo da direktni utjecaj kranstva kao dog-
me nije direktno nikako djelovao u Indilji, on je ipak
mogao djelovati kao parfum, koji je proeo itavu
z3lpad,Dlucivilizacij'u i koji ona nosi svagdje sa sobom
ak i u svom :industrijaliZJmu. On je talko i djelovao.
On je oslobodio indijski duh od pesimi~ma i neaktiv-
nosti, to su dolazili od nemoi pred prirodom i pred
gladu, to ju je priroda uzrokovala. Strojevi su po-
veali pmizvodnj u z,emlje i time je dubokih uzmka
oaju nestalo. To je i mi,sti,kom ivotu, tamo gdje je
postoja,o, daJo novih poticaja. Misticizam se vie nije
morao zalustavlj ati pred nemogunou mda. Dua
mjesto da se uvue u se, otvorie se irom sveopoj
ljubavi. A to su sve omoguili zapadnjakii'Znalasci,
oni su dopustili misticizmu u Indiji, da poe do kraja.
No toga svega nije bilo do pojave kranstva191).
Iz svega dakle ovog treba zaklj'uiti, da potpu-
nog mistici'zma mije bilo ni u Grkoj ni u staroj In-
diji, sad zbog tog to je ela,n bio nedovoljan, sad sto-
ell~~ serait arretee il mi - chemin, detachee de la vie hu-
maine mais n'atJteignant pas il la vie divine, suspendue entre
deux actvites dans le vertige du neant, nous n'hesiterons pas
il voir dans le Bouddhisme un mysticisme. Mais nou s ~om-
prendrons pourquoi le Bouddhisme n'est pas un mystlclsme
complet. Culi-ci serait action, cration, amour.
1 Dl) Ibid., p. 242.
Jedini potpuni misticizam - kranski misticizam
ga toSJU mu se protivi le materij,alne prilike ili jedan
odve uzak intelektuallizam1D2). Pravi misticizam kad
se u odreenom momentu pojavi, pokazati e nam re-
trospektivno ono ito ga je pripra,vilo, kao to vuLkan,
kojii najednom izbije, osvij,etljuje dugu seriju prolih
potresa1D3)
Jedini potpuni rnisticizarn - kranski
rnisticizarn
17. Proti onima, koj i su inden tificirali sve misti-
cizme, ne pravei meu nj ,ima ni'k3lkve razlike, Berg-
son je poImzao, da nijedan misticimm, prije rruan-
stva, nije bio autentini misticizam. Bez polemike,
kako dolikuje filozoflu, on je obrazloio svoje staja-
lite dokazavi da su sve ono bili samo pokuaji, bez
potpunog i .pra,vog uspjeha.
Ne mijenjajui svoga mirnog filo'Zofs,kog stava,
kad poinje govoriti o kransJ\:om mi,stic:iziillu, Berg-
son ii]Ja:kne moe a da smjesta ne pone odgovarati
onima, koji su bez praV10g porzna,vanja stvari, blatili
kroz decenije taj kranski milsrticizallTI. Trebalo je
hrabrosti,daovj'ek oV3lko ustane proti jednom do-
brom dij elu svojih suvremeniJm, ali ta gesta 'hmbro-
sti, iako vrlo zasluna, nije, vidi se, Bergsonu teka;
ona je rezultanta dugih refleksija i postepeno stva-
ranog i uvrivanog uvjerenja.
Berz uvoda stoga, bez ka.kvog lllistojanja da pre-
dobije naklonost itatelja, Bergson odluno i be'Z okli-
jevanja kae: potpuni misticizam to je misticizam
velikih kranskih mistika1 D4).
Putajui momentano po strani njihovo .kr&m-
stvo, materiju misticizma, i promatrajui sallTIofor-
mu, nema .sumnje - veli Bergson, - da je veina
--:u; 2 ) Ibid: Concluons donc q~~ ni dans la Grilce ,ni dan s
I' Inde antique il n'y eut de mystlclsme compl~t, tantot par~~
que I' lan fut insuffisant, tant6t parce, qu'll .fut contra:l~
par les circo.nstances matrielles ou par une mtellectuahte
trop etroite.
1!)S) Ibid.
194) Ibid., p. 243: Le mystkisme complet est en effet
celui des grands mystiques chretiens.
od njih prola kroz stanja, koja slie raznim tokama,.
do kojih je doao stari mi,sticizam. Ali kroz ta stanja,
oni su samo proli. Skupivi se sami u se, da se prue
u smj,eru jednog 'posve novog napora, oni su probili
nasip. Jedna ih je silna ivotna stmja opet pograbila;
od njihovog pojaanog ivota razvila se energija,
smionost, neobino velika idejna iostvaI,ivalaka sna-
ga195). Kad ovj ek pomilj 2, ta su u pDdruju dj e-
lovanja izvrili jedan sveti Pavao, jedna sveta Tere-
zija, jedna sveta Katarina Sijenska, jedan sveti Fra-
njo, jedna Ivana Arka i toliko drugih! Svi ovi akti-
vi,teti bili s'u upotreblj eni za ,irenj e kranstva UIG)
Po sebi je ivot i rad ovih mistika, neto tako
velianstvena, da se ovjek, kae Ber,gson, mora pi-
tati, kako su mogli biti ubrajani meu bolesne ljude.
Istina, mi ivimo llJ stanj,u ne,stalne ravnotee, 1 pro-
sjeno duevno i tjeIesno zdravlj.e dosta je teko de-
finirati. PostoJi ipak vrsto ustaljeno, vanredno in-
telektualno zdravlje, koje s,e bez potekoe prepo-
z.naje. Ono se oituje: voljom za rad, sposobnou
da se ,ovjek adaptira i readaptira prililmma, vrsto-
om s kojom je spojena gi,pkost, prorokim razlika-
vanj\em mogu6e,g od nemogueg, duhom jednostavno-
sti, koji pobjeuje sve komp,likovanosti, i konano
supel'iorno zdravim razumom197). A zar to nije ono
1 \15) Ibid.: Il n'est pas douteux que la plupart aient
pas:separ des etats qui ressemblent aux divers points d'
aboutissement ehi mysticisme antique. Mais ils n'ont fait qu'y
passer: se ramassan:t sur eux memes pOUl' se tencire dans un
tout nouvel effort, ils ont rampu une digue; un immcnse,
courant de vie les a ressaisis; de leur vitalite aCCl'ue s'est
degagec une encrgie, une audace,i:me puissance de conccption
et de realisation extraordinaire.
19G) Ibid ... Begson ciodaje: Il y a des cxccptions cepen-
dant, et le cas de Jeanne d' Arc suf:firait il montrer que la
:forme est separable de la matiere. ta treba () ovome mi-
sliti vidjet emo kasnije. Primijetimo ve zasad, da B. neo-
pravdano odvaja svetost sv. Ivane oci Arka od ostalih Fvet"ca
i svetica. Njena nacionalna misija, na koju B. aludira, nije
constitntivum formale njezine svetosti.
1 \17) U n b o n s e n s s u per i eu r dosta je teko pre-
vesti. Moda bi se moglo rei i superiorno zdravo suenje.
Izgleda ipak da je s e n s ispravni,ie prevesti rijeju razum,
jer suenje je samo jedna funkcija uma, dok sens ukljuuje
vie nego suenje.
.to se nalazi kod vel~kih mistika? I zar oni upravo ne
bi mogli posluiti da se po njima definira intelektual-
na krepost, la robustesse intellectuelle?198)
Ka.lm se onda moglo dogoditi, da su neki-D tome
drugaije sudili? Tako jedino, da su prosuivali ne-
normalna prelazna stanja,koja kod njih esto pret-
hode definitivnom pre'obraenju. Oni govore o njiho-
vim vienjima, njihovim ekstazama, njihovim zano-
sima. To su pojave, kau Oini,koje se vide i kod bo-
lesnih ljudi, i koje su s'J.stavni dio njihove bolesti. U
tom smislu napisao je nedavno Pierre Jamet svoje
djelo De l'angoisse a l'extase, u kome ekstazu pro-
matrakao psihasteninu pojavu. AIi Pierre Janet se
prevario199).
Ima bolesnih stanja, kae Bergson, koja ,su imi-
tacije zdravih stanja: ova su uza sve to zdrava, a
ona bolesna. Neka luak smatra .sam sebe carem; ne-
ka svojim gestama, svojim rijeima, i svojim inima
dadne sistematski napoleonsko ponaanje, i u tome e
upravo biti njegova ludost: no hoe li zbog toga ta
pasti na Nap01eona? Isto tako moe se parodirati mi-
stioizam i to e onda biti mistika ludost: zar e otud
slij,editi, da je misticizam ludost ?200) Nit:ko ne moe
porei, da su ekstaze, vienja i zanosi nenormalna sta-
nja i da je teko razlikovati izmeu nenormalna i bo-
lesna. To je bilo miljenje sam~h velikih mistika. Oni
su prvi upozoravali svoje ,uenike, dC\se uvaju vizija,
koje bi mogle biti istohalucinators'ke naravi. A svo-
jim vlastitim vienjima, kad su ih imali, poklanjali
198) Ibid.,pp. 243, 244: Quand on prend ainsi il son
terme l' evolution interieure des grands mystiques, on se de-
mande comment ils ont pu etre assimiles il des malades. Cer-
tes no~s vivons dan s un etat d' equilibre instable, et la sante
moyenne de I' esprit, comme d' ailleur celle du <corps, est chose
malaisee il definir. Il y a pourtant une ,sante intellectuelle
solidement assise, exceptionnelle, qui se reconnait sans peine.
Elle se manifcste par le gout de I' action, la faculte de s'
adapter et de se readapter aux circonstances, la fermete jointe
il la souplesse, le ciisc:emement prophetique ciu possible et de
I' impossible, un esprit de simp1icite qui triomphe des c~~-
plications enfin un bon sens superieur. N'est-cepas preCI-
sement s~ qLl'on trouve chez les mystiques dont nou s parlons?
Et ne pourraient-ils nas servir il la d8:finition meme de la
l'obustesse intellectuelle?
199) lbid., p. 244.
200) lbid ..
su openito sporednu vanost; to su dogaaji to se
dese na putu. Njih treba prei, pustiti takoer za so-
bom zanose i ekstaze, da se doe do kraja, koji je u
tom da se ljudska volja id,mtificira s boanskom
voljom201)
Stvar e nam biti jo jasnija, ako pomislimo na
poremeenje, koje nastaje pri prijelazu od statiko,g
poretka k dinamikome, o,d zatvorena otvorenome, od
obinog ivota mi,stikome. Kad su velike dubine du-
e pokrenute, ono to izbije na povrinu i doe do
svijesti Z3!uzme u njoj, ako je intenz,itet dovolja:l,
oblik slike 'ili uzbuenja. A slika je najee ista
halucinacija, kao i uvbuenje prazno uznemirivanje.
Ali jedno i drugo moe znai ti da je poremetnj a j e-
dna sistematsko preureenje u cilju vie ravno te-
e202) Slika tada simbolizira ono, to se pripravlja,
a uzbuenje je koncentniranost due, koja oekuje
svoju transfo.rmacij,u. To ,se dogaa u sluaju mi:sti-
cizma. I stoga se ne treba uditi, ako nervno uzne-
mirenje poprauje kadgod miiSticizam. To 'se sreta i
kod drugih oblika genija, narooito .kod muziara.
Treba u tome gledati samo sluajnosti. Niti je u ono-
me prvom mistilw nit je u ovome posljednjem mu-
zika203) .
ta se dakle stvarno dogaa s duom '?
18. Uzdrmana u dnu svome strujom koja e je
povui, dua se prestane okretati sama oko sebe.
Ona se zaustavi, Ima da slua glas koj,j je zove. A
zatim, pusti se nositi, ravno na,prijed. Ona ne za-
paa direktno sile, koja je pokree, ali osjea njenu
neizrecivu prisutnost ili je barem 11a'sluuje pre:ko
kakvog simbolikog vienja. Dolazi tada neizmjerna
radost, ekstaza 'u koj,u se udube, ili zanos, koj.i je
obuzme; Bog je tu i ona je 'u njemu204).
201) Ibid., pp. 244. 245.
202) lbid.: Mais l' une et l' autre peuvent exprimer que
le bouleversement est un rearrangement systmatique en vue
d' un quilibre suprieur: ...
203) Ibid.: Ceux-Ia ne sant pas plus de la mystique que
ceux-ci ne sant de la musique.
204) Ibid., p. 246: Dieu est la, et ene est en lui.
Nema vie misterija. Problema nestaje, tmine
se gube; to je rasvijetljenje. Ali za koliko vremena '?
Nezamjetan nemir, koji je lebdio nad ekstazom, sie
i prihvati se je kao njena sjena. Ovaj bi nemir ve,
bez stanja koje e slijediti, bio dovoljan, da se po-
stavi razlika izmeu istin&kog, potpunog mi,sticizma
i onoga to ga je neko unaprijed opO'naalo ili pri-
pravljao. On uistinu pokazuje da se dua velikog mi-
stika ne zaustavlja na ekstazi kao kraju putovCi-
nja205). To je poinak, ako hoete, ali kao na stanici
gdje lokomotiva ostafe pod pa:mim pritiskom, eka-
jui da iznova krene naprijed. Recimo tonije; Uzalud
, je sjedinje1~je s Bogom usko, ono nee biti definitivno
dole ne bude potpuno206).
Bez &umnje nema vie razmaka izmeu misli i
njezinog predmeta, jer je nestalo problema, koji su
odmjrivali i dapae saJinjaval.i ra2lmak Nema vie
potpune odjelitosti izmeu onoga koji ljubi i onoga
to se lj'ubi; Bog fe pTisutan i radost je bezgrani-
nCL207).
Ali::vko se dua udubi u Boga milju i osjeajem,
neto njezina ostaje vani; to je volja: njeno djelo-
vanje kad bi radila, proizlazila bi samo od nje. Nje-
zin ivot do.Jde nife fo boanski. Ona to zna; to je
neodreeno uznemirenj e, i to uznell111irenj e u miru
znaajka je onoga, to mi l1a'zivamo potpunim ,misti-
cizmom. Ono izrazuj,e, da je zamah bio uzet da se poe
daIje, da se ekstaza be sposobnosti gledanja i osje-
anja, ali da bi i volju treba,lo ,premjestiti u Boga.
Kad ovaj osjeaj toliko namste,da zauzme svo mje-
sto, ekstaza je prola. Dua se ,nae s,ama i kadgod
duboko raaloena. Navi'klakroz neko vrijeme na
arko svijetlo, ona vie nita ne l1azlil\1Uje'u tami.
2(5) Ibid.: Ene suffirait dja, meme sans les tats qui
vont SUlvre, a distinguer le mysticisme vrai, .complet, de ce
qui en fut jadis I' imitation allticipe ou la prparation. Elle
montre en effet que I' ame du grand mystique ne s'arrete pas
a l' extase comme au terme d'un voyage.
20G) Ibid.: Disons plus prcisment: I' union a. Dieu a
beau etre troite, ene ne serait dfinitive que si ene etait
totale.
207) Ibid.: Dieu est prsent et la joie est sans bornes.
 Ona 'Ue uvia dubokog rada, to se skriveno u nJoJ
zbiva. Osjea, da je mnogo izgubila; ali ne jo da je
to stoga, da sve dobijie. To je tamna no o kojoj su
govorili veliki mistici i koja je moda ono, to je
najznaajnije, u Isval{1omsluaju najipounije, u kr-
ans'kom mistlicizmu. To je priprava konane lcarak-
teristike velikog misticizma208).
Analizirati ovu zavrnu pr~'Pravu bilo bi nemo-
gue, sami mistici jedvaS'u zamijetili njezin meha-
nizam. Da jednu sliku upotrijehimo mogh bi rei:
stroj od vanredno otporna elika, konstruiran u cilju
vanrednih na,pora, bio bi u analog,nrolll1Isrtanju, kad
bi u asu dok ga se sastavlja postao svijestan sama
sebe. Dok bi njegovi dijelovi, jedan po jedan, bivali
podvrgava.ninajteim pokusima, neki bivali odbaeni
i nardomjetavaI1li drugima, on bi imao osjeaj da mu
ovdje ondje neto nedostaje, i posvud osj.eaj boli. Ali
ta sasvim povrna muka, trebala bi samo da se pro-
budi pa da se izgubi u oekivanju i nadi, da e postati
divan instrumenat. Mistika dua hoe da postane taj
instrumenat. Zato otstranjuje 'iz svog bia sve to
nije dosta isto, dosta otporno i gipko, da ga Bog
moe upotrebiti20D). Ona je ve osjeala Boga pri-
slU1tna,ve je mislila da g,a za.paa u simbolikim vi-
enjima, ve se sjedinjivala s njime u ekstazi. Ali
nita od tog nije bilo trajno, jer sve je to bila 'samo
kontemplacija: almija bi privela duu opet k sebi sa-
moj iotrgla je ta:1m od Boga210).
Sada meutim: Bog djeluje po njoj i u njoj: je-
dinstvo je potpuno i prema tome definitivno2!!). Ta-
da rijei mehanizam ,i instrurmenat dOZlivaju slike,
koje je bolje pustiti po .str,ani. N}ima smo se mogli
sliuiti, da si nekako predo,imo pripravni rad, o ko-
nanom rezuItatu one ,nam nee nita rei212).
2(8) Ibid.,p. 247.
20D) Ibid.: 1,' ame mystique veut etre cet instrument.
ElIe elimine de sa substance tout ce qui d'est pas assez pur,
assez resistant et souple, pOUl' que Dieu I' utilise.
210) Ibid., pp. 247, 248.
211) Ibid., p. 248: Maintenant c'est Dieu qui agit par
elle, en elle: I' union est totale, et pal' consequent d8finitive.
212) Ibid.
Za dU1Uje poeo sad pun, prepun ivot. Obuzeo
ju je silno velik elan. Neodoljivo bujanje baca je u
najvea poduzea. Mirna e1kzaltacija svih njenih spo-
sobnosti ini, da ona gleda velike stvari i da ih, ma
kako slaba bila, mono ostvaruje213). Naroito, ona
gleda s jednostavnou, koj,a sre doima i u nje,nim ri-
jeima kao i u njenom ponaanju i koja je vodi kroz
Jmmplilmcije,kojih ona h:~w dani ne vidi. Priroeno
zna~nje ili bolje reeno s.teena nevinost, odmah joj
nadahne potreban stav, odIuan in, rije bez prigo-
vora.Napor dodue ostaje potreban pa zato i izdr-
ljivosti llstrajnost. Ali oni dolaze sami, razvijaju se
sami od sebe u dui, koj.a istodobno djeluje i na koju
se djeIuje214) i ija se ,sJiobodapodud:'ra s boanskim
djelovanjem. Oni pret>StavIjaju silno velik potroak
energije, ali ova energi,ia priclolCl.zi u isto clobc~kCicl,ie
potrebna, ,ier preobil.ie ivota, koga ona zaht1:,ie1J((
tee s izvora ko,ii ,ie sam i1Jot215). Sada su vienja
daleko: boanstvo se ne pokazuj e izvana dui, koja
je i,spunjena njime.
Izvana ne postoji nita vie, to bi takva ovjeka
moglo ra:zlikovati od l.i'udi meu koj ima se kree. On
jedini uvia promjenu, kojom je uzdignut u red 1.i'u-
di, koji su ad,iutores Dei, koji su pClhentes obzirom
na Boga,agentes obzirom na ljude. Zbog toga uzdig-
nua on se uostalom nimalo ne oholi. N?protiv, n.ie-
gova je poniznost vrlo veliIm. Kako da ne bude po-
nizan, kad je u utIj,iV'im razgovorima, sam 'sa sa-
mim, s emocijom, u kojoj je njegove: dua osjeala
da se itava rastapa, mogaokoD!statirati ono to bi
se dalo nazvalti boanskom ponizno.6u '!
213) I,bid.: DiSOJ1Sque c'est desormais, POUl' ]' ame, une
surabondance de vie. C'est un immense elan. C'est une pous-
see irresistible qui la ,jette clans Jes plus vastes entreprises.
Une exaltation calme de toutes ses facultes fait qu'elle vait
grand et, si faible soit-elle, realise puissamment.
214) Ibid.: dans une ame a la fois agissante et
agie ...
215) Ibid.: la surabondance de vitalite qu'elle recI ame
.coule d' une som'ce qui est celle ffieme de la vie.
 19. Posljedice' ovoga stanja i za druge i za sa-
moga mistika od .nepr'Ocjen,i'ivesu vrijednosIti. Ve u
misticizmu, koji se je zaustavIjao priekJstazi, to jest
pri kontempla:ciji, posItojao je nekakav poetak dje-
lovanj a. Mistik je osjeao, im je siao s neba TI.a
zembu, potrebu da poe poduavati ljude. Trebalo je
navijestiti svima, da je, svijet, to ga oin/'a zapaamo
bez sunwJ'e stvar:an, ali da postoii i drugo neto i dei
to neto nije samo mogue ili vjeroveitno, kao zaklju-
ak kakvog umovanja216), nego sigurno kew isku-
stvo: netko je to vidio, netko se toga do ticao, netlw
to zna217). Ali to jie bila samo neka polovina elj a
za a:postolatom, jer pothvat je bio odve teak. Ka,ko
ui:sti.nusaopiti govorom uvjerenje steeno isku-
stvom? Kako, naroito, irz,raziti neizrecivo'? Ali ta se
pitanja i ne postavljaju velikom mistiku. On ie osje-
tio, da istinei tee u nJ' i.z vrelci, kao s1:la kOjCi dje-
luje21S). On ne moe vie da je ne iri kao to ni sun- pitati, otkrila tajnu stvaranja. Ona je jo vie meta-
ce ne moe da ne prosiplje svoga svijetla. Samo 'to
011 tu istinu vie nee iriti j,edino govorom,
On gori 'Odljubavi i to nije vj,e samo ljubav o-
vjeka prema Bogu, to je ljubav Bng-a prema svim lJU-
dima. Kroz Boga, po Bogu, on ljubi itavo ovj,ean-
stvo boanskom 1jubavlju21D). To nij,e ono bratstvo,
to su ga preporuivali filozofi uime raz.uma, dJ,ka-
zuj'ui da su svi ljudi poetno dionici iste biti. Pred
takvim s,e idealom moe pokloniti s potivanjem, ostva-
rivcuti ga ako odve ne smeta pojedincu ili skupini,
strastveno ga slijediti ovjek nee. Ako se ovo posIj ed-
21G) Kako se vidi B. ne moe a da svakom zgodom ne
udari na umovanje. Iskustvo je za nj sigurnije nego zaklju-
ak kakva umovanja!
217) Ibid., 249: 11 fallait annoncer a tous que le monde
perr;u par les yeux du corps est sans doute reel, mais qu'il y
a autre chase, et que ce n'est passimplement possible ou
probale, comme le serait la conclusion d'un raisonnement,
mais certain comme une experience: quelqu'un a YU, quel-
qu'un a touche, quelqu'un sait.
218) I,bid.: 11 a senti la verite couler en lui de sa source
comme une force agissante.
219) Ibid.: Car l' amour qui le consume n'est plus sim-
plement l' amour d' un homme pOUl' Dieu, c' est l' amour de
Dieu pOUl' les hommes. A travers Dieu, par Dieu, il aime toute
l' humanite d'un divin amour.
nj,e dogodi, to e biti stoga, to je naa civilizacija ne-
gdje udahnula opojnog parfuma misticizma. Uosta-
lom, zar bi filozofi s tolikom sigurnou tvrdili neto,
to se toliko protivi obinom iskustvu, da su svi ljudi
dionici jedne vie iste biti, kad ne bi bilo mistika,
koji su 6itavo ovjeail1Jstvo OIbuhvatili jednom istom
nerazdijeljdvom ljubavlju? Ne radi se ovdje o ideji
bratstva, koja je postala idealom. Ne radi se ovdje ni
o pojaanju priroene simpatije, to je ovjek ima
prema ovjeku. Ne r~di se li l)roduljenju kakva in-
stinkta. Ta Ij1ubav ne potj ee od 'ideje. To nije neto
osjetno i umno. To je neto,to je uj edno jedno i
drugo i to je stvarno mnogo vie. Jer takva je lju-
bav podloga osjetnosti i raz1uma, kao i sveg osta-
log220).
Takva se IJjurbavpodudara s ljubavlju Boga pre-
ma svome s,tvorenju, i ona bi onome, tko bi je znao
fizike nego moralne naravi221). Ona bi htjela, po-
mou Bojom, dovriti stvaranje ljudske vrste i ui-
niti od ovjeanstva ono, to bi ono odmah bilo, da
se je moglo potpuno konstituirati bez pomoi ovje-
kove222).
U svemu ovome,kae Be,rgson, mi smo mnogo
pojednostavili stvari. Zbog vee jasnoe i naroito da
uklon~mo potekoe, mi smo rezonirali kao da kran-
ski misti.k, nositelj nutarnj,e objave, dola,zi 'k ovje-
anstvu o kome ne bi nita znao.
Ah de facto, ljudi, kojima se on obraa ve imaju
vjeru, koja je takoer njegova vjera. Ako je imao
vienja, ona su mu shkovno predoava,la ODiO, ito mu
je vjera usadila lU oblikiUideja. Ako je imao ekstaza,
one su ga sjedinjivale s ,BogOtm,koji je bez sumnje
nadilazio sve to si je on zamiljao, ali koji je odgo-
220) Ibid., p. 250: 11 ne prolonge pas un instinet, il ne
derive pas d'une idee. Ce n'est ni du sensible ni du rationnel.
C' est l' un et l' autre implicitement, et c'est beaucoup plus
effectivement.
221) lbid., p. 251: 11 est d' essence metaphysique encore
plus que morale.
222) Ibid. U opoj evoluciji, po Ber.gsonovu shvaanju,.
ovjek doprinosi konstituiranju ljudske vrste.
 Tako se nj egov misticizam okoriuje re1igij om, e-
varao JOs apstraktnom opisivanju, to mu ga je re-
kajui da se religija obogati njegovom mistikom22G).
ligija pruala. Moglo bi se dapae pitati, nije li ovo
aprstraktno nauavanje poetak mistic]zma. U tom Misticizam se dakle, ikra,nstvo mectusorbno u-
sluaju iuloga bi misticizma bila samo u tom, da re- vjetujn. Mora ipak da J'e tomu bio neki poetak. U
ligiji donese ne'to ara, ,kojim je on proet. Ovo mi- stvari na poetku je krcLnstva Krist. Sa stajalita,
ljenje izgleda vrlo shvatljivo. na koje se postavljamo is koga se pojavljuje bo-
A i!pak, Bergson !smatra da je psiholoki daleko anstvo svih lj udi, svejedno je, da li se Krist zove
vjerovatnije, da je religija kristalizacija misticiz- ovjek ili ne. Svejedno je i da l,i se zove Krist227).
ma. Iz nauke, kae on, koja je samo nauka, teko e Oni koji su ili dotle da nijeu opstanak IsusDv, ne
iza6i arki zanos, osvj,etljenje, vjera koja brda pre- mogu sprijeiti da govor na gori bude u Evanelju
nosi. Ali jednom kad taj a,r postoji, tekua materija s drugim boa,nskim r,.ijeima. Moe se auktoru dati
lako e se saliti u kalup nauke ili postati, stvrdnuvi ime koje se hoe, ne moe se rei da Evarnctel!jenema
se, sama ta na,uka223). auktora. Mi si da:kle ta pitanja ne trebamo ovdj,e po-
Rei e tkogod, - Bergson navodi taj stari pri- stavljati. Recimo samo, da ?ko su veliki l11'isticiona-
govor, - da u kranstvu i njegovoj nauci ima mno- kv,i kakve smo ih opiisali, oni su onda originalni, ali
goe1emenata, koje je primilo od starih rdigija. Toga nepotpuni nrusljedovateJjri i nastavlj ai onog!)" to je
nitko nee poricati, odgovara pisac. Ali rri,t? odano- Krist Evanelja potpuno bio228).
ga to je primLjeno nije bitno. Bit nove religije bila je Sam Krist moe biti smatran nastavljaem iz-
u tom da iri misticizam224). Postoji jedna otmena rae,lskih pmroka,. Nema sumnje, da je kranstvo bila
vulgariza.cija, koja re'spe,ktir:'. konture znanstvene duboka traJ1!sformacirja idovstva. esto Je to puta
istine, i koja doputa jednostavno na,obraenim du- hiJo reeno: bitno nacionalnu rehgiju, zamij enila je
hovinua, da si j,e pretstave zaolO1uenu, dok veim na- religija sposobna da postane univerzalna. Ali izmeu
porom ne upoznaju pojedinost,i i ne prodru u dubinu. Boga i njegova naroda nije bilo dOista intimnosti, a
Isto takvo nam izgLeda irenje mi,shcizma putem re- ela bi idovstvo moglo biti misticizam kako smo ga
ligije. U tom smi,slu religija je misticizJllm ono, to definirali. A ipak, nijredna ielejna struja nije toliko
je vlllgal1izacija znanos!ti22G): religija je imala iriti doprinijela buenjll potpunog, kr.anskog misticizma
mi!sticizam kao i vulga,rizacija znanost. koliko idovsko pr01'otvO. I kranstvo, lwje je nasli-
Mistik dakle nalazi prled sobom ovjeanstvo pri- jedilo idovstvo, duguj,e dobrim dijelom idov'skim
pravno da ga slua. Pripravili su ga drugi mistici,
22G) Ibid" pp. 255, 256.
nevidljivi i prisutni u religiji, .koja se nauava. Misti-
227) Ovo mjesto -- iako po namjerama plscevim nema
cizam je uostalom proet ovom religijom, jer je s nita uvredljiva - pokazuje da je v D.iP:"!' dalel~o .od ono%
njome poeo. Njegova je teologija openito u skladu delikatnog stava jedne kransl~e duse. Kl's~an1l1u JC une KT1-
stava sveto i nijc nikako svejedno ;0o,:e II se Knst svoJIm
onom teologa. On e upotrebljavati, da se izrazi, teo- imenom ili ne. B. dodue kae: sa stajalita na k?Je se p~-
loku nauku. A to e mu biti lako, jer je teologija stavljamo, .. Kontekst dapae koji slijedi pokaZUJe, da "pI-
sac brani boanstvo Kristovo. Ipak U samom ovom nac1l1U
upravo uhvatila jednu skuju, koja izvire iz mistike. izraavanja ima, da se francuski izrazi.nl?, u n e ~ li a 11 c e
ded s i n vol tur e, koju bi smo volJeh ne sresh pod j)e-
223) J.bid., p. 253, 254. rom pisca, koji inae >s toliko respekta govon 'o 'samlm
224) Ibid., .p. 255: Mais rien de tout cela n'tait essen- svecima.
tiel: I' essence de la nouvelle religion devait etre la diffusion 228) Ibid,
du mysticj,sme.
225) Ibid.
prorocima, to ima aktivan misticizam, sposoban da
ide osvcojati svijet229).
Ovim svojim afiJ:1l11aeijamaBergson dakako ne
misli umanj iti :zmaenje kranskog mistieizma. On
je dovoljno istakao i naghlisjo, da j.e ,samo kranski
mi:sticizam pravi misticizam, da jedino on stavlja o-
vj eka u kontakt s neizmj,erno snanim i ve:hkimiz-
vorom ivota, Bogom. No jedno jo pitanje ostalo je
nerijeeno. Kolikogod Bergson panje pnklanja kr-
anskim misticima, on jo nije 'izriito ustvrdio, da
postoji Bog, s kojim milstici tv,rde da su u dodiru.
Ima li da1kleBoga?
Od kranskog misticizma. k Bogu
20. lVIisticizam je za Bergsona neobino drago-
cj,eno iskustvo o duhovnim vrednotama. I ako je on
doista ono, to smo dosad uli, onda nam on - kae
Bergson - mora prui,ti sredstvo, da na ne,ki nain
eksperimentalno iSlpitamo postoji li Bog i kalkva je
njeg'ova narav. lVIiuostalom ne vidimo, nastavlja on,
ka:lm bi filozofija drugaije mogla priistupiti rjeava,-
nju ovoga problema2c10).
Openito mi smatramo da predme1t koji postoji,
to je predmet koga za,paamo ili koga, moemo zapa-
ziti. On nam je dakle dan u stvamom ili mog'uem
iskustVlu. ovj elk moe :slobodno lwnstruirati ideju
koga predmeta ih bia, kao to to ini geometar za,
koju geometrijsku figuru. Ali Samo iskustvo ustano-
vit e, da taj predmet ili to bie efektivno postoje iz-
van tako konstruirane ideje.
Vi ete mi rei moda: pa :iuwo pitanje i jest u
tome i upravo se o tome radi, da doznamo, ne po-
22D) Ibid., pp. 256, 257: ... et le christianisme, qui prit
la suite du judaisme, dut en grande partie aux prophetes
juifs d' avoir un mysticisme agissant, capable de marcher
a laconquete du monde.
230) Ibid., p. 257: Si le mysticisme est bien ce que nons
venons de dire, il doit fournir le moyen d'aborder en quel-
que sorte experimentalement le probleme de I' existence et
de la nature de Dieu. Nous ne voyons pas, d' ailleur, comment
la philosophie l' aborderait autrement.
stoji li izvjes.no Bie, koje se od svih drugih bia Taz-
likuje time, to je nepristupano naem iskustvu, a
ipak je realno, kao to su i ona ?231) - Recimo da i
jest tako, trebat e ipak uSltanoviti da je Bie ta/ko
definirano, zaista Bog. lVIoda ete rei, pa po de-
finiciji j'est, a ovjek mo:e rijeima dati smisao koji
hoe. Doputam, odvraa Bergson, ali ako rijei da-
dnetesasrna drugi smisao ,nego ga obino ima, onda
se ona primjenj'uje na, sasma drugi predmet. Vi go-
vorite o drugoj stvari. Takav je upravo sl'uaj kad
filozofija govori o Bogu232).
Bergson ne vj eruje u sposobnost ljudskog razu-
ma i filozofije da nam otkriju pravoga Boga" koga
miJStici s~)oznaju. Taj je Bog sasvim neto drugo.
TaJm se malo radi tu o Bogu na kog misli vei,na lj'u-
di, da ako bi udom, i protiv oekivanja Bog tako de-
fin iran siao na zemlju, u podruje iskustva nitko ga
ne bi prepoznao. I statika i dinamika religija sma-
traj.u Boga, Biem, koje moe doi s nama u sao-
braaj. A takav nije filozofski Bog. Ni Aristotelov ni
Platonov (u koliiko je Platon govorio o Bo~u). Sve
to su oni o Bogu govorili Iprodukt je ljluds:lmg
uman:]). Zato Aristotelov Bog nema ni,'ta zajedni-
kog s bogovima, to su ih Grci toval:i. On ne slii ni
Bogu Biblije i Evanelja. Suvino je uope pro-
matrati problem Boga onako, kako ga je Ariistotel
pJ1oma1Jrao.Moderni se ovjek time ,stavlja u nepri-
liiku, dolazi do nerj eivih pitanja, koj.a,se s drugog
jednog sltajal,ita uope ne postavljaj!u2:H).
Danas mi raspolaemo jednim dnlgim s,red-
stVO!ll1,da rije:imo pitanje opstanka i naravi Boje.
lVIiposjedujemo iskustvo mistika, koje za nas ljude
231) Ibid., p. 258: Direz-vous que toute la question est
Ja, et qu'ils,'agit pnciossement de savoir si certain Etre ne
se disting'uel'ait pas de tons les autrcs en ce qu'il serait inac-
cessi ble a notre experience et pourtant aussi reel qu'eux?
232) Ibid,
233) Ibid., pp. 258, 259: 'l'out cela est de fabrication
humaine.
234) Ibid., pp. 260, 261. Nigdje Berg.sonov anti-intelek-
tualizam ne izbija u tako jakoj mjeri i ni.gdje, recimo odmah,
oprenost njegova stava prema tradicionalnoj kranskoj apo-
logetici ne dolazi tako oito do izraaja nego u ovim stranicama.
 Branitelj kranstva
injenica i znanstvenog promatranja stvari, znae
mnogo vie nego svi racional'ni dok2.izi.Proti tom na-
inu dokazivanja mogli bi se dakako dii neki Wigo-
voli, ali - dodaje Bergson - mi emo odmah vi-
djeti koliko oni vrijede.
. Otstrani1i smo, kae pisac Dvaju Izvora, one
pngovorekojim se je htjelo oma1ovai,ti znaenje mi-
sbkog iskustva, proglauj:ui svakog mi'stika neu-
ravnoteenim ovjekom, i svaki misticizam patolo-
kim stanjem. Veliki mi stici, kojim smo se mi jedino
i bavili, bili su openito ljudi i ene, superiorno zdrava
razuma. Sporedno j,e da li su imali neuravnoteenih
oponaatelja, iLida li je na koga od njih, u nekim mo-
mentima djelovaila produ1jena napetost razuma i vo-
1je~ to je sluaj s mnogim genijailnim Ijudima2:;").
Ali postoji niz drugih pita,nja, o kojim<" nije mo-
gue ne voditi rauna. Kae se: i'SlkUlstvoje ovih mi-
stika 1ino i izvanredno, tako da ih veina ljudi ne mo-
e kontrolirati, i prema tome da ga se ne moe uspo-
reivati sa znanstvenim iskustvom niti pomou njega
rij:eavati probleme. - Na ovaj prigovor, kae Berg-
son, moglo bj se mnogo toga rei.
Prije svega daleJw smo od toga da bi znanstveno
isk.usltvo ili openito znanstveno opaa:nje mogli uvi-
jek opetovati li kontrolirati. Kad je centralna Afrika
bila terra incognita, geografija se je oslanja1a na po-
datke jedinog istraivaa, ako je ovaj pruao dovolj-
nega,rancije potenja i kompetencije. Nacrt puteva
od Livingstona dugo se vremena nalazio na kartama
naih atlasa. Netko e na to rei, da je svatko imao
pravo, ako i ne stvarnu l1l0glunost da ovjerovi istini-
tost navoda i da su to bile provizorne oznake. S tim
se s1a.em, odvraa Bergson. I misti!k je preao jedan
put koga drugi imaj:u pravo, ako i ne stvarnu mog1u-
~ost, da preu. I oni, koji su stvarno sposobni da ga
. 2:35) I.b~d., p. 262. Nous avons ecarte eelles qui consi-
stment a fmre de taut m!,stique un desquilibre, de taut my-
;tJc\sme un etat pathologlque. Les grands mystiques, qui sont
le,; seuls dont nous nous occupions, ont gnralement t 238) Ibid.: Il faut d' arbod remarquer
d.es hommes ou des femmes d'adion, d'un bon sens sup-
rJeur: ...
obave barem su tako brojni kao oni koji bi imali
smionosti i energiju jednog Stan1eya, koji je poao
za Livingstonom. N o ni to nije dosta rei. Uz due,
koje bi i,le do kraja misti:kog puta, ima ih dosta
kojie bi prele barem jedin njegov dio: koliko ih je,
koji su uinili ne:koIiko koraka bilo naporom svoj.e vo-
lje, bilo svojim nara,vnim di,slpO'zicijama.Will:iam Ja-
mes je izjavio da ni:kad nije proao kroz mi:sti,ka ,s,ta-
nj a; ali kae, kad biuoka:ko o nj ima govol'i ovj ek
koji ih pOZinaizi1s,ku:stva.,neto biu njemu odjekival0
na taj glas, quelque chose en lui faisait cho. Ve-
ina j,e od 11alSvahda uslinom sluaju23G).
Uzalud su dakle srditi pwtesti onih, to li mi-
sticiZJmu gledaju S2ImC)alrilatanizam ili l'udilo. Neki
su, bez sumnje, pot'puno za:tvor,e:n:imistikom isku-
stvu, nesposobni da ga ikako oute ili da si ga pret-
sL'1.ve.To meutim ni,tane dokazuje. Ima ljudi ko-
jima je I1rll'zi:kasamo buka i l1elk,iod njih govore s
isto takvom srdbom i tonom line mrnje proti mu-
ziarima. Pustimo stoga po strani ove negaci,j e i po-
gledajmo nee li j najpovrnije iispitivanje mistikog
iskustvaov1astiti nas ve, da pretpostavimo njegovu
valjanost2:17)
21. Ono to se s isto ZJnanstvenog stajalita do-
imIje najjae Bergsona, to je meusobno slaganje mi
stika. Ono je frapantno kod kranskih mistika, ka
e pisac238). Da dou do konaine deifikacij e, oni Pi'O-
laze kroz niz stanja. Ova .stanja mogu varirwti od mi-
stika do mi,stika" ali ona. su vdosIi6na meu sobom.
U svalkom sluaju prevaljeni l]Jut je isti, makar i sta-
nice bile razliite. I u svakom .sluaju dolazi se
istom kraju. U opisivanju konanog stanja nailazimo
i236) Ibid., pp. 262, 263. O em James i Bergson govore
ovdje'? O osjecajima ljubavi, to ih naravno ovjek ima prema
Bogu, ili o nadnaravnim poticajima milosti koja. obilazi s'.'e
due barem prolazno i asovito'? Vjerovatno, da SI to pItanje
nijedan ni drugi nije postavljao.
237) lbid.
l' accord des my-
stiques entre eux. Le fait est frapant chez les mystlques
chreti.ens.

na iste izraze, iste slike, iste poredbe, i to usprkos
inj,enici da se auktori openito nisu meu sobom po-
znavali.
Neki e Ina ovo odgovoriti, da ISUse barem kad-
god meusobno poznavali i da postoji misbka tra-
dicija, koja je na sve mogla utjecati. To doputamo,
odvraa Berson,a1i treba primijetiti, da se veliki mi-
stici malo brinu za ovu tradicijlu. Svakii od njih ima
svoj u orginaInost, koj,u niti je elio niti traio, .a,lido
koj,e mu je vrlo sta,l023!1).
Ili e se mo'da rei, da je njihova zajednika
religija dovoljna da objasni s!i,nost meu njima, da
su svikralui zadojeni Evanelj e111,da su primili
istu teoloku podulku'? To bi :zna6il0 zaboraviti, da ako
je i mogue objasniti slinosti u vienjima zajedni-
kom vjerom, sva vienja zauzimaju malo mjesta u
ivotu velikih mistika. Ato se tie ope teoloke
nauke, oni je izgleda doista primaju sav,renom ,po-
slunou i osobito sluaju svoga ispovijednika. Ali
kao to j,e zgodno bilo reeno oni sluaj.u samo sebe i
sig1uran in:stinlkt dovede ih ovjeku, koj'i e ih voditi
putem, kojim oni hoe da idu. Uostalom bilo bi za-
nimUivo prouavati odnoaje izmeu voe i voeno-
ga. Vidjelo bi se esto puta da je onaj, koji je poniz-
no pristao da ga se vodi postao, s ne ma:nje poniz-
nosti, voa. Ali to nije za nas vano. Makar se vanj-
ske s'linosti meu kiranskim mi,stie:lma mogle tu-
maiti zajednitvom predaje i mliuke, to ovdje ne igra
nikakve uloge240).
Njihova duboka meusobna sloga znak je, da je
intuicija istovetna. A ime tuistovetnost objasniti
nego time, da stvarno postoji Bie s kojim se oni
smatraju u vezi. T,ime bi opstamak Boji bio doka-
zan241). ,
Ipak, kae Bergson, milstiko ilskustvo, prepu-
teno samo seibi, ne moe don:ijeti filowfu definitivnu
sigurnost. Ono e postati s3Jsvim uvjedj,ivo samo on-
239) Ibid., p. 264.
240) Ibid., pp. 264, 265.
241) Ibid., p. 265.
Od kranskog misticizma k Bogu
da, ako filozof doe drugim pu,tem, kao to su osj e-
bIna isJmsltvo i umovanje Z3Jsnovano na njemu, do
toga da smatra vjerovatnim privilegirano iskustvo,
po kome ovje'k dolazi u dodk s transcedentnim prin-
cipom. Ako tada Nod mi,stiika sretnemo isk,us1tvo,koj e
smo oekivali, to 6e nam dOIp:wstitida ga dodamo ,ste-
enim rezultatima, i zbrajajui tako vjerovatnosti,
doi emo do rezultata, koji e .praktino biti jednak
sigurnosti242). A moemo E do toga doi '?
Mi smo neko, veli Bergsoll'n, govorili o .inj e-
ninim pravcima, od kojih svaJki O'znauje samo
smjel' istine zato, jer ne ide dosta daleko. No pro-
duljujui takva dva pravca do toke, u kojoj s,e sije-
ku, ipak e s'e doi k istini. Mi smatramo da e jedi-
no ovim nainom metafizika napredovati. A dogod'ilo
se upravo, da produbljujui izvjestan niz Problema,
posve razliitih od religioznog problema, mi smo doli
do zaklju.cLka, koji su uimili vjerovatan opstanak jed-
nog vanrednog privilegir:wnog iskustva, kao to je
1nistiko iskustvo. A s druWe strane mistiko isku-
stvo, dok smo ga prouavali sama za se, pruilo nam
je podataka, koji su .sposobni da budu dodani onome
to smo poshgli u jednom posve drugom podrujlu i
posve drugim me:todama. Postoji da!kl'eovdje meu-
,,,obnopojaavanje i nadopunjavanje24:J).
~42) Ibid.: Toutefois les probabilites peuvent s' addi-
~ionner, et I' addition donner un resultat qui equivaille pra-
tiquement il la certitude.
243) Ibid., p. 265, 266. Kako je cio ovaj pasus neobino
vaan za razumijevanje Bergsonove misli, to ga u cjelini u
originalu donosimo: Nous reconnaisons pourtant que I' expe-
rience mystique, laissee il elle-meme, ne peut apporter au phi-
losophe la certitude d8finitive. ElIe ne serait tout il fait cone
vaincante que si celui-ci etait arrive par une autre voie, telle
I que I' experience sensible et le raisonnement fonde sur elle, il
envisager comme vraisemblable I' existence d' une experience
privilegiee, par laquelle I' homme entrerait en communication
avec un principe transcendant. La rencontre, chez les mysti-
ques, de cette experience telle qu'on I' attendait, permettrait
alors d' ajouter aux resultats acquis, tandis que ces res)1ltats
acquis feraient rajaillir sur I' experience mystique quelque
chose de leur propre objectivite. Il n'y a pas d' autre source de
eonnaissance que l' experience. Mais, comme la notation intel-
Iectuelle du fait depasse necessairement l'e fait brut, il s'en
faut que toutes les experiences soient egalement concluantes
et autorisent la meme certitude. Beaucoup nou s conduisent il
 Berg'son zatim opirno obrazlae lmlw se dvije
nauke, nauka ivotnog elana i intuicija i mlJUlkastv
ena mistikim iskustvom doista meu sobom pod-
udaraju i kako jedna drugu nadopunjuje. Mistiko
i'skustvo produlj'uje iskulstvo koj enaiS je vodilo do
nauke o ivotinom elanu. A ,sve opet infol'maeije, koje
mistirka prua filozofiji, filozofija joj waa potvru-
juih ih244). Filozof mora pitati mistiku, on je naro-
ito mora pitaiti kad se radi o naravi Boijoj245).
22. Kakva je narav Boja, ta je Bog? Oslanja-
jui sena mistiko iskustvo filozofu e je lako biti
definirati.
Bog je ljubav i on j,e predmet Ijubavi24G). O
toj dvo.str'ukoj ljubavi mi:stik nikad nee prestati go-
voriti. Njegovo opi,sivanje je beskonano, jer jesItvar
koju treba opisivati neizreciva. Ali to nam to opisi-
vanje ja~no govori to je, da boa'I!s,kaljubav nije ne-
to Boijeg: to je Bog Isam247). Ovog podatka drak
des conclusionis simplement probables. Toutefois les probabi-
lites peuvent s' additionner, et I' addition donner un resultat
qui equivaille pratiqucment a la certitude. N aus parliollS jadis
de ces lignes de faits dont chacune ne fournit que la clirec-
tion de la verite parce qu'elle ne va paz asSez loin: en prolon-
geant deux d' entre elles jusqu'au pont oU elles se coupcnt,
on arrivera poul'tant a la verite mcme. L' arpenteur mesure
la distance d'un point inaccessible en le visant tour a tour de
deux points auxquels il a acces. N aus estimons que cette
methode de recoupement est la seuble qui puisse faire avan-
cen definitivement la metaphysique. Par elle s' etablira une
collaboration entre philosophes; la metaphysaque comme la
science, progress era par accumulation graduelle de resultats
acquis, au lieu d' c,tre un systeme camp let, a premire ou a
laisser toujours conteste toujours a recommencer. 01' il se
trouve' precisement que I' approfondissement cl' un certain
ordre de problemes, tout differents du probleme religieux,
nous a conduit a des conclusions qui rendaient probable I' expe-
rience mystique. Et d' autre part I' experience mystiquc, tu-
diee pOUl' elle-mcme, nous fournit des indications capables de
s' ajouter aux enseignement obtenus dans un tout autre do-
maine, par une tout autre methode. Il y a donc bien ici ren-
forcement et complement reciproques.
244) Ibid., pp. 266~268.
245) Ibid. p. 270: C'est dane sur la nature de Dieu
immediatement saisie dans ce qu'elle a de positif, je veux dire
de perceptible aux yeux de l' ame, que le philosophie devra
l' interroger.
246) Ibid.: Dieu est amour et il est objet d' amour.
247) Ibid.: Ma\s ce qu' elle dit cairement, c'est que
l' amour divi n n'est pas quelque chase de Dieu: c'est Dieu
lui-meme.
e se filozof koji smatra Boga osobom i koji ipak
nee da zapadne u prosti antropommfizam248). Pro-
uavajui jake emocije koje potpuno OIbuzmu duu,
on e v,idje1ti kako one, premda vrlo i1zdalerka,srli'e
uzvienoj ljubavi, koja je mi'stiku samo bit Boja. To
e mu pomoi da shvati, kako ta ljubav moe biti
istodobno osoba i stvarala:ka mo249).
Nego, pitanje, koje treba da ritjeimo to je pita-
nje: ima li stvarno 'mi,siikova ljubav svoj predmet.
PO Bergsonovu miljenju, vie su emocije dovo1],jne
same sebi. Tako na primj,er uzviena muzi:ka koja
izrazuje ljubav. To nije ljubav ni prema komu. Ipak
kad se radi o djeIotvornoj ljubavi stvar nije potpuno
ista. Teko je shvatiti, kae Bergson, djelotvornu lju-
bav, koja se ne bi nikome obmala. U stvari, mistici
jedrnoglasno svj edoe da mi Bogu treb3lmo25O), kao
ito Bog nama treba. A zato bi mu mi trebali, a:ko
ne zato, da nas ljubi. To je zaldjua1k filozofa koji
pI'ouava mistiko iskustv(251).
Stvaranje e se filozof,u pojavi:ti kao poduzee
Boije, kojim on proizvodi stvorenja, da si pridrui bi-
ea dostojna - sv;oj ljubavi. ovjek bi oklijevao da to
dopusti, kad bi se radilo samo o prosjenim stalnov-
nicima jednog ugla Isvemira, ko.j,i,se zove Zemlja. Ali,
neko smo to rekli, vjerovatno je da ima ivota na
svim ,p1'anetama. Bilo bi moda i drugih razlroga oldi-
j:evanja, ali svi oni padaju, ako se misli na filozofske
principe koji su prije bili Pos!te'1vljeni.U takvim pri-
hkama, nita ne spreava filozofa, da do kraja pri-
vede ideju, to mu je mistieizam prua, ideju prema
kojoj je svijet vidljivi i opipljivi izgled ljubavi i po-
trebe ljubavi 252).
248) Ibid.
249) Ibid., p. 271: .. l' aidera a comprendre commel:t
l' amour ou les mystiques voient l' essence mcme de la dlVl-
nite peut ctre, en mcme temps qu'une personne, une pUlssance
de creaiton<(,
250) U tome se B. vara. Mistici ne tvrde da m.i ~ogu
trebamo, nego naprotiv, jednoglasno govore: ser v li!: u-
t i I e s s u m u s. Ako se kakve tvrdnje u Bergsonovom naCll1U
govora Ilalaze kod njih treba ih uzeti u sasma proirenom
'znaenju.
251) Ibid., p. 273.
252) Ibid., pp,. 273, 274.
 Na ovaj nain mi nadi,la:zimo, veli Bergson, za-
kljuke Stvaralake Evolucij e253). DoIaz.imo u do-
menu neigtine nego vj.erovatnosti. Ali Qistajemo u
filozofiji. Ne zaboravimo da filozofska sigurnost ima
.stupnjeva, da ona apelira na intuiciju i umovanjeida
intuicija, koja se oslanja na znanosIt moe biti pro-
duljena samo misliclmm intui,cijom. Zato nai za-
kljuci koj e smo dosad izloili popunjavaju naravno,
ako i ne nuno, zakljuke naih preanjih rado-
va254)
Po mistikim dakle indikacij ama doi emo do
zakljuclwi o Boijoj svemo:g u6nosti. Mi,stici oito
1
kau, da je Bog Isv'emogu,da-se njegovoj ,energiji ne
mogu oznaiti nikakve grani,ce, da njegova stvaralw-
ka mo i ljubav nadHaze .sve to si moemo zami,sliti.
To bi isto mogli za,klj;uiti i o nekim drugim pmble-
mirna255) .
Po misti!kim takoer indikacijwma, koje mora-
mo slij edi,ti ako neemo da ,se dadnemo na IsamoV'olj,na
pretpostavljamja25G) - stvorena iSU bia' odreena
da ljube i da budu ljublj'2Ina. Stvaral:a,Oka energija,
koja se definira ljlubavlju pozvala ih je da postoje.
Ona su ipak ra:z1ina od Boga257), koji je ta ener-
gija. Zato nisu mogla nastati negu u svemi,ru i sve-
mir je stoga nalstao. Ali ta bia, barem na naoj ze-
mlji nisu ,potpuna. Rod ljudski meutim ne bi ni mi-
slio da oSltvam puninu Isvoga bia, da ,nekim nj,egovim
pretstavnicima nije uspjelo, osobnim naporom, skriti
otpm' instrumenta (tijela), pobijediti materijalnost,
na napokon nau Boga. Ti su ljudi mistici. Oni su
otvorili put kojim e drugi moi ii. A tim samim
oni 811 o7ma.ilifilozofu otkuda do1azi i kuda odlazi
ivot258)
253) L' Evolution Creatrice.
251) Ibid., p. 274, 275.
255) Ibid., pp. 281, 282.
25G) Ibid., p. 275: Four la prolonger (la conclusion)
autrement que par des suppositions arbitraires, nous n'aurions
qu'a suivre I' indication du mystique.
257) Ibid. Cfr. p. 278, 279.
2:3R) lbid., p. 276.
Budunost misticizma
23. Ma kakve objektivne dif8'l'encije postojaile iz-
meu Bergsonove nauke i ortodoksnog kranskog na-
uavanja, i1Jak nema nikakve sumnje, da je za Berg-
sona otkrie kranske milstike stvar kap~taLnoga
znaenja. Ona je omog1uilaovjea,nstvu da uini de-
cizivni ko.rak, da sko'i ~zvan naravi258.), da ,se digne
nad ogrami'eni, zatvoreni drutveni ivot; da se sje-
dini sa samim principom ivota; s Bogom. Ona bi
htjela, da svi ljudi potanu dionici boans'kog ivota.
I-Io~el~ u tom uspj eti - to je posljednj e pitanj e koj e
si BergJsO'npostavlja2GO)
Ve u treem poglavlju, govorei o ljubavi mi-
stika prema ovjeanstvu i radu za nj, Bergson je
bacao svoje poglede u budunost . .Kakva e biti bu-
dunost mi:slticizma?
Ako treba da on preobrazi ovjeanstvo to e
biti tako, da e prenositi malo po malo dio sama sebe.
Mistici to dobro ute. Velika zapreka na koju e naii
to e biti ona, koja je sprijeila stvar.anj,e ovjean-
stva s boanskim oznakama. To e biti inj,eniea, da
ovjek ~ora zaraiv;ati svoj kruh u znoju lica svoga,
da je podVDgnut zakonima, koji ravnaju ivotinj-
skim svij etom. On se o hranu prepire 's prirodom i
sa svojlim istovrsnicima, bri1nese kaJko e si je priba-
viti i u tu !svrhu pravi Ol'ujei orue. Kako, da u ta-
kvim pri']ikal~a, ovjeanstvo skrene svoju panju,
bitno oluenutu zem1j,i, prema nebu? Ako je to mo-
<Yue to e se morati ostvariti i,stodobnom i sukce-
;ivn~m ulJotrebom dviju vrlo razlii,tih metoda2(1).
Jednom se od tih metoda moralo sluiti s poet-
ka. Isprva se moralec)og,raniim na malen broj poje-
dinaca, koji sainjavaju duhovno drutvo. AIr ovo
drutvo trebalo se iJ.'iti sve dwlje, sve do dana, dok
duboka promjena materijalnih ,priliilm, to ih ovje-
---:;'8) Ibid., p. 238: un b~nd hors de la nature.
2liO) Ibid. Njemu je. po~veeno m~gli bi rei bilo impli-
cite,bilo eksplicite posljednje poglavlje: Remarques fmales.
Mecanique et mystique pp. 287-343.
2li1) Ibid., p. 250, 251.
 Branitelj kranstva
a:nstvu namee narav, ne dopusti potpunu promjenu
na duhovnoj strani. OVrimsu putem i,li veliki mistici.
Iz nude, jer nisu mogli da vie uine, oni su upo-
trebljavati preobi,Jje svojih sila, da os.nivaju samosta-
ne i redove. Momentano oni ni'slu trebali dalje gledati.
Elan lj'ubavi, koji ih je nav:odio da uzdiu ovjean-
stvo k Bogu, i da dovre boansko stvaramj e mOlglo~
je uspjti jedino pomou Boijom, iji su oni bili in-
strumenti. Sav njihov napor morao se dakle konce,n-
trirati na vrlo velik, vrlo teak, ali ogranien posao.
Dr,ugi e napori pri doi, drugi su ve pridoli; svi e teevine, koje e je oponawti, ne pomijeavi se s
oni ii prema jednom srediitu, jer Bog stvara njiho-
vo jedinstvo2(2).
Druga metoda sarstojala bi se 'li tome, da se ta-
ko pojaa intelektauLni rad, da se razum docvedetako
cvisoko iznad onoga itoje naracv htj,ela za nju, da je-
dnostavno orue ustupi mjesto s,ilnom si:stemu s,tro-
jeva, koji bi bio sposoban da oslobodi ljudski rod. To
bi osloboenje moralo uostalom uvrstiti politika i
socijalna orrganirzacija, koja bi strojecvrlju osigurala
pravu svrhu. To jesredstcvo ,dakako opaSThO,jer me-
hanika, razvijajui se, mogla bi se okrenuti proti mi-
stici. Dapae prividno, mehanika e se to bolje raz-
cvlijati, to cvie bude reagirala proti mistici. Ali to je
O;parsnost,kojoj se treba izloiti2G:i).
Via arktiV1llost,kojoj treba neka nia aktivnost,
morat e je proizvesti ili barem pustiti je da se vri,
makar se kaclgod morala i braniti pmti njoj. Isku-
stvo nas ui, da ako od dcvije ,suprotne, ali komple-
mentarne tendencije, j,edna je izrasla toliko, da hoe
da zauzme gotovo sav prostor, drugoj e to dobro
doi, samo ako je ikako umjela da se dri. Doi e
red na nju i ona e se tada okoristiti sa s1Jime to je
Ibilo bez nje uinJeno, dapae i onim to je estoko
raeno proti njoj264).
Ova druga metoda ne i,sldjuuje one prve. Obje
metode trebat e biti simulrtano i sukcesivno upotreb-
2(2) Ibid., p. 252, 253.
~(3) Ibid., p. 252.
2(4) Ibid ...
ljavane, da se urspjeh polui i posljednja treba da
ola.ka rad prcvoj. Jedno je meutim sigurno, a to j 8,
([a se od sadanjeg stanja, koje usprkos velikim napo-
rima miistilka nosi znaraj,ke na,ravnosti nee doi do
vi,eg s:tanja putem proirivanja, prelazei jednostav~
no od drave k ovjeanstvu, od za,tvorenog otvore-
mome poretku. Razlog je tomu to b i tobaju stanja
nije ista2(5).
Treba dapae rei, da e narav onakva kakva je
uvijek ostati. Ali na tu narav mogu se dodati nove
njome2(6). Misticizam je sred.stvo, kojim e ovje-
arIJsvo, :ne unitivi naravi, dii se ipak nad nfu i
diati lfudskom ivot1t superiorni oblik.
24. DaJ1ars smo moda j o daleko od tog vlseg
ivota. Mi hoemo da Se zabav1'jmo. Traimo lmmfor,
blagostanje, luksuz. ta bi bilo, da na, ivot poe pu-
tem lnisticizma, postane stroi? Da se odluimo za
onaj potpuni misticizam, koji je na poetku svih veli-
kih moraInih preokreta. Izgleda, da je ovjeanstvo
dalje nego ikad od njeg. Ali tko zna? Zar nismo ve
istakli mogunost neke veze izmclu misticizma i indu-
strijalM civilizacije? Trebalo bi o\e stvari jo pozor-
nij.e prouiti267).
Svi se slau u tome, da e naa neposredna bu-
dunost zavisiti o indulstrijls'koj organizacij i, o uvj e-
tima koje e ona nametnuti ili prihvatiti. ta nam
dakle ona nosi '? Treba ;Jise bojwti ili nadati? Dugo sc
je vIremena .smatralo, da e induiStrijalizam donijeti
sreu ljudskome rodu. Danas bi smo rado na njegov
raun stav,i,lrizla od kojih trpimo. Nikad, kae se, O
vjea.nSltvo nij e jae ec1alo za uitkom, za IUlksuzom,
za bogatstv:om. N eodoljiva sila kao da ga goni, da
sve ee i ee udovoljava svojim najpl'ostirjim e-
lj,ama. A Urslprko.stome moda nilsmo daleko o-d veli-
kih promjena. Istin8, nita ne pOrstaje samo od sebe.
2(5) Ibid., p. 288.
266) Ibid., p. 293: :>Il y a une nature fonclamentale, et
il y a des acquisitions qui, se superposant a la nature, l' imi-
tent sans se confondre avec elle.
2G7) Ibid., p. 314.
ovjeanstvo se nee promijeniti, aRo samo ne bude i, oznauje materijalIl!u znano,st Stvar je shvatljiva
htjelo2G8). ukoliko su velike materijrulne tekoe bile izbile pred
Ipak, ako nas historija moe ta ovdje podiuiti, ovjeanstv0273). No zar emo uvijek ostati pri isto-
- Bergson dri, da je to njezina zadaa, - onda bi j me'! Bilo ,se dodue ve poelo prouavati psihologiju,
mogli zaJdjuit,j, da e, ako nikako drugaije,a ono duu naime ljudsku. ALi kako si je ta znanost pre-
po zakonu oscilacije doi do nekih pramj ena na bolje. doivala nutarnji ivot'! Kao neto, to se protee u
Jedna tendencij a slijedi drugu. Ako je iza asketskih pro,storu. Otud zrublu:de atomistike ip:s.iho}ogij.e.Do
strogosti srednjeg vijeka, dolo do tenje za to udob- jo vee zbrke doIo s'e prouavanjem odnoaja due
nijim materijalnim ivotom, zato mi ne bi :smjeli i tij ela27 4). Spreve se nepovjerenja gleda'lo na ono,
oe'kivati, da e dananje mahnitanje za ui,uwm do- to je nevidljivo u ovjeku. To je za nas jo terra
vesti do rea:kcije na bolje 'i Zato; naroito, ne bi incognita. Pretpostavimo meutim da traak s toga
smjeli pretpostaviti, dae iza komplliciranosti mo- nepoznatog svij eta due doe do nws i sve u njoj po-
der:noga ivota doi do njegova pojednostavnjenja 'I stane vidljivo ,n~im oima. Kakve pro:mjene uovje-
Taj povratak dwkako nije sig"urall, jer budulinostO- anstvu !275) Svakaiw vrijeme je da proirimo svoje
vjecanstva zavisi o njem samom2G9). No samo o,vje- duevno obzorje, jer nauzraslo tijelo trai j,edan
anstvo trebalo bi upravo da poduzme to pojed:Il!olstav- duevni dodatak27G). S<limmehruni,ki prog,re,s zahti-
njenje ivota i to s isto toliko ara s koliko ga je na- jevao bi ,svakako napredak miiSiikog ivota.
stojalo komp1icirati27o). Ako do ove promjene doe, onda se moemo na-
Kra,nski ideal i onda kad je bio napalda,n nij Ej dati poboljanju drutvenog ivota, dolasku prave de-
prestao dj elovati27i ). Zato nj,e,gov pravi, ,poti[J'uni, mokracije, koj'a je li svojoj biti evaneoska, jer je
djelotvorni mis:ticizam, ne bi mogao proizvoditi u du- pO'ticaj nj,ezin Ijubav277). To su pe,mpeldive i odluka
ama i danas to je lleko proizvodio'? Zato Ise ne bi se sama na,mee.
irio u zajednici i uz pomo stroja'! Opa:syws,tje, re- (Jovjeanstvo stenje napola sml'vljeno pod te,i-
Idi smo, da g1ladi briga za hranu odvrati ovjeka od nom materijalnog napretka, to ga je ostvarilo. Ono
Boga, ali zato da mu upravo stroj ne doe u pomo 'I' ne zna dosta, da njegova budunost o njemu zavisi.
Nije li ta pomisao naravna'? ovjek se nee dii iznad Ono treba najprije da vidi hoe li i dalje ivjeti. Ono
zemlje aJko mu kakva mona Isprava ,pritom ne po- treba zatim da se upita hoe li samo nastaviti ivjeti,
mogne. On e se morati uprij eti o tvar ako hoe ili e osim toga pridonij.eti to je potrebno, da se na
da se od nje otrgne. Drugim rijeima naravno je, da naoj buntovIIoj planeti ostvari bitna funkcija sve-
mistika zovne u pomo mehaniku. Razumije 'se, ne mira, koja je u tome da stvara bogove278).
stoga, da se na njoj zaustavi, nego da joj ona po~
Meutim, ako se ovj eanstvo i odlui na ovo,
slui u duhovnom napretku. Da olaka duhovni na-
jedno je sigurno, a to je, da ono nee ostvariti svo'g
predak. Dosad se mnogo posveivalo znanosti mate-
visokog cilja aJka se ne pridigne od zemlje i ne pone
rije a premalo znanosti duha272). gledati k nebu279).
Kroz tri stolj ea ZnaTlost je prouavala samo
nmtetiju. Pa i dana,s znanost, ako se poblie ne ozna-, 273) Ibid.
274) Ibid., p. 339.
2G8) Ibid" p. 315. 275) Ibid., p. 340.
2GH) Ibid., p. 322. 276) Ibid" p. 335. un suppllement d' ame.
270) Ibid., p. 332. 277) Ibid., p. 305.
271) Ibid., p, 333. 278) Ibid., p. 343.
272) Ibid., p. 338. 279) Ibid., p. 335.

Zavrne primjedbe
25. Bergsonova obrana duhovnih vrednota, na-
roito kranskog morala i mi,sticizma dovrena je.
Filozof za njom sigumo nije iao, ali poloaj vanj-
skog branitelja ni ne zahtijeva, da on namjerIno za-
uzme stav branitelja. U nekom dapae smislu, kao
to je ve donekle bilo naglaeno280) ,to je nena-
mjlrnorst obrane oitija, to je njena pralktina efi-
kasnost u danom milieu vea. to, rpredra,sudama za-
dojenim ljudima, branitelj i7Jgleda manje zainteresi-
ran, to j,e nada, da e mu se povjm'ovarbi vea. I ako
se nezaintere,siral!1'Osti pridrui velika intelektualna
slava, kao to je to u Berg1sonovu sluaju, onda su
anse, da e gase sluati vrlo velike.
S ovog isto psiholokog i praktinog stajalita
proma1:lrana Bergsonova obrana kranstva, koju smo,
evo, opirno izloili, moe biti od izvjesnog, kadgod
dapae i velikog znaenja za mnoge dugove naega
vremena.
Openito, kao to smo rekli, ve Bergsonov je spi-
ritualizam, pripravljao puteve hanstvu uklanjajui
neosnovano uvjerenje, da postoji samo materija i da
jedino materijalni ivot usreuje ovjeka. Na ova.i
nain Bergson je razbijao jednostrano i lwkogrudno
shvaanje ivotnih vrednota. Naroito time to je
isticao potrebu, da se ovjek digne nad svoj razum,
da ga nadie, on je on je afirmirao Illeto to i ,kran-
stvo oduvijek naglauje. Kr,a'nstvo od rpoetka i'81:1i-
e, da je sam razum nedovoljan da osigura ovjeku
spoznaju Boga i ivot koji bi ga k Bogu vodio. To
naglasuju svi crkveni oci, to naglasuje i sam Toma
Akvinski, koji se toliko slui razumom pri izvoenju
Vijerskih istina281).
Bergson je to dakako dmgaije naglaavao nego
krans,tvo, ali openito uzeta, njegova je tvrdnja
istinita i kao talkva ona je mogla pripraviti dlue ra-
zumijevanju kranstva. Te tvrdnje o potrebi da,e
280) Gfr., pp. 4, 16.
281) Remaneret igitur humar,um genus, si sola rationis
via ad Deum cognoscendum pater-et in maximis ignorantiae
tenebris. G. G. l. 1. c. 4.
nadie razum, ako hoemo da ivimo Jedmm V1S1m
ivotom, dole su u novoj Bergsonovoj knj.izi jo balije
do izraaja. Time je dakle njegov indirektno apolo-
getski rad jo vie bio pojaan.
Osim toga on Je upozorio ljude svoga ambijenta
j svog shvaanja na jl2dinstvenu vrij ednost kran-
stva u razvoju ovjeanstva. On je progovorio o
krSanstvu kao to moderni, nekranski filozof jo
govorio nije282). On je naroito uzeo u obranu kr-
anstvo na onoj toki, gdje je ono posljednjih de-
cenija bilo najvie napadano ina kojoj je suvremeni
naturahzam bio mislio uiniti zadnji juri i prodor:
on ,se digao na orbranu!kranskih misbka. Kao on,
nitko ih izvana nije dosad tako branio. I branei
ih nitko meu modernim filozofima nije toliko
istaknuo pohebu vi'eg, mistikog ivota za ovje-
anstvo, koje stenje pod napretkom, to ga je ostva-
rilo kao Bergson. Sigurno, da je on upravo time
uinio jednu od najveih llsluga kranstvu kao vanj-
ski apologeta njegov. U tom pogledu on je rekao
mnogo toga, to e definitivno ostati283).
Bmgson Je prije svega pobio patoloku tezu, ista-
kao j edi,nstvenu vrij edrnost kranskih, katolikih
svetaca i posebno transcedentnost kranskog mi-
sticizrna obzirom na sve ostale. Radikalna difer.en-
cija u naravi, - izraz koji se toliko puta ponavlja,
ne moe biti sluajan; on po oitim namjerama pi-
evim hoe da istakne posve stvarnu superiornost
kranske mistike nad svim ostalim. On je zatim
uoio,kohko je to kao nekranin mogao, vanost
taJmne noi u nutarnjem ivotu milsti'ka. On je za-
pazio u toj t2:mnoj noi prve <1utentine znakove
282) Kod ljudi koji su oili krani ili barem ivjeli u
kranskoj sredini srest emo dakako vie takvih nastojanja.
Gfr. Penido, op. c. p. 8. Ne smijemo ne priznati: ... la gran-
deur spirituelle de cette oeuvre, l' ardente religi osit qui la
vifie, san mouvante sympathie POUl' le christianisme, son apo-
logie passionne de nos mystiqueo.
283) Gfr. Etienne Borne, art. c., p. 175. M. Bergson a
dit il ce sujet des choses elfinitives, service prcieux renelu du
dehors il I' apologtique chrtienne. - Penielo, op. c., p. 143.
La discussion si lgante et si prcise, ele la th8se patholo-
gique, nous parait dcisive.

mistikJe, kojom se ona razlikuje od svake druge koja
bi joj prividno mogla sliiti. On je dobro primijetio
kapitalnu ulogu,to je igra ljubav u pravom mi,sti-
kom ivotu, kao i to da u kontemplaciji, kako su je
shvaali Grci, ne stoji bit misticizma.
IstaJkaviovako znaajke kranskog mi,sticizma
i njegovu vrijednost o'n je 'u:po,zorioIsvoje SUVl'eme-
nike, da ne postoji razlog - u koga se dosad tako
e'sto vjeI'ovalo - da treba ,to dalj1e bjeati od kr-
anstva, ili se barem od njega drati, kako ree
Descartes a une distance respectueuse, jer ovjeku
toboe prijeti pogibao da umno nastrada, ako mu
se odve primakne. Ne samo da tog razloga nem!'l,
nego Bergson polmzuje da oni, koje je neko l'Ecole
de la Salpetriere ,sa Charcotom i lmsnije Pierre Ja-
netom, htjlela proglasiti umno bolesnim, ,spadaju me-
u umno superiorno zdrave ljude. to vie, da je to
za sve nas, za svo ovjeanstvo put da doemo do
vieg, na.dljudskog i boanskog ivota. Moe se ,sma-
trati, da je Eergson u danim krugovima definitivno
uklonio averziju prema kdan:stvu ukoliko je dolazila
od ovih predrasuda.
No ne samo da je uklonioaverziju, on je
up,ravo time to je mistike, svece uz'eo u obranu
uinio ih silnoprivlaivima. Istaknuti ,svece kao emi-
nentne pretstavrrike kI1anstva to je u praktinoj, su-
vremenoj a'pologetici lelsto I})utanajuspj enij e sred-
stvo. alosna je, ali istini'ta injenica, i o njoj se
stoga mora voditi rauna, da su mnogi ljudi naeg
vremena postali hladni prema samim dokazima, ako
ih i injenice iz ivota ne prate. Zar ni}e ve Leon
B!oy bio rekao: il no!US fwut des Tmoins et non
des dmonstrateurs hoemo svjedoka, a ne dokazi-
vaa284). Sigurno, to je krik mnoge moderne due.
Svj edO'ka je bilo, ali trebao je netiko da toj nepovj er-
ljivoj inteliektualnoj masi, - metko iz njihove Isredine
_ rekne: ima svjedoka i oni su vjerodosto.i'ni! Neo-
bino vjerodostojni, Svjedoci ISU takvi, da ise u njih
Zavrne primjedbe
moete pom~dati prije nego i lUkog:a ,drugoga, Berg-
son jeto uinio i, ako ne ,sa filozofskog, s apologet-
skog stajalita nj egova je u:sluga tu posve stvar-
na285) .
Utro je Bergson puteve kranstvu, to je svo-
jim primjerom, - iza kako je naime fiIozo.firao cio
ivot, - pokazao da se treba prikloniti i slu'ati one,
koji su u isl\'ustvu boanskih stvari poli dalje od nas.
Od potpUJnog prezira, koj e ,se oitovalo u aprio-
ristinom klasificiranju svega mistikog pod rubri-
kom patologij,e, doE ,smo ne samo do potivanja nego
i do otvorene simpatije. Ima sigUllno na mnogim stra-
nicama Bergsonovazadnjeg djlela dosta ara, da po-
takne mnogo srce na barem vanjsko potivan.Je lu-
anstva i njegovih vrednota. Ta filozofska .poniznost
bit e sigurno nasljedovana, i ako se samo to postigne
Bel'gsonovom knjigom, bit e, obzirom na t. zvo nega-
tivnu pripravu mnogo uinjeno.
Ali uinjeno je i ibite sigurno jo mnogo vie.
I ,najstroikritiari sla'u se u tOlin, da e Eerg-
sonovo djelo dov1esti mnoge due do pred prag cr'
kve2HG). Ne moda potpunom isrpluvnou ISivojena-
uke, toga nitko ne veli, nego time, to e izvjesnom
svijetu biti pravo - makar i nepotpuno i defektuozno
- otkrie krallJstva. Otkrie 'li neobino ,svijetlim i
privlaivill11bojama. Zar llJee due, koje mi,IO'stpro-
goni, proitavi one lijepe ,stranice morati rei: ta
kD6anstvo e iiSpuniti duboke nae enje! Zar nee
mnoge, slu.ajui kako ove rijei o veliini misticiz-
ma odjekuju u njima i pod dojmOlfllasovitih milosti,
rei sami sebi kao i Bergson: nij.e Ii to stoga, to u
nama drUema mi,stik, koji :samo eka .pcrmku da se
probudi? Mi vjeI1ujemo da e takvih ,sluajeva biti i
cl,,!, ih je bilo.
, 285) l.bid. I:a prelive p~r le mysticisme n,est donc pas
d ordre philosophlque, sa vrm place est en apologetique.
, 2.8G) Op., c:, p. 245. - Cfr. M. le Chanoine Dehove, La
~h~orIe .bergsomenne de la morale et de la Religion, Line,
edIt. S. I. L. 1. C., 1~33. pp. 66 sqq.
 A ipak, ma koliko bili 'zahvalni !pi,sCUza sve to
je rekao u prilog kranstvu, mi ne moemo da ga sli-
jedimo u svem njegovom izlaganju.
Bit e sigurno kritiara, koji s tim nee biti za-
dovoljni. Bit 02 ih koji e pitati : Je li zgodno, je li
naroito pravo, odbiti jednu tako prijateljski pru-
enu nam ruku; odvl'lJ.uti odsebed.uu,na koju mi-
lost tako oito djeJUije?2S7) Ako bi u piUtnju bio li-
no g. Bergson sigurno da ne2SS). Ali stvar nije
u tom. Nas zanima njegova nauka, koja nam
se ve sad ini ,daleko od ispravnog ;shvaanja nadna-
ravnog ivota. Kaemo ve sad ini, jer neemo da
unaprijed nita kategoriki tvrdimo. Vidjeti emo,
ta nam sam pisac ka~e o toj stvari. Vidjeti emo
takoer kako stvar izgleda u svijetlu kranskih na-
ela. Ako Bergson brani kranstvo izvana, mi smo
mu zato vrlo zahvalni. Time jo nij~e reeno da bi on
mogao biti potpuni branitelj' kI1anstva. Njegova
obrana kranstva, ma koliko svojiom inspiracijom na-
dirala preko granica njegove fiIozofije, pisana je li
funkcij-i te filozofije. A kad se radi o filozofiji, koja
neizbj,eivo tangira apologetiku, onda glavno pita-
nje2SD), koje se postavlja to je pitanje: omog'uuje
!Ji ta filozofija dist,jnkciju izmeu na,ravnog i n(l~clna-
J'Cwnog ivotJa?
287) Op. c., p. 8.
2SS) Pismo piscu ove studije od 28. septembra 1934.:
... je crois que personnellement et dans la ligne de. sa pl'O-
pre vie s p i rit u elI e Bergson est attire vers le surnaturel
authentique ...
28D) Uz pitanje o naravnoj spoznaji Boga.
Pred apologetskim problemom
1. Bergsonovo djelo Les Deux Sources de la Mo-
rate et de la Religio.ll bilo je povod mnogim studija-
ma i diskusijama meu 'katolikim teolozima i filo-
zofima; studijama i di!skusijarma, koje su daleko od
tog, da bi ,se sve meu sobom podudaralel ). Be,rgson
ima meu katolicima integralnih Ibr8!nitelja, dapae
i pravih pristaa2), ima veli1dh ,simpatizera3), ima ko-
nano zanimalaca, koji mu se dive i priznaj,u nje-
1) M. T.-L., Penido, op. c., pp. 225, 226, govorei o ovoj
stvari i aludirajui na prigovor, da filozofi katolici jedan dru-
gog samo opetuju veli s nekoliko ironije: Qui donc a dit que
les philosophes catJholiqnesne faisaient que se repeter I' un
l' autre'? En voici trois non seulement catholiques, mais hom-
mes d' Eglise, mais jesuites!, et qui ne se ressemblent guere:
l' un thomiste le second eclectique, le troisieme bergsonien.
Peut-on sonhaiter variete plus grande'? Prvi je J o s e p h de
T o n q u ede c, sa svojom studijom, koju smo ve spominjali:
La Clef des Deux Sources. - Le contenu des Deux Sour-
ces. Paris Beauchesne. Tire a part, sans pagination spe6ale.
_ Drugi: B I a i seR o m e y e .1', Morale et R:ligion ch~z
Bergson, Archives de phi1osophl~, vol.. IX. cahler 3.. PaYls
Beauchesne 1932. - Trei: EmIl eRI dea u, Le Dleu de
Bergson, essai de critique r,eligieuse, Paris, Akan 1932.
2) Osim spomenutog Emile Rideau-a, prije citiranih
(Jfr.p. 14, n. 3.), treba spomenuti P a u I Arc ham b a u 1t-a,
jednog od glavnih suradnika zbirke Cahiers d~}a Nouvelle
Journee i velikog protivnika suvremene skolastJcke renesan-
se On ne samo da u B. gleda filozofa neprolaznih zasluga za
po'bijanje pozitivizma i kan~izma, ~ego izri~ito kae: le .b~rgs~-
nisme est >>Unegrande phllosophle autentJquement splrl~ua!l-
ste que nous pouvons faire chretienne. (La vie Catho!lque
du 15 Septembre 1934).
3) Osim navedenog B. Romeyera, ima jo sva sila d~u-
gih meu kojima se posebno istie: P. Me s n ard, Cfr. r;Je-
go'; lanak: Chatolicisme et bergs.onisme, Revue Apologetl-
que, Mai 1933.
govezasl,ugJ2, ali od tog prelaze k objektivnom, ne-
pris,tranom ispitivanju njegove nauke4). Bez ol<1ije-
vanja moramo rei, da jedino ovaj stav smatramo is-
pravnim. Jer ako se moramo diviti Bergsonu, da je
bez pomoi vjere ta:ko daleko doao u poznavanju
kranstva i kranskih velikana; ako moramo pri-
znati njegove z,a;,srlugeu borbi proti ma1Jerijalizmu,
naa zadaa nije time iscrplj,ena.
Bergson nije apologeta u tom smislu, da bi apo-
logetske namjere ravnale njegovim radom. On je filo-;
zof i to filozof prije svega ostalog5). Moderni filozof,
treba odmah dodati, jler on je daleko od tog da bi
zastupa:o filozofiju, kojom se katolika apologetika
redovno slui. Filozof intuicije, ))t7'ajamja, i evolu-
cije, filozof de l'univocit distendue6); pretstavnik
one filozofije, koja je dodue smjesta naglaavala po-
t1"ebu da se 1vadie razum i time se nekako izvana
barem identificirala s konstantnim afirmacijama kr-
anstva u i,stom smislu, ali filozofiije takoer, koja
je svojim potcjenjivanjem razuma htjela da uini su-
vinom svailm razumsku debatu o itavom nizu ne
samo filozofskih nego i vjerskih Ipitanja. A problem
je nas upravo znati, j,esu li ovakvi stavovi sa sta-
jalita IlIesamo momentane i praktine7) nego trajne
i autentine kransl{e apologetike poeljni i oprav-
dani. Moe li, drugim rijeima, apologetilm, koja bi se
oslonila na ovakvu filozofiju, braniti uspjeno sve kr-
anske istine i osigurati naroito ispravno rjeenje
V'elikog problema sYle apologetike : razlike izmeu
naravnog i nadnaravnog?
Nije naa namjera poduzimati sad svestranu i
opirnu kritiku Bergsonovih filozofskih ideja, drugi
su to davno vle uinili. Ono to bi htjeli, to je ne
samo prouiti subjektivno, du dedans, kao to ka:e
'1) Navoditi ovdje imena biJo bi nemogue. Spomenimo
samo to, da ovo stajalite zastupaju svi autentini skoJastici
a naroito svi isti tomi ste.
5) On je zapravo apologeta samo per ac c ide n s.
O) Penido" op. c., p. 50 sqq.
7) Izrazima momentano i praktino dajemo ovdje
posve determinirano znaenje: apoJogetike,koja per accidens'
i u danom miJeu-u moe biti uspjena.
Maritain, znaenje Bergsonovog djela Les Dreux
Sources, nego i objektivno is,pitati njegov zamaaj.
Ispitati ga, prije svega, li svijetlu njegove vla-
stite filozofije, a onda usporediti sve to sa naukom
tradicionalne filozofije ljudskog uma i l1!eosporivova-
nih kranskih ideja.
Potrebno je ispitati ga 'u svijetlu vlastite filozo-
fije, jer kao to dobro istie J. de Tonquedec, '11kobi
itao, kae oin,,samo posljednje djelo Bergsonovo, ....
i polaskao si da ga je shvatio, mog:ao bi se teko
prevariti. Jer pajmovi kojima se on s1ui i 'koje iz-
raava svaijim8) rijeima, proete su posve zalsebnim
smislom koga treba traiti u Matiere et Memoire, u
l' Evolution Creatrice i t. d. Bergson se ne odrie
nijedne od svojih prijanjih koncepcija, :upravo na-
protiv, on 'na njlimasnanoinsistira9). On ima svoju
metafizilm, osnovne prineipe na kojima Isve poiva, i
po kojima se sve ima objanjavati. Nul ne peut se
soustraire aux consequences des premiers principes
1netaphysiques d' une doctrine. Nitko ne moe iz-
mai posij edicama prvih metafizikih principa neke
nau'ke,naglauje sa svoje strane MaritainlO). Zato
dopustivi da je Blergson svojim ;posljednjim djelom,
kao to i sam iistiell), nadiao Ikonkluzije svojih pre-
anjih djela, da je po Jolivetovim rijeima nastojao'
umetnuti novo iu&piriranu misao u okvire dabo pri-
pravne da je prime12), jo uvijek stoji injenica, da
su o'kviri tu. Moda oni pucaju, moda poputajuI:;) '.
Bergson ih nije !J1amjeravao raskinuti, o tom odve
oito govori samo nj egovo dj1210. Ima daka:ko kod
francuskg filozofa osim nove inspiracije neto, to u
nekom pogjedu odavna nui te okvire i to je njegova
ve spominjana tendencija, da obnovi velike afirma-
8) ie tout le monde.
~I) La CJei de Deux 80urce8, p. 516.
10) La PhiJosophie Bergsonienne, p. 398.
II) Cir. Revue Thomiste, Mai-Juni 1933:- p:'" 325, ili
, ovdje p. 18.
12) D. S., p. 274.
13) Vidjet emo, da li je tako i ako jest u kojoj mjeri i
u kom smislu.
eije spiritualistike filozofije14). Imat emo meutim
prilike da ocijenimo stvarni zamaaj toga nastojanja.
Pravo stoga znaenje Dvaju Izvora pokazat e
nam se tek onelli, kad nauku u njima ,sadran u i osvi-
jetljenu Bergsonovom filozofijom, usporedno s is-
pravnim shvaanjem apologetike i njezinih osnovnih
vrednota.
Katolika apoIogetilka, alka hoemo da je isprav-
no shvatimo, treba da omogui potpunu obranu vj,ere
ne samo u pogledu rPJ:1edmetanego i naina. Ona treba
da omogui ne samo obranu kr.anskog morala, misti-
cizma i njegovih velikana, nego ,svih vjerskih istina
kao od Boga objavljenih. Njena obrambena snaga ne
smije zavisiti o 'kakvim zasebnim prilikama mje,sta i
Vl'emena, nego mora imati apsolutnu v,rijednost uko-
liko se oslanja na potpuno Isigurna naela naravnog
mzumai na sigurna historika svjedoanstva, kako bi
utvrdila opravdanost knanskog vjerovanja. Takva
samo, ona moe zasluiti da bude smatrana pravom
znanou15). Ona nije filozofija, pa ni kakva filozo-
fija religije, ali filozofija joj je potrebna kao temelj
na kome u izvjesnom smislu mora poiVlati sva njena
argumentacija. Ona istina mora dokazivati pod vod-
stvom vje11e,ukoli'ko je vjem cilj do koga se hoe da
doe1 G), ali isamo dokazi vanj e oslanj a se na razum
14) Maritain, op. c., ibid.
15) A p o I o g e ti c a .. , s i g n i f i c a t f ide i d e-
fensionem universalem et quoad objectum
q u o ad mod u m de f end e li' d i. - QUDad objectum quia
est dffiensio non alicuius personae vel mysterii, nec oll1niull1
mysteriorum in speciali, sed totius r.eligionis christianae
genere, intendit enim ostendere hanc religionem esse a Deo
revelatam. - Quoad modum, Apologetica universalis est, quia
ejus defensiva argumentatio non pendent acircumstantiis
cuius temporis vel loci, sed valorem absolutum habet prout
fundantur in principiis certissimis rationis naturalis seu meta-
physicae, et in certis historiae testimoniis. Unde tam ex
objecxo quam ex modo Apologetica, si ita procedere potest,
merebitur nomen scientiae, vel partis scientiae. - P. Fr. Reg.
Garrigou Lagrange O. P., De Revelatione, Romae, 1931, vol. 1.,
p.40.
lG) Op. c., p. 43: lumen naturalis rationis,
s u b dir e c t i o nef ide i. Est lumen rationis ut s u b-
ser vi t fi,dei ad eam ratiDnaliter defendendam. Atqui ratio
subservit fidei sub ejus dir e c t i o n e. Dirigire namque est
i na nj egovunaj viu tekovinu filozofij u. J aSino je da-
kle, da ta filozofija mora biti u skladu sa zdravim
razumom, i nositi Isve znaaj'ke i:stine.
Je li takva Bergsonova filozofija"?
Hoemo li, oslonivi se na nju, moi osigurati
pravu razliku izmeu naravnog i nadnaravnog l'eda,
i konsekventno omoguiti kranskom a:po)oge'tiaru
potpunu obranu teme]jlnih vjerskih istina"?
Bilo je reeno, da Bergsonova filozofija moe ne
samo pripraviti puteve kranstvu, nego i to da e
due onih, koji ve vjeruju pomou nje bolje shvatiti
bogatstvo to ga sc1!dra vanj ihova vjera ili otkriti
ne,ke svoje dunosti17). to vi:2 da e ikr,anin, 'u
dodiru s pokretljivou ove filozofije, moi produbiti
svoju vj eru 1S). Bergsonizam bi prema ovome bio ne
samo ,podesna nego eminentno prildadna filozofija
kranske apologetike.
Da li je Zibilja bko'? Jie li Bergsonova filozofij a
u najnovijem njegovom djelu ne samo religiozna nego
i duboko kranska ,?JH)Moemo li rei, da je ona ta-
kva ne samo vibracijom Isvoje osjeajnosti i tenden-
cama pi.eve mi,s]i~(), nego i objektivno, obzirom na
njezino stvarno zn8,enje i faktini sadraj?
Bez retmSJpektivnog zahvata u sistem, to ga je
pisac davno prije izgradio, toga neemo moi potpu
no spoznati.
Filozofija intuicije
et
2. Ono po emu izgleda da je Bregson od poetka
svoga fi,]ozofiranja doao u neko idejno srodstvo ,s kr-
in
anskim spirituaJizmom, to je bio njegov pokuaj da
proglasi potrebu nadrazumsk!2 ,spoznaje, putem intu-
ali-
icije. Ve u svmn prvom znatnijem filozofskom djelu
p~aestituere finem consequendum et indi~are m<;dia apta ad
finem. Fides autem praeshtmt Apologetlcae f 1 ne m co n-
s e q u end u m, prout ipsa est defendenda.
17) Rideau, op. c., p. 43.
18) Ibid., pp. 128-135.
1!l) Ibid., p. 61. _.. . _
20) Koje mi cijenimo, ali koj,: u p.ros\l(lJvanJu fal.dlcne
vrijednosti bergsonizma ne mogu 19rat! mkakvu pozlt!vnu
ulogu.
Es~ai SUr' les Donnies immediates de la Conscien-
ce21) on razvija svoje misli o intuitivnoj metodi u
filozofiji i time ini prvi prodor u duhovnoj orijenta-
cji svoga vremena.
Tko je u doba Bergsonovih poetaka u filo!zofiji
htio da bude moderan morao je prije svega pmstati
priznavati valjanost principa, na kojima je poivala
vjekovna filozofija ljudskoga uma. Metafizika htij'ui
da silom deducira ono, to je bilo ,po sebi oito, naime
same temeljne princip-e filozofije, dola je - prelazei
iz ,sistema u !sistem - 'kOIJ.a;nodotle, da jie morala
priznati svoju potpunu nemo. Ostala je jedino po-
zitivna znanost, fiziko-ma tematska ,spoznaja tvari,
koja se svijetu inameta.]a neuvenim obiljem svojih
re'zultata, i koja je toboe jedina posjedovala pravila o
istinskoj spoznaji. Za njom se vukla mehanika filo-
zofija, koja s,e proglaavala suverenom,i imala pre-
tenziju da sve obj as'ni materij om i iskustvom. Ona je
s ,prezirom pobjednika tretirala .plaljive tragove
ritualizma, to su joj ga neki odlini duhovi kuali da
suprostave. To je bilo posljednja rije razuma. Ili
radikalni mehanizam, to jest naputanje svega to
misao ini dostojnim mi.ljenja; ili radikalni skeptici-
zam, to jest naputanje miljenja i intelektualm
oaj 22). Da u takvoj atmosferi nije mogao cvasti
lmanski duh, suvino je i govoriti. Sve to nadilazi
razum bilo je doekivanonesamos nepovjerenjem
nego i s prezirom.
Kakvo onda udo, da je Bergsonova filozofija in-
tuicije izgledala duhovima, koje je muio nepodnosivi
pritisak materijalizma, kao neki navj etaj osloboe-
nja. Bergson se utekao zadnjem ,sredstvu, kojim je
l'aispolagala modlerna filozofija: odluio se dokazati da
je iznad nae razumske ,spoznaje mogua i jedna dru-
ga spoznaja. Da mi osim razuma i iznad razuma 'po-
sjedujemo jednu drugu, irituitivnu sposobnost; spo-
sobnostkojom je mogue doseg'nuti realnost i koja
je blie apsolutnome, duboku realnost a da ne apeli-
21) Edit. F. Alcan, Paris 1889.
22) Maritain, op. c., pp. 4, 5.
ramo na kakvu izvanju 1jJ00mo. Uspij',e li nam zavladati
njome, mi smo, IZIgleda, rijeili pitanje mogunosti
prodiranja u viu, duhovnu stvarnost. Razum emo,
umovao j'e Bergson, preil:>Uistitimeha.nizmu, on i nije
sposoban za kakve vie spoznaje nego su materijalne.
Al'i emo zato ovjeku osigurati da nadie mehanici-
zam pronaavi u njemu novu sposobnost intuitivnog
S1)OZnavanja.Filozofi'ja e ostati moderna, jer moder-'
nih tekovina po'zitivizma nee zabaciti, nego e se to
vie sama na nj pozivati. Iona e htjeti biti i po-
zitivna i el~s,peri,m2mta],na,te e tako imati izgleda
da pomiri tenj e lj udske misli sa zah tj evima fizi-
kih nau'ka2:').
To su bile nakane Bergsonove i to je ono, to nam
najvie objanjava za:nos i oduevljenje, kojima je
bila doekana nova filozofija ba u kranskom mi-
lieu-u,
3. Malo jie tko pazio na to, da filozofija intui-
cije pokraj ve!'i'kih obeanj.a trai i velike rtve i jo
vea odricanja. Ona je uistinu zahtijevala, da se ra-
zum detronizira i proglasi jednom inferiornom inte-
lektualnom sposobnosti. Po njegovom naime shvaa-
I nju razum je sposoban jedino da spoznaje materijalni
svijet. On nije odreen da spozna istinu, nego da
proizvodi predm-ete24).
Kad bi se mogli osloboditi sve svoj e oholosti, pie
Bergson, kad bi, htijui dE)finirati svoju vrstu, mogli
da se strogo drimo onoga to nam historija i pred-
historija pruaju kao stalnu kamktcristiku ovjeka i
n) Maritain napominje da je ovakovih pokuaja ve
bilo ali razlinih od Bergsonova: elle (cette philosophie) est
deja presente, sous une forme au sous une autre, chez Jacobi
comme chez Schelling son grand adversaire. Mais c'est assu-
rement M. Bergson qui l'a formulee de la maniere la plus
complete en lui donnant tou s les avantages d' une methode,
non plus logique ou ideale, mais experimentale et posi-
tive, - de la le nom de TI o u v e a u p o s i t iv j, srne - dont
il designe parfoissa doctrine.
24) L' Evolution Creatrice, 37e edition. Paris, Alcan,
1930, p. 152: 1' intelligence achevee est la facul-
ted efa b r i q u ere t d' e m p lay e r des i n str u m e n t s
i n o r g a n i s e s (podvueno u orginalu).
 Moderni filozof
razuma, mi se moda ne bi nazvali Homo sapiens, ne-
go I!0mo f~ber25). Raz'um je odreen za djelovanje,
a dJ elov.anJ e stoji naroito u tome, da rukujemo s
pr;edme~lmva.Zato razum ima bitno geometrijske spo-
sobnosh: cega god se on dotakne, umjetno ga 1'aZ1'e-
e, uini nepomirnm, dijeli na komade jedne uz druO'e
naslagane u prostoru. To je njegov v1astiti posaDo.
Aji ako 'Sie radi o tome da spozna narav stvari, na-
roit~ stvari, koje se tiu ivota i due, on e se po-
kazah potp.uno nesposobnim. Fasciniran materijom,
PYO'sto~omI geometrijom, on e posvud uvesti umjet-
ne okVIre, postavljati nepostojee .probleme, htjet e
drsko, da se na njegova pitanja odgovara s da ili ne.
Ukratko, 'preputen !Sam sebi i logici, razum e ne-
izbjeno voditi zabludi26).
Kako bi i moglo biti drugaije, kad prvi produkt
razumov, apstraktna ideja nije - po Bergsonu _
nikakva autentina slika stvarnosti. Ona j,e manje
nego slika, - slika je za Bergsona vee intelektual-
ne vrijednosti, - ona brutalno prikuje stvarnost i
oduzima joj kretanj\e i ivot. Tim samim,tose raz-
lilmje od drugih ideja, !Svaka ideja Ui!lljetno komada
stvmmost, ne z,najui za nj ezin kontinuitet. Uzalud
nam je stoga stavljati pojmove jedne uz druO'e di-
jeli~i ih,. sastavljati, nikad tako neemo doi 'tog,
da IzraZI:mo neizrecivu i gipku jednostavno:st stvar-
nosti, kao to ne bi pomou ne znam koliko fotogra-
fija, uzetih s raznih .strana, mogli izraziti ivotno je-
dinstvo modela27). . nego razmmu, ali je claleko iznad ru.,zuma. Tako da-
Praktino, sve ovo znai,.da je razum nesposo-
ban da spozna istinu. Ovog 'se milj,enja Bergson nije
odrekao ni u posljednjoj svojoj knjizi. Vidjeli smo
njegovo nepouzdanje u razum, njegov duboki skep-
ticizam28). To je ono to je bilo nazvano BeTgsono-
25) Ibid., p. 151, (podvueno u originalu).
p, 224.
2G) Ibid., pp. 152-177.
, .27) L~ P,erception du Changement, Confrence faites a
I UnlVerslte d Oxford, les 27 et 27 mai 1911. London, Henry
Frowde, 1911, pp. 7.
28) Cfr. u prvom dijelu radnje pp. 24, 28, 30, 37, 60, 61.
vim anti-intelektualizmom. Nijedan kritiar ne pori-
e tog Bergsonovog stava. Rijetki su ga, no bezu8pj,e-
no, Ikualida ublae2D). Taj je anti-intelektua,lizam,
tim tee braniti to Bergson ne samo da umanjuje
openito vrijednost razuma, nego dapae stavlja ima-
ginaciju oD<l:d umovanje.
Jasno je, da s ovakvim pretpo,stavkama potreba
se intuicije neodoljivo Q,sjeala. Ako razum ne vodi
pravoj stvarno!sti nego samo njenim umjetno rasko-
madanim dijelovima,onda je trebalo nai drugu SIjJO-
so;bnost, koja e nam to omoguiti. Berg1son milsl'i, da
mu je to. us!pjelo. Intuicijom mi, prema njemu close-
emo stva1'roost izravno u sebi samof. Pomou neke
proivlfavane simpatife, mi se podudaramo sa stvar-
nou. Tonije reeno, p,roirujui svoje opaanje na-
pr8'zanjem ,itave nae due, da S:2 pretvorimo 'u pred-
met, da uemo u nj 'kao g'lumac lmd igra svoj u ulo-
gu uivivi se u nju, tako se i mi intuicifom saiv-
lfujemo s predmetima30). To e kadgod biti samo
uz cijenu intenzivnog ili dapae bolnog napora31).
ta je da'kle Berg1sonovaintuiclja i kakva je nje-
zina uloga?
Krivo bi imali, kad bi ji:: smatrali obinom ;per-
cepcijom. Ne, Bergsonova je intuicij a jednostavan i
ci~ potpuno originalan in, sui generis, iskustvenog pro-
riv]j,anja, kofi nas pTenosiu predmet i ini da sc po-
dui1Ja.!i'amos preclrnetom ~t dubinama nfegovi.m. U
nekom smislu on je srodnti.ii 'ivotinjskom instinktu
leko nad njim, da se pojmovno i ne mo'e adekvatno
izraziti. Kako je njegov cilj isto spekulativan, -
a u nama je sve preodreeno praksi - intuicija trai
napor, koji se :protivi naravi:J2). Ali filozof, koji htje':
dnO' tako prisiliti svoj duh33) da ga .svine i skl'ivi u
CfI'. D. S., 2D) Na pr. Blaise Romeyer, CfI'. Penido, op. c., pp.
244, 245.
:)0) La Perception du Ghangement, p. 8.
:)1) Revue de Mtaphysique et de Morale, janvier 1903,
p. 21.
32) Introduction a la Metaphysique, dans Revue de M-
taphysique et .Morale, janvier 1903, pp. 1926, 27.
33) Ibid., p. 27.: Il faut que I' esprit se violente.
se~)4) i da poj uri u ,nekoj vrsti metafizike ekstaze,
u srce stvarnosti, bit e nagraen time do, e ui-
vati i doi u posjed ,apsolutnogo" da e moi vibri-
mti sa stvarnou u najveim njezinim dubinama.
4. PO svojoj tendfmciji ovaj Bergsonov pokuaj
da otkrije u nama zasebnu intuitivnu sposobnost,
prividno spaava ljudsku misao od propasti u materi-
jalizmu, on prividno takoer osigurava mogunosti
viega, dakle i kr,anskog ivota. Kaemo po 'svojoj ,kulacija bilo teoloka. bilo filozofska pO'staje zabra-
tenclenciji i prividno, ali u stvari, zar je zbilja mo-
gue na ovaj nain spasih ljudsku misao i osigurati
kranski iV'ot?
Osnovni zakon svake filozofije, koja hoe da spa-
ava ljudsku mi-sao od propasti to je, da se oslanja
na stvarnost, da potiva ,sve njene stupnj'2've i nijan-
se. A moe li ,se to rei za Bergsonovu filozofiju in-
tuicij e? Zar ona time, to proglasuj e razum inferi-
ornom ,duevnom sposobno,u, prezire njegov diskur-
sivni rad, ne potpoka sve rnogunosti ispravnog doka-
zivanja u filozofiji i u kranstvu? Tradicionalna fi-
lozofij a i kranska teologija;'S) bitno dre do dis-
kUl'zivnog rada ljudskog uma. Bergson meutim ne
samo da do njeg ne dri, nego ga IWl1stantno zaba
cuje, kaospekulativIlo bezvrijedna. To se oitUJe li
posljednjem njegovom djelu kao i u svom prijanjem
njegovom umovanju.
Njegov duboki skeptieizam TJTe1ncL1'azv:ntu nij e
nita manji u Les Deux Sources nego prije. On je
u nekom smi,slu jo j ai ,nego je dosad bio. Berg-
sonse ni prije nije pouzdavao .u filozofske dokaze,
jer toboe jo nitko nije pabio argu,mena:t Zenona
Elej!skoga, i jer ra:zmm moe navoditi samo ra'zloge,
kojima izg,leda uvijek slobodno Isnprostaviti druge
razloge:'G). Taj iiSti stav doJ.a!zii sad do izraaja sa-
34) L' Evolution Creatrice, p. 258.
;,5) Svaka je filozofija, osim dakako intuitivne u Berg-
sonovu smislu, bitno diskurzivna. A koliko je kramtvu stalo
do razuma i njegove sposobnosti" da dozna istinu najbolje po-
kazuju protivne zablude to ih je Crkva osudila. Cfr. Denzinger
-Banwart, Enchiridion Symbolorum; meu ostalim naroito
brojeve: 558, 1022, 1616 sq. 1790 sq, 1634 sq.
36) D. S., p. 67.
mo jo u pojaanom obliku. Zato, ,to je razum ne-
moan, potrebno je apelirati na mistiku, na iskustvo
to ga putem mistike stiemo. To 62 biti jedini ,put
u rjeavanju visokih spekulativnih ,problema. Razum
vie nema ta da ra,di kad se radi o pripravi na vje-
ru. Sva ona pJ'aearnbula fidei, kod kojih je razumsko
dokazivanje igralo tako vanu ulogu postaje bes-
predmetno.
Otsad, kako kae J. cl2 Tonquedec, svaka spe-
njena. Postupci, kojima se ,slui u ovim disciplinama:
postaj u neuspj eni, .nesposobni, zastarj eli, dostoj ni
da budu baeni u rorpotarnicm, kao novac koji vie
nema teaja. Ne vrijedi vie analogija, u .striktnom
znaenju kojom su ,se ipak postizav,ale 'prave !Sigur-
nosti ne vrijedi via entinentiae i via negationis, koje
je toliko upotrebljavao sveti Toma da se digne k Bogu.
Bergson istina ,sve to zabacuje s najboljim na-
mj erama: upravo u c'ilj'u da spasi spoznaju vi'ih
vr,ednota. Jer postavi li se na i'Sto intelektualistika
staja~it pobijedit e ,IJIaulllie
koje nij~u slobodu, du-
hovnost, neumrlost due37) i t. d.
Ali tko ne vidi da upravo ovim38), BeJ'gson ini
odve velike koncesije suveJ'ernenorn agnosticizrnu.
On misli sp.siti ljudsku misao taJwda je oslobodi od
vjenog kritizira:nja ,uma prenijevi je u ,direktni,
neposredni dodir sa stvarnou, gdje bi diskusija bila
suvina. Njegove su nakane dakle dobre, ali .nain,
kako ih ostvar.uje nije nika:kva prava usluga ni filo-
zofij i ni kra;nskoj apologetici.
Osloboditi 'se pojmova i umovanja, da se odmah
doe u srce realno,sti, to je dakako davna elja ljud-
skog uma, to je jo vie elja du'2to tei za misti-
kim ivotom. I postavivi je na poetJm svoje fi,lozo-
fije Bergson je na neki nain poao odmah tamo, gdje
kranin dolazi tek u visokom mistikom ivotu. Nje-
gova filozofija kao to dobro primjeuje Maritain:::9)
37) L' Evolution Cr~atrice, p. 291.
38) La Clef des Deux Sources, pp. 679, 680.
39) Op. c., p. 172.
nee da sepOlmn s tim, da -stvarnost upoznaj e mno-
gostrukim sposobnostima koj,o ovj elk posjeduj e; ona
hoe da 'je upozna jedi,nom E1posobnou: intuicijom.
I tom sposobnou ona hoe da prodre odmah do dna,.
da upoz.na bit stvari iskustvenim doivljavanjem. A
to je u nekom smislu upmvo vbastitog mistikog i-
vota40). Mistici ne samo da spoznaju, oni ive, oni se
identificiraju sa boanskom stvarno6u4J).
Ali pitanje je, posjedujemo li mi ta1kvu spolsob-
nost ~l naravnom redu stvari ? Maritain ne misli : Ni
u kojem sluaju, 'kae on, ne moemokonstatil'ati u sposoban da proizvodi boje, glasove, mirise i t. d.),
sebi prisutnost 'spoznaj ne moi vie od ra:zuma42).
to vie, on dri, da uipravo u ovojamJ)jciji, da nu.rav
nadie samu sebe lei normalno opasnost neShVa(L-
nja i nepriznavanja nadnarewnog reda43). To je i
ra7Jumljivo: prvotni uvjet za razumijevanje nadna-
ravnog reda to je priznanje naravnog reda i sve hije-
razlinosti koja meu biima vlada.
Prema tome, makoliika bila prividna srodnost
izmeu Bergsonova zahtjevaintuitivne, nadrazu'mske
spoznaje i kranskih afirmacija o potrebi da se ra-
zum nadie, stvarne slinosti meu njiriLa nemCL to
vie, kaiko smo netom vidj>eli, nije nimalo oportuno,
za ispravno shvaanje nadnaravnog reda kao uG,sta-
lom i svi,h nadnaravnih vrednota, da se smjesta, -
prelazei preko razuma, - pone zahtijevati nadra-
zumska spoznaja.
Opa-snost emo ova1kovog insistiranj.a n'l intuiciji
jo bolje vidjeti, ako a)romotrimo potrebu intuicij02,
obzirom na ma:terijalnustvarQost, kako je Bergson
shvaa i nemo samoga razuma, da se digne nad nju.
--40) Gfr. P. Reg. Garrigou - Lagrange, O. P. Perfection
chretienne et Contemplation selon S. Thomas cl' Aquin
S. Jean cle la Croix. Eclit. cle la Vie Spirituelle, Saint-Maximin
(Var); Sixieme edition, t. leI' ~.. 262, t. II.. pp. (ly9), 120.
Opirnije emo se ovim pozabavltl u zasebnOJ. studlJ'- ..
41) Dionius, De Divinis nominibus, cap. II., 9. Za HrJ~e-
roteja se veli da je upoznao boanske stvari non solum dlS-'
cens, sed et patiens divina.
42) Op. c., p. 185.
43) lbid., p. 172. ta treba misliti o intuiciji po skola-
stikom shvaanju, vidi se u istom djelu itavo poglavlje III.
L' intuition et la duree, pp. 147. sq.
Od materije k ivotnom elanu
5. Bergsonova je filozofija odluno reaEsti!ka.
'Ona nema nita zajednikog s engleskim ili kantov-
skim idealizmom, koji zatvaraju subjekt u se sama,
zajedno s predod:bama, za koje ori ne zna da li od-
govaraju onome to postoji iEne. Ona je jo dalje,
ako je tako mogue rei, od neistinitog spiritualizma,
to je potekao od Descartesa, koji s jedne strane stav-
lja objektivnu protenost, _aJi ilstu, bez svojih oso-
bina, a s druge stra'ne duh, ist ta-koer, (a ipak
koga on zatim, ne zna se kako i zato, utjelovljuje u
pruivosti. Dobro stoga kae J. de Tonquedec: Jedan
od naj vrih dijelova filozofije g. Bergsona, jedna
od sjajnihkritika, kojima je definitivno doveo u ne-
ugodan poloaj neke doglme onoga to se nazivalo
modernom filozofijom, ;stoji upravo u tome, to je
pO'ka:zao, dane treba promatrati svijet .. , kao vanj-
sku projekciju subjekta, kao ekskteriorizaciju umnih
stanja4'1) .
Po Berg1sonovu shvaanju mi smo zagnjureni u
stvarni svemir, mi smo dio njegov, mi ga doseemo u
tolikoj mjeri, da ,putem intuicije, moemo i koincidi-
rati .s njime. 8tvar u sehi, aT),solutno nj,su izvan
naeg ,dohvata. Mi ihsretamo ne samo u sabl~a'nosti,
kad se ipovumno sami u se, nego i u svojoj e1ksa)an-
ziji prema fizikoj naravi. i,tav je svemir iste na-
r~vi kakve je ono, to zapaam45). Ovim ,svojim
shvaanjem Bergson iza stoljetnog J;utanjamoderne
f'ilozofije opet uspostavlja ve'zu izmeu nje i .&ko,la-
stike, tomizJma i samog Aristotela4fi).
Ali ovajrcalizam Berg1sonov da:leko je od tog,
et da bi se u svemu slagao s tradicionalnim realizmom.
Dok je za filozofiju sv. Tome i svu autentinu Is'kola-
sti:ku filozofiju predmet intelektua'1ne. :spoznaje bilo
-- --44) La Clef des ~eux Sources,.p. 531. GEr. t~ko~er 1Vr.~-
tiere et Memoire, eSSal sur la relatlOn du corps a I espllt.
Paris, F. Alcan. p. 26. sqq.
45) Matiere et Memoire, p. 257.
46) La Clef des Deux Sources p. 532.
 bie, dotle je za Bergsona odnosno za njegovu intu-
lClJU vlastiti predmet trajcmje47). Ovo trajanje ne~
ma nita zajednikog s matematshm vremenom, ni
idealnim svijetom fizike. Bergsonovo je trajanje
samo tkivo stvari. Ono sainjava sve to jest, no
ne smijemo si ga zamiljati, intelektualistiki, kao
bit, kao stvar koj a traj e. Ne, stvari nema, postoj i
.samo postaj,anjre: il n'y a que du se fc&isant.
Kad bi BergSQ!ntvrdio da postoji trajanje, da se
sve neprestano ilnijenja i giblje,ne bi rekao nita
razliita od onoga to je nauavala tr~"dicionalna fi-
lozofij a. Ali on nauava sasma neto drugog. Postoji
po njernu, samo jedn;a jedina stvwrnost4S), a to je
ivotu evol'uciji. ivot, koji se mijenja, transformira,
silazi i uzlazi, a da nikad ne iseza,va. ivot uope
je ,samo gibarnje ... ivo bie naroito je jedno pro-
lazno mjesto i bit je ivota u gibanju Ikoje ga pree
nosi49). U ovoj girbljivosti stoji ono to je prvot-
no, temeljno li ,svijetu, od nje je svijet sastavljen.
Stalnost, gotove stvari, gotova bia to su posJr,i edice
kasnijeg razvoja. Prije gibanja, prije ivota nita
nije bilo. Gibanje je bez sumnje sama. st1Jarnost, ne-
pominost je ~wijek samo lJrividna ili relativna50).
Stvari i stanja samo su snimke, to ih je fotogra-
firao na duh u trajanju. Nema stvari, postoj,e sa-
mo dj ela" 1 ).
Skolastici su takoer definiraE ivot kao Sipon-
tano giba,nje52). I,po njima je gibljivOist, neprestano
mijenjanje, zakon ovoga svijeta. Ali proglasiti 'ivot,
ivotni elan prvom i jedirvom stvarnou53), pod ko'-
jom nita ne postoji ni subjekat, nisubstancija, to
je vlastito Bergsonu i to je upravo o'no, to je od
47) Cfr, Maritain, op. c" passim.
'lS) Vladimir Jankelevich, Bel' g s o n, Paris, F. Akan.
1931, p. 166.
49) L' Ev'olution Creatrice, p, 139.
50) Ihid., p. 168.
51) Ibid., p. 269, 270.
52) Cfr. S. Thomas, in Ar. L. de Anima commentarium,
in 1. c" leet, lo
5:J) Ibid., p. 236.: )~.. , le tout de la ralit (est) une
marche en avant, indivise, a des cn?ations qui se succedent.
presudnog znaenja za svu njegovu filozofiju i za
razumijevanje nauke izloene u djelu Les Deux
Sources obzirom na pitanje odnoaja naravnog 'i
nadnaravnog reda.
6. Ako je ivotni elan jedina stvamost iz njeg
dakako sve mora proizlazi ti, nji,me se sve mora ob-
janjavati. I stvarno, prema Bergsonu, ,sta;tinost i
dinamino-st u svijetu poetno izviru jz i:ste ,stvar-
nosti: iz stvaralakog, elana ivota. BerglSQ!nne po-
rie opstanaLkdv,aju izvora, naprotiv on na toj ideJi
- osobito u posljednjem djelu - vrlo i'Jl!sistira.
Dualizam, koga. francuski filozof zastupa, osniva se
ko:nano na jedinstvu ivotnog elana: kao to itav
svemir potj,ee od dva izvora - materije i ivota, ali
koji se konano objanjavaju stvaralakim, ivotnim
elan om, tako rj statiki i 'dinamiki moral, tako tako-
der naravna i mistika religija. Dva .su izvora morala
i religije zapravo samo razdvoj jedne jedine stru-
je54). Bergson je te ideje sa svom opirnou razvio
u svoj'em djelu L'Evolution Creatrice, on se na
njih vraa u Les Deux Sources de la Morale et de
la Heligion.
Govorei u svom Iposljednjem djelu o raz,]iitim
silama, koje djeluju u statirkom i dinamikom mo-
ralu veli on izriito: Istina je, da kad bi ovjek si-
ao do korijena same naravi, opazio bi moda da je
to ista sila., koja se direktno oituje u konstituira-
noj ve ljudslwj vmti okreui ses~ma oko sebe, i
koja zatim indirektno djeluje, posredovanjem pl'i-
vilegiranih poj,edinaca, tiskajiUi ovjeanstvo napri-
jed55). Ista sila, ivotni elan nalazi 8'2 na poetku
svega. Da se taj elan razdvaja to dolazi jedno-
54) La Clef de Deux Sources, p. 518.
55) D. S., p. 47, 48: I! est vrai que si I' on descendait
jusqu' a la racine de la nature elle-meme, on s' aperceverait
peut-etre que s' est la meme force qui se manifeste directe-
ment, en tournant sur elle-meme, dans I' espece humanie une
fois constitue, et qui agit ensuite indireetement par I' inter-
mdiaire d' individualitsprivilegies, pOUl' pousser I' huma-
nite en avant.
 s~avno .od zastoja u razvoju, ili tonije reeno pro-
tJvnog Jednog gibaja,slino kao to biva u svemiru.
U s3Jmomsvemiru, ka'e Bergson treba raz.Iiko-
va~i, dva protivna gibanja, jedno uzlazno, drugo
stlazno56). Razlikovati, ih treba, ali ne u tom smi-
sl~ da bi bili po'Ctno razliiti57),ivotni je elan na
pocetku sva~oga gibanja. Ali nk se taj elan uspori,
neka popu:stJ: miemo usred onoga to se ,stvara
imat~ neto, ..to se rastvara, i to e biti materija58)
u SVIm sVOJIm razliiti'm oblicima. Jadnost materije
dolazi upravo otud, to ona kao da gubi kontakt sa
ostal~m dijelom sama s,ebe, sa ivotom otkud je po-
teklaD9). To sve vrijedi i za statiki moral i religiju.
I oni nisu drugo nego zastoj u ivotnom razvoju60).
Sva materijalnost, nepominost oblika statiake reli-
gije doLazi otud, to je u njoj prekinut razvoj ,to se
ivotnom elwnu supro'stavilo obratno gibanj~.
Ali jo jednom treba naglasiti: za Bergsona po-
stoji samo jedan i isti princip svega ivota i sve rna-
terijalnosti, ivotni elan. Taj princip nije prvi prin-
cip u vlastitom i shogom zna,enju rijei, kao to je
J. de Tonquedec bio spoetka mislio.
Jo godine 1908., Bergson je pisao au'ktoru bro-
ure Dieu da,ns l'EvoJiution creatrice61), da priznnje
iznad ovog elana i koga on naziva l' absolu cos1~i-
que, drugo apsolutno, centar ivotnog ela.na, Boga
razliita od svijeta. PostoH dakle za Bergsona Bog,
kao centar ivotnog elana, i sam ovaj elan, razliit
od Boga.
5G) U Evolution Creatrice, p. 12.
57) Ibid., p. 258.
58) Ibid., p. 266.
59) Ibid., p. 181.
(;O) D. S., p. 115-124; 223-226.
. 61) Joseph de Tonquedec, Dieu dans l' Evolution Crea-
tnce, pubIi~.irano najprije u Etudes 1908, t. 114; 1912, t.
130, a pos!lJe posebno otisnuto. Autor sam veli (La Clef des
~eux Source~ p. 529, n. 3): En 1908, trompe par cette der-
lllere expressIOn principe de toute vi,e et aussi par celle d'
absolu ( ... ) j'avais eru comprendre que, selon M. Bergson,
l~ VIe, elle-meme etait le Premier Principe au sens pro pre et
ngoureux. Dans les !ettres qu'il voulut bien m' adresscr
au.teur m'avertit qu'au dela de I' absolu cosmique, il en adm'ct-
tmt un autre, centre de I' elan vita! un Dieu distinct du mon-
de. L' article de 1908 est done il. co~riger sur ce point, m a i s
sur ce point seulement (pisac sam podvukao).
No elan sam jedna je jedina stvarnost. Jedna
stvarnost u toliikoj mjeri, da nai pojmovi, kojim rsi
predoujemo stvarnost samo je dijele, materijalizi-
raju : oni ni'su potpuno iSlpravne predodbe stvarno-
sti, mgo naih ina obzirom na tu stvarnost. A ipak
to ne znai da tim naim inima u stvarnosti ne bi
nita odgovaralo. Mi smo sami dio te ivotne, vjeno
pokretne stvarnosti, i kad stvari poimamo, kad ih si
predoujemo, mizaustavljamo razvoj, reui stvar-
nost udij elove, potrebne naem dj eIovanju 62). o-
vjelm su uistinu potrebne, kaVe Berglson, da se mogne
okoristiti sredinom u kojoj ivi tono definirane
stvari. I ope dakle mnijenje i znanost promatraju
svijet, - naime nol'ganliziI1ana tvrda tijela, - kao
dia se slastojli od dijelovIa rastav1.ienih i rastavljivih.
Nijie to posve krivo, kae Bergson, Jer u percepciji se
ne nalazi ni vie, ni dTugo neto nego u stvarnosti ne-
go ma11,je. Percipirati to znai izabrati63). Ipak ovo
znai promatrati ,stvarnost u netonom obliku, uko-
liko je ,sva stvaJrl10st jedno. Zamilljati stvari pojmov-
no, to znai ,IT,laterijalizirat ih: jer konoeptii stvari
rezultiraJu iz istog djelovanja koje zaustavlja, raz-
likuje, dijeli; to je isto silazno gibarnje, koj'e se
protivi ivotu(4). Svij et se tako mate~oijalizira, to
je najgore i u duhovnom podruj'u(5). Statiki moral
i religija najoitiji su primjer toga. Ova je materi-
jalizacija posljedica lj1udskog ivota na zemlji. Ipaik
ta pos,ljedica nij e neizbjdiva.
7. Postoji nain, kfJJko da se oslobodimo ove ma-
teTijalneil'i pojmovne tamnice, a to je da se uteemo
intu1:ciji66). Da pomou nj e z&ronimo u stvarnost,
skrimo 'umjetne okvire )Jojedinanih percepci.i a, 10-
gikihkategorija i ded:ukcija, da se stavimo u tekuu
i neodredenu cjelinu ;da se domognemo ivotne stru-
je, u sebi direktnim iiskustvom, a u drugim simpa-
tijom, - to je prem8. Eergsonu, jedini nain da obu-
(2) L' Evolution Cratrice, p. 206.
G:3) NIaW,re et Mmoire, pp. 173, 174.
I' (4) Tj Evolution Cratrice, p. 206.
(i5)Ibid., pp. 174, 279, 280.
6G) La Clef des Deux Sources, p. 534.
hvatimo apsol'utno i da se istinski i duboko podu-
daramos njime(7).
Sam razum, drugim rijeim,a, vodi nas k mate-
rijalnosti, ll'cpominosti, ali ako hoemo da materi-
jaInost nadiemo treba se utei intuiciji. Ta ista ideja
nastavlja se u Dva J:zvora lmd 'se radi o tom da
se od statike religijepree dinamikoj. Znamo,
pie Bergson(8), da je oko l'azuma o,stao trag neod-
reen'c i ,prolazne intuicije. Zar je ne bi mogli uvr-
stiti,pojaatii na,roito popuniti djelovanjem ... '1
Razum sam toga prijelaza ne bi mogao ostvariti. On
bi prije .poao obraimim .s:mjemn1. On ima za,sebnu
svrhu i kad se ,die u svom umova;nj'u, najvie da
nam moe pokazati mogunosti, 'stvarnosti se on ni-
kad ne dodiruj e.
Potrebno je dakle svakaiko, ako ne'cmo da na
ivot imadne fragmentarni izgled pojmova i .stvarno-
sti koje oni predouju, da se putem intuicije, poku-
amo insltaliratiu ivotnom elanu, koji ,pro.Jazisve-
mirom(9). Svijet ma1terijalno!sti treba svakako nadi-
i, - to je ideja dOVOljnove nag'la'cnau Stvara-
lakoj Evoluciji, - ako hoemo da se stavi'mo u do-
dir sa stvarnou, da prodremo u dubine njezine.
No nigdje jo ne vidimo, po :svim ovim afirma-
cijama, da bi rei'nstalacija uiv'otnom elmm zinaiIa
potrebu da se nadie narav. Da se nadiie razum,
to Bergson trai,i to putem intuic:ij'c. Ali ilsti je po-
eta.k sveg:a, isti elan, koji idui jednim ,smjerom
proizvodi duhovnost i idui suprotnim smjemm ili
sporijim tempom, proizvodi materiju. to vie, u sa-
mom svom :posljednjem djelu Bergson ,na,s upozorava
da kad bi sili do korijena same 11<1Iravi da bi moda
za,pazili ilstu Isilu koja djeluj'e70). Ako je to taj elan,
u koga 'se moramo uklopiti da doemo do mistieizma,
i ako on jedino postoji, kako onda osig,urati istink-
eiju izmeu naravnog i nadnaravnog reda?
(7) L' Evolution Creatrice, pp. 50, 53, 192, 218.
(8) D. S. p. 226.
(9) L' Evolution Creatrice, p. 259.
70) Cfr. D. S. pp. 47, 48.
U svakom sluaju treba ve sada primijetiti
dvoje.
Da ne govorimo o pojedino,stima, naroito o ne-
ispravnom shvaanju pojmova i njihove uloge, mo-
ramo prije svega istai,a svo ovo izlaganje poiva
mnogo vie na tvrdnjama, nego dokazanim inj,e-
nicama.
Berg'son kae da je cio svemir isto gibanje, isti
ivot, ista bit, ista rea,lnnst. No ovu nam svoju tvrd-
nju ne dokazuje filozofskim argumentima. tovie on
ex professo naglauje, da ne vjeruje u uspjenost
umovanj a. Jedini nain kako se toboe moemo uvj e-
riti o i,spravnosti njegovih tvrdnja, to je da ekslperi-
mentalno, putem intuicije stvar ispitamo. Ali to su
samo tvrdnje.
Zar je mogue, pa bilo to uz c:idenu bolnog na-
prezanja, obuhvatiti u sebi svu stvarnost, univer-
zalni ivot? Moe li itko osjetiti, da je ll<jegovobie u
oc:eanu iviOta stvoreno kao n~ka lokalna sodifika-
eij;a, da ,su stvar'i takoer mjestimini Ii!sd'ecijedine
stvarnosti? To ovj'ek moe pomi~jatJi. 1'0 ne moe
bi'ti predmet nikakva iskustva71). Ovo isto vrijedi
i za ivotni elan. Nit]w iskustvom, pa makar to bilo
intuitivno, kao to hoe Berg.son, nije dosega.o i-
votni tok, !ivotkao ta.kav. Mi moemo dosei pojedi-
nane ivote, dio ivota, ivot sam nUe predmet isku-
,stva72). U Q\nompogJ.edu mogue je u na;jboIi,iemIslu-
aju postavJ.i;ati Mpote1ze,metafizike teol'ije, ali ni-
kako uiniti to predmetom iskustva.
Drugo to se mora primUetJiti to je ovo.
Ak? na ovaj na1n ,postavimo mogunost i po-
trebu nadi1aja razuma, mi zapravo tvrdimo da
postoji neka vrsfJa naravnog mistikog iskustva. No
treba vidjeti - to je po ,sebi velik problem, iS Ikojim
emo se baviti 'li zasebnoj Istudiji - na emu bi se
osnivalo ova:kovo iskustvo i je li ono uope ostvarivo.
71) La Clef des Deux Sources, p. 535.
72) Ibid., p. 536.
 Bergson dodue ne tvrdi, da bi iskustvo putem
I razumije se, - jer drugog potpunog mistikogisku-
intu1cije bilo mistino 'iSNUISJtvO.Ali nain kako ga on
stva nema, - ~skustvo kranlstke OTItstike!Nij e li ovo
prikazuje - odjeljujui ga i od iI1Jstinkta i od razuma,
jedna od osnovil1ih misli Dvaju Izvora?
diui ga nad razum i oduzimljui mu znaajke dis-
A kuda nas sve ovo vodi?
kurzivnosti, te konano i naroito, tvrdei da ono stoji
Zar ne k sreditu nabura~istikog poimanja stva-
u dodiru sa ivotnom stvarnou - sve to skupa do-
vodi nas blizu karakterristikama mistikog iskustva.
ri? Ili se moda varamo? Ta
zar nije Bergson dovolj-
no istakao razliku u naravi izmeu stat1ikog i di,na-
Slin.ost izmeu Bergsonova intuitivnog i misti-
miJkogporetka, davi i kranskom moraliu i kran-
kog !iskustva,wko ne stavimo akce'l1at na predmet nego
skoj mistici, apsolutno zasebno mjeiSto?
na nain iskustva, oituje se do u same termine73). S
jedne i s druge strane radi se o kon taMu ; s jedne i
druge strane radi se o tQme da se identificiramo na Nadnaravnost naravi
neki nai,n s ,predmeto.m, zadravaju6i ipak vlastitu 8. Da teologija pos,ljednjeg Berg'sonova djela
osobnost. oznauje nal)redak prema ,prvim poecima, to ih s:re-
Najmanje dakle, to se mora reCI to je, da in- tamo u prij anj em radu filozofa, to se ne da porei.
tuitivno iskustvo, to nam ga Bergson ,predla2, pot- Bez ikakvih praz,nih komplimenata, - kae Penido.
sjea po svim svojim znaaj,kama na mistiko isku- - sa svo'll1iiSkrenou, mislimo da e i tomista, koji
stvo. je najvei protivnik prilagoivanja i pobone diplo-
']Jrai li ga me1utim ono'! Postulira li interna lo- macije, morati ,pliiznatikod Berglsona nastojanje isto
gika Bergsonove filozofije mistiko iskustvo? P'itanje tako oito kao i lojaIno i zasluno, da priblii sV'oju
sigllrno teko, ali zar nam filozof sam ne odgovara nauku kranstvu. I irna neto neizrecivo patetina u
donekle na nj? Akoj.e i'stina ono to Berg1son vel,i, da tom, da viidimo najslavnijeg mislioca naeg vremena,
metafiziar u svom nwstoja'nju nije mogao ostvariti sik'1 asti i slave, kako postaje uenik, trai od Isusa
potpunog iskll'stva74), iako je to zadaa mctafivi- i njegov,ih svetaca, da mu govore o Bogu. Poniznost,
ke75), onda je potreba mi,stiikog iskustva neodoljiv rijetka kod filozofa, i koja ga silno asni, asti bim
postvula;t. Metafizika e postJUlirati mistil,o iskustvo. vie, to je njegov duhovni put bio tei76).
Svega ovoga objekrtivan kritiar nee poricat1i.
73) V. J o a n n e s aSa net o T h om a, Cursus Theo-
logicus, Edit. Vives, 1. P., q. 43, disp. 17, a. 3, et 17: Gon-
Sigurno, ako promatramo nauNu sadramu u Dva
tactus Dei quo senti tur experimentaliter, et ut objectum co- Izvora izmutra, bez obZJirana vanj1s:kak6terija, ona-
njunctum, etiam antequam videa tur intuitive in se, est con-
tactus operationis intimae, quo operatur intra cor, ita ut sen-
kvu nai:rne, lmkva je u svom zanosu i duhu koji j.e
tiatur et experimentaliter manifeBtetur,eo quod u net i o pl'o'imlje, nema sumnje dae nam se ona ukazati
ejus docet nos de omnibus, ut dicitur I Joan., IV.
Haeccognitio experimentalis datur etiamsi res intuitive non
kao vrlo snana afirmacija superiornosti kranstva.
videatur in se, sufficit quod per proprios effectus, quasi per Ono neprekidno imsistiranje na diferenoiji, koja
ta c t u m et vi v i f i c ati o n e m seniatur ... <' ta treba je 11 naravi a ne 11 stupnj;l177), lsvi oni tohko i,sticani
misliti o izrazima experientia i quasi-experientia kojima
sv. Toma kao i Joa. a S Thoma oznauje mistiko iskustvo, momenti o novom ivotu, koji se javlja78),0 supra-
vidi R evu e T h o m i ste, Nov. Dee. 1928. i Mai-Juin 1929. intelektualnosti krallis:kog morala79), o tome da su
74) D. S. pp. 275: Pour prolonger (la conclusion philo-
sophique) autrement que' par des suppositions arbitraires, mistici razbili onporna'ravi i podigli ovjeanstvo no-
nous n' aurions qu'a sivre l' indication du mystique. '
75) Introduction il la Metaphysique, dans Revue de 76) Penido, op. c. pp., 59, 60.
77) D. S. pp. 29, 31,47,80,227,228,235,238.
Metaph. et de Morale, Janvier, 1903, p. 36: experience inte-
78) Ib;.d., p. 32.
grale.
79) Ibid., passim.
vojsudbini80), da su prekinuli s naravi,woja ,ih je za- pomnom analizom ivota .krains1kJih misbka. Sve da-
tvaraila istodobno u njih same i u drutv081) ,da su pae u ovom opisivanju i ovoj analizi ide za tim, da
ostvarili ono to je naravi bilo nemogue82), da je istakne Sipecifa,nostivota to su ga ostvarili kran-
zapravo evaneoski moral biitnovii moral, i da njemu ski mLstici.
dugujemo glavni moralni naipredak83), da su mistici A ipak pitanje ostaje otvoreno, da li je Bergson
poboa1lJs'tvenaliovjeans tv 084 ) ;da je trebalo ekati dovoljno osvijetlio razLiku, koja postoji izmeu na-
utjecaj kranstva pa da ideja sveopoeg bratstva po- ravnog i nadnaravnog ivota k8Jko ga kranstvo
stane djelotvorna; da mishci osjeaju u sebi neto shvaa. Sa Isubjektivnog stajalita, stajahta nai.rne
to je bolje od ,njiih85), bie naime :kQje moe neiz- njegovih vlastitih namjera, vidi se da je Bergson
mjerno vie od njih86); da je pravi misticiz8Jm l-ijet- htio tu razliku istaknuti. Neshvatljivo bi uistinu bilo
kost LLpravoz.bog svoje ,posebne naraVli, da se on igra toliko insistiranje na razlici u naravi, da te namjere
snaravnim Z'aprekama, to vie da mi,stiki ivot nad- nije bil(92).
ila2Ji nae naravne s,ile87), da je potpuni misticizam No kako nas ne zamimaj1usamo pieve namjere,
doIaenje u dodir i podIUdaranje sa stvarala'kJim na- nego jo vie ono to on doista naiuava, to emo g,e
stojamjem koje dolazi od Boga, ako nije ,sam Bog; da morati poza:baviti stvarnim znaenjem i objektivnom
biti potpuni mistik znai nadi6i granice to ih vrsti sadrinom njegova dj,ela. Pitanje je dakle, moemo li
odreuje mate11ijalrnost i produl.ii'ti boansko djelova- mi, oslonivi se ,na cjelokupan sadraj i smi,sao Berg-
nje88), da ni Groi ni Indijci nisu dosegli tog potpu- sonova djela sauvat,i ne samo specifinu su:periol'il1ost
nog mi,stici2Jma,da niisu uspj,eIi iskoiti van naravli8) ; kra:nstva, nego i autentioil1u razliku, koja dijeli nad-
da su konano saJmo kranski ,sveci stvm.iJi potpuni naravni red od naravnog?
misticizam90) - sve to skupccelovoljno jasno govori
ela je Bergson uviao apsolutno zasebnu i viu 1'~'ijed- 9. Bergson tvrdi, kao to smo vidjeli, da po-
nost kranstva i ela je intao namjeru da to 1mrCW') stoji samo jedna jedina stvarnost : ivot ili ivotni
naglasi91) elan, i da je itav problem u tom, da se putem
Ne moe .se pre,iipreko sv,ih ovih a.firmacij,a kao intuicije, digavli se nad razum, uklopimo u nj. Od
da su .sluaj'ne ili Slamousput reene. Ne, one u duhu statikog poretka k dinamikom, od crazumskog ivota
samog .pisca zauzimaju oito vrlo vano mje'sto. On k nadrazumskom nema drugog puta neg'o p:O'il'ovno
naglai'Juje da })ostoj:itemeljna razlika u naravi i2Jmeu zai u struju, koja tee s izvora sveg ivota. Da je taj
svih religioznih pOkuaja i onoga to je kranstvo ivot Sipecifino ra:z,11i,6it
od naeg obinog ljudskog i-
realiziralo i svoje tvrdnje nastoji objasniti i dokazati I vota, to ni po Eilllll'ismo ima'1i pravo zakljuiti. to
vie sve je govoril'o da se radi .samo o jaem, potpu-
SO) Ibid., p. 47. nijem kontaktu s istom stvarnou, Ovu ideju Berg-
81) Ibid., p. 49.
S2) Ibid., p. 55. son razvij.a u svojdm preail1jim dj'elima. On je ra-
83) Ibid., pp. 56, 57, 76. stavlja jednako oito i u Dva Izvora. S njome
S,j) Ibid., p. 58
S5) Ibid., p. 10L
upravo otpoinj,e poglavlje o dinamikoj religiji.
SC) Ibid., p. 226. Poslu'ajmo dakle ta nam pisacveli.
S7) Ibid., p. 228.
SS) Ibid., p. 235. 92,) Ovdje treba opet naglasiti da postoje dva bergso-
89) Ibid., p. 236, 238, 242. nizma (v. gore p. 18),'d'intentionet de fait. Ovaj po-
90) Ibid., p. 243-257. oljednji prevladava daleko nad onim prvim u svim priie izalim
91) Drugo je pitanje, je li uviao ono to ie pritom bitno; Bergsonovim djelima. Prevladava li i u ovom posljednjem?
to emo upravo sad imati priliku da ispitamo. To emo doskora vidjeti.
 ivotni elan, velika struja stvaralake energije
:prolazi materijom i na veini toaka ona je zaulsrtav-
'}jena :ovi zastoji oznauju u naim oima pojavu i-
v:ih vrsta. U jednom pravcu gdje je struji uspjelo da
P?e d~lje, inii10se da e povui za sobom ono to je
bIlo najbolje u njoj i poi ravno pred sobom; ali ona
se svinula i sv se skrivilo: izbila su bia, ije se je
dj elovanj,e okretalo u istom krugu. Stvarala:ki elan
uspio je samo na razvoj'l1iom pra:vcu, koji je doao do
ovjeka93). AH i ovjekov raz;um bio je u opasnosti
i, da se obrani proti njemu, narav je pomou tog istog
razuma organizirala statiku reJrigiju !l1 ) . Tako smo
opet ostali na mj estu95). Usporenjem istoga livotnog
elana, koji nas j,e proizveo, mi smo bili osueni da i-
vimo zatvorenim, og'ranien1im, linim kao i drutve-
nim ivotom.
Ali zar ovj,ek nuno mora ostati u tom zatvore-
nom kfiugu'? Zato ne bi opet stekao pQluzda:nje,koje
mu je nedostajalo, ili koga je razmiljanje moglo uz-
drmati, penjui se, - da ponovno dobije elana, _
smjepom otkud je elan bio doa(96) ? Po samim dakle
Bergsonovim izjavama i u novom djelu radilo se oito
o tom, da se vratimo k istom elanu od koga potje-
~m~
A kako da sc vratimo? To nam je odmah reeno:
Oko razuma,uli smo, ostao je trag neodreene il1'tu-
icije. itav problem bio bi u tom, da tu intuiciju po-
jaamo, i naroito da je popunimo djelovanjem!J7). I u
stvari .vidimo da je taj problem tako i bio rij een.
Naporom, - do koga je dodue moglo i ne doi,
ovjek se istrgao okretanju na mjestu i uklopio se
9:,) D. S., pp. 223, 224.
94) Ibid., pp. 218, 219. Son 1'01e (celui de la raison)
d' elaborer la religion ( ... ) stati'lue et dont nous dirions
elle est la religion naturelle.
!lG) Ibid., p. 224~226.
De) Ibid., p. 226: Poul'Cmoi .. I' homme ne retnuvera;t
il pas la confiance qui lui manque, ou que la rflexion a
pu ebranler, en remontant, POUl' reprendre de I' elan dans la
direction d' ou l' elan etait venu '?
97) Ibid: Ne pourrait on pas la fixer, I' i n t e n s i f i e r,
et surtont 1 aco m pl e ter en :'IetiOl'... ?
iznovia, produlfufui fe,u razvojnu struju. To je bila
dinamika rehgija98).
Posve je prema tome jasno, da se do dinamike
religij.e, do misticizma dolazi tako to ovjk putem
iste, samo pojaane intuicije ulazi u istu struju i-
votnog eLana, evolutivneenergij.e od koje je neko
poteklo stvaranje !j,udske vrste. U svem ovom nika-
kve oznakoe, da bi se radilo o neemu, to je razliite
naravi od ope ,ivotne ene~gije, koja sve oivljava.
tovie Berg50n izriito veE, da .se pravi mi:sticrzam
d!e:Binirau odnoajiu sa ivotnim elanom(9), da je nje-
govo mjesto u toki, dokle je vjerovatno duhovna
struja, to je jm111ula kroz mate'rliju, htjela doi, ali
nije mogla da doelOO).
Dojam da se radi o sUi posve iste naravi .postaje
jo jai, ako promotrimo ta nam Bergson veli o mi-
st1koj lj:ubav,i koja zapravo i nije drugo nego sam
ovaj elan. Ta ljubav - veli auktor - htjela bi, po-
mou Boijom, dovriti stvaranje ljudske vrs,te i ui-
niti od ovjeanstva ono to bi ono odmah bilo, kad bi
moglo bilo da se definitivno konstituira. Ili, da upo-
tl'ebimo rijei koje, kako emo vidjeti, kau i'stu stvar
u drugom jeziku: njezin fe smjer sam~ srnjer' ivotnog
. elana; ona fe taj isti evan, potpunoma krnnunicinm
pr'ivilegiranim ljudimCi, koji bi htfel'i ela ga rdisnu
iva,vom ovjeanstvu1 01 ).
10. No ako je doista tako, kakvog onda smisla
ima govoriti o razlici u naravIi, koja, prema Bergsonu
postoji, izmeu naravnog i mistrikog re:lligioznog i-
vota? Zagovara Ii franousl"i filozof potpun!U identi-
nost, apsolutrJ1lujednoznanost elana .koji o,ivljava ;
narav,ni i misti:ki ivot '?
est
'lu' Njemu na ast mor3Jmo odmah rei, da ne za-
govara.
Iako se to moe uiniti paradoksIno :prema onome
to smo do sada uli, Bergson je odluan protivnik
D8) Ibid., p. 198. efI'. gore p. 40, n. 3.
DD) Ibid., p. 227. En le dElnissant par sa relation il.
l' elan vita!. ..
100) Ibid., p. 228.
101) D. S., p. 251.
svih na.uka koje ne doputaju nego une dUTf3e ~mi~
que, jedno jedino trajanje i prema tome jedan jedini
elan u smislu potpune homogenosti. On je uvjerenja,
da se putem intuicije mogu zapaz1iti vrlo brojna tra-
ja,nja, sva razliita jedna od drugih.
Nita dakle ne spreava, s Bergsonova stajalita,
da govorimo o razliitim naravima statike i dina-
mike religije. Pitanje samo, da li je ovim stvar
rijeena.
Bergson zabacuj,e prostujednoznanost, ali moe
li se rei, da on tako zabacuje svaJ1mjednoznanost'(
Zar ne postaj,i uz j ednoznanost. u strogom z,nae-
nju102) i jedna i druga, ona, to je bila nazvana uni-
1Jocite distendue103) i to bi mi za nevolju, mogli
nazvati razvuena iednoznanost. Jednoznanost,
koja dodue ne oznauje jednakost naravi s'impliciter,
nego jednovnanost u smislu uestvovanja U]&uoj na-
ravi, ali nejednakom uestvovanju. UeS'tvovanju u
veem ili manjem stupnju, s vie ili ma:nie intenzite-
ta104). Postoji naime razlinost usred bitne jedna-
kosiJiIOG).Nije li ra,zliiJ{a,o 'kojoj Bergson govori kad
spominje diferenciju izmeu statinosti i dinamino-
sti, izmeu naravne i mistike religije iste vrste?
U Bergsonovim dj elima neemo moda nai posve
direktne jJotw'de ovoge' miljenja, no dr;imo da ono
dovoljno jasno rezultira iz njegove nauke. Uostalom
na to l1CtS,mislimo, oV1laujei jedan od najboli,ilih tu-
: (2) Ona o kojoj se redovno govon I koju Aristotel
finira: Quorum nomen est commnae et ratio substantiae
illud nomen significata est eadem.( G I' C d t, Elementa Phil 0-
sophiae aristotelico-thomisticae Fri burgi B. 1921. Berde!'. vol.
1. p. 129. Primjedba pisca: In !Ji;; dcfinitionibus Aristotelis
>>l1omen sumatur late pro quoccHnque termino significativo,.
et substantia pro essentia.
10:l) Penido, op. c., p. 45.
1(4) Kao to kae sv. Toma " Questiones disputatate,
De Malo, q. 2, a. 9, ad 16. Sve su ~i\'otinje jec!nako ivotinje,
ali nisu jednake ivotinje, jer "~e razlikuju slasom i savr-
enstvom.
lOG) P e n i d o, ibid.; efI'. p. ,,3: :>Notre univ0clt disten-
due ... n'est pont une etiquette d' invention thomiste; on la
retrouve a la base de bien des system es contemporains,
le nom plus familier de Monisme.
maa Bergsonove nauke, ve spominjani Vladimir
Jank81evich106). PO njemu postoji samo jedna jedi~
na stvarnost neiednako napeta i koncentriro:na 107) ,
jedna jedina stvarnost nejednako gusta i kojc~ na
svim spmtovima moe biti predmet in'tuiciie108).
Zato nam se Bergsonizam pojavljuj e kao 1nonizam
obzi,rom na supstanci,i'u , dualizam obzirom na ten-
denciju109)
Moda bi se na ovo moglo odvratiti, da je Ja,n-
kelevich pisao prije izlaska Les Deux Sources i da
prema tome ono, to je V1rijediloonda, ne mora nuno
vrijediti danws. NaaJlost time se stva,r ne da obraniti.
Jank81evich s.am pie nakon izlaska Dvaju Iz-
vora: Evo smo otsad u stanju da jasnije nego i,kad
odgovOl~iJlnona l'udi dlUalistiki prigovor, koga ,se esto
stavlja Bergsonu. Isti Jie to ivot kofi daie razum i
mistiku intwiciiu, kao to je isti elan, koji okreui
se sant oko sebe, ostavlja za sobom kruna drutva, i,
kidajui ,l:JaoaraJnikrug vrste, rarIa heroizam 11 O)
Prema tome on smaura da njegovo shvaa,nje o isto-
vetnosti elana, ne samo da nij e promj enj eno novim
Bergsonov1m djelom, nego da j,e daIjJae pojaa,no.
No mogue da se Jank8levich vara upravo u ovoj
stvari? Hipotebki to bi se moglo uzeti. Ipak kad
stvar dobro promotrimo vidj.et emo da ta hipoteza
nema nikakva oslonca u Brgsonovom miljenju. to
vie postoje u samom njegovom djelu mjest<~ koja,
1 OH) U pismu, publicimnom na poetku djela Vladimira
Janklvicha Bergson, (Paris, Akan 1931), to mu ga je
de- uputio sam Bergso'n itamo: votl'e expose n'est pas seule-
per ment exacx de precis; il n'a pas seulement He precede d'une
etude si complete et si prolongee des textes que les citations
semblent ven!!" d' elles-memes, rep)ndre a I' appel des idees;
il temoigne encore .et surtout d'un l'emarquable approfondis-
sement de la doctrine et d'une sympathie intellectuelle qui
vou S fait retrouver des intermediai"es par lesquels j' ai pass,
des chemins qUil j' ai suivis, parfois .des terl1)es dont je me
servi si j' avais expose ce qui est 1Ccste, sousentendu. Komen-
tirajui ovaj tekst Penido (op. c. p. 54.) veli: Sigurno da ui-
telj nije, mislio ovim dati patent nepogreivosti ueniku, ali
uenik se nije mogao prevariti u iednoj od bitnih stvari.
lOT) Jankelevich, op. c, p. 166.
1 OH) Ibid., p. 253.
sous 109) Ibid., p. 244.
]] O) Les Deux Sources de :a morale et de la religiol1,
dans Revue de Mtaph. et de morale, janvier, 1933, p. 113.

,drimo, opravdavajuovakovu interpretaciju. Sam pi-
sac Dvaju Izvora veli: Do lmncepcije ivotnog
elana i stvaralke evolucije do'li smo slijedei, koliko
je mogue izbl'ieg bioloke podatke: To smo pokazali
poetkom poglavlja111). Isti elan, da nije naiao na
zapreke bio bi sam stvorio boansko ovjeanstvo:
Kad bi svi ljudi, kad bi mnogi ljudi biE mogli pDpeti
se tako visoko kao ovaj privilegirani ovjek, :nanw
se ne bi zaustavila pri ljudskoj vrsti112). Sama dakle
narav u obliku ivotnog elana djeluje, i jer nije mogla
potpuno uspjeti u tom poduzeu morala se zadovoljiti
time, da mjesto vrste, stvori nekoliko boanskih poje-
(!ti:naca1l3)
Bergson ne oklijeva da rekne: Od zatvorena do
otvorena dru1tva, Dd drave ik ovj,eanstv,u nee se
nikad prei proirivanjem. Ona nisu iste bitilH). A
uza sve to on dodaje: raznolinost napora sabrala bi
se dobro u neem jedinstvenom: u elanu, koji je pro-
izveo zatvoreno dr,utvo, j,er nije mogao da dalje po-
vue materije, ali koga zatim ide tra21iti i ponovno
uzeti ovaj ili onaj privilegirani pojedinac. Ovaj se elan
tako nastavlja posredovanjem izvjesnih ljudi od kojih
svaki tako sainjava zasebnu vnstu, koja ,se dakako
sas,toji od jedinog pojedinca. Ako taj pojeeli11JaCposta-
ne potpunoma toga svijestan, ako se trag intuicije, to
okruuje njegov razum, dJ,ovol.ino proiri, to je onela
mistiki ivot1l5).
Elan se nastavlja, on je dakle isti. On ,se oitovao
u raznim oblicima i kod svih onih pokuaja g,rkog i
indij skog misticizma, ali nij e- uspio, jer je hriDnedo-
V'oljan, stoga to su mu Ismetale bilo materijalne pri-
like, bilo skueni intelektualizamllG). TrebaJo ga je
samo lJcjaati pa da skoi izvan naravi, ukruene u
raznim moralnim, religioznim i drutvenim formaTna,
da postane teme1j,ito razliite naravi. udno shva-
anje, rei e se, a i1pak,s pojmom razvuene jedno- Auflage, Leipzig, P. I~einhold,. 1923, t. 1.'. p.
111) D, S" p. 266.
112) Ibid., p. 228,
113) Ibid., pp. 251, 289, 295.
114) Ibid., p. 288.
115) Ibid., p. 289.
l1G) Ibid., p. 242.
znanosti, ono nije nuno kontradiktorno. Razliitost
je naravi u razliito,sti inte:uZJiteta. Dakako da je ova-
kvo shvaanje posve protivno tradioionalnom skola-
stikom shvaanju.
Meutim kako god bi,lo, ovo nam sve ,;bjanjava
i injenicu, da Be,rgson ne pravi osobite razhke izmeu
genija i mi'stika1l7). Jeda,n i drugi su izvanredna hia
ia:ko je svetac izmad gelnij,a. No iznad ne znai neto
drugo. I Penido ,kae: Mistiko i,slmstvo izgleda da je
doista produljenje, pojaanje metafizikog isku-
stva1l8). Veu svom djelu Energie Spirituelle11H).
izgleda da je Bergsonov mistik neka vrsta su,per filo-
zofa i obratno, da je BergspHov flil1o:zofmisHk u em-
brionarnom stanj1u120). Ako je ovako, mi smo u isto
naturalistikim koncepcijama 11tistikog ivota.
11. Sauvati sa ovakovim shva,an.iem piravu raz-
liku iZJmeuna.ravnog i nadnaravnog, ini nam se do-
ista nemogue.
Ne bi htjeli rei, da se Bergsonovo poimanje mi-
stikog ivota podudara u svakom pogledu Set na.ipro-
stijim naturalizmom, koji ili nijee nadnaraV110 ili ga
postavlja kao apsolutni zahtjev l1Cu'avi.BerglSCJll'OVa je
misao mnogo nijansiranija. Ona je u ovoj stvari dale-
ko blaa nego mnogi drugi religiozni intuicinizmi. Da-
leko blaa od iideja Maxa Schelera, kojipr.i:pisuje sva-
kom ovjieku sposlobnarst da iskustveno doivi Boga,
sposohnost koja je konstitutivni dio ljud:slwga du-
ha121). Moda dapae umjerenija od ideja Bergsono-
vih uenika, barem onih, to ih izlau u prvim svojim
djelima, Blondela i Le Roy-a122).
----]17) Ibid., p. 228: Na strani r'G, kae da je samo raz~ika
u ulogama: uloga je genija i uenjaka da razn;akn:r, pro sire .
granice razuma, a uloga :n~stik~l ,da proiri g}amce IJ~b:"VI.
1J E) Op. c. p. 90 (riJec pOJacanJ8 podvucena u ollglllalu).
11H) Paris, F. Alcan 1919, pp. 26, 27.
120) Penido, ap. c., p. 91.. " ., ,
121) Max Scheler, 'Jom EWJg'en Im M81bchen, 2.
?,-X.
s.q; t. II. p.
154 sq, Bilo bi moda vrlo kOl'lsno da posJe?:,Jemo Jednu kom-
parativnu studiju religioznih ideja ove dVOJIce fIlozofa, Sche-
lera i Berg;sona. .
122) ~1islimo narqito na Il Action, od Mall l' lee B 1 o n-
del a, Pari s, 1883 i Un Positiv:sme nOl1veau od Ed. le
Roy, Paris, 1900-1901.

Bergson pri7maje da j'e potpuni misticizam djelo-
mino podudaranje sa stvaJra:lakim na:porom ,i d~ je
taj napor od Boga, ako ne sam Bog123). Da je do tog
napora moglo i ne doi124). On je pirivilegij pojedi-
naca125), ,tovie on bi nas mogao slomiti: mi naime
ne bi mDgli da ga ostva,l1imo126), naravna religija se
ne moe uope po sebi da digne do nj,ega127), a i onim
pojedincima, koji u tom uspijevaju to je samo dano,
kae filozof128).
Tu i tamo dodue Bergson kao da okhjeva.
Foikraj dua, kae on, koje hi ile do kraja mi-
stikog ,puta, ima ih mnogo koje bi prele barem je-
dan dio puta; koliko ih je to su na tom putu uinile
nekoliko ,koraka, bilo naporom svoje volje, bilo svojim
naravnim dispozicijama12fJ). LpaJkne smijemo zabo-
raviiti da ovo nije potpuni mi,sticizam, koji jedini po
Berg1sonru zasl'll,uj,e sve oznake pravoga misticuz-
ma1:30). Jae akcent'llirana u ovom loem smislu izgle-
daju zbog konteksta, ona mjr8sta, gdje Bergson kae:
oovjek ,se oteo okretanju namjelstuJ31), iH da se
naprezao kako bi do<vou razvojnu struju. No i pD pri-
znanju najstroih kritiara ovi tekstovi nisu odluni
a'lm se u:s:porede sa opom koncepcijom pievom u
ovoj stvari.
Ima kod Bergsona neto to umanjuje otrinu
njegovog naturahstikog stava. To je injenica, da on
promatra mistiki i moralni ivot kao nezasluen, kao
darovan. Ingenioznost, pie E. Borne, g. Bergsona
stoji u tom, da stavlja neto nezasluena, quelque cho-
1~:)) D. S., p. 235.
12'1) Ibid., p. 198.
125) Ibid., p. 228.
J 20) Ibid.
127) Ibid., p. 229.
128) Ibid., p. 295.
129) Ibid., p. 237. Obzirom na tumaenje ovoga teksta
dijelimo se donekle od g. Penida, koji drimo s nepravom malo
pojaava njegov lo smisao. Mi lle mislimo, da bi tekst bio
dobar, ali da je inquietant to nam se ini preve rei, ako
,se vodi rauna o tom ta B. ina~e kae o ovim poetnim po-
kuajima misticizma.
130) Ibid., p: c'est seulement en se pla<;ant aut er m e
qu'on peut qualifier (un courant) mystique.
131) Ibid p. 235.
Posljedice Bergsonova 'shvaanja
se. de graf:uit, u samo moralno iskustvo. On ne c~m
m'istilou odve naravnom nego narav ve misti-
I norn132). To je ono to smo sami naglasili ve a pro-
pos intuicije133). AI,i to i jest prava zabluda Bergso-
nova.
Bergson ne mish nijekati naclinaravnired. Upra-
vo ohratno.
Sa svom moguom spretnou i ,sa:svim o7!biljnim
nastojanj,em on je kuao da pokae nadnaravnost mi-
stiJkog ivota. Nij'e ,s'e.bojao ni opetovanja ni istih
i'zraza ,ni naglaiva,nja irstih musli u ra=im oblricima.
Ali sve to njegovo nastojanje nije moglo uspjeti. Cje-
lokupnim svojim friilozof,s'kimIstavom on ,se 'udaljio od
uspravnog shvaanja stvari, za:to ,to je na n6kJi nain
podnaravio narav. Uinio narav nadnwravnom i
to najaJ;rije svojim shvaanjem intuicije, zatim nalua-
vajui da postojli jedan j,edini ivotni elan, .lmji se oi-
tuje u na ravnom i jo vie u mistinom ivotu, a ko-
nano time to, prema njemu, filozofija na neki nain
postulira mistiko iskustvo i sama hoe da bude ne-
kako mistina134).
Posljedice Bergsonova shvaanja
12. NeiSipraV'llost Berg1sonove filozo:tiije ne dolazi
otud, to bi ona nijekala nadmarav,no. Ona, barem di-
rektno, ne ide za tim da ga nijee, ona ne prorie nje~
gov opstanak. Ona grijei prekomjernou svojih afir-
macija, time naime to pretendira, da obuhvati sav
ivot, da bude u svakom pogledu potpuna.
Predviajui od poetka svoga firlozo:riranja, da
je stvarnost daleko vea nego su to doputaJe mate-
matsko-fizioke znwnmstJi~ ogmniena mftterijalistika
fiil.ozofija, Bergson j,e odmah pokuao prDnai nain,
kako da je svu obuhvati. Po njegovom shvaanju to
se nij e moglo provesti dI1ugaije, nego aum se osigura
si jedne strane jedinstvo spoznaje putem intuicije, a
132) Art., c. p. 172.
1:33) V. naprijed p. 92.
J34) Dobro kae Penido: i! Larre tout chemin qui n'est
pas mistique OP, c., p. 109.
s druge jedinstvo spoznajnog objekta putem ivotnog
elana. Mjesto da nijee, kao drugi filozofski sistemi,
opstanak nadnaravnog reda, on virtualiter od poetka
ukljuuje nadnaravno st u svojoj fi'lozofij,i. Ne dodue,
kao apsolutno nuan pOistulat, aLi svakako kao jedino
mogue produljenje njezino135).
No ova tendencija uzdizanja naravi ne spaava
BergsonoViu fil'ozofiju odnaiJUralii.zma. On hoe ,da svu
naravi svaku pravu spoznaju pro,me misticiz-
mom i tako dadne ,pravom kranskom mistJici7Jmusu-
periorno mjesto, ali u tom i jest tem.elj svih zabluda
nj egove filozofij e, u tom i j est izvor svih fa:talnih po-
sljedica po problem naravnog i nadnaraVinog reda.
Daleko od .tog, da bi bila duboko kranska i mo-
gla eminentno posluiti u kranskoj apologetici1;)6),
Bergsonova je filozofija prava opasnost po nju, nje-
gove koncepcije mogu samo nakoditi kranskoj apo-
logetici. ' stvariti potpuno iskustvo, experience integrale142),
Pokuajmo rekonstruh'ati log;iku vezu te opas-
nosti, koj\a se od poetka ve javlja.
Opasnost prije svega zbog dubokog anti-intelek-
tualizma, koji je kao prva negativna osnova sve Berg-
sonove filozofije i na ,kojoj ise i zasniva uzdJizanje in-
tuitivne spoznaje. PI'etenzlija da se intuitivnou sve
spasi ostvaxlit e se tek obaranjem vrijednost,i ra-
zumske spoznaje i ,sv,ihrazumskih argumenata. Alw je
istina da nitko jo nij,e pohio aJI'gumenat Zenona Ele,j-
skogal37) i da se sv~m razlozima itoih ra:Qumpostav-
lja mogu suprostaviti drugi razlozi jednako vrijed-
ni138), itava je apologetika s temelja potkopana. Svi
argumenti, koji dokazuju vjerodostojnost objave, pa-
daju tim samim to ra:zumsko dolmz~vail1jenema vie
1:;5) Zanimivo je, da je pasbr E m i lOt t ve g, 1914.
bio napisao, oslanjajui se na ideje sadrane u Evolution
Cratrice, djelce pod naslovom II e n l' i Re l' g S o n, der
p h i los o p h mod e l' ner He I i g i o n (Leipzig, Teubner).
U ono vrijeme taj je naslov mnogima izgledao paradoksan,
on me(lutim danas izgleda kao proroko predvianje Bergso-
nova budueg-razvitka.
1 ;)G) Kao to je to na pr. mislio R P. Hideau; efr. napri-
jed, p. 85.
137) L' Evolution Creatrice, pp. 336, 340.
138) D. S., pp. 67, 285: L' Enel'gie spirituelle, pp. 62, 63.
nikakve vrijednostiI39). Sva praearnbula fidei, koja
se zasnivaj'u upravo na razumskom dokazivanju, po-
staju potpuno bespredmetna.
Uzalud je zatim obraati se na intuioiju kao neku
toboe zasebnu sposobnost, koja bi II :nama bila. Osim
to te sposobnosti - razliite od razuma i nad njim
- nije bilo mogue otkriti140), iako Bergson protiv-
no misli, - sama pretenz,ija da se putemintuicije na-
die razum i narav u svojim zatvorenim ili statil{im
oblicima ovdje nita ne spasava. Ona zapravo samo po-
gorava stvar o kojoj se radi.
Da Bergson IJJijeintuiciju oz,naio kao posebnu
sposohnost u nama, razliitu od raZ.iUmai nad nj.im,
da ju je uzeo onako kako je skola,stioi shvaajuI41),
njegove tvrdnje ne bi bile od tako tekih pos!j.edica.
Ali upravo time to je illtuiciju stavio nad razum i
proglasio je zasebnom sposobnou kojom se ,ima o-
on je onemoguio ex parte snbjecti distiI1kciju izmeu
naravnog i nadnaravnog. Experience integlra1le, -
kako je Bergson shvaa - ima obuhvat.iti sve to se
moe spoznatii pa iako ona IJJije itava ostvariva pu-
tem filozofiije, mistiko1sl~ustvo bit e samo produ-
ljenje njezino. Povi'eno produ'Jljenje, produljenje pre-
ma gore, koje e dapae biti neza,slueno, ali ~pak ni-
ta drugo nego pX1oduljeno djelovanje jedne narav-
ne slposobnosti. Nigdje ni u pream,j~m Brgsonovim
djelima ni u Dva Izvora nismo mogli nai teksk'l"
koji bi nas ovlaivao da zakl.i'uimo da posto'.ie razli-
l:)!l) A to je upravo jedna od dvari koju je Crkva toliko
puta osudila. Denzigen-Bannwart, II. S., n. 1799. c u mr e et,:
ratio fidei fundamenta demonstret; 1812 S,
quis dixerit ... numquam posse (miracu1is) divinam religionis
christianae originem rit e p r o bar 1: a, S. Cfr. IbJd. nn.
1790 1794, 2106 (i jo mnogo dru",-ih).
; 40) Tako da bi njenom eksistencijom bilo mogue oprav-
dati anti-intelektualizam.
141) Skolastici obiavaju raziiko:vati d v ije .:v 1'? t e
i n t u i c ije: 1) intuicija u smislU dIrektne percep.cIJe 1 2~
intuicija u smislu spontane ili instinktivne spozmlJ.e. Ah 111
U jednom ni u drugom sluaju r:e radi ,se o P?sebnoJ sposob-
nosti, pogotovo ne nad1'azumskoJ. Ovo Je osobIto dobro obra-
eno kod Maritaina, op. c., pp. 152-193.
142) Introduction il la Metap;1Jsique, p. 36.
ite iDJtuitivne sposobnosti, jedna za razum druga za
nadnaray;nu spoznaju. lntuicija je lmd njega, uV1ijeki
svagdje sposobnost sui generis, koja nas dovodi u
izravni, neposredni i ivotni kontakt sa stvarnou,
bez obzira na to kakva je ta stvarnost.
Meutim, ta nam kae o tome kranstvo '!
Ne samo da kranstvo ne pozna u oovjeku neke
intuitivne nadraz'umske sposobnosti, kojom bi mogao
jednako obuhvatiti svu stvarnost, nego ono izriito
trai rasvijetljenje samoga razuma putem nadnarav-
nog svijetla, potpuno 'razliita od svijetla kojim se
sluimo pri svojim naravnim spoznajamaU3). Argu-
mentiraj'uiproti Pelagijancima sv. Tome kae: Oni
su govorili da je poetak vjere od nas, ali to je krivo,
jer kad ovjek pristaje uz vjerske istine bude dignut
nad svoju narav i to mora da bude u njemu od nadna-
ravnog principa koji ga iznutra, pokree, naime od
Boga144). Svi skolastici to jednako naglasujll Grdo
S'upe1'rULturalis excedit 13ubjective vim cujuslibet in-
teUectus creatiU5) et pariter excedit exigentiam cu-
juslibet intellectus creati146).
Bergson dakle Uiza:l1ud p01t1lizuje razum i uzdie in-
tuiciju kako bi osigurao mogunost potpunog isku-
stva, on time ne samo ne spaava, nego oteava
cjelokupan sv,oj stav.
13. Jo nmn:je moe spals,iti auten1Jino shvaanje
nadnaravnog i naravnog reda jedinstvo spoznajnog
objekta, .ivotnog elana.
Bergson dodue, vidjeli smo, zabacuje prostu je-
dnoznanost. On je veliki protivnik homogenosti sve-
ga. On na,protiv zagovara heterogenost. N o hetero-
genost, koj,asamo priV1idnoznai ra,z'1iitost u narav,i.
Kad se jednom rekne, da je sva re;:vlnost u kretanju,
u ivotu, koji tee neprekinut i .iedan147), onda je
1'13) Cfr, Denziger-Bnw" 178, 179, (Cone. Arausicanum
529 contra Semipelegianos); item 475 (Cone. VlCnnense 1311-
1213, Errores Beguardorum et Beguinarum).
144) II a II ae, q. 6. a. 1. . r-
145) Cfr. Garrigou-Lagrange, De RevelatlOne v. L, p. 304.
146) Ibid. p. 355. Contra Baium, cfr, Denzmger-Bnw.
1021, 1023, 1026; Contra naturalismum, 1795.
147) L' Evolution Creatrice, p. 296.
uzal<udproglaavati raz,liitOist u naravi; osnovna na-
rav bit e uvijek ista: ivotni elan, koji se ooituje
sad u materijalnom obliku zbog zastoja u napredova-
nju, sad kao snaan prodor naJI)m:ijed.Razliitost u
naravi, pa makar se ona zvala ne zmum kako, ma-
Imr bila kako a,kcentuirama, makar kako velrik ili ma-
len i,ntenzitet pretpostavljaja, ostat e uVlij,ek razli-
itost unutar iste naravi. A to je opet potpuno pro'-
tivno ispravnom kranskom shvatanju,
ta nauava kr::j,nstvo?
To da zaista postoji dvostruki red: naravni i
nadnaravni.
N aravni red ne nadilazi zahtjeve i sila naravi.
Pretpostavivi jednom pomo Boiju, - koja je po-
trebna svakom biu da mog1ne opstojati i djelovati, -
ovjek moe naravno te:hiti za Bogom,spoznav.ati ga
i ljubiti ga. Spozmavati ga dakako i ljubiti moe na
taj. nain samo raZiumom, ra:Zimi,ljaju6inaime o nje-
mu, anikako i,ntUlitivno u strogom znaenju rijei148).
Svi,djelo se meutim Bogu, da uzdigne ovjeka i
preodredi za vii, nadnaravni cilj, koji nadilazi Sniagu
i zahtjeve svake stvorene naravi i to tako, da ga je
uinio dionikom boanske nwravi. Taj cil'j ovjek moe
dosei u drugom ivotu u blaenom gledanju, u kome
e vidjeti Boga lonakva kakav j,e, promatrajui ga
intudtivllO iIi izravnimz,renjem njegove biti. Da do
tog doemo, !primamo ve na 'zemlji na,dnaravni orga-
nizam m~lost naime pOisvetnu, koja poboanstvenj:uje
nau duu, 'uIivene kreposti,' koje lusawujlU nae spo-
sobnosti' i duboko s Bogom sjedinjuju i konanodje-
latnu milost lmja pokree nadnaravne sposobnosti,
da njima tako inimo djela zasluna za ivot vjeni.
Ova se dva reda, na,rav!l1ii nadnaravni, neiskIju-
uju tako, da bi moda jedan znaio negaciju drugog.
Upravo naprotiv, jedan pretpostavlja drugoga - u
II nekom barem smislu. Ali uza sve to, oni su meu
sobom potpuno razlini.
148) Kakva je razlika izme(1u. sko.laotike ko?celJcije
nJ:_ visio intuitiva Dei i Bergsonove mtUltlvne spoznaje Boga
vidjet emo u zasebnoj studiji,
 Naravni red nezah1Jijeva nadnaravnog. Kad l)i
mogao da ga zahtijeva, ve ne bi bilo ,potpune razLike
izmeu jednog i drugog. To je nauka Crkve protiv
Baianizmu i Jansenizmu, koji su uili, da naravni red
zahtijeva nadnaravni, i' proti modernistima, koji su
uili da nadnaravni red nije drugo nego posljednji
stadij religiozne evolucije149).
No ova ,superiornost nadnaravnoga ,reda ne znai
inkompatihbi'lnos1t s naravInim redom. Ljudsllm narav
moe biti uzdignuta do nadnaravnog reda. Po svojoj
naravi - kae sv. Toma - dua je ljudska sposobna
da pr1imimilost. Tim samim, to je stvo'rena na sliku
Boij,u, ISiPosobnaje Boga po mil'Osti150). Sposabna
dakako, ali ne u IkwkvomPDzi1Jivnomsmilslu. Sposobna
je samo da bude uzdignuta k nadnaravnom redu.
Ovo nam pokazuje, kolika je razlika izmeu na-
ravnog i nadnaravnog reda.
Nadnaravni red, po krans,kom shvaanju, ne
samo da se r.azlikuje od naravnog reda, nego je pot-
puno iznad njega. Jo tonije, katolika Crkva ui, da
nadnaravnost znai id quod est supra omnem nnturam
cl1Cinbamprout excedit vires et exigentias cuiuslibet
1IJaturae crentcw151). Nadnaravni je red iznad narav-
noga u tolikoj, mjeri da jedan s drugim ni u emu se ne
mogu izjedlnaivati. Daleko od toga da bi znaio puko
pojaavanje ovog posljednjeg, on je po svojoj naravli
omnino distinctus od njega. 8upernaturale relative
ad aliquam naturam est quod s~(perat e.i1Lsessen tim,
nntVJrales passivitetes, vires, exigentia,~, nnturale me-
ritum, non tnmen efus cnpacitatem obedientialem scu
elevabilem152) .
14!!) efr. Dnz. Bnw" 1021 ,sq.; 1079, 1671 sq. i 2078 sq.,
2094 SC!.
150) I a. II ae, q. 113, a. 10, Naturaliter anima est gra-
tiae capax; eo enim ipso, quod facta est ad imaginem Dei,
capax est Dei per gratiam. . .
151) Quamvis non excedat capaCltatem paSSlVam per-
fectibilem, et convenientiam nostrae naturac Garrigou-La-
grange. op. c. p. 192. - Dnz. Bnw. 1795: Hoc quoque perpe-
tuu s catholicae consensus tenuit et tenet, d u p I i cem e s s e
o r d i n e m c o g n i t i o n i s, non solum p r i n c i p i o, sed
o bje eto etiam disti.netum: ... objeeto autem, ... credenda
nobis proponuntur mysteria in Deo abscondita ...
152) Garrigou-Lagrange, op. c. p. 199.
Kod Bergsona ovih dis1Jinkcija sigurno nema, niti
ih s njegovom koncepcijom !ivotnog elana, emoojj,e ili
ljubavi moe biti. Kranstvo nam se u njegovoj na-
uci pokazuje ,istina kao jecl:instvemo i potpuno superi-
orno. Ipak njegova nadnaraViIla specifinost ne ini
nam se nikako dovoljno garantirana.
U sveopem l\Jretanju i toku ivota ono nam se
pojavljuje samo kao najnoVlij.a i najuspje1ija kreaCIija.
Kao kulmi!lllintnatoka dugog razvoja. Meu dl'ug,im
religijama najdivnija, najruspjelija razliita od svih
ostalih, razliita i n ar avI j u ali u jednom neobi-
nom rastegljivom smislu, nikako u strogom smislu
katolike nauke i njenih definicija153).
Misticizam je kod njega li'vbijanje ivota kojii se
trudi da pl'obije ili zaobie zapreke ikoji je, s nejed-
nakim uspjehom, kuao da si prokri put kod Grka,
kod Indijaca, u kranstvu. On je i kod Grka vie puta
porkucao na vrata, vrata su se Isve vie i vie odkri-
njavala, ali mu nikad nisu dala itavome da pro-
e154). Ploti'n, Buda, Krist pretstav,]jaju glavna ime-
na u razvoj1u istog ivota. Is1Jina s K6stom je val pro-
dro, ostvaren je bio definitivni 'skok, koji nije nita
sluajna155), aLi Krist je na kraju preanjih poku-
aja, u istom pravcu s njlima. Pravac je moda bio
prekinut, jer mi znamo da se po Bergsonovim koncep-
cijama evoliucija vri ii u skokoVIima, a~i idealna isto~
smjernost postoji: Krist je uspio ondje, gdje su drug!
propali.
No znai li Kristov uspjeh neto apsolutno defi-
I1Iit,ivna? To bi bila negacija svih evolucionistickih
koncerpoija fiJozofovih. Krist je samo u sadanjem a-
su kulminantna toka religioznog raz.voja. Ali razvof
po definicifi iskljuufe svaki zavretak) i zato nitko
llJamne garantira, da i Krista netko nee jednog dana
mlidii. Da Je Knilst sam ivot i punina ivota, onoga
3mtentinog nadnaravnog, boanskog ivota, to Berg-
------';;3) Zapravo kad kaemo Hal1iita i n~:avljll. onda i~
nimo Ben>:sonu samo jednu verbalnu konceSIJu, ah o pravoJ
dinstinkciii u naravi. ne. moe ovdje biti govora.
1,,4) D. S" p. 236.
155) Ibid., p. 251.
 son kao ni da ne naslu6uj e. 'Dko bi po samo nj emu
upoznao kranstvo, zar se ne bi konano morao pi-
tati: Tu es qui venturus es, analium expectamus? I
to je onaj inconnu em01want kako kae Borne, qui
donne il la spiritualite bergsonienne une all~tre tra-
gique156).
14. Ne mo,en10dakalw pr,igova,rati Bergsonu fi-
lozofu, to se nije odluio za boanstvo Kristovo. Ono
to mu se moe i mora prigovo:riti to je, da nlije u
svojoj filozofiji ostavio mjesta za hipotezu Kristova
boanstva; da IlJije ostavio mj esto, gdj e bi u sluaju
da se dokae, boarnstvo Kr1istovo i njegova jedJi1nstve-
na misija, mogle ui. Da se izrazimo vila,stitim argo-
nom Berg1sonovim trebali bi rei, da .pr,igovaramo nje-
govoj filozofiji to je ostala zatvorena, close, u
ovom pogledu i da nbe ostavila :ni'kakvih pravih per,
spektiva za strogo nadnarav,nu,rehgij,u(57).
Svaka filozofija, koja hoe da se mogne s,]o,itis
kranstvom mora dopustiti kao i,stinu koja s~pada,
mcvkar u nega,tivnom obhku, u nj enu vlastitu kompe-
tenciju,da se Bog moe mijeati u ljudski ivot. Da
se moe u nj mijc,ati ne samo s ivotnim elanom koga
on tjera, nego jednostavno po dekretu, koji zavisi o'
njegovoj slobodnoj volji.
Ta filozofija mora dopustiti mogunost ouda ili ba-
rem pokazati, da u tom alema nikakve pmtivnosti ob-
",irom na odnoaj na:raV!i'prema BOg1U,Ne s;pa,da da-
kako na filozofi.i'u, da se izjasni o historikim injeni-
cama, o autentionosti Kristovih udesa pa ni da do-
kae histori6ki opsk'lna1k Krli,stov. To ,nije njcna do-
mena. Ali ona mma, ako hoe da doe do krajnih gra-
nica same sebe, promatrati mogunost historijski nad-
nar,aVIlJogporetka, koji bi se na,lazio na poetku neke
religije158) .
Svega toga kod Ber'gsana ne vidimo.
On je povukao narav u nadnaravnost, dao naime
naravi neke pr:ividno nadna,ravne oznake, ali na,rav
(56) Art. c" p, 184,
157) Le Contenu de Deux Sources, p, 661.
158) Ibid., p. 662.
je uza sve to ostala ono to je bila. On je svojom filo-
zofijom htio obuhvatiti i nadnaravne injenice, no te
su injenice ostale kod njega naravne. Vie dakako,
uzvi~nije, no upnivo stoga nije ostaLo mjesta i mo-
gunosti za pravili nadnarav, nadnarav boanskog ,i-
vo ta.
Zato Bergson nije vie panje posvetio svetom
Pismu N ovog Zavjeta kad ga inae cijeni?
Evanelje i Djela Apostolska govore nam o pra-
V01n boanskom ivotu, koJi se ,razlikuje od svih cLru-
gihoblika bivovanj a; o i,suini koja je n8jpristU!pana
ljudskom duhu, makar i li njegovim najgenijalnijim
intuicijama. Oni nam pokazuju milost kao taj:anstveni
i doista tvancenclentmi dar, koj i stvorenje ne moe
posti6inikakviim naporom i lrojli i,skljiuivo potjee od
Isusa Krista159).
Kranstvo ne donosi samo neto nova, neoeki-
vana, nepredV!iena, izvrsna, uzvi.ena, ono donosi ne-
to ned6stiiva. Ono nije vrhovni stupanj religija, ne-
go religija koja poinje tamo, gdje druge prestaju,
dokle nikakvi stupnjevi ne mogu dovesti. Ono ozna-
uje gmnicu, koja sena~'a:vn;im silama ne moe preoi,
graniou izmeu onoga to prOli'Z1azi iz naravnog i spon-
tanog razvoj~l Jivotai boanskog ivota, koji mu do-
laz,i ,izvaml, uvodei u nj ,strane elemernte. To s,u dva
pO'rctka .speoifino i s temelja razliita, posve odjelita
jedan od drugoga i koje ponor rastavlja. Oba dakako
zavise o Bogu, ali nainima, boji se nikako ne mogu
izjednaitilGO) .
UZclludstoga i Bm'gson daje i 'ivot11'omelanu ne-
]W oz,nake nezaduenos1ti, dara, Ikojije tek nekima
elan i kojli jc r,ijetkost zbog same svoje naravi. Ni to
nita ne spaava. Elan, kako ga Bel'gson prikazuje,
ostaje naravan makal' bio i darovan i rijedak. U naj-
boljem sluajiu on e biti, ako je ta;komogue izraziti
159) Vidi meu stotinama mjesta cio razgovor s Niko-
demom (Jo., III); 1. Cor, XII, 3, >memo potest dicere: Domi".
nus Jesus, nisi in ,Spiritu Saneto. 11 Haec autem omma ope-
ratur unus atque idem Spiritus dividens. singulis prout vult.
160) Le Contenu de Deux Sources.p. 658, 659.
se, neka vrsta na.ra.vne milosti, nikako boanski dar,
specifino razliit od svega naravnog.
Treba meutim poi i dalje.
15. Bergson mnogo naglaava rije!tkost ovoga ela-
na kojim se ostvaruje mi:stiki ivot. Samo privileui-
b
ramm po}eincima on je dan. Alrizar je to kakva
prednost po distinkciju izmeu naravnog i nadna-
ravnog reda?
Rei da samo pojecLincidolaze do toO' superiol'l1Oo'
ivota, to znaiii,skl}uiti od dara milosti s\"u onu b;~
skrajml ma,su krtenih vjemi:ka, koj i su od misticiz-
ma daleko. Njlihov ivot bio bi Sctmo naravni ivot;
ivot u najboljem sluaju zadahnut valom misticiz-
ma, no daleko od autelntinog bo2llSkog ivota. A
ipak kranstvo nije nikakva religija duhovne aristo-
kracije161). Isti, u vkllsiJitom znaenju, boanski ivot
daje Se u Euhal'istiji i drugim sakramentima svima
vjernicima: svi su elivina.e consortes na.tuarelG2).
Po shvaanju Bergsonovu, koji samo u misti-
oizmu gleda pravu religiju, kuda bi spadala lvranska
religija sa svim svojim fiksiranim oblicima vjerova-
nja, kulta, svojom nepokolebljivom tradicijom? Oito
,u statiku rellig.ijru.Aik!obi iz nje i mogaoizhiti misti-
cizam poddjelovamj.em ivotnog elana, sama u sebi
ona je erminentno sto'l!tilka.Dakle potpuno ra,zlliita od
pravog misiJicizma. A to je upravo ono to pravo kr-
anstvo najodlunije mora zabaciti. Od nadnaravnog
boanskog ivota nij<ekod krana nitko iskljuen, ni
mala, istom l\jrtena djeca.
ta da konano reknemo () Bergsonov!U shvaanju
kransl'lih dogmi, koj e llIilsUdrugo nego kristaihzacij cl
iivotnog elana,emocije i religimmog bkustva '!lO:l).
Zar to nije.su upravo modernistike koncepcije, osu-
~-W1) To je bilo shvaanje Gno~tika, da neki rijetki poje-
dinci posjeduju viu znanost. efr. Ti x e r o n t, Preeis de Pa-
trologie, Septieme edit., Paris, Gabalda 1918, p. 69 sq.
162) n. Pet., I, 4.
163) D. S., p. 254: Nous nous representons done la reli-
gion eomme la eristalisation, operee par un refroidissement
savant, de ce que le mystieisme ,-int deposer, brulant, dans
I' ame de I' humanite. Ova formiila rezimira itavo Bergso-
novo miljenje o vjerskim istinama, efr. pp. 253, 254.
,ene enciklikom Pascendi ,!164) Ima dodue kritiara,
koji kuaju udaljiti Bergsonovu misao od moderni-
zma. P. Sertillanges predlae tako, u cilju spasavanja
bergsonizma od izrazito modernistikih koncepci'ja,
da tumaimo njegovu mistiku emocij1u, koja je su-
pra-intelektualna, u posve odreenom, konceptu al-
nom smislu. Ova bi tono odreene pojmove situirala
na terenu istine, permanetnosti i nepromjenjivosti, i
tako bi doli do dogme. P. SertilIanges meutim pri-
znaje i sam da nije siguran, da Ii bi ovakvo tumae-
nje bilo opravdano165). U svakom sluaju to je inje-
nica, da religiozna emocija, po Bergsoriu ,dolazi prije
koncepta i da koncept (to je jedna od temeljnih misli
njegove filozofije) ne moe biti nego degradacija,
mrtvi preostatak njezin. I to bi, eto, trebale da budu
,dogme nae vj 'ere ukoli'ko su konceptualno izraene!
Bergson, dakako, svega ovoga, s ovom jasnoom
nije rekao. Ali to je u logici njegove filozofije, Ona je
te koncepcije nosila u sebi dok jo reIigiozni pro-
blem u njoj nije bio ni naet. Zar nije ve pred dva-
desetak godina, duboki Maritain pisao: Akouzmemo
ideje (Bergsonove filozofije) u svoj njihovoj punoj
.objektivinoj logici, - pretpostavlja.jui cI:uhove do-
sljedne same sa sobom, - mora. se rei, da je nemo-
gue pristaja.ti uz temeljne principe bergsonizma (f,
ela. time sa.1nim ne otvorimo nwelerniznnL 1!ra.ta svoje
clue 166).
Rezimirajui dvjesto prvih stranica svoga djela,
isti pisac, dalekovlidnom bistrinom filoz,ofa, koji pozna
neumolj ivost duha i injegove logike proroki skoro na-
stavlja: Bergsonov,ska metafi:nilka vodila bi malo po
malo i neizbjeivo do tog, da gleda vjeru kao da je u
biti svojoj nutarnje i osjetno iskUistvo,a ne kao pri-
stajanje razuma pod utjecajem volje i potlicajem milo-
sti, uz objavljenu istinu. I kakav smisao mogao bi
imati za o\"u nauku forma.1ni motiv nae vjere, nepo-
164) Dnz.-Bnw. efr. osobito nn. 2077, 2079 sq.
1(5) Vie Intellectuelle, 10 juin 1932, pp. 366, 367, Que-
:stions il. M, Bergson.
1(6) Op. e., p. 205.
greivi autoritet Boga, koji na,s ui po uiteIjstvu
svoje Crkve i u obliku vjenih propozicija iz,raenih
ljudskim jezikom, stv3.'l1ikoje On vIidi,ali koj,ih mi ne
moemo ni na kakav nain sami sebi otkriti? Ako se
stvarnost ne da izrazi,ti pojmovnim iZ'l'azi:ma,kako bi
dogmatske istine mogle izraavatJi nebeske istine?
Bergsonovska nauka vodila bi pomalo i neizbjeivo k
tome, da gleda dogme kao momentane i vj eno usa-
vrive izraze izvjes:nog vjel~skog osjeaja u ,razvoju.
Ako nema vjenih istina i ako se aksiomi razvijaju,
kako se i dogme ne bi razvij ale ?1(7)
Ruei rizum i naravlllu istinu ovjek rui i te-
melje vjere1(3), a time i mogunost distinkcije :ZIne-
du naravnog i nadnaravnog reda.
Problem Bergsonova Boga
lG. U vezi s problemom koji nas zanima ostaje
.Jo jedno pitanje nel1ijeeno, pitanje Bergsonova
Boga.
Mi smo dosad, govorei o razlici izmeunaravnog'
i nadnaravnog reda, spomi,njali narDito ivotni elan,
emociju, ljubavi pokazali da Bergsonovo shvaanje
tih inilaca ne omoguuje da ih ispravno razlikujemo ..
U kritikom dijelu ove studije nismo spominjali Bogla.
A ,ipak zar Bog ne izgleda sredinja ideja Dvaju
1zvora? Zar Berg1son nije upravo definirao potpuni
misticizam kao dolazak ul dodir i djelomino poduda-
'ranje sa stvaralakim naporom to ga ivot oi,tuje
i koji je od Boga ako nije Bog sam?1(9). Zar on nije
rekao, da je veliki mistik onaj, koji nastavlja i pro-
d~lljuje bo'an&ko djelovanje ?170). Ne kae li, nada-
lje, Bergson, oslanjajui se na mistiko iskustvo da
je Bog lj~lbav171), da vieg religioznog ivota i nema
bez te ljubaviO), da ljubav koj,om dua izgara nije
11;7) Maritain, op. c. pp. 205,
1(3) D. S., p. 235.
11;9) D. S., p. 235.
. 170) Ibid.
171) Ibid., p. 270.
172) Ibrd., p. 241.
vie samo ljubav ovjeka prema Bogu, to je ljubav
Boga prema svim ljudima: kroz Boga i po Bogu ona
ljubi svo ovjeanstvo bo,anskom ljubavlju 173) ; da
mistik ono to ini,illJi pomou Bojom174). Nije,su li
sve to upravo izrazi, Ikoj,ima kramdvo oznauje s
jedne strane Inilost,a s druge Boga dje1itelja mi-
losti?
Aako je tako, nije li ipak uza sve, inae stvar-
ne ,potekoe, sretno l'ijeen teme1ljni problem di-
stinkcije naravllog { nadnaravnog reda? Iona nije
li Bergson, nadiavi sve svoje predanje koncepcije,
uspio da uini kI'anskim, ako ne sva svoja djela a
ono barem Dva izvora morala i religije?
Pitanja su to sigurno vrlo delikatna j svaki apri-
oristian stav bio bi na tetu lilspravnog rj,eavamja
stvari. Posluajmo stogaisamoga BeI!'~g,sona. Ne.k nam
on govori, pa emo vidjeti slae li se njegov nain
izllaganja sa ispravnim rH!ralIllskim
li filozofskim shva-
anj em. I da ne ostanemo pl1i j ednos1Jranom rjea-
vanju175) morat emo zahvalit, stvar iznad posljed-
njeg Bergsonova djela, poi' tamo gdje se taj, problem:
prvi put konkretnije filozofu postavio, naime u Stva-
ralaku Evoluciju. Ev,O kako Bergson u tom djelu
govori o Bogu.
Ako se svagdje Vlri'iidjelovanje iste vrste, bilo
da se Irainja, bi'lo da ,se !kma obnoViiti, ja j,edno-
stavno izraavam tu vjerovatnu slinost kad govo-
rim o sreditu iz koga bi svjetovi izviralikao ra-
kete silno vel~kog buketa, - ,samo ako pr,i svem tom
ne uzimam to sredite kao stvar (neto), nego kao
neprekidno izviranje. Bog, tako definiran, nema ni-
ta gO'tova; on je lllprekidni ivot, dj,elovanj e, slo-
17:,) Ibid., p. 249.
174) Ibid., p. 251.
175) Posve iscrpivo obraivati taj problem ne bi ovdje
mogli. Po naem miljenju najbolja i dajpotpunija studija o
ovoj stvari jest ve vie puta citirana djelo M, T.-L. P e n i d o,
Le Dieu dans le Bergsonisme. Djelo doista duboko obraeno,
skolastiki si1vreno dotjerano, pisano u duhu velike kom pre-
.henzivnosti i kritine nepristranosti.
 ?oda. Stvaranje talko shvaeno, ,nije tajna; mi ga
~skustV'eno doivljujemo u sebi im slobodno djeIu-
]emo176).
Bazi'raj'ui se na ovom te'kstukao i cjelokupnoj
nauci Stvaralake Evo1ucUe Joseph de Tonquedec
zakljuio je, da Bog tako shvaenne razlikuje se od
svi'jeta, da je to ivot u gibanju i ujedno Prvi princip
sve:ga177).' Nato Je Isam Belrgson, kako smo to ve
spomenuli, odgovo.rio listom pis/cu ovoga lanka, u
kome obrazlae kako on razllikuje osim kosmiki apso-
Oekivati je bilo, dae Bergson u svom novom
djelu rijeiti sumnje koje su i dalje postojale u du-
hu njegovihitaJ1aca. A je li ih riijeio?
ta nam kau Dva lzvora, kakva je ncu'av
Boja?
17. Po prri.janjim Bergsonov:im kmlCElPcij'wma,vii-
(ijeli smo, Bog je ivot, stvarnost, koja je dovoljna
sama sebi, al'i koja nije zato nuno strana traja-
nju181). Apsolutmo ,se obj'av ljuje posve bliizu 'nas i
1

lutnoga i dJ:1ugoapsolutno, centar ivotnog elana, u izvjesnoj mjeri u 'nama. On je biti psiholo,ke ...
Boga razliita od svijeta178). Sumnje dakle nika- On livi s nama. Kao mi, on 'traje ali, 'u ne'kom 'Pogle-
kve nije moglo biti: Bergsonova je namjera bila du, ne,izmjel'll'okoncentrfraniji is'kup~jeniji u sebi
ustvrditi opstanak Boga raz 1iita od iSVlij.eta.
i
samom182). U Dva Izvora u ovom pogledu nita
Usprk,os toga, bazi'rajlUi sena citatima teksta nije promijenjeno.
Stva,ralake Evolucijel, P. de Tonquede,c lilsta:kaoje, Kao ,psiholog, koji hQe da se hazira scvmo na
da ostaju dvije nes,i,gurnosti i to obzirom na narav iskustvu, all nezna za drugu osobnost, drug'O ja
Bo,ij'u i nain loako svijet proizlazi od Bogal7(). Iz nego enll]}liriko .. On ne vodi raUlna o tome ,da osim
Bergsonovih je naime 11ijei r[:mai'zlazilo,da Bog nije empirike, promjenjive linosti postoji ontoloka li-
neto permanentno, nego sredite izviranja, nita go- nost, nezavisno o psiho-fizikoj strukturi subjek-
tova i odreena, nego neprekidan samo ivot, djelo- ta18:J). Da ta ontoloka hOl1o,s,tmora postojati naro-
vanj e, sloboda. Broizlazilo je to takoer, da Bog pro- iito u Bogu. ta e dakle biti Bergsonov Bog?
izvodj ,svijet kao mi svoja djela, jednOlstavnimraz- Bog, to mu ga bude pruilo -iskustvo.
vitkom ili produljenjem, ili Ipoveamjem svoje Orsob- Nema drugog naina, kae Berg;son da pI'istu-
nosW 80). Ako se ova koncelPcij,a uzme strogo fiilo- pimo rje.avanju problema J1aravi Boije nego je isku-
zofski teko j'u je bilo braniti od panteizma i, obzirom 6tv0184). Ne saJmo ,naraViinego i ,samog opstanka Bo-
na problem koj,im Ise bavimo, od illaturalisti'ilmg ij.eg. Bez liskUlstva Injlmd ne,Elmo 'poi ,dalj e od
shvaanja religioznih pJ'1oblema. ideje u svom znanj'u o Bogu. A ideja sama nita ne
znaiI85). Treba dwkle ,pitaJti mi:stike, sh.lati ta mlJm
A 176) ~' Evolution Creatriclj, p. 270: 8i, partout c'est la
m~me ~spece d'actIOn qui s' accomplit, soit qu'elle se defasse oni kau apustiti po strani filozofe. Teodicija Ari-
S?lt. Slu eIIe tente de se refaire. j' Bxprime simplement cette
61m11.1tyd.e .r:robable quand je parle d'un centre d'ou les mon- 181) L' Evolution Creatrice, p. 323.
des Jatlhralent comme les fusees d'un immense bouquet _ I S2) Ibid.
pourvu. toutefois que je ne donne pas ce centre pol,lr une c'h o- 183) 8 njegovom filozofi,iom udo bi i bilo da je vodio
s .e, n;ats pOUl' une c?nti.nuite d~ j~iIJi,ssement. Dieu, ainsi defini, o tom rauna: Oci svi.h modernih filozofa jedini je Max
n ~ r~en de. toyt falt; 11 est VIe mcessante, action, Iiberte. La 8 c h e I er, pomou svoje fenomenoloke metode, nasluti) da
creatJon, amsl concue n'est pas un mystere; nou s I' experi- i ontoloka osobnost, Vidi njegovo d ielo Der F o 1'-
~entons ~n nou s ;Jes que nou s agissons Iibrement. (podvu- m a I s m u s i n cl. E t h i k u n d d. mat eri e I I e W e l' t e-
cena rlJec, takva Je u originalu). t h j k, 2. A u f la g e, Hall e, N i eme y e 1', 1921, pp. 404,
177) efr. Etudes 1908. 114. 495 SQ.
178) Etudes, 1912. t. 130. >centre de I' elan vita!, un 184) D. 8. p. 257.
Dieu distinct du monde. 185) Ibid., p, 258. Vidi se da B. sve umne dokaze o eksi-
1 79) Ibid., p. 515. stenciji Bojoj svodi na o n t o lo k i dokaz, koje upravo
180) L. Evolution Creatrice, p. 269. zdrava skolastika nije nikad primala.
stotela i Platona, po kojoj bi nepromjenjivost bila
nad promjenjivou znaila bi samo nedostatak. N e-
promjenjivi Bog - to je djelo ljudskoga razuma, ma-
terijalizacij.a Boga1S6). Da naemo plravoga Boga mo-
ramo iai protivnim smijerom, udaljiiti se od stalnosti,
od svega to bi ,kao materija1nost moglo smetati i-
votnu energiju 11njenom kretanju! A Bog je sam ta
energija187) .
Bermson dakako urti nectostatlnost svojih fiilozof-
skih izraza, zato se i obraa misticima. Bog je, kau
oni, lj:ubav. Bergsol1i prihvaa njihovu formulu, no pi-
tanje je upravo, prihvaa li on smisao formule. ta
znai lj1ubavu Bergsonovim mi:s1ima? Moe li ona u
nj egovoj filozofijli z'naitinekaJkvu bit u skolasti-
kom :sl1JJislu? Openito govorei 'sigurno ne moe.
]jpakini nam se - a to j'e ako se ne varamo iZ\lTIa-
klo obojici jakih kritiara i P. de Tonquedecu i g.
Penidu - u svom novom djielu Bergsanizriito
veli da je ljubav Boijal88) d'essence metOJ[Jhysique.
encore plus que mor,ale, jo vie metafizike nego
moral'ne biti189). E:ssence meta!PhYlsique, ako ta-
ka v ,izJ1az moe ita 2lnaiti u Bergsonovoj filozo-
:fJiji1DO) pokazuje, da bi on htio svom Bogu dati neku
konsistentrrwst, koje dosad n~je imao. On ne uklanja
moralno-psiholoku narav, on je retuira, ako je tako
mogue govoriti, metafizikol11 hitno6u.
Ipak ovo shvaanje, - koje je oito plod neodo-
ljivog pritiska kranskih koncepcija, ne izgleda ni-
kako konstantno kod Bermsona. Moda ga Bergson
vie nosi u svojoj dui nego je io iz,razio u ,svom
djelu. U ovoms1uaju dalo bi se razumjeti, kako je
Bergson mo gao rei Magn~nu 1D1) da je dobropri'ka-
zao njegova Boga, kad je rekao da je bie trans,
cendentno i prema osje:Wnoj stvmmostli i prema svi-
jesti samog :sebe.
186) Ibid., p. 261.
187) Ibid., p. 275.
188) Koja se inae, vidjeli smo, identificira s njime.
189) D. S., p. 251.
190) Poznato je da on zabacuje svaku odreenu ideju o
metalizikim bitima.
IDI) Cfr. La Vie Catholique, 7 janvier 1933.
U stV'ari, koliko se to dade razabrati po Dva
Izvora, Bergsonov Bog ne izgleda tako metafizike
naravi. On je amour-emotion intensifie. A emocija
je kod njega, ne voljni, nego afektivni inI92).
U svakom sluaju izgleda, da se Bergson nije
odrekao ideje, da je Bog nedovren i da uvijek traje,
da se uvij~k mijenja. Ni na to on 'ne udara tako
I kao na nepominost Al'istotelova Boga. Njegov Bog
to je Bog u kome se7ibivaju promjene.
A to je dosta, da se posve udaljimood Boetijeve
formule V1jenosti Bo,i.i'e, formule koju je adoptirao
i sv. Toma: In<;ommutabilis vitae tota simulet per-
fecta possessio. Bel'gsonmisli, da velika aktivnost u
Bogu trai promjenjiV'ost, a ipak je istina d'a vr-
hovna [ktivnost ne ukljuuje, nego iskljuuje svaku
promjenu. Ona tada koincidira s neunibivom pun~-
nom Bia. Dwleko ,smo zato od tog da hi nadah111Uvi
se Bergsonovom filozofijom mogli s mnogo uvjere-
nja opetovati formulu etvrtog lateranskog koncila:
Firmiter m'edimus . , . quod unus so~us est verus Deus
aetermts ... et incommutabilisI93); ili onu Vatikan-
skog koncila: 8ancta ... Ecclesia credit et confite-
tur unum esse Deum verum et vivum ... aeternum ...
omnique perfectione infinituln1D4).
18. Potekoa nije m~nja 'kad se radi o razl.ici
izmedu Boga li ,stvorenja.
N ekad su dodue Bergsonove formule u ovom po-
gledu kategorine: Bia su bila pozvana da postofe
... razliita od Boga195). Ta je afirmacija tako ja-
sna, da o njoj ne moe biti nikrukve ,sumnje .. IJpa'k uz
ovu formu1u i ;sline nailazimo na druge koj.e izgle-
1G2) D. S., pp. 35, 38 sq. Tu se govori o mistikoj i pro-
fano5 ljubavi i obje su vezane na senzibilnost usprkos raz-
maka koji ih. diieli. - Ne usporeuje li on emociju ljubavi
sa ljubavlju to je proizvodi glazba, ljubavlju bez predmeta?
(Cfr. D. S., pp. 270,271). Penido kae da se to moe shvatiti
jedino kao afektivno stanje, nikako kao' voljni in.
lfJ3) Dnz.-Bnw. n. 428.
194) Ibid., p. n. 1782.
1G5) D. S., p. 276. Vidi takoer na strani 275. poredba
sa simfonijom, ija }e emocija pustila note da padnu izvan
nje.
daju dubitativne i neodlune kao u Stvaralalwj Evo-
luciji. Zar to ne pokazuje na pr. ona ista formula
koju Bergson upotrebljava, da defilllira misticizam:
podudaranjesa stvaralakim naporom, to aa ,ivot
oituje, naporom koji jie od Boga, ako ne sam BOgl96)?
Zar ovo ne znai na neki nain htjeti poistovetiti
Boga i 'njegova djela ? Nrije li onda - prema Berg-
SOliU- ra:zh'ka izmeu Boga i ,sv,ijeta rpo prilioi ona-
kva kakva je iuneunae osobe i na,ih djela?
U nekom smi!slu naa je osoba 'prisutna u svlim
naim djelima, a:li se 'i razLilkuje od mjih. ,Potoi
ivota koji sabnjava nau indiVidualnost ne ide~-
tifiil';ira se IS onrim to 'proizvodi na svom putu. Da li
se i Bog tako razlikuj.e od svojih stvorova? To bi
znailo da ,postoji kontinuitet, djelomina homoge-
nost izmeu Boga i sv,ijeta. Razlika bi dodue; po-
stojala, aIi usaena u ,prvotnu lidemti6nost. OnaJlw po
pdlici kao 'to statinos't i dinaminost potjeu po-
etno iz istog iZVlora.
SvakaJko Beigwn se ne 'izraava dovoljno jasno
o naravi ove di,st1inkcije. A to je sigurno jedan} ne-
dostata'k njegovoga djela, i zbog toga e, opravdano,
mnogi italac pomi'sliti da Bergson lispovijeda pan-
telizam. Bergson se je ve prije, kao to smo vidjeli,
branio da nije panteista. U novom djelu on sigurno
hoe da tu zabludu zabaci jo jae. Ali itavo je pita-
nje u tome, nije li filozofija monija od filozofa i je li
bergsonizam sposoban da osigura svojim vlastitlim
naelima - ane samo na,kana:ma auktorovim - do-
voljnu razliku izmeu Boga i svijeta tako da nema
nita, to bi ih inilo istovet~im. M~e se, potpuno
istinito rei, da se dijelovi Boiji razlikuju od Boga,
ali se zbog toga jo ne zbjegava panteizmu i jedno-
znanosti, kojupanteizam ukljuuje. Po svemu dakle
izgleda da je Bergson, ako ne svojim nakanama, a
ono svakako svojom filozofijom, panteista.
A Ikad bi i dopustili da j,e prava razlikai~meu
Boga i svijeta tu, to nam se 1ini nemogue, obzi-
rom na na problem odnoaja 'izmeunaravnog i nad-
naravnog reda, situacija se ne bi popravila. Bergson
naJm istina veH da u ivotnoj eksploziji, u vjerskom
skoku vam naravli d;je'luj,e Bog, da je uinak stva-
ralakog poriva, Da, a]li kakav Bog? Bog naravi ili
Bog milosti?
Mislimo, da !iza svega to smo relkli, neemo pre-
tjerati ako zalkljiuimo, da Bergson ne pozna pravog
Boga miLosti. PO njegovom shvaanju stvaranje jed-
nog eminentno religioznog oblika slian je pojav
nagloj i spoutanoj varijaciji ivih vrsta. Posvud se
vri ista vrsta dj elovanj a, dj elovanj e stvaralakog
elana197) .
Bergson dodue govori, da Bog djeluje u du,i,
da je dua s Bogom po'tpunosjeinjenja19S), da je
proJima ljubav Boija,koja je ISa:mBog199). No sve
ove formule mogle bi imati pumo znaenje samo u
nauci, koja ve pretpostavlja ispravnu razliku izme-
u naravnog i nadnaravnog reda. U nwuci, koja
kae da mi'Stiko iskustvo samo ,produljuje i,skustvo,
koje vodi livotnomelanu20O,), one ne znae neto
n,ova. One dapae jae zatvaraju krug u koga su ve
bile 'uklopile naravno i boansko djelovanje li ob1>iku
iste stvarnosti.
Bergsonove dakle kOI).cepcije ne omoguuju raz-
]jlke izmeu 'narawlog i nadnaravnog l'eda201).
Zakljuak
19. Rezultat do Ikoga Ismo konano doli ne moe
iznenadi-bi. On je bio u logici Bergsonove mislli. On
je bio uvjetovanilc'wim pievim :shvaanjem. Njega
197) L' Evo!. Creatrice, p. 270 D. S. 102.
198) D. S., p. 248.
199) Ibid., p. 270.
200) Ibid" p. 268.
201) To isto pie Jacques Maritain u vc citiranom listu,
(vidi naprijed p. 80). On kae nadovezujui na ono to smo
naveli: tandi,s que d' autre part sa philosophie foncierement
empiriste et il vrai dire nominaliste (quant il ]' intelligence)
I' empeche de reconnaltre la distinction doctrinale du naturel
et du surnaturel.
 takoer obj2i'Injava - to jo moramo rei - Lite-
ratura u kojoj se Bergson sreo s kranstvom i mi-
sao u kojoj je traio objanjenje kranstva.
Po njegovim vlastitim izjavama202) ,izgleda da
je on upoznao kranske mistike p'reko djela, koj~
za nadnaravnost uope ne znajlu, naime Etudes d'hi-
stoire et de psychologie du mysticisme od Henri De-
lacroixa203), Mys ticisme 204) i The mystic way205)
od Evelyn Under'hiHa, i Pragmatisme200) od W. Ja-
mesa. A u djelima ovih autora, nita ne daje naslu"
ivati da bi kranski mi stici djelovali pod uin-
kom milosti. Svemu se u njima trae naravne, naj-
naravnije eksplikacije. Ona promatraju misticizam
samo iz vana, a takvo promatranje nuno ignorira
razlik!U izmeu naravnog i nadnaravnog reda.
Bergson jie uglavnom poao istim putem: njega
se naroito dojmila velika aktivnost svetaca. On je
dodue kuao da prodre i u nutarnjost mistike due,
ali kako je daleko od toga dabi je bio razumio! Da
bi razumio svu zasebnost ivota to ga takva dua
vodi! On je nastojao da si objasni taj ivot. No zar
je mogao u nj proniknuti. Gdje je za nj traio eks-
pEkacije?
Tamo izgleda, gdje prava nadnarav nije bila ni
nasluena, kod Grka, koji po njegovim vlastitim pri-
znanjima, nisu dosegli pravog misticizma. Uspore-
ujui nj egovo sh vaanj e o nekim momentima gTke
inislii, ovjek ne moe da se otme tome dojmu. i-
votni elan, koj!i bi po Bergsonu imao da nadahnjuje
i vodi svece ne izgleda daleko od Platinova ema-
natizma207), ;po kome Dobro svojom naravljununo
dijeli od ;svoga preobilja. Berg.son sam govori o mi-
202) D. ,s., p. 243, n. 1.
203) Paris 1908.
204) London 1911.
205) London 1913.
200) ijem je francuskom prijevodu Bergson
predgovor.
207) Vidi o tom vrlo zanimljivo djelo R e g i s J o I ive t,
Essai sur les rapports entre la ;)ensee grecque et la pensee
chretienne. Paris, Vrin 1931. 2 e partie, Plotin
Augustin.
stikoj emociji, a zar ona takoer ne potsj.ea na Plo-
tinovuekstazu,kojahi trebala unititi ,granice osob-
nOlsti i uiniti ovjeka dionikom veE:keivotne struje
koj'a ide obratnim smjerom od tvari i vraa se Je-
dnome?
Ako je u tom Bergson traio objanjenje kran-
stva, kakvo 'udo, da je u Dva Izvora pojam nadml-
ravnog posv.e odvraen prema podruju koje nije ni-
ta drugo nego ponadnaravljena narav: podru-
ju ivota, ivotnog ~Iana, a ne podruju bo'anskog
dara, koji potpuno nadilazi zahtjeve naravi. Kakvo
udo da se i Bergsonovnadnaravniivot svodi ko-
nano na naravni, samo vi,i razvoj ljudskog ivota.
Kod ovakovlih prili1m treba se zapravo diviti da
j,e Bergson u svom nastojanju doao i ovako daleko.
Da je usprkos tolikim loim utjecajima barem naslu-
tio superiornost kranstva. Tomista, - pie Penido,
- koj'i jie mirno rastao u sjeni svoga Uitelja teko
e izmjeriti sv.e napore, to ih je morao razviti misli-
lac koji je ugledao svijet u atmosferi zasienoj sci en-
tizmom, prezirom prema vjeri, koja je bila proglae-
na definitivno zastarj,elom, atmosferi punoj prezir-
nog milosl'a prema misticima, koji su bili stI'Pani
meu degenerike - da otkrije jedino snagom svo-
ga genij,a, opstanak stvarnosti do kojih znanost ne
dosee: osobnog Boga i Boga koji slobodno stvara
bia clostoj!'nasvoje ljubavi; mistike kao vrhunac o-
vjeanstve. Uistinu, dug i te~ak i zasluan put! I
kakvu veliinu due on pretpos.iJavlja kod onoga, koji
ga je preao !208)
Ali veliina due i teina napora ne ukljuuje
nuno objektivnu besprijekornost djela, kojeg je o-
vjek htio da ostvari.
BergsonoVlo je djelo sigurno veliko kad se gleda
na rad i nastojanj,e,to ga je pisac uloio oko njega.
Subjektivno promatrano, ono je veliko i po rezul-
napisao. 1911
tatu, koj ije posti-gnut. Jer ako je istina ono,to veli
Aristotel i s njime sv. Toma: quod intellectw:; noster
sic se hctbet ad prima entium ... , sicut oculus vesper-
et Saint
208) Op. C., pp. 82, 83.
tilionl:S ad solem209) ,onda Se sigurno ono, to je
Hergson sam spoznao o Bogu i o kranstvu, moe
smatrati veLikim.
20. Subjektivno veliko, Bergsonovo djelo nema
objektivne punine ispravnog shvaanjia.
Patetine stranice prvog poglavlja,arka i uvjer-
ljiva 'obrana kranstva i njegovih velikana pomuene
su neodrivim filoz,ofskim nazorima, koji kao nepra-
viIni bridovi prizme lome istiti sjaj kranstva u
mnogo bljetavih djelia arobnih boja. Ima sigurno
u Bergsonovu djelu mnogo toga - lijepa i istinita -
reena u prilog kranstva i kranskih mistika. Kao
fragmentarni prilozi i za konkretno odreenu sredinu
ta obrana kranstva moe imati svoje veli'ko zna-
enje. Per accidens ~ onako po prilici kako i zlo
uzrokujG neko dobro - moe i itava Bergsonova
knjiga, uZ:cJ sve svoje neispravnosti dovesti mnoge
due k autentinom kr,anstvu. Per accidens - ve-
!'imo -- to jest stjecajem prili>ka, un3lkrtavanjem
istine i neistine s najraznolinij,im du~evnim tenden-
cijama modernog ovjeka moe Bergsonovo djelo ku-
risno apologetski dj elovati.
Ali ovo prom2.tranje Dvaju Izvora s isto kon-
k1retnog' psihOlokog stajalita, gdje eventualnosti
igraju toliku ulogu, ne moe biti glnvlno stajalite za
alpologetiara, koji ocjenj1uje obje1kt:ivnu i trajnu vri-
jednost djela. Akcidentalnost obziromJ1a uinak ne
interesira znanost21 O), koja trai istinu bez obzira i
na to drugo. Apologetiaru je svejedno hoe li
Bergsonovo djelo ovdje ili ondje proizve,sti dobre iJO"
sljcdice. Njega za,nima objektivna vrijednost Berg-
sonovih pogleda na kranstvo, i s tog stajalita pro-
matrajui ih doli smo i mi do zakljuka, da se Berg-
son ne moe smatrati braniteljem kranstva u naj-
potpunijem znaenju .ove rijei.
211D) Contro Centes, 1. 1. c. IV.
210) Osim moda znanost u smislu primjenjene znanosti.
Bergson brani kransku mistiku, jer smatra, da
j 'li njoj, otkrio produljenje svoje filozofske misli.
On brani i kranstvo ukoliko je ono manifestacija
visokih oblika religioznJog ivota. On ne brani kr-
anstva kao cjelinu od Boga objavlje'l1u,kao skup
istina koje treba vjerovati, jer Bog' sam svj edoti
da su istinite. On ZClipravouope ne brani istinu. On
brani samo ivot, aktivitet, snano oitovanJe ivot-
nog' elana, JIednom rijeju sve, to se nadovezuje na
gibanje - jedinu stvarnost koju pozna filozofija in-
tuicije. Istina, kao rezultat umova,nja i razumskog
d();kazivanja za Bergsona uopenen1a vrijednosti. Ha"
zumskim je dokazima uvijek slobodno suprostaviti
druge -kae on. Istinekonceptualno izraene samo
su mrtvi prostatci ivotne stvarnosti. A tlpravo u
ovom Bergsonovom stavu obzirom na istinu i spo-
znaju istine i jest velika temeljna opreka izmeu nje-
gove i tradicionalne obrane kranstva.
Tradicionalna apologetika ne uzima intuiciju -
pa makar ne znam kako visoku - kao sredstvo
.ela doe k istini o Bogu i njegovoj naravi. Ona se
oslimja na razum i razumske dokaze. Intelektivnim
putem ona trai razloge vjerovanju, ispituje boan-
sko podrijetlo vjere, utvruje temelje na kojima tre-
ba poivati pristanak uz objavljenu istinu. Krans'ka
apologetika brani objavljenu istinu, jer istina nije za
nju mrtvi preostatak ivota, nego ivot i punina i-
vota. Ona brani ne samo visoki mi,stiki ivot, ona
brani i najll11anje tragove kre",nskoga ivota - ona
ne priznaje bitne razEke izme'u mistikog religioz-
nogivota i rligioznog ivota obinih krana. I
dogtnatske definicije po njenom shvaanjiu nemaju u
~ebi nita statina, one su izvor ivota, anikako
kristalizacija njegova211).
Konano, diferencij.a izmeu bergsonizma i kr-
anstva jo jae dolazi do izraaja u shvaanju odno-
aja naravnog i nadnaravnog reda. Po kranskom
211) Da Bergson malo bolje pozna katolicizam nc bi mu
bila izmakla injenica, da je nedavno jedan veliki teolog i po-
:znavalac mistika - Ad, Tanquerey - napisao djelo D o g-
m e s - gen ere t eur s del a p i e t e.
shvaanju vidjeli smo - naravni i nadnaravni
svijet potpuno su razliiti. Za Begsona oni pretstav-
ljaju samo jaku diferenciju. Uzalud je svo njegovo
verbalno insistiranje na diferenciji koj.a je' u naravi
a ne u stupnju, filozofske njegove idej'e jae su od
rijei i diferencija o kojoj on govori upravo je u
stupnju a ne u naravi. Zato je i njegovo poimanje
ivotnog elana nerazdruivo s kranskim shvaanjem Popis imena
milosti. Za milost, onakvu kakvu je pozna kranstvo, Roja se spominju u ovoj raspravi.
u njegovim koncepcijama nema mjesta. Svojom filo- (Broj Rraj Jmena oznauje stranicu.)
zofijom intuicije on je htio odve da obuhvati i zato Aiambert (d'), 3 Ivan (sv., od Kria), 20
mu je izmaklo neto bitno: boanski ivot sa s.vojim Ammonius, 31 Ivana Arka, 52
j\ rehambault (P.), 81 Izaija (Prorok), 35
specifino nadnaravnim znaajkama. Aristotel, 45, 63, 93, 106, 127
Jaeob, 7
Bacon, 3 James (W.), 7, 65, 130
Barbedette (D.), 4 Janet (Pierre), 4, 53, 78
Bergson, llassim JankeU~vieh, 9, 94, 107
Berthelot, 13 Joannes aSaneto Thoma,
Binet (A.), 4 100
BlondeI, 17, 109 Jodl (Pr.), 4
Bloy (L.), 78 Jolivet (R.), 21, 83, 130
Borani (Dr. D.), 22 Justin (sv.), 9, 10
Borne (E.), 6, 18, 20, 77,
110, 118 Kant 4, 13
Bridges (.T. H.), 4 Katarina (sv, Sij,enska) 20,
Biiehner, 13, 18 52
Buda, 49, 117 Keller, 17
Klimke (P.), 4, 13
Chareot, 4, 78 Krist, 61, 117, 118, 119
Comte (A.), 3, 4
Congreve (R.), 4 Laas (E.), 4
Cresson (A.), 4 Laberthoniere, 17
Le Roy (Ed.), 17, 109
Darwin, 13 Littre, 4
Dehove (M. le Chanoine), 79 Livingston, 64, 65
Delaeroix (H.), 130 Lotte (J.) 16
Denzinger-Banwart, 90, 113, Luereee, 14
114, 116, 121, 127
Deseartes, 13, 43, 93 Maritain (J.), 13, 14, 15, 16,
Dionisius, 92 17, 18, 19, 80, 83, 86, 87,
Dumas (G.), 4 92, 113, 121, 122, 129
Dwelshauvers (G.), 4 Marko Aurelije, 36
Mesnard (P.), 81
EIst (Dr. R. van der), 4
Epikur, 3 Messaut (fr. J.), 18, 19, 20
Montmorand (Brenier de), 5
Parges (A.), 17
Ponsegrive, 17 Napoleon, 53
Pranjo (sv.), 52 Newton, 43

Garrigou-Lagrange, 84, 92, Ott (Emil), 112

114, 116
Gredt, 106 Parodi '(D.), 4, 7, 8, 15
Hume, 3 Pavao (sv.), 36, 52

L~ ,~ ~__
~~_~ ._
Penido (M. T. L.), 9, 77, 78,
80, 81, 82, 106, 107, 109,
110, 122, 126, 127, 131
Philon (Aleks.), 10
Platon, 31, 35, 45
Plotin, 31, 45, 46, 47, 117,
130
Poincare (H.), 17
Protagora, 3
Ramakrina, 50
Renan (E.), 4
Ribot (Th.), 4, 13
Rideau (E.), 81, 112
Romeyer (B.), 81, 89
Saint-Simon, 3
Scheler (Max), 109, 125
Sertillange, 121
Sokrat, 31, 32, 33
'Spencer, 13, 14
Spinoza, 29
Stanley, 65
Taine (H.), 4, 13
Tanquerey (Ad.), 133
Terezija (sv. Avilska), 20, 52
Thibon (G.), 8
Tixeront, 120
Toma (Akv.), 76, 91, 92, 93,
94, 106, 114, 116, 127, 132
Tonquedec (J. de), 7, 17, 18,
81, 91, 9~ 9~ 12~ 126
Ueberweg, 4
Undrehill (E.), 130
Zenon Elejski, 112
Ziegler (Th.), 4
Zimmermann (Dr. S.), 19
(Usprkos panje korektora, potkrao se pri tiskanju pri-
lino velik bvoj pogreaka te molimo dobrohotne itatelje, da
to izvole uvaiti. Naroito krupne pogreke tiskane su masnim
slovima).
Na str. 2. redak 4. ozgo mjesto O. V. V. treba stajat'
O. U. U.
N a str. 3. u biljeci 2) redak 4. ozdo mjesto prirodu treba
staj,ati per i odu.
Na str. 5. redak 8. ozg,o mjesto shvaanja treba stajati
s h v a an ju.
N a str. 7. u biljeci 13) redak 2. mjesto od treba stajati of.
Na str. 16. redak 7. ozgo mjesto suprotstaviti treba sta-
jati suprostaviti.
Na str. 25. redak 7. ozgo mjesto moral u tim treba sta-
jati mo r alt i m.
N a str. 29. redak 18. ozgo mjesto mi predikado trcba sta-
jati mi prekidamo.
Na str. 31. redak 17. ozgo mjesto Kad ispiri- treba sta-
jati Kad i n s .p i r i-
Na str. 39. u naslovu poglavlja samo rije Nadnarav-
nost ... treba biti pod navodnicima a ne itav naslov.
Na str. 42. u biljeci lG4) redak 3. ozgo mjesto humanie
treba stajati hum a i n e.
N a str. 5G. redak 10. ozgo mjesto upotl'ijebimo treba sta-
jati u p o t r e b i ma.
Na str. 56. redak 19. ozgo mjesto budi treba stajati d il b i.
Na str. 59. redak 10. ozdo mjesto pojednostavili treba sta-
jati p oje d n o st a v n ili.
Na str. 65. redak 5. ozgo mjesto jedin treba stajati
jed a n.
Na str. 65. redak 9. ozdo mjesto Ono to treba stajati
O n o to.
Na str. 65. u biljeci 235) redak 1. ozgo mjesto d' arbod
treba stajati d' a b o r d.
. Na str. 66. redak 16. ozgo mjesto sva vienja treba sta-
jati ova vienja.
Na str. 70. redak 4. ozdo mjesto na napokon treba sta-
jati da nap,okon.
Na str. 72. redak 6. ozdo mjesto da se dri treba stajati
da se odri.
Na str. 73. redak 16. ozgo mjesto zabavljmo treba sta-
jati z a b avi jama.
Na str. 82. redal, 3. ozgo mjesto ovaj stav treba stajati
ova j p o s Ije d n j i st a v.
Na str. 84. redak 5. ozgo mjesto usporedno treba stajati
usporedimo.
Na str. 84. il biljeci 15) redak 4. ozdo mjesto objecxo
treba stajati o bje c to.
N a str. 86. redak 18. ozdo mjesto To je bilo treba stajati
To je bila.
 N a str. 92. redak 15. ozdo mj esto i sve hije- treba sta-
jati i sve.
Na str. 95. u biljeci 55) 4. redak ozgo mjesto humanie
treba stajati hum a i ne.
N a str. 96. redak 6. ozdo mjesto creatrice treba stajati
C r e at r i ce.:.
Na str. 100. redak 2. ozgo mjesto mistino treba stajati
m i s ti ko.
Na str. 103. redak 4. ozdo mjesto On je ra- treba stajati
O nje n a-
Strana
Na str. 104. redak 10. ozgo mjesto bio je li opasnosti tre-
ba stajati b i oje o p a s n o s t. 3
Uvod
Na str. 106. u biljeci 105) redak 2. o'zg,o mjesto n'est pont
treba stajati n' est p o i n t. Poglavlje Prvo - BRANI'I'ELJ KRANSTVA
Na str. 109. redak 7. ozdo mjesto intuicinizmi treba sta-
jati i n t u i c i 'o n i z m i. Obnavlja spiritualizma
Na str. 110. redak 4. ozgo mjesto pirivilegij treba stajati Znaajke novog djela.
p r i v i I e g i j. Potpuni i nepotpuni moral
Na str. 111. redak 3. ozgo mjesto nom132). treba stajati Superiornost kranskog morala
n o m132).
N adnaravnost dinamike religije
Na str. 111. redak 11. ozgo mjesto llpodnaravio treba
stajati ))p o nad n ara v i 0. Nepotpuni misticizam kod Grka i Indi!ac~ : .' .
Na str. 113. redak 10. i 12. ozdo mjesto integrale treba Jedini potpuni misticizam - kransk1 mlst!Clzam
stajati i n t e g r al e. Od kranskog misticizma k Bogu
Na str. 114. redak 18. ozgo mjesto naglasuju treba sta-
Budunost misticizma
jati na g I a s u j u:
N a str. 11 El. redak 3. ozdo mjesto passivitetes treba sta- Zavrne primjedbe
jati passivitates.
Na str. 116. redak 4. ozdo mjesto essen tim treba stajati Poglavlje drugo - MODERNI FILOZOF
e s s e n t i a m. Pred apologetskim problemom
N a str. 121. redak 18. ozgo mjesto filozofije, treba stajati
Filozofija intuicije
f i lozo f ije.
Na ,str. 122 redak 4. ozgo mjesto sami sebi treba stajati Od materije k ivotnom elanu
sami u sebi. N adnaravnost naravi
Na str. 122. redak 11. ozdo mjesto spominjali Boga treba Posljedice Bergsonova shvaanja
stajati s p () m i n j a I i dir e k t n o B oga. Problem Bergsonova Boga
Na str. 123. redak 10. ozgo mjesto Iona nije treba stajati
I onda nije. Zakljuak .
Na str. 123. redak 13. ozdo mjesto zahvalit treba stajati
za h v ati t.
Na str. 123. u biljeci 175) redak 2. mjesto dajpotpunija
treba stajati naj p 'Clt P u n i j a.
N a str. 128. redak 6. ozdo mjesto zbjegava treba stajati
i z bje ga v a.
N a str. 130. redak 6. ozdo mjesto o nekim treba stajati
s neki m.
Na str. 130. redak 11. ozdo mjeS'to proniknuti. treba stajati
proniknuti?
N a str. 132. u bilj;eci 20!J) mjesto Contro treba stajati
Contra.
Na str. 133. u biljeci 211) redak 1. ozdo mjesto gnre-
teurs treba stajati gen era t eur s.
N a str. 134. redak 6. ozdo mjesto nerazdruivo treba sta-
jati nezdruivo.