ISTORIJA

Kneginja Jela Bali iz loze Nemanjia hrabra

srednjovekovna vladarka i srpkinja za ponos
1 Comment

Nikola Giljen, Olivera aranovi i Sonja Jovievi Jov

Loza Nemanjia i Kneginja Jela Bali Srpkinja za ponos

.
Hrabra vladarka
.

Jela je bila trea erka kneza Lazara i kneginje Milice. Roena je izmeu 1366. i 1371. godine. Po reima Miodraga Purkovia, jednog od njenih biografa Jela je jedna od
najsimpatinijih ena srpske istorije i ostaje zaista nezaboravna po naporima, borbenosti i odlunosti. Pokazala je ne samo mnogo prkosa, nego i nesalomljive volje i upornosti u
borbi s jaim od sebe.

edomilj Mijatovi, istoriar koji je bio opinjen lepotom, junatvom i politikom darovitou ove prekrasne, junake i slavne Srpkinje nae istorije, za nju kae: Jelena, sestra
Stefanova, a ki Miliina, svojom linou ostavljala je dubok utisak na sve savremene junake, pesnike i vladare.

Svih pet keri kneevskog para bile su u politikim brakovima. Mara je bila udata za Vuka Brankovia, Dragana za bugarskog cara Ivana (Jovana) imana, Teodora za palatina
na ugarskom dvoru Nikolu II Gorjanskog, a Jela prvobitno za ura II Stracimirovia-Balia, gospodara Zete. Najmlaa ki, princeza Olivera, posle Kosovske bitke data je za
enu turskom sultanu Bajazitu I. Vuk Brankovi i ura Bali bili su u nekoj vrsti porodinog saveza sa knezom Lazarom. Palatin Gorjanski bio je u jednom trenutku vie nego
korisna spona sa ugarskim dvorom. Od bugarskog cara Ivana imana, kao turskog vazala (od oko 1371) nije bilo mnogo koristi u pogledu suzbijanja turske najezde na Balkan,
ali nije bilo ni neposredne tete po Lazara, pa je njegova istona granica bila relativno mirna. Sultan Bajazit je, zahvaljujui uticaju princeze Olivere, dozvolio da Srbija, posle
Kosovske bitke, u velikoj meri sauva samostalnost.

Od 1386. ili 1387. godine, Jela je bila u braku sa urem II Stracimiroviem-Baliem, gospodarom Zete. U sukobu sa Turcima, 1392, ura II je zarobljen i puten je tek kada
im je ustupio odreene oblasti. Zbog opasnosti od daljih turskih prodora u Zetu, u dva navrata pokuao je da skloni Jelu u Dubrovnik. Jela je to oba puta odbila, elei da deli
sudbinu svoje porodice, otadbine i naroda. Zbog toga se prouo glas o njenoj velikoj hrabrosti. Kada je ura 1395. zaratio sa gospodarem Zahumlja, Sandaljem Hraniem,
upravo je Jela bila odreena da pregovara sa Sandaljem o miru. Meutim, Dubrovani su odbili da posreduju i do tih pregovora nije ni dolo.

Tokom svoje vladavine, ura II bio je primoran da levitira izmeu Papske drave, Mletaka, Turaka, svojih suseda i roaka. esto je morao da ide iz krajnosti u krajnost od
ratovanja, do renegacije u rimokatoliku konfesiju. Pred kraj njegovog ivota, znaajan deo Zete se, sticajem okolnosti, naao pod mletakom upravom.

BALII

Porodica Bali vladala je Zetom u drugoj polovini XIV i prvoj polovini XV veka. Poreklom su verovatno bili slovenizirani Romeji (Vizantinci). Prvi put se pominju 1360. godine u
dubrovakim dokumentima. Orodili su se sa mnogim balkanskim, ali i zapadnim plemikim porodicama. Centar njihove drave bila je oblast oko Skadarskog jezera, a u doba
najveeg uspona Zeta je obuhvatala i itave slivove Zete i Morae, kao i primorje od Kotora do Ulcinja. Poslednji zetski gospodar iz dinastije Balia, Bala III, umro je 1421.
godine. Zeta je tada ula u sastav srpske despotovine. Posle silaska Balia sa istorijske pozornice, najistaknutije mesto meu zetskom vlastelom zauzee Crnojevii.

.Sama protiv svih

.

ura II preminuo je 1403. godine i Jela tako postaje udovica u svojoj 36. ili 37. godini ivota. Preuzela je vlast u Zeti u ime svog sina jedinca, Bale III, i odmah se suoila sa
velikim problemima. Mletaka Republika (Venecija), Ugri, Sandalj Hrani svi su oni nagrnuli na Zetu ne bi li je rasparali i meu sobom podelili. Jela u tom momentu nije mogla
da se osloni ni na tradicionalne saveznike, Dubrovane, ni na roenog brata despota Stefana, jer su oni bili u dobrim odnosima sa Jelinim neprijateljima. Dubrovani su je
redovno obavetavali o opasnostima koje joj prete, ali joj nikada nisu pruili vojnu ili materijalnu pomo, dok ju je brat stalno nagovarao da prihvati primirje i odustane od rizinih
i naglih koraka. Jedino su Turci bili pristali da joj pomau, ali nakratko, jer su ih Mleci, diplomatskim aktivnostima, od toga odvratili.

Jela je bila odluna da povrati sve one teritorije koje su pred kraj vladavine njenog mua, ura II, pripale Mlecima. Pozvala je, 1404, stanovnitvo u okupiranim krajevima Zete
na ustanak. Od mletakog komandanta Skadra, tada je dobila upozoravajue pismo sa porukom: Gospoo, pazi ta radi!.

Ustanak je buknuo prvo u Skadru, a potom i u Drivastu. Na poetku ovog rata, koji je esto nazivan Skadarskim, ustanici su uspeli da oslobode deo Zete. Bez saveznika, Jeli
je bilo teko da sauva osloboene teritorije. Mleci su ucenili glavu Bale III i organizovali kontrapobunu, zbog koje su Jela i Bala morali da pobegnu iz Skadra. Vojno
nadmonija Mletaka Republika brzo je uspela da ponovo osvoji zetske gradove Bar, Budvu, Drivast, Skadar i Ulcinj, ali je Jela ipak odluila da nastavi rat za osloboenje.

Dve godine kasnije, Jela je bila prinuena da prihvati pregovore o miru sa Mlecima. Od 1406. do 1409. godine, tri puta su voeni mirovni pregovori. Zbog nepravednih i esto
poniavajuih uslova, Jela je dva puta odbila da potpie primirje, ak i onda kada su za uslove mira garantovali njen brat despot Stefan, najstarija sestra Mara i tast njenog sina,
grof Nikita Topia. Kada je 1408. godine po trei put dolo do primirja, uslov za stupanje mira na snagu bio je da ga zetski gospodar Bala potpie u Veneciji. U strahu za
sinovljev ivot, Jela je otputovala umesto njega i tom prilikom se zadrala u Veneciji due od tri meseca.

Prema reima Miodraga Purkovia, iz Jele je tom prilikom progovorila ki oveka koji je junaki poginuo na Kosovskom razbojitu i majka koja je elela svom svojom snagom i
duom da sauva sinu oevinu. Jela se tada nije ni zbunila, ni uplaila, nego je istupila sa pribranou i hrabrou koja zadivljuje. Sve navodne sinovljeve krivice prihvatila je
na se i zahtevala astan ivot za sebe, svog sina, narod i dravu.

Madonna Jelle
.

Mir sa Mlecima konano je sklopljen 1409. godine, ali su Mleci i dalje imali snane i otvorene aspiracije na podruju junog Jadrana. Situacija u ovim krajevima primirila se na
neko vreme tek kada su, krajem 1411, u brak stupili dotadanji neprijatelji, gospodar Zahumlja, Sandalj Hrani Kosaa i zetska kneginja, Jela Bali. Od ovog politikog braka
mnogi su imali koristi. Od tada su Zeta i Zahumlje iveli u miru, pre svega meu sobom, a neko vreme i sa Mlecima, Ugrima i Turcima.

Kulturna i obrazovana Jela svojim uticajem oplemenila je plahovitog i alkoholu sklonog Sandalja. On je za vreme vladavine (1392-1435) znatno proirio teritoriju pod kontrolom
Kosaa. Njihova zemlja obuhvatala je tada skoro treinu itave Bosne. Stalno je bio u sukobima sa susedima Sankoviima, Pavloviima i Baliima. Meao se i u pitanja
nasledstva bosanske krune. Pod Jelinim uticajem, ovaj bivi neprijatelj Balia poeo je da pokazuje duno potovanje i panju prema njenom sinu iz prvog braka, Bali III.
Jednom prilikom Sandalj ak i posreduje za njega kod Mletaka. U bosanskim razmiricama, Sandalj je od tada bio uvek na strani despota Stefana i njegovog patrona igmunda
(Sigismunda). Uestvovao je sa Stefanom u sukobima sa Turcima, a sa Balom III u ratu protiv Kotorana. Na uvenom Duhovskom saboru na igmundovom dvoru u Budimu,
Sandalj i Jela bili su meu najuglednijim gostima, rame uz rame sa despotom Stefanom i bosanskim kraljem Ostojom.
KOSAE

Kosae su bili najmonija vlastela srednjovekovne Bosne. Njihovo plemensko ime vodi poreklo od rodnog sela Kosa. Prvi put se pominju u dokumentima iz 1378. Vladali su
Zahumljem i Hercegovinom, sa titulama velikih vojvoda bosanskih i hercega od Svetog Save. Ta druga titula bila je uspomena na injenicu da je Sveti Sava tu oblast, krajem XII
veka, dobio od oca na upravu. Po njoj i danas nose ime Hercegovina i grad Herceg Novi. Kosae su vladale sve do 1481. godine, kada su im Turci osvojili poslednje uporite
Herceg Novi. Istorija venecijanskog ogranka Kosaa moe se pratiti sve do XVII veka.
Jedan od najpoznatijih pripadnika plemena Kosaa bio je Vlatko Vukovi, vojvoda bosanske vojske u Kosovskoj bici. Interesantnu ivotnu priu ima i jedan od poslednjih
Kosaa, Stefan Hercigovi (1456-1517). On je, kao potureni Ahmed paa i zet sultana Bajazita II, etiri puta bio veliki vezir (predsednik vlade), a kao serasker (vrhovni
zapovednik vojske) pobedio je pansku vojsku kod Lepanta 1500. godine.

Jelin sin jedinac, gospodar Zete, Bala III, pokuao je da iskoristi neprijateljstvo izmeu Mletake Republike i Ugarske i da 1418/19. godine ponovo pokua da oslobodi one
zetske gradove koji su i posle mira iz 1409. ostali pod mletakom upravom. On se upleo u rat sa Mlecima, koji su i ovog puta bili nadmoniji. U toku pregovora o miru, teko
bolestan, otputovao je u Beograd na leenje i da trai pomo od svog ujaka, despota Stefana. U Beogradu je i preminuo 1421. Tada je mogao imati najvie 35 godina. Poto nije
imao mukih potomaka, Zetu je, po tradiciji i sopstvenoj volji, ostavio u nasledstvo ujaku despotu Stefanu. Tako je Zeta, u kojoj je roen rodonaelnik Nemanjia, Stefan
Nemanja, posle pola veka ponovo ula u sastav Srbije. Despot Stefan, a kasnije i despot ura, imali su velike muke da odbrane Zetu od Mletaka.

Krajem 1424. godine, omiljena Jelina unuka i imenjakinja Jelena, starija ki Bale III, udala se za Sandaljevog bratanca i naslednika Stefana Vukia Kosau. Tako su jo jae
uvrene veze izmeu Zahumlja i Zete, odnosno Kosaa i Balia. Iz ovog braka rodio se i poslednji vladar Huma, herceg Vlatko.
Turski napad na Bosnu primorae 1426. godine Sandalja Hrania da se, sa suprugom Jelom i porodicom, skloni u Dubrovnik. Kosae su bili u odlinim odnosima i veoma
finansijski povezani sa Dubrovnikom, a imali su i pravo dubrovakog graanstva. Ipak, u ovakvoj politikoj i vojnoj situaciji, pruanje utoita Kosaama morao je da dozvoli
Senat. Tesnom veinom odlueno je da se Sandalj i Jela sa porodicom ugoste u Dubrovniku. Hronike belee da su doekani s najveim poastima i da im je ukazivana duna
panja, uz velike bezbednosne mere. Od tada, pa sve do 1435. godine, Jela i Sandalj su esto boravili u Dubrovniku, gde je Sandalj sazidao i palatu.

Sandalj je preminuo 1435. godine, a njegova supruga Jela ostala je po drugi put udovica. Sandalja, koji nije imao potomstva, nasledio je njegov sinovac, a Jelin zet, Stefan
Vuki Kosaa. Iako je Jela, posedovala linu imovinu i novac, Sandalj ju je dva puta testamentom materijalno obezbedio. Prvi put odmah po stupanju u brak, a drugi put za
vreme boravka u Dubrovniku 1426. godine.

Jela je elela da se posle muevljeve smrti stalno nastani u Dubrovniku, gde su je izuzetno cenili zbog njenog porekla, rodbinskih veza, ali i zbog herojskog dranja u ratu sa
Mlecima. U dubrovakim dokumentima Jela se pominje kao Maddonna Jelle ili Donna Jelle, ki potenoga pomenua, kneza Lazara. Meutim, javile su se neke nesuglasice
koje su Jelu odvratile od daljeg ivota u Dubrovniku. Ona je htela da sazida pravoslavni manastir u kome bi bila i sahranjena, to je bilo protivno dubrovakim zakonima. Pored
toga, Dubrovani su stalno odbijali da Jeli isplate glavnicu nasledstva koje joj je ostavio Sandalj. Jela je posle nekoliko godina napustila Dubrovnik i vratila se u Zetu, ali su je
Dubrovani i dalje ubeivali da je Dubrovnik njena kua. Uostalom, ona je i dalje ulagala novac i deponovala nakit i druge vrednosti u njihove banke.

Godine u manastiru
.

Balii su u sutini bili odani pravoslavlju i veliki ktitori, iako su nekada morali da balansiraju izmeu Rima i pravoslavlja. Samo u oblasti oko Skadarskog jezera, podigli su
nekoliko crkava i manastira. Na skadarskom ostrvcetu Beka, ura II Stracimirovi Bali podigao je crkvu posveenu Svetom oru. Kada se 1440. vratila u Zetu, Jela se
nastanila na Beki. Obnovila je muevljevu zadubinu, oteenu u Skadarskom ratu i podigla svoju crkvu Presvete Bogorodice. Oblast oko Skadarskog jezera bila je, jo od
1371, stecite uenih monaha i sredite duhovnosti povezano sa Kosovom i Metohijom, Hilandarom i Svetom zemljom. U Jelino vreme tu se razvijala i iva prepisivaka
delatnost, slina Resavskoj prepisivakoj koli u manastiru Resava (Manasija) u Srbiji, koju je osnovao njen brat despot Stefan. U manastirskom skriptorijumu na Beki nastali
su uveni estodnev i Goriki zbornik Nikona Jerusalimca.

Jela je bila veliki bibliofil i nadaren pisac. Interesovanje za knjievnost prenela joj je roaka, monahinja Jefimija, koja je u detinjstvu poduavala nju i njenu brau i sestre. Pred
kraj ivota, Jela se zainteresovala za teoloke teme, naroito za isihazam (asketsku tradiciju tihovanja usmerenu na postizanje molitvenog stanja unutranjeg mira, kojim se
dua otvara i pribliava Bogu). Jela se o teolokim temama dopisivala sa svojim duhovnikom, monahom Nikonom Jerusalimcem. Od te prepiske sauvana su samo tri Jelina
pisma, ali i svi Nikonovi odgovori koje je on zapisao u znamenitom Gorikom zborniku. Jelina pisma, naroito Otpisanije Bogoljubno, smatraju se vrhunskim delom srpske
srednjovekovne epistolografije. Iz njih se vidi da je Jela bila produhovljena osoba, prefinjenog knjievnog stila, veliki poznavalac knjievnosti i teologije i pobona osoba
okrenuta religioznom idealu ivota. Iako je poslednje godine provela u manastiru, Jela se nikada nije zamonaila.

Kada je napunila sedamdesetu godinu i osetila da joj se pribliava kraj, Jela je odluila da sastavi testament. Lino ga je zapisao njen duhovnik, shimonah Nikon, 25. novembra
1442. godine. U tom testamentu ona detaljno rasporeuje nakit, skupocene odede, novac, knjige, posue, pokretnu i nepokretnu imovinu na skoro dvadeset batinika, sa
kojima jeste ili nije bila u srodnikim odnosima. Najvei deo imovine nasledili su Jelina unuka Jelena, njen suprug Stefan Vuki i njihova deca, te shimonah Nikon i crkva na
Bekoj.

U Jelinom testamentu pominje se i princeza Olivera ili Despina, kako ju je Jela zvala. Svojoj sestri, Oliveri, Jela je ostavila jednu zlatnu ikonu, kao i 200 dukata, koje je Olivera
trebalo da potroi delom na pomene Jeli, a delom kao milostinju za siromane. Izmeu 1423. i 1443. godine, za vreme boravka u Dubrovniku i ivota na Beki, Jela se rado
sretala sa sestrom Oliverom. Olivera je u to vreme esto putovala u Dubrovnik i Zetu, nosei tajnu diplomatsku potu njihovom sestriu, despotu uru Brankoviu, koji je u Zeti
boravio za vreme turske okupacije Srbije (1439-1444).
Jela je preminula poetkom marta 1443. godine u manastiru Presvete Bogorodice na Beki, gde je i sahranjena.

Piui o kneginji Jeli, eni udesne ivotne sudbine, istoriari nisu tedeli rei hvale, bilo da su pisali o Jeli kao vladarki, bilo o Jeli kao knjievnici. Jelena (Jela) Hrebeljanovi
Lazarevi Bali Hrani Kosaa bila je ki jednog svetog kneza, supruga prvo jednog gospodara, a potom i jednog velikog vojvode. Ona je, meutim, bila najvie nalik svome
bratu despotu Stefanu duhovno i umetniki obdarena, uz posedovanje velike politike vrstine. Oboje su sanjali isti san obnovu Duanovog carstva i slobodu za svoj narod.
Oduevljeno piui o Jeli Bali, istoriar edomilj Mijatovi svojevremeno je zakljuio da je ona ena koja zasluuje da se sve Srpkinje njome ponose.

Goriki zbornik

Goriki zbornik predstavlja delo enciklopedijskog karaktera. Sastavio ga je, za kneginju Jelu Bali, njen duhovnik monah Nikon (Nikandar) Jerusalimac, oko 1442. godine.
Zbornik ine duhovna prepiska jele i Nikona, Nikonov putopis Povest o jerusalimskim crkvama i mestima u pustinji, prepisi itija Svetog Simeona i Svetog Save, kao Jelinih
predaka po majci, Pravila skitskog ivota i razliiti duhovni saveti. Goriki zbornik nalazi se danas u posedu Arhiva SANU u Beogradu, ali je veoma oteen i u loem stanju.

...

Tekst je publikovan u reviji Istorija i nastao je kao deo nauno-istraivakog rada Fonda Princeza Olivera www.princezaoliverafond.org.rs

Podeli sa prijateljima na drutvenim mreama

Nije o siru i krompiru, ve o (KOLUMNA)