ISTORIJSKA DOGAANJA ISTORIJA SRBA Koreni Srpstva DR L.

LENARD
SRPSKO IME

Autor Tema: Dr L. Lenard Srpsko ime

Dr L. Lenard Srpsko ime

Jul 21, 2011.

SRPSKO IME

PRASRBIJA. Takozvani bavarski geograf iz IX veka pie: "Zeruiani,

ija zemlja je toliko velika da su iz nje kao to se tvrdi proizali svi
slovenski narodi."

Prokopios iz VI veka pie: "Nekada imali su Sloveni i Anti zajedniko

ime. Zvali su se Spori, verovatno zbog toga jer ive daleko razbacani
i zauzimaju prostranu zemlju."

Iz ovih dvaju tekstova mnogi su zakljuivali, da je srpsko ime

prastaro slovensko ime, koje je bilo zajedniko svim Slovenima, dok
su iveli u zajednikoj praotadbini. U istini iz ovih tekstova nije
mogue povui tako dalekoseni zakljuak. to se tie bavarskog
geografa nije potpuno jasno, da li izraz Zeruiani u istini znai Srbi.
Moglo bi znaiti "Severjani", moglo bi biti pokvareno "Sarmati",
moglo bi biti jo koja druga pokvarena re, a najverovatnije izgleda
da je uistini hteo oznaiti "Srbe". Samo sigurno to nije. Osim toga
potpuno je nejasan izvor ove njegove vesti.

to se tie Prokopija, izraz Spori mogao bi uistini da bude pogreka

prepisivaa iz "Sorbi" ili "Serbi", kao to je to zakljuio Janko afarik a
posle njega i mnogi drugi. Svakako je taj izraz misteriozan jer narod
Spori, inae je nepoznat, a ako je u istini postojao u davnini narod sa
takvim imenom, morao bi biti poznat i iz drugih izvora. Izraz Spori
svakako je iskvaren, najlake ga je ispraviti sa Srbi, ali, najposle, to je
samo kombinacija za koju nemamo dokaza. Niderle misli, da je ova
vest Prokopija samo vetaka kombinacija. Grkom istoriaru bilo je
poznato, da postoji izmeu razliitih slovenskih naroda i plemena,
koji se pojavljuju pod imenom Sloveni, Anti, pa i pod drugim
imenima, izvesna etnografska zajednica, pa je kombinovao
zajedniko poreklo od jednog naroda, kome je dao vetako ime:
Bospori, kao ivei na Bosforskom moru. Skraeno Bospori je Sporoi
ili Spori. I to je mogue ma da ne ba vrlo verovatno. Za hipotezu da
su se Sloveni u praotadbini zvali Srbi nemamo dakle striktnog
istorijskog dokaza, imamo samo dva velika teksta sa kojima se moe
dokazati izvesan, ma da ne veliki stepen ove verovatnosti.

Tako se predstavlja stvar ako posmatramo ove tekstove iskljuivo

same, drukije se predstavlja stvar ako gledamo na njih sa
retrospektivom, tj. sa ovih vekova, u kojima se poinje pred nama
otkrivati slika Slovenstva, te se pojavljuje srpsko ime kod razlinih
slovenskih naroda. Ako gledamo sa ovog gledita, dobiju ovi tekstovi
bavarskog geografa i Grka Prokopija puno vie snage.

SEVERNI SRBI. Prvi put pominju se Srbi u istoriji kod istinskog

geografa Vibiusa Sekvestra, u VI veku, koji pie: "Albis Germanie,
Suevos a Cerveciis dividit" "Laba deli Sveve od Cervicia". Izraz
Ceerveciis sigurno znai Srbi, jer Srbe nalazimo na Labi potpuno
sigurno u prvoj polovini sedmog veka. Dalje jasan je izraz Svevi.
Obino se to tumai "vabe" i onda bi se reklo: Laba deli vabe od
Srba. Prema tome u to vreme germanske vabe stanovali bi na levoj
obali Labe, a desnu zauzimali bi Srbi. Tekoa je u tome, da je iz
drugih izvora poznato, da su vabe u to vreme stanovali prilino
daleko od Labe. Srbe nalazimo brzo za tim istorijski utvreno na levoj
obali Labe, pa nisu mogli u toku od nekoliko decenija prei Labu,
odgurnuti vabe, kolonizirati veliku prostranu zemlju te se na njoj
naseliti. Mnogi slovenski slavisti izraz Svevi tumaili su zbog toga kao
"Slavi" a onda bi se reklo: "Laba deli Srbe od Slovena". Srbi stanuju
na levoj obali Labe, a na desnoj obali narodi koji nose zajedniko ime
Sloveni. Ponovo je tekoa u tome, da su narodi poznati pod imenom
Srbi stanovali na desnoj obali Labe do Odre, gde se nalaze jo i
danas, a glavna snaga Srba bila je ba na desnoj obali Labe. Najposle
za nau raspravu nije glavno kako objasniti ove izraze. Glavno je fakt
da Vibius Sekvester poznaje Srbe na Labi. U ostalom ovu tekou
mogue bi bilo objasniti tako da latinski geograf nije imao namere pa
nije ni mogao opisati tanu etnografsku granicu. On je samo hteo
rei, da tamo negde na severu, na reci Labi, njenim pritokama,
granica je izmeu vaba i Srba. Pri tome je granica mogla biti daleko
na zapadu od Labe.
630. godine slovenski vladar Samo porazio je Franke i posle toga
pie nemaki kroniar Fredegar da se "srpski knez Dervan koji je
slovenskog naroda te je pre bio podloan Francima, stupio na stranu
Sama". Pitanje je, gde je vladao taj srpski knez Dervan. Sigurno nije
bio vladar nad junim Srbima, jer se iz cele veze vidi, da se odnosi na
dogaaje u sadanjoj Nemakoj. Sloveni, koji su iveli na Istoku linije
Laba Solava, do Karla Velikog bili su potpuno nezavisni od Nemaca.
Srbi na Istoku od Solave bili su faktiki od Nemaca podjarmljeni tek
godine 927. Dakle sama primedba ne moe se odnositi na Srbe, koji
su iveli izmeu Solave i Odre. Moe da se odnosi samo na one
Slovene, koji su iveli na zapadu od Solave, u kraju, koji je u to vreme
bio pod vlau Nemaca. Mi imamo potpuno sigurne dokaze, da su
Sloveni, i to u veim masama, stanovali daleko preko Selave u
sadanjoj zapadnoj Nemakoj. Tu imamo dokaz da su se oni Sloveni
zvali Srbi ili bar da je nad njima vladao srpski knez Dervan.

Posle toga severni Srbi vie od sto godina se ne pominju i to ne moe

da nas iznenauje. Mi imamo samo izvore nemakih letopisa a oni
nisu pisali u naune svrhe, oni belee druge narode samo kad ovi
dolaze u sukob sa Nemcima. U takav sukob doli su za vreme Karla
Velikog 782 godine Srbi, koji su stanovali izmeu Solave i Labe,
napali su Turingiju i po njoj silno pustoili. Karlo Veliki bio je zauzet na
drugim stranama, pa nije preduzeo protiv njih odlune mere. 805
godine sin Karla Velikog kraljevi Karol, napao je Srbe preko Solave i
u ovim borbama pao je srpski knez Miliduh; ponosni srpski knez, kako
ga naziva kronika. Nemci su protiv Srba osnovali dve turinke
granine krajine sa sreditem u Erfurtu i u Haltatu. 830 godine vodio
je rat sa Nemcima srpski knez Tunglo, 839 godine pao je u tekoj
borbi sa Nemcima knez emislav negde u blizini Lajpciga, 874
godine granini grof Ratulf pobedio je Srbe, ali definitivno Srbi
izmeu Solave i Labe bili su podjarmlzeni tek 928 godine a i posle
toga oni su se jo bunili protiv Nemaca.

Iz svih istorijskih podataka moemo zakljuiti sledee: Srpsko ime

bilo je na severu, u sadanjoj Nemakoj iroko rasprostranjeno, ali ono
nije strogo lokalizovano na jedno pleme ili narod. Od Karla Velikog
Srbi u strogom znaenju stanovali su izmeu Solave i Labe.
Slovenska plemena, koja su stanovala na levoj obali Solave i po
Turingiji, koja su mnogo ranije bila podjarmljena od Nemaca, sigurno
su bila etnografski vrlo blizu sa onim Slovenima, koji su stanovali
izmeu Solave i Labe, pa i kod njih se pominje da je vladao srpski
knez Dervan. Sloveni na desnoj obali Labe, severno od ekih
planina, izmeu Labe i Odre, pojavljuju se pod imenom Milana, a
etnografski bili su istog naroda sa Srbima. Severno i istono od
Milana stanovali su Luiani, kod kojih se ne pominje srpsko ime, a
Milani i Luiani su bili u tesnoj srodnosti sa Srbima. Ostaci Milana i
Luiana sada se nazivaju Srbima, svoj jezik srpski, svoju narodnost
srpska itd. Srpsko ime kod njih je duboko ukorenjeno. Bogoslavski
misli, da Luiani nekada nisu bili Srbi. Kad su Srbi izumrli, Nemci su
poeli Luiane nazivati "Wenden Serben". Od starih Srba prenelo se
na njih ime i ostalo do danas. Ova kombinacija je nemogua.
Nemogue je da se tako duboko ukoreni ime, koje im je bilo kasnije,
za vreme ropstva dato od pobedioca. Srpsko ime morali su imati ve
odavna, ali za vreme borbi sa Nemcima pojavljuju se pod svojim
lokalnim, imenom, jer su imali svoju dravnu organizaciju.

Severno od Srba stanovala su plemena, o kojima raspravljaju slavisti

da li su pripadali srpskoj ili lutianskoj grupi, kao Stodorani ili
Havelani, Moraani, Sprevljani itd. Svakako su ova plemena morala
biti u tesnoj etnolokoj vezi sa Srbima i otvorila su prelaz ka
Ljutianima u pravom smislu, Ratarima, Dolencima, Hianima, i
respenjanima, koji su tvorili savez Ljutianske republike.

Srpsko ime je bilo dakle najsilnije uvreno izmeu Solave i Labe,

srpska su bila i plemena dalje na istoku i na zapadu i na severu,
mada se pojavljuju pod svojim plemenskim i politikim imenima.

Osim toga nalazimo srpsko ime tesno lokalizovano na izvesnim

mestima. Na desnoj obali Labe pominje se prvi put 944 godine upa
Serbite sada Zerbst. Ovaj kraj dobio je ime od Srba. Kod plemena
itica na Labi postojao je grad Zurbici, koje ime isto tako dolazi od
Srbi. Dalje se je Krajina na obalama Solave do eke granice zvala
Strowe. Ovo ime zabeleeno je ve godine 800. U kasnijim
dokumentima zove se Zurba, Swurbelant, Sworbia. I ovo ime bez
sumnje dolazi od Srbi, Srbija.

Imamo dakle srpsko ime tesno lokalizovano na izvesnim takama,

imamo srpsku dravu izmeu Solave i Labe, imamo plemena Milane
i Luiane, koji za vreme ratova sa Nemcima nisu u dravnoj vezi sa
Srbima i pojavljuju se pod svojim imenom, a srpsko ime je bez
sumnje kod njih i onda bilo ukorenjeno. Dalje nalazimo srpsko ime i
srpske kneeve takoe na levoj obali Solave.

Zemlje severnih Srba bile su za ono vreme snano vojniki utvrene i

imale su veliki broj tvrava i utvrenih gradova. Bavarski geograf
nabraja broj gradova po razlinim slovenskim zemljama i tako
primeuje, da su Luiani imali gradova 30, Srbi gradova 50, Milani
gradova 30, Glomai 14, Moraani 11, Neletii 5. Dakle i srazmerno
mali krajevi imali su veliki broj gradova, to svedoi o snanoj
vojnikoj organizaciji.

JUNI SRBI. Kad se prvi put pojavljuje srpsko ime na Balkanu, ono
se ne pojavljuje kao ime etnografske grupe, naroda ili plemena sa
odreenim geografskim i etnografskim granicama. Ono se pojavljuje
fiksirano na izvesnim takama. Konstantin Porfirogenit pie o Srbima
da su doli iz velike ili bele Srbije, koja se zove Bojka, a njihovi susedi
su Franci i velika nekrtena Hrvatska. Oni su doli na Balkan i zamolili
cara Iraklija da im da zemlju. Car im je dao zemlju u blizini Soluna. Ali
ova zemlja nije im se dopala, pa su se vratili natrag ka Dunavu.
Samo mali deo je ostao kod Soluna i osnovao varo Serblije. Kad su
ostali Srbi doli do Dunava, pokajali su se, pa su preko carskog
namesnika u Beogradu zamolili cara da im da drugu zemlju. Car im je
onda odredio Zahumlje, Konavlje i Travuniju, koja je zemlja bila
opustoena od Avara i bez stanovnitva. Tamo su se naselili i
osnovali svoju dravu pod knezom Mihailom Vieviem. A
nepokrteni Srbi ive jo sada kod reke Visle u kraju koji se zove
Dicike.

Razume se da je i ovo prianje vrlo konfuzno, nejasan odjek starih

tradicija, te je izazvalo najrazlinije komentare i kombinacije.
Konstantin je znao da se srpsko ime nalazi u blizini Soluna, srpska
drava pod Mihailom Vieviem postojala je na Primorju, u Zahumlju,
Konavlju i Travuniji, uo je odjek stare tradicije da su Srbi doli sa
severa, negde sa reke Visle. Mogue da je uo da se Srbi nalaze na
severu kao veliki i snaan narod.
Srpsko ime nalazilo se dakle prema ovoj tradiciji u okolini Soluna i na
Primorju, u sadanjoj junoj Dalmaciji i Hercegovini.

Osim toga srpsko ime nalazimo jo na mnogim drugim takama.

Ptolomaios i Peutingerska mapa, dakle izvori iz drugog do treeg
stolea po Hristu pominju rusku stanicu Serbinom, Serbition, Servitio,
na Savi, na putu izmeu Sirmija i Salone Plinius pominje "Serretes"
na Dravi. Slinost imena je frapantna i iz toga bi sledovalo, da su
neke srpske grupe ve u to vreme prodrle preko Karpata do Save i
Drave. Svakako slovenska kolonizacija na jug poela je da se razliva
mnogo ranije nego u drugoj polovini VI veka. Ali iz ovih slinih izraza
ne moemo jo konstruisati dokaze.

Potpuno sigurno nalazimo Srbe na razlinim takama Balkanskog

poluostrva ve u poecima slovenske kolonizacije. Na granici
Makedonije i Tesalije nalazila se naseobina Serblia ili Serbija, sadanji
Serfide. Iz povelje cara Vasilija iz 1020. godine se vidi, da je tamo
postojala samostalna srpska pokrajina sa srpskom biskupijom. Na
razlinim takama nalazimo fiksirano srpsko ime u Grkoj, kao
naseobinu Serbu u Arkadiji, Surpi i Servohia u Tesaliji, Serbianika u
Korintu, Serebiani u Beratu, Serbiana kod Janjine, Serbota u Meseni,
Serbeika u Lakedemonu, itd.

Niderle, koji navodi ove sluajeve, misli da su to fragmenti srpskog

naroda, koji su se u toku velike seobe ocepili od srpskog debla i
zalutali daleko na jug. Ova teorija je neodriva, jer se ne slae sa
slovenskom etnografijom i lingvistikom, pa i istorija ne zna za takvo
meanje pojedinih plemena. Mogui su sluajevi kasnije kolonizacije i
naseljavanja ratnih zarobljenika, na koji nain su se stvarale enklave
jednog plemena ili naroda meu drugim plemenom ili narodom. Ali u
sluajevima, gde imamo ve iz prvih vekova vrlo sline podatke, da
su se nalazili Srbi na teritoriji drugih slovenskih plemena, ne moemo
ove Srbe smatrati kao fragmente srpskog naroda, koji su se kao
enklave utisnuli meu druga slovenska plemena.

Dalje imamo podatke da su se Srbi nalazili i u Bugarskoj.

Isto tako ve u sedmom veku pojavljuju se Srbi u maloj Aziji, u okolini

Nikomedije i Nikeje. Postojala je biskupija Gordosrba ije se ime
nalazi ve u starom spisku grkih biskupija od sv. Epifanija iz VII veka.
Mnogo kasnije, u poecima XIII veka nalazimo u Maloj Aziji
zabeleeno ime "Servohorija" srpska pokrajina. Ime Gordosrba
Velika Srbija i srpska pokrajina svedoe najbolje da je broj Srba u
Maloj Aziji bio prilino veliki. Ovi Srbi kasnije su igrali znatnu ulogu u
borbama Grka sa Arabljanima. Ovi Srbi mogli su u Malu Aziju doi
verovatno iz okoline Soluna ili iz Grke.

Srpsko ime nalazimo dakle na Balkanu lokalisano na razlinim

takama i kod razlinih slovenskih plemena. Ovo ime nalazimo na
Donjem Vardaru, na reci Bistrici, na razlinim takama u Grkoj,
nalazimo ga ak u Maloj Aziji, a pre svega na Jadranskom Primorju,
na obali od Neretve do Kotora i u unutranjosti ove zemlje. Mi ne
nalazimo srpsko ime kao ime jednog slovenskog plemena, koje je sa
ostalim plemenima dolo na Balkan. Ovo ime nalazimo kod razlinih
slovenskih plemena. Sloveni Konavlja i Travunije sigurno ve onda bili
su dijalektiki razlini od Slovena na donjem Vardaru i na Bistrici i od
makedemonskih plemena Milinaca i Jezeraca, ili od onih Slovena koji
su kasnije dobili bugarsko ime. Ovo srpsko ime suvie je staro i
suvie rasprostranjeno, da bi mogli sve sluajeve, gde se nalazi,
izjasniti kao kasniju kolonizaciju. Isto tako ne moemo objasniti da su
se fragmenti srpskog naroda nekada tako cepali od svog debla i
meali sa drugim plemenima, a onda cele vekove sauvali svoje ime.

To je zagonetka, koju dosadanje teorije nisu mogle objasniti.

Dr L. Lenard (Novi ivot, 1926.)

OGLEDALO SRPSKO
Mesenik za
istoriju, tradiciju,
duhovnost i kulturu
Broj 1 januar 1996.
Izdaje LARS