Miairag Retrovic a JAR NSKE SERINE Beograd 2006.ARHITEKTONSKE KONSTRUKCWE If EDICUA UCENJE ARHITEKTURE Prof. ath Miodrag Peirovié ARHITEKTONSKE KONSTRUKCWE Il reprint drugog dopunjenog izdanja Recezenti: Prof. dr Ranko Trbojevié Prof. arh. Viadislav tvkovié Iedavai: Orion Art, Beograd, Tel, 011/444-8% Za izdavata: Nadezda Kavatevié, direkior Glavni i odgovomi urednik: Dragorad Kovacevie ‘Skeniranje i tehnigko uredenie: Kristjan Josipovic Stampa: Stamparia Stojadinovié, Petrovac na Mavi Reprint knjige ,Arhitektonske konstrukeije 2", autora Prof, Mivdraga Petrovicu je objavlien uz odobrenje nosaioca autorskih prava Snezane Petrovie-Marié. U toku pripreme reprint izdanja Uredniswvo je doslo do knjige isto aucora iz 1961. godine « kojoj je objavljeno jedno poglavije su drvenin zgradama, koje je u kusnijim idanjima izostavjeno, Nama se ucinilo du ovaj deo zasluzuje da se objavi jer pored nesumujivog istoriiskog znacaja ima i danas prakticuu i upotrebnu vrednosi, uostalom kao t cola kjiga, Na kraju Zelimo da se razumevanyt. Prof. dr Radi Plavsié na podrsci, kao i gospodinu Goranu Babicu na nesebicnoj pomoci i angazovanjte ne priganju materijata i grade bez kojth ova kujiga ne bi mogla biti Stampana. swvalimno gospodi Snezani Pewovie-Marié naSADRZAJ 1. DRVO Uvod —osobine ikarakteristike 5 Viaznost i skupanje zapremine . 6 Susenje drveta 7 Mehaniéka otpomost drveta Mane drveta . 8 Sagortjivost drveta. 9 ZaStitna sredstva za odrzavanje trajnosti drveta . 9 Viste drveta . 10 Drvenagrada - 11 Jogoslovenski standard za jelovu i smrekow gradu. 11 Prerada drveta u ploce (listing, lepjjenice stolarske plote, lesonit, iverice) . 12 2, DRVENE TAVANICE . 17 ‘Tavanice —opste . 17 Drvene tavanice . 18 Raspored tavanjaca . 18 Leaitte tavanjage uzidu . 19 Ukruéenje zidove . 19 Obrada oko dimnjaka . 2 Ekonomitnost tavanice . 20 Visto drvenih tevanica ~ potkrovne tavanice —meduspratne tavanice . 20 Drveni pod — brodski pod — pod od parketa . 20~21 3. KROVOVI . 25 Opsté. .25 Opterecenja . 28 Krovne konstrukeije ~ sklop i viste (dvovodni krov) . 26 Krovowi iz rogova . 28 Krovovi na raspinjade . 29 Krovodi na roznjace — analiza elemenata krovne Konstrukeije . 31 Krovovi na roinjace sa pravim stolicama — primeri . 33 Krovoyi na rodnjace sakosim stolicama . 34 Krov na vesalike . 36 Prosta vesaljka . 37 Dvojna veialika . 37 Vesanje tavanjata . 38 Jednovodni krovovi . 40 Mansardni krovovi . 40Cotvorovodni krovovi . 40 Cetvorovodni krovovina raspinjate . 41 Cetvorovodn krovovi sa pravim stolicama . 41 Cetvorovodai krovovi nad kvadratnom osnovom Dimmnjaci u tavanu iiznad krova . 43 Sloteni krovovi . 43. Krovovi bez krovne tavanice . 44 Krovoviizlamela . 45 | Drvene reietke . 45 | Eksori . 46 Zaveinji . 47 Cetvrtasti(prizmatiéni)-zaglavak . 47 Kiblerov zaglavak . 48 Prstenaste spone (Karke) . 48 Zupéaste spone . 48 Spajanje lepleniem . 49 Retetkasti nosaéi . 49 | Obliciesetke . 50 Konstruissnie retetke . 50 4. POKRIVANJE KROVOVA . 103 Pokivanje ravnim crepom 104 Odvodnjavanje krovova . 105 Obedeni oluci 106 Uspravni ohici. 106 Odvodne cevi . 107 Ostali radovi na krove — kod pokrivanjaerepom Optivanje dimajeks tznad krova. 107 Pokrivanje krova ozlebljenim crepom . 108 | Pokrivanje ,Salonitkom”” . 110 Pokrivanje limom . 110 Ravno pokrivanje limom . 112 Rebrasto pokrivanje limom . 113 Pokrivanje aluminijumskim limom 113 Poktivanie bitumenskom hartjom 113 Jednostruko pokrivanje . 114 Pokrivanje letvicama 114 Dvostruko pokrivanje . 114 Pokrivanje drvenim cementom . 115 Odvodnjavanje ravnih Krovova . 115 5. DRVENE STEPENICE . 130 Stepenice —opite . 130 Drvene stepenice . 132 Konstruktivni elementiviste stepenica 132 Zastitni premazii obrada.. 133 Proste nadlebljene stepenice 133 Ualebljene stepenice 133 Odmoritts —podesti . 134 Pokivanje koritastim crepom (Geramidom) - 108 Pokrivanje azbestcementnim plocama —ravnim ,Btemit” . 109 Pokivanje talasastim azbestcementnim ploéama — ,Salonit” . 109 43 107 Udlebljene dvokrake prave stepenice sazaokretom 2290" . 136 Nalezuée stepenice . 136 Popravka (rektifikacija) zavojnih stepenica . 137 Zavojne (polukruzne) stepenice . 138 Zavojite (spiralne) stepenice . 139 Oblaganje ermirano betonskih stepenica drvetom Oblaganje metainih stepenica drvetom . 139 6, DODATAK: DRVENE ZGRADE . 160 4 eae - 139DRVO 8) Uvod ~ osobine ikarakteristike. — Drvo spada u materiale koje je Covek koristio od najtarih vremena, najpre za izradit odbrambenog oruzja, posuda {alata @ zatim za izradu svog skioni8ta, 2aklona i kuée. Drvo je jedan o¢ prvih materijala Koje je upotrebljeno za Konstrukeije u_gradevinarstvu, de je. zbog. mnogih pozitivaih osobina na8lo veliku'primenu, Pored mnogo- struke upotrebe w gradevinarsta, devo je kori8éeno i orjsti seu vliko} meri u industsj i u drugim granama privrede. Zbog toga su se velike Sumske rezerve, Kojima je Covedanstvo raspolagalo, znatno smanjile, Usled takve potroinje ukazala se potteba za Stedrjom ovog ‘aterja, za racionslnim koriSéenjem, pa sv potrazene rove moguénosti ekonomicnije upotrebe drvets, Ne ucnim isptivanjem tehni¢kih osobina drvets, dotlo se do novih otkriéa njegovih svojstava. Ranije su se dimenaije pojedinin drvenih elemenata u Konstrukcijama odredivale 1a osnovu iskustva i ose¢anja graditelj, Konstrukciona tehnika gradenje drvetom razvijala se bez matematickih metoda proragunavanja konstrukeija jer 81 50 ove metode razvile mnogo docnie, tek krajem XVII veka. Sasvim je drugaéije bilo st gvozdem { armiranim betonom dja je upotreba u gradevinarstvu doila kasnije, pocetkom drige polovine XIX veka, Dimenzije ele- menata u Konstrukefjama od ovih materijala, veé od pocetka njihove upotrebe, odredivane su na osnovu stati¢ke analize optereéenja i matematiékog proragune vanja Poéetkom XX veka su i konstrukeije u drvetu podvrgnute statickoj analiziiistrazivanjima, Na taj naéin 52 dotlo do nove konstrukcione tehnike gradenja wu drvetu, Dans se, kao éelitne i armirane betonske Konstrukeije, do najmanjih detalja proragunavaju i rvene Konstrukeije. Pored toga, ispitivanjem svojstava deta ostvarene su i nove veze, novi kombinovani nose sastavljeni iz tanjih elemenata medusobno povezarih sponama, ekserima, ili lepcima. Takode su ostvarene, lunakrsnim lepljenjem yrlo tankih drvenih listova, ploce lepljenice raznih vista koje su naéle primenu ne samo u stolarji veé i u noseéim konstrukeljama, vazduhoplovstv id Da bi se drvo pravilno upotrebilo i iskoristilo najpogodnije prema njegovom sklopu i karakteristikama, uu smislu u kome ée dati najveéi otpor na naprezanje i obszbediliuslovi pogodni za njegovu trajnost, potzebno Je upoznati se: st njegovim sastavom, osobinama i ‘manama, 52 nadinima pravilnog ugradivanja, sa sted- stvima za zastitu drveta a takode i sa razligitim vrstama drveta koja se upotrebjavaju u gradevinarstvu, Pojedine iste diveta imaju razlicite Karakteristike a takode i pojedini delovi istog stabla, zato sto su i njihove funkeije uu njegovom rastenju razliGite. Prema tome, i fizitke i tehnitke osobine su razliite, a to je od uticaja na odredivanje karaktera njhove upotrebe. Struktura i sastay.— Zbog svoje biljue prirode ddrvo je sasvim poseban material. Sastavijeno je od tkiva si razligitim ulogama. Tkivo je saGinjeno od éelija sa raznovrsnim funkeijama. Osnovai hemijski sastav drvets ‘cine: upljenik (C) 30%, kiseonik (O) 44% i vodonik (H) 6%; w manjoj meri ima azota, sumpora i mineralnih delova, Proko liféa drvo danju iz vazduha uzima ugljenu kiseliny i razlaze je; oslobada se kiseonike a ugljenik sprovodi uGelije. U isto vieme preko korena iz zemlje prima vodu koje sadrdi sastojke potrebne 72 stvaranje vazne organske materije — belanéevine, Spajanjem i preinaéavanjem ovih materija dobijenih iz lida 1 korena nastaju nove éelije koje seu postojedem stablu prstenasto redaju odmah Ispod unutrasnje kore (like). Celie devnog thiva sadrée éeljske materije: skrob, dekstrin, belancevine, Seéer, ulja, smole, tanin i materijal a bojur Cetje su medusobno povezane u vertikalnom pave paraloino sa osovinom stabla i grupisene u Snopove sinjavaju drvaa viakna. To je ono Sto drvetu doje ojegovu karaktoristiénu fizieku ‘osobinw 1 mena: leks ofpornost u tom pravcu, Kod éetinara se preko ovih viakana, koja su nazvana traheide, sprovode sokovi i oni sadinjavaju skoro svu drvnu materiju, Otuda karakteristiéan homogeni izgled preseka drveta cetinara, Kod listara postoje specijalni sudovi - pore, koji sprovode sokove. Osim toga, kod drveta postoje jos i elie za skuplianje rezervaih materija, kanali za smotu i dr, To sve daje drvotu heterogenost, Sto predstavija jednu cod njegovih glavnih karakteristika. LIST I Divo gledano u poprecnom preseku stabla pokazuje ravnomernu strukturu (sl. 1111), U stedint je srce il srz preénika 1-2 mm, Oko stea su u Koncentrignim fcugovima prstenasto poredani slojevi — _goditnji prstenovi, Svake godine izgradi se po jedan prsten Koji obuhvata one. veé ranije izgradene, Bro} goditnjih prstenova pokazuje godine starosti drveta. Drveta koja Pojedinim godinams pupe vise puta, u tim godinama grade vite godifnjih prstenova, U ekvatorskim prodelima ‘ade je bujna vegetacia skoro preko cele godine, goditnyl pistenovi se ne mogu videti jer ih nema, Periferny povrsinu stabla Gini kora, koja se sastojt od spoline i unutrainje kore (like) (l, 11), lzmedu kore i drveta postoji t2v. kambijalna kora Koja je sastavjena od vilo finih éelija nevidljvih golim okom. Ove éelije obrazuju raséenje drveta u debljinu, Nikakvo raSéenje ni 1 pregniku niu duzinu ne postoji u veé formiranom delu drveta, Novo ra8éenje je isto dodatek novih slojeva na stare, Sct w sredini stabla pruda na sve strane ka periferit w hhorizontalnom praven sine zrake, Srzni zraci sadree rezervny materiju, U popretnom preseku se vide kao radijalni zraci, au poduanom preseku kroz osovins (ragijaini presek) sr2ni araci se vide kno nepravilni Fini e2njevi, a godin) prstenovi kao paralelne line (sl Ht). Presek u tangencijatnom praveu pokazuje linije godisnjih pistenova kao Kose linije koje idu koniéno ili kao vijugave pruge. Sudovi se u ovom preseku, kao i u popretnom, vide kao fini zarezt U jednom godisnjem prstenu razlikuje se rano (proletnje) drvo, nastalo za vreme bujne vesetsee, i pozno (letnje) {devo (a. IV). Rano drvo je bogato sokovima, poroznije je i lakSe, Pozno drvo je bogato viaknima i elementima sa jakim zidovima i sufenim kanalima te je, prema tome, aguSée | kompakinje. Kod cetinara rano’drvo varia u firini prema hodu vegetacije, a pozno drvo je konstantne Sirne, Ukoliko je vepetacja bujnija, utoiko je rano dive sire { obrnuto, pa je drvo tvrde ukoliko ima manje ranog deveta. Kod nekih listara, u éiju grupy spada i hast, je suprotno, rano drvo je konstanine Sitine bez obzira m2 hod vegetacije, a pozno drvo varira slabo kod slabog rastenja a znaéajno je kod velikog porasta. Periferni godisnji prstenovi, mladi delovi drveta, imaju setliju boju; njihove éelje, sa zidovima ciste celuloze, pune su vode i raznih matenija, Dok se stvaraju, ov poriferni godiinji prstenovi unutrasaji trpe jaku promen. Oni prvo gube deo vode, zidovi otvrdnjavaju i pune se ligninom; Supljine bivaju ispanjene reznim moaterjama (tania, razni kristali, smote, i ds), sudovi ne provode vise sokove. Na taj nacin i zbog toga se unutraénji deo oboji jammijom bojom iu popretnom presekuy se jasno razlikuje od svetlije obojenog perifernog dela, fj. dela sa miladim godisnjim prstenovima. Svetliji deo se maziva: belka a tamnij jezgro (st. 1D. Rezlka u boji izmedu bolike i jeegra je naroéito jasna od hiasta, Kestena i bora. Belika je nena i Supijkavija, podlozna je trulenju i ervotodini te je manje trana nego jezgro, Kod nekih drveta ne postoi (la, smreka) rzlika 1 bofi izmedu belike i jezgra jer | promene ut njima nisu tako taalitite. Viagnost i skupljanje zapre- mine. — Po svom hemijskom sastayu drvo kao i sve biljke ime veliki procenat celuloze, i jos neke slozene supstance lignina 1 hemiceluloze. Lignin ojaéava zidove falija a hemiceluloza se nalazi vise kao veza materija medu raznih éelija, U unutrasnjosti celia nalaze se razne supstance: mast, Se¢er, tanin, smola i de. Kao i svako Zivo tkivo, drvo uvek sadr2i velikt procenat vode, Ona najpre postoji u kombinaciji sa razlicitim elementima drveta (celuloza, lignin). To je ststavna voda koja éini sastavni deo ligninske materije, Masa ove vode ostgje nepromenjena dok se drvo ne izlo2i razaranjit preko toplote ili akeiji neke hemikalije. U drvetu posto}, lakode, izvesna koligina vode, koja nije s njim: évisto verana’ i Koj! motemo da izgonimo prostim zagre- javanjem na temperaturi od 100°C. Ovaj procenat vode promenljiv prema prilikama, zove se viagnost drveta Vinznost drveta se pojavijuje u dva vida: jedan, nazvan voda zasigenosti, nalazi se u celuloznim membranama; Grugi, slobodna voda, nalazi se u unutrasnjosti éelija u obliku tegnosti i pojavljuje se kad su membrane celuloze zasigene i kad ie mogu viSe da apsorbuju suvisak tecnosti, Susenjem i8Sezava prvo slobodna voda i kad je ona potptino BSezia, a voda zasiéenosti je joS kompletna w membranama, ke2emo da je to tacka zasi¢enosti, Sadr2a} viaznosti je tada oko 30%, Slobodna vode, koja se nalazi u Suplinama éelia, mode da se nakupi i Sere ne prouzrokujuci nikakws proment zapremine drveta. To nije sluea} sa vodom zasiéenosti, Koja natapa membrane celutoze, Celuloza int to svojsivo de ispuitanjem vode smanjuje, odnosno upijanjem vode poveéava svoju zapreminu. Zato ée drvo, eojeuglavnom sadrii celulozu, da menja svoju zapreminu, To je ono Sto se kaze da drvo adi" Promene w zapremini, usled promene koliéine vode zasigenosti w drvetu, nism jednake uw svima pravcima, Upraveu oxovine dutina se neznatno smanjuje ~ 0,!% U raven preenka (aialnom prayeu)sknpane je zntno ~ 5%, Medutim, najveée skupjanje zapremine jew tangeneijalnom praveu i iznosi 810% Promena zapremine nije, medutim, ista za sre viste drveta, jer zavisi od koligine eeluloze, odnosno njene gustine. Teéka drvetaimaju veliko skupljanje a nezna manje. Pored tops, razlika skupljanja u raznim pravcima kod nekih drvets je i'veéa a kod drugih manje; npr. orah, mahagoni i lipa imaju_skoro isto. skupjanje u radijainom iso iu tangeneijalnom pravcu, pa se zhog toga upotrebljevaju a rotele i namettaj. O viadnosti drveta potrebno je voditi ricuna i kod Konstrukeije te upotrebiti drvo koje je suvo, codnosmo sa relativno niskom sadrdinom via2nosti,t. st Waznoitu ispod 20% ii nizé 15%, sto zavisi od uslova sredine u kojoj 62 se drvo upotrebiti Za dive sa sadrtinom viainostiispod 22% kaze se da je ‘-komercijalno” suvo. Dugim stsjanjem na slobodnom ‘azduh ono dolzzi u stanje uraynotezenosti so okolnim vzzduhom i tada se kaze da je ,vazduino” suvo, YJ. sa sadrainom viaznosti od 35-17%, sto. zavisi od hidrometeorolosidh priika i temperature vazduha Susenje drveta — Posto se dio upotrebljava u ‘sedinama sa razligitim stepenima viaznosti, potrebno je pre upotrebe viaznost drveta dovesti do stepena koji ‘odgovarz uslovima upotrebe i stedine u kojoj ée ono biti upotrebljeno, Ovi usiovi i stedine su promenljivi ali se mogu fiksirati srednje veednosti sadr2ine viaanosti drveta ito: Ze konstrukeije u vod . 30% Za konstrukeije ilozene vai nepoksivenc, nezastiéene (piloni, skele ids.) « = 18-22% Za konstrukcije zaitiéene’w pokrivenom prostoru ali Sroko otvorenom (hangar, skladists idr.).... 16-20% Za konstrukeije u zatvorenim lokalima i pokrivene (krovne konstrukeije id.) . . 1B-17% Upotrebs w zatvorenimn i grejnim prostoriama. 10-12% Upotreba uw prostorijama —grejanim —centralnim erejanjem weeseennee BOG Drvo se moze susiti na dva naéina: prirodnim i vestackin puter, Suienje prirodnim putem se vii prosto i na taj nagin sto © drvo izlaze uticaju atmosferskog vazduha. Stabla 1 Sumi se odmah po.obaranju oslobode grana i kore a zatim ‘ransportuju suvim ili vodenim puter u strugare, Posto s iveze u grede i daske, drvo se sla2e u t2v. vitlove i izlaze slobodno vazduhu i vazdusnom strujanju, Slaganje Se sasioji u tome Sto se iseGene daske na postoljy od mreda premazanih zaititnim sredstvom, naredaju po izvesnom sistemu jedna iznad druge. Pomocu umetnutih podmetaca od letava, koje su takode premazene Zaitiinim sredstvom, daske su. medusobno razmaknute tako da vazdul struji po svim povrsinams. Vitlovi mogu biti na otvorenom prostoru i tada se pokrivaju odozgo rivremenim krovom od dasaka koji siti izrezamu gradu ‘od Kile j sunca, ili u pokrivenom zraéenom prostoru. Na ovaj drugi natin viSi se prirodno susenje drvete 7a stolaru. Prirodao subenje traje dugo i zavisi od temperature vazeuha { strujanja vetra @ takode iod viste deta, tj, od gustine njegove strukture, Za tvedu hhastovinu potrebno je godina dana da se osufi 1 sm debljine: za negna drveta Getinara i topole potrebno je polovinu toga vremena. Pomoc prirodnog neGina sufonja drvo se moze dovesti u granicu od 13% do 17% visanosti — ,yazdusmo suvo" drvo. ‘Ako je potrebno da se devo za preradu dovede do manjeg procenta sadrzine viaznosti Koju nije moguée postiéi prirodnim putem, ili je potrebno divo br2e osusiti, onda se pribepava vestatkom naGinu suSenja, Vestacko suienje se sistoji u tome, da se dive w zatvorenoj prostorifi izlozi vestaékom zagrejavanju i provetravanju i da se na taj naéin pojata isparavanje vode iz drveta, Najéesée se upotrebljava susenje pomoéu toplog vazduha. Kod ovakvog natina susenja u prostorji se razvija dosta visoka temperatura pa se spolina poveSina deveta breo sufi, Iz unutraSnjh slojeva viaga prolazi u spoljne suve slojeve i tako u teznji za izjednaéenjem voda progresivno iséezava, Cirkulacija vazduha potpomade fsparavanje i odvodi vlagu iz drveta izvan prostorije 2 suSenje pomotu dimnjake za ventilaciu. Nagi gubitak vlage na spoljno} strani drvets prouzrokuje pukotine, 2bog skuplianja i formiranja jedniog spoljnjeg tvrdog sloja, kroz koji je prolaz viage iz unutrainjih delova praktitno spreéen, Stoga oko drveta treba odraavati visznu sredinu. Ovo se postide na taj natin, sto se sufenje vsiu prostoru st Kondicioniranim vazduhom, gle se temperatura i Wainost vazduha mogu menjati i regulisati vlo precizno Postoje i drugi nagini vestadkog sufenja drveta ali su skupi i mogu se priieniti samo na primerke ogranigenih dimenzija. To su: svfenje pomocu struje_visoke frekvencije, suSenje pomoéu infa-crvenih zraka I suenje pomocu bezvazdusnog prostora, U novije vreme se upotrebljava i hemijski nacin susenja kojim se pomotu prethodne impregnacije drveia hemijskim rastvorom poboljiava_vestaéko susenje. U SAD-u su postignuti vito dobri rezultsti pomocu natapanja spoljne povrsine drveta hemijskim rastyorom, koji ima tu osobinu da drvo odrzava u stanju vlage. Na taj rmaGin se izbegiva formiranje spolinjer tvrdogsloja, ‘umanjuju se zapreminske promene, pa prema tome, i povrSinske pukotine za vreme susenja. Pomoéu veitaékog nagina susenja drvo se moze osusiti za nekoliko dana, Mchaniéka otpornost drveta — Drvopo- kazuje najueeu mehanicku otpornost u praveu viakana kako na pritsak (6,) tako i na zatezanje (A¢,), Znatna je otpornost na pritstk u praveu viakana (6,). ‘Ukoliko sta deluje Koso prema viaknima otpornost se Smanjuje — ost pritisok (6), 2 najmanja je keds sila deluje u praveu upravo na viakna (6,). Otpomost na zatezanje, u praveu viakana (G,), je veca nego na pritisak, Medutim, visoka otpornost, se ne mote u potpunosttiskoristit, jer je teSko nasi pogodnu vezu 23 prenos sile zbog sekundarnih naprezanja, smicanja i cepanja, Koja tu nastaju. Zatezanje uv pravcu upravno na vlakna je slabo iw savremenim Konstrukeijama je ovakvo naprezanje po- 2eljno izbegavati. Smicanje move biti w praveu uprayno (T",) na vlakna iu praveu paraleino (Ty) viaknima. Ovo prvo, nastaje tek| | potto se prede naprezanje na prtistk upravno na viakna (Gd. koje je malo, Naprezanje na smicanje u praveu ‘upravno na vlakna (Cj), nizivamo presecanje viakana, U konstrukeijama se Gece java smicanje u praveu viakana, fj, tangene(jalno naprezanje (i ono je najopasnie. Kod savjanja u drvetu se u_gornjoj zoni_preseka pojavijuju. naprezanja na pritisak 2 naprezanja na ateranje u donjoj zoni, Ova naprezanja su najveéa na iviénim povriinama a smanjuju se iduéi ka stedini (neutraina zona) prescka grede, Prema tome, kod reds napregnutih na savijanje nisa potpuno iskoriSéena haprezanja, odnosno presek Kio sto je to sluéaj kod {istog pritiska ii eistog zatezanja. Mehanicka otpornost nije ista za sve viste drveta; ona varira prema vsti, [to tako, od uticeja je vlaznost kao i Evornovitost drveta, Visnost smanjuje_mahanisky otpornest. Povetanje vanosti za 1% smanjuje otpornost za zatezanje 7a 3%, Cvornovitost moze imati nepovoljan ttle} naoeito kod greda napregnutih ne zatezanje. Prema tome, mehaniéka otpornost drveta zavisi: od vrste dveta, pravea vlakana, stepena viagnosti i évornovitost Prema vsti i kakvosi drvo je razvrstano wu klase i propisana su maksimalna dozvoljena naprezanja (list Il — rivremeni jugoslovenski tehni¢ki propisi). Mane drveta, — U mane drveta spadaju oni ‘nedostaci Koji mogu biti prouzrokovani priikom rastenja inapadom stetogiga. a U toku rastenja divo je izlozeno uticaju promentjivih stmosfersiih prilke, koje mogu nepovoljno da utitu na sjogov racvitak i rast, To su mraz, susa, nepogode i vetrovi. Nepravilno rastenje i pritom nastale mane mogu aio da uéine delimiéno ili potpuno neupotrebljivim za tehnitke svrhe, U prvw grupu mana, koje su prouzrokovane prilikom rastenjz, spadaju raze pukotine koje nastaju u drvetu, preplitanje ili uvijanje viakana i évorovi. Druga grupu mang, prouzrokovane napadom stetotina, sadinjavaju napadi’od insekata i gljiva koje mogu da prouzrokuju promenu hemijskog sistava drvets pa, prema tome, i njegovu neupotrebljivos. Pakotine nastale Jeti, of suse i zege, idu zrakasto od perferije ka sev, One se pojaljuju i kod neglog sutenja ‘oborenog stabla, Zbog toga oboreno stablo ne treba ostaviti de se dugo sufi na suncu vet ga blegovtemeno ised istrutno suit, Pukotine jezgra, koje idu od srca ke periferji, aastju kod starihstabalaeije jezgro ne dobija dovoljno hrane od spoliih delove pa se zbog toga skupla, Pukotine jezga @ine drvo neupotrebjvim za tehnike sere, jeri jecgra jsoGene daske pucaju skroz po celoj duzini. Mrazne pukotine, nastale pod dejstvom mraz, pojevluja se medu godifnjim prstenovima. Ako su pukotine male stablo se ipak moze koristiti za rezanu gradu. Vece pukotine umanjuju moguénost upotrebe taki stabala 2a radevinske potrebe. Mrazne pukotine se mogu pojaviti od spolja ka unutratnjosti pa se prlikom toplog vremena ‘ata a novi go pstenor th rk ty. mane previake. § Usled vetra ili zemijSnih okolnosti vlakna se mogu pojedinim godisnjim prstenovima uvijati spiralno. To je fav, usukanost i stetna je narotito za rezanje greda i dasaka, jer se pri fom presecaju viakna. Ovo se najcesée pojavijuje kod kestena i rasta. Isto tako, usled nepravilnosti u rastenju vlakna mogu da imaju upleten polozaj — upletenost. Ovakva drveta iz istog razloga kao i usukana drveia ne mogu se upotrebiti za rezanie greda i dasaka, Cvorovi nastaju usled toga Sto vetina grana potinje od jezgra, pa njiliove omove postepeno bivaju zaokruzene frvetom rastuéeg stabla, Ti zatvoreni delovi_stabla (grana) saginjavaju évorove. Donje grane sumskog stabla zumiru i iSezavaju porastom drveta u visinu, Mrtvi ostaci bivaju prereséeni niovim drvetom i stvaraju nevezane, nepravilne évorove, Cyorovi varirajiu u karakteru ak i u jednom istom stablu. Oni skreéu tok viakans (list I sl. Vil) Sto nepovolino utige na évrstina drveta; narogito kod zategnutih greda ako je sloj vlakana preseéen ivicom (list I sl. VIN) Sliéno biva i kad je drvo preseteno na izrasloj krivini ili uvoju, Ovakyo drvo image ‘manje dozvoljeno naprezanje na zatezanje i pritisak. Cvorovi, takode, umanjuju ielastiénost drveta, Oni moga biti zéravi i visto spojeni sa drvnom masom (zdravi urasli évorovi) a mogu biti i nepovezani za dryna masa {Gspadajuti évorovi) i tada su vrio nepovoljni, 0d Stetogine koje napadaju devo joS u Sumi, pored razne divijabi i ptica Koje oditetivsi koru nanose velilu stetu, najopasniji su insekti: sumske zolje, Njene larve u drvetu bbu8e hodnike i mogu da ga ueine neupotrebljivim za tehaiéke svrhe. Usled napada gljivica, koje se hrane organskim ‘materijama, nastaje trulenje koje dovodi do potpunog raspadanja'drveta, Zato se moraju preduzeti mere predostroznosti, odmah po obaranju drvete u sumi i raznim naginima odstraniti vlagu i sokove iz drveta, odobadajuci ga grana | kore radi dobijanja vece povrSine za isparavanje viage, Kod ugradenog drveta najopasnija je tav, ,kuéna gljva” koja se rasprostire u vladnim i vezi izlozenim delovima, w mragnim i neprovetrenim prostorijama. Ona stvara dugatke niti, koje se docnije pretvaraju u bele rastresite grucvice a zatim potamne luteti na povrsini providne Tapljce. Kuéna gliva napada drvene delove na onim ‘estima gde postoje uslovi za njen razvoj i hrani se Delangevinastim materijama pa i celulozom, te se rapadnuti delovi drveta pretvaraju u smedu trufu masu koja se raspada na kockaste deliée. Ova gliva je veoma opasia i moze da izazove trulenje takvih razmera da dovede u pitanje opstanak konstrukeije, Borba protiv je sastoji se na priom mestu u preduzimanju mera radi spreéavanja njenog razvijanja, 2 fosu: 1) drvo pre ugradivanja treba impregnisati ancisepti¢nim scedstvima 2) ugradeno drvo mora da je suvo i zaStiéeno 3) ugradenom drvetu treba da se omoguei vetrenje, Jedna od vsta ples koja je rasprostranjena na elt i boru je apliva plesin”. Ona se obieno sree kod Splavarene ade i narogito napada beliko, Cesto seu toplimgoditnjim periodima jevija na skladitima drvene grade koja se lofe provetrava, U pogledu uticaja plave plesni na mehaniéku otpornost drveta, smatra se da glivica koja stvara plavu plesan ne razara drvna viakna, jer se hrani samo sokovima u drvetu. Prema tome, drvo koje je bilo plavijeno moze se upotrebiti kao grada ako nema drugih nedostataka i ako se ne polaze na spoliniizgled drvets, Sagorljivost drveta — Drvo je zapaljiv mate- sijal i strada od vatre, Glatko drvo se tee zapali nego drvo 88 neravnim povrfinama koje ime sitno izreckana vlakna. Da bi se saéuvalo od podara drvo treba da se postavlja dalje of mesta Koja mogu da ga zapale, Ono se mote zaitititi obavijanjem materijalima koja slabo provode toplota, tj. nezapaljivim materjalima ili zaititnim slojevima koji se prevlace preko drveta. Za8titni slojevi mogu vide ii manje da poveéaju taéku zapaljivosti deta, Tako npr. jelovina se pali na temperaturi od 280°C-300°C; premazom skrame od gips debljine 3—5 com njena tacks zapaljivosti se povigava na 500°—~700°. Isto tako i shrama od kreta { tetnog stakla mote da spreéi da za izvesno vreme plamen ne dode u dodir sa drvetom, Svakako da debiji siojevi pruzaju bolju zastitu ukoliko su debijé ali bi ih u tom slucaju trebala postaviti preko neke podioge kako bi se na drvetu odréal, Zabtita se moze postici 1 natapanjem ili_premazivanjem drveta solima, kao amonijaéna so, fosforna so, borna kiselina i druga fabri¢ka stedstva, Medutim, ova natapajuéa sredstva nisu trajna pa se zato drvo mora ovremeno ponovo premazati, bloga od sloja azbesta debljine 8 mm moze da prutt wilo dobru zaititu. Ovaj naéin je pogodan kada se na zidu, koji bi trebalo oblotiti lamperijama, nalazi dimnjak, U pogled sagorijivostitrebalo bi istatijoS jedno svojstvo diveta a to je da ono prilikom gorenja samo sebe zaStiti slojem uglja koji kod debljih komada drveta spregava Potpuno paljenje drvne mase, ili jako _usporava zapaljivost, te se drveni delovi u zapaljenoj kuéi mogu joS dugo odriati ne gubeci svoju statiéku moé gafenja. Kod aS. se, u Sloveniji, proizvodi protivpozarno sredstvo »Nariesa Pe, Zastitna sredstvaza odrzavanje tra- jmosti drveta, — Prirodna trajnost drveta je razligita i kod istih vista, Sto zavis od mesta ugradivanja i izlozenosti uticaju vremena, Viaga jizvesni 2ivi organizmi znatno umanjuju njegovu prirodnu trajnost. Viage je Pogodna ne samo za razvijanje stetnih gljiva nego Poveéava i zapreminu drveta, ps moze dz dovede do neugodne deformacije konstrukeje, Da bi se spretilo viazenje i saeuvalo od razatanja, devo se zabti¢uje zeStitnim sredstvima kojih ima ve vista. Ova ‘sedstva mogu da se podele u tri glavne grupe: 1. sredstva koja sprecavaju viazenje drveta 2. sredstva koja spredavaju viagenje a imaju antiseptitko dejstvo 3. antisepticka sredstva Ovim sredstyima se drvo premazuje ili natapa, 1 vi se ovrsinska ili dubinska impregnacii. Dubinska impregnacija je postupak po kome se drvo potapa u toplirastvor, ade ostaje dok se ne ohladi, i su a specijalnim autoklavima rastvor (zaStitno sredstvo) utiskuje u drvo pomoéu vakuma i pritska, Ponalanje raznih vista drveis prema dubinskoj impregnacij je razliGito, jer to zavisi od velidine sudova-pora drveta, od sadrine tanina, smole i dr, Neino drvo sa poroznim Sirokim sudovima se lakSe impregnise nego drvo koje je trdo sa uskim kanalima, Ima drveta koja se ne mogu ddubinski impsegnisati zbog kompaktnosti i gustine dre strukture, Od listara najakese se impregnise bukovo drvo, od éetinara jelovina teze nego borovina. Kod jele se provodtenje sokova visi preko viakana-traheida, pa rastvor mote da prode samo pomotu osmoze kroz membrane sestava, Takode je lakSe impregniseti beliku nego jeagro kod Koga je nastalo otvrdnjavanje Celija koje su ispunjene raznim materijame smole i tanina, 1, Sredstva koja spreéavaju viatenje Pryu grupu zaétitnih sredstava_saGinjavaju fimis lanenog ulja, uljane boje i razne vrste Inkov. Drvo se ovim sedstvima premazyje i na taj navin se stvara spolina evista skrama nepropusna za vodu, pa pruza i zStitu od sliva, Ova vista zaitite je ograniGenog trajanja jer je sloj tanak, te vremenom gubi svoju efikasnost. Osim toga, pukotine koje nastaju u drvetu, lako odvojive na mestima spojeva i dr. stvaraju prolaz z2 vlagu i stetotine, Zbog toga se premazi moraju Ge8ée obnevljati. Ove premaze bi ‘rebalo vrSiti samo kad je drvo suvo, tj, osuseno od 17% do 20% vlage. Viazno premazano drvo bi brzo istrulilo jer viaga ne bi mogla da ispari zbog nepropustjivosti scrame koju ovi premaci stvaraju na povelini premazanog drveta. Ovi premazi se uglavnom upotrebljavaju za. stolariju, ddvene stepenice i namestaj. 2, Sredsiva koja spreGavaju vizenj i imsju antiseptiéno dejstvo ‘Drugu grupu zaititaih sredstava ding organski proizvodi, fj, tame vote ketranskih ulja dobijent destilacijom drvenog ili kemenog katrana, To su: kreozot, katbo- lineum, Karbonil, antinonin i sliéni zaititai uljani Proizvodi kso hlomaftalin poznat pod imenom ,xyla- mon” (ksilamon). Za upotrebu ovih sredstava talcade je potrebno da drvo bude osuieno do 20% viainost, Karbolineum, karbonil, antinonin j ksilamon se na povrsinu. drveta nanose premazivanjem, prskanjem, specijalnim pistoljima ili natapanjem, ‘Kreozot_se uupotrebljava za dubinsku impregnaciju zelezni¢kih ragova, stubova, za elektriéne provodnike i dr., koji su u diektnom dodiu sa zemijom iti vodom. On je antizeptigan, titi od vlage i umutvjuje membrane celuloze, 3. Antiseptigna sredstva Utreéu grupu dolaze_mineraini proizvodi, odnosno soli rstvorijive u vodi. To su: sulfat oakra, ‘hlorid Zive i hlorid cinka. One su pre svega pogodne za svete drvo sa visokim sadreajem vlage, jer tada dublje ulaze nego swvo dive. Sa ovim proizvodima divo se mote premazivati, prskati, natapati i impregniseti, Oni su bezmirisni i upotrebijavaju se cado kod drvenih krovaih noséa. Soli su osetijive na vodu i viagu koja vremenom mots da ih spere i unistiajihovo antisepti¢no dejstvo. Zbog toge je potsebno ovim sredstyima premazano i natoplieno drvo, koje je izlozeno napolju, zasttiti premazima za spreéavanje vigtenja,Novija sedstva za zastitu drveta su t2v, vodo-od sredstva, koja pored antiseptisnog dojstva imaju 2a cilj da devo zaltite od promene unutrainje viaznosti i sacuveju fod skupljanja, deformacije i drugih nepovoljaih uticaja ‘lage, Po svom hemijskom sastavu ona sadrde jedinjenja ‘palra (hlorfenol, pentahlorfenol i dr.) koja su jaki otrovi ma gljive 1 baktenje. Postoje i izvesna vodo-odbijajuca sredsiva na bazi sintetione ill prirodne stole. Drvo se rote ovim sredstvima premazivat ii fto je bolje potopiti da rastvor Sto dublje prodre u unutrainje delove i da se spoljni delovi dobro natope. Poste isparavanjerastvor oko ‘membrane Gelije ostavja finu elastin skramu i zatvara pore. Na taj nagin devo postaje otporno na napade mikroorganizama, ne upije viagu #1 njemu sadréana viaga je stabilizovana &to znati da je drvo zaStigeno od Zapremninskih promena i krivijenja. Ova) postupak ne imenje boju drveta i ne skodi docnijem premazivanj il bojenju Tpak, ova sredstva ne bi trebalo upotrebiti ako se vidna povidina drveta obraduje postupkom koji treba da istakne lepu strukturu drveta Vodo-odbijaiuéa sredstva su se razvila 2a vreme i poste 60" dak = 1/6h Voorizontaina sla N teti da smakne povrsinu ay+ b paje H zato potrebno izratunati i duzinu prepusta a, = 5 Prepust a, mote iznositinajvie a, max = 8 dk; ay min = 15 cm, Ako big bilo> 8 dzk smicanje se ne bi wililo ravnomerno po celoj duzini, ‘Ako je sila S velika, pa zbog toga dubina zaseka dak prede dopuftenu granicu, mote se sile preneti preko Gvojnog zaseka Koji ima dve povisine na koje se pritisak prenosi (d, XVID. Sila $ se u tom slusaju deli na Sy iS koje deluju na prednji, odnosno zadnji zasek. Pri proracunu izradunava se prvo dubina zadnjeg, a zatim prema njemu dubina prednjeg zaseka, Privremeno se uzima da je S, = Sq = $/2 pa se prema S/2 priblizno odredi dubina zadnjeg zascka dj, ~ 2/7 dubina precnjeg zaseka osigurava se Celitnim zavrtnjima @ 12 do 18 mm (a. XVI). Ako je dubina zaseka suvige velika, onda sou cilju smanjenja dubine zasecanja mote ‘izvrliti proSirenje povline pritiska i smicanja, prikivanjem dasaka sa obe strane kosnika i zatege na mestu spojeva (sl. XVID). Isto tako se moze smanjiti dubina zaseka i preneti veéa sila ako se veza dopuni prstenastom kerikom (s1. XX). Pri tom kosi zasek dzk prima silu Ny karika situ Ny; N,>Ny Profirenje povrSine pritska i smicanja, moze se izvtSiti i dodavanjem jaéih podveza sa obe strane kosnika i zatege (@. XIX), koje se sa njima povezuju pomodu zevrinjeva i karika, Veza se mode izvaitii bez zasecanja zatege ako se na prepusty doda zaseban komad povezan sa zategom pomotu karika i zavrinjeva (sl. XX). Ovaj natin zbog karike zahteva veliku oslonaénu dutinu, Skratenje osionaéne dutine i pomeranje ta¢ke preseka osovine zatege i kosnika mote se izwSiti postavijanjem podmetaca ispod nodica kosnike (sl. XI). Povezivanje stupca i kosnika, kod proste vesaljke, wi se takode pomotu prednjeg kosog ili dvojnog zaseka, Veza se, takodc, proraéunava prema sili $ i ne predstavija takav problem kao izrada veze kod lezista, koje zbog vendanice ili stupea (ako ima nazidak) ‘iii obrade adstreinice rahteva uvek i za sraki slutaj posebnu analizu. Vera stupca i kosnika, kod dvojne vebaljke, vil se na ist natin pomoéu prednjeg kosog ili dvojnog zaseka. Kao nov elemenat ovde se javija raspinjata, S obzirom na veliku silu koja razapetu raspinjaéu pritiskuje izmedu stupea ona se sa stupeem povezuje samo sa malim zasekom dubine 2.cm, a8 Kod svih do sada opisanih veza vrlo je vatno, da izrada bude pravilna i ravna kako bi se osiguralo potpuno naleganje dodimih delova po celoj povilini, koja je méunom odredena, Nepotpuno naleganje moze da gazove veta naprezanja u pojedinim delovima drveta, pa ida dovede do njthovog otcepljenja, Slobotna duzina zatege kod velaljke je obiéno veliks. Pored toga, ako se tavanjate potkromne tavanice nose preko velaljke, zatega u zavisnosti od nasina nofenje ‘mofe da bude optereéena i od vertikalnih sila. Iz oba ove rezloga zatega se mora prihvatiti za stupee, pogodnom verom koje Ce skratiti slobodnu dutinu zatege i preneti teret od tavanico na stupce a ovi delje na kosnike. Privatanje zatege vr8i se pomoéu uzengija, navinjenih od trakastog gvo2da koje obuhvataju zategu i stubac (list 23, detalj HI). Uzengija moze biti razli¢ito uradena a njene dimenzije i nagin povezivanja s2 stupcem zavise od yeliGine optereéenja Koje treba da se prenese od zatege na stubac. Pored vere sa uzengijom stubac i zatega se povezuju pomotu depa i aleba ili pomotu klina od tvrdog drveta (ovaj navin je bolji_ jer manje slabi zategu). Ovo povezivanje je potrebno da se spreci eventualno pomeranje stupca_u donjem delu. Stubsc mora biti fadignut s2 2 — 3 cm od gornje strane zatege zbog eventualnog sleganja, Po tome se, takode, mote videti da Ii je vetaljka fspravno postavijena, jer stubac ne sme da puitiskuje zategu, voé naprotiv da teret odatle prenese u ‘vomu tack veze sa kosnicima, Vetanje tavanjaca ‘Vetanje tavanjata za krovnu konstrukeiju mode se iavriti na nekolike nagina: 1) pomotu okagaée (nadvlake) 2) pomotu podviake 3) pomotu direktnog naleganja tavanjaéa na zatege 4) pomotu limenih papuéa 1) Velanje tavanjaée pomocu okagaée, Okagata je horizontaine greda koji se postavlia preko. zatega uuprayno na kroyne nosaée, a pored stubaca vesalike (list 23, detalj II1,). Ona se sa zategom povezuje zavrinjemn & nm. Pomoda okagate se skraéuje raspon tavanjata koje idu paralelno iu isto} visini sa zategom, na taj natin sto se zaveinjima @ 12 mm veiaju 0 okagacu, Tavanjade srojim eajevima nalozu na spoljne zidove i vetaju se kod proste veSaljke na jednom mestu po sredini (list 23, primer 1 detalj I,), a kod dvojne vesaljke na dva mesta, tj, 2a dve ckcagace (list 25, primer 6). Teret, Koji velajka na taj natin prima od tavanice, je znatan i éesto vei od krovnog optereéenja. Zato treba da se radi Sto InkSa tavanica sa lakim ispunama, Ako se tavanski prostor ne€é koristiti onda bi ga tako trebalo i ratunati, U.tom sluGaju treba da se spreéi pristup tavamu {ida se tako izbegne eventualno koriscenje. Grozdene uzengije mogu se uraditi iz jednog ii vse delova, Na detalju My lista 23, uzengija je iz tri dela: donji koji obubvata zategu i dva dela Koja su zavrtnjimepridvriéena za stubse, fo ezivanje ovih delova izvrseno je zavrinjima, preko kojih se mote vriti lakSe namedtan pritezanje, nego kada je iz jednog komada, kao na detalju Jy i 1, list 24. Sa donje strane ispod zatege powrfina zengije se moze prosiciti postavijanjem Sire gvozdene ploge tako da se teret prenese na vetu povisinu, 2) Nagin noSenja tavanjata je pomotu podviske, Podviaka je horizontaina greds koja se postavlja ispod zatege, na mestima gde je ova povezana s2 stupcima. Tavanjaée su i ovde na istojvisini i paraletne sa zategom, pa svojim krajevima naledu na spoljne zidove i po sredini kkod proste veialike, a ne dva mesta kod dvojne vebaljke, fj. nalezu na podvlaku, odaosno podviske (list 24, primer 2. Uzengijama se u ovom sluéajy prihvata podvlaka a ne zategi, jet ova nalete na podviaku. Kod prolaza kroz podvlak deo uzengije je zaobljen (detal 12). Upotrebom podvlake za nofenje tavanjata ne dobija se ivan plafon u prostoriji, jer podvlaka ispada ispod ravni tavanjada, Sto nije sluéaj kad se tavanjade nose pomotu okagace, 3) Tavanjate se mogs postaviti odozgo na zatepe (ist 24, primer 3). Zatege je u ovom slutaju osim naprezanja na zatezanje od veSaljke napregnuta i ma savijanje od tavanice. Ona ispada ispod ravni tavanjata, pe plafon nije ravan, Tavanjate pored podurih zidova zbog le2ista kosnika nije ‘moguée postaviti na zategu, pa ih treba pribvatiti prihvatnicima, 4) Kod detvrtog natina nofenja tavanjaca pemocu limenih papuéa (list 24, si. 4), tavanjage se takode postevaju upravno na zatege, ali su u isto) visini sa njima fe se dobija ravan plafon. Kao i kod prethodnog slucaja, tavanjaée se pored podutih spolinih zidova moraju prihvatiti prihvatnicima. Po prvom i drugom nadinu, tj. pomotu okagace i podvlake tavanjaée naleiu na spoljne poduine zidove Koji primaju jedan deo opterecenja od tavanive kao jednako rasporedeni teret, Drugi deo se preko veislike pprenosi kao koncentrisana sila na mestima oslonca erovnih nosaea. Po tre¢em i Getvrtom nadinu tavanjate ne nalety na zidove, vee ns zatoge pa s¢ preko yebaljke prenosi celokupan teret tavanice, Ovo je nepovoljnije i za krone nosaée i za zidove koji na mestima oslonca nosaéa treba da prime veée koncentrsane sil. Nad armiranom betonskom tavanicom krov na veSaljke se upotrebljava ada je potrebno izbeti da teret od krova pada j na tavanicu (list 25, primer 5). Umesto zatege, Koja se na mestima krovnih nosaéa izdite ‘anad poda potkrowne tavanice, mogu se ispod kosnika postaviti jastuci od komada greda (detalj fs). Jastuci se ukotve 23 armiranu betonsku tavanicu, Zatezuta sila ée s pteko jastuka preneti na rebro armirane betonske tavanice Koja se nalazi ispod nosaéa, Broj kotvi za jastuk a0 i nijthove dimenzije a isto tako i dimenzije rebra tavanice, koja prima zatezucu silu, odreduje se ratunskim patem. Cee eee ‘Stubae u svom donjem delu u ovom sluéaju nifta ne nosi, i. preko nega se ne prenosi nikakav teret, osim vertikalne komponente sile koja se od ro2njaée prenosi preko pajanti, Medutim, radi stabilizovanja u donjem elu on se povezuje preko cepa { Zleba sa podmetacem ukotejenim za armiranu betonsku tevanicu (detalj 15) ii okvirom od gvozda ukotvljenim za tavanicu (detalj Is vatijanta). Na listu 26 (primer 6) prikazane je dvojna vedaljka, nad arvenom tavanicom. Tevanjaée se veiaju pomocu okagaée, Detalj évora Ug je isti kao na listu 23, detalj ly. ‘Veze izmedu raspinjace, stupea i kosnika, detalj lg ist je kao detalj I>. Oslonac raspinjace na stupcu, pored zaseka od 2 cm, prosiren je podvezom prikovanom sa strane za stubac. Osim toga, od pomeranja u horizontalnom praveu osiguranje je izvrfeno klinom od trdog drvets uvucenim u stubac i respinjaeu. ‘Ako krov ima nazidak onda se postupa kao i kod ranije opisanog sluéaja krova sa kosim stolicama nagnutim prema tavanskom prostoru. Zbog obrade lezista kosnika koje more biti iznad zida, stupei koji nose ventanice moraju se uvudi u aleb naginjen na zidu nazitka (detalj 1). (Na detalju Ill prikazana je veza stupea i zatege pomoéu zengije. Zbog velike sile koja treba da se prenese sa zatege a stubac, profirena je povréina napregnuta na smicanje postavijanjem gvozdenih umetaka izmedu uzengije i stupea, Bez njih, smicanju se odupire samo povrSina ispod zavrinjeva na stupcu koja za prijem velike sile nije dovoljna, Dyojna vesaljka nad armiranom betonskom tavanicom, obradena na listy 27 (primer 8), konstruisana je sa zategom od divene grede, U tom’ slucaju potrebno je zategu, od gornje povrSine poda tavana i2dici za oko 3 cm kako bi bila obezbedena od eventualnog vazenja. Zatega se sa stupcima iu ovom slueaju povezuje uzengijama. Nad veéim rasponom do 12,50 m a pri nagibu do 1:15 mote da se Konstruite manj trojna veSalja sastavjena i jedae dvojne i jecine proste vetake na bije se stupce oslanjaslemenjata (ist 27, primer 9), Ovo se mote invrsiti pogodnom verom u visini roinjaca (etal Ho). Klesta u visii roznjata su od gornje vedalike napregnuta na zatezanje, Raspinjaca zbog tzvijanje usied pritiska ne treba da prede duzinu od 5.00 m. Velaljka se moze uraditi i kod blagog nagiba krova al je pri tom pottebno obezbediti razvoj vetaljke, tj. nagib keosnika minimum 30°. Zbog toga se kod blapit nagiba potrebna visina mora obezbediti izradom nazitka (ist 28, primer 101113). Na primeru 11 iskoriséen je unutrasnji noseéi zid, pa je ‘nad veéim rasponom konsiruisana prosta vesaljka, a teret od roznjaée sa desne strane prenet direktno prema stupeu na zid. Komik sa desne strane, oznaten isprekidanim Linijame, radi popreénog ukruéenja krova, moze izostati s obzirom da je stabilnost krova u popreénom pravcu obezbedena vesaljkom sa leve strane, ”Na primers 12 iskori8éona je visina krova u sredini, da se kkonstruige prosta velalika i time obezbedi pravilan prenos tereta od krova na noseée zidove, ‘Na primera 14 je Kxovni nos nad armiranom betonskom tavanicom, s obzirom na stedaje noseée zidove, sklopljen iz dve proste veSaljke sa strane i jedne ‘proste vefalike po sredini koja se na njih naslanja. Prosta vedaljka je konstruisana po sredini radi pogodnijeg kor8éenja prostora. Ako to nije potrebno, onda je jednostavnije produditi stupee Koji nose slemenjaéu i osloniti ih na Kratki raspon armirane betonske tavanice wmedu srednjih nosetih zidova, U tom sluéaju otpada sxednja prosta vesaljka. Detalj 6vora 114 Konstrusan je tako da se ofovine svih kosnika i stubaca seku u jednoj tabi ‘Ako zgrada ima srednje zidove na koje naletu tavanjaée, te nije potrebno da se nose preko krovnog nosaéa, a krov 1a roanjaée sa pravim stolicama ne bi bio pogodan zbog ‘yeéeg rastojanja izmedu stupca i noseéeg zida, moze se konstruisati kroyna konstrukeija sa nosaéima v vidu vebeljke, Kako ova konstrukeija prima i prenos na spoljne zidove samo opteresenja od krova, moze se pogodnom vezom i natinom Kleétima dati funkeija raspinjaée (list 29, primer 15), Ovo se mote izvesti pomoéu Melerovog évora, detalj Ilys, ili pomocu specijalnog komada umetnutog izmeda kleSta i stupca (Cetalj 115 varijanta). Posto su leSia, u ovom slucaju kao raspinjaca, napregnuta na pritisak potrebno je radi prenosa pritiska, izmedu greda kleSta kod stubace postaviti umetke. Zhog izvijanja je isto tako potrebno postaviti umetak i po stedini kleita, Jednovodai krovori (list 30). Jednovodni krovori kao sto je redeno u opitem delu ne spadaju u red ekonomitnih krovova, Kako i njihov izgled za strme nagibe nije lep, to se jednovodni krovovi upotrebljavaju samo Kada se to ne mode inbeéi (sl. 1, 2, 3, 4, 5) ili kod slobodnih manjih zgrada sa blagim nagibom krovne ravni (sl. 6). Visoki kalkanski zid jednovodnog krova, izloien napadu vetra ne bi mogao opstati, ako nije preko poprecnih Zidova dovolino ukruéen ili od krovne konstrukcije osiguran od preturanja prema tavanskom prostora, Isto tako treba pogodnom krovnom konstrukcijom spreziti pritisak u polje. Kod malth raspona i blagog nagiba do 20° i raspona roga do 4,5 m kalkanski zid je male visine, pa ée silu vetra koja bi teZila da preturi zid, primiti postavijeni stupet i semenjace I prent je preko rogove na suprota i p Povetanjem nagiba povetava se i visina kalkanskog zida, pa je potrebno veti pritisak vetra pritvatiti kosnicima koji €e ga proneti na svoje omnovice, odnosno zid (sl. 2). Kod strmih krovova i veéeg raspona roga, zbog sile vetra koja deluje i na krownu povrsinu, potrebno je popretno osiguranje kosnicima u oba pravea. U_prikszanom primers (sl. 3) kosnici su postavijeni na krovnim nosaéima samo sa jecine strane. Pritisak vetra koji deluje 1a kalkanski zid prenosi se preko rogova koji su u ovom 40 sluéaju uepljeni u tavanjaée. Ako rogovi nisa ueepljeni veé samo oslonjeni na venéanicu onda bi krovai nosaéi dob i sa te strane kosnike preko Koji bi se na spoljai id preneo potisak od vetra. Opteresenje od krova koje u ovom slutsju pada na rofnjacu prenosi se preko pravin stolica na srednji noseéi Zid. Visoki stubovi moraju se prihvatiti klestime 1 visiat rornjace i slemenjace i na ta} nacin osigurati njihova stabilnost. Ova kleita so korste isto tako da se preko njih a pomodu gvozdenih Kotvi osigura i stabilnost visokos, talkanskog zida. Krovni noseéi sa kosim stolicama, su takode, veoma pogodni za jednovodne krovove i ako predstavljju f2vesu smeinju slobodnom prolazy kroz tavanski prostor (sl. 45). Pri veéem rasponu kada nema unutrainjih noseéih zidova mdi skra¢ivanja raspona tavanjata‘mora se upotrebiti roy na vebaljce (sl. 7). Na primeru sl. 6 jednovodni krov nad veéom sirinom grade ali blagog nagiba moze se izvrliti jednostavnom Konstrukeijom. Postavljanje Kosnika na stupce prema alkanskom zidu osigurava ga od preturanje, ‘Na primeru 8 izbegnut je visoki kalkanski zid prelomom komme ravni na pogodnom mestu, tako da je dobijen nesimetriéan dvovodni krov koji je refen nosi¢ima sa kosim stolicama, Hansardai krovovi (list 31). — Ove kravove izumeo je francuski arhitekta Francois Mansard. Krov ima prelo- miljen oblik i sastoji se iz dva dela, Donji sa jako strmim i omni sa blagim ili strmim krovnim revnima, Ranije dosta upotrebljavan, naroéito u Francuskoj, ovaj xov je, v stvari, jo8 jedan sprat vite na zgradi, Donji deo jf obiéno kori8éen za stanovanje ~ otuda i naziv ‘mansarda, za potkrovije koje se koristi za stanovanje, Donji deo krove sastoji se iz vertikalnih i kosih stubaca i horizontainh medusobno povezanih greda, koje sati- njavaju skelet na kome se podize gornji deo krova. ‘Ako se donji deo krova Koristi 2a stanovanje onda se na podviakama i roznjagama izraduje drvena tavanica u cije 2 tavanjage obitno ucepljuju rogovi gornjeg dela krova @l. 1). ‘Ako se krov ne Koristi ze stanovanje vet 2a druge svihe, onda se izreduje bez tavanice u gornjem delu 2 stupei rosaéa se medusobno povezuju samo klestima (sl. 2). Na taj naGin se moze koristiti celokupna visina krova. Oblik krova se obiéno dobija kada se nad spoljnim zidovima opie polukrug i u tim granicama odrede konture. Za izgled je najbolje ako se upotrebi isti krovni pokrivaé za donji i gornji deo krova, S obzirom na veliki utroSak drveta ova vrsta krovova danas se retko upottebliava, Cetvarovodni krovovi (list 32) ~ Cetvorovodai krov nad jednom zgradom podide se iz arhitektonskih razloga, jerzgrada tada ima lice na sve Getiri strane, koje joj daju strehe i kose krovne ravni Novi elemenat kod ovih krovova je greben koji ini presek dveju Kosih krovnih ravni koje se suteljavaju na iuglovima zgrade. Na tom mestu se wu ravni rogova postavja greda grebenjats. Rogovi koji se jednim krajer naslanjaju ma grebenjatu zowu se skraeni rogovi, 22 razlika od celih rogova Koji s¢ pruzaju od strehie do slemena. Posto grebenjaca pripada dvema krovnim ravnima njena ‘gornja povrlina je zakolena na dve strane, tj, levo i desno ‘ad linije grebena, pa je prema tome presek grebenjace nepravilan petougao. ‘Skraéeni rogovi koji se naslanjaju na grebenjagu zaseku se oso, prosto prislone I jakim ekserima za nju prigurste, Kako je grebenjata kost greda u rami, ona sa horizonialom zaklapa manji ugao nego rogovi, te je of covih duza, Osim toga, na nju pada i vect deo tereta nego na obigan rog. Zbog toga je i dimenzija grebenjace veéa nego Sto je dimenzija roga, Visina preseka grebenjace iz konstruktivnih razloga treba da je veéa od visine preseke rogova, jer se ovi koso zaseegju kod mesta spoja. Visina grebenjte krete se od 18-20-22 cm, Kod cetvorovodnih krovova_mogu se, uglavnom, upotrebiti krovovi sa pravim stolicama, tj. na roznjaée i ‘velalike, Kose stolice se mogu isto tako upotrebiti bez komplikacija kod krovova koji imaju samo slemenjatu, Medutim, kod krovova koji imaju roznjaée dolazi do lavesnih tesko¢a izrade krovnih nosaéa na uglovima ispod. grebena pa ih treba izbegavati. Kod rasporeda rogova mogu nastupiti sledeéi sluéajevi 4) Ako krov ima samo roinjace Detalj A Prvi par rogova poéinje od preseka linije grebena, Grebenjace se u svom gornjem delu povezuju s2 prvim prom celih rogova i sa njima uévrste, Na taj nacin se dobije solidno povezani slemni ugao. Ako rog boéne strane pada u sredinu, ne sme se dovesti do spojeva gde ima éetiri grede, veé se prihvatnicom oslonjenom na grebenja¢e prihvati stednji rog, Detalj A varjanta ‘Ako iz izvesnih konstruktivnih razloge prvi par celih rogova ne mode da se spoji sa grebenjacama u slemenu, trebalo bi provuei scednjirog bone strane krove izmedu sgrebenjaca { se njima ih u slemenu povezati. Prvi suéaj A je bolji, jer su grebenjaée u svom gornjem kraju prihvaGene parom celih rogova. b) Ako kroy ima samo slemenjaéu ii roinjae i slemenjaeu Detalj B U ovom sluésju grebenjaée imaju osionac u svom gomjem delu — one se preko zascka polote na slemenjaéu i sa njom i medusobno povedu, Prema tome, ovde nije neophodno poverivati sa njima prvi pat celih rogova. Pri par cen rogova moze se dovest i do spoja sa ajima i postaviti na izvesnom odstojanju Sto zavist od poloiaja krovnog nosata, SSS Detalj C Kod strehe, grebenjata se kao i rogovi ostanja na vendanicu st zasekom na uglu, Zasek se pravi na donjoj strani prebenjaée i veza uévrSéuje jak ekserom (list 36 etal). 1, Cetvorovodni krovovi na raspinjace (list 33) Tako je ova vista krovnog nlosaéa tipiéna 28 dvovodni kxov — krov na raspinjage 50 mode relativno lako izvesti kao Getvorovodni ako se Konstruife sa podviakama, Froblem se pojavijuje na bono} strani gde treba prilvatiti izvestan deo stednjih dugatkih rogova ~ u visini raspinjaca. Na listu 33 prikazane su dve moguénosti. Po prvoj sl. 1, podviaka je sprovedena i na boénoj strani ito tako da so nalazi na sredini izmedu rogova, Sto omoguéava da se dugacki boéni rogovi prihvate polurespinjacama koje ralezu na podvlaiu i povezuja se st prom celom raspinjacom. Kako se u tom sluéaju stupei nalaze izmedu tavanjaéa rmotaju se osfoniti na jastuk postavijen poprecno na dve tavanjate. Po drugom naginu podvlaka nije sprovedena sa hotne strane veé zbog povoljne visine raspinjaéa i rasporeda rogova, poslednja raspinjata sluZi kao oslonae za dugacke rogove, botne Kose ravni (sl. 1 varijanta). Kada éo se i koji nagin upotrebiti zavisi od polozaja raspinjade i rogova. Radi uGepljenja rogova i grebenjaga trebalo bi sa bodne strane sa pretposlednjom tavanjacom povezati i na zid ostoniti krathu paréad uprayno na zid, (Ova kratka paréad sa tavanjacom se povezuju verom na lastin rep da bi se mogla savladati horizontalna komponenta Kose sile koja deluje u rogu. Za osonac sgrebenjace isto tako se postavlja koso parée tavanjace, 2. Cetvorovodni kxovowi sx pravim stolcama (list 34) ‘Ako krov ima samo roinjade (s1. 2), onda se rotnjaéa kao ispod poduznih postavija { ispod bosnift kosih krovaih povrSina, tako da one dine jedan zatvoren pravougaoni venac. Venac rotnjata se oslanja na krovne stolice Jrovnih noseéa, postavijene na jednakim razmacima, Prvi par krovnih stolica nalazi se na mestu gde se roinjade ‘dveju krovnih ravni suéeljavaju pod pravih uglom, ispod grebenjate. Ove krovne stolice sa odgovarajuéom ‘osnovicom i komicima éine krovni polunosaé. Zove se polunosié jer nema par celih rogove kao Sto to imaju nosaéi u polju. Kada je na taj natin odredeno mesto krovnih pokunosaéa 1m jednoj i drugoj strani, onda se polozaj celth krovnih nosaéa odreduja podelom razmaka izmetu polunose¢a na jednaka rastojanje, Koja ne smeju preci 4,5. m. Raspored rogova se zatim vrSi izmedu krovnih nosaéa i polunosata itd, Posto se kod polunosita ne postavjaju Klesta, jer postoj rofnjaéa koja prevzima i njthovu ulogu, nije neophodno da se skrageni rogovi postave u istoj vertikalnoj revni polunosséima. Medutim, ako krov ima nazidak onda je to neophodao zbog povezivania kleita koja drée nazidak sa kosnicom nosaéa, 41Prilikom veSenja rasporeda rogove potrebno je voditi reGuna da prvi par celih rogova, ako je to moguée, ‘zauzme polozaj u liniji preseka grebenjaéa sl. A (List 32). Polunosaéi ispod grebenjata pored kosnika u popreénom praveu, Sto je diktirano vrstom nosaca, dobijaju kosnike i 1u poduiinom pravcu korva, radi prijema horizontalne sile vetra { botnog potiska od pajante. ‘Ako krov ima samo slemenjaéu (sl, 3) onda nema polunosaée veé cele krovne noseée. Ovi se postavljaju pogevsi od feajnjih tataka slemenjate, ili sa pomereni se konzolastim prepustom slemenjate za oko 80-125 Krov Koji ima i slemenjacu i roBnjace (sl. 4) dobija polunosaée ispod roznjata boénih krovnih povrdina, Coli krovni nosa6i potinju od krajnjih taGaka slemenjace ii su pomereni prema sredini za oko 80-150 em sto zavisi od razmaka od polunosiée. Prepust se podubvaia, pijantama, Polunosaei na “botnim stranama zbog velike duzine roinjaéa dobijaju i jeému krovnu stolicu po sredini sa cxigovarajutim pajantama i kosnikom., Na lista 35 prikazen je drugi natin rasporeds krovnih nosaéa koji bazira na sledetoj analizi a) — Kad krov ima samo roznjate (sl. 2a) 1) Dobro je da se prvi celi krovni noseéi postave na preseku linija grebens i slomena, Na taj na¢in ¢e prvi par celih rogova uvek biti povezan sa grebenjaéama sto povecava krutost krova i nepomerljivost grebenjata 2) Deo rodnjaéa od prvog celog nosaéa do grebenjace mote se konzolasto nositi poduhvaten jo8 i pajantom prugenom od stupca celog nosaéa. Medutim, ovaj prepust ne trebe da prede duzinu od 1,5 m /sl, 2a) za lake pokrivace, a 1,25 mza teze pokrivate. Boéna roznjata se oslanja na prepustene roénjaée sa podulnih strana, Spo} rodnjace na uglu bi trebalo izraditi padljivo na preklop i povezati sa dva zavrtnja. ‘Ako propust prelazi 1,5 m dimenzija rodnjaga se znatno povetava, U tom slueaju bina uglovime trebalo postavit stupce na koje 6e se ro2njaéa osloniti (2a). 3) Pajante se postavijaju se obe strane stubaca prvih celih i srednjih krovnih nosaéa u podu2nom pravcu krova. Ovaj niz pajanti se stupeima i roznjaéom ine jedan kruti ‘eetkasti sistem koji moze da prati horizontalne sile, Pajante je potrebno postaviti sa obe strane svakog stupca, Ako se pajanta postavi samo sa jedne strane, kao Sto je to kod prvog prikazanog naéina sa polunosiéima, ede usled savijanja roznjace od veritikalnog opteretenja pajanta napreze stubac na savijanje i time jo8 viSe pogorSava sposobnost otpora sili vetra u podusiom praveu (Zato se kod priog negina mora postaviti kosnik). Pajante postavijene sa obe strane stupce neutralisu horizontalnu kompomentu od vertikalnog opteretenja i time se stabilnost konstrukeije poboljieve. ‘Ako se kroyni nosati konstruifu i rasporede po ovom drugom nacinu, tj. sa prepustom roznjace kod uglova ili 2 ‘ postavijanjem stubaca na uglovime ali bez pajante 1 kosnika, jedan deo horizonteine sile vetra primige guebenjae 2 delimitno i rogovi suprotne bone krome ravni, Zato je grebenjace i rogove boénih krovnih ravai potrebno dobro utvrditi za rodnjacu i vencanicu, Usteda ui potrofnji drveta na ovaj nacin kada se radi o veCem broju zgrada, moze biti znatna. ¥) Kod krova Koji ima samo slemenjaéu mode se sprovestislican postupak, polazeéi od pretpostavke da te horizontalnu komponentu sile veta, koje se prenost preko slomenjace na suprotmu botnu krovm ravan, da prihvate sgrobenjace koje su sa slemenjaSom dobro povezane. Ns osnovu ranijeg objainjenja ovde se mode postupiti na 5 d, Prema tome, nejmanja povrdina dejstra jednog eksera imosi Sd x 10d = 50 d?, Od napregnute ivice odstojanje je 12 d a od nenapregnute > 5 d, s Broj eksera K odreduje se prema slic S, K Raspored eksera: ~(2d+ e-024459) | lod Ju praveu sile a,K 2. upravno na silu ny =— mp Sirina daske b = (ny + 1) x 5d § obzirom na relativno gusto prikivanje, veza sa ekserima aje posle veze lepljenjem najvecu krutost spoja od sviht . Zaglavak treba da se uradi tako da njegova vlakna budu paralelns sa vlaknima grede, iz tog razloga Sto je w pravcu Viskana dozvoljeno veée naprezanje na pritisak nego upravo na viakra. Drugo, u pravcu viakana drvo se manje steuplja, Pored prtiska i smicanja zaglavak je jos wlozen i preturanju od momenta M, Ova} se, medutim, ponistava postavljanjem zavrtnja ¢ 1/2” su obe strane zaglavca, Cetvrtasti zaglavak mote biti i od éelika, za spoj gvozdene podveze sa drvenom gredom da bi se preko njega prenela veta sila, tj.na veéu povisinu. Zavetan) koji pritete vezu, napregnut je na smicanje po povriini fzmedu zaglavka i podveze, pa se prema sili i ozyoljenom naponu na smicanje za celk, odreduje ragunskim putem preénik zavrtnja, Bro] i velitina zaglavka odreduje se kno kod hrastovog zaglavia, Kiblerov zaglavak (list 47) Firma Kibler iz Studgardaje prva natinila okrugli koni¢ni zaglavak od twrdog drveta, Da bi se tatno utisnuo u devo dat_mu je oblik dvostrukog zarubljenog konusa sa prorezom po stedini za prolaz zavrinja koji osigurava évrsto zatiskivanje i spreGava preturanje, kome je ovaj ‘zaglavak uglavnom izlozen, Pogodnost ovog oblika je u tome Sto se zaglavak pritezanjem navitke zavrinja ponovo utisne uz zidove Jetta, kad se drvo skupi. Ovaj zaglavak se radi od hrastovine a za vezu drvetd i gvo2ta radi se od livenog gvo2da. On je u precnikku manji ali u visini veéi od drvenog, Poito je ovde veta opasnost od preturanja spojni zavrtanj treba da je jac, Prstenaste spone (karike)(ist 47) Nasuprot jakim punim zaplavcima, ligne karike,oblika kmwanog prstena, imaju tu prednost da bog. svoje elastiénosti prate prirodnu promenu aleba koje naslaje hog rada drveta ina taj natin obezbeduju jednakomeri pritisak na zidove Hleba. Ovo se narotito odnosi na Prorezane karike, Karika ima zatvorenih i prorezanih Zatvorene — Appel, teller, Christoph and unmack Prorezane — Tuchscherer, Locher i dr. Naroditom alatkom — maginom ,Glodalicom” koja ima 8.000 obrigja u minuti izdubi se u drvetu urez (zleb) 2a 48 kari, na oba drveta koja se spajaju. Urez mora biti vilo precizan i ide do tagnosti od 1/10 mm; da bi se karika slom uteraa, Pod uticajem sile P koja tezi da raskine vezu, keri pritiskyje ne suprotnu polovinu povrsine kru2nog ureza, Pritisak se resprostire radijalno i nije podjednak po celoj pritisnuto} povisini, Najvect prtisak je po lini sile Pa uupravno na nju je ravan mull, Na omovu ove pretpostavke, proradun karike bi bio dosta slozen, pa se adi prostijeg racuna, polazi od pretpostavke da se pritisek prenosi ravnomemo na neku zamisijenu ravan, odnosno na projekelju karike i to na projekeiju normalno na pravee sie, Na taj naéin je proraéun znatno uproséen i vi8i se sino kao kod cetvrtastog zaglavka. Kod prorezanih karika ra¢una se da jedna_polovina dejstrye na jezgro 2 druga polovina na spolinie devo, Zato se raGuna sa dvostrukom projekcijom botne povrSine 2a jedan par kerk. Spoj sa karikama se priteze zavrtnjimag 1/2”—3/4”. Zupéaste spone (list 47) Zupéaste spone su veeni elementi krutnog ili Cetvrtastog oblika izradeni od éeliénog lima ili livenog gvozda. One imaju zupce ili Klinove sa jedne, ili sa obe strane, koji zalaze u drvene elemente koje povezuju. Za mupeaste spone nije potrebna prethodna predradnje 2 jzradu Zleba kao kod zaglavake ili prstenastih karike, jer se one utiskuju u drvo pritiskom, pa su u tom pogledu Mtedljivje od karika i danas se mnogo upotrebljavaju. Zupéaste spone se smeju upotrebiti samo kod éetinar- skog drveta i kad su napravijene od éeliénog lima, moraju Se prevuti zaStitnom previakom ili premazom, da bi se zastitile od rdanja. Najstanja cupéasta spona petentirana je jo8 1891, godine. To je, u stvari, bio jedan zupéasti lim koji je sluzio za rastereéenje zavrinjeva kod zategnutih Stapova. Godine 1920, bile su norvetke ,Buldogploée” patentirane u Nemavkoj. One su kvadratne, okrugle ii ovalne ploge s2 sevijenim 2upeima ne ivicems, Zupci na ploéi stoje pod tuglom od 100°, tako da se oni opiru Sirenju drveta, Kod kvadratnih plota je, takode, i unutratnja ivice razupéana, tako da su 2upei upravni na spol iview, Buldog” ploca je napravijena od Simens—Martinovog naroGitog Gelika sa dodatkom bakra, koji je stiti od rdanja. Za jednostrane prikijutke sa metalom prave se okrugle ili ovalne ploge sz zupcima samo sa jedne strane, wAligator” zupéaste spona je, takode, norveSki_ pro- falazak. Zupei su za pove¢anje sile noenja u polju nesto zaobljeri. ‘Ako za prenos sile nije dovoljna jedna spona, mogu se portaviti dve raditite velitine Koncentriéno jedna u drugu. Unutrainja se tada moze opteretiti samo sa 4/5 svoje moéi nofenja. i i i i