Antifaistiko vijee narodnog osloboenja Jugoslavije

Prvo zasjedanje AVNOJ-a

Nakon kapitulacije jugoslovenske vojske 17. aprila 1941, Jugoslavija je podeljena izmeu Nemaka, Italije, Maarske i Bugarske. Otpor ovim okupacionim reimima je
doveo do osnivanja pokreta otproa, rezultujui da Komunistika partija Jugoslavije, tada aktivna samo u ilegali, preuzme ulogu voenja snaga u jugoslovenskom otporu.

26. novembra 1942, partizanske voe Jugoslavije su sazvale prvo zasedanje AVNOJa u Bihau u nadi da e dobiti politiki legitimitet. Sastojei se od komiteta i
komunistikih i nekomunistikih partizanskih predstavnika, pod Josipom Brozom Titom, AVNOJ je proglasio podrku:

demokratiji

pravima etnikih grupa

nepovredivosti privatne svojine i

slobode individualne ekonomske inicijative za razliite grupe.

1943, Nemaka je pokrenula ofanzivu da bi povratila svoju kontrolu nad Jugoslavijom u oekivanje Saveznikog iskrcavanja na Balkansko poluostrvo. Strahujui da e
od te invazije korist imati etnici, partizani su napali snage pukovnika Dragoljuba Mihajlovia i u martu izbegli nemaku armiju i odluno pobedili etnike u Hercegovini i
Crnoj Gori.

Meutim, u maju su Nemci, Italijani, Bugari i NDH pokrenuli napad protiv partizana u klancu Sutjeske, ali su partizani izbegli opkoljavanje. Ovo se pokazalo kao prelomna
taka, a kada se Italija predala u septembru, partizani su zarobili italijansko oruje, stekli kontrolu nad jadranskom obalom i poeli su da primaju pomo od saveznika u
Italiji.

Drugo zasjedanje AVNOJ-a

Na drugom zasedanju AVNOJA u Jajcu, od 21. novembra do 29. novembra 1943 Tito je proglasio AVNOJ vrhovnim izvrnim telom. Odluke drugog zasedanja AVNOJA
su:

da se stvori federalna Jugoslavija, zasnovana na pravu o samoopredeljenju, u kojoj e iveti junoslovenski narodi: Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i

Crnogorci u ustavnim republikama sa jednakim pravima;

da se izabere Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije, sa seditem u Jajcu,

da deluje kao privremena vlada.

da se Titu da zvanje Marala Jugoslavije i premijera.

da se ponite odluke jugoslovenske vlade u igznanstvu

da se kralju Petar II Karaorevi zabrani povratak u zemlju dok se na referendumu na odlui status monarhije.

Staljin se razbesneo kada je saznao da nije bio obaveten o zasedanju i navodno zabranio Titu da proglasi AVNOJ privremenom vladom. Meutim, zapadni Saveznici
nisu bili uzbunjeni, jer su verovali da su partizani jedini jugoslovenski pokret otpora koji se aktivno bori protiv faista.

Decembra 1943, Ruzvelt, eril i Staljin su odluili da podre partizane. Velika Britanija se pridruila mesec dana kasnije i prestala je da snabdeva etnike. Ubrzo je prva
sovjetska misija stigla u partizanski tab. SAD su zadrale vojnu vezu sa Mihajloviem da bi ohrabrivali nastavljanje etnike pomoi oborenim amerikim pilotima.

25. maja 1944, nemake padobranke trupe su napale Titov tab u Drvaru, skoro ga zarobivi. Tito je otiao avionom u Italiju i uspostavio novi tav na jadranskom ostrvu
Vis. Nakon prebacivanje svoje podrke partizanima, Britanija je radila na zbliavanju Tita i Petra. Na urgiranje Britanije, Petar je odluio da ostane izvan Jugoslavije i u
septembru je pozvao sve Jugoslovene da preu u partizane.
Tree zasedanje AVNOJ-a

Tree zasedanje AVNOJ-a odrano je od 7 do 10. avgusta 1945. u Beogradu. AVNOJ se konstituisao kao Privremena narodna skuptina sa zadatkom da pripremi
Ustavotvornu skuptinu. Novembra 1945. odrani su izbori za Ustavotvornu skuptinu. Lista Narodnog fronta je dobila 96% glasova. Narodna skuptina je 29. novembra
1945. proglasila Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju (FNRJ). Jugoslavija je postala federativna zajednica est ravnopravnih republika.

Izbori za Ustavotvornu skuptinu

Izbori za Ustavotvornu skuptinu odrani su novembra 1945. Sa 96% glasova, snage Narodnog Fronta su pobedile. Nakon izbora, nova Ustavotvorna skuptina se prvi
put sastala novembra 1945. i jednoglasno usvojila Deklaraciju o proglaenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ). Time je ona ispunila svoj prvi zadatak,
reavanja pitanja oblika vladavine.

Drugi vaan zadatak je bilo donoenje Ustava. Posle dva meseca pretresa u Skuptini i optenarodne debate, 31. januara 1946. usvojen je Ustav FNRJ. Njime su
ozakonjene tekovine NOR-a, Istoga dana Ustavotvorna skuptina je pretvorena u narodnu skuptinu. Na taj nain zbaena je monarhija i uspostavljena Republika.

AVNOJ je na taj nain prestao da postoji.