DRUTVO PSIHOLOGA SRBIJE

Centar za primenjenu psihologiju

PIE - JRS

PROFIL INDEKS EMOCIJA

Jugoslovenska revizija i standardizacija

PRIRUNIK

Petar Kosti

BEOGRAD, 1997
 SAD R A J
PROLOG 3
PREDGOVOR 4
1. UVOD 6
1.1 "RACIONALNOST" FUNKCIJA EMOCIJA U LJUDSKOM PONAANJU 6
1.2. O PLUIKOVOJ TEORIJI I TESTU "IZ PERA SAMOG AUTORA" 7
1.3. PREDNOSTI I MANE TESTA PIE-JRS 17
1.3. PRISTUP REVIZIJI I STANDARDIZACIJI TESTA 17
1.3.1. Neki problemi sa verzijom testa u slovenakom izdanju 17
1.3.1.1 Problemi na nivou pojedinca 17
1.3.1.2 Problemi na nivou uzoraka 18
1.3.2 Principi i postupak revizije 19
1.3.3 Postupci dobijanja crta linosti 21
2. OPIS TESTA I NJEGOVA UPOTREBLJIVOST 23
2.1. Opis testa 23
2.2. Podruja upotrebe testa 23
2.2.1. Istraivanje 23
2.2.2. Psihodijagnostika 23
2.2.3 Savetovanje 24
2.2.4. Profesionalno usmeravanje, selekcija i klasifikacija 28
2.2.5. Praenje (i procena) efekata terapije (psiho i farmako) i ivotnih (razvojnih) mena 30
2.2.6 Praenje i procena preivljavanja (prevladavanja) pojedinanog i kolektivnog stresa 34
2.2.7. Upotreba testa u vojnoj (kolskoj i trupnoj) psihologiji 35
3. PSIHOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE TESTA I CRTA 37
3.1 VALJANOST 37
3.1.1 Valjanost modela revizije 37
3.1.2 Primeri ispitivanja valjanosti nekih novodobijenih crta linosti 38
a) Valjanost korelata 38
b) Valjanost na osnovu razlika poznatih grupa 38
3.1.3 Valjanost Pluikovih dimenzija u odnosu na druge testove (konkurent validnost) 39
3.1.4 Valjanost po izgledu (prividna ili pojavna - face validity) 41
3.2 POUZDANOST 42
3.2.2 Unutranja konzistentnost 42
3.3 Diskriminativnost 43
4. UPOTREBA TESTA 44
4.1. TESTIRANJE 44
4.2. OCENJIVANJE I CRTANJE PROFILA 45
4.3. INTERPRETACIJA NACRTANOG PROFILA 49
4.3.1. Prvi nain interpretacije: prema izraenosti pojedinih emocija 50
4.3.2 Drugi nain interpretacije: kombinacija dve, tri ili vie emocionalnih dimenzija 53
4.3.3 Trei nain interpretacije: konfiguralna analiza dimenzija 55
LITERATURA 60
PRILOZI 62
a) Prva strana protokola za ispitivanje - List za odgovore 62
b) Druga strana protokola za ispitivanje - Uputstvo za rad (Protokol ispitanika) 63
c) abloni (Podloka za izradu ablona) 64
d) Struktura odgovora na svim dimenzijama - devojke 65
e) Struktura odgovora na svim dimenzijama - ene 66
f) Struktura odgovora na svim dimenzijama - momci 67
g) Struktura odgovora na svim dimenzijama - mukarci 68

2
 PROLOG

Tri mi se prie ine zgodnim za poetak: dve su iz ivota, trea je anegdota. Prva pria je stara nekoliko godina. U
zgodno vreme, u neformalnom prostoru (bifeu Filozofskog fakulteta) profesor Momirovi otvorio savetovalite za
naune poletarce, ali i one koji su "prohodali". Odoh i ja. Nisam bio jedini. Moj prethodnik, jedna mlada i
zgodna koleginica, slua profesorove preporuke koje instrumente da primeni u istraivanju za svoj magistarski rad.
Ja prislukujem a profesor veli, piui na papiru: "Uzmi EPQ, PF16 i KON6. Prva dva svi ele da vide, jer ih svi
znaju, a inae su bez veze. Trei e ti zavriti posao."

Druga pria je iz pluskvamperfekta mojih profesionalnih poetaka. Bejah student i bejah na klinikoj praksi na
VMA, na tadanjem Institutu za mentalnu higijenu. Moj mentor bee Mara (Meri) aki. Dobar ovek, sjajan
psiholog i jo bolji pedagog. Studentima je dozvoljavala dosta slobode u analizi sluajeva klijenata, mahom
vojnika. Svakako, uvek je imala uvid i intervenisala kada nae da je potrebno, tako da nijedan izvetaj (nalaz) nije
"proao" bez njenog blagoslova. Jednom prilikom ja sam joj dao grafik protokola ispitivanja jednog testa i zamolio
je da naglas interpretira, tvrei da je to "od onog vojnika, malopre". Meri je poela priu. to je dalje odmicala, ja
sam se sve ee pridizao sa stolice i naginjao preko stola izmeu nas da vidim odakle to, dovraga, ona ita.
Naravno, Meri je u rukama imala samo nacrtan grafik, a ja sam bio zapanjen njenom preciznou opisa strukture i
dinamike klijenta. Klijent sam bio ja, a test, pogaate, zar ne, Pluikov EPI. Umalo da zaboravim: Meri je u
klinikom poslu bila umetnik, to ima veze sa sledeom anegdotom koju sam uo od kolege Valerija (Vanje)
Ljubiia.

Na konkurs za reditelja baletskog ansambla Boljoj teatra u Moskvi prijavio se, meu mnogim, i penzionisani
zastavnik Crvene armije. Konkursna komisija, oito dobronamerna, pozove ga na selekcioni intervju. Zastavnik
sjajno proe kontaktnu fazu intervjua; zna on kako se to radi - u prethodnoj profesiji je to stalno inio. Presednik
komisije, prelazei na sutinu stvar, upita ga gde je se bavio reijom baleta i koliko dugo je to radio. To pomalo
zbuni do tada samouverenog i osokoljenog zastavnika koji, brzo se povrativi, izjavi da to do sada nikada nije
radio, ali da "nee biti problema ako je Upustvo za taj posao dobro napisano".

Ovom priom se zavrava crvena nit moje motivacije i potonjih namera. eleo bih da napiem upustvo za test
EPI-JRS koji e svaki psiholog-profesionalac u svom svakodnevnom strunom radu moi da primeni na
"umetniki nain" jedne Meri, ali da tako "zavri pos'o" da ga i profesor Momirovi propusti, svakako, ne ba
sa oduevljenjem. Kako?

Opet dajem re junaku iz prve prie: "Svaku teoriju i svaku operacionalizaciju neke teorije treba kritikovati iznutra,
sluei se istim sredstvima koja su bila uoptrebljena za konstrukciju teorije ili njenu operacionalizaciju"
(Momirovi, 1997, str. 78). Oigledna je razlika: ovaj put ne elim da kritikujem Pluikovu operacionalizaciju
njegove teorije, odnosno njegov test EPI, ve da ga modifikujem i revidiram na tragu gore navedenih dobrih
namera.

Sve to nije dobro u ovom Priruniku rezultat je napora samog autora. Molim korisnike da svoje reklamacije njemu
upute preko izdavaa. Meutim, dobre strane Prirunika nisu samo autorova zasluga. Veliki broj ljudi zasluuje
pohvale. Spisak svih njih moda bi mogao da bude vei od obima samog dela. Ipak, spomenuu imena
najzaslunih uz strah da se ogreim o one koje zaboravim. "Nema teorije" da zaboravim recenzente: profesor dr
Konstantin Momirovi i profesor dr Panta Kovaevi.

Imena ostalih navodim po abecedi prezimena: Danijela Jelenkovi, Jovanka Jeli, Veda Kilibarda, Vera Kovaevi,
Sonja Milojevi, Goran Pavkovi i Tatjana Stefanovi.

Zlatibor, avgusta, 1997-og leta Gospodnjeg Autor

3
 PREDGOVOR
Pristup i orjentacija autora pri pisanju ovog Prirunika je takva da verujemo da on nije drugo, ve potpuno novo
izdanje ovog testa. Ukratko, Prirunik Angele Bakovac-Milinkovi i ivane Bele-Potonik, u izdanju Zavoda za
produktivnost dela, Ljubljana, 1979. godine, je neto sasvim drugo. Uz opasnost da budemo preotri, ako ne i
nedobronamerni, mislimo da je to prvo izdavanje medvea usluga jednom testu i njegovom autoru. Citirau jednu
reenicu iz Predgovora prethodnog Uputstva koja tvrdi "... da povrna i neodgovorna interpretacija bilo kog
psiholoko--dijagnostikog sredstva ne daje nita ili ak navodi na pogrene zakljuke". Mislimo da je prvo
izdanje ovog testa upravo takvo: ne daje nita i navodi na pogrene zakljuke! Oni psiholozi koji su test koristili
bez Uputstva inili su to i dalje. Oni koji, pak, test nisu koristili, itajui samo Uputstvo, odluili su, verujem, da
ga i dalje ne koriste. Ipak, iz slovenakog Prirunika koristili smo neke podatke, to je i navedeno na
odgovarajuem mestu.

Koje su razlike izmeu ovog i prvog izdanja?

a) Reen je problem normi. Prvo izdanje preporuivalo je korienje amerikih ili prigodnih slovenakih. Ni jedno
ni drugo nije bilo dobro reenje, ako je to uopte reenje. Istine radi, smatramo da je bilo nemogue napraviti bilo
koji test ije bi norme bile validne za celu bivu Jugoslaviju. To je pokazao ipka (1988). Naravno, norme nisu
same sebi cilj. Neadekvatne norme zadiru u vitalna podruja funkcionisanja psiholokog mernog instrumenta.

b) Psihometrijski podaci za test su bili znaajno nepovoljni. Nastojali smo i donekle uspeli da revizijom i
modifikacijom to popravimo. Nadamo se da nije pogreno ako kaemo da modifikovana i revidirana forma ovog
testa pribliava scijentistike zahteve akademske psihologije oduevljenju praktiara.

c) Jedna od znaajnih razlika izmeu prvog i ovog izdanja prirunika, za koju ne tvrdimo da je boljitak, jeste
odustajanje od klinikih primera. Razlog za to nije samo to autor ovog izdanja nije tome ni vian ni obuen, ve i
to je prethodna verzija, po naem sudu, preterivala u tom pogledu: pet klinikih studija sluaja, u kojima se
diskutuju i drugi a ne samo za ovaj test relevantni podaci, zauzima 25% stranica prirunika (od 57 do 72).
Svakako, ako je naglaena klinika orijentacija prvog prirunika bila mana, njen potpuni izostanak u ovom nije
vrlina.

d) Promenjen je prostorni odnos protokola za ispitivanje u tabeli i krunom dijagramu za psiholoku interpretaciju
u skladu sa originalnim Pluikovim modelom. Naime, slovenako izdanje testa sadri bitno odstupanje od
autorovih novijih postavki: iza inkorporacije sledi zatita, a ne orijentacija, a iza odbacivanja sledi agresija, a ne
istraivanje.

e) Vrlo vana je i razlika to je ovo Uputstvo samo, koliko je to bilo moguno, verna prezentacija "papir-olovka"
primene ovog testa. Naime, u Drutvu psihologa - Centru za primenjenu psihologiju moe se dobiti i raunarska
(programska) verzija primene i obrade podataka koje ovaj test daje praktiaru o ispitivanoj osobi.

Naravno, pri zalaganju za uvoenje raunara u profesionalni rad psihologa sve vreme imamo na umu razumnu
direkciju da u svemu tome raunar ima sutinska ogranienja u smislu da "...kompjuter moe da pomogne
psihologu, bar u skorovanju rezultata i saoptavanju profila linosti", premda se neki autori "... zalau i za
korienje kompjutera u interpretaciji profila i davanju dijagnoze", ali i "...da ima oblasti gde ovek ostaje u
prednosti, i gde e ga kompjuter teko (ili nikako) zameniti" (Kovaevi, P. 1981, s 51).

f) Najzad, ovim upustvom smo znaajno, ali empirijski zasnovano, proirili podruja primene ovog testa:
"ukrtena dijagnostika parova" u cilju reavanja partnerskih problema kroz psiholoko savetovanje uvodi se trei
nivo interpretacije, pored postojea dva, prikazali smo nain korienja testa u psiholokom savetovanju i
profesionalnom usmeravanju itd.

Ovim izdanjem Prirunika za EPI nastojali smo da ohrabrimo mlade kolege da ovaj test koriste u svojoj praksi, a
iskusnim i za ovaj test ve pridobijenim kolegama da ponudimo "neto novo i neto bolje". No, i pored svega toga
molimo kolege da sve primedbe, kritike i predloge dostave Drutvu psihologa - Centru za primenjenu psihologiju.
Ako toga bude dovoljno, pripremiemo i dopune ovog Uputstva.

4
 1. UVOD
1.1 "RACIONALNOST" FUNKCIJA EMOCIJA U LJUDSKOM PONAANJU
Jedna od najstarijih teorija emocija, Darvinova, (Darwin Ch. 1872) veli da su naa oseanja rudimenti reakcija
naih ivotinjskih predaka. Emocije u ponaanju ivotinje imaju adaptivnu ulogu: pomau joj da lake izae na
kraj sa svojom okruujuom sredinom tako to joj pripremaju organizam za napad ili bekstvo, zavisno od
"racionalne" procene ta je efikasnije. Meutim, u ovekovom ponaanju (po ovoj funkcionalnoj teoriji) emocije su
tetne poto su obe ivotinjske reakcije za oveka neprihvatljive kao ekstremno nagonske. ovek kao racionalan
stvor ima itavu lepezu intelektualnih odgovora izmeu ova dva nagonska ekstrema odgovora, koji su efikasniji od
bilo koje sirove akcije ivotinje. Zato, shodno ovoj teoriji, emocije "kvare" adaptivnu ekonominost racionalnog
(ljudskog) ponaanja. Ovoj teoriji moe se uputiti "racionalan" prigovor: ako je to tako, zato su oseanja
preivela svekoliku razumsko-civilizacijsku evoluciju ljudskog roda? Zato, kao nekorisno ivotinjsko naslee,
nisu eliminisane iz strukture linosti, ve su u odnosu na ivotinje samo poveane individualne razlike? Drugim
reima, da li su oseanja tetna ili, u najmanju ruku, beskorisna?

Osnovni razlog da se postavi ovako formulisano pitanje nastao je u sudnicama. Naime, poinioci krivinih dela,
najee krvnih i seksualnih delikata kao i krivinih dela protiv tela i dostojanstva (i/ili njihovi advokati), pred
sudom se veoma esto brane da su u momentu izvrenja bili "van sebe", "da nisu mogli da se kontroliu", "nisu
uspeli da obuzdaju svoja oseanja" itd. Drugim reima, oni ele da kau da su zloin uinili zato to su im emocije
bile nadreene razumu. Ali, da li je uopte realna dilema: emocije ili razum? Naravno, ta se dilema na sudu ne
postavlja (sud od vetaka-psihijatra ili psihologa oekuje samo nalaz da li je osoba bila u stanju da vlada sobom
kao prosena normalna linost s obzirom na aktuelnu situaciju u trenucima izvrenja inkriminisanog akta). A
prosena normalna linost poseduje simboliku funkciju, mogunost apercepcije posledica sopstvenih akata i
sposobnost da unapred proceni (zamiljajui budue moguno spram sadanjeg realnog) stanje stvari posle svog
delovanja. Dakle, osoba je moralni delatnik. Upravo simbolika funkcija oveka ini gospodarom, a ne slugom
sopstvenih emocija.

Po svemu sudei, emocije nisu uvek i samo suprotstavljene intelektu. Ako ostavimo po strani poznata objanjenja
da su "emocije zain ivota", "da mu daju boju i lepotu" pa ak i "smisao", susreemo se sa nekoliko racionalno
prihvatljivih adaptivnih funkcija (Keith, O,. 1990). Razmotrimo zato je jedan od osnivaa pragmatizma (Pers), i
pored uverenja da je korisnost mera svih stvari (korisnost se procenjuje razumom, a ne oseanjima), izjavio jednom
da "mudar ovek u prelomnim trenucima sledi srce, a ne povodi se za mozgom". Najpre, emocije nas upozoravaju
na nastupanje neoekivanih promena u sredini, koje e (moda) dovesti do prekida u racionalno kontrolisanom
ponaanju. Pojedinac veli: "Imao sam zle (dobre) slutnje da e se desiti neto neoekivano. Nita manje nije vano
i intuitivno oseanje da ponaanje drugih ljudi (suprotno racionalnoj analizi ili njihovom uveravanju) preti da
ugrozi adaptivnu vrednost naeg racionalnog ponaanja. Uopte uzev, emocije nastaju kada neto pogaa, dotie ili
ometa postizanje naih ciljeva i planova tako to jae nego obino angauje nae "ja" u sopstvenom ivotnom
prostoru (Kre i Krafild, 1969, str. 207).

Sa druge strane, kada se pojavi neoekivano i prekine kontrolisano ponaanje, emocije nam pomau da ponovo
spojimo krajeve prekinute racionalne niti. Pre svega, oseajno pamtimo neposredne utiske i opaanja situacije koja
je prethodila prekidu ponaanja. Drugim reima, dok razum deluje na glavnom pravcu, oseanja se bave detaljima
ili za glavni pravac akcije manje vanim deavanjima u naoj sredini. Zatim, emocije nam pomau da u nedostatku
vremena i/ili podataka lake i bre odredimo prioritete u nastavku aktivnosti. Najzad, emocije potpomau
novoprogramirana ponaanja mobiliui stara znanja i preuzimajui nove podatke iz aktuelne situacije.

Adaptivnoj vrednosti oseanja doprinose i njihova svojstva u nastanku i ispoljavanju. Najpre, ona sadre
nenameran impuls za racionalnu akciju i mogu da angauju nama do tada nesluene koliine energije za
sprovoenje planova. Drugo, oseanja su povezana sa telesnim nemirom koji nas spreava da lako zaboravimo ili
ignoriemo one sadraje koji su ih uzrokovali. U istom smislu deluje i svojstvo emocija da izazivaju nenamerne
misli koje traju neko vreme. Tree, emocije prate ponaanje izazivajui prijatnost ili neprijatnost, to dovodi do
pojaavanja aktivnosti ili njenog obustavljanja ili, u najgorem sluaju, do preispitivanja njihove racionalne
osnovanosti. Oseanja nisu apstrakcije: ona stvarno postoje ili ih nema. Ako postoje, dostupna su introspekciji.
Samim tim mogu posluiti kao podstrek za neke nove planove ili, ree, kao direkcija promene naih namera.
Najzad, dovode do telesnih vidljivih manifestacija (smeh, bore na elu...), to potpomae nae analize i
razumevanje svog ili ponaanja nekog drugog. Razumevanje i analiziranje su, treba li to uopte i rei, osnova za
kontrolu ne samo emocija ve i svekolikog ljudskog ponaanja. Ukratko, rei da je emotivnost jednaka
iracionalnosti, najee, nije istinito. Naprotiv!

Na osnovu svega gore reenog ako se prihvati da su emocije vrlo znaajan inilac ljudskog ponaanja, ne bi
5
trebalo da iznenauje iroka rasprostranjenost i upotrebljivost Pluikovog testa i Pluikove teorije emocija. Kao
to je poznato, Pluik i crte linosti definie kao "...rezultantu meavine primarnih emocija i proizvod
emocionalnih stanja" (Bakovac-Milinkovi i drugi, 1979, str.2). Drugim reima, popularnost ovog testa
uslovljena je injenicom da emocije prate nae ponaanje.

1.2. O PLUIKOVOJ TEORIJI I TESTU "IZ PERA SAMOG AUTORA"

Robert Pluik (Robert Plutchik) je profesor psihijatrije i psihologije na Albert Einstain College of Medicine u
Njujorku. Teite njegovog rada ini eksperimentalna fizioloka psihologija. Njegov rad "Foundation of
Experimental Research" (Harper & Row, 2. izdanje 1974) je nadaleko poznat. Pluik je pisao u mnogim
asopisima o emocijama a izmeu ostalog i u "MOTIVATION AND EMOTION". Na razvoju obuhvatne teorije
emocija i testu Pluik je radio sa veim brojem saradnika, najvie sa Kelermanom (Henry Kellermann). U prikazu
razvoja teorije i testa posluiemo se jednim originalnim radom samog autora (Plutchik, 1980).

"ta mislimo ako kaemo da smo nesreni, potiteni, zgaeni ili ljubomorni? Teko nam je da oseanja izrazimo
reima, zato to se ona retko javljaju u 'istoj formi'. To je i za psihologe nauno izazovan problem. Da bi smo
oseanja objasnili moramo ih najpre definisati? Pluik veli da su emocije, kao stanja organizma, rezultanta
sloenog lanca dogaanja: opaanje drai iz okoline, procenjivanje opaenog u cilju prilagoavanja, nastajanje
impulsa za delovanje na sredinu i, najzad, manifestno ponaanje, kojim se zavrava lanac dogaanja. Zato on
govorio o tri "jezika" izraavanja emocija: kognitivnom, bihejvioralnom i funkcionalnom, pri emu ovaj poslednji
ima filogenetsku osnovu pa je primenljiv kako za ljude tako i za ivotinje. Pluik istie analogiju izmeu boja i
emocija (osnovnih i "meanih"), prema modelu obrnute kupe i kruga, a zatim se poziva na empirijska istraivanja
koja su prethodila nastanku testa EPI (nain strukturisanja osam osnovnih emocija, njihove slinosti i nastanak
"meanih" emocija - crta linosti). Najzad, klasifikacioni model emocija koristi za objanjenje nekih psihijatrijskih
dijagnoza (ciklotimije, paranoje, psihopatije i suicidalnog sindroma) i naina na koji deluju odbrambeni mehanizmi
linosti.

Psiholozima je poznato da su nazivi koje ljudi daju svojim oseanjima esto dvosmisleni ili pogreni. Pluik
navodi stavove psihoanalitiara arlsa Brenera koji smatra da je veina emocionalnih stanja, ustvari, meavina
prijatnih i neprijatnih oseanja, dobrih i runih seanja. Brener, ipak, smatra da rei koje te emocije opisuju ne
odaju njihovu kompleksnost. On navodi primer pobede nad konkurentom na nekom takmienju istiui da
pobednik sigurno osea radost ili trijumf - ali je mogue da osea saaljenje i saoseanje prema poraenom.
Opisujui, pak, sopstvene reakcije pobednik ovu ambivalentnost ne pominje ili je samo naznaava.

Pluik, dalje, polazi od pretpostavke da svi ljudi znaju ta znai biti srean ili utuen. Istie da to potvruju i
komparativna istraivanja raznih kultura koja su utvrdila da izmeu oseanja sree i utuenosti postoje ogromne
razlike. Pa ipak, postoje kulture u kojima pojedini jezici ak i nemaju sopstvenu re za depresiju. Pluik navodi
istraivanje Antoni Marsela, sa Univerziteta na Havajima koje pokazuje da to je neka kultura manje
"zapadnjaka", to je ree oseanje krivice u opisu depresije.

Nije li pitanje definisanja pojmova akademsko cepidlaenje? Pluik tvrdi da nije zato to nejasna terminologija u
oblasti najintimnijih oseanja dovodi do nesporazuma i frustracija u odnosima meu ljudima. Pluik pretpostavlja
da bi precizniji i obuhvatniji sistem definicija pomogao strunjacima da bolje shvate osnovna pitanja o razvoju
ljudskih emocija i o uticaju socijalnog okruenja na njih, dok bi kliniki psiholozi uz pomo tanijih definicija
mogli da postave bolju dijagnozu, a samim tim i da sprovedu uspeniju psihoterapiju.

U knjizi: EMOTION - A PSYCHOEVOLUTIONARY SYNTHESIS (Emocije: Psihoevolutivna sinteza), Pluik

je pokuao da u grubim crtama razradi teoriju i klasifikaciju koja bi pomogla razumevanju emocija. On definie
emocije kao kompleksnu posledicu dogaaja u kome su prisutni elementi kognitivnog procenjivanja, impulsa za
aktivnost i otvoreno ponaanje. Svi ovi elementi, kae Pluik, odgovor su na dra koja je pokrenula tu lananu
reakciju. Osim toga njegova teorija polazi od pretpostavke da se emocije mogu porediti sa bojama: postoje osnovne
ili primarne i sekundarne emocije, koje su ustvari meavina primarnih. (Podsetimo da ova analogija nije nova;
Spinoza, Darvin, Viljem Dejms i jo nekoliko psihologa, takoe je koristilo ovo poreenje). Primarnih emocija
ima osam, a to su: strah (zatita), iznenaenje (orijentacija), tuga (lienost), gaenje (odbacivanje), ljutnja
(agresija), oekivanje (istraivanje), radost (reprodukcija) i divljenje (inkorporacija).

Pluik je izabrao ovih osam primarnih emocija za svoj model, radei sa Kelermanom na empirijskim
istraivanjima, zbog toga to one pokazuju izvesno unutranje slaganje i dodiruju itav spektar pitanja u vezi sa
emocijama i linosti.

Pluik se slae da pojmovi i definicije imaju svoja ogranienja, ali se ljudi, opisujui sopstvena oseanja, moraju
6
do izvesnog stepena oslanjati na te termine. Osim verbalnog, moraju se uzeti u obzir saznanja dva druga "jezika"
ili metoda kojima se takoe daju nazivi emocijama, a to su bihejvioristiki i funkcionalni jezik. Bihejvioristika
metoda odgovara psiholozima koji se oslanjaju na etologiju i uporeivanje. Pluik smatra da se i u aktivnostima
kao to su tua, ujedanje, beanje, gunanje, vikanje ili razbijanje sadre znaci po kojima se moe suditi o
razliitim duevnim stanjima ljudi koji u tim aktivnostima uestvuju. Sa funkcionalnog stanovita emocije se
opisuju prema tome da li se i na koji nain obezbeuje preivljavanje u spoljanjem svetu.

Pre diskusije o mogunostima kombinovanja ovih metoda autor izlae tekoe koje su povezane sa razumevanjem
emocija ukoliko se oslanjamo samo na izjave ljudi. Evo nekih primera.

Ispitanicima se u mnogim psiholokim istraivanjima daje duga lista prideva koje treba da porede i da precrtaju
one pojmove koji najbolje opisuju njihova trenutna oseanja. U jednom istraivanju na grupi vojnika naunici su
otkrili da ispitanici mnoge pojmove nisu ni razumeli. To i nije zauujue s obzirom na injenicu da ak i studenti
imaju tekoa sa pojmovima koji se mada nisu komplikovani, retko javljaju u svakodnevnoj upotrebi. Takve su na
primer rei: "forlorn" (bespomoan), "incensed" (razljuen), "grim " (ozlojeen), "obliging" (predusretljiv) i
"sullen" (mrzovoljan).

Autor navodi jedno istraivanje Doela Davica, sa Kolumbijskog univerziteta, o emocionalnoj komunikaciji. On je
zamolio grupu studenata da daju svoje asocijacije na oseanja koja u svakodnevnom ivotu nazivamo srea, tuga,
bes ili gaenje. Obradom podataka ustanovljeno je da su i asocijacije na tako jednostavan pojma kao to je "tuga"
bile veoma razliite. Studente je ovaj pojam asocirao na najrazliitije stvari, na primer na fizioloke promene
("Izgubio sam apetit"), na odnos prema samom sebi ("Oseam se beznaajnim") i na impuls za aktivnou ("Plakao
bih").

Pluik kae da se prvi put susreo sa problemima sloenosti definisanja oseanja kada je u Centru za mentalno
zdravlje u Masausecu intervjuisao pacijente sa psihijatrijskim problemima. Mada su pacijenti bili prikljueni na
aparate za merenje fiziolokih reakcija, nije bilo lako ustanoviti u kakvom je odnosu njihova verbalizacija i
fizioloke promene u njihovom telu. Pre svega, veli Pluik, pacijenti esto oseaju istovremeno vie emocija: on
navodi jednog koji je bio besan na svoju majku, ali se zbog toga istovremeno oseao krivim i potitenim.

Pluik tvrdi da i ivotinje imaju emocije, mada ne mogu da ih izraze reima. Takoe, veli on, to isto vai za decu,
ljude sa psihikim smetnjama ili retardirane koji ne mogu da se dobro verbalno izraze. To znai da emocije ne
izraavamo samo reima ve i drugim sredstvima kao to je "jezik" ponaanja. Tome u prilog autor testa navodi
radove o impanzama Donalda Heba iz poznatog Yerkes Regional Primate Center iz Atlante u Dordiji. Heb i
njegovi saradnici su posmatrali impanze u starosnom periodu od 6 - 19 godina Vodili su precizne izvetaje o
njihovom ponaanju, i to naroito onda kada su mislili da se kod njih opaaju emocije. Prema tim posmatranjima
Donald Heb je zakljuio da ivotinje zaista pokazuju emocije. Heb kae: "Pas je stvarno u stanju da osea
ljubomoru. Postoje takoe psi koji pokazuju znake tvrdoglavog ponaanja. Kod impanza primeujemo itav
spektar ljudskog besa sa tri bitne pojavne forme : ljutnja, prkos i napadi besa. Za tvrdoglavo ponaanje je
karakteristino odbijanje neega to je prethodno bilo eljeno. Tipini ispadi besa sadre vidljivu autoagresivnu
komponentu : dete na primer, zadrava dah, upa sebi kosu, udara o zid - a pri tom posmatra kakav efekat sve to
ima na odrasle koji mu ne dozvoljavaju ono to eli. Na isti nain je jasna namera u ponaanju mladih impanza
koji se u napadima gue ili udaraju glavom o pod, a pritom kradom gledaju svoju majku."

Pluik navodi Hebovu tvrdnju da pravi termin za opis emocija neke nie ivotinje zavisi od toga da li se zna od
ega se sastoji dra i da li se poznaju reakcije ivotinje, a zatim dejstvo njenog ponaanja na druge ivotinje i
uobiajeno ponaanje ivotinje u slinim situacijama. Za ivotinju koja se povukla u ugao svog kaveza moemo
rei da pokazuje strah, nervozu ili bojazan. ta je od toga istina, zavisi od niza okolnosti. Meutim, konkretno
ponaanje, koje je u osnovi sva tri stanja, jeste jedan oblik odbijanja (odbacivanje). Kod straha, reakcija je jaka i
odnosi se na jednu dra, na pretnju od neke druge ivotinje. Ispoljavanje nervoze se odnosi na dugoronu
karakteristinu osobinu koju kod ivotinja prepoznajemo kao prestraenost. Bojazan, meutim, obino znai da
ivotinja pokuava da izbegne susret sa nepoznatim.

Pluik kae da ako ivotinje i ljudi pokazuju sline emocije, onda moramo u evoluciji potraiti njihove zajednike
korene i funkcije. Tako dolazimo, tvrdi Pluik, do treeg "jezika" kojim se mogu izraziti emocije - a to je
"funkcionalni".

Pluik se dalje poziva na Darvina koji je smatrao da teorija evolucije objanjava ne samo anatomski razvoj neke
ivotinje ve i njen "duh" i oseanja. U svom znaajnom delu "The Expression of the Emotions in Man and
Animals" (1872), kae Pluik, Darvin je naveo mnoge pimere za kontinuitet emocionalnog izraavanja od niih
ivotinjskih vrsta pa do ljudi. Tako je keenje vukova ili 7pasa srodno podrugljivom "keenju" odraslih ljudi. Osim
toga, kod mnogih vrsta, a meu njima i ljudskoj, moe se primetiti utisak poveanja veliine tela kada su ljuti -
zbog iskakanja kandi, jeenja malja na telu, "naduvavanja", zbog promene dranja tela ili punjenja grudnog koa
vazduhom. Prema Darvinu, emocije su opaene reakcije na krizne situacije. One poveavaju anse za
preivljavanje organizma. Osim toga, emocije su signali kojima drugima saoptevamo svoje namere.

Pluik kae da osobenosti neke odreene okoline kod svih organizama stvaraju funkcionalne potrebe koje su vane
za preivljavanje organizma. Svaki organizam mora da se brani i da iz sebe izbacuje otpadne materije. On mora biti
u stanju da razlikuje plen od napadaa, potencijalnog polnog partnera od potencijalnog neprijatelja. Takoe mora
da istrai svoju okolinu i da na osnovu toga orijentie svoje ulne organe da bi primio informacije o dobrim i loim
aspektima svog okruenja. Organizmi koji su nakon roenja i u detinjstvu bespomoni, moraju drugima na neki
nain pokazati kada im je potrebna hrana i nega. Na osnovu ovih potreba, kae Pluik, mnogi etolozi su utvrdili
osnovne kategorije adaptivnog ponaanja koje se odnose na sve ivotinjske vrste. Pluik navodi da je njegov model
emocija modifikovana lista koju je, najpre, sainio etolog Don Pol Skot. Ona sadri sledee prototipove
ponaanja:

1. Inkorporacija: ponaanje u kome se iz spoljanje sredine prima neka pozitivna dra, kao na primer uzimanje
hrane, pridobijanje partnera za parenje, pridruivanje sopstvenoj socijalnoj grupi.
2. Zatita: Ponaanje koje je usmereno na izbegavanje opasnosti, beanje ili na neku drugu aktivnost koja
omoguava odstojanje izmeu nekog organizma i izvora opasnosti.
3. Orijentacija: Bihejvioristika reakcija na nepoznatu dra, kao to je buka, nepoznata ivotinja ili nova
teritorija. Organizam se mora brzo ulno preorijentisati. On mora prekinuti svoju momentalnu aktivnost da bi ula
mogla primiti informacije o novim draima.
4. Lienost: Ponaanje koje je povezano sa gubitkom objekta (osobe, drutvenih relacija, nekog psiholokog
polja) koji je u prolosti igrao vanu ulogu u nezi i hranjenju. U tim okolnostima jedinka alje signale da bi
povratila izgubljeno ili privukla neto kao zamenu. U funkciji toga je plakanje, slanje signala za pomo i "bejbi"
ponaanje.
5. Odbacivanje: ponaanje iji je cilj odstranjivanje neeg tetnog to je primljeno, naprimer povraanjem ili,
ponekad, defekacijom. Ovakvo ponaanje je povezano sa oseanjem prezira, neprijateljstva i sa sarkazmom. U
osnovi ovih oseanja je odbacivanje drugog oveka ili njegovih ideja.
6. Agresija: Ponaanje koje je usmereno na odstranjivanje prepreke koja spreava zadovoljenje organizmu neke
vane potrebe. Tu spada ujedanje, udaranje ili razne simbolike agresivne radnje kao to su grdnje i pretnje. Valja
imati na umu razlike izmeu pojmova agresije (kao crt, dimenzija) od agresivnosti (kao stanja) i destrukcije
(destruktivnosti) svaka destrukcija sadri agresiju, ali obratno ne vai.
7. Istraivanje: Ponaanje kojim se ostvaruje kontakt organizma sa raznim aspektima njegove okoline.
Poznavanje najblie okoline omoguava jedan vid "duhovnog planiranja" uz iju pomo ivotinja moe da predvidi
i savlada egzistencijalne opasnosti u budunosti.
8. Reprodukcija: Ponaanje koje treba da obezbedi seksualni dodir da bi se produio sopstveni genetski kod. Ova
funkcija se izraava ljubavnim signalima, ritualima udvaranja i obraanjem pomou ljubavne simbolike.

U okviru ovih osam funkcionalnih kategorija, tri pomenuta jezika nas obavetavaju, napominje Pluik, o
verovatnom toku procesa koji nazivamo emocijama. Hipotetiki odnos ova tri jezika Pluik predstavlja slikom

Slika 1: Ovo je lanac deavanja (po Pluikovom miljenju) u pojmovima psihoevolucione teorije emocija. Emociju
izaziva dra - pretnja neprijatelja ili gubitak roditelja - koji uslovljavaju miljenje i oseanja da bi se dogodilo
ponaanje. Ponaanje ima funkciju da zadovolji potrebu koja ima evoluitivni koren. Na primer, zatita treba da
ukloni ogranizam iz opasne situacije, a reintegracija (lienost) je poziv u pomo da se vrati ili nadoknadi izgubljena
bliska osoba da bi se sopstveni ivot ponovo (re)integrisao, kao to se moe videti iz ove slike.

8
 (izvor, Plutchik, 1980, str. 59)

Autor opisuje ponaanje ivotinje kada naie na neku pretnju, nekog potencijalnog neprijatelja. Ako nepoznata
ivotinja krgue zubima, ova naa e verovatno zakljuiti da je prisutna opasnost. ivotinja e se uplaiti i pobei
- ponaanje primereno okolnostima. Dokle god ovakvo ponaanje udaljava jedinku od izvora opasnosti, ono
ispunjava svoju zatitnu funkciju. Dakle, Pluik pod emocijom ne podrazumeva samo oseanje straha, ve itav
lanac toka radnje, ali taj tok radnje nee se nuno sam od sebe odigrati. ivotinja ili ovek mogu pogreno oceniti
neku situaciju kao prijatnu, mada je ona ustvari opasna. Isto se tako neko moe uplaiti od neke bezazlene drai,
kao to je sluaj u raznim vrstama fobija.

U ovom lancu toka radnje Pluik istie veliki znaaj kognicije. Mada u poslednje vreme ima mnogo kognitivnih
teorija emocija, ni u jednoj od njih kognicija nije istraivana iz ire, evolutivne perspektive. Upravo to ini Pluik
smatrajui da su se kognitivne sposobnosti razvile zajedno sa razvitkom mozga - i to, posredno, u slubi emocija.
Drugim reima: glavna funkcija oveijeg mozga i njegovog razvijenog kognitivnog sistema je osiguravanje
preivljavanja u kompleksnom okruenju. Kognitivni procesi bi se mogli opisati jo tanije iz perspektive
evolucije: kognitivne sposobnosti su se razvile da bi omoguile predvianje budunosti.

Kognitivne sposobnosti nam pomau da svoju okolinu "drimo u glavi" kao geografsku kartu. One takoe
omoguuju oveku da bude bie svesno vremenskog toka. Sposobnost apstraktne kategorizacije dogaaja
omoguava projekciju prolosti u budunost. U fundamentalnom smislu, svaki organizam mora na osnovu
ogranienih informacija predvideti da li u njegovom okruenju postoji hrana, partner ili neprijatelj. Na osnovu tih
predvianja organizam se odluuje na beg, napad, igru ili parenje. Tako posmatrano, kompleksni procesi ulnog
opaanja, procenjivanja, simbolizacije i poreenja sa ve memorisanim informacijama - svi procesi koje
nazivamo kognitivnim - u slubi su emocija i biolokih potreba. Pluik navodi jo radikalnije autore, V. Dembera i
U. Neisera, koji tvrde da su kognitivni procesi samo alat ili sredstvo za ostvarenje cilja. Ova dvojica autora ak
smatraju da je mozak sluga eluca i seksualnih organa.

Dakle, Pluikov model emocija je pokuaj da se emocije objasne kao posledice ponaanja koje imaju svoju
funkciju nastalu evolutivnim razvojem. Drugi, strukturalni, model objanjava potpuno nove aspekte emocija:
emocije se razlikuju, poput boja, po svom intenzitetu. Tako se, na primer. razlikuju strah i panika ili ljutnja i bes.
Emocije se, meutim razlikuju i po stepenu slinosti. Stid i oseaj krivice su, na primer, srodniji nego radost i
odvratnost. Emocije isto tako imaju karakter polariteta. Poznato je da je radost suprotnost tuzi, a mrnja suprotnost
ljubavi.

Na osnovu rezultata dobijenih laboratorijskim eksperimentima razlike meu emocijama Pluik predstavlja
geometrijskim telom u obliku obrnute kupe (slika 2). Svaki od uzdunih odseaka predstavlja jednu primarnu
emociju. Intenzitet svake emocije ide od najjaeg na "ekvatoru" do najslabijeg na "junom polu". Tako je, na
primer, bol najintenzivnija forma primarne emocije lienosti,
9 a tuga i zamiljenost su nii stepeni te iste emocije.
Iznenaenje je najjaa forma druge primarne emocije (orijentacije), ije su slabije forme uenje i skretanje panje.
Iz ovog modela se moe zakljuiti da su emocije sve slinije to slabi njihov intenzitet. Emocije koje su na modelu
blizu jedna drugoj su slinije od onih koje su meusobno udaljene.

SLIKA 2: Pomou ovog modela obrnute kupe autor eli da predstavi slinost i snagu primarnih emocija. Svaki
duni odseak figure predstavlja jednu primarnu emociju poev od njenog najsnanijeg pa do najslabijeg oblika (na
primer: Bol-Tuga-Zamiljenost). Najslinije su susedne emocije (meusobno ine ugao od 90 stepeni). Suprotne
emocije su dijametralno udaljene (ugao od 180 stepeni), a manje razliite daleko su jedna od druge za vie od 90, a
manje od 180 stepeni. Sve pozicije emocija na modelu zasnovane su na procenama ispitanika iz niza istraivanja.

seta

(izvor, Plutchik, 1980, str. 60)

Postavlja se, opravdano, pitanje ta je "iza" nevidljivog dela kupe? Odgovor su dali uesnici prvog seminara obuke
za primenu i tumaenje testa PIE-JRS (prema grafikom reenju "dijamant" Dragana Velikovia):

Sledei problem je kako odrediti relativnu slinost emocija. Pluik je primenio Ozgudov semantiki diferencijal. U
ovom eksperimentu, ispitanici su zamoljeni da svoje asocijacije u vezi sa odreenom rei ili reenicom vrednuju
prema skalama na kojima su se mogli odluiti za jak - slab, dobar - lo, napet - oputen, aktivan - pasivan ili neki
drugi modalitet.

Velikoj grupi ispitanika Pluik je dao listu od 22 emocije, kao "radostan", "ljut", "tuan", "uplaen" i "iznenaen."
Zamolio ih je da svoje asocijacije na ove termine oznae na 34 skale semantikog diferencijala.

Tako su se mogle izraunati korelacije izmeu svih emocija, a zatim utvrditi, statistikom metodom faktorske
analize, koliko su bile sline procene za razliite emocije. Pokuaj grafikog predstavljanja ovih emocija je krug
(koji se vidi na osnovici modela obrnute kupe, uporedi sliku 2 i 3).

Pluik je primenio jo jednu metodu za utvrivanje slinosti pojmova kojima imenujemo emocije. To je upuivanje
ispitanika da se neposredno izjasne o slinostima meu tim pojmovima. Takav postupak izveli su Pluik i H.
Konte. Grupa ispitanika je trebalo da odredi relativnu slinost 140 pojmova koji oznaavaju emocije sa 3 ponuena
pojma : "ljut", "tuan" i otvoren". (Bilo bi previe sporo traiti da se svaki od 140 pojmova poredi sa svim ostalim,
pa su se oni zato odluili za 3 osnovna pojma.) Iz dobijenih korelacija odredili su odgovarajue mesto za svaku
emociju na dijagramu. U osnovi njihovog postupka bila je pretpostavka da se emocije procenjene kao sline na
10
krugu ne nalaze na odstojanju veem od 90 stepeni. Slinosti i razlike koje su proizile iz njihovih podataka su kao
na slici 3.

SLIKA 3: "Krugom emocija" autor prikazuje osam primarnih emocija i dijade koje nastaju meusobnim meanjem
primarnih emocija. Krug je osnova obrnute kupe sa slike 2. Utemeljen je opisom ispitanika o slinosti dve susedne
emocije i onoj emociji koju dobijamo meanjem dve susedne. Na primer primarne emocije "zatita" i "orijentacija"
kada se pomeaju grade dijadu "panike", a "reprodukcija" i "inkorporacija" dijadu "ljubavi".

(izvor, Plutchik, 1980, str. 61)

Svaki par primarnih emocija koje se nalaze na krugu jedna pored druge, na primer, odvratnost - agresija ili
iznenaenje - strah, Pluik je nazvao primarnim dijadama jer je to kombinacija emocija koje su na slici bliske.
Meutim, i emocije koje su udaljenije mogu biti pomeane - te kombinacije Pluik je nazvao sekundarnim ili
tercijalnim dijadama.

Dalje, Pluik razvija analogiju sa bojama pa kae da se sve boje koje moemo zapaziti u prirodi mogu dobiti
meanjem osnovnih boja pomou svetlosti ili pigmenata. Isto tako moemo zamisliti kombinacije primarnih
emocija koje u prirodi postoje. Kada su istraivai zamolili ispitanike da zamisle takve parove emocija primetitli
su visok stepen slaganja u nazivu: kombinaciju radosti i prihvatanja mnogi su nazvali "ljubav". Na primer ako neko
uvidi prepreku u ispunjenju svojih potreba on oseti bes; dakle, ispitanici su kombinovali emocije istraivanja i
agresije. Autori su primenili i suprotan postupak: zamolili su ispitanike da identifikuju primarne komponente
"pomeanih emocija"; pri tome je, takoe, bila primetna saglasnost. Sve ovo navodi na zakljuak da su ove metode
i modeli primenljivi u svakodnevnoj komunikaciji meu ljudima. Nazivi koje su oni dali pomeanim emocijama,
na primer, "vedar", "zao", "neprijateljski" - mogu se upotrebiti u opisivanju osobina linosti. Isto tako se pojmovi
za oznaavanje osobina linosti - "agresivan", "ljubazan" i "svojeglav" - esto upotrebljavaju da opiu trenutna
emotivna stanja.

Posle niza istraivanja Pluik je pokuao da identifikuje emocionalne sastavne delove veeg broja osobina linosti.
Tako je, najzad, doao do testa - emocionalni profil indeks (EPI). Dao je ispitanicima parove rei koji oznaavaju
karakterne osobine - na primer, "drutven", "sklon pustolovini", "oprezan", "potiten", "sklon prepirci", "stidljiv"
itd. i zamolio ih da se u svakom paru odlue za re koja, po njihovom miljenju, bolje opisuje njih same nego druga
sparena re. Zatim je grupa klinikih psihologa, na osnovu svog iskustva, identifikovala emocije koje su u osnovi
neke linosti. Test je onda zadavan grupama ispitanika koje su meusobno uporeivane, na primer, studenti,
domaice, ili psihijatrijski pacijenti. Podaci dobijeni testom EPI pokazali su se kliniki upotrebljivim i za
identifikovanje emocionalnih smetnji (alkoholiari, izofrenari, narkomani, manino-depresivni, astmatiari i
skloni samoubistvu). 11
Pluik posebno ukazuje na ispitivanja suicidalnih pacijenata. Ona su pokazala da su emocije koje uslovljavaju
ovako stanje duboka depresija, bes i nizak nivo straha. Depresija i bes su impuls za samoubistvo, a strah koji inae
deluje kao konica na te impulse nije dovoljo jak da sprei osobu u iskuenju takvog impulsa.

Pluik navodi da je EPI korien i u istraivanju emocija kod ivotinja. U Gombe Stream Research Center u
Tanzaniji sedam studenata je prouavalo ponaanje 23 impanza na osnovu modifikovane verzije EPI. Na osnovu
nje se sa dosta velikom sigurnou moglo utvrditi koja ivotinja najee pokazuje na odreeni nain neku
emociju. To potvruje Pluikovu pretpostavku da test moe da ispravno opisuje emocije i kod ljudi i kod ivotinja.
Navodi interesantan podatak da su se kod impanzi u 5 od 8 osnovnih emocija pokazale specifine razlike s
obzirom na pol. enke su bile bojaljivije, depresivnije i prisnije od mujaka; mujaci su ispoljili vie
drueljubivosti ali i nepoverljivosti.

Pluik je i sam uoio problem diskriminativnosti EPI kao dijagnostikog instrumenta, pa je u istraivanje ukljuio i
psihijatre. Kada psihijatri upotrebe termine kao to su "paranoinost" ili "opsesivnost", onda to znai da njihov
pacijent pokazuje odreenu grupu osobina. Ciklotimni pacijenti su, na primer, u terminima testa EPI, definisani
kao osobe sa naizmeninim periodima lienosti i reprodukcije. Paranoici su ljubomorni, nepoverljivi i spremni da
brzo projektuju svoja oseanja krivice u druge, dok su sociopate asocijalni, egoistini, neodgovorni i impulsivni.
Pluik i Stenli Platman su sproveli ispitivanje na kolumbijskom univerzitetu. Zamolili su 20 psihijatara da se
odlue za one osobine koje, po njihovom miljenju, karakteriu sledee dijagnostike kategorije: opsesivnost,
ciklotimiju, histeriju, paranoju, pasivnu agresiju, izofreniju i sociopatiju. Kao posebnu kategoriju uveli su i pojam
"dobro prilagoen".

Trebalo je da psihijatri posmatraju paranoinog pacijenta a zatim da odaberu po jednu osobinu iz svakog para EPI-
testa koja bolje karakterie pacijenta. Izabrane emocije su unete u dimenzije osnovnih emocija EPI, tako da je
dobijen prosean profil za svaku dijagnozu. Paranoine osobe su, tako, oprezne, nesigurne, uvredljive, sanjalice; a
dobro prilagoene su drutvene, srdane i preduzimljive. Faktorskom analizom su takoe utvrdili koliko su
dijagnoze psihijatara bile sline to se tie emotivnih komponenti. Dijagnoze paranoje, izofrenije i pasivne
agresije su bile prilino sline i praktino su suprotnost dijagnozama ciklotimije i histerije. Dijagnoza sociopatije
je, praktino, izmeu izoidne i histerine grupacije (i relativno nezavisna od obe).

Najzad, Pluik navodi da deskriptivne kategorije emocija mogu doprineti u objanjenju odbrambenih mehanizama.
Kao to je poznato, odbrambeni mehanizmi linosti su jedan od najveih teoretskih doprinosa psihoanalize.
Pojmovi kao pomeranje, projekcija, poricanje i regresija obuhvataju procese kojima se pokuava razreenje
emocionalnih konflikata. I pored njihovog ogromnog znaaja postoji mali broj pokuaja stvaranja teorijskog
okvira pomou kojeg bi se odbrambeni mehanizmi mogli bolje razumeti u pojmovima emocija. Pluik veli da je
oigledno da odbrambeni mehanizmi imaju veze sa emocijama. Tako, neko ko je ljut na neku osobu, ali se iz straha
od njene osvete ne usuuje da ljutinu direktno izrazi, pretvara svoju ljutnju u samosaaljenje. Moe se prihvatiti
hipoteza da su odbrambeni mehanizmi metode ili postupci pomou kojih jednom emocijom zamenjujemo neku
drugu, odnosno pomou jedne emocije izlazimo na kraj sa drugom jer nam je ova druga, sa nekih psiholokih
razloga, lake podnoljiva. Prema tome, pomeranje emocije ljutnje na samosaaljenje bio bi nain da se prevazie
oseaj ljutnje. Potiskivanje je nesvestan nain da se izborimo sa bolnim dogaajima ili mislima. Slino je i sa
projekcijom (osobine koje nam se kod samih sebe ne dopadaju jednostavno se pripisuju drugima da bi se izbegao
samoprezir) ili sa reaktivnom formacijom: osuujemo seksualnu poudu drugih jer se bojimo da je priznamo kod
samih sebe.

Na kraju Pluik iznosi optimistiko uverenje da napori istraivaa kao to su Magda Arnold, K.E. Izard i Silvana
Tomkins mogu dovesti do jedinstvenog i obuhvatnog sistema poimanja i klasifikacije emocija. Mada jo nije
postignut jedinstven stav u pogledu nekih definicija, postoji nada da e psihologija razviti sistem pomou kojeg bi
bilo mogue opisati osnovne elemente linosti - emocije. Takav sistem bi za psihologiju znaio isto to i, na primer,
Mendeljejev periodini sistem za hemiju ili Lineova klasifikacija za biologiju.

Na osnovu svega gore reenog jasno je da Pluikov model emocija poiva na etiri osnovne postavke, koje su
-manje ili vie- originalne:

a) postoji osam osnovnih emocija zajednikih ljudima i ivotinjama. Dakle, kao i Darvin, Pluik emocije odreuje
filogenetski znaajnim za vie ivotinjske vrste. Za razliku od Darvina, po Pluikovom miljenju emocije nisu ni
nekorisne ni "fosilne": u ljudskoj vrsti obogaene su razumom i verbalnim izrazom.

12
b) Emocije slue kao "graevinski materijal" za strukturisanje nebrojeno mnogo crta linosti: dve ili vie emocija
"zabetoniraju se" i funkcioniu kao relativno stabilna, dosledna i autonomna dispozicija ponaanja.

c) Emocije su "sloena posledica lanca dogaanja" koji zapoinje opaanjem emotivnih drai. Kada se emotivne
drai kognitivno obrade, nastaje impuls za ponaanje i delovanje na sredinu u cilju prilagoavanja. Ceo taj lanac
(prikazan u tabeli 1) a ne bilo koja njegova "karika", odreuje se kao emocija.
Tabela 1: Pet aspekata izraavanja osam osnovnih emocija
DRA SAZNANJE PONAANJE EMOCIJA DELOVANJE
Pripadanje drutvenoj "To mi je Prihvatanje
1 Hranjenje, negovanje INKORPORACIJA
grupi prijatelj" (poverenje)
Tranje ili letenje (za Strah
2 Pretnje iz okruenja "Opasno je" ZATITA
ivotinje) (poplaenost)
Neoekivani objekti u "Auu... ta li Zastajanje, Iznenaenje
3 ORIJENTACIJA
sredini je to?" Usredsreenje (uenje)
Gubitak drage osobe "Naputen Plakanje da bi je (ga)
4 LIAVANJE alost (tuga)
(objekta) sam" ponovo nala
Odgurivanje Odbacivanje
5 Objekat koji odbija "To je otrov" ODBACIVANJE
Povraanje (odvratnost)
Prepreke u "To je Ljutnja
6 Grienje, Udaranje AGRESIJA
zadovoljenju potreba neprijatelj" (uznemirenost)
Ispitivanje,
Novi drutveni i fiziki "Ovim u Obnavljanje Opreznost
7 ISTRAIVANJE
prostori u polju osobe ovladati" podataka, (oekivanje)
Planiranje
Izgledan emotivni To bi tre- Verenitvo, Bliskost, Radost
8 REPRODUKCIJA
partner balo imati" Zabavljanje (zanos)
(Prema Krech, Crutchfield und andere, 1985, s. 60 do 62)

d) Pluik je smislio dosta originalan model za prikazivanje i razumevanje emocija - trodimenzionalni model
obrnute kupe na ijoj su krunoj osnovi predstavljene relacije polarnosti i slinosti, a du ose kupe intezitet
emocija. Prostorna blizina emocija izraava slinost, a udaljenost od centra kruga polaritet. Na istom principu
zasnovan je i mehanizam meanja emocija da bi se strukturisale crte linosti.

Pluikovo shvatanje ljudskih konflikata, po naem miljenju, vredno je panje jer je blisko svakidanjem iskustvu.
Pluik veli: "Neki konflikti su neminovni kroz ceo na ivot. Konflikte treba shvatiti kao izazov ljudske
egzistencije, a ne kao njeno zlo. Srea pojedinca esto zavisi od harmonije konflikata, a ne od njihovog
odsustva." (Bakovac-Milinkovi, A. Bele-Potonik , Hruevar, B. i Rojek, J. 1979)

Spomena je vredno i Pluikovo poimanje odbrambenih mehanizama u terminima emocija. Po njegovom miljenju
(Tanja Lamovec, 1989, prema prevodu Trlaje Ljilje, 1997) uparene su emocije i mehanizmi na sledei
nain:Inkorporacija sa odbijanjem (negacijom); Orijentacija sa regresijom; Zatita sa potiskivanjem;Lienost sa
kompenzacijom;Odbacivanje sa projekcijom; Istraivanje sa intelektualizacijom; Agresija sa pomeranjem i
Reprodukcija sa reaktivnom formacijom. Meutim, kompleksan odnos pojmovne psiholoke aparature u
Pluikovoj teoriji moe se tabelatno predstaviti.

Tabela 2: Odnos teorije emocija (u funkciji preivljavanja) i testa kao operacionalizacije kontinuiteta
normalnosti i patologije
Emocion Snovi
Testovni Pojmovi u Crta Ponaanje Mehaniza Dijagno
alni (none
konstrukt testu linosti osobe m odbrane za
odgovor more)
srdaan,
1.INKORPO doterivanje,
drutven, prihvatanje poverenje negacija smeha histerija
RACIJA ureivanje
posluan
oprezan,
posluan,
2.ZATITA nesiguran,
strah plaljivost beanje represija straha i uasa pasivnost
stidljiv
nekontrolisa paraliza ili
3.ORIJENTA nagao, iznenaenj prekid psihopatij
nost regresija preterana
CIJA pustolovan e 13 opaanja a
kontrola
 kompenzacij
potiten, grize
4.LIENOST se
tuga depresija pla a, tuga depresija
sublimacija
ozlojeen,
5.ODBACIVA
svadljiv, gaenje nepoverenje povraanje projekcija komadanje paranoja
NJE nesiguran
svadljiv,
6.AGRESIJA ozlojeen
gnev, bes agresija napad pomeranje besa, ljutine agresija
oprezan, padanja, opsesija,
7.ISTRAIV intelektualiz
stidljiv, oekivanje radoznalost planiranje gubitka kompulsij
ANJE acija
posluan kontrole a
8.REPRODU srdaan, ljubavne veze, reaktivna
radost drutvenost seksualne manija
KCIJA drutven flert formacija
(Tabela konstruisana prema Lamovec, Tanja, 1989: EMOCIJE I ODBRAMBENI MEHANIZMI, Zavod za
produktivnost dela, Ljubljana)

Na osnovu svega iznetog nije teko zakljuiti da ovaj test ima iza sebe kompleksnu i konzistentnu teoriju.
Drugim reima, test je operacionalizacija jedne teorije emocija koja ima ambiciju da obuhvati celu linost u
skladu sa, ne tako retkim, poimanjem emocija kao same sutine linosti. Naravno, same po sebi emocije to ne bi
mogle da budu jer bi se tako skliznulo u vulgarni "emocionalizam". Zato se Pluik i njegovi saradnici pozivaju na
Darvina i funkcionalizam, uvodei hipotetiki konstrukt u kome su emocije odgovorne za preivljavanje. Dalje
nije bilo teko nai uporite u naunoj misli o funkcionalnoj vrednosti emocija u jednom novijem shvatanju. To
shvatanje, koje potie jo od Frojda i psihoanalitiara, veli da ovek "uvek osea, a ponekad misli". Odnos emocija
i ostatka linosti, u interpretaciji Pluika i njegovih sledbenika, krajnje je radikalizovan: "Kognitivni procesi su pri
tom sredstvo u slubi stomaka i polnih organa. Kada se kognitivni mehanizam razvio poeo se baviti i
neemocionalnim pojavama: prolou, budunou, simbolima itd. Kognitivne ocene su deo totalnog procesa
interakcije organizma sa okolinom..." (Lamovec Tanja, 1989).

Dakle, osam bazinih emocija pokrivaju ne samo podruja ivotinjskog i ljudskog ve i normalnog i patolokog,
pri emu se ne radi samo o pukom kontinuitetu pri kojem porast kvantiteta (normalnog) vrhuni novom kvalitetu
(patolokom). Radi se o tome da se normalno i patoloko meusobno prepliu, a Pluik i saradnici ne ele da se
bave kriterijumima prelaska jednog u drugo niti izlaska iz stanja patologije u stanje zdravlja. Oni jednostavno,
teorijom i testom, povezuju pojmove, crte linosti, ponaanje, odbrambene mehanizme, none more i dijagnostike
kategorije, na nain koji se moe predstaviti narednom tabelom.

Da zakljuimo: opti atributi Pluikovog modela emocija su evolutivnost, kognitivnost, funkcionalnost u ekonomiji
ljudskog ponaanja, geometrinost (koja objedinjuje blizinu, polaritet i intenzitet) i "meanje"(kao kod boja) radi
formiranja crta linosti.

PREDNOSTI I MANE TESTA PIE-JRS

PREDNOSTI
Podran je teorijom (videti Tanja
Pokriva podruje linosti nedostupno drugim testovima
Veoma ekonomian
Relativno dobre metrijske karakteristike (sa aspekta praktiara)
Stavke su mu pregnantne znaenjima: drutven, stidljiv
Dozvoljava slobodu interpretacije i zadovoljava "umetnike" potrebe psihologa (zapaanje prof. Berger u vezi
TNR-a)
Ima trostruki nivo pojavnosti: numeriki, grafiki i verbalni
Ima iroko podruje primenljivosti
Nema karakter agresivane penetracije u intimu ispitanika (zapaanje iz prakse) koleke Karliia
Osetljiv je na aktuelna stanja ispitanika
NEDOSTATCI
Osetljiv je na aktuelna stanja ispitanika
Teorijska osnova nema iru prihvaenost u psihologiji
Merne karakteristike nemaju psihometrijsku ubedljivost
Moe da poslui kao "lani alibi" za profesionalno neubedljive, a laiki zavodljive konstrukcije
Neke kategorije ispitanika pruaju otpor ("bez rei za oseanja"
14
 Neke kategorije ispitanika umeju da sagrade dobru umesto prave slike (empatine)
Nije diskriminativan u "pojasu prosenosti"
Ne moe da opstane kao samostalan dijagnostiki instrument u ozbiljnim profesionalnim situacijama

1.3. PRISTUP REVIZIJI I STANDARDIZACIJI TESTA

1.3.1. Neki problemi sa verzijom testa u slovenakom izdanju
Uopte uzev, dosadanja verzija testa imala je vrlo mnogo problema sa onim to se u novije vreme naziva "provera
egzistencije psiholokih konstrukata" (Momirovi K. 1997). "Tvrdo scijentistiki" orijentusani psiholozi testu
zameraju jednu vrstu nezadovoljavanja realne egzistencije psiholokih konstrukata ijem je merenju namenjen
(Momirovi, A. 1987), a praktiari bi trebalo da mu odriu ono to autori nazivaju taksonomska diskriminativnost,
odnosno praktina valjanost (Momirovi, K. 1997). Praktina valjanost testa je, po naem miljenju, u velikoj meri
zavisna od normativnog uzorka.

Ne samo da je valjanost testa donekle uslovljena njegovom badarenou (dakle normama) ve su norme jedan od
uslova da bi bilo koji test u metodoloko teorijskom pogledu zadovoljio kriterijum Karnapove "nove logike
relacija" u psiholokom suenju. Evo objanjenja u reima Popovia B.V. (u Katel R, 1978, str. 21): "'Jovan je
inteligentniji od Milana.' To znai da je odreen odnos izmeu Jovana i Milana, s tim to njihove inteligencije
moraju biti izmerene i, razume se, odreene s obzirom na neku optu normu za inteligenciju populacije iji su
predstavnici Jovan i Milan." (naglasio P.K.). Drugim reima, postojanje normi je logiki (s jedne) i praktini (s
druge strane) zahtev pre nego to bi test mogao da bude proveravan predikativno-logiki u smislu procene da je
N.N inkorporativna linost, zato to se inkorporacija izraava u percentilima pripadnika populacije.

Tri su polazita, po naem miljenju, osnovna: svojstva normativnog uzorka, distribucija skorova normativnog
uzorka i psiholoka priroda entiteta koje test (treba da) meri. Uzorak treba da bude reprezentativan za populaciju za
koju je test namenjen, sem ako nisu entiteti koje test meri uslovljeni zavisnou od drugih psiholokih konstrukata
ili sociolokih varijabli (pol, obrazovanje, mesto stanovanja itd.). U takvim sluajevima normativni uzorak mora da
bude separatan za onaj broj poduzoraka za koji postoje dokazi da su testovni entiteti senzitivni. Distribucija
skorova za reprezentativni (ili za separatne uzorke) treba da bude normalna (sa AS=0 i SD=1, na z-skali). Kada je u
pitanju psiholoka priroda merenih eniteta, test treba da odraava njihovu reaktivnost na aktualna stanja u
organizmu (odnosno mene u okolini) ili da podrava stabilnost i vremensku nepromenljivost. Ukoliko je
odstupanje od ovih polazita vee, praktina valjanost testa bie manja.

1.3.1.1 Problemi na nivou pojedinca

Rukovet problema sa dosadanjom verzijom testa na nivou pojedinca ilustrovaemo tabelom 3.

Tabela 3: Koliko utie normativni uzorak na psiholoki opis (sliku) jedne realne osobe
Mira "obraena na est naina" In Za Or Li Od Ag Is Re Bi
1. MIRA, prema Tabeli 4, str. 28 Prirunik, 1979 85 48 60 45 19 20 53 90 73
2. MIRA,prema Tabeli 4B, str.31 Prirunik, 1979 79 42 51 82 13 45 33 71 60
3. MIRA, kao ena, to i jeste sada 69 70 54 69 26 29 78 62 43
4. MIRA, kao devojka, to bee...nekada 76 80 34 75 07 18 68 71 81
5. MIRA, kao momak, to nikada ne moe biti 58 61 33 68 19 38 66 72 66
6. MIRA, kao mukarac, to ona ne eli biti 47 43 54 86 27 38 62 36 41

Oigledno je da apsolutno ista struktura testovnih odovora ispitanice generie potpuno razliitu osobu, zavisno od
standardizacionog uzorka s kojim se poredi. Pri tome ne zaboravimo da mnogi autori testove definiu na osnovu
relacija izmeu individualnog postignua i postignua normativnog uzorka (na primer Bujas, 1942; Krsti, 1988).
Svakako, razlike nisu samo kvantitativne ve i kvalitativne i to, najee, na utrb principa taksonomske
diskriminativnosti egzistencije entiteta (Momirovi, 1997) ili praktine valjanosti onih psiholokih varijabli koje
ovaj test pretenduje da dokae, odnosno meri. Naglaavamo oiglednu injenicu: da greke u osnovnim
dimenzijama uzrokuju potpunu nevaljanost crta linosti koje grade osnovne emocionalne dimenzije kada se
meaju, to je Pluikovo generalno teorijsko tvrenje. Drugim reima, separatne norme za razliite poduzorke
ispitanika nisu prednost testa EPI, ve njegova nunost upravo zbog predmeta merenja (emocija) koje su, a to je
psiholoki aksiom, zavisne i od uzrasta (starosti) i od pola ispitanika. Taj aksiom Prirunik iz 1979 ne uvaava, a
ovaj postavlja u prvi plan.

1.3.1.2 Problemi na nivou uzoraka

Poseban problem svakog testa je njegova "itljivost" za ispitanike, tim pre ako ispitanici nisu kliniki sluajevi
koji, bi trebalo, da manje "varaju". U ovom smislu su 15
selekcione testovne situacije ekstreman primer. Naime, u
selekcionoj situaciji mera "varanja" pojedinca je mera njegove adaptabilnosti, inteligencije i motivacije da "proe"
selekciju. Upravo zato smo eleli da novu formu testa "testiramo" u selekciji.

Pre nego to je prodiskutujemo, objasnimo strukturu naredne tabele. Tabela sadri uporedne opisne statistike
aritmetiku sredinu i standardnu devijaciju (AS i SD) dva uzorka SELEKCIONOG I NORMATIVNOG. Selekcioni
uzorak (kandidati) sainjavaju kandidati ispitani u selekcionoj situaciji za jednu vojnu kolu u kojoj je selekcioni
odnos bio 1:5 (od petorice kandidata prima se jedan, N=455). Normativni uzorak (nor. uzorak) koji ine, normalno,
mladii (N=977). Statistici (naravno percentila, a ne sirovih skorova) izraunati su najpre prema starom uputstvu
(za oba uzorka), a zatim po novom.

Tabela 4: Dokaz da nova revizija ini EPI znaajno manje osetljivim na "glancanje testovne fasade" (Bergerov
izraz) u skladu sa kandidatskim percepcijama selekcionih zahteva vojne organizacije

NOVE NORME S TAR E N O R M E

nor.uzorak nor.uzorak Kandidati
kandidati (N=455)
(N=977) (N=977) (N=455)
Emocija AS SD AS SD AS SD AS SD
INKORPORACIJA 52.397 30.048 52.993 30.952 65.322 27.992 85.002 16.309
ZATITA 51.802 29.003 53.149 30.375 54.962 26.857 77.176 18.918
ORIJENTACIJA 52.038 29.007 51.002 29.476 47.072 24.848 30.558 19.258
LIENOST 53.814 27.482 51.552 27.839 51.664 25.299 49.600 21.585
ODBBACIVANJE 52.782 28.098 54.644 27.729 36.971 26.914 19.796 17.961
AGRESIJA 51.965 28.291 50.866 29.006 50.460 26.199 32.154 20.767
ISTRAIVANJE 52.327 28.972 57.769 30.155 31.783 21.605 34.251 18.790
REPRODUKCIJA 53.923 30.833 66.138 30.899 62.080 23.731 72.189 18.580
BIAS 52.518 30.189 46.580 28.942 57.029 28.059 78.958 18.929

Iz prethodne tabele dva se zakluka ine loginim:

a) Distribucija skorova normativnog uzorka pomerena je ka viim vrednostima; meutim, odstupanja raunata po
naoj reviziji su blaga i jednoznana, a to govori o relativno dobroj homogenosti uzorka s obzirom na starost
ispitanika. Sa druge strane, odstupanja distribucija skorova kada se isti raunaju na nerevidirani nain neuporedivo
su vea i odraavaju interkulturalne razlike.

b) Distorzivna snaga selekcione situacije je ogromna kada se skorovi kandidata raunaju na nerevidiran nain.
Drugim reima, test je u velikoj meri, naom revizijom, postao otporan na "glancanje testovne fasade". Izuzetak u
ovom smislu su skale istraivanja i reprodukcije.

U naredne dve tabele (broj 5 i 6) elimo da demonstriramo saglasnost teorije i testa, kao i razloge zato smo se
opredelili za novi Pluikov strukturalni model garfikog prikaza obrade testa. (Odnos teorija i testova koji
operacionalizuju njene konstrukte je neobino znaajan problem. S tim u vezi preoporuujemo "aksiome i
propozicije" koje propisuje profesor Momirovi u: Momirovi i Kosti, 1997)

Tabela 5: Korelaciona matrica percentila normativnog uzorka sa amerikim normama

Emocija INK ZAS ORI LI ODB AGR IST REP BIAS
1. INK 1.000
2. ZA .491 1.000
3. ORI -.217 -.590 1.000
4. LI -.414 -.116 -.350 1.000
5. ODB -.612 -.574 .127 -.052 1.000
6. AGR -.718 -.697 .297 .455 .554 1.000
7. IST -.135 .443 -.228 -.105 -.100 -.538 1.000
8. REP .733 .007 .025 -.424 -.413 -.475 -.204 1.000
9. BIAS .828 .669 -.131 -.537 -.665 -.902 .272 .551 1.000

Tabela 6: Korelaciona matrica percentila normativnog uzorka sa naim normama

Emocija INK ZAS ORI LI 16 ODB AGR IST REP BIAS
 1. INK 1.000
2. ZA .644 1.000
3. ORI -.308 -.858 1.000
4. LI -.516 .040 -.447 1.000
5. ODB -.815 -.801 .584 .131 1.000
6. AGR -.861 -.848 .564 .329 .895 1.000
7. IST .361 .848 -.857 .198 -.618 -.712 1.000
8. REP .690 .110 .175 -.692 -.448 -.496 -.016 1.000
9. BIAS .963 .622 -.263 -.580 -.806 -.892 .407 .706 1.000

Zakljuci su evidentni: revizija bolje podrava teoriju zbog veih korelacija prostorno kompatibilnih emocija, jer:
"Stepen korelacija izmeu crta je funkcija njihove udaljenosti na krugu. Susedne emocije uglavnom imaju
pozitivne korelacije, zatim se korelacije pribliavaju nuli i slede negativne korelacije. Suprotne crte imaju visoke
negativne korelacije" (Lamovec, 1989, str. 17). Iz prethodne dve tabele jasno proistie da je autorova postavka da
su primarne emocije parovi polarnih suprotnosti (Lamovec, 1989), odnosno da meu polarno suprotnim emocijama
mora postojati negativna korelacija. U obe tabele ova korelacija je relativno visoka, s tim to je revidirana forma
jo vie saglasna teoriji jer su negativne korelacije polarnih emocija znaajno vee. Na primer, najubedljivija je
razlika izmeu korelacija orijentacije i istraivanja; u nerevidiranoj formi korelacija je -0.228, a u naoj -0.857(!)
Osim toga, promena susedstva emocija, saglasno strukturalnom modelu, u novijim, ve navedenim, Pluikovim
radovima (zatita iza inkorporacije) opravdana je empirijski u obe verzije obrade podataka, s tim to je ta promena
jo ubedljivije empirijski podrana u naoj reviziji.

1.3.2 Principi i postupak revizije

Revidirajui i standardizujui sam EPI (Pluikov test) drali smo se sledeih principa:

A) Nije bitno menjan postojei prevod iz slovenakog izdanja, ali su uvedene neke dopune i novine: definicije i
sami pridevi odreeni su na polno neutralan nain (dodavanjem OSOBA pored prvog para u koloni i pored
definicije svakog prideva-osobine linosti). Definicija OZLOJEENA (OSOBA) dopunjena je sa LAKO
IZRAAVA OSEANJE BESA (LJUTNJE), a definicija NAGLA (OSOBA) dopunjena sa LAKO IZRAAVA
SVA OSEANJA, da bi se time uinio ustupak onim ispitanicima koji se najvie kolebaju u odluivanju upravo
kod parova gde su zastupljene ove dve emocije. Nazivi osnovnih dimenzija su pomalo promenjeni i to: ZATITA
umesto SAMOZATITA, ORIJENTACIJA umesto NEKONTROLISANOST, LIENOST umesto DEPRIVACIJA
ili REINTEGRACIJA (ponegde), ODBACIVANJE umesto OPOZICIONALNOST ili ODBIJANJE, AGRESIJA
umesto DESTRUKCIJA ili UNITAVANJE (ponekad) i ISTRAIVANJE umesto EKSPLORACIJA. Mislimo da
su izmenjeni nazivi vie u duhu srpskog jezika. Osim toga, uputstvo za rad ispitanika je znaajno izmenjeno, a sve
u cilju motivisanja ispitanika da odgovaraju bez "glancanja testovne fasade" (Berger, 1988).
B) Revizija je izvrena odvojeno za odrasle (ene i mukarce) i osobe mlae od 25 godina (devojke i mladie). U
tom smislu ispitano je ukupno etiri grupe ispitanika (N=3159) i to: opti uzorak ene N=633, opti uzorak
mukarci N=968, poduzorak devojke N=581 i poduzorak mladii N=977.
C) Napisan je raunarski program za prihvat protokola ispitivanja svih ispitanika, uneti su, ajtem-po-ajtem, u bazu
podataka, a zatim su izraunati sirovi skorovi za svaku skalu testa i svaki uzorak ponaosob na nain koji je naveden
u Priruniku (po ve postojeim ablonima).
D) Sraunate su ajtem-po-ajtem interkorelacije svake emocije iz para sa svakom skalom.
E). Na osnovu rezultata iz prethodnog koraka ponderisani su svi parovi emocija najveim koeficijentima za datu
skalu (Pluikovu dimenziju). Tako je dobijen donekle nov sloaj osobina koje grade svaku od osam osnovnih
emocija, pa ipak su korelacije izmeu dimenzija dobijenih na standardan i nov nain skoro redovno iznad 0.90
(videti tabelu 10). Posledica ovog postupka je da vie nije mogue porediti pojedince ili grupe na nivou sirovih
skorova ako pripadaju razliitim normativnim poduzorcima. Poreenja imaju smisla tek na nivou percentila,
odnosno standardizovanih mera koje su u skladu sa krunim (circumplex) dijagramom.
F). Ponovo su sraunati sirovi skorovi za sve skale (u skladu sa dobijenim rezultatima iz prethodnog koraka). Naa
operacionalizacija zgodna je u jednom dosta vanom aspektu. Naime, poznato je da se ovom testu zamera mala
pouzdanost (homogenost), zbog ega mu se uskrauje samostalnost upotrebe u psiholokoj praksi. Drugim
reima, ako ponovo operacionalizujemo osnovne dimenzije emocija mi moemo poboljati homogenost
poveavanjem broja ajtema koji tvore dotinu dimenziju (videti o tome Bukvi, A. 1982, str. 313)
G). Izraunati su procenti i odreene norme za grafiki i verbalni prikaz psiholokog nalaza ispitanika za svaki od
etiri poduzorka ponaosob. Na taj nain uzete su u obzir, bolje reeno prevaziene su, interkulturalne razlike
izmeu amerike i nae populacije. Od kakvog je to znaaja govori nam, na primer, podatak (iz naih istraivanja)
da vie od 93% Jugoslovenki (prema amerikim normama, strana 31 Prirunika) ima percentil 84 ili vie na
17
dimenziji Reprodukcije. Ukratko, skoro sve su Jugoslovenke, po amerikim normama, "reproduktivne", to
svakako ne mora biti netano iz aspekta inerkulturalnih razlika, ali izaziva vrlo mnogo problema u interpretaciji
testovnih podataka za pojedince i grupe.
H) U izvesnoj meri je promenjena priroda i logika interpretacije BIAS skale. Nije realno oekivati da ova skala ima
funkciju stop-valjanosti svih ostalih dimenzija, to neki psiholozi-praktiari ine. Takoe je pojednostavljeno
shvatanje koje se provlai kroz sva spominjanja ove skale u slovenakom priruniku o BIAS-u kao meri tendencije
ispitanika da daje socijalno (ne)poeljne odgovore. Mi smatramo da je skor na ovoj skali jedna crta linosti ija
priroda nije jednostavna. Da bismo izbegli sve ove probleme, u naoj verziji visina BIAS-skora je mera slinosti
ispitanika sa "zlatnim prosekom" uzorka kome pripada. Na primer, ako ispitanik-mukarac na 5 i 25 paru zaokrui
drugi, a na 10,13 i 21 prvi pridev, "sakupie" 10 bodova (5x2) za BIAS-skalu zato to je vie od 90% (od 968
mukaraca) zaokruilo iste prideve. Drugim reima, traeni su parovi prideva u svakom uzorku na kome su najvee
razlike distribucije odgovora. U primeru za parove 5, 10, 13, 21 i 25 te su razlike 10% : 90%. Unapred je
postavljen uslov da u BIAS ue 31 (polovina) prideva sa maksimalnim razlikama, a od toga je 10 bodovano sa dva
a ostali jednim bodom. Ukupno 15 parova (1, 2, 4, 15, 20, 23, 27, 33, 35, 36, 41, 54, 55, 59 i 60) nisu formirali
BIAS skor ni za jedan poduzorak.
I) Promenjen je prostorni odnos u tabeli i krunom dijagramu za psiholoku interpretaciju u skladu sa originalnim
Pluikovim modelom. Naime, ve smo spomenuli da slovenako izdanje testa sadri bitno odstupanje od autorovih
novijih postavki. U slovenakoj verziji iza inkorporacije sledi orijentacija, a iza odbacivanja istraivanje, dok je
u jednom Pluikovom originalnom radu (Plutchik, 1980) poredak znaajno drugaiji: iza inkorporacije sledi
zatita, a iza odbacivanja istraivanje. Razlika nije mala imajui na umu autorovu bitnu postavku da susedne
osnovne emocije, kao susedne osnovne boje, meusobnim meanjem u dijadama i trijadama generiu nove crte
linosti. Drugim reima, sve crte linosti u kojima uestvuju ove osnovne emocije vie nisu valjane ako se u obzir
uzima kruni dijagram (circumplex) iz starog Prirunika. Kasnije emo videti empirijsku podlogu promene
teorijskog stava.

1.3.3 Postupci dobijanja crta linosti

Crta linosti dobijana je na etiri naina. Najpre i najvei broj dobijen je u skladu sa Pluikovom teorijom:
meanjem osnovnih emocija koje se zasniva na teorijskom konceptu dijada. U ovu svrhu koristili smo dva izvora:
Prirunik uz test (Bakovac-Milinkovi, A. i drugi, 1979.) i originalne Pluikove lanke (najvie Plutchik, R.
1980).

Drugi nain je baziran na naim istraivanjima. Postupak je bio sledei: ispitanicima je zadavan test EPI i (zajedno)
Upitnik kojim su ispitivane odreene osobine linosti. Sprovedeno je do sada vie takvih ispitivanja, a upitnici su
bili u vezi, na primer, predmenstrualnog sindroma (PMS), sklonosti izvrdavanju istine u verbalnoj komunikaciji,
seksualnom ponaanju ena, stavovima prema samoubistvu kao nainu reaavanja intra i interpersonalnih
konflikata, itd. Po zavrenom ispitivanju podaci su unoeni u baze podataka, a zatim su pojedine osobine linosti
iz spomenutih upitnika ukrtane u ajtem-po-ajtem kombinacijama iz EPI-a, za polovinu uzorka na na kome je
ispitivanje izvreno. Dobijani su odreeni sklopovi kombinacija ajtema EPI-a kao korelati dotine osobine linosti.
Nakon toga je testovni skor osobine linosti (iz EPI-a) krosvalidiran na drugoj polovini uzorka. Ukoliko bi
korelacija ovako dobijena (izmeu testovnog skora osobine linosti i njenog upitnikog nivoa) bila statistiki i
praktino znaajna smatrali smo da je njeno predvianje pomou EPI-a mogue. Neke krosvalidacije su vrene i na
drugim uzorcima ispitanika i drugim kriterijum-varijablama i/ili test-reperima.

Kada se radi o dobijanju crte iz sloaja Pluikovih dimenzija, dva su bitna principa: vea korelacija znai i vee
prepokrivanje izmeu crte i pojedinih Pluikovih dimenzija iji sloaj odreuje crtu. Primer: korelacija izmeu
pozitivnog stava prema samoubistvu i inkorporacije je -0.348, a ista korelacija sa zatitom iznosi -0.181. Zato se
uzima vei raspon procenata inkorporacije i dodaje vie bodova nego to je sluaj sa zatitom. Drugi princip se
odnosi na nunost arbitrarnog odreivanja uestalosti crte u populaciji. Naime, samo se tako moe podesiti njena
procentualna zastupljenost (videti kasnije).

Trei nain dobijanja crta linosti, vrlo slian drugom, zasnivao se na korelacijama skorova EPI-a i drugih testova i
to: MMPI, 16PF i EPQ. Tako su odreene sledee crte: INTEL (Emocionalna osnova za racionalno ponaanje),
NAME (Nametljivost u drutvenom ponaanju), BEZB (Bezbrinost), POVOD (Povodljivost), STRAH
(Poplaenost), SPOKOJ (Spokojstvo), NAPET (Napetost), SPP (Spremnost da se osoba prilagoava zadatim
okolnostima i situaciji) i PSIHO (Psihoticizam). Grubo reeno, varijable skoro svakog testa mogue je simulirati na
kolekciji stavki EPI-a, a dobijeni rezultati nisu neinterpretabilni.

I etvrti nain dobijanja crta je sasvim empirijski - koriena su istraivanja drugih autora. Na primer, sklonost
psihosomatskim poremeajima: kardiovaskularnim i kancerogenim. Sklonost kardiovaskularnim poremeajima
18
odreena je prema Svievievom (1987.) istraivanju, a sklonost kanceru prema Ajzenkovim (1989.).
Bez obzira kako je dobijena osobina linosti uvek se postavljao problem odreivanja njene uestalosti u
populaciji. To je razreavano interpersonalnim slaganjem nekoliko treniranih psihologa. Oito, postupak je
arbitraran, ali ne uvek. Na primer, poznato je iz literature da se u populaciji nalazi oko 10% psihopata ili da su ene
neurotinije od mukaraca itd. Najzad, ceo sklop razlika u procentualnoj zastupljenosti crta izmeu poduzoraka
razreen je uvaavanjem psiholokih razlika izmeu polova i hronoloke starosti ispitanika. Na kraju je sam
recenzent "overio" listu procentualne zastupljenosti crta u poduzorcima. Pa ipak mi smatramo da je najvanije da
se ovaj problem razreava praktino: po principu "poznatih grupa" i neposrednog slaganja ispitane osobe sa svojim
testovnim opisom.

Verovatno najvie nesporazuma i kritika nae revizije testa moe izazvati nastojanje da se na osnovama 62 ajtema
sagradi monumentalna struktura velikog broja crta linosti. Na odgovor je:

a) To nije u psihometriji nepoznata tendencija (primer MMPI). Meutim, umesto velikog broja ajtema EPI odlikuje
sloenost svakog od 12 prideva (na primer "drutvenost" ima veliki broj veza i interakcija ne samo sa pojedinim
klasama reakcija ve i drugih crta linosti). I ne samo to: uparivanje ovih sloenih crta samo za sebe je nov kvalitet.
I najzad, veze i odnosi izmeu osnovnih dimenzija linosti (konfiguracije) su, takoe, neiscrpan rezervoar "novih"
crta linosti.
b) Ma kako dobijene nove crte linosti uvek smo ih posmatrali samo "kao korelate ili registratore interveniuih
varijabli (baziranih u personalnoj strukturi)", (vidi Biro i Berger,1981, str 65).
c) Svaka od "novoproizvedenih" crta linosti validirana je ne samo postupkom krosvalidacije na istom uzorku
(njegovom sluajnom podelom na dve podgrupe) ve i krosvalidacijom na drugim uzorcima i/ili drugim
istraivaima. Ukratko, vrhovni sudija u prihvatanju ili odbacivanju bilo koje crte van osnovnog popisa je
empirijska provera i statistiki dokaz o opravdanosti postupka.

Procedura i koraci dobijanja "novih" crta linosti su:

a) Operacionalno definisanje "nove" crte linosti;
b) Empirijsko ispitivanje skale koja meri novu crtu skupa sa zadavanjem standardne verzije testa EPI;
c) Diskriminativna ajtem-analiza EPI u odnosu na "visok-nizak" skor nove crte da bi se odredila ajtemska struktura
nove crte u EPI-u;
d) Regresijska analiza svih dimenzija EPI-a na novu crtu u sva etiri validaciona uzorka da bi se dobila "jednaina
specifikacije";
e) Podeavanje "take preloma" u kontinuumu jednaine specifikacije da bi se obezbedila pretpostavljena
distribucija crte u uzorcima;
f) Testiranje valjanosti "take preloma" na poznatim uzorcima (ili, autoru revizije, poznatim pojedincima).

19
 2. OPIS TESTA I NJEGOVA UPOTREBLJIVOST
2.1. Opis testa
Ovo je test prisilnog izbora sa 62 ajtema u kojima su, uparene, kombinacije 12 prideva kojima se definiu sledee
osobine linosti: srdaan (affectionate), sklon pustolovinama (adventurous), ozlojeen (resentful), stidljiv (zbunjen,
smuen - shy), nagao (plahovit - impulsive), potiten (melancholy), oprezan (cautious), grize se u sebi (mrzovoljan
- brooding), drutven (sociable), sklon prepirci (quarrelsome), posluan (obedient) i nesiguran u sebe (non self -
conscious).

Zadatak ispitanika je da u svakom paru oznai onaj pridev (osobinu linosti) koji ga bolje opisuje nego njegov
"parnjak". Svakim prisilnim izborom ispitanik dodeljuje sebi jedan, dva ili (retko) tri boda na nekoj od osam
bazinih emocija: inkorporacija, zatita, orijentacija, lienost, odbacivanje, agresija, istraivanje, reprodukcija i
BIAS.

Test se zadaje grupno ili individualno, a vreme rada ispitanika je od 10 do 15 minuta, to zavisi od brzine itanja i
brzine odluivanja (izbora) izmeu dve mogunosti. Moe se koristiti za sve najmanje proseno inteligentne osobe
starosti od 15 do 65 godina, s obzirom na starost 3600 ispitanika koji su sainjavali validacione uzorke.

Konaan rezultat izraava se krunim profilom osam gore navedenih emocija. Profil prikazuje izraenost emocija i
njihov meusoban odnos. Na osnovu posebnih formula (videti kasnije) mogu prognozirati ispitanikove osobine
linosti vane za razna podruja praktinog rada psihologa na osnovu numerikih kombinacija svih osam emocija i
BIAS-skale.

Kompletan testovni materijal sadri ovaj prirunik za test, list za odgovore i 12 ablona. List za odgovore sadri, s
jedne strane, upitnik-protokol za ispitivanje (sa upustvom za rad i definicijama osobina), a sa druge strane su
podaci o ispitaniku i kruni profil za prikaz bazinih emocija, sirovih i percentilnih skorova i, najzad, prostor za
psiholoku interpretaciju. Podaci o ispitaniku obuhvataju prezime, ime, pol, godine starosti i stepen strune spreme.
Plastine ablone za ocenjivanje ini po tri ablona i za svaku normativnu podgrupu ispitanika.

2.2. Podruja upotrebe testa

Test se moe koristiti za raznovrsna podruja praktinog rada psihologa: istraivanje, psihodijagnostiku
(individualnu i "ukrtenu"), psihoterapiju i savetovanje, profesionalnu selekciju i orijentaciju, praenje efekata
psiho i farmakoterapije, ispitivanje posledica preivljenog ivotnog stresa ili razvojnih ivotnih promena, kao i za
prognozu "sudbine" ispitanika. Prvih pet primena je opisano i u slovenakom izdanju Prirunika.
2.2.1. Istraivanje
Upotreba EPI za istraivanje proistie iz injenice da je ovaj test jedan od retkih "instrumenta izbora" kada su u
pitanju bazina ili aplikativna istraivanja zato to, po definiciji, pokriva podruje ljudskih emocija. Naravno, jo
neke odlike ovog testa, psiholoki neznaajne, navode istraivae da za njim posegnu; ekonominost zadavanja,
broj generisanih varijabli i relativno jednostavna interpretabilnost dobijenih podataka (to ga ini zgodnim za
mlade i/ili neiskusne psihologe).

2.2.2. Psihodijagnostika
Ovo je svakako najrasprostranjenija primena testa. Zapravo, jedan od razloga za ovu modifikaciju i reviziju jeste
omiljenost testa meu kliniarima, a ovi su dugo bili (i sada i pomalo) "referentna profesionalna grupa" autora ove
revizije. tavie, upravo u ovoj oblasti elimo da predloimo jednu novinu: "ukrstenu dijagnostiku parova" (po
ugledu na "Dijadni Rorah" Bergera i Pavlovia (videti 1973). Postupak je sledei: Ljudski parovi: ljubavni, brani,
poslovni, posade ili posluge dvosednih letilica odnosno orua itd, ispita se najpre pojedinano u smislu samoopisa,
a zatim nezavisno i bez prethodne najave od njih se trai da opiu svog partnera onako kao ga vide oni sami (ne
kako oni misle da on vidi samog sebe). Nakon dijagnostike moe se "ui" u savetovanje i/ili psihoterapiju.

Moda e biti jasnije kako to zamiljamo na jednom primeru. Brani par loe funkcionie. Zapravo, supruga se ali
da je mu emotivno zanemaruje, da je hladan, distanciran i da, esto, sitne nesporazume meu njima sitniavo i
nepotrebno zaotrava. Ona je imala jednu vanbranu vezu koja se zavrila tako to je dozvolila, po naem miljenju
namerno, da mu za nju dozna. On nema primedbi na kvalitet brane veze, ne vidi razloga za enino
nezadovoljstvo, misli da im je brak dobar "koliko i ostali" i, konano, njemu se ini da ona jednostavno "izvoljeva"
u nemirima sopstvenog klimaksa. Na saznanje o vanbranoj vezi bio je vidljivo ojaen i uzdrman. Molio je
suprugu da mu prui priliku "da se promeni".

Naredna tabela jasno potvruje njihove prie. Prvo to je nedvosmisleno jeste da mu svoju suprugu tanije opisuje
(ako se kao kriterijum uzme njen samoopis). Verovatno odatle potie njegova percepcija "branog sklada": ono to
on misli da njoj treba, to od njega i dobija. Sasvim je 20
"drugi par rukava" kada se uporedi njen opis partnera sa
njegovim samoopisom. Drugim reima, kada bi on sebe video oima supruge, i sam bi osetio nelagodnost koja bi
ga motivisala da trai pomo ili da se sam menja, odnosno i on bi se sloio da njihov brak i nije tako skladan. Ili,
to je skoro isto, kada bi ga supruga sagledavala onako kako on sebe vidi, i ona bi bila zadovoljna pa ne bi bilo
problema. Ovako kako stvari stoje, nesklad njihovih atribucija je dozvolio da tinja njeno nezadovoljstvo branom
vezom. Kada bi partneri sagledali sebe oima drugog, mogli bi da uine "neto" kada stvari loe krenu. Svakako,
nepodudarnost percepcija ne mora da bude uzrok branih problema, ali moe da bude "put kojim treba ii" da bi se
problemi reili.

Tabela 7: "Ukrtena dijagnostika" branog para

INK ZA ORI LI ODB AGR IST REP BIA
Mu, samoopis 24 30 88 42 41 67 56 80 41
Mu u oima supruge 24 73 06 99 27 55 80 15 10
Supruga, samoopis 92 99 20 34 09 03 90 99 62
Supruga, u muevljevim oima 86 94 23 53 09 08 90 62 49

2.2.3. Savetovanje
Psiholozima koji za klijente imaju osobe sa jednostavnijim problemima koji ne trae glomaznu dijagnostiku
bateriju, a iza toga sledi bilo koja forma savetovanja za brz uvid u funkcionisanje osobe, preporuujemo ovaj test.
Kako mi vidimo mogunost da se dijagnostiki postupak odmah savetodavno usmeri dato je u prikazu opisa ("u
slici i rei") linosti izvesnog Radojice (drugo ime pridodato realnoj osobi). Radojicu, mora se priznati, odlikuje
"udan profil".

Radojica inae, osim injenjenine "zaluenosti" raunarima, funkcionie kliniki neupadljivo u praktinom smislu
(nije bio hospitalizovan, okolina to ne smatra potrebnim i on sam ne vidi za tim potrebe). Kada mu je uruen dole
navedeni opis (jednostavo doslovno prepisan izlaz raunarske obrade njegovog protokola), on ga je lakonski
prokomentarisao reima: "Pa... moda ima istine".

Slika 4: Profil linosti koji psihologu ukazuje na savetodavne mogunosti testa EPI

RADOJICA, "u rei": Na opis funkcionisanja osobe sa prethodne slike

Vi ste nepoverljivi i sumnjiavi. To svakako nije loe samo po sebi. Upitajte sebi bliske osobe niste li ipak u
tome preterali.
Uvereni ste da ste vrlo odluna i uporna osoba. Razmislite koliko treba verovati onim osobama koje tvrde da ste
Vi, zapravo, samo bandoglavi i/ili tvrdoglavi.
Postoji rizik da doivite kardiovaskularne smetnje. Uinite ono to moete relativno brzo i lako: smanjite
puenje, smirite tempo ivljenja, poveajte fiziku aktivnost, kontroliite pritisak i smirite sve svoje doivljaje -
uvajte se "eksplozija". 21
 Da li ba uvek ima razloga da se oseate nesigurno i bojaljivo u susretu sa novim iskustvima koje Vam ivot,
ponekad, dareljivo ponudi?
Bilo bi korisno da razmislite zato tako esto izbegavate da probate nove stvari, sredine i iskustva.
Vaa samokontrola je vredna hvale. Da li je ba uvek na sreu i korist za Vas lino? A za druge? Moda takvom
vrstom samokontrolom elite da druge osobe, pa i one koje volite, sebi potinite. Ako to uspete - neete ih vie
voleti. elite li to!?
Skloni ste da izbegnete drutvene situacije ako Vam ugroavaju psiholoku ravnoteu. Ipak, sve to postoji oko
Vas postojae i dalje. Svejedno je da li Vam je pred oima ili nije.
Da li je Vaa potitenost i tuga samo prolazno stanje? Nije!? Preporuujemo Vam da naete neko prijateljsko
"rame za plakanje" ili da razgovarate sa nekim strunjakom.
Moda ste Vi samo pesimista "po prirodi"? U svakom slucaju danas ste nezadovoljni sobom, a ni perspektive
"za sutra" Vam nisu optimistike.
Pritiska li Vas oseanje prikraenosti za neto od ega bi bilo bolje Vaem telu ili dui ili oboma. To svakako ne
mora biti Vaa nepromenljiva ivotna pozicija. Pre svega, znate li ta Vam nedostaje? A kako da to pribavite?
Raspitajte se!
Ako oseate izvesnu nesigurnost u ulozi svog pola - niste jedini. Za ovakve tekoe postoje dva leka: vreme i
paljiv partner koga volite. Ako ste ove "lekove uzimali", obratite se iskusnom prijatelju ili strunjaku.
Niste li ponekad u napasti da uinite neto protivzakonito. Tano je da se sankcionie nedelo, a ne i elja za
njim, ali uporne elje u Vaoj glavi mogu Vas dovesti (kad-tad) u neprilike. Da li ste spremni da platite cenu
koju Vam odredi okolina?
Ako Vam je ivot oduzeo neto samo Vae toplo i blisko, koliko ste Vi lino doprineli tom gubitku? Moda ipak
nije samo sudbina kriva za sve!?
Ako Vam se trenutno ivot ini besmislenim a svet neprijateljskim, znajte da posle kie sija sunce. Ako Vam to
nije nikakva uteha, razmislite da nekom (prijatelju ili strunjaku) otvorite duu. Ako i ne dobijete savet, ipak e
Vam biti lake.
Nije nemogue da Vaa unutranja napetost izbija iz Vas nekim gestovima u ponaanju ili ak vidljivim telesnim
reakcijama i promenama.
Ako se trenutno oseate beznadeno, nema problema - vreme i dobri ljudi vratie Vam nadu. Ako ne verujete -
zamislite se! Porazgovarajte sa nekim ili proitajte neku knjigu o tome. Izlaz uvek postoji, i to ne samo jedan.
Vi ga ne vidite!?. Zasad!
Ako se preesto kajete za ono to jeste ili niste uinili i ako se stalno za neto izvinjavate, vreme je da razmislite
kako da te stvari promenite kod sebe. Malo promiljanja ili opreznosti ne bi Vam bilo na odmet.
Umete li da se, ponekad, opustite i potpuno prepustite igri, ludovanju i smehu? To je veoma korisno kako
mentalno-higijenski (uopte) tako i kao princip "uradi sam" pri prolaznim napadima beznaa ili potitenosti.
Svi mi ponekad oseamo zavist i zlobu. To je ljudski. Ipak... ako se to Vama cee deava bilo bi dobro da
preispitate najpre svoju ivotnu situaciju, pa tek onda da razmislite zato se okolina prema Vama odnosi
"maehinski".
Verovatno ima ljudi koji bi za Vas rekli da ste tvrdoglavi, maliciozni i sarkastini. Da li su u pravu?
Da li ste previe kritini prema drugima, skloni da ih odbacujete skupa sa njihovim idejama? Moda je to razlog
da su drugi netrpeljivi prema Vama.
Da li ima ljudi koji za Vas misle da ste neprijateljska i zlonamerna osoba? Ako elite da popravite svoje odnose
sa ljudima oko sebe razmislite i o ovome.
Moda ste osoba za koju bi psiholog rekao da je pasivno-agresivna, odbacujua linost. Ako je to tako,
priupitajte ih kako da se promenite na svoju sreu i radost drugih.
Zbog loeg prethodnog iskustva Vi unapred odbacujete ili izbacujete iz sebe neto to je ve postalo deo Vas.
Pomirite se sa onim to je "bilo pa prolo" - ma kako da je bilo. To ne moete promeniti.
Moda zbog nedostajueg samopouzdanja i nepoverenja u druge ljude izbegavate nova iskustva. Bez novina u
sebi neete moi da "rastete". Da li Vam to neto znai?
Da li pristrasno sudite o ljudima i dogaajima? Razmislite o argumentima onih koji na ovo pitanje odgovaraju
sa DA.
Moda bi neko za Vas ustvrdio da ste konzervativna i autoritarna osoba. Nemojte se uzbuivati ako elite da
sebe tako vidite.
Da li ste skloni da u drugima vidite sopstvena, za Vas neprihvatljiva, svojstva ili da umesto pravih pronalazite
"dobre" razloge za sopstvene neuspehe.
Koliko ste esto cinini u svakodnevnom ivotu? Da li Vam to priinjava tekoe u odnosima sa ljudima?
Imaete dvostruko bolje odnose sa njima ako se svaki22 drugi put uzdrite od pakosnih komentara.
 Da li ste moda skloni da oseate prezir, nipodatavanje, gnuanje, mrnju pa i neprijateljstvo prema drugim
ljudima. Ako je to tako, da li ste uvek u pravu?
Poneko bi za Vas rekao da ste tvrdoglava, a nesamostalna osoba. Ni jedno ni drugo ne mora biti mana, ali
udrueni prave Vam probleme. Prihvatite jedno, a drugo promenite.
Ako ste preterano skloni dokazivanju, to je zato to ne moete da prihvatite tue i/ili kritiko miljenje. Niko
nije uvek u pravu. Pa i kada ste sigurni u sebe, mnogi e Vam vie verovati ako svoje dokaze preutite kao da se
podrazumevaju.
Vi ste osoba koja ima potrebu da shvati i upozna svoju okolinu zato to oekujete da e te veim znanjem bolje
funkcionisati u ivotu. To jeste tano, ali nije dovoljno: morate se i Vi sami vie "otvoriti" prema moguem
iskustvu
Vi umete da koristite iskustvo kako bi lake izali na kraj sa svetom oko sebe. Sa vie iskustva bolje ete
funkcionisati. Da biste imali vie iskustva, krenite nekim stvarima u susret ili nemojte se barem povlaiti pred
njima
Organizovana ste i celishodna osoba; stvari stavljate na njihovo pravo mesto. Mi Vam estitamo ako ste i za
sebe u svom, tako dobro ureenom svetu nali PRAVO mesto.
Vi ste adekvatna i dobro organizovana linost. Ako Vas to NE kota previe onda ste i srena osoba. U
suprotnom, nesrea je za Vas izlaz. Nemojte da se udite. Mnogi ljudi lake podnose nesreu nego mir u sebi
koji moraju da grade svaki dan.
Imate solidnu intelektualnu samokontrolu. Svoja oseanja "preraujete" u ideje i planove, spreavajui ih da
nadvladaju razum. To nije loe. Ipak, ako ste previe razumni, a premalo sreni - odatle duva ledeni vetar Vaeg
nezadovoljstva.
Moe biti da Vas drugi opaaju kao super urednu, strogo kontrolisanu i preterano pedantnu osobu. Recimo da se
Vi slaete da je to tako. Da li bi se "sruio svet" ako biste se, bar malo, "razbaruili"?
Aktivno istraujete svoju sredinu radi pribavljanja informacija na osnovu kojih planirate sopstveno ponaanje.
To je mnogo bolje nego da samo pretpostavljate da stvari MORAJU biti onakve kakve Vi MISLITE da jesu.
Izgleda da blokirate veliki deo korisne energije trudei se da sve u detalje isplanirate. Nije mogue da iko moe
biti uspean ako sve planira perfekcionistiki. Razmislite zato to tako radite?
Sposobni ste da izvravate akcije na duge staze, dugo ulaete ciljem usredsreeni napor.
Vi ste u stanju da intelektualnim naporom uspeno kontroliete svoju psihopatologiju. ta e biti ako problemi
nadrastu Vau inteligenciju?
Verovatno je da Vas neki ljudi vide kao agresivnu, tvrdoglavu, osvetoljubivu i ekspanzivnu osobu. Samo po sebi
to ne mora da bude problem. Ali ako Vas brine zato to, moda, imate malo prijatelja, to JESTE problem.
Da li previe eto zapodevate svau sa ljudima u elji da se dokaete. Da li treba da budete u pravu? Zar uvek i
pred svima!?
Da li je uvek dobro da bez ustruavanja i obzira kaete sve to Vam je na jeziku? Nisu svi ljudi isti - neki vie
vole slutnju, a neki utanje. Za druge ljude rei su kao pasta za zube koju moete samo jednom da istisnete. A
"prejake rei ubijaju".
Da li ste puni otpora i gneva? Da li ga otvoreno izraavate? Ako je odgovor na prvo pitanje DA - to ne moe da
bude dobro. DA i na drugo pitanje bez sumnje je loe. Jedino to moe u svemu tome da bude dobro jeste ako to
prvi put ujete.
Ako Vas "bije glas" da ste neshvaena osoba sa kojom je tesko saraivati, imajte na umu da drugi za to nisu ba
uvek krivi.
Ako ponekad prisiljavate ljude da neto urade protiv svoje volje i ruite prepreke na svom putu, pa Vam to
donosi olakanje, nemojte se zavaravati: postoje i drugi naini da Vam u ivotu bude lepo.
Da li su Vam ve rekli da ste skloni "verbalnoj agresiji"? Ako jesu - moda su u pravu. Ako nisu - mi nismo u
pravu.
Da li zaista elite da se ponaate nedrutveno i bez srdanosti. Naravno, Vi niste duni da budete drugaiji nego
kakav ste. Jedino je vano da li je to Va sopstveni izbor. Ako ste i sami nesreni zbog te osobine, potraite
pomo od nekog.
Po svemu sudei Vi ste toliko zatvoreni u sebe da imate tekoa u komunikaciji sa svojom okolinom. Da li
elite da to promenite?
Vaa samodovoljnost je tako velika da preti da Vas izdvoji i iz sveta realnosti.
Problemi koje Vi sada imate, po svemu sudei, prevazilaze Vae mogunosti da ih sami reite. Savetujemo Vam
da se obratite nekom za pomo (prijatelju ili strunjaku).
Skloni ste, ee nego ostali ljudi, da drugima govorite lai elei da im "ulepate dan". Ako je to samo zato -
dobro je. Svaki drugi razlog povredie ljude. Neki Vam nee oprostiti.
23
 Vi ba ne umete da sakrijete svoja oseanja. ak i Vai povrni poznanici prepoznaju Vaa raznolika
emocionalna stanja. Da li je do sada uvek bilo dobro to Vam je "srce na dlanu"?
Da li ste i Vi primetili da slabo procenjujete ljude i njihove osobine?
Posedujete adekvatnu emocionalnu osnovu za inteligentno i racionalno ponaanje. Vodite rauna da "logika i
razum" ne postanu mamuza za Vas i ljude do kojih Vam je stalo.
Nezavisnog ste duha, nametljivi, skloni takmienju, kontrolisano agresivni, ekspanzivni i otporni. Vi ste "roeni
borac". Moda ete imaete problema u ljubavi, ali ne i u profesiji. Da li je to za Vas "dobra vest".
Nestalni ste, nepouzdani i skloni da prenebregavate drutvene norme. Moda ste u pravu, oni koji uvek "dre do
reda" dosadni su.
Stidljivi ste, promiljeni, kolebljivi, brini i, esto, neiskreni u elji da ne pruite priliku drugima da Vas
povrede. Meutim, takav ivot ume da bude nezanimljiv drugima, pa i Vama samima. Potraite neku ravnoteu.
Iracionalno ste zabrinuti, oseate unutranji nemir, obeshrabreni ste i napeti pa skoro redovno postiete manje
od svojih mogunosti. Ako je sve ovo tano, zato, za ime boga, oekujete da budete sreni. Umete li Vi, uopte,
da se opustite?
Niste li ponekad skloni da probleme (koje svako ima) Vi uinite jo teim time to sebe samosaaljevate,
oajavate ili traite razne "preice". Bolje je zakratko trpeti nego zadugo ivotariti u oekivanju pomoi "sa
neba". Pitajte nekog za savet
Da li Vam se ponekad uini da stvari u Vaem ivotu stoje tako loe da je i sam ivot besmislen? Naravno, niste
u pravu. Bilo bi dobro da imate jo prijatelja koji su proli kroz "sve to". Ipak, je najvanije da i sami malo
psiholoki "ojaate".
Vi ste osoba sloene i netipine psiholoke strukture. Mogue je da konfliktno funkcioniete ili da krhtko
balansirate na ivici psiholoke ravnotee. U svakom sluaju opreznost je "majka" vae duevne stabilnosti.
Verovatno je da smo neke od gore navedenih osobina Vama pogreno pripisali Da bi Vas neko mogao tano
opisati, treba da bude vraki dobar psiholog. Moda mi to, jednostavno, nismo. Na kakvim li je mukama
"obian" smrtnik koji pokua to isto?
Niste li skloni da se previe esto i lako prihvatate aice alkohola? Ako je odgovor potvrdan, imajte na umu da
bi stvari na tom planu mogle da Vam izmaknu kontroli.

VANO UPOZORENJE ! Uruivanje u ruke ovakvog opisa linosti osobama iz profesionalnog psiholokog
odnosa bilo bi krajnje neprofesionalno, tavie - rizino!

2.2.4 Profesionalno savetovanje, selekcija i klasifikacija

U profesionalnom savetovanju nije uvek potrebno, a kada jeste nuno nije uvek mogue zadavati mladima
zahtevne dijagnostike baterije. Ipak, zbog ve poznate ekonominosti EPI je pogodan u tu svrhu. Sa druge strane,
nije nepoznato (na primer Katel, 1978) da mnoge profesije, implicitno, a neke i eksplicitno privlae (odnodno
zahtevaju) odreene strukture linosti. Psiholozi koji se tim poslom prevashodno bave imaju ve unapred
pripremljene "prosene profile profesija" kojima se primerava individualni profil linosti traioca saveta da bi se
zakljuilo kom zanimanju on potencijalno preferira. Slikama i tabelom pokazaemo mogunosti ovog testa da
poslui za tu namenu.

Na slici 5 je grupni profil intelektualki humanistikih zanimanja (lekarke, pravnice, ekonomistkinje, novinarke i
profesorice). Na slici 6 su takoe intelektualke - nae koleginice, dakle psiholokinje.

Sve ispitanice su starije od 25 godina i sve su lino ispitane od autora revizije i "nagraene" pisanim opisom svoje
linosti (iji je pandan, ali "muki", "Radojica" iz prethodnog poglavlja). Ukupno 12 od 142 ispitanice je izjavilo
da je tanost opisa manja od 50%, 17 da je manja od 80% a sve preostale (143) su ustvrdile da je "pogaanje"
izmeu 80 i 100%. Tabela broj 8 pored grupnih statistika percentila (AS i SD) ove dve grupe sadri i statistike
normativnog poduzorka (iz koga ispitanice ove dve grupe NISU izvuene).

ta moemo zakljuiti na osnovu slika i tabele? Prvo, sasvim je izvesno da empirijske norme nisu iznenaujue
spram naeg svakidanjeg iskustva. Obe grupe (spram referentne normativne) odlikuju poviene ljudima susretne
dimenzije (inkorporacija i reprodukcija), sniene od ljudi udaljavajue (agresija i odbacivanje) i poviena
dimenzija istraivanja koja je za intelektualke i oekivana. Naravno, mnogo su zanimljivije razlike meu ove dve
grupe. Nije iznenaenje da su nam koleginice manje komformistine. Verovatno je (za one koji poznaju "psiholoki
narod") oekivano da psiholokinje budu kontrolisanije (samim tim i manje spontane) od pripadnica drugih
humanistikih profesija. Da li je zbunjujue da su nam koleginice "jake" u lienosti, dimenziji ije povienje
odlikuje (manje-vie) sve klinike grupe? Verovatno je (ne oekivano, ali nije iznenaujue) da e se tuim
ljudskim mukama i problemima pre baviti one osobe koje 24 imaju i sopstvenih. Jednom uh zanimljivu tezu da je to
uslovna prednost: svi koji studiraju psihologiju imaju psiholokih problema, dobri profesionalci postanu one osobe
kojima studiranje pomogne da ih razree!? Bilo kako bilo, profesionalna povienost "klinike" dimenzije (u ovom
sluaju na Pluikovom testu) nije nepoznata u literaturi: na primer Katel (prema Popoviu, B.V. 1978, str. 15),
Kelly (prema Srna Jelena, 1997, str, 66).

Slika 5: Grupni profil intelektualki humanistikog usmerenja

Slika 6: Grupni profil koleginica-psiholokinja uparen sa prethodnom grupom intelektualki po godinama starosti
(vie od 25).

Tabela 8: Tabelarni prikaz grupnog profila profesionalnih psiholokinja i intelektualki humanistikog usmerenja
uporeen sa odgovarajuim normativnim uzokom po polu i starosti
NORM.UZORAK(N=633) PSIHOLOKINJE (N=72) NEPSIHOLOKI (N=70)
AS SD AS SD AS SD
25
 INKORPORACIJA 52.370 29.527 53.667 23.849 55.471 27.297
ZATITA 52.180 28.882 52.347 26.602 54.500 32.418
ORIJENTACIJA 52.147 29.411 46.681 29.061 48.571 27.972
LIENOST 52.096 28.481 54.347 26.885 51.086 27.013
ODBBACIVANJE 52.651 28.327 49.639 24.895 48.871 28.680
AGRESIJA 52.245 28.394 45.417 23.879 45.457 29.358
ISTRAIVANJE 52.376 28.423 61.792 23.036 57.714 29.957
REPRODUKCIJA 53.457 31.010 60.944 26.112 64.014 29.569
BIAS 52.332 29.811 52.222 25.764 57.800 28.378

2.2.5 Praenje (i procena) efekata terapije (psiho i farmako) i ivotnih (razvojnih) mena
Ve smo isticali da je jedna od vrlina (ili mana, zavisno od ciljeva upotrebe) ovog testa njegova osetljivost na
remetilaki uticaj stanja kao promenljivih dispozicija ponaanja bilo koje osobe. Razume se, to nije posledica samo
toga to je test namenjen da meri emocije (koje neki nazivaju stanjima, dakle emocionalna stanja), ve i injenice
(nedovoljno ispitane) da je svaki testovni samoopis u nekoj meri podloan uticaju aktualnog stanja osobe. Prilikom
korienja ovog testa u istraivake svrhe, posebno to su manji uzorci, ovu injenicu treba uvaiti, pa iskljuiti
osobe za koje je i objektivno jasno da su indisponirane za pisiholoku opservaciju. Postoje sluajevi (istraivaki i
praktini) kada je ovo svojstvo EPI-a znaajna prednost (Bakovac-Milinkovi i drugi, 1978). Na primer, u
farmaciji, da bi se izbegla skupa laboratorijska ispitivanja, Pluikov test se moe koristiti za dokazivanje
anksiolitikog (smanjenje anksioznosti), neuroleptikog (smanjenje psihomotorne uzbuenosti i agresije) ili
antidepresivnog delovanja nekog leka. Naravno, sasvim je izvesno da se zadavanjem testa "pre i posle" moe
(do)kazati efikasnost korienja psihoterapijskih tehnika u cilju ublaavanja manje ili vie istih patolokih stanja.

Ovom prilikom elimo da (slikom-profilom i verbalnim opisom) pokaemo osetljivost testa na promenu
nepatolokog stanja, odnosno na promenu ivotne pozicije jedne osobe ispitane u dve situacije sa vremenskom
distancom od 5 meseci. Osoba, nazovimo je Sofija, bila je usamljena i eljna ljubavi. Takva joj se situacija inila
dugorono nepromenljivom. Sliku njenog stanja i oseanja ilustruje slika 7 i opis koji je sledi. (Napominjemo da su
slike 7 i 8 skenirane, a opisi iza njih doslovno prepisan "izlaz" raunarske obrade ispitane osobe. U odnosu na
prethodni raunarski opis osobe poznate kao "Radojica" ova dva opsia su evidentno drugaija. Razlike u
verbalnom opisu osoba nastale su zato to raunarski program generie dva verbalna izvetaja o ispitanoj osobi:
jedan je namenjen laicima, odnosno iskljuivo samim ispitanicima, a drugi je "profesionalan", koji e psihologu
posluiti kao polazite da napie svoj sopstveni "Nalaz i miljenje") (Videti, na primer Berger, 1979, str. 540)

Slika 7: Osoba u stanju "gladi za ljubavlju"

PSIHOLOKA PRIA O SOFIJI KOJA UDI ZA LJUBAVLJU

Voli ljude, ali je nepoverljiva, sumnja u njihove motive
Bojaljiva je i nesigurna u susretu sa novim iskustvima
26
 Ne eli da doivi i (ili) proba nove stvari, sredine i iskustva
Kontrolisana je: izbegava iskuenja, oprezna je i nesigurna
Pretea tenzija izvlai je iz drutvenih susreta ako joj ugroavaju psiholoku ravnoteu
Stalno strepi, oprezna je, bojaljiva i nesigurna
Strahuje da ne doe u situaciju nevolje i ugroenosti
Brine se ta drugi govore i misle o njoj
Povui e se iz interpersonalnih odnosa ako ponu da ugroavaju njenu psiholoku situaciju
Izbegava neprijatne drai i situacije
Razvija intenzivne odbrane (intervjuom ispitati koje)
Strahuje od gubitka samokontrole ili orijentacije u drutvenom ili fizikom prostoru
Osoba u stanju aktualnog oajanja
Anksiozna osoba (fobino ili anksiozno reagovanje)
Ova osoba nastojae, po cenu sopstvene muke i odricanja, da sauva svoju branu zajednicu
Potitena, tuna, socijalno deprimirana osoba
Nezadovoljna je sobom i ivotnim perspektivama - pesimista
Stalno osea da je za neto prikraena sto odraava emotivnu tenziju
Seksualno nesigurna u ulozi svog pola
Svesno ili nesvesno osea da joj je ivot uskratio neto to ju je inilo srenom i zadovoljnom
Nastoji da profesionalnom ili nekom drugom zaokupljujuom aktivnou odagna gorko oseanje seksualne ili
drutvene nesigurnosti
Osoba kod koje su mogui gestovi u neverbalnom (grickanje noktiju, uvrtanje kose, ljuljanje i sl.) ili verbalnom
ponaanju
KONFLIKT: pokuava da se kako-tako izrazi u seksu ali je ipak seksualno nesigurna osoba
Osoba koja ima ivotnu potrebu da shvati i upozna svoju okolinu: oekuje da e veim znanjem bolje
funkcionisati; to je mogue, ali sa veim "otvaranjem"
Koristi iskustvo kako bi lake izala na kraj sa svetom oko sebe
Organizovana i celishodna osoba; stvari stavlja na njihovo pravo mesto
Adekvatna i dobro uravnoteena linost
Ima solidnu samokontrolu
Drugi je opaaju kao kompulsivnu, pedantnu i opsesivnu linost
Eksperimentie, planira sopstvene odluke, akcije i ponaanje uopte
Vrlo je aktivna u pribavljanju informacija u svom psiholokom polju
Blokira veliki deo korisne energije trudei se da sve u detalje isplanira: tako prevazilazi duboku nesigurnost
Izvrava akcije na duge staze, dugo ulae napor
Moe da intelektualnim naporom uspeno kontrolie svoju psihopatologiju
Ponaa se drutveno, srdano, prijateljski, predusretljivo
Slaba ili nikakva potreba za menjanjem seksualnih partnera
Retko ili nikada ne doivljava orgazam, bez obzira koliko uiva u seksu
Retko ili nikada se ne samozadovoljava
Sklonost raznoliko motivisanoj neiskrenosti
Ne ume da sakrije oseanja
Slabo procenjuje ljude i njihove osobine
Stidljiva, promilja i koleba se; brina je, a odbrambeno neiskrena
Mala je verovatnoa da bi ova osoba mogla da ima problema s nekontrolisanim pijenjem:

Nakon pet meseci naa junakinja je srela partnera po meri svojih udnji. Da se mi ne upliemo, slike i prie same
pokazuju oigledne razlike dva ivotna polja iste osobe. Nije zgoreg upozoriti da se nije promenila sutinska
osnova ove osobe, koju odlikuje visoka zatita i istraivanje a sniena orijentacija, i dve "protiv ljudi usmerene"
dimenzije: odbacivanje i agresija.

27
Slika 8: Razlika profila (osoba sa slike 7) posle smanjenja stanja emotivne frustriranosti

PSIHOLOKA PRIA O SOFIJI KAD JOJ SE DESILA LJUBAV

Ova osoba iznu ili postie prilagoenost linijom manjeg otpora, i to plaa neurotinim smetnjama
Tei da prihvata ideje i ljude, a ljudima prilazi sa poverenjem
Posluna, esto do submisivnosti
Ponekad pogreno interpretira drutvene okolnosti, meuljudske odnose ili ponaanje konkretne osobe u svom
psiholokom polju
Zavisna i sugestibilna linost
Sposobna je da menja sebe kroz nova iskustva
Ima potrebu za oralnom stimulacijom (puenje, pie itd)
Izraeniji neverbalni nautrb verbalnog jezika u ponaanju
Skromna, spremna da se potini
Zaljubljena u nekoga i/ili osea ljubav prema nekome
Radoznalost odreena potrebom za kontrolibilnou svog ivota, a ograniena strahom od promena i novine
Ova osoba je, po svojoj psiholokoj grai, prema Ajzenkovim istraivanjima, sklona kancerogenim oboljenjima
(videti Ajzenk, "Psihologija" br. 3-4 iz 1989)
Bojaljiva je i nesigurna u susretu sa novim iskustvima
Ne eli da doivi i (ili) proba nove stvari, sredine i iskustva
Kontrolisana je: izbegava iskuenja, oprezna je i nesigurna
Pretea tenzija izvlai je iz drutvenih susreta ako joj ugroavaju psiholoku ravnoteu
Stalno strepi, oprezna je, bojaljiva i nesigurna
Strahuje da ne doe u situaciju nevolje i ugroenosti
Brine se ta drugi govore i misle o njoj
Moe da bude socijalno i/ili emotivno neprilagoena
Povui e se iz interpersonalnih odnosa ako ponu da ugroavaju njenu psiholoku situaciju
Poseduje strah koji utie na svaku aktivnost i "plavi" somatske i psihike funkcije
Izbegava neprijatne drai i situacije
Mogue je da bude neefikasna u profesiji 28
 Razvija intenzivne odbrane (intervjuom ispitati koje)
Strahuje od gubitka samokontrole ili orijentacije u drutvenom ili fizikom prostoru
Anksiozna osoba (fobino ili anksiozno reagovanje)
Poseduje oseanje krivice, ima snanu savest, odgovorna je i oprezna osoba; ima izraenu potrebu za
drutvenim priznanjem
Ova osoba nastojae, po cenu sopstvene muke i odricanja, da sauva svoju branu zajednicu
Osoba koja je, uglavnom, zadovoljna svojom psiholokom situacijom
Uspeh psihoterapije kod ove osobe je vrlo verovatan (naravno, ako zatrai psiholoku pomo)
Nedostaje joj kritinost
Poseduje talenat za aktivno ili pasivno sticanje raznolikih intelektualnih i ulnih iskustava (umetnost, nauka,
seks itd.)
Osoba koja ima ivotnu potrebu da shvati i upozna svoju okolinu: oekuje da e veim znanjem bolje
funkcionisati; to je mogue, ali sa veim "otvaranjem"
Koristi iskustvo kako bi lake izala na kraj sa svetom oko sebe
Organizovana i celishodna osoba; stvari stavlja na njihovo pravo mesto
Adekvatna i dobro uravnoteena linost
Ima solidnu samokontrolu
Eksperimentie, planira sopstvene odluke, akcije i ponaanje uopte
Vrlo je aktivna u pribavljanju informacija u svom psiholokom polju
Izvrava akcije na duge staze, dugo ulae napor
Ova osoba ima neutaivu potrebu da dosegne najvie nivoe sopstvenih mogunosti; uslovno, to je moe uvesti u
ivotni brodolom, jer...
ena koja pasivno i komformistiki prihvata ulogu svog pola
Visoko moralna linost
Ponaa se drutveno, srdano, prijateljski, predusretljivo
Otvorena, ekstrovertna osoba
Osoba koja ima empatije za druge ljude
Uiva u prisustvu drugih ljudi: voli prijateljske kontakte i ima potrebu za vezivanjem
Sposobna da sebe investira u prijateljske veze
Prijateljstva odrava preko tolerancije, razumevanja, podrke i opteljudske prihvaenosti
Osoba izraenih heteroseksualnih potreba i aktivnosti
Osea simpatije za ljude u celini
Neposredna je u izraavanju ljudske topline
Slaba ili nikakva potreba za menjanjem seksualnih partnera
Proseno esto doivljava ograzam
Retko ili nikada se ne samozadovoljava
Prosena iskrenost
Ne ume da sakrije oseanja
Slabo procenjuje ljude i njihove osobine
Poseduje sklonost da razvija psihosomatske smetnje
Stidljiva, promilja i koleba se; brina je, a odbrambeno neiskrena
Mala je verovatnoa da bi ova osoba mogla da ima problema s nekontrolisanim pijenjem

2.2.6 Praenje i procena preivljavanja (prevladavanja) pojedinanog i kolektivnog stresa

Iz sasvim razumljivih razloga, u novije vreme kod nas se mnogo govori o sindromu ratnog stresa kao obliku post-
traumatskog poremeaja. Uslov za nastanak ovog poremeaja sadran je u prvom kriterijumu (prema Biro, 1992):
"Osoba je iskusila dogaaj koji je van domena uobiajenih ljudskih iskustava i koji je znaajno stresogen za bilo
koga, na primer ozbiljna pretnja sopstvenom fizikom inegritetu ili ivotu...". Upravo taj se uslov, u psiholokom
pogledu, moe prihvatiti kao sadraj onog to vojni psiholozi nazivaju borbenim iskustvom. Nije nepoznato da
borbeno iskustvo rezultira oblicima ponaanja koja jesu promenjena, ali nisu poremeena ve normalna zato to su
manje-vie prisutna kod svih ratnika, a obino nema zahteva za strunim (psihijatrijsko-psiholokim) tretmanom
(Kosti, P. 1994). Normalne promene ponaanja kao psiholoka posledica preivljenog borbenog iskustva svode se
na: promene u drutvenom ponaanju, u sistemu vrednosti, moralnom ponaanju, stavovima prema Bogu i religiji,
brzini uenja vetina, strahu od smrti, optimalnom nivou potrebe za ulnim draima (sensation-seeking), odvijanju
29
cirkadijalnih ritmova i promene u navikama puenja i pijenja alkohola. Moe li Pluikov test da registruje ovakve
promene u ponaanju ratnika?

U tabeli 9 navedeni su opisni statistici za etiri grupe mladia. Grupa NEBORCI-1 (N=582) obuhvata ispitane
vojnike neposredno (od tri do 10 dana) pre odlaska na ratie. U grupi BORCI-1 (N=381) su pripadnici iz grupe
NEBORCI-1, ali 20 do 40 dana nakon povratka sa ratita na kome su proveli od 90 do 120 dana (3-4 meseca).
Grupa NEBORCI-2 (N=223) su zapravo uenici 3 i 4. godine srednje vojne kole ispitani u istraivake svrhe koji
su samo posluili kao kontrolna grupa za BORCI-2 (N=125) zbog istog statusa (17 i 18-ogodinjaci uenici srednje
vojne kole iz sarajevske kasarne "Maral Tito" koji su bili u okruenju muslimanskih borbenih jedinica. (ispitao
psiholog Nedeljko eni, 1995). Drugim reima, porede se grupe NEBORCI-1 (kontrolna) sa BORCI-1
(eksperimentalna) i NEBORCI-2 (kontrolna) sa BORCI-2 (eksperimentalna). Uzeta su po dva para grupa da bi se
pokazao istovetan smer promena ponaanja izraenog na testu EPI.

Na svim dimenzijama EPI-a registrovane su razlike (nismo testirali njihovu znaajnost) i to u oba para
istraivakih grupa. Kod mladia (vojnika) i deaka na granici punoletstva (mladistva) sa borbenim iskustvom
sniava se inkorporacija, zatita, istraivanje, reprodukcija i BIAS, a raste orijentacija, lienost, odbacivanje i
agresija. Nije nam cilj da diskutujemo prirodu i smisao ovih mena osim primedbe da je to delimino ve uraeno u
navedenim radovima (Kosti, 1994 i eni i drugi, 1995), a da je smisao svih promena prilagoavanje radi
preivljavanja rata kao drutveno-prostornog i psiholokog ambijenta.

Tabela 9: Prikaz testovnih razlika vojnika bez i sa borbenim iskustvom

NEBORCI-1 BORCI-1 NEBORCI-2 BORCI-2
AS SD AS SD AS SD AS SD
INKORP 40.75 6.03 34.91 9.65 37.68 6.52 34.60 7.24
ZATIT 23.62 7.77 20.80 7.85 22.56 6.74 18.87 5.36
ORIJENT 17.34 6.37 19.34 6.72 14.08 6.30 15.24 4.97
LIENO 9.28 4.75 11.15 6.21 4.12 3.97 6.98 4.15
ODBACI 10.18 5.77 12.82 6.29 6.13 4.31 8.43 4.75
AGRESI 11.92 6.98 16.81 8.65 7.20 6.15 13.04 7.03
ISTRA 17.37 6.14 15.85 5.76 15.14 5.16 10.44 3.52
REPROD 36.08 5.48 32.06 8.04 33.74 5.70 30.78 5.87
BIAS 54.77 6.22 48.15 11.39 40.22 6.52 35.64 7.65

2.2.7. Upotreba testa u vojnoj (kolskoj i trupnoj) psihologiji

Za vojne psihologe ova revizija ima viestruke prednosti, a evo i zato.
a) Nastojali smo da, empirijskim istraivanjem, dijagnostikujemo sklonost ispitanika da simulira
psihopatologiju i/ili "glaa sopstvenu testovnu fasadu" zato to je oboje znaajan profesionalni problem upravo
vojnih psihologa.
b) U popisu varijabli koje koje se mogu generisati nalaze se i one koje su od posebnog znaaja za vojnu
organizaciju, na primer: depresivne tendencije koje bi (mogle) ispitanika svrstati u rizinu grupu s obzirom na
mogunost da probleme prilagoavanja razreava suicidom, potencijal za prihvatanje disciplinskih zahteva
vojne organizacije, kontrolibilnost emocionalnih reakcija itd.
c) Kao poseban prilog navodimo i empirijski pronaenu konfiguralnu kombinaciju Pluikovih dimenzija
kojima se moe prognozirati uspenost (bolje reeno, emocionalna osnova) kolske uspenosti (koja je
zajednika za ceo poduzorak mladia) i
d) Konfiguralna kombinacija efikasnosti prilagoavanja vojnoj organizaciji. U empirijskom sitraivanju
uzorak vojnika (N=207) nezavisno je ispitan EPI-om i procenjen (od strane neposrednih stareina) grupnim
rangiranjem -"prisilne distribucije" (Petz, 1987, str. 71) u pogledu sledeih sutinskih zahteva vojne
organizacije: motivisanost za sluenje vojnog roka, zalaganje u izvravanju vojnikih zadataka, prilagoenost
terenskim uslovim ivota i obuke, vaspitljivost, potovanje propisa i izvravanje nareenja, i emocionalna
stabilnost. Jedinstveni faktorski skor neprilagoenosti iz ovih rangova (nakon odgovarajue transformacije u
testovni) je koreliran sa dimenzijama EPI. Neprilagoenost je bila u sledeim korelacijama: sa inkorporacijom
(-0.419), zatitom (-0.804), orijentacijom (0.773), lienou (-0.252), odbacivanjem (0.678), agresijom (0.592),
istraivanjem (-0.665), reprodukcijom (0.010) i BIAS-om (-0.390). (Onom ko poznaje karakter vojske i sutinu
ovih dimenzija iznenaenje nije raspored korelata ve njihova visina! Verovatno je istota ovih veza rezultirala
kako zbog transformisanog skora tako i zbog prisilnosti distribucije rangova.) Nakon toga sve dimenzije EPI-a
su regresirane (korak-po-korak) na testovni skor prilagoenosti (kao kriterijumsku promenljivu) i dobijena je
prognostika jednaina koja sledi. 30
PRILAGOAVANJE = 59 + (INK * .308) + (ORI * -.287) + (ZAS * .872) + (LIS * -.723) + (ODB * .084) + (IST
* .06) + (AGR * -.551) + (REP * -.247) + (BIAS * -.645).
Ako je skor manji od 5 prognozira se VISOKA prilagoenost zahtevima vojne organizacije, kada je skor vei od 4
a manji od 12 prognoza je PROSENA prilagoenost, a skor vei od 11 implicira SLABO prilagoavanje.

Moda bi se ova jednaina (sa ili bez prilagoavanja) mogla generalizovati za prognozu efikasnosti prilagoavanja
pojedinca i drugim zatvorenim i hijerarhijski kruto ureenim drutvenim grupama (policija, zatvori, internati,
bolnice itd.).

31
 3. PSIHOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE TESTA I CRTA
Momirovi, A. (1987) odredio je metrijske karakteristike ovog testa na uzorku od 117 srednjokolaca i zakljuio:
"Radi se o relativno slabom mjernom instrumentu niske pouzdanosti, osrednje homogenosti i reprezentativnosti, a
diskriminativnost estica je veoma loa". A zatim: "Primjena EPI moe se tolerirati ... uz druge, bolje tehnike. I u
tom sluaju rezultati dobiveni ovom skalom moraju se prihvatiti s rezervom, zato to nije vjerojatno da EPI donosi
mnogo korisnih informacija." Najpre, Momirovi ne navodi valjanost ovog testa, koji je za psihologa-praktiara
odluujua informacija o bilo kom testu. Kada se pogleda uporedna (konkurent) valjanost EPI-a i to sa "elitnim"
testovima linosti, onda Momiroviev zakljuak da "EPI ne daje korisne informacije" nije taan. Dalje, Momirovi
ovom testu zamera nemogunost replikacije osam bazinih dimenzija na drugim uzorcima (re je o faktorskoj
neponovljivosti dimenzija). Dodue, ova primedba se pripisuje svim (ili skoro svim) multifaktorskim
instrumentima (MMPI, 16 PF, i EPQ). Moe biti da su Pluikovi faktori neponovljivi. Meutim, postupak kojim je
to pokazivano nije sasvim korektan. Naime, faktorisanje 62 para nastala kombinovanjem 12 atributa (prideva)
potpuno ignorie Pluikove navode da su datih 12 atributa dobijeni nakon dva istraivanja (Plutchik, R. 1980). U
prvom je bila lista od 22 emocije koje je "velika grupa ispitanika" procenjivala na 34 skale semantikog
diferencijala. Zatim su te procene faktorisane, a rezultat je "krug emocija na osnovici modela obrnute kupe".
Drugim reima, to su faktori II reda, a faktorisanje I reda nije korektno replicirano.

Najzad, Momirovieve primedbe upuene testu EPI-u u pogledu ostalih, svakako znaajnih, mernih svojstava
uvaene su u tabelama koje slede.

3.1 VALJANOST
Po naem miljenju, valjanost je krucijalno merno svojstvo testa. Kronbah (prema Kovaevi, P.1980) kae da su
testovi linosti upitnikog tipa "publikovana slika Ja" ispitanika. Najvei broj naih ispitanika manje-vie rado
prihvata standardnu interpretaciju EPI-a kao "svoju sliku". Verovatno da nije sporno da je to znaajan inilac iz
podruja valjanosti ovog testa u komunikaciji psihologa i njegovog klijenta. Interpretacije EPI-a namenjene
neposredno psihologu u podruju neklinikog rada ima jo jednu nemetrijsku odliku svoje valjanosti: neprozirnost,
ak i za psihologe profesionalce. Na primer, u naim ispitivanjima za jednog psihologa-ispitanika EPI je "upitao":
"Nema li ova osoba psihopatska svojstva?", a za drugog psihijatra-ispitanika u procesu razvoda od dugogodinjeg
branog saputnika "Nije li ova osoba depresivno-suicidalna?". Ako se sloimo da je na ovaj ili onaj nain, sa ovih
ili onih razloga, problem varanja u profesiji psihologa znaajan, onda je i ovo vaan aspekt valjanosti testa.
Naravno, to da li je test valjan ili ne, navedeni primeri ne moraju da budu relevantni. Kako stoji stvar sa "pravim"
(statistikim) indikatorima valjanosti? U naem sluaju valjanost "naeg EPI-a" moramo razmotriti vieslojno.

3.1.1 Valjanost modela revizije

Naravno, opravdanost naeg modela revizije testa u cilju poboljanja njegovih mernih karakteristika mora da bude
dokazana u poreenju sa Pluikovim modelom. Naime, ako ne postoji dovoljno visoka saglasnost (korelacija)
izmeu ta dva modela, uzaludan je sav trud: sa "prljavom vodom" (nezadovoljavajuih mernih karakteristika)
izbacili smo i "dete" (prirodu i strukturu samog testa).

Koeficijent korelacije izmeu ova dva modela izraunat je tako to su isti protokoli odgovora ispitanika obraeni
na oba naina i za sve dimenzije. Korelacije su navedene u donjoj tabeli.

Tabela 10: Korelacije razliitih naina izraunavanja sirovih skorova

INKO ZAT ORIJ LIE ODBA DEST ISTR REPR
Mukarci (N=968) 0.995 0.933 0.904 0.954 0.865 0.929 0.867 0.964
ene (N=522) 0.945 0.957 0.931 0.966 0.846 0.962 0.932 0.984

Na osnovu podataka iz gornje tabele jasno je da je sauvana osnovna logika autora Pluika i Kelermana u teoriji
emocija i njenoj testovnoj operacionalizaciji. Ova tabela nam dozvoljva da moemo izraunavati skorove crta
linosti na nain kako je to navedeno u Pluikovim radovima. Po naem miljenju to je nuan i dovoljan dokaz
statistike valjanosti svih, tako dobijenih crta linosti. (Neke koeficijente korelacije dijada zainteresovani moe
nai u Kovaevi V. 1994, Prilog broj 8).

3.1.2 Primeri ispitivanja valjanosti nekih novodobijenih crta linosti

a) Valjanost korelata

Mladi (N=185, iz istraivanja Kovaevi V. 1994) ispitani su testovima EPQ (Ajzenk) i EPI. Shodno logici
distribucije "psihopatije" u mladoj populaciji i vezi izmeu psihoticizma i starosti odraslih (Grupa autora, 1978 i
32
Lojk, 1979, str. 41) na osnovu Pluikovog testa (crta pod ifrom 358) pronaeno je tih 13% (N=25) navodnih
"psihopata". Koliki je njihov P-skor na testu EPQ? Pogledajmo tabelu 11!

Tabela 11: Kategorije subjekata s obzirom na skor P kojima je pripisana crta psihoticizma
Skor P na testu EPQ (Ajzenk)
"P-skor" na EPI-u nizak skor P prosean skor P visok skor P SUMA
NE 51 (31.9) 64 (40.0) 45 (28.1) 160
DA 4 (16.0) 7 (28.0) 14 (56.0) 25
SUMA 55 71 59 185
Hi=7.91 r=0.291 C=0.203
(Procenti u zagradama su izraunati od horizontalnih suma)

Iz gornje tabele jasno proistie da je 56% (njih 14 od ukupno 25) ispitanika koje EPI izdvaja kao "psihopate" i na
EPQ postiglo najvie bodova na skali Psihoticizma, dok je stepen potpunog neslaganja 16% (etvoricu ispitanika
EPI je izdvojio kao "psihopate", a oni su na EPQ postigli najnie skorove). S druge strane, u kategoriji onih kojima
EPI nije pripisao "psihopatiju" potpuno slaganje je postignuto u 32%, potpuno neslaganje u 28% sluajeva, dok
40% ispitanika spada u grupu prosenih po visini P-skale EPQ-a. Koeficijent korelacije "r" izmeu ova dva testa u
pogledu psihoticizma iznosi 0.291 (C-koeficijent = 0.203) i znaajan je na nivou 0.01.

b) Valjanost na osnovu razlika poznatih grupa

Uzorku od 120 vojnika zadat je istovremeno i anonimno EPI i Upitnik stavova prema samoubistvu (koji se sastojao
od 30 ajtema: na primer: "UMRLA JE NAJDRAA OSOBA U VAEM IVOTU" ili "SVELI STE BILANS
SVOG IVOTA I ZAKLJUILI DA STE BILI NEUSPENI I DA VAM JE DOSADANJI IVOT UZALUD
PROTEKAO"). Zadatak ispitanika je bio da na petostepenoj skali izrazi stepen svog (ne)prihvatanja samoubistva
kao naina razreenja tvrdnjom definisanog ivotnog problema.

Najpre su faktorisani odgovori na Upitniku da se dobije jedinstven skor kao izraz stava prema samoubistvu.
Sluajno su vojnici razdeljeni u dve grupe. U prvoj grupi je dobijen sklop emocija koje visoko koreliraju sa skorom
za samoubistvo. Tako su vojnici sa pozitivnim skorom prema samoubistvu vie NAGLI nego OPREZNI, vie
OZLOJEENI nego OPREZNI, vie POTITENI nego SRDANI itd. Korelacija izmeu testovnog i upitnikog
skora bila je O.59. "ablon" testovnog dobijanja ovog skora primenjen je na drugoj polovini uzorka. Koeficijent
kroskorelacije bio je 0.47. Tako smo dobili "skalu" pozitivnog stava prema samoubistvu iz EPI-a. Radi lakeg
izraunavanja skora ove skale (bez raunara), a na osnovu sklopa osnovnih emocija (dakle bez ablona) odredili
smo bodovnu tabelu (pogledati Jelenkovi, D. Stefanovi, T. i Kosti, P. 1994)

Tabela 12: Pozitivan stav prema samoubistvu izraen upitnikom i sklopom emocionalnih dimenzija
Skorovi sa Skorovi sa testa EPI Bodovna lista za prognozu pozitivnog
Upitnika Nizak Prosek Visok SUMA stava prema samoubistvu
Nizak skor 20 7 13 40 Ako je INK < 50% dodaj 3 Boda
(0 - 36) 50.0% 17.5% 32.5% Ako je ZA[ < 50% dodaj 1 Bod
Prosek 12 11 17 40 Ako je LI[ > 50% dodaj 2 Boda
(37 - 122) 30.0% 27.5% 42.5% Ako je ODB > 50% dodaj 2 Boda
Visok 4 16 20 40 Ako je DES > 50% dodaj 2 Boda
(> od 122) 10.0% 40.0% 50.0% Ako je REP < 50% dodaj 3 Boda
SUMA 36 34 50 120
Napomena: Nizak skor je tri ili manje; prosean od etiri do sedam, a visok je vie od sedam.

Iz tabele je oito da 50% ispitanika koji se vrsto opredeljuju za samoubilaki izlaz iz nekih ivotnih situacija
postie i na EPI-u najvie bodova koje konfigurie est dimenzija. Tome saglasno, istovetan procenat postie
najnie skorove na testu i na upitniku.

U jednom svom radu Pluik (1980) kae: "Ispitivanja suicidalnih pacijenata su pokazala da su emocije koje
uslovljavaju ovako stanje duboka depresija, bes i nizak nivo straha. Depresija i bes su impuls za samoubistvo, a
strah koji inae deluje kao konica na te impulse nije dovoljo jak da sprei osobu u iskuenju takvog impulsa".
Kao to vidimo iz tabele za odreivanje bodova-korelata pozitivnog stava prema samoubistvu slaganje je
oigledno.

33
EPI ima mo ne samo da odrazi razlike izmenju poznatih grupa ije pripadnike razlikuju relativno trajnije
determinante ponaanja (stavovi, crte linosti itd) ve i onih grupa koje su u posebnim prolaznim stanjima ili
raspoloenjima (uticaj droga, tekoe u socijalnom funkcionisanju itd.).

3.1.3 Valjanost Pluikovih dimenzija u odnosu na druge testove (konkurent validnost)

Tabela 13: Konkurent valjanost osam osnovnih dimenzija emocionalnog ponaanja (navedene su samo
korelacije znaajne na nivou 1%)
16 PF INK ZA ORJ LI ODB AGR IST REP
A-uzdran - - - - - - - .167
B-neinteligentan - -.149 - - - - - -
C-emocionalan .236 - - -.276 - -.243 - .253
E-pokoran -.202 -.403 .306 - .240 .266 -.177 -
F-trezven - -.378 .344 - - .145 -.172 .180
G-nemoralan - .155 - - - -.163 - -
H-bojaljiv .405 -.218 .220 -.296 - -.189 -.144 .526
I-otar - - - - - - - -
L-poverljiv -.197 - - - - .183 - -.165
M-praktian -.152 - - - - - - -
N-prostoduan - - - - - - - -
O-spokojan -.236 - -.198 .309 - .211 - -.274
Q1-konzervativan - - - - - - - -
Q2- grupi privren -.183 - - .184 - .239 - -.165
Q3- neintegrisan - - - - - - - -
Q4- oputen -.200 - - .183 - .223 - -.146
FPI INK ZA ORJ LI ODB AGR IST REP
Neurotinost -.184 - - .267 - .210 - -.213
Spontana agresija -.280 -.314 .230 .151 .200 .305 - -.167
Depresija -.338 - - .358 .173 .343 - -.340
Razdraljivost -.286 -.286 .184 .219 .207 .408 -.250 -.240
Drueljubivost .422 - .150 -.382 - -.263 - .543
Kontrolisanost -.169 - - -.259 - -.289 - .260
Reaktivna agresija -.240 -.161 - - .165 .217 - -
Zakoenost -.237 - -.226 .282 - .163 - -.338
Otvorenost .186 -.205 - .184 .176 .256 - -
Ekstroverzija -.359 -.304 .264 -.236 - - -.157 .347
Emocionalna labilnost .216 -.189 - .327 .209 - - -.330
Maskulinost .172 - .179 -.271 - .396 - .291
MMPI-201 INK ZA ORJ LI ODB AGR IST REP
Laj skala .172 - - -.156 - -.212 - -
F-atipinost -.317 -.179 - .345 .164 .345 - -.320
K-oseanje moi .295 - - -.262 -.161 -.301 - .277
Hipohondrinost - - - .175 - - - -
Depresija -.338 - - .404 - .315 - -.377
Histerija -.238 - - .341 - .243 - -.298
Psihopatska devijacija -.392 -.253 - .329 .231 .393 - -.338
Paranoinost -.317 - - .381 .160 .343 -.162 -.357
Psihastenija -.227 - - .304 - .184 - -.320
Shizofrenija -.240 - - .258 - .268 - -.266
Hipomaninost - -.235 .168 -.148 - - - .231
EPQ INK ZA ORJ LI ODB AGR IST REP
Laj skala .290 -.400 -.292 - -.269 -.420 -.289 -
Psihoticizam -.381 -.376 .238 - .320 .450 - -.312
Ekstroverzija .256 -.277 .596 -.556 - - -.370 .404
Neuroticizam - - -.331 .506 - - - -
Mladii (N=112), selekciona situacija
NEO-PI-R INK ZA ORJ LI ODB AGR IST REP
Dobroudnost +.213 -.404 +.380 34+.244 -.328 +.344 - -
Savesnost - -.200 +.193 - - - - -
Mladii (N=444), selekciona situacija
NEO-PI-R INK ZA ORJ LI ODB AGR IST REP INK
N-NEUROTICIZ -.254 .251 .143 -.204 -.273
N1:Prestraenoost -.228 .226 .128 -.197 -.255
N2:Bes i gnev -.271 .121 -.20 .143 .201 -.137 .247 -.173 -.276
N3:Ojaenost -.236 .258 .120 -.223 -.262
N4:Samousredsr. -.154 -.158 .232 .175 -.164 -.152
N5:Impulsivnost -.139 .149 -.165
N6:Povredljivost -.210 .223 -.170 -.223
E-EKSTRAVERZ .226 -.16 -.285 -.167 .284
E1:Toplina .190 -.125 -.118 -.133 .252 .176
E2:Drutvenost .131 .135 -.214 .213 .121
E3:Nadmonost -.175 -.132 .139
E4:Aktivitet .166 -.14 -.157 -.121
E5:ulnost .287 -.24 -.207 .119 -.206 .129 .147
E6:P. Emocije .130 -.162 .226
O-OTVORENOS
O1:Fantazija -.161 .139 -.17 .147 .155 -.156
O2:Estetinost
O3:Oseajnost .139
O4:Preduzimljivost
O5:Ideacija -.144
O6:Vrednosti
INK ZA ORJ LI ODB AGR IST REP INK
A-DOBROUDN 145 -.204 .208 -.230 .240 -.231 .140 .138
A1:Poverenje 147 142 -.177 .131 -.178 .143 .136
A2:Iskrenost -.217 .223 -.200 .223 -.203 .118
A3:Dobroinstvo -.142 142 -.133 .154 -.138
A4:Predusretljivost 195 -.229 259 -.261 .268 -.282
A5:Skromnost -.133 .127 -.129 .141
A6:Blagost
C-SAVESNOST .182 .150 -.121 -.153 .180
C1:Efikasnost 123 -.132 .130
C2:Red
C3:Dunosti .120
C4:Postignue .180 .144 -.124 -.150 .181
C5:Samodisciplina 161 -.137 194 -.122 .125 -.168 .161
C6:Promiljenost 200 -.192 .220 -.178 .158 -.217 .207

Na osnovu gornje tabele nedvosmisleno sledi da EPI ima logine i relativno visoke korelacije sa skalama iz testova
ija je metrijska reputacija visoka. Indirektno, EPI bi mogao da ih zameni. Kako? Na primer, "ekstroverzija" se
moe emulirati pomou dimenzija EPI-a u jednaini specifikacije metodom regresijske analize (Guilford, J.P, 1968.
str. 319-331). (Uzgred budi reeno, mi smo ba to i uinili! etiri dimenzije EPI-a, mala lienost, istraivanje i
zatita, a visoka reprodukcija determiniu skoro polovinu varijanse Ekstroverzije jer je njihova multipla korelacija
R=0.69).

3.1.4 Valjanost na osnovu subjektivne saglasnosti ispitanika

Ako je vei broj ispitanika saglasan sa opisom samog sebe na osnovu rezultata nekog testa, uslovno reeno, test je
valjaniji. eleli smo da ispitamo valjanost EPI-a i u ovom smislu. Uzorku ispitanika (N=105) zadali smo EPI,
prikupili protokole, obradili rezultate i raunarski nalaz vratili ispitanicima, zamolivi ih da podvuku svaku osobinu
u opisu svoje linosti za koju smatraju da im je pogreno pripisana, da im ne pripada. Rezultati su sledei: u
proseku za uzorak psiholoki nalaz imao je 31.71 osobinu (SD=11.649) u rasponu od 12 do 65 osobina (repertoar
crta linosti sa kojim barata program tad je iznosio 184). Ispitanici su u proseku podvukli 5.80 (SD=5.35) osobina
za koje su smatrali da im ne pripadaju. Raspon neprihvaenih crta je od 0 (nijedna nije podvuena) do 33.
Korelacija ukupnog broja crta u nalazu i broja odbaenih crta je 0.374. Dakle, vei broj crta ima za (loginu)
posledicu i vei broj neprihvaenih. 35
 3.2 POUZDANOST
3.2.1 Test-retest pouzdanost (temporalnost)
Valja imati na umu da je test EPI osetljiv na prolazna raspoloenja i relativno stabilnije promene u psiholokom
polju osobe. Na primer, u radu Kovaevi, V. (1994), izbeglitvo devojica i deaka iz ratnih zona rezultiralo je
znaajno viom lienou i niom orijentacijom (u ovom kontekstu to je odbrambena reakcija), a ceo profil
izbeglica ukazuje na "osobe koje su nesumljivo u loijoj psiholokoj situaciji". Dakle, ako su emocije promenljivi
procesi u funkcionisanju osobe, onda je logino da to njihovo svojstvo odrazi test koji ih meri. Sa druge strane, ako
se dogode neke okolinske promene koje determiniu emocionalna stanja pojedinaca i grupa, onda i to dobar test
mora da moe da izraava. Naravno, sve to ne moe dovesti pod znak pitanja zahtev da test mora nuno da pokae
da e ista osoba njime ispitana u (ne)jednakim vremenskim intervalima postizati iste, odnosno statistiki nerazliite
skorove. Psiholoki se tako oznaava individualnost i doslednost pojedinca. Statistiki pokazatelj doslednosti
osobina pojedinca i nuna metrijska karakteristika testa izraava se koeficijentom test-retest pouzdanosti.

U Priruniku iz 1979. se navodi podatak (str. 22) da je test-retest pouzdanost nakon tri dana (N=20) iznosila iznad
+0.90 za svaku pojedinu dimenziju. Nai podaci o temporalnosti testa dati su u tabeli 14.

Tabela 14: Test-retest pouzdanost EPI-a (nakon 14 dana, iz diplomskog rada Kovaevi V. 1994).
INKO ZATI ORIJE LIEN ODBA DEST ISTR REPR BIAS
Nai (N=90) 0.786 0.701 0.759 0.769 0.697 0.741 0.816 0.723 0.872

Kako komentarisati podatke iz tabele 14? Pre svega valja imati na umu gore reeno o relacijama testa i psiholokoj
prirodi crte koju on treba da meri. Drugo, valja voditi rauna i o uzrasnim (psihosocijalnim) svojstvima uzorka na
kome je temporalnost EPI-a utvrena (adolescenti, prosene starosti 17,5 godina). Najzad, iz istog istraivanja, na
istom uzorku i istom vremenskom razmaku evo podataka o temporalnosti testa EPQ (koeficijenti linearne
korelacije): za skalu P(0,670), E(0.768), N(0.890) i L(0.842). Nakon konverzije "r" u Fierov "Zr" prosean
koeficijent temporalnosti svih skala EPI-a iznosi 0.77 (Zr=1.02), EPQ 0.80 (Zr=1.11). Naravno, ova razlika nije
znaajna ni statistiki, jo manje - praktino. Zakljuak, na osnovu svega reenog, bio bi: EPI nema loiju
temporalnost od EPQ-a.

3.2.2 Unutranja konzistentnost

Unutranju konzistentnost svih dimenzija EPI-a utvrdiemo metodom analize stavki ajtema (parova prideva) koji
ih konstituiu po formuli K-R-20 (videti Bukvi, A. 1982, str. 162).

Tabela 15: Unutranja konzistentnost EPI-a

INKO ZAT ORIJ LIE ODB DEST ISTR REPR BIAS
Po Priruniku (N=50) 0.89 0.80 0.75 0.71 0.61 0.77 0.78 0.90
Momirovi,A.(N=117) 0.83 0.79 0.73 0.68 0.74 0.85 0.64 0.80 -
a) momci (N=571) 0.88 0.86 0.86 0.79 0.83 0.88 0.78 0.87 0.90
b) devojke (N=484) 0.80 0.85 0.88 0.81 0.80 0.85 0.81 0.85 0.85
c) ene (N=633) 0.94 0.96 0.93 0.96 0.86 0.96 0.93 0.98 0.64
d) mukarci (N=968) 0.96 0.93 0.90 0.95 0.87 0.93 0.87 0.96 0.88

Iz tabele 7 jasno je da smo naom modifikacijom EPI-a obezbedili primetno veu unutranju konzistentnost skala
kako u odnosu na podatke iz Momirovievog istraivanja tako i u odnosu na podatke iz Prirunika. Treba imati na
umu da smo mogli (s obzirom na Bukvi, A. 1982, str 313) obezbediti i veu prednost u pogledu pouzdanosti, ali -
emu? Po naem miljenju odluujua je valjanost testa uz respektibilnu, ali ne i primarnu, njegovu konzistentnost.

3.3 Diskriminativnost stavki

Diskriminativnost stavki je definisana kao prosena korelacija parova prideva sa "svojom" skalom, a podaci su
sadrani u tabeli 16.

Tabela 16: Diskriminativnost skala Pluikovog testa

INKO ZATI ORIJE LIEN ODBA DEST ISTRA REPR
Momirovi,A.(N=117) 0.47 0.43 0.44 0.40 0.42 0.45 0.38 0.48
a) momci (N=571) 0.47 0.47 0.49 0.46 0.44 0.45 0.43 0.50
b) devojke (N=484) 0.43 0.47 0.54 0.45 0.48 0.42 0.47 0.58
36
Iz tabele broj 16 evidentno je da smo naom revizijom i modifikacijom EPI-a uspeli da mu obezbedimo primetno i
dosledno vei koeficijent diskriminativnosti imajui na umu kritiko istraivanje Momirovia.

37
 4. UPOTREBA TESTA
4.1. TESTIRANJE
Test se zadaje individualno ili grupno. Svakom ispitaniku se dodeli list za odgovore i zamoli se da najpre popuni
identifikacione podatke: upie prezime i ime, zaokrui broj koji oznaava pol (1=muko, 2=ensko), zaokrui broj
koji oznaava stepen strune spreme, odnosno obrazovnog nivoa (1=nezavtena osnovna kola; 2=zavrena
osnovna kola; 3=nezavrena srednja kola; 4= zavrena srednja kola; 5=studira ili zavrena via kola; 6=studira
ili zaven fakultet; 7=magistrant, magistar nauka ili specijalista svoje struke i 8=doktorant ili doktor nauka) i upiu
poslednje dve cifre godine roenja. Zatim se ispitanik zamoli da okrene list za odgovore i proita uputstvo za rad
koje glasi.

Zaokruite u svakom paru osobina broj 1 - ako mislite da Vam, kao osobi vie odgovara osobina oznaena tim
brojem, ili zaokruite broj 2 - ako Vas, u odnosu na prvu, bolje opisuje ta osobina (pod tim brojem). Pre nego to
zaokruite 1 ili 2 obavezno proitajte nie navedene definicije osobina. Najvanije je da u svakom paru osobina
(kojih ima ukupno 62) zaokruite samo jednu. Svaki par osobina posmatrajte odvojeno, nezavisno od svih ostalih
(koje ste ve birali ili tek treba da birate). Dakle, normalno je da ne morate uvek da odaberete jednu te istu osobinu
kada na nju naiete.

Kada svi proitaju uputstvo ispitiva ih pita da li ima neto nejasno. Apsolutno je obavezno striktno se drati
uputstva, jer svaka ispitivaeva varijacija objanjenja moe da promeni ispitanikov mentalni set pri odgovaranju,
koji ne mora da bude istovetan onom koji je ugraen u norme za badarenje testa. Jedino to je dozvoljeno je
praktino voenje prilikom odgovaranja na prvi par osobina (1."srdana osoba" ili 2. "sklona pustolovini").
Ispitanik koji je postavio pitanje navodi se da proceni ta njemu kao osobi vie odgovara ili ta ga bolje opisuje
definicija srdane ili definicija osobe sklone pustolovinama. Tokom rada nisu dozvoljene bilo kakve dodatne
instrukcije. Ako neko pita kako da odgovori na nekom paru, ispitiva mu kae: "Proitajte ponovo uputstvo za rad,
a zatim i definicije osobina"

Praksa je pokazala da se valjani podaci, barem u selekcionim situacijama, dobijaju ako se ispitanici forsiraju da
odgovore unutar vremenskog dijapazona od 10 do 15 minuta. Oni koji zavre za manje od 10 minuta navode se da
pregledaju svoje odgovore, a cela grupa se forsira da radi ujednaenim tempom tako to ispitiva obilazi ispitanike
i obavetava ih ("Veina je stigla do 31 para. Ko je proao neka tako i nastavi, a ko nije neka radi bre"). Druga
intervencija u istom tonu se daje kada veina stigne do 48 para osobina.

Kada svi ispitanici zavre i predaju listove za odgovore, ispitiva letimino pregleda i vraa listove za odgovore
onima koji nisu odgovorili na vie od dva pitanja. Meutim, ne treba biti preterano zahtevan i moe se tolerisati do
pet nedostajuih odgovora (videti dalje). Na slian nain se postupa ako je ispitanik u nekom paru zaokruio oba
broja: od njega se trai da nedvosmisleno oznai svoj izbor.

Postavlja se praktian problem ta i kako raditi kada ispitanik ne moe da se odlui u nekom paru koji pridev da
odabere? Ispitiva mu najpre sugerie da ponovo proita definicije oba prideva. Ako to ne pomogne ispitiva mu
predlae suprotnu strategiju odluivanja od one date upustvom, pa mu kae: "Procenite ta ste manje... pa
zaokruite onaj drugi broj". Prihvatljiva je sledea intervencija: na pitanje ispitanika "A ta ako ni jedno od ova dva
ne vai za mene?", odgovarao im je da svakako prihvate onu alternativu koja ih za nijansu bolje opisuje. Ako im je
lake, neka prvo odbace onu osobinu u paru koja se manje odnosi na njih, pa zaokrue preostalu. I ovo su ispitanici
prihvatili dosta dobro. (Kovaevi, V.1994).

Ukoliko ispitanik nikako ne moe da se odlui i pored prethodnih sugestija, nije dobro insistirati zato to ispitanik
pod pritiskom moe dati nasumian odgovor koji je manje valjan od onog koji mi sami moemo izvui iz
postojeih odgovora i na osnovu tabele 17. Naime, jednostavno prebrojimo uestalost biranja oba prideva pa u paru
bez odgovora saokruimo broj prideva ija je frekvencija vea.

Tabela 17: Distribucija prideva po parovima ajtema u testu

Ime prideva Redni broj para u kome se pojavljuje pridev i njegov redni broj u paru
SRDAAN 1-1 8-1 17-2 29-2 40-2 42-1 44-2 46-1 51-2 52-1
PUSTOLOVAN 1-2 3-2 7-1 9-1 14-1 18-2 22-1 26-2 35-1 47-1 53-2
OZLOJEEN 2-1 4-2 10-2 14-2 15-2 29-1 38-1 50-1 58-2 60-1
STIDLJIV 2-2 12-2 27-1 30-1 33-2 36-1 42-2 53-1 55-2 56-1
NAGAO 3-1 5-1 8-2 19-1 23-2 27-2 34-1 49-1 50-2 54-1 61-2
POTITEN 4-1 9-2 20-2 21-2 28-2 43-1 44-1 48-1 49-2 55-1
OPREZAN 5-2 6-2 10-1 28-1 3831-1 35-2 37-2 40-1 45-1 57-2
 GRIZE SE 6-1 23-1 24-2 25-1 26-1 36-2 41-2 52-2 59-2 60-2
DRUTVEN 7-2 13-1 21-1 25-2 32-1 34-2 37-1 56-2 58-1 62-2
PREPIRE SE 11-1 16-2 17-1 22-2 32-2 33-1 43-2 45-2 54-2 59-1
POSLUAN 11-2 12-1 18-1 24-1 38-2 39-2 46-2 48-2 57-1 61-1 62-1
NESIGURAN 13-2 15-1 16-1 19-2 20-1 30-2 31-2 39-1 41-2 47-2 51-1

U ovom kontekstu zgodno je navesti koji pridevi grade pojedine emocije (u nerevidiranoj formi): Inkorporacija
(Srdaan, drutven i posluan); Orijentacija (uiva u promenama i nagao); Zatita: (posluan i oprezan); Lienost
(potiten, grize se u sebi); Odbacivanje (sklon prepirci i ozlojeen); Istraivanje (oprezan, posluan i uiva u
promenama); Agresija (nagao, grize se u sebi, potiten, sklon prepirci); Reprodukcija (srdaan, drutven).

4.2. OCENJIVANJE I CRTANJE PROFILA

Pre izraunavanja sirovih skorova, treba (za pet ili manje) nedostajuih odrediti arbitrarne odgovore na osnovu
postupka i prethodne tabele. Zatim psiholog najpre utvrdi kom normativnom poduzorku pripada ispitanik tako to
pogleda njegov pol i izrauna godine starosti u vreme ispitivanja; mladi (devojke i momci) su, barem u smislu
postupka dobijanja normi (badarenja testa), svi dvadesetpetogodinjaci i mlai, a stariji (ene i mukarci) su svi
dvadesetestogodinjaci i stariji. Za dobijanje sirovog skora psiholog koristi jednu od etiri grupe ablona (za svaku
emocionalnu dimenziju u svakoj grupi, dakle ima ukupno 12 ablona), s tim to su na jednom ablonu nanesene po
tri dimenzije. Prilikom izraunavanja sirovog skora valja imati na umu da su odgovori, u postupku badarenja,
ponderisani (sa 1 ili dva boda). Nakon izraunavanja i upisivanja sirovih skorova psiholog "ulazi" u jednu od etriri
tabele percentilnih rangova (koje slede) da bi za svaku emocionalnu dimenziju, spram podgrupe kojoj ispitanik
pripada po polu i uzrastu, odredio percentile. Percentili su odreeni prema formuli Pn = (Cf * 100)/N (Dragievei,
1985), gde je Cf=kumulativna frekvencija, a N broj ispitanika u poduzorku. U rubriku "percentili" upisuje se za
svaku dimenziju odgovarajui percentil na osnovu jedne od etiri tabele i sirovog skora. Najzad, psiholog crta
profil na osmokvadrantnom krugu izdeljenom na deset pojaseva tako da, poev od centra, svaki pojas oznaava 10
percentila s tim to je 50-eti percentil oznaen isprekidanom linijom. Profil se crta ili jednobojno ili etvorobojno:
u tom sluaju se inkorporacija i odbacivanje crtaju uto, orijentacija i istraivanje plavo, agresija i zatita crveno, a
lienost i reprodukcija zeleno.

Preporuujemo psihologu da svoj nalaz i miljenje napie na unutranjim stranama listova tabaka protokola
ispitivanja

39
TABELA 18: PERCENTILNI SKOROVI ZA DEVOJKE (DO 25 GODINA), N = 581
SIROVI INKORPO ZATITA ORIJENT LIEN ODBAC AGRESI ISTRA REPROD BIAS
SKOR RACIJA ACIJA OST IVANJE JA IVANJE UKCIJA
0 0 0 0 2 2 2 2 0 0
1 0 3 1 8 7 3 5 0 0
2 1 6 2 13 12 6 10 1 0
3 1 8 2 19 14 9 16 1 0
4 1 11 3 27 16 12 21 1 0
5 1 17 4 36 21 14 24 1 1
6 1 19 6 43 23 18 32 1 1
7 2 24 7 49 28 23 37 2 1
8 2 28 8 57 33 27 42 2 1
9 4 31 10 64 39 32 46 2 2
10 5 37 12 67 47 39 51 2 2
11 7 41 12 75 55 45 54 3 2
12 8 47 14 79 61 52 58 3 2
13 9 51 16 84 71 57 61 4 3
14 11 56 21 86 75 61 65 4 3
15 13 60 24 88 81 67 68 5 3
16 15 64 26 91 87 71 73 5 3
17 18 68 30 92 92 76 79 5 3
18 20 72 34 94 96 80 83 7 4
19 23 77 38 94 98 83 86 8 6
20 27 80 43 95 98 87 90 10 7
21 30 84 48 96 99 90 92 12 8
22 35 86 52 97 100 94 94 13 9
23 45 89 56 97 95 97 15 10
24 54 91 58 99 97 99 17 13
25 60 93 60 99 97 100 19 15
26 64 95 64 100 98 22 17
27 70 96 68 99 24 20
28 76 99 72 99 29 22
29 83 99 78 99 31 25
30 90 99 84 100 34 29
31 95 100 88 38 33
32 100 92 43 36
33 97 48 42
34 100 56 46
35 62 55
36 71 62
37 81 72
38 93 81
39 100 93
40 99
41 100

40
TABELA 19: PERCENTILNI SKOROVI ZA MOMKE (DO 25 GODINA), N = 977
SIROVI INKORPO ZATITA ORIJENT LIEN ODBACI AGRESI ISTRA REPROD BIAS
SKOR RACIJA ACIJA OST VANJE JA IVANJE UKCIJA
0 0 0 1 8 2 3 1 0 0
1 0 1 1 19 7 7 2 0 0
2 0 2 3 29 14 12 3 0 0
3 0 3 4 39 19 17 6 0 0
4 1 4 5 51 28 22 7 0 0
5 1 6 7 60 36 26 11 1 0
6 1 8 9 68 44 31 15 1 0
7 1 11 13 74 51 38 20 1 0
8 1 13 15 78 57 43 25 1 1
9 1 15 18 81 64 49 31 2 1
10 2 17 22 85 69 54 36 2 1
11 2 19 26 87 74 57 42 3 1
12 2 23 29 89 79 60 48 3 2
13 3 26 33 92 82 63 55 4 2
14 3 29 39 94 85 68 60 4 2
15 4 33 44 95 87 71 66 4 3
16 4 37 50 95 90 74 71 5 3
17 5 42 56 96 92 77 76 5 3
18 6 46 61 97 93 79 81 7 4
19 7 52 66 98 94 81 86 8 4
20 8 57 70 98 96 84 90 8 5
21 10 61 74 99 97 86 93 10 5
22 11 66 78 99 98 88 96 11 6
23 12 69 83 100 99 90 99 12 7
24 14 74 87 99 91 100 14 8
25 16 78 90 100 93 16 8
26 19 81 95 94 18 10
27 22 85 97 94 19 11
28 25 88 100 95 21 12
29 27 91 95 23 14
30 29 94 96 27 16
31 33 96 97 31 18
32 36 98 98 38 19
33 40 99 98 45 21
34 43 100 99 54 24
35 47 100 62 26
36 52 72 30
37 58 89 33
38 63 100 37
39 69 44
40 75 53
41 83 63
42 93 76
43 100 91
44 100

41
TABELA 20: PERCENTILNI SKOROVI ZA ENE (26 I VIE GODINA), N = 633
SIROVI INKO ZATI ORIJE LIEN ODBA AGR ISTRA REPRO BIAS
SKOR RPOR TA NTACI OST CIVA ESIJA IVAN DUKCI
0 0 1 0 6 3 1 0 0 0
1 0 2 1 9 9 3 0 0 0
2 0 3 3 11 13 4 0 0 0
3 0 4 3 14 17 8 2 0 0
4 1 6 5 18 26 10 3 0 0
5 1 8 7 24 31 15 4 1 0
6 1 11 8 29 37 19 7 1 0
7 1 14 10 34 44 29 12 2 0
8 2 18 12 40 51 33 15 2 1
9 3 22 14 43 55 38 25 3 1
10 4 26 16 49 60 43 30 3 1
11 5 30 20 53 66 49 35 4 2
12 7 35 23 57 73 54 42 6 2
13 9 39 26 64 78 58 49 7 3
14 9 44 30 69 82 62 52 9 3
15 11 55 34 73 87 67 57 11 3
16 13 59 39 77 90 71 63 13 4
17 16 63 43 81 93 76 67 14 6
18 19 66 48 85 94 78 73 17 7
19 22 70 54 88 96 82 78 19 8
20 25 73 58 90 97 85 82 20 9
21 28 79 61 92 97 88 86 22 10
22 33 83 66 93 98 91 88 25 11
23 39 86 71 94 99 93 90 29 14
24 44 90 76 96 99 94 92 32 15
25 49 92 82 97 100 94 94 35 16
26 54 94 91 97 96 96 39 19
27 60 97 95 98 97 97 44 21
28 65 99 99 98 98 98 49 23
29 69 100 100 99 98 99 56 26
30 74 100 98 100 62 28
31 80 99 72 31
32 86 99 83 34
33 92 99 100 38
34 100 100 42
35 47
36 54
37 60
38 67
39 75
40 83
41 91
42 100

42
TABELA 21: PERCENTILNI SKOROVI ZA MUKARCE (26 I VIE GODINA), N = 968
SIROVI INKOR ZATI ORIJEN LIEN ODBAC AGRES ISTRAI REPRO BIAS
SKOR PORAC TA TACI OST IVAN IJA VANJE DUKCI
0 0 0 0 2 4 2 0 0 0
1 0 1 0 4 10 6 1 0 0
2 0 2 1 10 15 10 2 0 0
3 0 4 1 17 22 13 5 0 0
4 0 5 3 25 27 18 9 0 0
5 1 7 6 35 32 23 15 1 0
6 1 8 7 42 41 31 20 1 0
7 1 10 10 48 47 38 25 1 0
8 2 12 13 56 53 44 31 2 0
9 2 15 17 65 60 49 37 2 0
10 2 20 21 71 69 55 43 3 1
11 3 24 27 76 74 60 51 3 1
12 4 30 32 82 81 67 56 3 1
13 5 36 37 86 84 72 62 4 1
14 6 43 42 89 88 78 68 4 1
15 8 49 48 92 91 81 73 6 2
16 9 54 54 94 94 84 80 7 2
17 10 61 61 95 96 86 85 8 2
18 12 67 67 96 98 88 89 10 3
19 14 73 74 97 99 90 92 11 3
20 16 78 79 98 99 92 96 13 4
21 20 84 85 99 99 93 96 15 4
22 24 89 88 99 99 94 97 18 5
23 31 95 92 99 100 95 99 22 6
24 39 97 95 99 96 99 29 6
25 47 99 97 99 96 99 36 7
26 57 100 99 100 98 100 49 8
27 71 100 98 63 10
28 83 99 80 11
29 93 99 92 12
30 100 99 100 14
31 99 16
32 100 21
33 27
34 32
35 41
36 52
37 67
38 98
39 99
40 100

43
 4.3. INTERPRETACIJA NACRTANOG PROFILA
Nacrtani profil, ve po logici testa, ukazuje na relativnu izraenost pojedinih emocionalnih dimenzija i njihovu
meusobnu interakciju. Inividualni profili se mogu interpretirati na tri naina: u smislu "visokih" i "niskih"
procenata pojedinih emocija, u smislu meusobnih interakcija dve, tri ili vie emocionalnih dimenzija (dijade,
trijade ili multijade) koje ve odraavaju trajnije i stabilnije dispozicije ponaanja (crte) linosti i - to je ovde
novina - u smislu kriterijumske prognoze ponaanja ispitane osobe. U ovom sluaju prognoza se gradi na osnovu
"jednaine ponaanja" (onako kako to predlae Katel, 1978). Tada se sve emocionalne dimenzije ukljuuju u
jednainu specifikacije, nezavisno od toga da li je snaga determinacije visoka ili niska. Naravno, doprinos nekih
dimenzija prognostikoj snazi sloaja je veoma mala. Ipak, preoporuujemo ukljuivanje svih devet konstrukata
Pluikove teorije u jednainu specifikacije zato to se tako poveava interna pouzdanost procene na isti nain na
koji raste pouzdanost testa poveanjem broja njegovih stavki (Bukvi, 1982).

4.3.1. Prvi nain interpretacije: prema izraenosti pojedinih emocija

Globalno posmatrano niski skorovi bilo koje dimenzije su ispod 40-og percentila, proseni su izmeu 40-og i 60-
og, a visoki iznad 60-og percentila, to je na grafiku protokola oznaeno podebljanim linijama.

Inkorporacija je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa reprodukcijom i zatitom, a u visokoj negativnoj korelaciji sa

agresijom, odbacivanjem i lienou.
Ekstremno visoka inkorporacija izraava lakovernost i detinju naivnost
Inkorporacija iznad 80 percentlila znak je sposobnosti osobe da menja sebe kroz nova iskustva, da lako prihvata
ideje i ljude, a ljudima prilazi sa poverenjem
Kod veine ispitanika sa inkorporacijom iznad 75 percentila prisutna je potreba za oralnom stimulacijom
(uivanje u hrani, puenje, pie itd)
Nadprosena inkorporacija, pogotovu uz nii BIAS, govori o zavisnoj, sugestibilnoj linost koja ume da bude
posluna do submisivnosti
Osoba koja lako biva "zavedena" ili privuena spoljanjim
44 sjajem i glamurom ljudi, stvari i deavanja
 Visoke vrednosti inkorporacije esto izraavaju sklonost da se pogreno interpretiraju drutvene okolnosti,
meuljudski odnose ili ponaanje konkretne osobe u sopstvenom psiholokom polju
Nasuprot visokim skorovima niska inkorporacija odraava nepoverljivost, sumnjiavost, optu uzdranost
prema ljudima ili idejama sve do stavova koji se granie sa paranoidnou. U svakom sluaju sniena
inkorporacija znai odsustvo lakomislenosti i brzopletosti

Zatita je u visokim pozitivnim korelacijama sa istraivanjem i inkorporacijom, a u visoko negativnim

korelacijama sa orijentacijom, odbacivanjem i agresijom
Visoka zatita znak je stalne strepnje, opreza, bojaljivosti, nesigurnosti i strahovanja od svih moguih nevolja i
ugroavanja
Brine se ta drugi govore i misle o njoj
Moe da bude socijalno i/ili emotivno neprilagoena
Povui e se iz interpersonalnih odnosa ako ponu da ugroavaju njenu psiholoku situaciju
Poseduje strah koji utie na svaku aktivnost i "plavi" somatske i psihike funkcije i sklona je psihosomatizaciji
intrapsihikih problema i stanja
Izbegava neprijatne drai i situacije
Stalno predoseanje pretnji dovodi do gubitka odnosa prema realnosti
Mogue je da bude neefikasna u profesiji
Razvija intenzivne psiholoke odbrane (intervjuom ispitati koje)
Niska zatita opisuje neoprezne osobe: sklone rizicima, drutvenim konfliktima i neprijatnim situacijama
ini opasne stvari koje nisu u njenom interesu
Osoba smanjene odgovornosti
Strahuje od gubitka samokontrole ili orijentacije u drutvenom ili fizikom prostoru
Prenebregavanje signala upozorenja dovodi do gubitka odnosa prema realnosti
esto prenebregavanje upozorenja izaziva gubitak odnosa prema sopstvenim vrednostima, a zatim i gubitka
linog inegriteta
esto je neprihvatljiva u drutvenoj komunikaciji

Orijentacija je u visokim pozitivnim korelacijama sa odbacivanjem i agresijom, prosenim sa reprodukcijom, a u

visoko negativnim korelacijama sa zatitom, istraivanjem i lienou.
Najvii skorovi izraavaju funkcionisanje preko impulsivnosti i detinje radoznalu i, esto, pustolovnu osobu
Ove osobe vole da probaju sve to je novo (udi za novinom) i uivaju u novim iskustvima, tim pre ako su
iznenadna, a racionaliziju ih kao "eto, sada znam kako i to izgleda"
Osoba "kratkog daha" koja "dobro tri na kratkim stazama"
Snieni su im kriterijumi koji razdvajaju realno od irealnog, zato to slabo uvaavaju princip realnosti
Ponaaju se nezrelo u interpersonalnim odnosima
Uopte, celo ponaanje im je u isekivanju i oekivanju "neega" to "ako bude - onda e biti" tako da akcije,
uglavnom, izostaju ili se prekidaju nedaleko od poetka
Smisao ivota ovih osoba je u stalnom kretanju i menjanju, a aktivnost im je neusmerena
Visoko inteligentne osobe sa visokom orijentacijom umeju da "post festum" organizuju i sistematizuju prola
neplanirana iskustva i dogaanja u koja su "uletale" tako da ima daju znaaj neega to ima smisla i sistema
Niska orijentacija odraava bojaljivost i nesigurnost u susretu sa novim iskustvima
Ne ele da doive (ili) probaju nove stvari, sredine i iskustva
Kontrolisane su: izbegavaju iskuenja, oprezne su, a u neizbenom susretu sa "novim" su nesigurne
Ekstremno niska orijentacija znak je da e kod te osobe nastupiti pretea tenzija koja e je neminovno udaljiti
od drutvenih susreta ako proceni da bi im oni mogli ugroavati psiholoku ravnoteu
Ove osobe ne vole da menjaju prebivalita, jer imaju tekoa u prilagoavanju

Lienost je u proseno pozitivnim korelacijama sa agresijom i istraivanjem, a u visoko negativnim korelacijama

sa reprodukcijom, inkorporacijom i orijentacijom.
Visoka lienost znai potitenost, tugu i drutvenu deprimiranost
Nezadovoljna je sobom i ivotnim perspektivama - pesimista
Stalno osea da je za neto prikraena sto odraava emotivnu tenziju i unutranji oseaj praznine, besmisla
sadanjosti i besperspektivne budunosti
Seksualno nesigurna u ulozi svog pola 45
 Osoba kod koje su mogui gestovi u neverbalnom (grickanje noktiju, uvrtanje kose, ljuljanje i sl.) ili preesto
korienje pottapalica u verbalnom ponaanju
Niski skorovi, ali ne i ekstremno mala lienost (deprivacija) karakteristina je za osobe koje su, uglavnom,
zadovoljne svojom psiholokom situacijom, to je pretpostavka za oseanje sree i ispunjenosti
Ekstremno niski skorovi lienosti znak su poricanja i/ili potiskivanja teskoa i konflikta

Odbacivanje je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa agresijom, u proseno pozitivnoj sa orijentacijom, a u visoko

negativnim korelacijama sa zatitom i inkorporacijom i u proseno negativnim sa istraivanjem i reprodukcijom.
Visoko odbacivanje obeleava tvrdoglave, maliciozne i sarkastine osobe
Veoma je kritina, sklona da odbacuje ljude i njihove ideje
Drugi je vide kao neprijateljsku i zlonamernu osobu
Pasivno-agresivna, odbacujua linost
Zbog loeg iskustva unapred odbacuje ili izbacuje iz sebe neto to je ve unela
Tendenciozno ili pristrasno prosuuje o ljudima i dogaajima
Konzervativna i autoritarna osoba
Koristi projekciju i racionalizaciju kao mehanizme odbrane
Nisko odbacivanje odlikuje osobe kojima nedostaje kritinost, koje su neodlune, nesamostalne, a esto
neborbene i neambiciozne. Preterano nisko odbacivanje implicira histerinu sugestibilnost

Agresija je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa odbacivanjem, proseno pozitivnim sa orijentacijom i lienou, a u

visoko negativnim korelacijama sa zatitom, inkorporacijom i istraivanjem i proseno negativnoj sa
reprodukcijom
Visoko agresivna osoba je sklona svai i necelishodnom dokazivanju
Meutim, visoka agresija znak je prirodne i zdrave ekspanzivnosti, potrebe za rastom i izraavanjem sebe i
svojih potencijala i siguran znak da e ta osoba odluno braniti svoja prava kada to ustreba
Ne tako retko visoku agresija poseduju osobe koje ive u svetu ideja, a zanemaruju presnu stvarnost
Bez ustruavanja i obzira kae sve to joj je na umu, puna je otpora, gneva i otvoreno ga izraava
Rui sve pred sobom i gazi preko mrtvih
Buntovna, osvetoljubiva i neshvaena linost sa kojom je teko saradljivati
Poseduje iskustvo da se destrukcijom moe potiniti svet
Opasnost i prepreke otklanja destrukcijom koja donosi oputanje, a ako u tome i uiva onda joj je to retka
prijatnost u ivotu
Visoko agresivna i obrazovana ena je odlika intelektualki samostalnog, slobodnog ponaanja
Niska agresija kod ena odlika je pasivnog i komformistikog prihvatanja uloge svog pola, a kod mukaraca
esto stoji iza pomalo feminiziranog ponaanja

Istraivanje je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa zatitom, proseno pozitivnoj sa lienou, a u visoko negativnim
korelacijama sa orijentacijom i agresijom i proseno negativnoj sa odbacivanjem.
Osoba sa visokim istraivanjem ima ivotnu potrebu da shvati i upozna svoju okolinu zbog oekivanja da e
veim znanjem bolje funkcionisati
Koristi iskustvo kako bi lake izala na kraj sa svetom oko sebe
Organizovana i celishodna osoba; stvari stavlja na njihovo pravo mesto
Adekvatna i dobro uravnoteena linost
Ima solidnu samokontrolu
Drugi je opaaju kao kompulsivnu, pedantnu, preciznu, ponekad preterano ambicioznu, ali i kao opsesivnu
linost
Eksperimentie, planira sopstvene odluke, akcije i ponaanje uopte
Blokira veliki deo korisne energije trudei se da sve u detalje isplanira: tako prevazilazi duboku nesigurnost
Izvrava akcije na duge staze, dugo ulae napor
Moe da intelektualnim naporom uspeno kontrolie svoju psihopatologiju
Niski skorovi opisuju osobu koja ivi od danas do sutra, odnosno retko planira budunost
Funkcionie dezorganizovano kako u miljenju tako i u aktivnostima

Nisko istraivanje esto je znak i nedostatka uvida u sebe i svoju situaciju

46
Reprodukcija je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa inkorporacijom, prosenoj pozitivnoj sa orijentacijom, a u visoko
negativnoj korelaciji sa lienou, a proseno negativnoj sa agresijom i odbacivanjem.
Osoba sa visokom reprodukcijom ponaa se drutveno, srdano, prijateljski i predusretljivo
Otvorena, ekstrovertirana osoba
Osoba koja ima empatije za druge ljude
Uiva u prisustvu drugih ljudi: voli prijateljske kontakte i ima potrebu za vezivanjem
Sposobna da sebe investira u prijateljske veze, a prijateljstva odrava preko tolerancije, razumevanja, podrke i
opteljudske prihvaenosti
Osoba izraenih heteroseksualnih potreba i aktivnosti
Osea simpatije za ljude u celini i neposredna je u izraavanju ljudske topline
Nisku reprodukciju poseduju osobe koje se ponaaju nedrutveno i bez srdanosti, ali koje mogu odravati
intezivnu prisnost sa malim brojem osoba
Introvertirane su i/ili imaju teskoa u sutinskoj komunikaciji sa ljudima
Izdvojene su iz drutvenih odnosa, pa i iz sveta realnosti

BIAS je u visokim pozitivnim korelacijama sa inkorporacijom i reprodukcijom, proseno pozitivnoj sa zatitom, a

u visoko negativnim korelacijama sa agresijom, odbacivanjem i lienou
Na osnovu korelacija moe se rei da visok skor na ovoj skali postiu osobe orijentisane ka drugim ljudima, a
nizak skor ispitanici okrenuti od drugih ljudi. Drugim reima, socijalno je poeljno kretanje ka ljudima, a ne
udaljavanje od njih. Naravno, ovaj iskaz je logian (skoro banalan), pa nije razumno govoriti u terminima
komformistikog ponaanja, barem kada je u pitanju BIAS-skor dobijen na ve opisan nain. Kada je re o
valjanosti protokola, psiholog se lako moe uveriti da li je osoba sa testovno visokom inkorporacijom i
reprodukcijom odista okrenuta ljudima (tada je njen protokol valjan, bez obzira na visinu BIAS-skora).
Meutim, nizak BIAS, najee, znai samosvojnu osobenost ispitanika. Osobenost je, najee, karakteristika
psiholoki sloenijih osoba koje, u raunarskoj obradi protokola, produkuju niz protivurenih i nesamerljivih
opisa.
Simulacija se ne procenjuje preko BIAS-a, ve jedino skolonost ka komformizmu i/ili drutvena poeljnost
odgovoranja. Simulacija se moe proceniti na osnovu realne motivacije ispitanika u testovnoj situaciji ili preko
konfiguralno izraunatog skora (videti, trei nain interpretacije).

4.3.2 Drugi nain interpretacije: preko kombinacija dve, tri ili vie emocionalnih dimenzija

Visok BIAS uz povienu lienost ili zatitu govori o osobi koja iznuava ili postie prilagoenost linijom
manjeg otpora, ali to plaa neurotinim smetnjama
Sniena inkorporacija i zatita ukazuju na neposlunu, preterano samosvesnu i tvrdoglavu osobu.
Poviena inkorporacija i orijentacija generiu crtu radoznalosti.
Poviena inkorporacija i zatita grade skromnost i potinjenost.
Poviena inkorporacija i sniena zatita govore o loim procenama ljudi i situacija te sklonosti rizinim
akcijama.
Poviena inkorporacija i lienost ukazuju na rezignirano prihvatanje ivotnih injenica.
Visoka inkorporacija i odbacivanje znak je konflikta: osoba se "zatrpava" novim doivljajima, a da stare jo
nije asimilirala u sopstveno iskustvo.
Visoka inkorporacija i reprodukcija govore o stanju zaljubljenosti ili crti zaljubljivosti.
Sniena inkorporacija a poviena reprodukcija karakterie osobu koja voli ljude, ali je nepoverljiva i sumnja
u njihove motive
Inkorporacija vea od reprodukcije govori o pasivnoj osobi sa neadekvatnim uzorima i modelima ponaanja
s obzirom na njene potrebe i/ili mogunosti.
Kada je inkorporacija vea od reprodukcije, a obe su iznad 60-og percentila, moemo zakljuiti da osoba
eli heteroseksualne odnose, "dajui" vie nego to "uzima" ili je gladna pa se esto razoarava svojim vezama.
Kada je inkorporacija vea od reprodukcije, a orijentacija vea od istraivanja, verovatno se radi o
nezreloj, impulsivnoj i nerazumnoj osobi.
Ako je visoka inkorporacija i istraivanje, ali je visoka i zatita, tada je radoznalost te osobe odreena
potrebom za kontrolibilnou svog ivota, a ograniena strahom od promena i novine.
Ako je percentil inkorporacije manji od 30, percentil agresije vei od 70, percentil lienosti vei od 50,
onda bi ova osoba posle 30. godine ivota mogla da ima kardiovaskularne smetnje: pa ak da doivi i infarkt
srca (Svievi, 1987) 47
 Kada je percentil inkorporacije vei od 50, percentil agresije manji od 50, percentil zatite vei od 60,
percentil istraivanja vei od 50 i percentil orijentacije manji od 50, to znai da bi dotina osoba posle 30.
godine ivota mogla da ima kancerogene promene elija pa i da oboli od raka (Ajzenk, 1989).
Visoka orijentacija ili istraivanje i visoka zatita govori o osobi sklonoj da nepromiljeno ili iz radoznalosti
ulee u nepredvidive situacije u kojima doivljava tue agresivne atake ili snana oseanja uasa, jeze ili
panike. Ako, uz sve to, poseduje visoku inteligenciju prethodno opisane situacije nee biti primetne (u
ponaanju) jer je osoba uspela da se nekako izvue iz njih.
Kada su visoka orijentacija i lienost, osoba je sklona da se esto razoarava u ljude i samu sebe i da,
situaciono, reaguje pesimizmom, koji se granii sa reaktivnim depresijama, iz kojih moe proistei i impulsivno
suicidalno ponaanje i/ili miljenje, tim pre ako je niska zatita.
Ako su visoka orijentacija i odbacivanje, osoba je stidljiva, ali i sklona da se nae u situacijama
posramljenosti pa i da postane objekat bezobzirne manipulacije (na bazi njenog estog oseanja krivice).
Kada su visoka orijentacija i istraivanje, osoba se, po Pluikovoj teoriji, nalazi u konfliktu koji moe da
rezultira stalnim i estim planovima nakon kojih se nita ne deava - osoba ostaje pasivna zato to ne moe da
proceni situaciju. Isti odnos orijentacije i istraivanja u oblasti seksualnog ponaanja rezultuje flertovanjem ili
(bolje reeno) obeavajuim ponaanjem koje esto biva pogreno protumaeno pa lii na "igranje seksualnih
igara" ("Hajde, pobijte se vas dvojica", "Zarozana arapa" ili "Gde si navalio, some" - po Erihu Bernu, vidi
Bern 1980).
im je orijentacije vea od istraivanje osoba e biti sklona da ima nerealne percepcije, da se ne ponaa na
osnovu promiljenih odluka, ve da spontano reaguje zbog pogrene procene situacije.
Visoka orijentacija i agresija dovode do iznenadnih i nepromiljenih sukoba sa ljudima, pri emu se ovi drugi
pitaju gde je njihova greka. Ovakve osobe su sklone da neoekivano kidaju ljudske veze u koje su mnogo
investirale.
Ako su visoka orijentacija i reprodukcija, osoba je ushiena ljudima, voli ih i ima bujan drutveni ivot, ali
im pristupa bez mnogo topline. Isti odnos stoji u pozadini seksualnog avanturizma tipa "Don uana" i fatalnih
ena. U sluaju visoke orijentacije i smanjene reprodukcije, avanturizam se izraava kroz stvari i aktivnosti
(osoba voli opasne fizike akcije, sportove i zanimanja), ali joj manjka identifikacija sa ljudima.
Visoka zatita i istraivanje izazivaju strahovanje od gubitka samokontrole ili orijentacije u drutvenom ili
fizikom prostoru
Percentil zatite nii od 50, percentil reprodukcije manji od 50, percentil istraivanja manji od 65,
svojstva su osobe ija je odgovornost smanjena uz mogue psihopatsko ponaanje
Visoka zatita i lienost impliciraju stanje aktuelnog oajanja.
Uspeh psihoterapije (ako i kada joj se osoba podvrgne) je sumljiv kod onih ija je zatita, orijentacija, lienost
i odbacivanje visoko.
Visoka zatita i istraivanje uzrokuju anksiozno stanje ili crte fobinog odnosno anksioznog reagovanja.
Visoka zatita i visoka agresija poraa konflikt: osoba trpi snaan strah zbog akcija ili reakcija (na sopstveno
ponaanje) okoline, ali ima istovremeno potrebu da odluno deluje, da ostvari svoje potencijale i da savlada
prepreke na tom putu (to okolina moe protumaiti kao agresiju).
Visoka zatita i reprodukcija znai da osoba poseduje oseanje krivice, ima snanu savest, odgovorna je i
oprezna, kao i da ima izraenu potrebu za drutvenim priznanjem.
Niska zatita i visoka reprodukcija karakteristika je osobe koja voli ljude, ali je nesigurna u sebe pa eli da se
dokazuje u razliitim aktivnostima vezanim za prisustvo ili saradnju drugih.
Niska zatita, reprodukcija i istraivanje odlikuje osobe koje su neodgovorne i nemarne prema drugima,
njihovim potrebama, eljama i uopte uvaavanju drugih ljudi kao osoba i individualiteta.
Nisku zatitu i inkorporaciju a visoku agresiju poseduju osobe sa psihopatskim svojstvima.
Visoka lienost i inkorporacija, a niska reprodukcija, odlikovae osobe koje stalno oseaju da su za neto
prikraene, a to e odraavati emotivnu tenziju u njihovom ponaanju.
Visoku lienost a nisku zatitu esto poseduju osobe sa delikventnim ponaanjem.
Osobe koje su manje-vie zadovoljne svojom psiholokom situacijom tee da je imaju lienost ne niu od 20
(jer bi to ukazivalo na negaciju ili kompenzaciju), ali ne i viu od 70 percentila.
Osobe u stanju oajanja (na primer zbog nekog gubitka), kao i one koje sa bilo kojih razloga (impulsivnost,
osvetnitvo ili silno) postupe neeljeno pa se, kasnije, kaju i izvinjavaju, imae povienu lienost i
odbacivanje.
Uslov za uspeh (budue, odnosno nameravane) psihoterapije (po Pluikovom miljenju) jeste da percentil
lienosti bude manji od percentila reprodukcije.
Osobe stalno napete, u gru, nesposobne da se prepuste igri, "otkaenom ludovanju" i smehu, imaju povienu
lienost i agresiju. 48
 Visoka zatita i agresija su konfiguralne karakteristike samosaaljevanja i pomeranja agresije na "rtvene
jarce".
Seksualna nesigurnost i konfliktno ponaanje uopte u podruju seksualnog ponaanja odlikuje osobe poviene
lienosti i reprodukcije.
Ako je razlika percentila orijentacije i istraivanja vea od 35 (u korist orijentacije), nesigurnost u
seksualnoj ulozi svog pola je "relativno trajna karakteristika ponaanja". Osobe koje uz ovu konfiguraciju imaju
snienu zatitu i/ili povienu reprodukciju, odlikovae, najee (zavisno od religijskog i porodinog
vaspitavanja u odrastanju), promiskuitetno, nezajaljivo "konzumiranje" seksa, bez sposobnosti za bliskost i
pripadanje.
Visoka inkorporacija i lienost uz snienu reprodukciju odlikovae osobe (latentno ili manifestno)
homoseksualno i/ili autoseksualno orijentisane.
Poviena lienost, visoka agresija i povieno odbacivanje i orijentacija (iznad 50-og percentila) odlikuje
osobe koje ispoljavaju zavist i zlobu.
Kada je odbacivanje povieno, istraivanje snieno, a inkoropracija manja od 50-og percentila, osoba e,
zbog nedostajuceg samopouzdanja i nepoverenja u druge ljude, izbegavati nova emotivna i drutvena iskustva.
Visoko odbacivanje a sniena agresija odlikuju osobe koje su sklone gaenju, munini a, ponekad, i
povraanju.
Ako je odbacivanje, agresija i inkorporacija prosena, a reprodukcija iznad 70-og percentila, osoba e biti
sklona rukovodeim poslovima, ali i moguoj udnji (i volji) za sve vie vlasti i moi.
Posedovanje potencijala za aktivno ili pasivno sticanje raznolikih intelektualnih i ulnih iskustava (umetnost,
nauka, seks itd.) odlikuje osobe sa snienim odbacivanjem, a povienim istraivanjem.
Povodljive, pasivne i nesamostalne osobe karakterie snieno odbacivanje a visoka orijentacija.
Cinine osobe imaju visoko odbacivanje i istraivanje.
Sklonost oseanjima prezira, nipodatavanja, gnuanja, mrnje i neprijateljstva najvie odlikuje osobe
povienog odbacivanja i agresije, a sniene zatite. U protivnom (ako su zatita visoka i istraivanje), osoba
e takva oseanja prikrivati ili kontrolisati.
Tvrdoglava nesamostalnost se izraava kroz visoko odbacivanje i istraivanje, a snienu orijentaciju.
Povieno odbacivanje i istraivanje, a sniena orijentacija i inkorporacija, znak su preterane sklonosti
dokazivanju (najee zato to je osoba nesposobna da prihvati tue i/ili kritiko miljenje).
Povieno istraivanje i reprodukcija odlikovae osobe sklone eksperimentisanju u odnosima sa ljudima. Te
osobe takoe briljivo planiraju sopstvene odluke, akcije i ponaanje uopte.
Povieno istraivanje i, tome nasuprot, sniena orijentacija, znak su truda da se logiki upravlja svojim
ivotom.
Osobe koje imaju neutaivu potrebu da dosegnu najvie nivoe sopstvenih mogunosti imaju povieno
istraivanje, reprodukciju i inkorporaciju, a snienu (ali ne i prenisku) lienost.
Visoko istraivanje i agresija znak su agresivne tvrdoglavosti, osvetoljubivosti, ali i opte ivotne
ekspanzivnosti.
Optimizam, hrabrost i samouverenost se izraavaju kroz povieno istraivanje i reprodukciju, a snienu
zatitu.
Ako je previsoka orijentacija, snieno istraivanje, visoka agresija i odbacivanje, a sniena zatita,
preporuuje se psihologu da takvu osobu "provede" kroz potpunu kliniku bateriju pre nego to se saglasi da joj
izda "pozitivan" nalaz za noenje oruja! (Takve su osobe, moda, sklone acting-out-u)
Ako je agresija vea od inkorporacije i reprodukcije - osoba e ispoljavati oralno-agresivno ponaanje.
Poviena, ali ne i visoka agresija i reprodukcija iznad 80-og percentila, odlikuju osobe koje sebi pribavljaju
uivanje kroz vitalnu ekspanziju.
Visoko moralne linosti, obino, odlikuje sniena agresija i orijentacija, a poviena inkorporacija i zatita.
Osobe koje imaju sposobnost empatije za druge ljude odlikovae visoka reprodukcija i istraivanje, sem ako
zatita nije visoka. U protivnom, njihova tanost procene drugih e biti selektivna.
Bitno izmenjene neurotine osobe poseduju snienu reprodukciju i inkorporaciju a povienu lienost i
agresiju.

4.3.3 Trei nain interpretacije: konfiguralna analiza dimenzija

U ovom nainu interpretacije dobijaju se sloenije procene ponaanja ispitanika na osnovu svih (ili skoro svih)
emocionalnih dimenzija. Iz raunarskog repertoara procena mi smo izdvojili pet (za momke i mukarce) i est za
devojke i ene, ocenjujui ih vanim za praksu psihologa. To su SIMULACIJA (sklonost namernog biranja
odgovora koji impliciraju patologiju ili neprilagoenost,49odnosno preterivanje u negativnoj proceni samog sebe);
INTEL (procena u kojoj meri ispitanik ume i moe da se usredsredi da bi optimalno koristio sopstvene
intelektualne potencijale); STRES (takav sklop emocionalnih dimenzija osobu ini, i bez posebne obuke,
sposobnom da izae na kraj sa stresnim situacijama); ALKOHOL (konfigurali sklop koji implicira emocionalu
osnovu za posezanjem "aice" kada i ako se osoba nae u ivotnim tekoama) i SAMOUBISTVO (pocena
ispitanika da li imaju ili nemaju pozitivan stav prema samoubistvu kao "reenju" moguih ivotnih problema). Za
devojke i ene data je i procena STABILNOSTI BRAKA (odnosno spremnosti da pri partnerskim konfliktima
dama - najee, iskljuivo na svoju tetu - iznese teret ouvanja zajednice).

Sve procene su empirijske, validirane na jednom, a zatim krosvalidirane na drugom uzorku ispitanika, ali priroda
prirunika, po naoj proceni, nije prigodna za prikaz iscrpne metodologije rada. Primera radi navodimo korelacije
za INTEL: skala formirana na uzorku mukaraca (N=277), ukrtanjem PLUIK-a (ajtem-po-ajtem) i jednog testa
sposobnosti za uenje (TSU) - dobijena je korelacija validacije koja iznosi r=0.321. Zatim je na drugom uzorku,
opet mukaraca (N=174), izvrena krosvalidacija sa B-skalom iz Katelovog 16PF, te je dobijen koeficijent r=0.250.
Norme za pripadnost grupi iznad, prosenih i ispodprosenih u pogledu neke, bilo koje, procene odreene su u
priblinoj srazmeri 25%, 50% i 25% od matinog uzorka. Na primer, u poduzorku devojaka (n=581) dosta izraenu
sklonost ka opijanju (skor 8 i manje) ima 153 (26%) ispitanice; proseno izraenu sklonost 284 (49%), a ispod
proseno 144 (255). Svakako, ovo su samo arbirtrarne ("odokativne") norme.

Postupak izraunavanja pojedinih prognoza jednostavan je, mada zametan. Sirovi skorovi emocionalnih dimenzija
mnoe se svojim ponderima, proizvodi se sabiraju i zbiru dodaje konstanta koja sledi iza znaka jenakosti . Svakako,
korisno je upozoriti da upotreba jednaina specifikacije ima smisa samo ako se one izraunavaju po novim
normama, a norme na revidirani nain ponderacije

Na primer, devojka S.M. ima sledee sirove skorove: ODB=21, LIS=4. REP=29, INK=18, AGR=20, ZAS=2,
IST=7, ORI=32, BIAS=14. Njen INTEL iznosi 21, to je vie od 17, dakle, ona poseduje emocionalnu osnovu za
racionalno i inteligentno ponaanje

DEVOJKE
SIMULACIJA = 25.86259 + (AGR * 0.55647 + ODB * 0.08852 + INK * -0.24717 + ORI * 0.42699 + BIAS *
-0.35210 + IST * 0.29331 + REP * -0.15249 + ZAS * -0.20148 + LIS * -0.05814).
SIMULACIJA vea od 28: Simulacija ili preuveliavanje tekoa
INTEL = -4.76412 + (ODB * 0.47741 + LIS * 0.56820 + REP * 0.33368 + INK * -0.31837 + AGR * -0.13527 +
ZAS * -0.43892 + IST * 0.41798 + ORI * 0.21903 + BIAS * 0.21600).
INTEL vei od 17: Poseduje emocionalnu osnovu za racionalno i inteligentno ponaanje
STRES = 5.69896 + (REP * 0.14650 + IST * -0.60210 + BIAS * 0.14571 + ZAS * 0.38551 + LIS * -0.08327 +
INK * 0.23730 + ODB * 0.11677 + ORI * 0.04949 + AGR * 0.03057).
STRES vei od 24: Linost sposobna da brzo i efikasno prevlada stres
ALKOHOL = 12.921 + (INK * -0.263 + ORI * -0.246 + ZAS * 0.180 + LIS * 0.031 + ODB * -0.144 + IST *
-0.090 + AGR * -0.108 + REP * 0.027 + BIAS * 0.473).
ALKOHOL manji od 9: Dosta izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
ALKOHOL manji od 16, a vei od 8: Proseno izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
ALKOHOL vei od 15: Slabo izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
SAMOUBISTVO = 42.33588 + (BIAS * -0.23632 + REP * -0.49661 + ODB * -0.50849 + ZAS * -0.49292 + ORI
* -0.25199 + AGR * 0.43722 + IST * 0.18382 + LIS * -0.15774 + INK *-0.03861).
SAMOUBISTVO vee od 13: Pripadnost rizinoj grupi - pozitivan stav prema samoubistvu
BRAK = 10.23261 + (ODB * -0.54122 + IST * 0.69960 + INK * 0.50362 + AGR * 0.35428 + LIS * -0.26612 +
BIAS * -0.06301 + REP * -0.17035 + ZAS * -0.30046 + ORI * -0.13156).
BRAK manji od 11: Nespremost da se rtvuje radi ouvanja braka
BRAK vei od 14: Spremost da se rtvuje radi ouvanja braka

ENE
SIMULACIJA = 68.25704 + (AGR * 0.34182 + LIS * -0.49634 + INK * -0.61653 + ZAS * -0.75814 + REP *
-0.27284 + IST * -0.24448 + ODB * -0.25973 + BIAS * -0.06252 + ORI * -0.06302).
SIMULACIJA vea od 24: Simulacija ili preuveliavanje tekoa
INTEL = 11.95534 + (ZAS * -0.57161 + IST * 0.28391 + BIAS * 0.24161 + LIS * 0.10388 + ODB * 0.11935 +
AGR * -0.12527 + INK * -0.08544 + ORI * -0.02864 + REP * -0.00915 ).
INTEL vei od 15: Poseduje emocionalnu osnovu za racionalno i inteligentno ponaanje
50
STRES = -32.23954 + (BIAS * 0.23426 + IST * -0.17106 + INK * 0.60949 + ORI * 0.57822 + ZAS * 0.64646 +
LIS * 0.31846 + ODB * 0.48432 + AGR * 0.12330 + REP * 0.04346).
STRES vei od 24: Linost sposobna da brzo i efikasno prevlada stres
ALKOHOL = 3.704 + (INK * -0.049 + ORI * -0.041 + ZAS * 0.480 + LIS * 0.229 + ODB * 0.010 + IST * 0.100
+ AGR * -0.273 + REP * -0.014 + BIAS * 0.093).
ALKOHOL manji od 10: Dosta izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
ALKOHOL manji od 17, a vei od 9: Proseno izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
ALKOHOL vei od 16: Slabo izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
SAMOUBISTVO = 29.98137 + (INK * -0.33792 + BIAS * -0.57800 + IST * -0.23348 + ODB * 0.20230 + ORI *
0.13498 + AGR * 0.12954 + REP * 0.11583 + ZAS * 0.13343 + LIS * 0.02903).
SAMOUBISTVO vee od 14: Pripadnost rizinoj grupi - pozitivan stav prema samoubistvu
BRAK = 17.54219 + (ZAS * 0.00495 + IST * 0.25151 + REP * 0.21468 + BIAS * -0.29458 + INK * 0.09498 +
AGR * -0.05541 + ODB * -0.14133 + LIS * -0.10620 + ORI * -0.09476).
BRAK manji od 12: Nespremost da se rtvuje radi ouvanja braka
BRAK vei od 15: Spremost da se rtvuje radi ouvanja braka

MOMCI
SIMULACIJA = 49.236 + (INK * -0.193 + ORI * 0.313 + ZAS * -0.484 + LIS * -0.295 + ODB * -0.156 + IST *
-0.082 + AGR * -0.306 + REP * -0.522 + BIAS * -0.128).
SIMULACIJA vea od 13: Simulacija ili preuveliavanje tekoa
INTEL = 25.34225 + (ZAS * -0.98906 + IST * 0.46535 + AGR * -0.44511 + INK * -0.35630 + ODB * 0.28792 +
LIS * 0.25259 + BIAS * 0.29838 + REP * 0.08315 + ORI * -0.01717).
INTEL vei od 15: Poseduje emocionalnu osnovu za racionalno i inteligentno ponaanje
STRES = -20.644 + (INK * 0.245 + ORI * 0.359 + ZAS * 0.410 + LIS * -0.069 + ODB * -0.018 + IST * -0.130 +
AGR * 0.497 + REP * 0.102 + BIAS * 0.387).
STRES vei od 24: Linost sposobna da brzo i efikasno prevlada stres
ALKOHOL = -5.405 + (INK * -0.012 + ORI * -0.186 + ZAS * 0.337 + LIS * 0.060 + ODB * -0.013 + IST *
0.160 + AGR * 0.207 + REP * -0.051 + BIAS * 0.395).
ALKOHOL manji od 12: Dosta izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
ALKOHOL manji od 19, a vei od 11: Proseno izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
ALKOHOL vei od 18: Slabo izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
SAMOUBISTVO = 13.364 + (INK * 0.074 + ORI * -0.006 + ZAS * 0.08 + LIS * 0.078 + ODB * -0.091 + IST *
0.103 + AGR * 0.566 + REP * -0.569).
SAMOUBISTVO vee od 17: Pripadnost rizinoj grupi - pozitivan stav prema samoubistvu

MUKARCI
SIMULACIJA = 51.11246 + (AGR * 0.35723 + INK * -0.53742 + ORI * 0.09836 + BIAS * -0.38714 + ZAS *
-0.44830 + LIS * -0.28171 + REP * -0.24788 + ODB * -0.09424 + IST * -0.00936).
SIMULACIJA vea od 20: Simulacija ili preuveliavanje tekoa
INTEL = -4.03869 + (ZAS * -0.27165 + IST * 0.19629 + LIS * 0.57327 + REP * 0.60036 + INK * -0.53563 +
ORI * 0.41692 + ODB * 0.38191 + AGR * -0.20878 + BIAS * 0.07262).
INTEL vei od 11: Poseduje emocionalnu osnovu za racionalno i inteligentno ponaanje
STRES = 13.84685 + (BIAS * 0.43311 + IST * -0.55938 + LIS * -0.06900 + AGR * -0.15045 + ORI * 0.12275 +
ZAS * 0.15072 + ODB * 0.06814 + REP * 0.06507 + INK * -0.03777).
STRES vei od 25: Linost sposobna da brzo i efikasno prevlada stres
ALKOHOL = 6.421 + (INK * 0.209 + ORI * -0.151 + ZAS * 0.220 + LIS * 0.074 + ODB * -0.004 + IST * 0.112
+ AGR * -0.135 + REP * -0.239 + BIAS * 0.328).
ALKOHOL manja od 15: Dosta izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
ALKOHOL manj od 20, a vei od 14: Proseno izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
ALKOHOL vea od 19: Slabo izraeni konfiguralni korelati za alkoholizam
SAMOUBISTVO = 44.06733 + (BIAS * -0.63438 + REP * -0.54980 + IST * -0.04647 + ORI * -0.21230 + ZAS *
-0.33500 + INK * 0.18264 + ODB * -0.08636 + LIS * -0.08851).
SAMOUBISTVO vee od 11: Pripadnost rizinoj grupi - pozitivan stav prema samoubistvu

Izraunavanje vrednosti prognoza u okviru treeg naina interpretacije nije, naravno, teak, ali jeste zametan
posao. Da bismo ga olakali, dajemo opti "listing" bejzik
51 programa, koji je, ovakav kakav jeste, namenjen za
izraunavanje sklonosti alkoholizmu. (Program je testirala Mira Milenkovi, na emu joj autor zahvaljuje.)
Program ima dve integrisane forme: a) sadanju formu, kojom se od psihologa zahteva da na upit programa unese
sirove skorove emocionalnih dimenzija, KONSTANTU i KOEFICIJENTE REGRESIJE za svaku pojedinu
prognozu i za svakog ispitanika; b) forma se dobija kada se REM-ovi iz sadanje pozicije dislociraju ispred linija
od 10 do 19 (tako da, na primer, u 10-toj liniji bude REM 10 INPUT "Unesi koeficijent za INK = ";INKK). Zatim
se umesto postojeih koeficijenata (od 10-19) unesu koeficijenti iz jednaine specifikacije za odgovarajuu
prognozu, a u liniju 20 i 22 (iza ;) re "ALKOHOL" se zameni imenom nove prognoze (na primer STRES). Ova
forma slui kada za veu grupu ispitanika valja izraunati jednu te istu prognozu (kao to rekosmo, sada bi se
izraunavala sklonost alkoholizmu).

Bilo koja forma programa da je u pitanju starovanje je istovetno: QBASIC /RUN ALKOHOL (odnosno ime neke
druge prognoze umesto alkoholizma). Program e zahtevati unos (preko tastature) sirovih skorova emocionalnih
dimenzija (uzmimo da je to uvek 15), a zatim e ispod "Unesi sirovi skor 9. BIAS = ? 15 ispisati, to znai
--------------------------------------- SKLONOST ALKOHOLU = 12.621 --------------------------------------- da je
sklonost ispitanika, koji bi na svim dimenzijama imao (praktino nemoguu) vrednost 15, bila proseno izraena
zato to je 12.621 vie od 8, a manje od 16.

Program e morati da radi ako raunar na kome ovo isprobavate ima instaliran DOS 2.00 ili vei, koji u sebi sadri
takozvani Divi-bejzik interpreter.

U donjoj levoj ivici ekrana pisae "Press any key to continue" ("Pritisni bilo ta za nastavak"), treba pritisnuti dirku
ENTER, zatim dirku ALT i najzad dirku slova "X".

Svakako, svestan sam da je ovo opseno objanjenje suvino za onog ko "ima pojma" o programiranju, a
nedovoljno za onog ko to nema. Ovima drugima preporuujemo da se za pomo obrate onima prvima. Osim
uvebavanja u radu na raunaru neka ih zamole da im naprave za svaku prognozu i takozvanu EGZE-verziju
programia, to je znalcima "maji kaalj". Ako postoji, na primer, programi ALKOHOL.EXE (umesto
ALKOHOL.BAS), onda otpadaju radnje opisane u prethodnom pasusu.

Donji programi nazovite ALKOHOL.BAS, pri emu je ovo BAS nuno i neizbeno.
1 INPUT "Unesi sirovi skor 1. INKORPORACIJA = ";INK
2 INPUT "Unesi sirovi skor 2. ZATITA = ";ZAS
3 INPUT "Unesi sirovi skor 3. ORIJENTACIJA = ";ORI
4 INPUT "Unesi sirovi skor 4. LIENOST = ";LIS
5 INPUT "Unesi sirovi skor 5. ODBACIVANJE = ";ODB
6 INPUT "Unesi sirovi skor 6. AGRESIJA = ";AGR
7 INPUT "Unesi sirovi skor 7. ISTRAIVANJE = ";IST
8 INPUT "Unesi sirovi skor 8. REPRODUKCIJA = ";REP
9 INPUT "Unesi sirovi skor 9. BIAS = ";BIAS
10 INKK = 0.209
11 ZASK = 0.22
12 ORIK = -0.151
13 LISK = 0.074
14 ODBK = -0.004
15 AGRK = -0.135
16 ISTK = 0.112
17 REPK = -0.239
18 BIASK = 0.328
19 KON = 6.421
REM 10 INPUT "Unesi koeficijent za INK = ";INKK
REM 11 INPUT "Unesi koeficijent za ZA = ";ZASK
REM 12 INPUT "Unesi koeficijent za ORI = ";ORIK
REM 13 INPUT "Unesi koeficijent za LI = ";LISK
REM 14 INPUT "Unesi koeficijent za ODB = ";ODBK
REM 15 INPUT "Unesi koeficijent za AGR = ";AGRK
REM 16 INPUT "Unesi koeficijent za IST = ";ISTK
REM 17 INPUT "Unesi koeficijent za REP = ";REPK
REM 18 INPUT "Unesi koeficijent za BIAS = ";BIASK
REM 19 INPUT "Unesi VREDNOST konstante jednaine = ";KON
52
20.ALKOHOL=KON+
(INK*INKK+ZAS*ZASK+ORI*ORIK+LIS*LISK+ODB*ODBK+AGR*AGRK+IST*ISTK+REP*REPK+BIAS*
BIASK)
21 PRINT "-------------------------------------------"
22 PRINT " SKLONOST ALKOHOLU = "; ALKOHOL
23 PRINT "-------------------------------------------"
24 END

53
 LITERATURA
Berger, J (1979): PSIHODIJAGNOSTIKA, NOLIT, Beograd
Berger, J i Pavlovi, D. (1973): DIJADNI RORAH U EKSPLORACIJI BRANIH PROBLEMA, Klinike
sveske, Beograd.
Bern, E. (1980): KOJU IGRU IGRA?, NOLIT, Beograd.
Bakovac-Milinkovi, A. Bele-Potonik , Hruevar, B. i Rojek, J. (1979): PROFIL INDEKS EMOCIJA -
PRIRUNIK, Zavod SR Slovenije za produktivnost dela, Ljubljana.
Biro, M. i Berger, J.(1981: PRAKTIKUM ZA PRIMENU I INTERPRETACIJU MMPI201, Savez drutava
psihologa Srbije, Beograd
Biro, M. (1992): SINDROM RATNOG STRESA, Psihologija, XV, Broj 3-4, Beograd
Bukvi, A. (1982): NAELA IZRADE PSIHOLOKIH TESTOVA, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd
Dragievi, . (1985): STATISTIKA ZA PSIHOLOGE, Savez drutava psihologa Srbije, Beograd
eni N. Pajevi, D. i Kosti, P. (1995), PSIHOLOKE POSLEDICE BORBE U OKRUENJU, neobjavljeno,
Vojna akademija VJ, (odrano predavanje stareinama i nastavnicima), Beograd
Eysenck, H.J. (1989): PSIHOSOCIJALNI FAKTORI I ORGANSKA OBOLJENJA, Psihologija, br. 3-4,
Beograd
Guilford, J.P. (1968): OSNOVE PSIHOLOKE I PEDAGOKE STATISTIKE, Savremena administracija,
Beograd
Jelenkovi, D. Stefanovi, T. i Kosti, P. (1994): SUICIDALNI PROFIL NA TESTU EPI, Rezimea radova sa
Sabora psihologa '94, Lepenski Vir
Katel, R. (1978): NAUNA ANALIZA LINOSTI, BIGZ, Beograd, (predgovor i struna redakcija Boko V.
Popovi)
Keith, Oatley, (1990): WOZU BRAUCHEN WIR GEFUEHLE?, Psihologie heute, br.1
Krsti, D. (1988): PSIHOLOKI RENIK, IRO "Vuk Karadi", Beograd
Krech und Crutchfield und a.(1985): MOTIVATIONS-UND EMOTIONSPSYCHLOGIE Beltz Verlag,
Weinheim und Basel, s. 60 do 62
Kre i Krafild, (1969): ELEMENTI LINOSTI, Nauna knjiga, Beograd
Kosti P. i Anelkovi, Z. (1995): PLUIKOV TEST EMOCIJA (EPI), JUGOSLOVENSKA REVIZIJA,
STANDARDIZACIJA I VERZIJA ZA RAUNARE, u Momirovi, K. "MERENJE U PSIHOLOGIJI", str.
121-137, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd
Kosti, P. (1989): SELEKCIJA LJUDSTVA I PREDIKCIJA PRILAGOENOSTI POJEDINCA
ZAHTEVIMA VOJNE ORGANIZACIJE, doktorska teza, Filozofski fakultet u Sarajevu
Kosti P.(1994): RATNO ISKUSTVO I MENJANJE PONAANJA RATNIH VETERANA, "Psihologija",
Broj 1-2, str.97-109, Beograd
Kovaevi, Vera, (1994): PROVERA POUZDANOSTI I VALJANOSTI TESTA PROFIL-INDEKS
EMOCIJA (EPI), diplomski rad, (mentor Kovaevi P.) Filozofski fakultet, Beograd
Kovaevi, P. (1980): MERENJE CRTA LINOSTI, Psiholoka istraivanja 2, Institut za psihologiju,
Beograd
Kovaevi, P. (1981): KOMPJUTER KAO DIJAGNOSTIAR, u "Teorija i praksa psihodijagnostike",
Zbornik 1, Savez drutava psihologa Srbije, Beograd
Lamovec Tanja, (1989): EMOCIJE I ODBRAMBENI MEHANIZMI, Zavod za produktivnost dela,
Ljubljana< prema prevodu Trlaje Ljiljane
Lojk, L. (1979): EPQ-EYSENCKOV UPITNIK LINOSTI (PRIRUNIK), Zavod SR Slovenije za
produktivnost dela, Ljubljana.
Momirovi A. (1987): ODREIVANJE METRIJSKIH KARAKTERISTIKA TESTA PROFIL INDEX
EMOCIJA, Primenjena psihologija, br.8 strana 227-232, Zagreb
Momirovi K. (1997): O REALNOJ EGZISTENCIJI PSIHOLOKIH KONSTRUKATA, u Momorovi, K,
"PROVERA EGZISTENCIJE PSIHOLOKIH KONSTRUKATA", III nauni skup "Empirijska istraivanja u
psihologiji", Beograd
Momirovi K. i Kosti, P. (1997): POGRENA TEORIJA ILI POGRENI TESTOVI, u Momorovi, K,
"PROVERA EGZISTENCIJE PSIHOLOKIH KONSTRUKATA", III nauni skup "Empirijska istraivanja u
psihologiji", Beograd
Petz, B. (1987): PSIHOLOGIJA RADA, kolska knjiga, Zagreb
Plutchik, R. (1980): UNSERE GEMISCHTEN GEFUELE - EMOTIONEN, Psychologie Heute, Juli,
Weinheim, strana 56-63. Prevod: Sonja Milojevi i Petar54 Kosti, Univerzitet Vojske Jugoslavije
 Plutchik, R. (1980): EMOTION: AN PSYCHOEVOLUTIONARY SYNTHESIS, Harper & Row,
Plutchik, R. und Kellermann, H. (1980): THEORIES OF EMOTION, Academic Press,
Svievi, R. (1987): ZNAAJ I KARAKTERISTIKE PSIHOSOCIJALNOG STRESA U NASTANKU
INFARKTA SRCA, Doktorska disertacija, Centar za multidisciplinarne studije,
Srna Jelena, (1997): BITI ILI NE BITI, Institut za psihologiju, Beograd
ipka, P. (1988): LINOST JUGOSLOVENA OPISANA REZULTATIMA NA EYSENCKOVOM UPITNIKU
EPQ, Psihologija 3, str. 59-72

55
P R I L O Z I:
LIST ZA ODGOVORE I INTERPRETACIJU - EPI - JRS

Prezime i ime:______________________________________________________________

God.roenja: 19___ Pol: 1 2 Obrazovni nivo: 1 2 3 4 5 6 7 8

Dimenzija INK ZA ORI LI ODB AGR IST REP BIAS

Sirovi skor
Percentili

NALAZ I MILJENJE PSIHOLOGA

DPS - Centar za primenjenu psihologiju, Zabranjeno pretampavanje-fotokopiranje,

Beograd sva prava zadrava izdava

UPUTSTVO ZA RAD
Zaokruite u svakom paru osobina broj 1, ako mislite da Vam, kao osobi, vie odgovara osobina oznaena tim
brojem ili zaokruite broj 2 ako Vas, u odnosu na prvu, bolje opisuje ta osobina (pod tim brojem). Pre nego to
zaokruite 1 ili 2 obavezno proitajte nie navedene definicije osobina. Najvanije je da u svakom paru osobina
(kojih ima ukupno 62 zaokruite samo jednu. Svaki par osobina posmatrajte odvojeno, nezavisno od svih ostalih
(koje ste ve birali ili tek treba da birate). Dakle, normalno je da ne morate uvek da odaberete jednu te istu
osobinu kada na nju naiete. 56
1) 1. srdana osoba 16) 1. osoba nesigurna u sebe
32) 1. drutvena osoba 48) 1. potitena osoba
2. sklona pustolovini 2. sklona prepirci 2. sklona prepirci 2. posluna

2) 1. ozlojeena 17) 1. sklona prepirci 33) 1. sklona prepirci 49) 1. nagla

2. stidljiva 2. srdana 2. stidljiva 2. potitena

3) 1. nagla 18) 1. posluna 34) 1. nagla 50) 1. ozlojeena

2. sklona pustolovini 2. sklona pustolovini 2. drutvena 2. nagla

4) 1. potitena 19) 1. nagla 35) 1. sklona pustolovini 51) 1. nesigurna u sebe

2. ozlojeena 2. nesigurna u sebe 2. oprezna 2. srdana

5) 1. nagla 20) 1. nesigurna u sebe 36) 1. stidljiva 52) 1. srdana

2. oprezna 2. potitena 2. grize se u sebi 2. grize se u sebi

6) 1. grize se u sebi 21) 1. drutvena 37) 1. drutvena 53) 1. stidljiva

2. oprezna 2. potitena 2. oprezna 2. sklona pustolovini

7) 1. sklona pustolovini 22) 1. sklona pustolovini 38) 1. ozlojeena 54) 1. nagla

2. drutvena 2. sklona prepirci 2. posluna 2. sklona prepirci

8) 1. srdana 23) 1. grize se u sebi 39) 1. nesigurna u sebe 55) 1. potitena

2. nagla 2. nagla 2. posluna 2. stidljiva

9) 1. sklona pustolovini 24) 1. posluna 40) 1. oprezna 56) 1. stidljiva

2. potitena 2. grize se u sebi 2. srdana 2. drutvena

10) 1. oprezna 25) 1. grize se u sebi 41) 1. grize se u sebi 57) 1. posluna
2. ozlojeena 2. drutvena 2. nesigurna u sebe 2. oprezna

11) 1. sklona prepirci 26) 1. grize se u sebi 42) 1. srdana 58) 1. drutvena
2. posluna 2. sklona pustolovini 2. stidljiva 2. ozlojeena

12) 1. posluna 27) 1. stidljiva 43) 1. potitena 59) 1. sklona prepirci

2. stidljiva 2. nagla 2. sklona prepirci 2. grize se u sebi

13) 1. drutvena 28) 1. oprezna 44) 1. potitena 60) 1. ozlojeena

2. nesigurna u sebe 2. potitena 2. srdana 2. grize se u sebi

14) 1. sklona pustolovini 29) 1. ozlojeena 45) 1. oprezna 61) 1. posluna

2. ozlojeena 2. srdana 2. sklona prepirci 2. nagla

15) 1. nesigurna u sebe 30) 1. stidljiva 46) 1. srdana 62) 1. posluna

2. ozlojeena 2. nesigurna u sebe 2. posluna 2. drutvena

31) 1. oprezna 47) 1. sklona pustolovini

2. nesigurna u sebe 2. nesigurna u sebe
DEFINICIJE OSOBINA
SRDANA OSOBA: Neposredna, lako izraava svoju simpatiju prema drugima
OSOBA SKLONA PUSTOLOVINI: Uiva u promenama. Privlai je sve to je novo i uzbudljivo
OZLOJEENA OSOBA: Razdraljiva, naprasita, prgava, lako plane. Lako izraava oseanje besa (ljutnje).
STIDLJIVA OSOBA: Bojaljiva je u prisustvu novih ljudi i u novim situacijama.
NAGLA OSOBA: Reaguje trenutno ne razmiljajui o posledicama, plahovita. Lako izraava sva oseanja
POTITENA OSOBA: esto je neraspoloena, tmurna i razoarana.
OPREZNA OSOBA: Vodi rauna o svom ponaanju: boji se da joj se ne dogodi neto nepredvieno i neprijatno.
OSOBA KOJA SE GRIZE U SEBI: Mui je nezadovoljstvo, a ne moe da ga otvoreno izrazi. esto je mrzovoljna.
DRUTVENA OSOBA: Ne voli samou. Prijatno joj je i voli da bude u drutvu drugih ljudi (zabave, urke, izlete itd.
OSOBA SKLONA PREPIRCI: Gotovo uvek trai dokaze, 57 pa to izaziva raspravljanje.
POSLUNA OSOBA: Najee e bez protivljenja uiniti ono to se od nje trai.
OSOBA NESIGURNA U SEBE: Od silne brige kakav e utisak ostaviti na druge moe da bude neuspena, a sobom
nezadovoljna.
ABLONI-EPI (YU)

1) 1. 16) 1. 32) 1. 48) 1.

2. 2. 2. 2.

2) 1. 17) 1. 33) 1. 49) 1.

2. 2. 2. 2.

3) 1. 18) 1. 34) 1. 50) 1.

2. 2. 2. 2.

4) 1. 19) 1. 35) 1. 51) 1.

2. 2. 2. 2.

5) 1. 20) 1. 36) 1. 52) 1.

2. 2. 2. 2.

6) 1. 21) 1. 37) 1. 53) 1.

2. 2. 2. 2.

7) 1. 22) 1. 38) 1. 54) 1.

2. 2. 2. 2.

8) 1. 23) 1. 39) 1. 55) 1.

2. 2. 2. 2.

9) 1. 24) 1. 40) 1. 56) 1.

2. 2. 2. 2.

10) 1. 25) 1. 41) 1. 57) 1.

2. 2. 2. 2.

11) 1. 26) 1. 42) 1. 58) 1.

2. 2. 2. 2.

12) 1. 27) 1. 43) 1. 59) 1.

2. 2. 2. 2.

13) 1. 28) 1. 44) 1. 60) 1.

2. 2. 2. 2.

14) 1. 29) 1. 45) 1. 61) 1.

2. 2. 2. 2.

15) 1. 30) 1. 46) 1. 62) 1.

2. 2. 2. 2.

31) 1. 47) 1.
2. 2.

58
 DEVOJICE
INKORP ZATITA ORIJEN LIENO ODBACI AGRESI ISTRAI REPROD B I AS
ORACIJ TACIJA ST VANJE JA VANJE UKCIJA
A
Pr- Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr Br Bd
-Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd
6=2-1 2=2-2 1=2-1 4=1-1 2=1-1 2=1-1 2=2-2 6=2-1 6=2-1
7=2-1 4=1-1 2=1-1 6=1-1 10=2-1 5=1-1 4=1-1 7=2-1 7=2-1
9=1-1 5=2-1 4=2-1 9=2-2 11=1-3 6=1-1 5=2-1 9=1-1 9=1-1
10=1-1 9=2-1 9=1-2 13=2-2 15=2-1 8=2-1 9=2-1 12=1-1 12=1-1
12=1-1 10=1-1 11=1-1 15=1-1 16=2-2 10=2-1 10=1-1 13=1-2 13=1-2
13=1-2 11=2-2 13=1-1 16=1-1 17=1-1 11=1-2 11=2-1 15=2-1 15=2-1
17=2-1 13=2-1 15=2-2 18=1-1 18=2-1 14=2-1 12=2-1 17=2-1 16=2-1
21=1-2 15=1-2 16=2-2 19=2-2 22=2-1 15=2-1 13=2-1 19=1-1 18=2-1
24=1-2 16=1-2 18=2-2 21=2-1 23=2-1 16=2-1 15=1-2 21=1-2 19=1-1
25=2-2 18=1-2 19=1-2 23=1-2 24=2-1 17=1-1 16=1-2 22=1-1 21=1-2
29=2-2 19=2-1 21=1-1 24=2-1 27=2-1 22=2-1 18=1-1 23=2-1 23=2-1
31=1-1 24=1-1 23=2-2 25=1-1 32=2-1 24=2-1 19=2-2 24=1-1 25=2-2
32=1-1 27=1-2 25=2-1 26=1-1 33=1-2 27=2-1 21=2-1 25=2-2 26=2-1
34=2-2 33=2-3 26=2-1 27=1-1 38=1-2 28=2-1 23=1-2 26=2-1 27=2-1
37=1-2 35=2-1 27=2-2 28=2-1 43=2-1 29=1-1 27=1-3 27=2-1 28=1-1
38=2-1 36=1-1 33=1-2 31=2-1 45=2-2 32=2-1 33=2-3 29=2-1 29=2-1
39=2-1 38=2-2 35=1-2 33=2-1 46=1-1 33=1-2 35=2-1 31=1-1 31=1-1
40=2-1 42=2-2 38=1-1 37=2-1 49=1-1 34=1-1 36=1-1 32=1-1 32=1-1
42=1-1 43=1-1 42=1-1 39=1-1 53=2-1 36=2-1 37=2-1 34=2-2 33=1-1
44=2-2 45=1-2 43=2-2 42=2-1 55=1-1 38=1-2 38=2-1 37=1-2 34=2-2
47=1-1 46=2-1 44=2-1 43=1-2 59=1-2 45=2-1 41=2-1 39=2-1 37=1-1
48=2-1 47=2-1 45=2-1 44=1-2 60=1-1 48=1-1 42=2-2 40=2-1 39=2-1
51=2-2 49=2-1 46=1-1 47=2-2 61=2-2 55=1-1 43=1-1 42=1-2 42=1-2
52=1-2 51=1-2 47=1-2 48=1-1 58=2-1 45=1-1 44=2-2 44=2-2
56=2-2 53=1-2 49=1-2 49=2-2 61=2-2 46=2-1 46=1-1 46=1-1
58=1-2 55=2-2 51=2-1 51=1-2 47=2-1 47=1-2 47=1-2
56=1-1 53=2-2 52=2-2 49=2-1 51=2-3 49=1-1
59=2-2 56=2-1 53=1-2 51=1-1 52=1-2 51=2-2
60=2-2 59=1-2 56=1-1 53=1-2 53=2-2 52=1-1
61=1-2 60=1-2 58=2-1 55=2-2 56=2-2 53=2-2
62=1-1 61=2-1 59=2-2 56=1-2 58=1-2 56=2-2
62=2-1 60=2-2 59=2-1 59=1-1 58=1-2
62=1-1 60=2-1 62=2-1 59=1-1
61=1-1 62=2-2
62=1-1

59
 DEACI
INKOR ZATIT ORIJEN LIEN ODBACI AGRESI ISTRAI REPRO B IAS
PORAC A TACIJA OST VANJE JA VANJE DUKCI
IJA JA
Pr- Br Pr -Br Pr -Br Pr-Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr-Br Pr Br Bd
-Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd
P6 =2-1 P2 =2-1 P1 =2-1 P4 =1-1 P2 =1-1 P2 =1-1 P2 =2-2 P6 =2-1 P6 =2-1
P7 =2-1 P4 =1-1 P2 =1-2 P6 =1-2 P4 =2-1 P3 =1-1 P3 =2-1 P7 =2-1 P7 =2-1
P8 =1-2 P5 =2-2 P4 =2-2 P9 =2-2 P5 =1-2 P5 =1-2 P4 =1-1 P8 =1-1 P8 =1-1
P10=1-2 P8 =1-1 P5 =1-1 P12=2-1 P8 =2-2 P6 =1-1 P5 =2-1 P9 =1-1 P9 =1-1
P11=2-2 P10=1-2 P8 =2-1 P13=2-2 P10=2-2 P8 =2-2 P8 =1-1 P10=1-1 P10=1-1
P12=1-2 P11=2-3 P9 =1-1 P16=1-1 P11=1-2 P10=2-2 P10=1-1 P12=1-1 P12=1-1
P13=1-2 P15=1-1 P10=2-1 P21=2-1 P12=2-1 P11=1-2 P11=2-2 P13=1-2 P13=1-2
P17=2-2 P16=1-2 P11=1-2 P23=1-1 P14=2-1 P12=2-1 P15=1-2 P17=2-1 P14=1-1
P21=1-1 P17=2-1 P15=2-1 P24=2-1 P16=2-1 P14=2-1 P16=1-2 P21=1-2 P17=2-1
P22=1-1 P18=1-2 P16=2-2 P25=1-2 P17=1-2 P16=2-1 P18=1-1 P22=1-1 P21=1-2
P24=1-2 P19=2-1 P18=2-2 P26=1-2 P18=2-1 P17=1-2 P19=2-2 P24=1-1 P22=1-1
P25=2-2 P22=1-1 P19=1-2 P27=1-1 P21=2-1 P21=2-1 P23=1-1 P25=2-2 P24=1-1
P28=1-1 P24=1-2 P23=2-1 P28=2-1 P22=2-1 P22=2-2 P27=1-2 P26=2-1 P25=2-2
P29=2-2 P27=1-2 P26=2-1 P31=2-1 P24=2-2 P24=2-2 P29=2-1 P28=1-1 P26=2-1
P31=1-2 P29=2-1 P27=2-2 P32=2-1 P29=1-2 P25=1-1 P33=2-3 P29=2-2 P28=1-1
P32=1-3 P32=1-1 P33=1-2 P34=1-1 P31=2-1 P28=2-1 P38=2-2 P31=1-2 P29=2-1
P34=2-2 P33=2-2 P35=1-1 P36=2-1 P32=2-2 P29=1-2 P41=2-1 P32=1-3 P31=1-2
P38=2-2 P35=2-1 P38=1-2 P39=1-1 P33=1-2 P31=2-1 P42=2-1 P34=2-2 P32=1-2
P39=2-2 P38=2-3 P43=2-2 P42=2-1 P34=1-2 P32=2-2 P43=1-1 P37=1-1 P34=2-2
P42=1-1 P39=2-1 P45=2-1 P43=1-1 P38=1-3 P33=1-2 P45=1-1 P38=2-1 P38=2-1
P44=2-1 P43=1-2 P46=1-1 P44=1-2 P39=1-1 P34=1-2 P49=2-1 P39=2-1 P39=2-1
P45=1-1 P45=1-2 P47=1-1 P47=2-2 P43=2-1 P38=1-3 P55=2-1 P42=1-1 P42=1-1
P48=2-2 P46=2-1 P49=1-2 P48=1-1 P44=1-1 P39=1-1 P59=2-1 P44=2-2 P44=2-2
P51=2-1 P48=2-1 P53=2-2 P51=2-2 P45=2-2 P44=1-1 P60=2-1 P47=1-1 P47=1-1
P52=1-1 P49=2-1 P59=1-2 P52=1-3 P48=1-1 P45=2-2 P61=1-2 P48=2-1 P48=2-1
P56=2-1 P53=1-1 P60=1-2 P53=2-2 P55=1-1 P48=1-2 P51=2-2 P51=2-2
P58=1-2 P55=2-1 P61=2-2 P56=1-2 P58=2-2 P52=2-1 P52=1-2 P52=1-2
P61=1-2 P57=1-1 P62=2-1 P59=2-1 P59=1-1 P55=1-1 P53=2-1 P53=2-1
P59=2-1 P60=2-2 P61=2-2 P58=2-1 P56=2-2 P56=2-2
P61=1-3 P61=2-2 P58=1-2 P58=1-2
P62=1-1 P60=1-1 P60=1-1

60
 DEVOJKE
INKOR ZATIT ORIJEN LIENO ODBAC AGRESI ISTRA REPRO B IAS
PORAC A TACIJA ST IVANJE JA IVANJE DUKCIJ
IJA A
Pr- Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr Br Bd
-Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd
6=2-1 2=2-1 1=2-1 4=1-1 2=1-1 2=1-1 2=2-2 6=2-1 5=2-1
7=2-1 5=2-1 2=1-1 6=1-1 10 = 2 - 1 3=1-1 5=2-1 7=2-1 7=2-1
8=1-1 10 = 1 - 1 4=2-1 9=2-2 11 = 1 - 2 5=1-1 10 = 1 - 1 8=1-1 8=1-1
12 = 1 - 1 11 = 2 - 1 9=1-2 13 = 2 - 1 16 = 2 - 1 6=1-1 12 = 2 - 1 9=1-1 9=1-1
13 = 1 - 1 15 = 1 - 1 11 = 1 - 1 16 = 1 - 1 17 = 1 - 2 8=2-1 13 = 2 - 1 13 = 1 - 1 10 = 1 - 1
17 = 2 - 2 16 = 1 - 1 13 = 1 - 1 19 = 2 - 1 22 = 2 - 1 10 = 2 - 1 15 = 1 - 2 14 = 1 - 1 11 = 1 - 1
21 = 1 - 1 18 = 1 - 1 15 = 2 - 1 21 = 2 - 1 27 = 2 - 1 11 = 1 - 1 16 = 1 - 1 17 = 2 - 2 13 = 1 - 1
24 = 1 - 2 19 = 2 - 1 16 = 2 - 1 23 = 1 - 2 29 = 1 - 1 14 = 2 - 1 19 = 2 - 2 21 = 1 - 2 14 = 1 - 2
25 = 2 - 1 24 = 1 - 1 18 = 2 - 1 24 = 2 - 1 32 = 2 - 1 15 = 2 - 1 20 = 1 - 1 22 = 1 - 1 16 = 2 - 1
29 = 2 - 2 27 = 1 - 2 19 = 1 - 2 25 = 1 - 1 33 = 1 - 1 16 = 2 - 1 23 = 1 - 1 25 = 2 - 2 17 = 2 - 1
32 = 1 - 2 33 = 2 - 2 23 = 2 - 2 26 = 1 - 1 34 = 1 - 1 17 = 1 - 1 27 = 1 - 2 26 = 2 - 1 18 = 2 - 1
34 = 2 - 1 35 = 2 - 2 26 = 2 - 2 28 = 2 - 1 38 = 1 - 2 19 = 1 - 1 33 = 2 - 2 28 = 1 - 1 21 = 1 - 2
37 = 1 - 1 36 = 1 - 1 27 = 2 - 2 36 = 2 - 1 39 = 1 - 1 21 = 2 - 1 36 = 1 - 1 29 = 2 - 2 22 = 2 - 1
38 = 2 - 2 37 = 2 - 1 33 = 1 - 1 43 = 1 - 1 43 = 2 - 1 22 = 2 - 1 37 = 2 - 1 31 = 1 - 1 25 = 2 - 2
39 = 2 - 1 39 = 2 - 1 35 = 1 - 2 44 = 1 - 1 45 = 2 - 1 24 = 2 - 1 41 = 2 - 1 32 = 1 - 2 26 = 2 - 1
40 = 2 - 1 42 = 2 - 1 43 = 2 - 1 47 = 2 - 1 48 = 1 - 1 25 = 1 - 1 42 = 2 - 1 34 = 2 - 2 28 = 1 - 1
42 = 1 - 1 43 = 1 - 1 45 = 2 - 1 48 = 1 - 1 54 = 2 - 1 27 = 2 - 1 43 = 1 - 1 37 = 1 - 1 29 = 2 - 2
44 = 2 - 2 45 = 1 - 2 47 = 1 - 2 49 = 2 - 2 59 = 1 - 1 28 = 2 - 1 45 = 1 - 1 40 = 2 - 1 31 = 1 - 1
47 = 1 - 1 46 = 2 - 1 49 = 1 - 2 51 = 1 - 1 60 = 1 - 1 29 = 1 - 1 51 = 1 - 1 42 = 1 - 2 32 = 1 - 2
48 = 2 - 2 48 = 2 - 1 50 = 2 - 1 52 = 2 - 1 61 = 2 - 1 32 = 2 - 1 53 = 1 - 1 44 = 2 - 2 34 = 2 - 1
51 = 2 - 1 53 = 1 - 1 53 = 2 - 2 59 = 2 - 2 33 = 1 - 1 55 = 2 - 1 46 = 1 - 1 37 = 1 - 1
52 = 1 - 1 55 = 2 - 1 59 = 1 - 1 60 = 2 - 1 34 = 1 - 1 56 = 1 - 1 47 = 1 - 1 42 = 1 - 1
56 = 2 - 1 56 = 1 - 1 60 = 1 - 1 36 = 2 - 1 61 = 1 - 1 51 = 2 - 2 44 = 2 - 1
58 = 1 - 2 59 = 2 - 1 61 = 2 - 2 38 = 1 - 2 52 = 1 - 1 46 = 1 - 1
60 = 2 - 2 44 = 1 - 1 53 = 2 - 1 47 = 1 - 2
61 = 1 - 2 45 = 2 - 1 56 = 2 - 2 51 = 2 - 2
62 = 1 - 1 48 = 1 - 2 58 = 1 - 2 53 = 2 - 1
52 = 2 - 1 62 = 2 - 1 56 = 2 - 2
55 = 1 - 1 57 = 2 - 1
58 = 2 - 1 58 = 1 - 2
61 = 2 - 1 62 = 2 - 2

61
 ENE

INKOR ZATIT ORIJEN LIENO ODBAC AGRES- ISTRA REPRO- B IAS

P- A T- -ST I- IJA I- DUKCIJ
ORACIJ ACIJA VANJE VANJE A
A
Pr- Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr Br Bd
-Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd
1=1-1 2=2-1 1=2-1 4=1-1 2=1-1 2=1-1 2=2-2 1=1-1 7=2-1
8=1-1 5=2-1 2=1-1 6=1-1 10 = 2 - 2 5=1-1 3=2-2 6=2-1 8=1-1
10 = 1 - 1 6=2-1 5=1-1 9=2-1 11 = 1 - 2 6=1-1 5=2-1 8=1-2 10 = 1 - 1
12 = 1 - 1 10 = 1 - 1 7=1-1 14 = 2 - 1 13 = 2 - 1 8=2-2 7=1-1 10 = 1 - 1 13 = 1 - 2
13 = 1 - 1 11 = 2 - 2 9=1-2 21 = 2 - 1 17 = 1 - 1 10 = 2 - 2 9=1-1 13 = 1 - 2 14 = 1 - 1
17 = 2 - 1 16 = 1 - 1 11 = 1 - 1 23 = 1 - 2 20 = 1 - 1 11 = 1 - 1 10 = 1 - 1 17 = 2 - 1 17 = 2 - 1
21 = 1 - 1 18 = 1 - 2 14 = 1 - 1 24 = 2 - 1 22 = 2 - 1 14 = 2 - 1 12 = 2 - 1 21 = 1 - 1 19 = 1 - 1
24 = 1 - 2 24 = 1 - 1 16 = 2 - 1 25 = 1 - 1 24 = 2 - 1 16 = 2 - 1 13 = 2 - 2 25 = 2 - 1 21 = 1 - 2
25 = 2 - 1 27 = 1 - 1 18 = 2 - 2 26 = 1 - 2 29 = 1 - 1 17 = 1 - 1 14 = 1 - 1 29 = 2 - 2 25 = 2 - 2
29 = 2 - 1 28 = 1 - 1 19 = 1 - 1 28 = 2 - 1 30 = 2 - 2 19 = 1 - 1 15 = 1 - 2 32 = 1 - 1 26 = 2 - 1
30 = 1 - 1 30 = 1 - 1 22 = 1 - 1 29 = 1 - 1 31 = 2 - 1 21 = 2 - 1 16 = 1 - 2 34 = 2 - 2 28 = 1 - 1
31 = 1 - 1 33 = 2 - 2 23 = 2 - 1 36 = 2 - 2 32 = 2 - 1 22 = 2 - 1 19 = 2 - 2 37 = 1 - 2 29 = 2 - 2
32 = 1 - 1 35 = 2 - 1 26 = 2 - 2 38 = 1 - 1 33 = 1 - 1 24 = 2 - 1 20 = 1 - 1 40 = 2 - 2 30 = 1 - 1
34 = 2 - 2 36 = 1 - 1 27 = 2 - 2 41 = 1 - 2 34 = 1 - 1 25 = 1 - 1 22 = 1 - 1 42 = 1 - 2 31 = 1 - 1
36 = 1 - 1 38 = 2 - 2 33 = 1 - 1 43 = 1 - 1 38 = 1 - 2 26 = 1 - 1 27 = 1 - 2 44 = 2 - 2 32 = 1 - 2
37 = 1 - 1 39 = 2 - 1 35 = 1 - 1 44 = 1 - 2 39 = 1 - 2 28 = 2 - 1 28 = 1 - 1 46 = 1 - 1 34 = 2 - 1
38 = 2 - 2 45 = 1 - 2 42 = 1 - 1 48 = 1 - 2 45 = 2 - 2 29 = 1 - 2 33 = 2 - 1 51 = 2 - 2 37 = 1 - 1
39 = 2 - 2 46 = 2 - 1 47 = 1 - 2 49 = 2 - 2 48 = 1 - 1 32 = 2 - 1 36 = 1 - 1 52 = 1 - 2 40 = 2 - 1
40 = 2 - 1 48 = 2 - 2 49 = 1 - 2 50 = 1 - 1 51 = 1 - 1 33 = 1 - 1 37 = 2 - 1 56 = 2 - 2 42 = 1 - 1
42 = 1 - 1 53 = 1 - 1 50 = 2 - 1 52 = 2 - 2 54 = 2 - 1 34 = 1 - 2 39 = 1 - 1 58 = 1 - 2 44 = 2 - 2
44 = 2 - 1 55 = 2 - 1 53 = 2 - 2 53 = 1 - 1 58 = 2 - 1 36 = 2 - 2 40 = 1 - 1 62 = 2 - 1 45 = 1 - 1
48 = 2 - 2 61 = 1 - 2 61 = 2 - 1 55 = 1 - 2 38 = 1 - 2 41 = 2 - 1 46 = 1 - 2
51 = 2 - 2 62 = 1 - 1 56 = 1 - 1 41 = 1 - 1 45 = 1 - 1 47 = 1 - 1
52 = 1 - 2 58 = 2 - 1 44 = 1 - 1 51 = 1 - 1 49 = 1 - 1
56 = 2 - 2 59 = 2 - 1 45 = 2 - 1 55 = 2 - 1 50 = 2 - 1
58 = 1 - 1 60 = 2 - 1 48 = 1 - 2 56 = 1 - 1 51 = 2 - 2
51 = 1 - 1 52 = 1 - 1
52 = 2 - 1 56 = 2 - 2
55 = 1 - 1 57 = 2 - 1
58 = 2 - 1 58 = 1 - 2
61 = 2 - 1 62 = 2 - 2

62
 MOMCI

INKOR ZATIT ORIJEN LIENO ODBAC AGRESI ISTRA REPRO B IAS

PORAC A TACIJA ST IVANJE JA IVANJE DUKCIJ
IJA A
Pr- Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr Br Bd
-Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd
6=2-1 2=2-1 1=2-1 4=1-1 2=1-1 2=1-1 2=2-2 7=2-1 3=1-1
7=2-1 5=2-1 2=1-1 6=1-1 4=2-1 3=1-1 3=2-1 8=1-1 6=2-1
8=1-1 6=2-1 5=1-1 9=2-2 8=2-1 5=1-1 5=2-1 9=1-1 7=2-1
10 = 1 - 1 10 = 1 - 1 9=1-1 13 = 2 - 1 10 = 2 - 1 6=1-1 10 = 1 - 1 10 = 1 - 1 8=1-1
11 = 2 - 2 11 = 2 - 2 11 = 1 - 1 21 = 2 - 1 11 = 1 - 1 8=2-1 11 = 2 - 1 13 = 1 - 1 9=1-1
12 = 1 - 2 15 = 1 - 1 15 = 2 - 1 23 = 1 - 1 14 = 2 - 1 10 = 2 - 2 15 = 1 - 2 14 = 1 - 1 10 = 1 - 1
13 = 1 - 1 16 = 1 - 1 16 = 2 - 1 24 = 2 - 1 17 = 1 - 2 11 = 1 - 2 16 = 1 - 1 17 = 2 - 1 12 = 1 - 1
14 = 1 - 1 18 = 1 - 2 18 = 2 - 2 25 = 1 - 2 22 = 2 - 1 14 = 2 - 1 19 = 2 - 2 21 = 1 - 2 13 = 1 - 2
17 = 2 - 1 19 = 2 - 1 19 = 1 - 2 26 = 1 - 1 24 = 2 - 1 15 = 2 - 1 20 = 1 - 1 25 = 2 - 2 14 = 1 - 2
18 = 1 - 1 24 = 1 - 2 23 = 2 - 1 28 = 2 - 1 29 = 1 - 2 16 = 2 - 1 23 = 1 - 1 26 = 2 - 1 21 = 1 - 2
21 = 1 - 1 27 = 1 - 2 26 = 2 - 1 34 = 1 - 1 31 = 2 - 1 17 = 1 - 1 27 = 1 - 2 28 = 1 - 1 22 = 1 - 2
22 = 1 - 1 33 = 2 - 2 27 = 2 - 2 42 = 2 - 1 32 = 2 - 1 19 = 1 - 1 33 = 2 - 1 29 = 2 - 2 25 = 2 - 2
24 = 1 - 2 35 = 2 - 1 33 = 1 - 1 43 = 1 - 1 33 = 1 - 1 21 = 2 - 1 36 = 1 - 1 31 = 1 - 1 26 = 2 - 2
25 = 2 - 2 36 = 1 - 1 35 = 1 - 2 44 = 1 - 1 34 = 1 - 1 22 = 2 - 1 37 = 2 - 1 32 = 1 - 2 28 = 1 - 2
28 = 1 - 1 38 = 2 - 2 38 = 1 - 1 47 = 2 - 1 38 = 1 - 2 24 = 2 - 2 38 = 2 - 1 34 = 2 - 2 29 = 2 - 1
29 = 2 - 2 39 = 2 - 1 43 = 2 - 1 48 = 1 - 2 39 = 1 - 1 25 = 1 - 1 41 = 2 - 1 37 = 1 - 2 31 = 1 - 2
31 = 1 - 1 43 = 1 - 1 45 = 2 - 1 49 = 2 - 1 43 = 2 - 1 27 = 2 - 1 42 = 2 - 1 40 = 2 - 1 32 = 1 - 2
32 = 1 - 2 45 = 1 - 2 47 = 1 - 1 52 = 2 - 1 44 = 1 - 1 28 = 2 - 1 45 = 1 - 1 42 = 1 - 2 34 = 2 - 2
34 = 2 - 2 46 = 2 - 1 49 = 1 - 2 53 = 1 - 1 45 = 2 - 1 29 = 1 - 2 49 = 2 - 1 44 = 2 - 2 39 = 2 - 1
37 = 1 - 1 48 = 2 - 1 53 = 2 - 1 55 = 1 - 1 48 = 1 - 1 32 = 2 - 2 55 = 2 - 1 47 = 1 - 1 42 = 1 - 1
38 = 2 - 2 49 = 2 - 1 59 = 1 - 1 56 = 1 - 1 51 = 1 - 1 33 = 1 - 1 61 = 1 - 1 48 = 2 - 1 44 = 2 - 1
39 = 2 - 2 52 = 1 - 1 61 = 2 - 1 59 = 2 - 1 52 = 2 - 1 34 = 1 - 2 51 = 2 - 2 46 = 1 - 1
42 = 1 - 1 53 = 1 - 1 62 = 2 - 1 54 = 2 - 1 36 = 2 - 1 52 = 1 - 1 47 = 1 - 2
44 = 2 - 2 55 = 2 - 1 58 = 2 - 1 38 = 1 - 2 53 = 2 - 1 48 = 2 - 1
45 = 1 - 1 61 = 1 - 2 59 = 1 - 1 39 = 1 - 1 56 = 2 - 2 51 = 2 - 2
48 = 2 - 2 62 = 1 - 1 60 = 1 - 1 44 = 1 - 1 58 = 1 - 2 52 = 1 - 1
51 = 2 - 1 61 = 2 - 1 45 = 2 - 2 62 = 2 - 1 53 = 2 - 1
52 = 1 - 1 48 = 1 - 2 56 = 2 - 2
56 = 2 - 1 52 = 2 - 2 57 = 2 - 1
58 = 1 - 1 55 = 1 - 1 58 = 1 - 2
61 = 1 - 2 58 = 2 - 1 62 = 2 - 1
61 = 2 - 2

63
 MUKARCI

INKOR ZATIT ORIJEN LIENO ODBAC AGRESI ISTRA REPRO B IAS

PORAC A TACIJA ST IVANJE JA IVANJE DUKCIJ
IJA A
Pr- Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr Br Bd
-Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd
1=1-1 2=2-1 1=2-1 4=1-1 4=2-1 2=1-1 2=2-2 1=1-1 5=2-2
7=2-1 11 = 2 - 2 5=1-1 6=1-1 11 = 1 - 2 3=1-2 3=2-1 6=2-1 6=2-1
8=1-1 16 = 1 - 1 7=1-1 9=2-2 17 = 1 - 2 5=1-1 5=2-1 7=2-1 8=1-1
11 = 2 - 2 18 = 1 - 2 9=1-1 12 = 2 - 1 20 = 1 - 1 8=2-1 7=1-1 8=1-1 9=1-1
12 = 1 - 1 24 = 1 - 1 14 = 1 - 1 14 = 2 - 1 22 = 2 - 1 10 = 2 - 1 12 = 2 - 1 12 = 1 - 1 10 = 1 - 2
13 = 1 - 1 27 = 1 - 2 16 = 2 - 1 20 = 2 - 1 29 = 1 - 1 11 = 1 - 2 13 = 2 - 1 13 = 1 - 2 12 = 1 - 1
17 = 2 - 1 30 = 1 - 1 18 = 2 - 2 21 = 2 - 1 30 = 2 - 2 14 = 2 - 1 15 = 1 - 2 14 = 1 - 1 13 = 1 - 2
18 = 1 - 1 33 = 2 - 2 19 = 1 - 1 23 = 1 - 2 31 = 2 - 1 15 = 2 - 1 16 = 1 - 1 17 = 2 - 1 14 = 1 - 1
21 = 1 - 1 35 = 2 - 1 22 = 1 - 1 24 = 2 - 1 32 = 2 - 1 16 = 2 - 1 19 = 2 - 2 21 = 1 - 1 17 = 2 - 1
24 = 1 - 1 36 = 1 - 2 23 = 2 - 1 25 = 1 - 1 33 = 1 - 2 17 = 1 - 1 20 = 1 - 2 25 = 2 - 1 21 = 1 - 2
25 = 2 - 1 37 = 2 - 1 26 = 2 - 1 26 = 1 - 2 38 = 1 - 2 19 = 1 - 2 23 = 1 - 1 29 = 2 - 1 22 = 1 - 1
29 = 2 - 1 38 = 2 - 1 27 = 2 - 2 28 = 2 - 1 39 = 1 - 2 20 = 2 - 1 27 = 1 - 2 31 = 1 - 1 24 = 1 - 1
32 = 1 - 1 43 = 1 - 1 33 = 1 - 1 36 = 2 - 1 43 = 2 - 2 22 = 2 - 1 33 = 2 - 1 32 = 1 - 1 25 = 2 - 2
34 = 2 - 1 45 = 1 - 1 35 = 1 - 2 41 = 1 - 1 45 = 2 - 1 24 = 2 - 2 36 = 1 - 1 34 = 2 - 1 26 = 1 - 1
37 = 1 - 1 46 = 2 - 1 43 = 2 - 1 43 = 1 - 2 51 = 1 - 1 25 = 1 - 1 37 = 2 - 1 37 = 1 - 1 28 = 2 - 2
38 = 2 - 1 48 = 2 - 1 47 = 1 - 1 44 = 1 - 1 54 = 2 - 2 27 = 2 - 2 39 = 1 - 1 40 = 2 - 1 29 = 1 - 1
39 = 2 - 2 53 = 1 - 1 49 = 1 - 2 48 = 1 - 1 59 = 1 - 2 29 = 1 - 2 40 = 1 - 1 42 = 1 - 2 31 = 1 - 2
40 = 2 - 1 55 = 2 - 1 50 = 2 - 1 49 = 2 - 2 32 = 2 - 1 41 = 2 - 1 44 = 2 - 2 32 = 1 - 2
42 = 1 - 1 61 = 1 - 2 53 = 2 - 2 52 = 2 - 1 33 = 1 - 2 42 = 2 - 1 46 = 1 - 1 34 = 2 - 2
44 = 2 - 1 62 = 1 - 1 59 = 1 - 1 53 = 1 - 1 34 = 1 - 1 51 = 1 - 1 47 = 1 - 1 38 = 2 - 1
48 = 2 - 1 61 = 2 - 1 55 = 1 - 1 36 = 2 - 2 55 = 2 - 2 51 = 2 - 1 39 = 2 - 1
51 = 2 - 1 62 = 2 - 1 56 = 1 - 1 38 = 1 - 2 56 = 1 - 1 52 = 1 - 2 42 = 1 - 1
52 = 1 - 2 59 = 2 - 2 41 = 1 - 1 56 = 2 - 2 44 = 2 - 1
56 = 2 - 1 60 = 2 - 1 45 = 2 - 1 58 = 1 - 1 45 = 1 - 1
57 = 1 - 1 48 = 1 - 1 62 = 2 - 1 47 = 1 - 1
58 = 1 - 1 52 = 2 - 1 48 = 2 - 1
61 = 1 - 1 55 = 1 - 1 51 = 2 - 1
61 = 2 - 2 52 = 1 - 1
56 = 2 - 2
58 = 1 - 2
61 = 1 - 1

if+Definicija crte linosti

001+Konformistina osoba
002+Prilagoenost uz neurotine smetnje
100+Prihvata ideje i ljude, a ljudima prilazi sa poverenjem
101+Posluna, esto do submisivnosti
102+Pogrena interpretira drutvenih pojava
103+Zavisna i sugestibilna linost
104+Sposobna je da menja sebe kroz nova iskustva
105+Ima potrebu za oralnom stimulacijom (puenje, pie itd)
106+Lakoverna, naivna
107+Izraeniji neverbalni jezika u ponaanju
126+Nepoverljiva linost
127+Neposluna, samosvesna, tvrdoglava osoba
151+Radoznala osoba
152+Skromna, spremna da se potini
153+Loe procenjuje ljude i situacije
154+Rezignirana osoba
155+KONFLIKT: "zatrpava" se novim doivljajima, a da stare jos nije asimilirala u sopstveno iskustvo
156+Zaljubljena u nekoga ili/i osea ljubav prema nekome
157+Voli ljude, ali je nepoverljiva, sumnja u njihove motive
158+Pasivna osoba 64
159+Heteroseksualni odnose, "dajui" vie nego to "uzima"
160+Gladna je ljubavi, ali se esto razoarava
161+Nezrela, impulsivna, nerazumna osoba
162+Radoznalost (kontrolibilnou ograniena
163+Moe da ima kardiovaskularne smetnje
164+Posle 30 godine ivota kardiovaskularne smetnje
165+sklona kancerogenim oboljenjima
166+sklona kancerogenim oboljenjima posle 30-te godine
200+Funkcionie preko impulsivnosti
201+Voli da proba sve sto je novo (udi za novim)
202+Detinje radoznala linost
203+Osoba "kratkog daha"
204+Kod ove osobe je smanjen princip realnosti
205+Ponaa se nezrelo u interpersonalnim odnosima
206+Celo ponaanje joj je u oekivanju akcije koja izostaje
226+Bojaljiva je i nesigurna u susretu sa novim iskustvima
227+Izbegava nove stvari, sredine i iskustva
228+Kontrolisana je
229+Pretea tenzija izvlai je iz drutvenih susreta
251+Anksiozna osoba; esto osea uas, jezu ili paniku
252+Razoarana je u ljude, svoj ivot i samu sebe
253+Stidljiva je i lako ju je posramiti
254+KONFLIKT: zbog potrebe da stupi u akciju i nemogunosti da proceni situaciju
255+Flertuje u heteroseksualnom ponaanju
256+Ima nerealne percepcije
257+Mozda je sklona da prezire ili mrzi ljude oko sebe
258+Ushiena je ljudima
259+Poseduje sklonost ka drutvenom avanturizmu
260+Avanturista je kroz stvari i aktivnosti: voli opasnost,
300+Stalno strepi, oprezna je, bojaljiva i nesigurna
301+Strahuje da ne doe u situaciju nevolje i ugroenosti
302+Brine se ta drugi govore i misle o njoj
303+Moe da bude socijalno ili/i emotivno neprilagoena
304+Povui e se iz interpersonalnih odnosa ako ponu da ugroavaju njenu psiholoku situaciju
305+Poseduje strah koji utie na svaku aktivnost
306+Izbegava neprijatne drai i situacije
307+Mogue neefikasna u uenu ili u svojoj profesiji
308+Razvija intenzivne odbrane (intervjuom ispitati koje)
310+Strahuje od gubitka samokontrole ili orjentacije
326+Neoprezna osoba: sklona rizicima i konfliktima
327+Osoba smanjene odgovornosti
328+ini opasne stvari koje nisu u njenom interesu
329+Gubi odnos prema realnosti
330+Neintegrisana linost
331+esto je neprihvatljiva u drutvenoj komunikaciji
351+Osoba u stanju aktuelnog oajanja
352+Male su anse za uspenu psihoterapiju
353+Anksiozna osoba (fobino ili anksiozno reagovanje)
354+Strah od akcije ili reakcija (na sopstveno ponaanje) okoline
355+Oseanje krivice, snanu savest, odgovorna je i oprezna
356+Nesigurna u sebe pa se dokazuje razliitim aktivnostima
357+Neodgovorna je i nemarna prema drugima
358+Nema li ova osoba psihopatska svojstva?
359+Slaba unutranju stabilnost brana zajednica
360+Ova osoba nastojae, da po cenu sopstvene muke i odricanja, sauva svoju branu zajednicu
400+Potitena, tuna, socijalno deprimirana osoba
401+Nezadovoljstvo sobom i perspektivama - pesimista
402+prikraena sto odraava emotivnu tenziju
403+Seksualno nesigurna u ulozi svog pola
405+Da li se ova osoba ponaa delikventno ? 65
406+ivot uskratio neto ju je inilo srenom i zadovoljnom
407+Nije li ova osoba depresivno-suicidna?
408+("drogiranjem") radom, uenjem, zabavom, seksom
409+mogui gestovi u neverbalnom ili verbalnom ponaanju
426+zadovoljna svojom psiholokom situacijom
427+Porie ili/i potiskuje teskoe i konflikte
451+Trenutno se osea beznadeno
452+Osoba sklona kajanju i izvinjavanju
453+Uspeh psihoterapije kod ove osobe je vrlo verovatan
454+Nesposobna da se opusti i prepusti igri, ludovanju i
455+Samosaaljeva se, a pomera agresiju na "rtvene jarce"
456+KONFLIKT:pokuava da se kako-tako izrazi u seksu ali je ipak seksualno nesigurna osoba
457+Neprevaziena nesigurnost u polnoj ulozi
458+Homoseksualno ili/i autoseksualno orjentisana osoba
459+Moe da ispoljava zavist i zlobu
500+Tvrdoglava, maliciozna, sarkastina osoba
501+kritina, sklona da odbacuje ljude i njihove ideje
502+Drugi je vide kao neprijateljsku i zlonamernu osobu
503+Pasivno-agresivna, odbacujua linost
504+odbacuje ili izbacuje iz sebe neto to je vec unela
505+izbegava nova emotivna i drutvena iskustva
506+Tendenciozno ili pristrasno prosuuje o ljudima
507+Konzervativna i autoritarna osoba
508+Osea gaenje, muninu, a ponekad, i povraa
509+Projekciju i racionalizaciju kao mehanizme odbrane
510+Sklona je rukovodeim poslovima
526+Nedostaje joj kritinost
527+Talenat za sticanje raznolikih iskustava
551+Povodljiva, pasivna i nesamostalna osoba
552+Cinina osoba
553+Osea prezir, nipodatavanje, gnuanje, mrnju
554+Tvrdoglava je, a nesamostalna osoba
555+Preterano sklona dokazivanju kritiko miljenje
600+potrebu da shvati i upozna svoju okolinu
601+Koristi iskustvo kako bi lake izala na kraj sa svetom oko sebe
602+Organizovana i celishodna osoba
603+Adekvatna i dobro uravnoteena linost
604+Ima solidnu samokontrolu
605+kompulsivnu, pedantnu i opsesivnu linost
606+Eksperimentie, planira
608+aktivna u pribavljanju informacija u psiholokom polju
609+Trudi se da logiki upravlja svojim ivotom
610+Blokira korisne energije detalje isplanira
611+Izvrava akcije na duge staze, dugo ulae napor
612+intelektualnim naporom kontrolie svoju psihopatologiju
613+potrebu da dosegne najvie nivoe sopstvenih mogunosti:
626+ivi od danas do sutra; retko planira budunost
627+Funkcionie dezorganizovano u miljenju i aktivnostima
628+Nema uvida u sebe i svoju situaciju
651+Agresivna je, tvrdoglava, osvetoljubiva i ekspanzivna
652+Optimista je, hrabra i samouverena
653+Zgrena u potrebi da sve predvidi i isplanira
699+Nepodobnost da nosi oruje! sklona octing-out-u
700+Sklona svai i necelishodnom dokazivanju
701+Bez ustruavanja i obzira kae sve to joj je na umu
702+Puna je otpora, gneva i otvoreno ga izraava
703+Rui sve pred sobom i gazi preko mrtvih
704+Buntovna, osvetoljubiva i nesaradljiva linost
705+Poseduje iskustvo da se destrukcijom moe potiniti svet
706+Opasnost i prepreke otklanja destrukcijom koja i uiva66
707+Intelektualka samostalnog, slobodnog ponaanje
726+Mukarac pomalo feminiziranog ponaanja
727+ena koja pasivno i konformistiki prihvata polnu ulogu
751+Ispoljava oralno- agresivno ponaanje
752+Ponos i prijatnost izraeni kroz vitalnu ekspanziju
753+Visoko moralna linost
800+Ponaa se drutveno, srdano, prijateljski, predusretljivo
801+Otvorena, ekstrovertirana osoba
802+Osoba koja ima empatije za druge ljude
803+Uiva u drugih ljudi i ima potrebu za vezivanjem
804+Sposobna da sebe investira u prijateljske veze
805+Prijateljstva odrava preko tolerancije i razumevanja,
806+Osoba izraenih heteroseksualnih potrebe i aktivnosti
807+Osea simpatije za ljude u celini
808+Neposredna je u izraavanju ljudske topline
826+Ponaa se nedrutveno i bez srdanosti
827+Introvertirana je i ima teskoe u komunikaciji sa ljudima
828+Izdvojena iz drutvenih odnosa pa i iz sveta realnosti
851+Bitno izmenjena neurotina osoba
900+Slaba potreba za menjanjem seksualnih partnera
901+Prosena potreba za menjanjem seksualnih partnera
902+Velika potreba za estom promenom seksualnog partnera
903+Retko ili nikada ne doivljava orgazam
904+Proseno esto doivljavanje ograzma
905+Uvek ili skoro uvek doivljava orgazam
906+Retko ili nikada se ne samozadovoljava
907+Proseno samozadovoljavanje
908+esto samozadovoljavanje
909+Izrazena seksualna interesovanja u svim oblastima:
910+Prosena seksualna zainteresovanost
911+Slabo izraena seksualna interesovanja
912+Ako je zgodna moda je "kuka" prema mukarcima.
951+Vrlo visoka iskrenost
952+Prosena iskrenost
953+Sklonost raznoliko motivisanoj neiskrenosti
954+Ne ume da sakrije oseanja
955+Proseno uspeno skriva oseanja
956+Vrlo uspeno krije oseanja
957+Slabo procenjuje ljude i njihove osobine
958+Proseno tano procenjuje ljude i njihove osobine
959+Tano procenjuje ljude i njihove osobine
980+Emocionalnu osnovu za racionalno ponaanje
981+Nezavisnog, nametljiva, sklona takmienju i otporna
982+Bezbrina (u smislu "brao, lako emo")
983+Nestalna, nepouzdana, pragmatina, prenebregava drutvene norme
984+Stidljiva, promilja koleba; brina je, ponekad neiskrena
985+Spokojna, elastina, prilagodljiva, jednostavna
986+Iracionalno zabrinuta, nemir, obeshrabrena je i napeta
987+ponaanje prilagoava situaciji
988+Linost sposobna da brzo i uspeno prevlada stres.
989+Postoji mogunost simulacije radi ostvarenja neke dobiti
990+Ova osoba pripada rizinoj grupi: ema samoubistvu
991+Osoba sloene i netipine psiholoke strukturePreporuujem da upotrebite bateriju.
992+Verovatno su neke osobine pogreno pripisane ovoj osobi. primenu ire bateriju testova linosti.
993+Preuveliava svoje tekoe u trenutnoj situaciji
994+U nepovoljnim ivotnim okolnostima sklonost alkoholu
995+Proseno izraena sklonost alkoholu
996+Mala je verovatnoa za nekontrolisanim pijenjem
998+Poseduje sklonost da razvija psihosomatske smetnje
67
Tabela ??: Opisni statistici sirovih skorova dimenzija PIE-a za uzorak devojica (N=718) dobijenih razliitim
skoring-formulama (INK, ZAS, LI itd)
Amerike Devojice Deaci Momci Devojke Mukarci ene
AS SD AS SD AS SD AS SD AS SD AS SD AS SD
18.800 4.959 28.69 7.726 34.44 8.679 31.49 8.046 24.28 6.355 20.62 5.64 24.893 6.653
7 8 7 5 8 0
14.604 5.302 22.17 11.89 25.44 10.31 18.33 7.735 16.60 7.544 12.80 6.44 16.906 6.864
9 4 8 3 0 8 4 2
10.681 3.781 28.94 11.72 23.26 10.84 15.78 7.141 20.17 8.594 16.18 6.15 17.632 6.579
6 0 9 9 3 5 7 9
6.273 4.105 14.21 10.77 14.74 6.048 6.355 5.336 8.093 6.188 9.265 6.16 10.542 6.515
6 6 2 5
9.946 4.312 14.33 8.040 13.90 8.247 9.795 5.413 8.836 5.143 11.09 5.28 8.840 5.286
8 2 3 0
10.106 5.627 9.469 6.107 12.94 8.524 12.69 7.827 9.853 5.860 13.36 7.60 10.661 6.587
2 3 7 4
17.775 5.055 21.13 11.79 18.80 8.956 13.50 6.240 13.68 7.078 13.34 6.69 17.481 6.539
0 1 0 2 1 6 3
15.489 3.963 35.09 10.09 34.48 8.465 30.63 7.387 31.21 7.489 22.88 6.04 25.342 6.779
7 2 1 2 6 5 5
34.159 6.655 34.27 9.868 32.86 8.049 35.48 8.167 32.15 6.989 30.26 6.42 32.755 7.528
7 9 9 9 9 4

Tabela ??: Matrica korelacija sirovih skorova na uzorku devojica (N=718) obraenih razliitim skoring-
formulama (u prvom redu su korelacije sa skorova dobijene po starom priruniku)
INK ZAS ORJ LI ODB AGR IST REP BIA
Devojice- .901 .822 .811 .768 .558 .913 .759 .883 .491
stari
kao Deaci .870 .905 .967 .861 .822 .920 .935 .940 .889
kao Momci .870 .898 .972 .928 .735 .949 .940 .952 .911
kao Devojke .965 .969 .979 .954 .932 .963 .971 .953 .931
kao Mukarci .889 .917 .941 .881 .785 .969 .900 .952 .748
kao ene .954 .836 .939 .775 .609 .912 .888 .907 .903

Tabela ??: Korelacije skoring formula izraunavanja sirovih skorova za deake (N=330 i devojice (N=718),
INK ZAT ORIJ LIE ODBA DEST ISTR REPR BIA
Momci-Deaci 994 976 978 914 981 988 952 970 978
Devoke- 965 969 979 954 931 963 970 953 931
Devojice

68
TABELA ??: PERCENTILNI SKOROVI ZA DEVOJICE (OD 15 DO 17 GODINA), N = 718
SIROVI INKORPO ZATIT ORIJEN LIE ODBAC AGRES ISTRA REPRO BIAS
SKOR RACIJA A TACIJA NOST IVANJE IJA IVANJ DUKCIJ
E A
0 0 0 0 6 2 3 0 0 0
1 1 0 0 10 4 11 1 0 0
2 1 2 1 14 9 16 3 0 0
3 1 3 1 18 13 21 4 0 0
4 1 5 2 22 17 24 6 1 0
5 1 7 3 27 18 30 9 1 1
6 1 9 4 29 19 35 11 1 1
7 1 11 5 33 22 41 15 2 1
8 2 15 6 40 25 47 18 2 1
9 2 19 8 44 31 53 20 2 2
10 3 22 8 46 36 60 23 2 2
11 4 24 10 49 38 63 26 2 3
12 4 27 11 50 42 69 28 3 4
13 6 29 11 52 47 75 30 4 5
14 7 31 13 54 51 78 33 5 6
15 8 33 15 58 54 83 34 6 7
16 9 36 17 62 58 85 37 6 7
17 10 37 20 63 64 88 42 7 9
18 13 40 20 68 68 93 44 9 9
19 15 43 23 71 71 94 49 11 9
20 16 47 26 74 73 96 52 11 11
21 19 51 29 74 77 97 56 13 13
22 21 53 33 76 79 98 58 15 13
23 22 55 34 78 83 98 61 16 16
24 23 57 37 80 87 99 62 17 17
25 26 62 38 83 90 63 18 20
26 29 64 39 86 94 67 21 21
27 33 66 42 86 97 68 22 22
28 37 68 44 88 98 71 22 24
29 42 71 46 89 99 73 24 26
30 47 73 47 91 75 27 29
31 53 78 53 92 77 30 32
32 58 80 56 93 80 31 35
33 64 81 59 94 82 36 38
34 72 82 61 95 86 39 40
35 83 84 63 95 87 42 44
36 94 85 67 96 89 45 48
37 99 86 71 98 91 47 52
38 89 74 98 91 51 58
39 91 78 99 93 54 62
40 92 81 93 58 67
41 93 83 94 65 71
42 94 87 96 73 78
43 95 90 96 79 83
44 97 95 97 84 88
45 98 97 98 91 95
46 99 98 99 96 99
46 99 99

69
TABELA ??: PERCENTILNI SKOROVI ZA DEAKE (OD 15 DO 17 GODINA), N = 330
ISTRA REPRO
SIROVI INKORPO ZATIT ORIJEN LIE ODBAC AGRES
IVANJ DUKCIJ BIAS
SKOR RACIJA A TACIJA NOST IVANJE IJA
E A
0 0 0 1 0 0 4 1 0 0
1 0 0 1 0 5 9 1 0 0
2 1 1 2 0 9 13 3 0 1
3 1 3 3 0 14 18 6 1 1
4 2 3 5 0 18 21 10 1 1
5 2 5 6 0 22 25 12 1 1
6 2 8 7 1 23 30 15 1 1
7 3 9 8 8 27 33 17 1 1
8 3 11 8 15 32 36 21 2 1
9 3 13 11 26 36 38 23 3 2
10 5 17 14 29 40 43 25 3 3
11 5 18 16 36 43 47 29 3 3
12 7 19 18 43 47 51 32 4 3
13 7 23 18 51 51 54 37 7 7
14 7 23 22 55 55 58 40 7 8
15 10 27 23 61 57 60 45 8 8
16 10 30 24 68 62 62 47 9 11
17 10 34 27 73 64 66 51 11 11
18 12 35 29 76 67 68 53 12 12
19 12 38 33 79 70 71 55 12 12
20 13 40 38 80 73 73 59 14 13
21 14 41 41 84 74 74 64 14 14
22 16 42 43 88 74 76 68 15 16
23 17 44 45 90 77 77 69 16 17
24 21 47 45 92 77 78 72 16 21
25 25 51 49 94 79 82 75 18 21
26 26 52 54 95 81 84 78 21 22
27 26 55 57 96 84 86 80 22 27
28 29 59 60 99 87 86 83 25 32
29 32 60 65 88 90 86 29 32
30 34 63 68 90 92 88 32 34
31 35 68 73 92 92 90 34 37
32 39 71 74 92 93 94 36 39
33 43 75 77 92 95 98 38 44
34 47 76 79 93 95 99 40 49
35 47 79 82 95 95 46 52
36 51 82 84 95 97 49 60
37 54 84 86 98 97 55 65
38 60 86 87 99 97 60 70
39 62 90 90 99 66 77
40 66 92 92 71 85
41 72 95 95 79 95
42 77 96 99 86 99
43 84 97 95
44 90 98 99
45 92 99
45 99

70
 DEVOJICE
INKOR ZATIT ORIJEN LIENO ODBAC AGRESI ISTRA
REPRO B I A S
PORAC A TACIJA ST IVANJE JA IVANJE
DUKCIJ
IJA A
Pr- Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr Br
-Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd Bd
6 =2-1 2 =2-2 1 =2-1 4 =1-1 2 =1-1 2 =1-1 2 =2-2 6 =2-1 6 =2-1
7 =2-1 4 =1-1 2 =1-1 6 =1-1 10=2-1 5 =1-1 4 =1-1 7 =2-1 7 =2-1
9 =1-1 5 =2-1 4 =2-1 9 =2-2 11=1-3 6 =1-1 5 =2-1 9 =1-1 9 =1-1
10=1-1 9 =2-1 9 =1-2 13=2-2 15=2-1 8 =2-1 9 =2-1 12=1-1 12=1-1
12=1-1 10=1-1 11=1-1 15=1-1 16=2-2 10=2-1 10=1-1 13=1-2 13=1-2
13=1-2 11=2-2 13=1-1 16=1-1 17=1-1 11=1-2 11=2-1 15=2-1 15=2-1
17=2-1 13=2-1 15=2-2 18=1-1 18=2-1 14=2-1 12=2-1 17=2-1 16=2-1
21=1-2 15=1-2 16=2-2 19=2-2 22=2-1 15=2-1 13=2-1 19=1-1 18=2-1
24=1-2 16=1-2 18=2-2 21=2-1 23=2-1 16=2-1 15=1-2 21=1-2 19=1-1
25=2-2 18=1-2 19=1-2 23=1-2 24=2-1 17=1-1 16=1-2 22=1-1 21=1-2
29=2-2 19=2-1 21=1-1 24=2-1 27=2-1 22=2-1 18=1-1 23=2-1 23=2-1
31=1-1 24=1-1 23=2-2 25=1-1 32=2-1 24=2-1 19=2-2 24=1-1 25=2-2
32=1-1 27=1-2 25=2-1 26=1-1 33=1-2 27=2-1 21=2-1 25=2-2 26=2-1
34=2-2 33=2-3 26=2-1 27=1-1 38=1-2 28=2-1 23=1-2 26=2-1 27=2-1
37=1-2 35=2-1 27=2-2 28=2-1 43=2-1 29=1-1 27=1-3 27=2-1 28=1-1
38=2-1 36=1-1 33=1-2 31=2-1 45=2-2 32=2-1 33=2-3 29=2-1 29=2-1
39=2-1 38=2-2 35=1-2 33=2-1 46=1-1 33=1-2 35=2-1 31=1-1 31=1-1
40=2-1 42=2-2 38=1-1 37=2-1 49=1-1 34=1-1 36=1-1 32=1-1 32=1-1
42=1-1 43=1-1 42=1-1 39=1-1 53=2-1 36=2-1 37=2-1 34=2-2 33=1-1
44=2-2 45=1-2 43=2-2 42=2-1 55=1-1 38=1-2 38=2-1 37=1-2 34=2-2
47=1-1 46=2-1 44=2-1 43=1-2 59=1-2 45=2-1 41=2-1 39=2-1 37=1-1
48=2-1 47=2-1 45=2-1 44=1-2 60=1-1 48=1-1 42=2-2 40=2-1 39=2-1
51=2-2 49=2-1 46=1-1 47=2-2 61=2-2 55=1-1 43=1-1 42=1-2 42=1-2
52=1-2 51=1-2 47=1-2 48=1-1 58=2-1 45=1-1 44=2-2 44=2-2
56=2-2 53=1-2 49=1-2 49=2-2 61=2-2 46=2-1 46=1-1 46=1-1
58=1-2 55=2-2 51=2-1 51=1-2 47=2-1 47=1-2 47=1-2
56=1-1 53=2-2 52=2-2 49=2-1 51=2-3 49=1-1
59=2-2 56=2-1 53=1-2 51=1-1 52=1-2 51=2-2
60=2-2 59=1-2 56=1-1 53=1-2 53=2-2 52=1-1
61=1-2 60=1-2 58=2-1 55=2-2 56=2-2 53=2-2
62=1-1 61=2-1 59=2-2 56=1-2 58=1-2 56=2-2
62=2-1 60=2-2 59=2-1 59=1-1 58=1-2
62=1-1 60=2-1 62=2-1 59=1-1
61=1-1 62=2-2
62=1-1

71
 DEACI
INKOR ZATIT ORIJEN LIENO ODBAC AGRESI ISTRAI
REPRO B I A S
PORAC A TACIJA ST IVANJE JA VANJE
DUKCIJ
IJA A
Pr- Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr -Br Pr Br Bd
-Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd -Bd
6 =2-1 2 =2-1 1 =2-1 4 =1-1 2 =1-1 2 =1-1 2 =2-2 6 =2-1 6 =2-1
7 =2-1 4 =1-1 2 =1-2 6 =1-2 4 =2-1 3 =1-1 3 =2-1 7 =2-1 7 =2-1
8 =1-2 5 =2-2 4 =2-2 9 =2-2 5 =1-2 5 =1-2 4 =1-1 8 =1-1 8 =1-1
10=1-2 8 =1-1 5 =1-1 12=2-1 8 =2-2 6 =1-1 5 =2-1 9 =1-1 9 =1-1
11=2-2 10=1-2 8 =2-1 13=2-2 10=2-2 8 =2-2 8 =1-1 10=1-1 10=1-1
12=1-2 11=2-3 9 =1-1 16=1-1 11=1-2 10=2-2 10=1-1 12=1-1 12=1-1
13=1-2 15=1-1 10=2-1 21=2-1 12=2-1 11=1-2 11=2-2 13=1-2 13=1-2
17=2-2 16=1-2 11=1-2 23=1-1 14=2-1 12=2-1 15=1-2 17=2-1 14=1-1
21=1-1 17=2-1 15=2-1 24=2-1 16=2-1 14=2-1 16=1-2 21=1-2 17=2-1
22=1-1 18=1-2 16=2-2 25=1-2 17=1-2 16=2-1 18=1-1 22=1-1 21=1-2
24=1-2 19=2-1 18=2-2 26=1-2 18=2-1 17=1-2 19=2-2 24=1-1 22=1-1
25=2-2 22=1-1 19=1-2 27=1-1 21=2-1 21=2-1 23=1-1 25=2-2 24=1-1
28=1-1 24=1-2 23=2-1 28=2-1 22=2-1 22=2-2 27=1-2 26=2-1 25=2-2
29=2-2 27=1-2 26=2-1 31=2-1 24=2-2 24=2-2 29=2-1 28=1-1 26=2-1
31=1-2 29=2-1 27=2-2 32=2-1 29=1-2 25=1-1 33=2-3 29=2-2 28=1-1
32=1-3 32=1-1 33=1-2 34=1-1 31=2-1 28=2-1 38=2-2 31=1-2 29=2-1
34=2-2 33=2-2 35=1-1 36=2-1 32=2-2 29=1-2 41=2-1 32=1-3 31=1-2
38=2-2 35=2-1 38=1-2 39=1-1 33=1-2 31=2-1 42=2-1 34=2-2 32=1-2
39=2-2 38=2-3 43=2-2 42=2-1 34=1-2 32=2-2 43=1-1 37=1-1 34=2-2
42=1-1 39=2-1 45=2-1 43=1-1 38=1-3 33=1-2 45=1-1 38=2-1 38=2-1
44=2-1 43=1-2 46=1-1 44=1-2 39=1-1 34=1-2 49=2-1 39=2-1 39=2-1
45=1-1 45=1-2 47=1-1 47=2-2 43=2-1 38=1-3 55=2-1 42=1-1 42=1-1
48=2-2 46=2-1 49=1-2 48=1-1 44=1-1 39=1-1 59=2-1 44=2-2 44=2-2
51=2-1 48=2-1 53=2-2 51=2-2 45=2-2 44=1-1 60=2-1 47=1-1 47=1-1
52=1-1 49=2-1 59=1-2 52=1-3 48=1-1 45=2-2 61=1-2 48=2-1 48=2-1
56=2-1 53=1-1 60=1-2 53=2-2 55=1-1 48=1-2 51=2-2 51=2-2
58=1-2 55=2-1 61=2-2 56=1-2 58=2-2 52=2-1 52=1-2 52=1-2
61=1-2 57=1-1 62=2-1 59=2-1 59=1-1 55=1-1 53=2-1 53=2-1
59=2-1 60=2-2 61=2-2 58=2-1 56=2-2 56=2-2
61=1-3 61=2-2 58=1-2 58=1-2
62=1-1 60=1-1 60=1-1

72
4.3.1 Objanjenje termina
Ako se posmatra grafik na PIE-JRS (kao celina) dva su termina vana: prosena i normalna linost. Termin
prosena linost se susree kada se uporeuju profili grupa (videti sliku 5 i 6). U tom sluaju grafik ima izgled
"kruga u krugu", zaseneni deo (unutranji krug) retko prelazi granice 60-tog percentila, a retko se sputa ispod 45-
percentila. Nikada se takav profil ne moe sresti kod profila pojedinca: to jednostavno protivurei logici
emocionalne dinamike osobe. Naravno. tada se postavlja pitanje "normalnosti osobe" ako pojam prosenosti
izraenih dimenzija nije upotrebljiv u smislu normalnosti. Opti odgovor glasi da je normalna osoba ona koja ima
ljudima "pristupne dimenzije" (Istraivanje, Reprodukcija, Inkorporacija i Zatita) vilje od 50 percentila, a
"odstupne" (preostale etiri) nie od 50 percentila.

Meutim, u drugom nainu interpretacije (preko kombinacija dve, tri ili vie emocionalnih dimenzija)
koristiemo pojmove: visok-nizak, povien i snien. Preciznosti radi, termini povien-snien nalaze se u rasponu
AS plus/minus 1SD, a visok-nizak u podruju gornjih i donjih 25% (76-ti i vii percentil i 24 i nii percentil).

STANDARDIZACIJA PIE-JRS ZA ZAVRNI OSNOVNOKOLSKI I POETNI SREDNJOKOLSKI

UZRAST
Ciljevi:
a) Opti cilj je bio da se psiholozima osnovnih kola obezbedi test za potrebe profesionalnog usmeravanja
uenika u srednje kole, a psiholozima srednjih kola za savetodavni rad i objektivnije izvravanje uobiajenih
radnih zadataka kolskog psihologa (rad sa nastavnicima, roditeljima, pomo uenicima u uenju i
prilagoavanju zahtevima kole itd.
b) Posebni ciljevi (tehnike prirode) su bili da se odrede skoring-formule radi dobijanja ablona za izraunavanje
dimenzija PIE-JRS na prelaznom usrastu osnovne i srednje kole, a zatim (na osnovu ukupnih skorova
dimenzija) izraunanje percentila

Postupak:
Ponovo je sproveden uobiajeni postupak primenjen pri reviziji PIE-JRS na nau populaciju.

a) U raunarski program (bazu podataka) uneti su, ajtem-po-ajtem protokoli ispitivanja, a zatim su izraunati
sirovi skorovi za svaku skalu testa i svaki uzorak ponaosob na nain koji je naveden u Priruniku (Kosti, 1997
po ve postojeim ablonima, za devojke i momke).
b) Sraunate su ajtem-po-ajtem interkorelacije svake emocije iz para sa svakom skalom.
c) Na osnovu rezultata iz prethodnog koraka ponderisani su svi parovi emocija najveim koeficijentima za datu
skalu (Pluikovu dimenziju). Tako je dobijen donekle nov sloaj osobina koje grade svaku od osam osnovnih
emocija. Korelacije izmeu dimenzija dobijenih na standardan i nov nain videti tabelu 2. Dakle, posledica
ovog postupka je da vie nije mogue porediti pojedince ili grupe na nivou sirovih skorova ako pripadaju
razliitim normativnim poduzorcima. Poreenja imaju smisla tek na nivou percentila, odnosno
standardizovanih mera koje su u skladu sa krunim (circumplex) dijagramom.
d) Ponovo su sraunati sirovi skorovi za sve skale (u skladu sa dobijenim rezultatima iz prethodnog koraka
e) Izraunati su procenti i odreene norme za grafiki i verbalni prikaz psiholokog nalaza ispitanika za svaki od
dva poduzorka ponaosob.
Uzorak:
Standardizacija je izvrena na uzrastu osmih razreda osnovne kole i prvih razreda srednjih kola iz Beograda,
Zemuna i Nia (videti tabelu). Uzorak sainjava 330 ispitanika mukog i 718 ispitanica. Ispitivanje je izvreno u
vreme kolskih asova. Psiholozima navedenih kola (videti tabelu) dugujemo zahvalnost i za tu injenicu.
Tabela 1: Struktura uzorka po kolama i imena psihologa koji su nam pruili dargocenu pomo
KOLA N PSIHOLOG
O "Milo Crnjanski" 128 Gordana Kexi
O "Mladost" 97 Smilja Avramov
X-novobeogradska gimnazija 137 Zorica Pani
Muzika kola "Kosta Manojlovi" 142 Vladimir Karli
Birotehnika kola 119 Tihomir Ili, zamenik direktora
kola lepote 126 Svetlana Mari
Ekonomska kola 102 Dara Miladinovi
Medicinska kola - ZEMUN 103 Vladimir Karli
Mainska kola - NI 94 Mirjana Mladenovi
UKUPNO 1048
73
Rezultati:
Tabela 2: Matrica korelacija sirovih skorova na uzorku devojica (N=718) obraenih razliitim skoring-formulama
(u prvom redu su korelacije sa skorovima dobijenih po starom, slovenakom, priruniku)
INK ZAS ORJ LI ODB AGR IST REP BIA
Devojice- .901 .822 .811 .768 .558 .913 .759 .883 .491
slovennake
Devojke .965 .969 .979 .954 .932 .963 .971 .953 .931
ene .954 .836 .939 .775 .609 .912 .888 .907 .903
Deaci .870 .905 .967 .861 .822 .920 .935 .940 .889
Momci .870 .898 .972 .928 .735 .949 .940 .952 .911
Mukarci .889 .917 .941 .881 .785 .969 .900 .952 .748
t-razlika-1 1.98 0.38 1.08 0.20 2.34 2.75 10.2 0.26 1.4
t-razlika-2 16.7 15.4 13.7 11.0 9.8 9.5 18.1 10.1 5.5

Na osnovu prethodne tabele moe se zakljuiti o jednom aspektu boljitka od standardizacije testa za ovaj uzrast:
grubo reeno, devojice su najslinije devojkama, zatim momcima, pa tek onda ostalim uzrasno-polnim
segmentima populacije. Dakle, emocijonalna svojstva osobe najvie odreuje pol pa uzrast, naravno, ako se
prihvati da je PIE-JRS reprezentativan test emocija. Svakako, teko bi bilo nai primedbu ovom zakljuku, imajui
u vidu injenice iz razvojne i psihologije individualnih razlika. S obzirom na dimenzije i uporedni uzorak devojaka
valjanost dimenzija je poboljana najvie za dimenziju odbacivanja i BIAS, a najmanje za orijentaciju i
istraivanje.

Naravno, praktina vanost standardizacije se ne moe proceniti na osnovu korelacija, ve uporeivanjem razlika
izmeu AS sirovih skorova meusobno najslinijih uzoraka devojica i devojaka; najpre izraunamo dimenzije
skoring-formulama za devojice (novi abloni) i devojke (stari - uti abloni). Razlike AS dimenzija istog uzorka
dobijene razliitim skorovanjem navedene su u pretposlednjem redu tabele 2 (t-razlika-1) Iz tabele je oigledno da
je t-razlika-1 znaajna na nivou 1% za odbacivanje, agresiju i istraivanje, na nivou 5% za inkorporaciju, dok za
ostale dimenzije razlike nisu znaajne. Psihometrijski reeno, greka merenja (ako se ne uzmu u obzir uzrasne
razlike) je znaajna za etiri dimenzije.

Razlike su, to je razumljivo, jo ubedljivije (sve znaajne iznad nivoa 1%) za celinu validacionih uzoraka
devojaka (N=581) i devojica za sirove skorove (t-razlika-2) u tabeli kada su uzorci obraeni sopstvenim skoring
formulama dimenzija.

Empirijski podaci u korist razdvajanja postupka izraunavanja sirovih skorova za deake od maldia jo su
ubedljivi! Pogledajmo tabelu 3.

Tabela 3: Matrica korelacija sirovih skorova na uzorku deaka (N=330) obraenih razliitim skoring-formulama
INK ZAS ORJ LI ODB AGR IST REP BIA
Deaci-
946 859 717 819 849 944 924 876 834
slovenake
Devojke 945 926 951 864 932 970 898 954 889
ene 945 945 880 789 916 968 809 906 910
Devojice 906 897 956 851 848 949 922 927 849
Momci 993 975 976 894 972 986 949 963 972
Mukarci 950 934 887 850 859 915 762 938 942
t-razlika-1 3.94 9.50 10.97 20.27 6.68 0.08 9.06 7.23 4.11
t-razlika-2 2.49 10.70 12.26 25.28 9.89 2.18 10.34 5.78 7.87

Ponovo je potvren nalaz da emocijonalna svojstva osobe najvie odreuje pol, ali ne i uzrast. Koeficijenti
korelacija najvii sa momcima, ali ne postoji jasan tren slinosti sa ostalim uzrastima, pa ak ni s obzirom na pol,
ve se koeficijenti menjaju od dimenzije do dimenzije.

Ako izraunamo dimenzije skoring-formulama za deake (novi abloni) i momke (stari - plavi abloni), a zatim
razlike AS dimenzija dobiemo podatke u pretposlednjem redu tabele 3 (t-razlika-1) Iz tabele je oigledno da je t-
razlika-1 znaajna na nivou 1% za sve dimenzije izuzev agresije (gde razlike nije znaajna). Psihometrijski reeno,
greka merenja (ako se ne uzmu u obzir razlike deaka i mladia) je znaajna za sve dimenzije. U poslednjem redu
su navedene razlike AS dimenzija na nivou uzoraka: za 74deake (N=330) i momke (N=977). Ovde su znaajne sve
razlike na nivou iznad 1%, izuzev dimenzija inkorporacije i agresije (te dve razlike su znaajne na nivou veem od
5%, a manjem od 1%.

Jedini razuman okvir za interpretaciju, po naem miljenju, razlika izmeu polova moe se objasniti razliitim
nainima sticanja seksualnog identiteta. Naime, "ena se postaje roenjem, a mukarac mora da ui da bude
mukarac" (Tavris i Offir 1987, str. 79). Upravo na ovom uzrastu uenje muke uloge je najintezivnije: sticanje
polnog i linog identiteta, proivljavanje prvog seksualnog iskustva i uspostavljanje prvih ozbiljnih ljubavnih veza
i odnosa. Naravno, dimenzija agresije bi mogla da bude sporna jer razlike nisu ubedljive s obzirom na uzrast.
Meutim, to je (ako se u obzir uzmu sve emocionalne dimenzije) jedina kod koje je socijalno uenje i uzori
potpuno razliito i to od malih nogu s obzirom na pol. Naime, muke bebe, deaci, mladii i mukarci su uvek
nemirniji, aktivniji i agresivniji od beba enskog pola, devojica, devojaka i ena. Drugim reima, stilovi
vasppitanja su u svim razvijenim kulturama bitno razliiti najvie za ovu emocionalnu dimenziju.

Zakljuujemo, da e psiholog moi preciznije da opie svoje ispitanike srednjokolskog uzrasta zato to PIE-JRS-
om "izaziva" dimenzije koje ovaj test meri a"...uinak tog izazivanja vrednuje tako to se individualni rezultati
(sirove skorove) uporeuju sa rezultatima dobijenih kod slinih individua u jednakoj situaciji" (Bujas, 1968,
podvlaenje nae). Iz tabela 2 i 3 je oito da je ovo uporeivanje preciznije za one dimenzije za koje je t-razlika
obrade istog uzorka razliitim skoring-formulama znaajna (odbacivanje, agresija, istraivanje i inkorporacija) kod
ispitanika enskog pola, dok su kod mukog pola sve razlike znaajne.

LITERATURA:
Bujas Z (1968): OSNOVI PSIHOFIZIOLOGIJE RADA, JAZU, Zagreb
Tavris C i Offir C (1987): NAJDUI RAT, Prosvjeta, Zagreb

75