Naslov originala

Prevod sa izdanja koje je pripremio H. S. Long

Oxford University Press 1964

Urednik
DIMITRIJE TASIC

Osniva Biblioteke
Dr VUKO PAVICEVI
 DIOGEN LAERTIJE

IVOTI I MILJENJA
ISTAKNUTIH FILOZOFA
(U DESET KNJIGA)
DRUGO IZDANJE

SA STAROGRKOG PREVEO
ALBIN VILHAR
PREDGOVOR NAPISAO
Dr BRANKO BONJAK

BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI ZAVOD

BEOGRAD, 1979.
Senima drage i plemenite ene
posveuje ovaj prevod
Albin Vilhar
 DIOGEN LAERTIJE DOKSOGRAFSKI HISTORIAR
FILOZOFIJE
IVOT I DJELO

Knjiga Diogena Laertija: ivoti i miljenja istaknutih filo

zofa vana je kao izvor koja nam zamjenjuje mnoge tekstove
izgubljene jo u antici. Na osnovu Diogenovih izvoda mi ipak
moemo upoznati pojedina filozofska uenja, a time i ideju
filozofije, kako je tada bila shvaena.
O samom autoru djela ne zna se gotovo nita. Tko je uope
bio Diogen Laertije? Samo ime Diogen bilo je tada uobiajeno.
Na primjer, u velikoj klasinoj Enciklopediji (Pauly-Wissowa)
obraeno je 54 Diogena, a na je pod rednim brojem 40. Drugi
dio imena: Laertije mogao bi biti prema karijskom gradu
Laerte, to je uglavnom i primljeno, iako neki i to osporavaju.
No i ime Diogenes moe se rastaviti na dio-genes (dion genos
eh5n), to bi znailo uzviena roda (kao atribut kraljeva i ju
naka), odnosno Dios genos eh5n onaj koji je od Zeusa po
tekao. U kasnijim rukopisima na autor se naziva: Laertius
Diogenes ili Diogenes Laertius, a Stefan iz Bizanta (iz 6. st.
n.ere) pie ga kao: Diogenes ho Laertieiis (grki). Neki autori
misle da oblik pisanja: Laertius Diogenes moe biti kao oznaka
pripadnitva rimskom rodu, koji je Diogena ili njegove pretee
preuzeo. To izgleda malo vjerojatno. Da stvar bude jo neja
snija, neki istraivai to prezime dovode u vezu sa limenom
Odisejevog oca, koji se zvao Laertes, i misle da je sam Diogen
sebe tako nazvao, jer je tada obrazovani svijet stalno itao
Homera i Laertes je bio pojam dobrog i estitog ovjeka.
Tajna sa imenom bila bi moda manja kad bi se moglo
pouzdano odrediti kada je Diogen ivio. Razlika u odreivanju
tog termina iznosi oko 350450 godina. Ima publikacija (iz
prolog stolea) u kojima je on stavljen u doba 150 g. prije
n.ere a i dalje. No na osnovu prikaza skeptika, koje Diogen
V
 izlae po imenima, vidi se da bi on mogao ivjeti koncem
2. st. n.ere i poetkom 3. st. n.ere. I to je uslovno. Ipak je danas
u literaturi primljeno da Diogen pripada u 3. st. n.ere.
Ta neizvjesnost oko njegovog imena i ivota proiruje se
i na samo djelo s pitanjem: kojim se je izvorima Diogen sluio?
Ve vie od stotinu godina to istrauju klasini filolozi i filozofi.
Dananjeg itaoca ne mora zanimati da u detalje sazna to je
od kojih autora Diogen preuzimao, to je prepisivano a to
preraivano, odnosno kako je to djelo uope nastalo. Danas
se to manje-vie ipak zna, pa iako nije potrebno opirnije o
tome pisati, ipak e biti korisno ukratko prikazati taj tok
rada. To je pouno i zbog toga da vidimo kako je u to vrijeme
takvo djelo moglo nastati i to je ono znailo.
Sam Diogen za sebe kae da je izdao svoju zbirku epigrama
(I, 39) o tadanjim ljudima filozofije i kulture uope, pa iz
te knjige citira odgovarajua mjesta i u ovoj knjizi o filozo
fima. Diogen je posebno interesovanje pokazao za biografije
slavnih ljudi. Zbirku svojih epigrama nazvao je: mmetros
(razliite pjesme u razliitim metrima). Prem a tekstu III, 47
vidi se da Diogen svoje izlaganje o Platonu nam jenjuje nekoj
oboavateljici Platona i eli da joj to jasnije izloi tu filo
zofiju. Moda je odatle i nastala potreba da se prikae razvoj
i ostale filozofije.
O samim izvorima za Diogenovo djelo postoji danas vrlo
opirna literatura. Interesantni su pokuaji koje je tu uinio
Friedrich Nietzsche (Fridrih Nie) (18441900) u periodu kada
se je bavio studijem i izuavanjem klasine filologije. On je
jo kao student objavio na latinskom jeziku studiju: De Laertii
Diogenis jontibus 1867)1. To djelo mladog studenta nagradio
je Univerzitet u Lajpcigu (31. oktobra 1867). Neto kasnije
Nietzsche se ponovno vraa toj temi i objavljuje na njemakom
jeziku: Beitrage zur Quellenkun.de und K ritik des Laertius
Diogenes (1870). Nietzscheova teza svodi se na to da je Diogen
sve prepisao iz nekoliko djela, to stvarno ne stoji, i o tome
je mnogo pisano protiv njega (Freudenthal, Hell. Stud. . 305;
Diels-Doxogr. Gr. 161 id.). Autor lanka o Diogenu (Schwartz)
kae u ve pomenutoj klasinoj Enciklopediji da se Nietzsche
za svoje teze sluio papirnatom dijalektikom. Na osnovu Dio-
genovog teksta (9, 109) u kojem pie: Apollonid iz Nikeje, pri-

1 Rhein. Mus. B. XXIII (1868), S. 632-653) 1 Bd. XXIV (1869).

S. 181-228; F. Nietzsche: Gesammelte Werke, Erster Band, Musarion
Verlag, Miinchen, 1922, S. 299-391.
* IbUL, Zweiter Band, 1920, S. 33-81.

VI
 padnik nae kole, zakljuio je Usener da je taj autor lite
rarni izvor za Diogena. Tom tvrdnjom prikljuio se je Dielsu,
no teza o tom izvoru ostaje samo pretpostavka. Nietzscheova
karakteristika Diogena je tana. Diogen je bio pjesnik, pa mu
je bilo vanije kako e o pojedinom filozofu sastaviti epigram,
da bi savremenicima pokazao svoj talent, nego ga se bavi
egzaktnim historijskim istraivanjem prolosti. Naime, sam
Diogen pie (u poglavlju o Ksenokratu) da je proza neto to
je stvar prirode, a tek poezija je djelo umjetnosti (IV, 15).
Dalje, Nietzsche pie da je Diogen bio protiv samoubistva,
pa je one koji su to uinili ironizirao u svojim epigramima.
Prema Nietzscheu, glavni izvor za Diogenovo djelo bio je
Diokles iz Magnesija (1. stoljee prije n.ere) koji je sastavio
dva djela: Epidrome ton filosofdn (Pregled filozofa) i Bioi
ton filosofdn (Opis ivota filozofa), a sporedni izvor za Diogena
bio bi Favorinus (gr. Faborinos) oko 155. n. ere, i to sa djelima:
Pantodape historia (Historijske prie) i Apomnemoneumata
(Uspomene). Nietzsche je ak brojio i to koliko puta je Diogen
citirao Favorinija, to izlazi ovako: 41 put, navodei izvor, a
samo jedanput bez oznake teksta. Kao posebnost Nietzsche
navodi da Diogen nigdje nije citirao Andronika.
Tano je da je Diokles iz Magnesija Diogenov izvor za
historiju filozofije (VII, 48) i nije iskljueno da je Diogen imao
njegova djela: Bioi ten filosofdn (II, 54 i 82) i Epidrome ton
filosofdn (VII, 48, X, 11), a u prilog tome idu i ova mjesta: VI,
12 i 13; VI, 99.
Sa sigurnou se moe rei da je Diogen Laertije prepisivao
iz mnogih djela (on i sam esto navodi tekstove), a to se vidi
i po tome to on ta mjesta nije usklaivao. Na prim jer u II,
19, govori se o tome da je Sokrat poduavanu retorici, a suprotno
tome je II, 36, gdje pie da se on ne razumije u retoriku. Takvih
suprotnih mjesta ima jo, a isto tako i ponavljanja. Na prim jer
o Empedoklovom politikom uvjerenju govori se u: VIII, 65 i
66, 67 (ponavljanje). No i pored kompilatorskog karaktera djela,
ipak se vidi da je Diogen bio dobro informiran o toj vrsti lite
rature. To je tada ve bio poseban knjievni rod i Diogen tu
nije ni novost n i izuzetak.
Kad je prestala stvaralaka misao, a i nakon mnogih poli
tikih promjena, poelo se je sa sastavljanjem razliitih priru
nika o slavnim ljudima prolosti. To je bila literatura referi
ranja koja je na popularan nain prikazivala razliita uenja.
Ba zbog toga bila je i namjenjivana iroj publici, pa je ra-
VII
zumljlvo da se je pazilo i na ukus itaa. Ako se o pojedinom
filozofu osim uenja mogu navesti i razni skandali utoliko
bolje, jer to daje neposrednost i svjeinu svakodnevnom pre-
priavanju. Svakako je bilo zabavno itati da li je Sokrat pored
Ksantipe imao jo jednu enu, i to jo vie iznenauje, da se
je jednom pojavio u novom odijelu. A sa posebnim zadovolj
stvom e Diogen priati ne samo o neobinim ivotima tih
ljudi, nego i o njihovim smrtima. Uitak je takoer razlaganje
kako se Diogen kiniar bavio falsificiranjem novca i zato je
to uinio. U tu kombinaciju je dovedeno i samo delfijsko pro-
roite.
Diogen kao i prethodni doksografi (oni koji prepriavaju
tue misli) uope nije osjeao potrebu da mitoloko odvaja od
realnog. Tu su u istom opsegu prisutni i Zeus i Had, bogovi,
boginje kao i kritiki filozofi. Sve je to cjelina koja zajedno
postoji i jedno bez drugog je neprihvatljivo.
Diogen se ipak ne gubi u tadanjoj literaturi, ve potpuno
zadrava svoj individualitet, to se vidi iz izbora grae koji je
u svom djelu saopio. To je morao uglavnom uraditi sam, a
opet to nije mogue bez velike marljivosti u izuavanju tih
razliitih djela. J e r i za prepisivanje je potrebno znati odakle
e se to uiniti. Njegovo djelo ostaje prim jer tadanjeg inter
pretiranja filozofije, a po sauvanoj dokumentaciji i danas je
vaan izvor u izuavanju antike misli.

PRETHODNA LITERATURA

Da bi se dobio bolji uvid u samo djelo Diogena Laertija,

potrebno je upoznati autore i djela te vrste prije Diogena. Time
e se dobiti cjelina koja je oblikovana tokom nekoliko stoljea.
Kad pomislimo na to da je tek Hegel prvi razmatrao problem
historije filozofije kao kritikog razmiljanja o samoj filozofiji
(dakle historija filozofije kao nauka), onda ne smijemo biti
prestrogi u ocjeni rada tadanjih doksografa. Oni su skupljali
razne tekstove i to komentirali u duhu tadanjeg miljenja
uope. No ba na osnovu tog sabiranja mi smo donekle upoznati
s djelima koja su zauvijek izgubljena.
Ovdje emo ukratko saopiti imena i djela pojedinih autora
koji su se tada istakli u pisanju o filozofiji i filozofima. Takva
bibliografija opirno je prikazana u mnogim prirunicima, no
za nau potrebu dovoljno je dati opi pregled.
VIII
 U biografskoj grupi istie se Aristotelov uenik Aristo-
ksenos, koji je napisao djelo Bioi. Tu se vidi njegova simpatija
za Pitagoru. U tekstu ima razliitih zgoda d nezgoda o pojedinim
filozofima.
Peripatetskoj grupi pripada Neantes iz Kysikosa (oko
300. prije n. ere), koji je napisao djelo Peri endokson andron,
a od filozofa su obraeni: Pitagora, Heraklit, Empedokle, Platon
i Antisten.
Peripatetsku tradiciju su nastavili aleksandrinci, a taj rad
je zasnovao Teofrastov uenik Demetrios od Falerona, koji je
doao u Aleksandriju oko 297. prije n.ere. On je potakao Pto-
lomeja I. da osnuje veliku biblioteku, a u djelo je to sproveo
njegov nasljednik.
Kallimahos iz Kirene, koji je ivio oko 310235. prije
n.ere, sastavio je na osnovu materijala u biblioteci ogromno
djelo u 120 knjiga (Pinakes ton en pase paideia dialampsnton
kai hon synegrapsan). Tu su obraeni i filozofi, njihovi ivoti
i djela. Kallimahov uenik Aristofan iz Bizanta (od 195. prije
n.ere), aleksandrijski bibliotekar, sastavio je tetralogiju Pla
tonovih djela. O tome pie i Diogen u prikazu Platonove fi
lozofije.
Za hronologiju je bilo znaajno djelo Hronografiai, a na
pisao ga je Eratosten iz Kirene (oko 276194. prije n.ere). To
djelo palo je u sjenu hakon pojave Hronika, koje je napisao
Apolodor iz Atene (prvo izdanje do godine 145/4. prije n.ere).
Ta Hronika je pouzdana i njome se sluio i D. Laertije. Vrijeme
maksimalnog stvaralatva (akme) raunalo se kao 40. godina
ivota, pa se po tome odreivala godina roenja, a esto i smrti.
Demetrios iz Magnesia (1. st. prije n.ere) bavio se je auto
rima koji su imali isto ime. On je to pokuao objasniti u svom
djelu O istoimenim pjesnicima i prozaicima (Peri hom6nymon
poietn te kai singrafeon). Tu treba spomenuti i njegovo djelo
O istoimenim gradovima (Peri hom6nymon pleon).
U peripatetsko-aleksandrijske biografe spada i Diokles iz
Magnesia, koji je napisao djelo: Bioi filosofn (ukoliko to djelo
nije bilo identino sa kasnije nazvanim Epidrome ton filosofdn).
Posebno mjesto tu ima Antigonos iz Karystosa, koji je
poslije 225. prije n.ere sastavio ivote'filozof a (Bioi). On se ne
bavi anegdotama niti golicavim priama, ve pie na osnovu
vlastitog druenja s pojedinim filoofima. Za nas je on vaan
kao izvor za Diogena Laertija. Na alost, sva su ta djela, osim
manjih fragmenata, izgubljena.
IX
 Neki pisci su vie obraivali historijat pojedinih filozofskih
kola. Vanost kole cijenjena je i po tome koliko je imala
uenika, odnosno nastavljaa. Glavni predstavnik kole zvao
se je diadohos, pa je prikazivan slijed iza njega (diadohai filo-
sofdn). Glavni zaetnik takvog prikazivanja filozofa i filozofije
je Sotion iz Aleksandrije. On je napisao djelo: Diadohe tn
filosofn (izmeu 200. i 170. prije n.ere) u kojem je prikazan
slijed svih kola. Ono je posluilo i Diogenu Laertiju.
Iz Sotionovog djela napravio je oko 150. prije n.ere izbor
Herakleides Lembos. Ne zna se da li vremenski prije tog He-
rakleida dolazi Antisten sa Rodosa koji je napisao Diadohai
filosofn.
Od drugih pisaca takve literature poznatiji su: Aleksandar
Polyhistor (u vrijeme Sule), Filodem iz Gadare; iz njegovog
djela Syntaksis ton filosofon sauvani su odlomci o akademicima
i stoicima. Zatim: Sosikrates (oko 130. prije n.ere), Nikias iz
Nikeje (za vrijeme Nerona), Hippobotos (koncem 3. st. prije
n.ere), koji je sastavio popis filozofa: Ton filosofn anagrafe.
Slino je bilo i djelo: Epidrome filosofn koje je napisao Dio-
kles iz Magnesia (1. st. prije n.ere).
Za nas je u izuavanju stare filozofije najvaniji izvor
Diogen Laertije. Samo historiju skeptika obrauje do 200. n.ere.
Nije neosnovano tvrditi da su kasniji prepisivai njegovog
teksta pojedine biljeke sa strane uvrstili u tekst, a to mnogo
smeta u prikazu cjeline.
Osnovu za doksografsku metodu ini Aristotelov uenik
Teofrast. On je napisao djelo: Fysikn doksai (Miljenja fizi
ara, tj. istraivaa prirode) u 18 knjiga, a obraeno je po
problemima.
Kao izvor kasnijim piscima sluio je i Aetije (100. god.
n.ere). On se navodi kao autor djela: Synagge tn areskontn.
Vaan doksografski materijal nalazi se u prvoj knjizi (Fi-
losofoumena) djela: Refutatio omnium haeresium (Elenhos kata
pasn haireseon), koje je sastavio oko 220. n.ere crkveni uitelj
Hippolytos, jedan od uenika Ireneja; do 1842. bila je poznata
samo ta prva knjiga i pogreno je smatrana Origenovim djelom.
Prikaz uenja (ne po problemima) pojedinih kola i grupa
daju: Eratostenes, Hyppobotos, akademiar Kleitomahos, sto-
iar Panaitios, epikurovac Apollodor. Njegov spis: Peri tn fi
losofn hairesen identian je sa naslovom: Synagge tn do-
gmatn. Prim jer takve klasifikacije imamo i kod Diog. Laert;
uvod, 18 i d.
X
 Prikaz platonovsko-akademske, aristotelovsko-peripatetike,
zenonovsko-stoike a moda i Epikurove filozofije, gdje su bila
odvojena podruja: logika, fizika, etika dao je stoiar Areios
Didymos (iz Augustovog vremena) iz Aleksandrije u svom
djelu: Epitome (Pregled) (naslov: Peri hairesen je sporan).
Prikaz glavnih filozofskih sistema dao je u 2. st. n.ere
peripatetiar Aristokles u djelu koje je imalo 10 knjiga: Peri
filosofias. Odlomci toga sauvani su kod Eusebija.
To su glavnija djela doksografskih autora. Ne mora biti
najhitnije da se utvrdi ta je Diogen Laertije preuzeo od drugih.
Za nas je vano njegovo djelo u cjelini kao historija grke
filozofije.
Najstariji rukopis Diogenovog teksta je iz 12. stoljea, tzv.
Burbonicus (Napulj). Prvo potpuno izdanje Diogenovog teksta
je Bazelsko iz T533. godine; tampano je u tampariji iji su
vlasnici bili Hieronymus Froben i Nikolaus Episkopius, pa je
taj tekst stoga nazvan Frobeniana ili Basileensis. Prvi latinski
prevod objavljen je prije toga. Delo je preveo monah Ambrosius
Civenius, Venecija 1475. Ono je zatim objavljeno u Niimbergu
1476. i 1479, a ve u 16. stoljeu objavljivan je paralelni grko-
-latinski tekst. Desetu knjigu Diogena Laertija (o Epiktiru)
posebno je izdao s latinskim prevodom P. Gassendi, Leyden
1649.
Najnoviju redakciju grkog teksta Diogena Laertija izdao
je H.S. Long: Vitae philosophorum, 2 Voli. Oxford, 1964.

REDOSLIJED POJEDINIH KOLA

Ve u samom uvodu knjige vidi se da je kod Diogena pojam

filozofije neodreen i suvie uopen. Pod filozofijom on podra-
zumeva ne samo elju za znanjem, nego i shvaanje o svijetu
i ivotu u mitolokom obliku. Zbog toga moe govoriti i o fi
lozofiji kod mnogih starih naroda. A tko je protiv bogova,
uope se ne moe nazvati filozofom, kao to to Diogen posebno
istie za Orfeja. Ipak Diogen razlikuje grku filozofiju od fi
lozofije barbara i smatra da filozofija poinje kod Grka.
Grku filozofiju Diogen sistematizira u dvije grupe. Prva
je jonske^, koju je zasnovao Tales, a druga italska, iji je osniva
Pitagora, koji se je pridruio orfiaru Ferekidesu. Neoplatoni-
zam Diogen ne prikazuje, to upuuje na to da je ivio prije
Plotina.
Prema Diogenu, shema kola izgleda ovako:
XI
 a) Jonski niz
Tales (7 mudraca) Anaksimandar Anaksimen Anak-
sagora (prenio kolu iz Jonije u Atenu) Arhelaos (Sokratov
uitelj, uenik Anaksagorin) Sokrat (osniva etike). Od So
krata idu: sokratovci i Platon. Sokratovci su: Aristip (iz Kirene)
Ksenofont (moda slijeda direktno iza Arhelaosa) megarani
elidsko-eretrijska kola; zatim kinici: Antisten Diogen
Krates. Na kinike se nastavlja stoika kola: Zenon
Kleant Hrizip. Iz Platona proizlaze Akademija i Aristotel.
Stara akademija: Speusip Ksenokrat Polemon. Od Pole-
mona ide linija Krantor i Krates, od K rantora ide Srednja aka
demija: Arkesilaj. U Novoj akademiji su Lakyes Karnead
Kleitomahos. U Aristotelovoj, peripatetskoj koli (Likej) su:
Tofrast Straton Lykon.

b) Italski niz
Pitagora (slijedi Ferekidesa). Od Pitagore proizlaze na jed
noj strani Empedokle Heraklit a na drugoj Telauges (Pita-
gorin sin) Ksenofan Parmenid Zenon iz Eleje Leukip
Demokrit. Od Demokrita idu dva pravca, prvi je Protagora,
a drugi Piron pironovci Nausifanes Epikur.
Taj pregled nalazi se u Diogenovom Uvodu, a neka imena
uz to dodaje Klement Aleksandrijski (Strom. 1, 15, 6264.
II. p. 39 i d. Stohlin).
Ta sistematizacija nije izvedena po problemima pojedinih
filozofa, jer se oni meusobno mnogo vie razlikuju nego to bi
to po gornjem slijedu moglo biti.
Prikaz grke filozofije Diogen poinje sa Talesom a zavr
ava sa Epikurom. Dananjem itaocu moe izgledati neobino
da Diogen ne izlae pojedina uenja u cjelini, nego se zado
voljava fragmentarnim izvodom, navodei ipak dosta tekstova.
Kao to smo ve rekli, tada je bilo vrlo znaajno prikazati to
opirnije biografije filozofa, obogaene raznim anegdotama i
duhovitim mislima. Kad bi se htjelo o svemu rei sud s gle
dita dananjeg shvaanja historije filozofije, onda bi se uz
svako Diogenovo mjesto morao pisati komentar, a to bi tada
bila knjiga o knjizi, to je nepotrebno, jer italac ima navedem
tekst pojedinih filozofa, pa sam moe da odluuje. Diogen je
ponekad finom ironijom govorio o raznim shvaanjima filozofa.
Na primjer, on se zabavlja kad pie o Pitagori i njegovom
XII
uenju o seljenju dua, zatim o njegovom silasku u Had itd.
To je tada neke uveseljavalo, a nekima izgledalo kao Pita-
gorina veza s bogovima, to za filozofe ne bi (prema tadanjem
shvaanju) bilo iskljueno. A cijelo izlaganje dobija svoju raz
novrsnost mnogim anegdotama, koje i danas djeluju svjee.
Diogen za svoje tvrdnje navodi razliite izvore, koji su
esto i protivreni, pa se ni on ne odluuje, nego ostavlja i
taocu da sam odabere ono to mu se vie svia. Ta metoda
dokazivanja svodi se na objektivistiko referiranje pojedinih
tekstova.
Na prim jer, kad govori o Sedam mudraca, onda navodi
mjesta prema kojima slijedi da bi ih bilo ne 7, nego 17, to ga
ne smeta da to ostavi potpuno neodreeno.
U prikazu Solona vidi se Diogenov smisao za socijalne teme
i politike prilike. To se izraava i u drugim temama, na pri
mjer, da li se filozof treba u ivotu angairati ili ne. Prema
njegovom miljenju slijedi upravo to, da je filozof pozvan da
u drutvu djeluje.
Mane filozofa Diogen opirno prikazuje. O Perianderu pie
da je krao zlato, o Mysonu da je mrzio ljude, a o Sokratu da
je skupljao ispale sitne novce. Tema o homoseksualcima je po
sebna zabava u izlaganju, a razgovor o boginji Ateni, naime,
po emu se moe znati da li je muko ili ensko, takoer je
fini oblik ironije.
Da je Platon spavao s knjigama pod glavom, ne mora biti
neobino, no da se nije pretjerano smijao djeluje kao norma
ostalima. Moglo bi se rei da je Platon bio i dosadan, jer Dio
gen pie da je on jednom pred uenicima itao svoj dijalog
Fedon. Kad je zavrio itanje u dvorani je bdo jo jedino Ari
stotel, dok su svi ostali otili kuama.
Ksenokrat je dnevno jedan sat utio da bi bolje mislio.
Arkesilaj je prije spavanja itao Homera, no Diogen ne pro
puta priliku da navede sve Arkesilajeve ljubavnike. Da je
Diogen iz bureta imao dupli kaput i da je bos hodao po snijegu
bilo je uvjerljivo, no da je prosio i krao nije adekvatno.
Zenon stoik bio je ozbiljan i tmuran, a Ariston je uio da
mudrac mora biti dobar glumac u ivotu. Za Kleanta koji je
prije nego to je postao filozof bio bokser, Diogen pie da je
bio spora duha. Za Hrizapa kae da je pisao takve pornografske
stvari o Heri i Zeusu (u 600 stihova) da ga je stid da to uope
navede. Budui da takvog teksta nema kod ranijih pisaca,
Diogen zakljuuje da je to Hrizip sve sam napisao.
XIII
 Kad bi danas netko napisao pregled savremene filozofije,
navodei o filozofima i takve stvari koje opirno izlae Diogen,
s:gum o je da bi to itali i om koji se uope filozofijom ne bave.
A zato bi u doba Diogena to bilo drugaije?

DIOGENOV INTERES ZA IVOTNU MUDROST

U svojim prikazima pojedinih filozofa Diogen Laertije iz

nosi mnoge njihove izreke u kojima se ogleda sinteza kriti
nosti, duhovitosti i uenosti. To se najbolje moglo vidjeti u
raznim ivotnim situacijama u kojima su se neki filozofi nali.
Ovdje nije vano da li je to tako i bilo, ili da li je dotini fi
lozof ba to rekao to mu se pripisuje, ve je znaajno da je
shvaanje ivota bilo proeto duhovitim izrekama, koje mogu
biti uvijek poune i korisne. Diogen je bio uvjeren da e i
takvim tekstovima potai itaoce da razmiljaju o sebi i svojim
djelima.
Pogledajmo neke prim jere filozofiranja u pojedinim od
govorima i anegdotama:
Biant
Nesretan je onaj tko nesreu ne zna podnositi.
Veina ljudi je loa.
Pitak (Pittakos)
S nunou se ni bogovi ne bore.
Upitan od Kreza koja je vladavina najmonija, odgovorio je:
Vladavina arenog drveta (ime je mislio na zakone, koji su bili pisani
na daskama).
Njegova glavna izreka: Upoznaj pravi as (kairs).
Hilon
Upitan po emu se razlikuju obrazovani od neobrazovanih, rekao
je: Po dobrim nadama.
Evo odgovora na pitanje ta je teko: 1. Ne odati tajne, 2. Dobro
raspolagati svojim slobodnim vremenom (shole), i 3. Biti u stanju pod
nositi nepravdu.
Tales
Hodajui putem Tales je gledao u nebo i pao u jamu. Zvao je u
pomo i na to mu je rekla jedna starica: E, Talese, ti nisi u stanju
da vidi ta ti je pred nogama, a htio bi spoznati to je na nebu. Tales
je govorio da se smrt ne razlikuje od ivota. Kad mu je prigovoreno pa
zato onda ne umre, rekao je: Ba zato to nema nikakve razlike.
Sta je teko? Samoga sebe spoznati. A to je lako? Drugome
savjet davati.

XIV
 Kako emo ivjeti najbolje i najpravednije? Ako ne budemo
radili ono to drugima prigovaramo.
Solon
Pria se da je Krez s mnogo nakita sjeo na prijesto i upitao Solona
da li je ita video ljepe? Svakako, odgovorio je Solon. Pijetlovi, fazani
i paunovi sjaje se po prirodi, i to je hiljadu puta ljepe.
Zakoni su kao pauina. Ako padne neto lako i slabo, tada e to
izdrati, no ako je neto vee probit e i izvui e se.
Govor treba pobijediti utnjom, a utnju vremenom.
Platon
Nakon govora Dioniziju kako bi trebalo vladati, ree Dionizije:
Tvoje rijei odaju staraku nemo. A tvoje tiransku volju,
odgovori Platon.
Bion
Silazak u Had jednostavan je, jer u njega se ide zatvorenih
oiju.
Aristotel
Cesto je govorio: Atenjani su pronali itarice i zakone. 2itarice
su znali prim ijeniti, ali ne i zakone.
Na pitanje ta brzo zastarjeva, rekao je: Zahvalnost
On je uvijek govorio: Mnogo prijatelja nijedan prijatelj.
Kad su mu prigovorili da daje milostinju loem ovjeku, rekao je:
Ne saaljevam njegov karakter, nego njega kao ovjeka.
Antisten
Kad je bio uveden u orfike misterije i kad mu je rekap sveenik
da posveene oekuju u Hadu mnoga dobra, rekao je: Zato ti onda
ne umre?
Drave propadaju tada kad nisu u stanju da razlikuju loe od
dobrih.
Na pitanje kakvu korist ima od filozofije, rekao je: Sposobnost
da se sam sa sobom druim.
Vrlina je oruje koje se ne moe oduzeti.
Neprijatelje treba uvaavati, jer oni prvi primjeuju nae po
greke.
Kad je bio teko bolestan posjetio ga je Diogen (kiniar) drei u
ruci ma. Nakon to je Antisten izustio: Tko bi me mogao osloboditi
od mojih muka? ree Diogen, pokazujui na ma: Ovaj ovdje.
Tada odgovori Antisten: Od muka rekao sam, a ne od ivota.
Diogen (kiniar)
Na pitanje gdje je u Grkoj naiao na dobre ljude, rekao je:
Na ljude nigdje, a na djecu u Lakeemonu.
Muziari nastoje da ice na liri dovedu u sklad, a svoju duu
preputaju neskladu.

XV
 Jednom je rekao: Hej, ljudi, i kad su mnogi dotrali, otjerao
ih je tapom, govorei: Ljude sam zvao, a ne olo.
Govorio je za sebe da je vrlo cijenjen pas, ali nitko se ne usuuje
s njim ii u lov.
Sudbini suprotstavljam hrabrost, zakonu prirodu, afektu logos.
Kad se sunao u Kraneionu (predgrae Korinta) doao je Alek
sandar pred njega i rekao: ta eli? Na to mu odgovori Diogen:
Makni mi se sa sunca.
On je po danu zapalio svjetlo i rekao: Traim ovjeka.
Kad je jednom vidio gdje sveenici odvode nekog nieg inovnika,
koji je iz hrama ukrao jednu posudu, primjetio je: Veliki lopovi vode
malog lopova.
Kad ga je Hegesija molio da mu posudi neki svoj spis, kazao je:
Ti si smijean, Hegesijo, jer kad se radi o suenim smokvama, tada ti
nee one koje su mljevene, ve prave, a gdje se radi o vjebanju duha,
tada nee time da se bavi, nego trai ono to je napisano.
Na pitanje zato ljudi daju darove prosjacima, a ne filozofima, od
govorio je: Jer misle da i sami mogu biti bogalji ili slijepi, a nikada
da bi mogli biti filozofi.
Kad je vidio da je sin neke hetere bacio kamen u masu, ree mu:
Pazi da ne pogodi svog oca.
Upitan odakle je, rekao je: Ja sam kozmopolita.
Na pitanje ta je najbolje, odgovorio je: Slobodna rije (parresia).
Anaharsis Skit
Kad je uo da debljina daske na brodu iznosi etiri prsta, rekao je:
Dakle, toliki je razmak izmeu putnika i smrti.
Kad mu se neki Atenjanin rugao to je Skit, kazao je: Meni je
moja domovina na sramotu, a ti si sramota za svoju domovinu.
Upitan to je za ovjeka i dobro i loe, odgovorio je: Jezik.
Mison
Kau da je Mison mizantrop. Neki ga je ovjek primijetio u
Lakodemonu da se sam, udaljen od ljudi, smije. Upitan zato se smije,
kad nikog nema, rekao je: Ba zbog toga.
Njegova poznata izreka: Ne suditi o stvarima iz govora (logos),
nego govore iz stvari.
Anaksagora
Jednome koji ga je. upitao: Nije li ti draga tvoja domovina,
rekao je: Jest, i nita mi nije drae nego moja domovina, pokae
rukom prema nebu.
Upitan zato se rodio, odgovorio je: Da promatram sunce, mjesec
i nebo.
Nekom ovjeku koji se alio da e umrijeti u tuini, ree tjeei
ga: Silazak u Had na svakom mjestu je jednak.
Sokrat
Svatko e lako moi rei to posjeduje, ali nee moi rei koliko
ima prijatelja.

XVI
 Kad je neki prigovorio da je Antistenova majka Traanka, rekao
mu je Sokrat: Da moda nisi mislio da takav plemenit ovek potjee
od dva Atenjanlna?
Kad mu je neki poznanik kazao: Atenjani su te osudili na smrt,
odgovorio mu je: A priroda je njih osudila na smrt.
Lisija je napisao apologiju (obrambeni govor) za Sokrata. Kad je
to Sokrat proitao, rekao je: Lijep govor, moj Lisija, ali nije pri
kladan za mene (tj, nije bio u duhu filozofije).
Aritip
Na pitanje u emu imaju filozofi prednost pred drugim ljudima,
odgovorio je: Pretpostavimo da se ukinu svi zakoni, tada bi mi
filozofi ivjeli na isti nain (bez promjene).
Bolje je biti prosjak, nego neobrazovan. Onome fali novac, a
ovome ovjenost (humanitet).
Na pitanje kakve e koristi imati njegov sin od obrazovanja, rekao
je: Ako nita drugo, a onda to, da nee u teatru sjediti kao kamen
na kamenu.
Stilpon
Kad se Stilpon zadravao u Ateni, ljudi su njime bili toliko odu
evljeni da su izlazili iz svojih kua da bi ga vidjeli. I kad mu je neki
ovjek rekao: Stilpone, oni te gledaju kao kakvu divlju zvijer, od
govorio je: Ne, nego kao pravog ovjeka.
Zenon stoiar
Na pitanje ta je prijatelj, kazao je: Drugo ja.
Kleant
Kad su mu prigovorili da je plaljiv, rekao je: Zbog toga malo
i grijeim.
Jednome koji je sam sa sobom razgovarao, ree: Ne govori
s loim ovjekom.
Hrizip
Kad je uo prigovore da nije kao mnogi drugi iao u kolu Ari-
stonu, odgovorio je: Da sam sluao masu, ne bih nikada postao filozof.
O sebi je Hrizip imao visoko miljenje. Tako je nekome ocu, koji
je pitao kome da poalje svoga sina u kolu, rekao: Meni, jer kad bih
mislio da 'je drugi bolji od mene, tada bih i ja k njemu iao uiti.
Piron
Teko je ovjeka izvui (iz njegovih predrasuda).
Epikur
Mudrac se nee opijati niti brinuti za svoj ukop. Bie mu sve
jedno da li mu se postavljaju statue ili ne.
Filozofijom treba da se bavi i mladi i starac, jedan da bi sta-
rei ostajao mlad pomou vrlina, koje duguje prolosti, a drugi da bi,
ne bojei se budunosti, bio ujedno i mlad i star.

XVII
 FILOZOFSKI DIO IZLAGANJA

Mnoga filozofska uenja ostala su u Diogenovom prikazu

nepotpuna. To se naroito moe vidjeti kod filozofa ija su djela
sauvana, na prim jer kod Platona i Aristotela. Oito je da je
Diogen izbjegavao tee teme. On uope (ne ulazi u problem
Aristotelove prve filozofije (kasnije nazvane Metafizika), niti
govori o Platonovoj teoriji drave, osim to uz stoike navodi da
je i Platon bio za zajednicu ena (VII, 131).
Kozmoloki period u grkoj filozofiji izloen je dosta op
irno. Istaknuta je i ideja Anaksagorine filozofije o nusu (svjet
ski um). Jasno je obrazloen Sokratov etiki problem kao i
njegovo doivljavanje daimoniona. O Sokratovoj smrti rekao
je u svom epigramu: Tvojim ustima Atenjani su sami ispili
otrov.
Sokratovci su vrlo opirno prikazani, a naroito Diogen,
koji je dobio mnogo vie prostora nego Aristotel. Platonova
filozofija obraena je fragmentarno, no ipak pregledno, to se
naroito vidi u izlaganju njegovih dijaloga. Problem dijalektike
saopen je u odnosu na kritiku raznih sofizama. Tema o dui
i bogu u platonizmu prikazana je dosta opirno. O Platonovoj
Dravi i Zakonima Diogen ne govori nita.
Aristotelovu filozofiju izloio je u dva dijela. Prvi je prak
tiki a drugi teorijski dio. O logici i etici kod Aristotela nije
posebno govorio. Hvali Aristotelovu univerzalnost i navodi da
su njegovi spisi imali 445.270 redaka. I kod nekih drugih filo
zofa Diogen navodi broj redaka njihovih djela. Na primjer,
Krantorovi spisi iznosili su 30.000 redaka, Speusipovi 43.475, a
Teofrastovi 230.808. Izgleda da Diogen Platonove tekstove nije
brojio po recima, je r taj podatak ne navodi.
U prikazu Diogena iz Sinope Diogen Laertije istie njegov
kritiki stav prema misterijama. On ironizira nekog koji se
esto prao posveenom vodom, kao i one koji misle da im je,
posveenjem misterije, otvoren put na ostrvo blaenih (VI, 40
i 42). No Diogen Laertije je protiv ateizma. Na primjer, u epi
gramu Bionu on pie protiv njega, je r je negirao egzistenciju
bogova (IV, 55 i d.), a kad se je razbolio poeo im se obraati
molitvama. Za Epikura kae da je mnogo uzeo iz knjige Teo
dora Ateiste: O bogovima. Diogen kae da je tu knjigu imao
u rukama i da nije nevana.
Stoiko uenje u dijelovima: fizika, logika, etika prikazano
je vrlo opirno. Takvih prikaza bilo je i prije Diogena i on se
je njima posluio. Na primjer, u izlaganju logike kod njega se
XVIII
nalazi term in negacija negacije (VII, 69). U cijelom jonskom
nizu stoici su prikazani naj temelj nije. Tu je vrlo uspjeno dat
sadraj i smisao stoike filozofije.
Italski niz u filozofiji poinje sa Pitagorom a zakljuuje
s kritikim miljenjem Epikura. O Pitagori Diogen spaja u
cjelinu i mitoloko i racionalno, no ipak ce vidi da on razlikuje
misterije i filozofiju. Blagom ironijom opisuje Pitagorinu smrt,
koja je nastala zbog njegove politike aktivnosti. Bjeei pred
protivnicima Pitagora je naiao na polje zasaeno grahom. I tu
je nastalo kobno iskuenje, da li ii preko polja kroz grah (jer
je grah bio zabranjeno jelo) ili ga zaobii. I ba zbog tog za
obilaenja Pitagora nije uspio umai, i tako je poginuo. No
Diogen zna i druge detalje, o emu itaoce opirno informira.
On je u svom epigramu Pitagori rekao, povodom zabrane da
jede meso, da Pitagora sigurno nije jedini koji tako misli, no
ako je meso dobro kuhano, peeno i posoljeno tada ga svi rado
jedemo, je r vie nema svoju duu.
Empedokle, Heraklit, Elejci i atomisti prikazani su prema
izvornim tekstovima, ali i tu ima dovoljno doksografskog mate
rijala u kojem se iznose razliita uvjerenja i zbivanja iz ivota
tih ljudi. Za Empedokla kae da je nosio dugu kosu i da je
sluajno pao u krater (dakle nije bio ljubimac bogova), a He
raklit uti da bi drugi mogli brbljati. Istie Demokritovo uenje
kao sintezu cjelokupnog znanja, pa je Demokrit s pravom na
zvan Mudrost (Sofia, IX, 50).
No u prikazu skeptika i Epikura pred nama se ipak ot
kriva Diogen kao filozof koji te dvije kole opisuje sa velikom
simpatijom. On je po uvjerenju i skeptik i epikurovac. U izla
ganju skepticizma vidi se da je Diogen upuen u sve probleme
te filozofije i to na osnovu tekstova. On to ne pie po tuim
izvorima, nego daje svoju interpretaciju i sintezu. Opaa se na
svakom retku da se je s tom filozofijom saivio, te polemizira
sa dogmatiarima koji su iznosili razne prigovore protiv Pirona
i njegovih sljedbenika. Duh skeptike filozofije kao i metoda
njihovog miljenja dati su vrlo sadrajno d pregledno. To se
moe zakljuiti ba na osnovu sauvanih tekstova skeptika.
U posebnim knjigama Diogen je izloio samo Platona i
Epikura. Od svih filozofa o kojima je pisao Epikur je prikazan
najopirnije, i to na osnovu tri njegova pisma u kojima je sam
dao sintezu svih svojih spisa. Diogen hvali Epikura kao uvae
nog i estitog ovjeka, te kao filozofa koji je sam bio svoj ui
telj i nikad nije citirao druge. Sam Diogen se pobrinuo da se
tano prepiu Epikurova pisma Herodotu (uenje o fizici), Pi-
XIX
toklu (uenje o nebeskim pojavama), i Menokeju (etika pro
blematika i ivot mudraca), gdje je bitno za Epikura da u
svemu to mislimo treba iskljuiti mitove i samo racionalno
odluivati. Na kraju nalazi se pregled Epikurovog uenja:
Koridi doksai u 40 taaka (stavova).
I tako smo doli do kraja djela jednog autora koji o sebi
nije imnogo rekao. No, ipak, govorilo nam je ono to je on
napisao. To to je zabiljeio o Epikuru bilo je u historijskom
utjecaju najznaajnije. Na osnovu tih tekstova znalo se to
je ta filozofija prirode bila i koliko se je u metodolokom
pogledu uzdizala iznad teolokog i teleoloskog uenja. I ba
pomou Epikura napredovala je kasnije filozofija prirode. Fran
cuski filozof Gassendi (15921655) objavio je od 16471649.
radove o Epikuru i time se suprotstavio skolastikom Aristotelu
i jednoj interpretaciji aristotelizma koja je bila objektivna
zapreka svakom kritikom izuavanju prirode. Tu je Diogen
Laertije bio jedini izvor na kojem se nova, kritika misao mogla
razviti. Tako je u tom pogledu historijski bio prisutan mislilac,
koji je kao doksograf ipak uinio znaajan posao.
Zna se i to da je Nikola Kuzanski (14011464) imao knjigu
Diogena Laertija i taj njegov runi prim jerak nalazi se u Bri
tanskom muzeju. Tu je nama vaan termin docto ignorantia
(ueno neznanje) kojega prije njega poznaju Augustin i Bona-
ventura. No N. Kuzanski je taj pojam dobio izvorno iz Sokrata
i to ba itajui Diogena Laertija.
Knjiga ivoti i miljenja istaknutih filozofa ima svoju trajn u
vrijednost. Moemo lako izdvojiti doksografski dio i ostae tek
stovi koji su temelj filozofskog miljenja. Tko tu kolu nije
proao ne moe shvatiti to je historija filozofije bila i to ona
jest kao filozofija o filozofiji. Iz dijelova se ide prema cjelini
u kojoj su izraeni njeni sadrajni stupnjevi razvoja. U tom
procesu i Diogen Laertije ima svoje odreeno mjesto i znaenje.
Branko Bonjak

XX
 KNJIGA I
PREDGOVOR

1 Neki tvrde da je prouavanje filozofije poelo kod varvara.

Kau, naime, da su u Persijanaca iveli magi, a u Babilonjana
ili Asiraca Haldejci, u Indusa gimnosofisti; meu Keltima i
Galima ljudi koji su se zvali druidi i sveti; tako tvrde Aristotel
u knjizi Magikus1 i Sokrat 'u dvadeset treoj knjizi dela Dia-
dochai (Redosled filozofa). Dalje tvrde da je Mohos bio Feni-
anin, Zamolksid Traanin. a Atlant Libijac.
Egipani tvrde da je Hefest bio sin Nila i da je s njim
poela filozofija, a da su njeni glavni predstavnici bili sve-
tenici i proroci. Od toga vremena do Aleksandra Makedonskog
2 prole su 8.863 godine; za to vreme dogodila su se 373 Suneva
i 832 Meseeva pomraenja.
Doba maga, od kojih je prvi bio Persijanac Zoroaster,
trajalo je pet hiljada godina pre pada Troje, kako tvrdi Platonov
uenik Hermodor2 u svom delu O matematici; Ksantos Lianiin
rauna est hiljada godina od Zoroastra do Kserksovog pohoda,
i kae da je posle toga bilo mnogo magova jedan za drugim, po
imenu Otanas, Astrampsihos, Gobrias i Pazatas, sve do osva
janja Persije od strane Aleksandra.
3 Ali ovim piscima nije poznato da ovi uspesi koje oni pripi
suju varvarima zapravo pripadaju Helenima, s kojima nije
poela samo filozofija, nego i sam ljudski rod. Kod Atinjana je,
na primer, iveo Musajos, a kod Tebanaca Linos. Tvrdi se da je
Musajos bio sin Eumolpov, da je napisao Teogoniju i prvi kon-
struisao loptu; dalje, da je on uio da sve vodi poreklo od
jednoga i da se u jedno rastvara. Umro je u Faleronu, i pria
se da mu je napisan ovaj epitaf (Anthol. Pal., VII, 615):
Faleron krije dragog Eumolpovog sina,
Musaja, telo pokojnikovo, ispod ovog groba.
i ntogen 1
4 Atinjani se nazivaju Eumolpidima po Musajevom ocu.
Linos je, po predaji, bio sin boga Hermesa i muze Uranije.
On je napisao Kozmogoniju, opisao kretanje Sunca i Meseca, i
govori o postanku ivotinja i plodova. Poetak ove pesme
glasi ovako:
Bee jednom vreme u kome ponikoe sve stvari.
Ovu misao je prihvatio Anaksagora i izjavio da su sve stvari
bile zajedno, da je doao Um (Nus) i da ih je lepo rasporedio,
lin o s je umro u Eubeji, pogoen Apolonovom strelom3, a ovo
je njegov epitaf (Anthol. Pal., VII, 616):
Ova zemlja prihvatila je mrtvoga Tebanca Lina
lepo ovenanog sina muze Uranije.
I tako je filozofija poela kod Helena; i samo njeno ime ne
dozvoljava da se prevede na strani jezik.
5 Ali oni ljudi koji njen pronalazak pripisuju varvardma
navode Orfeja Traanina, tvrdei da je bio filozof i da je naj
stariji od njih. Ja zaista ne znam da li ga treba nazivati filozo
fom ako se ima na umu ta je on rekao o bogovima. Jer, ta
treba da kaemo za onoga koji ne preza od toga da bogovima
pripie sve ljudske patnje, pa ak i to i sami ljudi retko
izgovaraju i ine runo svojim jezikom. Pria se da je poginuo
od ruku ena; ali prema epigramu u Diosu, u Makedoniji, govori
se da je bio pogoen munjom; epigram glasi (Anthol. Pal.
Plan., VII, 617):
Ovde sahranie muze Traanina Orfeja sa zlatnom lirom,
koga je ubio mudri Zevs zadimljenom munjom.67
6 Pobornici miljenja da je filozofija poela kod varvara izlau
oblik koji je ona u pojedinim narodima primila. Tako tvrde da
su gimnosofisti i druidi izraavali filozofiju kroz zagonetke, za-
htevajui od ljudi da potuju bogove, da ne ine nikakvo zlo
i da se vebaju u hrabrosti. Klitarh u dvanaestoj knjizi svoga
dela govori da gimnosofisti preziru smrt, da se Haldejci bave
astronomijom i predskazivanjem budunosti, da magi provode
vreme u oboavanju bogova, prinoenju rtava i molitvama,
govorei da bogovi jedino njih uju. Oni iznose svoja miljenja
o prirodi bogova i njihovom poreklu, i sm atraju da su bogovi
vatra, zemlja i voda. Osuuju upotrebu kipova, a najvie one
7 koji govore da postoje i muka i enska boanstva. Raspravljaju
o pravinosti i smatraju da je spaljivanje bezbono. Smatraju
2
 da nije bezbono imati odnose sa majkom ili kerkom, kao to
tvrdi Sotion u dvadeset treoj knjizi svoga ela. Oni, dalje,
upranjavaju mantiku i proricanja budunosti i tvrde da im se
i sami bogovi prikazuju. Dalje, oni govore da je vazduh pun
likova (privienja) koja se kreu kao para, a vide ih ljudi
sa otrim okom. Zabranjuju upotrebu svakog nakita i svako
noenje zlata. Njihovo odelo je belo, krevet im je na zemlji,
od slame, hrana njihova je zeleni, sir i prost hleb. Trska im
slui kao tap; njime, kau, nabadaju sir, podiu ga i tako jedu.
8 arobnjaka magija nije im poznata, tvrdi Aristotel u svom
spisu Magikus, kao i Deinon u petoj knjizi svojih Istorija*
Deinon tvrdi takoe da je Zoroaster (to i samo ime u tanom
prevodu znai) bio oboavalac zvezda.5 To potvruje i Hermodor.
Aristotel u prvoj knjizi dela O filozofiji tvrdi da su magi stariji
od Egipana. Oni, kae, veru ju u dva principa: u dobrog duha
(demona) i zlog duha; prvog zovu Zevsom, ili Oromazdom
(Ormuzdom), a drugoga Hadom ili Arimanom. Ovo potvruju
i Hermip u svojoj prvoj knjizi O magvma, Eudoks7 u svom
9 Putu oko sveta i Teopomp u osmoj knjizi svoga dela Filipika.
Teopomp takoe tvrdi da e na osnovu uenja maga ljudi iveti
u buduem ivotu i da e biti besmrtni, i da e svet ostati dalje
po njihovim molitvama. To potvruje i Eudem sa Rodosa.
A Hekataj tvrdi da, po njihovom uenju, i bogovi
podleu raanju. Klearh iz grada Soloi, u svojoj ras
pravi O vaspitanju tvrdi da gimnosofisti vode poreklo od maga.
Neki tvrde da i Hebrejcd vode poreklo od njih. Autori koji su
pisali o magima optuuju Herodota, tvrdei da Kserks nikad
nije bacao koplja u Sunce, niti da je sputao lance u more,
zbog toga to su, po verovanju maga, Sunce i more bogovi.
Ali da je on s punim pravom razarao kipove.
10 Egipatska filozofija, ukoliko se odnosi na bogove i pravinost,
ui da je princip svega materija, da su se zatim etiri elementa
odvojila od materije, te su najzad stvorena raznovrsna iva bia.
Sunce i Mesec su bogovi, a nazivaju se Oziris i Izida. Kao to
priaju Maneto u svom delu Epitome o prirodi i Hekataj u prvoj
knjizi svoga dela O egipatskoj filozofiji, Egipani kao boanske
simbole uzimaju bubu, zmiju i sokola, kao i druge ivotinje.
Oni ovim svetim ivotinjama podiu kipove i hramove zbog
11 toga to ne znaju kakav je pravi boji lik. Po njihovom uenju,
svet je stvoren, prolazan je i ima oblik lopte; zvezde se sastoje
od vatre, i sve to se na Zemlji dogaa, zbiva se prema tome
kako je ta vatra pomeana. Mesec se pomrauje zato to zapadne
u Zemljinu senku. Dua ovekova nadivljava sm rt i prelazi3
i 3
 u druga tela. Kie nastaju zbog promena u vazduhu. I za sve
druge pojave oni daju prirodna objanjenja, kako priaju He-
kataj i Anistagora. Egipani su takoe doneli zakone o pravi
nosti, a pripisuju ih Hermesu. I sve ivotinje koje su korisne
ljudima oni su proglasili bogovima. Oni takoe tvrde da su
pronalazai geometrije, astronomije i aritmetike.
Eto, tako stoje stvari sa pronalaenjem (filozofije).
12 Ali re filozofija prvi je upotrebio Pitagora,10 i samoga
sebe je nazvao filozofom, u razgovoru sa sikionskim ili flijunt-
skim tiraninom Leonom: tako pria Heraklid Pontski u svom
delu O snu; rekao je da niko nije mudar, osim boga. Ono to
se sad naziva filozofijom ranije se zvalo mudrost, a mudrac
je znaio onoga koji se mudrou bavi po pozivu, dakle oveka
koji je bio istaknut po svojoj duhovnoj snazi i otrini, dok
filozof oznaava samo ljubitelja mudrosti. Ljudi su se zvali i
sofiistima, i to ne samo filozofi, nego i pesnici. Kfatdn ovako zove
Homera i Hezioda, hvalei ih u svom delu Arhilohi.
13 Mudracima su smatrani: Tales, Solon, Periandar, Kleobul,
Hilon, Bijant i Pitak. Ovima dodaju Skita Anaharsisa, Misona
iz Hena, Ferekida iz Sirosa, Krianina Epimenida. Neki meu
njih ubrajaju i tiranina Pisistrata. To su, dakle, m udraci11
Filozofija ima dvostruko poreklo; ona je poela od A iaksi-
mandra, a s druge strane od Pitagore. Prvi je bio uenik Tilesov,
a Pitagoru je uio Ferekid. Jedna kola se zvala jonskom kolom,
je r je Tales bio Jonjanin iz Mileta. On je bio Anaksimandrov
uitelj. Druga kola je italska od Pitagore, jer je on najvie
vremena kao filozof iveo u Italiji. Jonska kola se zavrava
Klitomahom i Hrisipom i Teofrastom, a italska kola Epikurom.
14 Jer Taleov uenik bee Anaksimandar, njegov Anaksimen, a
Anaksimenov opet Anaksagora; Anaksagorin uenik je bio
Arhelaj, a Arhelajev uenik bee Sokrat, koji je uveo etiku.
Njegovi uenici su bili ostali sokratici i Platon, osniva Stare
akademije. Njegovi uenici behu Speusip i Ksenokrat; njih
nasleuju Polemon, K rantor i Krates; Arkesilaj je osniva
Srednje akademije; zatim Lakid,12 osniva Nove akademije.
Njegov uenik bee Kamead, a uenik Kameadov bio je Kli-
tomah. Eto, tako je bilo do Klitomaha.13
15 Ova kola vodi do Hrisipa ovako: Sokrata je nasledlo
Antisten, njega Diogen zvani Cinik (ho kyon), zatim dolazi Te-
banac Krates, pa Zenon iz Kitiona, pa njegov uenik Kleant,
pa Hrisip. Do Teofrasta ona vodi ovako: Platonov uenik je bio
Aristotel, a Aristotelov Teofrast. Tako se zavrava jonska kola.
4
 Evo kako se zavrava italska kola. Ferekidov uenik bee
Pitagora, posle toga dolazi njegov sin Telang, njegov naslednik
Ksenofan, pa Parmenid,* zatim Zenon Eleaanin, pa Leukip i
Demokrit. Demokritovih uenika je bilo mnogo, a istiu se Na-
usifan i Naukid, iji je uenik bio Epikur.
16 Filozofi se mogu podeliti u dogmatike i efektike14 (skeptike).
Dogmatici su svi oni koji tvrde da se stvari mogu shvatiti, a
skeptici su svi oni koji o stvarima ne donose sud, je r se one ne
mogu saznati. Neki od ovih mudraca su ostavili spise, a neki
uopte nisu nita napisali, kao to je po miljenju nekih bio
sluaj sa Sokratom, Stilponom, Filipom, Menedemom, Pironom,
Teodorom, Kameadom, Brisonom; neki dodaju i Pitagoru i
Aristona sa Hiosa, koji su napisali samo nekoliko pisama. Drugi
su, pak, napisali samo jedan spis, kao to su: Melisos, Parmenid
i Anaksagora. Mnoga dela napisao je Zenon, jo vie Ksenofan,
jo vie Demokrit, jo vie Aristotel, jo vie Epikur i jo vie
Hrisip.
17 Neke filozofske kole nazvane su po njihovim zaviajnim
gradovima, kao to su: eleaani, megarici, eretrici i kirenaici;
druge, opet, po prostorijama u kojima su uile, kao to su: akade
mici i stoici. Neke filozofske kole su nazvane po sluajnim okol
nostima: kinici; jedni po temperamentima: eudemonisti (ili kola
0 srei), drugi po shvatanjima: istinoljubivi, ili elenktici (refu-
tacionisti), ili analogetici (koji prosuuju na osnovu analogije);
neki, opet, nose ime po svojim uiteljima kao to su: sokratid
1 epikurovci i slino. Neki su dobili naziv po prirodi: fiziari
(prirodnjaci) po svom istraivanju prirode, drugi su prozvani
etiarima (moralistima) jer su se bavili etikom (moralom). Dija-
lektiari su svi oni koji se bave ongliranjem reima.
18 Filozofija ima tri dela: fiziku, etiku i dijalektiku (ili logiku).
Fizika je deo koji se bavi kosmosom i svime to je u njemu;
etika se bavi ivotom i svim stvarima to se odnose na nas;
dijalektika se bavi procesima rezonovanja (miljenja) i kod
jedne i druge. Fizika je preovladavala sve do vremena Arhelaja;
sa Sokratom je poela etika, kao to smo ranije rekli, a dija
lektika poinje od eleaanina Zenona. U etici je postojalo deset
kola: akademika, kirenaika, elijska, megarska, kinika, ere-
trijska, dijalektika, peripatetika, stoicizam i epikureizam.
19 Staroj koli akademika stajao je na elu Platon, Srednjoj
akademiji Arkezilaj, a Novoj Lakid. Aristip iz Kirene bio
* Ovi podaci se donekle razlikuju od podataka u Diog. L., IX, 21,
gde je kao Pitagorin uenik naveden Parmenid, a ne Ksenofan.
Sve potpisane i nepotpisane fusnote i napomene na kraju knjige
su prevodioeve. Prim. urednika.
5
 je Osniva kirenske kole; elijske kole Faidon iz Elije, megar-
ske Euklid iz Megare, kinike Antisten iz Atine, eretrijske
Menedem iz Eretrije, dijalektike Klitomah iz Kartagine,
peripatetike Aristotel iz Stagire, stoike Zenon iz Ki-
tiona. Epikurska kola nazvana je po Epikuru.
Hipobot u svom delu O filozofskim jeresima kae da postoji
devet sekta ili kola: prva je megarska, druga eretrijska, trea
kirenska, etvrta epikurejska, peta anikerejska,15 esta
teodorejska, sedma Zenonova i stoika, osma staroaka-
20 emska, a deveta peripatetika. On ne pominje ni kiniku.
ni eldjsku ni dijalektiku kolu.
Sto se tie sekte pironiara, nju zbog nejasnoe u zaklju
cima veina ne ubraja u sekte; neki, meutim, tvrde da ona
predstavlja sektu u nekom pogledu, a u drugom ne. Izgleda da
je to ipak sekta, jer mi sektom nazivamo sve one koji u svom
stavu prema pojavama slede, ili izgleda da slede, neke principe.
Na osnovu toga mogli bismo s pravom da tu sektu nazovemo
skepticima. Ali ako sektu smatramo nekom sklonou u korist
dogmi, oni se vie ne bi mogli nazivati sektom skeptika,1jer
nemaju dogmi, odnosno pozitivnih uenja.
Ovo su bili poeci filozofije, i njen razvojni put; toliko je
bilo delpva i toliko sekti u filozofiji.
21 Pored toga je pre kratkog vremena Potamos17 iz Aleksand-
nije uveo i eklektiku sektu: on je od svih postojeih sekti odab
rao ono to mu se dopalo.18 Kao to sSm navodi u Elementima
filozofije (Stoicheisis), za njega postoje dva kriterija istine: prvi
kriterij je ono to proizvodi sud (a to je razum, dua), a drugi
je ono pomou ega je on proizveden, na primer, najjasnija
mogua predstava (percepcija). Po njemu, principi svega su
materija i delujua sila (t> ), kvalitet i mesto. Je r ono
iz ega je neka stvar stvorena, i pomou ega je ona stvorena,
i mesto na kome je ona stvorena to su principi. A cilj je ono
emu sve tei, ivot savren u svakom pogledu; prirodna pre-
imustva tela i okoline su neophodne stvari da bi se to postiglo.
Treba da govorimo o samim ljudima filozofima, ali najpre,
naravno, o Talesu.

6
 GLAVA 1. TALES

(oko 625548. pre n. e.)

22 Kao to priaju Herodot, Duri i Demokrit, Talesov otac
se zvao Heksamija, a majka Kleobulina; pripadao je porodici
Telida,19 koji su Feniani, i meu najuglednijim potomcima
Kadma i Agenora. Bio je, kao to Platon kae, jedan od sedam
filozofa. On je prvi dobio nadimak filozofa kad je u Atind bio
arhont Damasip; posle njega je i svih sedam filozofa tako
nazvano. Tako kae Demetrije iz Falerona u svom delu Spisak
arhonata. U Miletu je dobio graanstvo kad je tamo doao sa
Nilejem, koji je bio proteran iz FeniMje. Meutim, veina pisaca
tvrdi da je Tales roeni Mileanin i izdanak otmene porodice.
23 Bavio se politikom, a posle je poeo da prouava prirodu.
Prema nekim podacima, on nije ostavio nita napisano; jer
Nautika astrologija, koja se njemu pripisivala, delo je, kako
kau, Foka sa Samosa. Kalimah za njega zna da je otkrio sa-
zvee Malog Medveda, jer u svojim Jambima on veli:

Govorilo se da je utvrdio zvezde Kola,

kojima se Feniani slue pri plovidbi.*0
Prema podacima drugih autora, on je napisao samo dve rasprave:
O solsticiju i O ekvinociju jer je mislio da se ostalo ne moe
saznati. Izgleda da je, prema nekim autorima, prvi prouavao
astrologiju, da je prvi predskazao Suneva pomraenja i utvrdio
ravnodnevice. Tako tvrdi Eudem u svojoj Istoriji astrologije.*
To je bio razlog divljenja koje su prema njemu oseali Ksenofan
24 i Herodot. S njime se slau i Heraklit i Demokrit.
Neki, meu njima i pesnik Hoirilos, priaju da je on iz
javio da su due besmrtne. On je bio takoe prvi koji je utvrdio
kretanje Sunca od solsticija do solsticija, i, prema tvrenju
nekih autora, on je prvi utvrdio veliinu Sunca (Sunevog
kruga), kao i veliinu Meseca (da iznosi sedamsto dvadeseti deo
Sunevog kruga). On je takoe poslednji dan u mesecu nazvao
trijakadom (tridesetim), i prvi je, prema nekima, raspravljao
o prirodi.
Aristotel21 i Hipija kau da je i mrtvim predmetima pripi
sivao da imaju duu ili ivot, dokazujui to sa magnetom i

* Astrologija znai prouavanje zvezda i ima u Grka samo to

znaenje; dakle, isto Sto i astronomija. Prev.

7
 ilibarom. Pamfila kae da je kod Egipana uio geometriju i da
je prvi u krug ucrtao pravougli trougao i da je posle toga
25 prineo vola na rtvu bogovima. Drugi, meu kojima je i mate
matiar Apolodor tvrde da je to uinio Pitagora. Pitagora je
najvie razvio uenje (koje Kalimah u svom delu Jambi pripisuje
Frianinu Euforbu) o trouglovima i svemu to ima veze s teoret
skom geometrijom.22
Izgleda da je Tales davao najbolje savete o politikim
stvarima. Kad je, na primer, Krez poslao Mileanima poslanike
nudei im savez, on je to spreio, i to je spasio grad kad je Kir
pobedio Kreza. On sam je, kako tvrdi Heraklid, rekao da ivi
26 usamljeno i da je uvek daleko od javnih poslova. Drugi, opet,
priaju da se oenio i da je imao sina Kibista; neki kau da je
ostao neenja i da je usvojio sina svoje sestre. I kad su ga upitali
zato nema svoje dece, on je odgovorio: Zbog toga to volim
decu. Pria se da je majci koja ga je nagovarala da se oeni
odgovorio da je suvie rano, a kasnije, kad je ponovo navalji
vala, da mu sad nije vreme. Hijeronim sa Rodosa u svojoj
drugoj knjizi Razbacane zabeleke pria da je Tales, u elji da
pokae kako je lako obogatiti se, predviajui da e biti dobar
27 rod maslina, uzeo u zakup sve mlinove maslina i tako nagomilao
itavo bogatstvo.28
Tales je za princip svega uzeo vodu i uio je da je svet
iv i pun boanstava (demona). Pria se da je ustanovio godinja
doba i da je godinu podelio na trista ezdeset i pet dana.
Uopte nije imao uitelja, jedino to je posetio Egipat i
druio se s tamonjim svetenicima. Hijeronim pria da je Tales
izmerio i visinu piramida po njihovoj senci, posmatrajui tre
nutak kad je naa senka iste duine kao nae telo. iveo je, kako
kae Minija, s Trazibulom, tiraninom u Miletu.
28 Dobro poznata pria o tronocu koji su pronali ribari, a
koji su Mileani namenili mudracima, glasi ovako: Pria se da
su neki jonski mladii od mileanskih ribara kupili njihov ulov.
Poto je zajedno s lovinom bio izvuen i tronoac, nastala je
prepirka. Naposletku Mileani poslae tronoac u Delfe, a bog
je dao ovakvo proroanstvo (Anthol. Plan., VI, 51):
Potome Mileta, pita Feba za tronoac?
Odgovaram: Ko je prvi u mudrosti, njegov je tronoac.
I tako ga predadoe Talesu, ovaj ga preda drugome, ovaj, opet,
drugome, dok ne doe do Solona. A ovaj izjavi da je bog prvi
u mudrosti, pa ga poalje u Delfe. Kalimah u svojim Jambima
8
 drugaije pripovea o toane, a priu je preuzeo od Meandrija
iz Mileta.24 Pria govori da je Batikles, neki Arkaanin, na
samrti ostavio jednu posudu i sveano izjavio da se preda onom
oveku koji je najvie uinio svojom mudrou. Tako posudu
predadoe Talesu, zatim je ona obila sve mudrace, pa se po
novo vratila Talesu. A Tales ju je poslao Apolonu Didimejskom,
29 s ovom posvetom, kako pria Kalimah:
Tales me poklanja vladaru Neilovog naroda
poto me je dvaput uzeo kao nagradu.
A prozni natpis glasi ovako: Tales, sin Heksamijev iz Mileta,
(posveuje) Delfijskom Apolonu, poto me je dvaput primio kao
nagradu od svih Helena.
Tu Batiklejevu posudu nosio je od mesta do mesta Bati-
klejev sin, ije ime bee Tirion, kao to priaju Eleusis u svome
delu O Ahilu i Aleksos iz Mindije u devetoj knjizi svojih Mitova.
30 Eudoksos sa Knida i Mileanin Euant priaju da je neki od
Krezovih prijatelja od kralja primio zlatan pehar da ga preda
najmudrijem meu Helenima, i on ga je predao Talesu. Od
Talesa je doao drugima, pa tako i do Hilona. Hilon je sad pitao
Pitijskog Apolona ko je mudriji od njega. I bog je odgovorio da
je to Mison, o kome emo govoriti. (Ovoga u spisku o sedmorici
mudraca koji daje Eudoksos stavljaju mesto Kleobula, a Platon
ga stavlja mesto Periandra). Za njega je Pitijski Apolon ovako
odgovorio (Anthol. Plan., VI, 40):
Kaem da se neki Mison rodio u Heni, u Ojti,
i da je on svojom mudrou nadmaio tebe.
A pitanje je postavio Anaharsis. Platonik Daimah i Klearh kau
da je Krez poslao posudu Pitaku i da je tako poeo njen obilazak.
Andron25 u svom delu O tronocu pria da su Argivljani
poklonili tronoac kao nagradu za vrlinu najmudrijem oveku
31 od svih Helena; bio je izabran Spartanac Aristodem, ali ga je
on ustupio Hilonu. Aristodema se sea Alkaios ovim reima:
Kau da Aristodem u Sparti nije izgovorio besmislenu re:
Bogatstvo je vrednost ovekova, a siromaan ovek
nipoto nije ugledan.

Neki priaju da je Perijandar poslao Trazibulu, tiraninu u

Miletu, brod s teretom. Kad je brod pretrpeo brodolom na moru
oko ostrva Kosa, tronoac su kasnije pronali neki ribari. Fa- 9
9
 nod'ik, opet, tvrdi da je tronoac pronaen u atinskim vodama
i da je bdo donet u grad u vreme kad je odravana skuptina, i
32 da je zatim poslat Bijantu. Zato, o tome emo govoriti u ivot-
topisu Bijanta.
Postoji i pria da je tronoac8* bio delo Hefestovo i da ga je
bog poklonio Pelopu na njegovoj svadbi. Odande je doao
Menelaju, a od Menelaja ga je zajedno s lepom Jelenom, odneo
Pari, pa ga je Lakonka (Jelena) bacila u Jonsko more, jer je
govorila da e on predstavljati predmet svae. U toku vremena
izvesni narod Lebedijaca, poto je tamo kupio lovinu od ribara,
doao je u posed tronoca; i dok su se svaali s ribarima oko
njega, nastavili su put do Kosa. I poto se nisu sporazumeli,
iznesu itav sluaj u Miletu, njihovom rodnom gradu. Mileani,
poto njihova izaslanstva nisu bila potovana, objavie Kosanima
rat. Poto su s obe strane mnogi poginuli, tad neko proroanstvo
odlui da se tronoac preda najmudrijem oveku. Obe sporne
strane sloie se da to bude Tales. I poto je tronoac obiao sve
mudrace, Tales ga posveti Apolonu Didimejskom. A Kosani su
33 dobili ovakvo proroanstvo:

Nee prestati svaa izmeu Meropa i Jonjana

pre nego zlatni tronoac, koji Hefest bee bacio u more,
poaljete iz graa i ne stigne u kuu onog oveka
koji je mudar i sada, i koji je bio i koji e biti mudar.

A Mileanima ovako:
Potome Mileta, pita za Febov tronoac?

i dalje to je ve ranije bilo reeno. Stvari stoje, dakle, ovako.

Hermip u svome delu Biografije kae da se na Talesa odnosi
pria koju je ispriao neko od Sokratovih prijatelja. Govorio
je, naime, da zbog triju stvari duguje zahvalnost Sudbini. Prvo,
34 jer sam roen kao ovek, a ne kao ivotinja; zatim to sam
roen kao mukarac, a ne kao ena; tree, to sam Helen, a ne
varvarin. Pria se da je jednom, kad ga je neka stara ena
izvela iz kue da bi posmatrao zvezde, pao u jarak, i dok je
vikao, ena je rekla: Pa ti, Talesu, nisi u stanju da vidi ono
to ti je pod nogama, pa kako misli da e znati sve o nebu?
I Timon zna za njega kao za astronoma, i u svom delu
Sili hvali ga ovim reima:
Tales, mudri astronom meu sedmoricom mudraca...

10
 Lobon27 iz Argosa pria da ono to je Tales napisao obuhvata
nekih dve stotine rei. Njegova statua, kako se pria, nosi
ovaj natpis (Anthol. Palat., VII, 83):
Ovoga Talesa rodili su Milet i zemlja Jonija,
od svih astronoma najstarijeg po mudrosti
35 Od svih pesama koje se jo pevaju ovi stihovi su njegovi:
Mnoge irei ne otkrivaju razum (pamet).
Trai samo jednu mudrost.
Biraj jedno jedino dobro,
Jer tako e zavezati jezik brbljivaca koji priaju
bez kraja.
Njemu se pripisuju takoe ove izreke:
Najstarija od svih stvari je bog, jer on se nije rodio.
Najlepa stvar je svet, jer je delo boje.
Najvei je prostor, jer on obuhvata sve stvari.
Najbri je um (misao), jer on tri svuda.
Najsilnija je nuda, jer ona vlada svima.
Najmudrije je vreme, jer ono pronalazi sve.
Govorio je da se smrt ni u emu ne razlikuje od ivota.
Pa zato ne umre? ree neko. Zato, odgovori on, to
36 nema nikakve razlike. Coveku koji ga je pitao ta je bilo pre:
no ili dan, on je odgovorio: No je za jedan dan starija.28
Neko mu je postavio pitanje da li ovek moe sakriti neko
zlo delo od boga. On je odgovorio: Ne; pa ak ni samu misao!
Razvratniku koji ga je pitao da li da se zakune da nije uinio
preljubu rekao je da krivokletstvo nije gore od preljube. Kad
su ga pitali ta je teko, odgovorio je: Poznavati samoga sebe.
A ta je lako? Dati drugome savet. A ta najprijatnije?
Uspeh. Sta je boansko? Ono to nema ni poetka ni
kraja. Na pitanje ta je najneobinije to je ikad video odgo
vorio je: Tiranin u godinama. Kako ovek najlake moe pod-
neti nesreu? Kad vidi da su njegovi neprijatelji u gorem
37 poloaju. Kako emo voditi najbolji i najasniji ivot?
Ako sami ne uradimo ono to kod drugih osuujemo. A ko je
srean? Onaj koji ima zdravo telo, okretan duli i pristupa
nu prirodu. On veli da se treba seati prijatelja bilo da su
prisutni ili odsutni; da se ne ponosimo svojim spoljnim izgle
dom, ve da teimo da budemo lepi po svom karakteru. Ne
stii bogatstvo na nepoten nain i ne govori runo o onima koji
su stekli tvoje poverenje. Sve to si ti dao svojim rodi
teljima, to e prim iti i od svoje dece.-1
11
 Objasnio je da Nil nadolazi zato to etezijski* vetrovi koji
38 duvaju u suprotnom pravcu teraju tok vode uzvodno.
Apolodor u svojoj Hronologiji kae da je Tales roen
prve godine trideset pete olimpijade (640. pre n. e.). Umro je
u starosti od sedamdeset osam godina (ili, kao to kae Sosikrat,
u devedesetoj godini ivota). Umro je pedeset osme olimpijade,
kao savremenik Krezov, kome je obeao da e prei reku
Halis ne gradei most, tako to je skrenuo tok reke.
Bilo je jo pet Talesa, kao to pria Demetrije iz Magne
zije u svom Reniku ljudi istog imena:
1. Retor iz Kalatije, s afektiranim stilom.
2. Slikar iz Sikiona, veoma talentovan.
3. Jedan koji je bio savremenik Hesiodov, Homerov i
Likurgov.
4. Tales kojeg pominje Duri u svom delu O slikarstvu.
5. Jedan mlai, nepoznat ovek, kojeg pominje Dionizije
u svojim Kritikim spisima.
Mudrac Tales umro je dok je posmatrao atletsku utak-
39 miu, od vruine, ei i slabosti, ve u godinama. I na njego
vom grobu je natpis (Anthol. Pal., VII, 84).
Mali je ovaj grob ali slava dopire do neba
Ovo je inesto najmudrijeg Talesa.
I ja imam ovaj epigram u prvoj knjizi mojih Epigrama u raz
nim metrima (Anthol. Palatina, VII, 85).
Nebeski Zevse, mudroga Talesa odneo si sa stadiona
dok je posmatrao atletski gon**.
Hvalim te to si ga odveo; jer on, kao starac,
vie nije mogao posmatrati zvezde sa Zemlje.
Njegova je izreka Upoznaj samoga sebe, koju Antisten
40 u svom delu Redosled filozofskih kola pripisuje Femonoji,
i napominje da ju je prisvajao i Hilon.
O sedmorici mudraca (zasluuju da se ovde pomenu i svi
zajedno) pripovedaju se ove prie. Damon iz Kirene, koji
je napisao delo Istorija filozofa, spominje sve, a najvie Sed
moricu. Anaksimen kae da su se svi oni posvetili poetici:
Dikearh kae da oni nisu bili ni mudraci ni filozofi, ve samo
pametni ljudi sa sklonou ka zakonodavstvu. Arhetim iz Si-
* Etezijski vetrovi periodiCni vetrovi, naroito oni to duvaju
leti sa severozapada. (Herodot, 2, 20; 6.140). Tako se zove i juni monsun
(Arrian. Anab., VI 21, 1.)
** Agon sportsko takmienje kod Helena.

12
 rakuze opisao je njihov sastanak na Kipselovom dvoru kome je
i sam sluajno prisustvovao. Efor, meutim, govori o sastanku
41 kod Kreza, ali bez Talesa. Neki kau da su se sastali na pani-
onskoj sveanosti u Korintu i u Delfima. O njihovim izrekama
se razliito prepriava; jedna se sad pripisuje jednom, sad
opet drugome; na primer, sledea (Anthol. Planudea, IV, 22):
Lakedemonac Hilon bee mudar, i on ree ovo:
Nita suvie: vremenom dolazi svako dobro.
I o njihovom broju postoji nesporazum. Je r Meandrije, umesto
Kleobula i Mizona, stavlja Leofanta, Gorgijadovog sina, iz Le-
beda ili Efeza, i Kriandna Epimenida; Platon u svom Protagori
navodi Mizona, a izostavlja Periandra; Efor umesto Mizona
stavlja Anaharsisa; drugi, opet, dodaju Sedmorici i Pitagoru.
Dikearh nam daje spisak od etiri optepriznata mudraca: Ta
lesa, Bijanta, Pitaka i Solona i dodaje est drugih imena, me
u kojima je izabrao trojicu: Aristodema, Pamfila, Lakede-
monca Hilona, Kleobula, Anaharsisa, Periandra. Drugi dodaju
42 Akusilaja, sina Kabovog ili Argivljanina Skabra. Hermip u
svom spisu O filozofima nabraja njih sedamnaest, od kojih
ljudi biraju sedam jedan ovako, a drugi onako. To su: Solon,
Tales, Pitak, Bijant, Hilon, Mison, Kleobul, Periander, Ana-
harsis, Akusilaj, Epimenid, Leofant, Ferekid, Aristodem, Pi-
tagora, Lasos, sin Harmantidov ili Sisimbrinov ili Habrinov
(kao to kae Aristoksen, roen u Hermioni), Anaksagora.
Hipobot u Spisku filozofa nabraja: Orfeja, Lina, Solona, Pe
riandra, Anaharsisa, Kleobula, Misona, Talesa, Bijanta, Pitaka,
Epiharma i Pitagoru.
Talesu se pripisuju i ova pisma:
Tales pozdravlja Ferekida.
Saznao sam da namerava, kao prvi Jonjanin, da iznese
43 Helenima stvari u vezi s bogovima. I svakako je to bila mudra
odluka da knjigu uini optam svojinom, umesto da je poveri
nekim odreenim osobama: stvar koja nema nikakve koristi.
Ako ti je to prijatnije, ja elim da s tobom raspravljam o stvari
ma o kojima pie. I, ako kae, doi u kod tebe u Siros. Sva
kako Atinjanin Solon i ja ne bismo bili pametni kad smo
otplovili na K rit da bismo tamo nastavili svoja istraivanja, i u
Egipat da bismo tamo raspravljali sa svetenicima i astronomima,
44 ako bismo oklevali da doemo do tebe. Doi e i Solon, ako
doputa. A ti toliko voli svoju zemlju da malo dolazi u
Joniju, i nema nikakve elje da vidi strance. Ali, tako se13
13
 nadam, prilegni na jedan jedini posao: na pisanje. A mi, koji
nikad nita ne piemo, obilazimo putujui i Heladu i Aziju.
Tales pozdravlja Solona.
Ako napusti Atinu, mislim da bi bilo najpogodnije da se
naseli u MUetu kod vaih naseljenika. Jer tamo ti ne preti ni
kakva neprijatnost. A ako ti je neprijatno to i mi stojimo pod
upravom tiranina jer i ti mrzi sve aisimnete (vladare)
onda e bar uivati u tome da ivi zajedno s nama, tvojim
prijateljima. I Bijant je poslao pismo, s pozivom da doete u
Prijemi; a ako ti je grad Prijenjana pogodniji da tamo ivi,
doi emo i mi i iveti kod tebe.

GLAVA 2. SOLON
(635559. pre n. e. Arhont 594)
45 Solon, Eksekestidov sin, roen je u Salamini. On je Atinja-
nima dao prvu seisdchtheiu* zakon o opratanju dugova. Zakon
je bio otkup i osloboenje lica i svojine. Ljudi su, naime, uzi
mali zajam na linost (osobu) i mnogi su, zbog nematine, po
stali neslobodni kmetovi. On se prvi odrekao prava na sedam
talanata koje su dugovali njegovom ocu i podstakao ostale da
urade isto.
Posle toga je doneo druge zakone koje je ispisao na plo
ama. Bilo bi dugo da ih sve ovde nabrajamo.
46 Da pomenemo njegovo najvee delo. Naime, Atinjani i
Megarani su polagali pravo na njegovo rodno mesto Salaminu.
Posle mnogih poraza u ratovima Atinjani donee odluku da e
biti kanjen smru svako ko bude predloio da se obnovi ra t oko
Salamine. Solon, pretvarajui se da je lud, pojuri na Agoru s
vencem na glavi. Tamo je Atinjanima proitao svoju pesmu o
Salam ini preko glasnika i uzbudio im duhove. I oni obnovie
rat protiv Megarana i, zahvaljujui Solonu, pobedie. A rei
elegije koja je najvie raspalila Atinjane bile su ove:
Kamo da sam graanin Folegandira ili Slkionije
umesto da budem graanin Atine poto sam- zamenio domovinu.
Odmah bi Ise meu ljudima ula ova re:
To je jedan od Atianina, koji se odrekoe Salamine.
* Re seisdchtheia znai zbacivanje tereta 1 predstavlja najsmeliju
Solonovu reformu. Ali ve u IV veku se nije tano znalo u emu se
ona sastojala. Sigurno je da je njenom primenom uklonjeno ropstvo, jer
su se sve dotle dunici prodavali kao robovil To je sigurno bilo ukinuto.14

14
 Pa onda:
Krenimo na Salaminu u borbu za drago nam ostrvo
odbacivi od sebe teku sramotu.
48 On ih je takoe nagovorio da pridobiju i traka Hersonez. A da
ne bi izgledalo da su Salaminu dobili ne samo silom, nego i po
pravdi, otvorio je neke grobove i pokazao mrtvace koji su bili
sahranjeni okrenuti prema istoku,29 kao to je bio i meu Ati-
njandma obiaj da svoje mrtve sahranjuju. Dalje, da su i grobovi
sami okrenuti istoku, i da su natpisi urezani na grobovima
pominjali pokojnike prema njihovim demosima, to je takoe
svojstveno Atinjanima. Neki tvrde da je u spisak laa u Ho
mera posle stiha (Ilijada, II, 557):
Ajas je sa Salamine poveo dvanaest laa
uneo jedan svoj stih:
I smestio ih tamo gde su stajale atinske falange.
49 Posle toga demos (narod) je stao uz njega i rado bi videli
kad bi on njima vladao kao tiranin; ali Solon je to odbio, pa je
ak i svoga roaka Pisistrata, kao to pria Sosikrat, spreio u
njegovim namerama za koje je bio ranije saznao. Pourio je,
naime, u Skuptinu naoruan kopljem i titom i graanima
izneo Pisistratove namere. Ali nije ostao samo pri jome, nego
je bio spreman i da pomogne ovim reima: Atinjani, ja sam
mudriji od nekih, a od nekih sam hrabriji; m udriji sam od onih
to ne shvataju Pisistratovu zaveru, a hrabriji od onih to, do
due shvataju, ali zbog straha ute. A lanovi skuptine koji
su bili na Pisistratovoj strani govorili su da je lud. To mu
je dalo povoda da kae:
Ubrzo e vreme graanima pokazati moje ludilo,
onda kad se pojavi istina meu nama.

50 A elegije njegove kojima je predskazao Pisistratovu tiraniju bile

su ove:
Iz oblaka dolazi sva sila snega i grSda;
a grmljavina nastaje iz sjajne munje;
grid propada od velikih ljudi; a demos
je neprimetno pao u ropstvo jednoga vladara.

I kad je Bisistrat ve bio zauzeo vlast, Solon je, u nemogu

nosti da ubedi narod, odloio oruje ispred zapovednike zgrade 15
15
 i rekao: O domovino, ja sam ti pomogao i reju i delom, a
zatim je otplovio u Egipat i na Kipar, a odande doao na dvor
Krezu. Tamo je Krezu na postavljeno pitanje: Ko ti izgleda
srean? odgovorio: Atinjanin Telos, i Kleobis i Biton
i nastavio ono o emu se toliko pria.
51 Neki autori priaju da se Krez obukao u sjajno odelo, seo
na presto i upitao Solona da li je ikad video lepi prizor. Da,
ree Solon, petlove, fazane i paunove; jer oni su ukraeni
prirodnim bojama, i hiljadu puta lepim. Otiao je odande i
doao u Kildkiju, i osnovao je grad koji je po svome imenu na
zvao Soloi. U gradu je naselio nekoliko Atinjana, koji su u toku
vremena iskvarili atiki jezik, pa se za njih govorilo da so-
leciziraju.* Stanovnici toga grada zovu se Solejci, a stanovnici
grada Soloi na Kipru zovu se Solid. A kad je saznao da Pisistrat
ve vlada kao tiranin, Solon napisa Atinjanima ove rei:
52 Ako ste podnosili nevolje zbog svojeg nevaljalstva,
nemojte prebacivati bogovima krivicu za to.
Vi sami ste ih ojaali time to ste ih spasli
i zbog toga ste stekli teko ropstvo.
Svaki od vas ide tragovima lisice,
ali svi zajedno imate samo malo pameti.
Vi gledate u jezik i rei laskavca,
a ne gledate uopte na ono to se dogaa.
53 Pisistrat pozdravlja Solona.

Ja nisam jedini ovek meu Helenima koji je teio za tira

nijom, niti mi to odgovara, budui da vodim poreklo od Kodra.
Ja sam primio privilegije koje su Atinjani pod zakletvom dali
Kodru i njegovim potomcima, mada su ih kasnije oduzeli. U
svim ostalim stvarima ja ne inim nikakav greh ni prema bo
govima m prema ljudima. J a sam Atinjanima ostavio da svojim
poslovima upravljaju onako kako si ti odredio. I oni bolje uprav
ljaju poslovima nego to bi to radili pod demokratijom. Jer,
ja nikome ne dozvoljavam da bude ohol. I mada sam tiranin,
ja sebi ne pripisujem vie potovanja i ugleda, nego samo one
poasti koje su u ranijim vremenima ukazivane kraljevima.
Svaki Atinjanin plaa desetinu od svoga imanja, ali ne meni,
nego jednom fondu odakle e se smanjivati trokovi javnih
rtava ili bilo koji drugi zajedniki dravni trokovi, i u sluaju
da nas zadesi rat.
Solecizam danas ima znaenje onih rei koje se u knjievnom
jeziku ne upotrebljavaju.

16
54 Ja se ne ljutim na tebe to si otkrio moje namere. Ti si
to uradio vie iz blagonaklonosti prema gradu nego iz mrnje
prema meni; jo i iz neznanja, jer nisi znao kakvu u ja
vladavinu uspostaviti. Jer, da si to znao, ti bi verovatno to
podneo i ne bi otiao u izgnanstvo. Vrati se, zato, kui; veruj
mi, iako se nisam zakleo, da Solon nee pretrpeti od Pisistrata
nikakvu neprijatnost. Znaj da ni jedan drugi ovek nije pretrpeo
nita od mene. A ako bude smatrao dostojnim da postane
jedan od mojih prijatelja, bie meu prvima je r ja u tebi
ne vidim ni traga izdajstva niti ita to izaziva nepoverenje.
A ako eli da u Atini ivi na drugi nain, bie ti to doputeno.
Ali ni u kom sluaju nemoj radi mene da se lii domovine.
55 Tako je pisao Pisistrat.
Solon kae da je sedamdeset godina granica ljudskog ivota.
Izgleda da je Solon doneo i sledee zakone. Na primer: Ako
neko ne vodi rauna o svojim roditeljima, neka bude prognan.
Pa i za onog koji proerda svoju oevinu vai slino. Takoe,
neradnik da moe biti optuen od svakoga koji to eli. Lizija u
svom govoru protiv Nikije tvrdi da je taj zakon napisao Drakon,
a Solon da je napisao jedan drugi zakon koji javnog razvratnika
liava prava da javno govori u skuptini. On je takoe smanjio
poasti atletama koji su uestvovali u takmienjima odredivi
pobedniku u olimpijskim igrama pet stotina drahmi, pobednikii
u Istmijama stotinu, a srazmemo pobednicima u ostalim igrama.
Govorio je da je nepristojno poveavati nagrade ovim ljudima,
a zanemariti poasti onima koji su pali u ratovima, iji bi sinovi
trebalo da budu izdravani (hranjeni i vaspitavani) o javnom
troku.
56 Posledica toga je bila da su se mnogi trudili da postanu
dobri i valjani vojnici u ratu 'kao Polizel, kao Kinegir, kao
Kalimah i svi oni koji su se borili kod Maratona; ili kao
Harmodije i Aristogeiton, i Miltijad i hiljade drugih. Atlete, s
druge strane, trae velike izdatke i, dok treniraju, nanose te
tu; a kad pobede, dobivaju venac za pobedu na raun svoje
zemlje pre nego na raun svojih protivnika. Kad ostare, oni,
prema Euripidovim reima:
postanu izlizani kaputi koji su izgubili potku.
I Solon, videvi i shvativi to, postupao je s njima s umerenim
potovanjem.
Dobro je bilo i to to tutor ne sme da se oeni majkom
svoga tienika i da najblii naslednik, kome pripada imanje
2 Diogen 17
57 posle sm rti siroadi, ne sme da bude njihov tutor. Graveru peata
nije bilo dozvoljeno da uva kalup od izraenog prstena koji je
prodao. Ako neko izbije oko oveku koji ima jedno oko, da
mu se iskopaju oba oka. Sto nisi ostavio kao zalog, nemoj
uzimati; akio je drukije, onda je kazna za to smrt. Kad se
arhont zatekne da je pijan, kam a za to je smrt.
On se postarao za to da se javne recitacije Homerovih
pesama odravaju jednim utvrenim redom. Tamo gde je prvi
recitator stao, da sledei nastavi. Solon je, dakle, vie svetlosti
bacio na Homera nego to je to uradio Pisistrat, kako kae
Dieuhid u 'petoj knjizi Istorije Megare. A rei su uglavnom
bile ove:*
Oni koji su iveli u Atini...
i sledee.
58 Solon je bio prvi koji je trideseti dan meseca nazvao
starim i novim, i prvi je organizovao sastanke devet arho-
nata za zajednike razgovore, kao to iznosi Apolodor u drugoj
knjizi dela O zakonodavcima. Kad je poela graanska pobuna,
on nije stao ni na stranu onih iz grada ni na strm u prostog
naroda, ali ni s primorskim odeljenjem.
Govorio je da je re ogledalo dela, da je kralj najjai po
moi. Po njemu, zakoni su slini pauinama, koje izdre ako
na njih padne neki lak i slab predmet, a ako padne neki vei
predmet, pauine se kidaju i nestaju. Govorio je da je utanje
59 peat govora, a vreme da je peat utanja; svi oni koji imaju
uticaja kod tirana slini su kameniima koji se upotrebljavaju
prilikom raunanja, je r kao to svaki kameni predstavlja as
vei, as manji broj, tako e i tiranin sa svakim onim koji se
nalazi oko njega jednom prilikom postupati kao s velikim i
slavnim ovekom, a drugi put kao s neuglednim ovekom. Kad su
ga pitali zato nije doneo nijedan zakon protiv oceubica, on je
odgovorio: Zato to se nadam da to nije potrebno. Upitan
ta bi trebalo uiniti da ljudi ine manje nepravde, on je rekao:
Kad bi se ljudi kojima nije nanesena nepravda ljutili isto
onoliko koliko i oni kojima je nepravda uinjena. Rekao je da
bogatstvo donosi zasienost, a zasienost oholost. Od Atinjana
je zatraio da dane broje prema mesecu. Tespisa je spreio da
60 izvodi tragedije, jer da je prianje lanih dogaaja beskorisno.
I kad je Pisistrat sam sebe ranio, rekao je da to dolazi upravo

* Homer, It. II, 546.

18
 od prikazivanja tragedija. Ljudima je savetovao, kako pria
Apolodor u knjizi O filozofskim sektama, ovo: Vie imaj pove-
renja u otmenost karaktera (kalokagathija) nego u zakletvu!
Ne lai! Vebaj se U onome to vredi! Prijatelje ne
stii na brzu ruku, a kad si ih jednom stekao, ne naputaj ih!.
Naui prvo da slua pre nego to pone da zapoveda!
Ne savetuj ono to je najprijatnije, ve ono to je najbolje!
Neka ti um bude voa! Ne drui se s loima! Potuj
bogove, potuj roditelje!
Pria se da je takoe kritikovao Mimnerma koji je napisao:
Kad bi samo bez bolesti i tekih briga
mogla da me zadesi neumitna smrt u ezdesetoj godini!
61 i da je odgovorio ovako:
Ako me bude i sad posluao, izbaci to,
i nemoj odricati da sam rekao neto bolje od tebe.
Protneni to i pevaj ovako:
Da me neumitna smrt zadesi u osamdesetoj godini!
Od pesama koje se Solonu pripisuju jeste i ova:
Posmatraj svakoga oveka 1 gledaj da U on moda ne
krije mrnju u svome srcu i razgovara sa ljubaznim
izrazom lica, dok mu jezik govori dvostrukim jezikom
iz crne due.
Solon je nesumnjivo pisao zakone, govore i savete upuene
samom sebi, pesme-elegije i pesme o Salamini i o atinskom
ureenju (ustavu) ukupno pet hiljada stihova, pored jamba i
epoda.
62 Na njegovoj statui stoji napisano ovo (Anthol. Pal., VII, 86):
Salamina koja je sruite nepravednu oholost Persijanaca,
rodila je Solona, svetog zakonodavca.
Solon je bio u naponu svojih snaga oko etrdeset este
olimpijade; u treoj godini te olimpijade (594) bio je arhont u
Atini; tada je i doneo zakone. Umro je na Kipru, poto je iveo
osamdeset godina. Njegova poslednja uputstva roacima bila
su u ovom smislu: da njegove kosti prenesu na Salaminu, da
ih spale i pepeo raseju po zemlji. Zato i Kratin u svojoj drami
Hironi kae da je Solon govorio:
ivim na ostrvu, kao to ljudi priaju,
rasut po itavoj Ajantovoj zemlji.
2*
19
63 U zbirci Epigrami u razliitim metrima, nalazi se i
izvestan moj epigram, gde sam razgovarao o svim uvenim po
kojnicima u svim metrima i ritmovima, u epigramima i u lir
skim strofama. On glasi ovako:
Kiparska vatra spali Solonovo telo u tuini,
kosti su na Salamini, i postale su plodonosna praina
Duu su odnela na nebo brza kola jer on je
zakone svojim graanima dao kao najlake breme.

Kau da je njegova izreka bila: Nita suvie. A Dioskorid

u svom delu Uspomene pria da je, kad je plakao za svojim
sinom o kome mi nita vie ne znamo, nekome koji je rekao:
Pa to nita ne pomae! odgovorio: Ba zbog toga i plaem
to mi nita ne pomae.
Sledea pisma pripisuju se Solonu.

64 Solon pozdravlja Periandra

Pie mi kako su se mnogi zaverili protiv tebe. Ako bi

nameravao da se svih njih oslobodi, ipak, ne bi mnogo po
stigao. Je r mogao bi se zaveriti protiv tebe i neko od ljudi
potpuno nesumnjivih, recimo, ako se boji za sebe, ili iko te
prezire zbog toga to se ti plai svega i svaega. Stavie, neko
bi stekao zahvalnost grada ako bi predvien asove kad ti nisi
podozriv. Najbolje je, dakle, da se odrekne vlasti, da bi bio
daleko od svake optube. Ali, ako na svaki nain treba da ostane
tiranin, treba da razmisli o tome kako da svoju najamniku
snagu odri veom nego to su snage grada. Onda se nee
nikoga bojati, i onda ne teraj nikoga u izgnanstvo.
Solon Epimenidu
65 Ni moji zakoni, izgleda, nisu doneli mnogo koristi Atinja-
nima, niti si ti gradu uinio korist oistivi grad. Jer, religija i
zakonodavci nisu dovoljni da sami po sebi pomognu gradovima:
samo oni to stalno vode gomilu kuda god to ele mogu to
da urade. I tako su i religija i zakoni, ako stvari idu dobro,
korisni, a ako idu loe, nisu ni od kakve koristi.
Ni moji zakoni nisu bolji, ni sve ono to sam kasnije za
konski doneo. Ali narodne voe su zajednicu otetili dajui joj
slobodu, nisu mogli spreiti Pisistrata da nametne tiraniju.
20
 Ali, dok sam ih upozoravao, nisu mi verovali. A njemu su
vie verovali, je r je laskao, nego meni koji sam govorio istinu.
A ja sam odloio oruje ispred komandantovog stana i rekao
da sam pametniji od onih koji ne uviaju da Pisistrat tei
tiraniji i da sam hrabriji od svih koji oklevaju da se odupru.
A oni su, naravno, Solona optuili da je lud. Na kraju sam
izjavio: Domovino, ja, Solon, spreman sam da te branim i
reju i delom, a nekima izgledam lud. Zato odlazim iz njihove
sredine kao jedini Pisistratov neprijatelj, a ostali, ako to ele,
neka postanu i njegova lina straa . . . Je r znaj, prijatelju moj,
66 da je on bio bezmemo zanet ambicijom da bude tiranin. Poeo
je s demagogijom. Zatim se sfim ranio i, pojavivi se pred
Helijejom, vikao je da su mu rane zadali neprijatelji i zatraio
od njih da mu daju kao strau etiri stotine mladia. A narod
mu je, ne sluajui mene, dao te ljude, i oni su bili naoruani
batinama. Posle toga unitio je demokrati ju. Zaista sam uzalud
pokuavao da siromane graane meu Atinjanima oslobodim
kmetovskog ropstva, koji sad svi robuju jednom gospodaru
Pisistratu.

Solon pozdravlja Pisistrata

Nadam se da od tebe neu pretrpeti nikakvo zlo. I pre no
to si postao tiranin bio sam ti prijatelj, a i sada se nimalo
ne razlikujem od svakog drugog Atinjanina koji ne odobrava
tiraniju. A da li je bolje biti pod upravom jednog oveka ili
67 iveti pod demokratijom, o tome mora svako od nas sam doneti
odluku. I ja tvrdim da si ti najbolji tiranin od svih tirana.
Ali vidim da nije dobro za mene da se vratim u Atinu, da me
neko ne bi kudio: ako sam Atinjanima dao ravnopravnost, zato
sam odbio da budem tiranin kad sam to mogao, a sad se vraam
i odobravam sve ono to ti radi?

Solon pozdravlja Kreza

Divim ti se zbog tvoje naklonosti prema meni. I, tako mi
Atene, da m i nije pre svega stalo do toga da ivim u demo-
kratiji, ja bih radije prihvatio da ivim u tvojoj palati pored
tebe negoli u Atini, gde Pisistrat silom upravlja kao tiranin.
Ali za mene je ivot prijatniji tamo gde svi imaju jednaka
prava. Ipak u doi u tvoju zemlju i posetiu te, je r elim da
ti budem gost i prijatelj.
21
 GLAVA 3. HILON

(oko 560. pre n. e.)

68 Hilon, sin Demagetov, Lakeemonjanin. Napisao je pesmu
u elegijskom m etru od 200 stihova. Govorio je da je ovekova
vrlina u tome da nasluti budunost ukoliko se ona moe shvatiti
razumom. Svome bratu koji je bio nezadovoljan to nije uspeo
da postane efor,* dok je on sam to bio, rekao je: Ja razumem
kako treba prim iti nepravdu, a ti ne zna. Eforom je postao
u pedeset petoj olimpijadi, a Pamfila kae da je to bilo u pede
set estoj. Prvi put .je postao efor za vreme Eutidema, kako
pria Sosikrat. Prvi je predloio da efori budu postavljeni kao
pomonici kraljeva, mada Satir tvrdi da je to uveo Likurg.30
Kao to Herodot pria u prvoj knjizi, kad je Hdpokrat pri
nosio rtvu u OMmpiji i kad su kotlovi poeli sami od sebe
da kljuaju Hilon mu je savetovao da se ne eni, ili, ako
69 ve ima enu, da se razvede od nje i da se odrekne svoje
dece. Pria se takoe da je pitao Ezopa ta Zevs radi, i da mu
je ovaj odgovorio: On poniava ono to je visoko, a podie ono
to je nisko. Upitan u emu se razlikuju obrazovani od neob
razovanih, odgovorio je: U dobrim nadama. A ta je teko?
uvati tajnu, dobro upotrebiti odmor i biti u stanju podneti
nepravdu. I ovo su njegove zapovesti: vladati jezikom, naroito
na sveanoj gozbi; ne govoriti runo o susedu, je r ako to uini'
70 morae sluati ono to e te boleti. Nemoj nikome pretiti, je r
to su enske stvari. Budi bri u poseivanju prijatelja u
nesrei nego u srei. Pravi skromnu svadbu. Ne govori
runo o pokojniku. Potuj starost. uvaj samoga
sebe. Vie ceni gubitak nego nepotenu dobit; jer prvo
donosi bol samo za trenutak, a drugo za trajno. Ne rugaj se
oveku u nesrei. Kad si jak, budi milosrdan, tako da te
tvoj sused vie potuje nego to te se boji. Ui da bude
mudar gospodar u svojoj kui. Nemoj da ti jezik istrava
ispred misli. Savladaj bes. Nemoj mrzeti vetinu
proricanja. Ne eli ono to je nemogue. Na putu
nemoj uriti. Kad govori, nemoj da mlatara rukama, jer
to je osobina luaka. Pokoravaj se zakonima. Uivaj
u spbkojstvu due.

* Efor (phoros) visoki inovnik u Sparti. Bilo je pet efora, koji

su birani na godinu dana; imali su nadzor nad svim graanima; imali su
pravo da uhapse i izvedu na sud i same kraljeve. Prev.

22
71 Od njegovih pesama najpoznatija je ova:
Zlato se ispituje na kamenim brusevima,
i ono se lako prepoznaje; a zlatom se vri
ispitivanje due dobrih i loih ljudi.
Pria se da je jednom u dubokoj starosti' rekao da se ne
sea da je ikad u ivotu prekrio zakon. Ali u jednoj stvari
nije bio sasvim jasan. Naime, u jednom procesu u koji je bio
upleten jedan od njegovih prijatelja on je presudio po zakonu,
ali je nagovorio svoga druga, koji je bio takoe njegov pri
jatelj, da oslobodi optuenog, da bi tako zadovoljio i zakon i
svoga prijatelja.
Hilon je postao veoma uven u Helena kada je dao javnu
izjavu o ostrvu Kiteri blizu Lakedemonije. Naime, poto se
upoznao s prirodom ostrva, rekao je: Kamo sree da nikad nije
72 postalo, ili da je posle postanka potonulo! A ta opomena je
bila dobra, je r je Demarat, kao izgnanik iz Lakedemonije, save-
tovao Kserksu da svoju flotu ukotvi pored ostrva. I da je Kserks
prihvatio taj savet Grka bi bila osvojena. A kasnije je Nikija
u peloponeskom ratu osvojio to ostrvo i tamo postavio atinsku
posadu i naneo mnogo zla Lakedemonjanima.
Hilon je bio ovek koji je malo i saeto govorio, i zato Mi-
leanin Aristagora ovakav nain kratkog govora
naziva hilonizmom, ali dalje kae da ova oznaka potie od
Branha, koji je podigao hram u Branhijadama81. Bio je ve
star ovek oko pedeset druge olimpijade kada je basnopisac
Ezop bio u punoj snazi. A umro je, prema reima Hermipovim,
u Fizi, upravo poto je zagrlio svoga sina, olimpijskog pobed-
nika u pesniienju. To je bilo zbog preterane radosti, zajedno
sa slabou jednog oveka u godinama. I svi koji su se nalazili
na sveanosti ispratili su ga uz najvee poasti.
I za njega sam napisao jedan epigram koji glasi (Anthol.
Pol., VII, 8):
73 Svetli Polideuko, zahvaljujem ti to je Hilonov sin
u pesnienju stekao maslinov venac.
A ako je otac, videvi sina ovenanog, izdahnuo od
radosti, ne treba mu zameriti: neka bude takva i
moja smrt.
Na njegovom kipu nalazi se ovo (Anthol. Pol., IX 596):
Ovoga Hilona rodila je Sparta, ovenana orujem,
koji je po mudrosti bio prvi izmeu sedmorice mudraca.
23
 Njegova izreka je: Daj zalog, a prevara je ve tu.
Njegovo je takoe ovo kratko pismo.
Hilon Periandru32
Ti mi poruuje o nekom pohodu na neprijatelja u tuini
u kome bi i ti lino hteo uzeti uea. A ja mislim da ni domae
prilike nisu suvie sigurne za vlastodrca; i ja smatram srenim
onog tiranina koji prirodnom smru umre u svojoj sopstvenoj
kui.

GLAVA 4. PITAK

(650750. pre n. e.)

74 Pitak je bio sin Hiradijev, iz Mitilene. Duri, naprotiv,
pria da je njegov otac bio Traanin. Ovaj je s Alkejevom
braom sruio Melanhra, tiranina na Lesbosu. I u borbi Ati-
njana i Mitilenjana oko zemlje Ahileide bio je vrhovni zapo-
vednik, a Atinjanima je zapovedao Frinon, koji je bio pobed-
nik u Olimpiji u pankrationu. Pitak je pristao da se sastane
s njim u pojedinanoj borbi; uzeo je mreu, sakrio je ispod
tita, uhvatio Frinona, ubio ga i tako spasao zemlju. A kasnije,
kako pripoveda Apolodor u svojoj Hronologiji, Atinjani i
Mitilenjani izneli su svoj spor da se o njemu odlui. Periandar
je uo poziv i dosudio je teritoriju Atinjanima.
75 U to vreme su Mitilenjani, naravno, veoma cenili Pitaka
i poverili m u vladu. On je vladao deset godina i sredio prilike
u gradu. Zatim je napustio vlast i iveo jo deset godina. Mi-
tilenjani su m u dodelili zemljite, a on je tu zemlju proglasio
svetom, i ona se danas zove Pitakeion. Sosikrat pria da je
odvojio jedan mali deo za sebe i da je izjavio da je polovina
vie nego celina. Nije primio ni novac koji mu je bio ponudio
Krez, s napomenom da ima dvostruko vie nego to mu je
potrebno, je r je njegov b rat umro bez dece i on je nasledio
njegovo imanje.
76 Pamfila u drugoj knjizi svojih Uspomena pria da je nje
gova sina Tireja, dok je sedeo u berbem id u Kimi, ubio neki
kova udarcem sekire. Kad je narod ubicu poslao Pitaku i kad
je ovaj saznao o svemu, O slobodio ga je i rekao: Oprostiti je
bolje nego kasnije kajati se. A Heraklit tvrdi da je Alkeja
oslobodio kad ga je uhvatio i da je rekao: Bolja je milost
nego osveta.
24
 On je doneo i zakone: Ako pijan ovek uini prestup,
kazna treba da bude dvostruka. A to zato da se ljudi ne bi
opijali, jer je na ostrvu bilo mnogo vina. Njegova izreka je:
Teko je biti dobar. Te izreke se sea i Simonid: Pitakova
77 je izreka da je zaista teko postati estit ovek. Te izreke su
sea i Platon u dijalogu Protagora*: Protiv nude ne bore
se ni bogovi. I: Vlast pokazuje kakav je ovek. Upitan ta
je najbolje, Pitak je odgovorio: Dobro obaviti posao koji je
pred tobom. I kad ga je Krez upitao koja je vlada najbolja,
odgovorio mu je: Vlada nestalnog drveta, mislei pri tome
na zakon. On je terao ljude da pobeuju bez krvi. Kad je neki
Fokianin govorio da treba traiti valjanog oveka, Pitak je
odgovorio: Ako ga paljivo trai, nee ga nikad nai. Lju
dima koji su ga pitali ta je prijatno, odgovorio je: Vreme.
A na pitanje ta je tamno, odgovorio je: Budunost. A ta
je dostojno poverenja? Zemlja.
78 Govorio je da je dunost razboritih ljudi da pre no to se
nesrea desi predvide kako bi se ona spreila, a posao hrabrih
ljudi je da se s njom nose ako se ve dogodila. Sto namerava
da radi nemoj unapred ispriati, jer ako ti ne poe za nikom,
bie ismejan. Nesreu nemoj grditi, iz 'straha od Ne-
meze.** Vrati sve to ti je bilo povereno na uvanje.
O prijatelju ne govori runo, ali ni o neprijatelju.
Vebaj se u pobonosti. Voli umerenost. Neguj
istinu, vemost, iskustvo, spretnost, drueljubivost, potovanje.
Od njegovih pesama najvie je cenjena ova:
Treba imati lfik i pun tobolac
i krenuti na nevaljalca.
Jer njegov jezik ne govori kroz usta nita pouzdano,
jer u srcu krije Varljivu misao.
79 Pisao je i pesme u elegijskom metru, nekih 600 stihova, a u
prozi zakone.
U pimoj snazi je bio etrdeset druge olimpijade. Umro je
u vreme arhonta Aristomena, u treoj godim pedeset druge
olimpijade (570. pre n.e.), doavevi preko sedamdeset godina.
I na njegovom spomeniku stoji napisano ovo (A n th o lP la n .,
II, 3):
Sveti Lesbos koji te je rodio
oplakuje Pitakovu smrt roditeljskim suzama.
* 345 D
** Nemeza (Nmesis) boginja osvete Prev.

25
 Njegova izreka je: Saznaj za zgodnu priliku!
Postojao je jo jedan zakonodavac Pitak, kao to kae Fa-
vorin u prvoj knjizi Uspomena, i Demetrdje u delu Ljudi istog
imena (Homonimi); on je nosio nadimak Mali.
Pria se da je mudrac nekom mladiu koji ga je pitao za
brak rekao onako kako nam pria Kalimah u svojim Epigra
mima (Anthol. Pal., VII, 89):
80 Neki stranac iz Atarneja pitao je ovako Pitaka iz Mitilene, sina
Hidradijevog:
Dedice, hou da se enim, a ne znam koju od dve ene da uzmem;
jedna mlada je,
meni jednaka i po. bogatstvu i po rodu;
a druga je iznad mene. Sta je bolje?
Deder, savetuj mi ti kojom da se oenim.. .
Tako ree. A Pitak podie tap, oruje stara oveka,
i ree: Gledaj tamo, oni deaci e ti rei sve.
A deaci su udarcima terali svoje igre da idu i da
se okreu bre na otvorenom prostranom mestu.
Poi za njima, ree, tragovima. Tako se on priblii, a oni rekoe:
Dri se svoga kruga!
Kad je to uo, stranac je posluao savet eaka
i odrekao se enidbe koja mu ne odgovara.
Skromnu nevestu je odveo svojoj kui.
Tako uradi i ti, Dione, kri se svoga kruga!
81 Izgleda da je ovo rekao na osnovu sopstvenog iskustva. Jer
njegova je ena bila plemenitijeg porekla, poto je bila sestra
Drakonova, Pentilovog sina, i postupala je s njim veoma oholo.
Pitaku je Alkej nadenuo nadimak sarapus zbog
toga to je imao ravne tabane te je pri hodu vukao noge; zvao
ga je i cheiropden, je r je na nogama imao prozebline koje
su zvali cheirades; gaureka zato to se neprestano prsio;
kemba (physkona) i trbuan, jer je bio debeo; zofodorpidas,
je r je bio bez svetiljke; agasyrton (prljavko), je r je bio 'prljav
i umazan. Po kazivanju filozofa Klearta, njegovo zanimanje je
bilo mlevenje ita.
Njemu se pripisuje i ovo kratko pismo:
Pitak pozdravlja Kreza
Poziva me da doem u Lidiju da vidim tvoje bogatstvo;
ali i da ga ne vidim, mogu verovati da je Alijatov sin najbo
gatiji od svih kraljeva. Nikakve koristi nee biti za mene ako
putujem u Sard. Jer, novac mi uopte nije potreban, a ono
to imam dovoljno je za mene i za moje drugove. Pa ipak u
doi da budem tvoj gost i da se upoznam s tobom.
26
 GLAVA 5. BIJANT

(Oko 570. pre n. e.)

82 Bijant, sin Teutamov, rodio se u Prijeni. Satir ga je meu
sedmoricom mudraca stavio na prvo mesto. Neki kau da je
bio bogat, a Duri da je bio doseljeni stranac. Fanodik pripo-
veda da je otkupio neke mesenske devojke zarobljene u ratu
i da ih je vaspitao kao svoje keri, dao im miraz, a posle ih
vratio njihovim oevima u Mesenu. U toku vremena, kao to
sam ve ranije ispriao, nali su u Atini ribari neki bronzani
tronoac s natpisom: Mudrom oveku. Prema prianju Sa-
tirovoin, devojke ili njihov otac, prema drugim kazivanjima,
ukljuujui tu i Fanodika dooe u skuptinu, i poto su
ispriale svoje dogaaje, proglasie Bijant a mudracem. Posle
toga tronoac je poslat njemu. A kad ga je Bijant video, rekao
83 je da je Apolon mudar i odbio je da ga primi. Drugi, opet,
kau da ga je u Tebi posvetio Heraklu, poto je bio potomak
Tebanaca koji su bili osnovali koloniju u Prijeni; tako pria
i Fanodik.
Pripoveda se i ovo. Dok je Alijat* opsedao Prijenu, Bijant
ugoji dve mazge i potera ih u njegov logor. Kad ih je kralj
video, zaudio se blagostanju u kome se graani nalaze kad
su u stanju da prue takvu ishranu ivotinjama. Odluivi da
sklopi ugovor s njima, posla im poslanika. Za to vreme Bijant
je dao da se naine gomile peska, a na vrhu svake gomile nasuo
je ita. To je pokazao Alijatovu oveku. Kad je za ovo saznao,
Alijat je zakljuio m ir s Prijenjanima. Uskoro posle toga, kad
je Alijant poslao Bijantu poziv da doe kod njega, ovaj je od
govorio: A ja preporuujem Alijatu da jede luk*. Pria se
84 takoe da je bio izvanredan besednik kao branilac, ali je svoju
besedniku snagu upotrebljavao u dobre svrhe. Upravo na ovo
se poziva Demodik iz Lera u stihu:
Ako sluajno sudi, sudi kao to rade u Prijeni.
Hiponaks kae ovako:
Snaniji je u odbrani od samog Bijanta iz Prijene.
Umro je na ovaj nain. Upravo je bio zavrio odbranu
nekog klijenta, uprkos dubokoj starosti. Poto je zavrio govor,
Alijat kralj Lidije (618562. pre n. .), Krezov otac.
** U tekstu stoji, oigledno kao neka glosa, to znai: plakati.

27
 naslonio je glavu na grudi svoga unuka. Suprotna strana je
odrala govor, i sudije su pristupile glasanju i donele presudu
u korist Bijantovog tienika. Ali, posle zavrenog suenja
85 Bijant je naen m rtav na rukama svoga unuka. Grad mu je
pripremio velianstvenu sahranu, a na grobu je napisano ovo
(Anthol. Palat., VII, 90):
U slavnoj zemlji Plijene roenog Bijanta
krije ova stena, veliku slavu Jonije.
Moj epitaf glasi (Anthol. Pol., VII, 91):
Ovde lei Bijant, koga je Hermes neustraivog
odveo u Had, od starosti snenobelog,
Izgovorio je, izgovorio je odbranu nekog prijatelja,
zatim se naslonio u naruje unuka i zaspao dugim snom.
Napisao je pesmu o Joniji (otprilike 2.000 stihova), kako
da postane napredna. A od njegovih pesama stekla je glas
najvie ova:
Dopadni se svim graanima, u bilo kom gradu ivi,
Jer to stie najvie zahvalnosti. Jer, uobraen karakter
(duh) esto bljesne tetnom zaslepljenou.
86 Snaga ovekova je delo prirode (to je ovek postao snaan,
to je delo prirode). Biti u stanju govoriti u korist svoje zemlje
jeste stvar due i razuma. Mnogima sluaj donosivobilje
bogatstva. Govorio je takoe da je nesrean onaj ovek koji ne
moe podnositi nesreu; da je to bolest due ako se ele nemo
gue stvari, i da ne treba da se zadravamo na nesreama dru
gih. Kad su ga upitali ta je teko, odgovorio je: Otmeno pod
nositi promenu na gore. Jednom je putovao s bezbonicima, a
kad je brod zapao u oluju i oni poeli da dozivaju bogove u
pomo, rekao je: Cutite, da ne bi bogovi prim etili da ste vi
ovde na brodu. Upitan od jednog bezbonika ta je pobonost,
on je utao. A kad je onaj upitao zato uti, odgovorio je:
utim je r se ti raspituje o neemu to te se nita ne tie.
87 Upitan ta je slatko za ljude, on je rekao: Nada. Rekao
je da je lake odluiti u raspri izmeu dvojice neprijatelja nego
izmeu dvojice prijatelja-, jer je sigurno da e od prijatelja
jednoga uiniti neprijateljem, a od neprijatelja jednoga pri
jateljem. Upitan koji posao oveku daje najveu radost, on
ree: Zaraivanje novca. Savetovao je ljudima da ivot mere
tako kao da e imati i dug i kratak ivot, i da vole svoje prija
telje kao da e ih jednom mrzeti, je r veina ljudi je loa.
28
 Dao je i ovaj savet: Sporo se odluuj za neki posao; a ako ga
88 prihvati, istraj uporno u njemu. Ne govori brzo, je r je
to znak ludila. Voli mudrost. O bogovima govori da
postoje. Nedostojna oveka nemoj hvaliti zbog njegovog
bogatstva. Pobedi ubeivanjem, a ne silom. Sva svoja
dobra dela pripisuj bogovima. Uzmi mudrost kao poput-
ninu od mladosti do starosti, je r to je sigurnija potpora nego
sva ostala blaga.
Bijanta pominje i Hdponaks, kao to smo ve ranije rekli.
I Heraklit, kome je teko ugoditi, hvalio ga je najvie, opisavi
ovo. U Prijeni je iveo Bijant, Teutamov sin, ovek o kome
se vie govori nego o ostalima. I sami Prdjenjani su mu posvetili
jedan gaj po imenu Teutameion. Njegova izreka je: Veina
ljudi je loa.

GLAVA 6. KLEOBUL
(Oko 600. pre n.e.)
89 Kleobul, Euagorov sin, iz Linda. Meutim, po Durisovim
podacima, on je bio rodom iz Karije. Neki, opet, priaju da
je svoje poreklo vodio od Herakla, da se isticao snagom i lepo-
tom i da je bio upoznat s egipatskom filozofijom. Imao je
kerku Kleobulinu, pesnikinju, koja je pisala zagonetke u hek-
sametrima; nju pominje i K ratin u jednoj od svojih drama,
koju je nazvao Kleobulina. Pria se takoe da je ponovo sa
gradio hram boginje Atene koji je bio podigao Danaj. Napisao
je i pesama i zagonetaka u otprilike tri hiljade stihova.
Neki kau da je sastavio i ovaj epitaf na Midinom grobu
(A. Pal, VII, 153):
Ja sam devojka od zlata, i poivam na Midinom grobu.
Sve dok bude tekla voda 1 raslo visoko drvee,
90 i dok se Sunce bude raalo i sijalo, i sjajni Mesec,
i budu tekle reke, a more oblivalo obale,
ja u stajati na ovom istom mestu na grobu
poprskanom (oplakanom) suzama
i prolaznicima govoriti: Ovde je sahranjen Mida.
Kao dokaz navode i jednu Simonidovu pesmu, gde kae:
Koji mudar ovek bi hvalio Kleobula, stanovnika Linda,
to je suprotstavio snagu jednog stuba rekama koje
veno teku, prolenom cveu, aru Sunca, i zlatnog
Meseca, i obalama morskim? Jer, sve je slabije od bogova;
ak i ruke smrtnih ljudi lome mermer na komade;
to je savet ludog oveka.

29
 Taj epigram ne moe se pripisati Homeru, koji je iveo, kau,
davno pre Mide.
Sledea njegova zagonetka sauvana je u Pmafilinim
Uspomenama: (Anth. Pal., XIV 101):
91 Jedan je otac, dvanaestoro ece, a svako od ove dece
ima dva puta po trideset sinova,* razliitog lika;
jedni od njih su beli, drugi, opet, crni; besmrtni
su, a ipak umiru svi.
Reenje: to je godina.
Od njegovih izreka najpoznatije su ove: Neobrazovanost**
daleko pretee meu ljudima, zajedno s praznoslovljem; ali
vreme e uiniti svoje. Misli o neem valjanom. Ne
moj postati nepromiljen.
Govorio je da keri treba da udarno kao device po godinama
starosti, ali kao ene po pameti. Time je pokazao da i devojkama
treba dati vaspitanje kao i eacdma. Dalje je govorio da pri
jatelju treba initi dobro da bi nam bio jo bolji prijatelj, a
neprijatelju da bismo ga uinili prijateljem. Treba da se u-
92 vamo od prekora prijatelja i od intriga neprijatelja. I kad
neko izie iz svoje kue, neka najpre razmisli ta namerava
da uradi; kad se vrati, neka se upita ta je uradio Savetovao
je ljudima da vebaju svoja tela, da radije sluaju nego da
govore; da vie vole obrazovanje nego da ostanu u neznanju;
da njihov jezik govori sreonosne rei; da budu prijatelji vrline,
a neprijatelji greha; da izbegavaju nepravdu; da dravi save-
tuju samo to je najbolje; da savlauju nasladu; da nita ne
rade nasiljem; da vaspitavaju decu; da prekidaju neprija
teljstvo.
Njegov je savet: izbegavatd nenost prema eni, ne svaati
se s njom kad su drugi prisutni; jer ono prvo dokazuje bez
umlje, a ovo drugo ludilo. Nikad ne kanjavaj slugu uz au
tvoga vina, je r e smatrati da si ti lo ovek zbog vina. Treba
93 se eniti sebi ravnom, jer ako uzme enu koja je bolja od
tebe, njena e rodbina postati tvoj despot. Nemoj se smejati
ljudima s kojima drugi teraju egu, jer e im se zameriti.

* Original ima keri, jer se dan na grkom kae hemera i en

skog je roda; ja sam preveo sa sin jer je dan u nas mukog roda.
** Ovako sam preveo grku re amusia, to zapravo znai, (stanje)
bez Muza, koje su bile zatitnice umetnosti i svih lepih vetina. Prema
tome, znaenje rei je, otprilike: nedostatak oseanja za sve to je lepo.
Prev.

30
 U srei nemoj biti ohol; ako si dospeo u bedu, nemoj se po-
niavati. Znaj da otmeno podnese promenu sree.
Umro je kao star ovek, doiveVi sedamdeset godina. Nje
gov epitaf glasi ovako (Anthol. Pal., VII, 618):
Mudrog Kleobula oplakuje mrtvog ova domovina Lindos,
koja se ponosi morem.
Njegova izreka je bila: Najbolja je mera. (Ariston mitron.)
A Solonu je napisao ovo pismo:
Kleobul pozdavlja Solona
Ima mnogo prijatelja i svoj dom kuda god poe; ali ja
tvrdim da e najpovoljniji za Solona biti Lindos, koji je pod
upravom demokratije. I samo ostrvo je na dubokom moru, i
ko tamo ivi, nema nieg stranog da se plai od Pisistrata.
A prijatelji e sa svih strana dolaziti da te posete.

GLAVA 7. PERIANDAR
(668 584. pre n. e. Tiranin 625 585)
94 Periandar je bio Kipselov sin, roen u Korintu, iz porodice
Heraklida*. Oenio se Lisidom, koju je nazivao Melisom, ker
kom Prokleja, tiranina u Epidauru i Eristeneje, koja je bila
Aristokratova ki i Aristodemova sestra, koji su zajedno vla
dali gotovo itavom Arkadij om tako pria Heraklid Pontski
u svom delu O vladi. Imao je s njom dva sina Kipsela i Li-
kofrona; mlai je bio pametan, a stariji malouman. Posle izves-
nog vremena, u nastupu besa, bacio je na enu amlicu i tako
je ubio dok je bila nosea; na to su ga intrigama nagovorile
konkubine, koje je kasnije ive spalio.
95 Sina ije je ime bilo Likofron, koji je tugovao za svojom
majkom, prognao je u Kerkiru. A kad je ostareo, poslao je po
njega da bi ga nasledio kao tiranin, ali su ga Kerkirani ubili
pre no to je otiao. Ovaj se sad naljutio na njih i poslao
njihove sinove Alijatu da od njih uini evnuhe. Ali kad je
brod pristao na Samos, oni dooe u Herin hram traei azil,
te behu spaeni od Samljana.
* Heraklidi po preanju, potomci Heraklovi, Dinastija u Sparti,
Lidiji, Kartagini i Makedoniji.

31
 Periandar je umro u osamdesetoj godini ivota, potpuno
razoaran. Sosikrat kae da je umro etrdeset godina pre Kreza,
pre etrdeset devete olimpijade (584580). Herodot u svojoj
prvoj knjizi pria da je on bio gost Trazibula, tiranina u Maletu.
96 Aristip u prvoj knjizi svoga dela O raskoi starih33 kae
da se njegova majka Krateja zaljubila u njega i svrila s njim
incest kriom, a da je i on u tome uivao. Kad se to saznalo,
on je iskalio svoj bes nad svima je r je teko podnosio to se
to otkrilo. Efor pominje da se zavetovao kako e posvetiti
zlatnu statuu ako pobedi na olimpijskim igrama u etvoropregu.
A kad je pobedio, budui u nestaici zlata, opljakao je od
svih ena nakit koji su imale na sebi na nekoj lokalnoj svea
nosti; tako je poslao zavetni dar.
Pria se da nije eleo da se zna gde e mu biti grob, pa je
zato izmislio ovo. Naredio je dvojici mladia da iziu nou iz
kue, pokazao im put i zapovedio da ubiju prvog oveka koga
sretnu i da ga sahrane. Posle toga je etvorici drugih naredio
da krenu u poteru za tom dvojicom, da ih ubiju i sahrane. Za
tim je ponovio istu zapoved veem broju ljudi, da idu u poteru
za ovima. Sam je naiao na onu prvu dvojicu i bio ubijen. Ali
Korinani su na kenotafu napisali za njega ovo (Anth. Pal.,
VII, 619) :
97 Vladara bogatstva i mudrosti Periandra
krije ova domovina Korint, blizu mora, u svom krilu.

Moj epitaf glasi (Anth. Pal., VII, 620):

Ne tuguj to nisi neto postigao, nego
se raduj svemu to bog daje zajedno.
Jer i mudri Periandar je umro ljut
to nije postigao ono to je eleo.

Njegova je takoe izreka: Ne radi nikad nita zbog novca,

je r treba teiti postizanju samo onoga to je vredno da se
postigne. Napisao je i didaktiku pesmu od otprilike 2000 sti
hova. Rekao je da oni koji ele da vladaju spokojno kao tirani
treba da za svoju telesnu strau uzmu odanost, a ne oruje. Kad
ga je neko upitao zato je tiranin, on je odgovorio: Zato to
je isto tako opasno povui se dobrovoljno kao i izgubiti vlast.
I ovo je rekao: Staloenost je lepa stvar; naprasitost je opas
na. Sticanje bogatstva je runo. Demokratija je bolja
od tiranije. Naslade su prolazne, a poasti su besmrtne.
32
98 U srei budi umeren, u nesrei razuman. Budi pod
jednak prema svojim prijateljima i u srei li u nesrei.
Dri se svega na to si pristao. Kanjavaj ne samo pres
tupnike nego i one koji se spremaju da to postanu.
Periandar je bio prvi koji je imao telesnu strau i koji je
vladavinu pretvorio u tiraniju. Nije nikome dozvoljavao da
bez njegovog doputenja ivi u gradu, kako priaju Efor i
Aristotel. U punoj snazi je bio oko 38. olimpijade, a tiranin je
bio etrdeset godina.
Sotion i Heraklid, kao i Pamfiila u petoj knjizi svojih
Komentara, kau da su ivela dva Periandra jedan tiranin,
99 a drugi filozof, koji je bio rodom iz Ambrakije. To tvrdi i Neant
iz Kizika d dodaje da su bni bili bliski roaci. Aristotel34 misli
da je korintski Periandar bio filozof, dok Platon to porie.
Njemu pripisuju izreke: Praksa je sve. On je nameravao
da prokopa Istmos.
Postoji i njegovo pismo:
Periandar pozdravlja mudre ljude
Veoma sam zahvalan Pitijskom Apolonu to sam vas za
tekao skupljene na jednom mestu. Moja pisma e vas dovesti i
u Korint. A ja u vas doekati, kao to i sami znate, na sasvim
narodni nain. ujem da ste se prole godine sastali u Sardu
na lidijskom dvoru. Nemojte, dakle, odugovlaiti, i doite
k meni, vladaru korintskom. Korinani e vas rado doekati
prilikom dolaska u Periandrovu kuu.
100 Periandar pozdravlja Prokleja
Ubistvo moje ene nije bilo namemo. Ali ti mi ini ne
pravdu to lsi moga sina odvratio od mene. Zato ili prestani
s loim postupcima prema mome sinu, ili u ti se ja za to
osvetiti. Je r ja sam odavno platio otkupninu za tvoju ker time
to sam zajedno s njom na lomai spalio sav nakit Korinankd.
A i Trazibul mu je ovako pisao:
Tvome glasniku nisam nita odgovorio, nego sam ga od
veo na itno polje i tapom udarao i posekao klasove koji su
prerasli iznad drugih, dok me je on pratio. I ako ga bude
upitao ta je uo ili video, on e ti ispriati. I ti uradi tako ako
eli da svoju apsolutnu vlast ojaa? pobij one graane koji
se istiu bilo da ti izgledaju neprijatelji, ili ne. Jer apsolutnom
vladaru sumnjiv je ak i prijatelj.
3 Diogen 33
 GLAVA 8. ANAHARSIS

(Oko 600. pre n. e.)

101 Skit Anaharsis je bio sin Gnurov, a brat Kaduidov, koji

je vladao Skitima. Majka mu je bila Grkinja, pa je govorio
dva jezika. Pisao je o ureenjima kod Skita i kod Grka osam
stotina stihova koji govore o jednostavnom ivotu i o vojni
kim stvarima. Bio je otvoren i iskren, pa je to dalo povod za
poslovicu: Govori kao Skit.
Sosikrat pria da je Anaharsis doao u Atinu oko etrdeset
sedme olimpijade (591588), za vreme arhonta Eukrata. Her-
mip pria da je prilikom dolaska u Solonovu kuu jednome od
slugu naredio da mu javi da je stigao Anaharsis i da ga eli
videti i da mu bude, ako je mogue, i gost. Sluga je to javio,
i Solon mu je rekao da mu kae da ljudi po pravdu svoje goste
biraju meu svojim zemljacima. Anaharsis je tada rekao da je
on u svojoj domovini i da ima pravo da bude primljen kao
gost. A Solon, iznenaen njegovom prisebnou duha, primio
ga je u kuu i uinio svojim najveim prijateljem.
102 Posle izvesnog vremena Anaharsis se vratio u Skitiju, i
poto je, zbog njegovog oduevljenja za sve to je helensko,
izgledalo kao da obara narodne obiaje, umro je pogoen stre-
lom od ruke svoga brata dok su zajedno bili u lovu. Na samrti
je uzviknuo da ga je njegov govor spasao kroz grku zemlju,
ali da je poginuo od zavisti u svojoj domovini. A neki priaju
da je ubijen dok je proslavljao neku sveanost na grki nain.
Moj epigram posveen njemu glasi (A nth. Pol., VII, 92):
103 Anaharsis doe u Skitiju posle mnogih lutanja
da bi tamo iveo potpuno po helenskim obiajima.
Jo nije bio dovrio svoj govor,
kad ga je strela napravljena od trske odnela meu
besmrtne.
Anaharsis je rekao da loza raa tri vrste groa: prvo,
groe uivanja, zatim groe pijanstva i, tree, groe od
vratnosti. Rekao je da se udi zato se u Grkoj strunjaci
takmie, a nestrunjaci dodeljuju nagrade. Upitan kako je mo
gao da ne postane pijanac, on je odgovorio: Tako to sam
pred oima imao nepristojno ponaanje pijanaca. Izrazio je
svoje uenje kako to da Heleni donose zakone protiv prestup
nika, a atlete cene zato to jedni druge tuku. Kad je za vreme
jedne plovidbe morem zapazio da debljina brodskog oklopa iz-34
34
 nosi etiri prsta, rekao je da su putnici upravo za etnri prsta
daleko od smrti.
104 Rekao je da je ulje otrov to izaziva ludilo, zato to se
atlete, kad se njime namau, razbesne jedan protiv drugoga.
Kako je to mogue, pitao je, da Grci zabranjuju varanje, a da
u maloj trgovini oigledno lau. Izjavio je takoe da se udi
kako Grci, kad ponu da piju, piju iz malih aa, a kad se
napiju, onda iz velikih. Na njegovim statuama je napisano:
Savlauj jezik, prodrljivost i senzualnost. Upitan da li u
Skita ima frula, odgovorio je: Ne, ali ni loze. Na pitanje koji
su brodovi najbezbedniji, odgovorio je: Oni koji su izvueni
na obalu. Rekao je i to da je najneobinija stvar koju je video
u Grkoj to to ostavljaju dim na planinama, a drvo odnose u
grad*. Upitan kojih ima vie, ivih ili mrtvih, odgovorio je:
Meu koje ubraja one koji plove morem? Kad mu je neki
105 Atianin prebacivao to je Skit, odgovorio je: Ako je otad
bina sramota za mene, ti si sramota za otadbinu. I kad su ga
pitali ta je kod ljudi dobro, a ta loe, njegov odgovor je
glasio: Jezik. Govorio je da je bolje imati jednog prijatelja
koji mnogo vredi nego mnoge koji ne vrede nita. Za trg je
rekao da je to mesto odvojeno za to da ljudi mogu varati jedni
druge i da se mogu bogatiti. Kad ga je neko pijano dete vre-
alo, on je rekao: Dete, ako ne moe da podnese vino dok si
mlad, nosie vodu kad ostari.
Prema predanju, on je pronaao sidro i lonarski toak.
Njemu se pripisuje ovo pismo:
Anaharsis pozdravlja Kreza
Ja sam, o kralju lidijski, doao u zemlju Grka, da bih se
obrazovao u njihovim navikama i poslovima. Zlato mi nije
potrebno, ali je dovoljno da se vratim u Skitiju kao bolji ovek.
Dooh u Sard, je r veoma cenim da se upoznam s tobom.

GLAVA 9. MISON
(Oko 600. pre n. e.)
106 Prema podatku Sosikrata, koji navodi Hermipa kao svoj
izvor Mison je bio Strimonov sin rodom iz Hena, jednog sela
u predelu Oite, ili Lakonije; ubraja se meu sedam mudraca.
* Ovde se misli na pravljenje drvenog umura. Preo.
3 35
 Priaju takoe da mu je otac bio tiranin. Postoji pria da je
Pitija, kad je Anaharsis jednom pitao da li postoji neko mudriji
od njega, odgovorila (kao to je ve ranije reeno u biografiji
Talesovoj o Hilonu) {Anth. Plan., VI, 40):
Tvrdim da je Mison iz Oite, roen u Heni,
bolje od tebe opremljen za polet misli.

Zainteresovan, Anaharsis doe u neko selo i zatekne ga kako

usred leta nameta ralo na plug i ree mu: Pa, Misone, to ba
107 nije vreme za plug. A on odgovori: Ba je vreme da se po
pravi. Drugi autori tvrde da je proroanstvo reklo: Neki
iz Eteje a raspituju se ta znai re Etejac. Parmenid stvarno
tumai da je Etis lakedemonski demos* odakle Mison vodi
poreklo. Sosikrat u svom delu Diadochai kae da je iz Etisa po
ocu, a po majci da je rodom iz Hena. Eutifron, sin Heraklida
Pontskog, kae da je Krianin, je r je Eteja grad na Kritu.
Anaksilaj tvrdi da je Arkaanin.
Pominje ga i Hiponaks reima:
. . . i Mison koga je Apolon
proglasio najmudrijim od svih ljudi.

Aristoksen u svojim Istorijskim osvrtima kae da je bio slian

108 Timonu i Apemantu, je r je bio mizantrop. U svakom sluaju,
videli su ga u Lakeemonu kako se na nekom usamljenom
mestu smeje. Odjednom se neko stvori pored njega i upita ga
zato se smeje kad nikoga nema blizu. On odgovori: Upravo
zbog toga. Aristoksen pripoveda da je upravo zato bdo nepoz
nat to nije pripadao nijednom gradu, nego selu, i to nekom
nepoznatom. Zato to je bio nepoznat, neki pisci, osim Platona
filozofa, pripisae tiraninu Pisistratu upravo ono to je bilo
Misonovo. Platon ga takoe pominje u Protagoii**, stavljajui
ga kao .jednog od sedmorice mudraca umesto Perianra.
Obino je govorio da ne treba verovati u stvari na osnovu
rei, ve treba rei proveravati na osnovu stvari; je r stvari ne
postoje zbog rei, ve rei zbog stvari.
Umro je doivevi devedeset sedam godina.

* Demos narod; okrug, terit. jedinica u Grkoj. Prev.

** 343A.
36
 GLAVA 10. EPIMENID
(Oko 600. pre n. e.)
109 Epimenid kako priaju Teopomp i mnogi drugi bio
je sin Fajstijev; jedni tvrde da je bio sin Dosiadov, a drugi,
opet, Agesarhov. Rodio se u Knosu na Kritu. Jednog dana ga je
otac poslao u polje s ovcama. Oko podne je skrenuo s puta i le
gao da spava u nekoj peini, i tako je spavao pedeset sedam
godina. Posle toga je ustao i poao da trai ovce mislei da je
spavao samo kratko vreme. A kako ih nije mogao nai, poao je
na imanje, gde je zatekao sve izmenjeno, a imanje u rukama
nekog stranog oveka. Onda se vratio natrag u grad veoma
zbunjen. I kad je tamo uao u svoju kuu, naie na nepoznate
ljude koji su ga ispitivali ko je, sve dok nije pronaao mlaeg
110 brata koji je tada ve bio starac; od njega je saznao elu istinu.
Tako je postao uven kod Helena; smatran je naroitim milje
nikom bogova.
U to vreme u Atini je vladala kuga, i Piti ja objavi proro
anstvo da se grad oisti. Atinjani tada poalju brod pod zapo-
vednitvom Nlikije, Nikeratovog sina, na Krit, pozivajui -Epi-
menida u pomo. Ovaj doe u etrdeset estoj olimpijadi (595
592), oisti njihov grad i tako zaustavi kugu. On uze ovce,
crne i bele, i odvede ih na Areopag*; tamo ih je pustio da idu
kud god ele. Ljudima koji su ih pratili naredio je da obelee
mesto gde e svaka ovca da legne, i da prinesu rtvu bogu
toga kraja. I tako je, kau, kuga prestala. Zato se i dan-danas
po pojedinim delovima Atike mogu nai bezimeni rtvenici kao
uspomena na ondanje izmirenje s bogovima. Neki pisci kau
da je on izjavio da je kugu prouzrokovalo okuenje koje je
Kilon doneo u grad, i pokazao im kako da ga uklone. Zbog
toga umree dva mladia, K ratin i Ktesibije, a grad se oslo
bodi bede.
111 Atinjani tada izglasae da mu daju jedan talanat i brod koji
e ga odvesti natrag na Krit. Ali on nije primio novac, nego
je zakljuio prijateljstvo i savez izmeu Knoana i Atinjana.
Vrativi se kui, posle kratkog vremena umre, kako kae
Flegon u svojoj raspravi O dugovenosti, poivevi sto pede
set i sedam godina; a kako Kriani tvrde, iveo je dvesta deve
deset i devet godina. Ksenofan iz Kolofona kae da je uo da je
Epimenid iveo sto pedeset i etiri godine.
* Areopag breuljak u Atini na kome se sastajao dravni savet.
Prev.

37
 On je napisao pesmu O roenju Kureta i Koribanta i jednu
Teogoniju*, ukupno 5000 stihova; zatim Graenje lae Argo
112 i Jazonov odlazak u Kolhidu, u 6.500 stihova. Sastavio je i proz
na dela O rtvovanju i O kritskom ustavu, O Minosu i Rada-
mantisu, oko 4.000 stihova. U Atini je podigao hram posveen
Semnama (Eumenidama**), kako nam pria Lobon iz Arga
u svom delu O pesnicima. Pria se takoe da je prvi oistio
kue i njive, i prvi podigao hramove. Neki pisci, opet, tvrde
da nije odlazio na spavanje, nego da je nou izlazio iz kue i
skupljao korenje.
Postoji i jedno njegovo pismo upueno Solonu zakonodavcu.
Pismo sadri ustav koji je Minos dao Krianima. Meutim,
Demetrije iz Magnezije, u svome delu O pesnicima i piscima
istog imena, pokuava da dokae da je pismo iz kasnijeg doba
i da nije napisano kritskim dijalektom, ve atikim, i to novo-
atikim. Ali ja sam naao jo neko drugo pismo ove sadrine:
113 Epimenid pozdravlja Solona
Samo hrabro, prijatelju. Jer, da je Pisistrat napao Atinjane
jo dok su bili kmetovi i pre no to su imali dobre zakone, on
bi sebi osigurao vlast za veita vremena porobivi graane. A
sada je porobio ljude koji nisu plaljivci, ljude koji se seaju
Solonove opomene s bolom i stidom, i oni nikad nee trpeti da
budu pod vlau tiranina. Pa i ako je Pisistrat sad pokorio
grad, ja ne verujem da e se njegova vlast produiti na decu,
jer je nesnosno za ljude koji su iveli u slobodi, pod najboljim
zakonima, da budu robovi. A ti, umesto da luta, doi kod mene
na Krit. Ove nee imati vladara da ga se boji, a ako neki od
njegovih prijatelja naiu na tebe za vreme tvog putovanja,
plaim se da ne pretrpi neko zlo.
114 Ovako, dakle, pie ovaj. Ali Demetrije pria da neki iznose
kako je od nimfi primio neto hrane naroite vrste i da ju je
uvao u papku jedne krave; da je uzimao pomalo od te hrane,
i da je ona u potpunosti ula u njega, i da ga nikad nisu videli
da jede. I Timej ga pominje u drugoj knjizi. Neki autori tvrde
da mu Kriani prinose rtve kao bogu. Priaju ak da je imao
nadljudsku mo predskazivanja. Kad je, naime, kod Atine vi-
* Teogonija spev o poreklu bogova. Prva Teogonija je Hesi-
odova. Prev.
** Semne (Semnai), Eumenide, Erinije enska bia sa kosom
od zmija. Progone ljude koji uine zloin. Kod Rimljana Furije (Furiae).
Prev.

38
 deo Munihiju, rekao je da ne zna koliko e zla ovo mesto Ati-
njanima naneti; jer kad bi to znali, oni bi ga razorili, pa ak
da to moraju da uine i svojim zubima. To je govorio toliko
godina pre samog dogaaja. Pria se takoe da je on prvi sebe
nazvao Eakom, da je Lakedemoncima predskazao poraz koji su
im naneli Arkaani.* Tvrdio je da je esto umirao i ponovo
oivljavao.
115 Teopomp u svojim udima (Thaumasia) pripoveda ovo.
Kada je gradio hram nimfama, odjeknuo je glas s neba: Epi-
menide, ne hram nimfama, nego Zevsu! Krianima je pro
rekao da e Lakedemonjani biti poraeni od Arkaana, kao to
smo ve rekli, i zaista su oni kod Orhomena bili zarobljeni.
Ostareo je za toliko isto dana koliko je godinama spavao.
I to pria Teopomp. Mironijan u svojim Paralelama tvrdi da
su ga Kriani nazivali jednim od Kureta. Njegovo telo uvaju
Lakedemonjani kod sebe na osnovu nekog proroanstva, kako
pria Sosibije iz Sparte.
Postojala su jo dva druga Epimenida jedan genealog,
a drugi koji je na dorskom dijalektu pisao o iRodosu.

GLAVA 11. FEEEKID

(Oko 540. pre n. e.)
116 Po prianju Aleksandra u delu Diadochai Ferekid, sin
Babijev, roen je u Siru. Bio je Pitakov uenik. Za njega
Teopomp kae da je prvi pisao o prirodi i o bogovima.
O njemu se priaju mnoge neobine stvari. Kad je jednom
etao pored morske obale na Samosu, spazio je neki brod kako
juri. ispred vetra. Rekao je da e brod ubrzo potonuti. Jo dok
ga je posmatrao, brod je potonuo. Jednom prilikom, dok je pio
vodu izvaenu iz bunara, predskazao je da e se treeg dana
desiti zemljotres, i zaista se desio. Kad se vraao iz Olimpije u
Mesenu, savetovao je svom domainu Perilau da se iseli odande
sa svim stvarima. Ovaj ga nije posluao, a Mesena je posle
toga bila poharana.
117 Lakedomonjanima je rekao da ne treba da cene ni zlato
ni srebro, kako pria Teopomp u udima. Govorio im je da je
to nareenje dobio u snu od Herakla, a ovaj je jo te iste noi
zapovedio kraljevima da sluaju Ferekida. Neki tu priu pri
pisuju Pitagori.
* Moda je to poraz koji su pretrpeli od Tegeje, Herodot, I, 66.
Preo.

39
 Hermip pria da je uoi rata izmeu Efeza i Magnezije
eleo da Efeani pobede. Upitao je nekog od prolaznika odakle
je rodom, a kad mu je ovaj odgovorio da je iz Efeza, rekao mu je:
Povuci me za noge i stavi na teritoriju Magneana; i javi svo
jim sugraanima da me posle pobede ovde sahrane, i da je to
118 poslednja poruka Ferekidova. Ovaj ovek je tako javio. A jedan
dan kasnije Efeani napadnu i pobede Magneane; naoe Fe-
rekida m rtva i sahranie ga na tom mestu uz velike poasti.
Drugi priaju da je doao u Delfe i da se bacio s brda Koraka.
Ali Aristoksen u knjizi O Pitagori i njegovoj koli tvrdi da se
razboleo i da ga je sahranio Pitagora na Delosu. Drugi kau
da je bio pun vaiju35 i da im je podlegao. Pria se da je i Pitago
ra bio svedok tome; on ga je pitao kako mu je, a Ferekid je pro
turio prst kroz vrata i rekao: Moja koa to pokazuje. I odatle
se u filologa ta izreka upotrebljava u smislu gore mi je, mada
119 neki to pogreno shvataju kao sve je u redu. Govorio je da
bogovi sto nazivaju imenom (thgoros to se brine o da
rovima) uvar darova.
Andron iz Efeza pria da su ivela dva Ferekida iz Sirosa
jedan astrolog, a drugi teolog, sdn Babijev, koji je bio i
Pitagorin uitelj. A Eratosten tvrdi da postoji samo jedan
(Ferekid iz Sirosa), i da je onaj drugi (Ferekid iz Atine),
genealog.
Od Ferekida iz Sirosa sauvana je i jedna knjiica koju
je napisao, a koja poinje ovako: Zevs i Hronos (Vreme) i
Hthonos (Zemlja) su veni. Hthonija je dobila ime Ge (Zemlja)
poto joj je Zevs poklonio zemlju na dar. Na ostrvu Siru
sauvan je i sunev sat.
Duri u drugoj knjizi svojih asova kae da je na njegovom
grobu napisan ovaj epigram (Anthol. Pal., VII, 93):
120 U meni je celokupno znanje; a ako ga !neko ima vie,
reci to o mome Pitagori, koji je prvi od svih
u zemlji Helenskoj; ne laem kad ovako govorim.
Ion Hijski kae za njega:
Ukraen muevnou, mukom olunou i skrom
nou, makar da je mrtav, u dui ima srean ivot.
Inae bi se varao Pitagora, koji je ipak iznad
svih ljudi i prouio ljudske misli u potpunosti.
Postoji jo jedan moj epigram, sastavljen u ferekratejskom
metru (A nth. Plan., III, 128):
40
121 Slavni Ferekid, koga rodi Siros, kad mu crvi unitie
preanju lepotu, dao je nareenje da ga odnesu
pravo u zemlju Magneziju da bi mogao obezbeiti pobedu
plemenitim Efeanima. Postojalo je proroanstvo koje
je samo on znao, s ovim uputstvom: i on je umro meu
njima. Izgleda da je to istinita pria: ako je neko
stvarno mudar, on donosi blagoslov
i onda kada ga vie nema, kao i za vreme svog ivota.
dveo je u pedeset devetoj olimpijadi. Napisao je i ovo pismo:
Ferekid Talesu
122 elim ti da ti smrt bude srena kad za nju doe vreme.
Otkako sam primio od tebe pismo, razboleo sam se. Sav sam u
vakama, a trese me i groznica. Zato sam svojim slugama dao
uputstva da ove moje spise odnesu tebi poto me sahrane. A
ako ih ti zajedno s ostalim mudracima odobri onda ih objavi;
a ako ih ne odobrite, nemoj ih objavljivati. Meni se lino nisu
svideli. Ja ne iznosim potpuno proverene injenice, a ne smat
ram ni to da sam otkrio istinu, nego iznosim samo ono to
moe rei ovek koji govori o bogovima. O ostalim stvarima
treba razmiljati; a ja o svemu samo nagaam. A poto me
bolest sve vie i vie pritiskuje, ja nijednom od lekara niti
od svojih prijatelja nisam dozvoljavao da ue u moju sobu gde
sam bio, ali, poto su stajali ispred vrata i raspitivali se o meni
kako se oseam, ja sam provukao prst kroz kljuaonicu i po
kazao im kako sam teko bolestan. Rekao sam im neka dou
sutra na Ferekidovu sahranu.
Toliko o onima koji su bili nazvani mudracima, kojima
neki pribrojavaju i tiranina Pisistrata. Sad treba da govorimo
o filozofima. Najpre treba da ponemo s jonskom filozofijom,
iji je osniva Tales, a njegov je uenik bio Anaksimandar.

Kraj prve knjige

41
 KNJIGA II
GLAVA 1. ANAKSIMANDAR
(Oko 611. do 546. pre n. e.)
1 Anaksimandar, sin Praksiadov, roen je u Miletu. On je
izjavio da je princip i elemenat dpeiron, ono to je neogra
nieno, ne defindui ga kao vazduh, ili vodu ili neto drugo.
Smatrao je da se delovi menjaju, ali da je celina nepromenljiva.
Uio je da Zemlja ima sferini oblik i da zauzima mesto -u sre
dini. Dalje, da Mesec ija pozajmljenom svetlou, da prima
svetlost od Sunca; ali da ni Sunce nije manje od Zemlje i da se
sastoji od najistije vatre.1
On je prvi pronaao gnomon* i namestio ga na sunanom
satu u Lakedemonu, prema reima Favorina u arenoj istoriji,
da bi pokazivao ravnodnevice i solsticije; konstruisao je i
2 satove za odreivanje asova.** Prvi je nacrtao ne samo obim
Zemlje i mora, na mapi, nego je izradio i prvi globus.
Izlaganje je izneo po glavama, i ono je dospelo u ruke
Apolodora iz Atine. Apolodor u drugoj knjizi svoje Hronologije
iznosi da je u drugoj godini pedeset osme olimpijade (547546)
Anaksimandar imao ezdeset i etiri godine i da je ubrzo zatim
umro, da je najbolje godine svoga ivota proveo za vreme
tiranina Polikrata sa Samosa2. Pria se da su se deca smejala
njegovom pevanju, a kad je on to saznao, kazao je: Pa, onda,
moram zbog dece bolje da pevam.
iveo je jo jedan Anaksimandar istoriar; i on je bio iz
Mileta i pisao je na jonskom dijalektu.
* Gnomon je, rekli bismo, sunani sat. Upotrebljavali su ga ve
Egipani i Vavilonci, u helenistiko doba izvoen je u raznim oblicima.
U principu je to tap koji je prvobitno sluio za odreivanje godi
njih doba, postavljen vertikalno bacao je senku.
** horolgion, horoskpion; lat. horologium.

42
 GLAVa 2. ANAKSIMEN
(585525. pre n. e.)
3 Anaksimen, Euristratov sin, iz Mileta, bio je uenik Anak-
simandrov. Neki tvrde da je bio i Parmenidov uenik. On je
uio da je princip ili praosnov svih stvari vazduh i da je vazduh
ono neogranieno, bezgranino (apeiron). Zvezde se, po njegovom
miljenju, kreu, ali ne zalaze pod Zemlju. On pie jednostav
nim i neizvetaenim jonskim dijalektom.
Prema podacima Apolodora, rodio se u vreme zauzimanja
Sarda, a umro je u ezdeset treoj olimpijadi (528525).
Ovaj filozof napisao je i ova pisma:
Anaksimen Pitagori
4 Tales, sin Eksamijev, doiveo je u starosti neugodnu sud
binu. Kao to je bio njegov obiaj, on je sa svojom sluavkom
iziao iz kue i posmatrao zvezde. I, zaboravivi gde se nalazi
dok je vrio posmatranja, stao je na jednu kosu ivicu i okliznuo
se. Mileani su, dakle, na ovaj nain izgubili svog astronoma.
Mi, koji smo bili njegovi sluaoci i uenici, uvajmo uspomenu
takvoga oveka, a neka ga vole i naa deca i nai uenici; i
da nikad ne prestanemo uivati u njegovim reima. Svaki raz
govor da ponemo pozivanjem na Talesa.
I opet:
Anaksimen Pitagori
5 Kad si se sa Samosa preselio u Kroton, gde ivi u miru,
bio si najrazumniji od svih nas. Jer, Eakovi sinovi vre nepre
stana zlodela, i Mileane samodrce nikako ne naputaju. Strah
za nas predstavlja i kralj Meana, ali samo dok nismo spremni
da mu plaamo danak. Ali Jonjani se spremaju za ra t s Mea-
nima da bi obezbedili zajedniku slobodu, i kad smo jednom u
ratu, vie nema za nas nade u spas. Kako bi, onda, Anaksimen
jo mogao misliti na prouavanje zvezda kad je obuzet strahom
od propasti i ropstva? A ti sa prijatan tvojim Krotonjanima
i dobrodoao i ostalim Grcima u Italiji; a uenici ti dolaze i
sa Sicilije.

GLAVA 3. ANAKSAGORA
(500428. pre n. e.)
6 Anaksagora, rodom iz grada Klazomene, bio je sin Hege-A
sibulov, ili Eubulov. Bio je uenik Anaksimenov. Prvi je pored
materije postavio um (duh) jer, na poetku svoje rasprave, na-
43
 pisane prijatnim i uzvienim jezikom, on kae: Sve stvari be-
jahu zajedno; zatim je doao Um (Nous) i to doveo u red.
Zbog toga su mu nadenuli nadimak Nous (Um), i Timon u svom
delu Sili kae za njega:
Kau da je bio Anaksagora, hrabair junak, Nous po
nadimku, zato to je imao razuma, koji se odjednom
probudio, i sve to je ranije bilo izmeano ponovo
divno sastavio.
Anaksagora se isticao i otmenim poreklom i bogatstvom,
7 ali i velikodunou. Svoju oevinu je razdelio meu roake.
Kad su ga okrivili to ne vodi rauna o njoj, odgovorio je: Pa
zato se vi ne starate o njoj? Najzad se povukao i posvetio
istraivanjima o prirodi, ne marei uopte za politike probleme.
Zato je nekojne koji mu je postavio pitanje: Zar ti nita nije
stalo do domovine? rekao: uti, meni je veoma mnogo
stalo do domovine i pri tome je pokazao na nebo.
Kau da je u vreme Kserksove invazije imao dvadeset go
dina, a da je iveo sedamdeset dve godine. Apolodor u Hronici
belei da se Anaksagora rodio u sedamdesetoj olimpijadi (500
497), a umro je u prvoj godini osamdeset osme olimpijade
(428). Filozofijom je poeo da se bavi u Atini za vreme arhonta
Kalija (456) kad mu je bilo dvadeset godina. Demetrije Fale-
ronski, u spisku arhonta, kae tako. Zato i tvrde da je u Atini
proveo trideset godina.
8 Anaksagora je uio da je Sunce usijana masa i da je vee
od Peloponeza, dok neki tvrde da je ovo rekao Tantal. On je
takoe uio da na Mesecu postoje prebivalita, pa ak i brda
i provalije. Princip svega su homojomerije (homogene mole
kule), jer, kao to se zlato sastoji od finih delia koji se zovu
zlatna praina, tako je i on smatrao da se itav kosmos sastoji
od sitnih delia, pomeanih meu sobom. Um je princip kre
tanja (principium movens); od tela su neka, kao zemlja, teka
i zauzimaju mesto dole, a laka tela, kao vatra, zauzimaju mesta
gore; voda i vazduh zauzimaju sredinu. Tako je Zemlja, koja
9 je pljosnata3, podloga mora, a vlaga se isparava pod dejstvom
Sunca. Zvezde su se u poetku kretale na nebu kao u pokretnoj
kupoli, tako da se pol, koji je uvek vidljiv, nalazi vertikalno
iznad Zemlje; kasnije je pol zauzeo kosi poloaj4. Galaksija
(Mleni Put) je odsjaj svetlosti zvezda koje ne obasjava Sunce;
komete su nastale susretom planeta koje putaju plamen;
zvezde padalice su neke vrste iskri koje izbacuje vazduh. Ve-
trovi nastaju onda kad se vazduh razredi zbog Suneve jare;
kad se oblaci sudare, nastaje grmljavina, a munje nastaju kad
44
 se oblaci snano trljaju; zemljotres nastaje kad se vazduh
vraa u zemlju.
ivotinje su postale od vlage, toplote i neke Zemljine
supstance, a kasnije se raaju jedna od druge, i to muke od
desne strane, a enke od leve strane.
10 Pria se da je on predskazao i pad meteorita kod Ego-
spotama, za koji je rekao da je pao sa Suhca.5 Zato Euripid,
koji je bio njegov uenik, kae u Faetonu da je Sunce zlatna
grudva.6 tavie, kad je doao u Olimpiju, seo je uvijen u
ogrta od ovje koe, kao da e padati Irisa; i kia je zaista
pala. Nekome koji ga je pitao da li e planine u Lampsaku ikad
postati more odgovorio je: Hoe, samo je za to potrebno vre-
me. Upitan zato se rodio, odgovorio je: Da bih prouavao
Sunce, Mesec i nebo. A na pitanje: Osea li nedostatak
drutva Atinjana? on je rekao: Nisam ja lien njih, nego
oni mene. Kad je video Mauzolov grob, rekao je: Skupocen
11 grob je slika imanja pretvorenog u kamen7. A nekom oveku
koji se alio to e umreti u stranom svetu odgovorio je: Sa
svih mesta jednak je put u Had.
Favorin u arenoj istoriji (Pantodape historia) kae da
je Anaksagora prvi rekao da Homer u svojim pesmama rasprav
lja o vrlini i pravinosti, i da je ovo miljenje u duoj raspravi
podravao njegov prijatelj Metrodor iz Lampasaka, koji se prvi
bavio Homerovim uenjem o prirodi. Anaksagora je takoe
prvi objavio knjigu s dijagramima8 koju j e sam bio napisao.
12 Silen9 u prvoj knjizi svoje Istorije kao datum pada meteorita
navodi vreme Demilovog arhontata, i kae da je Anaksagora
uio da je itavo nebo sastavljeno od kamenja: brzina rotacije
izazvala je njihovo sjedinjavanje, a kad bi se kamenje olaba
vilo, ono bi palo.
Raznovrsne prie iznose se o njegovom suenju. Sotion u
Redosledu filozofa iznosi da ga je Kleon osudio zbog bezbo-
nosti (asebeia), zato to je govorio da je Sunce usijana masa,
da ga je branio njegov uenik Perikle, i da je bio osuen na
globu od pet talanata, a zatim prognan. Satir u svojim ivo
topisima kae da je tuilac bio Tukidid, Periklov protivnik,
i da nije bio optuen samo zbog bezbonitva, nego i zbog odr-
13 avanja veza s Persijancima, i da je Anaksagora u odsustvu bio
osuen na smrt. Kad mu je bilo javljeno da je osuen na smrt
i da su njegovi sinovi mrtvi, on je za suenje rekao: Ve
odavna je priroda, kao i vi (sudije), mene osudila na smrt.
A u vezi sa sinovima rekao je: Znam da sam ih rodio tako da
e umreti. Meutim, neki ovu priu pripisuju Solonu, a drugi
45
 Ksenofonu. Da je Anaksagora svoje sinove svojeruno sahranio,
pria nam Demetrije Faleronski u spisu O starosti. A Hermip
u ivotopisima kae da je bio zatvoren u tamnicu i oekivao
smrt, da je Perikle proao i upitao narod da li imaju ta da
prigovore njegovom javnom ivotu, a graani su odgovorili
da nemaju. Pa dobro, nastavio je Perikle, ja sam Anaksa-
gorin uenik; neka vas ne zavedu klevete pa da ubijete toga
oveka, nego imajte poverenja u mene, pa ga pustite. I tako
14 on bi puten. Ali nije mogao da podnese ponienje, pa je iz
vrio samoubistvo. Hieronim u drugoj knjizi arenih beleaka
pria da je Perikle doveo Anaksagoru pred sud tako oslabelog
i oronulog od bolesti, da je za svoje osloboenje imao da zahvali
uglavnom saaljenju sudija.
Toliko o njegovom suenju.
Izgledalo je da se ljutio na Demokrita11 to nije mogao
da doe u dodir s njim. Naposletku se povukao u Lampsak,
i tamo je umro. I kad su ga upravljai grada pitali da li ima
neto to bi eleo da za njega uine, on je rekao da bi eleo
da deacima daju ferije svake godine, i to onoga dana u me-
secu kada on bude umro. Taj obiaj odrava se do dana da-
15 nanjeg. I kad je umro, Lampsaani ga sveano sahranie i
na njegov grob stavie ovaj natpis: (Anthol. Pal., VII, 94):
Ovde lei Anaksagora, koji je u traenju istine
stigao do granice nebeske vasione.
I ja sam napisao jedan epigram o njem u (Anthol. Pal., VII, 95):
Rekao je nekad da je Sunce usijana masa,
i zbog toga je morao Anaksagora umreti.
Ali prijatelj Perikle ga je ispasao, a on se s&m
ubio, poto je duhom bio klonuo.
Pored ovoga, ivela su jo trojica s imenom Anaksagora
(o kojima nijedan drugi pisac ne daje potpun spisak): jedan
retor iz Isokratove kole, drugi vajar, koga pomihje i Antigon,
a trei je bio gramatik, uenik Zenodotov.

GLAVA 4. ARHELAJ

(Oko 450. pre n. e.)

16 Arhelaj rodom iz Atine ili Mileta, bio je sin Apolodora,
ili, kako neki tvrde, Midona; uenik Anaksagorin i uitelj So-
kratov. Uenje o prirodnoj filozofiji koje je negovano u Miletu,
46
 on je preneo u Atinu.12 Zvali su ga fiziarom zato to je s njim
zajedno i prirodna filozofija dola do kraja, odmah im je
Sokrat uveo etiku. Izgleda da se i Arhelaj bavio etikom, jer
je raspravljao i o zakonima, i o dobroti, i o pravinosti. Sokrat
je interesovanje za etiku primio od njega, i poto ga je doveo
do savrenstva, smatran je pronalazaem etike. Arhelaj je uio
da postoje dva uzroka postojanja: toplota i hladnoa. 2iva
bia nastaju iz blata. Pravino i runo nisu to po prirodi, nego
po dogovoru.
17 Njegovo uenje se sastoji u ovome. Voda se isparava pod
uticajem toplote; kad se ta para zgunjava, nastaje zemlja, a
kad se razreuje, ona proizvodi vazduh. Otuda je Zemlja ogra
niena vazduhom, a vazduh kruenjem vatre. iva bia se
raaju iz Zemlje kad je ona zagrejana i kad puta, kao ne
kakvu hranu, blato slino mleku; tako je Zemlja stvorila i ljude.
Prvi je izjavio da zvuk nastaje treperenjem vazduha. More u
upljinama nastaje na taj nain to se eda kroz zemlju. Naj
vee nebesko telo je Sunce, a kosmos je bezgranian.
Zivela su jo trojica ljudi po imenu Arhelaj. Prvi je to-
pograf koji je opisao zemlje kojima je proao Aleksandar, drugi
je napisao raspravu O prirodnim znamenitostima, a trei je
bio retor, koji je napisao teoriju retorike.

GLAVA 5. SOKRAT

(469. do 399. pre n. e.)

18 Po prianju Platonovom u dijalogu Teaitet, Sokrat je bio
sin vajara Sofroniska i babice Fenarete. Roen je u Atini, u
demi Alopeke. Mislilo se da je saraivao s Euripidom, u pisanju
njegovih drama. I zato Mnesimah kae:
Friiani su nova drama Euripidova, kojoj
je i Sokrat priloio drva za potpalu.1*
I na drugom mestu naziva Euripia spravom okovanom od So
krata. Kalija u Zarobljenicima kae:
A. A zato si tako svean i tako uobraen?
B. U stanju sam da budem: za to je kriv Sokrat
Aristofan u Oblacima kae:
On pie tragedije za Euripia,
one mudre drame, koje tako mnogo priaju, a nita
ne kau.

47
19 Prema nekim piscima, bio je uenik Anaksagorin, a kako
tvrdi Aleksandar u Redosledu filozofa, bio je i Damonov ue
nik. Kad je ovaj bio osuen, on je sluao Arhelaja, filozofa pri
rode. I Aristoksen pria da je Arhelaj veoma uivao u tome.
Duri tvrdi da je bio rob i da je obraivao kamen; njegovo
delo su i Harite na Akropoli, one obuene. Zato i Timon u svom
delu Sili kae:
Od tih se razlikovao vajar, brbljivac oko zakona,
opinitelj Helena, pronalaza suptilnih dokaza,
ismeva finije retorike, poluatiki Ironiar.
Bio je veoma snaan u javnim besedama, kako nam pria
20 Idomenej. Ksenofan ak pria da su mu Trddesetorica* zabra
nili da pouava vetinu govora. Aristofan ga ismeva u kome
dijama, jer da ono to je loije ini takvim da izgleda bolje.
Favorin u arenoj istoriji pria da su Sokrat i njegov uenik
Eshiin bili prvi koji su pouavali retoriku; to potvruje i Ido
menej u knjizi O Sokratovim uenicima. On je takoe prvi
raspravljao o nainu ivota, i bio je prvi filozof koji je osuen
na sm rt i nad kojim je ta kazna izvrena. Aristoksen, Spintarov
sin, pnia za njega i da je zaraivao novac; kae da je on skup
ljao kamate na svoj kapital, zatim to potroio i ponovo stvarao
kapital.
Demetrije iz Bizantija pria da ga je Kriton odveo iz nje-
21 gove radionice i obrazovao ga, je r ga je bila zanela lepota
njegove due; kae da je Sokrat uvideo da istraivanje pri
rode nije naa stvar, i da je raspravljao o etici u radionicama
i na javnom trgu (agori); da je govorio da trai sve ono (Homer,
Odiseja, IV, 392):
to je i dobro i loe u jednom domu.
Dalje pria da su zbog estine u njegovim istraivanjima ljudi
esto navaljivali na njega stegnutim pesnicama, ili ga upali
za kosu, a najee su ga prezirali i ismevali, a on da je sve
to podnosio strpljivo. Zato je, kad ga je neko ritnuo nogom
pa se udio to to tako mirno podnosi, Sokrat odgovorio: Da
me je ritnuo magarac, da li sam to dobio po pravdi? Tako
pria Demetrije.
22 Njemu nisu bila potrebna putovanja, kao veini filozofa,
osim kad je morao da poe u rat. Ostatak svog ivota proveo
* Trideset tirana, na elu sa Kritijom, doli su na vlast u Atini
404. god. pre n.e., posle Lizandrove pobede kod Egospotama. Prev.

48
 je kod kue i raspravljao sa svakim ko god bi eleo da s njim
razgovara. Isticao je da njegov cilj nije da promeni miljenje
svog sagovornika, nego da ovaj sam dokui istinu. Priaju da
mu je Euripid dao raspravu o Heraklitu i da ga je pitao za
miljenje, a Sokratov odgovor je bio: Ono to sam razumeo
izvrsno je; a mislim da je tako i ono to nisam razumeo: samo
je za to potreban Delski ronilac da doe do dna!
Vodio je rauna i o nezi tela pa je bio telesno otporan.
Iao je na ratni pohod protiv Amfipole. I kad je Ksenofan pao
23 s konja u bici kod Delija, on ga je prihvatio i spasao mu ivot.
I kad su svi Atinjani redom beali, on se mimo povlaio, spo
kojno se okreui s vremena na vreme da bi se branio kad
bi ga neko napao. Krenuo je i u rat protiv Potideje,14 i to mo
rem, jer peice nije mogao poto su mu ratne prilike to one
moguavale. Tamo je, kau, itavu no stajao ne pomerivi
se. Tamo je stekao nagradu za hrabrost, ali ju je odmah pre
dao Alkibijadu, za kojeg je, prema prianju Aristipa u etvrtoj
knjizi O raskoi starih, oseao nenu ljubav. A Ion sa Hiosa
kae da je u mladosti posetio Samos u drutvu Arhelaja; Ari
stotel tvrdi da je posetio i Delfe. Iao je i na Istmos*, kao to
pria Favorin u prvoj knjizi svojih Uspomena.
24 Bio je ovek jake volje i odan demokratiji, to se vidi po
tome to se nije pokorio K ritiji i njegovim drugovima kad su
mu naredili da dovede pred njih Leonta sa Salamine, bogatog
oveka, da bi ga pogubili. On je jedini glasao za osloboenje
deset komandanata. A kad mu je bilo omogueno da pobegne
iz zatvora, on to nije hteo. Svoje prijatelje izgrdio je to plau
nad njegovom sudbinom i ostajui u tamnici odrao je one
divne govore.
Bio je takoe ovek veoma samostalan i dostojanstvenog
karaktera. Pamfila u sedmoj knjizi Uspomena pria kako mu
je jednom Alkibijad poklonio veliko imanje da sazida kuu,
a on je rekao: Pretpostavimo da mi je potrebna obua, a da
25 mi ti poklanja itavu kou da od nje nainim samo jedan
par; zar ne bi to bilo smeno ako bih primio? esto je bacio
i pogled na obilje robe koja se prodavala i onda bi samom sebi
rekao: Kako mnogo stvari mi je nepotrebno! esto je re-
citovao i sledee jambe:
Srebro i purpur su korisni za pesnike tragedija,
a ne za ivot.
* U ast boga Posejdona proslavljane su svake druge godine sve
anosti na Istmosu (Korint). pored ovih igara Grci su odravali i olim
pijske igre (u Olimpiji), pitijske igre (u Delfima), i nemejske igre
(Nemeja u Argolidi). Prev.
4 D io g en
49
 Prezirao je i Arhelaja Makedonskog,* i Skopa iz Kraniona
i Euriloha iz Larise, ne primajui od njih ni poklone ni poziv
da doe na njihov dvor. Provodio je veoma uredan ivot pa se
jedino on nije razboleo kada je u Atini, u njegovo vreme, u
nekoliko mahova harala kuga.
26 Aristotel kae da se dvaput enio. Prva ena mu je bila
Ksantipa, s kojom je imao sina Lamprokla; druga ena mu je
bdla Mirto, kerka Aristida, zvanog Pravedni, koju je uzeo
bez miraza. S njom je imao Sofroniska i Meneksena. Drugi,
opet, priaju da je Mirto bila njegova prva ena. Neki, meu
njima Satir i Hijer onim sa Rodosa, tvrde da je obe imao u
isto vreme. Kau ak da su Atinjani, zbog oskudice u mukar
cima a u elji da uveaju broj stanovnika, doneli odluku da
svaki graanin, pored zakonite ene koja mora biti Atinjanka,
moe imati decu i s nekom drugom enom. Zato je, kau, i
Sokrat to uinio.
27 Bio je sposoban da prezire one to su ga grdili. Ponosio se
svojim jednostavnim ivotom, a nikad nije ni od koga traio
neku platu. Govorio je da najradije jede hranu kojoj je po
trebno najmanje zaina i da pije najradije ono to mu izaziva
najm anju elju za nekim drugim piem; da mu je potrebno
vrlo malo pa da bude najblie bogovima. To se moe saznati i
od pisaca komedija, koji mu upravo time to ga grde ukazuju
pohvalu. Aristofan kae (Oblaci, 412417):
O ovee koji s pravom trai veliku mudrost,
kako sreno e iveti meu
Atinjanima i Grcima, dobrog pamenja i mislilac kao
to si, zatim nepokolebiv u dui
nikad se ne zamara, ni kad stoji ni kad hoda; nikad
nisi ukoen od hladnoe, nikad eljan doruka;
ne pije vino i uzdrava se od dobrog jela i ostalih
sitnica.
28 Ameipsija, izvodei ga na pozornicu u ogrtau, kae:
A. Ti dolazi k nama, Sokrate, najbolji od malobrojnog
drutva, i daleko najsujetniji. Snaan momak si.
Odakle da ti se nae ogrta?
B. Tvoje loe stanje je uvreda za obuare.
A. Pa ipak ovako gladan, ovaj ovek se nikad nije
priklonio a bi laskao.

* Arhelaj, makedonski kralj (413400 pre n.e.), primio izgnanog

Evripida (485?; umro u makedonskoj prestonici Peli 408). Ubio ga je
njegov poverljivi ovek Krates. Prev.

50
 Ovu njegovu crtu prezira i ponosa takoe istie Aristofan re
cima (Oblaci, 362):
Zato to se ovako gordo kree ulicama, i koluta
oima 1 bosonog podnosi mnoge nevoljeni blene u nas.
A ponekad bi u zgodnoj prilici obukao i lepo odelo, kao, na
primer, u Platonovom Simpozijumu (Gozbi) kad ulazi u Aga-
tonovu kuu.
29 Bio je sposoban da ljude nagovara i da ih odvraa. Tako
je sa Teajtetom raspravljao o znanju, i poslao ga kui, kako
Platon kae, punog boanskog ara. A kad je Eutrifron hteo
da optui svoga oca zbog ubistva stranca, Sokrat ga je, posle
kratke rasprave o pobonosti, odvratio od njegove namere.
T.irisa je nagovaranjem takoe uinio ovekom s najvie vrlina.
Bio je spretan u izvlaenju dokaza i injenica. I kad se njegov
sin Lamprokles ljutio na svoju majku, Sokrat ga je doveo do
toga da se stidi samoga sebe, kao to je ispriao Ksenofon. I kad
je Platonov brat Glaukon hteo da ue u politiki ivot, on ga
je od toga odvratio zbog toga to nema iskustva. Tako pria
Ksenofon. Harmida je, naprotiv, nagovorio da se bavi po-
30 litikom, je r je imao sklonosti za to. Strategu Ifikratu poveao
je samopouzdanje pokazujui mu kako petlovi berberina Me-
idije u borbi s Kalijevim petlovima udaraju krilima. Glaukon
je smatrao da Sokrata treba uzeti za ukras drave, kao fazana
ili pauna.
Govorio bi kako je neobino to svako lako moe da kae
koliko ovaca ima, a ne moe da odgovori koliko je prijatelja
stekao: tako malo ljudi cene vrednost prijatelja. I kad je video
Euklida veoma zainteresovanog za eristike dokaze, on je re
kao: O Euklide, ti e moi da izie na kraj sa sofistima, ali
nikako s ljudima. On je, naime, smatrao da nema nikakve
koristi od ovakvog cepilaenja i nadmudrivanja, kao to Pla
ton pokazuje u svom Eutidemu.
31 Kad mu je Harmid dao nekoliko robova da bi pomou njih
mogao stei neki prihod, on je ponudu odbio. Neki tvrde da
je i lepotu Alkibijadovu prezirao. Dokolicu je hvalio kao naj
bolje imanje, prema podacima Ksenofona u Simpozijumu.
Govorio je da je znanje jedino dobro, a neznanje jedino zlo.
Bogatstvo i plemenito poreklo ne predstavljaju nikakvo dosto
janstvo, nego, naprotiv, zlo. I kad mu je neko rekao da je
Antdstenova majka Traanka, on je odgovorio: A ti si, valjda,
mislio da je jedan ovako ugledan ovek roen od dva Ati-
njanina. Kritonu je naredio da otkupi Fedona, koji je kao za-
51
 robljenik u ratu dran u ropstvu, i tako ga je pridobio za
filozofiju.
32 Ve kao star ovek nauio je da svira u liru, govorei da
nimalo nije besmisleno nauiti neto to ovek ne zna. Redovno
je igrao, kao to pria Ksenofon u Simpozijumu, smatrajui
da takva veba odrava telo u dobrom stanju. Govorio je ta-
koe da mu daimonion (njegov unutranji glas) predskazuje
budunost. Rekao je: Ne znam nita, osim to da nita ne
znam. Kad su ljudi plaali veliku cenu za plod koji je ranije
sazreo, on je rekao da moraju biti oajni kad vide plodove
koji sazrevaju kad im je vreme. I upitan jednom prilikom u
emu se sastoji vrlina mladog oveka, on je odgovorio: Da
nita ne radi preterano. Smatrao je da svako mora prouavati
geometriju sve dotle dok ne bude u stanju da izmeri zemlju
koju stie ili daje drugome.
33 Kad je uo da Euripid u drami Auge kae za vrlinu:
Najbolje je ostaviti je samoj sebi,
ustao je i napustio pozorite, govorei da je smeno praviti pi
tanje oko jednog roba koji se ne moe nai, a ostavljati vrlinu
da na ovaj nain propadne. Upitan da li ovek treba da se eni
ili ne, on odgovori: Sto god da uradi, kajae se. Govorio je
takoe da se udi da se vajari merm em ih kipova trude da ka
men uine takvim da potpuno lii na oveka, a da se ne trude
nimalo sami za sebe da Ine postanu slini kamenu. Smalrao je
da mladi stalno treba da upotrebljavaju ogledalo, da bi lepi
ljudi stekli odgovarajue dranje, a runi da bi vaspitanjem
nadoknadili svoje nedostatke.
34 Jedpom je pozvao na ruak bogate ljude, i kad se Ksantipa
stidela (zbog oskudnog jela), on ree: Ne mari nita, jer ako su
razumni, oni e se s tim pomiriti, a ako su nevaljalci, neemo se
brinuti za njih. Govorio je da neki ljudi ive da bi jeli, dok
on jede samo zato da bi iveo. O jednoj gomili ljudi, koja ne
zasluuje ni da se o njim a govori, izjavio je da je govoriti o
njima isto kao kad bi neko hteo da prebaci jednoj jedinoj tetra-
drahmi da je falsifikovana, a u isto vreme itavu gomilu na
pravljenu od isto takvih komada drao pravima. Kad mu je
Eshin rekao: Siromaan sam i nita nemam da ti dam, ali ti
nudim samoga sebe on mu je odgovorio: Pa zar ne vidi
da mi poklanja najvei dar? Nekom oveku koji se alio to
su ga ispustili iz vida kad su Tridesetorica dola na vlast, rekao
35 je: Pa valjda se ne kaje zbog toga? Drugom oveku koji je
rekao: Atinjani su te osudili na smrt, odgovorio je: A priroda
52
 je njih osudila na smrt. Meutim, neki ovu re pripisuju Anak-
sagori. Kad mu je njegova ena primetila: Po nepravdi umi-
re, on je odgovorio: Pa zar bi ti elela da umrem po prav
di? Sanjao je da mu je neko rekao (Homer, II., IX, 363):
Treeg dana stii e u plodnu Ftiju.
On je posle toga rekao Eshinu: Treeg dana u umreti. I kad
se spremao da popije otrov, Apolodor inu ponudi lepu opremu
da u njoj umre. A on ree: Pa zar je moj ogrta bio dobar da
u njemu ivim, a nije dobar da u njemu umrem? Kad mu
je neko napomenuo: Taj i taj ovek loe govori o tebi, on mu
36 odgovori: Pa on nije ni nauio da lepo govori. Kad je Antisten
okrenuo ogrta tako da se videla poderotina na njemu, on
ree: Ja tvoju tatinu vidim i kroz ogrta. Nekome koji ga
je pitao: Zar te taj i taj ovek ne vrea? odgovorio je:
Nipoto, jer za svau 'su potrebna dvojica. Govorio je da
ne treba biti protiv toga da komediografima sluimo kao pred
met; jer, ako izvrgavaju ruglu nae greke, inie nam dobro,
a ako ne, onda to nema nikakve veze s nama. Ksantipi, koja
ga je najpre grdila, pa posle toga i polila vodom, rekao je: Ni
sam li rekao da e Ksantipina grmljavina izliti kiu? I kad
je Alkibijad izjavio da je Ksantipino vladanje nepodnoljivo,
37 on je odgovorio: Pa ja sam navikao na to, kao na neprestano
kloparanje dizalice. Pa ni ti ne mari za gakanje gusaka!
I kad mu je ovaj rekao: Pa one m i nose jaja i legu mladune
ovaj ree: Pa i meni je Ksantipa rodila decu. Kad m u je
jednom prilikom skinula ogrta s lea, i to na trgu, a njegovi
poznanici mu savetovali da se odbrani rukama, on ree: Zevsa
mi, da bi vi, dok se ini tuemo, mogli vikati: Udri, Sokrate,
udri Ksantipo! Rekao je da ivi s goropadnom enom, kao
to jahai vole da imaju jogunaste konje; ali upravo tako kao
to oni, poto savladaju ove, mogu lako izai na kraj sa osta
lima, tako u se i ja u zajednici sa Ksantipom nauiti kako da
se prilagodim ostalom svetu.
To i slino je govorio i radio, o emu je posvedoila Pitija
kad je Herefontu dala onaj uveni odgovor:
Od svih ljudi Sokrat je najmudriji.
38 Zbog toga su mu i najvie zavideli. Naroito je znao da
uzme na zub one koji su imali visoko miljenje o sebi, dokazu
jui im da su budale, onako kao to je postupio u Platonovom
Menonu (95A). Ovaj nije mogao podneti da ga Sokrat izlae
ruglu, pa je zato najpre pobunio Aristofana i njegove prijatelje
53
 protiv njega, a posle toga nagovorio i Meleta da ga optui zbog
bezbonosti i da kvari omladinu.
Tubu je podneo Melet, a govor je odrao Polideukt, po
prianju Favorina u arenoj istoriji. Govor je napisao sofista
Polikrat prema tvrenju Hermipovom, ili Anit kao to
priaju drugi; a sve to je bilo potrebno pripremio je demagog
Ldkon.
39 Antisten u svom delu Redosled filozofa i Platon u Apologi
ji priaju da su ga trojica optuila Anit, Likon i Melet; da
je Anit bio besan zbog zanatlija i politiara, Likon zbog retora,
a Melet zbog pesnika; to su bile te tri klase ljudi koje je Sokrat
ibao. A Favorin pripoveda prvoj knjizi Uspomena da Poli-
kratov govor protiv Sokrata nije autentian; u njemu on po-
mdnje obnavljanje zidina, to se dogodilo tek est godina posle
Sokratove smrti. A stvari stoje ovako.
40 Izjava pod zakletvom u parnici, koja je jo uvek sau
vana, kae Favorin u delu Metroon, glasila je ovako: Ovu
tubu i zakletvu je podneo Melet, Meletov sin iz Pithosa, pro
tiv Sokrata, Sofroniskovog sina, iz deme Alopeke. Sokrat je kriv
to ne priznaje bogove koje priznaje drava i to uvodi neka
nova boanstva.* Kriv je takoe to kvari omladinu. Kazna
za to je smrt. Filozof je tada, poto je Lizija napisao za njega
odbranu, proitao ovu do kraja i rekao: Vrlo dobar govor,
41 Lizija, ali nije pogodan za mene. Govor je oigledno bio vie
sudski nego filozofski. Lizija odgovori: Ako je govor dobar,
kako, onda, moe da ti ne odgovara? Pa, dobro, zar fino
odelo i fina obua fte bi bili isto tako nepogodni za mene?
Kako pria Justus iz Tiberije u svojoj knjizi O vencu
za vreme suenja popeo se na govornicu Platon i poeo ovako:
Atinjani, mada sam ja najmlai od svih koji je ikad stao na
govornicu... (U to su sudije povikale: Sii, sii!). Kad je,
dakle, posle toga bio osuen sa dvesta osamdeset glasova vie
nego to je bilo glasova za osloboenje i kad su sudije ocenji-
vale ta treba da ispata, ili koju kaznu da plati, on predloi
da plati dvadeset pet drahmi. A Eubulid tvrdi da je pristao na
42 sto drahmi. I kad je ovo izazvalo pobunu meu sudijama, on
ree: Zbog svojih zasluga, ja predlaem kaznu izdravanja
o javnom troku u Pritaneju**.

Pritanej (Pritaneion) zgrada dravnog saveta u At ini; u kojoj
su se sastajali pritani, lanovi dr. saveta. Preo.

54
 Tada ga osudie na smrt, dodavi jo novih osamdeset gla
sova. Baen je u tamnicu, gde je posle nekoliko dana popio
otrov, posle mnogih lepih i divnih razgovora koje je vodio i
koje Platon pominje u dijalogu Fedon. Prema nekima, napisao
je i pean (pohvalu), koji poinje ovako:
Zdravo, Apolone Delijski*, i Artemido, slavna deco!
Dionisodor tvrdi da pean nije njegov. Sastavio je i ezopovsku
basnu ne ba veto, koja poinje ovako (Anthol. Plan., IV, 16):
Ezop je jednom rekao upravljaima grada Korinta
da ne Sude vrlini na osnovu mudrosti naroda.
43 Tako je, dakle, bio odvojen od ljudi i naroda. Uskoro
zatim Atinjani se pokajae, te zatvorie sva vebalita i gimna
zije. Ostale tuioce proterae u izgnanstvo, a Meleta osudie na
smrt. Sokratu su ukazali poast statuom od bronze koju je iz
radio Lizip; postavili su je u Pompeionu**. A Anita, koji je bio
u poseti Herakleji, jo istoga dana graani toga grada isterae.
Atinjani nisu samo Sokrata kaznili, nego i mnoge druge.
Kako pria Heraklit15 oni su i Homera kaznili sa pedeset
drahmi zato to je toboe lud; Tirteja su ogovarali da nije
pri sebi, a Astidamu ukazae poast pre Eshila i njegovih
drugova pesnika postavljanjem njegove statue od bronze. Eu-
44 ripid ih grdi u drami Palamedes ovim reima: Ubili ste, ubili
ste Muzinog slavuja, premudrog,1nevinog. Meutim, Filohor
pria da je Euripid umro pre Sokrata.
Sokrat je roen kako pria Apolodor u svojoj Hronici
za vreme arhonta Apsefiona u etvrtoj godini sedamdeset sedme
olimpijade (469468), estoga dana meseca targeliona, kada
Atinjani vre oienje grada i kad je, prema miljenju Deli-
jaca, roena i Artemida. Umro je u prvoj godini devedeset pete
olimpijade (400399), poivevi sedamdeset godina. S ovim
se slae i Demetrije Faleronski; a neki kau da mu je bilo
ezdeset gpdina kad je umro.
45 Obojica su bili Anaksagorini uenici, to jest Sokrat i Eu
ripid, koji je bio roen u prvoj godini sedamdeset pete olimpi
jade za vreme arhonta Kalijada (480479).
Po mom miljenju, Sokrat je podjednako dobro rasprav
ljao i o problemima prirode i o etici; zato to je razgovarao i
* Delos, danas Dhilos ostrvo u Egejskom moru, po mitologiji,
rodno mesto Apolona. Prev.
* Pompeion zgrada u kojoj su uvani predmeti potrebni za sve
ane povorke.

55
 o provienju, kako kae Ksenofon, mada tvrdi da je rasprav
ljao samo o etici. Meutim, Platon u Apologiji, poto je pome-
nuo Anaksagoru i neke druge filozofe prirode, i sam raspravlja
o predmetima kojih se Sokrat odrie, mada sve to stavlja So
kratu u usta.
Aristotel pria da je doao neki mag iz Sirije u Atinu i
da je, izmeu mnogih ostalih nesrea kojima je pretio Sokratu,
predskazao i to da e njegova smrt biti nasilna.
46 Ja sam napisao sledee stihove o njemu (Anthol. Pal.,
VII, 96):
Pij, dakle, sada, Sokrate, poto si u Zevsovu domu;
jer zaista te je bog nazvao mudrim, a bog je mudrost.
Jer ti si mirno primio otrov od Atinjana,
a oni su ga sami ispili sa tvojih usana.
Sokrata je, kako pria Aristotel u spisu O pesnitvu, otro
napao '1.' Antiloh sa Lemnosa, i prorok Antifon, ba kao
to je FJagoru kritikovao Kilon iz Krotona, ili kao to je
Homera za njegova ivota napadao Siager, a posle njegove sm rti
Ksenofan Kolofona. Tako je i Hesioda za vreme ivota napa
dao Kekrops, a posle smrti malo pre spomenuti Ksenofan.
Pindara je> napadao Amfimen sa Kosa, Talesa Ferekid,
Bijanta Salaros iz Prijene, Pitaka Antimedit i Alkej,
Anaksagoru Sosibije, Simonia Timokreon.
47 Meu onima koji su ga nasledili i dobili ime sokratici17
naj glavnij i behu: Platon, Ksenofon, Antisten, a meu deseto
ricom onih koji se pominju u spisku najistaknutiji su: Eshin,
Fedon, Euklid, Aristip. Najpre treba da govorim o Ksenofonu.
Antisten e doi posle toga meu kinicima. Zatim o sokrati-
cima*, pa onda o Platonu. Sa Platonom poinje deset kola**;
on je sam bio osniva Prve akademije. To je, dakle, red kog
u se pridravati.
iveo je i Sokrat istoriar, koji je napisao geografski spis
o Argu; drugi je bio peripatetiar iz Bitinije; trei pesnik
epigrama; naposletku Sokrat sa Kosa, koji je pisao o imenima
bogova.
Sokratici su, u najirem znaenju, Sokratovi uenici, a u uem
autori tzv. Sokratikol ldgoi (spisa). Glavna grupa sokratika: Ajsnin, An
tisten, Aristip, Euklid, Fajdon, Platon i Ksenofon. U potpunosti su nam
sauvana samo Platonova i Ksenofonova dela. Osnivai sokratskih kola
su Antisten (kinici), Aristip (kirenaici), Euklid (megarici), Fajdon (elijska
kola), i Platon (osniva akademije), Dosta malo znamo o uenjima.
** Tj. deset sekta, hereza. Prev.

56
 GLAVA 6. KSENOFON
(Oko 430354. pre n. e.)
48 Ksenofon bee Grilov sin, rodom iz Atine, iz deme Erhija.
Bio je veoma skroman ovek i izvanredne lepote. Pria se da
ga je Sokrat sreo u jednom tesnom prolazu i da je ispruio
tap da bi mu prepreio put dok ga je ispitivao gde se prodaje
svakovrsna roba. Kad je dobio odgovor, postavio je drugo pi
tanje: A gde ljudi postaju dobri i valjani? I kad ovaj nije
znao ta da kae, Sokrat mu ree: Poi za mnom i naui.
Od tog asa on je bio Sokratov uenik. On je takoe prvi
pravio beleke i preneo ljudima ono to je Sokrat govorio na
pisavi Uspomene. Napisao je i Istoriju filozofa.
U etvrtoj knjizi svoga dela O raskoi starih Aristip kae
49 za njega da je bio zaljubljen u Klinija. Rekao je i ovo: Ja
radije posmatram Klinija nego sve to je kod ljudi lepo.
Voleo bih da budem lep na sve drugo, samo kad bih mogao
gledati Klinija jedinog. Muim se i nou i u snu, to ga ne
vidim, a najviu zahvalnost dugujem danu i suncu to m i opet
pokazuju Klinija.
Sa Kirom* je postao prijatelj ovako. On je, naime, imao
intimnog prijatelja Proksena, rodom Beoanina, uenika Gor-
gije iz Leontina, a bio je i Kirov prijatelj. Dok je iveo u
Sardu kod Kira, pisao je pismo Ksenofonu u Atinu, pozivajui
50 ga da se sprijatelji s Kirom. A ovaj pokae pismo Sokratu i
zamoli za savet. Sokrat ga poalje u Delfe da pita proroanstvo.
Ksenofon poslua i doe u boji hram. Ali nije pitao da li treba
da ode Kiru ili ne, ve kako da to uradi. Sokrat ga je za to
prekoreo, ali mu je dao i savet da poe. I ovaj doe Kiru, i
prijatelj Proksenov nije bio u manjoj m eri i njegov prijatelj.
Sve ono to se dogodilo u vezi.s pohodom (anabasis) i povratkom
kui dovoljno smo ispriali. Ali bio je neprijateljski raspoloen
prema Menonu iz Farsala, komandantu najamnika za vreme
pohoda, kojega je grdio to ima ljubavnika starijeg od sebe.
A grdi i nekog Apolonida to je imao probuene ui.**
51 Posle pohoda i posle nezgoda pretrpljenih na Crnom moru
i izdajstva Seuta, kralja Odriza, on se vrati u Aziju radi po
drke lakedemonskom kralju Agesilaju, ponudivi mu Kirove
* Ovde se misli na persijskog kralja Kira Mlaeg, kojega je Kseno
fon pratio na pohodu protiv Kirovog brata Artakserksa, sa 10.000 grkih
najamnika41. Posle Kirove pogibije vratio se s vojskom u Grku i
opisao taj put u Anabazi. Ksenofon 430354. pre n. e.
* Anabasis, III, 1. 2632. Prev.

57
 vojnike kao najamnike, je r mu je bio veoma odan. U to vreme
bio je osuen na progonstvo iz Atine zbog odravanja veze sa
Spartancima. Kad je bio u Efesu, budui da je imao novaca,
predao je polovinu na uvanje Artemidinom sveteniku Mega-
bizu dok se on ne vrati; a ako se ne vrati, neka novac upotrebi
na podizanje jednog kipa u ast boginje. Drugu polovinu poslao
je u Delfe kao zavetni dar. Zatim je doao u Grku s Agesila-
jem, koga su Spartanci bili pozvali natrag da povede ra t protiv
Tebanaca. I Lakedemonci mu dadoe prokseniju*.
52 Zatim je ostavio Agesilaja i poao u Skilu, jedno mesto u
Eliji. Po prianju Demetrija iz Magnesdje, s njim je pola i
njegova ena, po imenu Filesija, i njegova dva sina Gril i
Diodor koje su zvali Diskurima. Ovo tvrdi Dinarh u govoru
koji je napisao u korist jednog osloboenika koga je Ksenofon
tuio zbog zanemarivanja dunosti. I kad je Megabiz doao pod
izgovorom da ide na sveanost, doneo je i novac, i Ksenofon
je kupio zemljite i posvetio ga boginji; kroz imanje protie
reka Selinus, istog imena kao i reka u Efesu. I od toga vre
mena on je provodio u lovu, goenju prijatelja i pisanju isto-
rije. Dinarh kae da su mu Lakedemonjani poklonili i kuu i
zemlju.
53 Priaju da mu je i Spartanac Filopida poklonio zaroblje
nike od Dardana, i da je on s njima raspolagao po svojoj volji;
da su Elejci krenuli protiv Skilusa, i poto su Lakedemonjani
bili spori, oni su zauzeli to mesto. Posle toga su se njegovi
sinovi povukli u Leprejon s nekolicinom svojih slugu. Sam
Ksenofon je najpre otiao u Elis, a zatim u Leprejon svojim
sinovima i s njima je pobegao u Korint i tamo se nastanio.
U meuvremenu su Atinjani odluili da pomognu Lakedemo-
njanima, i Ksenofon poalje sinove u Atinu da krenu u rat
54 u odbranu Lakedemonjana. Jer, kao to pria Diokles u
ivotopisima filozofa, oni su i bili vaspitani u Sparti. Diodor
se spasao iz bitke ne izvrivi nikakav vei podvig; i on je
imao jednog sina koji je nosio isto ime kao i njegov brat
(Grilos). Gril je bio rasporeen u konjicu (to je bila bitka za
Mantineju), borio se hrabro i pao. Kako pria Efor u dvadeset
petoj knjizi, Kefisodor je bio zapovednik konjice, a Hegesilaj
glavni komandant. U toj bici poginuo je i Epaminonda (362).
Tom prilikom je, kau, i Ksenofon prinosio rtvu, s vencem
na glavi, i kad mu je bilo javljeno o smrti, on je skinuo venac.
A kad je posle toga uo da je poginuo slavno, on je ponovo
* Proksenija gostoprimstvo. Prev.

58
55 stavio venac na glavu. Neki, opet, tvrde da nije ak ni zapla
kao, nego da je uzviknuo: Znao sam da je moj sin smrtan.
Aristotel pominje da je bilo bezbroj pisaca epigrama i epitafa
u Grilovu poast, koji su to pisali da bi uinili ocu uslugu. I
Hermip takoe u svojoj Biografiji Teofrasta pria da je ak i
Isokrat napdsao enkomij u Grilovu ast. Timon se ruga Kseno-
fonu ovim stihovima:
Slabih spisa Ima dva, tri, ili ak vie,
kao to bi ih mogli napisati Ksenofon ili Eshin,
taj neuverljivi pisac...
Takav je, dakle, bio njegov ivot. U punoj snazi je bio
oko etvrte godine devedeset i etvrte olimpijade (401400).
Uzeo je uea u Kirovom pohodu za vreme arhonta Kseneneta
u godini pre Sokratove smrti.
56 Prema podacima Ktesiklida iz Atdne u njegovom spisku
arhonata i olimpijskih pobednika, umro je u prvoj godini sto
pete olimpijade, za vreme arhonta Kalidemida18 (360359),
one godine kada je Amintov sin Filip doao na makedonski pre-
sto. Umro je u Korintu kako pria Demetrije iz Magnezije
oigledno ve veoma star.
On je bio uglavnom astan ovek; voleo je naroito konje
i lov; bio je sposoban takmiar, kao to se vidi iz njegovih
spisa; bio je poboan i voleo je da prinosi rtve; strunjak u
proricanju na osnovu rtava. Za svoj prim er je uzeo Sokrata.
Napisao je oko etrdeset dela, mada se njihova podela na
Knjige razlikuje. To su:
57 Anabaza, u kojoj je napisao predgovor za pojedine knjige,
a za elu knjigu nije; Kirupedija; Hellenika; MemorabUia
(Uspomene); Simpozijum (Gozba); Ekonomikns; O vetini ja
hanja (Hipoik); O lovu (Kgnegetikon); Hipparchikon (O du
nostima komandanta); Odbrana Sokratova (Apologia Sokrdtus);
O dohocima (Peri p&ron); Hieron tli O tiraniji (Hieron Tyr-
rdnikon); Agesilaj; Ustavi Atine i Sparte (Athenaion kai La-
kedaimonion Politia).
Za ovu poslednju knjigu Demetrije iz Magnezije tvrdi da
nije Ksenofonovo delo. Postoji takoe pria da je uinio Tu-
kidida slavnim objavljivanjem njegovog dela, koje je bilo ne
poznato, pa je mogao neto i sam da iskoristi. Zbog ljupkosti
u prianju nazvan je Atickom muzom. Zato su on i Platon
bili ljubomorni jedan na drugog, kao to u izneti u spisu o
Platonu.
59
58 I o njemu sam napisao epigram, koji ovako izgleda (Anthol.
Palat., VII, 97):
Ksenofon nije iao samo u Persiju na pohod Kiru,
nego je traio i put koji voi do Zevsa.
U delima Helena pokazao je i svoje obrazovanje.
Kako divno se mudrost setila Sokrata!

Drugi o njegovoj sm rti (Anthol. Palat., VII, 98):

Mada su te sugraani Kranaja i Kekropa osudili na iz
gnanstvo, o Ksenofone, zbog tvoga prijateljstva s Kirom,
Korint te prijateljski doekao, gde si u radostima ovoga
grada uivao; tamo si odluio i da ostane.

59 U drugih pisaca naao sam da je bio na vrhuncu oko osam

deset devete olimpijade1 (424420), zajedno s ostalim sokra-
ticima, a Istros kae da je bio prognan po Eubulovoj odluci i
da se vratio natrag odlukom istoga oveka.
Bilo je sedam ljudi po imenu Ksenofon. Osim ovoga, dru
gi je hio Atinjanin, brat Pitostrata koji je napisao Tezeidu,
a sam je napisao meu ostalim stvarima i biografiju Epami-
nonde i Pelopida; trei lekar sa Kosa; etvrti autor istorije
o Hanibalu; peti autoritet za legendama uda; esti skul
ptor sa Parosa; sedmi pesnik stare komedije.

GLAVA 7. ESHIN

(389314. pre n. e.)

60 Eshin je bio sin Harina, kobasiara. Neki kau da je njegov

otac bio Lisanija. Rodio se u Atini. Od mladih nogu je bio
vredan. Zato nikad nije naputao Sokrata. Otuda i Sokratova
primedba: Jedino ovaj kobasiarov sin zna da me ceni. Ido-
menej kae da je on savetovao Sokratu da pobegne iz zatvora,
i da to nije bio Kriton. Meutim, Platon je te rei pripisao
Kritonu zato to je Eshin bio vie odan Aristipu nego njemu
samome. Eshina je najvie klevetao Menedem iz Eretrije, da je
veinu svojih dijaloga izdao kao svoje, a u stvari su to bili So-
kratovi dijalozi, koje je on dobio od Ksantipe. Oni meu
njima koje zovu akephalod (bez poetka) veoma su povrni
i ni u emu ne pokazuju Sokratovu snagu. Pisistrat iz Efesa je
60
61 ak tvrdio da nisu Eshinovi. Veinu od sedam dijaloga Persej
pripisuje Pasifonu iz Eritrijske kole, i da ih je on uneo meu
Eshinove dijaloge. Eshin se koristio ak i Antistenovim Malim
Kirom, Manjim Heraklom i Alkibijadom, ali i dijalozima dru
gih pisaca. Ima sedam Eshinovih spisa koji odaju Sokratov ka
rakter; prvi je Miltijad, zatim Kalija, Aksioh, Aspasia, Alkibi-
jad, Telauges, Rinon.
Priaju da ga je nevolja nagnala da ode na Siciliju na
Dionizijev dvor, i da Platon nije poveo rauna o njemu, ali
da ga je Aristip doveo u vezu s Dionizijem. Kad mu je predao
62 neke dijaloge, dobio je poklone, zatim se vratio u Atinu, ali
se nije usudio da dri predavanja zbog velikog ugleda Plato
novog i Aristipovog. Drao je predavanja koja su se plaala.
Posle toga je pisao sudske govore za svoje klijente kojima je
injena nepravda. Zato je, kau, i Timon rekao o njemu:
. . . kao sila Eshina koja nije neubedljiva. Kau da mu je
Sokrat, kad je video kako ga mui beda, rekao da pozajmi od
samoga sebe na taj nain to e smanjiti svoje obroke. I Aristip
je sumnjao u originalnost njegovih dijaloga. Kad je jednom
itao u Megari, kalu da ga je Aristip povukao za nos pitanjem:
Odakle ti to, lopove?
63 Polikrit iz Mende u prvoj knjizi svoje Istorije o Dioniziju
kae da je Eshin iveo s tiraninom sve do izgona iz Sirakuze
i da je doiveo povratak Diona, i da je s njim bio i pesnik
tragedija Karkin. Postoji i jedno Eshinovo pismo upueno
Dioniziju. Dobro je bio izveban i u retorici, kao to se vidi
iz odbrane oca komandanta Feoka i njegove odbrane Diona.
Jako se ugledao na Gorgija iz Leontina. I Lizija je napisao
govor uperen protiv njega s naslovom O sikofantiji. Iz ovoga
se jasno vidi da je bio besednik. Pominje se samo jedan njegov
uenik, i to Aristotel, s nadimkom Mi/thos (bajka, pria).
64 Panetije misli da su od svih dijaloga sokratika originalni
dijalozi Platona, Ksenofona, Antistena i Eshina; nije siguran
u one koji se pripisuju Fedonu i Euklidu. Sve ostale on od
bacuje.
Bilo je osam ljudi s imenom Eshin. Prvi ovaj na, drugi
je pisao udbenik retorike; trei retor, protivnik Demoste-
nov; etvrti iz Arkadije, Isokratov uenik; peti iz Mi-
tilene, koga su takoe zvali bi retora, esti iz Neapolisa,
filozof Akademije, uenik i ljubavnik Melantija sa Rodosa;
sedmi Mileanin koji je pisao o politici; osmi vajar.

61
 GLAVA 8. ARISTIP

(Oko 435350. pre n. e.)

65 Aristip je po roenju bio graanin Kirene, ali je, kako
nam pria Eshin, otiao u Atinu privuen Sokratovom slavom.
Drao je predavanja kao sofist i, kako pria peripatetiar Fa-
nije iz Efesa, on je bio prvi od Sokratovih sledbenika koji je
traio novac da ga alje svome uitelju. I kad mu je jednom
prilikom poslao dvadeset mina, ovaj mu je novac bio vraen,
je r je Sokrat rekao da mu neki unutranji glas (daimonion) ne
dozvoljava da ga primi. U stvari, i sam poklon ga je vreao
i ljutio. Ksenofon nije bio u dobrim odnosima s njim i zato
je naterao Sokrata da napie govor protiv Aristipa, u kome
je govorio protiv naslade. Pa i Teodor u spisu O sektama grdio
ga je, a i Platon u dijalogu O dui,20 kao to smo ve pre rekli.
66 Bio je sposoban da se prilagodi i mestu i vremenu i osobi,
i svoju ulogu je mogao prema potrebi odigrati. Zato je i kod
Dionizija uivao bolji glas nego iko drugi, je r je bio sposoban
da se prilagodi svim prilikama. Zadovoljavao se onim to mu
je bilo pri ruci i nije se mnogo muio da bi uivao u neem
ega nije bilo. Zato ga je Dionizije nazvao kraljevim psetom21,
a Timon mu se ruga zbog luksuza ovim reima:
Kao sladostrasna priroda Aristipa,
koji se hvatao onog to je lano.
Kau da je jednom prilikom naredio da se kupi prepelica za
pedeset drahmi*, i kad ga je neko zbog toga prekoreo, ovaj
mu odgovori: A ti je ne bi kupio ni za jedan obol*? A kad
67 mu je ovaj to potvrdio, dodao je Aristip: Toliko za mene vredi
pedeset drahmi! Kad mu je Dionizije dao da izabere jednu
od tri kurtizane, on je odveo sve tri s reima: Ni Parisu nije
polo za rukom da dadne prednost samo jednoj. Kau da ih
je odveo do kapije i da ih je pustio. U toj meri je on mogao
i da bira i da prezire. Zato mu je Straton (a neki kau da je
to bio Platon) rekao: Tebi je jedinom dato da ide i u odelu
i u ritama. Kad ga je Dionizije pljunuo, on se uzdrao, a
nekome koji ga je pokudio, odgovorio je: Kad ve ribari oe
kuju da ih more nakvasi da bi mogli uloviti ribu, zar da ja
ne dozvolim da me pokvasi pljuvaka da bih mogao dobiti
malo ribe za ruak?
* Drahma jedinica starogrkog novca, sadri est obola. Prev.

62
68 Diogen je jednom prao povre i ugledao Aristipa kako pro
lazi pored njega. Izgrdio je Aristipa reima: Da si nauio da
ovo bude tvoja hrana, ne bi se udvarao kraljevima. A na to
je ovaj odgovorio: A i ti, da si znao kako se treba druiti
s ljudima, sad ne bi prao povre. Kad su ga upitali ta je
dobio od filozofije, on je rekao: Sposobnost da se lako mogu
druiti sa svima. I kad su mu prebacivali zbog njegovog ra
skonog ivota, on je rekao: Kad bi to bilo loe, ne bi se isto
dogaalo i na svetkovinama u ast bogova. Upitan kakvu pred
nost uivaju filozofi, on odgovori: I kad bi se svi zakoni
69 ukinuli, mi emo iveti kao i dosad. Kad ga je Dionizije pitao
zato filozofi odlaze bogataima na vrata, dok bogatai ne po-
seuju filozofe, on je rekao: Jedni znaju ta im je potrebno,
a drugi ne znaju. I kad ga je Platon grdio to tako raskono
ivi, njegov odgovor je glasio: Misli li ti da je Dionizije
dobar? I kad je ovaj to potvrdio, on ree: Pa ipak on ivi
jo u veoj raskoi nego ja. Tako ne postoji nita to bi spre-
ilo oveka da ivi i raskono i dobro. Na pitanje u emu se
obrazovani ljudi razlikuju od neobrazovanih, on je odgovorio:
U istom po emu se izvebani konji razlikuju od neizvebanih.
Kad je jednog dana ulazio u kuu neke kurtizane, jedan od
deaka koji su bili s njim je pocrveneo; na to ovaj ree: Nije
opasno ui, ali je opasno ne moi izii.
70 Neko mu je zadao neku zagonetku i rekao: Resi!
eli li da reim, budalo, ono to i vezano zadaje tekoe?
Govorio je da je bolje biti prosjak nego neobrazovan: je r pr
vom je potreban novac, a drugome je potrebna humanizacija.
Kad ga je jednom prilikom neko grdio, on se uklonio; onaj
drugi ga je gonio i pitao: Zato bei? a ovaj ree: Zato
to ti ima slobodu da me rui, a ja imam slobodu da te ne
sluam. Nekome koji je govorio da uvek vidi filozofe na vra
tima bogataa, on je odgovorio: Pa i lekari su kod svojih
bolesnika, pa ipak niko zbog toga ne bi vie eleo da bude
bolestan nego da bude lekar.
71 Jednom prilikom, dok je plovio u Korint, upao je u oluju
i veoma se uplaio. Neko tada primeti: Mi obini ljudi se
ne plaimo, a vi filozofi ste kukavice. Na to on odvrati: Ne
bojimo se za slian ivot. Kad se neko prsio zbog svoje ue
nosti, on ree: Kao to ni oni koji najvie jedu i najvie se
vebaju nisu boljeg zdravlja nego oni koji se ograniavaju
na ono to im je potrebno, tako ni mnogo itanje, nego korisno
itanje, dovodi do vrline. I nekom advokatu, koji ga je bra
nio i dobio spor, pa ga je posle toga pitao: Kakvo dobro ti je
63
 uinio Sokrat? Aristip odgovori: To da je govor koji si
za mene odrao istinit.
72 Najbolji savet je dao svojoj kerki Areti, vebajui je u
tome da prezire sve to je suvino. Pitali su ga u emu je
njegov sin bolji zato to je obrazovan, i on je rekao: Ako u
niem drugom, bar u tome to u pozoritu nee sedeti kao
kamen na kamenu. Kad mu je neko doveo svoga sina da ga
ui, Aristip zatrai nagradu od 500 drahmi, 1 kad deakov
otac primeti: Za tu sumu mogu kupiti roba! on odvrati:
Kupi, pa e imati dva. Izjavio je da ne uzima novac od
svojih poznanika za svoju linu upotrebu, ve da bi oni uvi-
deli u koju svrhu treba novac potroiti. I kad su mu jednom
prebacivali to je uzeo besednika da ga brani, on je odgovorio:
Pa, kad dajem ruak, ja uzimam kuvara!
73 Jednom prilikom m u je Dionizije naloio da mu iznese
neko uenje filozofije. Bilo bi smeno, ree Arisip, da ti
od mene ui ta treba da govori, a da ti mene ui kad treba
govoriti. Kau da se Dionizije na to naljutio i da ga je posadio
u zaelje stola. Tada Aristip ree: Svakako si hteo da to mesto
uini istaknutijim. I kad se neko hvalisao svojom vetinom
ronjenja, on mu ree: Zar se ne stidi to se hvalie neim
to i delfin ume? Na pitanje u emu se razlikuje mudar ovek
od nemudrog, on odgovori: Skini obojicu gole i poalji ih
meu strance, pa e znati. I kad se neko hvalio da moe
mnogo da popije a da ne bude pijan, on je rekao: Pa to moe
i onazga!
74 Nekom oveku koga su optuivali to ivi s jednom he-
terom* on postavi pitanje: Ima li kakve razlike izmeu toga
da uzme neku kuu u kojoj je pre toga ivelo mnogo ljudi,
ili da uzme kuu u kojoj nikad niko nije iveo? Nema!
A izmeu plovidbe brodom kojim je pre toga putovalo deset
hiljada ljudi i broda kojim niko nije putovao? Nema! Onda
nema nikakve razlike ni u tome da li je ena s kojom ivi
ivela s mnogima ili ni s kim. Nekome koji ga je optuivao
to prima novac iako je bio Sokratov uenik, on je odgovorio:
Pa, dabome, je r i Sokrat, kad bi mu neki ljudi poslali hleba
i vina, uzimao bi malo i vraao ostatak; i imao je za svoje
pomonike najuglednije ljude iz Atine, a moj sluga je rob
75 Eutihid. Uivao je naklonost hetere Laide (po prianju So-
tiona u drugoj knjizi Redosleda). I ljudima koji su ga preko-
revali odgovorio bi: Ja imam (Laidu), ne ona mene. Bolje
je vladati zadovoljstvima i ne biti pod njihovom vlau, nego
* Hetera obrazovana kurtizana.

64
 ne sluiti se njima. Kad ga je neko grdio to za skupe novce
nabavlja hranu, on mu odgovori: Zar ti to ne bi kupio ako
bi ga dobio za tri obola? I kad mu ovaj potvrdi, Aristip ree:
Nisam ja vei ljubitelj zadovoljstva nego to si ti ljubitelj
novca. Jednog dana mu je Simos, Dionizijev upravnik, po
roenju Frianin, i nevaljalac, pokazivao skupe kue sa mo-
76 zaicima; Aristip iskalja sluz i pijunu mu u lice. I kad se ovaj
naljutio, Aristip mu ree: Pa nisam imao nijedno pogodnije
mesto za to.
Na Harondino (ili, kako neki kau, Fedonovo) pitanje:
Ko je taj to toliko mirie? ovaj ree: Ja, jadnik, i jo
vei nesrenik kralj persijski. Na pitanje kako je Sokrat
umro, odgovorio je: Kao to bih i ja sam eleo. Kad je jed
nom prilikom Poliksen uao u njegovu kuu i video ene i
skupocene ponude, pa mu posle toga to prebacio, Aristip ga
77 posle izvesnog vremena upita: Moe li i danas doi kod nas?
A kad je ovaj prihvatio poziv, Aristip ree: Pa zato si onda
grdio? Izgleda da zamera raskoi, a ne ponudama. Kad je
njegov sluga nosio novac pa mu je teret bio teak tako
priaju Bijantovi drugovi u Predavanjima rekao m u je
Aristip: Prospi vei deo, a koliko moe ponesi. Jednom je
putovao morem, i kad je saznao da brod pripada piratima,
uzeo je novac i poeo da ga prebrojava. Zatim ga je, kao iz
nepanje, bacio u more, pa onda zakukao. Drugi, opet, kau
da je govorio da je bolje za novac da propadne zbog Aristipa,
nego da Aristip propadne zbog novca. Kad ga je nekom pri
likom Dionizije upitao zato je doao, odgovorio je: Zato da
78 podelim to imam i da primim to nemam. Drugi, opet, kau
da je njegov odgovor glasio: Kad mi je bila potrebna mudrost,
ja sam. otiao Sokratu, a sad, kad mi je potreban novac, ja
dooh kod tebe. Zalio se na ljude to, kupujui zemljano
posue, ine probu da vide da li dobro odjekuje, ali nemaju
mere kad prosuuju ivot. Drugi ovu primedbu pripisuju Di-
ogenu. Kad je Dionizije jednom pri piu naredio svima da
se obuku u purpurno odelo i da igraju, Platon je to odbio
navodei rei:
Ne bih mogao da obuem ensku haljinu.
Aristip je, meutim, uzeo haljine, ali kad se spremao da igra,
rekao je spremno:
Cak ni u bahij adama* razumna ena se nee pokvariti.
* Bahijade (bahanalije) svetkovine i orgije u ast Baha (Bkchos),
boga vina i plodnosti. Preo.
5 Diogen 65
79 Jednom prilikom je molio Dionizija za jednog svog pri
jatelja. Kad nije postigao to je eleo, pao mu je pred noge.
A kad mu je neko to zamerio, odgovorio je: Pa nisam ja
kriv, nego Dionizije koji ima ui kod nogu. Drugom prilikom,
kad je boravio u Aziji, bio je zarobljen od satrapa Artafema.
Kad ga je neko pitao: Zar si i u ovakvim prilikama raspolo
en? on odvrati: Budalo, pa kad bih mogao biti zado
voljniji nego sad kad se spremam da razgovaram s Artafer-
nom? A one koji su sluali obine vebe iz obrazovanja, a ot
kazali kod filozofije, uporeivao je s Penelopinim proscima.
Jer prosci su dobili i Melantu i Polidoru i ostale slukinje,
80 ali nisu imali uspeha da isprose samu gospodaricu. Slinu
napomenu je dao i Ariston: Jer, kad je Odisej siao u Had,
video je gotovo sve mrtve i upoznao se s njima, a samu kra
ljicu njihovu nije video.
Kad su Aristipa upitali ta lepi deaci treba da ue, rekao
je: Ono to e im koristiti kad odrastu. Kritiaru koji ga je
prekorevao zato to je otiao Dioniziju, odgovorio je: Sokratu
sam iao radi obrazovanja, a Dioniziju radi uivanja.22 I kad
je pouavanjem stekao neto imetka, upita ga Sokrat: Odakle
ti toliko? A on mu odgovori: Odande odakle tebi tako malo.
81 Kad mu je neka kurtizana rekla: Zatrudnela sam s tobom,
on joj odgovori: Ti u tome nisi mnogo sigurnija nego kad bi
prola kroz gusti sitak i rekla da te ba taj i taj struk ubo.
Neko ga je optuio to se odrekao svoga sina kao da ga nije
rodio. A on odgovori: I ljam i vake znamo da se stvaraju
u nama i iz nas, ali, poto su beskorisni, mi ih odbacujemo to
je mogue dalje. Jednom zgodom je primio novac od Dio
nizija, a ba u tom momentu je Platon nosio neku knjigu.
Kad mu se Dionizije podrugivao zbog toga, on je odgovorio:
Pa, dobro, meni je potreban novac, a Platonu su potrebne
knjige. Nekom oveku koji ga je pitao zato dozvoljava da
ga Dionizije prekoreva on je odgovorio: Iz istog razloga zato
i drugi to rade.
82 Kad je jednom traio od Dionizija novac, ovaj mu ree:
Bogami, ti si govorio da mudrac nikad ne moe biti u nevolji.
Na ovo je Aristip odgovorio: Daj samo, pa emo posle o tome
raspravljati! Kad mu je Dionizije dao, Aristip mu ree: Vidi
da nisam u nevolji. Kad mu je Dionizije rekao:
Jer ko odlazi na tiraninov dvor
postaje njegov rob, mada je slobodna roda,
ovaj je odvratio:
Nije rob ako je doao kao slobodan ovek.1*

66
 O tome pria Diokle u ivotopisima filozofa, dok drugi te
anegdote pripisuju Platonu. Kad se naljutio na Eshina, smesta
mu je kresnuo ovo: Zar se neemo pomiriti, zar neemo pre
stati da blebeemo gluposti; ili eli da nas neko pomiri uz
83 au vina? Na to on ree: U redu! Seti se, onda, nastavi
Aristip, da sam ja, mada stariji od tebe, prvi uinio pokuaj.
Na ovo Eshin odgovori: Vrlo dobro, tako mi Here, potpuno
si u pravu; ti si zaista mnogo bolji od mene, je r ja poinjem
svae, a ti prve korake ka prijateljstvu. Te se anegdote pri
aju za njega.
Zivela su etiri oveka po imenu Aristip. Prvi je ovaj o
kome je ovde re; drugi autor knjige O Arkadiji; trei
zvani uenik svoje majke, unuk prvog Aristipa po keri; e
tvrti je filozof iz Nove akademije.
Postoje sledee knjige kirenskog filozofa: Istorija Libije,
u tri knjige, koje je poslao Dioniziju; jedna knjiga u kojoj ima
dvadeset pet dijaloga neki napisani atikim dijalektom, a
drugi dorskim. To su ovi:
84 Artabazos, Brodolomnicima, Izgnanicima, Prosjaku, Laidi,
Poru, Laidi o ogledalu, Hermejas, Jedan san, Domainu pi
janke, Filomel, Prijateljima, Onima koji ga kude zato to voli
staro vino i kurtizane, Onima koji ga kude to ekstravagantno
ivi, Pismo keri Areti, Vebau za olimpijske igre, Pitanja,
Druga pitanja, Hrija Dioniziju, Druga hrija o statui, Jo jedna
Krij a o Dionizijevoj keri, Onome ko se smatra nipodatavanim.
Onome ko pokuava da daje savete.
Neki autori kau da je napisao est knjiga, eseja; drugi,
meu njima i Sosikrat sa Rodosa, da uopte nije napisao nita.
85 Prema podacima Sotiona u drugoj knjizi, i Panajtija, nje
govi su spisi:
O vaspitanju, O vrlini. Uvod u filozofiju, Artabazos, Bro-
dolomnici. Izgnanici, est knjiga eseja, Tri knjige hrija, Laidi,
Poru, Sokratu, O srei.
Kao kraj, izjavio je da lagano kretanje prelazi u oseaj
(senzaciju).
Poto smo opisali njegov ivot, da sad nainimo pregled
filozofa iz kole kirenaika, od kojih se neki nazivaju nasled-
nicima Hegesije, drugi nasledmcima Anikerdsa, trei, opet, nas-
lednicima Teodora. Mi emo videti takoe uenike Fedonove,
od kojih se glavni nazivaju Eretrijskom kolom. Stvar stoji
6 67
86 ovako. Uenici Aristipovi behu njegova kerka Areta, Etiop-
ljanin iz Ptolemaide24 i Antipatar iz Kirene. Aretin je uenik
bio Aristip s nadimkom materin uenik*; uenik ovoga je bio
Teodor, pod imenom ateista,** a kasnije boga.*** Antipatrov
uenik je bio Epitimid iz Kirene, njegov Parajbates, njegov
Hegesijas s nadimkom pedsithanatos (zagovornik samoubistva)
i Anikeris, koji je otkupio Platona iz ropstva.
Ovi, dakle, to su ostali pod Aristipovim vodstvom i bili
nazvani kirenaici zastupali su sledea miljenja. Prihvatali su
da postoje dva duevna stanja patnja i zadovoljstvo. Za-
87 dovoljstvo predstavlja lako kretanje, nasladu, a patnja pred
stavlja grubo kretanje. Naslada se ne razlikuje od druge na
slade, niti je, pak, jedna naslada vea od druge naslade. Jedno
je stanje prijatno, a drugo odvratno svim ivim biima. Me
utim, za njih je cilj telesna naslada, kao to kae Panajtije u
svom delu O sektama, a ne tiha naslada posle otklanjanja bola,
ili neka vrsta slobode od nelagodnosti, to prihvata Epikur
i smatra da je upravo to cilj. Oni takoe sm atraju da postoji
razlika izmeu cilja i sree. Cilj je, naime, pojedinano
zadovoljstvo, dok je srea skup svih pojedinanih zadovoljsta
va, u koje se ubrajaju kako prola tako i budua zadovoljstva.
88 Pojedinana naslada je poeljna zbog same sebe, a sre
a je poeljna, ne sama po sebi, nego zbog pojedinanih na
slada. Da je naslada cilj, dokazuje injenica to mi od mladih
nogu bivamo instinktivno privueni k njoj, i kad je postignemo,
vie ne traimo nita drugo i nita ne izbegavamo vie nego
njenu suprotnost, to jest bol. Naslada je dobra ak i kad
dolazi od najneprikladnijeg ponaanja, kao to kae Hipolit u
svom delu O sektama. Jer, ak i da je radnja nerazumna, ipak
je zadovoljstvo od nje poeljno i dobro samo po sebi. Otkla-
89 njanje bola, meutim, kako to iznosi E 'kur, njima izgleda
da uopte nije zadovoljstvo, kao to ni odsustvo zadovoljstva
nije bol. J e r i zadovoljstvo li bol se sastoje u kretanju, dok
odsustvo zadovoljstva kao i odsustvo bola nisu kretanje, poto
je bezbolnost stanje oveka koji spava. Oni tvrde da neki ljudi
ne mogu teiti za zadovoljstvom zato to nisu normalni; ali
sva psihika zadovoljstva i bolovi ne dolaze od telesnih za
dovoljstava i bolova. Jer mi uivamo u blagostanju nae domovi
ne, a to je u stvari isto tako stvarno kao to je uivanje u naem
sopstvenom blagostanju. Oni takoe ne doputaju pretpostavku
* metrodidaktos
** dtheos
*** theds

68
 da zadovoljstvo dolazi od seanja na dobro ili od oekivanja
90 dobra, kako je to uio Epikur; je r pokreti due se vreme
nom iscrpljuju. Oni, dalje, tvrde da zadovoljstvo ne dolazi
od samog gledanja ili sluanja. Jer, mi svakako sa zadovoljstvom
sluamo ljude koji podraavaju tugovmke, dok stvarne tugo-
vanke izazivaju bol. Odsustvu zadovoljstva i odsustvu bola
daju naziv srednje stanje. Ali oni istiu da su telesna za
dovoljstva mnogo bolja od duevnih zadovoljstava, i da su
telesni bolovi mnogo gori od duevnih bolova, i da je to upravo
razlog to se prestupnici kanjavaju telesnim bolovima. Tee
je podnositi telesni bol, po njihovom miljenju, a prijatnije je
uivati u zadovoljstvu. Iz ovih razloga oni su vie panje uka
zivali telu nego dui. Otuda oni, mada je zadovoljstvo samo po
sebi poeljno, ipak smatraju da su neke stvari koje proizvode
izvesna zadovoljstva esto bolne, upravo suprotne zadovoljstvu;
zato sm atraju vrlo odvratnim i dosadnim poslom nagomilavati
zadovoljstva koja stvaraju sreu.
91 Oni ne prihvataju uenje da svaki mudar ovek ivi pri
jatno, a svaka budala muno, nego sm atraju da je to tano
samo u najveem broju sluajeva. Dovoljno je ako uivamo u
svakom pojedinanom zadovoljstvu, kako ono dolazi. Oni kau
da je razumnost, dodue, dobra, mada nije poeljna sama po
sebi nego zbog svojih efekata. Prijatelje stiemo zbog koristi;
tako i pojedinani deo tela volimo dok ga imamo. Neke vrline
mogu se nai ak i kod bezumnih ljudi. Telesno vebanje, po
njihovom uenju, doprinosi sticanju vrline. Mudar ovek nee
zavideti, nee se zaljubljivati, a nee ni pasti u praznoverje
(deisidaimonia), jer sve to je samo prazno miljenje (iluzija).
92 Ali, on e osetiti bol i strah, je r ta oseanja nastaju prirodno.
I bogatstvo stvara zadovoljstvo, mada nije poeljno samo po
sebi.
Bolovi se mogu shvatiti, ali se ne zna odakle dolaze. Oni su
napustili prouavanje prirode je r im je izgledalo da je ne mogu
shvatiti. A prouavanje logike su prihvatili zbog njene koristi.
Meleagar u drugoj knjizi svojih rasprava O miljenjima fi
lozofa i Klitomah u prvoj knjizi rasprave O sektama tvrde da su
za njih beskorisne i fizika i dijalektika. Jer, ovek koji je pro-
studirao uenja o dobru i zlu moe dobro govoriti i biti slo
bodan od praznoverja i izbei strah od smrti. Oni ue takoe
93 da nita po prirodi nije ni pravino, ni lepo ni runo, nego samo
po konvenoionalnosti i navici. Valjan ovek nikad nee ura
diti nita besmisleno zbog nametnutih kazni ili predrasuda.
Mudrac zaista postoji. Oni doputaju da u filozofiji kao i u
69
 ostalim stvarima postoji napredak. Priznaju i to da bol jednoga
oveka premaa bol drugoga, i da ula nisu uvek vem a d da ne
pokazuju uvek istinu.
Takozvane Hegezijine pristalice prihvatile su iste ciljeve,
naime: zadovoljstvo (uivanje, nasladu) i bol. Po njihovom
shvatanju, zahvalnost, ili prijateljstvo, ili dobroinstvo realno
ne postoje kao neto zasebno zato to mi te stvari ne obavljamo
radi njih samih, nego iskljuivo iz sopstvenog interesa d koristi;
94 a kad toga nema, nema ni njih. Srea je uopte neto nemogue.
Telo je, naime, puno mnogih patnji, a dua sudeluje u patnjama
tela i uznemirava se, a srea razoarava u 'mnogome u to se
nadamo, tako da je srea neto to se ne moe ostvariti. ivot
i sm rt su podjednako poeljni. Tvrde da po prirodi nita nije
ni prijatno ni neprijatno. Neki ljudi uivaju, a neki pate zbog
istih stvari, zbog toga to su ti predmeti retki, ili ih ima suvie.
Siromatvo i bogatstvo nemaju nikakve veze sa zadovoljstvom,
jer bogati i siromani se ne raduju na razne naine. Ropstvo i
sloboda, plemeniti rod i nisko poreklo, ast i sramota imaju
95 podjednaku vrednost u odreivanju zadovoljstva. Za budalu
ivot predstavlja dragocenost, dok za mudraca predstavlja neto
indiferentno (adidphoron). Mudar ovek e raditi sve zbog
svojih interesa, jer ne smatra nijednog drugog oveka sebi
podjednako dostojnim. Jer, i kad bi imao i najveu korist od
drugoga, to ne bi bilo jednako onome to sam doprinosi. Oni
nisu priznali ni ula, je r ona ne doprinose tanom saznanju.
Treba raditi sve to izgleda razumno.
Govorili su takoe da treba pratati prestupe, jer niko ne
grei od svoje volje, nego prinuen nekom patnjom. Ne treba
mrzeti, nego uiti ljude boljem. Mudar ovek nee imati toliko
prednosti u biranju onog to je dobro koliko u izbegavanju
onog to je loe, poto smatra za svoj cilj da ivi bez bola i
96 bez patnje. Ovaj cilj bolje postiu oni koji ne pridaju veliku
vanost sredstvima koja izazivaju zadovoljstvo.
Anikerijci se u ostalim stvarima slau s ovima, ali doz
voljavaju da prijateljstvo i zahvalnost prema roditeljima zaista
postoje u ivotu, i da e valjan ovek ponekad raditi pobuen
patriotskim motivima. Zato mudrac, iako bude izloen patnjama,
ipak nee biti manje srean, ak ako mu se dogodi malo pri
jatnih stvari. Srea prijatelja ne moe se eleti sama po sebi
je r je njegov sused he osea. Razum sam za sebe nije dovoljan
da nas podstakne na odvanost i da nas uzdigne visoko iznad
miljenja gomile. Moraju se stvarati navike (obiaji), zbog
97 naeg loeg nastrojenja koje je s nama zajedno sraslo. Prijate-
70
 lja ne smemo voleti samo zbog koristi, jer ako koristi nestane,
vie se neemo druiti s njim; njega treba voleti zbog sklonosti
koja se vremenom stvorila i zbog koje emo i patnje podnositi.
Iako zadovoljstvo smatramo ciljem i ljutimo se ako smo njega
lieni, mi emo ipak to rado izdrati zbog ljubavi prema pri
jatelju.
Teodoriani su dobili ime po Teodoru, koga smo ve ranije
opisali, i oni su se sluili njegovim uenjima. Teodor je bio
ovek koji je potpuno odbacivao sve to se mislilo o bogo
vima. Ja sam naiao na jednu knjigu koju je on napisao, s
naslovom O bogovima, koju ne treba sasvim zanemariti;
kau da je Epikur najvie od svoga uenja pozajmio upravo
iz ove knjige.
Teodor je takoe bio uenik Anikerisov i dijalektiara
98 Dionizija, kao to kae Antisten u svom delu Redosled filozofa.
On je smatrao da su radost i bol najvie dobro i zlo: jedno
proistie iz razuma, a drugo iz ludosti. Dobrim je nazivao mud
rost i pravinost, a zlim njihova suprotna stanja, u sredini su
zadovoljstvo i patnja. Nije uvaavao ni prijateljstvo, je r ono ne
postoji ni meu nerazumnim ni meu mudrim ljudima; kod
prvih, kad nestane korist i potreba, nestaje i prijateljstvo, dok
su mudri dovoljno sami sebi pa im prijatelji nisu ni potrebni.
Govorio je takoe da je pametno da valjan ovek ne izlae
svoj ivot za odbranu svoje domovine, jer nikad ne treba od
baciti mudrost radi koristi nerazumnih ljudi.
99 Govorio je da je njegova domovina ceo svet. Kraa, pre
ljuba i skrnavljenje svetih mesta sve je to dozvoljeno u
datom sluaju, jer, govorio je, nijedno od tih dela nije po pri
rodi nisko ako je jednom ovek odbacio predrasudu o njima;
a predrasuda postoji zato da bi se nerazumni ljudi drali za
jedno. Mudar ovek e bez ikakvih obzira poputati svojim
strastima. Zato je postavljao i ovakva pitanja: Da li je ena
obrazovana u gramatici korisna ukoliko je obrazovana u gra
matici? Da! A deak ili mladi, izveban u gramatici, je li
i on koristan ukoliko je izveban u gramatici? Da! Dakle,
i lepa ena je korisna ukoliko je lepa? I lep deak i mladi su
korisni ukoliko su lepi? Tako je! Dakle, i lep deak i mla-
100 di koristan je za ono zato je i lep? Da! Onda je koristan
za to da s njim odrava odnose. I kad je ovo prihvaeno, on
je nastavio: Ako se, dakle, neko koristi ulnim uivanjem
zato to je korisno, on ne grei. Nee greiti ni ako se slui le-
potom zbog toga to je korisna. I postavljajui ovakva pi
tanja, on bi postizao svoj cilj.
71
 Izgleda da je imao nadimak thes (bog). Naime, jednom
prilikom Stilpon ga je pitao: Jesi li ti, Teodore, ono to tvrdi
da jesi? Kad je ovaj potvrdio, Stilpon nastavi: Kae li da si
bog? I kad se ovaj s tim sloio, on ree: Pa, onda si bog!
Teodor je to rado prihvatio, i Stilpon smejui se ree: Pa ti
bi, nevaljale, na ovaj nain dozvolio da bude i avka i bez
broj drugih stvari!
Teodor je jednom prilikom, sedei pored hijerofanta* Eu-
101 riklida, rekao: Reci mi, Euriklide, ko su oni koji se bezbo-
no ponaaju u vezi s misterijama! Ovaj m u je odgovorio: Oni
koji neposveenima otkrivaju misterije. Pa onda si i ti bez-
boan, poto ih objanjava neposveenima. I zaista je s te
kom mukom izbegao da ne bude odveden na Areopag; spasao
ga je Demetrije iz Falerona. Amfikrat u svom delu O slavnim
ljudima kae da je bio osuen da popije kukutu (kneion).
102 Dok je boravio kod Ptolemeja, sina Lagovog, poslao ga je
ovaj jednom prilikom kao poslanika Lizimahu. I ovom prilikom
je govorio tako gordo da ga je Lizimah upitao: Reci mi, Teo
dore, nisi li ti onaj Teodor koji je bio prognan iz Atine?
Ovaj odgovori: Dobro si uo, jer drava Atinjana nije me
mogla nositi kao to Semela nije mogla nositi Dioniza, pa me
je izbacila. I kad je Lizimah ponovo pitao: Gledaj da vie
ne doe k nama ovaj ree: I neu, ako me Ptolemej ne
poalje. Mitras, upravnik Lizimahov, stajao je tu pored njega
i rekao: Izgleda da ti ne ignorie samo bogove, nego i kra
ljeve. Teodor odgovori: Kako ignoriem, kad tebe smatram
neprijateljem bogova? Pria se da je jednom prilikom u Ko-
rintu etao s velikim drutvom uenika oko sebe, a kinik Met-
rokle, koji je prao neko povre, ree: Ti, sofisto, ne bi imao
potrebu za svim ovim uenicima da sd prao povre. A Teodor
103 odgovori: A tebi koji nisi sofist, da si znao kako se treba
druiti s ljudima, ne bi ovo povre bilo potrebno! Slina aneg
dota se pripisuje, kao to je ve ranije reeno, i Diogenu i
Aristipu.
Takav je bio Teodor. Naposletku se vratio u Kirenu**, gde
je iveo s Magom (Magas), i dalje bio u velikoj asti. I kad
je bio prvi put isteran iz Kirene, kau da je rekao neto lepo:
Vrlo lepo od vas, Kirenjani, iz Libije me terate u Grku.

* Hijerofant (hierophantes) vrhovni svetenik nekog boga ili

kulta. Red.
** Kirena glavni grad grke kolonije u Sevemoj Africi. Red.

72
 Bilo je dvadeset Teodora. Prvi je bio sa Samosa, sin Ro-
ikov; to je onaj to je savetovao da se u temelje Efekog hrama
stavi umur jer, kako je teren bio veoma vlaan, pepeo e,
oslobodivi se rveta, dobiti vrstinu koja je otporna na vodu.
Drugi je zemljomerac, koga je sluao Platon. Trei je filozof
o kome sam govorio; etvrti je autor jednog vrlo lepog dela o
104 vebanju glasa. Peti je bio autoritet o muzikim kompozitorima,
poev od Terpandra. esti stoik; sedmi pisac dela O Rim
ljanima; osmi, rodom iz Sirakuze, pisao je o taktici; deveti iz
Bizantiona, uven po svojim politikim govorima; deseti isto
tako uven, koga pominje Aristotel u svom delu Epitome o
govornicima, jedanaesti je bio vajar iz Tebe; dvanaesti slikar
koga pominje Polemon; trinaesti slikar, Atinjanin, o kome
pie Menodot; etrnaesti je bio slikar, Efeanin, koga pominje
Teofan u svom delu O slikarstvu; petnaesti pesnik epigrama;
esnaesti je pisao o pesnicima; sedamnaesti lekar, Atenejev
uenik; osamnaesti stojiki filozof sa Hiosa; devetnaesti
takoe stojiki filozof, rodom iz Mileta; dvadeseti pesnik
tragedija.

GLAVA 9. FEDON

(Oko 400. pre n. e.)

105 Fedon, iz plemenite porodice, roen je u Eleji. Porobljen
je zajedno sa svojom domovinom i bio je primoran da upravlja
nekom kuom na zlu glasu. Ali on se iza zatvorenih vrata dru
io sa Sokratom, i ovaj je na kraju pnivoleo Alkibijada ili K ri-
tona i njihove prijatelje da ga otkupe. I od toga vremena
bavio se filozofijom kao slobodan ovek. Hijeronim ga u svom
delu O uzdravanju od donoenja sudova napada i naziva ro
bom. Napisao je dijaloge: Zopir i Simon, koji su originalni, a
sumnjivi su Nikija, i Medios, koji je, po nekima, Eshinovo
delo, a po drugima, Polijenovo; Antimah ili Starci, takoe je
sumnjiv; Prie obuara takoe neki pripisuju Eshinu.
Njegov naslenik je Plisten iz Eleje, a u mlaoj genera
ciji su: Menedem iz Eretrije i Asklepijad iz Flijunta, sa svo
jim uenicima, koji su doli od Stilpona. Do toga vremena
kola je bila nazvana Elijska kola, a od Menedema dalje
Eretrijska. O ovome emo govoriti kasnije jer je i on osnovao
jednu novu kolu.
73
 GLAVA 10. EUKLID
(Oko 400. pre n. e.)
106 Euklid je rodom iz Megare na Istmu, ili iz Gelona, kako
neki tvrde, kao na primer, Aleksandar u Redosledu filozofa.
On se bavio Parmenidovim spisama, i njegovi naslednici su po
njemu nazvani megarici, zatim eristici, kasnije dijalektici: tako
ih je prvi nazvao Dionizije iz Halkedona zato to su svoje do
kaze donosili u obliku pitanja i odgovora. Hermodor nam pri-
poveda da su kod njega posle Sokratove sm rti doli Platon i
ostali filozofi, u strahu od svireposti tirana. Euklid je smatrao
da je dobro jedno (jedinstveno), iako mu je nadenuo vie imena:
nekad ga je nazivao mudrou, nekad bogom, drugi put umom
i tako dalje. Ali sve to je dobru protivno odbacivao je, tvrdei
da ne postoji.
107 Kad je napadao neko dokazivanje, on nije napadao pre
mise, nego zakljuak. Odbacio je zakljuak po analogiji, govo
rei da se on sastoji ili od slinih, ili od neslinih lanova. Ako
je zakljuak izveden iz slinih lanova onda dokazivanje treba
da se vri na osnovu samih stvari, a ne na osnovu njiho
vih analogija; ako je izveden iz neslinih, lanova, onda je neo
pravdano staviti ih jednog pored drugog. Zato Timon kae za
njega, ujedajui pri tome i ostale sokratike:
Ali meni nije stalo do ovih brbljivaca, niti do kog
drugog, ni do Fedona, ma ko on bio, ni do svaalice
Euklida koji je meu Megarike*5 ubacio otrov prepirke.
108 Napisao je est dijaloga; to su: Lamprija, Eshin, Feniks,
Kriton, Alkibijad, Rasprava o ljubavi. Iz Euklidove kole je
takoe Mileanin Eubulid, pisac mnogobrojnih dijalektikih
rasprava u obliku pitanja, kao to su: Laljivac i Preobueni
(skriveni), Elektra, Sorit, Rogati i elavi. Za njega jedan od
kominih pesnika kae:
Eristik Eubulid izneo je svoje igre rei s rogovima i
zbunio je govornike lanim hvalisavim
dokazima, otiao je sa svom Demostenovom hvalisavou.
Izgleda da je Demosten bio njegov uenik i da je tamo popra-
109 vio svoj pogrean izgovor slova r. Eubulid se sporio i s Aristote
lom i umnogome ga je oklevetao.
Izmeu ostalih lanova Eubulidove kole bio je i Aleksin
iz Eleje, ovek neobino sklon prepirci, pa su ga zato prozvali
Elenksinom36 ( ). Naroito se sporio sa Zenonom. Her-
74
 mdp pria o njemu da je otiao iz Elide i doao u Olimpiju da
bi se tamo bavio filozofijom. A kad su njegovi uenici pitali
zato ivi tamo, odgovorio je da ima nameru da osnuje jednu
kolu koja e se zvati Olimpijska kola. Ali poto su njihove
zalihe namirnica nestale i poto su smatrali da mesto nije
zdravo, uenici su otili i Aleksin je do kraja ivota iveo
usamljen samo s jednim slugom. Malo posle toga, dok je plivao
u reci Alfeju, nabo se na trsku, pa je ubrzo umro od te povrede.
110 Moj epigram posveen njemu glasi ovako (A nth. Plan.,
III, 129):
Nije, dakle, bilo uzalud ono prianje
da je neki nesrenik, dok je ronio,
nogu nekako probo ekserom.
Jer i uvaeni Aleksin je jednom
hteo da prepliva Alfej, pa je umro od uboda trske.
On nije pisao samo odgovor Zenonu, nego i druga dela, jed
no takoe upueno protiv istoriara Efora.
Iz Eubulidove kole bio je uven Eufant iz Olinta koji
je napisao istbriju svoga vremena. Ovai je, osim toga, bio i
pesnik i napisao je nekoliko tragedija, s kojima se veoma isti
cao na agonima*. Bio je i uitelj kralja Antigona27 i posvetio
mu je delo O kraljevanju, koje je bilo veoma poznato. Umro
je od starosti.
111 Postoje jo i drugi uenici Eubulidovi, meu njima i Apo-
lonije s nadimkom Kronos28; ovaj je imao uenika Diodora,
sina Amejnijevog sa lasa, koji je takoe imao nadimak Kro
nos. Za njega Kalimah u Epigramima kae:
SSim Momos je na zidovima napisao: Kronos je mudar.
I on je bio dijalektiar. Pretpostavljalo se da je on prvi otkrio
dokaze poznate kao Enkekalgminos (skriveni) i Keratine (ro
gati). Kad je boravio kod kralja Ptolemeja Sotera, Stilpon mu
je postavio neka dijalektika pitanja. Poto nije mogao odmah
da ih resi, kralj ga je prekorio i, izmeu ostalih nipodatavanja,
nadenut mu je i nadimak Kronos u cilju ismevanja. On je tada
112 napustio gozbu i napisao jednu raspravicu o logikom problemu.
ivot je zavrio u malodunosti. I njemu sam posvetio ovaj
epigram (Anthol. Plan., VII, 19):
Krone Diodore, koja te zla sudbina
sahranila u oajanje, da si s&m pourio u Tartar
* Agon (agon) takmienje; zborite; bojna igra. Red.

75
 ne reivi Stilponove zagonetke?
Ti bi zaista bolje zasluio svoje ime KRONOS
da nema RHO i KAPPA,*
Meu naslednicima Euklidovim su Ihtiia, sin Metalov, iz
vanredan ovek, kome je i kinik Diogen posvetio jedan dijalog;
zatim Klinomah iz grada Turija, koji je prvi pisao o aksiomima
( ) i predikatima ( ) i slinim stva
rima, i Stilpon iz Megare, najugledniji filozof, o kome emo
sada govoriti.

GLAVA 11. STILPON

(Oko 320. pre n. e.)

113 Stilpon iz Megare bio je uenik nekih Euklidovih nasled-
nika, mada drugi tvrde da je bio i uenik Euklidov, i Trasimaha
iz Korinta, koji je bio Ihtijev prijatelj, po prianju Herakli-
dovom. On se tako isticao ispred svih ostalih u sposobnosti
istraivanja i sofistici da je gotovo itava Grka krenula k nje
mu da se pridrui Megarskoj koli. O njemu Filip iz Megare
iznosi ove rei: Jer od Teofrasta on je odvojio teoretiara
Metrodora i Timagoru iz Gele, od Aristotela Kirenskog filo
zofa Klitarha i Simiju; a to se tie dijalektiara, on je od
Aristida pridobio Peondja, Difila sa Bosfora, Eufantovog sina, i
114 Mirmeka, sina Eksenetovog, koji su obojica doli da pobijaju
njegova uenja, a on je od njih uinio odane pristalice. Osim
ovih, on je zadobio za sebe peripatetiara Frasidema, iskusnog
prirodnjaka, i retoriara Alkima, prvog besednika Helenima;
Kratesa i mnogobrojne druge koje je uhvatio u svoje mree;
pa ak i Zenona iz Fenikije on je pridobio zajedno s ovima.
Bio je takoe autoritet u politici.
Pored ene, imao je i heteru po imenu Nikaretu, kao to
je Onetor negde izneo. Imao je i jednu nevaljalu ker kojom se
oenio jedan od njegovih prijatelja Simija iz Sirakuze. Po
to nije ivela onako kako treba, neko napomenu Stilponu da
ga kerka sramoti. A ovaj na to ree: Ne vie nego to ja
n ju krasim.
115 Priaju da ga je Ptolemej Soter veoma cenio. I kad je
Ptolemej osvojio Megaru, ponudio m u je novaca i pozvao ga
da poe s njim u Egipat. Stilpon je, meutim, primio samo
neto malo novca, odbio predloeni put i otiao da boravi u
76
 Egdni do Ptolemejevog odlaska. I kad je Demetrije*, Antigonov
sin, zauzeo Megaru, pobrinuo se da Stilponova kua bude sa
uvana i da mu se vrati njegova opljakana imovina. Ali kad
je Demetrije zatraio da se sastavi spisak izgubljenih stvari, Stil-
pon je izjavio da nita od svoje imovine nije izgubio; jer niko
nije odneo njegovo uenje, a reitost i znanje jo uvek ima.
116 I kad je s kraljem razgovarao o tome kako ljudima treba
initi dobro, on je na njega ostavio takav utisak da je zaeleo
da ga slua. Postoji pria da je jednom prilikom postavio ovakvo
pitanje: Nije li Atena, Zevsova ki, bog? I kad je kralj re
kao: Jeste. ovaj nastavi: A ova ovde nije Zevsova, nego
Fidijina! Poto se kralj i s ovim sloio, Stilpon je nastavio:
Pa, onda, nije bog. Zbog toga je bio pozvan na Aeropag, ali
nije porekao optubu, nego je tvrdio da je njegovo rezonova-
nje pravilno, jer Atena nije bog, nego boginja; a bogovi su sa
mo mukog roda. Meutim, priaju da su mu lanovi Aeropaga
naredili da odmah napusti grad, i da je posle toga Teodor, s na
dimkom Theos (bog), rekao rugajui m u se: CJde si ti to
nauio, Stilpone? Jesi li joj podigao suknju i zagledao da li je
ensko ili muko. Teodor je zaista bio veoma drzak, a Stilpon
veoma duhovit.
117 Kad ga je Krates jednom prilikom upitao da li bogovi
uivaju u molitvama i klanjanju (Proskynesis), kau da je od
govorio: Budalo, nemoj me o tome pitati kad smo na ulici,
nego kad budemo sami! Kau da je i Bion, upitan to isto, da li
bogovi postoje, odgovorio:
Zar nee najpre rasturiti gomilu od mene, etare, koji si
pretrpeo toliko zala?
Stilpon je bio jednostavan ovek, bez afektiranja, i mogao
se lako prilagoditi svakom oveku. Kad, na primer, kindk Kra
tes jednom nije odgovorio na postavljeno pitanje, nego je vre-
118 ao, Stilpon ree: Znao sam da e ti rei sve drugo pre nego
ono to treba. Kad mu je (Krates) jednom prilikom pruio
zajedno s postavljenim pitanjem smokvu, on je smokvu primio
d pojeo je. Na to e onaj: O Herakle, ja izgubih smokvu!
Stilpon odgovori: Ne samo nju, nego i svoje pitanje za koje je
smokva sluila kao plata unapred. Kad je video Kratesa kako
se sav skupio od zime, on mu je rekao: Izgleda mi, Kratese,

* Ovde se misli na Demetrija Poliorketa, sina makedonskog kralja

Antigona. Prev.

77
 da ti je potreban novi ogrta*.30 Krates, ljut na njega, uputio
mu je ovu parodiju:
I videh Stilpona kako se pati u Megari,
gde, kau, da se nalazi Tifojev krevet.
Tamo se uvek sporio, a s njim zajedno i mnogi drugovi,
traei vrlinu u praznim reima.

119 Pria se za njega da je lako privlaio publiku, da su ljudi

trali iz radionica da bi ga posmatrali. I kad je neko rekao:
Stilpone, ovi te ljudi posmatraju kao neku neobinu zverku!
ovaj odgovori: Ne, nego kao da sam pravi ovek! I poto
je bio savreno vet u kontroverzama, on je odbacivao ak i
opte pojmove (ideje), tvrdei da onaj ko kae da postoji o
vek nije mislio ni na kojeg pojedinca, tj. nije imao na umu
ovog ili onog oveka; jer, zato da misli vie na jednoga nego
na drugoga; pa zato nije mislio ni na ovog odreenog poje
dinca. Ni povre [kao pojam] nije ono to mi ljudi pokazuju,
jer povra je bilo ve pre deset hiljada godina; zato to i nije
povre. Pria se da je usred rasprave sa Kratesom odjurio da
kupi ribu, i kad je Krates pokuavao da ga zadri i rekao mu:
Ti naputa nau raspravu! on je odgovorio: Bogme, ja
je ne naputam; ja zadravam raspravu, a ti je naputa; jer
rasprava e ostati, ali e se riba prodati.
120 Njemu se pripisuje devet dijaloga pisanih dosta hladno:
Moshos, Aristip ili Kalija, Ptolemej, Ferekrat, Metrokles, Anak-
simen, Epigenes, Mojoj kerki, Aristotel.
Heraklid tvrdi da je Stilponov uenik bio Zenon, osniva
stoike kole. Hermip pria da je umro kao star ovek, i da
je popio veu koliinu vina da bi ubrzao kraj.
Moj epigram posveen njemu glasi (Anthol. Plan., V, 42):
Svakako zna za Stilpona iz Megare; starost, pa bolest,
straan par, onee ga. Ali on je u vinu naao suvie
jakog vozaa za tu lou zapregu: pio ga je poudno i
otiao.

Komini pesnik Sofil ga je ismevao u dram i Svadba:

Harinove rei su Stilponov zapua.

* Tj. i pamet i ogrta. Prev.

78
 GLAVA 12. KRITON
(Oko 420. pre n. e.)
121 Krtiton je roen u Atini. Bio je veoma odan Sokratu i
toliko se brinuo o njemu da nita nije proputao to je njemu
bilo potrebno. Njegovi sinovi Kritobul, Hermogen, Epigen i
Ktesip bili su takoe Sokratovi uenici. Kriton je napisao se
damnaest dijaloga, koji su sauvani u jednoj knjizi. To su:
Ljudi ne postaju dobri naukom, O izobilju, O korisnome ili
Dravnik, O lepom, O nanoenju zla, O urednosti, O zakonu,
O boanskom, O umetnostima, O drutvu, O mudrosti, Prota-
gora ili Dravnik, O slovima, O poeziji (O lepome), O uenju,
O znanju ili O nauci, Sta je znanje.

GLAVA 13. SIMON

(Oko 420. pre n. e.)
122 Simon je bio graanin Atine, a po profesiji obuar. Kada
bi Sokrat dolazio u njegovu radionicu i poeo da razgovara o
neemu, on je beleio sve to je zapamtio. Zbog toga njegove
dijaloge nazivaju konim. Ima ih 33 koji su sauvani u jed
noj knjizi. To su:
O bogovima, O dobru, O lepom, ta je lepo, O pravinom
(prvi i drugi deo), O tome da se vrlina ne moe nauiti, O hrab
rosti (prvi, drugi i trei deo), Po zakonu, O voenju naroda
(demagogiji), O asti, O pesnitvu, O dobrom jelu, O ljubavi,
O filozofiji, O nauci, O muzici, o poeziji, Sta je lepo, O pouava
nju, O vetini razgovora, O suenju, O biu, O broju, O marlji
vosti, O radu, O lakomosti, O uobraenosti, O lepome.
Tri dijaloga 9e ne nalaze u knjizi:
O razmiljanju, O razlogu ili o svrhovitosti, O nanoe
nju zla.
On je, kau, prvi uveo Sokratove dijaloge kao oblik raz
govora. Kad mu je Perikle poruio da e ga pomagati i pozvao
ga da doe kod njega, on mu je odgovorio da ne eli da se
rastane sa slobodom govora.
124 Bio je jo jedan Simon, koji je pisao o umetnosti besed-
nitva; drugi je bio lekar u vreme Seleuka Nikatora*, a trei
vajar po zanimanju.
* Seleuk Nikator sirijski kralj (305280. pre n.e.). Kao vojsko
voa Aleksandra Velikog, proglasio se za kralja Sirije 1 osnovao dina
stiju Seleukida, koji su vladali u toj zemlji do 64. godine pre n.e. Prev.

79
 GLAVA 14. GLAUKON
(Oko 400. pre n. e.)
Glaukon je bio Atinjanin. Postoji devet njegovih dijaloga
u jednoj knjizi:
Fidil (Pheidylos), Euripid, Amintih, Eutija, Lisitid, Aristo-
fan, Kefal, Anaksifem, Meneksen.
Postoje jo 32 dijaloga, koji se sm atraju neautentinim.

GLAVA 15. IMIJA

(Oko 400. pre n. e.)
Simija je bio Tebanac. Od njega su sauvana 23 dijaloga
u jednoj knjizi. To su:
O mudrosti, O zakljuivanju, O muzici, O stihovima, O hrab
rosti, O filozofiji, O istini, O slovima, O pouavanju, O umet-
nosti, O upravljanju (vladanju), O tome to dolikuje, O tome
ta treba birati, ta izbegavati, O prijatelju, O znanju, O dui,
O dobrom ivotu, O tome to je mogue, O novcu, O ivotu,
Sta je lepota, 0 marljivosti, O ljubavi.

GLAVA 16. KEBES

(Oko 400. pre n. e.)
125 Kebes iz Tebe ostavio je tri dijaloga: Tablica, Sedmi dan,
Frmih.

GLAVA 17. MENEDEM

(Oko 350276. pre n. e.)
Menedem, sin arhitekte Klistena, jednog od takozvanih Te-
opropida, valjanog i siromanog oveka. Drugi kau da je bio
slikar scene, a da je i Menedem izuio oba zanata. Pripadao je
Fedonovoj koli. Kad je jednom prilikom stavio neki predlog,
napao ga je neki Aleksinije, tvrdei da filozofu ne dolikuje da
planira ni scenu ni odluku. Kad su ga Eretrijci poslali u Megaru
kao straara, on je posetio Platona u Akademiji i bio je tako
80
126 zanet njim da je napustio slubu u vojsci. Ali Asklepijad iz
Fijunta ga je poveo drugim putem, pa je iveo u Megari sa
Stilponom, iji su uenici bili obojica. Odande su otputovali u
Elidu gde su se pridruili Anhipilu i Moshu iz Fedonove kole.
Do toga vremena, kao to sam ve ranije rekao u Fedonovoj
biografiji, oni su se zvali Elijska kola (elijci), a ime eretrijci*
dobili su po gradu kojoj je Meneden pripadao.
Izgleda da je Menedem bio prilino uobraen, i zato ga
Krates ovako parodira:
Asklepijad iz Flijunta i eretrijski bik,
a Timon ovako:
.. . jedan hvalisavi, uobraeni stvaralac prevare.
Bio je tako dostojanstven da je Euriloh iz Kasandreje, kad
127 ga je Antioh**, zajedno s nekim mladiem iz Kiizika, Kleipidom
po imenu, pozvao na svoj dvor, ovaj poziv odbio je r se plaio
da Menedem to ne sazna. Jer, bio je otar, zajedljiv i otvoren.
Kad je neki mladi bio neto slobodniji prema njemu, ovaj nije
rekao nita, nego je uzeo granicu ii crtao na zemlji jednu uvred
ljivu sliku sve dok svi nisu obratili panju na to, a mladi,
osetivi aoku, nestade. Kad je komandant Pireja Hierokle e
tao s njim gore-ole u Amfijarevu hram u i mnogo govorio o
zauzeu Eretrije, on nije progovorio ni rei, samo je pitao
kakav cilj ima Antigon to s njim tako postupa.
128 Nekom uobraenom preljubniku je rekao: Zar ne zna da
nema samo kupus dobar ukus, nego i rotkva31? Kad je uo nekog
deaka koji je veoma larmao, rekao mu je: Pogledaj da nisi neto
zaboravio za sobom! Kad ga je Antigon pitao za savet da li
da ide na neku zabavu, on mu je samo odgovorio: Ne zaboravi
da si kraljev sin. Kad mu je neki glup ovek neto priao
bez smisla, upitao ga je da li ima farmu. I kad je dotini potvr
dio i rekao da ima vrlo mnogo stoke na njoj, Menedem mu re
e: Pa, onda, idi i vodi rauna o njoj, da ti se ne desi da i to
izgubi. Jednom je na pitanje da li valjan ovek treba da se
eni, odgovorio: Da li ti ja izgledam valjan, ili ne? I kad onaj
129 to potvrdi, on ree: Pa dobro, ja sam oenjen. Nekog
oveka koji mu je tvrdio da postoje mnoga dobra, on upita
koliko ih je, da li ih moda ima vie od stotinu. Kad nije mogao
da obuzda neumerenost jednog od onih koji su ga pozivali na
* Eretrija grad na Eubeji. Prev.
** Antioh misli se na sirijskog kralja. Prev.6
6 Diogen
81
 ruak, nije nita rekao kad je bio ponovo pozvan, ali je pre-
utno prekoreo svoga domaina time to se ograniio samo na
maslinke. I zbog svoje slobode u govoru bio je u velikoj opas
nosti na Kipru sa svojim prijateljem Asklepijadom dok je bo
ravio na dvoru kralja Nikokreonta. Naime, kad je kralj proslav
ljao svoju uobiajenu mesenu sveanost i pozvao ovu dvojicu
zajedno sa ostalim filozofima, kau da je Mengden rekao: Ako
skupljemje ovakvih ljudi predstavlja neto dobro, onda bi svea-
130 nost trebalo odravati svakoga dana; ako, pak, ne predstavlja,
onda je izlino da se uopte odrava. Tiranin je na ovo od
govorio da je upravo toga dana dokon da slua filozofe, a Me-
nedem navaljivao jo upornije izjavljujui da za vreme sve
anosti treba iskoristiti svaku priliku i sluati filozofe. Posle-
dica ovog dijaloga je bila ta da bi svi oni bili poubijani da ih
neki svira u frulu nije razdvojio. Zato, kad su za vreme jed
ne oluje bili na lai, kau da je Asklepijad rekao da ih je
svira svojom dobrom svirkom spasao, a Menedemov slobodan
govor upropastio.
On je beao od rada i bio je indiferentan prema sudbini
svoje kole. Kod njega se nije mogao videti nikakav red niti
su bile klupe rasporeene u krug, nego bi svaki ovek sluao
tamo gde se sluajno zatekao, sedei ili etajui. A i sam se po-
131 naao na isti nain. Inae je bio kooperan i slavoljubiv. Tako
su on i Asklepijad nekom oveku koji je ranije bio graditelj
pomagali da zida kuu, i kad bi se Asklepijad pojavio g6 na
krovu nosei blato, Menedem bi se sakrio kad god bi video da
neko prolazi. A kad je poeo da se bavi javnim poslovima, bio
je tako plaljiv da bi uvek pogreio kad je stavljao tamjan u
kadionicu za vreme prinoenja rtve. I kad je jednom prilikom
Krates stajao pored njega ji napadao ga to se mea u politiku,
on je nekim ljudima naredio da Kratesa odvedu u zatvor. A
Krates ga je ipak i dalje posmatrao iz zatvora kad je prolazio
132 i, stojei na prstima, nazvao ga Agamemnoniom iz Hegesi-
polisa.
On je bio nekako prilino praznoveran. Tako je jednom s
Asklepi jadom bio u nekoj krmi, gde je iz nepanje pojeo neko
meso koje je bilo odbaeno*. Kad je to uo, razboleo se i poble-
deo, dok ga Asklepijad nije prekoreo govorei mu da ga nije
meso uznemirilo, nego samo sumnja koju je imao o mesu. U
* Misli se da je govor o mesu rtvenih ivotinja prinetih boginji
Hekati i podzemnim bogovima: Loquitur de epulis, quas divites in
triviis Hecatae deisque inferis deponere solebant (Reiske, Hermes 24,
309). Prev.

82
 svim ostalim prilikama bio je, meutim, velikoduan i slobo
douman. U pogledu telesndh navika, on je ak u starosti bio
krepkog zdravlja, opaljen suncem, kao kakav atleta, krupan
i veoma bodar. Stas njegov je bio skladan, to se moe videti
na njegovom malom kipu koji se nalazi u Eretriji u staram
stadionu. Statua ga predstavlja gotovo nagog.
133 Bio je veoma drueljubiv, voleo je da prima i da skuplja
mnogobrojno drutvo oko sebe, jer je Eretrija bila nezdravo
mesto; meu uzvanicama je bdio pesnika i muziara. Ljubazno
je doekivao i Arata i pesnika Likofrona i Antagoru sa Rodosa.
Iznad svega se posvetio prouavanju Homera i lirskih pesnika,
zatim Sofokla i Aheja, kome je odredio drugo mesto kao piscu
satirinih drama, dok je prvo mesto dao EshUu. Zato je i protiv
svojih politikih protivnika, kau, naveo ovo:
Uskoro je brzi bio savladan od slabog,
i orao od kornjae.
a stihovi su iz jedne Ahejeve satirine drame (Nauck TGF 34),
134 Omfale. I zato je pogreno rei da nije itao nita osim Euri-
pidove Medeje, za koju su neki tvrdili da je delo Neofronta iz
Sikiona*.
Sto se tie njegovih uitelja, nije hteo nita da zna za Pla
tona i Ksenokrata, kao ni za kirenaika Paraibata; nasuprot
tome, prema Stilponu je gajio divljenje, pa kad su mu jednom
prilikom, postavili pitanje o Stilponu, on nije rekao nita drugo
nego da je to bio pravi gospodin. Teko je bilo prozreti Mene-
dema, i kad bi se sporio, bilo je teko pobediti. ga. On bi se
okretao i vrteo** u svim pravcima i bio spretan u nalaenju
prigovora. Bio je velik eristiar, kako pria Antisten u Redo-
sledu filozofa. Naroito je voleo da upotrebljava ovaj dokaz:
Da li se dve stvari razlikuju jedna od druge? Da! A da
li se pruanje koristi razlikuje od dobra? Jeste. Pa,
onda, pruati korist nije dobro!
135 Kau da je negirao da postoje negativne reenice, pretva
rajui ih u afirmativne, a meu ovima prihvatao je samo proste
reenice, odbacujui one koje nisu proste (mislim na hipotetine
i sloene reenice). Heraklid tvrdi da e on, iako je u svom
uenju bio platoniar, ipak poigravao i s dijalektikom. Tako
je, kad ga je Aleksis jednom prilikom upitao da li je prestao
da tue oca, odgovorio: Pa, ja ga nisam tukao, pa nisam h i
* Sikion grad u sevemom delu Peloponeza. Prev.
** Tj. bio je neiskren. Prev.
83
 prestao da ga tuem. A kad je Aleksis navaljivao da je trebalo
da dvosmislenost odstrani prostim da ili ne, on odgovori:
Bilo bi besmisleno da se drim tvojih pravila kad mogu na
samom pragu da te zaustavim. I kad je Bijant neprestano
omalovaavao proroke, Menedem mu je primetio da time ubija
mrtvace.
136 Kad je jednom uo od nekog oveka da je najvee dobro
postii ono to ovek eli, odgovorio je: Traiti ono to je po
trebno mnogo je vee dobro. Antigon iz Karista kae da ni
kad nije nita ni napisao ni sastavio, i da se nikad nije vrsto
pridravao jednog uenja. On takoe pria da je u raspravljanju
bio tako borben da bi se povukao samo kad bi dobio dobre ba
tine. Tako, na pnimer, mada se je rugao Aleksisu i svirepo ga
izazivao, ipak je bio veoma ljubazan prema njemu. Naime, kad
se jednom njegova ena plaila da bi mogla na putu biti na
padnuta i orobljena, on ju je pratio od Delfa do Halkide.
137 Bio je veoma odan prijatelj, kao to se vidi po njegovoj
odanosti Asklepijadu, koja se nije nimalo razlikovala od Pila-
dove* ljubavi. Ah Asklepijad je bio stariji, tako da se govorilo
da je on pisac, a da je Menedem glumac. I priaju, kad im je
Arhipolis jednom dao priznanicu na tri hiljade drahmi, da ni
jedan nije hteo da je primi prvi, pa tako uopte nisu uzeli
novac. Pria se da su imali istu enu. Naime, Asklepijad se
oenio erkom, a Menedem njenom majkom. I kad je Askle
pijadu umrla ena, uzeo je Menedemovu enu, a Menedem se,
poto je postao upravitelj drave, oenio nekom bogataicom.
Pa ipak, poto su iveli u jednom domainstvu, Menedem
je brigu o .upravljanju domainstvom poverio svojoj ranijoj
eni.
Asklepijad je innro kao star ovek u Eretriji, poto je s
Menedemom iveo veoma skromno, mada su raspolagali velikim
bogatstvom. Kad je kasnije jedan Asklepijadov miljenik doao
na abavu, pa su mu mladii zabranili pristup, Menedem im
naredi da ga prime uz napomenu da mu Asklepijad i sad, kad
je pod zemljom, otvara vrata. Njihovi glavni pomagai su bih
Makedonac Asklepije i Agetor iz Lamije; jedan (je svakome od
njih dao trideset mina**, a Hiponik je Menedemu dao dve hi
ljade drahmi da bi imao ime da uda svoje keri. Kako pria
Heraklid, imao je tri kerke sa enom rodom iz Oropije.
* Pilad prijatelj Oresta, sina Agametnnona i Klitemnestre.
Preo.
** Mina novana jedinica 100 drahmi. Preo.

84
139 Gozbe je prireivao na taj nain to bi pre toga doruko-
vao s dvojicom ili trojicom prijatelja i ostajao do kasnog po-
podneva. Zatim bi neko pozvao goste, koji su takoe ve bili
obedovali. Kad bi neko stigao prerano, etao se gore-dole i ra
spitivao kod onih koji su izlazili iz kue ta ima na stolu i
koliko je sati. Ako je na stolu bilo samo povre, ili usoljena riba,
oni koji su doli rano odlazili bi; a ako bi bilo mesa, oni bi
ulazili u kuu. Leti bi na svako mesto stavljali otrcan prekri-
va, a zimi ovju kou. Svaki gost je donosio svoj jastuk. aa
iz koje su pili svi i koju su dodavali jedan drugome nije bila
vea od etvrt litra (ktile). Kao desert su sluili naut ili bob,
140 ponekad i voe, kruke ili nar i druge plodove () *, pa ak
i suve smokve. O svemu tome pripoveda Likofron u svojoj
satirinoj drami Menedem, koju je napisao u ast filozofovu.
Evo kako izgleda jedan primer:
Tako je posle kratkotrajnog ruka dola skromna aa
koja je kruila od gosta do gosta, diskretno, a desert
je predstavljao pametan razgovor za one koji su voleli
da sluaju.
U poetku su ga prezirali, nazivajui ga kyon (pas) ili
leros (varalica). Kasnije su ga veoma cenili, pa su mu ak
poverili i upravu drave. Bio je poslanik kod Ptolemeja i Li-
zimaha, potovan svuda. Poslat je i Demetriju kao poslanik,
i on je postigao da dve stotine talanata** koje je grad plaao
ovome godinje svede na pedest. I kad su ga kod Demetrija
oklevetali da se sprema da grad preda Ptolemeju, on se branio
141 pismom iji poetak glasi: Menedem pozdravlja kralja Deme
trija. ujem da su te izvestild o meni. Pria se da ga je okle
vetao Eshil koji je bio pristalica protivnike strane. Izgleda
da se veoma dostojanstveno ponaao kao izaslanik kod Deme
trija u vezi s Oropom, kao to to pominje i Eufant u Istorijama.
I Antigon mu je bio veoma privren i obino bi izjavljivao da
je njegov uenik. A kad je Antigon pobedio varvare kod Lizi-
mahije, Menedem je podneo predlog da mu se oda poast, vrlo
142 jednostavno i bez laskavih rei. On poinje ovako: Na predlog
komandanata i savetnika. Poto je kralj Antigon pobedio var
vare u bici, on se vraa kui u svoju zemlju, i obavlja uspeno
sve prema svojoj volji: Senat i narod odluie . . .***
Znaenje ove rei mi nije poznato. U velikom reniku Liddell-
Scott s.v. stoji Lathyrus Ochrus, pozivajui se, izmeu ostalog, na ovo
mesto, ali ja nisam mogao pnoveriti koji je to plod, pa sam preveo
neodreeno. Prev.
** Talanat (tlanton) 36 kg zlata ili srebra (u Atici). Prev.
*** Prema analogiji latinskog Senatus Populusque Romanus =

85
 Iz ovih razloga, a i na osnovu njegovog prijateljstva s An-
tigonom i u drugim stvarima, bio je osumnjien da je ovome
izdao grad, i poto ga je Anistodem oklevetao, on napusti grad
(Eretriju) i provede neko vreme u Oropu, u Amfijarejevu hra
mu. A poto su nestale neke zlatne ae iz hrama, Beoani op-
tim glasanjem odluie da ga proteraju. kao to pria Hermip.
Posle toga on u oajanju poseti potajno svoje rodno mesto,
uzme enu i kerke i doe na Antigonov dvor, gde je umro
slomljena srca.
143 Heraklid pria sasvim suprotno. Naime, da je postao sa-
vetndk Eretrijaca i da je vie puta oslobodio grad od tirana,
koji su pokuavali da dovedu Demetrija. On, dakle, nije predao
grad Antigenu, nego je bio rtva lane klevete. Heraklid tvrdi
da je Menedem sam otiao Antigonu i da je hteo osloboditi
domovinu i da je, kad Antigon nije hteo da popusti, sam sebi
oduzeo dvot na taj nain to sedam dana nije uzimao hranu.
Neto slino pripoveda i Antigon iz Karista. Samo sa Per-
sejem je otvoreno ratovao, jer se verovalo da je Persej spre-
144 io Antigona kad je ovaj zbog Menedema hteo Eretrijcima da
vrati njihovu demokratiju. Zato je Menedem jednom prili
kom uz au dokazao da Persej nije u pravu i, izme
u ostaloga, rekao i ovo: Takav je on kao filozof, ali kao ovek,
on je najgori od svih koji ive i koji e se posle roditi. Prema
podacima Heraklidovim, Menedem je umro u 74. godina ivota.
I njemu sam posvetio epigram koji glasi ovako (Anth. Plan.,
V, 40).
Cuo sam o tvojoj sudbini, Menedeme, ikako si svoje
voljno umro ne jedui nita tokom sedam dana.
Uinio si delo dostojno Eretrijske kole, ali nedostoj
no oveka; jer tvoj vod je bila malodunost, i ona te
terala na to.
Eto, ovo su sokratici (Sokratovi uenici) i njihovi uenici.
Sada treba da preemo na Platona, osnivaa Akademije, i na
njegove sledbetnike, ukoliko su bili uveni.

86
 KNJIGA III
GLAVA 1. PLATON

(427 347 pre n. e.)

1 Platon, sin Aristonov, roen je u Atini. Majka mu je bila
Periktiona, ili Potona, koja je vodila poreklo od Solona. Solon
je imao brata Dropia, iji je sin bio Kritija; ovoga sin je bio
Kalaishros, a ovaj je bio otac Kritije, jednog od tridesetorice
tirana, kao i Glaukona, koji je bio otac Harmida i Periktione;
sin ove i Aristona, Platon je bio esto koleno od Solona. A Solon
je poreklo vodio od Nereja i Posejdona*. I za njegova oca ta-
koe kau da vodi poreklo od Melantoovog sina Kodrosa**, a,
prema Trazilu, i Kodros i Melantos vode poreklo od Posejdona.
2 Speusip u spisu s naslovom Platonova posmrtna gozba i
Klearh u svojoj Pohvali Platonu i Anaksalaid u drugoj knjizi
dela O filozofima tvrde da se u Atini prialo da se Ariston
veoma zaljubio u Periktionu koja je tada bila u cvetu mladosti,
ali da je nije dobio. A kad je prestao sa silom, video je u snu
Apolona, i posle toga ju je ostavio nedirnutu sve dok nije ro
dila dete.1
Platon se rodio, kako kae Apolodor u Hronici, u osamde
set i osmoj olimpijadi, sedmog dana meseca Targeliona,*** onog
istog dana za koji Delijci tvrde da se rodio i Apolon. Prema
Hermipovim podacima, umro je na sveanom svadbenom ruku,
3 prve godine sto osme olimpijade. Meutim, Neantes' kae da
* Posejdon mlai brat Zevsov, bog mora. Nerej vladar Egej
skog mora pod Posejdonom, imao 50 keri (Nereide), meu kojima je
najpoznatija Tetida, majka Ahilova. Prev.
** Kodros po prii, poslednji kralj atinski (oko 1068. pre n.e.
Prev.
*** Targelion jedanaesti atinski mesec (od polovine maja do po
lovine juna), Prev.

87
 je umro u osamdeset etvrtoj godini ivota. On je, dakle, od
Isokrata mlai est godina, je r Isokrat se rodio za vreme arhonta
T.izimaha (436435), a Platon za vreme arhonta Ameinija, u
godini Pertiklove smrti (429). Pripadao je demi* Koliteus, kako
kae Antileon u svojoj drugoj knjizi Datumi. Prema nekima,
on se rodio ha Egini, u kui Fidiada, sina Talesova, kao to
Favorin iznosi u svojoj arenoj istoriji. Naime, njegov otac je
bio poslat zajedno sa grupom ljudi da se naseli na Egini, ali
se vratio u Atinu kad su ih Lakedemonjani proterali je r su
pomagali Eginu. Platon je takoe bio horeg** u Atiini, na troak
4 Dionov, tako tvrdi Atenodor u osmoj knjizi svoga dela etnje.
Imao je dva brata Adejmanta i Glaukona i sestru Potonu,
koja je postala Speusipova maika.
Slova je nauio kod Dionizija, koga pominje u svojim Su
parnicima (Anferastai). U gimnastici se vebao pod Aristonom,
borcem iz Argosa. Ovaj mu je i nadenuo ime Platon zbog nje
govog lepog stasa, umesto njegovog prvobitnog imena Aristokle,
prema dedi. Tako nam pria Aleksandar u svom delu Redosled
filozofa. Drugi, opet, tvrde da je nadimak Platon dobio po i
rini svoga stila, ili po irokom elu; tako pria Neantes. Neki
5 ak tvrde da se borio na Istmijskim igrama kao, na primer,
Dikearh u prvoj knjizi dela ivotopisi, a d& se bavio i slikar
stvom i pisao pesme, najpre u ditirambima, a posle i Mrske
pesme i tragedije. Priaju da je imao slab glas; tako kae i
Timotej iz Atine2 u ivotopisima. Pria se da je Sokrat usnio
da vidi mladog labuda kako mu sedi na krilu; odjednom je
labud bacio perje i poleteo putajui prijatan glas; idueg dana
s njim se sastao Platon (kao uenik), a Sokrat je tada izjavio
da je to labud iz sna.
Filozofijom se najpre bavio u Akademiji, a kasnije u vrtu
pored Kolona, kako pria Aleksandar3 u delu Redosled filozofa,
kao naslednik Heraklitov4. Kasnije, kad je nameravao da se
takmii u tragediji, uo je Sokrata ispred Dionizijevog pozorita,
spalio svoje pesme i rekao***.5
Hefeste, doi ovamo: potreban si Platonu.

* Dema (demos) optina, zemlja, pokrajina; u Atici optine

od 10fila.
Fila (phyl) pleime, plemenska zajednica. U Sparti su bile 3 file,
a u Atini najpre etiri, kasnije deset lila. Red.
** Horeg (choregs) vod hora u prikazivanju tragedija; slino
reiseru u pozoritu Red.
*** Citat podeen prema Homeru, Ilijada, XVIII, 392. Prev.

88
6 Otada je, kao dvadesetogodinjak, kau, sluao Sokrata. Posle
Sokratove smrti, pridruio se Heraklitovom ueniku Kratilu,
i Hermogenu koji je iznosio Parmenidovu filozofiju. Kad mu
je bilo dvadeset osam godina (kako pria Hermodor) otiao je
Euklidu u Megaru sa jo nekim Sokratovim uenicima. Posle
toga je otputovao u Kirenu da poseti matematiara Teodora, a
odande u Italiju pitagorovcima Filolaju i Euritu. Odande je
krenuo u Egipat da slua proroke. Kau da ga je i Euripid*
pratio na tom putu. Tamo se razboleo, i svetenici su ga leili
morskom vodom. Zato je i rekao {Euripid, Ifigenija Taurid.,
1193):
More ispere svako zlo ljudsko.
7 Kau da je tada, u skladu s Homerovim reima**, izjavio da su
Egipani od svih ljudi najvetiji u leenju. Platon je takoe
nameravao da se upozna s magima, ali je od toga odustao zbog
ratova u Aziji. Vratio se u Atinu i provodio vreme u Akademiji,
a to je gimnazija ispred gradskih zidova u jednom gaju, nazva
nom tako po nekom heroju Hekademu, kao to pria Eupolis
u svojoj drami Podvaladije:
... u senovitim etalitima boga Hekadema.
Ali i Timon u svojim stihovima upuenim Platonu kae:
Sve te je vodio Platon, krupan ovek, ali
govornik prijatnog glasa, u prozi slian cvrcima
koji, sedei na Hekaemonovom drveu, prosipaju zvuk
prijatan kao to je ljiljan.
8 Prvobitno se ovo mesto zvalo Hekademija. Platon je bio pri
jatelj Isokratov. Praksifan je pisao o nekom razgovoru o pesni-
cima koji su vodili Platon i njegov gost Isokrat na nekom polj
skom dobru. Aitistoksen pria da je Platon triput bio na ratnom
pohodu: u pohodu na Tanagru, zatim na Korint i, trei put, na
Delij, gde se takoe istakao. On je spojio uenja Heraklita, pi-
tagorovaca i sokratika. U svom uenju o ulnim stvarima on
se slae s Heraklitom, u uenju o umskim stvarima i umnom
saznanju s Pitagorom, a u politikim stvarima filozofirao je
sa Sokratom.
* Evripid (480406 pre n.e.) veliki helenski tragiar. Napisao
75 dela, od kojih je sauvano 19. Najpoznatije su: Medeja, Ifigenija,
Alkesta, Hipolit. Prev.
** Odiseja, IV, 231. Prev.

89
 9 Neka autori, meu njima i Satir6, kau da je pisao Dionu
na Siciliji da kupi za sto mina* tri pitagorske knjige od Filo-
laja. Priaju, naime, da je bio imuan, poto je od Dionizija
primio vie od osamdeset talanata**. To iznosi Onetor u svom
delu sa naslovom Da li se mudar ovek obogauje? Mnogo ko
risti je imao i od komediografa Epiharma poto je brojna mesta
prepisao od njega, kao to tvrdi Alkim u etiri eseja posveena
Amintu7. U prvom eseju kae ovo:
Oigledno je da i Platon upotrebljava mnoge Epiharmove
rei. Treba to da pogledamo. Platon tvrdi da je predmet ulnog
10 saznanja ono to nikada ne ostaje ni u kvalitetu ni u kvantitetu,
nego se nalazi u neprekidnom toku i promeni. Tako, kad se ne
koj grupi stvari oduzme broj, te stvari vie nisu sline ni u
kom pogledu, ni po prirodi, ni po kvalitetu, ni po kvantitetu. To
su stvari kojima uvek pripada nastajanje, a nikad bie. A pred
met umskog saznanja je neto od ega se nita ne oduzima
i emu se nita ne dodaje. To je priroda venih stvari koje su
sline i jednake samim sebi. I zaista se Epiharm o predmetima
ula i predmetima misli tako izrazio:
A. Ali bogovi su uvek postojali; nikada nije bilo bez njih,
dok stvaili na ovom svetu imaju isti tok i uvek nastaju
iz istih uzroka.
B. Pa ipak se za Haos kae da je od svih boanstava na
stalo prvo.
A. Kako to? Ako stvarno nije nieg bilo, iz ega bi to prvo
moglo doi!
B. Zar, onda, nita nije dolo prvo?
11 A. Ni drugo, tako mi Zevsa! Bar od onih stvari o kojima
ba sada razgovaramo; one su, naprotiv, postojale od
pam tiveka...
A. Pretpostavimo da jednoj gomili kamenia koja sadri
paran ili neparan broj dodamo jedan kameni, ili da
oduzmemo jedan od postojeih kamenia: misli li da
e broj kamenia ostati isti?
B. Nee.
* Mina (min&) starogrka novana jedinica 1 mina=100 drahmi,
1 drahma = 6 obola.
** Talant = novana i teinska jedinica. U Atici je talant iznosio
36 kg zlata ili srebra.

90
 A. Ako jednom arinu (platna) da jo nekoliko (palaca),
ili ako od onog to ve ima malo odsee, da li e jo
postojati stara mera?
B. Naravno da nee.
A. A sad pogledaj ljude na slian nain: jedan ra
ste, drugi nestaje, i oni se svi neprestano menjaju.
A stvar koja se po prirodi menja i nikad ne os
taje u istom stanju i poloaju mora se uvek razlikovati
od onog to je bila ranije. Tako smo i ti i ja jue bili
jedno, a danas smo drugo, i biemo i sutra drugo, i ni
kad neemo ostati isti, na osnovu ovoga zakljuka.

12 Alkim kae i ovo: Mudraci tvrde da postoje neke stvari

koje dua saznaje preko tela, kao to je to kod sluanja, ili gle
danja; i da postoje druge stvari, koje ona razlikuje sama po
sebi, ne sluei se pri tome telom. Otuda proizlazi: od svih stvari
to postoje, neke su predmet ula, a neke predmet misli. Zato
je Platon uio da ako elimo jednim pogledom da obuhva
timo principe koji postoje u svetu moramo prvo razlikovati
ideje, kao to su: slinost, i jedinstvo, i mnotvo i veliina, mi-
13 rovanje i kretanje; pored toga, moramo pretpostaviti postojanje
lepog, dobrog, pravinog i slino, to postoji samo po sebi i
samo za sebe. Na treem mestu moramo videti koliko ideja je
u odnosu prema drugim idejama, kao to su: znanje, iM veli
ina ili svojina, imajui na umu da stvari iz naeg iskustva
imaju ista imena kao i ideje poto one uestvuju u njima (i deo
su njih); mislim tako da stvari koje su deo pravinosti jesu
pravine, stvari koje su deo lepote jesu lepe. Svaka od ovih
ideja je vena, samo umom saznatljiva i nepramenljiva. (Zato
Platon i kae da one u priroda postoje kao uzori, i da sve styari
imaju slinosti s idejama zato to su samo kopije ovih uzora
(prouzordka)). Epiharm govori ovako o dobrom i o idejama:14
14 A.
Da li je sviranje u frulu neto?
B.
Svakako!
A.
Da li je, onda, ovek sviranje u flautu?
B.
Nije, razume se.
A.
Hajde da vidimo sad ta je svira u flautu? Ko misli
da je on? Je li ovek, ili nije?
B. Sigurno jeste.
A. Zar, onda, ne misli da e to isto biti sluaj i sa do
brim. Zar dobro nije neto to postoji po sebi? I nije
91
 Ii onaj to je nauio tu stvar i zna je, nije li on
sam postao dobar, ba onako kao to se uenjem svi
ranja u flautu postaje svira, Ili igra samo kad se
naui igranje, ili pleta kad se naui pletenje. Uz
mimo bilo koju vetinu: onaj koji je nauio nee po
stati vetina, nego e biti vetak.
15 Platon u svom obrazloenju za prihvatanje ideja kae ovo.
Poto postoji seanje, onda moraju postojati i ideje, jer
seanje pretpostavlja neto vrsto i stalno, a nita nije stalno
osim ideje. Jer, kako bi se, kae on, odravala iva bia
ako ne bi stajala u izvesnoj vezi sa idejama i da im priroda
nije dala razum u tu svrhu? A sada se seaju slinosti hrane
(i pia) koja im je potrebna, to pokazuje da ivotinje imaju
uroenu snagu i sposobnost da odreuju ta je slino. I zato
one oseaju ivotinje koje pripadaju njihovom rodu kako
to kae Epiharm:
16 Dragi Eumeju, mudrost nije ograniena samo na jednu
stvar, nego sva iva bia imaju i razum.
Jer, ako eli paljivo da proui koko, iz roda ivine,
ona ne raa ive potomke, nego lei na jajima i
budi ivot u njima. A mudru stranu u tome zna jedino
Priroda, jer je koko to nauila sama od sebe.
I opet:
Ne udimo se to tako govorimo i to se sami sebi dopadamo
i mislimo da smo lepi. Jer jedan pas drugom izgleda
kao neto najlepe, i vo
volu, magarac magarcu, i svinja
sigurno svinji.
17 To i tome slino Alkim navodi kao prim ere kroz etiri knji
ge, istiui tako koristi koje je Platon imao od Epiharma. A da
je Epiharm bio potpuno svestan svoje mudrosti, moe se videti
iz stihova u kojima prorie da e imati podraavaoca:
Kao to ja mislim a kad mislim, ja to znam sasvim
dobro mojih e se rei jednom seati. Neko e ih uzeti
i osloboditi ih metra (ritma) u kome su sad sastavljene,
obavie ih u purpurno ruho i preplesti ih finim reima;
1, poto je nepobediv, on e ostale ljude nainiti lakim
plenom pobede.*

* Ove Epiharmove fragmente naunici smatraju apokrifnim.

Epiharm je rodom iz Magare na Siciliji, i predstavnik dorsko-si-
cilske komediografije (oko 550460). Bio je visoko cenjen od savreme-
nika, dok je njegov ugled kasnije malo opao. Prev.

92
18 Izgleda da je Platon i knjige mimografa Sofrona, koje su
dotle bile zanemarene, prvi uneo u Atinu, i da je po ugledu na
njega udeavao svoje ponaanje; kau ak da je to naeno i
pod njegovim jastukom.
Triput je plovio na Siciliju. Prvi put radi upoznavanja
ostrva i da vidi kratere Etne; tada ga je i Hermokratov sin Ddo-
nizije,* tadanji tiranin, naterao da postane njegov dobar pri
jatelj. A poto je Platon raspravljao o tiraniji i tvrdio da prava
vladareva sama nisu najbolja stvar ako se vladar ne istie i
19 vrlinom, tiranin se uvredio i besno uzviknuo: Ti govori kao
podetinjali starac! Na to mu ovaj odgovori: A ti kao tiranin.
Tiranin se tada razbesneo d u poetku je nameravao da ga ubije;
a kasnije, kad su ga Dion i Aristomen stiali, on to nije uinio,
nego ga je predao Lakeemonjaninu Polisu koji je upravo tada
doao zbog nekog izaslanstva, s nareenjem da ga proda u
ropstvo. Ovaj ga je odveo na Eginu i izloio na prodaju. Posle
toga ga je Hanmandros, sin Harmandridov, optuio, predlaui
smrtnu kaznu, na osnovu zakona koji vai u Egini; tj. da prvi
Atinjanin koji kroi na ostrvo bude ubijen bez ikakvog suenja.
Ovaj zakon je on sam, tuitelj, doneo kao to pria Favorin
u Meovitoj istoriji. Ali kad je neko primetio, mada u ali, da
je prestupnik filozof, oni ga pustie. Drugi, opet, tvrde da je
bio doveden u Skuptinu; tamo je, ne govorei ni rei, ekao
ta e se dogoditi. Skuptina, dodue, odlui da ga ne ubiju,
20 ali da bude prodan kao ratni zarobljenik. Sluajno je tu bio
prisutan kirenaik Anikeris, koji ga je kupio za dvadeset mina**
(neki kau za trideset) i poalje ga natrag u Atinu njegovim
prijateljima, i oni odmah poalju novac. A ovaj odgovori da ne
prilii da samo oni budu dostojni da se staraju o Platonu. Neki
tvrde da je i Dion poslao novac i da ga Anikeris nije hteo pri
miti, nego da je Platonu kupio i vrti koji e nalazi u Akade
miji. A za Polisa se pria da je bio pobeen od Habrije i da se
21 posle toga udavio u Heliki,8 je r je filozof izazvao gnev bogova.
Tako pripoveda Favorin u prvoj knjizi Uspomena. Ali ni
Dionizije nije mirovao. Kad je o svemu tome uo, poruio je
Platonu da ne govori runo o njemu. Platon mu je odgovorio
da nema vremena da bi se seao Dionizija.

* Ovde je re o sirakukom tiraninu Dioniziju Starijem (405356),

koji je proterao Kartaginjane sa Sicilije. Preo.
** Mina re semitskog porekla, predstavljala je u dananjoj vred-
nosti otprilike 100 zlatnih franaka, ili 20 zlatnih dolara. Sve to je, ra
zume se, samo priblino. Prev.

93
 Drugi put je Platon doao da od Dionizija trai zemlju i
ljude za ostvarenje svoje idealne drave. I mada mu je ovaj
to obeao, nije to uinio. Neki kau ak da je Platon bio u
velikoj opasnosti, jer je bio sumnjiv da nagovara Diona i Teo-
dota na neki plan o osloboenju itavog ostrva. Tada je i pita-
gorovac Arhita poslao Dioniziju pismo, molio za Platona i ispra
tio ga zdravog i itavog u Atinu. Pismo glasi ovako:
Arhita pozdravlja Dionizija
22 Mi svi, prijatelji Platonovi, poslasmo ti Lamiska i Fotida
da odvedemo filozofa na osnovu sporazuma sklopljenog s to
bom. Dobro bi uradio kad bi se setio oduevljenja s kojim si
nas terao da obezbedimo Platonov dolazak na Siciliju, je r si
eleo da ga nagovori i da, izmeu ostalog, preduzme i od
govornost za njegovu bezbednost sve dok bude boravio kod
tebe, i za njegov povratak. Setd se takoe da si veoma cenio
njegov dolazak i da si od toga vremena imao za njega vie po
tovanja nego bilo za koga na dvoru. A ako te je uvredio, onda
ti prilii da postupa kao ovek i da nam ga vrati itavog. Jer,
ako tako postupi, uinie po pravdi, a nama e uiniti
uslugu.
23 Trei put je Platon doao da pomiri Diona s Dionizijem,
ali poto mu to nije polo za rukom, vratio se u svoju domovinu.
Tamo se nije meao u politiku, mada je bdo dravnik, kao to
se vidi dz onog to je napisao. Razlog za to je bio taj to se
narod ve bio prilagodio drugim ureenjima i merama. Pam-
fila u dvadeset petoj knjizi svojih Uspomena kae da su Arka-
ani i Tebanci, osnivajui grad Megalopolis, pozvali Platona da
im bude zakonodavac. Ali kad je ovaj uvideo da su im u tom
pogledu miljenja razliita, nije hteo da poe. Pria se takoe
da je branio stratega Habriju koji je bio osuen na sm rt i
24 kojega niko od graana nije hteo da brani. Kad je zajedno
s Habrijem odlazio na Akropolis, sreo ga je neki sikofant,* po
imenu Krobil, i rekao mu: Zar ti dolazi ovamo drugoga da
brani? Zar ne zna da i tebe eka Sokratov otrov**? A Platon
je odgovorio: I kad sam bio u ratu u borbi za domovinu trpeo
sam opasnosti, pa u i sada da ih podnesem iz dunosti prema
prijatelju.
* Sikofant je prvobitno bio onaj koji potkazuje ljude koji kriom
prenose smokve preko granice. Kasnije, od 5. veka dalje, tako su zvali
ljude koji su potenim graanima podmetali krivice i tako ih dovodili pred
sud. Zato nije nikakvo udo, ako je sad ovaj potkazani traio svog
antisikofanta da ga brani sluei se slinim sredstvima.
** Tj. kukuta.

94
 On je bio prvi koji je iznosio uenje u obliku dijalokog
metoda, kao to kae Favorin u osmoj knjizi svojih arenih
istorija, a takoe je prvi objasnio analitiki metod istraivanja
Leodamu sa Tasosa, prvi je u filozofskoj raspravi upotrebio
izraze antipod, elemenat, dijalektika, kvalitet (poiotes)
pravougaoni broj (promeke) proizvod iz dva nejednaka
faktora; nasuprot kvadratnom broju. Meu izrazima za ograni
avanje (ton perton) njemu pripada izraz ravna povrina (ten
epipedon epiphneian). Uveo je izraz boje provienje.
25 Platon je kao prvi meu filozofima odgovorio na besedu
Lizi je, sina Kefalovog, pa ju je razmatrao re po re u Fedru
Prvi je takoe govorio o znaenju gramatike. I poto se prvi
suprotstavio gotovo svim svojim prethodnicima, postavlja se
pitanje iz kog razloga nije pomenuo Demokrita. Neant iz Kizika
pria: Kad je Platon polazio u Olimpiju, svi Grci su se okre
nuli prema njemu, tamo se sastao i s Dionom* koji je namera-
vao da krene u rat protiv Dionizija. U prvoj knjizi Favori-
novih Uspomena pria se da je Persijanac M itradat podigao u
Akademiji Platonu statuu na kojoj je napisao ove rei: Mi
tradat iz Persije, sin Orontobatov, posveti Muzama lik Plato
nov koji je nainio Silanion.
26 Heraklid kae da je Platon u mladosti bio tako skroman
i uredan, da ga nikad nisu videli da se preterano glasno smeje.
Uprkos tome, bio je izloen poruzi komikih pesnika. Teopomp
u delu Hedihares kae ovako:
Jedan nije jedan, a broj dva jedva da je jedan,
kako kae Platon.

I Anaksandrid u Tezeju:
Kad je jeo masline, tano kao Platon...

I Timon se ovako igra reima s njegovim imenom:

Tako je Platon**...

* Biografiju ovog znamenitog oveka napisao je Plutarh. (Vidi Dion.

Brut, Rad, Beograd 1964.).
** Ovo mesto je neprevodljivo. Donekle bi se shvatilo ako bismo
u prevodu upotrebili re platitue, ili nemaki Plattheit, ili engleski
platitude. To znai povrnost, bljutavost ili neto slino. Mi za tu
igru rei nemamo odgovarajue rei Prev.

95
27 A Aleksis u Meropidi:
U pravo vreme dolazi. Jer ja sam na kraju, i ne znam
kuda ni ta, etam se gore-dole kao Platon, i ne naoh
nijednog mudraca nego samo zamaram noge.
I u Ankilionu:
Pria o neemu to ne zna; pridrui se u trci Platonu
i saznae sve o sapunu i luku.
Amfis u komediji Amfikrates kae:
A. A to se tie toga ta je dobro, koje ti zbog nje eli
da postigne, ja vie nita ne znam o njemu, gospodaru,
osim to znam o Platonovu dobru.
B. Samo saekaj!
28 I u Deksidemidi:
O Platone, nita ti ne zna osim mrtiti se
obrva uzdignutih uvis kao pu.
K ratin u Pseudobolimaju (podmetnutom detetu):
Jasno je da si ovek i da ima duu.
Po Platonovim reima, ja to ne znam, ali podrazumevam da
imam.
Aleksis u Olimpiodoru:
A. Moje smrtno telo je istrulelo, a moj besmrtni eo je
odleteo u vazduh.
B. Zar to nije Platonovo uenje?
I u Parazitu:
Ili prema Platonu, razgovarati s&m sa sobom.
I Anaksila ga bocka u Botrilionu, u Kirki i u Bogataicama.
29 Aristip u etvrtoj knjizi svoga dela O raskoi starijih pri-
poveda da je bio veoma privren nekom mladiu po imenu
Aster, koji je s njim prouavao astronomiju, kao i Daonu koga
sam maloas pomenuo, a neki tvrde i Fedru. Njegovu strast
otkrivaju ovi njegovu epigrami, za koje kau da ih je njemu
posvetio (A nth. Oal., VII, 669 670):
Moj Astere*, ti posmatra zvezde; ah, da sam nebo,
da bih te mogao posmatrati mnogim oima...
* Re Aster znai i zvezda. Preo.

96
 Jo jedan epigram:
Meu ivima si ranije sijao kao Jutarnja zvezda,
a sad posle smrti sija kao Hesperos iz daljine.
30 Dionu je posvetio ovaj epigram (Anthol. Pal., VII, 99):
Mojre* su Hekubi** i Trojankama koje su se tada rodile
namenile suze. A tebi, Dione, posle tvojih divno izvr
enih ela, presekli su nade. Sada lei u prostranoj
domovini, potovan od graana, Dione, koji si me zalu-
deo u ljubavi.
31 Ovo je, kau, napisano na njegovom grobu u Sirakuzi.
Pria se dalje da se zaljubio i u Aleksisa i Fedra, kao to
je malopre reeno, i da je sastavio ovaj epigram (A nth. Pal.,
VII, 100):
Sada, kad Aleksis ne znai nita, ja rekoh samo to da
je lep za pogled, i na svakom mestu svi su pogledi upe
reni u njega. Srce, zato psima pokazuje kosku? Ti e se
kasnije zbog toga kajati. Zar nismo na ovaj nain izgubili
Fedra?
Imao je i ljubavnicu Arhianasu kojoj je napisao ovo (Anth. Pal.,
VII, 217):
Imam Arhianasu, heteru iz Kolofona, u ijim borama se
nalazi vrela ljubav. Ah, nesreni ljudi koji ste sreli
tu mladost na njenom prvom putovanju, kroz kakvu ste
vatru proli!
32 Napisao je i epigram Agatonu (Anthol. Pal., V, 78):
Ljubei Agatona imao sam duu na usnama;
dola je, jadna, kao da e prei u njega.
Jo jedan epigram (Anthol. Pal., V, 79):
Gaam te jabukom; a ako me ti zaista voli od svoje
volje, primi je, i udeli mi od tvog devianstva.
A ako misli dnigaije, da ne d& bog da se to desi, onda
je uzmi i pomisli kako kratkotrajna je lepota.
Jo jedan (Anthol. Pal., V, 80):
Ja sam jabuka. Neko ko te voli bacio me tebi. Pristani,
Ksantipo, jer i ja i ti no roeni da se osuimo.
* Mojre boginje sudbine (suenice); kod Rimljana Parke.
Red.
** Hekuba ena trojanskog kralja Prijama, Hektorova majka
Red.7
7 D logen
97
33 Kau da je njegov i epigram posveen Eretrijcima izgnanim iz
zemlje (Anthol. Pal., VII, 259):
Mi smo eretrijskog roda sa Eubeje, a leimo blizu Suze.
Ah, kako daleko od nae rodne grude.
I jo jedan (Anthol. Pal., IX, 39):
Kiprida* ree Muzama: Devojice,
cenite Afroditu ili u vam naoruati Erosa.
A Muze odgovorie Kipridi: Te tvoje brbljarije su za
Aresa, a to ete ne leti k nama.
Jo jedan (Anthol. Pal., IX, 44):
Neki ovek nae zlato i ostavi na tom mestu konopac;
A kad posle toga nije naao zlato koje je bio ostavio,
on konopac obavi oko vrata.
34 Molon, koji je bio njegov neprijatelj, kae: Nije nikakvo
udo to to je Dionizije u Korintu, nego to to je Platon na
Siciliji. Izgleda da ni Ksenofon nije bio u dobrim odnosima
s njim. U svakom sluaju, dobij a se utisak suparnitva kad se
pomisli na to da su napisali sline stvari Simpozijum (Gozba),
Odhranu Sokratovu i Uspomene moralne sadrine. Zatim, Pla
ton je napisao Dravu, a Ksenofon Kirupediju**. I u Zakonima
Platon kae da je vaspitanje Kirovo bilo izmiljeno, je r Kir
nije bio takav. I mada obojica pominju Sokrata, oni jedan dru
goga nikako ne pominju, osim to Ksenofon pominje Platona
35 u treoj knjizi svojih Uspomena. Pria se takoe da je Antisten,
kad je nameravao da proita neto to je bio napisao, pozvao
i Platona da bude prisutan. I kad je ovaj pitao ta namerava
da ita, Antisten odgovori: O tome da ne postoji mogunost
kontradikcije. Na to e Platon: Pa kako-ti moe pisati o to
me? dokazavi mu da on stoji u protivrenosti sa samim
sobom. Posle toga Antisten je napisao dijalog protiv Platona
pod imenom Sathon. I od toga vremena oni se otuie jedan
od drugoga. Kau da je i Sokrat, kad je sluao Platona da
ita Lizisa, uzviknuo: Herakla mi, kako mnogo ovaj mladi
lae o meni! Je r taj ovek je napisao mnogo to Sokrat uopte
nije kazao.
* Kiprida Kipranka, naziv za boginju Afroditu, koja je po mi
tologija roena iz morske pene na Kipru. Red.
** Kirupedija, (Kyrupaideia) znai: vaspitanje Kirovo. Delo grkog
pisca i vojskovoe Ksenofonta (430354. pre n.e.) predstavlja prvi roman
zapadne svetske literature. Pisac u opisu Kira starijeg iznosi svoja mi
ljenja o idealnom kralju i njegovom vaspitanju.

98
36 Platon je i s Aristipom bio u loim odnosima. U dijalogu
0 dui on ga napada i govori da nije bio prisutan kad je Sokrat
umirao, nego da je bio u Egini. Kau da je i prema Eshiiiu
oseao neku ljubomoru zato to je i ovaj uivao dobar glas
kod Dionizija. Kad je Eshin stigao na dvor, Platon ga je pre
zirao zbog siromatva, ali ga je Aristip podravao. A Idomenej
tvrdi da su u stvari Eshinovi oni dokazi kojima se slui Kriton
kad je u zatvoru nagovarao Sokrata da pobegne, i da ih je
Platon pripisao Kritonu zbog neprijateljstva prema Eshinu.
37 Platon nigde u svojim spisama ne pominje sebe po imenu,
osim u dijalogu O dui i u Apologiji. Aristotel kae da je stil
dijaloga negde u sredini izmeu poezije i proze. Favorin pria
kako je jednom prilikom, dok je Platon itao dijalog O dui,
samo Aristotel ostao do kraja, dok su se svi ostali sluaoci digli
1 otili pre. Neki priaju da je Filip iz Opunta prepisao njegovo
delo Zakone, koji su bili napisani na votanim tablicama. Kau
da je njegovo delo i Epinomis. Euforion i Panaitios priaju da
je poetak Drave vie puta bio izmenjen, a Aristoksen tvrdi
38 da je Drava gotovo ela bila napisana u Protagorinim Kon
troverzama. Postoji pria da je prvo napisao Fedra, a predmet
zaista sadri neto mladalako. Meutim, Dikearh celokupan
nain njegovog pisanja kudi kao vulgaran.
Pria se da je Platon jednom prilikom viieo nekog da se
kocka i da ga je prekoreo. I kad mu je ovaj odgovorio da
igra u sitne pare, on je primetio: Ali navika nije sitnica.
Upitan da li e o njemu postojati kakve uspomene kao to
postoje o njegovim prethodnicima, on je rekao: Prvo ovek
treba da stekne ime, pa e uspomena biti mnogo. Kad je jed
nom uao Ksenofon, on mu je rekao da izudara biem njegovog
roba, je r da sam to ne moe da uradi poto se razbesneo. Kau
39 da je rekao jednom od robova: Ja bih te izudarao da nisam
bio besan. I kad je jednom seo na konja, ubrzo je sjahao
govorei da se plai da ga ne zarazi konjski ponos. Pijanima
je savetovao da se pogledaju u ogledalo, pa e odustati od pia
koje ih tako izobliuje. A piti tako da se ovek opije nije
nigde pristojno, osim na onim sveanostima gde sam bog daje
vino. Nije mu se dopalo ni dugotrajno spavanje. U Zakonima
on kae: Nijedan ovek koji spava nije ni za ta. Govorio
40 je da je istina najprijatnije od svega to se uje. O istini govo
ri i u Zakonima.
Lepa je stvar istina, o strane, lepa i trajna. Ali izgleda
da je to stvar u koju nije lako ubediti ljude.
7
99
 Uvek je eleo da za sobom ostavi spomenik, bilo u srcima
prijatelja ili pak u spisima. Sam se vrlo mnogo povlaio u
samou, kao to neki autori priaju.
Umro je pod okolnostima koje smo ve spomenuli, u tri
naestoj godini vladavine kralja Filipa, kao to tvrdi Favorin u
treoj knjizi svojih Uspomena. Teopomp pria da mu je kralj
ukazao poasti. Ali Mironijan u svojim Paralelama pominje
41 da Filon govori o nekim poslovicama koje su se irile u vezi s
Platonovim vakama, kao da je on na ovaj nain umro* Sahra
njen je bio u Akademiji gde je filozofirajui proveo najvie
vremena. Zato je i njegova sekta bila prozvana sektom akade
mika. Bio je ispraen od svih koji su bili u Akademiji, a nje
gova oporuka je glasila ovako:
Ovo je ostavio Platon i ovako odluio. Imanje u Ifistijadi,
koje se sa seveme strane granii drumom koji vodi iz Kefisij-
skog hrama, sa juga Heraklovim hramom u Ifistijadi, sa istoka
imanjem Arhestrata iz Freara, a sa zapada imanjem Filipa iz
Holide: neka nikome ne bude dozvoljeno ni da ga proda ni da
ga otui, nego neka ostane svojina deaka Adejmanta da njime
raspolae. Imanje u Eiresidi, to sam ga kupio od Kalimaha,
koje se sa severa granii imanjem Eurimedonta iz Mirine, sa
juga imanjem Demostrata iz Ksipete, sa istoka imanjem Eu
rimedonta iz Ksipete, sa zapada rekom Kefisom. Tri mine**
srebra. Srebrna posuda teka 165 drahmi, aa teka 45 d ahmi,
jedan zlatan prsten i minue zajedno teine etiri drahme i tri
obola. Euklid, kamenorezac, duguje mi tri mine. Artemidu
43 putam na slobodu. Ostavljam etiri kuna roba Tihona,
Bikta, Apolonida i Dionizija. Nametaj < ___ > kako je u
spisku, duplikat ima Demetrije. Nikome nita ne dugujem.
Moji izvrioci su Leosten, Speusip, Demetrije, Hegija, Euri-
medon, Kalimah i Trazip. ,
Eto tako je on odluio u testamentu. A na njegovom grobu
napisani su sleded epitafi (Anthol. Pal., VII, 60):
Ovde lei boanski Aristokle, koji se isticao meu
smrtnim ljudima umerenou i pravinou svoga karaktera.
I ako je ikad iko postigao veliku nagradu za mudrost,
stekao je to on, a zavist ga ne prati.

* O toj bolesti smo ve ranije itali. Uporedi napomenu 35 uz prvu

Knjigu. Prev.
** Mina (436,6 g) = 100 drahmi. Prev.

100
 Drugi epitaf (Anthol. ., VII, 61):
Ovo Platonovo telo krije zemlja u svojim nedrima,
a njegova dua ima svoje besmrtno mesto kod blaenih;
sina Aristonovog, koga i svaki dobar ovek potuje,
koji ivi daleko, poto je video boanski ivot.
Jo jedan kasniji epitaf (Anthol. Pal., VII, 62):
Orlu, zato si sleteo iznad njegovog groba? Reci da li
si ugledao zvezdanu kuu nekog od bogova?
Ja sam lik Platonove due koja je odletela na Olimp,
a od zemlje roeno telo uva ovde Atika zemlja.

45 Postoji i moj epitaf koji glasi ovako (Anthol. Pal., VII, 108):
I da Feb nije stvorio Platona u Grkoj,
kako bi on spisima leio due ljudi?
Jer kao to je boji sin Asklepije lekar tela,
tako je Platon lekar besmrtne due.

Jo jedan epitaf o tome kako je umro (Anthol. Pal., VII, 109):

Feb je smrtnicima dao Asklepija i Platona,
jednog da spasava duu, a drugoga da spasava njihova
tela. Sa jednog svadbenog ruka otiao je u onaj grad
koji je s&m sagradio i postavio u Zevsovom dvoru.
46 Njegovi su uenici bili: Atinjanin Speusip, Ksenokrat iz
Kalhedona, Aristotel iz Stagire, Filip iz Opunta, Hestijej iz Pe-
rinta, Dion iz Sirakauze, Amiklo iz Herakleje, Erast i Korisk iz
Skepsa, Timolaj iz Kizika, Euajon iz Lampsaka, Piton i Herak-
lid iz Ena10, Atinjani Hipotales i Kalip, Demetrije iz Amfipo-
lisa, Heraklid Pontski i mnogi drugi, meu njima i dve ene:
Lasteneja dz Mantineje i Aksioteja iz Flijunta, koja se oblaila
i kao mukarac, prema prianju Dikearhovom. Neki kau da
47 ga je sluao i Teofrast. Hameleon dodaje i retora Hiperida i
Likurga. Slino pria i Polemon. Sabinos pomiinje i Demostena,
navodei Mnesistrata sa Tasa, u etvrtoj knjizi svojih Gradiva
za istraivanja. A to je verovatno.11
Poto se i ti oduevljava Platonom,18 i to s pravom, i
poto tako udno bira uenje upravo ovoga filizofa ispred svih
ostalih, smatrao sam potrebnim da prikaem prirodu tih nje
govih rasprava, redosled dijaloga i njegov nain dokazivanja,
i to koliko je mogue u osnovnim elementima, i u glavnim
crtama; sve to zato da ove injenice o njegovu ivotu koje sam
prikupio ne bi izgubile od vrednosti ako bih propustio da pri
am o njegovim uenjima. Jer, kao to kau, to bi znailo
101
 sipati vodu u more kad bi trebalo da ti priam sve u pojedi
nostima.
48 Kau da je Zenon iz Eleje prvi pisao dijaloge. Ali, prema
Favorinu u Uspomenama, Aristotel u prvoj knjizi svoga dela
0 pesnicima tvrdi da je to bio Anaksimen iz Stire ili Teosa.
A ja mislim da Platon koji je usavrio ovaj nain pisanja treba
da dobije nagradu za lepotu i za s&m pronalazak. Dijalog je
govor koji se sastoji od pitanja i odgovora o nekom filozofskom
ili politikom predmetu, s odgovarajuim potovanjem ka
raktera linosti uvedenih u dijalog i samog kvaliteta govora.
Dijalektika je vetdna govora, pomou koje moemo ili odbiti
ili utvrditi neke postavke pitanjem i odgovorom sagovomika.
49 Postoje dve vrste Platonovih dijaloga, jedna za poua
vanje (hyphegetik6s) a druga za istraivanje (zetetikos). Dija
log hyphegetikos deli se na dve vrste, teoretsku i praktinu
(theoretikos kai praktikos). Teoretski deo, opet, deli se na
fiziki i logiki (physik6s kai logiks), a praktini deo u etiki
1 politiki (ethiks kai politiks). I dijalog istraivanja (zetetikos)
ima dva glavna karaktera (ggmnastikos kai agonistikos): jedan
ija je svrha da veba duh, drugi da se pobedi u kontroverzi.
Gimnastiki deo se deli na dva: maieutikos i peirastikos;
jedan odgovara vetini babice (maieutikos), a drugi je ogledni;
agonistiki deo deli se na dve vrste: na ekdeiktik0s i anap-
treptikos; jedan koji pokazuje i podstie kritike prigovore,
a drugi koji obara glavne stavove.
50 Poznato mi je da neki autori13 tvrde da se dijalozi drugaije
razlikuju meu sobom; neke od njih nazivaju dramatskim,
druge pripovednim, neke, opet, meanim fdramatikos, diege-
tikos, meiktos). Meutim, oni su dijalozima dali imena tako
da vie odgovaraju pozornici, a ne filozofiji. Dijalog Timej se
bavi prirodom; Dravnik, Kratil, Parmenid i Sofist su delovi
logike; etiku predstavlja Apologija, Kriton, Fedon, Fedros, Sim-
pozion, zatim Meneksen i Klitofon, Pisma, Fileb, Hiparh, Su
parnici (Anterastai). Politika je predmet Drave, Zakona, Mi-
51 nosa, Epinomisa i dijalog O Atlantiku. U red majeutike spadaju
oba Alkibijada, Teages, Lisis, Lahes; u perastine spadaju
Eutifron, Menon, Ion, Harmides, Teojitet. Kritiki metodi nalaze
se u Protagori. Eutidem, Gorgija i Hipija I i II su protreptiki.
O dijalogu, ta je on i u emu se meu sobom razlikuju neka
ovoliko bude dovoljno.
Poto postoji velika razlika u miljenju izmeu onih koji
tvrde i onih koji proriu da je Platon bio dogmatiar, hajde
da i o tome neto kaemo. Samo ogmatisanje znai postavljati
102
 dogme, kao to je zadatak zakonodavca u tome da daje zako
ne. Ali sama re dogma upotrebljava se za dve razliite stvari:
za ono to se samo pomilja (mnenje) i za ono to se istinski
52 misli. Ono to se samo pomilja predstavlja stav koji tek treba
ispitati, a samo miljenje je pravo uverenje.
Platon tamo gde ima vrste poglede izlae svoje sopstveno
gledite, a ono to je pogreno on odbija; od onog to je nejas
no, on se uzdrava da da svoj sud. Njegova sopstvena gledita
izlau etiri lica Sokrat, Timej, stranac iz Atine14, i stranac
iz Eleje15. A ovi stranci nisu, kao to to neki shvatie, Platon i
Parmenid, ve neka bezimena izmiljena16 lica, je r ak i kad
Sokrat i Timej govore, Platon izlae uenja. A da bi dokazao
odbacivanje pogrenih miljenja, on uvodi Trazimaha, Kalikla,
Polosa, Gorgiju, Protagoru, zatim Hipiju, Eutidema i sline
osobe.
53 Prilikom dokazivanja on se najee slui induktivnim na
inom, i to ne uvek na isti nain, nego dvostruko. Je r indukcija
je dokaz koji na osnovu nekih istinskih premisa dovodi do zak
ljuka, do istine koja je njima slina. Postoje dve vrste in
dukcije: jedna koja polazi od suprotstavljanja, a druga od sla
ganja. U onoj vrsti koja polazi od suprotstavljanja odgovor koji
se daje na svako pitanje bie obavezno suprotan stavu onoga
koji odgovara, kao, na primer: Moj otac je ili neko drugi nego
to je tvoj otac, ili je pak isti kao tvoj otac. Ako je, dakle,
tvoj otac neko drugi nego moj otac, time to je neto drugo
nego jedan otac, on uopte nije otac. Ali ako je on isto to i
54 moj otac, onda time to je isto kao moj otac, on bi bio moj
otac. Ili, na primer: Ako ovek nije ivotinja, on e biti ili
drvo ili kamen. Ali on nije ni drvo ni kamen; je r on je ivo
bie i sam se kree; a ako je ivo bie, a pas i govee su iva
bia, onda e ovek time to je ivo bie biti ili pas ili govee.
To je vrsta indukcije koja je usmerena na protivreenje i spor,
a Platon se njome sluio ne za postavljanje tvrenja nego za
negiranje. Druga vrsta indukcije, na osnovu slaganja, javlja
se u dva oblika: jedan u kojem se neki posebni, parcijalni stav
dokazuje drugim posebnim stavom, a drugi u kojem se opti
stav dokazuje pomou partikulam ih injenica. Ona prva vrsta
odgovara retorici, a druga dijalektici. Na primer, po prvom
nainu se postavlja pitanje: Je li taj i taj izvrio ubistvo?
Dokaz je u tome to je naen u to vreme um rljan krvlju. To
55 je retoriki oblik indukcije, poto se retorika takoe bavi par-
tikulam im injenicama, a ne univerzalnim. Ona ne istrauje
ta je to pravda (u apstraktnom smislu), nego o pojedinim
103
 sluajevima pravde. Druga vrsta, gde se opti stav utvruje tek
na osnovu partikularnih injenica, jeste indukcija, ili dijalek
tika. Na primer, pita se da li je dua besmrtna, i da li ivi
dolaze natrag od mrtvih. I to se dokazuje u dijalogu O dui na
osnovu jedne opte pretpostavke, da, naime, suprotno dolazi
od suprotnog. A sam opti stav ustanovljen je na osnovu izve-
snih stavova koji su partikulam i, kao da, na primer, spavanje
dolazi iz buenja i obratno, vee od malog i obratno. Ovim se,
dakle, on sluio da bi utvrdio svoja sopstvena gledita.
56 Kao to je u stara vremena u tragediji hor bio jedini
glumac koji je vrio radnju pa je Tespis, da bi horu dao malo
odmora, kasnije uveo jednog glumca, Eshil drugog, Sofokle
treeg i tako usavrio tragediju tako je i u filozofiji bilo.
Najpre se u njoj raspravljalo samo o jednom predmetu, naime,
0 prirodi; Sokrat je dodao drugi predmet etiku, a Platon
trei dijalektiku, i tako filozofiju doveo do savrenstva.
Trazil tvrdi da je on svoje dijaloge objavio u tetralogijama,
kao to su se oni dramatiari takmiili sa po etiri drame o
Dionizijevim svetkovinama*, o Lenejskim, Panatenajskim praz
nicima i o Hitrima17. Od te etiri drame etvrta je bila satirina,
a sve etiri drame zajedno zvale su se tetralogija.
57 Trazil kae da je njegovih autentinih dijaloga bilo pede
set i est na broju, ako Dravu podelimo na deset knjiga, a
Zakone na dvanaest. A Favorin u drugoj knjizi svoje arene
tragedije kae da se gotovo celokupni tekst Drave moe nai
u jednom Protagorinom18 delu s naslovom Kontroverze. A te
tralogija ima devet, ako se Drava uzme za jednu, a Zakoni
takoe za jednu. Prvu tetralogiju sastavlja tako da ima zajed
niki plan, jer on eli da opie kakav je ivot filozofa. Svakom
58 od dela Trazil daje dvostruki naslov; prvi uzima po imenu sa-
govomika, a drugi po predmetu. Na elu prve tetralogije stoji
Eutifron ili O svetom i taj dijalog je ogledni (peirastikos); drugi
je Odbrana Sokratova, a etike je vrste; trei je Kriton, ili Sta
treba uraditi, a etvrti je Fedon, ili O dui, takoe etiki. Druga
tetralogija poinje sa Kratilom, ili O tanosti imena; to je
logiki dijalog. Za njim dolazi Teajtet, ili O znanju (peirastiks);
Sofist, ili O biu, logiki; Dravnik, ili O kraljevstvu tako
e je logiki. U treoj tetralogiji vodi Parmenid, ili O idejama,
logiki; zatim Fileb, ili O zadovoljstvu, etiki dijalog; Simposion,
ili O dobru, etiki, i Fedar, ili O ljubavi, etiki.
* Glavna svetkovina (Velike Dionizije) u ast Dioniza, boga vina
1 svih plodova, odravala se u mesecu martu i trajala je est dana.
U toku 4 dana prikazivane su tragedije, satirske igre i komedije. Vre
menom su se ta praznovanja izrodila u bahanalije. Red.
104
59 etvrta tetralogija poinje s Alkibijadom, ili O prirodi
ovekovoj majeutiki; za njim dolazi Alkibijad Drugi, ili
0 molitvi, majeutiki; zatim Hiparfi ili O gramzivosti, etiki,
1 Suparnici ili O filozofiji, takoe etiki. Peta tetralogija poinje
dijalogom Teages, ili O filozofiji, majeutiki dijalog; Harmi-
des, ili O umerenosti ogledni (peirastiks); Lahet, ili O hrab
rosti, majeutiki; i Lisis, ili O prijateljstvu, majeutiki. esta
tetralogija poinje dijalogom Eutidem, ili O eristici, pobija
jui (anatreptiks); Protagora, ili O sofistima, kritiki; Gorgija,
60 ili O retorici, anatreptiks; i Menon, ili O vrlini, ogledni
(peirastikos). Sedma tetralogija poinje sa Hipijem I i II, prvi
O lepoti, drugi O lai, oba anatreptina; Ion, ili O Ilijadi, peiras-
tiks; Meneksen, ili Nadgrobni govor, etiki. Osma tetralogija
poinje dijalogom Kleitofon, ili Uvod, etiki; Drava, ili O
pravinosti, politiki; Timaios, ili O prirodi, fiziki; i Kritija,
ili Pria o Atlantidi, etiki. Deveta tetralogija poinje dijalo
gom Minos, ili O zakonu, politiki dijalog; Zakoni, ili O zakono
davstvu, politiki; Epinomis, ili Noni sabor, ili Filozof, politiki,
61 i, naposletku, Pisma, trinaest na broju, koja su etika. Ovim pis
mima on je dao naslov: Biti srean; Epikur je pak dao naslov:
Dobar ivot; a Kleon Veselite se. Jedno pismo Aristodemu,
dva pisma Arhiti, etiri Ddoniziju, jedno Hermiji, Erastu i Ko-
risku, jedno Leodamantu, Dionu jedno, jedno Perdiki i dva
pisma Dionovim prijateljima. Trazil, kao i neki drugi izvrio
je ovakvu podelu.
Neki autori, meu kojima i gramatik Aristofan19, dele i-
62 jaloge silom na trilogije. U prvu trilogiju stavljaju Dravu,
Timaja i Kritiju; u drugu Sofista, Dravnika, Kratila; treu
sainjavaju Zakoni, Minos, Epinomis; etvrtu Teajtet, Eutifron,
Odbrana; petu Kriton, Fedon, Pisma. Ostala dela dolaze kao
pojedinana i bez reda. Drugi poinju sa Dravom, kao to je
ranije reeno; neki, opet, poinju Alkibijadom Velikim; jedni
Teagenom; neki, opet, poinju s Eutifronom, neki s Kleitofon-
tom, neki s Timejem, drugi s Fedrom; neki s Teajtetom, a
mnogi poinju s Apologijom. Jednoduno se smatraju neauten
tinim ovi dijalozi: Midon, ili Odgajiva konja, Eriksija, ili
Erisistrat, Alkion, Akefali, ili Sisif, Aksioh, Fejaki, Demodok,
Helidon, Sedmi dan, Epimenid. Od ovih dijaloga Alkion izgleda
da je delo nekog Leonta, prema tvrenju Favorinovom u petoj
knjizi njegovih Uspomena.
63 Platon se sluio razliitim izrazima da bi svoj sistem uinio
manje shvatljivim za neke ljude. On smatra da je mudrost
nauka o stvarima koje se samo miljenjem mogu saznati i koje

105
 istinski postoje; naukom koja, kako kae, ima za predmet boga
i due odvojene od tela. Pod mudrou naroito podrazumeva
filozofiju, koja predstavlja enju za boanskom mudrou. U
optem smislu on mudrou naziva i celokupno iskustvo, i to
je razlog to i radnika naziva mudracem. A slui se istim nazi
vima koji imaju veoma razliita znaenja. Re , na p ri-
mer, on upotebljava0 u smislu (jednostavan, estit)
ba onako kao to se prim enjuje kod Euripida u drami Likim nije
na Herakla ovim reima:
jednostavnog, neobrazovanog, dobrog za najvea dela,
neiskusnog u razgovoru, ogranienog na rad sa svim
njegovim znanjem21.
64 Platon, meutim, tu istu. re ( ) ponekad upotrebljava
i u znaenju lo.' esto se slui razliitim nazivima da bi izrazio
istu stvar. On, na primer, ideju naziva i oblikom ( ), vrs
tom ( ), uzorom ( ), principom ( ) i uz
rokom ( ). Upotrebljava takoe suprotne izraze za istu
stvar. Tako za ulima saznatljivo ( ) kae da postoji
i da ne postoji, kao postojee utoliko to nastaje, a kao nepo
stojee zbog toga to se neprestano menja. A za. ideju kae da
nije ni,pokretna ni stalna (niti da se kree niti da miruje), i
da je ona i jedno i mnogo. Njegova je navika da to isto radi
u vie sluajeva.
65 Za tumaenje njegovih dijaloga vae sledea tri pravila.
Najpre treba objasniti smisao svakog pojedinog mesta, zatim
videti koja je svrha toga mesta, da li ga treba uzeti kao glavnu
stvar za sebe ili slui radi ilustracije, da li slui tome da Platon
utvrdi svoje sopstveno uenje ili da opovrgne sagovbrnika; kao
tree, treba utvrditi da li je iskazanu istina.
Poto se njegovim knjigama dodaju neki znaci, treba da
kaemo neto 1 o njima. X se upotrebljava za obeleavanje na
roitih izraza, govornih figura i uopte Platonova naina izra-
66 avanja; diple ( > )22 skree panju na uenja i miljenja ka
rakteristina za Platona; znak )*( oznaava odabrana mesta i
lepote stila; diple periestigmene ( ) obeleava ispravke iz-
vesnih mesta koje su izvrili kritiari, znak -b (obelds peries-
tigmenos) verovatno ateteze (nekorektne izraze); znak .) (anti-
sigma periestigmenon) ditologije i metateze pisanog; kera-
union* filozofsku kolu; zvezdica slaganje stavova, obelos
( ) atetezu. Ovo su kritiki znaci.
* Keraunion je bio kritiki znak kojim su aleksandrinski gramati-
ari obeleavali iskvarena (koruptna) mesta u tekstu.

106
 Toliko o knjigama. Kao to Antigon iz Karista* kae u
svojoj knjizi O Zenonu: Nakon to su spisi prvi put objavljeni
sa kritikim znacima, kad bi neko hteo da ih pregleda, platio
bi mu neku nagradu za to.
67 A uenja23 koja su mu se svidela bila su ovo. Govorio je
da je dua besmrtna, da ona metempsihozom prim a na sebe
mnoga tela24, da je njen princip aritmetiki (broj), dok je
princip tela geometrijski25 (odnos). Duu je definisao kao ideju
ivotnog daha koji se svuda nalazi. Uio je da se ona sama kree
i da je. trostruka; njen razumni deo (logistikon) smeten je u
glavi, oseajni (thymotik6n) deo u srcu, a poudni deo (epithy-
metikon) u pupku i jetri.2
68 Poev od sredine, ona obuhvata telo u svim pravcima u
krugu i sastavljena je od elemenata. Poto je podeljenaharmoni
nim rastojanjima, ona stvara dva kruga koja se dvaput dodi
ruju. Unutarnji krug raseen je est puta i sainjava ukupno
sedam krugova. I ovaj unutarnji krug kree se prenikom ka
levoj strani spolja, a drugi stranom nadesno. Zato je taj krug
glavni, poto je jedan, je r je onaj drugi unutarnji krug podeljen.
Onaj prvi krug je knig samoga istoga (tautou), a onaj drugi
krug drugoga. Prvi predstavlja kretanje due, a drugim se
kree vasiona zajedno sa planetarna.27
69 I poto je tako podeljena od centra prema krajevima u
harmoninim odnosima, dua saznaje postojee (ta nta) i stoji
u skladu sa svime je r i ona ima u sebi elemente skladno pode
ene. I kad se krug drugoga (thou thaterou) obre pravo, re
zultat toga je miljenje; a znanje nastaje kad se krug istog
pravilno okree.
Platon je uio da postoje dva principa svega: bog i mate
rija; i boga naziva umom i uzrokom ( kai dition). Materija
je bez oblika (ashemdstiston) i beskrajna (dpeiron), a iz nje
proizlaze sloene stvari (td synkrim atafs. Ona se nekad na
lazila bez reda u kretanju, ali poto je bog smatrao da je red
70 bolji od nereda, on ju je prikupio svu na jedno mesto29. Ova
supstancija se pretvorila u etiri elementa: vatru, vodu, vazduh
i zemlju, od kojih je nastao i sam kosmos i sve to se u njemu
nalazi. Jedino Zemlja je nepromenljiva; on je smatrao da je
* Antigon iz Karista (trei vek pre n.e.), autor biografija filozofa.
Donekle su sauvani fragmenti Pirona i Timona, Polemona, Kratesa,
Krantora, Arkezilaja, peripatetiara Likona, Menedema iz Eretrije i
Zenona iz Kitiona. Nije sigurno da li Antigon moda nije identian sa
vajarom koji je iveo na dvoru pergamskog kralja Atala I, ili sa autorom
jedne uene helenistike zbirke izreka (pardoxa).

107
 uzrok tome razlika u geometrijskim oblicima od kojih se ele
menti sastoje. On kae da su u ostalim stvarima figure ho
mogene: sve su sloene iz nejednakostranog pravouglog trougla
a Zemlja ima svoju sopstvenu figuru; elemenat vatre je
piramida, vazduha oktaedar, vode ikosiedar, a Zemlje
kocka. Zato se Zemlja i ne menja u ostala tri elementa niti, pak
elementi u nju.
71 Elementi nisu odvojeni svaki na svom mestu, jer kruno
obrtanje ujedinjuje njihove sitne delie skupljajui ih u sre
dinu, dok u isto vreme odvaja velike delove. Zato, menjajui
svoj oblik, oni menjaju i mesta.30
Postoji samo jedan stvoreni kosmos31, to se moe ulima
osetiti, i on je bio stvoren od boga. On je i iv (empsychon)
zato to je ivo bolje od neivog, i ovo delo je proizveo najsa-
vreniji uzrok38. On je stvoren jedan, i ne beskrajan, je r je i
uzorak po kome ga je on stvorio jedan. Ima sferini oblik
72 zato to taj oblik ima i onaj koji ga je stvorio, jer vidljivi svet
sadrava sva ostala iva bia, a tvorac sve njihove oblike.
Kosmos je gladak i na povrini nema nikakvog organa ili uda,
jer nema za to nikakve potrebe, tavie, kosmos ostaje neu
nitiv zato to se ne rastvara kao ni boanstvo.33 Bog je uzrok
celokupnog stvaranja, je r priroda dobrog je takva da stvara
dobro34. Stvaranje nebeske zgrade (kosmosa) ne moe imati
za uzrok nita drugo osim ono to je najbolje. Jer, najlepa od
svih stvorenih stvari moe imati za uzrok najbolju stvar koja
se moe zamisliti.35 Poto je bog takav, a nebo (vasiona) je
najlepe zato to lii na najbolje, ono nee biti slino nijednoj
od stvorenih stvari, nego samo bogu.
73 Kosmos se sastoji od vatre, vode, vazduha i zemlje. Od
vatre zato da bi bio vidljiv, od zemlje da bi bio vrst, od
vode i vazduha da bi dao mesta za proporcionalne veze
(analogos).3 Jer, sile vrstih tela povezane su dvema propor-
cionalama, tako da je obezbeeno potpuno jedinstvo celine.
kosmos je sastavljen od svih elemenata da bi bio potpun,
savren i neunitiv.
Vreme je stvoreno kao slika venosti. Venost je stalno
nepokretna, a kretanje neba (vasione) je vreme. I no, i dan, i
mesec i slino, sve su to delovi vremena. Zbog toga bez prirod
nog poretka vasione nema vremena; zajedno s njegovim pos
tojanjem postoji i vreme.37
74 Da bi nastalo vreme, stvoreni su Sunce i Mesec i pla
nete, je r samo sa njihovim postojanjem postoji i vreme. Bog je
zapalio svetlost Sunca kako bi broj godinjih doba bio jasno
108
 uoljiv i da bi iva bia uestvovala u broju. Mesec se nalazi
u krugu iznad Zemlje, u sledeem krugu iznad ovoga je Sunce,
a planete su u krugovima iznad njega. Vasiona je iva (empsy-
chos) zato to je povezana ivim kretanjem.38 A da bi se vasi
ona usavrila ugledanjem na umni (inteligibilni) ivi svet, stvo
rena su i ostala iva bia sa njihovom prirodnom osobenou,
jer poto ih ima onaj (inteligibilni) svet mora ih imati i va
siona.
Bogovi imaju veim delom prirodu vatre. to se tie os-
75 talih bia, njih ima tri vrste: knilata, vodena i suvozemna39. I
meu svim bogovima u naoj nebeskoj zgradi Zemlja je naj
starija, i ona je bila oblikovana tako da je proizvela dan i no.
A poto se nalazi u sredini, ona se okree oko sredine40. A poto
postoje dve vrste uzroka, to su neke stvari postale od uma, a
druge od nunog uzroka41: tako treba govoriti. U ove druge
spadaju vazduh, vatra, zemlja, voda, a to zapravo nisu elementi
u pravom smislu rei, nego samo primaoci oblika. Sastavljeni
su od trouglova i prelaze u trouglove. Pravi elementi su ne-
ravnostrani trougao i ravnokraki trougao.42
76 Principi i uzroci su gore pomenute dve stvari, iji su uzor
(paradeigma) bog i materija. M aterija mora biti bezoblina
kao i ostale stvari koje prim aju oblik. Za sve to postoji nuan
uzrok, je r ako bi ona (materija) uestvovala u ideji, proizvela
bi odgovarajua pojedinana bia. Poto njena snaga nije jed
nolina, ona je stavljena u pokret, a kad je jednom bila u
pokretu, stavila je u pokret d one stvari koje su nastale od nje.
Ove mase su se kretale najpre nerazumno i bez reda. A kad
su one jednom napravile poetak za izgradnju sveta, boanstvo
77 ih je pod moguim uslovima uinilo simetrinim i pravilnim.
Dva uzroka su postojala jo pre stvaranja sveta, a kao trei
postajanje, ali ne razgovetno, ve samo tragovi od njega.
A kad je nastao svet, onda se i oni sredie43, i od svih
tela koja postoje nastala je vasiona. Boga, kao i duu, Platon
smatra bestelesnim je r je samo tako bog izuzet od promene
i propadanja. I kao to smo ve ranije rekli, on ideje shvata
kao uzroke i principe zbog kojih je svet prirode onakav kakav
i jeste.
78 to se tie dobra i zla, govorio je da je cilj izjednaenje
s bogom, da je vrlina i sama po sebi dovoljna za sreu, ali da
su joj, uz to, potrebna, kao orue, telesna preimustva, kao
to su: snaga, zdravlje, zdrava ula i slino; a od stvari van
nje: bogatstvo, plemenito poreklo i dobar glas. Ali mudar ovek
nee biti nita manje srean i bez toga; on e uestvovati u po
litikom ivotu, oenie se i nee kriti postojee zakone. I
109
 ukoliko postoje okolnosti, on e davati i zakone svojoj domovi
ni, ako u krajnjoj korupciji naroda ne vidi da prilike u dravi
79 opravdavaju njegovo apstiniranje. On misli da bogovi vode ra
una o ljudskim stvarima44, i da postoje natprirodna bia (de
moni). Saznanje lepoga on je prvi definisao kao povezano sa
svim to je dostojno pohvale, razumno i korisno, i pristojno i
dolino. A sve to je povezano s onim to prati prirodu i u
skladu je s njom.
Raspravljao je takoe o pravilnosti imena.45 Prvi je stvo
rio nauku o pravilnom postavljanju pitanja i odgovora, ko
ristei to u preteranoj meri. U dijalozima je shvatio pravinost
kao zakon bogova, jer ona podstie oveka na vrenje pravi-
80 nih radnji kako ne bi posle smrti bio kanjen. Zato su ga neki
smatrali i suvie velikim prijateljem mitova, jer je takva
prianja meao u svojim spisima da bi time odvratio ljude od
zloela, podseajui ih na to kako malo znaju o tome ta ih
oekuje posle smrti.*
To su bila uenja koja je prihvatio.
Prema Aristotelu, on je takoe stvari delio na ovaj nain.4*
Dobra su neka u dui, neka u telu, neka spoljna. Na primer,
pravinost i razumnost, hrabrost, umerenost i slino nalaze se
u dui; lepota, dobra konstitucija, zdravlje i snaga nalaze se u
telu. Prijatelji, blagostanje otadbine i bogatstvo to su spolj-
ne stvari.
81 Postoje tri vrste dobara: dobra due, dobra telesna i spolj
na dobra. Postoje tri oblika prijateljstva. Jedan oblik je prirod
no prijateljstvo, drugi drugarsko, a trei gostoljubivo.
Kaemo da je prirodno prijateljstvo ono koje roditelji oseaju
prema svojoj deci i roaci jedni prema drugima. Takvo prija
teljstvo su nasledile i ivotinje. Drugarski oblik prijateljstva
je ono koje se raa iz intimnosti i koje nema nikakve veze s
roacima, kao to je, na primer, prijateljstvo Pilada prema
Orestu. Gostoljubivo prijateljstvo je ono koje pruamo stranci
ma na osnovu pisanih preporuka. Takvo prijateljstvo moe
biti prirodno, drugarsko i gostoljubivo. Neki dodaju jo i etvr
ti oblik ljubavno prijateljstvo.
82 Postoji pet oblika upravljanja dravom: demokratski, ari
stokratski, oligarhijski, kraljevski (monarhistiki) i, peti, tirani
ja. Demokratska uprava je ona u kojoj narod ima vlast i bira po
svojoj volji i vladu i zakone. Aristokratski oblik je onaj gde
ni bogati, ni siromani, ni plemeniti ne vladaju, nego se drava
* Timaeus, 42 B.

110
 nalazi pod upravom najboljih. Oligarhija je oblik u kome se
vlasti biraju na osnovu procene imanja; jer manje ima boga
tih nego siromanih. Monarhija postoji ili na osnovu zakona,
ili na osnovu nasledstva. U Kartagini je monarhija regulisana
83 zakonom, je r se moe kupiti.47 U Sparti (Lakedemonu) i u Ma
kedoniji monarhija je nasledna, je r oni ikralja biraju iz jedne
odreene porodice. A tiranija je onaj oblik gde se graanima
u dravi upravlja prevarom ili silom. Tako dravna uprava
moe biti: demokratska, aristokratska, oligarhina, monar-
hina, tiranska.
Postoje tri vrste pravinosti. Jedna pe odnosi na bogove,
druga na ljude, a trea na pokojnike. Oni ikoji rtvuju po za
konima i vode rauna o hramovima poboni isu u odnosu na
bogove; drugi, opet, koji drugima plaaju to su obavezni i
vraaju Izajmove postupaju pravino prem a ljudima; a oni
koji ge Staraju o spomenicima (grobovima) pravini su prema
pokojnima. Jedna vrsta pravinosti se, dakle, odnosi na bogove
druga na ljude, a trea na pokojnike.
84 Ima takoe tri vrste nauke. Jedna je praktina, druga
stvaralaka, trea teoretska. Graevinarstvo i brodogradnja
su stvaralake nauke, je r ono to stvaraju moe se videti. Po
litika i Sviranje u frulu, gitaru i slino ito su praktine ve-
tine, jer Se ne moe videti to se njima stvara, pa ipak neto
rade; jedan svira u frulu, drugi u gitaru, trei, opet, vri poli
tiku slubu. Geometrija, harmonija i astronomija su teoretske
nauke, jer ljudi koji se njima bave nita ne rade i nita ne
stvaraju. Ali geometar posmatra kako se linije odnose jedna
prema drugoj, harmoniar ispituje zvuke, a astronom posmatra
zvezde i vasionu. Tako su, dakle, neke nauke teoretske, druge
praktine, a tree stvaralake.
85 Postoji pet oblika medicine: prvo farmacija, drugo
hirurgija, tree dijetetika, etvrto dijagnostika, a peta
ima posla s lekovima. Farmacija lei bolesti drogama; hirur
gija lei na taj nain to see i pali (tj. pomou noa i vatre);
dijetetika uklanja slabosti propisivanjem dijete; dijagnostika
medicina prouava sutinu oboljenja, a medicina koja ima po
sla s lekovima odstranjuje bol tim e to propisuje lekove. Prema
tome, vrste medicine su: farmaceutika, hirurgija, dijetetika,
propisivanje lekova i dijagnostika.
86 Postoje dve vrste zakona48: pisani i nepisani. Onaj na
osnovu koga se upravlja u dravama jeste pisani zakon, a onaj
koji je nastao iz obiaja zove se nepisani zakon: na primer,
da ovek ne srne da ide go na javnom mestu, ili, pak, a mu-
111
 karac Oblai enske haljine. Naime, to nijedan zakon ne za
branjuje, ali to ipak ne radimo, jer nas u tome spreava ne
pisani zakon. Tako je, dakle, zakon ili pisan ili inepisan.
Govor se deli na pet vrsta. Jedan je govor onaj kojim go-
87 vore politiari u (Skuptinama, i zove se politiki. Druga vrsta
je govor kojim besednici piu svoje sastave, bilo za sveane
prigode, ili za neiju pohvalu ili pokudu, ili pak optubu; ova
vrsta govora naziva se retorskom. Trea vrsta govora je govor
kojim obini ljudi meu sobom razgovaraju; to je obian, sva
kodnevni govor. Sledea vrsta je govor ljudi koji razgovaraju
postavljanjem kratkih pitanja i odgovora na pitanja; ta se vrsta
govora zove dijalektiki. Peta vrsta je Ona kojom se slue za
natlije u razgovoru o svojim vetinama; taj se govor naziva
tehnikim. Od govora je, dakle, jedan politiki, drugi reto
riki, trei obian razgovor (idiotikon), etvrti dijalek
tiki i peti tehniki.
88 Muzika se deli na tri vrste. Jedna koristi samo usta, kao
to je pesma; druga upotrebljava i usta i ruke, to je pevanje
uz pratnju gitare; trea upotrebljava samo ruke: n a primer,
sviranje u gitaru. Muzika, dakle, ili upotrebljava samo usta, ili
usta i ruke, ili samo ruke.
Plemstvo je podeljeno u etiri vrste. Prvo, zovemo ple
menitim one iji su preci lepi, valjani i pravina. U drugu vrstu
dolaze oni iji su preci bili vladari i upravljai; i za njihove po
tomke kau da su plemeniti. Trea vrsta ako su preci uveni, na
primer, u ratnim pohodima, ili su bili ovenani u narodnim ago-
89 nima; i potomke takvih ljudi nazivamo plemenitim. Jo jedna
vrsta: ako je ovek sam plemenit u dui i velikoduan. I za
takvog oveka kau da je plemenit; a od svih plemenitih po
rekla ovo je najdivnije. Tako, dakle, kod plemstva jedna
vrsta predstavlja poreklo od izvrsnih predaka, druga Od vla
dara, trea od uvenih ljudi, a etvrta Od lepote i plemenitosti
(kalokagathia) pojedinog oveka.
Lepota se deli na tri vrste. Prva predstavlja predmet do-
padanja (na primer, lepi vidljivi telesni oblik); druga je vrsta
ona gde neto dobro slui za upotrebu (na primer: neko orue,
kua ili sline stvari lepe su za upotrebu). Druge stvari koje
se odnose na obiaje i poslovanje i slino su lepe je r su ko
risne. Lepota je, dakle, ili predm et pohvale, ili slui za upo
trebu, ili je lepa zbog koristi.
90 Dua je podeljena na tri dela. Prvi deo due je razuman,
drugi je poudan, a trei je sran. Iz razumnog dela proizlazi
odluivanje, razmiljanje, razumevanje i druge sline stvari.
112
 Poudni deo due izaziva elju za jelom, seksualnu elju i sli
ne stvari. Srani deo due je uzrok hrabrosti i zadovoljstva,
bola i gneva. Dua, dakle, ima tri dela: razumni (logistikn),
poudni (epithymetik0n) i srani (thymik0n).
Postoje etiri vrste savrene vrline: razboritost, pravinost,
91 hrabrost i umerenost. Razboritost je uzrok da pravilno obavlja
mo stvari; pravinost jfe uzrok da u zajednici i trgovakim poslo
vima budemo poteni; hrabrost je uzrok da ovek u opasnostima
i strahotama ne klone, nego da izdri; umerenost vlada pou
dama i nijedna ga naslada ne moe uiniti robom, ona je uslov
da se ivi uredno. Vrlina, dakle, sadri razboritost, pravinost,
hrabrost i umerenost (phronesis, dikaiosyne, andreia, sophro-
syne).
Vladavina se deli na pet delova. Jedna je Ina osnovu za
kona, druga prema prirodi, trea prema obiajima, e-
92 tvrta po roenju, peta po sili. Vlasti, dakle, koje uprav
ljaju dravama, kad budu izabrane od graana, vladaju po
zakonu; druge po prirodi (mukarci, i to ne samo imeu lju
dima nego i meu drugim ivotinjama; je r mujaci svuda vla
daju nad enkama). Vlast prema obiajima je ona vlast koju
pedagozi vre nad deadma i uitelji nad svojim uenicima.
Za vlast po roenju kae se da je ona koju vre lakedemonski
kraljevi, jer kraljevska dunost dolazi iz izvesne porodice. I u
Makedoniji vladaju na isti nain, je r i tamo kraljevska du
nost dolazi iz porodice. Drugi su stekli vlast silom ili preva-
rom i vladaju protiv volje graana; za takvu vlast se kae da
je nasilnika. I tako je vladavina: ili po zakonu, ili po prirodi,
ili po obiajima, ili po roenju, ili po sili.
93 Postoji est oblika retorike. Kad besednik nagovori nekoga
na rat ili na savez s nekim, onda se takva vrsta retorike zove
nagovaranje (protrope). Ali kad besednici smatraju da ne treba
ratovati ili sklapati savez, nego iveti u miru, onda se takva
vrsta govornitva zoVe odgovaranje (apotrope). Trea vrsta
retorike je ona kad neko tvrdi da mu je neko drugi naneo ne
pravdu i sm atra ga krivcem za mnoga zla; takva vrsta reto
rike zove se optuba (kategoria). etvrta vrsta se zove odbrana
(apologia). Naime, kad besednik pokazuje da nije uinio ni
kakvo zlo i da njegov postupak nije prouzrokovao nikakvu
94 drugu nezgodu, onda se brani od optube. Peta vrsta besed-
nitva je ona kad neko lepo govori o drugome i kae za njega
da je valjan i estit (kalds kagathos); takva vrsta retorike zove
se pohvala (enkomion). esta vrsta je ona kad govornik nekoga
nazove nevaljalcem; takva vrsta govornitva zove se prekor 8
8 Diogen 113
 (psogos). Retorika, dakle, obuhvata: pohvalu, prekor (pokudu),
nagovaranje, odgovaranje (odvraanje), optubu i odbranu.
Ako hoemo da govorimo pravilno, potrebno je da imamo
na umu etiri stvari. Prvo, ono to treba govoriti; drugo ko
liko treba rei; tree kome treba govoriti; etvrto dokle
treba govoriti. ta treba govoriti je ono to e verovatno ko
ristiti i govorniku i sluaocu. Koliko treba govoriti znai da se
95 ne kae ni vie ni manje nego to je potrebno. Kome treba go
voriti zavisi od toga da M govorite starijim osobama (tada
govor mora biti prilagoen starijim ljudima), ili mlaima (onda
govor mora biti pogodan mlaim ljudima). Dokle treba govo
riti, znai da govor ne srne biti n i suvie dugaak ni suvie
kratak, jer, u protivnom, neete postii uspeh.
Dobroinstvo delimo na etiri vrste. Naime, dobroinstvo
je ili ukazivanje novane pomoi, ili linim uslugama, pomou
znanja ili govorom. Novana pomo se daje kad oveku po
maemo u nevolji, tako da se on oslobodio novanih briga. Lina
pomo (usluga) se prua onima koji bivaju batinani, pa im
pomaemo. Vaspitai, lekari i uitelji koji ue ljude dobrim
stvarima ukazuju dobroinstvo znanjem. A kad ljudi dolaze
96 na sud i kad jedan pomae drugome i odri upeatljiv govor u
njegovu korist, on mu ini dobroinstvo reju. Dobroinstva
su, dakle: novana, lina, pomou nauke, pomou rei.
Postoje i etiri naina kako da se neki poslovi dovedu do
kraja. Jedan nain je zakonski zavretak, kada se donese
neka odluka i kad tu odluku potvrdi zakon. Drugi je nain
prirodni zavretak, kao to su dan, godina i godinje doba.
Tree, postoje poslpvi koji se zavravaju vetinom, kao to je,
na primer, graenje kue, je r kuu svakako neko dovrava.
97 Isto vai i za brodogradnju, jer se i izgradnja brodova mora do
vriti. etvrto stvari se dovravaju i sreom (sluajno), kad
se neto dogodi drukije nego to je neko mislio. Zavravanje
poslova, dakle, moe biti etvorostruko: po zakonu, po prirodi,
po vetini, sluajno.
Snaga (ili sposobnost) takoe ima etiri oblika. Prva, se
odnosi na ono to moemo uraditi razumom (naime, rau
nanje ili predvianje). Druga na ono to moemo uraditi
telom (na primer, putovati, davati, uzimati i slino). Tree, na
ono to moemo .uraditi mnotvom vojnika ili koliinom novca
(zato se kae da kralj ima veliku taio). etv rta vrsta moi je:
trpeti ili initi dobro, initi dobro i initi loe; kao to mo
emo, na primer, da se razbolimo ili da budemo vaspitani,
ili zdravi i sve to je tome slino. Mo se, prema tome, odnosi
114
 na razum, na telo, na logor i bogatstvo, ili na delovanje i trp
ljenje.
98 Postoje tri vrste filantropije. Prva se sastoji u pozdrav
ljanju i(na primer, kad se neko pozdravlja sa svakim na koga
naie i prua mu ruku). Druga vrsta je kad se neko nae sva
kome u pomoi u sluaju nesree. Dalje, neki ljudi vole da
pozivaju svakoga na ruak. Filantropija se, dakle, iskazuje:
utivim pozdravljanjem, ukazivanjem pomoi, gostoprimstvom
i prijateljskim druenjem.
Srea ima pet vidova. Jedan njen oblik je dobra upue
nost; drugi zdrava ula i zdravo telo; trei srea u poslo
vima; etvrti ugled koji uivamo kod ljudi; peti bogata
99 sredstva i sve to slui ivotu. Upuenost se raa iz vaspitanja
i iz iskustva koje imamo u mnogim stvarima. Zdrav um zavisi
od telesnih organa; kad neko vidi oima i uje uima, mirie
nosom i ustima osea ono to treba da se oseti to sve je
euaisthesia, stanje zdravih ula. A srea se postie ako ovek
ono za ime tei uradi na pravilan nain; tako postaje dobar o
vek. Dobar glas ima ovek kada uje da drugi o njem u dobro go
vore. Covek ima obilje sredstava ako je tako opremljen za po
trebe ivota da moe initi dobro svojim prijateljima i obav
ljati javne poslove bogatim i raskonim isticanjem. A onaj
koji sve to ima u izobilju, taj je savreno srean. Delovi sree
su: dobra upuenost, zdravlje ula i telesno zdravlje, uspeh,
dobar glas, (bogatstvo.
100 Vetine i umetnosti dele se na tri dela. Prvi deo je u ru
darstvu i umarstvu; to su proizvodne spretnosti. Druga vrsta
je u vetinama kovaa i tesara koji oblikuju materijal, jer kova
pravi oruje od gvoa, a tesar pretvara drvo u svirale i lire.
Trea vrsta je ona koja se koristi stvarima tako napravljenim,
kao to se konjanici slue uzdama, ratnici orujem, a muziari
sviralama i lirama. Postoje, dakle, tri vrste tehnike, kao to
smo spomenuli.
101 Dobro ima etiri vida. Mi upotrebljavamo ovu re prvo za
one koji su sami po sebi vrli. Drugi vid dobra je sama vrlina
i pravinost; trei hrana, vebe i lekovi; etvrti stvari kao
to su, na primer, sviranje u frulu, gluma i slino. Postoje,
dakle, etiri vrste dobra: posedovanje vrline, zatim vrlina sama,
tree hrana i korisna veba, etvrto umetnost sviranja
102 i glumljenja. Kaemo takoe da je i pesnika vetina dobro.
Sve to postoji moe biti ili zlo ili dobro, ili ni jedno ni drugo
(indiferentno). Kaemo da je zlo ono to uvek moe da kodi;
kao, na primer, nesposobnost suenja, ludilo, nepravda. A ono
8
115
 to je ovom suprotno to je dobro. Ono to nekad koristi, a
drugi put kodi kao to su, na primer, etnja, sedenje i je
denje, ili to uopte ne moe koristiti niti koditi to nije ni
dobro ni loe (indiferentno). Od svega to postoji, dakle, neto
je dobro, neto zlo, a neto nije ni jedno n i drugo.49
103 Postoje tri oblika poretka u dravi. Kaemo da je poredak
dobar, prvo, ako su zakoni valjani; drugo, ako graani sluaju
vaee zakone (onda i to nazivamo dobrim poretkom); tree,
ako zakoni ne postoje i ako graani valjano obavljaju poslove
na osnovu obiaja i uredaba (onda i to zovemo dobrim poret
kom). U dobrom poretku, dakle, neophodno je: prvo, da zakoni
budu valjani; drugo, da graani sluaju postojee zakone; tree,
da ljudi ive pod dobrim i korisnim obiajima i navikama.
104 Bezakonje u dravi ima tri oblika. Prvi se oblik javlja
ako su zakoni loi i prema graanima i prema strancima; drugi
ako se narod ne pokorava postojeim zakonima; trei
ako zakoni uopte ne postoje. Loa uprava, dakle, postoji onde
gde su zakoni loi, gde se graani ne pokoravaju postojeim
zakonima i gde zakona uopte nema.
Suprotnosti se dele na tri dela. Mi, n a primer, kaemo da
je suprotno .dobru zlo, kao to je pravinost suprotnost ne
pravdi, razum bezumlju i slino. Isto tako postoje zla sup
rotna zlu, kao to je rasipnost suprotnost tvrdiluku, kao to
je biti muen suprotno biti opravdano muen i slino. Teko
105 je suprotno onome to je lako, brzo sporom, crno oelom,
i ti parovi suprotnosti nisu ni dobri ni zli. Od suprotnosti, dakle,
postoje dobra suprotna zlu; zlo suprotno zlu; n i dobre ni loe,
ali su suprotne jedna drugoj.
Postoje tri vrste dobara: dobra koja se mogu posedovati,
ona koja se mogu delitd s drugima i ona koja jednostavno po
stoje po sebi. Dobra koja se mogu posedovati jesu: pravinost
i zdravlje. Drugu vrstu (ta methekta) predstavljaju ona dobra
koja, mada ne mogu iskljuivo da se iposeduju, mogu se po-
deliti s drugima; tako ne moemo posedovati apsolutno dobro,
ali moemo u njemu uestvovati. U treu vrstu spadaju ona dob
ra ije je postojanje neophodno potrebno, mada ne moemo da ih
posedujemo iskljuivo niti da u njima uestvujemo. Samo po
stojanje valjanosti i pravinosti je dobro, a te stvari mi ne mo
emo ni posedovati ni u njima uestvovati, nego one moraju
jednostavno da postoje (to da ovek bude valjan i pravian).
Od dobara, dakle, neka se mogu posedovati (ta hektd), druga se
mogu podeliti (td methekta), a trea mogu samo postojati (ta
hyparktd).m
116
106 Uputa takoe ima tri vrste. Prva uput koji se uzima
iz prolih vremena; druga iz buduih vremena; trea iz
sadanjosti. Uput uzet iz prolih vremena predstavljaju, reci
mo, prim eri ta su sve Lakedemonjani pretrpeli zbog toga
to su verovali drugima. Uput uzet iz sadanjeg vremena po-
kazae, na primer, da su zidovi slabi, da su ljudi kukavice, ili
da nema mnogo hrane. A uput iji je osnov u budunosti je,
na primer, da ne smemo vreati izaslanstva sumnjienjem da
Helada ne bi na taj nain stekla lo glas. Uput, dakle, ima osnov
u prolosti, u sadanjosti i budunosti.
107 Glasova ima dve vrste: beivotni i ivi. Glas ivih bia je
iv, a beivotni su zvuci i umovi. Od ivog glasa jedan deo je
artikulisan, drugi neartikulisan; glas ljudi je artikulisan, a glas
ivotinja neartikulisan. Tako je glas, dakle, iv ili beivotan.
Sve to god postoji ili je deljivo ili nedeljivo. Od deljivih
stvari neke se mogu deliti na sline delove, a drugi na razline.
Nedeljive stvari su one koje se ne mogu deliti i koje su sastav
ljene od elemenata na primer: jedinica, taka i zvuk. One
stvari koje imaju sastavne delove kao to su, na primer,
108 slogovi, akordi u muzici, ivotinje, voda, zlato deljive su.
Ako su sloene od slinih delova tako da se celina ne razlikuje
od dela osim u koliini kao to su voda, zlato i sve to je
teno i sline stvari sve te stvari nazivamo homogenim
(homoiomeri). A sve ono to je sastavljeno od nejednakih de
lova kao to je kua i sline stvari (to se naziva neho
mogenim (anomoiomeri). Sve stvari to postoje ili su, dakle,
deljive ili nedeljive (amere); od deljivih neke su homogene
(homoiomeri), a druge nehomogene (anomoiomere) u elovima.
Od postojeih stvari neke su apsolutne, a neke relativne.
Za one o kojima kaemo da postoje apsolutno nije potrebna
nikakva druga stvar da bismo ih objasnili; to su, na primer,
109 ovek, konj i sve ostale ivotinje. Dnima koje nazivamo re
lativnim potrebno je neto drugo za objanjenje, kao na pri
mer: to je vee nego drugo, ili bre nego neto drugo, ili lepe
nego neto drugo. Je r ono to je vee sadri manje, a bre
je bre nego neto drugo. Tako, dakle, od postojeih stvari neke
su apsolutne, a neke relativne. Tako je Platon, kao to kae
Aristotel, podeldo i prim am e pojmove.51
Zivela su jo etiri oveka po imenu Platon. Jedan je bio
filozof, rodom sa Rodosa, uenik Panajtijev, kako kae grama
tik Seleukos u svojoj prvoj knjizi O filozofiji. Drugi peripa-
tetiar bio je uenik Aristotelov, a trei je bio uenik Prak-
sifanov. etvrti je bio pesnik stare komedije.
117
 KNJIGA IV
GLAVA 1. SPEUSIP

(407330 pre n. e.; Akademija 347339)

1 O Platonu smo rekli sve to smo mogli prikupiti i sasta
viti posle briljivog prouavanja svega to su o njem u govorili.
Njega je nasledio Speusip, Atinjanin, sin Eurimedontov, iz
desne Mirina.1 On je bio sin Platonove sestre Potone. kolom
je upravljao osam godina, poev od sto osme olimpijade (348
344). Postavio je statue Harita u svetilitu Muza koje je
podigao Platon u Akademiji. Vemo se pridravao Platonovih
uenja, ali po karakteru nije bio isti. Bio je sklon ljutnji i lako
postajao plen naslada. Pria se da je jednom u nastupu besa
bacio u bunar svoje omiljeno psetance i da je iz istog zado
voljstva otiao u Makedoniju da prisustvuje Aleiksandrovoj
svadbi.
2 Pria se da su njegove i Platonove uenice bile Lasteneja
iz Mantineje x Aksioteja iz Flijunta. Tako m u i Dionizije pie
podrugljivo i kae: Mudrost tvoju moemo proceniti po tvojoj
uenici iz Arkadije. Platon je sve one to su dolazili k njemu
oslobodio plaanja svakih doprinosa, a ti prikuplja od njih
danak, bilo da su voljni da plaaju ili ne.* Kako kae Diodor
u prvoj knjizi svojih Uspomena, Speusip je prvi obratio panju
na zajedniki elemenat u naukama i doveo ih u uzajamnu vezu
ukoliko je !to bilo mogue. I prema tvrenju Keneja,2 on je
3 prvi izneo ono to je Isokrat zvao tajnom svoje vetine. Prvi
je takoe pronaao nain kako se mogu od snopova mladica pra
viti prostrane korpe.
Kad je ve bio iznuren paralizom, poslao je Ksenokratu
poruku pozivajui ga da doe i da prim i upravu nad kolom.
* Izgleda da je Speusip bio prilino avanturistike prirode. Tako
se moe zakljuiti po podacima Ateneja VII, 279 E. Preo.

118
 Kau da je on u Akademiju doao na kolicima, da je sreo
Diogena i rekao mu: Zdravo! A Diogen mu je odgovorio:
Bogami, za tebe ovo zdravo ne vai ako moe da izdri
ivot u takvom stanju. I na kraju je doapeo >u takvo oajno
zdravstveno stanje, da je, kao star ovek, sam sebi oduzeo ivot.
Evo mog epigrama posveenog njemu: (Anthol. Pol., VIII, 102):

Da nisam saznao da je Speusip ovako umro,

niko me ne bi uverio da tako kaem:
da on sigurno nije bio od Platonove krvi; jer inae
ne bi, umro nikad u oajanju zbog neke sitnice.

4 Plutarh* u Biografijama Lisandra i Sule pripoveda da su

ga izjele vai. Timotej u knjizi O biografijama kae da je te-
lesno potpuno propao. Speusip je, kae on, sreo jednog bogatog
oveka koji je voleo neku devojku koja nije bila lepa. Zato ti
je ona toliko potrebna? Ja u ti za deset talanata nai lepu
nevestu.
Za sobom je ostavio veoma velik broj uspomena i mnogo
brojne dijaloge, meu njima i ove:
Aristip Kirenjanin, O bogatstvu (jednu knjigu), O nasladi
(jednu knjigu), O pravinosti (jednu knjigu), O filozofiji (jednu
knjigu), O prijateljstvu (jednu knjigu), O bogovima (jednu
knjigu), Filozof (jednu 'knjigu), Kefalu (jednu knjigu), Kefal
5 (jednu knjigu), Klinomah, ili Lizija (jednu iknjigu) Graanin
(jednu 'knjigu), O dui (jednu knjigu), . Grilu (jednu knjigu),
Aristip (jednu knjigu), Kritika umetnosti (jednu knjigu), Uspo
mene (u obliku dijaloga), Rasprava o tehnici (jednu knjigu),
Dijalozi o slinostima u nauci (u deset knjiga), Podele i hipoteze
u vezi sa slinostima, O rodovima (genera) i vrstama (species),
Amartiru, Pohvala Platonu, Pisma Dionu, Dioniziju i Filipu,
O zakonodavstvu, Matematiar, Mandrobol, Lizija, Definicije,
Raspored uspomena (komentara).
Ukupno ima 43.475 napisanih redova. Njemu je i Simonid4
posvetio istorije (prie) u kojima je izloio dela Dionova i Bio-
nova. Favorin takoe pria u drugoj knjizi Uspomena da je
Aristotel kupio Speusipove knjige za tri talanta.
Bio je jo jedan Speusip. lekar iz Aleksandrije, uenik iz
Herofilove kole.
* Vidi III, 40. Prev.

119
 GLAVA 2. KSENOKRAT

(396 314 pre n.e.; predstojnik Akademije 339 314)

6 Ksenakrat, Agatenorov sin, bio je rodom iz Halkedona. Od
mladih nogu je bio uenik Platonov, kojeg je ak pratio i na
putu na Siciliju. Bio je po prirodi spor i nespretan, tako da
Platon, uporeujui ga s Aristotelom, kae: Jednome je po
trebna mamuza, a drugome uzda. Ili: Kakvog magarca ve-
bam, a s kakvim konjem ima da se nosi. Meutim, Ksenokrat
je bio estit u svakom pogledu i otmenog ponaanja. To je Pla
tana nateralo da mu uvek govori: Ksenokrate, prinesi rtvu
Haritama. Najvie vremena je provodio u Akademiji. I kad
god bi odlazio u grad, gomila larmadija i najmljenih nosaa
7 sklanjala m u se s puta u prolazu. Pria se da je jednom i u
vena hetera Frina pokuala da mu se priblii, a kad ju je go
mila oterala, ona se sklonila u njegovu kuu. On ju je, kau,
primio iz ovekoljublja, i poto je tu bio samo jedan mali kre
vet, morao ga je podeliti s njom. Najzad se ona, posle mnogih
neprilika, povukla bez uspeha. Posle je ljudima koji su je ispi
tivali o tome govorila da je onaj koga je ostavila kip, a ne ovek.
Drugi priaju da su njegovi uenici naterali Laidu da legne
na njegov krevet. Bio je tako telesno otporan da je vie puta
izdrao i operacije i paljenje na polnom organu. Bio je takoe
ovek od rei, tako da su njemu jedinom Atinjani dozvolili da
8 kao svedok da iskaz bez zakletve, mada je to bilo nezakonito. Bio
je takoe potpuno nezavisan od drugih. Kad mu je jednom
prilikom Aleksandar poslao mnogo novaca, on je uzeo tri hi
ljade atikih drahmi, a ostatak vratio s napomenom da je Alek
sandru potrebno vie je r mnogo vie ljudi hrani. Nije hteo da
primi ni poklon koji mu je poslao Antipater, kao to pria Mi-
ronian u svom delu Paralele. I kad je bio poastvovan zlatnim
vencem kao nagradom za hrabrost u piu o svetkovini Bokala
(Ches), on ga je pri izlasku stavio na Hermesovu statuu ba
onako kao to je to nauio da radi s vencima cvea. Postoji i
pria da je jednom zajedno s drugima bio poslat Filipu kao po
slanik. Njegovi pratioci su bili podmieni, pa su se odazivali
na pozive na prijeme i razgovarali s Filipom. Ksenokrat nije
9 inio ni jedno ni drugo, i zbog toga je Filip odbio da ga vidi.
Zato su poslanici na povratku u Atinu izjavili da je Ksenokrat
uzalud iao s njima, i Atinjani su bili spremni da ga kazne. Ali
kad im je on objasnio da pre svega treba da razmisle o intere
sima dravnim (jer je Filip znao da su ostali primili njegovo
mito, ali da mene nikad nee pridobiti), onda mu je narod
120
 ukazao dvostruke poasti. A kau da je i Filip kasnije izjavio
da je Ksenokrat bio jedini od svih koji su doli na njegov dvor
a da nije bio podmien. I kad je bio poslat Antipatru u vezi
sa zarobljenicima u Lamijskom ratu7 (329), pa bio pozvan na
ruak, on mu je citirao sledee stihove: (Homer, Odiseja, X,
383-5):
0 Kirko, koji besprekoran ovek bi okusio i od jela
1 od pia pre nego to bi oslobodio drugove i imao ih
pred oima.

Antipater je ovu duhovitost prihvatio i smesta pustio za

robljenike.
10 Jednom je vrapi, gonjen od sokola, skoio Ksenokratu
na grudi; on ga je pogladio i pustio, uz napomenu da onoga ko
moh ne treba izdati. A kad ga je Bion vreao, on nije hteo
da mu odgovori. J e r n i tragedija, govorio je on, izazvana od
komedije, ne sm atra vrednim da da odgovor. A nekom oveku
koji nije znao ni muziku, ni geometriju ni astronomiju, a koji je
ipak hteo da dolazi kod njega, odgovorio je: Idi, je r ti nema
nita da da za to bi se filozofija prihvatila. Drugi kau da
je rekao ovo: Kod mene se runo ne elja.
11 Kad je Dionizije rekao Platonu da e mu skinuti glavu,
Ksenokrat, koji je bio prisutan, pokazao je na svoju glavu i
rekao: Niko nee to uraditi pre nego to to uradi s mojom. Pri
aju takoe ovo. Kad je jednom prilikom A ntipater doao u
Atinu i pozdravio ga i zagrlio, on nije odgovorio pre nego to je
zavrio svoj govor. Nije bio n i najmanje uobraen. Vie puta u
toku dana razmiljao bi u sebi, i priaju da je jedan sat dnevno
odredio za utanje.
Ostavio je veoma velik broj spisa, pesama i pozdrava
(pareneza). To su:
O prirodi (est knjiga), O mudrosti (est knjiga), O bo
gatstvu (jednu knjigu), Arkaanin (jednu knjigu), O neograni-
12 tenom (jednu knjigu), O samosavlaivanju (jednu knjigu), O
korisnom (jednu knjigu) O slobodi (jednu knjigu), O smrti
(jednu knjigu), O dobrovoljnom (jednu knjigu), O
prijateljstvu (dve knjige), O pristojnosti (jednu knjigu),
O suprotnostima (dve knjige), O srei (dve knjige), O
pisanju (jednu knjigu), O seanju (jednu knjigu), O loi (jednu
knjigu), Kalikless (jednu knjigu), O razumu (dve knjige), Do
main (jednu knjigu), O umerenosti (jednu knjigu), O snazi
121
 zakona (jednu knjigu), O dravi (jednu knjigu), O svetosti
(jednu knjigu), Vrlina se ne moe nauiti (jednu knjigu), O biu
(jednu knjigu), O sudbini (jednu knjigu), O strastima (jednu
knjigu), O nainu ivota (jednu knjigu), O slozi (jednu knjigu),
O uenicima (dve knjige), O pravinosti (jednu knjigu), O vrlini
(dve knjige), O oblicima (idejama) (jednu knjigu), O nasladi
(dve knjige), O ivotu (jednu knjigu), O hrabrosti (jednu knji-
13 gu), O jednome (jednu knjigu), O idejama (jednu knjigu), O
umetnosti (jednu knjigu), O bogovima (dve knjige), .0 dui (dve
knjige), O znanju (jednu knjigu), Dravnik (jednu knjigu), O
saznavanju (jednu knjigu), O filozofiji (jednu knjigu), O Par-
menidovim delima (jednu knjigu), Arhedem, ili O pravinosti
(jednu knjigu), O dobru (jednu knjigu), O razumevanju (osam
knjiga), Reenje logikih problema (deset knjiga), Predavanja
iz fizike (est knjiga), Pregled (jednu knjigu), O rodovima i
vrstama (genera, species) (jednu knjigu), Pitagorine stvari (jednu
knjigu), Reenja (dve knjige), Podele (osam knjiga), Teze (dva
deset knjiga = 30.000 redova), Prouavanje dijalektike (e
trnaest knjiga = 12.740 redova).
Posle toga dolazi petnaest, zatim esnaest knjiga Proua
vanja o stilu, devet knjiga O zakljuivanju, est knjiga O mate
matici, dve druge knjige o stvarima koje se odnose na razum,
zatim pet knjiga o geometrima, jedna knjiga komentara, zatim:
Protivrenosti (jednu knjigu), O brojevima (jednu knjigu). Teo
rija brojeva (jednu kjigu), O dimenzijama (jednu knjigu), O
14 astronomiji (est knjiga), Elementarni principi posveeni A lek
sandru o monarhiji (etiri knjige), Aribi, Hefestionu, O geo
m etriji (dve knjige). Ukupno 224.239 redova.
Iako je bio ovek ovakvih vrlina, ipak su ga Atinjani jed
nom prilikom prodali. To je lulo kad nije mogao da plati takse
odreene za strance. Kupio ga je Demetrije Faleronski, koji je
tako vratio i jedno i drugo: Ksenokratu slobodu, a Atinjanima
taksu. O tome pria Mironijan iz Amastrisa u prvoj knjizi
svoga dela O istorijskim paralelama. On je nasledio Speusipa i
vodio je kolu dvadeset pet godina za vi;eme arhonta Lisima-
hida, poev drugom godinom 110. olimpijade (339338). Umro
je na taj nain to se nou spotakao o neki predmet i pao.
Ziveo je osamdeset i dve godine.
15 J a sam za njega rekao ovo: (Anthol. Pal., VII, 102):
Ksenokrat, primer savrenog mukarca,
spotakao se jednom o bronzani predmet
i razbio glavu, glasno viknuo, i umro.

122
 Bilo je jo est drugih Ksenokrata. Jedan taktiar u ve
oma stara vremena; zatim roak i sugraanin filozofov (postoji
njegov govor o nekoj pokojnoj Arsinoji, po imenu Arsinotik;
etvrti je bio filozof koji je napisao elegiju, ali ne ba sreno.
Znaajna je injenica da pesnici koji piu prozu imaju uspeha,
dok prozni pisci koji se okuaju u poeziji trpe poraz. To jasno
pokazuje da je jedno dar prirode, a drugo stepen vetine.
Peti je bio vajar; esti je pisao pesme (popevke) koje pominje
Aristoksen.

GLAVA 3. POLEMON

(Predstojnik Akademije od 316276. pre n. e.)

16 Polemon, sin Filostratov, bio je Atinjanin, iz demosa Oea.
U mladosti je bio toliki rasipnik i raspusnik, da je uvek no
sio novac kako bi mogao zadovoljiti svaku svoju strast; ak
je u tu svrhu novac sakrivao na pojedinim prilazima i putovima.
I u Akademiji je naen novi od tri obola blizu nekog stuba,
gde ga je bio sakrio u sline svrhe kao to smo napred pomenuli.
Jednog dana je, u sporazumu s nekim mladiima, pijan i s ven-
cem na glavi, upao u Ksenokratovu kolu. A ovaj, nimalo zbu
njen, nastavi sa svojim govorom. Upravo je govorio o ume-
renosti. I deak, sluajui ga, polako je upao u mree njegovih
argumenata, da je postao tako m arljiv nadmaivi sve ostale,
pa i sam postao glava kole poev od sto esnaeste olimpijade
(316312).
17 Antigon iz Karista u svojim Biografijama kae da je nje
gov otac bio prvi meu graanima i da je drao konje za trke;
da je Polemon sam sebe branio od optube koju je podnela
njegova ena zbog toga to se diui s deadma. Ali otkako je
poeo da se bavi filozofijom, on je stekao toliku snagu karaktera
da je uvek zadravao spokojan m ir u ponaanju. Nikad nije
izgubio ni mo svog ugleda. I upravo tim e opinio je Krantora.
Kad ga je jednom ugrizlo besno pseto i pokidalo mu bedro,
on nije ak ni prebledeo; i kad je nastala uzbuna u gradu i
18 ljudi se raspitivali ta se desilo, on je ostao miran. I na pozo-
rinim predstavama je bio neverovatno miran. Kad je, na pri-
mer, Nikostrat, s nadimkom Kleopatra, neto itao njemu i
Kratesu iz pesnika (Homera), Krates je bio duboko dirnut, dok
se Polemon drao kao da nije nita ni uo. Uopte, bio je takav
ovek kakvog prikazuje slikar Melantios u svom delu O sli-
123
 karstvu. Melantios, naime, tvrdi da na umetnikim delima
mora biti izraena nekakva samovolja i nepopustljivost, i da
tako mora biti i u karakteru. Polemon je govorio da se mora
mo vebati delima, a ne samo dijalektikim (logikim) razmi
ljanjima. Kako, na primer, izgleda ovek koji je nauio napa
met neku bednu knjiicu o harmoniji, ali sam nikad nije ve-
bao? On je, dodue, time stekao divljenje u spretnom postav
ljanju pitanja, ali je uvek u neskladu s upravljanjem svojim
nainom ivota.
19 Bio je, dakle, otmen i plemenit ovek, koji je otklanjao
ono to je Aristofan kazao za Euripida: otar i zajedljiv na
in, koji je, kao to kae sam autor:
samo strasna pouda na gomili mesa.

Kau da je, drei govor o tezama, neprestano etao; nije

uopte seo. Zbog svoje otmenosti bio je cenjen u gradu. Ipak
je izlazio iz drutva9 i provodio vreme u vrtovima Akademije,
gde su se u blizini naselili njegovi uenici podigavi male ku
ice; iveli su nedaleko od hrama Muza i predavaonice. Izgleda
da se Polemon u svemu ugledao na Ksenokrata. Aristip u svojoj
knjizi O raskoi starih pria da je bio i njegov ljubavnik. Si
gurno ga je (Ksenokrata) uvek imao pred oima, pa je, kao i
20 on, primio ono ozbiljno i jednostavno dostojanstveno dranje
koje odgovara dorskom nainu ivota. Voleo je i Sofokla, naro
ito u onim mestima gde je, po reima komika,

pomogao jedan moloki pas10

i gde je pesnik, po Frinihovim reima,

ni ira, ni meano vino, nego pravi pramnejac.11

On bi Homera zvao Sofoklom eposa, a Sofokla Homerom

tragedije.
Umro je u dubokoj starosti od iznemoglosti, ostavivi za
sobom znatan broj spisa. Postoji i izvestan moj epigram po
sveen njemu (Anthol. Pal., II, 380):
Ne uje li? Sahranismo Polemona, koga je ovamo
donela iznemoglost, straan bi ovekov.
Ali ne Polemona, nego samo njegovo telo; njega je on
na svom putu ka zvezama ostavio na zemlji da trune.

124
 GLAVA 4. KRATES
(Predstojnik Akademije u III veku)
21 Krates, Antigenov sin, bio je rodom iz Atine, iz demosa
Thria. Bio je i uenik i ljubavnik Polemonov, od kojeg je i
primio upravu kole. Oni su bili tako vezani jedan za drugoga
da su u ivotu imali ne samo iste navike,, nego su sve vie i
vie liili jedan na drugoga gotovo do poslednjeg daha, a posle
smrti imali su zajedniki grob. Zato je Anaksagora obojici
posvetio ovaj epigram: (Anthol. Pal., VII, 103):
Strane, kad ovuda prolazi, kai da u ovom grobu
lee bogoliki Krates i Polemon,
ljudi velikoduni u harmoniji, sa ijih je
boanskih usana tekao sveti govor; njihov
ist ivot u saglasnosti s nepokolebljivim
principom krasio ih je za boansku besmrtnost.
22 Zato je Arkesilaj, koji je napustio Teofrasta i preao u
njihovu kolu, za njih rekao da su bogovi, ili ostatak iz zlatnoga
doba. Oni nisu drali do ukusa i miljenja naroda, ve su se
ponaali kao svira na flauti Dionisidor, koji je za sebe govorio
da niko nikad nije uo njegove melodije ni na trijeram a ni
pored izvora, kao to su se mogle uti Ismenijeve melodije.
Antigon pria da je Krates ruavao zajedno s Krantorom u
njegovoj kui, i da su ova dvojica i Arkesilaj iveli slono u
zajednici. Arkesilaj i K rantor su imali zajedniku kuu, a Po
lemon s Kratesom iveo je kod graanina Lisikla. Krates je
bio,, kao to smo ranije kazali, ljubavnik Polemonov, a Arke
silaj Krantorov.
23 Krates je, kako pria Apolodor u treoj knjizi Hronologije,
ostavio za sobom izvestan broj dela; neka su filozofske sadr-
ine, druga govore o komediji. Ostale su i njegove besede
odrane u skuptini, ili za vreme diplomatskih misija. Ostavio
je istaknute uenike, meu njima Arkesilaja (o kome emo
kasnije govoriti), zatim Biona iz Boristena (kasnije poznat kao
Teodorov pristalica; nadimak je dobio po koli koju je bio
odabrao; i o njemu emo govoriti kasnije).
Bilo je deset ljudi s imenom Krates. Prvi je pesnik stare
komedije, drugi retor iz Tralesa, uenik Isokratov; trei
kopa rovova, koji je pratio Aleksandra; etvrti filozof-
-kinik, o kome emo govoriti; peti peripatetiki filozof; esti
akademik koga smo ve pomenuli; sedmi gramatik iz
Malosa; osmi autor geometrijskih dela; deveti pesnik
epigrama; deseti akademski filozof iz Tarza.
125
 GLAVA 5. KRANTOR
(Oko 340. do 290. pre n. e.)
24 Krantor, iz grada Solod, bio je veoma cenjen u svojoj domo
vini, ali je doao u Atinu, gde je sluao Ksenokrata zajedno
s Polemonom. Ostavio je za sobom upomene (memoare) od
oko 30 hiljada stihova, od kojih se neki pripisuju Arkesilajn.
Kau da je na pitanje ta je zavoleo i ime ga je Polemon pri
vukao odgovorio: To to ga nikad nisam uo da u govoru
glas ili podie ili sputa.12 Razboleo se, otiao u Asklepijev
hram i tamo nastavio da se eta. A narod je sa svih strana na
valio, smatrajui da on nije doao zbog bolesti nego zato da
tu osnuje novu kolu. Meu njima bee i Arkesilaj koji je hteo
25 da se preko njega upozna s Polemonom, uprkos njihovoj me
usobnoj ljubavi, kao to emo ispriati u odeljku o Arkesi-
laju18. Meutim, i on je, poto je ozdravio, nastavio da slua
Polemona, zbog ega su ga naroito cenili. Pria se da je svoje
imanje vredno dvanaest talanata ostavio Arkesilaju. I kad ga
je ovaj pitao gde eli da bude sahranjen, on je odgovorio:
Divno je biti skriven negde u skrivenom kutku mile
otadbine.
Pria se da je pisao i pesme i da ih je ostavio zapeaene u
Ateninom hramu u svom rodnom mestu. Pesnik Teajtet ovako
pie o njemu:
Svideo se ljudima, jo vie se dopadao Muzama,
Krantor, a nije dospeo daleko u svojoj starosti.
Zemljo, prihvati ovog svetog pokojnika,
i neka i tamo dole u miru uspeva.
26 K rantor je Homera i Euripida cenio vie nego sve ostale pes-
nike. Govorio je da je teko i naporno pisati odjednom trage
diju i izazivati uzbuenja. Navodio je stih iz drame Belerofon.
Jao meni! A zato jao? Svi mi smo smrtni ljudi.
Pria se da postoje i ove rei pesnika Antagore, koje je Krantor
za Erosa citirao ovako (Anthol. Plan., III, 60):
Moj duh se dvoumi, poto je od roenja sporno
da li da te, Erose, nazovem prvim od besmrtnih bogova,
prvim od dece koju su nekad rodili stari Erebos i
kraljica No u morskim dubinama prostranog Okeana,
27 ili si ti mudro dete Kipride, ili Geje,
ili Vetrova? Toliko ima dobra i zla koje ti dosuuje
ljudima na njihovim lutanjima. Zato je i tvoj lik
dvostruk.
126
 Bio je veoma pronicljiv u iznalaenju imena i izraza. On
je rekao da traged (tragini glumac) ima neuglaen glas pun
kore (otpadaka, neoljuten). Za jednog pesnika je rekao da su
njegovi stihovi puni tvrdiluka, a da su Teofrastove rasprave
pisane koljkom. Najvie se ceni njegovo delo O bolu. Umro
je pre Polemona i Kratesa, razbolevi se od vodene bolesti.
Njemu sam posvetio ovaj epigram (Anthol. Plan., II 381):
Najgora od svih bolesti ophrvala je i tebe, Krantore,
i tako si siao u tamno carstvo Plutonovo.
I ti tamo zadovoljno ivi, a Akademija i Soloi,
tvoja domovina, ostali su lieni tvojih giovora.

GLAVA 6. ARKESILAJ
(318242. pre n. e.)
28 Arkesilaj, sin Seutov (ili Skitov), rodom je iz Pitane u Eo-
lidi, kako pria Apolodor u treoj knjizi Hronike. On je bio
prvi uitelj Srednje akademije i prvi je postavio kao princip
uzdravanje od suda zbog kontradikcije u dokazivanjima ljudi.
On je prvi dokazivao sa obe strane pitanja (tj. s pozitivne i ne
gativne strane) i prvi se bavio sistemom koji nam je predao
Platon i uinio ga eristinijim postavljanjem pitanja i odgo
vora. Sa Krantorom je doao u dodir na ovaj nain. On je, na
ime, bio najmlai od etiri brata; dvojica su bila od istog oca,
a dvojica od iste majke. Od brae po majci Pilad je bio stariji,
29 a od brae po ocu stariji je bio Moireas, koji je bio njegov
tutor. U poetku je sluao matematiara Autolika, njegovog
sugraanina, pre nego to je otiao u Atinu, pa je s njim ot
putovao i u Sard. Zatim je bio uenik muziara Ksanta Atinja-
nina, a posle njega uenik Teofrasta. Posle toga je preao Kran-
toru u Akademiju. Moireas, brat koga smo ranije pomenuli,
upuivao ga je na retoriku14, ali on je bio odan filozofiji, i
Krantor, koji je u njega bio zaljubljen, citirao je stih iz Eu-
ripidove Andromede:
O devojko, da li e mi biti zahvalna ako te spasem?
a ovaj mu odgovori sledeim stihom:
Vodi me, strane, ili kao sluavku ili kao enu.
30 I od toga vremena su iveli zajedno, tako da je Teofrast, ne-
raspoloen zbog toga rekao: Kako divan i spretan mladi je
127
 ostavio moju kolu? Jer, on je bio veoma spretan u dokazi
vanju i veoma je voleo da pie knjige, pa se poeo baviti i
pesnitvom. Postoji jedan njegov epigram upuen Atalu koji
ovako glasi (Anthol. Plan., III, 56):
Pergam nije uven samo po oruju, nego se i po konjima
esto istie u boanskoj Pii. A ako smrtan ovek
srne da se odvai i da izrazi elju Zevsovu,
ona e sve vie biti opevana u buduim danima.
Jedan drugi epigram posveen Menodoru, miljeniku Eugama,
jednog od kolskih drugova (Anthol. Plan., II, 382):
31 Daleko je Frigija, daleko je i sveta Tiatejra,
o Menodore, sine Kadavada, tvoja domovina!
Ali jednaki su putovi do groznog Aheronta, kao to kae
poslovica, bilo odakle da se meri.
Ovaj grob koji se izdaleka vidi podigao ti je Eudem,
kome si bio najdrai od mnogih penesta*.
Homera je cenio iznad svih ostalih pesnika, i pre nego
to bi poao na spavanje proitao bi uvek poneto; a ujutru,
kad god bi hteo da ita, govorio bi da ide svojoj ljubavi. Za
Pindara je govorio da je silan u tome da ispuni glas i da prui
bogatu zalihu rei i izraza. O Ionu je pisao studiju kad je bio
mlad.15
32 Sluao je takoe predavanja geometra Hiponika. Na nje
gov raun se naalio da je u svakom pogledu ravnoduna len-
tina koja zeva, ali da je u svojoj vetini potkovan. Mora da
mu je geometrija uletela u usta dok je zevao, govorio bi u ali.
I kad je njegov duh popustio, Arkesilaj ga je uzeo u svoju
kuu i negovao sve dok se nije oporavio. Posle Kratesove smrti
primio je kolu, poto mu je neki Sokratid ustupio mesto. Zato
to se ustruavao da donosi svoj sud o svemu, on nije, kako
neki tvrde, napisao nijednu knjigu; drugi, opet, kau da su ga
uhvatili na delu kad je ispravljao neka Krantorova dela, za
33 koja neki tvrde da ih je izdao, a drugi da ih je spalio. Izgledalo
je da ceni Platona i nabavio je njegove knjige. Drugi tvrde da
se ugledao i na Pirona, da je bio odan dijalektici i da je pri
hvatio dokaze koje je bila uvela Eretrijska kola, pa je zato
Ariston za njega rekao:
Napred Platon, pozadi Piton, a u sredini Diodor.**
* Tj. nadniara.
** Parodija Homerovog stiha (Ilijada, VI, 181): Napred je lav, po
zadi zmaj, u sredini koza (Himera).

128
 A Timon za njega veli ovako:*
Poto pod grudima nosi olovo Menedemovo, on e
potrati ili ovom debelom Pironu, ili Diodoru,
i malo dalje stavlja mu u usta ove rei:
Otplivau Pironu i grbavom Diodoru.
Bio je veoma principijelan i precizan i u razgovoru je pa-
34 zio na razlikovanje smisla rei i izraza; bio je u velikoj meri
satirian i otvoren. I zato Timon o njemu govori ovako:
Meajui zdrav smisao s lukavim gunanjem.
Kad je neki mladi govorio malo drskije nego to mu je to
priliilo, rekao je: Zar ga niko nee tui u igri astragalos?
I kad je neki ovek izneo da mu ne izgleda da je jedna stvar
vea od druge, ovaj ga je pitao da li i deset prstiju za njega
predstavljaju isto to i est prstiju. Bio je neki Hemon sa Hiosa,
ruan, ali uobraen da je lep i uvek iao odeven u lepa odela. I
kad je rekao da misli da se filozof nikad nee zaljubiti, Arkesilaj
mu odgovori: Zar ni onda ako je neko tako lep kao ti i ako
ima ovakva lepa odela? I kad je neki ovek, koji je vodio
sraman ivot, optuujui Arkesilaja da je drzak, kazao:
35 Da li je slobodno, kraljice, da te pitam, iM treba
da utim?
on je smesta odgovorio:
eno, zato govori tako oporo, a ne kao to si navikla?
I kad ga je neki brbljivac, ovek bez ikakve porodice, uvredio,
on je rekao:
Neobuzdano brbljanje je nain ponaanja robovske dece.
Kad je neki ovek brbljao mnoge gluposti, on mu je rekao kako
nije imao ak ni neku odvratnu dadilju. Nekima uopte nije
ni odgovarao. Kad mu je neki uenik, koji je pozajmljivao no
vac, priznao da neto ne izna, on mu je odgovorio:
Kokoke ne znaju odakle dolaze vetrovi, osim kad su
u gnezdu.1*
A to su stihovi iz Sofoklove drame Oinomaos17.
* Parodija na Homera (Odiseja, V, 3467). Prev.
9 Dlogen 129
36 Nekom dijalektiaru, ueniku Aleksinovom, koji nije mo
gao da tano ponovi neto o emu je Aleksinos raspravljao,
Arkesilaj je ispriao to se dogodilo Filoksenu i ciglarima. On
ih je, naime, zatekao kako pogreno pevaju, pa je zgazio sve
njihove cigle i rekao: Kao to vi kvarite moj posao, tako u
ja pokvariti va. Ljutio se i na ljude koji se nisu na vreme
poeli da bave naukom. Po nekoj priroenoj sklonosti, on bi se
u govoru sluio reima: Ja tvrdim, i: Taj i taj se nee
sloiti s ovim (pa je pomenuo i njegovo ime). Tu osobinu
su imitirali i mnogi od njegovih uenika, kao to su podraavali
i njegov govorniki stil i njegovo dranje.
37 Bio je veoma inventivam; mogao je odgovoriti spretno, ali
i vratiti problem natrag na s&m poetak i prilagoditi ga svakoj
prilici. Imao je snagu ubeivanja veu nego iko, i to je sve
vie i vie privlailo uenike u njegovu kolu, mada su se
pomalo plaili njegove otre zajedljivosti. Meutim, sve su to
rado podnosili, jer je on bio veoma dobar ovek i hrabrio je
svoje uenike u svemu. U privatnom ivotu je bio vrlo drue
ljubiv i spreman da uini dobro, ali je u svojoj skromnosti
veoma eleo da se njegova usluga prikri je. Kad je jednom
prilikom posetio bolesnog Ktesibija i video u kakvom se te
kom stanju nalazi, on je kriom stavio kesu s novcem pod
njegov jastuk. A kad je ovaj to naao, rekao je: To je Arke-
sUajeva ala! Ali i drugom prilikom mu je poslao hiljadu
drahmi.
38 Jednom prilikom je upoznao Arkaanina Arhiju s Eume-
nom i postigao to da ovaj bude unapreen u velike poasti.
Poto je bio slobodouman i nimalo nije mario za novac, prvi je
poseivao predstave za koje su se sedita plaala, a naroito je
voleo da ide na predstave Arhekratove i Kalikratove, za koje
se plaao zlatnik. Pomagao je mnogima i skupljao priloge za
njih. Neko je jednom pozajmio od njega neki srebrni predmet,
kako bi mogao doekati prijatelje, i nije ga vie nikad vratio.
Ali Arkesilaj nije ni zatraio da mu ga vrati i pravio se kao
da ga nije ni dao na zajam. Drugi priaju da ga je dao na zajam
namemo, a kad mu ga je ovaj vratio, Arkesilaj mu ga je poklo
nio, je r je dotini bio siromah. On je i u Pitani imao neko
imanje, sa koga mu je njegov brat Pilad slao to je bilo po
trebno. Stavie, i Eumen, Filetajov sin, davao mu je dosta
darova, i zato je jedino njemu od svih kraljeva posvetio neka
od svojih dela.
39 Mnogi su potovali i Antigona, i kad god bi ovaj doao u
Atinu, oni bi mu polazili u susret da ga saekaju; a Arkesilaj
bi ostajao kod kue, je r nije eleo da mu se namee zbog svoga
130
 poznanstva s njim. Bio je najvei prijatelj s Hieroklom, zapo-
vednikom Munihije i Pireja. I kad god se odravala neka sve
anost, on bi odlazio k njemu. I mada je ovaj navaljivao da
izrui njegove pozdrave Antigonu, nije ga mogao pridobiti za
njega, nego bi odlazio samo do kapije, pa bi se vratio. Posle
pomorske pobede koju je odneo Antigon,18 kad su mnogi do
lazili k njemu i pisali mu laskava pisma, Arkesilaj je utao.
Ali je ipak jednom otiao u ime svoje domovine u Demetrijadu
Antigonu kao poslanik, ali nije nita postigao. elo vreme je
provodio u Akademiji, izbegavajui svako politiko delovanje.
40 Jednom prilikom, dok je boravio u Atini, zadrao se due
vreme u Pire ju i tamo drao svoje rasprave, iz prijateljstva
prema Hijeroklu, pa su ,ga zbog toga neki graani napadali.
Bio je veoma iroke ruke (ta drugo nego drugi Aristiip?) i
voleo je da dobro jede, ali samo s onim ljudima koji su imali iste
poglede kao i on. Javno je iveo s heterama Teodetom i Filom iz
Eleje. Kad Su ga neki zbog toga kritikovali, on je odgovorio
Aristipovim izrekama. Voleo je takoe deake, i bio veoma sklon
tome. Stoici iz okoline Aristona sa Hiosa optuivali su ga zbog
41 toga nazivajui ga kvariteljem omladine i bezobraznim uite
ljem nemoralnosti. Priaju da se naroito bio zagrejao za Deme-
trija, koji je otplovio u Kirenu, i za Kleoharesa iz Mirleje.
Pria se da je jednom prilikom, kad su neki pijani veseljaci
doli na njegova vrata, rekao da je on, to se njega tie, voljan
da im otvori kapiju, ali da mu Kleohares to ne doputa. Ovoga
mladia su voleli i Lahesov sin Demohar, i Bugelov sin Pitokle,
a kad ih je jednom Arkesilaj uhvatio, on im je veoma uzdrljivo
naredio da idu. Zbog svega toga su ga napadali i ismevali
kritiari koje sam napred spomenuo, kao oveka koji trai na
klonost gomile i slavu. A najee su ga napadali ljudi iz kruga
peripatetiara Hijeronima kad god bi skupljao prijatelje -da
proslavi roendan Antigonovog sina Alkioneja, za koju je
42 priliku Antigon slao velike sume novca da bi imali za uivanje.
Tada je uvek izbegavao svaku raspravu o vinu. Aridiku, koji je
predlagao neku raspravu i traio od njega da o tome govori,
on je rekao: Ba to je naroita osobina filozofije da zna za svaku
stvar kad je za to zgodna prilika.19 A to se tie prebacivanja i
klevetanja da je prijatelj gomile, Timon, izmeu ostalog,
kae i ovo:
Tako ree i ue u gomilu koja ga je okruivala.
A oni su bili zaprepaeni njime kao to su zebe sovom,
ukazujui na njega kao na sujetnog oveka, zato to je
laskao gomili.
Zaista nikakva velika zasluga, zato se prsi kao kakav glupak?
9
131
 Ali, pored svega toga, on je bio skroman, tako da je svoje
uenike podsticao da sluaju i druge uitelje. I kad neki mladi
sa Hiosa nije bio zadovoljan njegovim raspravljanjem, nego
Hijeronimovim koga smo ranije spomenuli, Arkesilaj ga je od
veo i upoznao s tim filozofom posavetovavi ga da se lepo
ponaa.
43 I ova ljupka pria pripoveda se o njemu. Jednom oveku
koji ga je pitao zato uenici svih drugih kola prelaze u kolu
Epikura, dok iz Epikurove kole niko ne odlazi, on je rekao: Od
ljudi mogu postati eunusi, ali od eunuha ne mogu postati ljudi.
I najzad, ve blizu kraja, on je svoju celokupnu imovinu
ostavio bratu Piladu, je r ga je kriom od Moeresa odveo na
Hios i odande vratio u Atinu. U ivotu se nikad nije enio niti
je imao dece. Ostavio je tri oporuke: prvu je ostavio u Eretriji
na uvanje kod Amfikrita, drugu u Atini kod nekih prijatelja, a
treu je poslao svojoj kui Taumaziju, jednom od svojih roaka,
sa zahtevom da je sauva. Njemu je napisao i ovo:

Arkesilaj pozdravlja Taumazija,

44 Predao sam Diogenu oporuku da ti je donese. Je r zbog moje
este bolesti i telesne slabosti, odluih da napiem oporuku da,
ako bi se desilo neto neprijatno, ti, koji si mi bio tako vemo
odan, ne bi pretrpeo neku tetu kad ja umrem. Ti si najdostoj
niji poverenja od svih ostalih tamo da oporuku uva, i. zbog
svojih godina i zbog srodnikih veza sa mnom. Seti se, dakle, da
sam imao potpuno poverenje u tebe i pokuaj da bude pravedan
prema meni, tako da, koliko se tebe tie, sve to sam odluio
bude izvreno dostojno mene. Prepis ove oporuke se nalazi u
Atini kod nekih mojih poznanika i u Eretriji kod Amfikrita.
Umro je, kao to pria Hermip, od preteranog uivanja
istog vina,* to je uticalo na njegov razum; imao je ve
sedamdeset pet godina, potovan od Atinjana kao niko pre njega.
45 Moj epigram posveen njemu glasi (Anthol. Pal., VII, 104):
ZaSto si se, Arkesilaju, toliko nalivao istim vinom
da si izgubio razum?
Ne alim te toliko to si umro, nego zato to si
vreao Muze sluei se neumereno aom.

* Tj. nije, po obiaju, meao vino s vodom. Red.

132
 Bila su jo tri Arkesilaja: jedan pesnik, drugi elegiar,
a trei vajar. Ovom je i Simonid posvetio ovaj epigram
(Anthol. Planudea, III, 9):
Ovo je kip Artemide, i cena mu je dvesta parijskih
drahmi iji je znak jarac. Nainio ga je Arkesilaj,
dostojni sin Aristodikov, dobro izveban u Ateninoj
vetini.
Filozof, o kome smo u prethodnim redovima pisali, bio je
u punoj snazi oko sto dvadesete olimpijade (300296), po
podacima Apolodorovim u Hronologiji.

GLAVA 7. BION

(Oko 300 pre n. e.)

46 Bion je bio poreklom iz Boiistena. A ko su m u bili
roditelji i kakve su bile prilike pre nego to se posvetio filozofiji
objanjava on sam Antigonu. Jer, kad ga je ovaj pitao [po
navljajui Homerov stih]: Ko si ti i odakle si? Gde je tvoj
grad? Gde roditelji? (Hom. Odyss., 10, 325) odgovorio je,
znajui da su ga ve bili oklevetali kod kralja: Moj je otac
bio osloboenik koji je nos brisao rukavom (mislei pri tome
da je prodavao suenu ribu), rodom iz Boristena; nije imao lica,
nego samo natpis na licu, simbol gospodareve svireposti. Majka
mi je bila ba kakvu je jedan takav mogao da uzme za enu,
iz javne kue. Kasnije je moj otac na neki nain izvrio prevaru
u vezi s prihodima, pa su ga zajedno s nama prodali. I neki retor
kupi mene, tada veoma mladog i prijatnog. I kad je umro,
ostavio mi je sve to je imao. Ja sam tada spalio njegove spise,
47 pokupio sve to je bilo pri ruci, otiao u Atinu i posvetio se filo
zofiji. Takvim poreklom i takvom krvlju se ponosim. (Hom., II,
6, 211). Eto, to je pria o meni. Tako da je ve vreme da
Persej0 i Filonid prestanu da je prepriavaju. A ti sudi po
meni.
Bion je zaista bio prevrtljivog karaktera, lukav sofist, pa je
zbog toga esto neprijateljima filozofije pruao priliku za kleve
tu. U nekim stvarima je, meutim, bio ak pompezan (pompikos),
i mogao je da se prepusti uobraenosti. Ostavio je mnogo me
moara i izreka koje su pruale zgodnu priliku da se iskoriste.
Tako, kad su mu prebacivali to se ne udvara nekom deaku,
on je odgovorio: Nemogue je uhvatiti mek sir kukom.
133
48 I na pitanje ko se vie plai, rekao je: Onaj koji eli da bude
najsreniji. Kad ga je neko pitao za savet da li da se eni
(jer i ta pria mu se pripisuje), odgovorio je: Ako se oeni
runom enom, kaznie samog sebe; a ako uzme lepu enu,
nee je sauvati za sebe samoga81 ( ) ** Starost
je nazivao lukom svih nesrea; bar sva zla uzimaju utoite u
njoj. Slava je, po njemu, majka vrlina; lepot'a je tue dobro;
bogatstvo su nervi uspeha. Nekom koji je potroio elo imanje u
jelo rekao je: Amfijaraja je progutala zemlja, a ti si progutao
zemlju. Biti nesposoban da se podnese neko zlo samo po sebi
je zlo. Osuivao je one koji su palili ljude kao da ne oseaju
49 nita, pa ih ipak pale kao da oseaju. On je stalno govorio da
je mnogo bolje ukazivati usluge drugima nego uivati usluge
koje su vam drugi priinili. Napadao je ak i Sokrata, jer, ako
je oseao elju za Alkibijadom pa se uzdrao, onda je bio
budala; a ako nije oseao tu elju, onda nije uinio nita
neobino. Govorio je da je put u Had lak; je r ljudi odlaze tamo
zatvorenih oiju. Alkibijada je kudio govorei da je kao deak
mueve terao od ena, a kao mladi ene od njihovih mueva.
Dok su se Atinjani vebali na Rodu u govomitvu, on je poua
vao filozofiju. I nekome koji mu je to prebacivao rekao je:
Doneo sam penicu; kako, onda, da prodajem jeam?
50 Govorio je da bi oni to ive u Hadu bili mnogo stroe
kanjeni kad bi posude kojima prenose vodu bile itave umesto
to su probuene. Nekom dosadnom brbljivcu koji mu je traio
pomo odgovorio je: Uiniu ti to treba ako poalje druge da
govore za tebe, a ti da se ne pojavi. Putujui jednom s nekim
ljudima koji su bili na zlu glasu, on je upao meu pirate. I kad
njegovi saputnici rekoe: Propali smo ako nas pronau on
ree: A ja sam propao ako me ne prepoznaju. Govorio je da
je uobraenje prepreka za napredak. Nekom bogatom tvrdici re
kao je: Ovaj nije stekao bogatstvo, nego je bogatstvo steklo
njega. Je r tvrdice vode rauna o imanju kao da pripada njima,
ali nemaju od njega vee koristi nego da pripada drugome. Dok
51 su ljudi mladi, oni su hrabri, a samo u starosti dostiu najvii
stepen razuma. Razumnost se toliko istie od ostalih vrlina
kao to se ulo vida istie ispred ostalih ula. Govorio je da
starost ne treba grditi, poto svi elimo da je dostignemo. Ne
kom klevetniku koji je pokazivao ozbiljno lice uputio je ove
rei: Ne znam da li ti se desilo neto neprijatno, ili tvom
susedu neto prijatno? Nisko poreklo, govorio je, jeste lo
partner za slobodan razgovor, jer (Euripid, Hippol., 424):
plai oveka, pa makar kako ovano bilo njegovo srce.

134
 Treba da posmatramo kakvi su nam prijatelji, da se ne bi
mislilo da se druimo s loim ili da odbijamo prijateljstvo
dobrih.
Bion je u poetku odbijao uenja Akademije, u vreme dok
je bio Kratesov uenik. Posle je prihvatio uenje kinika, i uzeo
52 ogrta i bisage. Jer to drugo bi ga moglo pridobiti za uenje
o apatiji? Posle toga je preao u teodorike poto je sluao Teo
dora, s nadimkom Bezbonik (Atheos), koji je u svakom pogledu
primenjivao sofistike metode. Posle ovoga sluao je peripate-
tiara Teofrasta. Bio je teatralan i veoma spretan u tome da
sve pretvori u alu, sluei se pri tom vulgarnim reima. I
poto je upotrebljavao svaki stil govora, kau da je Eratosten
za njega rekao da je Bion prvi filozofiju obukao u cvetno odelo.
Bio je vet i u parodiranju. Tako su njegove i ove rei:
Dragi moj Arhita, roen s muzikom, bogat u svom
uobraenju, najiskusniji ovee pri izazivanju najvee
svae.*
53 Izlagao je poruzi i muziku i geometriju. iveo je nastrano, i
zato se selio iz grada u grad pokuavajui ponekad da od toga
napravi veliki teatar. Tako je na Rodu ubedio mornare da
obuku odelo kakvo nose studenti i da ga prate. A kad je u
njihovoj pratnji uao u gimnazijum, bili su svi pogledi upereni
u njega.
Imao je obiaj da usini ponekog mladia, da bi u njima
uivao u nasladi23 i da mu njihova naklonost bude od pomoi. Bio
je veoma sebian iako je snano isticao parolu: Prijateljima je
sve zajedniko. Stoga se ne pominje nijedan njegov uenik,
mada ih je bilo mnogo koji su poseivali njegova predavanja.
54 Pa ipak je neke naveo na bestidnost. Tako je, na primer, Betion,
jedan od njegovih intimnih prijatelja, jednom prilikom rekao
Menedemu: Sto se mene tie, Menedeme, ja provodim noi s
Bionom, ali mislim da mi se nije dogodilo nita to ne bi bilo
u redu. Svojim poznanicima je esto govorio s nipodatavanjem
bogova, je r je to uenje s uivanjem prihvatio od Teodora.
A kasnije, kad se razboleo, kao to priaju ljudi iz Halkide (a
tamo je i umro), ubedili su ga da nosi amulet i da se kaje za
sve ono ime je uvredio boanstva. Poto nije imao bolniara,
bio je u tekom poloaju, sve dok mu Antigon nije poslao dvojicu
slugu. Favorin u arenoj istoriji pria da ih je pratio i sam kralj
u nosiljci.
* Parafraza Homerovog stiha (Ilijada, III, 182, i Ilijada, I, 146 i
XVIII, 170).

135
 Pa ipak je umro, i ja sam ga ovako optuio (Anthol. Plan.,
V 37):
55 ujemo da Bion, koga je rodila skitska zemlja Boristena, govori da
bogovi u stvari uopte ne postoje.
Da je ostao pri ovom svom miljenju, bilo bi pravo da se kae:
On misli kako ga je volja; pogreno, razume se, ali tako on misli.
A kad je pao u dugotrajnu bolest i poto se bojao da e umreti,
on, koji je tvrdio da bogova nema, i nije hteo hram ni da pogleda,
koji se esto rugao ljudima koji su bogovima prinosili rtve,
56 sada je ne samo naslaivao noseve bogova dimom, mau i mi
risima iznad ognjita i oltara i stola, i rekao je ne samo
ovo; Greio sam, oprostite mi ono to je prolo . nego je
veselo dozvolio jednoj starici da mu stavi amulet oko
vrata, i u dubokoj veri povezao je obe ruke koom i sta
vio ramnos* i lovorovu granicu iznad vrata, spreman pre
57 da se svemu podvrgne nego da umre. Luak, jer je eleo da se
naklonost bogova moe kupiti za neku odreenu cenu, kao da bo
govi postoje upravo zato to je Bion poeleo da ih prizna! Uza
ludna je bila njegova mudrost kad je brbljivac ve postao takorei
prah i pepeo i pruio ruke ovim reima: Pozdravljen, Pluto,
zdravo da si!
58 Desetorica su se zvali Bion. Prvi onaj koji je bio savremenik
Ferekida sa Sirosa; njemu se pripisuju dve knjige pisane jon
skim dijalektom. Drugi je bio iz Sirakuze, autor retorskih pri
runika; trei ovaj filozof; etvrti naslednik Demokritov i
matematiar, rodom iz Abdere; pisao je na atikom i jonskom
dijalektu; on je prvi tvrdio da ima mesta gde no traje est
meseci,*4 a dan takoe est meseci. Peti je bio rodom iz grada
Soloi, autor je jednog dela o Etiopiji. esti retorik, kome se
pripisuje devet knjiga nazvanih po Muzama. Sedmi je bio
lirski pesnik. Osmi vajar iz Mileta, koga pominje Polemon.
Deveti je tragiar, jedan od takozvanih tarsijskih pesnika.
Deseti vajar iz klazomena ili Hiiosa, koga pominje Hiponaks.

GLAVA 8. LAKID

(Predstojnik Akademije od 242216. pre n. e.j

59 Lakid, Aleksandrov sin, bio je rodom iz Kirene. On je
osniva Nove akademije, naslednik Arkesilajev, ovek veoma
estit; imao je prilian broj oboavalaca. Marljiv od mladih
nogu, mada siromaan, bio je ljupkih manira i prijatan u dru
tvu. Za njega se pria neto vrlo zanimljivo u vezi s domaim
* Nekakvo iblje puno tmja. Preu.

136
 poslovima. Naime, kad god bi doneo neto iz ostave, uvek bi
ponovo zapeatio vrata i svoj peatni prsten bacio kroz otvor da
bi tako bio siguran da nee nita od onoga to se tamo nalazi
biti ukradeno. A kad je to primetila njegova posluga, rastvorie
mu peat, odnesoe sve to su hteli, a zatim prsten ponovo ba
cie na isti nain kroz otvor u ostavu. I nikad nisu bili otkriveni
da to rade.
60 Lakid je drao predavanja u Akademiji, u vrtu koji je bio
uredio kralj Atal, koji je po njemu nazvan Lakideum. On je
uradio neto to nijedan od njegovih prethodnika nije uinio:
predao je jo za ivota kolu Foanima Telekleju i Evandru.
Od Evandra je kolu primio Hegesin iz Pergama, a od njega
Kamead. Jedna lepa izreka se pripisuje Lakidu. Kad je Atal
poslao po njega, on je, priaju, rekao da slike treba najbolje
posmatrati izdaleka. Geometrijom se poeo baviti kasno, i kad
ga je neko pitao je li to zgodno vrem ean je odgovorio: Zar
ak ni sada?
61 Glava kole je postao u etvrtoj godini 134. olimpijade
(241240), upravljao je njom dvadeset i est godina. Umro je
od paralize, zbog preteranog pia. I njemu sam posvetio Ovaj
epigram (Anthol. Pal., VII, 105):
0 tebi, Lakie, uo sam priu kako te je akho uhvatio za noge
1 odvukao na vrhovima prstiju u Had.
Zar nije bilo jasno, kad bog vina Dionis doe silom u nas, da
nam omeka udove; zar nije zbog toga nazvan Liajos*.

GLAVA 9. KARNEAD
(213129. pre n. e.)
62 Kamead, sin Epikomov ili Filokomov, kako kae Alek
sandar u svom delu Redosled filozofa, bio je iz Kirene. On je
paljivo proitao dela stoika, a naroito Krisipova, i, napada
jui ih veoma spretno, stekao je toliku slavu da je esto govorio:
Da nije bilo Hrisipa, ne bi bilo ni mene. Bio je neverovatno
marljiv, ali u fizikom pogledu nije bio toliko jak kao u etikom.
Zato je putao kosu i nokte da mu rastu, jer je bio veoma odan
nauci. Njegova snaga u filozofiji je bila tolika da bi ak i retori
naputali svoje kole i odlazili da ga sluaju.
* Lyaios (Lyaeus) onaj koji ini udove mlitavim, naziv za Dio-
niza. Prev.

137
63 Imao je veoma jak glas, tako da mu je upravitelj gimnazi-
jum a jednom poruio da ne vie toliko. Na ovo je on odgovorio:
Pa, onda, daj mi neto da umerim svoj glas! A ovaj je vrlo
zgodno rekao: Mera su ovi tvoji uenici.25 Bio je vrlo jak u
vraanju udaraca, a i straan protivnik u traenjima. Odbijao je
svaki poziv na ruak iz razloga koje smo ve naveli. Jedan od
njegovih uenika je bio Mentor iz Bitinije. Ovaj je jednom
prilikom doao k njemu na razgovor. Kad je pokuavao da ga
odobrovolji s jednom Kameadovom konkubinom, kako nam
pria Favorin u arenoj istoriji, Kamead je, u vidu parodije,
rekao ovo na njegov raun:
64 Ovamo dolazi jedan iskren starac s mora,
slian Mentoru i po liku i glasu.*
Ja kaem da se on progna iz ove kole.
A ovaj je ustao i rekao:
Oni pozivahu glasno i vojska se skupljae brzo.**
Izgleda da se prilino plaio sm rti i esto je ponavljao:
Priroda koja je ovo telo sklopila hoe i da ga rasturi. Kad je
uo da je Antipater umro popivi otrov, bio je veoma dirnut
hrabrou kojom je umro i rekao: Dajte i meni. I kad su ga
pitali: Sta? odgovorio je: Medovinu. Kad je umro, na
stalo je, kako se pria, pomraenje Meseca, tako da bi se moglo
rei da je najlepa svetlost na nebu posle Sunca na ovaj nain
izrazila svoju simpatiju.
65 Apolodor u Hronici kae da je napustio ovaj svet ljudi u
etvrtoj godini sto ezdeset druge olimpijade (129128), poto
je doiveo osamdeset pet godina. Njemu se pripisuju pisma
koja je uputio svom prijatelju Arijaratu, kralju Kapadokije.
Sve ostalo su napisali njegovi uenici, a on nije ostavio nita
za sobom. I njemu sam posvetio epigram u logaedskom metru,
koji glasi: (Anthol. Plan., V, 39):
Zato, Muzo, trai da kudim Kameaa? Jer, neznalica je onaj
koji nije shvatio kako se on plaio smrti. I kad je
imao najgoru bolest od koje je polagano umirao, on
nije hteo nai olakanje. Ali kad je uo da je Antipater
ugasio ivot nekim piem, traio je: Dajte i meni da
66 pijem! A ta? Dajte mi zaslaena vina!
Priroda koja me dri zajedno sigurno e me rasturiti.
Pa ipak je on siao pod zemlju, a bilo je mogue
da ode Had ranije da je skratio svoje muke.
* Kamead citira Odiseju, IV, 384; II, 268; II, 401. Prev.
** Hom., Ilijada, II, 52. Preu.

138
 Pria se takoe da je nou oslepeo, a da to nije znao.*6
Naredio je robu da zapali svetiljku. I kad ju je rob uneo i
rekao: Doneo sam je. Kamead ree: itaj mi!
Bilo je mnogo drugih njegovih uenika, ali je Klitomah bio
najuveniji, i o njemu treba sad da govorimo.
Ziveo je jo jedan Kamead, pesrdk elegija.

GLAVA 10. KLITOMAH

(Predstojnik Akademije od 129. godine pre n. e.)
67 Klitomah je rodom iz Kartagine. Ime mu je bilo Hazdrubal.
Pouavao je filozofiju na svom m atem jem jeziku u svom gradu.
Kad je doao u Atinu, bilo mu je ve etrdeset godina; postao je
uenik Kameadov. Ovaj je u video njegovu marljivost, obrazo
vao ga je i poeo ga uvebavati. Njegova marljivost je ila dotle
da je napisao preko etiri stotine knjiga. Nasledio je Kameada
u upravljanju kolom i svojim elima je mnoga svoja uenja
objasnio. Vrlo dobro se upoznao sa sve tri sekte Akademijom,
peripatetikom i stoikom sektom.
Timon napada akademike uopte ovim stihom:
Opirnost akademika nezainjena solju.
Poto smo ovako pretresli akademike koji proistiu iz Pla
tona, sad da preemo na peripatetiare, koji takoe proistiu iz
Platona, a poinju Aristotelom.

139
 KNJIGA V
GLAVA 1. ARISTOTEL
(384322. pre n. e.)
1 Aristotel, sin Nikomaha i Faestide, roen je u Stagiri.
Njegov otac Nikomah vodio je poreklo od Mahaonovog sina
Nikomaha, a Mahaon je bio sin Asklepijev. Tako pria Hermiip u
knjizi O Aristotelu. Ziveo je s Aminton, kraljem makedonskim
kao njegov lekar i prijatelj. Aristotel je bio najprisniji Platonov
uenik. Po kazivanju Timona Atinjanina* u spisu O biografi
jama, u govoru je malo vrskao. Priaju da je bio slabih udova
i da je imao sitne oi. Upadao je u oi svojim odelom, prstenjem
i nainom kako se iao. Timon pria da je s konkubinom
Herpilidom imao sina Nikomaha.
2 Aristotel se jo za vreme Platonova ivota odvojio od
Akademije. Kau da je Platon izjavio: Aristotel me je odgur
nuo kao to drebad odbijaju majku koja ih je rodila. Hermip
u svojim Biografijama kae da je bio poslanik Atinjana kod
Filipa kada je upravitelj Akademije postao Ksenokrat. Kad
se Aristotel vratio i video da je kola pod upravom drugog
oveka, on je izabrao etalite u Likeju i etao se raspravljajui
sa svojim uenicima o filozofiji sve dok ne bi dolo vreme da
se natrljaju uljem. Odatle je i bio nazvan peripatetikom. Drugi,
opet, tvrde da mu je to im e dato zato to se etao s Aleksan
drom kad je ovaj ozdravio, i s njim razgovarao o izvesnim
stvarima.
3 A kad ih se sakupilo ve vie, on je seo i rekao: Runo
je utati, a Ksenokrata ostavljati da govori. Svoje uenike je
uio da raspravljaju o izvesnoj temi, vebajui ih pri tom u
* Ovde je, po svojoj prilici, re o Timonu (Timtheos), Platonovu
ueniku i atinskom vojskovoi; umro je 350. pre n.e^ prognan u Hal-
kidiku. Prev.

140
 retorici. Posle toga je odlazio eunuhu Hermiji, tiraninu u Atar-
neji.* Kau da je ovaj bio njegov ljubimac. Drugi tvrde da je
bio za njega vezan rodbinskim vezama, poto mu je dao za
enu kerku ili neaku. Tako pria Demetrije iz Magnezije u
svom delu O pesnicima i piscima istog imena. Ovaj pisac ta-
koe tvrdi da je Hermija bio Eubulov rob, da je bio rodom iz
Bitinije i da je ubio svoga gospodara. Aristip opet, u prvoj
4 knjizi svog dela O luksuzu starih, pria da se Aristotel zalju
bio u Hermijevu konkubinu, i da je ovaj dao pristanak i da se
njome oeni, i da je, u neizmemoj radosti, svojoj eni prineo
rtvu kao to Atinjani prinose rtve Demetri u Eleuzini**, da je
Hermiji posvetio pean koji ovde navodimo. Posle toga je bo
ravio u Makedoniji kod kralja Filipa, pde je kao uenika pri
mio njegovog sina Aleksandra, i da je molio Aleksandra da
ponovo podigne njegov rodni grad, koji je Filip razorio i da je
to postigao. Cak je doneo i zakone za njegove stanovnike. Kau
da je i u koli, ugledajui se na Ksenokrata, sproveo odredbu
da se svakih deset dana odreuje novi upravnik. Kad je izgle
dalo da je dovoljno dugo boravio kod Aleksandra, otiao je u
Atinu poto je pre toga upoznao Aleksandra sa svojim roakom
5 Kalistenom iz Olinta. A kad je ovaj suvie slobodoumno razgo
varao s kraljem i nije sluao njegov savet, kau da ga je Ari
stotel prekorio ovim reima:
Bie ti dosuen kratak ivot, dete, ako ovako govori.
(Homer, II, 18, 95).
Tako je i bilo. Poto je bio osumnjien da je sklopio zaveru
protiv Aleksandra na strani Hermolajevoj, bio je zatvoren u
gvozdeni kavez, i tako su ga nosili okolo dok se nije napunio
vaima, je r nije mogao da se neguje; naposletku su ga bacili
pred lava, te je tako zavrio ivot.
Aristotel je, dakle, stigao u Atinu, i upravljao je kolom
trinaest godina, pa se posle toga povukao u Halkidu, je r ga je
hierofant Eurimeon optuio zbog bezbonitva, ili DemofU,
kako pria Favorin u Meovitoj istoriji, toboe zato to je bio
6 sastavio himnu u ast pomenutog- Hermije, kao i zbog ovoga
natpisa za statuu u Delfima (Anthol. Plan., III 48):
Ovoga oveka, povredivi sveti zakon besmrtnih bogova,
ubio je kralj Persijanaca naoruanih lukom.
Nije ga savladao kopljem otvoreno u ubilakoj borbi,
nego izdajstvom uz pomo jednog oveka kome je verovao.
* Atameja (Atarneds) grad i zemlja u Mizij i, u Maloj Aziji.
Prev.
** Euseb. Praepar. evang. XV 2, 5. Prev.
141
 U Halkidi je popio kukutu i umro, kako pria Eumel u
petoj knjizi Istorija, poto je doiveo sedamdeset godina. Isti
autor kae da se Aristotel sastao s Platonom kad mu je bilo
trideset godina; ali u tome on grei. J e r Aristotel je iveo
ezdeset tri godine, a Platonov je uenik postao kad mu je bilo
sedamnaest godina. A ona himna glasi ovako:
7 Vrlino, tegobna za rod smrtnih ljudi da te postigne,
najdivnija nagrado ivota,
zbog tvoje lepote, device,
bila bi divna sudbina i da se umre u Heladi
i da se podnose unitavajui napori koji ne zamaraju.
Takvu snagu ti stavlja u duu, neunitivu, bolju od
zlata, miliju od roditelja i sna na blagotvornim oima.
Zbog tebe su Zevsov sin Herakle i Ledini sinovi
mnogo izdrali u naporima, pratei tvoju snagu,
8 I iz udnje za tobom dooe Ahil i Ajant u Hadov dvor,
a zbog tvoje divne lepote 1 pitomac Atame je bio je
lien svetlosti sunca. Stoga e se njegova dela opevati,
i Muze, erke Mnemosine, uinie ga besmrtnim uzdiui
velianstvo Zevsa, uvara stranaca, i ljupkost veitoga
prijateljstva.
Jedan moj epigram posveen njemu glasi ovako (Anthol. Pal.,
VII, 107):
Eurimedon, svetenik Deinih misterija, hteo je jednom
da optui Aristotela za bezbonitvo, ali je on popio
kukutu i izbegao gonjenje. To je tada bio lak nain
da se pobedi nepravedna kleveta.
9 Favorin u svojim Meovitim {storijama pria da je Aris
totel bio prvi koji je napisao sudski govor u svoju sopstvenu
odbranu, napisan ba za ovaj proces, i kae da je rekao u
Atini:
Kruka zri za krukom, i smokva za smokvom.*
Apolodor u Hronikama kae da je roen u prvoj godini
devedeset devete olimpijade (384383). Pridruio se Platonu
i s njim proveo dvadeset godina, poto je sa sedamnaest godina
postao njegov uenik. Doao je u MitUenu za vreme arhonta
Eubula u etvrtoj godini sto osme olimpijade (345344). Kad
je Platon umro u prvoj godini te iste olimpijade za vreme
10 arhonta Teofila (347346), Aristotel je otiao Hermiji i tamo
ostao tri godine. Za vreme arhonta Pitodota, u drugoj godini sto
devete olimpijade (342341), otiao je kralju Filipu, kad je
Hom., Odiseja, VII, 120. Preo.

142
 Aleksandru bilo petnaest godina. U Atinu je stigao .u drugoj
godini sto jedanaeste olimpijade (335334), i drao predavanja
u Likeju trinaest godina. Posle toga se povukao u Halkidu u
treoj godini sto etrnaeste olimpijade (322321), i umro od
bolesti star ezdeset tri godine, za vreme arhonta Filokla, kada
je i Demosten umro u Kalauriji. Pria se da je zbog toga to je
doveo Kalistena u vezu s Aleksandrom pao u nemilost kod
kralja i da je Aleksandar, da bi mu zadao bol, ukazao poast
Anaksimenu1 a Ksenokratu poslao poklone.
11 Teokrit sa Hiosa narugao mu se epigramom, kako pria
Ambrion2 u svojoj knjizi O Teokritu, ovako (Anthol. Pal.,
II, 46):
Eunuhu Herniji, a zajedno s njim i robu Eubulu, podie
ovaj kenotaf praznoglavi Aristotel koji je
nateran zbog beskrajnog apetita vie voleo da ivi
na uu Borbora* umesto u Akademiji.
I Timon ga je takoe bocnuo recima:
I Aristotel sa svojim praznim brbljanjem
Ovo je, dakle, bio filozofov ivot. Ali mi smo naili i na
njegov testament, otprilike ove sadrine:
12 Sve e biti dobro; a ako se to dogodi, Aristotel je odluio
ovako. Da izvrilac u svima stvarima i u svemu bude Anti-
pater. Dok Nikanor stigne, da se staraju Aristomen, Timarh,
Hiparh, Dioteles i Teofrast (ako on to hoe i ako mu to prilike
dozvoljavaju) o deci i o Herpilidi i o svemu to je za sobom
ostavio. A kad devojka poraste da je uda za Nikanora; ali ako
se detetu neto dogodi ne daj boe, i nee se dogoditi
pre njenog braka, ili poto se ve uda, a dece jo nema, neka
Nikanor bude staratelj i o detetu i o svemu ostalom, i neka
upravlja tako kako je dostojno i njega samoga i nas. Nikanor
e se starati i o devojci i o sinu Nikomahu onako kako misli
da je za njih u svakom pogledu najbolje, kao otac i brat. A
ako se Nikanoru to dogodi ne dao bog ili pre nego to
13 uda devojku, ili poto ju je udao, ali pre nego to dou deca,
neka vai sve ono to on bude naredio. Ako Teofrast eli da
ivi s njom, njegova prava e biti ista kao Nikanorova. U dru
gom sluaju staraoci e upravljati u sporazumu s Antipatrom
to se erke i deaka tie onako kako im izgleda najbolje.
Staraoci i Nikanor, seajui se i mene i Herpilide kako je uvek
bila potena i odana meni u svakom pogledu, da se postaraju,
* Tj. na uu prljave reke, Preo.

143
 ako ona poeli da se uda, da ne poe za nekog nedostojnog
oveka. Osim onoga to je ve primila, da joj se da jedan
talant srebra iz ostavtine i tri sluavke koje ona zatrai, i
14 devojku koju ve ima, i slugu Pireja. I ako eli da se naseli
u Halkidi, da dobije i stan u bati, a ako eli da ivi u Stagiri,
onda kuu moga oca. Koju god od ovih kua ona bude izabrala,
staraoci e je opremiti nametajem po svome nahoenju i
onako kako i samoj Herpilidi odgovara. Nikanor e se starati
i o deaku Mirmeksu da bude odveden njegovima, onako kako
je to dostojno mene, zajedno s onim to smo od njega primili.
Ambrakidu treba osloboditi, i na dan svadbe moje keri da joj
se da pet stotina drahmi i devojka koju sada ima. Tali, pored
devojke koju ve ima i koja je bala kupljena, da se preda
15 hiljadu drahmi i jo jedna devojka. A Simon, osim onog novca
koji mu je ve ranije bio dodeljen, neka dobije ili jednog roba,
kupljenog za njega, ili da primi jo neku sumu novca. Tihon,
Filon i Olimpije i njegovo dete da se oslobode kad se moja
erka uda. Niko od slugu koji su me sluili ne srne biti prodat,
nego ih treba i dalje zadrati, a kad dou u odgovarajue go
dine, da se puste na slobodu ako to zaslue. Moji staraoci e se
takoe brinuti o tome da se dovre slike koje su Grilijonu bile
poverene da ih dovri, i da se izloe, i to Nikanorova, Prokse-
nova, koje sam ja sam nameravao da izvrim, i slika Nikanoro-
16 ve majke. Oni e takoe izloiti i dovreni Arimnestov kip, da
mu bude spomenik, poto je umro bez ece; takoe e posvetiti
kip moje majke Demetri u Nemeji ili gde oni sami odlue.
A gde god mi podignu grob, tu da stave i Pitijadine kosti,
onako kako ona sama to bude odredila. Za uspomenu na Ni-
kanorov srean povratak, kao to sam se u njegovo ime zave-
tovao, da postave u Stagiri statue od kamena3 spasiocima Zevsu
i Atini, i to u prirodnoj veliini, visoke etiri lakta.*
Tako glasi Aristotelov testament. Pria se da su pronaene
i mnogobrojne posude, i da je Likon pominjao i njegovo kupa
n je u kadi u zagrejanom ulju, koje je posle toga prodavao.
Neki priaju da je na svoj stomak stavljao kesu s vrelim
uljem, a kad bi odlazio na spavanje, stavljali bi u njegovu ruku
loptu od bronze ispod koje se nalazla neka posuda; kad bi mu
lopta iskliznula iz ruke i pala u posudu, taj zvuk bi ga probudio.
17 Aristotelu se pripisuju neke naroito lepe izreke, otprilike
ovako. Na pitanje kakvu korist imaju ljudi od laganja, on je
odgovorio: To da im se ne veruje kad govore istinu. Kad
su mu jednom zamerili to je dao milostinju nekom loem o-
veku, on je rekao: Nisam se saalio na njegov karakter, nego
144
 na oveka. Imao je obiaj da svojim prijateljim a i uenicima,
kad god i gde god bi drao predavanja, stalno govori: Kao to
vid prima svetlost iz vazuha koji ga okruuje, tako dua prima
svetlost od n&uke (obrazovanja). esto bi govorio da su Ati-
njani pronali i penicu i zakone, ali da se oni koriste penicom,
a zakonima nikako.
18 Govorio je da su koreni obrazovanja gorki, ali da su plo
dovi slatki. Na pitanje ta brzo stari, odgovorio je: Zahval
nost. Traili su da kae ta je nada, i on je rekao: San budnog
oveka. Kad mu je Diogen ponudio suve smokve, osetio je
da se ovaj sprema da mu kae neto zajedljivo ako ih ne primi;
zato uze smokve i ree da je Diogen zajedno sa svojom alom
izgubio i smokve. Nekom drugom prilikom uzeo je ponuene
smokve, podigao ih uvis, kao to to rade deca, i rekao: Velik
je Diogen i vratio mu ih. On je smatrao da su za obrazo
vanje neophodne tri stvari: prirodna obdarenost, rad i nepre
stano vebanje. Kad je uo kako ga neko grdi, rekao je: Neka
19 me i biem iba dok sam odsutan. Za lepotu je govorio da je
bolja od svake druge preporuke. Drugi kau da je takvu defini
ciju dao Diogen, a da je on, Aristotel, rekao da je lepota boji
dar; Sokrat da je lepota kratkotrajna vladavina, Platon da
je prirodna nadmonost, Teofrast da je nema prevara, Teo-
k rit da je nesrea okovana u slonovu kost, a K am ead
da je to monarhija kojoj telesne strae nisu potrebne. Kad su
ga pitali u emu se razlikuju obrazovani ljudi od neobrazova
nih, rekao je: Onoliko koliko i ivi od mrtvih. Obrazovanje
je, po njemu, ukras u srei i utoite u nesrei. Vaspitai koji
obrazuju decu zasluuju vie priznanja nego ruoditelji koji su
im poklonili samo ivot; je r ovi su im pruili samo ivot, a
oni drugi i lep ivot. A kad se neko hvalio da je graanin jednog
velikog grada, on j'e odgovorio: Ne treba gledati na to, nego
20 na to ko je dostojan jedne velike domovine. Na pitanje ta je
prijatelj, odgovorio je: Jedna dua koja boravi u dva tela.
Ljudi se, priao je, dele tako da su jedni tedljivi kao
da e iveti veno, a drugi su takvi rasipnici kao da e ve
sutradan umreti. Kad se neko raspitivao zato tako mnogo vre
mena provodimo s lepim ljudima, on je rekao: To je pitanje jed
nog slepca. Na pitanje kakvu je korist imao od filozofije, od
govorio je: To to ja radim bez nareenja ono na to druge
tera strah od zakona.4 I kad je neko hteo da zna na koji nain
uenici postiu napredak, on je rekao: Navaljujui estoko
na one ispred sebe i ne ekajui na one pozadi. A nekom
brbljivcu, poto mu je svata napriao i onda pitao: Jesam li 10
10 Diogen
145
21 ti dosadio svojim brbljanjem? rekao je: Tako mi Zevsa,
nisi, je r te nisam ni sluao. Nekome koji ga je optuivao to
je nekom nevaljalcu dao neki novac je r pria glasi i ovako5
odgovorio je: Nisam pomogao oveku, nego onom to je u
njemu ljudsko. Na pitanje kako treba da se ponaamo prema
prijateljima, savetovao je: Onako kako bismo eleli da se i
oni prema nama ponaaju. Pravinost je nazvao vrlinom due
koja svakome deli svoje prema zasluzi. Obrazovanje je za nje
ga najlepa priprema za starost. Favorin u drugoj knjizi Uspo
mena kao njegovu uobiajenu izreku navodi ovo: Ko ima
mnogo prijatelja, nema pravog prijatelja. To se nalazi i u
sedmoj knjizi njegove Etike.* Ove se izreke, dakle, pripisuju
njemu.
Napisao je vrlo mnogo knjiga, i smatrao sam da je potrebno
navesti sve zbog sveopteg ugleda koji ovaj pisac uiva:
22 O pravinosti, etiri knjige, O pesnicvma, tri knjige, O fi
lozofiji, tri knjige, O dravniku, dve knjige, O retorici, ili Gri-
los, jedna knjiga, JSferint, jedna knjiga, Sofist, jedna knjiga,
0 ljubavi, jedna knjiga, Meneksen, jedna knjiga, Simpozijum
(Gozba), jedna knjiga, O bogatstvu, jedna knjiga, Protreptikon
(poziv za filozofiju), jedna knjiga, O dui, jedna knjiga, O m o
litvi, jedna knjiga, O plemenitom poreklu, jedna knjiga, O na
sladi (uivanju), jedna knjiga, Aleksandar, ili O kolonijama,
jedna knjiga, O kraljevstvu, jedna knjiga, O vaspitanju, jedna
knjiga, O dobru, tri knjige, Izvodi iz Platonovih zakona, tri
knjige, Izvodi iz Drave, dve knjige, O upravljanju (ekono
mici), jedna knjiga, O prijateljstvu, jedna knjiga, O aficijensu
1 afektu, jedna knjiga, O naukama, jedna knjiga, O spornim
pitanjima, knjige dve, Reenja spornih pitanja, etiri knjige. Sa-
fistike podele, etiri knjige, O suprotnostima, jedna knjiga,
O rodovima i vrstama, jedna knjiga, O naroitim oznakama,
23 jedna knjiga, Zabeleke o zakljuivanju, tri knjige, Preporuke
0 vrlini, dve knjige, Objekcije, jedna knjiga, O t aznim znae
njima filozofskih pojmova, jedna knjiga, O strastima, ili O
gnevu, jedna knjiga, O etici, pet knjiga, O elementima, tri
knjige, O nauci, jedna knjiga, O principu, jedna knjiga, Logike
podele, sedamnaest knjiga, O podelama, jedna knjiga, O pitanju
1 odgovoru, dve knjige, O kretanju, jedna knjiga, Protaze, jedna
knjiga, Eristine protaze, jedna knjiga, Silogizmi, jedna knjiga,
Prva analitika, devet knjiga, Druga velika analitika, dve knjige,
O problemima, jedna knjiga, Metodika pitanja, osam knjiga,
Upor. Aristotel, Nikomahova etika, prev. R. Salabali, Beograd
1958, str. 205 Prev.

146
 O boljem, jedna knjiga, O idejama, jedna knjiga, Definicije uz
24 topiku, sedam knjiga, Silogizmi, dve knjige, Nauka o silogiz
mima i definiciji, jedna knjiga, O poeljnom i sluajnom, jedna
knjiga, Osnove topike, jedna knjiga, Topika za definicije, dve
knjige, Strasti, jedna knjiga, O podelama, jedna knjiga, O ma
tematici (ili uenju?), jedna knjiga, Definicije, trinaest knjiga,
O zakljuivanju, dve knjige, O uivanju, jedna knjiga, Predloi,
jedna knjiga (Protaze), O slobodnoj volji, jedna knjiga, O lepom,
jedna knjiga, Stavovi zakljuivanja, dvadeset pet knjiga, Teze o
ljubavi, etiri knjige, Teze o prijateljstvu, dve knjige, Teze
o dui, jedna knjiga, Teze o dravi, dve knjige, O politici, kao
kod Teofrasta, osam knjiga, O pravinim postupcima, dve knji
ge, Pregled o gpvornitvu, dve knjige, Retorika, dve knjige,
Govornitvo, jedna knjiga, Drugi pregled o retorici, dve knjge,
Metodika pitanja, jedna knjiga, Teodektova retorika, jedna
knjiga, Rasprava o pesnikoj tehnici, dve knjige, Retoriki en-
timemi, jedna knjiga, O veliini, jedna knjiga, Podela entimema,
jedna knjiga, O dikciji, dve knjige, O savetovanju, jedna knjiga,
25 Pregled, dve knjige, O prirodi, tri knjige, O fizici, jedna knjiga,
O Arhitovoj filozofiji, tri knjige, O filozofiji Speusipovoj i Kse-
nokratovoj, jedna knjiga, Izvodi iz Timeja i drugih Arhitinih
dela, jedna knjiga, Protiv uepja Melisovih, jedna knjiga, Pro
tiv uenja Alkmeonovih, jedna knjiga, Protiv pitagorejaca,
jedna knjiga, Protiv Gorgijina uenja, jedna knjiga, Protiv
Kenofanovog uenja, jedna knjiga, Protiv Zenonovog uenja,
jedna knjiga, O pitagorejcima, jedna knjiga, O ivotinjama,.de
vet knjiga, Osam knjiga anatomskih opisa, Izvod iz anatomije,
jedna knjiga, O sloenim ivotinjama, jedna knjiga, O mito
lokim ivotinjama, jedna knjiga, O neplodnosti, jedna knjiga,
O biljkama, dve knjige, O fiziognomiji, jedna knjiga, O medi-
26 ini, dve knjige, O jedinici (monadi), jedna knjiga, O optici,
jedna knjiga, Prognoza oluja, jedna knjiga, O kretanju, jedna
knjiga, O muzici, jedna knjiga, O vetini pamenja, jedna knji
ga, O homerskom pitanju, est knjiga, Poetika, jedna knjiga,
Fizikalni problemi azbunim redom, 38 knjiga, Problemi, dve
knjige, Opti problemi, dve knjige, Mehanika, jedna knjiga,
Demokritski problemi, dve knjige, O magnetu, jedna knjiga,
Analogije i(parabole), jedna knjiga, Meovite zabeleke, dvana
est knjiga, Opisi rodova, 14 knjiga, Pravna pitanja, jedna knji
ga, Pobednici u Olimpiji, jedna knjiga, Pobednici pitijskih iga
ra, jedna knjiga, O muzici, jedna knjiga, Pitanja o Pitiji, jedna
knjiga, Spisak pobednika u Pitijskim igrama, jedna knjiga,
Dionizijske poibede (o Dionizijevim svetkovinama), jedna knji-
10
147
 ga, O tragedijama, jedna knjiga, Didaskalije, jedna knjiga,
Poslovice, jedna knjiga, Zakoni za zajednike gozbe, jedna knji
ga, etiri knjige zakona, Kategorije, jedna knjiga, O tuma-
27 enju, jedna knjiga, Ustavi 158 drava, po optem i privatnom
ureenju, demokratski, oligarhini, aristokratski, tiranski, Pi
sma Filipu, Pisma Selimbrijcima, etiri pisma Aleksandru,
Osam pisama Antipatru, Mantoru, jedna knjiga, Aristonu, jedna
knjiga, Olimpijadi, jedna knjiga, Hefestionu, jedna knjiga, Te-
mistagori, jedna knjiga, Filoksenu, jedna knjiga, Demokritu,
jedna knjiga, Pisma u heksametrima koja poinju: Sveti boe,
uzvieni strele. Elegija iji poetak glasi: Cerko boginje bla-
goslovene divnim porodom.
Ukupno njegovi spisi obuhvataju 445.270 redova.

28 Toliko, dakle, ima knjiga koje je on napisao. U njim a on

eli da kae ovo. Filozofija se deli na dva dela, praktini i teo
retski. Praktini obuhvata etiku i politiku; ovaj drugi deo ima
posla delimino s dravom a delimino sa ekonomijom doma
instva. Teoretski deo obuhvata fiziku i logiku, mada logika
ne ini jedan deo za sebe, nego je izraena paljivo kao in
strum ent za sva ostala polja nauke. Jasno je izloio da ona ima
dvostruki cilj da nas dovede do verovatnoe i do istine. Za
svaku od njih on je upotrebdo dva naina razm atranja: dijalek
tiku i retoriku gde se tei za verovatnoom, a analitiku i filo
zofiju (u liem smislu) kad je cilj istina; a ne proputa nita
to spada ili u otkrivanje ili suenje ili primenu. Sto se tie
29 otkrivanja, Aristotel je u Topici i Metodici ostavio prilian
broj stavova kojima se ovek moe dobro posluiti kao sred
stvom za ubedljivo reenje problema. Sto se tie suenja, po
mae ono to je izneo u Prvoj analitici i Drugoj analitici; u
Prvoj analitici procenjuju se premise, u Drugoj se radi o
proveravanju zakljuaka. Za praktinu upotrebu postoje pro
pisa o kontroverzi i dela o pitanju i odgovoru, sa sofistikim
pogrenim zakljucima, silogizmima i dinim. Kao kriterijum
istine za njega vae senzacije ulnog saznanja stvarno posto
jeih objekata, a za sve to je u etici, gde se radi o dravi, i
kui, i zakonima, kao kriterij vai razum.
30 Jedini krajnji cilj za njega jeste sluiti se vrlinom u jed
nom savrenom ivotu. On je takoe tvrdio da se srea sastoji
od tri vrste dobra: od duevnih dobara, koje on stvarno ozna
ava kao dobra sa najviom vrednosti; n a drugom mestu su
telesna dobra, zdravlje i snaga, lepota i sline stvari; na treem
mestu su spoljna dobra, kao to su, na piim er, bogastvo, ple-
148
 menito poreklo, ugled i slino. A vrlina sama po sebi nije
dovoljna da osigura sreu; telesna i spoljna dobra su takoe
oveku potrebna, jer mudar bi ovek bio bedan i jadan kad
bi iveo okruen bolovima, siromatvom i slinim stanjima.
S druge strane, porok je sam po sebi dovoljan da obezbedi
bedu, pa m akar koliko bio jsnabdeven telesnim i spoljnim
dobrima. Tvrdio je da vrline nisu u takvom meusobnom od-
31 nosu da jedna proizlazi iz druge. Jer ovek moe biti razuman,
ili pravian, a u isto vreme i neobuzdan i nesposoban da uprav
lja svojim strastima. Govorio je takoe *da mudar ovek nije
lien svih strasti, ali da e im salmo umereno sluiti.
Po njemu, prijateljstvo je istovetnost meusobne dobre
volje i naklonosti, utvrujui pri tom tri vrste prijateljstva:
jedno se zasniva na rodbinskim vezama, drugo na ljubavi, a
tree na odnosu prema gostima. Cilj ljubavi nije samo u zajed
nikom linom druenju, nego i u filozofiji. Po njemu, filozof
se moe i zaljubiti, a moe i uestvovati u javnom ivotu; on
moe da se oeni i da ivi na kraljevom dvoru. Postoje tri na
ina ivota: teoretski, praktini i hedonistiki. On je davao
prednost teoretskom nainu. Smatrao je da su struke koje
sainjavaju obino obrazovanje korisne pri postizanju vrline.
32 U prirodnim naukama on je u istraivanju uzroka pre-
vaziao sve ostale filozofe, tako da je objasnio ak i najbezna-
ajnije pojave. Otuda i neobian broj naunih zabeleaka koje
je on sastavio. Kao Platon, i Aristotel je smatrao da je bog
bestelesno bie; da se njegovo staranje protee na nebeska tela,
da je on sam nepokretan, i da se isva zbivanja na zemlji sre
uju zbog njihove srodnosti sa nebeskim telima. Pored etiri
elementa, on je uio da postoji jo peti elemenat, od kojeg
su sastavljena nebeska tela. Kretanje tog elementa se razli
kuje od kretanja ostalih elemenata, jer je kruno. I duu je
smatrao bestelesnom, i definisao je kao prvu entelehiju, to jest,
kao ostvarenje jednog prirodnog organskog tela koje poten
cijalno ima ivot. Izrazom ostvarenje on podrazumeva bes-
33 telesrui oblik. Ovo ostvarenje je, po njemu, dvostruko, ili je
potencijalno*, kao to je, na primer, ostvarenje Hermesa po
tencijalno dato u vosku, pod uslovom da je vosak tako prila
goen da moe primiti odgovarajue kalupe, i kao to je i sta
tua potencijalno prisutna u bronzi; ili je pak stvarno, delatno**,
odreeno, kao to je sluaj sa dovrenom Hermesovom figurom
ili dovrenom statuom. Dua je ostvarenje prirodnog tela, poto
*
**

149
 se tela mogu podeliti na vetaka tela nainjena rukom umet-
nika i zanatlije, kao to su kula, ili laa, i na prirodna tela
koja su dela prirode, kao to su biljke i tela ivotinja. Izrazom
organsko telo slui se on zato to je ono sagraeno za odre
ene ciljeve, kao to je vid podeen za gledanje i uvo pode
eno za sluanje. A kad govori o potencijalno ivom telu, on
misli da ono ima ivot samo u sebi.
34 Izraz (potencijalan) ima takoe dva znaenja: jed
no odgovara stanju a drugo njegovom ostvarenju*. Za budnog
kaemo da ima duu u ovom drugom smislu (to jest, delatno,
stvarno); onaj koji spava ima duu u onom prvom smislu (to
jest, kao mogunost, kao stanje). Da bi bio obuhvaen i spava,
on je dodao re (po mogunosti, potencijalno).
On je govorio i o mnogim drugim stvarima, ije bi nas
nabrajanje odvelo suvie daleko. U svakom pogledu bio je iz
vanredno vredan i pronalazaki duh, kao to se vidi iz spiska
njegovih dela ranije nabrojanih, iji broj iznosi gotovo etiri
stotine knjiga, raunajui samo ona dela ija autentinost nije
sporna. Jer njemu se pripisuje i bezbroj drugih spisa i usmenih
izreka.
35 Bilo je osama Aristotela. Prvi ovaj kojeg smo opisali;
drugi atinski dravnik7, kome pripisuju neke lepe govore
odrane na sudu; trei je pisao rasprave o Ilijadi; etvrti je
bio retor, sa Sicilije, koji je objavio jedno delo protiv Isokra-
tovog Panegirika; peti, s nadimkom Mithos, bio je pristalica
sokratika Eshina; esti Kirenjanin, autor dela o pesnitvu; sed
mi trener koga pominje Aristoksen u Platonovoj biografiji;
osmi nepoznati gramatiar, ija-rasprava ,o pleonazmu jo
postoji.
Aristotel iz Stagire je imao mnogo uenika, meu njima
se najvie isticao Teofrast, o kome emo sad priati.

GLAVA 2. TEOFRAST

(370286. pre n. e. Predstojnik kole od 323)

36 Teofrast iz Efeza bio je sin vajara Melanta, kako pria
Atenodor u osmoj knjizi svoga dela etnje. On je najpre sluao
svoga sugraanina Alkipa u svom rodnom mestu, kasnije Pla
tona, koga je napustio i priao Aristotelu. A kad se ovaj pre-
*

150
 selio u Halkis, on je preuzeo kolu u sto etrnaestoj olimpijadi
(323). Imao je i filozofski obrazovanog roba po imenu Pompila,
po prianju Mironijana iz Amastrisa u prvoj knjizi Istorijskih
paralela. Teofrast je bio ovek izvanredne inteligencije i ne-
verovatno marljiv i, kako kae Pamfila u trideset i drugoj
37 knjizi svojih Uspomena, bio je uitelj komika Menandra. Po
red toga, bio je uvek sklon da uini neko dobro delo i spreman
za razgovor. Kasander ga je lepo doekao, a Ptolomej mu je
slao poruke da se sprijatelje. U Atini je bio toliko cenjen da
nije trebalo mnogo pa da Agonid koji ga je optuio zbog bez-
bonosti bude i sam kanjen. Njegova predavanja poseivalo
je oko dve hiljade uenika. On je, izmeu ostalog, u pismu upu
enom Faniju, peripatetiku, o sutini nastave*8, ovako govorio:
Nije lako stei masu slualaca, ak ni ui krug slualaca ka
kav bi ovek eleo. Predavanja se moraju ispravljati. Pomerati
probleme i ostavljati ih nereene, to sve sadanje genera
cije mladih ljudi ne mogu podneti. I u ovom pismu Teofrast
je upotrebio za nekog oveka re pedant9.
38 Tako velik je bio ovaj ovek. Pa ipak je za kratko vreme
i on, a s njim i svi ostali filozofi, morao da napusti zemlju, kad
je Aimfiklidov sin Sofokle doneo zakon da nijedan filozof ne
sme rukovoditi kolom, osim po dozvoli senata i naroda, i to
pod pretnjom smrtne kazne. Ali se filozofi ve idue godine
vratie, poto je Filon optuio Sofokla zbog krenja zakona.
Tako su Atinjani ukinuli zakon, kaznili Sofokla sa pet talanata
globe i .izglasali povratak filozofa, tako da se i Teofrast mogao
vratiti i iveti pod istim uslovima kao to je iveo ranije.
Ime mu je bilo Tirtamos, ali ga je Aristofan prozvao Teo-
39 frastom zbog njegovog boanskog govornikog dara. Aristip
u etvrtoj knjizi svoje knjige O raskoi starih, pria da je imao
i ljubavni odnos s Aristotelovim sinom Nikomahom, mada je bio
njegov uitelj. Pria se takoe da je Aristotel i za njega i za
Kalistena kazao isto ono to je Platon, kao to smo ve ranije
spomenuli (IV, 6) rekao za Ksenokrata i Aristotela, da je, naime,
jednom potrebna uzda, a drugome mamuza. Jer, Teofrast je
sve to je tumaio mogao da izrazi svom otrinom duha, dok
je duh ovog drugog po prirodi bio sporiji. Dalje se pria da je
posle Aristotelove sm rti i sam postao sopstvenik jedne bate,
i to uz pomo Demetrija iz Falerona, s kojim je bio u prija
teljskim odnosima.
* Na ovom mestu sam prihvatio korekturu , to znai
nastava, umesto to znai su. Jer ta bi Teofrast imao da go
vori o sudu pred 2000 slualaca, to smo upravo proitali? Prev.

151
 Teofrastu pripisuju jezgrovite izreke kao, na primer: Pre
treba imati poverenje u konja bez uzde nego li u neki loe
40 sroen govor. Nekom oveku koji je na banketu elo vreme
utao, rekao je: Ako si neznalica, poistupa pametno, a ako si
obrazovan, onda je tvoj postupak glup. Uvek je ponavljao
izreku da je vreme u svim naim izdacima ono to je naj
skuplje.
Umro je u osamdeset petoj godini ivota, ubrzo poto je
prestao sa svojim napornim radom.
Moji stihovi posveeni njemu glase (Anthol. Pal., VII 110)
Nije uzalud izgovorio neki smrtni ovek ovu rei:
Suvie zategnuti luk mudrosti e se prekinuti.
Zaista je i Teorast, dok je radio, bi zdrav telom,
a kad je ostavio rad, oslabio je i umro bolesnih udova.
Pria se da su ga njegovi uenici pitali da li ima neku
poslednju poruku za njih, na to je on odgovorio: Nemam ta
da poruim, ali mogu da kaem da su mnoga zadovoljstva i-
41 vota samo prividna. J e r upravo kad poinjemo da ivimo, mi
ve umiremo. Nita nije, dakle, manje korisno od slavoljublja.
Budite sreni i poruujem vam: ili ostavite moje uenje jer
napor u tome je velik ili ga shvatite ozbiljno, je r ete tako
stei veliku slavu. ivot prua vie razoaranja nego koristi.
Ali poto ne mogu vie da raspravljam o onome to bi trebalo
da radimo, postarajte se vi sami o tome ta treba da radite!
I poto je to izgovorio, izdahnuo je, a Atinjini su ga, kako se
pria, iz potovanja svi ispratili peice. Meutim, Favorin pria
da su ga u dubokoj starosti nosili u nosiljci, i to tvrdi prema
prianju Hermdpovom, koji dodaje da to pria Arkesilaj iz
Pitane u svom pismu upuenom Kirenjaninu Lakidi.
42 I on je za sobom ostavio ogroman broj spisa, te smatram
da vredi da ih navedem ovde zbog njihove izvanredne sadr-
ine. To su sledea dela:10
Prva analitika, tri knjige, Druga analitika, sedam knjiga,
O analizi silogizama, jedna knjiga, Izvod iz analitike, jedna
knjiga, Dve knjige o izvedenim stavovima, Teorija o polemi
nim i eristikim zakljucima, dve knjige, O saznanjima, jedna
knjiga, Protiv Anaksagore, jedna knjiga, O Anaksagorinom ue
nju, jedna knjiga, O Anaksimenovom uenju, jedna knjiga, O
Arhelajevim spisima, jedna knjiga, O soli, natronu i stipsi,
jedna knjiga, O okameninama, dve knjige, O nedeljivim lini
jama, jedna knjiga, O vetrovima, jedna knjiga, Karakteristike
vrline, jedna knjiga, O kraljevstvu, jedna knjiga, O vaspita-
152
 vanju kraljeva, jedna knjiga, O raznim nainima ivota, tri
43 knjige, O starosti, jedna knjiga, O Demokritovoj astronomiji,
jedna knjiga, O meteorologiji, jedna knjiga, O slikama, jedna
knjiga, O sokovima, bojama i mesu, jedna knjiga, O redu u
svetu, jedna knjiga, O ljudima, jedna knjiga, Zbirka Diogeno-
vih izreka, jedna knjiga, O definicijama, tri knjige, O ljubavi,
jedna knjiga. Jo jedna rasprava o ljubavi, O srei, jedna knji
ga, O pojmovima (idejama?), dve knjige, O epilepsiji, jedna
knjiga, O oduevljenju (entuzijazmu), jedna knjiga, O Empe-
doklu, jedna knjiga, O dijalektikim zakljucima, osamnaest
knjiga, O prigovorima (O objekcijama), trd knjige, O slobodnoj
volji, jedna knjiga, Izvod iz Platonove Drave, dve knjige,
0 razlici glasova istovrsnih ivotinja, jedna knjiga, O izne
nadnim pojavama, jedna knjiga, O ivotinjama koje grizu i
44 udaraju, jedna knjiga, O ivotinjama za koje smatramo da su
zavidljive, jedna knjiga, O ivotinjama koje Sive na suvu, jedna
knjiga, O ivotinjama koje m enjaju boju, jedna knjiga, O ivo
tinjama koje se kriju, jedna knjiga, O ivotinjama, sedam knji
ga, O zadovoljstvu prema Aristotelu, jedna knjiga. Jo jedna
rasprava o zadovoljstvu, Dvadeset etiri knjige teza, O toplom
1 hladnom, jedna knjiga, O vrtoglavici i mraku pred oima,
jedna knjiga, O znojenju, jedna knjiga, O afirmaciji i negaciji,
jedna knjiga, Kalksten, ili O tuzi, jedna knjiga, O zamoru,
jedna knjiga, O kretanju, tri knjige, O dragocenom kamenju,
jedna knjiga, O kugi (O zarazama), jedna knjiga, O nesvesti,
jedna knjiga, Megarikus, jedna knjiga, O melankoliji, jedna
knjiga, O metalima (rudarstvu), dve knjige, O medu, jedna
knjiga, Zbirka Metrodorovih izreka i uenja, jedna knjiga, Dve
knjige o pojavama u vazduhu (meteorologiji), O pijanstvu,
jedna knjiga, Dvadeset etiri knjige o zakonima azbunim re-
45 dom, Deset knjiga Izvoda iz zakona. Napomene o definicijama,
jedna knjiga, O mirisima, jedna knjiga, O vinu i ulju, jedna
knjiga, Osamnaest knjiga o premisama, Zakonodavci, tri knjige,
Ustavi, est knjiga, Politika rasprava o savremenom, etiri
knjige, O drutvenim obiajima, etiri knjige, O najboljoj dr
avi, jedna knjiga, Zbirka problema, pet knjiga, O poslovicama,
jedna knjiga, O zgruavanju i topljenju, jedna knjiga, O vatri,
dve knjige, O vetrovhma, jedna knjiga, O paralizi, jedna knjiga,
O guenju, jedna knjiga, O ludilu, jedna knjiga, O strastima,
jedna knjiga, O simptomima, jedna knjiga, dve knjige O so
fizmima, O reavanju silogizama, jedna knjiga, dve knjige
Topika, O kanjavanju, dve knjige, O kosi, jedna knjiga, O ti
raniji, jedna knjiga, O vodi, tri knjige, O spavanju i snovima,
153
 jedna knjiga, O prijateljstvu, tri knjige, O ambiciji, dve knjige,
46 O prirodi, tri knjige, Fizika, osamnaest knjiga, Izvod iz fizike,
dve knjige, Osam knjiga o fizici, Odgovor fiziarima, jedna
knjiga, Botanika ispitivanja, deset knjiga, O postanku biljaka,
osam knjiga, O sokovima, pet knjiga, O lanom zadovoljstvu,
jedna knjiga, Jedna rasprava o dui, O nevetim dokazivanjima,
jedna knjiga, O jednostavnim problemima, jedna knjiga, Uenje
o harmoniji, jedna knjiga, O vrlini, jedna knjiga, Uporita ili
protivrenosti, jedna knjiga, O negaciji, jedna knjiga, O mi
ljenju, jedna knjiga, O smenome, jedna knjiga, Veernja raz
miljanja, dve knjige, Podele, dve knjige, O razlikama, jedna
knjiga, O zloinima, jedna knjiga, O kleveti, jedna knjiga, O
pohvali, jedna knjiga, O iskustvu, jedna knjiga, Tri knjige
pisama, O ivotinjama koje postaju same od sebe, jedna knjiga,
O izluivanju, jedna knjiga, Panegirici bogovima, jedna knjiga,
47 O svetkovinama, jedna knjiga, O srei, jedna knjiga, O emti-
memima, jedna knjiga, O pronalascima, dve knjige, Predavanje
o etici, jedna knjiga, Etike karakterne crte, jedna knjiga, O
larmi ili pobuni, jedna knjiga, O istoriji, jedna knjiga, O oce-
njivanju zakljuaka, jedna knjiga, O laskanju, jedna knjiga,
O moru, jedna knjiga, Kasandru o kraljevstvu, jedna knjiga,
O komediji, jedna knjiga, O stopama, jedna knjiga, O dikciji,
jedna knjiga, Zbirka dokaza, jedna knjiga, Reenja, jedna knji
ga, O muzici, jedna knjiga, O merama, jedna knjiga, Megakles,
jedna knjiga, O zakonima, jedna knjiga, O prestupima zakona,
jedna knjiga, Zbornik Ksenokratovih spisa, jedna knjiga, O
ophoenju, jedna knjiga, O zakletvi, jedna knjiga, Pravila re
torike, jedna knjiga, O bogatstvu, jedna knjiga, O pesnikoj
vetini, jedna knjiga, Problemi politiki, etiki, fiziki i ero-
48 tiki, jedna knjiga, Predgovori, jedna knjiga, Zbirka problema,
jedna knjiga, O fizikim problemima, jedna knjiga, O primeru,
jedna knjiga, O postavljanju teme i prianju, jedna knjiga,
Druga rasprava o poetici, jedna knjiga, O mudrim ljudima, jed
na knjiga, O savetu, jedna knjiga, O solecizmima, jedna knjiga,
O vetini govornikoj, jedna knjiga, Sedamnaest knjiga o spe
cijalnim retorskim vetinama, O glumi, jedna knjiga, Aristo
telove ili Teofrastove zabeleke, est knjiga, esnaest knjiga
o fizikim pogledima, Izvod iz fizikih pogleda, jedna knjiga,
O zahvalnosti, jedna knjiga,Etiki karakteri, jedna knjiga, O
istini t lai, jedna knjiga, Istorijska istraivanja o boanstvu, est
knjiga, O bogovima, tri knjige, Geometrijska istraivanja, e-
49 tiri knjige, Izvod iz Aristotelove Istorije ivotinja, est knjiga,
Dve knjige o zakljucima, Tri knjige teza, O kraljevstvu, dve
154
 knjige, O uzrocima, jedna knjiga, 0 Demokritu, jedna knjiga,
O kleveti, jedna knjiga, O postanku, jedna knjiga, O inteligen
ciji i karakteru ivotinja, jedna knjiga, O kretanju, dve knjige,
0 gledanju, etiri knjige, Uz definicije, dve knjige, O veem
1 manjem, jedna knjiga, O onom to postoji, jedna knjiga, O
muziarima, jedna knjiga, O blaenstvu bogova, jedna knjiga,
Odgovor akademicima, jedna knjiga, Protreptikus (poziv), jedna
knjiga, O najboljem dravnom ureenju, jedna knjiga, O kra
teru na Siciliji, jedna knjiga, O optepriznatim stvarima, jedna
knjiga, O problemima u fizici, jedna knjiga, O nainima kako
se stie znanje, jedna knjiga, O laljivcu, tri knjige, Predgovor
50 topici, jedna knjiga, Eshilu, jedna knjiga, est knjiga o astro
nomskim istraivanjima, Aritmetika istraivanja o rastu, jedna
knjiga, Akihar, jedna knjiga, O sudskim govorima, jedna knji
ga, O kleveti, jedna knjiga, Pisma Astikreontu, Faniji i Nika-
noru, O pobonosti, jedna knjiga, Evias, jedna knjiga, O pravom
trenutku, dve knjige, O valjanim dokazima, jedna knjiga, O
vaspitanju dece, jedna knjiga, Jo jedna rasprava iste
sadrine, O vaspitanju, ili O vrlini ili umerenosti, jedna knjiga,
Protreptikos, jedna knjiga, O brojevima, jedna knjiga, Obja
njenja uz iznoenje silogizama, jedna knjiga, O nebu, jedna
knjiga, Politika pitanja, dve knjige, O prirodi, O plodovima,
O ivotinjama.
Sve to iznosi ukupno '232.808 redova. Toliko, dakle, o nje
govim knjigama.
51 Naiao sam i na njegov testament u ovom obliku:
Sve e biti dobro. Ali, u sluaju da se to dogodi, od
luujem ovo. Celokupno svoje imanje11 kod kue ostavljam Me-
lantu i Pankreanu, Leontovim sinovima. Iz (iznosa kojima treba
da raspolae Hiparh12 elim da se isplate trokovi za sledee.
Prvo, treba da se upotrebe za dovrenje Muzeja18 sa statuama
boginja i da se doda sve to je potrebno za ulepavanje. Zatim,
da se u hram u postavi Aristotelova bista, zajedno sa ostalim
zavetnim darovima koji su ranije bili smeteni u hramu. Posle
toga da se ponovo podigne mali hodnik sa stubovima* pored
Muzeja, bar onako lep kao to je bio ranije, i da se u donjem
52 hodniku postave table na kojima se nalaze mape zemlje. Dalje,
da se popravi oltar, da bude savren i otmen. elim i da se
dovri Ndkomahov kip tako da odgovara prirodnoj veliini14.
Nagradu za izradu njegovog kipa ve ima Praksitel, a even
tualni trokovi da se dopune iz pomenutih sredstava. Statua
*

155
 da se postavi na nekom mestu koje izgleda pogodno izvriocima
kojima je povereno i izvrenje mojih ostalih odluka u testa
mentu. Sve, dakle, to se tie hrama i zavetnih darova neka se
izvri na ovaj nain. Imanje koje imam u Stagiri ostavljam i
poklanjam Kalinu. Svoju celokupnu biblioteku poklanjam Ne-
leju. Vrt i etalite i zgrade koje se nalaze oko vrta sve zajedno
poklanjam onim mojim prijateljima koje u naknadno spo
menuti i koji ele da se ovde u zajednici bave knjievnou i
53 filozofijom; no budui da nije uvek mogue da svi ljudi budu
na tom mestu,15 poklanjam pod uslovom da niko ne otui ima
nje ili ga uzme za lino korienje, nego da ga ovi uvaju kao
sve^lite, kao zajedniku imovinu, i oni treba da ga dre u
zajednici, u prijateljstvu i drugarstvu, kao to prilii. Neka
zajednicu sainjavaju Hiparh, Nelej, Straton, Kalin, Demotim,
Demarat, Kalisten, Melantes, Pankreon, Nikip. Neka i Aristo
telu, sinu Metrodora i Pitijade, bude doputeno, ako eli, da
se bavi filozofijom i da se s njima drui. A najstariji meu
njima neka obrate panju na njega kako bi mu osigurali da u
filozofiji to vie napreduje. Mene da sahrane na bilo kom mes
tu u vrtu, koje im izgleda najpogodnije, bez ikakvih nepotreb-
54 nih izdataka za moju sahranu ili za spomenik. I u saglasnosti
s prethodnim odlukama neka posle moje sm rti zadatak i briga
za hram i spomenik i v rt i etalite budu povereni Pompilu
lino, poto on sam tamo ivi, i da vri isti nadzor nad svim
kao to ga je vrio i ranije. A sopstvenici imanja neka sami
vode raima o korienju imanja. Pompil i Trepta su ve dugo
slobodni, i oni su mi uinili mnogobrojne usluge, i ja mislim da
njim a svakako treba da pripadne dve hiljade drahmi, pored
onog to sam im ja ve ranije isplatio ili to su oni ve sami
imali, i to e im sad isplatiti Hiparh, kao to sam esto raz
govarao s Melantom i Pankreonom lino, koji su se sa mnom
55 sloili. Ja im ostavljam i preputam i sluavku Somatalu. Od
mojih robova ja sada oslobaam Molona, Timona i Parm e-
nona. Manesu i Kaliji poklanjam slobodu pod uslovom da os
tanu etiri godine u vrtu i da rade zajedno, i da njihovo pona
anje i vladanje bude besprekomo. Od nametaja neka izvr-
ioci testamenta daju Pompilu onoliko koliko misle' da treba,
a ostalo neka prodaju. Takoe poklanjam Kariona Demotimu, a
Donaksa Neleju. Ali Eubeja treba prodati. Neka Hiparh Kalinu
plati tri hiljade drahmi. I da nisam video da je Hiparh ranije
za Melanta i Pankreona vrlo mnogo uradio, kao to i za mene
samoga i da je sad u svojim privatnim stvarima doiveo brodo
lom, ja bih ga zajedno sa Melantom i Pankreonom ovlastio
156
56 da sprovede moje elje. Ali poto sam video da njima ne bi
bilo lako da ive s njim zajedno u zajednici, i poto sam mislio
da je mnogo bolje za njih da dobiju jednu odreenu sumu
od Hiparha, neka, dakle, Hiparh isplati Melantu i Pankreonu
svakome po jedan talant, i neka Hiparh izvriocima testa
menta isplati trokove oko spro voen ja mojih odluka u tes
tamentu i to u roku u koji svako plaanje pada. A kad Hiparh
izvri sve ove odluke, neka bude u potpunosti osloboen svakih
obaveza prema meni. 1 to god je Hiparh u Halkidi uzajmio u
moje ime, neka mu to ostane. Neka Hiparh, Nelej, Straton, Ka-
lin, Demotim, Kalisten i Ktesarh budu izvrioci odluka iznetih u
57 testamentu. Jedan primerak testamenta, zapeaen Teofrastovim
peatnim prstenom, nalazi se kod Hegezije, Hiparhovog sina,
a svedoci su Kalipos iz demosa Palene, Filomelos iz demosa
Euonimeje, Lizandar iz demosa Hibade i Filon iz demosa Alo-
peke. Olimpiodor ima drugi primerak, a svedoci su isti. Trei
primerak je dobio Adejmant, a preneo mu ga je njegov sin
Androsten mlai; svedoci su Arimnest, Kleobulov sin, z.atim
Lisistrat, sin Feidona sa Tasosa, Straton, sin Arkesilaja dz Lamp-
saka, Tesip, sin Tezipov iz demosa Kermameika, i Diokurid,
sin Dionizija iz Epikefisije.
Takav je njegov testament.
Mnogi tvrde da je njegov slualac bio i lekar Erasistrat, i
to nije neverovatno.

GLAVA 3. STRATON
(Predstojnik kole 286268. pre n. e.)
58 Od Teofrasta je kolu primio Straton, sin Arkesilajev, rodom
iz Lampsaka, kojega Teofrast spominje u svom testamentu.
To je bio veoma ugledan ovek, poznat uglavnom pod imenom
Prirodnjak, poto se vie no iko posvetio najbriljivijem
prouavanju prirode. On je bio takoe uitelj Ptolemeja Fi-
ladelfa, od koga je, kako priaju, primio osamdeset talenata.
Prema Apolodorovim podacima u Hronici, on je primio upravu
kole u sto dvadeset treoj olimpijadi (288284), i stajao joj
je na elu osamnaest godina.
59 Postoje sledei njegovi spisi:
Tri knjige O kraljevstvu, tri knjige O pravinosti, O dob
ru, tri knjige, O bogovima tri knjige, O prvim principima, tri
knjige, O nainu ivota, O srei, O kralju filozofu, O hrabrosti,
157
 O praznome, nebu, vetru, ljudskoj prirodi, odgajivanju
ivotinja, O meavini, O snu, O snovima, O viziji, O opaanju,
O zadovoljstvu, O bojama, O bolestima, O sudovima (ili O kri
zama u bolesti), O duevnim sposobnostima, O metalnim spra
vama (ili O rudarskim spravama), O vrtlogu i pomraenjima,
0 lakom i tekom, O entuzijazmu, O vremenu, o ishrani i ra-
enju, O spornim ivotinjama (ije je postojanje sporno), O i
votinjama u mitologiji, O uzrocima, Reenja tekoa (spornih
60 pitanja), Uvod u Topiku, O sluajnom, O definiciji, O manjem
1 viem (o razlici u stepenu), O nepravdi, O ranijem i kasnijem
(proteron, hysteron), O vioj vrsti, O sutini bitnog atributa,
O budunosti, Dve knjige zabeleaka o istraivanjima, Zabe-
leke ija je autentinost sporna, Pisma koja ooinju sa Stra-
tom pozdravlja Arsionou.
Pria se da je Straton toliko oslabio da nije oseao nita
kad je umro.
Moj epigram posveen njemu glasi ovako: (Anthol. Pal.,
VII, 111):
Bio je ovek slabana tela, ako se slae sa mnom,
zbog silne upotrebe pomaa; to je bio Straton, koga je
rodio Lampsakos. Jer stalno se borei sa bolestima,
umro je neprimeen, niti je ikad osetio blizinu smrti.
61 Bilo je ukupno osam Stratona. Prvi uenik Isokratov;
drugi ovaj na Straton; trei lekar, uenik Erasistratov i,
kao to neki kau, njegov posinak; etvrti je bio istoriar, koji
je opisao borbe Filipa i Perseja u ratu protiv Rimljana; pe
ti .......... * esti pesnik epigrama; sedmi neki stari lekar,
po prianju Aristotelovom; osmi peripatetik koji je iveo u
Aleksandriji.
O fiziaru postoji i testament ovakve sadrine:
Ovako odluujem, ako mi se to dogodi. Sve to ima u
kui ostavljam Lampirionu I Arkesilaju. Od novca koji mi je
ostao u Atini moji izvrioci pre svega treba da se postaraju
62 o mojoj sahrani i o svemu to obiaji zahtevaju da se posle
sahrane obavi, bez raskoi, s jedne strane, i bez preteranog
cicijaenja, s druge strane. Izvrioci ove moje poslednje volje
neka budu Olimpih, Aristid, Mnesigen, Hipokrat, Epikrat, Gor-
gil, Ddokles, Likon, Atanes. kolu ostavljam Likonu, je r drugi
su suvie stari, a i suvie zaposleni. Ali bi bilo dobro kad bi i
ostali saraivali s njim. Ja mu takoe ostavljam sve knjige,
osim onih to sam ih sam napisao, i celokupan nametaj u trpe-
* Lakuna u rukopisima. Prev.

158
 zariji, tepihe i ae. Izvrioci treba da predaju Epikratu pet
63 stotina drahmi i jednog od slugu koga Arkesilaj bude odabrao.
I pre svega Lampirion i Arkesilaj da prime na sebe ugovor
koji je Daipos sklopio za Ireja. I on nee dugovati nita ni
Lampirionu ni Lampirionovim naslednicima, nego neka bude
osloboen svake obaveze. Izvrioci testamenta neka mu daju
pet stotina drahmi u novcu i jednog od slugu, prema Arkesila-
jevom izboru, za sve muke koje je pretrpeo zajedno sa mnom
i za sve usluge koje mi je uinio; zato neka ima sredstava da
se moe pristojno izdravati. Dalje, oslobaam Diofanta, Diokla
i Abusa, Simiju predajem Arkesilaju. Oslobaam takoe Dro-
mona. A im stigne Arkesilaj, Iraj sa Olimpihom i Epikratom
i ostali izvrioci testamenta neka izraunaj u sumu novca utroe
nog na sahranu i ostale trokove koje nalae obiaj. Novac
64 koliko ga bude preostalo, neka Arkesilaj uzme od Olimpiha a
da mu ne priinjava nikakve neprilike u pogledu vremena i
rokova. Neka takoe Arkesilaj primi na sebe ugovor koji je
Straton nainio s Olimpihom i Ameinijem i ostavio kod Filo-
krata, sina Tisamenova. A to se tie moga spomenika, neka
urade onako kako to budu odluili Arkesilaj, Olimpih i likon.
Ovo su njegove odluke u testamentu onako kako ih je
prikupio Ariston Kejski. Straton je, kao to je ve gore re
eno, dostojan svakog potovanja16, je r se isticao u svim nau
nim strukama, a najvie u nauci koju zovemo fizika, u struci
koja je starija i vanija od svih ostalih.

GLAVA 4. LIKON
(299225. pre n. e.)
65 Stratonov naslednik bee Likon, sin Astianakta iz Troa-
de, majstor reitosti i izvanredno sposoban ovek za vaspitanje
deaka. Imao je obiaj da kae da su deacima skromnost i as-
toljublje Usto tako potrebni kao to su za konje neophodni
mamuza i uzda. Njegova govornika sposobnost i bogatstvo izra
za najlepe se pokazuju u ovome. O jednoj sirotoj devojci govorio
je ovako: Teak teret za oca je devojka koja je zbog nedos
tatka miraza propustila cvet svoje mladosti. Otuda i primedba
koju je, kau, stavio Antigon za njega da stvari s njim ne stoje
kao s miriljavom i lepom jabukom koja se moe otkinuti i
preneti na neko drugo mesto, nego plodove njegova govora
treba posmatrati na drvetu, dakle, na oveku samome. To je
159
 bilo zato to je Iikonov glas bio naroito prijatan, tako da su
neki ljudi njegovo ime promenili u Glikon* dodavi jedno g
66 ispred njegovog imena. Ali u pisanju nije bio takav! Tako je,
na primer, onima koji su se alili to su bili nemarni i nisu uili
onda kad su za to imali priliku, i koji su eleli sad da nadok
nade proputeno, rekao ovako: Oni optuuju sami sebe i uza
ludno priznaju da se kaju zbog svoje lenostd, koja se vie ne
moe ispraviti. A za one koji su u svojim odlukama pogreili
rekao je da se potpuno varaju u svojim raunima, kao oni
ljudi koji krivim predmetom ele da dokau da je neka stvar
prava ili koji svoje lice posmatraju u zatalasanoj vodi ili u
nekom Iskrivljenom ogledalu. Ili ovo: Mnogi idu na trg da
potrae venac, (a li samo malo njih, ili niko, trae venac u
Olimpiji. On je Atinjanima esto delio savete o raznim stva
rima i tako im uinio velike koristi.
67 Odelo mu je uvek bilo besprekomo isto, skrojeno od
materijala vanredne mekoe, kako pria Hermip. Bio je veoma
spretan u gimnastici; telo mu je bilo u dobroj kondiciji, i imao
je dranje pravog atlete prema prianju Antigona iz Kardsta.
Imao je unakaene ui, a kou je mazao uljem. Zato se i pri
alo za njega da se u svojoj domovini Iliju vebao u rvanju i
bacanju kugle. Eumen i Atal su ga cenili vie od svih ostalih
filozofa i inili mu vrlo bogate poklone. I Antigon je pokuavao
68 da stekne njegovu naklonost, ali nije uspeo u tome. S peripate-
tikom Hijeronimom bio je u takvom neprijateljstvu da je je
dino on odbio da se sastane s njim o godinjici, koju smo po-
menuli u Arkesilajevoj biografiji (IV, 41).
Likon je upravljao kolom etrdeset i etiri godine, poto
ga je Straton u svom testamentu odredio za naslednika u sto
dvadeset sedmoj olimpijadi (274270). On je, pored toga, bio
i uenik dijalektiara Pantoida. Umro je u starosti od 74 go
dine, izmuen od teke kostobolje. I ovo je moj epitaf posveen
njemu: (Anthol. Pal. VII 112):
Neu, zaklinjem se, prei preko Likona** zato to je umro od
podagre. Ali se ovom najvie udim: ako je ranije mogao da
ide samo nogama drugih, to je u jednoj samoj noi prevalio
dugi put u Hades.
69 Bilo je vie ljudi po imenu Likon. Prvi je pitagorovac,
drugi ovaj na Likon, trei epski pesnik, etvrti pesnik
epigrama.
Glyk&n na starogr. znai Slatki. Preo.
** Tj. neu zaboraviti Likona. * Preo.

160
 Naiao sam na filozofov testament, koji glasi ovako:
Ovo je moja poslednja volja o mom imanju, ako ne bu
dem mogao da izdrim ovu sadanju bolest. Sve to je u kui
poklanjam svojoj brai Astijanaktu i Likonu. Mislim da e
moi biti isplaeno od ovoga i vraeno sve to sam u Atini
bilo od koga primio ili uzajmljivanjem ili kupovinom, kao i
trokovi oko moje sahrane i svi ostali trokovi, prema obiaju.
70 A sve to posedujem u gradu i na Egini dajem Likonu zato to
nosi isto ime kao i ja i to je dugo vremena iveo sa mnom
na moje potpuno zadovoljstvo, kao da m i je bio sin. Peripatos
ostavljam onim svojim prijateljima koji ele da se njime slue
Bulonu, Kalinu, Aristonu, Amfionu, Likonu, Potonu, Aris-
tomahu, Herakleju, Likomedu i svome neaku Likonu. Oni
neka izaberu za upravitelja onog oveka koji je po njihovom
miljenju najsposobniji da sauva rad kole i najsposobniji da
ga proiri. Svi moji ostali prijatelji treba da sarauju s njim
iz ljubavi prema meni i prema samome mestu. Bulon i Kalinos
neka se zajedno sa svojim drugovima postaraju o mojoj sahrani
71 i spaljivanju, ali tako da to ne bude ni suvie skromno ni pre-
terano raskono. Posle moje smrti neka Likon od maslina koje
imam na Egini ostavi mladiima onoliko koliko je potrebno za
ulje za mazanje, kako bi, koristei se time, ostalo dostojno se-
anje na mene. On neka mi postavi kip i neka izabere pogodno
mesto gde e se on podii, uz pomo Diofanta i Heraklida, De-
metrijevog sina. Od moga imanja u gradu neka Likon isplati
svima od kojih sam ma ta uzeo posle njegovog odlaska. Bulon
i Kalin e dati novac i sve to se potroi za moju sahranu i
druge uobiajene trokove. Novac e dobiti od onog to sam
72 ostavio obojici zajedno od kunog imanja. Oni e takoe na
graditi lekare Pasitemisa i Medijasa, koji zasluuju i veu
nagradu zbog njihove panje prema meni i njihove lekarske
sposobnosti. Kalinovom detetu ostavljam par teriklejskih aa,
a njegovoj eni p ar rodskog posua, jedan fini pre-
kriva, jedan pokriva od dlake s obe strane, jedan krevet-
ski prekriva i dva najbolja jastuka koji su ostali; to
kao znak, ukoliko imam za to sredstva, da ne ispadnem neza
hvalan prema njima. Sto se tie mojih slugu koji su me nego-
vali, moje elje su sledee. Demetriju, koji je ve odavno slo
bodan, vraam otkupninu za kupovinu slobode, ostavljam mu i
pet mina, i ogrta i hiton da mu osiguram pristojan ivot, za
naknadu za sve muke koje je podnosio zajedno sa mnom.
Kritonu iz Halkedona takoe vraam otkupninu za slobodu i
73 dajem mu etiri mine. Mikrosa oslobaam, a Likon neka ga
zadri i neka ga obrazuje tokom sledeih est godina. I Karesa
U Diogen 161
 oslobaam, neka ga zadri Likon, i ostavljam mu dve mine
i svoja objavljena dela; ostala koja nisu bila objavljena, pove-
ravam Kalinu da ih s dunom panjom objavi. Siru, koga sam
takoe oslobodio, ostavljam etiri mine i Menodoru, i opratam
mu sve to god mi je duan. Hilari ostavljam pet mina i pre-
kriva sa dva lica, dva jastuka i prekriva krevetski i krevet
koji izabere. Oslobaam i Mikrovu majku, kao i Noemona,
Diona, Teona, Eufranora i Hermiju. Agaton neka se oslobodi po
sle dve godine, a nosai nosiljke Ofelio i Posejdonije posle
74 dalje etiri godine slube. Demetriju, Kritonu i Siru ostavljam po
krevet i one pokrivae iz moje zaostavtine koje Likon bude
naao za shodno. Ovo neka im bude zato to su valjano
obavljali sve poverene im zadatke. Sto se moje sahrane tie,
neka me Likon sahrani ovde, ako tako misli, ili ako eli da
me sahrani kod kue, neka tako uini, jer sam uveren da on
ne vodi manje rauna o onom to je pristojno nego i ja sam.
Kad sve ovo obavi kako valja, neka predaja ovoga imanja ovde
bude pravosnana. Svedoci su Kalin iz Hermione, Ariston sa
Keosa, Eufronije iz Pajanije.
ovek koji je sa toliko razumevanja upravljao svime to
se odnosi na obrazovanje i uenje i u svim svojim poslovima,
pokazao je i u svom testamentu takvu brigu i toliko mudro
upravljanje, da se i u ovom pogledu moramo na njega ugledati.

GLAVA 5. DEMETRIJE
(350280. pre n. e.; dravnik 318307.)
75 Demetrije, sin Fanostratov, iz Falerona, bio je uenik Teo-
frastov, ali je svojim besedama u atinskoj Skuptini vodio na
rod deset godina, bio je odlikovan sa trista ezdeset bronzanih
statua, koje ga veim delom predstavljaju na konju ili na ko
lima, ili na dvoprenim kolima. A sve te statue bile su dovr
ene u roku kraem od tri stotine dana. Tako velik glas je
uivao. Svoju politiku aktivnost je poeo, kako pria Demet
rije iz Magnezije u svom delu Homonimi* sa dolaskom Harpa-
lovim u Atinu koji je beao od Aleksandra**. Kao dravnik,
Demetrije je svojoj domovini ukazao mnoge sjajne usluge.
On je obogatio grad poveavanjem prihoda i podizanjem zgrada,
76 mada nije vodio poreklo iz neke plemenite porodice. On je,
naime, bio iz Kononove kue tako pria Favorin u prvoj
* Homonimi ljudi s istim imenom.
** Tj. 324. 'godine pre n. e. Prev.
162
 knjizi Uspomene ali je Lamija, s kojom je iveo, bila gra
anka plemenitog porekla, kao to nam isti autor pria u prvoj
knjizi. Meutim, u drugoj knjizi Favorin pria da ga je zlo-
upotrebio Kleon, dok nam Diam u svojoj knjizi Razgovori na
gozbama pria kako ga je nekakva kurtizana prozvala nadim
kom Charito-blepharos* i Lampitd**. Pria se takoe da je iz
gubio vid za vreme boravka u Aleksandriji i da mu ga je
Sarapis povratio; posle toga je ispevao peane koji se pevaju
i dan-danji.
77 Iako je kod Atinjana zauzimao sjajan poloaj, ipak je nje
gova slava bila pomraena zaviu koja razjeda sve. Bio je,
naime, optuen od nekih sugraana i u odsustvu osuen na
smrt. A kad njegovi tuioci nisu mogU da ga uhvate, sipali su
otrov na njegove statue. Statue su obarali sa podnoja; neke
su prodali, neke pobacali u more, a neke su, kako se pria,
ak i razbijali i od njih pravili none posude. Samo je jedna
statua sauvana na Akropolisu. Favorin u arenim istorijama
kae da su Atinjani to uradili po nareenju kralja Demetrija.
Godinu u kojoj je bio arhont prozvali su, kako pria isti Favo
rin, godinom bezakonja.
78 Hermip pria da je posle Kasandrove smrti, plaei se od
Antigona***, pobegao Ptolemeju Soteru****. Tamo je boravio
due vremena i izmeu ostalog savetovao Ptolomeju da kraljev
sku vlast prenese na svoju decu koju je imao s Euridikom. Na
to Ptolemej nije pristao, nego je dijademu predao svom sinu
kojeg je imao s Berenikom, a ovaj je posle Ptolemejeve smrti
smatrao opravdanim da Demetrija zadri u zemlji u zatvoru
sve dok se ne donese neka odluka o njemu. Tamo je iveo u
oajanju i, valjda dok je spavao, ujela ga je zmija u ruku, i
tako je izdahnuo. Sahranjen je u okrugu Busiris blizu Dios-
polisa.
79 Moj epigram glasi ovako: (Anthol. Pol., VII, 113):
Zmija je usmrtila mudrog Demetrija,
koja je imala mnogo lepljivog otrova u sebi, sevajui
iz svojih oiju crnu smrt, a ne svetli dan.

* Charitoblpharos onaj koji ima obrve Harita, Gracija

Prev.
** Lampit onaj koji ima sjajne oi. Prev.
*** Antigon vojskovoa Aleksandra Velikog, kasnije kralj Ma
kedonije. Prev.
**** Vojskovoa Aleksandra Velikog, kasnije kralj Egipta, osniva
dinastije Ptolemej a. Prev.
u 163
 Heraklid, u svom izvodu iz Sotionovih Redosleda filozofa, kae
da je Ptolemej hteo kraljevstvo* da preda Filadelfu, ali da je
Demetrije pokuao da ga odvrati od toga reima: Ako ga pre
da drugome, nee ga vie imati. I u vreme kad su ga u Atini
neprestano napadali, komini pesnik Menandar bio je, kako
sam uo, izveden pred sud bez ikakvog drugog razloga osim to
je bio Demetrijev prijatelj. Ali je Demetrijev bratanac uspeo
da ga oslobodi.
80 Koliinom knjiga i ukupnim brojem redova premaio je
gotovo sve peripatetike svoga vremena. Je r u uenosti i spret
nosti i iskustvu nije imao premca. Neka od ovih dela su isto-
rijska, druga su politike sadrine. Osim toga, postoje i javni
govori i izvetaji sa izaslanstava, osim zbirki Ezopovih basni
i jo mnogo tota. To su:
Pet knjiga o atinskom zakonodavstvu, dve knjige o atin-
skom ustavu, O demagogiji, dve knjige, O zakonima, jedna knji
ga, O retorici, dve knjige, O vojnim stvarima, dve knjige, O Ili-
81 jadi, dve knjige, O Odiseji, etiri knjige, Ptolomej, O lju
bavi, Fedonda, Maidon, Kleon, Artakserks, O Homeru, Aristid,_
Aritomah, Protreptikos, O ustavu, O desetogodinjem periodu
(njegove uprave), O Jonjanima, O izaslanstvima, O veri i po-
verenju, O ljupkosti, O srei, O velikodunosti, O braku, O mi
ljenju, O miru, O zakonima, O obiajima, O pravom trenutku,
Dionizije, O Halkidi, Govor protiv Atinjana, O Antifanu, Uvod
u istoriju, Pisma, Zakleta skuptina, Prava, Ezopove basm , Hri-
je (izreke i slino).
82 Njegov je stil filozofski, sa snagom i silom retorike. Kad
je uo da su Atinjani poruili njegove statue, on je rekao: Ali
nisu unitili vrlinu zbog koje su one bile podignute, i koja se
ne moe razoriti. Govorio je da obrve sainjavaju samo mali
deo lica, ali ipak mogu zatamniti itav izraz lica snagom prezira
koji izraavaju. Govorio je itakoe da nije samo Pluton lep,
nego i njegova voditeljica Fortuna**. Sve ono to gvoe moe
da postigne u ratu, to moe u m iru postii reitost. Kad je jed
nom prilikom video nekog raspusnog mladia, rekao je: Evo
jednog etvrtastog Hermesa sa ustima, trbuhom, kitom i bra
dom. Kad su ljudi uobraeni i drski, rekao je, treba im
podsei nadutost, a ostaviti im oseanje sebe. Deca treba
da u kui potuju roditelje, na ulici prolaznike koje sretnu,
a kad su sami same sebe. Prijatelji u srei dolaze samo
* Tj. Egipatsko kraljevstvo Prev.
** Grki Tyche, latinski Fortuna: Srea. Prev.

164
 kad ih pozove, a u nesrei dolaze sami od sebe. Ove izreke
se, kako izgleda, pripisuju Demetriju.
83 Bilo je dvanaest Demetrija vrednih da se pomenu. Prvi je
iz Halkedonaj retor, stariji od Trazimaha; drugi ovaj na
Demetrije; trei peripatetik iz Bizantiona, etvrti s nadimkom
Graphikoos*, vrlo jasan u izlaganju, koji je ujedno bio i slikar:
peti Aspendios, uenik Apolonija iz grada Soloi; esti rodom
iz Kalatine, autor dela o Aziji i Evropi (u dvadeset knjiga);
sedmi iz Bizantiona, koji je u trinaest knjiga opisao istoriju
seobe Galaana iz Evrope u Aziju, i jo jedno delo u osam knji-
84 ga (o Antiohu i Ptolemeju i njihovoj koloniji u Libiji); osmi
je sofist koji je iveo u Aleksandriji, autor retorske vetdne;
deveti gramatiar iz Adramita, s nadimkom Iksion, je r se
mislilo da je poinio neki zloin prema Heri; deseti rodom iz
Kirene, gramatik, nazvan Stamnos, istaknut ovek; jedanaesti
Skepsios, bogat ovek plemenitog porekla i veoma uen
(ovaj je i graaninu Metrodoru mnogo pomogao do slave); dva
naesti je gramatik iz Eritreje koji je stekao graansko pravo u
85 Mnosu (ili Temnosu), trinaesti Bitinac, sin stoika Difila i
uenik Panetija sa Roda; etrnaesti je retor iz Smime. Ovi
svi su pisali u prozi. Od pesnika toga imena prvi je bio onaj
koji je napisao staru komediju. Drugi je bio epski pesnik, iji
su nam stihovi protiv zavidljivaca sauvani:
86 Dok je ovek bio iv, inili su mu nepravdu; za mrtvim ude.
A jednom je iznad groba nad mrtvim telom
buknuo rat izmeu gradova i uzbuenog naroda.
Trei je satiriar iz Tarza; etvrti je pisao jambe, zajedljiv
ovek; peti je vajar koga pominje Polemon; esti Eritrejac,
mnogostruki pisac koji je pisao i istorijska i retorika dela.

GLAVA 6. HERAKLID

(A k m i** 360 pre n.e.)

87 Heraklid, sin Eutifronov, roen u Herakleji Pontskoj, bio
je imuan ovek. U Atini se najpre pridruio Speusipu. Sluao
je i pitagorovce i divio se Platonovim spisima. Naposletku je
postao uenik Aristotelov, kao to kae Sotion u Redosledu filo-
Graphiks slikar. Prev.
** A km i na vrhuncu slave, snage; u cvatu razvoja. Prev.

165
 zofa ,17 Nosio je otmena odela, bio je veoma krupan, zbog ega
su ga Atinjani prozvali Pompikos, a ne Pontiks. Bio je blag
po izgledu i ozbiljan. Njemu se pripisuju divna i izvrsna dela.
Njegovi dijalozi etike sadrine su:
O pravinosti, tri knjige, O umerenosti, jedna knjiga, O po-
bonosti, pet knjiga, O hrabrosti, jedna knjiga, O vrlini uopte,
jedna knjiga, Druga knjiga sa istim naslovom, O srei, jedna
knjiga, O vladi i upravljanju, jedna knjiga, O zakonima, jedna
knjiga, O srodnim stvarima, O imenima, jedna knjiga, O sla
ganju, jedna knjiga, O nevoljnom, jedna knjiga, O ljubavi,
Klinija, jedna knjiga.
Druge su knjige rasprave o fizici:
O razumu, O dui, i specijalna rasprava o istoj stvari, O
prirodi, O slikama. Protiv Demokrita, O nebeskim pojavama,
jedna knjiga, O stvarima na onom svetu, O raznim nainima
ivota, dve knjige, Uzroci bolesti, jedna knjiga, O dobru, jedna
knjiga, Protiv Zenonovog uenja, jedna knjiga, Odgovor na
Metronova uenja, jedna knjiga.
88 Knjige gramatike sadrine:
O starosti Homera i Hesioda, dve knjige, O Arhilohu i Ho
meru, dve knjige.
Knjige muzikog karaktera:
O Euripidu i Sofoklu, tri knjige, O muzici, dve knjige, Re-
enja homerskog problema, dve knjige, O teoremama, jedna
knjiga, O trojici traginih pesntka, jedna knjiga, Karakteri, jed
na knjiga, Poezija i pesnici, jedna knjiga, O nasluivanju, jedna
knjiga, O predvianju, jedna knjiga, Objanjenja uz Heraklita,
etiri knjige, Objanjenja u odgovoru Demokritu, jedna knjiga,
Reenja eristickih problema, dve knjige, Aksiom, jedna knjiga,
O vrstama, jedna knjiga, Reenja, jedna knjiga, Saveti, jedna
knjiga, Odgovor Dioniziju, jedna knjiga.
U retoriku spadaju:
O javnom govomitvu, ili Protagora.
U istordju:
O pitagorovcima, O pronalascima.
Neka od ovih dela napisao je U obliku komedije, kao na
primer, rasprave O zadovoljstvu i !0 umerenosti. Druge su u
stilu tragedije kao to su, na primer, O prilikama na onome
svetu i O vlasti.
166
89 U nainu pisanja on zauzima nekakav srednji stil raz
govora koji se primenjuje kad meu sobom razgovaraju filo
zofi ili dravnici. Pisao je i geometrijske i dijalektike rasprave.
Sva njegova dela se istiu raznovrsnou i uzvienim govorom.
U velikoj meri zanosi svakog ko ita njegove knjige.
Kau da je svoje rodno mesto oslobodio ubivi tiranina
koji je vladao; to pria Demetrije iz Magnezije u svom delu
Ljudi istoga imena. On pria i sledeu priu o njemu. Kad je
Heraklid bio deak, a i kad je ve odrastao, uvao je jednu
zmiju. Kad mu se pribliila smrt, on naredi jednom od svojih
poverljivih pomonika da njegovo telo posle sm rti kriom za-
90 kopa, a zmiju da stavi na njegov les, kako bi izgledalo da je
otiao bogovima. Sve to je bilo izvreno. Ali, dok su graani
bili na sprovodu i glasno ga hvalili, zmija, uznemirena larmom,
iskoi iz pokrova i izazva veliku zabunu kod svih. Naknadno
se sve to, naravno, otkrilo.
Ja sam mu posvetio ove tihove (Anthol. Pol., VII, 104):
Ti si eleo, Heraklide, da kod ljudi ostavi glas i
poruku da posle smrti ivi u obliku zmije. Ali si se
prevario, sofisto, jer je zmija u stvari bila glupa ivotinja
i tebe su otkrili da si vie ivotinja nego mudrac.
To pria i Hipobot.
91 Hermip pripoveda da je njegovu zemlju jednom zadesila
glad. Narod Herakleje je molio pitijsku svetenicu* da m u po
mogne, ali je Heraklid podmitio izaslanike i pomenutu sve
tenicu da odgovori kako e se osloboditi bede i nevolje ako
Heraklida, Eutifronovog sina, kruniu zlatnom krunom za vre-
me njegova ivota, a posle smrti da mu ukau poasti kao
heroju. Takvo proroanstvo izaslanici, dodue, donesoe, ali oni
koji su ga izmislili nisu imali nikakve koristi od toga. Naime,
im su Heraklida krunisali u pozoritu, on je umro od apop-
leksije, a izaslanici su bili kamenovani. tavie, u isto vreme
je i pitijsku svetenicu, poto je sila sa svoga sedita u sveti-
litu, ujela zmija i ona je na mestu umrla. Eto, to su prie u
vezi s njegovom smru.
92 Muziar Aristoksen tvrdi da je Heraklid pisao i tragedije,
potpisujui Tespisovo ime. Hameleon se ali da mu je Heraklid
ukrao rad o Homeru. Autodor, epikurejac, napada ga u jednom
spisu zbog njegove rasprave O pravinosti. Dionizije, nazvan
Metathemenos (ili, kao to drugi kau, Spintharos), napisao je
spis Partenopajos i objavio ga pod Sofoklovim imenom. Hera-
* U D elfim a. Preo.

167
 klid je stvar shvatio ozbiljno i u jednom svom delu pozvao se
93 na taj spis kao na Sofoklov original. Kad je Dionizije to saznao,
priznao je ta je uradio, a kad je ovaj drugi to porekao i nije
hteo da mu poveruje, Dionizije je skrenuo panju na poetna
slova stihova iz kojih proizlazi ime Pankalos*, koga je on,
Dionizije, veoma voleo. Heraklid jo uvek nije mogao da veruje
rekavi da se tako neto moe i sluajno dogoditi. Dionizije
tada na ovo odgovori: Nai e tamo i ove stihove:
A. Jedan stari majmun ne moe se uhvatiti u kljuse.
B. Moe se uhvatiti, ali samo to dugo traje.
Pored toga i ovo:
Heraklid ne poznaje slova i ne stidi se svoga neznanja.
Heraklida je bilo petnaest. Prvi, ovaj na Heraklid; drugi
njegov sugraanin, autor pesme u pdrihijskom m etru i pisac
svakojakih ala; trei rodom iz Kime, koji je napisao pet
knjiga o Persiji; etvrti iz Kime, pisac retorskih udbenika;
peti iz Kalatisa ili Aleksandrije, koji je napisao Redosled
filozofa u est knjiga i jedan spds s naslovom Lembeutikos, po
kome je dobio nadimak Lembos; esti Aleksandrinac koji
je pisao o karakteristici Persijanaca; sedmi je dijalektiar iz
Bargilisa, autor dela protiv Epikura; osmi lekar iz Hikesijeve
kole; deveti opet lekar iz Tarenta; deseti pesnik, pisac
moralnih sentencija; jedanaesti vajar iz Fokeje; dvanaesti
pesnik zvunih epigrama; trinaesti iz Magnezije, autor isto-
rije o Mitradatu; etrnaesti pisac jedne astronomije.

* Dakle akrostih. < Preo.

168
 KNJIGA VI
GLAVA 1. ANTISTEN

(444 368. pre n.e.)

1 Antisten, sin Antistenov, bio je rodom Atinjanin. Prialo
se da nije bio iz zakonitog braka. I kad mu je neko to pre
bacio, kau da je odgovorio: Pa i majka bogova je Frianka.
Verovalo se, naime, da je njegova m ajka bila Traanka. I kad
se istakao u bici kod Tanagre, dao je Sokratu povoda da izjavi
da bi teko mogao da se rodi jedan takav izvanredan ovek od
jednog Atinjanina i jedne Atinjanke. A onim Atinjanima koji
su se ponosili time to su roeni u Atini Antisten je dobacio
da, to se njihovog porekla tie, nemaju nikakve prednosti pred
puevima i skakavcima.
Najpre je sluao retora Gorgiju. Otuda njegovo retoriko
2 obeleje u dijalozima, najvie u dijalogu Istina i u delu Pro-
treptika*. Hermip (FHG III 45) kae da je na Itmijskom skupu
imao nameru da prekori i pohvali Atinjane, Tebance i Lakede-
monjane. Kasnije je od toga odustao kad je video da se silan
narod okupio iz ovih mesta.
Kasnije se pridruio Sokratu i od toga je imao tako veliku
korist da je i svoje uenike pozvao da zajedno s njim postanu
Sokratovi uenici. Stanovao je u Pireju, ali je svakog dana
prelazio 40 stadija** i sluao Sokrata, od kojeg je i primio onu
jaku istrajnost i osloboenje due od svake strasti, ime je i
postavio osnove kinikom uenju. A da je napor dobra stvar,
dokazivao je na prim erima velikog Herakla i Kira, uzevi tako
za primer, s jedne strane, Grke, a s druge strane, varvare.
3 On je prvi dao definiciju govora izjavivi da je govor
izraz onog to je neka stvar bila ili to jeste. Neprestano je
* Protreptikd moralna pouka. Prev.
** Tj. oko 7 kilometara. Prev.

169
 govorio: Vie bih voleo da poludim nego da se odam zadovolj
stvu. Samo s takvim enama se treba uputati koje e
biti zahvalne. Nekom mladiu iz Ponta, koji je hteo da postane
njegov uenik pa se raspitivao ta mu je za to potrebno, odgo
vorio je: Jedna nova knjiica, jedna nova pisaljica i jedna
nova tabliica, pri emu je s tim novo stalno ukazivao na
pamet*. Kad ga je neko pitao kakvom enom da se oeni, od
govorio je: Ako lepom, ona e se dopasti svima, a ako runom,
bie to za tebe kazna.1 Kad je jednom uo da Platon o njemu
runo govori, rekao je: Tako je to s kraljevima: kad rade
dobro, sluaju zlo o sebi.
4 Kad je bio posveen u Orfijske misterije i kad je svete-
nik rekao da posveeni u te misterije treba da u Hadu oekuju
mnoge prijatne stvari, on ga je upitao: Pa zato ne umire?
I kad su mu se rugali to nije sin slobodnih roditelja, odgovorio
je: Nisam ni sin dvaju boraca, pa ipak sam borac. Upitan
zato ima malo uenika, odgovorio je: Zato to ih teram sre
brnom batinom. Na pitanje zato tako strogo postupa sa svo
jim uenicima, on ree: Pa tako rade i lekari sa svojim bo
lesnicima. I kad je jednom video jednog preljubnika kako
bezi, rekao je: Kako jadan je ovaj ovek! Kakvu opasnost je
mogao izbei s jednim jedinim obolom! Govorio je: Bolje je,
kako pria Hekaton u svom delu Hrije, upasti meu jastrebove
nego meu laskavce2; jer prvi jedu mrtve, a drugi ive.
5 Na pitanje ta je najblaenije meu ljudima, on je od
govorio: Umreti u srei. I kad se neko od uenika alio to
je izgubio svoje zabeleke, on mu je rekao: Pa trebalo je da
njihovu sadrinu upie u duu, a ne na hartiju. Kao to
ra razjeda gvoe, govorio je, tako i zavidljivce razjeda
njihovo sopstveno nevaljalstvo. Oni koji ele da budu bes
m rtni treba da ive pobono i poteno. Govorio je da drave
propadaju onda kad vie nisu u stanju da razlikuju loe od
dobrih ljudi. I kad su ga jednom nevaljalci hvalili, rekao je:
Bojim se da sam moda nekad neto loe uradio.
6 Govorio je da je sloga brae i zajedniki ivot jai od
svakog zida. Svoje potrebe na putovanju treba tako podesiti
da e moe spasiti i kad pretrpa brodolom. Kad su
mu jednom prebacili druenje s loim ljudima, rekao je: Pa
i lekari su pored svojih bolesnika, pa ipak ne dobiju groznicu.
Govorio je da je besmisleno istiti ito od kukolja i u ratu iz
dvajati nekorisne ljude, a nasuprot tome ne udaljavati nevaljalce
U grkom jeziku - to znai novo i to znai
i pameti. Igra rei je neprevodljiva. Prev.

170
 iz javnih poslova. Na pitanje kakvu mu je korist filozofija
donela, odgovorio je: Sposobnost da se mogu sam sa sobom
druiti. Kad mu je neko uz au rekao: Otpevaj neto! on
7 je odgovorio: A ti zasviraj uz flautu! Kad ga je Diogen molio
za jedan ogrta, odgovorio mu je da sklopi svoj kaput. I na
pitanje to je najpotrebnije da se naui odgovorio je: Izbei
zaboravljanje. A one to su sluali loe o sebi bodrio je da
budu izdrljiviji nego kad bi ih neko gaao kamenicama.
Platona je grdio kao uobraenog oveka. Kad je jednom
odravana neka sveana povorka i on video kako frkui pro
lazi konj, rekao je Platonu: I ti si mi izgledao kao divan i
ponosan konj. A to je rekao zato to je Platon esto hvalio
konje. Kad je jednom prilikom posetio bolesnog Platona i spa
zio posudu u koju je Platon bio povratio, primetio je: Ovde,
8 dodue, vidim u, ali ne vidim i nadmenost! Atinjanima je
savetovao da glasanjem odlue da magarci budu konji, i poto
su ovi to odbili kao besmisleno, rekao je: Pa kod vas ovek
moe postati i vojskovoa iako nita ne zna; jednostavnim
dizanjem ruku*. I nekom oveku koji je rekao da ga** mnogi
hvale, on je odgovorio: A kakvo sam zlo uinio? Kad je jed
nom prilikom vrlo vidljivo istakao rupu na svom kaputu, re
kao mu je Sokrat koji je to zapazio: Kroz tvoj kaput vidim
tvoju tatinu. Kad ga je, prema prianju Fanija u spisu O s o -
k r a tic im a (FHG II 292), neki ovek upitao ta bi trebalo da
radi da bi postao valjan ovek, ovaj mu je odgovorio: Ako od
onih to to znaju naui da mora izbegavati ono to je u tebi
zlo. Nekom drugom koji je hvalio razvratan ivot rekao je:
Voleo bih da deca mojih neprijatelja vode rasputan ivot.
9 Nekom mladiu koji se doterivao za vajara, rekao je:
Reci mi, kad bi bronza progovorila, ime bi se ponosila?
Ovaj odgovori: Svojom lepotom. Pa zar se ne stidi to 'se
raduje istoj stvari kojoj se raduje jedan beivotan Uk? Kad
mu je neki mladi iz Ponta obeavao da e ga dobro snabdeti
kad bude stigao njegov brod sa suenom ribom, Antisten ga
uze za ruku i poe s njim sa praznom vreom jednoj prodava
ici brana, napuni vreu i ponovo krene na put; a kad je
ena zatraila da joj plati, on odgovori: To e dati ovaj mladi
im mu stigne brod sa suenom ribom.
10 Izgleda da je upravo on izdejstvovao da Anit bude osuen
na izgnanstvo, a Melet na smrt. On se, naime, sastao s mla
diima iz Ponta koje je Sokratova slava bila dovela (u Atinu)
* Ovde se misli na glasanje u SkupStini. Prev.
* Tj. Antistena. Prev.

171
 i odveo ih je Anitu, govorei u ironiji da je A nit m udriji od
Sokrata. Zbog toga su se prisutni tako naljutili da su izdej-
stvovali njegovo izgnanstvo. Ako bi ponekad zapazio neku su
vie doteranu enu, otiao bd joj u kuu i pozvao njenog mua
da dovede konja i iznese oruje; ako on to ima, moe da dozvoli
takvu rasko, je r to e biti njegova odbrana; a ako nema, onda
ena treba da skine nakit.
11 Zastupao je ovo uenje. Naime, govorio je da se vrlina
moe nauiti. Plemenitost i vrlina nisu podeljeni prema li
nostima. Vrlina sama je dovoljna za sreu, i nita joj nije pot
rebno osim Sokratove snage. Vrlina se sastoji u radu i nisu joj
potrebne ni mnoge rei ni uenja. Mudrac je sam sebi dovoljan,
je r sve ono to drugi imaju ima i on sam. Nepopularnost je do
bro i jednaka je naporu. Mudrac se u upravljanju dravom ne
e rukovoditi postojeim zakonima, ve zakonom vrline. On e
se eniti radi potomstva, pri emu e traiti najlepe ene. On
e se i zaljubiti, je r jedino mudrac zna koga treba voleti.
12 Diokles navodi i sledeu njegovu izreku: Za mudraca
nita nije strano ni neobjanjivo. Covek krepostan zasluuje
da bude voljen. Valjani ljudi su prijatelji. Odluni i po
teni ljudi su saveznici. Vrlina je oruje koje se ne moe
oduzeti. Bolje je boriti se s malobrojnim dobrim ljudima
protiv svih nevaljalaca, nego s mnogobrojnim nevaljalcima
protiv malobrojnih valjanih ljudi. Treba paziti na neprijatelje,
je r niko ne zapaa nae nedostatke bolje i pre od njih. Po
tenog oveka treba vie ceniti od roaka. Vrlina je ista za
oveka i za enu. Ono to je dobro lepo je, to je zlo runo
je; a sve to je nevaljalo smatraj stranim.
13 Najsnanije utvrenje je razum, je r se on ne moe ni ot-
plaviti niti, pak, izdati. Tvravu stvori sam u sebi nepogre
ivim zakljucima.
Pouavao je u Kinosargu* u hekom gimnaziju nedaleko od
kapije; po tome su neki tvrdili da je kola dobila i svoje ime
kinika kola. A njega su zvali Haplokion**. On je prvi udvo
struio svoj kaput, kako pria Diokles, i samo se je njime
sluio; pored toga je nosio i tap i bisage. I Neant (FGrH 84
F 24) takoe pria da je on prvi udvostruio kaput. A Sosikrat
kae u treoj knjizi svoga dela Diadohe (FHG IV 503) da je
* Kynosargos gimnazijum posveen Heraklu, u istonom elu
Atine, gde su se vebala vanbrana deca. Preo.
* Haplokion naprosto pas, od grkog hapls (prost, jednostavan)
i kyon pas. Prev.

172
 Diodor iz Aspenda prvi pustio bradu i prvi se sluio tapom i
upotrebljavao bisage.
14 Teopomp (FGrH 115) od svih Sokratovih uenika hvali
jedino Antistena. On za njega kae da je veoma sposoban
ovek i da moe u razgovoru svakoga da pridobije za sebe. To
se vidi i iz njegovih spisa i iz Ksenofontovog Simpozija (IV,
6164). On vai i kao osniva te stoike kole, i zbog toga je
i epigramatik Atenej (Anthol. Pal., IX, 496) za njega kazao ovo:
Zdravo da ste vi, stoiki mudraci! Vi ste najbolja uenja
poverili vaim svetim listovima.
Samo je vrlina dobro due, ova je jedina odbranila i ljudi i
gradove. A slatko uivanje puti, to je omiljeni cilj drugih
ljudi, samo je jedna od Mnemlnih keri* za sebe izabrala.
15 Antisten je takoe pokazivao put ka Diogenovom duev
nom spokojstvu, ka Kratetovom samosavlaivanju i Zenonovoj
istrajnosti; i sam je postavio temelje uenju o dravi. Kseno-
fon kae da se on najprijatnije zabavlja u drutvu i da je u svim
ostalim stvarima veoma uzrljiv.
Njemu se pripisuje deset knjiga spisa.
Prva knjiga sadri: O nainu izraavanja, ili O znacima,
Ajant, ili Ajantov govor, Odisej, ili O Odiseju, Odbrana Oresta,
ili O advokatima, Istografe, ili Lizija i Isokrat, Protiv Isokra-
tovog Amartira.
Druga knjiga: O prirodi ivotinja, O raanju dece, ili O
svadbi, ljubavni razgovor, O sofistima, fiziognomska rasprava,
O pravinosti i hrabrosti, protreptiki dijalog (u tri dela).
16 Knjiga trea: O dobru, O hrabrosti, O zakonu, ili O dravi,
O zakonu, ili O lepom i pravinom, O slobodi i ropstvu, O
vemosti, O tutoru, ili O poslunosti, O pobedi (privredna knjiga).
etv rta knjiga: Kir, Vei Herakle, ili O snazi.
Peta knjiga: Kir, ili O kraljevstvu, Aspazija.
esta knjiga: Istina, O vetini razgovora, razgovor pobija
jui, Saton, ili O prigovaranju (tri knjige), O nainu govora.
17 Sedma knjiga: O vaspitanju, ili O imenima (u pet delova),
O upotrebi imena (polemiki razgovor), O pitanju i odgovoru,
O miljenju i znanju (u etiri dela), O smrti, O ivotu i smrti,
O stvarima u Hadu, O prirodi (u dva dela), Pitanje o prirodi
(u dva dela), Miljenja (polemiki spis), Problemi o uenju.
** Muze keri Zeusove i Mnemosinine boginje umetnosti,
pesnitva, pevanja, muzike i nauk; ima ih devet. Prev.

173
 Osma knjiga: O muzici, O tumaima, O Homeru, O neprav
di i bezbonosti, O Kalhantu, O izvidniku, O uivanju.
Deveta knjiga: O Odiseji, O tapu, Atena, ili O Tele-
mahu, O Heleni i Penelopi, O Proteju, Kiklop, ili O Odiseju,
18 O upotrebi viila, ili O pijanstvu, ili O Kiklopu, O Kvrki, O Am -
fiaraju, O Odiseju i Penelopi i o psu.
Deseta knjiga: Herakles, ili Mida, Herakles, ili O razumu
i snazi, Kir, ili Ljubljeni, Kir, ili Izvidnici, Meneksen, ili O
vladanju, Alkibijad, Arhelaj, ili O kraljevstvu.
To su dela koja je Antisten napisao.
Timon mu zbog toga zamera i naziva ga brbljivim sva
tarom.
Umro je od iznemoglosti. Kad ga je posetio Diogen, rekao
mu je: Valjda ti nije potreban prijatelj? Drugi put je Diogen
uao kod njega s kamom u ruci. I kad je Antisten upitao: Ko bi
me mogao osloboditi patnji? pokazavi mu kamu Diogen
19 ree: Ovo ovde! A Antisten odgovori: Od patnji, rekoh, ali
ne od ivota. Naime, izgledalo je da je podnosio bolest iz
ljubavi prema ivotu. A ovo su moji stihovi upueni njemu:
U ivotu si bio pas, Antistene, roen da
reiina ujeda u srce, a ne ustima.
Umro si od jektike, rei e moda neko. A zato?
Svakom je potreban vodi u Donji svet.
Bila su jo tri Antistena: jedan iz Herakleje, drugi iz Efeza
i trei istoriar sa Rodosa. _
Poto smo ve govorili o Aristipovim i Fedonovim ueni
cima, izneemo sad kinike d stoike koji su poeli s Antistenom,
i to ovim redom.

GLAVA 2. DIOGEN

(404323. pre n. e.)

20 Diogen, sin menjaa Hikesija, roen je u Sinopi*. Diokle
pria da je njegov otac drao javnu menjanicu i da je zbog
falsifikovanja novca morao da pobegne. A Eubulid u svojoj
knjizi O Diogenu tvrdi da je sam Diogen to uradio, i da je
zajedno s ocem pobegao u strani svet. tavie, i Diogen u svom
delu Pardalos pripoveda o tome da je falsifikovao novac. Neki,
opet, tvrde da je postao nadzornik i da su ga radnici nagovorili
* inopo naselje Mileana na Crnom moru. Prev.

174
 da ide u Delfe ili na Delos, u Apolonovu domovinu, u hram
na Delosu, i da tamo upita da li srne da uradi ono na ta ga
nagovaraju, naime, promenu novanica. I kad mu je bog doz
volio da izvri promenu dravnog ureenja uopte (politikon
nmisma) a ne novanice (nmisma)*, on to nije shvatio, fal-
sifikovao je novac, bio je uhvaen i, kako neki priaju, primo
ran da ide u izgnanstvo, dok drugi govore da je svojevoljno
21 otiao iz grada, i to iz straha. Drugi, opet, kau da je novac
uzeo od oca i falsifikovao ga. Otac mu je umro u tamnici, a
Didgen je pobegao i stigao u Delfe. Tamo nije pitao da li sme
da falsifikuje novac, nego ta da uradi pa da postane najuve
niji od svih, a da je onda na to pitanje dobio pomenuti odgovor.
Kad je stigao u Atinu, pridruio se Antistenu. Ali poto
ga je ovaj odbio, je r nije nikoga mogao da trpi pored sebe,
on je ipak izdejstvovao da bude prim ljen zbog strpljivog na
valjivanja. I kad je Antisten jednom prilikom digao tap na
njega, Diogen mu je podmetnuo glavu i rekao: Udri samo,
je r nee nai nijedno drvo koje bi bilo dovoljno tvrdo da me
otera sve dok te budem uo. Od toga vremena bio je njegov
uenik, a kao izbeglica, iveo je to je mogue skromnije.
22 Teofrast u svom delu Megariku8 pripoveda kako je Diogen
jednom posmatrao mia kako juri ovamo-onamo i ne trai ni
mesta za odmor, niti izbegava mrak, niti pak pokazuje neku
elju za takozvanim slatkiama. I tada je pronaao izlaz iz
svog bednog stanja. Neki priaju da je on bio prvi koji je 'savio
kaput i, tako rei, udvostruio4 ga je r je morao u njemu i da
spava; nosio je i ranac u kome je bila hrana, i svako mesto mu
je sluilo za sve, i za doruak i za spavanje i za razgovor. Tako,
je, pokazujui prstom na Zevsovu stou** i na Pompeion, zgradu
23 za sveane priredbe, govorio da su mu ih podigli Atinjani da
bi tu iveo. Stapom se sluio posle jedne bolesti i stalno ga je
nosio, samo ne u gradu, nego na svojim putovanjima, kao i
torbu, kao to tvrde Olimpiodor, prvi slubenik u Atini, i retor
Polieukt, i Aishironov sin Lizandar. Jednom je Zamolio neko
ga pismom da m u nabavi jednu kuicu, i poto je ovaj odu
govlaio, Diogen uzme u metroonu*** bure i zadri ga kao stan,
kao to i sam svedoi u svojim pismima. Leti bi se valjao na
usijanom pesku, a zimi bi grlio snegom pokrivene statue, ne
proputajui nita kako bi to vie telesno ovrsnuo.
* Na grkom: dravno ureenje, politikom nmisma, a novac je
nmisma. Prev.
** Stod trem, galerija na stubovima; sluila za etnju. Prev.
*** Metroon je bio dravni arhiv u Atini, gde su se ostavljali i te
stamenti; upor. Diog. Laert., X, 16 (o Epikurovom testamentu). Prev.

175
24 Bio je naroito jak u tome da ostalim ljudima pokae svoj
prezir. Euklidovu kolu je zvao uem, a Platonovo pouava
nje izoblienjem5. Dionizijeve utakmice je nazvao velikim u
dom za budale, a demagoge je nazvao slugama svetine7. Govo
rio je takoe da kad u ivotu sretne krmanoe, i lekare i filozofe,
onda mu ovek izgleda najrazumnije od svih stvorenja. A kad
posle toga naie na tumae snova i proroke i njihove pristalice,
ili ljude nadmene zbog porekla ili bogatstva, onda mu nita ne
izgleda bednije od oveka. Cesto bi govorio kako veruje da je
25 za ivot potrebno pripremiti ili pamet ili konopac. Jednom je
spazio Platona na nekoj veoma sveanoj gozbi kako se slui
maslinama. Kako to? Najpre filozof uini veliko putovanje
morem na Siciliju zbog radosti trpeze, a sad, kad svega toga
ovde ima, ti ne uiva? A ovaj mu odgovoiii: Tako mi bogova,
Diogene, ja sam se i tamo najvie drao maslina i slinih stvari.
Na to e Diogen: Pa zato je, onda, bilo potrebno ii u Sira-
kuzu? Zar u Atici tada nije bilo maslina? A Favorin u svojoj
arenoj istoriji (FHG III 582) kae da je to rekao Aristip.
Drugom prilikom je upravo jeo suve smokve kad je sreo Pla
tona i rekao mu: Slobodno je da uestvuje. A kad je ovaj
uzeo smokve i pojeo ih, Diogen ree: Rekoh da uestvuje, a
ne da pojede.
26 Kad ga je Platon jednom pozvao u goste zajedno s prijate
ljima, koji su bili stigli, Diogen je gazio po njegovim tepisima
govorei: Gazim po Platonovoj praznoj naduvenosti. Na to je
Platon odgovorio: Kakvo li uobraen je time pokazuje, moj
Diogene, ti koji uobraava da nisi naduven. Drugi priaju
da je Diogen rekao: Gazim po Platonovoj naduvenosti na
ta je ovaj odgovorio: Tako je, Diogene, i to drugom naduve-
nou. A Sostion ovu re u etvrtoj knjizi pripisuje samo ki-
niku kao uperenu protiv Platona (?) Jednom ga je Diogen molio
za vino a u isto vreme i za suve smokve. Ovaj mu je poslao
punu zemljanu posudu smokava. Tada je rekao: Kad bi te
pitali koliko je dvaput dva, i kad bi ti odgovorio dvadeset,
tvoj odgovor bi odgovarao pitanju isto onako kao to tvoj
poklon odgovara onom to je traeno. .Grdio ga je i da ne tune
da prestane s prianjem.
27 Na pitanje gde je u Grkoj video valjane ljude, odgovorio
je: Ljude nigde, a deake u Sparti. Kad nekom zgodom niko
nije hteo da se upusti u ozbiljan razgovor s njim, poeo je da
cvrkue kao ptica; posle toga se oko njega skupila gomila
176
 ljudi, i on je poeo da ih grdi to na ovakve lakrdije dolaze
sa toliko ara, dok za ozbiljne stvari nemaju ni vremena ni
elje. Govorio je da se ljudi meu sobom takmie kako da
jedan drugoga obore i zgaze, a da se za cenu vrline niko ne
otima. Iznenaivalo ga je to se gramatiari bave istraivanjem
Odisejevih mana, a svoje sopstvene mane zanemaruju. Tako
i muziari znaju da podeavaju ice na liri, a svoje duevno
28 stanje ostavljaju neusklaeno. Matematiari, opet, posmatraju
Sunce i Mesec, a ne vide one stvari koje im lee pred nogama8.
A retori ne prestaju da govore o onome to je pravo, ali to
nikako ne ine. ak i gramzivi ljudi govore pogrdno o novcu,
ali ga ipak preko svake mere vole. Govorio je otro i protiv onih
ljudi koji hvale pravine ljude da su se uzdigli iznad novca, ali
pri tom blagosiljaju one koji imaju mnogo novaca. Ljutilo ga
je i to to se bogovima prinosi rtva za zdravlje, a da se prili
kom samog rtvovanja gosti na tetu zdravlja, udio se takoe
robovima koji posmatraju svoje gospodare kako se goste a da
29 ne ukradu nita od jela. Hvalio je i one koji ele da se. ene
ali koji se ipak ne oene, one koji se spremaju na putovanje
morem i koji ne otputuju, ljude koji ele da uestvuju u po
litici i koji to ne rade, koji ele da podiu decu, a to ne rade,
koji se spremaju da stupe u slubu vladaru pa od toga odustanu.
Govorio je takoe da prema prijateljim a ne treba pruati ruke
sa savijenim prstima. Menip pria iu Prodaji Diogena (Wachs-
muth, 1.82, n. 7) da je kao zarobljenik, dok su ga prodavali
kao roba, bio upitan ta ume da radi, a on je odgovorio: Uprav
ljati ljudima. Glasniku je naredio: Objavi da li neko eli
da kupi sebi gospodara! I kad su mu zabranili da sedne, re
kao je: Ne m ari nita; i ribe se prodaju onako kako koja lei.
30 Govorio je da se udi kako to mi, kad kupujemo lonac ili neku
posudu, kucnemo po njoj, a kad kupujemo oveka, zadovolja
vamo se samo njegovim izgledom. Ksenijadu, koji ga je kupio,
rekao je: Mora me sluati iako sam tvoj rob, jer i lekara
i krmanoa bi sluao pod pretpostavkom da su robovi. Eubul
u knjizi O Diogenovoj prodaji pria da je tako postupao i sa
Ksenijadovom decom, koju je, osim ostalih struka, pouavao
i u jahanju, gaanju lukom i prakom i bacanju koplja i to sve
samo zbog toga to je traio da imaju rumenu boju d da su
31 dobrog telesnog stanja. Deaci su zapamtili mnoga mesta iz
dela pesnika i pisaca, pa i samog Diogena, koji se trudio da
im svu tu m ateriju uini takvom da se lako pamti. U kui ih
je podsticao da budu vredni i da jedu jednostavnu hranu i da
piju samo vodu. Na ulici su morali ii sasvim kratko oiane
kose, bez ikakvog doterivanja, bez kaputa i cipela, utei i12
12 Diogen 177
 gledajui samo ispred sebe. Vodio ih je i u lov. A oni su bili
zabrinuti za Diogena, pa su se kod roditelja esto zauzimali za
njega. Isti autor tvrdi da je Diogen u Ksenijadovoj kui osta-
reo, da je tamo umro i da su ga sahranili Ksenijadovi sinovi.
I kad se Ksenijad raspitivao kako da ga sahrani, on odgovori:
32 Tako da leim na licu. I na pitanje zato, on odgovori: Zato
to e se uskoro ono to je dole okrenuti gore. A to zato to
su Makedonci tada ve imali vlast u svojim rukama, to jest to
su sa niskog i neuglednog mesta dospeli na visoko mesto.
Kad ga je neki ovek poveo u jednu raskonu kuu i za
branio mu da pljuje, Diogen se iskaljao i pljunuo mu u lice,
govorei kako nije naao neko gore mesto za to. Drugi ovo
pripisuju Aristipu. Jednom je glasno viknuo: Ej, ljudi! A
kad se narod na to okupio, on ih je stao lupati batinom govo
rei: Pa zvao sam ljude, a ne olo. Tako pria Hekaton u
prvoj knjizi svoga dela Hrije. Kau takoe da je Aleksandar
izjavio da bi eleo da bude Diogen da se nije rodio kao Alek
sandar.
33 Govorio je da ne treba aliti gluve i slepe, nego one koji
ne nose bisage10. Kako pria Metrokle u Hijama, jednog dana
doe Diogen na neku sedeljku mladih ljudi, pa poto je bio
neobrijan, dobi od njih batine. Posle toga on je ispisao imena
svojih muitelja na jednu belu tablu, stavio je sebi oko vrata
i poao tako u grad. Tako im se osvetio, je r ih je izloio ruglu
i preziru ljudi. Govorio je da je on jedan od onih hvaljenih
pasa*11, ali da ee niko od onih koji ga hvale ne usuuje da poe
s njim u lov. Nekom oveku je na rei: U pitijskim igrama po-
beujem ljude, odgovorio: Ja ljude, a ti samo robove.18
34 Kad su mu govorili: Ostario si, odmori se; koliko ti je
jo ivota preostalo! on bi rekao: Sta? Kad bih trao za
opkladu, zar bih u blizini cilja morao da popustim, umesto da
se jo vie napregnem? Poziv na neku gozbu odbio je zato
to mu malo pre toga nisu ukazali zahvalnost to se pojavio.
Bosim nogama je gazio po snegu. Pokuao je ak i da jede si
rovo meso, ali nije mogao da ga svari. Jednom je zatekao go
vornika Demostena u nekoj gostionici za dorukom. Kad se
ovaj pokuao da skloni ispred njega, rekao mu je Diogen: Bi-
e utoliko vie unutra u gostionici. Jednom prilikom su neki
stranci eleli da vide Demostena; tada je ispruio srednji prst13
35 i rekao: Evo, ovo vam je va atinski demagog. Kad je neko
jednom prilikom ispustio hleb, pa se stideo da ga podigne sa
zemlje, hteo je da mu prebaci, pa je oko jednog zemljanog
* Tj. lovakih pasa, kerova. i Pre.

178
 kraga obavio konopac i vukao ga preko Keramejka14. Govorio
je kako im itira horege, jer i ona u davanju tona prelaze malo
meru da bi ostali mogli da pogode pravi ton. Govorio je da kod
veine ljudi od jednog jedinog prsta zavisi da li su ludi ili ne;
jer, ako neko ide sa ispruenim srednjim prstom, smatrae se
da je lud, ako isprui kaiprst, onda nee. Ono to najvie vredi
dobij a se na trgu, tako rei, badava, i obratno: kipovi se prodaju
za tri hiljade bakerua, a merica brana za dva bakam a novca.
36 Ksenijadu koji ga je kupio rekao je: Gledaj sad da uradi
ono to e ti biti nareeno. A kad je ovaj odgovorio (Euripid
Med., 410): Izvori neka teku sad nagore odvratio je Diogen:
Da si kao bolesnik kupio lekara, svakako bi ga sluao, ili bi
mu rekao da izvori reka sad teku nagore? Neki ovek je
eleo da kod njega ui filozofiju; ovaj mu je predao haringu
i naredio mu da ga prati, ovek je ribu od stida bacio i otiao.
Uskoro posle toga sretne ga Diogen i smejui se ree: Prija
teljstvo izmeu tebe i mene razorna je jedna haringa! Diokle,
meutim, stvar pria ovako. Naime, kad mu je neko rekao:
Zapovedi nam, Diogene! ovaj ga povede sa sobom i dade
mu da ponese sira za pola obola. Onaj je to odbio, i Diogen
mu ree: Prijateljstvo izmeu tebe i mene naruilo je ovo
pare sira vrednosti pola obola.
37 I kad je jednom video neko dete kako pije vodu iz ruku,
izbaci au iz torbe reima: Ovo me je dete pobedilo svojim
malim prohtevom! Bacio je i svoju iniju kad je primetio
jedno dete kako je razbilo svoju posudu, pa je soivo jelo iz
dubljenom koricom hleba. Diogen je ovako zakljuivao: Bogo
vima pripada sve. Mudraci su prijatelji bogova. Kod prijatelja
su sve stvari zajednike. Dakle, sve pripada mudracima.
Jednom prilikom je video enu kako na veoma nepristojan
nain pada na kolena pred bogovima i htede da je oslobodi
njenoga praznoverja. Pristupi joj, kako nam pria Zoil iz Perge,
i ree: Zar se ne stidi, eno, da se otkrije pred bogom koji
38 stoji iza tebe, je r sve je ispunjeno njegovim prisustvom? As-
klepiju je prineo na dar kip borca, koji pokuava da ubije one
to padaju niice pred bogom.
Obino bi govorio da su ga stigla prokletstva tragikih
pesnika, je r on je (Nauck, Adespota, 284)
lien i rodnog mesta, kue, domovine;
prosjak, lutalica, borei se za svoj nasuni hleb.
Govorio je da sudbini suprotstavlja odvanost, zakonu
prirodu, i strasti razum. Kad se sunao na Kranionu15,
12 179
 prie mu Aleksandar i ree: Zatrai to god eli! Ovaj ree:
Skloni se sa sunca!
Kad je neki uenjak dugo itao svoju raspravu i jednim upo
la napisanim listom dao do znanja da se kraj primie, Diogen je
rekao prisutnim: Samo hrabro; vidim ve zemlju.16 Nekome
koji mu je dokazivao da ima rogove17 odgovorio je, pipnuvi
39 elo: Ne vidim ih. Isto tako, kad je neko tvrdio da ne postoji
kretanje, Diogen ustade i poe gore-dole. Nekom drugom koji
je govorio o nebeskim pojavama primetio je: A koliko je
vremena prolo otkako si siao s neba? I kad je neki pokvareni
eunuh napisao na ulazu svoje kue: Neka ne ue nikakvo
zlo Diogen je upitao: A kako e ui sam gospodar kue?
I kad je jednom svoje noge mazao mirisnim uljem rekao je:
Miris iz glave odlazi u vazduh, a sa nogu u ulo mirisa.18 Kad
su ga Atinjani pozvali da se posveti u misterije i govorili mu
kako oni koji su posveeni u misterije u Hadu imaju prvenstvo,
on odgovori: Smeno je ako se Agesilaj i Epaminonda praakaju
u blatu, a neki nevaljalci, samo zato to su posveeni u miste
rije, treba da ive na ostrvu blaenih.
40 Kad je na svom stolu jednom video mieve, rekao je: Gle,
gle, i Diogen hrani parazite!
Kad ga je Platon nazvao psom, on odgovori: Tano, jer
sam se stvarno vratio onima koji su me prodali. Na izlasku
iz kupatila neko ga je upitao da li ima mnogo ljudi u kupatilu.
Odgovor je glasio: Ne! A da li ima mnogo svetine? To je
potvrdio. Kad je Platon postavljao definiciju: ovek je dvo
nono ivo bie bez krila, i kad su mu to prisutni odobravali,
Diogen unese petla iupanih krila u kolu i ree: Evo, ovo
je Platonov ovek. Zato je uz definiciju dodato jo: sa ravnim
noktima. Na pitanje jednog oveka u koliko sati treba doru-
kovati, on je odgovorio: Bogata moe da dorukuje kad hoe,
a siromah kad ima.
41 Kad je u Megari video ovce pokrivene prekrivaima19, a
da deca idu gola, rekao je: U Megari je bolje biti ovan.
nego sin. Kad ga je neko udario gredom, a posle toga rekao:
uvaj se ovaj mu ree: Pa zar e me ponovo udariti?20
Demagoge je nazivao slugeranjama narodnim21, a za vence je
govorio da su irevi slave. Danju je palio sveu i govorio:
Traim oveka.
Jednom prilikom je stajao sav pokisao od kie, i kad su
ga prisutni saaljevali, Platon, koji je takoe bio prisutan, re
kao je: Ako elite da ga saaljevate, sklonite se. Pri tome
je ciljao na Diogenovo slavoljublje.22 A kad ga je neko dobro
180
 lupio pesnicom po glavi, rekao je: Herakla mi, na to nisam
ni mislio da prilikom izlaska treba da nosim kacigu na glavi.
42 Kad ga je i Mejdija28 udario pesnicom i rekao: Tri hiljade
lee na stolu za tebe Diogen sutradan uze kai, obori ga
jednim udarcem i ree: Tri hiljade lee na stolu za tebe.
Kad se trgovac lekovima Lizija raspitivao kod njega da li
veruje u bogove, ovaj odgovori: Kako da ne verujem, kad
i tebe smatram neprijateljem bogova? Drugi kau da je te rei
izgovorio Teodor24. I kad je video nekog oveka kako se sav
polio svetom vodicom, rekao je: Nesrenie, pa zar ne zna
da se polivanjem ne moe osloboditi svojih grehova u ivotu,
kao to ne moe da se oslobodi ni gramatikih greaka? Lju-
43 de je prekorevao zbog molitve (ili, prema nekim rukopisima,
sree) i govorio da oni trae samo ono to im izgleda dobro,
a ne zato to je ono zaista dobro. A ljudima koji su se plaili
snova govorio je kako se ne uzbuuju zbog onoga to rade
budni, a imaju mnogo muke s onim o emu u snu fantaziraju.
Kad je glasnik u Olimpiji objavio: Dioksip je pobedio mu
eve, Diogen je primetio: On je pobedio robove, a ljude sam
pobedio ja.25
Bio je omiljen i kod Atinjana. Kad je neki mladi razbio
njegovo bure, graani izmlatie mladia, a Diogenu dadoe
drugo bure. Stoik Dionizije pria za njega da je posle bitke
kod Heroneje* bio zarobljen i da je bio doveden pred Filipa.
Kad ga je Filip upitao ko je, odgovorio je: Uhoda tvoje neza-
sitosti. Filip ga je zbog toga pustio na slobodu divei mu se.
44 Kad je Aleksandar jednom prilikom poslao Antipatru u
Atinu pismo po nekom Atliju, naao se tu i Diogen koji ree:
Atlije, od Atlija, preko Atlija, Atliju.**26 Kad m u je Perdika
zapretio smru ako ne jdoe kod njega, Diogen je rekao: To
nije nikakvo junako delo, jer bi to mogle da urade i buve i
pauci. Mislio je da bi pretnja bila snanija da je rekao da bi
iveo sreno i bez njega, esto bi glasno vikao da su bogovi
ljudima dali lak ivot, ali da je to, zbog traenja slatkia, mi
risa i drugih slinih stvari, zaboravljeno. Nekom oveku kome
je sluga obuvao cipele rekao je: Jo nisi sasvim srean, dok
ti ne obrie nos, a to e se dogoditi onda kad ti ruke budu
oduzete.27 '
45 Kad je jednom video uvare hramova kako odvode nekog
slugu koji je ukrao jednu posudu iz hrama, rekao je: Veliki
* Filip, kralj Makedonije, pobedio je 333. pre n.e. u bici kod Hero
neje ujedinjenu atinsku i tebansku vojsku. Preo.
** Nesrea od nesree, preko nesree, nesrei. Preo.

181
 lopovi vode malog lopova. Kad je jednom primetio kako neki
deak baca kamenje na neki krst, rekao je Dobro, dobro, po-
godie cilj.88 Deci koja su stajala oko njega i govorila: Pa
zimo da nas ne ujede on je odgovorio: Samo hrabro, deco;
pseto ne jede zeleni.29 Nekom oveku koji se ponosio ogrtaem
od lavlje koe rekao je: Prestani da sramoti omota hrab
rosti! Nekom koji je blagosiljao Kalistena i govorio da kod
Aleksandra provodi ivot u raskoi d obilju rekao je: Jadan
ti je to ovek koji dorukuje i rua kad je to Aleksandru po
46 volji. Kad m u je bio potreban novac, govorio bi da ga od
svojih prijatelja zahteva natrag, a ne da ga trai.
Jednom prilikom je javno onanisao na trgu i izjavio: Kad
bi ovek samo mogao ovako da trlja i svoj stomak pa da se
oslobodi gladi.80 Kad je video nekog mladia kako u drutvu
otmene gospode odlazi na ruak, otre ga iz njihovog drutva
i odvede njegovim roacima i naredi im da ga uvaju. Nekom
lepo odevenom deaku koji ga je neto pitao odgovorio je da
mu nee odgovoriti pre no to skine svoje odelo i ne pokae
mu da li je ena ili ovek. Jednom mladiu koji je u kupatilu
igrao kotabos81 rekao je: Ukoliko bolje, utoliko gore! Na
jednoj gozbi bacali su mu koske kao psu, a on ih je, pri od
lasku, pomokrio kao pas.
47 Govornike i sve one to su traili slavu u besednitvu na
zvao je troljudima, u smislu da su triput nesreni. Bogataa
neznalicu nazvao je zlatnorunom ovcom. I kad je na kui jed
nog razvratnika spazio natpis: Na prodaju, rekao je obra
ajui se kui: Znao sam da e ti, ivei ovako u besu, svoga
gospodara lako izbljuvati. I kad se neki mladi alio na go
milu ljudi koji su mu dosaivali, Diogen je rekao: Prestani
i ti da pred javnost iznosi znake svoje pohotljivosti. Ulazei
u prljavo kupatilo rekao je: Gde li se kupaju oni to se kupaju
ovde? I kad je neki jadni kitarist bio od svih kuen, on ga je
jedini hvalio. Upitan za razlog, rekao je: Zato to on; uprkos
oskudice, vie voli da se prehranjuje sviranjem u kitaru nego
pljakom.
8 Jednog sviraa-kitaristu koga su sluaoci uvek naputali
pozdravio je reima: Zdravo, petlu! Na pitanje: Kako to?
odgovorio je: Zato to svojom pesmom budi sve ljude.
Kad se neki mladi javno isticao drei govor, Diogen je skute
svoga kaputa napunio pasuljem i, ne obazirui se ni na ta, po
eo da ga jede. I kad je narod poeo da ga posmatra, on je
rekao da se udi kako mogu onoga mladia da napuste i da gle
daju u njega. Kad je neki veoma sujevem i ovek rekao: pJed-
182
 nim udarcem u ti razmrskati glavu on mu je odgovorio:
A ja u kijanjem s leve strane uiniti da zadrhti. Kad ga
je Hegezija zamolio da mu da na poslugu neke od svojih spisa,
on je rekao: Glup si, dragi moj Hegezija, to bira naslikane
suve smokve, a ne prave, je r gubi iz vida istinsko duhovno
vebanje i obraa se napisanom.
49 Nekom oveku koji mu je prebacivao izgnanstvo, on je
rekao: Pa ba zbog toga sam poeo da se bavim filozofijom,
nesrenie! I kad mu je opet neko rekao: Tebe su prognali
Sinopljani, odgovorio je: A ja sam njih osudio na ostajanje.38
Kad je jednom prilikom video nekog pobednika u Olimpiji kako
napasa ovce, rekao mu je: Kako brzo si sa Olimpije preao u
Nemeju,33 prijatelju! Na pitanje zato su atlete tupi i neoset-
ljivi ljudi, odgovorio je: Zato to su sazdani od svinjskog i
goveeg mesa. Jednom je traio milostinju od jednog kipa, i
na pitanje zato to radi, odgovorio je: Vebam se u vetini da
mi se neto odbije. Kad je jednom od nekoga traio milo
stinju, a to je najpre uinio zbog velike nematine, rekao je:
Ako si ve nekom drugom dao, daj i meni; a ako nikome nisi
nita dao, daj meni prvome.
50 Upitan od jednog tiranina koja je bronza najbolja za iz
radu statue, odgovorio je: Ona od koje su izliveni Harmodije
i Aristogiton.* Na pitanje kako Dionizije postupa sa svojim
prijateljima, on je odgovorio: Kao s vreama; kad su pune,
on ih okai, a kad su prazne, on ih baca. A kad je neki mla
doenja na svojoj kui napisao
Ovde ivi Zevsov sin pobednik Herakle,
Neka nikakvo zlo ne ue u kuu!
on je dopisao rei: Posle pobede savez. Lakomost je
nazvao metropolom sveukupnog zla. Kad je nekog razvratnika
video kako u gostionici jede masline, dobacio je: Da si ovako
dorukovao, ne bi ovako ruao.
51 Ljude pune vrlina nazvao je slikom bogova; ljubav je
proglasio besposlicom lenjivaca. Upitan ta je u ivotu tuno,
odgovorio je: Bespomoan starac. Na pitanje koja ivotinja
najee ujeda, rekao je: Meu divljim zverima sikofant, meu
pitomim laskavac. Kad je jednom zgodom video dva kentau
ra veoma loe naslikana, upitao je: Koji iod ovih je Herion?**34
Laskanje je prozvao medenom zamkom. Stomak je Haribda
* Harmodije i Aristogiton sklopili 524. pre n.e. zaveru protiv Hi-
pije i Hiparha, sinova tiranina Pisistrata, pogubljeni posle Hiparhova
ubistva. Red.
** Igra rei: Koji je od ovdh gori? Prev.
183
 ivota. Kad je saznao da je preljubnik Didimon bio uhvaen
na delu, rekao je: Zasluio je da ga obese o njegovo ime.
(Didymoi monica!). A na pitanje zato je zlato bledo, odgo
vorio je: Zato to ima mnogo ljudi koji vrebaju u zasedi.
Kad je primetio neku enu u nosiljci, rekao je: Kavez ne od
govara ivotinji.
52 Kad je jednom prilikom video odbeglog roba kako sedi na
bunaru,35 rekao je: uvaj se, dete, da ne upadne. A kad je
spazio jednog kradljivca odela u kupatilu, primetio je: Jesi li
mislio na pomadu, ili na odelce?36 A kad je jednom spazio
ene obeene o maslinovo drvo, rekao je: Kad bi samo sva
drveta nosila ovakve plodove! Kad je video jednog kradljivca
odela, rekao je (Ilijada, X, 343, 387):
Reci ta te je dovelo ovamo, prijatelju?
Hoe li da opljaka nekog od umrlih?

Upitan od nekoga da li ima slugu ili slukinju, odgovorio je:

Ne! I kad je ovaj produio: A ko e te izneti iz kue ako
umre? odgovorio je: Onaj kome je potrebna kua.
53 Kad je video nekog mladia kako bez uvara spava, pro-
drmao ga je reima (prema Ilijadi, VIII, 95, XXII, 283):
Da ti neko, dok spava, ne probode lea kopljem.

A nekom oveku koji je kupovao namirnice za raskona jela

rekao je (prema Ilijadi, XVIII, 95):
Brzo e ti proi ivot, dete. ako tako kupuje.
Kad je Platon drao predavanje o svojim idejama i pome-
nuo nekakvu stolost i peharost37, rekao je: Moj Platone,
ja vidim sto i pehar, a ,stolost i ,peharost nikako ne vidim.
A ovaj mu odvrati: Sasvim tano, je r ti, svakako, ima oi
kojima se mogu videti sto i pehar, a razuma kojim se mogu
videti .stolost i .peharost nema.
54 Nekome koji ga je pitao: Kakav ti izgleda Diogen?
odgovorio je: Sokrat koji nije sasvim pri istoj. Na pitanje
koje je zgodno vreme za enidbu, odgovorio je: Za mladie
jo nije vreme, za stare nije vie vreme.38 Na pitanje kakvu
dobit ima od amara, on je odgovorio: Kacigu.39 I kad je vi
deo nekog mladia kako se doteruje, rekao je: Ako se dote-
ruje za ljude, bie nesrean, a ako za ene, onda ini ne-
184
 pravdu.* Kad je video mladia kako je. pocrveneo, rekao je:
Samo kurano, to je upravo boja vrline. Kad je jednom pri
likom uo dva pravnika40, osudio je obojicu: jednoga da je
ukrao, a drugoga da nije nita izgubio. Na pitanje koje vino
rado pije, odgovorio je: Tue. A nekome koji je rekao:
Mnogi te ismejavaju odgovorio je: Ali ja'nisam ismevan'
55 Nekome koji je tvrdio da je ivot zlo, odgovorio je: Nije
ivot zlo, nego je zlo rav ivot. Na savet da potrai roba koji
mu je pobegao, odgovorio je: Smeno, ako Manes moe da ivi
bez Diogena, zato Diogen ne bi mogao bez Manesa. Kad je
dorukovao masline, pa su izneli kola, on je masline bacio i
rekao. (Eurip., Phoenissae, 40):
O strane, skloni se, daj mesta tiranu.
I drugi put (Ilijada, V, 366 i vie puta):
Zavitla biem.. .**
Upitan kojoj vrsti pasa pripada, odgovorio je: Kad sam gla
dan, maltekim, a kad sam sit Moloanima; jedan od onih
koje, dodue, najvie ljudi hvali41; ali kad treba da se s njima
ide u lov, ne usuuju se zbog napora da pou zajedno s njime.
Tako ni sa mnom ne moete iveti iz straha od neprijatnosti.
56 Na pitanje da li mudraci jedu kolae, odgovorio je: Upravo
tako kao to to rade svi ljudi. Upitan zato ljudi udeljuju
prosjacima a ne i filozofima bn je rekao: Zato to zamiljaju
da bi i sami mogli postati hromi i slepi, ali nikako da bi mogli
postati filozofi. Od nekog tvrdice je traio neto, a kad je ovaj
oklevao, Diogen ree: Covee, ja od tebe traim za ivot, a
ne za sahranu42. I kad su mu prebacivali zbog toga to je
ranije falsifikovao novac, rekao je: Bilo je nekada vreme kad
sam bio onakav kakav si ti sada; a onakav kakav sam ja sada,
ti nee nikad biti. I nekom drugom koji ga je takoe grdio
zbog iste stvari rekao je: Jeste, ja sam, bez daljeg, mokrio
po ljudima, a sada vie to ne radim.
57 Kad je doao u Mindos i zapazio da je grad malen, a
kapija prevelika, rekao je: Miani, zatvorite kapiju da vam
grad ne pobegne. I kad je jednom video lopova koji je ukrao
purpur i bio uhvaen na delu, rekao je (Ilijada , V, 83):
Zadesi ga purpurna smrt i sudbina mona.
* Igra rei atychis 1 adikeis. Prev,
** U Ilijadi (V, 366) stoji: oine konje da bee. To je neprevodljiva
igra rei, jer grka re elaan znai i goniti, ali i maslina. Ovde svakako
znai: on odbaci maslinu.

185
 Kad ga je Krates molio da ga poseti, rekao je: Vie volim
da u Atini liem sd nego kod Kratesa da uivam u sjajnoj i
bogatoj trpezi. Pristupivi ugojenom retoru Anaksimenu, re
kao je: Daj i nama prosjacima neto malo od tvog stomaka,
pa e i sebi olakati i nama uiniti korist. A kad je ovaj be-
sednik jednom prilikom drao neku raspravu, Diogen je pri
vukao panju slualaca time to je podigao uvis osuenu ribu.
A kad se ovaj zbog toga naljutio, Diogen je rekao: Anaksime-
nov govor prekinula je jedna ribica u vrednosti jedne pare.43
58 Kad su mu jednom prilikom prebacivali to jede na trgu,
odgovorio je: Pa i gladovao sam na trgu. Neki autori mu
pripisuju i ovu stvar. Naime, jednom ga je Platon posmatrao
kako pere kupus, priao mu je i tiho apnuo: Da si potovao
Dionizija, ne bi morao sada da pere kupus. A ovaj mu je
isto tako tiho odgovorio. I ti, da si prao kupus, ne bi morao
da se ulaguje Dioniziju.44 Kad mu je neko napomenuo da
ima veoma mnogo ljudi koji mu se smeju, on je odgovorio:
Tako je, a njima se moda opet podsmevaju magarci. Ali ko
liko oni vode rauna o magarcima, toliko ja vodim raima o
njima. Kad je jednom spazio nekog mladia koji se bavio fi
lozofijom, rekao je: Vrlo dobro! Ti one koji su zaljubljeni u
tvoje telo tera da postanu ljubitelji lepote due.
59 Kad se neko divio zavetnim darovima na Samotraki, rekao
je Diogen: Bilo bi mnogo vie takvih da su zavetne darove
prineli i oni koji se nisu spasli. Drugi ovu izreku pripisuju
Dijagori iz Melosa. Kad je neki privlaan mladi odlazio na
gozbu, savetovao mu je: Vratie se kao Gori. Heiron, upor.
VI, 51.) A kad se ovaj vratio, i sutradan mu se javio rekavi:
Ja se vratih, a gori ne postadoh Diogen mu odvrati: Do
due, ne kao Heiron, nego kao Eurition.45 Jednom je zamolio
nekog svadljivca da mu neto da. Ovaj m u odgovori: Prvo
treba da me ubedi. Na to e Diogen: Da sam mogao da te
ubedim, ja bih te ve ubedio da se obesi.
Na povratku iz Sparte u Atinu, nekom oveku koji ga je
pitao kuda e i odakle ide, on je rekao: Iz jednog mukog
grada u enski grad.
60 Kad se vratio iz Olimpije, jedan ovek ga upita da li ima
mnogo sveta tamo. On odgovori: Vrlo mnogo sveta, ali malo
ljudi.46 Razvratnike je uporeivao sa smokvinim stablima koja
rastu na strmim liticama i ije plodove ne uivaju ljudi, ve
gavranovi i jastrebovi. Kad je Frina u Delfima postavila svoj
zavetni dar, Afroditin kip od zlata, on je, priaju, dopisao ispod
Iripa: Dar raskalanih Grka. I kad mu je jednom priao Alek-
186
 sandar i rekao: Ja sam Aleksandar, veliki kralj on je
odgovorio: A ja sam Diogen, pas47. Upitan zato ga zovu
psom, rekao je: Onima koji mi neto daju maem repom,
koji mi ne daju nita na njih lajem, a ujedam one koji ne
valjaju.
61 Jednom je brao plodove smokve. Tada mu jedan od uvara
ree: Ovde se tu skoro neko obesio. Utoliko bolje, ree
Diogen, ja u je oistiti. Kad je zapazio kako neki olimpijski
pobednik netremice posmatra jednu heteru, rekao je: Gledaj,
samo, kako jednog gordog pobednika vue za vrat prva devojka
na koju je naiao. Lepe hetere poreivao je sa smrtonosnim
napitkom spravljenim sa medom. Dok je jednom dorukovao
na trgu, prisutni su mu neprestano dobacivali: Pas! On im
odgovori: Vi ste psi to stojite oko mene dok dorukujem.
Kad su se dva mekuca sakrila od njega, rekao je: Samo bez
62 straha! Pas ne jede zeleni!48 Kad su ga pitali za miljenje
o nekom nemoralnom mladiu, odakle je, rekao je: Iz Te-
geje.49 A kad je video nekog nesposobnog borca da se bavi
lekarskim poslom, rekao je: Kako to? Zar zato da one to
su te ranije pobedili sada obori? A kad je video sina neke
hetere kako baca kamenje na gomilu, rekao je: Pazi da ne
pogodi svoga oca!
Kad mu je neki mladi pokazao no koji je dobio na dar
od svoga ljubavnika, rekao je: No je lep, ali drka ne valja.50
Kad su ljudi hvalili darodavca koji mu je dao neki dar, rekao
je: A zar mene ne hvalite koji sam dostojan da primim dar?
Kad je neki ovek zatraio od Diogena da mu vrati kaput, on
je rekao: Ako si mi ga poklonio, onda ga imam; a ako si mi
ga pozajmio, onda mi je potreban. I kad mu je neki koga su
mu kriom podmetnuli rekao da u svom kaputu ima zlato, on
je odgovorio: Upravo zbog toga ga podmeem pod glavu kad
spavam.
63 Na pitanje kakvu korist ima od filozofije, odgovorio je:
Ako nita drugo, onda b ar to da budem spreman na svaki
Udar sudbine.51 A kad su ga pitali odakle je rodom, odgovorio
je: Ja sam kosmopolita. Kad su neki ljudi prinosili bogovima
rtvu da bi im se rodio sin, rekao je: A ta e od njega biti,
za to ne prinosite rtvu? Kad su od njega traili da da nekakav
doprinos, rekao je skupljau:
Druge moe da pljaka, od Hektora podalje ruke! (Ilijada, XVIII)
Za hetere je govorio da su kraljice kraljeva, je r one mogu
traiti to god im padne na pamet. I kad su Atinjani javnim
187
 glasanjem izglasali da je Aleksandar bog Dioniz, rekao je:
A mene proglasite Sarapisom! A kad mu je neko prebacivao
to poseuje prljava mesta, odgovorio je: Pa i Sunce ija u
klozete, pa se ipak ne uprlja!
64 Jednom prilikom je ruao u hramu, i kad su mu izneli
neiste hlebove, on ih je bacio s napomenom da nita prljavo
ne sme da ue u hram. Nekom oveku koji mu je rekao: Ti
nita ne zna pa ipak filozofira, odgovorio je: I kad se
samo pretvaram da mudrost prisvajam, i to ve znai filozo
firati. Jedan otac mu je doveo svoga sina i priao kako je ve
oma talentovan i pun vrline. Na to mu je Diogen rekao: Pa
zato sam mu onda ja potreban? Za one koji su uvek priali
o vrlini, ali sami nisu postupali po Vrlini govorio je da se ni
malo ne razlikuju od kitare: je r i kitara nita ne uje i ne
osea. U pozorite je odlazio onda kad su drugi iz pozorita
izlazili. Upitan zato tako radi, odgovorio je: To je moj prin
cip u mom celokupnom ivotu.*
65 Jednom je video nekog mladia koji se trudio da izgleda
kao ena.52 Zar se ne stidi, rekao je, to se slabije brine
o sebi nego sama priroda; je r priroda te je stvorila mukarcem,
a ti se silom trudi da bude ena. A kad je neku budalu video
kako podeava instrument sa icama, rekao je: Zar te nije
sramota da tonove podeava sa drvetom, a da svoju duu ne
pokuava da prilagodi ivotu? Nekome ko je izjavio: Nisam
sposoban da budem filozof rekao je: Pa zato, onda, ivi
ako ti nije stalo do toga da lepo ivi? Jednom oveku koji
je prezirao svoga oca rekao je: Zar te nije stid da prezire
onoga zbog kojeg si ovako uobraen? I kad je video nekog
mladia koji je govorio nepristojne rei, rekao mu je: Zar
te nije sramota da iz korica od slonove kosti trza ma od
olova?
66 Izloen ruglu to pije u jednoj krmi, on ree: Pa ja se
takoe i iam, u berbemici. I kad su ga prekorevali to je
od Antipatra primio jedan stari ogrta, rekao je (Ilijada, III, 651:
Prezirati ne valja od bogova preslavne dare.
A kad je neko naleteo na njega sa gredom a posle toga re
kao: uvaj se! Diogen ga je udario batinom i takoe re
kao: uvaj se!53 Nekom oveku koji je obletao oko jedne
hetere rekao je: emu sve to, nesrenie, zar odbijanje nije
* Ovim postupkom Diogen vrlo upeatljivo karakterie sebe kao
oveka koji pliva protiv struje (Apelt). Prev.

188
 bolje od ispunjenja te tvoje elje? A nekom namirisanom o-
veku rekao je: Gledaj da te miris tvoje glave ne dovede do
smrada u ivotu! Govorio je da robovi slue svojim gospoda
rima, a ljudi nikogovii svojim strastima.
67 Upitan zato se robovi zovu andrapoda* odgovorio je:
Zato to su imali noge kao ljudi, a duu onakvu kakvu ima ti
koji sad ovo pita. Od nekog rasipnika je zatraio novac u
vrednosti jedne mine. I na njegovo pitanje zato od drugih
ljudi trai obol (paru) a od njega minu, odgovorio je: Zato
to se nadam da u od drugih opet neto dobiti, a da li u od
tebe jo neto primiti, to lei u bojim rukama. Kad su mu
prebacivali zbog toga to prosi, dok Platon to nikad ne ini,
odgovorio je: Pa i on trai ali (Odiseja, I, il57):
Primae glavu do njega da drugi ne bi to uli.
Jednom je, posmatrajui nesposobnog strelca, seo pored same
mete s napomenom: Da me ne pogodi. Govorio je da zaljub
ljeni ljudi moraju mnogo tota prepatiti radi uivanja.
68 Upitan da li je smrt zlo, odgovorio je: Kakvo zlo, kad
nita ne oseamo kad je tu! Aleksandru koji mu je priao i
rekao: Zar me se ne plai? odgovorio je: Pa ta si ti?
Dobro ili zlo? I kad je ovaj odgovorio: Dobro! Diogen
mu ree: A ko se boji neega to je dobro?
Za vaspitanje je govorio da je za mlade sredstvo za sticanje
umerenosti, a za stare uteha, za siromane bogatstvo, a
za bogate ukras.
Preljubniku Didimonu koji je leio oko jednoj devojci re
kao je: Gledaj da leei oko ne upropasti devojku! Kad su
mu jednom javili da mu njegovi prijatelji rade o glavi, rekao
je: A ta treba da se ini ako s prijateljim a treba jednako
69 postupati kao i s neprijateljima?
Upitan ta je najlepe meu ljudima, on je odgovorio:
Sloboda govora. Kad je uao u jednu uionicu i spazio mno
gobrojne kipove Muza, a malo uenika, rekao je: Uz boju
pomo, uitelju, ima mnogo uenika.
Nauio je da sve poslove obavlja na javnom mestu, kako
Demetrine tako i Afroditine**. Pravio je ovakve zakljuke: Ako
nije nita neobino dorukovati, onda nije neobino n i ako se
to vri na javnom mestu. Dorukovanje nije nita neobino,
* Anrdpoda = oni koji imaju ljudske noge. Preo.
** Tj. kako one koje se odnose na Demetru, tako i one to se odnose
na Afroditu. Demetra boginja-zatitnica poljskih plodova; Afrodita
boginja ljubavi i lepote. Prev.

189
 dakle, nije neobino ni ako se doruku je na trgu. Cesto je na
javnom mestu onanisao i tada bi govorio: Kad bi se samo tr-
ljanjem stomaka ovako mogla utoliti glad.54 I mnoge druge
stvari mu se pripisuju, ali bi bilo suvie navoditi sve, jer ima
mnogo toga.
70 Vebanje je dvostruko jedno je duevno, a drugo te-
lesno; i kad se ono upranjava bez prekida, stvara se nain
miljenja koji otvara put delima vrline. Jedno je nepotpuno
bez drugog, jer dobro oseanje i snaga spadaju podjednako
meu zahteve kako due tako i tela.
Diogen je iznosio i dokaze da se kroz vebanje lako dolazi
do vrline. Jer, samo posmatranje pokazuje da zanatlije i u za
natskim vetinama kao i u viim umetnostima marljivim ve-
banjem postiu veliku spretnost; tako i svirai i atlete jedni
druge nadmauju prema tome koliko je njihovo sopstveno ve
banje neprekidno i trajno. I kad bi ovu svoju delatnost preneli
i na duu, njihovi napori ne bi bili bez koristi i bez svrhe. _
71 Govorio je da se nita u ivotu ne moe postii bez ve-
banja i da je vebanje u stanju da pobedi svaku prepreku.
Poto je pretpostavka za srean ivot izbor napora koji odgo-
varuju prirodi umesto beskorisnih napora, onda je nerazum-
nost uzrok nae nesree. Je r upravo preziranje uivanja prua
najvee uivanje ako smo se na to ranije vebanjem navikli.
I kao to ljudi koji su navikli na prijatan ivot nerado prelaze
na ono to je tome suprotno, tako oni koji su se ozbiljno izve-
bali za ivot sa toliko vie zadovoljstva preziru upravo sama
uivanja.
Tako je on raspravljao i uio, a tako je i radio kad je
novac zaista falsifikovao usled toga to je manje panje po
sveivao propisima zakona nego propisima prirode. On je go
vorio da provodi onakav ivot kakav je provodio Herakle, ne
cenei nita vie od slobode.
72 Govorio je da je sve svojina mudraca i izvodio one za
kljuke koje smo ve ranije spomenuli.55 Sve pripada bogo
vima; bogovi su prijatelji mudraca; prijateljim a su sve stvari
zajednike: prema tome, sve stvari pripadaju mudracima. O
zakonima je govorio da je nemogue upravljati dravom bez
njih. Tvrdio je da bez dravnog ureenja ne moe biti nikakve
koristi za gradsku zajednicu. A drava je gradska zajednica;
zakon bez drave nema, opet, nikakve koristi: prema tome,
zakon je uslov za gradsku zajednicu. Plemeniti rod i slava i
sline stvari za njega su bili predmet podsmeha; govorio je da
je sve to samo nakit pokvarenosti. Pravo dravno ureenje
190
 nalazi se jedino u kosmosu. Govorio je da i ene treba da
budu zajednike, je r brak uopte nije cenio, smatrajui da za
jedniki ivot treba da postoji samo na osnovu meusobnog
ubeivanja. Zbog toga i deca treba da budu zajednika.
73 Nije smatrao neuvenim ni ako se neto otme iz hrama ili
ako se jede meso bilo kojih ivotinja; nije bezbono ni okusiti
ljudsko meso, kao to se vidi po obiajima drugih naroda. I kao
dokaz za to sluile su mu rei da je sve sadrano u svemu i
da sve prolazi kroz sve. J e r i u hlebu ima mesa, i u zeleniu
ima hleba i delova svih drugih tela, je r se kroz nevidljive pore
u nj uvlae delovi materije i ponovo isparavaju kao to
objanjava u svom Tijestu, ako su tragedije njegove i ne pri
padaju moda Filisku sa Egine, jednom oid njegovih uenika,
ili moda i Pasifonu, Lukijanovom sinu, o kome Favorin u
svojim arenim, priama (FHG III, 582 s) pria da ih je napi
sao posle Diogenove smrti.
Smatrao je da muziku, geometriju i astrologiju i sline
stvari treba zanemariti jer su beskorisne i nepotrebne.
74 Meutim, u svojim odgovorima na postavljena pitanja,
bio je neverovatno precizan u pogaanju sutine stvari, kao
to se vidi iz ovoga to smo rekli.
Vrlo otmeno je podneo sve nevolje kad je bio prodan.
Naime, za vreme plovidbe u Eginu zarobili su ga morski raz
bojnici, pod komandom Skirpala i doveli ga na K rit i tamo
izloili na prodaju. Kad ga je glasnik pitao ta zna da radi, od
govorio je: Upravljati ljudima. Pri. tome je pokazao prstom
na lepo obuenog Korinanina Ksenijada, koga smo ve pome-
nuli, s reima: Prodaj me ovome; njemu je potreban gospo
dar. I tako ga je Ksenijad kupio, odveo u Korint, postavio
ga za uitelja svojih sinova i predao mu upravu nad elom
kuom. A Diogen se u svemu dobro pokazao, tako da je Kse
nijad prilikom obilaska kue rekao: U moju kuu je uao
dobar demon.*
75 Kleomen u svome delu Pedagikos pria da su ga njegovi
uenici hteli otkupiti, ali da ih je ovaj nazvao budalama: Jer,
ni lavovi nisu robovi svojih hranitelja, nego, obrnuto: hranitelji
su robovi lavova, budui da je osobina roba da se plai, a divlje
zveri ljudima zadaju strah.
Njegova mo ubeivanja bila je udovina. On je lako svo
jim reima svakoga pridobijao. Tako se pria da je neki One-
sikrit iz Egine jednoga od dvojice svojih sinova po imenu An-
drostena poslao u Atinu. Ovaj je tamo sluao Diogena i ostao
* Tj. duh. Prev.

191
76 u Atini. Posle toga otac je poslao svog starijeg sina Filiska5;
i Filisk je tamo ostao. Na kraju je sam otac otiao, kao trei,
i zajedno sa svojim sinovima bavio se filozofijom. Eto takva je
arobna mo leala skrivena u Diogenovim predavanjima. Nje
gov je slualac bio i Fofeion, zvani Potenjak, i Stilpon iz Me-
gare i jo mnogi drugi politiari.
Pria se da je umro u devedesetoj godini ivota. O njego
voj sm rti prepriavaju se razne prie. Neki kau da je pojeo
sirovu nogu vola, pa se razbcleo od kolere i tako umro. Drugi,
opet, priaju da je izvrio samoubistvo zadravi dah. Meu
onima koji tako misle je i Kerkid iz Megalopolisa, ili Krita,
koji u svojim melijambima kae ovako:
77 Nije vie ono to je bio ranije, ovek iz Sinope,
poznat po tome to je nosio batinu, po dvostrukom ogrtau,
po tome to je voleo da uiva slobodan vazduh.
Otiao je snano stegnuvi zube usnama,
zadravi dah, vinuo se u nebo.
Jer, bio je pravi sin Zevsov, pas neba.
Drugi priaju kako se spremao da psima poeli za jelo
jednog polipa i da je tom prilikom bio ujeden u nogu i tako
umro. A njegovi uenici, kao to pria Antisten u svom delu
Diadochai (FGrH 508, F 7), zadrali su pretpostavku da je za
drao dah. Boravio je, naime, najee u Kraneju, jednom gim
naziju u Korintu. Po obiaju, dooe tamo i njegovi uenici i
zatekoe ga umotanog u ogrta, ali nisu mislili da spava, jer
nije bio neka nona skitnica niti je voleo dugo da spava. Oni.
dakle, skidoe s njega ogrta i videe da je mrtav; pomislili su
da je tako prekratio sebi ivot jer nije eleo vie da ivi.
78 Kako priaju, tada meu njegovim uenicima nastade svaa
o tome ko da ga sahrani; dolo je ak i do tue. A poto su
prili i oevi ovih uenika i predstavnici vlasti,, sahranie ga
blizu kapije koja vodi na Istmos. Podigoe mu tamo i stub i
na njemu kip psa57 napravljen od parskog mermera. Kasnije
su mu ukazali poast i graani podizanjem bronzanih kipova
s ovim natpisom:
Vremenom ostari i bronza, ali tvoja slava, Diogene,
ostae za veita vremena.
Jer ti si nam jedini pokazao put ka ivotu bez velikih
prohteva, najlaki p u t...
79 Postoji i moj stih u prokeleuzmatskom metru:
A. Deder, reci, Diogene, kakva te sudbina odvela u Had.
B. Uhvatio me divlji zub psa.

192
 Neki priaju da je na samrti poruio da ga ne sahranjuju,
ve da ga bace kao plen divljim zverima, ili u neku rupu, i da
odozgo nabace malo praine; drugi, opet, kau da je rekao da
ga bace u Iliisos; da bi mogao biti koristan svojoj brai.
Demetrije u Homonimima kae da je istoga dana kada je
Diogen umro u Korintu u Babilonu umro Aleksandar.
80 Njemu se pripisuju ove knjige: Dijalozi, Kefalion, Ihtijas,
Koloios, Pardalos, Atinski narod. Drava, Etika vetina, O bo
gatstvu, O ljubavi, Teodor, Hipsijas, Aristarh, O smrti, Pisma.
Zatim, sedam tragedija: Helena, Tijest, Herakle, Ahilej,
Medeja, Hrisip, Edip.
Sosikrat u prvoj knjizi Naslednici (FHG IV, 503) i Satir u
etvrtoj knjizi ivot pisaca (FHG III, 164) pria da nita nije
Diogenovo, a za male tragedije tvrdi Satir da ih je napisao
Filisk iz Egine, Diogenov uenik. Meutim, Sotion u sedmoj
knjizi kae da su Diogenovi samo ovi spisi:
O vrlini, O dobru, O ljubavi. Prosjak (Ptdchos), Tolmaios,
Pordalos, Kasandros, Kefalion, Filiskos, Aristarh, Sisif, Gani-
med, Hrije, Pisma.
81 Bilo je pet Diogena. Prvi iz Apolonije, filozof prirode,
poetak njegovog spisa je ovaj (Diels KRanz 64, B 1): Na po
etku svakog raspravljanja izgleda mi da je potrebno da se
poe od principa koji nije sporan. Drugi je iz Sikiona (FGrH
503 T 1), koji je napisao istoriju Peloponeza; trei je ovaj na
Diogen; etvrti stoik, rodom iz Seleukije, koji ima i nadi
mak Vavilonac (Amim, Stoicorum vet. frg. III, str. 240, 2) radi
susedstva; peti je iz Tarza, a pisao je o pitanjima pesnitva
koja je pokuavao da rei.
Za naeg filozofa tvrdi Atenodor u osmoj knjizi dela Peri-
patoi da mu je lice uvek sijalo, je r se stalno mazao uljem.

GLAVA 3. MONIM
(oko 340. pre n. e.)
82 Monim iz Sirakuze bio je Diogenov uenik. Sluio je, kako
pria Sosikrat, kod nekoga menjaa u Korintu. S ovim menjaem
je Ksenijad, koji je bio kupio i sluao Diogena, stajao u stalnim
vezama i hvalio je njegovu valjanost i u delima i reima. Time
je u Monima izazvao ljubav prema tom oveku u tolikoj meri
da se odmah poeo pretvarati da je lud, pa je svu sitninu i
13 Diogen
193
 sav novac koji se nalazio na stolu pomeao, i tako je radio
sve dok ga njegov gazda nije otpustio. Posle toga se smesta
prikljuio Diogenu. Pridruio se i kiniku Kratesu i umnogome
je krenuo istim putem kao on, tako da je njegov gazda, kad
je to video, jo vie verovao da je zaista poludeo.
Postao je uven ovek, pa ga pominje i komik Menandar.
U jednoj od svojih komedija, u Hipokomu, gde je za njega rekao
ovo (KOck 249):
A. O Filone, Monim je svakako bio mudar ovek,
samo neto manje slavan.
B. Je to onaj sa rancem?
A. I to sa tri. A izgovorio je jednu re, tako mi Zevsa,
koja nita manje nije od one Poznaj samoga sebe ni
od ostalih uvenih izreka.
Prosjak je i ove sve nadmaio, jer je izjavio
da je svaka misao samo vetar.
On je bio ovek najveeg dostojanstva, prezirao je slavu,
a teio je samo istini.
Napisao je neke ale, gde je duboka istina pomeana sa
alom, i dve knjige o nagonima i jednu knjigu s naslovom
Protr&ptikos*.

GLAVA 4. ONESIKRIT
(oko 330. pre n. e.)
84 Prema podacima nekih autora, Onesikrit se rodio na Egini,
dok Demetrije iz Magnezije tvrdi da je bio iz Astifaleje. I
on je jedan od istaknutih Diogenovih uenika. U njega, izgleda,
ima neke slinosti sa Ksenofonom. J e r Ksenofon je poao u
ra t sa Kirom, a ovaj s Aleksandrom; Ksenofon je napisao
Kirupajdeju**, a ovaj je pisao o Aleksandrovu vaspitanju. Onaj
je proslavljao Kira, a ovaj Aleksandra. I po nainu objanja
vanja je slian Ksenofonu, samo to kao imitator stoji Iza ori
ginala.
iveo je i neki Menandar, uenik Diogenov, s nadimkom
Drimos, koji je bio oboavalac Homera i Hegezija iz Sinope
s nadimkom Kloios, i Filisk sa Egine, kao to smo ve ranije
rekli.
* Saveti. Prev.
** Kirovo detinjstvo, vaspitanje. Prev.

194
 GLAVA 5. KRATES
(oko 328. pre n. e.)
85 Krates, sin Askonde, bio je Tebanac. I on je bio jedan od
istaknutih uenika Psa. Meutim, Hipobot tvrdi da nije bio
Diogenov uenik, nego Ahejca Brizona. Njemu se pripisuju
sledee pesnike igrarije (Diels, Poetarum philosophorum
fragmenta, 10, B 4):

Postoji jedan grad Pere sred crvenog isparenja,

lep i plodan, sav prljav, koji niega nema,
u koji ne ulazi nijedna budala, ni parazit,
niti pak neko eljan enske, a ponosan na svoju zadnjicu.
U gradu nema nieg osim majine duice, luka, smokava i hleba.
Zato i ne ratuju meu sobom oko toga,
pa zato nemaju ni oruja da bi njime stekli zlato ili slavu
86 Postoji i jedan vrlo poznat dnevnik (Ephemeris) koji glasi
ovako (PPF 10 B 13):
Kuvaru daj deset mina, lekaru jednu drahmu,
laskavcu pet talenata, savetniku dim,*
kurvi jedan talanat, a filozofu tri obola.
Zvali su ga takoe Otvaraem vrata (Thjrrepanoiktes), je r je
ulazio u svaku kuu i davao dobre savete. Njegovi su i ovi
stihovi (PPF 10 B 8):
Sto sam nauio i izmislio i zajedno s Muzama nauio,
to imam; dobra koje daje srea su tata &nitavna.
O koristi koju je imao od filozofije kae (PPF 10 B 18):
merica pasulja, i to da ni za to ne brinem.
Pripisuje mu se i ovo (PPF 10 B 14):
Ljubav se lei glau, a ako ne, onda vremenom.
A ako se i time ne moe posluiti, onda konopcem
87 U punoj snazi je bio u sto trinaestoj olimpijadi (328325).
Antisten u svom spisu Diadochai (FGrH 508, F 8) kae da je
u nekoj tragediji posmatrao Telefa sa korpicom u ruci, inae
slabo doteranog, i da je smesta pristupio filozofiji kinika. Pro
dao je svoje imanje bio je, naime, jedan od uglednih ljudi
Tj. nita.
Prev.
13
195
 prikupio oko dvesta talanata i sve to podelio svojim sugra
anima. Posle toga se s takvim arom predao filozofiji da ga se
sea i komik Filemon, koji kae (KOCK 146):
Leti je nosio debeo ogrta,
zimi rite da bi bio slian Kratesu.
Diokle pria da ga je Diogen nagovorio da svoje imanje pret
vori u ispau za ovce, a ako ima to od gotovine, da to baci u
more.
88 Dalje, kae da je Aleksandar stanovao u Kratesovoj kui,
a Filip da je iveo u kui Hiparhijinoj. esto je svoje roake
koji su dolazili i odvraali ga od onog to je naumio terao
batinom. Bio je plemenita duha. Demetrije iz Magnezije pri-
poveda da je svoj novac ostavio kod nekog menjaa i dogovorio
se s njim da ako se njegova deca ne posvete filozofiji onda
da im dS taj novac, a ako postanu filozofi, onda da novac da
narodu; jer, ako se bave filozofijom, onda im nita nije potreb
no. Eratosten (FGrH 241, F 21) pria da je s Hiparhijom, o ko
joj emo jo govoriti, imao sina po imenu Pasikleja; kad je ovaj
postao efeb*, odveo ga je u stan neke javne devojke s na-
89 pomenom da je to brak po oevom shvatanju. Brakovi preljub-
nika su tragini, njihov kraj predstavlja bekstvo i ubistvo kao
nagradu; meutim, brakovi onih koji poseuju hetere su ko
mini, je r oni iz razvrata i pijanstva vode u ludilo.
Krates je imao brata Pasikleja, koji je bio Euklidom ue
nik. Jednu ljupku izreku njegovu navodi Favorin u drugoj knji
zi Uspomena (FHG III, 579). Naime, kad se zauzimao za nekog
mladia kod gimnaziarha, zagrlio je njegove kukove, i kad se
ovaj zbog toga razbesneo, rekao mu je: Zato? Zar i to nije
isto to i kolena? Kazao je da je nemogue nai nekog potpuno
bez mane, je r se, kao i u naru, uvek nalazi poneko trulo zrno.
Kad je naljutio sviraa kitare Nikodroma, dobio je udarac u
90 lice; tada je na elo zalepio ploicu i na nju napisao: To je ura
dio Nikodrom. Prostitutke je namerno ruio je r je hteo da se
ujedno veba u podnoenju uvreda.
Kad mu je Demetrije Falerski poslao hleba i vina, on ga
je izgrdio reima: Kad bi izvori raali i hleb, to dokazuje
da je pio samo vodu!
Kad su mu gradski straari zamerdli to je obukao fine
sidonske haljine, odgovorio im je: Pokazau vam i Teofrasta
* Tj. kad je postao punoletan (kad je navrio 18 godina). Prev.

196
 da nosi sidonsku tkaninu. I poto mu to nisu poverovali, od
vede ih u berbemicu i pokaza im ga dok se upravo iao. I kad
ga je u Tebi gimnaziarh izudarao biem (drugi, opet, tvrde da
je to bilo u Korintu i da je bio bievan od Eutlkrata) pa su ga
vukli za noge, on je, ne marei za sve to, citirao (Ilijada, X, 591):
Za nogu me zgrabi i baci sa boanskoga praga.

91 Meutim, Diokle pria da ga je odvukao Menedem iz Eretrije.

Ovaj je, naime, bio stasit ovek i verovalo se da je bio na
usluzi Asklepijadu iz Flijunta. Krates je, dakle, poloio ruku
na njegove bokove i rekao: Tu unutra je Asklepijad. I zato
se Menedem razbesneo u tolikoj meri da ga je povukao za
nogu, pri emu je ovaj naveo gornji stih.
Zenon iz Kitiona pria u svom delu Hrije da je jednom
bez ikakvog ustruavanja uio ovju kou u svoj ogrta.
Po svojoj spoljanosti je bio ruan, pa su ga zbog toga
prilikom gimnastikih vebi ismejavali. A on je imao obiaj
92 da podie ruke i govori: Samo hrabro, Kratese! Ne sekiraj se
zbog oiju i ostalog tela; videe ove koji ti se rugaju, zahva
ene boleu, kako e te blagosiljati, a same sebe kuditi zbog
svoje tromosti. Govorio je da treba filozofirati dotle dok voj
skovoe ne budu smatrane za gonie magaraca. Oni koji se
drue s laskavcima ive isto tako usamljeni kao i telad kad
uu meu vukove; je r tu ne nalaze nikakve roake, nego samo
ljude koji im rade o glavi.
Oseajui kraj ivota, on je sam sebi ispevao sledee sti
hove (PPF 10, B 9):
Eto, grbavi stare, kree na put,
ulazi u Hadovo carstvo savijen pod teretom svojih godina.

93 Na Aleksandrovo pitanje da li eli da se njegov rodni grad

obnovi, odgovorio je: emu to? Moda e ga opet neki Alek
sandar razoriti! Govorio je da je njegova domovina preziranje
slave i siromatvo, koje ne moe potresti nikakvo zlo, i da je
on sugraanin Diogena, koji je bio siguran od svake zavisti.
Njega pominje i Menandar u Blizancima ovim redma (KOCK,
117, 118):
Poi e sa mnom u svom starom ogrtau,
kao nekad to je ila ena Kratesa kinika.
A svoju erku je dao, kao to je s&m priznao,
svojim uenicima na probu od trideset dana.

197
 GLAVA . METROKLE
(oko 300. pre n. e.)
94 Metrokle, brat Hiparhijin, koji je najpre sluao peripate-
tika Teodora, bio je tako slabih nerava da je jednom prilikom,
kad je za vreme predavanja pustio vetar, sav utuen eleo da
u m re zatvorivi se u kui. Kad je Krates to saznao i doao kod
njega pozvan od njegovih roaka, namemo se pre toga na jeo pa-
ulja, pa mu je pokuao dokazati razumnim govorom da nije ui
nio nikakvo nepristojno delo. Bilo bi svakako pravo udo kad
vetrovi ne bi na prirodan nain odlazili. Naposletku je i sam
pustio vetar, i tako ga malo povratio, jer se slinim postupkom
izjednaio s njim. Otada je postao njegov slualac, i doterao
do toga da je u filozofiji postao valjan ovek.
95 Sam je spalio svoja dela, kao to pria Hekator u prvoj
knjizi Hrija (Gomoll, frg. 23), reima (Nauck2, adespota 285):
To su samo utvare to dolaze iz sveta snova.
(Dakle, samo prazno brbljanje.)
Drugi tvrde da je spalio Teofrastova predavanja s reima:
Doi ovamo. Hefeste, tebe trai sada grad (prema Ilijadi, XVIII, 392).
On je uio da se neke stvari mogu kupiti novcem, kao na
primer, kua; druge stvari se, opet, mogu stei samo vremenom
i marljivim radom, kao, na primer, obrazovanje. Bogatstvo
je tetno ako se ovek njime ne koristi kako valja.
Umro je u dubokoj starosti, i to na taj nain to je sam
sebi zadrao dah.
Njegovi su uenici Teombrot i Kleomen. Teombrotov uenik
je bio Demetrije iz Aleksandrije, Kleomenov Timarh iz Alek-
sanrije i Ehekle iz Efeza. Ali i Ehekle je sluao Teombrota, a
njega Menedem, o kome emo jo govoriti. Meu njima se
isticao takoe Menip iz Sinope.

GLAVA 7. HIPARHUA
(oko 300. pre n. e.)
96 I Metroklovu sestru Hiparhiju privukla su uenja ove ko
le. Oboje su bili rodom iz Maroneje.
Zanosila se Kratesovim uenjem i njegovim nainom i
vota, ne marei uopte za nastojanja svojih prosaca, ravno-
198
 duna prema svom bogatstvu, otmenom poreklu i lepoti. Za nju
je Krates znaio sve u ivotu, a k je i roditeljima zapretila
da e oduzeti sebi ivot ako je ne daju njemu. Roditelji su
tada pozvali Kratesa da odvrati devojku od njenih namera,
i on se na sve naine trudio da to uini. I kad je naposletku
nije mogao ubediti, podie se, stavi sve to je dmao sa sobom
i na sebi njoj pred noge, i ree: Evo tvog mladoenje, ovo
je njegovo imanje, i prema ovome donesi odluku! Rekao je
da nee stupiti s njom u zajednicu ako se ona u svemu ne
sloi s njegovim nainom ivota.
97 Devojka se odluila. Obue iste haljine, poe zajedno s
njim, optila je s njim na javnom mestu i odlazila na ruak
i veeru. Tako je dola i na Lizimahovu gozbu, gde je Teodora,
zvanog Bezbonik, s ovim sofizmom zbunila: Sto god Teodor
radi a da mu za to niko ne prebaci da ini nepravdu, to moe
i Hiparhija da uini a da je pri tome ne okrive za neku neprav
du; Teodor ne ini nikakvu nepravdu ako sam sebe bije, pa
tako ni Hiparhija ne ini nikakvu nepravdu ako bije Teodora.
On nita nije odgovorio na to to je bilo reeno, ali je podigao
njen ogrta! Ali Hiparhija se na to nije ni prestraila niti zbu-
98 nila kao to ene obino ine. A kad joj je rekao (Eurip. Bacch.,
1236)
Ko je ta to je ostavila tkaki unak na razboju?

To sam ja, Teodore, ree ona, ali valjda ne misli da

sam time sama sebi nakodila ako ono vreme koje bi trebalo
da upotrebim uz razboj iskoristim za estito obrazovanje duha?
Takvih i drugih izreka te ene filozofa ima bezbroj.
Postoji i Kratesova58 knjiga s naslovom Pisma u kojoj izno
si izvanredne filozofske misli, a u stilu je ponekad blizak Pla
tonu. Napisao je i tragedije sa uzvienim filozofskim karakte
rom, kao to je, na primer, ovo mesto (Nauck2, str. 809 ss):
U mojoj domovini ne postoji samo jedna kula, niti samo
jedna koliba.
Svaki dvorac i svaka kua na svetu spremna
je da nas prihvati.**
Krates je umro u dubokoj starosti i sahranjen u Beotiji.
199
 GLAVA 8.
(oko 300. pre n. e.)
99 Menip, takoe kinik, bio je rodom Fenianin, i to rob
kao to pria Ahajik u svojoj Etici. Diokles kae da je njegov
gospodar bio iz Ponta i da se zvao Baton. Najzad je, uz pomo
novca za kojim je bio veoma pohlepan, postao tebanski gra
anin.
On nema nieg ozbiljnog u sebi, i njegove knjige su pune
ala i veoma podseaju na spise njegovog savremenika Me-
leagra.
Hermip (FHG III, 45) tvrdi da je bio zelena i da su ga
tako i zvali; on je, naime, davao novac u zajam za brodarinu
i uzimao zaloge za obezbeenje i tako prikupio ogromno bo-
100 gatstvo. Naposletku je, zbog toga to su ga mnogi mrzeli, iz
gubio sve i u oajanju se obesio. Mi smo za njega napisali ovu
pesmicu (App. Anthol., v. 41):
Fenianin poreklom, ali pas sa Krita,
zelena koji je uzimao kamate od dana tako su ga i
zvali valjda zna za Menipa!
Jednom su u Tebi provalili u njegovu kuu,
izgubio je sve, i protivno prirodi psa,
obesio se.
Neki tvrde da knjige nisu njegove, nego Dionizijeve i Zo-
pirove, obojice sa Kolofona, koji su mu svoje knjige predali
kao prepredenom trgovcu da ih rastura.
101 Bilo je est Menipa. Prvi je pisac Istorije Lidije i jednog
izvoda iz Ksanta (FGrH 765 T 7); drugi je ovaj na, trei
sofist iz Stratonikeje, poreklom iz Karije; etvrti je vajar, peti
i esti su slikari (obojicu pominje Apolodor FGrH 244, F 81)
Ostavio je trinaest knjiga, meu kojima i ove: Podzemni
svet, Testamenti, aljiva pisma bogova, Protiv fiziara, mate
matiara i gramatiara, O Epikurovu roendanu, O dvadese-
tinama koje oni slave.

GLAVA 9. MENEDEM
(oko 300. pre n. e.)
102 Menedem je bio uenik Kolota iz Lampsaka. Po Hipo-
dotovom prianju, on je toliko daleko iao u verovanju u uda
200
 da je hodao odeven kao Erinija* i govorio kako dolazi iz Hada
da nadgleda grenike, da bi se zatim ponovo vratio tamo i sve
to ispriao tamonjim bogovima. Njegovo odelo je bilo ovakvo:
tamnosivi kaput koji je dopirao do nogu, preko njega purpurni
pojas; na glavi je nosio arkadski eir sa utkanih dvanaest
znakova Zodijaka, cipele u vidu tragikih kotura; preterano
dugaka brada, a u ruci je drao jasenovu batinu.
103 Ovo su ivotopisi pojedinih kinika. Ovome emo dodati jo
njihova zajednika uenja, jer ih smatramo filozofskom sektom,
a ne, kako neki misle, da su samo zastupnici jednog odreenog
naina ivota. Oni za logiku i fiziku ne ele da uju, slino
Aristonu sa Hiosa; njihova je panja posveena iskljuivo etici.
I ono to mnogi navode za Sokrata kao naroito karakteristino,
to Diokles pripisuje Diogenu kad kae da ovaj tvrdi: Treba
traiti (Odiseja, IV, 392).
ono to ti se ili zlo ili dobro dogodilo u tvojoj kui.

Oni odbacuju takoe uobiajene naune struke. An-

tisten je govorio (Mullach, 40) da se razumni ljudi ne
104 bave gramatikom, da ah neobine stvari ne bi odvratile
od njihovog zadatka. Odbacuju i geometriju j. muziku i sve sli
no tome. Tako je Diogen rekao nekom oveku koji m u je poka
zao sunani sat: Korisna stvar da ovek ne zakasni na ruak.
A jednom drugom oveku koji mu je dao neko objanjenje iz
muzike, odgovorio je:
Dravom veoma lepo upravljaju misli mudrih ljudi,
i kuom, a nikako sviranje u kitaru ili flautu.
Njihov krajnji cilj je ivot pun vrline, kao to kae Antis-
ten u svom Heraklu, slino kao i u stoika; jer, stvarno postoji
nekakva zajednica i veza izmeu ove dve kole. Zato su i
rekli da je Kinizam u stvari kratak put ka vrlini. Tako je
iveo i Zenon iz Kitiona.
105 Oni takoe propovedaju umeren ivot; zadovoljavaju se
jelima koja utoljavaju glad i svojim ogrtaem; preziru bogat
stvo, slavu i plemenito poreklo.80 Neki od njih se hrane samo
biljkama i piju jedino vodu, iskljuivo hladnu. Stanuju pod
krovom na koji sluajno naiu, ili u buretu, kao Diogen, koji

* Erinys = podzemna boginja, osvetnica prekrenog prirodnog za

kona Red.

201
je govorio da je boanska stvar nemati potrebu ni za im, a
bogovima slino imati potrebu samo za malim.
Oni se svi slau u tome da se vrlina moe nauiti, kao to
pria Antisten u svom Heraklu (Mulloch, 2), i da se ne moe
izgubiti. Mudrac zasluuje ljubav; on je bez greke i prijatelj
svih onih koji su njemu slini. Srenom sluaju ne ostavljaju
nita. Po njihovom uenju, sve ono to se nalazi na sredini
izmeu vrline i nevaljalstva je adidfora*, kao to ui i Ariston
sa Hiosa.
Ovo su, dakle, bili kinici. Sad treba da preemo na sto-
ike, na ijem je elu Zenon, Kratesov uenik.

* Ravnoduno, svejedno. Prev.

202
 KNJIGA VII
GLAVA 1. ZENON
(oko 300. pre n. e.)
1 Zenon*, sin Manseov, ili Demejev, rodom iz Kiitiona na
Kipru, malog helenskog gradia u kome su se nekad naselili
Feniani.
Po prianju Timoteja Atinjanina u Biografijama (FHG IV,
525), vrat mu je bio iskrivljen. Apolon iz Tira pria da je bio
mrav, prilino ovisok i tamne boje koe; zato su ga prozvali
egipatskom klematidom, prema prianju Hrisipovom u delu
0 poslovicama. Bio je irokih bedara, slabe telesne grae. Zato
se, prema prianju Persejevom u delu Uspomene sa gozbi, retko
kad odazivao pozivima na gozbe. Kau da je uivao u zelenim
smokvama i u sunevoj toploti.
2 Kao to smo ve rekli, bio je uenik Kratesov. Kako tvrdi
Timokrit u svojoj Biografiji, sluao je i Stilpona i Ksenokrata
deset godina. To kae i Polemon. Hekaton (Gomoll, 26) i Apo-
lonije iz Tira u prvoj knjizi O Zenonu priaju da je jednom
prilikom pitao proroite za savet ta treba da uini da bi
svoj ivot to bolje usmerio, i da mu je na Ovo Bog odgovorio
da se mora druiti s pokojnicima. On je to ispravno shvatio i
poeo da se bavi prouavanjem starih. Kratesu se pridruio
ovako. Naime, jednom prilikom je u Fenikiji kupovao purpur,
1 kod Pireja je pretrpeo brodolom. Tada poe u Atinu i, ve
tridesetogodinjak, sede uz nekog knjiara koji je upravo itao
3 drugu knjigu Ksenofonovih Uspomena. Ispunjen radou, ras
pitao se gde takvi ljudi borave. Sluajno je u tom momentu
tuda prolazio Krates. Knjiar mu ga pokaza i ree: Eto, pri
drui se ovome. Od toga vremena sluao je Kratesa. Bio je
* Zenon = onaj koji oivljuje; osniva kole zvane Stoa. Stoi je
areni trem (stod poikile) na sevemoj strani Agore u Atini, gde je
pouavao Zenon. Red.

203
 veoma naklonjen filozofiji, ali veoma stidljiv i osetljiv na ki-
niku bestidnost. Krates je eleo da ga izlei od toga, pa mu
dade jedan lonac soiva i naredi da ga ponese kroz Kerameik.
A kad je video da se stidi i kako pokuava da sakrije lonac,
on dohvati batinu i razbije lonac; ovaj se dade u bekstvo, a
soivo mu pocuri niz noge1. Tada Krates viknu: Zato bei,
feniansko mome? Nije ti se dogodilo nikakvo zlo!
4 Neko vreme je, dakle, sluao Kratesa. Poto je tada pisao
svoje delo o dravi, neki ljudi su u ali govorili da je tu knjigu
napisao sedei na repu psa2. Pored Drave, napisao je i ova
dela:
O prirodnom ivotu, O nagonu, ili O prirodi ovekovoj, O
strastima, O dunosti, O zakonu, O helenskom vaspitanju, O
vidu, O celini, Pitagorska pitanja, Katholika, O nainima izra
avanja, Pet homerskih problema, Kurs predavanja o poetici.
Njegove su i ove knjige: Umetnost, Reenja, Dve knjige
elenha (dokaza), Seanja (uspomene) na Kratesa, Etika.
To su njegove knjige.
Naposletku se odvojio od Kratesa i sluao jo dvadeset
godina one koje sam ve pomenuo. Kau da je tada izjavio:
Imao sam srenu plovidbu kad sam pretrpeo brodolom. Po
drugim podacima, to je izjavio jo dok je bio Kratesov uenik.
5 Neki, opet, tvrde da se zadrao u Atini kad je uo za brodolom
i da je tada rekao: Sudbina mi je naklonjena je r me je od
vela filozofiji. Drugi priaju kako je u Atini rasprodao robu
i posle toga se posvetio filozofiji.
Setajui arenim tremom koji se zvao Peisianaktijski,
a areni po Polignotovim slikama3 drao je svoja predavanja,
ispunjen eljom da to mesto uini slobodnim od svakog ome
tanja. Jer za vreme vladavine tridesetorice tirana na tom mestu
je bilo ubijeno hiljadu etiri stotine graana4. Tamo su se
skupljali njegovi sluaoci, pa su po Stoi d prozvani stoicima, a
isto tako i njegovi uenici koji su se pre toga zvali zenonovd.
Tako pria i Epikur u svojim Pismima (Usener, 198). I pre toga
su stoicdma nazivani pesnici koji su boravili u toj Stoi, kao to
tvrdi Eratosten u osmoj knjizi svoga dela O staroj komediji;
i oni su doprineli slavi ovog naziva.
6 Atinjani su veoma cenili Zenona, tako da su mu predali
na uvanje ak i kljueve od gradskih kapija i odlikovali ga
zlatnim vencem i bronzanom bistom. To isto uradie i dva
njegova sugraanina smatrajui da e im statua sluiti na ast5.
I graani Kitiona u Sidonu su se mnogo trudili oko njega. I
Antigon ga je prihvatio, i kad god bi doao u Atinu, doao bi
204
 da ga slua. Cesto ga je pozivao u posetu. To je Zenon, dodue,
odbio, ali je zato poslao jednog od svojih uenika Perseja,
Demetrijevog sina, rodom dz Kitiona, ije doba najviih uspeha
pada u sto tridesetu olimpijadu (260257), kada je Zenon ve
bio star. Pismo Antigonovo upueno njemu, po svedoenju
Apolonija iz Tira u njegovoj knjizi O Zenonu, glasilo je ovako:
7 Kralj Antigon alje pozdrav filozofu Zenonu
Mislim da spoljanjom sreom i slavom nadmaujem tvoj
ivot, ali da po znanju i obrazovanju i savrenoj srei koju ti
uiva zaostajem za tobom. Stoga reih da te pozovem da se
preseli k meni, uveren da se o ovu moju elju nee ogluiti.
Preduzmi, dakle, sve mogue mere da postane moj drug, i
znaj sasvim jasno da nee biti jedino moj vaspita, nego svih
Makedonaca zajedno. Je r onaj koji makedonskog vladara vas-
pitava i vodi putem vrline, taj, bez ikakve sumnje, priprema
i njegovim podanicima put ka muevnom dostojanstvu. Jer, od
toga kakav je vladar, u najveoj meri zavisi i kakvi e biti
njegovi podanici.
8 Zenon je odgovorio ovako (Hercher, str. 792):
Zenon pozdravlja kralja Antigona.
Cenim tvoju elju za naukom ukoliko ona vodi istinitom i
zaista korisnom obrazovanju, a nikako prostom obrazovanju
koje kvari moral. Jer, onaj koji je ispunjen eljom za filozo
fijom i sklanja se od toliko hvaljenog uivanja, koje tako mno
ge mlade ljude navodi na mekutvo, taj, svakako, nije samo po
svojoj prirodi sklon plemenitosti, nego i svojom voljom. Jedna
plemenita priroda, potpomognuta prikladnim vebanjem, a uz
to jo i temeljnim znanjem, lako koraa putem koji vodi posti
zavanju pune vrline. Sto se mene tie, ja patim od telesne
slabosti zbog starosti, je r mi je ve osamdeset godina, pa zato
9 ne mogu da doem k tebi. Ali ti aljem neke od svojih kolskih
drugova, koji nita ne zaostaju iza mene po svojim duhovnim
sposobnostima, ali su po telesnoj snazi ispred mene. U drutvu
s njima nee izostati ni za jednim od onih koji su stigli do
savrenog blaenstva.
Poslao je Perseja i Tebanca Filonia; obojicu pominje Epi-
kur kao Antigonove prijatelje u pismu koje je uputio svom
bratu Aristobulu.
10 Izgleda mi umesno da ovde dodam i odluku Atinjana u vezi
s njim. Ona glasi ovako:6
205
 ODLUKA
Za vreme arhonta Arenida, u petoj pritaniji, file Akaman-
tije, dvadeset prvoga dana meseca maimakteriona*, dvadeset
treeg dana pritanije, u punopravnoj narodnoj skuptnd, pred-
sedavajui Hipon, Kratistotel i Ksipeteon i njegovi drugovi
predsednici donesoe odluku, a Trazon, sin Trazonov, iz demosa
Anankaje, izjavio je:
Poto je Zenon, sin Mnaseja iz Kitiona, ve mnogo godina
boravio kao uitelj filozofije i pokazao se i u ostalim stvarima
kao valjan ovek, pa je i mladie koji su se njemu obratili da
bi ih pouio svojim savetima neprestano pokuavao da prido
bije za vrlinu i umerenost, pri emu je i svoj sopstveni ivot
11 isticao kao primer svega najboljeg, i pridravao se sam svojih
uenja, to je narod pod znakom sree odluio da pohvali Ze-
nona, Mnasejevog sina, iz Kitiona, i da ga prema zakonu od
likuje zlatnim vencem u znak priznanja za njegovu vrlinu i
estitost i da mu u Keramejku o javnom troku podigne nad
grobni spomenik. Sto se tie izrade venca i podizanja nadgrob
nog spomenika, narod je odluio glasanjem da to poveri peto
rici izabranih izmeu atinskih graana da se o tome postaraju.
Dravni pisar e tu odluku urezati na dva stuba, i on je ov-
laen da jedan stub postavi u Akademiji, a drugi u Likeju.
Trokove oko podizanja ovih stubova treba upravnik dravne
12 blagajne da podeli tako da svako zna da atinski narod valjane
ljude ceni i dok su ivi i posle smrti. Sto se izgradnje tie, iza
brani su glasanjem Trazon iz Anakaje, Filokle iz Pireja, Fedar
iz Anaflista, Medon Aharnjanin i Smikit iz Sipalete (Dion Pe-
jonjanin).
Ovo je tekst te odluke.
Antigon iz Karista (Wilamowitz, Antigonos von Kargstos,
116) kae da se Zenon nije stideo toga to je rodom iz Kitona**
Jer, kad su jednom gradili neko kupatilo i kad je i on kao
jedan od prilagaa na jednom stubu bio upisan kao Zenon
filozof, traio je da se doda jo iz Kitiona. Jednom prilikom
je napravio uplji poklopac za svoj lekit*** i skupljao u njega
13 novac da bi njegov uitelj Krates imao dovoljno sredstava
potrebnih za ivot. Kau da je prilikom svoga dolaska u Grku
* Peti mesec atike godine, otprilike od 15. novembra do 15. de
cembra. Red.
** Kiti&n, grad u Misiji, u severozapadnom delu Male Azije Preo.
*** Lekit = posuda za ulje. Prev.

206
 imao preko hiljadu talanata i da ih je upotrebio davanjem
zajma za brodogradnju7.
Hranio se komadiima hleba i medom, i uz to pio malo
miriljavog vina. Sa deacima se samo malo bavio** sa jed
nom javnom enskom samo jednom ili dvaput, da ne bi izgle
dalo da je enomrzac. S Persejem je iveo u jednoj kui, i kad
mu je ovaj bio doveo jednu ljupku sviraicu, on ju je odveo
Perseju. Bio je, kau, veoma predusretljiv, pa je i kralj Antigon
esto kod njega bivao u gostima, pa je s njim ak otiao na
14 gozbu kitaristi Aristokleju, ali se brzo povukao. Izbegavao je
mesta gde se skupljalo mnogo ljudi i tada bi obino seo na ivicu
klupe, da bi se bar donekle sklonio od dosaivanja svetine. Ni
kada nije etao u drutvu vie od dvojice pratilaca. Ponekad8
bi od prisutnih traio i novac, pa su se mnogi uplaili toga i tako
mu manje stvarali guvu. Tako pria Kleant u spisu O novcu.
(Stoicorum veterum fragmenta, Amim, I, 589). A kad ga je
jednom prilikom bila okruila velika masa sveta, pokazao je
drveni okvir na rtveniku na gornjoj strani Stoe i rekao: To
je ranije stajalo na sredim, ali, zbog toga to je smetalo pre-
meteno je u stranu; uklonite se i vi sa sredine, pa ete nam
manje smetati.
Kad ga je Lahetov sin Demohares pozdravio i rekao, ako
mu je to potrebno, neka samo zatrai pismeno od Antigona,
koji e mu sve dati, on je, poto je to uo, prekinuo svaki odnos
15 s njim9. Pria se da je posle Zenonove smrti Antigon izjavio:
Kakvoga sam posmatraa izgubio!10 On je takoe preko po
slanika Trasona zatraio od Atinjana da mu podignu nadgrobni
spomenik u Keramejku***. Na pitanje zato se toliko divi Ze-
nonu odgovorio je: Zato to uprkos mnogobrojnim poklonima
koje je od mene primio, nikad nije pokazao nimalo uobraenos-
ti i to se nikad nije poniavao.
On je bio takoe istraiva, a za sve je stvarao jasne
pojmove. Zato i Timon u svom delu Silloi kae ovako
(Diels, 38):
Staricu jednom Fenianku spazih u senovitom mraku
punu udnje za svim; a njena je vrka otila
premalena; njen um je, pak, manji.od pameti guske11
16 uno se raspravljao i s dijalektiarom Pilonom i zajed
no s njim studirao. Zato je uivao divljenje i od Zenona mla
eg, i to ne u manjoj meri nego njegov uitelj Diodor. Oko
* Sasvim suprotno tvrenje Athen. XIII 607 E. Prev.
* Vidi gore VII, 11.

207
 njega su se vrzmali i neki odrpanci i polugoli ljudi, kako kae
Timon (Diels, 39):
Dok je oko sebe prikupio oblak jadnih ljudi,
prosjaka najnie vrste, ljude bez igde iega.
Bio je mrka izgleda, zajedljiv, a na licu mu se odraavala
neka zbijena ozbiljnost. Bio je veoma tedljiv, ak sklon tvr-
diluku, pod izgovorom domainskih principa. Ako bi nekog
17 grdio, inio bi to prikriveno, nekako izdaleka12. Kao primer na
vodim njegove rei koje je jednom uputio nekom uobraenom
oveku. Kad je, naime, ovaj, oklevajui, preskoio neku baru,
rekao je: Ima potpuno pravo to je nepoverljiv prema blatu, jer
se u njemu ne moe ogledati. I kad mu je neki kinik rekao da
nema ulja u posudi pa ga zamolio da mu ga da, on je to odbio.
A kad je polazio, pozvao ga je da razmisli ko je od njih bezo
brazniji. Bio je zaljubljen u Hremonida, i kad su jednom prili
kom sedeli zajedno s Kleantom, on je ustao; a kad se Kleant
tome iznenadio, rekao je: Znam i da dobri lekari kau da je
mirovanje najjai lek protiv zapaljenja. Jednom su dva o-
veka sedela za stolom iznad njega; jedan od njih je drugome
jae stao na nogu, te Zenon udari onoga kolenom. I kad se ovaj
okrenuo, rekao mu je: Sta misli, da ovaj tvoj sused pati od
tebe? Nekome koji je voleo deake, rekao je da ni uitelji
koji se stalno nalaze u drutvu deaka nemaju vie pameti od
18 samih deaka. Lepo sastavljene besede ljudi koji besprekomo
govore uporeivao je s aleksandrijskim srebrnjacima. Oni su
lepi i savreno okrugli kao i onaj novac, ali zato nisu nita
bolji. A besede druge vrste uporeivao je s atikim tetra-
drahmama, povrno kovanim i nepravilnog oblika, ali su esto
tee od lepo doteranih beseda. Svom ueniku Aristonu koji
je odrao mnoge govore, i to izvanredno lepo, a mnogo tota
rekao navrat-nanos i nepromiljeno, rekao je: Nemogue da
te je otac rodio drugaije nego pijan. Zato ga je prozvao i
brbljivcem koji se jezgrovito izraava.
19 Sa nekim prodrljivcem koji nije nita ostavljao svojim
drugovima za stolom postupio je ovako. Naime, jednom prilikom
bila je izneta krupna riba. Zenon ju je dohvatio, ikao da e je
elu pojesti. I kad je onaj ovek pogledao zaueno, Zenon je
rekao: Pa ta? Misli li ti da e ovi drugovi za stolom svakoga
dana trpeti ako ti ne moe da podnese moju prodrljivost
samo jedan jedini dan? I kad 'je neko derite poelo da mu
postavlja pitanja koja ne odgovaraju njegovim godinama, doveo
ga je ogledalu i rekao mu neka se pogleda. Posle toga ga je
upitao da li mu izgleda u redu da neko s takvim licem postavlja
208
 ovakva pitanja. Kad je neko primetio da mu se Antisten gotovo
nikako ne dopada, proitao mu je njegovu raspravu o Sofoklu
i pitao ga da li inu izgleda da u njoj ima m akar neto lepo.
Kad mu je ovaj odgovorio da ne zna, Zenon ree: I ti se ne
stidi, ako je Antisten kazao neto to ne valja, da naroito
to mesto potre i zapamti; ako je rekao neto lepo, da se ni
malo ne trudi da to zapamti?
20 Kad je neki ovek primetio da mu izreke filozofa izgle
daju i suvie kratke, odgovorio je: U pravu si, jer i njihovi
slogovi treba da budu kratki, ako je to mogue. I kad mu je
neko govorio o Polemonu, o tome da nije dosledan u svojim
predavanjima je r se u samom raspravljanju udaljava od teme,
pogledao ga je mrko i odgovorio: Pa, koliko on ceni ono to
mu se za to daje? Tvrdio je da onaj ko vodi razgovor uver-
ljivo treba da ima glas kao glumac i da raspolae velikom
snagom, ali da ne srne razvlaiti usta kao to to ine oni koji,
dodue, mnogo priaju, ali ono to je besmisleno13. Ono to je
lepo reeno ne treba dugo izlagati panji slualaca, kao to
to rade veliki umetnici izlaui svoja dela posmatranju; na
protiv, slualac mora da bude u toj meri pogoen reima da
uopte nema vremena za stavljanje nekih primedbi.
21 Nekom mladiu koji je mnogo brbljao rekao je: Tvoje
ui su srasle za tvoj jezik. A nekom lepom mladiu koji je
tvrdio da ne veruje da se mudar ovek moe zaljubiti, odgo
vorio je: U tom sluaju nee postojati nita nesrenije od le-
potana. Govorio je takoe da vei deo filozofa nije mudar,
a da su u malim i sluajnim stvarima neznalice. Navodio je
i Kafisija (ovaj je, naime, jednom ueniku koji je pokuavao
da glasno duva u flautu udario amar s napomenom da se
dobro ne sastoji u jaini, nego jaina u dobru14). I kad se neki
mladi upustio u drskije raspravljanje, on mu je rekao: Eh,
dete, ne bih eleo da ti kaem ta mi pada na um.
22 Kad mu se nametao neki lepi i bogati Roanin, u stvari
ovek bez ikakve vrednosti, ostavio ga je najpre, samo da bi
ga se oslobodio, da sedne na jednu prljavu stepenicu, da bi
isprljao svoje fine haljine. Posle toga ga je uputio na mesto
odreeno za prosjake, da bi se trljao o njihove rite. Najzad je
mladi otiao. Nita nije nepristojnije, govorio bi, od uobra-
enosti, naroito kod mladih ljudi. ovek ne treba da troi
svoju snagu na glas i na izraavanje, nego treba svoj duh da
zaposli u prvom redu briljivim razmiljanjem o onome to je
korisno; i ne smemo da shvatimo to kao stvar kuvanja ili spre
manja. Mladi ljudi treba da budu skromni u hodu, u dr-
14 Dlogen 209
 anju tela i oblaenju. Neprestano se poziva na Euripidove
stihove o Kapaneju (Euripid, Suppl., 861 863):
Najmanje je isticao svoje bogatstvo, a srea ga nije uinila gordim:
uobraenja nije imao vie od siromanog oveka.
23 Govorio je da za shvatanje nauke nije nita nepodesnije
od uobraenosti, i da nam nita nije potrebnije od vremena.
Na pitanje ta je to prijatelj, odgovorio je: Drugo ja. Jednog
roba, kojeg je uhvatio u krai, izudarao je biem, i kad je ovaj
poeo da vie: Sudbina me je odredila da kradem on je
odgovorio: I to da bude iban. Za lepotu je govorio da je
cvet umerenosti, a umerenost da je cvet lepote. Kad je jedan
put video slugu jednog svog prijatelja svega pokrivenog masni
cama, rekao mu je: Vidim tragove tvoga besa. A oveku koji
se namazao miriijavim uljem rekao je: Ko je to to mirie
na enu? I kad ga je Dionizije, zvani Metatemenos, jednom
pitao zato jedinog njega ne ispravlja, odgovorio je: Nemam
24 u tebe poverenja. Nekom brbljivom deaku je rekao: Imamo
dva uva, a jedna usta, zato da vie sluamo, a manje govorimo.
Jednom je na nekoj gozbi leao za stolom i utao, pa su ga upi
tali za uzrok tome. Odgovorio je neka jave kralju da je bio
na gozbi prisutan i jedan stari ovek koji je umeo da uti. Ljudi
koji su postavili to pitanje bili su izaslanici Ptolemejevi koji su
doli da saznaju neto o njemu i jave kralju. Na pitanje kakav
stav zauzima prema ogovaranju, rekao je: Kao izaslanik koga
vraaju a da mu nisu dali odgovor. Apolonije iz Tira pria
da ga je jednom prilikom Krates uhvatio za kaput i hteo da ga
odvue od Stilpona. A on je rekao: Moj dragi Kratese, nain
kako da se pridobije filozof jeste da ga povue za ui [nagovo
ri]. Ako eli da me ubedi, povuci me, dakle, za njih; a ako
pokua silom, onda e moje telo ostati s tobom, a dua e biti
kod Stilpona.
25 Kako pria Hipobot, on se zajedno s Diodorom bavio stu
dijama. Kod njega je izuio d dijalektiku. A kad je ve dobro
odmakao u znanju, priao je i Polemonu zbog toga to ovaj
nije znao ni za kakvu uobraenost. Kau da je Polemon ovako
govorio: Vrlo dobro znam, Zenone, da se kod mene uvlai
kroz batenska vrata i da mi krade moja uenja, uvijajui
ih u feniansko ruho. I kad mu je neki dijalektik u dokazu
koji nosi ime etveni15 pokazao sedam dijalektikih oblika,
upitao ga je koliko trai kao platu za to; i kad je uo da trai
sto drahmi, on mu je, kau, dao dvesta. Tako daleko je iao
u svojoj ljubavi prema nauci.
210
 Priaju takoe da je prvi upotrebio re kathekon16* i
da je o tome napisao i jednu raspravu. A Heziodove stihove
je ovako izmenio (Dela i dani, 293, i sholije uz to):
Najbolji je onaj ovek koji slua dobar savet,
a za pohvalu je i onaj koji sve sam uvidi.
26 Jer, bolji je onaj koji ume da se dri dobrog saveta i ume njime
da se koristi nego onaj koji sam od sebe svaku stvar sazna;
jer, ovaj drugi moe samo da shvati, dok onaj to se pridrava
dobrog primera, pored toga, to i u delu pokae.
Na pitanje kako to da se on, tako ozbiljan ovek, razga-
ljuje pri piu na veerinkama, odgovorio je: I bob17, koji je
sam po sebi gorak, kad se nakvasi u vodi, postane sladak.
I Hekaton u drugoj knjizi Hreja** (Gomoll, 24) kae da se on
prilikom takvih skupova uvek opustio. Govorio je da je bolje
oklizmiti se nogom nego jezikom. Dobar uspeh se raa, dodue,
iz neznatnog poetka, ali on nije nita neznatno. Neki ovu izreku
pripisuju Sokratu.***
Bio je u najveoj meri izdrljiv i veoma skroman; hranio
se nekuvanom hranom, a iao je odeven samo u tanki ogrta.
Zato su za njega govorili:
7 Njega ni otra zima, ni beskrajna kia,
ni ar sunca ne moe savladati, niti, pak, strana bolest,
on ne lii obinpm oveku,
nego neprestano, nou i danju, trudi se da neto naui.
Meutim, komiari nisu videli da su ga svojim grdnjama
u stvari samo hvalili. Tako Filemon u svojoj drami Filozofi
(Kock, II, str. 502 s) kae:
Jede hleb, suva smokva uz to, pa gutljaj vode,
Ovaj zaista izlae neku novu filozofiju,
ui gladovanju, a stie uenike.
Drugi ovo mesto pripisuju Posidipu.
Ubrzo je zauzeo mesto i u poslovicama. U vezi s njim se
govorilo: Umereniji od filozofa Zenona.
I Posidip kae u svojoj komediji Metapheromenoi (Kock, III
340):
. . . tako da je deset dana
izgledao jo umereniji od samog Zenona.
* Tj. dunost. Previ
** Saveti. Prev.
*** Ovo se pripisuje i Sokratu. Vidi Diog. L., II, 32.
14*
211
28 On se ovakvim nainom ivota i dostojanstvom isticao iznad
svih ostalih, a tako m i Zeusa, i duinom ivota*. Umro je u
devedeset osmoj godini, provevi ivot bez bolesti i u zdravlju.
Persej, meutim, u svom delu Etike rasprave kae (SVF, I,
458) da je umro u starosti od sedamdeset dve godine, a da je
doao u Atinu sa dvadeset i dve godine. Apolonije pria da je
na elu kole stajao pedeset osam godina.
Umro je ovako. Prilikom izlaska iz kole spotakao se i
slomio prst. Rukom je udario o zemlju uz rei Eshilove Niobe
(Poetae Melici Graeci, Oxford 1962, str. 787):
Dolazim: zato me zove?
i smesta je umro, uguivi se.
29 Atinjani ga sahranie na Kerameiku i ukazae mu poast
narodnim odlukama koje sam ve ranije spomenuo**. Antipater
iz Sidona (Append. Anthol., III, 104) ispevao mu je ove stihove.
Ovde poiva Zenon, graanin Kitiona, koji je jednom
potrao na Olimp, bez gomilanja Peliona na Osu***
On nije izvrio Heraklove radove; ali je pronaao
put same mudrosti koji vodi ka zvezdama.
Jo jedem epigram napisao je stoik Zenodot, uenik Dio-
30 genov (A nth. Pal, VII, 117):
Ostvario si umerenost, odrekavi se hvalisavog bogat
stva, Zenone, dostojanstvo i ozbiljnost ti se ocrtavaju
na elu. Nauku muevnosti si pronaao i neumornim radom i
velikim naporom stvorio si novu kolu, majku neustraive
slobode. A ako ti je otadbina Fenikija, zato da ti se
to uzme kao zlo? Zar i s&m Kadmo nije doao odande,
od kojeg je Helada dobila knjige i pismo?
A zajedno za sve stoike epigramatiar Atenej kae ovako:
(A. Pal.; IX, 496.)
Vi kojima su poznata sva stoika uenja i koji
ste najbolja uenja poverili svojim boanskim knjigama,
da, je, naime jedino dobro vrlina due. Ona je jedina to
je spasla i odbranila i ivote ljudi i gradove. Meutim,
telesno uivanje, koje drugim ljudima predstavlja eljeni
cilj, izabrala je jedna jedina od Mneminih keri.****
* Mesto rei makariteti (srea, blaenstvo) treba ovde umetnuti
re makrobidteti (dug ivot). Tako su neki izdavai i prihvatili.
** Diog. L. V II10.
*** Giganti, da bi se u borbi protiv olimpijskih bogova popeli na
Olimp, stavili su brdo Pelion na brdo Osu.
**** Mnemine keri = Muze. Prev.

212
31 O tome kako je Zenon umro, rekao sam i ja ovako u
Pammetru (A. Pal., VII, 118):
Za Zenona iz Kitiona se pria da je umro od starosti,
posle mnogih muka, bez hrane.
Drugi kau da je rukom dodirnuo zemlju i rekao:
Dolazim sam: zato me zove?
Neki autori, dakle, tvrde da je on na ovaj nain umro. Toliko
0 njegovoj smrti.
Demetrije iz Magnezije u svom elu Homonimi pria da
je njegov otac Mnaseas esto dolazio u Atinu kao trgovac i
da je Zenonu ijo dok je bio dete donosio mnoge sokratovske
32 spise. Tako se on jo u svojoj domovini obrazovao. Posle je
doao u Atinu i pridruio se Kratesu. Izgleda takoe, kae De
metrije, da je on definisao vrhovni cilj svoga delanja, dok su
se drugi kolebali u svojim iskazima o tome. Dalje tvrdi da se,
kao Sokrat psom, zaklinjao Kaparijem. Drugi autori, meu
kojima i drugovi skeptika Kasija18, u mnogim stvarima optu
uju Zenona da je na poetku knjige O dravi, prvo, proglasio
nekorisnim uobiajeni tok obrazovanja kod Helena19, drugo,
to na sve ljude koji se ne istiu vrlinom primenjuje epitete
kao: neprijatelj, dumanin, rob, i da su svi neprijatelji jedni
drugima: roditelji deci, braa brai i prijatelji prijateljima.
33 U Dravi je, shodno tome, proglasio samo valjane (vrle)
ljude za graane, prijatelje, roake i slobodne ljude.
Prema tome, po shvatanju stoika, roditelji i deca su ne
prijatelji je r nisu mudri (puni vrline). On je, isto kao i Platon u
Dravi, postavio zahtev za zajednicom ena, i u svom uenju od
20020 stihova on zabranjuje graenje hramova, podizanje sudova
1 gimnazija u gradovima. Sto se tie novca; on pie da zlatni
novac nije nuno uvoditi ni u cilju trgovine, niti pak radi
preduzimanja putovanja. Dalje, on nareuje da i ene i mu
karci nose isto odelo i da nijedan deo tela ne srne biti potpimo
skriven.
34 Hrizip u svome delu o dravi svedoi da je spis Drava
Zenonovo delo. Govorio je i o pitanjima ljubavi na poetku
knjige koja nosi naslov O vetini ljubavi. Ali, i u svojim Ra
spravama on govori o slinim stvarima. Stvari te vrste nalazimo
u Kasija, ali i u oratora Isidora iz Pergama. Ovaj takoe tvrdi
da je stoik Atenodor isekao mesto iz njegovih dela koja nje
gova kola nije odobravala, a njemu je bila poverena biblioteka
u Pergamu. Posle toga, kad je Atenodor bio otkriven i izveden
pred sud, ta su mesta ponovo umetnuta. Eto, toliko o njegovim
delima koja se sm atraju autentinim.
213
35 Bilo je ukupno osam ljudi s imenom Zenon. Prvi je Zenon
Eleaanin, o kome emo jo govoriti; zatim ovaj o kome sada
govorimo; trei je sa Rodosa, autor jedne lokalne istorije u
jednoj svesci; etvrti je istoriar, koji je opisao Pirov pohod
na Siciliju i 'u Italiju, a pored toga i jedan izvod iz politike
istorije Rima i Kartagine; peti je Hrizipov uenik koji je za
sobom ostavio malo spisa a mnogo uenika;.esti je lekar iz
Herpfilove kole, sposoban lekar, a slab pisac; sedmi je gra-
matiar, koji je pored ostalih spisa ostavio i epigrame; osmi je
poreklom iz Sidona, filozof epikurejac, sasvim jasan u izlaganju
i tumaenju.
36 Zenonovih uenika ima mnogo, ali su najpoznatiji Persej.
sin Demetrijev iz Kitona, za koga neki tvrde da je bio njegov
uenik, a drugi njegov sluga, jedan od onih koje mu je bio
poslao Antigon da mu pomau u pisanju knjiga; on je bio i
vaspita Antigonovog sina Halkioneja. Jednom prilikom je An
tigon hteo da ga kua, pa je udesio da mu budu dostavljene
lane vesti o tome da su neprijatelji opustoili njegovo imanje;
kad je Persej pri tom nabrao elo, Antigon ree: Vidi li ti
da bogatstvo nije neto sasvim ravnoduno (adiaphoron).
Perseju se pripisuju ove knjige: O kraljevstvu, Lakede-
monska drava, O braku, O bezbonvtvu, Ti jest, O ljubavi.
Opomene, Rasprave, etiri knjige anegdota, Uspomene, Odgovor
na Platonove Zakone (sedam knjiga).
37 Njegovi dalji uenici su: Miltijadov sin Ariston, sa Hiosa,
osniva uenja o stvarima moralno indiferentnim (adiaphora);
Heril iz Kartagine, koji je nauku proglasio krajnjim ciljem;
Dionizije21 koji je cilj prebacio na zadovoljstvo,* jer zbog svoje
teke bolesti oiju vie nije imao snage da bol naziva indife
rentnim; on je bio rodom iz Herakleje. Zatim Sfer iz Bosfora;
Kleant, Fanijev sin, iz Asa, njegov naslednik u koli; njega
je Zenon obino uporeivao sa votanim tablicama na kojima
se teko pie ali koje zadravaju slova koja su na njima ispi
sana. Sfer je takoe postao uenik Kleantov posle Zenonove
smrti, ii mi emo se s njim pozabaviti u odeljku O Kleantu.
38 Prema Hipobotovom prianju, Zenonovi uenici su bili i Filonid
Tebanac, Kalip iz Korinta, Posejdon iz Aleksandrije, Atenodor
iz Soloja, Zenon iz Sidona**.
Odluih da dam jedan opti pregled stoikih uenja za
vreme Zenona, jer je upravo on bio osniva kole. Ve sam
* Metathemenos
** Valjda iz Tarza
214
 izneo jedan spisak njegovih mnogobrojnih spisa,* u kojima
je vladao jezikim izrazom kao nijedan drugi od stoika. A nje
govo uenje je uglavnom u ovom. To e biti ispriano u glav
nim crtama, kao to sam to uobiajio i kod ostalih.
39 Stoici ue da se filozofska nauka deli na tri dela: jedan
je prirodni, drugi etiki, a trei logiki. Ovakvu podelu je prvi
izvrio Zenon iz Kitiona u svom delu O nauci, a to je uradio
i Hrizip u prvoj knjizi svoga dela O nauci i u prvoj knjizi
Fizike. Tako su uradili i Apolodor i Silos u prvom delu Uvoda
u uenje stoika, i Eudrom u svojim Osnovama etike, Diogen
iz Babilona i Posejdonije.
40 Ove delove Apolodor naziva topoi**, Hrizip i Eudrom
ih zovu vrstama, a ostali rodovima. Filozofija je, kau oni,
kao ivo bie: logika odgovara kostima i tetivama, etika me
snatim delovima, fizika odgovara dui. Drugo poreenje kojim
se slue jeste ono s jajetom: ljuska je logika, zatim dolazi be-
lanac to je etika, a umanac u sredini je fizika. Ili, p a k , kau
da filozofija lii na plodnu njivu: logika je ograda oko imanja,
etika je plod, a fizika je zemljite, ili stabla. Ili je uporeuju
s gradom utvrenim bedemima, a kojim upravlja razum.
Neki stoici kau da nijedan deo nije nezavisan od nekog
drugog dela, nego su svi zajedno pomeani. I samo izlaganje
su nainili takvim. Drugi, dodue, stavljaju logiku na prvq
mesto, zatim fiziku, a na tree etiku; meu ovima to ini Zenon
u svojoj raspravi O predavanju (nauke), zatim Hrizip, Arhdem
i Eudrom.
41 Istina, Diogen iz Ptolemeide poinje od etike; Apolodor
etiku stavlja na drugo mesto, dok Panetije i Posejdonije poinju
od fizike, kao to tvrdi Fanija, Posejdonijev uenik, u prvoj
knjizi svojih Posejdonijevih rasprava. Kleant kae da postoji
est delova: dijalektika, retorika, etika, politika, fizika, teolo
gija. Drugi, opet, kau da ovo nisu delovi filozofskog izlaganja,
nego same filozofije; tako, na primer, Zenon iz Tarza. Neki
opet logiki deo dele na dve nauke: na retoriku i dijalektiku;
drugi dodaju jo nauku o definicijama i jedan drugi deo koji
se tie kanona i kriterija; neki potpuno odbacuju nauku o de
finicijama.
42 Onaj deo koji se odnosi na kanone i kriterije oni smatraju
sredstvom za otkrivanje istine, je r u njemu objanjavaju pra
vila za razlikovanje predstava koje imamo. Isto tako je i deo
o definicijama prihvaen kao pomono sredstvo za upoznavanje
* V. VII 4.
** = mesta. Preo.

215
 istine, ukoliko e i stvari shvaaju pomou optih pojmova.
Retoriku oni shvataju kao nauku lepog govora o stvarima koje
se u pripovedanju iznose. Pod dijalektikom podrazumevaju
nauku o pravilnom raspravljanju o stvarima pomou pitanja
i odgovora; zato je i definiu kao nauku o tome ta je istina,
to je pogreno i to nije ni jedno ni drugo. Retorika sama ima,
kako kau, tri dela: prvi deo se odnosi na savetovanje, drugi
na pravo, trei na pohvalu.
43 Prema njima, retorika je podeljena na pronalaenje do
kaza, njihovo izraavanje reima, sreivanje i odravanje go
vora. Retorski govor deli se, opet, na uvod, iznoenje injenica,
na odgovore protivnikoj strani i na zakljuni govor (peroracija).
Dijalektika se deli na dva dela: na sadrinu govora i na
jeziki izraz. A sadrina govora se deli na ove delove: na opa-
ajne predstave (phantasiai) i na ono to iz ovih postaje, re
enice i subjekte i predikate koji reenice sastavljaju, na di
rektne i obrnute iskaze (tj. aktiv i pasiv*), na rodove i vrste,**
44 na rei, trope i silogizme bilo da se oni odnose na samu stvar
ili na jezik. Ovamo spadaju poznati zakljuci,***: laljivac, isti
niti, onaj koji porie, sorit i njima slini, bilo da su nepotpuni, ili
nereivi ili potpuni, i pogreni zakljuci kao to su zakljuci
poznati kao skriven, rogat, niko ili etelac.
Drugo glavno polje za koje smo ve gore**** rekli da spada
u dijalektiku jeste uenje o jeziku, i ono obrauje pisani jezik
i delove govora, uz raspravu o grekama u sintaksi i pojedinim
reima, poetsku dikciju, glagolske amfibolije (nejasnoe), po
etiku i muziku, a prema nekim autorima i delove o de
finicijama i podelama kao i o stilu izraavanja.
45 Najkorisnijim proglaavaju upoznavanje sa teorijom o za
kljuivanju, jer nam ona pomae u dokazivanju; to umnogome
doprinosi formiranju tanih sudova, a njihovo sreivanje i
zadravanje u pamenju daje nauni karakter naem shva-
tanju stvari.
Zakljuak se sastoji od premisa i zakljunog stava, a za
kljuivanje je misaoni tok koji proizlazi iz ovih (premisa). Do
kazivanje je tok misli pomou koga se bolje shvati neto to je
bilo slabije shvaeno.
Predstava (Phantasia) jeste utisak (typosis) u dui; taj je
naziv figurativno prim ljen od stvarnih utisaka koji nastaju
* Upor. Diog. L VII, .64.
** Diog. L., VII, 60.
*** Diog. L., VII, 82.
**** Diog. L., VII, 43.

216
 utiskivanjem peata u vosak. Postoje dve vrste takvih pred-
46 stava: jedna koja prima i postie stvaran objekat, a druga je
ona koja ga ne prima. Prva (kataleptina), koja ga prima, kau
da je kriterij za postojanje stvarnosti, i nju definiu kao neto
to proizlazi iz stvarnog (realnog) predmeta, slae se s pred
metom samim, i ona je utisnuta i urezana u duu kao peatom;
druga, ona koja ne prima (akatalepton) predmet jeste ona pred
stava koja ne proizlazi od nekog realnog predmeta, ili, ako
proizlazi, ona se ne slae sa samom realnou pa, prema tome,
nije jasna niti, pak, predstavlja pravi otisak.
Neophodno je, kau dalje stoici, da i sama dijalektika
bude po sebi vrlina i da obuhvata itav niz specijalnih vrlina.
Neprenagljenost je znanje o tome kad treba dati pristanak
duha na utiske i kad ne treba. Pod opreznou podrazumevaju
47 snano suprotstavljanje razuma neemu to trenutno izgleda
verovatno, tako da on tome ne popusti. Neoborivost je snaga
razuma u dokazivanju kako ne bi (razum) bio pobeen na su
protnoj strani. Odbijanje onog to je nevano (amataidteta) jeste
sposobnost da se predstave upotrebljavaju u skladu s razumom.
Samo znanje oni definiu ili kao nepogreivo shvatanje, ili kao
naviku ili stanje due prilikom prim anja predstava koje samo
dokazivanje ne moe pokolebati. Oni kau da bez prouavanja
dijalektike mudar ovek nije u stanju da ne pogrei u dokazi
vanju, jer mu ona pomae u razlikovanju izmeu istine i po
grenog i pri odvajanju svega onog to je jasno i sumnjivo izra
eno, i bez nje on nije u stanju da metodiki postavlja pitanja
i na njih odgovara.
48 Prenagljenost u tvrenjima utie na stvarno ponaanje u
ivotu, tako da mi ako nismo u stanju da vladamo naim pred
stavama, lako zalutamo u nered i lakomislenost. Mudrac ni
na koji drugi nain nee moi da se iskae kao otrouman i
prodoran mislilac i jak u samom dokazivanju, je r to pripada
istoj osobi da pravilno govori i da dobro dokazuje, istoj osobi
da postavlja pitanja u vezi s postavljenim problemima i da na
postavljena pitanja odgovara: sve to je stvar oveka koji je
iskusan u dijalektici.
Ovo je, izgleda, sutina njihovog uenja o logici.
Ali, da bismo objasnili to i u pojedinostima, izneu o tome
ono to se odnosi na njihovu vetinu uvoenja. O tome se iz
raava Diokle iz Magnezije od rei do rei u svojoj knjizi Pre
gled o filozofima:
49 Stoici se slau u tome da uenje o fantaziji (predstavi)
i senzaciji iznesu u prvi plan, ukoliko je kriterijum kojim se
217
 utvruje (proverava) istina uglavnom predstava, a uenje o
slaganju i o shvatanju i saznanju, to prethodi svemu ostalom,
ne moe postojati bez predstave. Jer najpre dolazi predstava,
posle toga misao koja moe da izrazi samu sebe, i ona uobli-
ava u vidu reenice ono to subjekat prima od predstave.
50 Postoji razlika izmeu predstave i uobraenja (fantazije i
fantazme). Je r uobraen je je tvorevina duha onakva kakva se
moe javiti u snu, dok je predstava sam in utiskivanja neega
u duu, dakle, neka promena, kako to iznosi Hrizip u drugoj
knjizi rasprave O dui. On kae da taj utisak ne smemo shva
titi u bukvalnom smislu rei kao utisak peata, jer je sasvim
nemogue pretpostaviti da itav broj utisaka moe na jednom
te istom mestu postojati u jedno te isto vreme. Ova predstava
se smatra kao neto to dolazi od jednog stvarnog predmeta,
slae se s tim objektom, i to je bilo utisnuto, tampano, i pri
tisnuto kao peat na duu, to, naravno, ne bi bio sluaj da
ona dolazi od jednog nestvarnog objekta.
51 Po njihovom shvatanju, od predstava su neke ulno pri-
metne a druge nisu. ulno primetne su one koje primamo preko
jednog ili vie ula, a ulno neprimetne su one koje dobij amo
pomou misaone moi, kao to je to sluaj sa netelesnim pred
metima d svim ostalim predstavama koje prima razum. Od
ulnih utisaka neki dolaze od realnih predmeta, i mi ih pri-
hvatamo poputanjem i slaganjem. Ali postoje i druge pred
stave koje su samo privienja predstava, koje se ponaaju kao
da dolaze od realnih objekata.
Prema drugoj podeli predstave se dele u racionalne i ira
cionalne. Racionalne pripadaju razumnim stvorenjima, a iracio
nalne nerazumnim. Racionalne predstave su proizvodi misli, a
iracionalne nemaju nikakvog imena. I neki od naih utisaka
su nauni, drugi nenauni. Svakako jednu statuu drukije po-
smatra izvebano oko jednog vajara, a drukije je posmatra
obian ovek.
52 Za stoike pojam opaanja (aisthesis, ulno opaanje) obu
hvata: vodei dah (pneuma hegemonikon) to vodi od glavnoga
dela due (hegemonikon) ka ulima, zatim opaanje pomou
ula, i najzad itav ureaj ulnih organa, koje neki ljudi ne
maju. I sama aktivnost ulnih organa se zove opaanje. Prema
njihovom uenju, mi ulom opaamo ta je belo i crno, neravno
i glatko, dok razumom shvatamo ono to se pomou dokazivanja
zakljuuje, na primer, da postoje bogovi i njihova provienja.
Pojmove, meutim, mi stiemo: neke direktnim dodirom, neke
na osnovu slinosti, neke na osnovu analogije, neke premeta-
njem, neke sastavljanjem (slaganjem) a neke na osnovi suprot-
218
53 nosti. Sluajno ili direktnim dodirom nastali su nai pojmovi o
ulnim stvarima; slinou su nastali pojmovi ije je poreklo ne
to to je pred nama, kao to je pojam Sokrata koji dobij amo od
njegovog kipa. Meutim, pod pojmovima steenim analogijom
mi podrazumevamo one koje stiemo, prvo, uveanjem, kao to
je pojam Titija ili Kiklopa, ili smanjenjem, kao to je pojam
o Pigmejcu. Tako je i centar Zemlje nekad bio shvaen prema
analogiji sa manjim kuglama. Od pojmova steenih prenoenjem
za primer slui pojam stvorenja koja imaju oko na grudima,
dok kentaur slui kao primer za pojmove koje smo stekli sa
stavljanjem; pojam smrti je stvoren na osnovu suprotnosti.
Postoje i pojmovi koji sadre nekakav prelaz22 u carstvo ne-
opaljivog; to su pojmovi o prostoru i smisao reenog. Pojmovi
o pravinosti i dobroti dolaze po prirodi. Pojmove stvara i
negiranje neega, liavanje; na primer, ovek bez ruke. Takva
su otprilike uenja u vezi s predstavom, senzacijom i mi
ljenjem.
54 Oni, dalje, tvrde da je kriterij za istinu predstava koja se
moe shvatiti, to jest ona koja dolazi od realnog predmeta
prema Hriziovim uenjima u dvanaestoj knjizi njegove
Fizike, i A ntipatru i Apolodoru. S druge strane, Boetos kae
da postoji vie kriterija, a to su: 'inteligencija, ulno opaanje,
nagon i znanje. Hrizip u prvoj knjizi svog Uvoda u nauku sam
sebi protivurei i izjavljuje da su jedini kriteriji senzacija i
pretpostavka. Pretpostavka je, kae, prirodna, prvobitna, pred
stava opteg. Neki drugi pripadnici stare Stoe tvrde da je pra
vi kriterijum pravi razum; tako ui i Posejdonije u svojoj ra
spravi O kriterijima.
55 Veina stoika smatra da u teoriji o dijalektici treba da
pou od poglavlja o glasu. Glas je potreseni vazduh ili pravi
predmet ula sluha, kao to kae Diogen iz Babilona u svome
udbeniku O glasu. Dok je glas ivotinje samo potres vazduha
stvoren prirodnim udarom, ovekov glas je artikulisan i, kao
to veli Diogen, predstavlja izraavanje razuma, a ima spo
sobnost da postigne zrelost sa etrnaest godina. Prem a uenju
stoika, glas je neto telesno; tako ue Arhedem u svom delu
56 O glasu, i Diogen, Antipater i Hrizip u drugoj knjizi svoje
Fizike. Je r sve to neto stvara jeste telo; a glas, budui da pro
lazi od onih to ga izgovaraju do onih koji ga uju, stvara neki
efekat. Izraz je, kako kae Diogen, glas sastavljen iz slova, kao
na primer, dan. A govor je glas koji neto tvrdi, polazei od
razuma, na primer: Dan je. Dijalekat predstavlja raznolikost
govora u narodima drugog sveta i u helenskom svetu. Ili ozna
ava neki govor koji odgovara nekom naroitom kraju, s od-
219
 reenom dijalekatskom karakteristikom, kao to je, na primer,
u atikom dijalektu re thalatta, a ne thlassa, a u jonskom
dijalektu hemere, a ne hemera, to znai dan.
Elementi jezika su 24 slova. Slovo ima trostruko znaenje:
1) naroiti glas ili elemenat, 2) pisani znak za elemenat, tree,
57 njegovo ime, na primer, alfa (to je ime glasa a). Sedam od ovih
slova su samoglasnici, alfa, epsilon, eta, jota, omikron, ipsilon
i omega; est su nemi: b, d, g, k, p, t. Postoji razlika izmeu
glasa i govora, je r je glas ve sam zvuk, dok je govor uvek
artikulisan. Govor se, opet, razlikuje od izraza, je r govor ima
neko znaenje, dok, na primer, izraz kao to je b 1 i t y r i*3
moe biti bez znaenja, a to govor nikad nije. Dalje se govor
razlikuje od samog iznoenja glasa: je r glas se samo puta,
stvari su govorene (reene), dakle, predmet razgovora.
Diogen24 u svojoj raspravi O jeziku kae, a tako isto i
HrMp, da postoji pet delova govora: ime (sopstveno ime), za
jedniko ime (supstantiv), glagol, sveza i lan. Ovima Antipater
dodaje jo i priloge, u svojoj raspravi O recima i njihovu
znaenju.
58 Zajedniko ime, ili apelativ, Diogen definie kao deo reeni
ce koji obeleava jednu optu osobinu, na primer: ovek, konj.
Ime je deo reenice koje izraava jednu naroitu osobinu, na
primer: Diogen, Sokrat. Glagol je, prema Diogenu, deo govora
koji znai prosti izraz, ili, kako to drugi ue25, deo reenice bez
padea koji oznaava neto to moe biti pridodato jednom
subjektu ili vie njih; na primer: Ja piem, Ja govorim.
Sveza je nepromenljivi deo govora koji povezuje razne delove
govora. lan je promenljdvi deo govora, koji odreuje rodove
i broj imenica, na primer: ,,,,.*
59 Pohvalnih osobina govora ima pet: helenizam (grki jezik),
jasnoa, kratkoa, prikladnost i tanost. Pod dobrim grkim je
zikom se podrazumeva jezik besprekoran u gramatikom po
gledu i bez vulgarnosti. Jasnoa je onaj stil koji iskazuje misao
na lako shvatljiv (razumljiv) nain; preciznost (kratkoa) je
stil koji ne upotrebljava vie rei nego koliko je potrebno da
se iznese sama stvar; prikladnost je stil koji odgovara samoj
stvari (predmetu); otmenost je izbegavanje idiomatizama. Me
u grekama stila varvarizam predstavlja povredu obiaja Grka
koji dre do sebe2, a solecizam** je govor sastavljen od nepri
kladnih konstrukcija.
* Ovo su odreeni lanovi za muki, enski i srednji rod, prva
tri za singular, druga tri za plural. Preo.
** Dijalekt kojim se govorilo u gradu Soloi. Prev.
220
60 Posejdonije u svojoj raspravi O stilu kae za pesmu da je
metriko ili ritmiko izraavanje, koje se svojim oblikom izdie
iznad proze; prim er za jedan takav ritmiki izraz je (Eurip.
Nauck2, 839):
Najvea zemlja Gada megiste, i Zevsov svod (Dis aither).
A kad je takvo slikovito izraavanje znaajno i kad sadri opo
naanje ljudskih i boanskih stvari, onda je to poezija.
Definicija (horos) je, kao to kae Antipater u svojoj prvoj
knjizi O definicijama, iskaz koji daje tanu analizu (svojstava)
ili, prema Hrizipovom uenju u O definicijama, ponovno kazi
vanje (znaenja drugim recima)*. Izvod (hypographe) je govor
kojim se daje jedan opti pregled stvari, ili definicija koja na
jednostavniji nain izraava pravo znaenje definicije. Rod
(genos) je obuhvatanje vie neodvojivih predmeta u misli, na
primer, ivotinja, je r ovaj pojam obuhvata sve posebne i
votinje.
61 Pojam ili predmet naili (ennoema) jeste slika u duhu, koja
nije niti neto stvarno niti ima neko svojstvo, nego je samo u
nekom smislu neto i u nekom smislu poseduje Ineko svojstvo,
kao to se, na primer, u dui moe pojaviti slika konja, mada
sam konj nije prisutan.
Vrsta (eidos) je ono to je obuhvaeno rodom; tako je o-
vek obuhvaen pod rod ivotinje. Najvii ili najoptiji rod
(genikotaton genos) je onaj koji, budui da je sam rod, nema
roda iznad sebe; to je stvarnost, bie. Najnia i najizdvojenija
vrsta (eidiktaton) je ona koja, budui da je sama vrsta, nema
druge vrste ispod sebe, na primer: Sokrat.
Podela roda znai njegovo ralanjivanje na njegove naj
blie vrste. Tako su ivotinje, na primer, razumne ili nerazum
ne. Protivpodela razdvaja rod na vrste na osnovu suprotnih
osobina; na primer, pomou negacije, kad su sve stvari to po
stoje podeljene na dobre i nedobre. Potpodela jeste dalja po
dela primenjena na prethodnu podelu, na primer, poto smo
rekli: Od postojeih stvari neke su dobre, neke nisu mi
nastavljamo: . . . i od onih koje nisu dobre, neke su loe, a
druge nisu ni dobre ni loe (tj. u moralnom pogledu indife
rentne).
62 Prema Krinisu, podela u logici je klasifikacija ild podela
jednog roda na pojedine klase (razrede). Na primer: Od do
bara neka se odnose na duh, a druga na telo (neka su duhovna,
a neka telesna).
* Grka re znai i termin to moda misli Antipater, i
definicija, a u tom smislu je upotrebljava Hrizip. - Preo.

221
 Dvosmislenost nastaje kad jedna re obeleava dve ili vie
stvari, upotrebljena pravilno i u saglasnosti s utvrenom upot
rebom, tako da je u isto vreme moemo upotrebiti u nekoliko
razliitih znaenja. Tako na primer, na grkom, reenica:
Auletris peptoken moe znaiti: Kua je triput pala, a
moe u isto vreme da znai i: Frulaica je pala.*
Posejdonije definie dijalektiku kao nauku o istini i o la
nom, kao i o onom to nije ni jedno ni drugo. Ona moe, kao to
kae Hrizip, da se odnosi i na ono to se obeleava i na ono
to obeleava. Ova uenja stoici iznose u teoriji o glasu.
63 U odeljku o stvarima kao takvim i oznaenim stvarima
re je o uenju o izrazima, o potpunim reenicama, o sudovima
i zakljucima (silogizmima), zatim o uenju o nepotpunim re
enicama kao i o direktnim i obrnutim iskazima (aktivnim i pa
sivnim).**
Izgovoreno (lekton) je kau ono iji sadraj odgovara
nekom logikom predstavljanju. Stoici kau da je od onoga
to se izgovori jedan deo potpun, a drugi nepotpun. Nepotpuno
je ono ije iskazivanje nije dovreno, kao, na primer: pie,
jer mi postavljamo pitanje: Ko? Naprotiv, potpuno je ono
to je sasvim dovreno, kao na primer: Sokrat pie. I tako
meu nepotpune iskaze spadaju svi predikati, dok meu pot
pune iskaze spadaju sudovi, silogizmi, pitanja i raspitivanja.
64 Predikat je, kako kau Apolodorove pristalice, ono to je
o neemu reeno. Drugim reima, jedna stvar povezana s jed
nim ili vie subjekata; ili se takoe moe definisati kao nepot
puni iskaz koji treba staviti u direktnu promenu (aktiv) da bi
se dolo do reenice (suda). Od predikata neki su intranzitivni
(symbamata), na primer: ploviti kroz hridi. Neki su pravi
(aktivni) neki obrnuti (pasivni) a neki h i jedno ni drugo.
Direktni su oni predikati koji se konstruiu pomou jednog od
neupravnih oblika promene, kao to su on uje, on vidi,
on razgovara, dok su obrnuti konstruisani pomou pasiva:
sluan sam, vien sam. Neutralni su oni koji ne odgova
raju ni jednom od ovih pomenutih, kao to su, na primer:
misliti, etati. Refleksivni predikati su, opet, oni meu
pasivnim koji, mada imaju obrnuti oblik, ipak vre aktivnu
65 radnju, kao to su: ia se, jer ovde onaj koji se ia i
samoga sebe ukljuuje u radnju. Neupravni oblici promene su
genitiv, dativ i akuzativ.
- kua triput; - frulaica P rev.
** V. Diog. L. VII 43. P r e v .

222
 Sud (axioma) jeste neto to je ili istinito, ili pogreno,
ili jedna potpuna stvar, koja se moe porei ili potvrditi
kao to kae Hrizipos u svom delu Dijalektike definicije. Sud
je neto to se samo po sebi moe porei ili potvrditi. Na pri
mer: Dan je, Dion se eta. Grka re za sud (axioma) do
lazi od rei axiun*, to znai primanje ili odbijanje. Jer, kad se
kae: Dan je izgleda da prihvatamo injenicu da je zaista
66 dan. Ako je sad zaista dan, onda je na sud taan, istinit; ako
nije onda je pogrean. Postoji razlika izmeu suda, pitanja i
raspitivanja, kao to postoji razlika izmeu zapovesti, zakletve,
elje, pretpostavke, oslovljavan ja, prema tome da li je ono
na ta se ovi izrazi odnose stvar, ili sud. Jer sud je ono to
postaje tvrenje, ako njime u govoru produimo, pa je prema
tome ili istinit ili pogrean; pitanje je, kao i sud, potpun iskaz,
ali ono trai odgovor kao, na primer: !Da li je dan? A to
nije ni tano ni pogreno. Prema tome, reenica Dan je jeste
sud, a reenica Da li je dan? jeste pitanje. Raspitivanje
je neto na ta ne moemo odgovoriti znakom, kao to se moe
klimnuti glavom da na neko pitanje; naprotiv, mora se dati
odgovor reima: On stanuje na ovom ili onom mestu.
67 Zapovest (imperativ) je neto to daje nareenje, na primer:
Idi na Inahove vode (vode Inaha). (Adespota, il77 Nauck2).
Zakletva je neto . . . (tekst nepotpun). Vokativ (oslovlja-
vanje) je neto ime se slui neko kad se obraa nekome, na
primer: Slavni Atride, Agamemnone, vladaru naroda. (Hom.,
Ilijada! IX, 96). Slina sudu jeste neka izjava koja ima oblik
suda, ali ipak ima neki nepotrebni deo, ili zbog emocije, ili
pojaanog tona ispada iz okvira obinog suda; na primer: Da,
divan je Partenon, Kako slian Prijamovim sinovima je ovaj
pastir! (Adespota, 286 Nauck2).
68 Postoji jo neto to se razlikuje od obine reenice ili suda;
i kad bi ovek takvu reenicu izgovorio, bio bi u nedoumici.
Na primer: Nisu li bol i ivot meu sobom srodni? Pitanja,
raspitivanja i tome slino nisu ni tana ni netana, dok su
reenice, odnosno sudovi, uvek ili istiniti ili lani.
Sudovi su ili prosti, ili nisu prosti, kao to tvrde Hrizipovi,
i Arhedemovi, i Atenodorovi, i Antipatrovi i Krinisovi sled-
benici. Prosti su oni sudovi koji su sastavljeni od jedne ili vie
reenica koje nisu dvosmislene; na primer: Dan je. Nisu
jednostavni oni sudovi koji se sastoje od jedne ili vie dvosmi-
69 slenih reenica. Oni mogu biti ili od jedne dvosmislene ree-
*: P re v.

223
 nie, na primer: Ako je dan, ili od vie od jedne reenice, na
prim er: Ako je dan, onda ima svetlost.
Prosti sudovi obuhvataju odricanje, potvrdu, oduzimanje,
dodavanje, odreenost i neodreenost. Sudovi koji nisu prosti
obuhvataju hipotetski i asertomo povezane, meusobno pove
zane i disjunkeije [altenative: neto je ili, iM...], uzrone i
one to iskazuju vie iM m a n je ___* Odreni sud je, na primer:
Nije dan. Jedna posebna vrsta je ona koja dvostruko porie
(dvostruko negativna). Dvostruka negacija znai negiranje ne
giranja, na primer: Nije sluaj da nije dan. A to pretpostav
lja da je dan.
70 Negativni sud se sastoji od negativne rece i samog iska
za; na primer: Niko ne eta. Liavajui sud je onaj to se
sastoji od jedne liavajue (negativne) rece i jednog iskaza
koji je po svom znaenju sud, na primer: Ovaj ovek je ne
ljubazan. Potvrdni sud se sastoji od imenice u nominativu i
priroka (predikata), kao na primer: Dion se eta. Odreeni
sud je reenica koja se sastoji od demonstrativa u nominativu
i predikata, kao: Ovaj ovek se eta. Neodreeni sud je onaj
koji se sastoji od jedne neodreene rei, ili vie njih, i predi
kata, na primer: Neko se eta, ili Onaj tamo se eta.
71 Od sudova koji nisu prosti prema Hrizipu u delu Dija
lektika i Diogenu u Dijalektikoj vetini povezani (uslov-
ljeni) jeste onaj koji se pravi pomou kondicionalne sveze
ako. Ova sveza ukazuje na to da e druga od dve stvari doi
kao posledica iz prve, na primer: Ako je dan, onda je svetio.
Posledini sud je, prema uenju Krinisa u njegovoj Vetini
dijalektike, povezan svezom poto i sastoji se od jedne pret
hodne reenice i zakljune reenice; na primer: Poto je dan,
to je i svetio. Ova sveza ovde pokazuje da drugo proizlazi iz
72 prvoga, i da je prvo stvarno injenica. Vezni sud je onaj koji
je spojen nekim spajajuim svezama, na primer: Dan je i
svetio je. Disjunktivni sud je onaj to je razdeljen disjunktiv-
nom svezom iM, na primer: IM je dan, iM je no. Ova sveza
pokazuje da je jedna iM druga mogunost (alternativa) pogre
na. Kauzalni sud je graen pomou kauzalne sveze budui
da, jer, na primer: Budui da je dan, svetio je. Prva re
enica je, tako rei, uzrok za drugu reenicu. Sud koji izraava
vie iM manje jeste onaj koji poinje reju koja znai pre, i
ima re nego izmeu reenica, kao na primer: Pre je dan,
nego to je no. Suprotan po znaenju prethodnom sudu jeste
lakuna. Preo.

224
 sud koji pokazuje ta je manje injenica, kao na primer: Ma
nje je no nego to je dan.
73 Dalje su meu sudovima suprotni u odnosu na istinu i
neistinu oni od kojih je jedan negacija drugoga, kao to su,
na primer, reenice: Dan je i Nije dan. Hipotetiki (pogod
beni, uslovljeni) sud je pak istinit (taan), ako kontradiktornost
njegovog zakljuka stoji u suprotnosti s premisom, na primer:
Ako je dan, onda je svetio. To je tano. Jer iskaz Nije svet
io, koji je kontradiktoran zakljuku, ne slae se s premisom
Dan je. S druge strane, hipotetiki sud je pogrean ako se
suprotni deo njegovog zakljuka ne protivi premisi, na primer:
Ako je dan, Dion se eta je r iskaz Dion se eta se ne
sukobljava sa premisom Dan je.
74 Asertomi sud je taan ako polazi od tane premise i ako
ima odgovarajui zakljuak, kao, na primer: Poto je dan,
sunce se nalazi iznad horizonta. Ali je sud pogrean ako polazi
od pogrene premise, ili sadri neki nekonsekventni zakljuak,
kao na primer: Poto je no, Dion se eta ako se to kae
onda kad je dan. Kauzalni sud je taan ako njegov zakljuak
stvarno polazi od premise koja je tana, dok druga reenica
nema prvu reenicu za posledicu; na primer: Poto je dan,
to je svetio. Je r iz reenice Dan je dolazi svetio je. Na
protiv, iz reenice Svetio je ne proizilazi reenica Dan je.
Kauzalni sud (reenica) je pogrean ako polazi od pogrene pre
mise, ili ima neki neodgovarajui zakljuak, ili ima premisu
koja ne odgovara zakljuku, kao to je, na primer: Poto je
no, Dion se eta.
75 Sud je zamamljiv ako pobuuje na odobravanje (prista
nak); na primer: Koja god je neto rodila, majka je toga.
To, naravno, ne mora biti tano, jer koko nije majka jajeta.
Dalje, neke stvari su verovatne, druge neverovatne; neke
su potrebne, neke nisu potrebne. Sud (reenica) je mogu kad
doputa istinu, kad nita ne postoji u spoljnim okolnostima to
bi spreavalo da je istina; na primer: Diokle je iv. Nemogu
je sud koji ne moe biti taan; na primer: Zemlja leti. Nuno
je to je istinito i o emu se ne moe pretpostaviti da je po
greno, ili, ako bi moglo biti pogreno, ne moe biti pogreno
zato to se tome protive spoljne okolnosti, na primer: Vrlina
je korisna. Nenuno je ono to je istinito, ali to moe biti i
pogreno ako se tome ne protive spoljne okolnosti; na primer:
76 Dion se eta. Verovatan je sud koji ima vie verovatnoe da
bude istinit (taan) nego to ih nema; na primer: Sutra u biti
iv.
15 Diogen
225
 Postoje jo i druge nijanse u razlikama kod sudova i ste-
peni prelaza od istine ka pogrenom, i obrnuto, o emu emo
sad opirno govoriti.
Zakljuivanje, kao to kau Krinis i njegovi sledbenici,
sastoji se od jedne gornje premise, jedne donje premise, i zak
ljuka, kao to je, ha prim er ovo: Ako je dan, onda je svetio;
dan jeste: prema tome je i svetio. Ovde je sud Ako je dan,
onda je svetio glavna (gornja) premisa; reenica dan je
to je donja premisa, i prema tome je i svetio je zakljuak.
Vrsta zakljuivanja (tropos) je istovremeno figura zakljuka,
na primer: Ako je A, onda je i B; poto je prvo, dakle je i
drugo.
77 Zakljuni oblik (logotropos) je kombinacija jednog i dru
gog; na primer: Ako je Platon iv, onda die. Prvo je istina,
dakle, istina je i drugo. Ova vrsta zakljuivanja je primenji-
vana zato da ne bismo morali, kad imamo posla sa dugim slo
enim dokazima, ponavljati manju premisu ako je dugaka, pa
zatim izvod ili zakljuak, nego da moemo doi do zakljuka
to je mogue tanije: ako postoji A, onda postoji i B.
Zakljuivanja mogu biti valjana, a neka nevaljana. Nisu
valjana ona zakljuivanja u kojima protivni zakljuni stav ne
odgovara premisama, kao, na primer: Ako je dan, onda je
78 svetio; dan je, i zato se Dion seta.
Neki od valjanih zakljuaka oznaeni su zajednikim ime
nom itavog roda valjani zakljuak, dok se oni ostali zovu
silogistikim zakljucima. Silogistiki su oni zakljuci kojima
nije potreban nikakav dokaz, ili koji se svode na ove nedoka
zane zakljuke jednim ili sa vie sudova (premisa); na prim er
Ako se Dion seta, onda je Dion u pokretu; a Dion se stvarno
seta, dakle Dion je u pokretu. Druga vrsta valjanih zaklju
aka koja se moe izvriti, ali ne silogistiki, je na primer: is
kaz I no je i dan je pogrean je; sad je dan: zato nije no.
Nesilogistika zakljuivanja su ona to imaju, dodue, neke
velike slinosti sa silogistikim, ali nemaju snage zakljuivanja:
na primer: Ako je Dion konj, on je ivotinja; ali Dion nije
konj, dakle, nije ni ivotinja.
79 Zakljuci su dalje ili istiniti ili pogreni. Istiniti zakljuci
se izvode na osnovu tanih premisa; na primer: Ako vrlina
ina dobro, onda zlo kodi; vrlina stvarno ini dobro, dakle,
zlo kodii27. Pogreni su oni zakljuci koji u premisama sadre
greku, ili su neizvodljivi; na primer: Ako je dan, onda je
svetio; dan je, zato je Dion iv. Zakljuci se mogu dalje deliti
na mogue i nemogue, nune i nenune. Postoje, dalje, i tako
zvani iskazi koji nisu dokazani zato to im dokazivanje nije ni
226
 potrebno; oni se primenjuju prilikom konstruisanja svakog do
kaza. Sto se tie samoga njihovog broja, u tome se autori raz
likuju. Hrizip ih navodi pet, pomou kojih svaki zakljuak
dobija svoj oblik. Oni se upotrebljavaju, kako u sprovodljivim
tako i u silogistikim, a i u kategorinim i hipotetinim zak-
80 ljucima. Prvi nedokazani iskaz jeste onaj u kome se svaki do
kaz sastoji od jednog hipotetinog suda, i prednje premise ko
jom poinje hipotetika reenica, dok je druga premisa zaklju
ak; na primer: Ako postoji prvo, postoji i drugo; prvo postoji,
dakle, postoji i drugo28.
Drugi nedokazani je onaj koji upotrebljava hipotetini ob
lik i suprotnost, tako to suprotnost prve reenice ima kao za
kljunu reenicu; na primer: Ako je dan, onda je svetio; ali
no je, dakle, nije dan. Ovde donja premisa predstavlja su
protnost sledee reenice; zakljuak je, dakle, stvoren iz su
protnosti prethodne reenice (suda).
Trea vrsta nedokazanog obrazuje se pomou poricanja
veze meu premisama i postavljanjem (tvrenjem) jedne od
premisa, pa se tako zakljuuje suprotnost od druge premise,
na primer: Ne vai da je Platon i mrtav i iv; ali on je mrtav,
prema tome, Platon nije iv.
81 etvrta vrsta se slui disjunkcijom i postavljanjem (tvr
enjem) jedne od alternativa u isjunkciji pa kao zakljuni
stav dobija ono to je suprotno drugoj alternativi; na primer:
Ili vai prvo (A), ili drugo (B); vai prvo (A), dakle ne vai
drugo (B).
Peta nedokazana vrsta jeste ona u kojoj je dokaz kao ce-
lina sastavljen od jedne disjunktivne reenice i od negacije
jedne od alternativa u isjunkciji, pa je zakljuak druga al
ternativa; na primer: Ili je dan ili no; nije no, zato je dan.
Iz istine proizilazi istina, po uenju stoika, kao na primer:
iz injenice dan je proizilazi svetio je; iz neistine proizlazi
neistina, kao to iz tvrdnje no je proizlazi pogrean zaklju
ak mrak je, ako je no je neistinito. Ali iz neistine moe
proizilazi ti i istina, kao, na primer, iz suda Zemlja leti pro
izilazi Zemlja postoji. Meutim, iz istinitog suda ne proizi
lazi nikakav neistinit sud, jer iz injenice da Zemlja postoji ne
proizlazi da Zemlja leti.
82 Postoje takoe izvesni zagonetni zakljuci29: skriveni, uvi
jeni, sorit, rogati i niko*. Tako, na primer, uvijeni** glasi ovako:
* , , , , P rev.
** Diogen ne daje ovde primere za sve zakljuke koje pominje.
Prev.
15 227
 Ne moe biti da, ako je dva malo, da tri isto tako ne bude
malo, ni tri isto tako, niti pak, ako su dva i tri malo, da etiri
nije; i tako dalje, sve do deset. Ali dva jeste malo, pa je zato
i deset m alo... Zakljuak niko (outis) jeste sloen: on se
sastoji od jedne neodreene i jedne odreene reenice, posle
ega dolazi donja premisa i zakljuak; na primer: Ako je neko
ovde, on [odreena linost] nije na Rodosu; ali ovde jeste neko,
zato on nije na Rodosu.
83 Ovakva je, dakle, logika stoika kojom oni pokuavaju da
potvrde svoje gledite da je mudar ovek pravi dijalektiar.
J e r sve stvari se, kau oni, odreuju logikim prouavanjem,
zajedno s onim to spada u domen fizike, i svega onog to do
lazi u domen etike. Jer, inae, kau oni, to se tie kazivanja
i razmiljanja, fizika i etika ne bi se uopte mogle izraavati,
niti to se tie upotrebe pravih naziva, kako su zakoni80 razne
radnje definisali*
Meutim, u dvema oblastima osvedoava se izvrstan po
loaj dijalektike: u jednoj je ispitivanje usmereno na pravo
bie svake stvari, dok se u drugoj radi o oznaavanju imenima.
Eto, tako kod njih stoje stvari u vezi s logikom.
84 Etiki deo filozofije oni dele na: uenje o nagonu, uenje
0 tome ta je dobro ta zlo, uenje o strasti, uenje o vrlini,
uenje o cilju, uenje o najvioj vrednosti i radnjama, o du
nostima ili onome to pristaje, o podsticajima na rad ili odvra
anju od rada. Ovo je podela koju su prihvatili Hrizip, Arhe-
dem, Zenon iz Tarza, Apoloor, Diogen, Antipater, Posidonije
1 njihovi uenici. Zenori iz Kitiona i Kleant su problem pretre
sali neto manje detaljno nego to bi to radili stariji. Oni su
ipak i logiku i fiziku i etiku podelili na mnoge pododeljke.
85 Prvi nagon koji se javlja u ivom biu, kau stoici, jeste
nagon samoouvanja; to je dar prirode od samog poetka, kao
to tvrdi Hrizip u prvoj knjizi svoga spisa O ciljevima. On kae
da je za svako ivo bie najdrai njegov sopstveni sastav i svest
o njemu. Jer, ne moe se oekivati da e priroda ivo bie otu
iti od sebe, ili da e to bie, poto ga je jednom stvorila, osta
viti tako da se moe samo od sebe otuiti, ili pak sprijateljiti
sa samim sobom. Preostaje jo samo da zakljuimo da je pri
roda, stvarajui neko ivo bie, uinila ga bliskim i dragim
samom sebi. Je r tako odstranjuje sve. to je tetno i stvara
slobodan pristup svemu to je od koristi ili to je (tom ivom
biu) srodno.
* Oko teksta na ovom mestu postoji spor, i nije sasvim jasno.
Prev.
228
 Sto se, pak tie tvrenja nekih ljudi da je uivanje onaj
cilj kome je usmeren prvi nagon ivog bia, stoici su pokazali
86 da je to pogreno. Jer, ako se zadovoljstvo uopte i osea, onda
je ono (kau stoici) samo nusproizvod koji dolazi tek kad pri
roda sama potrai i nae ona sredstva koja odgovaraju posto
janju lili konstituciji ivoga bia. To je ono to ivotinjama dono
si vedro raspoloenje, a biljkama bujni porast. Priroda, tvrde
oni, ne ini nikakvu razliku izmeu biljaka i ivotinja, jer ona
upravlja i ivotom biljaka, u ovom sluaju bez nagona i ose-
aja, dok se neki procesi u nama odvijaju na isti nain kao
to to biva kod biljaka. Ali budui da je kod ivotinja dodat
jo i nagon, ime su one osposobljene da idu u potragu za
sopstvenom hranom, to za njih, kako kau stoici, postoji zakon
da se dre nagona. A kad je biima koje mi nazivamo razum
nim dat i razum, kao savrenije vodstvo, onda za njih ra
zuman ivot postaje prirodni ivot. Jer, upravo razum je pravi
stvaralac nagona.
87 Zato je Zenon u svojoj knjizi O prirodi ovekovoj prvi od
redio kao cilj ivot u saglasnosti s prirodom, to se slae sa
ivotom po vrlini, jer je vrlina cilj prema kome nas priroda
vodi. Tako d Kleant u svojoj raspravi O zadovoljstvu, tako i
Posejdonije, i Hekaton u svom delu O ciljevima. iveti s vr
linom isto je to i iveti u saglasnosti sa poznavanjem stvarnog
toka ivota, kao to tvrdi Hrizip u prvoj knjizi svoje rasprave
O ciljevima. Jer nae prirode su delovi prirode celokupnog
88 univerzuma (kosmosa, vasione). I ba zato se ovaj cilj moe
definisati kao ivot u saglasnosti s prirodom, ili, drugim re-
ima, u saglasnosti s naom sopstvenom ljudskom prirodom,
kao i s prirodom kosmosa, ivot u kome se uzdravamo od sva
ke akcije koju brani jedan zakon koji je svima stvarima zajed
niki, to jest pravi razum koji proima sve stvari i koji je
istovetan sa samim Zevsom, vladarom i gospodarom svega to
postoji. I upravo to sainjava vrlinu srenog i zadovoljnog
oveka, i miran tok ivota, kad sve akcije unapreuju harmo
niju duha koji boravi u pojedincu s voljom onog koji upravlja
vasionom. Diogen izriito izjavljuje da je cilj: raditi razumno
u izboru onoga to je prirodno. Arhedem kae da je krajnji
cilj iveti vrei sve radnje koje nam prilie.
89 Pod prirodom, s kojom na ivot treba da bude u saglas
nosti, Hrizip podrazumeva i univerzalnu prirodu, a jo vie
prirodu ovekovu. Kleant, naprotiv, smatra da je jedino priroda
kosmosa ono ega se moramo pridravati, a ne i naroita pri
roda pojedinca.
229
 Vrlina je, kae on, harmonino stanje koje zasluuje da
se odabere zbog nje same, a ne zbog nadanja ili iz straha ili
nekog drugog motiva spolja. tavie, srea se sastoji u samoj
vrlini, jer je ona ono stanje duha koje tei da itav ivot uini
harmoninim. A kad je neko razumno bie zavedeno, onda to
nastaje zavodnikom snagom spoljnih utisaka, a jednim delom
i pod uticajem drugova. A sama priroda daje uvek polazne
take koje se nikad ne mogu pomeriti.
90 Vrlina1 je, na prvom mestu, na neki nain savrenstvo
neega uopte, kao kod neke statue; ali moe biti i bez nekog
teoretskog znanja, kao na primer: zdravlje, ili moe obuhvatiti
i teoretsko posmatranje, kao razumnost. Hekaton, naime, u
prvoj knjizi rasprave O vrlinama kae da su neke vrline naune
i da se zasnivaju na teoriji, a to su one koje su sastavljene od
teoretskih principa, kao to su razumnost i pravinost; druge
su bez teoretskog razmiljanja, i to su one za koje se smatra
da su uporedne sa ranije pomenutim vrlinama koje se zasnivaju
na teoriji, kao to su zdravlje i snaga. Umerenosti se pridruuje
zdravlje kao pratilac na itavom putu, upravo onako kao to je
izdrljivost posledica graenja jednog luka (svoda). Ove se vr-
91 line zovu neteoretske (neintelektualne), zato to im nije potreb
na saglasnost razuma; one se javljaju i nastaju ak i kod loih
ljudi, na primer: zdravlje, odvanost. Dokaz, tako kae Posej-
donije u prvoj knjizi svoje rasprave O etici, da vrlina zaista
postoji, jeste injenica da su Sokrat, Diogen i Antisten zaista
uinili napredak u moralnom pogledu. A za postojanje poroka
kao osnovne injenice jeste dokaz taj to je on suprotan vr
lini. Da se vrlina moe uiti izneo je Hrizip u prvoj knjizi
svog dela O ciljevima, Kleant, i Posejdonije u svom delu Opo
mene, i Hekaton. Da se ona moe nauiti dokaz je to i od
loih ljudi mogu postati dobri.
92 Pana j ti je, s druge strane, deli vrlinu na dve vrste, teoret
sku i praktinu. Drugi autori dele je na tri vrste: na logiku,
fiziku i etiku vrlinu. A Posejdonijeva kola priznaje etiri
vrste; vie od etiri priznaju Kleant, Hrizip, Antipater i nji
hovi sledbenici. Apolofan32 priznaje samo jednu: praktinu
mudrost.
Meu vrlinama neke su primarne, a neke su ovima poti-
njene. Prim am e vrline su ove: mudrost, hrabrost, pravinost,
umerenost. Njihove vrste su: velikodunost, uzdravanje, iz
drljivost, prisutnost duha (otroumnost) i dobar savet. Mud
rost oni definiu kao znanje i poznavanje dobrih i loih stvari
d poznavanje onog to nije ni dobro ni zlo. Hrabrost se sastoji u
poznavanju onoga to treba da odaberemo, ega treba da se
230
93 uvamo i to je indiferentno; pravinost*........33 Velikodunost
obeleavaju kao znanje ili naviku (duevno stanje) koja ini o-
veka nadmonim nad svime to se dogaa, bilo da je to dobro
ili zlo. Samosavlaivanje je nesavladivo pridravanje principa
zdravog razuma ili dranje koje se uspeno odupire svim pri
mamljivostima uivanja. Izdrljivost je znanje koje nam daje
uputstvo ega treba da se pridravamo, a ega ne treba, i to
je indiferentno. Prisutnost duha kao spretnost da odmah pro
naemo ono to u svakom trenutku treba da se uradi. Dobar
savet je znanje pomou koga vidimo ta treba da uradimo
ako treba da radimo prema svojim sopstvenim interesima.
Slino tome, i meu porocima neki su primami, a drugi
ovim podreeni; na primer: ludilo, kukaviluk, nepravda, neo
buzdanost sm atraju se prim amim porocima, a neumerenost,
glupost i loe savetovanje smatraju se potinjenim. Oni, dalje,
smatraju da su poroci oblici neznanja (nepoznavanja) u odnosu
na one stvari ije znanje predstavlja vrline.
94 Dobro je, uopte uzev, neto od ega dolazi neka korist,
a u odreenijem smislu ono to je ili identino sa koriu ili
se od nje ne razlikuje. Odatle sledi da se vrlina sama i dobro
koje ima udela u njoj naziva dobrim u ova tri smisla: 1) dobro
iz kojeg proizilazi korist; 2) ono u skladu s im nastaje korist,
na primer, radnja koja je u skladu s vrlinom; 3) onaj ijim po
sredstvom dolazi korist, na primer, dobar ovek koji uestvuje
u vrlini.
Stoici daju jo jednu posebnu definiciju dobra: prirodno
savrenstvo jednog razumnog bia, ukoliko je razumno. Takve
vrste je i vrlina i, budui da uestvuju u vrlini, kreposna dela
95 i dobri ljudi. Njihove pratee pojave su: radost, veselje i sli
no. Tako stoje stvari i kad je re o zlu. Sva zla su ili: poroci,
ludilo, kukaviluk, nepravinost i slino, ili su stvari koje ues
tvuju u porocima, zajedno sa poronim radnjama i nevaljalim
ljudima i s onim to ih prati: oajanjem (neraspoloenjem),
nerazumnou i slino.
Neka od dobara su duhovna dobra, a druga dobra su
spoljanja; neka, opet, nisu ni duhovna ni spoljanja. Duhovna
dobra su vrline i kreposna dela; spoljanja dobra su posedova-
96 nje dobre otadbine i dobrog prijatelja, kao i njihova srea.
Meutim, da je ovek sam za sebe dobar i srean, to ne spada
ni u duhovna ni u spoljanja dobra. Slino tome, i meu zlim
stvarima neke su duevna zla, na primer, poroci i porone rad-
* Ovu lakunu obeleio Hicks, odnosno Beiez. Prev.

231
 nje; druge su, opet, spoljanja zla, na primer, imati nerazumnu
otadbinu ili nerazumnog prijatelja, ili njihova nesrea. Druga
zla nisu ni duhovna ni spoljanja, kao, na primer, ako je ovek
sam za sebe nevaljao i nesrean.
Pored toga, neka dobra sadre sama u sebi cilj ili su sred
stva koja vode cilju, ili su u isto vreme i ciljevi i sredstva.
Prijatelj i preimustva koja ovek ima od njega jesu sredstva
uperena dobru, a odvanost, velikodunost, sloboda, radost,
veselje, bezbolnost i svako kreposno delo imaju prirodu
ciljeva.
97 Vrline su u isto vreme oboje: one su i sredstva i ciljevi.
One su, s jedne strane, ukoliko stvaraju sreu, sredstva, a s
druge strane, one su ciljevi ukoliko je ine savrenom, pa su
tako i one same njeni delovi. Slino i kad je re o zlu; neka
zla im aju u sebi prirodu ciljeva, a neka sredstva, dok su druga
zla u isto vreme i sredstva i ciljevi. Tvoj neprijatelj i zlo koje
ti on nanosi to su sredstva; otupelost, malodunost, ropski
duh, tupavost, oajanje, preterana tuga i svako porono delo
imaju prirodu cilja*. Poroci su zla kako kao ciljevi tako i
kao sredstva; jer ukoliko stvaraju bedu, poroci su sredstva,
a ukoliko je ine potpunom tako da postanu i njen deo, oni su
ciljevi.
98 Duhovna dobra su jednim delom navike, neka su kultivi-
sane sklonosti, dok druga, opet, nisu ni jedno ni drugo. Vrline
su kultivisane sklonosti, dok su spretnosti i profesije stvar na
vike, a aktivnosti kao takve ili obavljanje sposobnosti nisu ni
jedno ni drugo. Uglavnom postoje neka meovita dobra; na
primer: uivati u deci ili u starosti. Ali znanje je prosto dobro.
I neka dobra su, opet, stalna kao to su vrline, druga su
prolazna kao to je radost i etnja.
Oni tvrde da je svako dobro korisno, neophodno i unosno,
probitano, svrhovito, poeljno, dobrotvorno i pravino. Ono je
99 probitano jer ima takve posledice ija nam pojava donosi ko
risti. Neophodno je jer stvara jedinstvo tamo gde je to potrebno;
unosno je r nam vraa ono to je bilo na nj utroeno tako
da korist od posla nadmauje troak oko poslova; ono je korisno
je r osigurava korisnu upotrebu; svrhovito je jer korist koju
daje zasluuje svaku pohvalu; lepo je r je dobro u srazmeri s
njegovom upotrebom; zasluuje da se bira je r je takvo da je
razumno birati ga; pravino jer je u skladu sa zakonom i
stvara zajednicu meu ljudima.
* Analogno pozitivnim stanjima, odnosno vrlinama, koje su ciljevi.
Prev.

232
100 Razlog zato oni savreno (najvie) dobro nazivaju lepim*
jeste u tome to ono u potpunosti sadri sve faktore koje pri
roda trai, jer raspolae potpunom simetrijom. Kau da ima
etiri vrste lepoga: pravinost, hrabrost (muevnost), urednost
i mudrost. Dobra dela nalaze svoje savrenstvo upravo u ova
etiri vida. Isto tako postoje i etiri vrste runog ili podlog:
nepravda, kukaviluk, neurednost, nerazumnost. Pod lepim se
podrazumeva u pravom i jedinom smislu ono dobro koje onoga
oveka koji to dobro poseduje ini dostojnim pohvale, ili, uk
ratko reeno, to je dobro koje zasluuje pohvalu; u drugom
smislu ono oznaava dobru prirodnu sposobnost za obavljanje
njegovih poslova. U jo jednom smislu lepo je ono to svakoj
stvari daje novu ljupkost, kao kad, na primer, kaemo za
mudroga oveka da je samo on jedini dobar i lep.
101 Oni, dalje, zastupaju miljenje da je dobro samo ono to je
moralno lepo, kao to tvrdi Hekaton u prvoj knjizi svoga dela
0 dobrima, i Hrizdp u delu O lepom. Oni kau da je to vrlina
1 sve ono to u njoj uestvuje; ovo znai isto to i reenica da
sve to je dobro jeste i lepo, ili da izraz dobro ima istu snagu
kao i izraz lepo, to se najzad svodi na jedno te isto. Poto
je neto dobro ono je i lepo: ono je lepo, pa je zato dobro. Oni
sm atraju da su sva dobra jednaka i da je svako dobro u naj
veoj meri poeljno, i ne podlee ni nekom slabljenju niti, pak,
nekom jaanju. Od svega to postoji neto je, kau, dobro,
neto loe, a neto ni jedno ni drugo.
102 Dobra obuhvataju vrline: mudrost, pravinost, hrabrost,
umerenost i tako dalje; suprotno tome su zla: nerazumnost, ne
pravinost i sve ostalo. Ni dobro ni zlo je sve ono to niti o-
veku koristi niti mu kodi: ivot, zdravlje, zadovoljstvo, lepota,
snaga, bogatstvo, dobar glas, visoko poreklo, i tome suprotno:
smrt, bolest, bol, runoa, slabost, siromatvo, nepoznatost, nisko
poreklo i slino. Ovo tvrde Hekaton u sedmoj knjizi dela O
ciljevima, Apolodor u svojoj Etici i Hrizip. Jer, takve stvari,
kao to su ivot, zdravlje i zadovoljstvo nisu dobre same po
sebi, nego su moralno indiferentne mada spadaju u vrstu, ili
103 podelu onih poeljnih stvari. Jer, kao to se osobina toplog
sastoji u tome da greje, a ne da hladi, tako je i osobina dobra
u tome da ini dobro, a ne da kodi. Bogatstvo, meutim, i
zdravlje ne ine vie dobra nego to ine zla, pa prema tome
ni bogatstvo ni zdravlje nisu dobra. Dalj, oni kau da nije
dobro ni ono to se moe koristiti kao dobro i kao zlo: zdravlje
i bogatstvo se mogu koristiti i kao dobro i kao zlo, pa prema
* . Prev.

233
 tome bogatstvo i zdravlje nisu dobra. S druge strane, Posejdo-
nije smatra da se i te stvari nalaze meu dobrima. Hekaton
u devetoj knjizi svoje rasprave O dobrima i Hrizip u svom
delu O zadovoljstvu poriu i to da je zadovoljstvo dobro; jer
neka zadovoljstva su za odbacivanje, a nita to je za odba-
104 civanje nije dobro. Koristiti znai pokretanje ili zadravanje
u saglasnosti s vrlinom; koditi znai pokret i zadravanje u
saglasnosti s porokom.
Pojam adiaphora (indiferentnost) ima dva znaenja: pr
vo, on oznaava one stvari koje ne doprinose na odluujui
nain ni srei ni bedi, kao to su: bogatstvo, slava, zdravlje,
snaga i ostalo; je r postoji mogunost da ovek bude srean bez
ovoga, mada, ako se one upotrebljavaju na odreeni nain,
njihova upotreba tei ka srei ili ka bedi. Na sasvim drugaiji
nain se kae da su indiferentne one stvari koje nemaju snage
da izazovu ni sklonost ni odvratnost. Tako je, na primer, sas
vim indiferentno da li je broj dlaka na neijoj glavi paran,
ili to da li je tvoj prst ispruen ili savijen. Ali ranije oznaene
stvari nisu indiferentne u ovom smislu, je r one su u stanju da
izazovu ili sklonost ili odvratnost. Zato se i neke biraju, a neke
105 odbacuju, dok indiferentnost u onom drugom smislu ne daje
nikakvog razloga niiti da se biraju niti da se odbacuju.
Meu indiferentnim stvarima, kau oni, neke su poeljne,
a druge su za odbacivanje. One to imaju vrednost poeljne
su, dok sve one koje imaju negativnu vrednost umesto pozi
tivne jesu za odbacivanje. Vrednost, prema njima, doprinosi
skladnom ivotu; ona se nalazi u svakom dobru. S druge stra
ne, ona je odreena sposobnost ili korist koja indirektno do
prinosi ivotu po prirodi; to znai isto to i rei: svaka pomo
koju donose bogatstvo ili zdravlje jednom prirodnom nainu
ivota. Tree, vrednost ima jo jedno znaenje koje se odnosi
na izmenu robe, pri emu strunjak procenjiva odreuje od
nos vrednosti, kao otprilike to kaemo da se penica menja
za toliko jema, zajedno sa mazgom.34
06 Tako su poeljne sve one stvari koje imaju pozitivnu
vrednost: meu duhovnim sposobnostima prirodna sposob
nost, vetina i spretnost, moralni napredak i slino; meu te-
lesnim kvalitetima ivot, zdravlje, snaga, dobro stanje zdra
vlja pojedinih organa, lepota i tako dalje; od spoljanjih do
bara tu spadaju bogatstvo, slava, plemenito poreklo i slino.
U red onih to su za odbacivanje spadaju: od duhovnih oso-
benosti nedostatak talenta, nedostatak spretnosti i slino;
meu telesnim osobinama smrt, bolest, slabost, loe opte
234
 stanje, osakaenost, runoa i slino; meu spoljanjim stvarima
siromatvo, lo glas, nisko poreklo i tako dalje. Ali, opet,
ima stvari koje ne spadaju ni u jednu vrstu, te stvari nisu ni
poeljne niti su za odbacivanje.
107 Od poeljnih stvari neke su to zbog njih samih, druge
zbog neeg drugog, a neke, opet, i zbog njih samih i zbog neeg
drugog. Prvoj od ovih grupa pripadaju prirodna sposobnost,
moralno poboljanje i sline stvari; drugoj grupi pripadaju bo
gatstvo, plemenito poreklo i slino; poslednjoj grupi pripadaju
snaga, savrena sposobnost i zdravlje telesnih organa. One se
cene zbog njih samih zato to se slau s prirodom, a zbog dru
gih ciljeva zato to obezbeuju prilino mnogo koristi. Slino
je i sa onom vrstom stvari koje su za odbacivanje, i to u sup
rotnom pravcu.
108 Dunost (kathekon) oni zovu ono to, ako se uradi (obavi),
moe da se lepo i razumno opravda, na primer, sklad u ivot
nom toku, to se odnosi i na napredovanje biljaka i ivotinja.
Jer oni smatraju da se ak i kod biljaka i ivotinja mogu raz
likovati neke vrste dunosti, ono to im prilii.
Kau da je Zenon prvi upotrebio ovu re kathekon (u smi
slu dunosti, vladanja). Re sama dolazi od izraza kata tinas
hekein, to znai: dopirati do, biti nekome dorastao. A to pred
stavlja radnju volje prilagoenu zahtevima prirode. Od radnji
koje se vre po nagonu, jedne su u skladu s dunou, druge
su protivne dunosti, a postoji jo jedna vrsta onih koje nisu
ni jedno ni drugo.
Radnje prema dunosti su sve one radnje za koje se
odluuje razum, a to su: potovanje roditelja, brae i domovine
i druenja s prijateljima. Protivne dunosti su one radnje koje
razum odbacuje: nepotovanje roditelja, ne m ariti za brau,
neslaganje s prijateljima, ne voditi rauna o interesima otad-
109 bine i tako dalje. A radnje koje ne spadaju ni pod jednu od
pomenutih vrsta jesu one koje razum ni nareuje ni zabra
njuje, kao to su, na primer: dizanje granice sa zemlje, dra
nje u ruci pisaljke ili eagije i tome slino.
Dalje, neke dunosti su nesumnjive, dok su neke obavezne
samo u izvesnim okolnostima. Nesumnjive dunosti su na pri
mer: voditi kako valja rauna o svom zdravlju i ulima i
slino. Dunosti koje nam nameu okolnosti su, na primer:
sakaenje samoga sebe i rtvovanje poseda (imanja). Slino
stoji stvar i sa radnjama koje su protivne dunostima. Osim
toga, neke dunosti su uvek obavezne, a druge nisu. Tako je
uvek dunost iveti u skladu s vrlinom, dok postavljanje pi-
235
 tanja i davanje odgovora, ili etnja i slino nisu uvek dunosti.
To isto se moe rei i za ono to je protivno dunosti. A i za
bia koja se nalaze izmeu razuma i nerazuma postoje takoe
dunosti, na primer, da deca treba da sluaju vaspitae.
110 Stoici dalje ue da je dua osmostruka: pet ula, sposob
nost govora, sposobnost miljenja (a to je sam razum) i sposob
nost raanja;35 sve su to delovi due. Iz neistine se raa izo-
paenost koja se proiruje i na razum, i takva izopaenost
raa mnoge strasti i uzbuenja, koje postaju uzrokom nestal
nosti. Strast ili uzbuenje (emociju) definie Zenon kao nera
zuman i neprirodan pokret due, ili, pak, kao nagon koji pre-
vazilazi meru.
Prema Hekatonu u njegovoj raspravi O strastima (druga
knjiga) i Zenonu u istoimenoj knjizi, glavne ili najoptije emo-
111 ije su etiri sledee: bol, strah, udnja, zadovoljstvo. Ali po
njihovom miljenju, strasti su sudovi, kao to tvrdi Hrizip u
svojoj raspravi O strastima. Lakomost je pretpostavka da novac
predstavlja dobro; slino vai i za pijanstvo i razuzdanost i
sve ostale strasti.
Bol je nerazumni duevni pokret. Vrste bola su: saalje
nje, zavist, ljubomora, suparnitvo, nevolja, tuga, alost, zapre-
paenje. Saaljenje je bol koji oseamo zbog nezasluene pat
nje drugoga; zavist je bol zbog toga to je drugom dobro, lju
bomora je bol to neko drugi ima neto to ovek eli; supar-
12 nitvo (ljubomora) je bol zbog toga to neko drugi ima ono
to i mi imamo. Teka tuga je bol koji nas pritiskuje, potite-
nost bol koji nas nekako zatvara i stenjava, snudenost je
bol koji izaziva trajno razmiljanje koje postaje sve jae, strep-
nja je bol koji ojauje, zaprepaenje nerazuman bel koji nas
snano obuzima i ometa da celokupno stanje posmatramo kako
treba.
Strah je iekivanje nekog zla; on obuhvata sledee vrste
emocija: strahovanje, oklevanje, sram (stid), paniku, zaprepa
enje, duevne zebnje. Strah je bojazan koja izaziva preplae-
nost; stid je strah od sramote; oklevanje je strah od neega
to e se morati uraditi; zaprepaenje je strah od neeg neo-
,13 binog to e se odjednom pojaviti; panika je strah s pritiskom
koji vri glas (zvuk); a zebnja je strah koji oseamo iekujui
izvesni dogaaj. ,
Pouda je nerazumna tranja, i njoj su podreene: udnja,
mrnja, slavoljublje, gnev, ljubav, ljutnja i bes. udnja je
elja koja promauje eljeni predmet i, tako rei, odvojena je
od svoga predmeta (cilja), ali stalno usmerena prema njemu
236
 i od njega uzalud privlaena. Mrnja je elja koja raste i traje
a usmerena je na to da nekome bude loe. Slavoljublje je
elja vezana za neku politiku stranku. Ljutnja je elja za os
vetom ili kaznom nad nekim za koga se veruje da ti je naneo
nepravdu koju nisi zasluio. Ljubav je elja koja ne prilii kre-
114 posnim ljudima, je r ona predstavlja napor da se stekne naklo
nost zbog vidnog prisustva lepote. Kivnost je gnev koji ve
dugo tinja i stvara mrnju u oekivanju izvrenja osvete, kao
to se vida u stihovima (Homer, Ilijada, I, 812):
Moe istoga dana i svoju stegnuti srnju,
ali mu ostaje gnev u prsima, dokle god srce
svoje ne iskali.
Plahovitost (naprasitost) je ljutnja na samom poetku.
Zadovoljstvo je nerazumno oseanje veselosti zbog pove
anja neega to nam izgleda dostojno da ga poelimo; njemu
su podreeni: oduevljenje, zluradost, naslada i zanos. Zluradost
je zadovoljstvo koje oseamo zbog nesree nekog drugog; na
slada (terpsis) je kao neki preokret (trepsis)*, skretanje due ka
slabosti; zanos je slabljenje vrline.
115 Kao to se govori da u telu postoje izvesne slabosti
kao to su podagra i artritis tako i u dui postoje slabosti,
kao to su slavoljublje, elja za uivanjem i slino. Slabost je
bolest praena nemonou; bolest je ovde glupo uobraenje
koje se sastoji u tome da neto naroito odvratno smatramo
poeljnim. I kao to u telu postoje sklonosti prema bolestima,
kao to su nazeb i proliv, tako i u dui postoje izvesne podlo
nosti za bolest, kao to su zavist, saaljenje, svadljivost i
slino.
116 Dalje, oni tvrde da postoje tri emocionalna stanja koja
su dobra: radost, opreznost i dobronamemost. Radost, nasu
prot zadovoljstvu, jeste razumno raspoloenje; opreznost, to
je suprotno strahu, predstavlja razumno izbegavanje, je r mada
mudar ovek nikad nee oseati strah, ipak e biti oprezan.
Dobronamemost je suprotnost poudi, poto je dobronamer-
nost razuman nagon.
Kao to se meu prim am e strasti ubrajaju i izvesne druge
njima podreene strasti, tako isto je i s prvim eupatijama, to
jest dobrim emocionalnim stanjima. Tako oni u dobronamer-
nost ubrajaju i dobre elje, ili naklonost, ljubaznost, potovanje
i srdanost; u opreznost ubrajaju stidljivost i skromnost; u
radost oduevljenje, veselje i ivahnost.
* Neprevodljiva igra rei. Preo.

237
117 Mudar ovek je, kau, slobodan od strasti, poto ne moe
da im se oda. Ali kau da postoji i neka druga vrsta apatije
koja se odnosi na loeg oveka, kad je on, to se kae, neoset-
ljiv i nepopustljiv. Dalje, kau da je mudar ovek slobodan od
uobraenosti, jer je on podjednako raspoloen kako prema sla
vi tako i prema anonimnosti. Dodue, i nevaljalac je slobodan
od ponosa. Takoe kau da su svi dobri ljudi ozbiljni i strogi,
jer niti imaju sami posla s uivanjem, niti pak podnose one
koji ga imaju. Ali ima i jedna druga vrsta ozbiljnosti, slina
oporom vinu, koje je dobro za pripravljanje leka, ali uopte
nije pogodno za pie.
118 Valjani ljudi su neiskvareni i uvaju se od toga da budu
prikazani boljim nego to jesu, koristei se nainom ivota koji
prikriva loe strane i istie naroito samo ono to je dobro u
neemu. U isto vreme oni su bez licemerstva; naime, oni su
odbacili svaku licememost i svako doterivanje, bilo u svom
glasu, bilo u izgledu. Oni- se takoe ne meaju ni u kakve
poslove i odbijaju da urade ma ta to se sukobljava s duno
u. Oni e uzimati vino, ali se nee opijati. Oni nee nikad ni
poludeti, mada e se katkad i kod valjanog oveka pojaviti neka
neobina shvatanja i predstave zbog melanholije ili delirijuma,
predstave koje nisu zasnovane na principu procenjivanja o
tome to vredi izabrati, nego su protiv prirode. Mudar ovek
nee nikada osetiti tugu, je r zna da je tuga nerazumno grenje
due, kao to tvrdi Apolodor u svojoj Etici.
119 Oni su takoe boanske prirode, je r nose u sebi neto
boansko. Lo ovek je, naprotiv, bezboan. Ali postoje dva
znaenja reci atheos; jedno je suprotno pojmu boanstven,
a druge oznaava oveka koji uopte nita ne ceni ono to je
boansko; i u ovom poslednjem znaenju ovaj se pojam, kako
oni kau, odnosi na svakog loeg oveka. Dobri ljudi oboavaju
boga, je r znaju sve to je u vezi sa boanskim obredima, a
pobonost je zapravo znanje o tome kako bogovima treba slu
iti. Oni e i prinositi rtve bogovima i bie bez greha, jer
izbegavaju sve radnje koje predstavljaju uvredu boanstva, i
bogovi sami imaju visoko miljenje o njima, jer su oni sveti
i pravini u svemu to se odnosi na bogove. I jedino mudri
ljudi mogu biti svetenici jer su upueni u prinoenje rtava,
podizanje hramova, izmirenja, i sve to pripada bogosluenju.
20 Oni sm atraju da, osim bogova, najvie treba potovati ro
ditelje i brau. Dalje, samo dobrim ljudima je priroena ljubav
prema deci, a nikako loima. Sto se greha tie, oni sm atraju
da su svi grehovi meu sobom jednaki. Tako ue i Hrizip u
etvrtoj knjizi spisa Pitanja o moralu, i Persej i Zenon. Jer,
238
 ako jedna istina nije vie istina nego to je neka druga, onda
nijedan greh nije vei greh od nekog drugog, i na isti nain
nijedna prevara nije vea prevara od neke druge prevare niti
jedan greh vei od drugog greha. Jer, i onaj to je od Kanopa
udaljen stotinu stadija, ili onaj koji je udaljen samo jedan
stadijum od njega podjednako nisu u 'Kanopu; tako i onaj to
121 ini vei greh i onaj to ini manji podjednako su daleko od
puta pravog ivota. Ali i Heraklid iz Tarzosa, koji je bio uenik
Antipatra iz Tarza, i Atenodor tvrde da gresi nisu jednaki.
Stoici dalje tvrde a tako kae i Hrizip u prvoj knjizi
rasprave O razliitim nainima ivota da e mudri ljudi
uestvovati u javnom ivotu ako ih nita u tome ne spreava,
jer oni e na taj nain spreavati porok, a unapreivati vrlinu.
Mudar e se ovek i oeniti (kako tvrdi Zenon u svom delu
Drava) i raati decu. Oni, tavie, tvrde da se mudar ovek
nikad nee baviti kolebljivim miljenjima, to jest on nikad
nee pristati uz neto to je pogreno; on e biti i cinik, jer
je cinizam samo preica koja vodi u vrlinu, kako to kae Apo-
lodor u svojoj Etici; on e ak jesti ljudsko meso ako to prilike
(okolnosti) budu zahtevale. Oni tvrde da je jedino on slobodan,
a da su loi ljudi robovi. Sloboda je, naime, sposobnost da se
samostalno postupa, dok je ropstvo liavanje te sposobnosti,
122 mada u stvari postoji jo jedna druga vrsta ropstva, koja se
sastoji u potinjenosti, i trea, pod kojom podrazumevamo
posedovanje roba kao i njegovu potinjenost; takvom ropstvu
odgovara despotizam, a i taj espotizam je zlo. Prema njiho
vom uenju, mudri ljudi ne samo to su slobodni, nego su i
kraljevi; jer kraljevstvo je vladavina koju mogu odravati
samo mudri ljudi. Tako ui Hrizip u svom spisu Kako se
Zenon sluio reima u njihovom odnosnom znaenju. On, na
ime, smatra da je poznavanje dobra i zla neophodan atribut
svakog kralja (vladara), i da nijedan lo ovek nije upoznat
s tom naukom. Isto tako, jedino mudar i dobar ovek moe
biti inovnik, sudija, ili besednik, dok meu loim ljudima
nema nijednog koji bi imao te osobine. Mudri su ljudi, tvrde
122 oni dalje, nepogreivi; oni ne mogu da gree. Oni su takoe
bezopasni, je r ne nanose zlo ni drugima ni sebi. U isto vreme
oni nisu milosrdni, i niko ne moe od njih oekivati da e mu
oprostiti; oni nikad ne ublaavaju kazne odreene zakonima,
jer su pratan je i saaljenje, pa ak i sama popustljivost znak
slabe due koja pokazuje blagost umesto strogosti kanjavanja.
Oni kazne ne smatraju suvie strogim.
Dalje, oni tvrde da se mudar ovek nikad nee diviti ni
jednoj stvari koja izgleda neobina, kao to su: Haronove mem-
239
 ljive peine8, plima i oseka, vreli izvori, ili, pak, izbijanje
vatre. Oni, dalje, tvrde da mudar ovek nee iveti u samoi,
je r je po prirodi stvoren za drutvo i akciju; on, naravno, nee
izostaviti vebe da bi poveao svoju snagu telesne izdrljivosti.
124 Mudar ovek e se moliti bogovima i od bogova traiti
dobre stvari. Tako kae Posejdonije u prvoj knjizi svoje ras
prave O dunostima, i Hekaton u treoj knjizi Paradoksa.
Prijateljstvo oni proglaavaju moguim samo izmeu mudrih
i dobrih ljudi, zbog toga to oni lie jedan na drugoga. Pod
prijateljstvom podrazumevaju zajedniku upotrebu svega to
ima ikakve veze sa ivotom, i s prijateljim a postupamo kao
to treba da postupamo sami sa sobom. Oni dokazuju da
prijatelj zasluuje da ga imamo zbog njega samog i da je
vrlo dobro imati mnogo prijatelja. Ali meu loim ljudima,
kau oni, ne postoji prijateljstvo Uopte, pa zato nijedan lo
ovek nema prijatelje. Oni takoe ue da su nemudri ljudi
svi ludi, utoliko to nisu mudri i to ine iz svoje ludosti sve
ono to njihovoj ludosti i odgovara.
125 Mudar ovek sve ini dobro, upravo onako kao to tvrdi
mo da Ismenija sve melodije svira dobro na svojoj fruli. Ta
koe sve pripada mudrom oveku, je r i zakon im je dao pot
puno pravo nad svim stvarima. Istina je da se za neke stvari
kae da pripadaju loim ljudima, upravo kao to se u nekom
smislu za nepoteno steene stvari moe rei da pripadaju d r
avi, a u drugom smislu da pripadaju onima koji se njima
slue.
Oni dalje tvrde da su vrline tako tesno povezane meu
sobom, da onaj koji poseduje jednu poseduje i sve ostale
vrline; jer, one su obuhvaene sve jednom te istom teorijom
(principom), kao to kau Hrizdp u prvoj knjizi rasprave O
vrlinama, kao i Apolodor u svom delu Fizika prema uenju
126 starih i Hekaton u treoj knjizi svoje rasprave O vrlinama.
Je r ako neko poseduje vrlinu, on je odjednom u stanju da od
mah otkrije i sprovede u delo ono to treba uraditi. Naime,
ono to u ivotu trai dunost, za to je potrebno oveku da se
odlui, da podnese sve opasnosti koje iz toga nastaju, da da
svakome svoje i da ostane vrsto pri. svom poslu. Ako ovek,
sad neto mudro odabere, neto opet hrabro, i to uradi ne-
pristrasno i uporno, on istovremeno postaje mudar, hrabar,
pravian i umeren. A za svaku vrlinu postoji naroito neto
sa ime ona ima posla, kao to je, na primer, hrabrost vezana
za stvari koje se moraju podneti, praktina mudrost s rad
njama koje se moraju obavljati, a njima se pridruuju i rad-
240
 nje kojih se ovek mora uzdrati, i radnje koje nisu ni jedno
ni drugo. I na slian nain su sve ostale vrline povezane sa
svim to je u vezi s njima. Tako su mudrosti podreeni: dobar
savet i razumevanje; umerenosti disciplina i red; pravinosti:
smisao za jednakost i pravednost; hrabrosti: nepokolebljivost
i snaga.
127 Stoici ue i to da izmeu vrline i poroka nema nikakve
sredine, dok prema uenju peripatetiika postoji na sredini
neki postepeni napredak. Jer, kau stoici, kao to tap mora
da bude ili prav ili savijen, tako ovek mora da bude ili pra
vian ili nepravian. Niti postoje neki stepeni pravinosti i
nepravinosti. To isto je i kad je re o ostalim vrlinama. Dok
Hrizip tvrdi da se vrlina moe izgubiti, Kleant kae da je to
nemogue. Hrizip kae da se ona moe izgubiti zbog pijanstva
ili melanholije, a Kleant, opet, tvrdi da se ne moe izgubiti
zbog vrstog shvatanja. Vrlina sama po sebi zasluuje da se
bira. Mi se, naime, stidimo loeg vladanja kao da znamo da
nita zaista nije lepo osim onog to je moralno lepo. Oni,
128 tavie, sm atraju da je vrlina sama po sebi dovoljna da nam
obezbedi sreu; tako tvrde Zenon i Hrizip u prvoj knjizi ras
prave O vrlinama, i Hekaton u drugoj knjizi rasprave O dobru:
Jer ako nas velikodunost i sama moe uzdii iznad svega,
i ako je velikodunost samo jedan deo vrline, onda e i vrlina
kao celina biti dovoljna sama po sebi za nau sreu, je r ona
zaista prezire sve to izgleda da nam smeta. Meutim, Panaj-
tije i Posejdonije sm atraju da vrlina nije dovoljna sama po
sebi. Naprotiv, potrebno je zdravlje, sredstva za ivot i snaga.
Stoici tvrde takoe da vrlinu treba neprestano uveba-
vati (prema Kleantu i njegovim uenicima). Jer, vrlina ne
moe nikad da se izgubi, i dobar ovek neprekidno veba svoj
um. Oni kau da pravinost, kao i zakon i pravi razum, postoje
po prirodi,* i da to nisu uveli ljudi.** Tako kae Hrizip u svom
129 delu O moralno lepom. Ni razlika u miljenjima pojedinih
filozofa nije nikakav razlog da se ostavi bavljenje filozofijom,
je r bismo se na taj nain morali odrei uopte i samoga ivota.
(Tako kae Posejdonije u svojim Savetima). Hrizip priznaje
da je nastava uobiajenih predmeta korisna.
Dalje, oni ue da ne moe postojati nikakvo pitanje prava
i obaveze izmeu oveka i ivotinja, zbog neslinosti, kao to
tvrdi Hrizip u prvoj knjizi svoje rasprave O pravinosti, i
Posejdonije u prvoj knjizi svoje rasprave O dunosti. Oni,
* . Prev.
** , Prev.

16 D io g en
241
 dalje, kau da e mudar ovek oseati ljubav prema mladiima
koji svojim spoljnim izgledom pokazuju svoju prirodnu sklonost
ka vrlini. Tako Zenon u Dravi, Hrizip u prvoj knjizi svog
dela O nainu ivota i Apolodor u Etici.
130 Po njihovom uenju, ljubav je pokuaj stvaranja prijatelj
stva na osnovu uoljivo lepog izgleda, i njen jedini cilj je
prijateljstvo, a ne telesno uivanje. Je r Trasonid, mada je
i svoju ljubavnicu imao u svojoj vlasti, ipak se od nje uzdra
vao, jer ga je ona mrzela. Time se dokazuje, misle oni, da
ljubav zavisi od prijateljstva kao to tvrdi Hrizip u svojoj
raspravi O ljubavi i nju ne alju bogovi. Lepotu oni opisuju
kao cvet vrline.
Postoje tri naina ivota: kontemplativni, praktini i ra
zumni, i oni kau da treba izabrati ovaj trei; je r priroda je
razumno bie stvorila istovremeno za kontemplaciju i aktiv
nost. Oni takoe kau da e mudar ovek, ako postoji neki
razuman razlog, i svojevoljno uiniti kraj svom ivotu, recimo,
za svoju otadbinu, ili za svoje prijatelje, ili ako je osuen na
nesnosne patnje, sakaenje, ili zbog neizleive bolesti.
131 Oni takoe ue da meu mudrim ljudima treba da postoji
zajednica ena, tako da svako slobodno bira po svojoj volji
svoga druga, kao to kau Zenon u Dravi d Hrizip u svojoj
raspravi O vladi [i ne samo oni, nego ii kinik Diogen, pa i
Platon]37. Pod ovakvim okolnostima mi emo oseati oinsku
ljubav podjednako prema svakom detetu, i bie kraj svakoj
ljubomori koja se javlja iz preljubnitva. Oni smatraju da je
najbolja vrsta vlade i uprave u nekoj meavini demokratije,
kraljevstva i aristokratije.
Tako, dakle, oni ue u svojim etikim postavkama, a toga
ima jo i vie, zajedno s pripadajuim dokazima. Ali neka ovo
to smo govorili bude u glavnim crtama i osnovama zasad
dovoljno.
132 Uenje o fizici oni dele na uenje o telima, principima,
elementima, bogovima, o granicama, prostoru punom ili praz
nom i o semenima. To je njihova podela prema vrstama. Prema
rodu, podela je ova: o vasioni, o elementima, o uzrocima.
Uenje o vasioni deli se, kau, na dva dela. U jednom
nainu njenog prouavanja uestvuju i matematiari, uko
liko se njihova prouavanja odnose na zvezde nekretnice i
planete; na primer: da li je Sunce zaista onako veliko kao to
izgleda, ili nije, a isto tako i Mesec, kao i na pitanje njiho-
133 vih obrtanja i druga istraivanja takve vrste. Ali postoji jo
jedan vid, ili polje, kozmolokog istraivanja, koje pripada
242
 samo fiziarima. U to spadaju pitanja kao to su: ta je sup
stanca vasione, da li su Sunce i zvezde izgraene od materije
i forme, da M na njim a ima ivota ili nema, da li je kosmos
unitiv ili nije, da li njime upravlja provienje i sve ostalo.
Pitanje o prouavanju uzronosti deli se, opet, na dva dela.
U jednom delu uestvuju i lekari svojim ispitivanjima, ukoliko
sadri istraivanje o vladajuim principima due i fenomene
due, i slino. Na drugi deo polau pravo takoe matematiari;
na primer, kako se moe objasniti vienje, ta izaziva sliku
na ogledalu, kakvo je poreklo oblaka, gromova, duge, haloa,
kometa i slino.
134 Oni sm atraju da postoje dva principa u vasioni: aktivni
i pasivni princip. Pasivni princip je supstanca bez osobine, to
jest materija, dok aktivni princip predstavlja um koji postoji
u toj supstanci, a to je bog. Jer, bog je ve&t i tvorac svake
pojedine stvari u celokupnoj materiji. Ovo uenje izlau Zenon
iz Kitiona u raspravi O postojanju, zatim Kleant u delu O
atomima, Hrizip u prvoj knjizi svoje Fizike, Arhedemon u
raspravi O elementima i Posejdonije u drugoj knjizi Izlaganja
o fizici. Prema njihovom uenju, postoji neka razlika izmeu
principa i elemenata; principi ne postaju i ne propadaju, dok
elementi bivaju uniteni kad se sve stvari unitavaju u vatri.
Principi su netelesni i nemaju forme, dok elementi imaju
formu.38
135 Telo definie Apolodor u svojoj Fizici kao neto to se
prostire u tri dimenzije: duini, irini i dubini (visina). To se
(takoe naziva vrstim telom. Povrina je krajnost jednog
vrstog tela, ili ono to ima duinu i irinu, ali bez dubine
(visine). Posejdonije tvrdi i to u treoj knjizi Nebesnih pojava
da povrina ne postoji samo u naim mislima, nego i stvarno.
Linija je krajnost (granica) povrine ili duina bez irine,
ili neto to ima samo duinu. Taka je, opet, krajnost (granica)
linije, najmanji znak koji moe da postoji.39
Bog je jedno i jedino bie, on je u isto vreme i razum,
136 i sudbina, a naziva se Zevs; njega nazivaju takoer mnogim
drugim imenima. Na poetku je bio sam i jedini; on je pomou
vazduha celokupnu supstancu pretvorio u vodu. I kao to je
u semenu sadrana klica, tako i bog, koji je spermatikos logos40
vasione, ostaje u vlazi kao takav i prilagoava materiju prema
sebi u cilju sledeeg stvaranja koje treba da doe; posle tog%
on stvara sva etiri elementa: vatru, vodu, vazduh i zemlju.
O tome raspravljaju Zenon u svojoj raspravi O celini, i Hrizip
u prvoj knjizi Fizika, i Arhedem u jednoj raspravi O elemen
tima. Elemente oni definiu kao ono iz ega najpre postaje
243
137 sve ono to nastaje i u to se najzad opet gubi (nestaje). etiri
elementa zajedno sainjavaju beskvalitetnu supstanciju, to jeste
materiju. Vatra je vreo elemenat, voda* vlaan, vazduh hla
dan, a zemlja suv elemenat. Ali i u vazduhu se nalazi isti
suvi deo.41 Najvie mesto pripada vatri; ona se naziva i eter,
i u njemu je najpre bila stvorena sfera zvezda nekretnica;
zatim dolazi sfera planeta, posle toga vazduh, zatim voda,
i podloga svemu je zemlja, koja je centar svih stvari.
Kosmos shvata ju na tri naina. Prvo, kao boga samog,
kao nosioca naroitog kvaliteta celokupne supstance; on (bog)
je neunitiv i nestvoren, jer je tvorac ovog opteg reda koji
posle odreenih vremenskih perioda celokupnu supstancu ap-
138 sorbuje u samoga sebe i ponovo je stvara iz sebe. Drugo, oni
i samo ureenje nebeskih tela nazivaju kosmosom kao takvim.
Tree, nazivaju kbsmosom ono to je sastavljeno od ovoga dvo-
ga. Kosmos definiu kao nosioca naroitog kvaliteta celokupne
supstance, ili, kao to kae Posejdonije u svojoj raspravi O
nebeskim telima, kosmos je sistem stvoren od neba i zemlje
i svih bia koja se nalaze u njemu, ili sistem koji sainjavaju
i bogovi, i ljudi i sve stvari, stvoren upravo radi njih. Pod
nebom podrazumevaju krajnji obim, dli krug, u kome je sme-
teno sve to je boansko.
Svetom upravljanju razum i provienje, kako tvrde Hrizip
u petoj knjizi rasprave O provienju i Posejdonije u svom
delu O bogovima (trea knjiga), ukoliko razum prodire u svaki
njegov deo, ba kao to to radi dua u nama. Postoji samo
jedna razlika u stepenu; naime u nekim delovima prodire vie,
139 u drugima manje, jer kroz neke delove on prolazi kao heksis
(delujua snaga), kao to su nae kosti i tetive, druge, opet,
proima kao razum, kao vladajui deo due. Tako je, dakle,
ceo svet ivo bie, koje ima i duu i razum, i njime upravlja
eter kao vladajui princip kao to tvrdi Antipater iz Tira
u osmoj knjizi svoje rasprave O kosmosu. Hrizip u prvoj knjizi
rasprave O provienju i Posejdonije u svojoj knjizi O bogo
vima kau da je vladajua sila nebo, ai Kleant da je to Sunce.
Hrizip u pomenutom delu daje neto drukije objanjenje,
naime, da je ta sila istiji deo etera: to je ona sila za koju
kau da je u prvom redu bog, da je, tako rei, razumno pro
niknuo sve to je u vazduhu, sve ivotinje li sve biljke, pa
i samu zemlju, kao delujui princip.
.40 Svet je, kau, jedan i ogranien, ima sfem i oblik, jer
je ovakav oblik najpogodniji za kretanje, kao to tvrde Po
sejdonije u petoj knjizi Rasprave o fizici i uenici Antipatrovi
u svojim raspravama o kosmosu. Izvan sveta prostire e bes-
244
 krajna praznina, koja je bestelesna. Pod izrazom bestelesan
oni podrazumevaju neto to nije zaposednuto telima, mada
moe biti zaposednuto. Svet nema praznog prostora u sebi,
nego stvara jednu jedinstvenu celinu. To je nuna posledica
sloge i slaganja izmeu nebeskih i zemaljskih pojava. O praz
nini raspravlja Hrizip u svom delu O praznini i u prvoj knjizi
svoje rasprave Fizike nauke; to rade i Apolofan u Fizici i
Apolodor i Posejdonije u drugoj knjizi Fizike. Ali i to je, kau,
isto tako telesno (tj. sloga i slaganje; prim. prev.).
141 Vreme je bestelesno i ono predstavlja interval kretanja
kosmosa. Prolo i budue vreme su beskrajni, a sadanje vreme
je ogranieno. Oni smatraju da svet mora biti uniten, utoliko
to ima i poetak, na osnovu analogije s onim stvarima koje
saznajemo pomou ula. A ono iji je jedan deo unitiv, un;-
tivo je i kao celina. Delovi sveta su unitivi, budui da se
pretvaraju jedan u drugi, i zato je i sam svet osuen da pro
padne. Stavie, svaka je stvar razoriva ako dozvoljava pret
varanje u neto gore; zato je i svet prolazan, je r on se najpre
isui pa se onda pretvara u vodu.
142 Oni sm atraju da svet nastaje na taj nain to se njegova
supstanca najpre iz vatre, pomou vazduha, pretvara u vlagu;
zatim se grublji deo vlage zgusnuo kao zemlja, dok su se fini
delii pretvorili u vazduh. Ovaj proces razreivanja raste ne
prestano dok ne stvori vatru. Posle toga iz ovih elemenata
stvaraju se meavinom sve ivotinje i biljke i sve druge vrste.
O raanju i propasti sveta raspravljaju Zenon u svojoj raspra
vi O celini, Hrizip u prvoj knjizi Fizike, Posejdonije u prvoj
knjizi dela O kosmosu, Kleant i Antipater u desetoj knjizi
svoga dela O kosmosu. Meutim, Panetije je rekao da je svet
neunitiv.
Uenje o tome da je svet ivo bie, da je razumno, da ima
duu i da je inteligentno bie, iznose Hrizip u prvoj knjizi
143 rasprave O provienju, Apolodor u Fizici i Posejdonije. On je
ivo bie u smislu ive supstance koja ima duu i osea ulima.
ivo stvorenje je bolje nego neivo, a nita nije bolje od sve
ta; dakle, svet je ivo bie. I ono ima duu, to je jasno po
naim duama koje su samo jedan njen deo. Meutim, Boetos
osporava da je svet ivo bie. Jedinstvo sveta ue Zenon u
raspravi O celini, Hrizip, Apolodor u Fizici i Posejdonije u
prvoj knjizi svojih Fizikih rasprava. Kako kae Apolodor, pod
celokupnou stvari podrazumeva se, prvo, svet i u nekom
drugom smislu sistem sastavljen od sveta i praznine izvan
njega. Svet je, dakle, ogranien, dok je praznina bezgranina.
245
144 Neke zvezde su same po sebi nepokretne, a kreu se zajedno
s itavim nebom; druge, planete, imaju svoja sopstvena kre
tanja. Sunce putuje kosom putanjom kroz zodijak. Slino i
Mesec putuje jednom spiralnom putanjom. Sunce je ista vat
ra kako kae Posejdonije u sedmoj knjizi Nebeskih pojava;
i ono je vee od Zemlje, kao to tvrdi isti autor u estoj knjizi
svojih Rasprava o fizici. Ono, tavie, ima sferian oblik kao
i svet (prema istom piscu i njegovoj koli). Da je Sunce vatra,
jasno je po tome to stvara isto to i vatra. Da je vee od
Zemlje dokazuje se injenicom to osvetljava itavu zemlju,
tavie, jo i nebo pored toga. I injenica to Zemlja baca ko-
nlnu senku dokazuje da je Sunce vee od nje. I upravo zbog
svoje ogromne veliine ono se moe videti sa svih strana
Zemlje.
145 Mesec je, naprotiv, sastavljen vie od zemlje, je r je blii
Zemlji. Sva vatrena tela i zvezde uglavnom dobijaju hranu
iz posebnih izvora, Sunce se hrani iz prostranog okeana ijim
se vlanim42 isparenjima pali.
Mesec se hrani pitkom vodom, sa primesom vazduha, je r se
nalazi pored Zemlje (to tvrdi Posejdonije u estoj knjizi Fizike).
Ostala nebeska tela hrane se sa Zemlje. Oni smatraju da su
zvezde takoe sfernog oblika i da je Zemlja tako.de takva i da
je nepokretna, da Mesec ne ija sopstvenom svetlou, nego
svetlou pozajmljenom od Sunca kad ga ono obasjava.
Pomraenje Sunca se dogaa kada Mesec prolazi ispred
Sunca na strani okrenutoj prema nama, kao to to pokazuje
146 Zenon jednim crteom u svojoj raspravi O vasioni (peri holu).
Jer, moe se videti kako se Mesec pribliava Suncu za vreme
konjunkcije, kako ga sakrije i kako se posle toga ponovo uda
ljava od njega. Ovo se moe najlepe videti kada to posma-
tramo u posudi napunjenoj vodom. Mesec se pomrauje kad
upadne u senku Zemlje; zato se pomraenje dogaa samo kad
je pun Mesec, mada se svaki mesec dana nalazi u opoziciji sa
Suncem. Naime, Mesec se kree kosom linijom, on se odvaja
u irini u odnosu prema putanji Sunca, pa se, prema tome,
kree vie prema severu ili jugu. Meutim, kad kretanje do
vede Mesec na Sunevu putanju kroz zodijak, pa tako doe
u dijametralni poloaj prema Suncu, nastaje pomraenje43.
Mesec je pravo na zodijaku onda kad se nalazi u sazveima
Raka, korpiona, Ovna i Bika tako s tv ir predstavljaju Po
sejdonije i njegovi uenici.
147 Po njihovom uenju, boanstvo je besmrtno, razumno, sa
vreno bie, ili mislei duh, srean, neprijemiv ni za to zlo,
246
 vodi brigu o svetu kao kroz provienje i o svemu to se na
svetu nalazi, ali ono nema ljudski oblik. Ono je Tvorac uni
verzuma, i, tako rei, otac svega kako uopte tako i u posebnim
delovima, ono proima sve i nosi razliite nazive prema svojim
raznim delatnostima ili silama. Zovu ga Dia zato to kroz
njega (dia) sve postaje; Zevsom (Zen) jer je on uzrok ivota
(zon) ili ono to ispunjava sav ivot; ime Atena dato mu je
zato to se vladajui deo boanstva prostire na eter. Ime Hera
oznaava prostiranje u vazduhu (aera), boanstvo se zove He-
fest jer se iri u stvaralaku vatru; Posejdon jer ima vlast
nad morem; Demetra jer se njena vlast odrava na zemlji.
Na slian nain su ljudi dali boanstvu i druga imena, u od
nosu na bilo koju od njegovih naroitih osobina.
148 Zenon kae da je supstanca boga ceo svet i nebo; tako i
Hrizip u prvoj knjizi rasprava O bogovima, i Posejdonije u
prvoj knjizi rasprave koja nosi isti naslov. Antipater u sedmoj
knjizi svoga dela O kosmosu kae da je boja supstanca srodna
sa vazduhom, dok Boetos u svom delu O prirodi govori da je
sfera zvezda nekretnica boja supstanca. Pojam priroda oni
upotrebljavaju tako da im nekad znai ono to odrava svet,
ponekad, opet, to ini da zemaljske stvari nastaju. Prirodu de-
finiu kao silu koja se pokree sama od sebe, koja stvara i odr
ava sve to je stvorila u saglasnosti sa semenskim principima*
unutar odreenih vremenskih perioda i koja od stvorenog stva-
149 ra ono od ega je ono i nastalo. Oni ue da priroda tei i ka
koristi i ka zadovoljstvu, kao to se jasno Vidi iz samog stva
ranja oveka. Hrizip u svojoj raspravi O sudbini tvrdi da se sve
deava odreenom sudbinom (heimarmene). Tako kae Posej
donije u drugoj knjizi svoje asprave O sudbini, Zenon i
Boetos u prvoj knjizi svoje rasprave O sudbini. Sudbinu de-
finiu kao beskrajan niz kauzaUteta svega to postoji ili kao
razum ili formulu po kojoj svet ide svojim tokom. Oni ak
tvrde da je vetina proricanja44 u svim oblicima stvarna i
osnovna injenica, ako provienje zaista postoji. A oni doka
zuju da je to zaista prava nauka na osnovu izvesnih postig
nutih uspeha. Tako kae Zenon, Hrizip u drugoj knjizi
rasprave O proricanju (mantici), Atenodor i Posejdonije u
drugoj knjizi rasprave Predavanja iz .fizike i petoj knjizi ras
prave O proricanju.' Panetije, meutim, porie da proricanje
ima neku osnovu.
* ili odnosima. Ovaj izraz je dosta nejasan, ali izgleda da eli
objasniti celokupan razvoj u vezi sa rastom, bilo biljaka ili pak ivotinja,
iz semena. Prev.

247
 150 Prvu materiju nazivaju supstratom svih stvari; tako Hri-
zip u prvoj knjizi Fizike i Zenon. Materija je za njih ono iz
ega je nastalo sve to postoji. I materija i supstanca upotre
bljavaju se u dvostrukom smislu, prema tome da li oznaa
vaju univerzalnu ili partikulam u materiju, ili supstancu. Uni
verzalna materija niti raste niti se smanjuje, dok se m aterija
partikularnih stvari uveava i smanjuje. Telo je supstanca koja
je ograniena (tako tvrdi Antipater u drugoj knjizi rasprava
0 supstanci i Apolodor u svojoj Fizici). Na materiju se moe
delovati. Jer, kad bi ona bila nepromenljiva, stvari koje su od
nje stvorene nikad ne bi bile stvorene iz nje. Odatle potie
dalje uenje da je materija deljiva ad infinitum (do besko
nanosti). Hrizip kae da ovo deljenje ne ide ad infinitum,
nego da je i samo ogranieno, jer ne postoji nita to bi bilo
beskrajno malo na to bi se moglo to deljenje odnositi. Pa
1 pored toga, deljenje se vri bez prestanka.
151 Prema uenju Hrizipovom u treoj knjizi Fizike, meavina
materija je u meusobnom prodiranju, a ne u tome da po
jedini delii jedne materije okrue delie druge materije, ili
da zauzmu mesto pored njih. Tako, na primer, ako kapljicu
vina bacimo u more, ona e se za kratko vreme podjednako
rasturiti po itavom moru, pa e se posle toga pomeati s njim.
Tvrde takoe da postoje izvesni demoni (daimones) koji
su naklonjeni ljudima i posmatraju ljudska dela. Oni takoe
veru ju u heroje, to jest u due pravednih koje su nadivele
njihova tela. to se tie procesa u vazduhu, oni zimu opisuju
kao rashlaivanje vazduha iznad Zemlje zbog toga to se Sunce
udaljava od Zemlje. Prolee je ugodna temperatura vazduha,
prema pribliavanju Sunca, leto je zagrevanje vazduha onda
152 kad Sunce putuje prema severu, jesen se javlja kad Sunce
poinje da se udaljava od nas. to se vetrova tie, to su vazu-
na strujanja, koja nose razliita imena prema mestima gde
duvaju. Vetrovi se stvaraju na taj nain to Sunce oblake
pretvara u paru. Duga je reflektovanje sunevih zraka od
vodenih oblaka, ili prema Posejdonijevu tvrenju u Meteo
rologiji predstavlja sliku jednog dela Sunca ili Meseca u
vlanom oblaku, koji je upalj i stalno vidljiv, a slika se poka
zuje u njemu kao u kakvom ogledalu u obliku krunog luka. Ko
mete su bradate zvezde, a meteori su vatre koje se pojavljuju
u gustom vazduhu kad se on podie u prostranstvo etera. Zvez-
da padalica je iznenadno paljenje jedne vatrene mase koja se
153 brzo kree kroz vazduh i ostavlja za sobom dugaak trag.
Kia je pretvaranje oblaka u vodu, u sluaju kad je vlaga
koju je Sunce bilo privuklo sa Zemlje ili mora samo jednim
248
 delom isparena. Ako se para ohladi, onda se zove rosa. Grad
je smrznut oblak, usitnjen od vetra, a sneg je vlaga iz smrz
nutog oblaka (tako kae Posejdonije u osmoj knjizi Fizikih
rasprava). Sevanje je paljenje oblaka nastalo od meusobnog
trljanja, ili zbog toga to ih je vetar pocepao (kao to kae
Zenon u svojoj raspravi O vasioni). Grom je grmljavina koju
154 ovi oblici stvaraju kad se trljaju jedan o drugi, ili kad prsnu.
Munja je snano paljenje vatre koje se velikom snagom sputa
na zemlju u momentu kad se oblaci trljaju jedan o drugi ili
kad ih vetar pocepa. Drugi, opet, kau da je to zgunjavanje
vatrenog vazduha koje silazi s velikom snagom. Tajfun je
velika i snana oluja u vidu vrtloga, ili vrtlog dima iz oblaka
koji je pukao. Prester* je oblak koji su sa svih strana po-
cepali vatra i vetar. Zemljotresi se deavaju kad vetrovi nau
put u uplje delove Zemlje, ili ako su u njih zatvoreni (to ui
Posejdonije u osmoj knjizi). Neki od njih predstavljaju po
drhtavanje zemlje, drugi njeno otvaranje, neki, opet, puko
tine.
155 O samom ureenju vasione oni ue ovo. Zemlja se nalazi
na sredini to odgovara centru. Zatim dolazi voda, koja ima
oblik kugle i opkoljava Zemlju u koncentrinom krugu, tako
da se ova nalazi u vodi. Posle vode dolazi sloj vazduha, opet
u obliku kugle. Postoji pet nebeskih krugova: prvo, arktiki
krug (sevemi polarni krug), koji se uvek moe videti; zatim
je letnji povratnik; trei je krug ravnodnevice (ekvator); e
tvrti je zimski povratnik i peti je antarktiki krug (juni po
larni krug), koji je za nas nevidljiv. Ti se krugovi zovu jo
uporednici, jer nisu nagnuti jedan prema drugome, ali su opi-
156 sani oko iste osovine. Zodijak je kosi krug poto se ukrtava
s paralelnim krugovima. Postoji i pet zemaljskih zona: prvo,
severna zona koja se nalazi iza sevemog polarnog kruga,
nenaseljena zbog hladnoe; drugo, umereni pojas; tree, suvi
pojas, takoe nenaseljen zbog velikih vruina; etvrto, juni
umereni pojas; peto, juni pojas, takoe nenaseljen zbog
hladnoe.
Po njihovom shvatanju, priroda je umetnika vatra koja
kree svojim putem stvaranja; to je vatreni, stvaralaki dah.
A dua je podeena tako da moe primati opaaje; ona je
dah ivota nama priroen; zato je ona i telo, pa traje i posle
smrti. Ali ona je prolazna, mada je dua vasione, ije su in-
157 dividualne due ivih bia samo delovi, besmrtna. Zenon iz
* To je uragan sa sevanjem munja. Preo.

249
 Kitiona i Antipater u svojim raspravama O dui, kao i Posej-
donije, definiu duu kao topao dah, je r zbog njega mi posta
jemo ivi, i to nam omoguava kretanje. Kleant smatra da sve
due ostaju sve do opte konflagracije, ali Hrizip tvrdi da
samo due mudrih ljudi ostaju dotle.
Stoici nabrajaju osam delova due: pet ula, nae proizvo-
dee duevne moi*, sposobnost govora i sposobnost razumnog
zakljuivanja. Oni misle da mi vidimo kad se svetlost izmeu
organa vida i predmeta prua u obliku kupe (tako tvrdi Hrizip
u drugoj knjizi Fizike i Apolodor). Vrh kupe u vazduhu nalazi
se pored oka, a baza na predmetu koji se vidi. Tako nam se
ono to vidimo prua kroz vazduh, kao preko kakvog tapa.
158 Mi ujemo onda kad se zatalasa vazduh koji se nalazi iz
meu zvunog tela i naeg organa za sluh; to se treperenje
iri u sferinom obliku i tako stvara talase i udara na ui,
upravo onako kao to voda u nekoj posudi stvara krugove
kad u nju bacimo kamen.** San se pojavljuje, kau stoici,
kad napon u naim ulima olabavi, i to pogaa vladajui deo
due. Oni smatraju da strasti nastaju zbog promene ivotnog
daha.
Seme je ono to je sposobno da raa potomstvo, koje je
onakvo kao i bie od kojeg je i samo seme postalo.*** Za seme
koje ovek daje tvrde da se pod dejstvom vlage tako pomea
159 s delovima due da bude u srazmeri sa osobinama predaka.
Hrizip u drugoj knjizi Fizike kae da je seme u sutini isto
to i dah ivota; to postaje jasno kad se semenje baci u zemlju,
a ako ga uvamo da ostari, ono ne nie, jer je njegova stvara
laka mo ishlapila.4 Sfer i njegovi uenici smatraju da se
seme izdvaja iz itavog tela, je r ono moe stvoriti svaki deo
tela. ensko seme je neplodno, jer je ono, kao to tvrdi Sfer,
bez napona, retko i vodnjikavo. Vladajui deo due je naj-
glavniji njen deo; u njemu se stvaraju predstave i nagoni, i
iz njega dolazi i razuman govor: taj deo ima sedite u srcu.
160 Ovo je, dakle, njihovo uenje o prirodi, u izboru koji mi
izgleda dovoljan za ovaj na zadatak, jer mi je bio cilj da
sauvam odgovarajuu srazmeru u ovom spisu.
A evo sad i uenja u kojima su se neki od njih (stoika)
razlikovali.
* spermatikoi logoi. Prev.
** Plutarh, Moral. 902 E. Prev.
*** Plutarh, Moralia 706 D. Prev.

250
 GLAVA 2. ARISTON
(320250. pre n. e.)
Ariston elavi*, rodom sa Hiosa, s nadimkom Sirena, pro
glasio je krajnjim ciljem ivota savrenu ravnodunost prema
svemu to se nalazi u sredini izmeu vrline i poroka. Uopte
nije priznavao nikakvu razliku meu indiferentnim stvarima,
nego je s njima postupao potpuno podjednako. Govorio je da
je mudar ovek slian dobrom glumcu, koji e, pozvan da odi
gra ulogu Terzita ili ulogu Agamemnona, obe odigrati kako
valja. Pokuavao je da odbaci i fiziku i logiku, govorei da je
fizika izvan naih moi, a da nas se logika uopte ne tie;
jedino to nas se tie jeste etika.
161 Dijalektika uenja lie na pauinu, i mada ine utisak
neke vetine, ipak su bez ikakve koristi. On se nije sloio sa
Zenonom da postoji mnotvo vrlina, niti s Megaranima koji
ue o jednoj vrlini pod mnogim imenima, nego je vrlinu
posmatrao sa gledita relativnosti.** Pouavajui filozofiju na
taj nain i odravajui svoja predavanja u Kinosargu, on je
stekao takav glas da su ga smatrali osnivaem jedne sekte.
Svakako su Miltijad i Difil dobili nadimak Aristonovih pris
talica. On je bio besednik s velikim darom ubeivanja, i drao,
se ukusa svoje publike. I zato Timon kae za njega: (Frg., 40 D):
Jedan se ubrajao u rod omiljenog Aristona.
162 Poto je promenio svoje gledite, pridruio se Polemonu,
jer se Zenon razboleo od neke dugotrajne bolesti. Najvie
vanosti je pridavao uenju stoika: da mudar ovek ne sme
da bude kolebljiv u svom miljenju. Protiv ovog uenja
borio se Persej; on je nagovorio jednog od blizanaca da ostavi
izvesnu sumu novca kod Aristona, a zatim je onaj drugi bli
zanac otiao da to potrai. Tako je Ariston bio doveden u ne
priliku, i dokazano mu je da nije u pravu. S Arkesilajem je
bio u svai, i kad je jednom prilikom video nakazu, bika
sa matericom, on je rekao: Teko meni, sad Arkesilaj ima
jasan doka protiv direktnog saznanja.
163 Kad je neki tobonji akademik izjavio da ni u ta nije
siguran, Ariston je odgovorio: Zar ak i svoga suseda ne
vidi da sedi pored tebe? Ne vidim odgovorio je
ovaj. Ko te je oslepio, ree, ko ti je oduzeo svetlost vida?
* ho Phalanthos. Prev.
** Ovo je mesto nejasno i u originalu. Apelt.

251
 Njemu se pripisuju ove knjige: Opominjanje (dve knji
ge), O Zenonovim uenjima, Dijalozi, Predavanja (est knjiga),
Rasprave o filozofiji (sedam knjiga), Rasprave o ljubavi, Na
pomene o slavoljublju, Zabeleke (25 knjiga), Uspomene (tri
knjige), Anegdote (jedanaest knjiga), Protiv retora, Protiv
optunica Aleksinovih, Protiv dijalektiara (tri knjige), Pisma
Kleantu (etiri knjige).
Panetije i Sosikrat kau da su samo pisma njegova, a da
je ostala dela napisao peripatetik Ariston.
164 Budui da je bio elav, za njega se pria da ga je udarila
sunanica i da je od toga umro. Ja sam mu posvetio jednu
pesmicu u holijambu (Anthol. Pal., V 38):
Zato, Aristone, dopusti suncu da te pri kad si bio ve
star i elav? Tako si, u elji da dobije vie sunca nego
to je trebalo, naao i protiv svoje elje hladni Had.
Bio je jo jedan Ariston, rodom iz Julisa, peripatetik; je
dan je bio muziar iz Atine, etvrti pesnik tragedija, peti
rodom iz Hale, autor rasprava o retorici, esti peripatetik
iz Aleksandrije.

GLAVA 3. HERIL
(oko 260. pre n. e.)
165 Heril, iz Kartagine, uio je da je krajnji cilj nauka, to
jest iveti tako da se nauni ivot uvek uini standardom u
svim stvarima i da se oveku ne moe prebaciti neznanje.
Znanje je ponaanje u prim anju predstava koje je zatieno
od svake promene kojoj podlee razum. Ponekad bi govorio'
da ne postoji uopte nikakav krajnji cilj, nego da se, prema
prilikama a stvarima uvek isto menja, kao to se menja bronza,
bilo da treba da postane od nje statua Aleksandra ili Sokrata.
On je napravio razliku izmeu pravog krajnjeg cilja i pod
reenog cilja; ak i ovek koji nije mudar moe da tei ovom
poslednjem, ali samo mudar ovek trai pravi cilj ivota.
Sve to god se nalazi izmeu vrline i poroka indiferentno je.
Njegova dela, mada njihov obim nije velik, puna su snage
i sadre neka polemika mesta u odgovoru Zenonu.
166 Pria se da je imao mnogo oboavalaca dok je bio deak;
kad je Zenon hteo da ih otera, naterao je Herila da obrije
glavu, i to ih je onda odbilo.
252
 Ovo su njegovi spisi: O telesnoj vebi, O strastima, O
miljenju, Zakonodavac, Babiar, Protivnik, Uitelj, Pregled-
nik, Kontrolor, Medeja, Dijalozi, Etike postavke (teze).

GLAVA 4. DIONIZIJE
(330 250 pre n. e j
Teofantov sin Dionizije, zvani Metathmenos*, zadovolj
stvo je proglasio ciljem, i to zbog jednog onog oboljenja.4
Naime, imao je tako jake bolove da telesnu patnju nije mogao
da proglasi indiferentnom stvari.
Rodio se u Herakleji. Najpre je, kao to pria Diokle, bio
uenik svoga zemljaka Heraklida, zatim Aleksinov i Menede-
mov, i na kraju Zenonov.
U samom poetku voleo je knjievnost i bavio se svim
167 vrstama pesnitva. Posle toga je kao svoj prim er prihvatio
Arata47 koga je nastojao da imitira. Kad je otpao od Zenona,
priao je Kirenajicima i poeo da poseuje kue koje su bile
na zlu glasu, te se bez stida i srama odavao svojim strastima.
Poto je doiveo gotovo osamdeset godina, izvrio je samo-
ubistvo gladovanjem.
Njemu se pripisuju ova dela: O apatiji (dve knjige), O
telesnom vebanju (dve knjige), O uivanju (etiri knjige), O
bogatstvu, popularnosti i osveti, Kako iveti meu ljudima,
O srei, O kraljevima nekada, O slavljenim ljudima, O var-
varskim obiajima.
To su oni to su se odvojili od stoike kole. Zenona je
nasledio Kleant, o kome emo sad da govorimo.

GLAVA 5. KLEANT

(331232. pre n. e.)

168 Kleant, sin Fanijev, roen je u Asu. Antistfen pria u svom
delu Redosled filozofa da je u poetku bio pesniar. Kako neki
priaju, doao je u Atinu sa svega etiri rahme, priao Ze-
nonu i u najplemenitijem smislu poeo da se bavi filozofijom
* Renegat. Prev.

253
 i ostao veran istim uenjima. Bio je poznat sa svoje marljivosti,
je r ga je krajnja beda terala da radi za nadnicu. Tako je nou
vukao vodu u bate, a danju se vebao u naunom rasprav
ljanju; zbog toga je dobio nadimak Phreantles, to znai
crpa vode iz bunara. O njemu se pria da je bio pozvan pred
sud da bi odgovorio na pitanje kako uz tako dobar telesni iz
gled zarauje sredstva za ivot, i da je posle toga bio puten
poto je pred sud kao svedoka izveo batovana u; ijim je ba-
169 tama vukao vodu i enu koja mu je prodavala brano i kod koje
je pekao hleb. Areopagiti su bili zadovoljni i poklonili su mu
deset mina, ali mu je Zenon zabranio da to primi. Priaju ta-
koe da mu je Antigon poklonio tri hiljade drahmi. Jednom
prilikom, kad je vodio mladie na neku javnu predstavu, du-
nuo je vetar i podigao mu ogrta; tada se videlo da nije nosio
n i koulju. Atinjani su mu posle toga oduevljeno pljeskali.48
kako pria Demetrije iz Magnezije u svome delu Ljudi sa istim
imenima. To je jo vie pojaalo divljenje koje su ljudi za
njega oseali. Postoji i pria kako ga je Antigon, koji je pri
sustvovao njegovom predavanju, upitao zato vue vodu iz bu
nara. Ovaj je odgovorio: Je li izvlaenje vode sve to ja radim?
Kako? Zar ja i ne kopam? Zar ne zalivam batu, ili prihvatam
170 svaki drugi posao iz ljubavi prema filozofiji? I Zenon je
pokuavao da ga ohrabri u iovom pravcu d naredio mu da mu
od svoje nadnice svakoga dana dade jedan obol49. I jednoga
dana on izvadi pregrt novia pred svojim poznanicima i
ree: Kleant bi mogao izdravati jo jednog Kleanta, samo
kad bi hteo; a ond kojima nita ne nedostaje za ivot trae da
ive na tu raun, mada se samo povrno bave filozofijom.
Zbog toga su Kleanta prozvali drugim Heraklom. On je bio
marljiv, ali nije bio po prirodi obdaren; bio je preko mere
spor u shvatanju. Zbog toga ga Timon ovako opisuje (Frg.,
41 D):
Ko je ovo to se kao ovan kree meu ljudima,
sporog duha, ljubitelj stihova, stena* iz Asa,
tromi ovek?

I kad su m u se drugovi u koli rugali, on nije reagovao

nd onda kad su ga nazivali magarcem, govorei im da je je-
171 dino on zaista dovoljno snaan da podnese Zenonov teret. Kad
su mu jednom prebacivali kukaviluk, on je odgovorio: Ba
* Tekst ima (prijatelj). Diels koriguje u (kamen) Sto
sam u prevodu prihvatio. Prev.

254
 zato ja tako retko greim. I kad je isticao svoj nain ivota
ispred ivota imunih ljudi, on bi govorio: Dok se oni igraju
loptom, ja uvek kopam tvrdu i neplodnu zemlju. esto bi
grdio i samoga sebe, i kad je to jednom prilikom uo Ariston,
upitao ga je: Ko je taj koga toliko grdi? A ovaj je, smejui
se, odgovorio: Jedan starac sedih vlasi, ali bez pameti. Ne
kom oveku koji je tvrdio da Arkesilaj ne radi ono to bi tre
balo, odgovorio je: Ostavi to i vie ga nemoj grditi, jer, ako on
reima odbacuje dunost, ipak je svojim postupcima uvek po
drava. Arkesilaj mu je rekao: Ja ne dozvoljavam da mi
se laska na. to m u je Kleant odgovorio: Tako je, ali ja
ti laskam je r ti govorim da ti jedno govori, a drugo radi.
172 Kad se neko raspitivao kakvo uputstvo za ivot da da svom
sinu, on je odgovorio (Euripid, Elektra, 140): Elektrin savet:
uti, uti, neka ti korak bude lak. I kad je neki Lakedemonja-
nin rekao da je napor dobro, on je radosno odgovorio (Homer,
Odiseja, IV, 611):
Plemenita je tvoja krv, drago dete.
Hekaton u svojim Sentencama pria da je neki lep mladi
rekao: Ako neko ko udara u trbuh uvebava trbunu ve-
tinu, on udarajui u bedra upranjava bedarsku vetinu.
Kleant mu je odgovorio: uvaj te vetine za sebe, dete.
[Ali sline rei ne oznaavaju uvek u potpunosti iste stvari.]
Prilikom razgovora s jednim mladiem upitao ga je da livneto
vidi. A kad mu je mladi to potvrdio, on je nastavio: Pa kako
to, onda, da ja ne vidim da ti to vidi?
73 Jednom je bio u pozoritu, i kad mu je pesnik Sositej
uputio ove rei:
Kleantova ludost goni stoku na pau.
on je ostao u mirnom stavu. Gledaoci su bili iznenaeni
tim stavom i poeli su da mu pljeskaju, te Sositeja oterae
s pozornice. Posle toga, kad se pesnik izvinjavao zbog nane
sene uvrede, Kleant je prihvatio izvinjenje uz napomenu da
bi bilo nerazumno kad bi se naljutio na neku sluajnu uvredu,
kad ve i Dioniz i Herakle doputaju ismevanje pesnika a
da se na to ne ljute. Za peripatetike je govorio da se nalaze
u istom poloaju sa lirama koje nikad sebe ne uju mada
putaju divne glasove. Kad je iznosio kao Zenonovo miljenje
da se o karakteru jednog oveka moe suditi na osnovu nje
govog izgleda, neki duhoviti mladi ovek izvede pred njega

255
 nekog raspusnika koji je od tekog rada na polju imao ruke
pune uljeva i zatraio od Kleanta da se izjasni o karakteru
ovog oveka. Kleant je bio zbunjen i rekao je oveku da se
udalji. A kad je ovaj na polasku kihnuo, Kleant je rekao: Sad
174 ga znam; on je slabi. Jednom usamljenom.oveku koji je raz
govarao sam sa sobom, rekao je: Ti ne razgovara s loim
ovekom. I kad mu je neko prebacivao godine, on je rekao:
I ja sam spreman za odlazak; a poto vidim da sam u svakom
pogledu dobrog zdravlja i da jo mogu da piem i itam, opet
ostajem. Kau da je ono to je od Zenona uo pisao na kolj
kama i goveim kostima jer nije imao novaca da kupi hartiju.
Takav je on bio, ali je ipak, mada je Zenon imao mnogo od
linih uenika, mogao da preuzme voenje kole.
Za sobom je ostavio izvrsna dela: O vremenu, O Zenono-
vom uenju o prirodi (dve knjige), Tumaenje Heraklita (etiri
knjige), O zapaanju, O umetnosti, Odgovor Demokritu, Od
govor Sristarhu, Odgovor Herilu, Dve knjige o nagonima, O
175 starinama, O bogovima, O divovima, O braku, O Homeru, O
dunosti (tri knjige), O dobrom savetu, O zahvalnosti, Saveti,
0 vrlinama, O prirodnoj sposobnosti, O Gorgipu, O zavisti, O
ljubavi, O slobodi, O ljubavnoj vetini, O asti, O slavi, Dr
avnik, O savetu, O zakonima, O svai, O vaspitanju, Tri
knjige o logici, O cilju, O lepoti, O vladanju, O znanju, O
prijateljstvu, O gozbi, O postavci da je vrlina ista u mukarca
1 u ene, O primeni sofizma od strane mudrih ljudi, O primeni,
Dve knjige predavanja, O zadovoljstvu, O nereivim proble
mima, O dijalektici, Naini ili tropi, O predikatima.
Ovo su, dakle, njegovi spisi.
176 Umro je ovako. Naime, imao je jake bolove u desnima d.
po savetu lekara, nije uzimao hranu dva puna dana. Time se
njegovo stanje toliko popravilo da su mu lekari dozvolili da
pree na svoj uobiajeni nain ishrane. On na to nije pristao,
nego je izjavio da je ve preao prilino daleko na svome
putu, pa se i dalje uzdravao hrane sve do svoje smrti. Umro
je u istim godinama u kojima i Zenon kako neki autori pri
a j u poto je devetnaest godina proveo kao Zenonov uenik.
I ja sam napisao nekoliko stihova za njega, ovako (Anthol.
Plan., V, 36):
Slavim Kleanta, ali vie slavim Had,
jer, videvi ga tako starog, nije se uzdrao
da mu sad u smrti ne dodeli mir i odmor, njemu
koji je u toku svoga ivota toliko vode iscrpeo.

256
 GLAVA 6. SFER,
(oko 220. pre n. e.)
177 Ovoga (Kleanta) je sluao, kao to smo ve ranije rekli,*
posle Zenona, & Sfer iz Bospora. Poto je postigao priliim
napredak u svojim studijama, on je otiao Ptolemeju Filopa-
toru u Aleksandriju (222205). Kad se jednom prilikom poveo
razgovor o tome da li e se mudrac kolebati u svom milje
nju,** i kad je Sfer na to odgovorio da nee, kralj je, u elji
da mu dokae suprotno, naredio da se na sto iznese nekoliko
narova napravljenih od voska. Sfer se prevario, a kralj je
uzviknuo da je dao svoj pristanak na pogrenu predstavu.
Ali je Sfer imao spreman vrlo zgodan odgovor, da to to je
dao svoj pristanak ne znai da su to zaista narovi, nego za
to da postoji razlog da to mogu biti narovi; ali postoji razlika
izmeu sigurne predstave i razumne verovatnoe te predstave.
Kad ga je Mnesistrat optuio to je tvrdio da Ptolemej nije
kralj, on je odgovorio da je, po svojim osobinama, Ptolemej
zaista kralj.
178 Napisao je sledee knjige:
Dve knjige o kosmosu, O elementima, O semenu, O srei, O
najmanjim deliima, Protiv atoma i idola, O ulima, Pet ras
prava o Heraklitu, O pravom sistemu etike, O dunosti, O na
gonu, Dve knjige o strastima, O kraljevstvu, O spartanskom
ustavu, Tri knjige o Likurgu i Sokratu, O zakonu, O pro
ricanju, Dijalozi o ljubavi, O eretrijskoj koli, O slinome, O
definicijama, O navici, O spornim pitanjima (tri knjige), O
razumu, O bogatstvu, O slavi, O smrti, Prirunik o dijalektici
(dvp knjige), O predikatima, O dvosmislenim pojmovima. Pisma.

GLAVA 7. HRIZIP
(282206. pre n. e.)
179 Apolonijev sin Hrizip doao je ili iz grada Soloi, ili iz
Tarza po prianju Aleksandra u Redosledu. Bio je Kleantov
uenik. Pre toga je bio trka na duge staze; posle toga je
doao da slua Zenona, ili, kao to kae Diokle i veliki broj
drugih, Kleanta. Jo za ivota Kleantova napustio je njegovu
* Diog. L., VII, 37. Prev.
** Diog. L., VII, 162. Prev.

17 Diogen 257
 kolu i postigao izvanredan ugled kao filozof. Bio je veoma
sposoban ovek i pokazivao je veliku otroumnost na svim po
ljima nauke, i to u tolikoj meri da se u veini pitanja razliko
vao od Zenona, a i od Kleanta, kome je esto govorio da mu
kae samo u emu se sastoji uenje, a on e sam da nae
dokaze za to. Ali, kad god bi istupio protiv Kleanta, uvek bi
se posle toga kajao, tako da je esto navodio ove rei (Euripid,
Orest, 540541):
U svakom pogledu sam srean ovek,
osim u odnosu prema Kleantu: u tome nemam sree.

180 Bio je toliko uven po dijalektici da je veina ljudi bila

miljenja da bogovi kad bi prihvatili dijalektiku ne bi
prihvatili nijedan drugi sistem osim Hrizipov. Raspolagao je
ogromnom materijom, ali nije polagao mnogo na oblik izlaga
nja. U marljivosti je nadmaao svakoga, to pokazuje i spisak
njegovih radova: ima ih vie od 705. Broj svojih rasprava je
poveavao tako to je vie puta raspravljao o istoj stvari, be-
leio sve to bi mu palo na pamet, vrio mnogobrojne is
pravke i navodio velik broj citata, i to tako mnogo da je u
jednoj od svojih rasprava prepisao gotovo itavu Euripidovu
Medeju. Kad je nekome ko je uzeo u ruke tu knjigu postav
ljeno pitanje ta ita, on je odgovorio: Hrizipovu Medeju!
181 Apolodor iz Atine u svom delu Zbirka uenja kae u elji
da pokae da je ono to je Epikur napisao sopstvenom snagom,
bez pomoi citata, mnogo vee po obimu nego Hrizipove knjige,
doslovce ovako: Kad bi neko iz Hrizipovih knjiga uklonio
sve to je uneto kao tue, ostali bi prazni listovi hartije.
Toliko to se tie Apolodora.
Za Hrizipa je neka stara ena, koja' je sedela pored njega,
po Dioklovom prianju, kazala da je pisao pet stotina redova
na dan. Hekaton pria da se posvetio filozofiji poto je njegovu
oevinu konfiskovala kraljevska blagajna.
182 Bio je ti telu neugledan, kao to pokazuje njegova statua
u Kerameiku, koja je gotovo skrivena iza konjanike statue
tu pored nje, pa ga je Kamead zato prozvao Krdpsip*. Kad
mu je neko jednom prilikom prigovorio to ne ide da slua
Aristona zajedno s velikom gomilom sveta, on je odgovorio:
Da sam sledio gomilu, ne bih postao nikad filozof. A kad
je neki dijalektiar ustao i napao Kleanta iznosei mu sofiz
me, Hrizip mu je doviknuo: Prestani da starog oveka od-
* Krypsippos = skriven od konja, iza konja. Preo.

258
 vraa od vanijih stvari i iznesi nama mlaima dokaze o tvojoj
mudrosti. I drugom prilikom, kad je neko hteo da neto pita
pa je nasamo s njim skromno razgovarao, a posle toga, kad je
video kako dolazi velik broj ljudi, poeo da govori drskije,
on roe (Eur., Or., 253):
Avaj, brate moj roeni, oi ti divlje sevaju;
do malopre si bio pametan, a sad odjednom pokazuje
znake besnila.
Prilikom kakve vinske sedeljke obino je ostajao miran,
mada ga noge nisu ijvrsto drale; to je opet podstaklo jednu
183 robinju da kae: U Hrizipa su samo noge pijane. O samom
sebi je imao tako visoko miljenje da je nekom oveku na
pitanje: Kome da poverim svoga sina? odgovorio: Meni,
jer da sam sanjao da postoji neko drugi bolji od mene, ja bih
filozofiju uio kod njega. Kau da je zato za njega reeno
(Odiseja, X, 495):
Jedino je on pametan, a ostali su samo senke koje
skau oko njega.
I drugo:
Da nema Hrizipa, ne bi postojala ni Stoa.
184 Kako pria Sotion u osmoj knjizi, naposletku je priao
Arkesilaju i Lakiu posle njihovog stupanja u Akademiju i
s njima zajedno studirao filozofiju. Zbog toga je pisao i protiv
navike i za nju, i o veliini i o mnotvu, sluei se metodom
Akademije.
Hermip pria da su ga jednom prilikom, kad je drao
predavanje u Odeonu, pozvali njegovi uenici na neko prino
enje rtve. Tada je popio malo slatkog istog vina, od ega
je dobio vrtoglavicu i umro petog dana posle toga, doivevi
sedamdeset i tri godine, u sto etrdeset treoj olimpijadi (208
204). To pria Apolodor u svojoj Hronici. Jedan moj epigram
glasi ovako (A nth. ., VII, 706):
Hrizipa uhvati vrtoglavica poto je popio gutljaj
Baha*; on je zanemario i Stou i domovinu,
i svoj ivot, pa je siao u Hadov dom.
Drugi, opet, priaju da je umro od snanog nastupa smeha.
185 Kad je, naime, jedan magarac pojeo njegove smokve, kau da
* Tj. vina. Prev.

259
 je jednoj starici naredio da magarcu d istog vina, i da je
posle toga od silnog napada smeha umro.
Izgleda da je Hrizip bio veoma ponosan ovek. Na svaki
nain, od svih svojih mnogobrojnih spisa nijedan nije posvetio
bilo kom kralju. A zadovoljavao se miljenjem jedne stare e
ne, kako pria Demetrije u svom delu Ljudi sa istim imenom.
Kad je Ptolemej pisao Kleantu i traio da doe ili sam ili
da poalje nekoga na njegov dvor, na put je krenuo Sfer, dok
je Hrizip odbio da ide. A poslao je po sinove svoje sestre
Aristokreona i Filokrata i dao im obrazovanje. Gore po-
m enuti Demetrije pria da se Hrizip prvi od svih usudio da
dri predavanje pod otvorenim nebom u Likeju.
186 Bio je jo jedan Hrizip, rodom sa Knida, lekar za koga
Erasistrat priznaje da mu veoma mnogo duguje. Sin (ili unuk,
Wilamowitz) ovoga, takoe Hrizip, bio je lini lekar. Ptolemejev
Njega su na osnovu neke iklevete zlostavljali i naposletku ii-
bali. etvrti je bio Erasistratov uenik, a peti autor jednog dela
0 zemljoradnji.
Da se sad vratimo filozofu. On je voleo da iznosi dokaze
ovakve vrste: Onaj koji neposveenima otkriva tajne miste
rija jeste bezboan. Hijerofant ih svakako otkriva neposveeni
ma: dakle, i on je kriv za bezbonost*. Ili: to nije u gradu,
nije ni u kui; u gradu nema bunara, pa, prema tome, ni u
kui ga nema. Ili: Postoji neka izvesna glava, ali tu glavu ti
187 nema, ti, dakle, nema glave. Jo jedan: Ako je neko u Me-
gari, on nije u Atini; ali u Megari jeste jedan ovek, dakle,
u Atini nema oveka. Ili: Ako neto kae, to prolazi kroz
tvoja usta; ti sad kae ,kola, znai kola ti prolaze kroz usta.
1 opet: Ako nikad nisi nita uzgubio, onda to jo ima; ti
nikad nisi izgubio rogove, dakle, ima ih. Drugi ovu izreku
pripisuju Eubulidu.**
Postoje ljudi koji napadaju Hrizipa kao autora knjige
pune sramnih i bestidnih stvari. Naime, on u svom delu O
188 starim filozofima prirode, kroz 600 redova prepriava grubu
priu o Heri i Zevsu, s takvim pojedinostima koje niija usta
ne bi nikad ponovila. Njegovo tumaenje te prie je zaista osu
eno kao krajnje nepristojno, i mada ju je sa fizikog gledita
hvalio, ipak ona vie prilii javnim kuama nego bogo
vima; nju ne pominju ak ni autori koji piu o slikama.
To se ne nalazi ni u Polemona ni u Hipsikrata, pa ak ni
u Antigona, nego je on priu izmislio. U svojoj knjizi O
Upor. Diog. L. I I 101. Prev.
* Sofizam rogati. Prev.

260
 dravi on dozvoljava optenje s majkama, kerima i sinovima,
to isto iznosi i na samom poetku svoje knjige O stvarima koje
same po sebi nisu poeljne. U treoj knjizi spisa O pravinosti
daje na nekih hiljadu redova uputstva o tome kako treba
mrtve pojesti. U drugoj knjizi svoga dela O ivotu i izdrava-
189 nju, gde govori o tome kako mudrac treba da stvori sredstva
za ivot, nalaze se i ove rei: A zbog ega treba da stvara
sredstva za ivot? Ako radi ivota ivot sam je indiferentna
stvar. Ako radi uivanja, i uivanje je indiferentna stvar;
ako radi vrline onda je vrlina sama sebi dovoljna da prui
sreu. Smean je svaki nain nabavljanja sredstava za ivot,
kao, na primer, izdravanje od strane kralja: jer ovek se
mora prilagoditi njegovim hirovima; ili putem prijateljstva:
u tom sluaju e se prijateljstvo moi kupiti; ili pomou mud
rosti: na taj nain e mudrost poeti da trai nagradu.
To su stvari koje mu prebacuju.
Poto su njegove knjige na takvom glasu, odluiu da
napravim odvojen spisak njegovih dela, prema vrsti m aterije
koju obrauju. To su:
, I. L o g i k a
Logike teze, Filozofska razmatranja. Dijalektike defini
cije upuene Metrodoru (est knjiga), O definicijama u dija
lektici, upueno Zenonu (jedna knjiga) Vrsta dijalektike, upu
eno Aristagori (jedna knjiga), Verovatni hipotetiki sudovi,
190 upueno Dioskuridu (jedna knjiga).
II. L o g i k a . O stvarima
Prva serija:
O sudovima (jedna knjiga), O sudovima koji nisu prosti
(jedna knjiga), O sloenom (sudu), upueno Aristagori (tri knji
ge), O afirmativnim sudovima, upueno Atenodoru (jedna knji
ga), O limitativnim sudovima, Tearu (jedna knjiga), O neodre
enim sudovima, Dionu (tri knjige), O razlici neodreenih su
dova (etiri knjige), O vremenskim sudovima (dve knjige), O
prolim sudovima (dve knjige),
Druga serija:
O pravom disjunktivnom sudu, Gorgipidu (jedna knjiga),
O pravom hipotetikom sudu, Gorgipidu (etiri knjige), Izbor
191 alternativa, Gorgipidu (jedna knjiga), O posledinim reenicama
(jedna knjiga), O trolanom sudu, Gorgipidu (jedna knjiga),
261
 O moguem, Klitu (etiri knjige), O Filonovom delu o znae
njima (jedna knjiga), O tome ta je lano (jedna knjiga).
Trea serija:
O zapovestima (dve knjige), O pitanju (dve knjige), O
ispitivanju (etiri knjige), Pregled o pitanju i raspitivanju
(jedna knjiga), Pregled o odgovoru (jedna knjiga), O istrai
vanju (dve knjige), O odgovaranju (etiri knjige).
e tv r ta serij a :
192 O iskazima, Metrodoru (deset knjiga), O nominativu i za
visnim padeima, Filarhu (jedna knjiga), (To moe znaiti i
O aktivu i pasivu), O hipotetikim silogizmima, Apolonidu
(jedna knjiga), Pasilu o iskazima (etiri knjige).
Peta serija:
O pet padea (jedna knjiga), O oznakama na osnovu, glav
nog predmeta (jedna knjiga), O sporednom znaenju Zesagori
(dve knjige), O oslovljavanju i(dve knjige) (ili O linim ime
nima).
III. L o g i k a , ukoliko se odnosi na rei, izraze ili reenice
Prva serija:
O singularu i pluralu (est knjiga), O izrazima, Sosigenu i
Aleksandru (pet knjiga), O nepravilnim reima ili izrazima,
Dionu (etiri knjige), O soritima u vezi s glasovima (tri knjige),
O solecizmima (jedna knjiga), O solecistikim reenicama, Dio-
nizuju (jedna knjiga), Neobine fraze (jedna iknjiga), Dikcija,
Dioniziju (jedna knjiga).
Druga serija:
O elementima govora i o izgovorenim reima (pet knjiga),
O sintaksi reenica (etiri knjige), O elementima reenice, Fi-
193 lipu (tri knjige), O elementima govora, N ikiji (jedna knjiga),
O predlozima (jedna knjiga).

Trea s e r ija :
Protiv onih koji odbacuju dijakritike znake (dve knjige),
O dvosmislenim oblicima govora, Apolasu (etiri knjige), O
tropskim (figurativnim) dvosmislenostima (jedna iknjiga), O dvo-
262
 smislenosti naina u hipotetikom silogizmu (dve knjige), Od
govor na Pantoidov spis o dvosmislenostima (dve knjige). Uvod
u prouavanje dvosmislenosti (pet knjiga), Izvod iz dela o ad-
vosmislenostima (jedna knjiga), Gradivo prikupljeno kao uvod
u prouavanje dvosmislenosti (dve knjige).

IV. L o g i k a . O silogizmima i tropima

Prva serij a :
Umetnost govora i trop, Dioskoridu (pet knjiga), O silo
gizmima (tri knjige), O graenju tropa, Stesagori (dve knjige),
Uporeivanje sudova izraenih tropima (jedna knjiga), O re
cipronim i hipotetinim silogizmima (jedna knijga), Agatonu,
ili O problemima koji su na redu (jedna knjiga), O pitanju
koje premise mogu dokazati dati zakljuak uz pomo jedne
ili nie pomonih premisa (jedna knjiga), O zakljucima, Ari-
stagori (jedna knjiga), Kako se silogizmi mogu dati u vie
obrta (jedna knjiga), Odgovar na prigovore iznete protiv toga
da se isti zakljuci mogu izvesti i silogistiki i bez silogizma
(dve knjige), Odgovor na prigovore protiv analize silogizama
(tri knjige), Odgovor na Filonov rad o tropima, Timostratu
(jedna knjiga), Sakupljeni logiki spisi, Timokratu i Filo-
matu: kritika njihovih radova o tropima i silogizmima (jedna
knjiga).
Druga serij a :
O konkluzivnim dokazima, Zenonu (jedna knjiga), O pri
marnim silogizmima kojima nisu potrebni silogizmi, Zenonu
(jedna knjiga), O analizi silogizama (jedna iknjiga), O izlinim
dokazima, Pasilu (dve knjige), O pravilima (teoriji) silogizama
(jedna knjiga), O uvodnim ili elementarnim silogizmima, Ze
nonu (jedna Knjiga), O uvodnim tropima, Zenonu (tri knjige),
O silogizmima prema pogrenim figurama (pet knjiga), Zak
ljuci na osnovu analize reenica kojima nije potreban dokaz
(jedna knjiga) Istraivanja o tropima, Zenonu i Filomatu (jedna
knjiga (ovo je delo po svoj prilici neautentino).

Trea s e r ija :
O promenljivim dokazima, Atenau (jedna knjiga), Pro-
menljivi zakljuci u odnosu na srednji pojam (tri knjige) (ne-
96 autentino). Odgovor na Amejnijevo delo Disjunktivni silogi
zmi (jedna knjiga).
263
 etvrta serij a :
O hipotezama, Meleagru (tri knjige), Hipotetiki silogizmi
o zakonima, Meleagru, Hipotetiki silogizmi kao uvod (dve
knjige), Hipotetiki silogizmi sastavljeni od teorema (dve knji
ge), Reenja Hedilovih hipotetikih silogizama (dve knjige),
Reen ja Aleksandrovih hipotetikih silogizama (tri knjige) (ne
autentino). O objanjenjima, Laodamasu (jedna knjiga).
Peta serija:
Uvod u Pseudomenos (laljivac), dokaz, Aristokreonu (jed
na knjiga), Zakljuci prema tipu Pseudomenos, kao uvod (jedna
knjiga), O Pseudomenu, Aristokreonu (est knjiga).
esta serij a :
Odgovor onima koji smatraju da neto u isto vreme moe
biti i istinito i lano (jedna knjiga)80, Protiv onih koji reavaju
Pseudomena pomou analize, Aristokreonu (dve knjige), Dokazi
da se neogranieno ne srne deliti (jedna knjiga), Odgovor na
prigovore iznete protiv onih koji osuuju deljenje neodreenih
dokaza, Papilu (tri knjige), Reenje prema starima, Dioskuridu
(jedna knjiga), O reenju Pseudomena, Aristokreonu (tri knji
ge), Reenje hipotetikih dokaza Hedilovih, Aristokreonu i Apo-
lasu (jedna knjiga).
Sedma serija:
Protiv onih to tvrde da su premise Pseudomena pogrene
(jedna knjiga), O negiranju, Aristokreonu (dve knjige), Nega
tivni dokazi kao logike vebe (jedna knjiga) Dokaz koji
polazi od najmanjeg, Stesagori (dve knjige), O dokazima koji
poivaju na obinim pretpostavkama i o neaktivnim ili tihim
98 dokazima, Onetoru (dve knjige), O Skrivenom, Aristobulu
(dve knjige), O Sakrivenom, Atenadu (jedna knjiga).
Osma serija:
O Nikome, Utis, Menekratu (osam knjiga), O dokazima
izvedenim od neodreenih i odreenih sudova Pasilu (dve knji
ge), O dokazu Niko, Epikratu (jedna knjiga).
Deveta serija:
O sofizmima, Heraklidu i Polisu (dve knjige), O dijalek
tikim zagonetkama, Dioskuridu (pet knjiga), Odgovor na Ar-
kesilajev metod, Sferu (jedna knjiga).

264
 Deseta serij a :
Protiv navike, Metrodoru (est knjiga), Odbrana navike,
Gorgipidu (sedam knjiga).
V. L . o g i k a . Trideset devet ispitivanja izvan gore pome-
nuta etiri glavna odeljka, koja se bave problemom lo
gikih ispitivanja koja nisu ukljuena u odvojene celine
nabrojenih taaka. Ukupno 311 logikih spisa.
I. E t i k a . Klasifikacija etikih shvatanja
199 Prva serija:
Osnove teorije o etici, Teoporu (jedna knjiga), Etike teze
(jedna knjiga), Verovatne premise za etika uenja, Filomatu
(tri knjige), Definicije dobrog i Ureposnog oveka, Metrodoru
(dve knjige). Definicija loeg i poronog oveka, Metrodoru
(dve knjige). Definicija moralnog na sredini izmeu dobrog i
loeg, Metrodoru (dve knjige). Definicija generikih pojmova,
Metrodoru (sedam knjiga), Definicija ostalih grana nauke, Me
trodoru (dve knjige).

Druga serija:
O slinome, Aristoklu (tri. knjige), O definicijama, Metro
doru (sedam knjiga).
Trea s e r i j a :
O pogrenim prigovorima protiv definicija, Laodamasu (se-
200 dam knjiga), Verovatno kao pomo u definicijama, Dkusku-
ridu (dve knjige), O vrstama i rodovima, Gorgipidu (dve knjige),
O klasifikacijama (jedna knjiga), O protivrenostima, Dioni-
ziju (dve knjige), Verovatni dokazi za klasifikacije, rodove i
vrste, i protivrenosti (jedna knjiga).

etvrta serija :
Etimoloka pitanja, Dioklu (sedam knjiga), Etimologija,
Dioklu (etiri knjige).

Petaserija:
O poslovicama, Zenodotu (dve knjige), O pesmama, Filo
matu (jedna knjiga), Kako valja itati pesme (dve knjige), Od
govor kritiarima, Diodoru (jedna knjiga).
265
201 II. E t i k a O optem gleditu i vetinama i vrlinama
koje se iz toga raaju.
Prva serij a :
Protiv osveavanja slika, Timonaksu (jedna knjiga), Kako
ta nazivamo i kako stvaramo pojam o njem u (jedna knjiga),
O predstavama, Laodamasu (dve knjige), O miljenju ili pret
postavci, Pitonoksu (tri knjige), Dokaz za tvrenje da mudar
ovek nema kolebljivo miljenje (jedna knjiga)51, O shvatanju,
znanju i neznanju (etiri knjige), O razumu (dve knjige), Kako
treba sluiti se razumom, Leptinu.
Druga eerij a :
Stari su s pravom priznavali i dijalektiku i demonstraciju,
Zenonu (dve knjige), O dijalektici, Aristokreonu (etiri knjige),
O prigovorima protiv dijalektiara (tri knjige), O retorici,
Diskuridu (etiri knjige).
Trea serija:
O spretnosti, Kleonu (tri knjige), O umetnosti, i neumet-
nosti, Aristokreonu (etiri knjige), O razlici izmeu vrlina.
Diodom (etiri knjige), O karaktem pojedinih vrlina (jedna
knjiga), O vrlinama. Polisu (dve knjige).

III. E t i k a . O dobru i zlu

Prva serij a :
O dobru (moralno lepom) i zadovoljstvu, Aristokreonu (de
set knjiga), Dokazi da zadovoljstvo nije glavni cilj (etiri knji
ge), Dokazi da zadovoljstvo nije dobro (etiri knjige), O doka
zima obino upotrebljavanim u ko rist. . .

266
 KNJIGA VIII
GLAVA 1. PITAGORA

(582500. pre n. e.)

1 Poto sam Zavrio svoja izlaganja o jonskoj filozofiji po-
ev od Talesa, kao i njenim glavnim predstavnicima, prei u
na filozofiju koja je cvetala u Italiji. Prvi je bio Pitagora1,
sin peatoresca Mnesarha, rodom sa Samosa (kako pria Her-
mip), ili (po prianju Aristoksenovom) iz Tirene, jednog os-
trva koje behu zauzeli A tinjani poto su odande proterali Ti-
renjane. Drugi tvrde da je, preko Eutifrona, Hipasa i Marmaka,
bio potomak Kleonimov, i, budui da je Marmak iveo na
2 Samosu, i sam Pitagora je prozvan Samoaninom. Pria se da
je sa Samosa otiao na Lezbos, Ferekidu, po preporuci svoga
strica Zoila. On je tamo napravio tri srebrna kondira i odneo ih
u Egipat kao poklon svakom od triju svetenika. Imao je dva
brata: stariji se zvao Eunom, a srednji fTiren. Imao je i jednog
roba po imenu Zamolksis, koga, kako pria Herodot2, oboa
vaju Geti, smatrajui ga Kronom. Bio je, kao to smo ve
rekli, uenik Ferekida Sirijca, i posle njegove sm rti doao je
na Samos, postao uenik Hermodama, potomka Kreofilovog,
oveka ve u godinama. Bio je jo sasvim mlad, a toliko je
3 voleo nauku da je otiao iz otadbine i posvetio se u sve mis
terije i obrede ne samo u Grkoj nego i u stranim zemljama.
Bio je, dakle, u Egiptu kad ga je Polikrat upoznao preko pisma
s Amasisom; nauio je jezik Egipana (po prianju Antifona
u njegovom spisu O najistaknutijim ljudima), a boravio je i
meu Haldejcima i magima. Dok je boravio na Kritu, posetio
je i peinu na Idi s Epimenidom. Ulazio je i u egipatska sve-
tilita, i tamo su mu ispriali sve boanske tajne. Posle toga
se vratio na Samos i zatekao svoju domovinu pod vlau ti
ranina Polikrata; zato je otplovio u Kroton, u Italiju, i tamo
napisao ustav za italske Grke, pa su tako i njega i njegove
267
 uenike veoma potovali. Bilo ih je oko trista, a tako su dobro
upravljali dravom da je njen ustav zaista u pravom smislu
predstavljao vladu aristokrata*.
4 Heraklid Pontski pria da je Pitagora obino za sebe go
vorio da je ve ranije bio na Zemlji kao Etalid i da su ga
sm atrali Hermesovim sinom, i da mu je Hermes rekao da moe
birati koji god dar eli, samo ne besmrtnost. Tako je on iz-
molio da i u ivotu i u sm rti sauva seanje na sve to je do-
iveo. I zato je u ivotu mogao svega da se seti, a posle smrti
je sauvao isto pamenje. Tokom vremena njegova je dua
ula u Euforba, a njega je ranio Menelaj. Euforb je priao da
je nekad bio Etalid i da je dobio od Hermesa taj dar; zatim je
5 priao o putovanjima svoje due, kako je putovala tamo i amo.
u koliko biljaka i ivotinja je dospela, sve to je doivela u
Hadu, i sve to su druge due tamo morale da pretrpe. Kad je
Euford umro, njegova je dua prela u Hermotima; ovaj je, u
elji da proveri prie, sam otiao u Apolonov hram u Branhii,
gde je prepoznao tit koji je Menelaj na svom povratku iz
Troje posvetio Apolonu. tit je bio tako iskvaren i natruo
da je od njega ostao samo sloj slonove kosti. Hermotim je
posle smrti postao Pir, neki delski ribar, i on se opet svega
setio: kako je najpre bio Etalid, posle toga Euforb, zatim Her
motim i najzad Pir. I poto je P ir umro, on je postao Pitagora,
i sea se svega to smo ispriali.
6 Neki priaju da Pitagora nije ostavio n i jedan jedini spis za
sobom. Lekar Heraklit naprosto vie i p ri a / Mnesarhov sin
Pitagora se vie od svih ostalih ljudi bavio istraivanjem, i
poto je izvrio izbor ovih spisa, stvorio je od toga svoju sop-
stvenu mudrost: mnogo znanja, mnogo kaiarenja. Povod za
te rei bio je uvod u Pitagorinu raspravu O prirodi: Zakli-
njem se vazduhom koji udiem, vodom koju pijem da nikad
neu trpeti nikakvu kritiku na ovaj rad. Pitagora je u stvari
napisao tri knjige: vaspitanju, O dravnikoj mudrosti i
7 O prirodi. Ali knjiga koja ide pod Pitagorinim imenom jeste
rad Lisisa iz Tarenta, takoe pitagorovca, koji je bio pobegao
u Tebu i postao Epaminondin uitelj. Heraklid, Serapionov sin,
kae u svom delu Izvod iz Sotiona da je Pitagora napisao i
pesmu O vasumi, a zatim i jednu svetu pesmu, iji poetak
glasi:
* Tj. najboljih (iristos = najbolji, najplemenitijeg roda; od
= dobar). Preo.

268
 Mladii, potujte u tiini sve ove moje rei;
treu knjigu O dui, etvrtu O pobonosti, petu Helotales, o ocu
Epiharma sa Kosa, estu Kroton i jo neke. Isti autor kae da
je pesmu O misterijama napisao Hipasos da bi oklevetao Pi-
tagoru, i da je mnoge druge napisao Krotonjanin Aston koje
8 su pripisivane Pitagori. Aristoksen tvrdi da je Pitagora ve
inu svojih moralnih doktrina dobio od delfske svetenice Te-
mistokleje. Prema podacima Iona sa Hiosa u njegovom spisu
Triagmi, on je neke svoje pesme pripisivao Orfeju. Pripisuju
mu takoe Skopijade koje poinju ovako:

Ni pred kim nemoj pokazivati bestidnost...

Sosikrat u svom Redosledu filozofa kae da je na pitanje ti
ranina Leona iz Flijunta, koji ga je pitao ko je zapravo on,
odgovorio: Filozof. ivot je uporeivao sa sveanim sabo
rom, gde neki dolaze da bi se takmiili za nagradu, a drugi
donose robu da hi je prodali, a samo najbolji dolaze kao pos-
matrai; tako isto, u ivotu neki pokazuju svoju ropsku duu,
lakomi na slavu i dobit, a da samo filozof trai istinu.
Toliko o tome.
9 Opti sadraj njegovih triju rasprava jeste ovaj. On za
branjuje da se molimo bogovima za sebe same, je r ne znamo
ta e nam pomoi. Pijanstvo naziva tetnim i osuuje svako
preterivanje; jer, kae, ovek ne treba da pree pravu meru
ni u jelu ni u piu. A o ljubavnim uivanjima govori ovako:
Ljubavnim uivanjima treba se predavati zimi, nikako leti;
u jesen i u prolee su m anje tetna, ali su kodljiva uvek i
nikako ne doprinose zdravlju. Jednom je na pitanje kad ovek
treba da se priblii eni odgovorio: Kad eli da smanji
svoju snagu.
10 Ljudski ivot je podelio ovako: deako doba traje dva
deset godina, dvadeset godina mladiko, dvadeset godina doba
zreloga oveka i dvadeset godina doba starca. A ova etiri doba
odgovaraju godinjim dobima: deak proleu, mladi letu,
zreo ovek jeseni, starac zimi. Pod mladiem je podrazu-
mevao jo neodraslog oveka, a pod ovekom oveka u zrelo
doba. Prema podacima Timeja, on je prvi rekao: Prijateljima
je sve zajedniko i Prijateljstvo je jednakost. I stvarno,
njegovi uenici su sve to su imali stavljali u zajedniku imo
vinu. Punih pet godina bili su obavezni da ute; sluali su samo
njegova predavanja idi ga nisu videli4, a posle toga su mogli

269
 odlaziti u njegovu kuu i smeli da ga vide. Nisu smeli upotre
bljavati mrtvake sanduke napravljene od empresovine, jer
je od toga drveta bio izraen Zevsov skiptar kako pria
Hermip u svojoj drugoj knjizi O Pitagori.
11 Priaju da je njegova pojava bila veoma dostojanstvena, i
njegovi uenici su smatrali da je on Apolon koji je doao iz
daleke zemlje Hiperborejaca. Postoji pria da je jednom pri
likom, kad se malo otkrio, primeeno da ima zlatno bedro; kad
je prelazio reku Nesos5, ova ga je pozdravila, kako mnogi
ljudi priaju.
Timej u desetoj knjizi svoje Istorije pria da je Pitagora
izjavio da ene koje ive s ljudima nazivaju imenima boginja
(vile, nimfe), a potom ih zovu majkama.
On je geometriju doveo do savrenstva, poto je Meris
12 prvi pronaao elemente geometrije po prianju Antikleida u
drugoj knjizi dela O Aleksandru. Mnogo vremena proveo je
prouavajui aritmetiku u vezi s geometrijom. On je takoe
otkrio muzike intervale na monohordu. Nije zanemario ni
medicinu. Matematiar Apolodor pria da je Pitagora prineo
hekatombu kad je pronaao zakon da je kvadrat nad hipote-
nuzom u pravouglom trouglu jednak zbiru kvadrata iznad
strana koje zaklapaju pravi ugao. Postoji o tome i jedan epi
gram (A nth. Pal. VII, 11):
Kad je Pitagora pronaao slavni crte,
prineo je slavnu hekatombu bogovima.
Pria se takoe da je on prvi atletama za hranu davao
meso, najpre Eurimenu; o tome pria Favorin u treoj knjizi
Uspomena dok su u ranija vremena atlete trenirale uz smok
ve, mlad sir i brano kao to pria isti Favorin u osmoj
13 knjizi svojih Raznih pria. Neki priaju da je postojao drugi
ovek po imenu Pitagora (bavio se mazanjem atleta uljem) i
da je on, a ne na Pitagora, uveo tai nain ishrane. Na Pita
gora je ak zabranio i ubijanje ivotinja, a kamoli da je doz
volio da se jede meso ivotinja, koje, kao mi, imaju duu. To
je bio, naravno, samo izgovor; u stvari, on je zabranio meso
ivotinja zato to je hteo ljude da navikne na umerenost u
ishrani i na takav nain ivota kako bi mogli bez potekoa da
nabavljaju hranu, iznosei na sto samo nekuvanu hranu i pijui
samo istu vodu. To je, naime, put ka dobrom telesnom zdrav
lju i bistrini duha. On je svoju pobonost obavljao jedino na
rtveniku Apolona ivotvomog na Delosu, koji se nalazi iza
270
 rtvenika rogova*, zato to su na ovaj stavljali samo penicu,
jeam i rtvene kolae, bez upotrebe vatre, bez ikakve rtvene
ivotinje, kao to nam pria Aristotel u svom Delskom ustavu.
14 Kau da je on prvi izjavio da je dua vezana sad za ovo
ivo bie, sad za ono, ispunjavajui tako krug neminovnosti
(kyklos anankes). Kako pria muziar Aristoksen, on je takoe
prvi uveo u Grkoj teine i mere. On je prvi proglasio veernje
i jutarnje zvezde istim, prema miljenju Parmenidovu. Toliko
su mu se divili da su njegovi uenici nazivani prorocima
bojeg glasa, a osim toga, on sam u jednom pisanom delu
kae da se posle 207 godina koje je proveo u Hadu ponovo
vratio meu ljude. Zato su svi bili vrsto uz njega i ljudi bi
dolazili izdaleka da bi ga sluali: iz Lukanije, zatim Peuketiji,
Mesapljani i Rimljani.
15 Sve do Filolaja nije se moglo saznati ni za kakvo Pitago-
rino uenje. Filolaj je izdao ona tri uvena njegova dela za
koja je Platon poslao sto mina da bi ih kupio. Nita manje od
600 ljudi hitalo bi na njegova veernja predavanja; i oni
koji su bili dostojni da ga vide pisali bi svojim prijateljima
da ih je snala velika srea. Stavie, Metapontinci su njegovu
kuu prozvali hramom Demetrinim, a prilaz kui muzejom
(po prianju Favorinom u Raznim priama). I ostali pitagorejci
su obino govorili da njegova uenja ne smeju svi ljudi da uju,
kako kae Aristoksen u desetoj knjizi Pravila o vaspitanju,
16 gde se takoe iznosi da je jedan iz te kole, po imenu Ksenofil,
upitan od nekog oveka kako bi najbolje mogao vaspitati svog
sina, odgovorio: Ako ga uini graaninom jednog lepo uprav
ljanog grada. Po itavoj Italiji Fitagora je mnoge ljude uinio
dobrim i valjanim, kao takoe zakonodavce Zaleuka i Harondu7.
Jer on je bio veoma sposoban da stvara prijateljstva, i kad bi sa
znao da neko zajedno s njim ima njegove simbole8, on bi sme-
sta sklopio s dotinim poznanstvo i uinio ga svojim prijateljem.
17 Evo koji su bili njegovi simboli, ili izreke. Ne valja da-
rati vatru noem. Jeziak na vagi da ne preskoi. Ne valja
sedeti besposlen na merici za ito. Ne treba jesti srce. Ne
valja pomagati prilikom skidanja tereta, nego prilikom podi
zanja. aravi da budu Uvek savijeni. Boju sliku na prs
tenu ne nosati sa sobom. Tragove lonca u pepelu izbrisati.
Ne brisati stranjicu9 bakljom. Ne mokriti okrenut prema
suncu. Ne etati glavnom ulicom. Ne valja rukovati se
olako. Ne drati ptice s krivim kandama. Nikako mokriti
* Tj. tzv. bom<5s kertinos u Apolonovu hramu na ostrvu Delu
= hram nainjen od rogova.

271
 na odseene nokte ili kosu niti ih gaziti. Otricu maa okre
nuti naopako. Kad odlazi u svet, ne okrei se na granici.
18 Evo ta je time mislio rei: Ne valja darati vatru maem:
ne biidi gnev i rastui bes silnika. Neka jeziak na vagi ne
prevagne: to jest ne prelaziti ono to je pravo i pravedno. Ne
sedeti na merici znai: brini se i za danas i za sutra, je r je
merica (hoinix) tvoj dnevni obrok. Ne jedi srce to jest:
ne upropauj svoj ivot u mukama i patnjama. Ne okrei
se kad naputa zemlju znai d a oni koji odlaze s ovoga
sveta ne treba enjivo da se dre ivota, i neka ih zadovoljstva
ovoga ivota ne privlae. Slina su i objanjenja ostalih izreka,
i bilo bi suvie dugo da ih ovde iznosimo.
19 Pre svega je zabranio da se jedu ribe cipalj i crnorepka.
Uzdravati se i ne jesti srca i bob, ponekad, prema Aristotelu,
ni matericu i barbune. Neki kau da se zadovoljavao sa malo
meda ili komadom saa ili hlebom, da nije nikad uzimao vino
preko daha, a jeo je i kuvano ili sirovo povre kao prismok,
retko kad ribu. Nosio je belu, dugaku haljinu, istu; jorgani su
mu bili od iste vune, je r platno jo nije bilo stiglo u ona mesta.
Nikad ga nisu zatekli pri vrenju nude, ili obavljanju ljubav-
20 nih radnji ili u pijanstvu. Izbegavao je smeh i svaku dopad
ljivost koju izazivaju ale ili vulgarne prie. Kad je bio besan,
nije kanjavao ni roba ni slobodnog oveka. Opomenu je zvao
dterivanjem. Proricanjem se bavio pomou glasova ili ptica,
nikada uz prinoenje rtava, osim tamjana. Sve rtve koje bi
prinosio bile su uvek m rtvi predmeti. Istina, neki kau da
je na rtvu prinosio i petlove, jarie i takozvanu sisanad, ali
nikad nije rtvovao jagnjad. Ali Aristoksen pria da je odobra
vao da se jedu sve ivotinje, osim volova koji oru i ovnova.
21 Ovaj isti Aristoksen pria, kao to smo ranije rekli, da
je Pitagora svoja uenja primio od delfske svetenice Temis-
tokleje. Meutim, Hierordm pria da je Pitagora, kad je od
lazio u Had, tamo video Hesiodovu duu privezanu za bronzani
stub, kripajui zubima, dok je Homerova dua visila o jednom
drvetu oko kog su se uvijale zmije. To dm je bila kazna za sve
to su kazali o bogovima. On je tamo video i muke onih ljudi
koji nisu hteli da opte sa svojim enama. I zbog toga je bio
toliko cenjen od Krotonjana, kae ovaj. Aristip iz Kirene u
svom delu O fiziarima tvrdi da se on zvao Pitagora zato to
je govorio istinu isto kao Pitijski bog.10
22 Pria se takoe da je svojim uenicima nalagao da pri
ulasku u kuu uvek kau: U emu sam pogreio? Sta sam ura
dio? ta nisam uradio to je trebalo? Zabranjivao je da se
272
 bogovima prinose krvne rtve; potovanje treba da se ukazuje
samo na onom rtveniku na kome nema krvi. Ne sme se za
klanjati bogovima, je r je dunost svakog pojedinca da svako za
sebe bude dostojan poverenja. Treba potovati starije, jer ono
to je vremenom ranije zasluuje vee poasti; jer, kao to na
svetu izlazak Sunca dolazi pre zalaska, tako u ljudskom i-
23 votu poetak dolazi pre zavretka, i u itavom ivotu roenje
prethodi smrti. Zatim je nareivao da treba potovati bogove
pre polubogova, heroje pre ljudi, a meu ljudima najpre svoje
roditelje. Ljudi treba meu sobom da se tako vladaju da ne
stvaraju neprijatelje od prijatelja, nego da neprijatelje pret
varaju u prijatelje. Nita ne treba smatrati svojom svojinom.
Zakon treba podravati, protiv bezakonja se treba boriti. Pi
tomu biljku ne treba ni unititi niti je otetiti* a ni ivotinju
koja za oveka nije tetna. Pristojno i dolino je uzdravati se
smeha i ne biti natmuren. Treba izbegavati preteranu ugoje-
nost, na putovanju menjati napor i odmor, vebati pamenje,
24 u izlivu besa vladati i rukom i jezikom, potovati svaku vrstu
proricanja, pevati uz pratnju lire i pevanjem himni pokazivati
zahvalnost bogovima i dobrim ljudima. Treba se uzdravati i
ne jesti bob zato to on nadima i na taj nain ima najvie
veze sa duevnim delom; osim toga, bolje je za stomak ako
se ne jede, a i snovi e nam biti prijatniji, a san zdraviji.
Aleksandar u svom delu Redosled filozofa pria da je u
25 Pitagorinim zabelekama naao i ove podatke.11 Princip svih
stvari jeste monada, ili jedinica; iz ove monade proizlazi neo
dreena dijada (dvojstvo) i slui monadi svome uzroku
kao materijalna podloga; iz monade i neodreene dijade pro
izlaze brojevi; iz brojeva take; iz taaka linije; iz linija po
vrine; iz povrine vrsta tela, osetljiva tela, iji su elementi:
vatra, voda, zemlja i vazduh. Ovi se elementi meu sobom
menjaju i u potpunosti prelaze jedan u drugi, i sastavljaju se
da bi stvorili jedan ivi kosmos, razuman, sfeiian, u ijem
se sreditu nalazi Zemlja, koja je i sama sferinog oblika i
26 svuda naseljena. Postoje takoe antipodi, i nae dole kod njih
znai gore. Svetlost i mrak imaju podjednak udeo u vasioni,
isto tako i toplo i hladno, suvo i vlano; ako preovlauje toplo,
onda imamo leto; ako preovlauje hladno, imamo zimu; ako
suvo, imamo prolee, ako prevlauje vlano, onda imamo jesen.
Ako se sve mase nalaze u ravnotei, onda jmamo najbolja go
dinja doba; onda sveina prolea predstavlja zdravo godinje
doba, a jesen koja vene predstavlja nezdravo doba. Isto tako,
i dan pokazuje istu razliku: rano jutro, je njegov osveavajui
deo, a vee je deo u kome dan vene; zato je i nezdravije. Va
i Diogen
273
 duh oko Zemlje je nepokretan i nezdrav, i sve to se nalazi
u njemu je smrtno; ali najvii sloj vazduha se stalno kree, on
je ist i zdrav, i sve to se u njemu nalazi besmrtno je, pa,
prema tome, i boansko. Sunce, Mesec i ostale zvezde su bo-
27 anstva, je r u 'n jim a preo vladu je toplota, a toplota je uzrok
ivota. Mesec je obasjavan Suncem. Bogovi i ljudi su u srod
stvu, ukoliko ovek uestvuje u toploti; zato bogovi vode ra
una o oveku. Sudbina je uzrok to su stvari'ovako ureene
kao celina i pojedinano. Sunev zrak prodire kroz vazduh,
hladan ili gust; vazduh zovu hladnim eterom, a more i vlagu
nazivaju gustim eterom i ovaj zrak ulazi i u dubine i na
taj nain oivljava sve. Zivd, naime, sve ono to uestvuje
u toploti to je razlog zato su biljke iva bia ali sve
nema duu, koja je odvojeni deo etera, jednim delom toplog,
a jednim hladnog, je r ona ima udela i u hladnom eteru. Dua se
razlikuje od ivota; ona je besmrtna, je r je besmrtno i ono
28 iji je ona deo. iva bia se jedno iz drugog stvaraju raanjem,
i ne postoji spontano raanje iz Zemlje. Seme je kap mozga
koja u sebi sadrava topao dah; i kad se ovo ulije u matericu,
onda se iz mozga izdvaja ihor (limfa), vlaga i krv, iz ega se
onda stvaraju meso, tetive, kosti, kosa i itavo telo, dok dua
i oseaji dolaze od onog toplog daha. Otprilike za etrdeset
dana se oblikuje prvo zgunjavanje (pagn), a po odreenim
harmoninim odnosima raa se potpuno dete za sedam, devet,
ili najvie deset meseci. Ono u sebi nosi sve potrebne odnose
koji sainjavaju ivot i oni oblikuju jedan kontinuirani red,
29 prema odnosima harmonije, i svaki se deo pojavljuje prema
odreenim razmacima vremena. Opaanje uopte kao i naro
ito vid je neka vrsta naroito toplog daha. Zato se za nj kae
da vidi kroz vazduh i vodu; je r se toplom eteru odupire hladan
eter. Kad bi, naime, dah (isparenje) u oima bio hladan, on bi se
raziao im bi se sastao s vazduhom koji mu je slian. A
sad a . . . on1* oi naziva kapijom sunca. Isti su njegovi za
kljuci u vezi sa sluhom i ostalim ulima.
30 Covekova dua je podeljena na tri dela: razum, pamet i
hrabrost. Pamet i hrabrost imaju i ostale ivotinje, ali razum
ima samo ovek.
Sedite due se prua od srca do mozga. Onaj deo to se
nalazi u srcu jeste hrabrost, dok su delovi smeteni u mozgu
pamet i razum. ula su kapljice koje dolaze od mozga. Razum
je besmrtan, a sve ostalo je smrtno. Due dobijaju hranu iz
krvi, a duevne sposobnosti13 su strujanja vetra, jer i one su,
31 kao i due, nevidljive, kao to je eter nevidljiv. Vene, arterije
i tetive su veze due; kad je ona snana i zabavljena sama
274
 sobom, onda rei i njena dela postaju njene veze. A izbaena
iz svog sklopa, ona luta vazduhom kao telo. Hermes je uvar
dua, i zato ga zovu pratiocem i vratarom i Podzemnim Her
mesom, jer on odvaja due iz njihovih tela, te s kopna i mora
vodi ih na odreeno mesto.* Ciste due bivaju odvedene na
32 najvie mesto, a neistim duama nije doputeno da se prib
lie istim duama, ili jedne drugima, nego ih Erinije dre
vezane neunitivim okovima. Vazduh je sav ispunjen duama,
koje zovemo demonima14 ili herojima. Ovi ljudima alju snove
i predskazanja bolesti i zdravlja, i ne samo ljudima, nego i
ovcama i ostaloj stoci; na njih se odnose i oiavanja i oka-
janja, kao i svako proricanje i predskazivanje i slino. Ali,
najvanija stvar u ivotu ljudi je da nagovore due n a dobro
ili na zlo. Blaeni su oni ljudi koji im aju dobru duu; a oni
koji imaju lou duu nikad ne mogu biti spokojni.
33 Pravinost ima snagu zakletve, i zbog toga Zevs ima na
dimak Hrkios (uvar zakletve). Vrlina je harmonija, a to
su i zdravlje i sve dobrot i bog sam; zbog toga kau da je sve
sastavljeno po zakonima harmonije. Prijateljstvo je harmo
nina jednakost. Bogovima i herojima ne treba ukazivati iste
poasti; bogovima uvek, u tihom strahopotovanju, u beloj
haljini, posle izvrenog oienja, a herojima tek od podne
pa nadalje. Oienje se postie okajanjem i kupanjem, zatim
time da se uvamo svakojakog prljanja (kaljanja), da se uz
dravamo od mesa uginulih ivotinja, da ne jedemo iheso
cipalja, cmoperki, jaja, i ivotinja koje se legu iz jaja, boba;
zatim uzdravanjem od svega to propisuju ljudi koji obav
ljaju mistike obrede u hramovima. Kako pria Aristotel u
svom spisu O pitagorejcima, Pitagora je savetovao da se ne
jede bob i zbog njegove slinosti sa stidnim delovima tela, ili
s kapijom Hada. On se jedini nigde ne sastavlja (agnaton
34 gar monon); ili zato to je tetan, ili to je slian po obliku
vasioni, ili zato to pripada oligarsima, je r se oni njima slue
prilikom glasanja. Svojim uenicima je zabranio da podiu sa
zemlje ono to je palo dole, ili zato da bi se navikli da jedu
umereno, ili zato to to ukazuje na neiju smrt. Aristofan u
svojim Herojima, tavie kae: Ne jedite ono to padne sa
stola na zemlju.**
Zabranjivao je da se jedu beli petlovi, jer su oni posveeni
Mesecu i nose odeu kao oni to trae zatitu a to se sma
tralo dobrim stvarima. Posveeni su Mesecu jer oglaavaju
* Hermes Psychopomp0s. Prev.
** Frg. II 1070 Meineke, Comicomm graecorum fragmenta. Prev.
18 275
 vreme dana; zato belo predstavlja prirodu dobra, a crno pri
rodu zla. Ne sme se dirati svete ribe; a ne sme se i bogovima
35 i ljudima iznositi isto, kao ni slobodnim ljudima i robovima.
Hleb se ne sme lomiti, je r su se nekad prijatelji sastajali uz
jedan hleb, kao to varvari rade i dan-danas. Hleb se ne sme
deliti je r ih on sastavlja. Neki ovo objanjavaju kao da se odnosi
na mrtve u Hadu, drugi time da hleb stvara u ratu plaljivce,
neki, opet, tako to od hleba poinje ceo svet.15
Meu vrstim telima najlepa je kugla (sfera), a meu
figurama krug. Starost se moe uporediti sa svim onim to
se smanjuje, dok su porast i mladost isto. Zdravlje znai odr
avanje oblika, a bolest njegovo unitenje. So treba iznositi
na sto da bi nas podsetila na ono to je pravino, je r ona sadri
sve to god primi, i proizlazi iz najistijih izvora, iz Sunca i
mora.
36 Aleksandar pria da je to pronaao u Zabelekama pita-
gorejaca. A ovo to sad dolazi pria Aristotel.
Veliko dostojanstvo Pitagorino nije propustio da pomene
ni Timon u ilima, iako sa zajedljivou. On kae za njega:
Pitagora, sklon fiarobnjakim vetinama i slavi,
prijatelj otmenog izraavanja.
O tome kako je on uvek postajao neko drugi govori Kse-
nofan u jednoj elegiji koja poinje ovako:
Sad u krenuti u drugu oblast, pokazau vam put.
A ono to kae za njega, glasi ovako:
Kad je jednom prolazei putem video neko isprebijano
tene, kau da se saalio i ovako rekao:
Stani, ne udaraj, to je dua moga prijatelja;
prepoznao sam je im sam je uo kako vie.
37 Tako kae Ksenofan. I K ratin m u se narugao u svojoj Pita-
goristkinji i u Tarentincima, gde kae:
Oni su nauili, ako sluajno naiu na nekog stranca,
da ga ispituju o naukama, da ga zbuhe i smute
raznim antitezama, zakljucima, jednainama,
i koliinama i veliinama napunivi mu glavu.
Mnesimah u Alkemonu kae: Otkako pitagoristiki prinosimo
rtve Loksijd, uopte nita to je ivo ne jedemo.
276
38 Aristofan u Pitagoristi kae:
Tvrdi da je posle silaska u Donje carstvo video
pojedine ljude, ali da su se pitagorovci mnogo
razlikovali od ostalih mrtvaca. Jer jedino je s njima
zajedno ruao Pluton zbog njihove pobonosti.
N. Kakav je taj bog, koji uiva u drutvu sa
ljudima punim blata?
I u istom komadu malo dalje:
Hrane se povrem i uz to piju vodu.
A vai i ogrta i prljavtinu
niko ne bi mogao poneti od ostalih mrtvaca.
39 Pitagora je umro ovako. Jednom je u drutvu sa svojim
prijateljima bio u Milonovoj kui. Tada se dogodi da jedan
od onih koji nisu biH dostojni da budu puteni pred njega, iz
osvete i zavisti zapali kuu. Neki tvrde da je to bilo delo samih
stanovnika grada Krotona koji su hteli da se sauvaju od
uspostavljanja tiranije. Pitagora su uhvatili pri pokuaju bek-
stva; on je stigao samo do jednog polja obraslog bobom; tu
je stao izjavivi da vie voli da bude uhvaen nego da'pree
preko njive, i da vie voli da bude ubijen nego da pria o
svom uenju. Tako su ga njegovi goniooi zaklali. Na isti nain
bilo je poubijano vie od polovine njegovih uenika, otprilike
njih etrdeset. Veoma mali broj je pobegao, meu njima Ar-
hip iz Tarenta i Lisis, koga sam ve ranije pomenuo.
40 Meutim, Dikearh pria da je Pitagora umro kao begunac
u Metapontu, u hramu Muza, posle etrdesetodnevnog gladova
nja. Heraklid u svom delu Izvod iz Satirovih ivotopisa kae
da je sahranio na Delosu Ferekida, pa se posle toga vratio u
Italiju, i kad je zatekao Krotonjanina Kilona kako je svima
priredio jednu raskonu gozbu,1on se povukao u Metapont da
tamo gladovanjem zavri svoj ivot, je r vie nije oseao elju
da ivi. Meutim, Hermip pria ovo. Kad su Akragantinci i
Sirakuani bili u ratu, iziao je Pitagora sa svojim uenicima
i pridruio se Akragantincima u prvim redovima; kad su bili
poraeni, zaobiao je jednu njivu zasejanu bobom i tako je
bio ubijen od Sirakuana; ostali, a bilo ih je oko trideset pet,
bili su spaljeni u Tarentu zato to su pokuali da se suprotstave
onima koji su bili na vlasti.
41 Hermip iznosi dragu priu o Pitagori. Naime, kad je do
ao u Italiju, podigao je jedno malo prebivalite pod zemljom.
Svojoj majci je naredio da sve togod se desi zabelei i oznai
vreme, pa d a m u zatim te svoje zabeleke alje, sve do
277
 njegovog povratka. Njegova majka je tako i uradila. Pitagora
se posle izvesnog vremena ponovo pojavio, slab i omraveo.
Otiao je u Skuptinu i izjavio da dolazi iz Donjeg sveta i
proitao im sve to se dogodilo. A ljudi su bili tako uzbueni
njegovim priama da su plakali i poverovali da Pitagora ima
neto boansko u sebi, tako da su ak njihove ene poslali
k njemu da neto od njega naue; te ene su dobile nazive
pitagorejke. To pria Hermip.
42 Pitagora je imao i enu, po imenu Teano, kerku Brontina
iz Krotona. Drugi, opet, kau da je ona bila Brontinova ena,
a Pitagorina uenica. Imao je i kerku Damo, kako tvrdi Lisis
u pismu Hipasu, koji za Pitagoru kae ovako: Mnogi mi pri
aju da i ti nastupa javno kao filozof, to je Pitagora smatrao
nedostojnim, jer, poverivi svojoj keri Damo svoje zabeleke
na uvanje, on joj je izriito naredio da ih ne predaje nikom
izvan kue. I mada je mogla da te spise proda za veliku sumu
novca, ona to nije htela, je r je siromatvo i uputstva svoga
oca cenila vie od zlata, iako je bila ena.
43 Oni su imali i sina Telauga, koji je nasledio oca d, prema
nekima, bio Empedoklov uitelj. Hipobot, naime, tvrdi da je
Empedokle rekao (Erg. 155 D.):
Telauge, slavni sine Teane i Pitagore.
Telaug nije napisao nita, dok je njegova majka neto napi
sala. Pria se takoe da je jednom prilikom, na pitanje ko
liko dana treba da proe pa da ena posle optenja bude ista,
odgovorila: Ako je bila sa svojim muem, onda odmah; a s
drugim nikad. Takoe je savetovala nekoj eni da kad
ide svom muu zajedno s haljinom skine i stid, a kad od
lazi, da ga ponovo obue zajedno s haljinom. Upitana: Koji
stid? ona odvrati: Onaj zbog koga me zovu enom.
44 Da se sad vratimo Pitagori.
Prema podacima Heraklida, Sarapionovog sina, bilo mu je
osamdeset godina kad je umro, a to se slae i s njegovim
sopstvenim opisom ovekovog ivota, mada mnogi tvrde da je
doiveo devedeset godina. Ima nekoliko mojih aljivih pesmica
koje glase ovako (Anth. Pol., VII, 121):
Nisi se samo ti uzdravao mesa ivih bia.
Reci, Pitagora, Tco je jo jeo iva bia?
Kad je dobro peeno i skuvano i posoljeno,
onda to jedemo kad vie nema due.

278
 I (Anth. Plan., V, 34):
Pitagora je bio takav mudrac da i sdm
nije hteo da dira meso i govorio da je to gri,
ali je hranio druge. Divim se mudracu; on sam nije
hteo da ini greh, a druge je navodio na gri.
45 I opet (Anthol. Plan., V, 35):
Kad bi hteo da shvati mudrost Pitagorinu,
pogledaj sredite Euforbovog tita.
Jer on kae: Ja sam ve ranije bio ovek; a po ovoj izjavi,
on je u isto vreme bio i nije bio.

I jo jedna o tome kako je umro:

Avaj, zato je Pitagora toliko potovao pasulj?
I umro je meu svojim sopstvenim uenicima.
Bila je neka njiva pasulja; da ga ne bi pogazio,
on je na raskrsnici bio ubijen od Akragantinaca.
46 U punoj snazi je bio u ezdesetoj olimpijadi (532528), a
njegova kola se odrala do devete ili desete generacije. Po-
slednji pitagorejci, za koje je jo Aristoksen znao, bili su Kse-
nofil iz trakijske Halkidike, i Fanton iz Flijunta, i Ehekrat, i
Diokle i Polimnast, takoe iz Flijunta. To su bili uenici Filo-
laja i Eurita iz Tarenta.
U isto vreme su ivela etiri oveka po imenu Pitagora,
ne mnogo udaljeni jedan od drugoga po vremenu. Jedan je iz
Krotona, ovek sa sklonostima tiranina; drugi je dz Flijunta,
atleta (neki kau da je obavljao posao mazaa uljem*); trei
iz Zakinta; etvrti, ovaj na, koji je otkrio tajne filozofije i
uio ih; na njega se odnosi i izreka On je rekao koja je
postala poslovina. Neki kau da je iveo jo jedan Pitagora,
vajar iz Regija, za koga se misli da je prvi pronaao zakone
47 ritma i simetrije; jo jedan vajar sa Samosa; zatim jedan lo
besednik; jedan lekar koji je pisao o kili, a napisao je neto
u vezi s Homerom; zatim jo jedan koji je, prema prianju
Dionizijevom, pisao o dorskim starinama. Eratosten tvrdi, a
to isto kae i Favorin u osmoj knjizi Raznih pria, da je ovaj
prvi put po pravilima vetine boksovao u etrdeset osmoj
olimpijadi (588584), sa dugakom kosom i obuen u purpurno
48 odelo; on je bio iskljuen iz borbe sa deacima, pa se, praen
* sholion.

279
 smehom, odmah obratio mukarcima i pobedio. To pokazuje i
Teetetov epigram (Anthol. Plan., III 35):
Strane, zna li nekog Pitagoru sa dugakom kosom,
Samljanina, borca o kome se peva?
Ja sam Pitagora; a ako neko od Elejaca ispria kakva
su moja dela, rei e da ne govori istinu.
Favoriti pria da je ovaj na Pitagora upotrebljavao defi
nicije u matematikoj materiji; u jo veoj m eti to su prime-
njivali Sokrat i njegovi uenici, a posle toga Aristotel li stoici.
Kau da je on prvi nebo nazvao kosmosom i rekao da je
Zemlja okrugla. Meutim, Teofrast tvrdi da je to bio Parm e-
49 nid, a Zenon opet, da je to bio Hesiod. Kau da je njegov pro
tivnik bio Kilon, kao to je Antiloh bio protivnik Sokrafcov.
Atleti Pitagori bio je posveen i ovaj epigram (Anthol.
Plan., III 16):
Ovaj doe u Olimpiju da se boksuje sa eacima,
Pitagora, sin Kratejev, sa Samosa.
Filozof je napisao i ovo pismo:
I ti, moj najdrai prijatelju, da nisi bio roen u ot-
menijoj porodici i slavniji, digao bi se i napustio Milet.
Ali slava tvojih predaka te zadrala, kao to bi zadrala
i mene da sam liio na Anaksimena. Ali, ako ti najbolji
ljudi ostave gradove, onda e njihova dika i ponos nes
tati, a opasnost od Persijanaca e porasti. Nije uvek dobro
istraivati nebo; mnogo je lepe sluiti svojoj rodnoj zem
lji. Je r i ja ne ivim samo u svojim raspravama, nego
uestvujem i u ratovima koje Italici vode meu sobom.
50 Poto smo sad zavrili nau priu o Pitagori, treba da
govorimo o uvenim pitagorejcima. Posle njih e doi filo
zofi koje neki nazivaju sporadinim. Posle toga emo dodati
i red svih filozofa vrednih pomena, do Epikura, kao to smo
ve ranije rekli17. O Telaugu smo ve govorili; sad treba najpre
da govorimo o Empedoklu, jer on je prema nekim podacima
bio Pitagorin uenik.
280
 GLAVA 2. EMPEDOKLE
(484424. pre n. e.)
51 Po Hipobotovu prianju, Empedokle je bio sin Metonov i
unuk Empedoklov, rodom iz Akraganta. To potvruje i Timej
u petnaestoj knjizi svojih Istorija, i uz to dodaje da je Empedok
le, pesnikov ded, bio ugledan ovek. Slino pria i Heraklid u
knjizi O bolestima, da je poreklom iz uvene porodice, i da je
njegov ded drao ergelu. Eratosten u svom delu O olimpijskim
pobednicima kae da je Metonov otac pobeddo u sedamdeset
prvoj olimpijadi (496. pre n. e.) i kao svedoka za to navodi
52 Aristotela. Gramatiar Apolodor kae u Hronici:
bio je sin Metonov, i Glauk kae da je
doao u Turije, koji je grad upravo tada bio osnovan (445444).
Zatim dodaje:
Oni to priaju da je, prognan iz domovine,
stigao u Sirakuzu i tamo se na njihovoj strani
borio protiv Atinjana, izgleda mi, potpuno se varaju.
Jer u to doba on ili vie nije bio iv, ili
je pak bio veoma istar, a to ne izgleda thno.
Je r i Aristotel i Heraklid tvrde da je umro u 60. godim ivota.
A pobednik u sedamdeset i prvoj olimpijadi je bio ded ovoga
sa istim imenom.
Tako Apolodor u isto vreme kazuje i vreme i injenice.
53 Meutim, Satir u svom delu Biografije tvrdi da je Empedokle
bio sin Eksenetov, a i sam je ostavio sina Ekseneta, i da je u
toj olimpijadi ba Empedokle pobedio u konjskim trkama, dok
je njegov sin pobedio u rvanju, odnosno u tranju kako
kae Heraklid u svom delu Izvodi. A ja naoh u Favorinovim
Uspomenama da je Empedokle posmatraima podneo rtvu, i
to vola napravljena od meda i jemenog brana, i da je imao
brata Kalikratida. Piitagorin sin Telauges, u pismu upuenom
Filolaju, tvrdi da je Empedokle Arhinomov sin.
54 Da je bio rodom iz Akraganta na Siciliji, tvrdi on sam
na poetku svoga dela Katharmoi.*
O prijatelji, koji ivite u velikom gradu
pored utog Akraganta, sasvim blizu tvrave.
Toliko, dakle, o njegovom poreklu.
* Katharmi = ienja. Preo.

281
 Timej u devetoj knjizi Istorija tvrdi da je bio Pitagorin
uenik i dodaje da je tada bio uhvaen u krai njegovih pre
davanja, pa je, kao i Platon18, bio iskljuen sa predavanja u
koli. Dalje, da i on sam pominje Pitagoru ovim reima:
Tamo meu njima je iveo ovek sa natoveanskim znanjem,
koji je imao najvee bogatstvo mudrosti.
55 Neant kae da su sve do vremena Filolaja i Empedokla
svi pitagorejci uestvovali u zajednikim raspravama. Ali kad
je Empedokle svojom pesmom objavio njihovo uenje svima,
oni donesoe odluku da svoja uenja ne saoptavaju vie ni
jednom pesniku. Kae da se to isto dogodilo i Platonu, jer je
njem u bio zabranjen pristup. A iji je Empedokle bio uenik,
nije pomenuo. J e r ono pismo koje se pripisuje Telaugu i nje
gova tvrdnja da je Empedokle bio uenik i Hipasov i Bronti-
nov on smatra nedostojnim poverenja.
Teofrast tvrdi da se ugledao na Parmenida i da ga je imi
tirao u svojim pesmama, je r je i Parmenid izneo rasprave
56 O prirodi u stihovima. Meutim, Hermip tvrdi da Empedokle
nije bio pristalica Parmenida, nego Ksenofana, s kojim je i
zajedno iveo i da se ugledao na njegovu poeziju, i da je tek
kasnije naiao na pitagorejce. Alkidam nam u svojoj raspravi
0 fizici pria da su Zenon i Empedokle bili Parmenidovi
uenici otprilike u isto vreme, da su ga posle toga napustili,
i, dok je Zenon stvarao svoj sopstveni sistem, Empedokle je
postao Anaksagorin i Pitagorin uenik, ugledajui se na ovoga
1 dostojanstvenim ivotom i ponaanjem, a na onoga u svojim
istraivanjima prirode.
57 Aristotel u svom delu Sofist kae da je Empedokle pro
naao retoriku, a Zenon dijalektiku. U svojoj raspravi O pes-
nicima on kae da je Empedokle pripadao Homerovoj koli i
da je bio veoma snaan u izraavanju, pun metafora, kao i u
pi-hneni svih ostalih pesnikih sredstava. On takoe tvrdi
da je pisao i druge pesme, naroito o Kserksovom napadu, i
himnu Apolonu, koju je jedna od njegovih sestara (ili, prema
Hijeronimu, njegova kerka) kasnije spalila. Himnu je uni
tila nenamemo, a pesmu o Persijancima namemo zato to nije
58 bila dovrena. Uopte uzev, tvrdi da je Empedokle pisao i tra
gedije politike rasprave. Ali Sarapdonov sin Heraklid trage
dije pripisuje nekom drugom piscu. Hijeronim tvrdi da je
naiao na etrdeset tri drame, a Neant kae da je Empedokle
ove tragedije pisao u mladosti, i da je on lino naiao na sedam
ovih tragedija.
282
 Satir u Biografijama kae da je Empedokle bio i lekar i
izvrstan besednik; Gorgija iz Leontina je svakako' bio njegov
uenik, ovek koji se isticao u govornikoj vetini i koji je
pisao raspravu o umetnosti. Apolodor u svojoj Hronologiji
kae za Gorgiju da je iveo sto devet godina. Satir za ovog
59 istog Gorgiju navodi da je izjavio da je on lino bio prisutan
kad je Empedokle izvodio neke maije. Stavde, on tvrdi da
Empedokle u svojim pesmama i sam daje izjavu o tome i jo
mnogo emu drugom kad kae:
Saznae za sve lekove koji odstranjuju bolesti i starost
je r u samo za tebe sve to da uradim. Ti e zadrati snagu
neumornih vetrova koji nastaju i briu zemljom, pustoe ito-
rodne njive svojim duvanjem. I, ako to bude eleo, ponovo
e pozvati vetrove natrag za nagradu. Ti e posle tamnih
kia proizvesti suu za ljudski rod, i posle letnje sue ti e opet
izazvati tokove vode koji hrane drvee, da ponovo liju s neba.
Ti e iz Hada dovesti natrag snagu umrlog oveka.
60 I Timej u osamnaestoj18 knjizi kae da su se tome oveku
veoma divili. Kad su jednom na primer, etezijski* vetrovi po
eli snano da duvaju i da se letina kvari, on je naredio da se
oeru magarci i da se od njihove koe naine mehovi. Te
mehove je on postavio po brdima i uvicima da bi uhvatili
vetrove. I zbog toga to je zaustavio vetrove, njega prozvae
Kolisanemas**. Heraklid u svojoj knjizi O bolestima kae
da je on i Pauzaniji dao podatke o nekoj eni u zanosu. Po
prianju Aristipa i Satira, ovaj je Pauzanija bio njegov in
timni prijatelj, kome je takoe posvetio svoju pesmu O prirodi:
61 Cuj me, Pauzanijo, sine mudrog Anhita...

Pored toga je napisao jo jedan epigram posveen njemu:

Lekara Pauzanija, slavnog sina Anhitova,
junaka Asklepijaa, odgajila je domovina Gela.
On je mnoge ljude koji su ginuli u tekim bolestima
vratio natrag iz nepristupanih dvorova Perzefone.
Heraklid tvrdi da je ona ena u zanosu doivela da je trideset
dana njeno telo odravao bez daha i kucanja bila. Zato ga je

* Etezijski vetrovi su vetrovi koji periodino duvaju leti sa severo-

zapada.
** tj. onaj to odbija vetrove.

283
 i nazvao lekarom i udotvorcem, pri emu se pridravao i sle-
deih stihova (DK 31 B 112):
62 Dragi prijatelji, koji ivite u velikom gradu koji se
sputa dole ka utom Akragantu, koji mislite o dobrim
delima, da ste mi zdravo! Ja meu vama boravim kao besmrtni
bog, ne vie kao smrtan ovek, potovan od sviju, kao
to treba, ovenan trakama i rascvetanim vencdma.
Cim uem u napredne gradove sa ljudima i enama,
odmah mi se ukazuje potovanje; a desetine hiljada idu
za mnom raspitujui se gde je put ka sticanju spasa.
Jedni trae proroanstva, drugi koji pate od svakovrsnih
bolesti raspituju se da uju poruku o izleenju.
63 Heraklid kae da je Akragant nazvao velikim poto ima
osam stotina hiljada stanovnika. Zato je Empedokle, pria on
dalje, rekao da ivi u raskoi: Akragantinci ive u izobilju
kao da e sutra umreti, a kue grade kao da e veito iveti.
Pria se da je ba ovu pesmu Katharmoi recitovao Kleomen
u Olimpiji; to isto kae i Favorin u Uspomenama. I Aristotel
kae da je on bio slobodouman ovek i neraspoloen prema
svakoj vrsti vladavine, tako da bi i sam kraljevski presto
odbio kad bi mu bio ponuen, kao to kae Ksantos za njega
64 oigledno zato to je vie voleo skroman ivot. To isto je
rekao i Timej, i u isto vreme dao i razlog zato je Empe-
dakle bio demokratski nastrojen. Pria se, naime, kako je jed
nom bio pozvan na ruak kod nekog od upravljaa (arhonata),
i kad je ruak ve odmakao, a vino jo nije bilo izneto na sto,
mada su ostali gosti utali, on, naljutivi se, naredi da se
iznese vino. Onda je domain izjavio da oekuje dolazak jednog
slubenika Skuptine. A kad je on stigao, postao je voditelj
gozbe*, oigledno zato je r je tako naredio domain, ija je
namera da postane tiraninom samo malo bila prikrivena; jer
on je naredio gostima da piju vino, ili e im ga sipati na
glavu. Tada Empedokle nije nita rekao, ali je sutradan obo
jicu izveo pred sud i postigao da i domain i simpozij arh budu
osueni na smrt. Ovo je, dakle, bio poetak njegove politike
karijere.
65 I kad je lekar Akron traio od saveta mesto da postavi
ocu spomenik, zbog toga to je bio istaknut meu lekarima,
ustao je Empedokle i zabranio to jednim govorom u kome je
opirno govorio o jednakosti, pa je postavio i ovo pitanje:
* Simpozij arh. Prev.

284
 Koji natpis emo staviti na spomenik? Moda ovaj (Anthol.
Plan., V 4):
Uzvienog lekara Akrona, Akrovog sina, iz Akraganta,
krije strma uzviica najstrmijeg rodnog grada.
Drugi autori drugi stih ovako navode:
dri visoki grob na najviem vrhu.
Neki ovo pripisuju Simonidu.
66 Kasnije je Empedokle ukinuo i skuptinu od hiljadu la
nova, tri godine poto je ona bila uspostavljena, a to dokazuje
da je on ne samo bio bogat ovek, nego da je pripadao i
demokratski nastrojenim graanima. U svakom sluaju Timej
u svojoj jedanaestoj i dvanaestoj knjizi0 pominje ga, naime,
esto kae da on nije bio zadovoljan tokom stvari u dr
avi, kao i da se u svojim pesmama tu i tamo pokazuje kao
hvalisav i samoljubiv ovek. Empedokle, naime, kae:
Pozdravljeni, ja sam meu vama besmrtni bog, ne vie
smrtan ovek.
I tako dalje. U vreme kad je boravio u Olimpiji zahtevao je
vee potovanje, tako da se u skupovima vie nije pominjao
niko osim Empedokla.
67 Meutim, kasnije, kad se Akragant saalio na njega, po
tomci njegovih linih neprijatelja ustali su protiv toga da se on
vrati nazad. Zato je otiao na Peloponez i tamo umro. Ni Ti-
mon ga nije ostavio na miru, nego ga zadirkuje ovim reima:
I Empedokle, koji je narodu govorio varljive rei,
sve to je postojalo vrsto razdvojio je,
a principi koje je postavio trae drugoga da ih objasni.
O njegovoj smrti postoje razne prie. Tako nam Herakli21,
poto je ispriao o eni u zanosu, kae da se Empedokle prosla
vio zato to je m rtvu enu otpustio kao ivu, i pria dalje da
je prineo i rtvu blizu Peisianaktove njive. Neki od njegovih
68 prijatelja bili su pozvani da prisustvuju tom inu, meu njima
i Pauzanije. Posle toga i zavrene gozbe neki su se rasturili i
otili da se odmaraju, neki ispod drvea na susednoj njivi, a
drugi gde im je bilo zgodno, dok je Empedokle ostao na svom
mestu gde je sedeo za stolom. U zoru svi ustadoe, samo njega
jedinog nije bilo. Poeli su da ga trae, i pitae sluge, a ovi
odgovorie da ga nisu videli. Jedan od njih je izjavio da je
285
 usred noi uo neobino jak glas koji je dozivao Empedokla,
kad je posle toga ustao, spazio je neku svetlost sa neba i sjaj
svetiljki i nita drugo. I kad su se ljudi uplaili zbog svega to
se dogodilo, sie Pauzanija i poalje neke ljude da ga potrae.
A kasnije im je zabranio da se trude oko toga tvrdei da su
se dogodile stvari dostojne molitve, i da sad treba da mu
prinesu rtvu poto je postao bog.
69 Hermip pria da je Empedokle izleio neku Panteju iz
Akraganta, od koje su svi lekari bili digli ruke, i da je on
zbog toga prinosio rtvu; pozvanih je bilo oko osamdeset. Hi-
pobot, pak, tvrdi da je ustao i odmah krenuo na put prema
Etni, i poto je stigao tamo, bacio se u krater i odmah nestao,
je r je eleo da uvrsti priu o sebi da je postao bog. Kasnije
se saznala istina, kad je plamen izbacio jednu od njegovih
sandala, je r je bio navikao da nosi sandale od bronze. Tim
priama se usprotivio Pauzanije22.
70 Diodor iz Efeza, piui o Anaksimandru, kae da se Em
pedokle ugledao na njega time to je usvojio teatralni nain
govora i oblaio sveane haljine. Kad se meu stanovnicima
Selinunta pojavila neka bolest zbog smrada koji se irio iz
oblinje reke, tako da su i graani umirali, a njihove ene
pobacivale, kau da je Empedokle smislio da o svom troku
dovede vodu oblinjih dveju reka, i poto su se reke pomeale,
voda je postala slatka. Tako je prestala boletina. Kad su jed
nom prilikom Selinunani odravali neku sveanost pored reke,
pojavio se Empedokle. Svi su se digli, pozdravili ga sveanim
pozdravom i pomolili mu se kao bogu. I u elji da potvrdi to
71 miljenje, on je skoio u vatru. Ovim se priama protivi Timej,
koji jasno kae da je on otiao na Peloponez i da se uopte
nije vratio, pa je zato, kae Timej, njegova sm rt zavijena u
tamu. Protiv Heraklidovog opisa Empedoklove smrti Timej
govori u 14. knjizi, izrino pominjui Heraklida. On kae da
je Peisianakt Sirakuanin i da nema nikakve njive u Akra-
gantu. A da se prepriavala neka takva pria, Pauzanija bi
svom prijatelju svakako podigao spomenik kao bogu, u obliku
statue ili rtvenika, je r je bio imuan ovek. Kako je mogao
skoiti u krater, nastavlja on, koji nijednom nije pomenuo
72 mada se nalazi sasvim blizu? Umro je, dakle, na Peloponezu.
Uopte nije nikakvo udo to njegovog groba nema, je r nema
grobova ni mnogih drugih ljudi. Posle ovih rei Timej na
stavlja: Heraklid je upravo taj skuplja neverovatnih pria,
je r pria i to kako je neki ovek pao sa Meseca.
Hipobot iznosi da je ranije u Agrigentu postojala jedna
Empedoklova statua, pokrivena, a kasnije jedna druga ispred
286
 rimske gradske venice, pa je oigledno da su je Rimljani pre-
mestili na to mesto. Statue s natpisima postoje ak i sada.
Neant iz Kizika, koji je priao i o pitagorejcima, kae da su
posle Metonove smrti poele da se javljaju klice tiranije, i
tada je Empedokle nagovorio Agrigentince da prestanu s ne
suglasicama i da u politiku uvedu jednakost.
73 Budui da je bio bogat, mnogim devojkama iz grada koje
su bile siromane, dao je miraz. Zbog tog bogatstva, kako pria
Favorin u svojim Uspomenama, oblaio se u purpurnu haljinu
sa zlatnim pojasom preko nje; nosio je sandale od bronze i
delfski venac*. Imao je dugaku kosu. Redovno su ga pratili
deaci. Uvek je bio dostojanstven, i ovo dostojanstvo u dranju
je sauvao do kraja ivota. Takav je eleo da izgleda pred sve
tom; kad bi ga sretali sugraani, oni bi u njegovom dranju
zapazili znak kraljevskog dostojanstva. A kasnije, prilikom od
laska kolima na neku sveanost u Mesenu, on je pao i slomio
nogu. To mu je navuklo bolest, od koje je i umro, doivevi
sedamdeset i sedam godina. Njegov se grob nalazi u Megari.
74 Sto se tie njegovih godina, u tome se Aristotelova pria
razlikuje. On kae da je umro kad mu je bilo ezdeset godina,
dok drugi tvrde da mu je bilo sto devet godina. U naponu
snage je bio oko osamdeset etvrte olimpijade (444441). De-
metrije iz Trezena, u svom delu Protiv sofista, kae za njega,
podeavajui Homerove rei (Odiseja, XI, 2789):
Vezao je omu koja je visila sa visokog drveta,
uvukao vrat u nju, i dua je otila u Had.
U ranije pomenutom pisamcetu Telaugovom28 pria se da
je zbog duboke starosti skliznuo u more i udavio se. Sve to
i toliko mnogo se prepriava o njegovoj smrti.
Ima takoe jedan moj, pomalo zajedljiv, epigram na njegov
raun, koji glasi ovako (Anthol. Pal., VII, 123):
75 I ti si, Empedokle, oistio svoje telo brzim plamenom,
i popio si vatru iz besmrtnih kratera.
Ja neu rei da si se po svojoj sopstvenoj odluci bacio
u strujanje Etne: eleo si da se sakrije, pa si pri tom
upao u nju protiv svoje volje.
I jo jedan epigram (A nth. ., VII 124):
Zaista se pria kako je Empedokle pao sa kola, slomio
desnu nogu i umro; ali ako je skoio u plamene kratera i tako
upio ivot, kako to da se njegov grob jo uvek pokazuje
u Megari?
* od lovorova lia. Preo.

287
76 Njegovo je uenje bilo ovo. Postoje etiri elementa: vatra,
voda, zemlja i vazduh, pored prijateljstva, kojim su ovi ele
menti povezani, i borbe, kojom se oni odvajaju. Ovo su nje
gove rei:
Sjajni Zevse, i ivotvoma Hero i Aidoneju,
i Nestis koja svojim suzama vlai izvor smrtnog ivota.
pri emu Zevs znai vatru, Hera Zemlju, Aidonej vazduh i
Nestis vodu.
I oni se neprestano menjaju, i to nikad ne prestaje, kao
da je ovaj poredak stvari vean. Zatim dodaje:
as Ljubav spaja sve ujedno,
as opet sve (stvari) odlaze na razne strane
usled mrnje (koju stvara) Zavada.
77 Sunce naziva ogromnim skupom vatre, i ono je vee od
Meseca; Mesec ima oblik diska, a nebo je kristalno. Dua prima
razliite oblike ivotinja i biljaka. Zato kae:
Bio sam jednom i deak i devojka, bun i ptica,
i riba koja skae iz mara.
Njegove pesme O prirodi i Katharmoi imaju oko 5000
stihova, a njegovo predavanje o medicini oko 600.
O tragedijama smo govorili ranije.

GLAVA 3. EPIHARM
(550i60. pre n. e.)
78 Epiharm je bio sin Helotalov, rodom sa Kosa. I on je bio
Pitagorin uenik. Kad mu je bilo tri meseca odveden je u
Megaru, na Siciliji, a odande u Sirakuzu kao to nam sam
pria u svojim spisima. Na njegovoj statui nalazi se ovaj epi
gram (A nth. Pal., VII 125):
Ako veliko Sunce nadmaa sjajem ostale zvezde
i ako more ima veu snagu od reka:
Tvrdim da se Epiharm toliko isticao mudrou,
on koga je ova domovina Sirakuana krunisala.
Ostavio je za sobom uspomene sa fiziolokim, gnomolokim
(etikim) i medicinskim raspravama. U veini svojih uspomena,
pored stihova, zabeleio je primedbe kojima jasno pokazuje da
su spisi njegovi24. Umro je u starosti od devedeset godina.
288
 GLAVA 4. ARHITA
(etvrti vek pre n. e.)
79 Arhita, sin Mnesagorov, a po Aristoksenovom prianju,
Hestijajev rodio se u Tarentu. Takoe je bio Pitagorin ue
nik. To je bio onaj ije je pismo spasio Platona kad je trebalo
da bude ubijen od Dionizija. Divili su mu se svi zbog njegove
velike uenosti na svim poljima. Tako je bio vrhovni zapo-
vednik svoga grada sedam puta, mada je zakon spreavao da
neko moe biti komandant due od jedne godine. Imamo dva
pisma koja mu je bio uputio Platon, poto je on prvi napisao
ovakvo pismo:
80 Arhita pozdravlja Platona,
Milo mi je to si se oslobodio svoje bolesti, kao to
si i sam poruio, a i preko Lamiska. Sto se tie samih
spisa, mi smo otili u Lukaniju gde pronaosmo prave
Okelove potomke. Rasprave25 O zakonu, O kraljevstvu,
0 pobonosti i O poreklu vasione sad su u mojim rukama,
1 poslao sam ih tebi sve. Ostatak se, meutim, nigde ne
moe pronai; ako se pojave, dobie ih.
To je Arhitino pismo. A Platon m u je odgovorio
ovako:26
81 Platon pozdravlja Arhitu i eli mu sve dobro,
S neobinim zadovoljstvom primili smo memoare koje
si poslao i veoma se divim i samom piscu, i izgleda mi
kao veoma dostojan svojih predaka. Oni dooe, ka
ko se pria, iz Mire, i to su bili oni koji su napustili
Troju za vreme Laomeonta, valjani ljudi, kao to nam
svedoi mit o njima. Moje rasprave, o kojima si mi pisao,
jo nisu onako kako treba, ali sam ih poslao tebi onakve
kakve su. Obojica se slaemo u tome kako ih valja uvati,
pa nema potrebe nita da se u tom pogledu savetuje.
Pozdravljen!
82 To su, dakle, pisma koja su izmeu njih bila izmenjena.
Postojala su etiri Arhita. Prvi ovaj ovde, drugi muziar
iz Mitilene, trei autor jednog spisa o zemljoradnji, etvrti
pesnik epigrama. Neki kau da je bio i peti, arhitekta, kome se
pripisuje delo O mehanici i koje poinje ovako: Ovo sam na
uio od Teukra iz Kartagine. Za muziara se pria da je,
kad mu je prebacivano to ga ne mogu uti, on odgovorio:
Umesto mene e govoriti moj instrument.
19 Dlogen 289
 Aristoksen pria da ovaj pitagorejac nikad nije bio pobe-
en dok je bio vojskovoa; a kad se jednom povukao s polo
aja zapovednika jer su mu zavideli, vojska je odmah bila
zarobljena od neprijatelja.
83 On je prvi mehaniku doveo u jedan sistem primenjujui
principe matematike; takoe je prvi primenio mehaniko kre
tanje prilikom jedne geometrijske konstrukcije, kad je, naime,
pokuavao da pomou preseka polucilindra (poluvaljka) pro
nae dve srednje proporcionale da bi udvostruio kocku. U
geometriji je, kako svedoi Platon u Dravi (528 B), prvi
pronaao kocku.

GLAVA 5. ALKMEON
(Oko 500. pre n. e.)
Alkmeon je bio rodom iz Krotona. I on je bio Pitagorin
uenik. Pisao je uglavnom o medicini, ali bi se s vremena na
vreme dotakao i prirodne filozofije, kao, na primer: U ljudskim
stvarima veina se javlja u parovima. Izgleda da je on prvi
napisao raspravu o fizici; tako pria Favorin u arenoj istoriji.
Izjavio je takoe da su Mesec i sva tela koja su iznad njega
po prirodi vena.
Bio je Peiritov sin, kako i sam pripoveda na poetku svoje
rasprave: Ovo su rei Alkmeona iz Krotona, sina Peiritova, koji
je govorio Brortinu, Leonu i Batilu: O svim nevidljivim
stvarima, kao i o smrtnim (zemaljskim) stvarima, samo bo
govi imaju sigurno znanje; mi ljudi moemo imati samo na-
sluivanje o svemu. I tako dalje.
Smatrao je takoe da je dua besmrtna i da se nalazi stalno
u pokretu, kao Sunce.

GLAVA 6. HIP AS
(etvrti vek pre n. e.)
84 Hipasos iz Metaponta takoe je bio pitagorejac. On je
uio da postoji odreeno vreme koje je potrebno da se izvre
promene u vasioni, i da je vasiona ograniena i da se nalazi
u stalnom pokretu.

290
 Prema tvrenju Demetrija u delu Ljudi sa istim imenom,
on nije ostavio nita napisano. Postojala su dva Hipasa, ovaj
i drugi, koji je napisao Lakedemonski ustav u pet knjiga. 1
sam je bio Spartanac.

GLAVA 7. FILOLAJ
(peti vek pre n. e.)
Filolaj iz Krotona bio je pitagorejac. Od njega je Platon
traio da Dion kupi Pitagorine rasprave.* (Dion) je ubijen jer
su mislili da kuje zaveru protiv tiranije. Evo ta sam ja napi
sao za njega (Anthol. Pal., VII, 126):
Tvrdim da se najvie treba uvati sumnje.
Nesrean si, iako ne radi to, nego samo namerava.
Tako je nekad i rjdnd Kroton usmrtio Filolaja
jer mu je izgledalo da on eli da bude njihov vladar.
85 On ui da se sve zbiva po zakonu nude i harmonije. Prvi
je tvrdio da se Zemlja okree u krugu; drugi tvrde da je to
izjavio Hibeta iz Sirakuze.
Napisao je jednu knjigu. Hermip pria da je neki pisac
izjavio da je filozof Platon, kad je dolazio na Siciliju tiraninu
Dionizdju, tu knjigu kupio od Filolaj evih roaka za etrdeset
aleksandrijskih srebrnih mina, i da je posle, po njoj, napisao
svoje delo Timej. Drugi, opet, kau da je Platon to dobio zato
to je kod Dionizija uspeo da bude osloboen iz zatvora neki
Filolajev uenik. Demetrije kae u delu Homonimi da je Filo
laj prvi objavio Pitagorine rasprave i da im je dao naslov
O prirodi. One su poinjale ovako: Priroda je u kosmosu bila
sastavljena od neogranienog i ograniavajueg, a tako je i
celokupna vasiona i sve ono to se u njoj nalazi.

GLAVA 8. EUDOKS
(407357. pre n. e.)
86 Eudoks, sin Eshinov, sa Knida, bio je astronom, geometar,
lekar i zakonodavac. Geometriju je sluao kod Arhite, medicinu
kod Sicilijanca Filstiona, tako pria Kalimah u svom delu
Pinakes (slike). Sotion u Redosledu filozofa kae da je bio i
* Diog. L., III, 9.
19 291
 Platonov uenik. Kad mu je bilo dvadeset tri godine, iveo je
u tekim prilikama. Tada ga je privukla slava sokratika pa
je zajedno s lekarom Teomedontom krenuo u Atinu; ovaj ga
je izdravao. Drugi kau ak da je bio Teomedontov miljenik.
Poto se nastanio u Pireju, svakoga dana je odlazio u Atinu,
87 sluao tamo predavanja sofista i vraao natrag u Pirej. Poto
je tamo proveo dva meseca, vratio se kui, i potpomognut od
prijatelja, otiao je u Egipat u drutvu lekara Hrizipa, nosei
sa sobom preporuke Agesilajeve za Nektanabisa; a ovaj ga je
upoznao sa svetenicima. Tamo je ostao godinu i etiri meseca
obrijane brade i obrva, i tamo je, kako neki kau, napisao
delo Oktaeteris17. Odande je otputovao u Kizik i u Propontidu,
gde je drao predavanja kao sofist. Posetio je i Mauzolu. Posle
toga se najzad vratio u Atinu, zajedno s velikim brojem svojih
88 uenika. Neki kau da je to uradio da bi naljutio Platona to
ga ovaj u poetku nije primio. Drugi priaju da je jednom
prilikom, kad je Platon odravao gozbu, namestio stolove u
polukrug, jer je bilo mnogo zvanica. Aristotelov sin Nikomah
kae da on tvrdi da je zadovoljstvo dobro. U domovini su ga
sveano doekivali, a dokaz za to je glasanje koje je izvreno
u vezi s njim. Postao je takoe veoma uven u itavoj Grkoj
jer je pisao zakone svojim sugraanima. Tako pria Hermip
u etvrtoj knjizi svoga dela O sedmorici filozofa. Pisao je i
dela o astronomiji i geometriji i jo neka druga dela vredna
pominjanja.
89 Imao je tri keri: Aktidu, Filtidu i Delfidu. Eratoster. kae
u svojim spisima posveenim Batonu da je napisao i Dijaloge
pasa. Drugi tvrde da su to napisali Egipani na svom jeziku,
a da je on to preveo i objavio u Grkoj. Njegova predavanja
o bogovima i vasioni i o nebeskim pojavama sluao je Erinejev
sin Hrizip, sa Knida, a o medicini sluao je Filistiona sa Si
cilije.
Ostavio je izvesne spise. Njegov je sin bio Aristagora, koji
je imao sina Hrizipa, a Hrizip je bio Uenik Aetlijev. Ovome
(Hrizipu) se pripisuje medicinsko delo o leenju oka, je r se
interesovao za probleme prirodnih nauka.
90 Postoje tri Eudoksa: prvi je ovaj na, drugi istoriar
sa Rodosa, a trei Sioilijanac, sin Agatoklejev, pesnik komedije,
koji je odneo tri gradske pobede, pet Lenejskih pobeda
kako pria Apolodor u Hronici. Nalazimo jo jednog lekara
sa Knida koga Eudoks pominje u svojoj knjizi Geografija,
koji je ljudima savetovao da neprestano jaaju svoje udove
svim moguim gimnastikim vebama, a isto tako i svoja
ula.
292
 Isti autor (Apolodor) kae da je Eudoks sa Knida bio u
najboljoj snazi oko sto tree olimpijade (368364) i da je
otkrio tajnu krivih linija. Umro je u pedeset treoj godini
ivota. Kad je boravio u Egiptu s Honufisom iz Heliopolisa,
njegov ogrta je olizao sveti bik Apis. Po tome su svetenioi
prorekli da e biti slavan, ali kratkog veka; tako bar pria
Favorin u svojim Uspomenama.
91 I mi smo mu posvetili jedan ovakav epigram (Anthol.
P al, VII, 744):
Pria se da je u Memfisu Eudoks lsaznao svoju buduu
sudbinu od bika sa divnim rogovima; istina, bez posredstva rei.
Jer odakle biku dar govora? Priroda mladom Apisu nije dala
govorljiva usta. Ali, stojei pored Eudoksa, on je olizao
njegov ogrta i tim jasno predskazao: Brzo e zavriti ivot.
Zato ga je brzo zadesila sudbina, poto je pedeset i tri
puta video izlazak Plejada.
Njega su, umesto Eudoksom, nazivali Endoksom (Slavnim)
zbog sjaja njegovog imena.
Poto smo zavrili o slavnim pitagorejcima, govoriemo sad
o takozvanim sporadinim filozofima.* Najpre treba da go
vorimo o Heraklitu.

boi spordden filozofi izvan filozofskog pravca. Prev.

293
 KNJIGA IX
GLAVA 1. HERAKLIT
(oko 500. pre n. e.)
1 Heraklit, sin Blosonov ili kako neki kau, Herakontov,
bio je rodom iz Efeza. U naponu snage* bio je u ezdeset
devetoj olimpijadi (504500). Bio je gord kao malo ko i s
prezirom je posmatrao okolinu, kao to se moe videti iz nje
gove knjige u kojoj kae: Sveznalatvo ne ui razumevanju.
Inae bi nauilo S Hezioda i Pitagoru, ili, dalje, i Ksenofana i
Hekataja. Je r je jedno mudrost: razumeti misao kao ono to
vodi ivot svuda i u svemu. Obino je govorio da je Homer
zasluio da ga izbace iz spiskova takmiara i da dobije batine,
a isto tako i Arhiloh.
2 Govorio je takoe: Pre valja gasiti drskost nego izbija
nje vatre. Ljudi moraju da se bore za zakone onako kao to
se bore za gradske bedeme. On napada i Efeane to su pro-
terali njegovog prijatelja Hermodora. On kae: Efeani bi
postupili kako treba kad bi svi pomrli, a da nedoraslim ljudima
ostave grad, zato to su proterali Hermodora, najsvesnijeg me
u njima, govorei: Neemo nikoga da trpimo da bude naj
bolji, ili, ako takav ovek postoji neka, onda, ide bilo kud i
neka se,drui s drugima. A kad su od njega zatraili da im
napie zakone, on je taj njihov zahtev odbio zato to je drava
3 ve bila u vlasti loeg ustava. On bi se povlaio u Artemddin
hram i tamo bi s deacima igrao u kocku1.1 kad bi Efeani sta
jali oko njega i posmatrali igru, on bi rekao Sta se udite,
nevaljalci? Nije li bolje da radim to nego da uzmem uee u
vaem javnom ivotu?
Naposletku je omrznuo sve ljude. Odlazio bi u planine i
tamo provodio ivot hranei se travama i biljkama. I poto
* Tako prevodimo rei i . Preo.

294
 je zbog toga dobio vodenu bolest, vratio se u grad |i lekarima
postavio zagonetku: da li su oni u stanju da stvore suu od
poplave? Oni nisu mogli to da shvate, i on se zatvorio u talu
u nadi da e voda u njegovom telu, usled toplote ubreta,
ispariti. Ali ni ovo nije nita pomoglo, te je zavrio ivot u
ezdesetoj godini.
4 Moj epigram posveen njem u glasi ovako (Anthol. Pal.,
VII, 127):
esto sam se udio Heraklitu kako je iveo u
ovom jadu i posle jadan umro.
Jer strana bolest je njegovo telo ispunila vodom,
ugasila svetio u njegovim oima 1 donela sobom mrak.
Ali Hermip pria da je pitao lekare da li neko moe da
isprazni utrobu i da iz nje izvue vodu. I kad su oni rekli da
takvoga nema, on se postavio na sunce i naredio svojim sluga
ma da ga pokriju kravljom balegom. Tako je leao, i drugog
dana je umro. Sahranjen je na trgu. A Neant iz Kizika kae da
je, u nemogunosti da skine balegu, ostao onako, kako je
bio, i poto se zbog promene nije mogao prepoznati, prodrali
su ga psi.
5 Od samoga detinjstva bio je u svemu izvanredan. Dok je
bio mlad, govorio je da nita ne zna, a kad je odrastao, govo
rio bi da je nauio sve. Nije bio niiji uenik; govorio je da
sam istrauje i da je sve nauio sam od sebe. Sotion, opet,
tvrdi da su neki govorili da je bio uenik Ksenofanov; on ta-
koe pria da Ariston u knjizi O Heraklitu govori da se izleio
od vodene bolesti i da je umro od neke druge bolesti. To tvrdi
i Hipobot.
Knjiga O prirodi koja se pripisuje njemu, raspravlja uop-
te o prirodi a podeljena je na tri predavanja: jedno o vasioni,
drugo o politici, tree o teologiji. Po nekim podacima, tu knji-
6 gu je ostavio u Artemidinu hramu, postaravi se da je napie
to nejasnije da bi mu mogli prii samo oni koji to zaista mogu,
da ne bi zbog popularnog izlaganja njegovo delo bilo prezreno.
I Timon ga ocrtava ovim reima:
Meu njima se podie buka, preziraC gomile,
Heraklit, izmilja. zagonetki.
Teofrast tvrdi da je melanholija razlog to su neki delovi
njegovog rada napola dovreni, dok ostali delovi imaju as
jedan as drugi izgled. Kao dokaz njegove velikodunosti An-
tisten u svojim Redosledima filozofa navodi injenicu da se
295
 odrekao svojih prava na kraljevski presto u korist svoga bra
ta. Njegova knjiga je stekla toliku slavu, da je stvorena sekta
koja je po njemu nazvana Herakliani.
7 Evo uglavnom njegova uenja.
Sve se stvari sastoje od vatre, i sve se ponovo vraaju
u vatru. Sve stvari nastaju sudbinom*, a stvari koje postoje
dovedene su u sklad sukobom suprotnih strujanja. Sve je puno
dua i demona.
On je takoe govorio o kosmikim pojavama. Izjavio je
da Sunce nije vee nego to izgleda. Jedna druga njegova iz
reka glasi: Nikad nee nai granice due, m akar preao
itav put; tako dubok je njen osnov. Uobraenost je nazvao
epilepsijom**, a vid je proglasio lanim ulom. Ponekad su
ipak njegova izraavanja jasna i razgovetna, tako da ak i
najgluplji moe da ih shvati, i da ga uznesu. . . Saetost i snaga
njegovog izraavanja su neuporedivi.
8 Sto se tie njegovog uenja u pojedinostima ono glasi, na
primer: Vatra je elemenat, i sve stvari su samo promena
vatre d nastaju razreivanjem i zgunjavanjem. Sve stvari
nastaju sukobom suprotnosti, i sve tee kao reka. Vasiona
(sve to postoji) ograniena je i postoji samo jedan svet. I on
se naizmenino raa iz vatre i ponovo se vraa u vatru u odre
enim ciklusima kroz svu venost, a sve to je odreeno sud
binom. Od suprotnosti, ona koja tei raanju i stvaranju zove
se rat d borba, a ona koja tei razaranju kroz vatru zove se
sloga i mir. Pramenu je nazvao putem nagore i nadole***, a
svet nastaje iz te promene.
9 Kad se vatra zgunjava pretvara se u vlagu, a kad se
vlaga zgunjava pretvara se u vodu; i kad se voda stegne, pret
vara se u zemlju. Ovaj proces on naziva putem nadole (kato
hodos).
Zatim se, opet, zemlja topi i tako stvara vodu, a iz vode
se razvije sve ostalo.
Gotovo sve stvari on svodi na isparavanje iz mora. I taj
proces se zove put nagore (ano hods).
Isparavanja iz mora su svetla i ista, a iz zemlje su tamna.
Vatru pothranjuju svetla isparenja, a vlani elemenat pot
hranjuju ostala isparenja.
* kath heimarmnen. Prev.
** hier msos sveta bolest. Tako su stari zvali epilepsiju, od
koje je, meu mnogima, patio i veliki Cezar. Prev.
*** hods ano kato. Prev.

296
 On ne objanjava prirodu elementa koji nas okruuje,*
ali kae da u njemu postoje sudovi'koji su sa svojim otvorima
10 okrenuti prema nama, u kojima se svetla isparenja skupljaju
i stvaraju plamen. To su zvezde.
Najsjajniji i najtopliji je plamen sunca; ostale zvezde
su dalje od Zemlje, pa zbog toga daju manje svetlosti i toplote.
Mesec, koji je Zemlji blii, prolazi kroz predeo koji nije ist.
Sunce se, naprotiv, kree u jednom svetlom i nepomeanom
predelu, i odrava odgovarajue rastojanje od nas. I zbog
toga nam daje vie svetlosti i toplote. Pomraenja Sunca i
Meseca deavaju se kad se oni sudovi (skaphe) okrenu nagore;
Meseeve mene nastaju zbog toga to se sud na svom mestu
polako okree. Dan i no, meseci, godinja doba i godine, kie
i vetrovi i druge sline pojave nastaju zbog razliitih ispa
l i renja. Tako sjajno isparenje zapaljeno u upljem kolutu2 Sunca
stvara dan, a kad ojaa suprotno isparenje, stvara no. Pove
anje toplote zbog svetlog isparenja stvara leto, dok pretena
vlaga, nastala zbog tamnog isparenja, stvara zimu.
Ostala njegova objanjenja o drugim pojavama odgovaraju
ovim objanjenjima. O tome kakva je Zemlja, on ne daje
nikakva objanjenja, niti, pak, o tome kakvi su ti sudovi
(amci)**. Ovo su, dakle, bila njegova uenja.
Ono to nam Ariston3 pria o Sokratu, i njegove primedbe
kad je dobio u ruke Heraklitovu knjigu koju mu bee doneo
12 Euripid, ve sam spomenuo u svom delu Sokratov ivot (Diog.
. II, 22). Meutim, gramatiar Seleukos kae kako neki Kro-
ton u svojoj knjizi Gnjurac pria da je pomenuto Heraklitovo
delo u Grku prvi doneo neki Krates, koji je izjavio dalje i to
da je oveku potrebno da bude delski gnjurac da se ne bi uto
pio u njemu. Neki su tom delu dali naslov Muze, drugi, opet,
O prirodi. Diodot ga naziva: tano kormilo ka ivotnom cilju.
Drugi, opet, Uputstvo za vladanje, brod itavoga sveta za jed
noga i za sve. Priaju da je na pitanje zato uti odgovorio:
Eto, da pustim vas da priate. I Darije je eleo da se upozna
s njim, pa rnu je napisao ovo pismo.
13 Kralj Darije, sin Histaspov, pozdravlja Heraklita, mudroga
oveka iz Efeza,
Ti si napisao jednu knjigu O prirodi, teko razumljivu i
teku za objanjenje. Na izvesnim mestima, ako se tumai do
slovno, izgleda da sadri snagu razmiljanja o celokupnom svetu
i 0 svemu to se u njemu nalazi, a to se ispolj^va u najboan-
* Tj. nebeskog svoda. Prev.
** skphos, skphe. Prev.

297
 skijem kretanju. Meutim, najveim elom ne moe se doneti
sud, tako da ak i najbolji poznavaoci nauke ne mogu da znaju
koje je ispravno tumaenje tvoga rada. I zato kralj Darije, His-
taspov sin, eli da uje tvoja objanjenja i da uestvuje u kulturi
14 Grka. Doi, onda, to bre moe i poseti me u mom dvoru. Jer,
Grci, kao po pravilu, nisu skloni da istaknu svoje mudre ljude;
tavie, oni zanemaruju njihova uputstva za temeljno sluanje i
uenje. A na mom dvoru ti je obezbeena svaka poast, lep i
dostojan razgovor i ivot koji odgovara tvojim principima.
Heraklit Efeanin pozdravlja Darija, sina Histaspova,
Svi oni koji ive ovde na Zemlji daleko su od istine i pravde,
jer zbog lude nerazumnosti odaju se lakomosti i slavoljublju. A
ja, koji zaboravljam na svako nevaljalstvo, izbegavajui zadovo
ljavanje svake zavisti koja hoe u meni da se pojavi i poto se
grozim svakog sjaja, ne bih mogao doi u Persiju, jer se zadovo
ljavam sa malim ako to odgovara mom duhu.
Takav je bio ovaj ovek i u odnosu prema kralju.
15 Demetrije u svojoj knjizi Homonimi pria da je on ak i
Atinjane prezirao, iako su ga oni visoko cenili. I uprkos tome
to su ga Efeani prezirali, on je svoj zaviaj vie cenio. De
m etrije iz Falerona ga takoe pominje u svojoj Odbrani Sokra-
tovoj. Velik je takoe broj komentatora njegovih spisa. Me
u njim a su: Antisten i Heraklid Pontski, Kleant i Sfer
stoik, Zatim Pauzanija s nadimkom Heraklitist, te Nikome
i Dionizije. Od gramatiara Diodot; ovaj tvrdi da se spis ne
odnosi na prirodu nego na dravu, i da deo o prirodi slui samo
kao objanjenje.
16 Hieronim pria da je jampski pesnik Skitin uinio poku
aj da njegovo uenje iznese u stihovima. Na njega se odnose
takoe mnogi epigrami, meu njima i ovaj (Anthol. Pal.,
VII, 128):
Ja sam Heraklit. Zato me vi, budale neuke, vuete gore i dole*?
Ja se nisam muio radi Vas, nego za one to me razumeju. Jedan
ovek za mene vredi trideset hiljada, a bezbrojni ljudi ni koliko
jedan. To iznosim ja i u carstvu Persefone.
Drugi epigram glasi ovako (A nth. Pal., IX, 540):
Nemoj suvie uriti da bi stigao do kraja knjige
Efeanina Heraklita. Put je veoma neprohodan.
Svuda vlada mrak i tama bez svetla**. Ali ako je neki mist
tvoj voa, onda je staza sjajnija od Sunca.
17 Bdio je pet Heraklita. Prvi ovaj; drugi je lirski pesnik,
koji je napisao himnu o dvanaest bogova; trei je pesnik ele-
* Aluzija na njegovo uenje, v. gore V ili, 8 i 10. Preo.
** Heraklita su nazivali ho skoteinos = tamni, nejasni. Prev.

298
 gija, rodom iz Halikamasa, kome je Kalimah napisao sledei
epitaf (Anth. Pal., VII, 80):
Neko md, Heraklite, ispria o tvojoj smrti; to mi je nateralo
suze na oi, i setih se koliko puta smo obojica razgovarali
sve do Suneva zalaska. A ti, moj goste iz Halikamasa,
sada si samo prah i pepeo.
Tvoji slavuji (pesme) jo ive, na njih nee staviti
svoje ruke ni Had koji otima sve.
etv rti sa Lesbosa, autor makedonske istorije, a peti
po pozivu aljivdija koji je sa sviranja preao na ovu vrstu
umetnosti.

GLAVA 2. KSENOFAN
(570478. pre n. e.)
18 Ksenofana, sina Deksijeva ili Ortomeonova, po predanju
Apolodorovom, rodom iz Kolofona, hvalli Timon, koji kae:
Ksenofana, ne preterano oholog, kudioca Homera.
On je bio prognan dz domovine i iveo je u gradu Zankli na
Siciliji. Boravio je takoe u Katani. Po podacima nekih au
tora, nije bio niiji uenik, a neki kau da je sluao Atinjanina
Botona, ili, prema prianju drugih, Arhelaja. Sotion tvrdi da
je bio savremenik Anaksimandrov. Pisao je i u prozi i u stiho
vima, elegije i jambe, protiv Homera i Hesioda, prebacujui
im zbog njihovih rei o bogovima. I sam je recitovao svoje
pesme. Pria se da se protivio uenjima Talesa i Pitagore, a
napao je i Epimenida. iveo je veoma dugo, kao to i sam
potvruje:
19 Ve sedamdeset sedam godina je prolo otkako vreme
pronosi moje brige grkom zemljom.
Od moga roenja je prolo jo dvadeset pet godina pored
ovih, ako mogu da govorim istinito o ovim stvarima.
On smatra da meu postojeim stvarima postoje etiri ele
menta, a svetovima nema broja, ali se oni ne menjaju. Oblaci
se sastoje od isparenja Sunca kad izlazi nagore i podie vazduh
koji ga okruuje. Sutina boga je loptastog oblika, i nipoto
ne lii na oveka. On je sav vid i sluh, ali ne die. On je u
potpunosti um i razum, i vean je. Ksenofan je prvi uio da
sve to se stvara biva osueno na propast, i da je dua duh.

299
20 On je takoe rekao da su sve stvari, u poreenju s milju,
manje vrednosti. Zatim da sa tiranima optimo to je mogue
rede, ili da ti sastanci budu to prijatniji. Kad mu je Empe-
dokle napomenuo da je nemogue nai m udra oveka, on je
odgovorio: Razume se, je r je potreban mudar ovek da bi
prepoznao mudra oveka. Sotion tvrdi da je on prvi smatrao
da su sve stvari neshvatljive, ali se u tome vara (Sotion).
Napisao je pesmu o osnivanju Kolofona, jednu drugu o
kolonizaciji Eleje u Italiji, ukupno 2000 stihova. U punoj snazi
je bio u ezdesetoj olimpijadi (540537). Demetrije Faleronski
u svojoj raspravi O starosti, i stoik Panajtije u svom delu
0 raspoloenju priaju da je on svoje sinove svojeruno sa
hranio, kao Anaksagora4. Izgleda da je bio prodan u ropstvo
1 da je bio osloboen od pitagorejaca Parmeniska i Orestada;
to tvrdi Favorin u prvoj knjizi Uspomena.
Bio je jo jedan Ksenofan, sa Lesbosa, jampski pesnik.
To su takozvani sporadiki filozofi.

G L A V A 3. P A R M E N ID

(oko 500. pre n. e.)

21 Ksenofanov uenik je bio Parmenid iz Eleje, Piretov sin,
a Teofrast u svom delu Epitome* kae da je bio Anaksimandrov
uenik. Mada je Parmenid sluao Ksenofana, nije bio njegov
pristalica. Prema Sotionovim podacima, druio se i s pitago-
rejcem Amejnijem, sinom Diohaite, ovekom siromanim ali
valjanim i estitim. Ovoga je zavoleo i posle njegove smrti
podigao mu je oltar, jer je bio poreklom iz otmene porodice
i imuan; Amejnija, a ne Ksenofan, odveo ga je u spokojan ivot.
On je prvi izjavio da je zemlja loptastog oblika i da se
nalazi u sreditu (vasione). Postoje dva elementa: vatra i zem-
22 lja. Jedan elemenat ima zadatak demijurga, a drugi materije.
Roenje oveka je poteklo prvo od Sunca; toplota i hladnoa,
iz ega se sve stvari sastoje, prevazilaze i Sunce. On je takoe
smatrao da su dua i um jedno te isto; tako pominje i Teofrast
u svojoj Fizici, gde iznosi uenja gotovo svih kola. Filozofiju
je podelio na dva dela: jednu prema istini, a drugu prema
verovanju (miljenju). U tom smislu kae:
Mora da sazna sve, i najdublje jezgro zaokruene
istine, i miljenja ljudi u kojima nema sigurne istine.
* Epitome = izvod. Preo.

300
 I on iznosi filozofska uenja u vidu pesme, onako kao to
su inili Hesiod, Ksenofan i Empedokle. Kao kriterij um je od
redio razum, a sve senzacije (ulna opaanja) proglasio je
netanim. On kae:
Neka te dugotrajna navika ne tera da ide tim putem,
da tobom upravlja nesigurno oko, i uvo puno odjeka,
i jezik: neka samo razum bude tvoj sudija i dokaz.
23 Zato za njega Timon kae:
I snanog mislioca Parmenida, nenaklonjenog mnenju,
koji je uveo misao umesto varljive fantazije.
O njemu je i Platon napisao dijalog kome je dao naslov Par-
menid ili O idejama.
U punoj snazi je bio u ezdeset devetoj olimpijadi (504
500). Izgleda da je prvi otkrio da su veemjaa (Hesperos) i
Danica (Phosphros) jedna te ista zvezda. Tako kae Favorin
u petoj knjizi Uspomena. Drugi autori to pripisuju Pitagori5,
dok je Kalimah miljenja da pesma koja je u pitanju nije
Pitagorino delo. Pria se da je Parmenid za svoje rodno mesto
pisao i zakone; to saznajemo od Speuzipa u knjizi O filozofima.
Kau da je on prvi postavio zakljuak poznat kao Ahil;
tako tvrdi Favorin u Meovitim priama.
Bio je jo jedan Parmenid, retor, koji je napisao raspravu
o svojoj umetnosti.

GLAVA 4. MELIS
(oko 440. pre n. e.)
24 Itajgenov sin Melis roen je na Samosu. Bio je uenik
Pannenidov, ali je doao u nauni dodir i s Heraklitom onda
kad ga je Heraklit upoznao s Efeanima koji ga nisu poznavali,
kao to je Hdpokrit preporuio Abderianima Demokrita. Uzeo
je uea i u politikom ivotu i stekao priznanje svojih su
graana; zbog toga su ga izabrali za komandanta flote, i tu
je stekao jo vie potovanja zbog svoje izvanredne vrline.
Po njegovom uenju, vasiona je bez granica, nepromen-
ljiva i nepokretna, jedinica koja lii sama na sebe i koja je
ispunjena materijom. Ne postoji nikakvo kretanje; kretanje
je samo prividno. Govorio je da ne smemo davati nikakve
izjave o bogovima, je r nema nikakvog saznanja o njima.
Apolodor kae da je bio u naponu snage u osamdeset
etvrtoj olimpijadi (444440).
301
 GLAVA 5. ZENON IZ ELEJE
(oko 460. pre n. e.)
25 Zenon je roen u Eleji. Apolodor u svojoj Hronici kae
za njega da je bio sin Teleutagorin po roenju*, a Parmenidov
po adopciji,** dok je Parmenid bio Piretov sin. O njemu i o
Melisu Timon kae ovako:
Velika snaga Zenona, govornika za i protiv,
nepobeivog u sporovima, i Melisa,
uzvienog iznad mnogih fantazma, i ravnog samo malom
broju (ljudi).
Zenon je, dakle, bio Parmenidov uenik, a bio je i njegov
ljubavnik. Bio je visok rastom, kako kae Platon u Parmenidu.
Isti filozof ga pominje i u Sofistu i Fedru i naziva ga Palamed
Eleata. Aristotel kae da je Zenon pronalaza dijalektike, kao
Sto je Empedokle pronalaza retorike.
26 On je bio veoma plemenit ovek koji zasluuje veliko
potovanje, i kao filozof i kao politiar. Njegove knjige su pime
otrih zapaanja i duha. Kad je zaeleo da srui tiranina
Nearha (ili Diomedona, prema drugim autorima) bio je
prema prianju Heraklidovu7 u Izvodu iz satira uhvaen.
Tom prilikom su ga ispitivali o uesnicima u zaveri i o oruju
koje je slao u Liparu. On je tada naveo sve tiraninove prija
telje, u nameri da ga lie svih pristalica. Posle toga je izjavio
da ima neto da kae tiraninu o nekim ljudima, i to na uvo.
Tada ga je uhvatio zubima za uvo i nije pustio dok ga udarcima
maa nisu usmrtili; tako je pretrpeo istu sm rt koju i tiranoubica
Aristogejton.
27 Demetrije u svom delu Uomonimi (Ljudi istog imena)
pria da mu je odgrizao nos (a ne uvo). Antisten u Redosledu
filozofa pria da je, poto je naveo imena prijatelja, bio od
tiranina upitan da li je jo neko drugi bio meu zaverenicima.
Na to je Zenon odgovorio: Jeste; ti, propast ovoga grada.
A prisutnima je rekao: udim se vaem kukaviluku, da iz
straha od svega to ja sad patim moete sluiti tiraninu. Najzad
je sebi odgrizao jezik i ispljunuo ga prema tiraninu. Posle toga
su graani navalili i kamenovali tiranina.*** Mnogi autori se
* physei. Preo.
** thsei. Preo.
** To je esto posluilo kao motiv za prepriavanje. Uporedl Plu-
tarha na vie mesta. Cak su ga uporeivali i sa Sokratom. Preo.

302
 gotovo potpuno slau u prepriavanju ove prie, ali Hermip
naprotiv tvrdi da su Zenona bacili u jedan avan i smrvili.
28 O njemu sam ja napisao ovaj epigram (Anthol. Pal.,
VII, 129):
Ti si, Zenone, eleo, ii divna je bila tvoja elja, da
ubije tiranina i da oslobodi Eleju ropstva.
Ali su te savladali; jer tiranin te je uhvatio i
smrvio u avanu. A emu ja to priam? Ubio je tvoje telo,
ne tebe.
Zenon je u svakom pogledu bio izvanredan ovek: prezi
rao je velike isto tako kao Heraklit. Vie od sjaja Atine voleo
je svoju Hielu, mesto koje se kasnije zvalo Eleja, koloniju Foa-
na, mali grad, ali koji je umeo da odgaji samo valjane ljude; Ati-
njane nije mnogo poseivao, i sav svoj ivot proveo je uglav
nom kod kue.
29 On je prvi izneo zakljuak poznat pod imenom Ahil,
koji Favorin pripisuje Parmenidu, i mnoge druge dokaze8.
Njegovo se uenje sastoji u ovome:
Postoje svetovi, ali praznog prostora nema. Sve u prirodi
sastoji se od toplog i hladnog, suvog i vlanog, i ovo se pret
vara jedno u drugo. Poreklo ljudi je iz zemlje, a dua je stvo
rena od svih ovih elemenata, koji su tako pomeani da nijedan
nema prevagu.
Kau da se jednom prilikom naljutio kad su ga grdili. I
kad ga je neko zbog toga prekoreo, on mu je odgovorio: Ako
prilikom pogrda ostanem ravnoduan, ostati u neosetljiv i onda
kad me budu hvalili.9
Da je bilo osam Zenona, o tome^smo govorili ve kod
Zenona iz Kitija.10 Na filozof je bio u punom cvetu u sedam
deset devetoj olimpijadi (464460).

GLAVA 6. LEUKIP
(oko 450. pre n. e.)
30 Leukip je roen u Eleji, ili, kako neki tvrde, u Abderi
ili u Miletu. Bio je Zenonov uenik. On je uio da je sve
ukupnost stvari beskrajna i da se sve pretvara jedno u drugo.
Vasiona obuhvata prazno kao i puno*. Svetovi nastaju kad
* Tj. teto. Preo.

303
 atomi padaju u prazno i pomeaju se jedni s drugima. Od
njihovog kretanja, poto se stvaraju gomile, nastaje supstan
cija zvezda. Sunce se okree u veem krugu oko Meseca,
Zemlja se neprestano kree, u vrtlogu oko sredita, i njen
oblik odgovara obliku doboa.11
Leukip je prvi odredio atome kao prve principe (poet
ke). Ovo je opti pregled njegovih uenja, a u pojedinostima
uenja izgledaju ovako:
31 Vasiona je beskrajna; jedan deo vasione je pun, a drugi
prazan. To on naziva elementima. Od elemenata nastaju
svetovi, neogranieni po broju, i svetovi se ponovo rastvaraju
u elemente.
A svetovi nastaju ovako. Odvajajui se od beskonanog,
mnogobrojni atomi najraznovrsnijeg oblika kreu se u velikom
praznom prostoru. Oni se sada skupljaju i stvaraju jedan je
dini vrtlog, u kome se meusobno sudaraju i, kruei u svim
moguim pravcima, odvajaju se tako to se slini atomi pri
druuju slinima. A poto atoma ima toliko da se vie ne mogu
okretati u ravnotei, onda laki atomi odlaze u vanjski prazan
prostor, kao da su vejani; ostatak se dri vrsto zajedno, i po
to se pomeaju, polaze zajedno na kruenje, i stvaraju pri-
32 m am i sfemi sistem. Ovaj se otvara kao koljka, i zatvara
u sebe atome svih vrsta. Kad ovi, sad, zbog otpora sredine
budu stavljeni u pokret, ova kora postaje sve tanja, a atomi
u njenoj blizini sjedinjavaju se sve vie prema dodiru s v rt
logom. Na taj nain je nastala Zemlja, je r su delovi dovedeni
do sredine i srasli. I spoljanji omota postaje ve i zbog
dolaska atoma sa spoljne strane i, kako ga vrtlog nosi, on pri
ma sve atome koje dodirne. Od ovih se opet neki zbiju zajedno
i stvaraju masu, u poetku vlanu i blatnjavu, ali poto se
osue i obru zajedno sa sveoptim vrtlogom, oni se naposletku
zapale i stvaraju supstancu zvezda.
33 Sunev krug se nalazi potpuno na spoljnoj strani, a Me-
seev krug je najblii Zemlji; izmeu njih su putanje zvezda.
Zbog brzine kretanja (obrtanja) zapale se sve zvezde. Sunce
dobija jau vatrenu snagu i od zvezda. Samo je Mesec malo
zapaljen. Sunce i Mesec prave pomraenja, a nagnutost Zodi
jaka nastaje zbog toga to je Zemlja nagnuta prema jugu.1?
Suneva pomraenja su retka; meutim, Meseeva pomraenja
vre se stalno, i to zbog toga to su njegove putanje nejednake.
Kako je svet postao, tako i propada i nestaje, zbog neke nude.
Meutim, o prirodi ove nunosti (Leukip) ne daje nikakvo
objanjenje.
304
 GLAVA 7. DEMOKRIT

(460357. pre n. e.)

34 Sin Hegesistratov, a po drugima, Atenokritov ili Damasi-
pov, Demokrit se rodio u Abderi, ili, kako opet neki tvrde, u
Miletu. Bio je uenik nekih maga i Haldejaca, koje je kralj
Kserks njegovom ocu ostavio kao uitelje kad je bio njegov
gost, kako pria i Herodot.18 Od ovih ljudi ori je, jo kao de-
ak, uio teologiju i astronomiju. Posle toga se pridruio Le-
ukipu i, kako neki tvrde, Anaksagori, od koga je bio mlai
etrdeset godina. A Favorin u svojoj arenoj istoriji pria da je
Demokrit, govorei o Anaksagori, izjavio da njegova uenja
0 Suncu i Mesecu misu njegova, nego stara, i da ih je on jedno-
35 stavno prisvojio. Demokrit je takoe otro napadao Anaksago-
rina uenja o kosmogoniji i o umu, je r je bio neraspoloen
prema njemu zato to ga nije primio kao uenika. Kako je,
onda, mogao biti njegov uenik, kao to neki tvrde?
Demetrije u isvom delu O ljudima s istim imenom i An-
tisten u Redosledu filozofa priaju da je putovao u Egipat da
bi tamo kod svetenika nauio geometriju, da je doao i u
Persiju da bi posetio Haldejce, i da je putovao i do Crvenog
Mora. Drugi kau da se druio s gimnosofistima u Indiji i da
je stigao i u Etiopiju. Poto je bio trei brat, on je, kau, po-
delio imovinu. Mnogi autori tvrde da je uzeo m anji deo, i to
u novcu, poto mu je novac bio potreban da bi platio puto
vanja, a oni (braa) su s pravom to i nasluivali.
36 Demetrije procenjuje njegov deo na vie od sto talanata,
1 to je sve potroio. On tvrdi da je bio tako m arljiv da je u
bati podigao jednu malu kuicu i zatvorio se u nju. Jednoga
dana je njegov otac doveo vola da bi ga prineo na rtvu i ve
zao ga tamo; on to dugo vremena nije primetio, sve dok ga
otac nije pozvao da prisustvuje prinoenju rtve i ispriao mu
0 volu. Demetrije nastavlja: Izgleda da je doao i u Atinu
1 da se nije trudio da bi ga prepoznali jer je prezirao svaku
slavu. Dalje, pria on, znao je za Sokrata, Sokrat nije znao
za njega. Kae: (Dooh u Atinu, a niko me nije prepoznao.
37 Ako su Anterasti (Rivali) Platonovo delo, veli Trazil, on
da e Demokrit biti anonimna linost,14 razliit od Enopida i
Anaksagore, koji se pojavljuje u toku razgovora o filozofiji sa
Sokratom, i kome Sokrat15 kae da je filozof kao savreni
atleta18. A Demokrit je zaista poznavao svaki deo filozofije, jer
se vebao i u fizici i u etici, tavie, i u riiatematiaL i u rutin
skim predmetima obrazovanja, i bio je pravi vetak u pozna-
20 D io g en 305
 vanju umetnosti. Od njega imamo i izreku: Govor je senka
akcije. Demetrije Faleronski u svojoj Odbrani Sokrata kae da
Atinu nije ak nikad ni posetio. I to svakako nee znaiti ba
malo ako je tako veliki grad ostavio po strani, je r bi to zna
ilo da je eleo da stekne slavu ne po mestu, nego da mestu
doprinese slavu svojim izborom.17
38 I po njegovim spisima se moe videti kakav je bio karak
ter. Trasil kae: Izgleda da se divio pitagorejcima. Stavie,
on pominje i samoga Pitagoru, divei mu se u jednom spisu
koji nosi ime Pitagora.18 Izgleda da je sve ideje primio od
njega, i da je mogao biti njegov uenik da se tome ne protivi
hronologija. Glauk iz Regija tvrdi da je Demokrit bio uenik
nekog pitagorejca, a Glauk je bio Demokritov savremenik.
I Apolodor iz Kizika kae da je iveo sa Filolajem.
Antisten pria da se Demokrit trudio da na razne naine
oproba svoja ulna zapaanja tako to bi ponekad odlazio u
39 samou i poseivao grobove. On dalje kae da bi se po po
vratku sa svojih putovanja odao skromnom nainu ivota, jer
je potroio i iscrpeo svoja sredstva, pa ga je zbog siromatva
izdravao njegov b rat Damasos. A kako je prorekao neto to
e se dogoditi, porasla je njegova slava, i posle toga su ga
ljudi smatrali dostojnim potovanja koje se ukazuje bogu. Po
stojao je neki zakon, veli Antisten, da niko ko je proerdao
svoje imanje ne sme biti sahranjen u svom rodnom mestu. De
mokrit je to znao, i u strahu da ne padne na milost i nemilost
nekog zavidljivog i nemilosrdnog gonioca, glasno je proitao
narodu svoju raspravu Veliki diakosmos, ba najbolje od svih
svojih dela. Posle toga je dobio nagradu od pet stotina tala-
nata, i jo vie od toga, podigoe mu i bronzane statue. A kad
40 je umro, bio je sahranjen o dravnom troku, poto je iveo
vie od sto godina. Meutim, Demetrije19 tvrdi da delo Veliki
diakosmos nije itao Demokrit lino, nego njegovi roaci, i da
je nagrada iznosila svega sto talanata. S tim podacima se slae
i Hipobot.
Aristoksen u svojim Istorijskim zabelekama tvrdi da je
Platon hteo da spali sva Demokritova dela koja je mogao da
prikupi, ali da su ga u tome spreili pitagorejci Amiklas i
Klinija, jer, govorili su oni, od toga nema nikakve koristi bu
dui da se knjige nalaze ve kod mnogih ljudi. Za ovo postoji
jasan dokaz u injenici to Platon, koji pominje gotovo sve
ranije filozofe, nijednom ne pravi nikakvu aluziju na Demo-
krita, ak ni onda kad bi to bilo neophodno da mu se suprot
stavi. Oigledno je to bilo zbog toga to je znao da e se
306
 morati takmiiti s najistaknutijim od svih filozofa, za koga
je Timon izrekao ovu pohvalu:
Takav je mudri Demokrit, uvar* razgovora,
otroumni besednik, meu najboljima koje sam ikad itao.
41 Sto se godina tie, bio je, kao to sam kae u Malom dia-
kosmosu, mladi kad je Anaksagora bio ve star, je r je bio
etrdeset godina mlai od njega. On kae da je Mali diakos-
mos bio napisan 730 godina posle osvajanja Troje. Prem a Apo-
lodorovim podacima u Hronici, on se rodio u osamdesetoj
olimpijadi (460457), a prema Trazilovim podacima, u spisu
koji ima naslov Predgovor za itanje Demokritovih dela, u tre
oj godini sedamdeset sedme olimpijade (470469), to ga
veli dalje Trazil ini godinu dana starijim od Sokrata.
On je tako mogao biti savremenik Arhelaja, Anaksagorinog
42 uenika, i Enopidovih uenika. A on stvarno pominje Enopida.
On dalje pominje i uenje o Jednom, koje su irili Parmenid
i Zenon, koji su bili naroito uveni u to doba. Pominje,
dalje, i Protagoru iz Abdere, za koga se zna da je bio Sokrafov
savremenik.
Atehodor u osmoj knjizi svojih etnji kae da je, kad je
Hipokrat doao da ga poseti, naredio da se donese mleko; po
to ga je pogledao, rekao je da je to mleko crne koze koja
je imala svoje prvo mladune. Hipokrat se zadivio njegovoj
otroumnosti. I kad je neka devojka pratila Hipokrata, on
ju je prvoga dana pozdravio sa: Zdravo, devojko! a sutra
dan: Zdravo, eno! A devojka je u toku noi stvarno bila
obljubljena.
43 Hermip pria da je Demokrit umro n a ovaj nain. Bio je,
naime, ve veoma star i blizu smrti. Njegova sestra** je bila
zabrinuta da e um reti za vreme proslave Tezmoforija,*** i
da e je to spreiti da boginji prinese dunu rtvu. On joj
naredi da bude hrabra i da mu svakoga dana donese tople
hlebove. I prinosei ove hlebove nosu, i udiui njihov miris,
on je uspeo da nadivi svetkovinu; a im su prola-tri dana
sveanosti, ispustio je duu bez bola, doivevi, kako kae
Hiparh, sto devet godina.
* poimna ntfthon, kao to se u Homera za Kralja kae poimn
lan = pastir naroda. Preo.
** Neki autori misle: neakinja. Preo.
*** Svetkovina u ast Demetre, u mesecu novembru. Preo.
20* 307
 U svom delu Pammetron ja sam za njega napisao jedan
ovakav epigram (Anthol. Pal., VII, 57):
Ko je bio tako mudar, ko je uradio takvo delo
kao to ga je dovrio sveznajui Demokrit?
Kad je smrt bila ve prisutna, zadravao ju je tri dana
u kui, i gostio je isparenjima toplog hleba.

Takav je bio ivot toga oveka.

44 Evo njegova uenja. Prvi principi vasione su atomi i

prazno (prazan prostor). Sve drugo postoji samo u mislima.
Ima beskonano mnogo svetova, oni nastaju i nestaju. Nita
'n e moe da postane od neega to ne postoji niti moe da se
pretvori u neto to ne postoji. Atomi su neogranieni i po
veliini i po broju, i njih u itavoj vasioni nosi vrtlog (
), i tako se stvaraju sve sloene stvari: vatra, voda,
vazduh, zemlja je r ak i to su samo konglomeracije datih
atoma. Zbog svoje vrstine, ovi su atomi slobodni od svakog
uticaja i nepromenljivi. Sunce i Mesec su sastavljeni od takvih
glatkih i sferifeih masa (atoma), a tako i dua, koja je identina
s umom. Mi vidimo zbog toga to slike ulaze u nae oi.
45 Sve nastaje iz neminovnosti je r vrtlog (= ) je uzrok
stvaranja svih stvari, a to on naziva neminovnou. Cilj svemu
je spokojstvo, a ono nije isto to i uivanje, nego neko stanje
u kome dua ivi mirno i spokojno, neuznemiravana nikakvim
strahom ili nekim drugim uzbuenjem. To stanje on zove
dobrim ivotom ( ) i daje mu jo mnoga druga imena.
Kvaliteti stvari postoje samo u ljudskom mnenju (&)20
je r u prirodi nema nita drugo do atoma i praznog. To je
bilo njegovo uenje.
Njegove knjige popisao je Trazil redom, po tetralogijama,
kao Platonove.

Etika dela su ova:

46 I. 1. Pitagora. 2. O duevnom stanju mudrog oveka. 3. O
stvarima u Hadu. 4. Tritogeneja (to znai da od nje polaze
tri stvari od kojih zavise sve ljudske stvari).

II. 1. O muevnosti, ili O hrabrosti 2. Amaltejin rog. 3. O

spokojstvu. 4. Etiki komentari: delo Enesto se ne moe pro
nai.
308
 Dela sa podruja fizike:
III. 1. Veliki diakosmos (kosmiki red), koji Teofrastovi
uenici pripisuju Leukipu. 2. Mali diakosmos. 3. Kosmogra-
fija. 4. O planetarna.
IV. 1. O prirodi (prva knjiga) 2. O ovekovoj prirodi (ili
O mesu) (druga knjiga). 3. O razumu. 4. O ulima (neki ovo
obuhvataju jednim naslovom: O dui).
47 V. 1. O mirisima. 2. O bojama. 3. O raznim oblicima atoma.
4. O promenama oblika.
VI. 1. Potvrde (to jest sadraji prethodnih knjiga). 2. O
slikama, ili O predskazanju budueg. 3. O logici, ili Kanon (tri
knjige). 4. Apoteme. To su spisi o prirodi.
Nesvrstana dela:
Uzroci nebeskih pojava, Uzroci pojava u vazduhu, Uzroci
na Zemlji, Uzroci u vezi s vatrom i stvarima u vatri, Uzroci
u vezi sa zvukovima, Uzroci u vezi sa semenom, biljkama i
plodovima, Uzroci u vezi sa ivotinjama (tri knjige), Razni
uzroci, O magnetu. To su spisi koji nisu uvrteni u katalog.
Matematika dela su sledea:
VII. 1. O razlici u uglu, ili O dodiru kruga ili lopte 2. O
geometriji. 3. Rasprave o geometriji. 4. Brojevi.

48 VIII. 1. O iracionalnim linijama i telima (dve knjige).

2. Projekcije, 3. Velika godina, ili Astronomija, Kalendar. 4.
Utakmica vodenog sata (i neba).21
IX. 1. Opis neba. 2. Geografija. 3. Opis pola. 4. Opis zra-
kova. To su njegovi matematiki spisd.
U m uziku spadaju ova dela:
X. 1 . 0 ritmima i harmoniji. 2. O poeziji. 3. O lepoti stihova.
4. O eufoniji i kakofoniji slova.
X I. 1. O Homeru, ili O pravilnom govoru i O glosama
2. O pevanju. 3. O recima. 4. Renik imena.
O vetinama raspravljaju sledea dela:
XII. 1. Prognoza. 2. O nainu ivota, ili O dijeti. 3. Lekarski
propisi. 4. Uzroci u vezi s pravovremenim i nepravovremenim
stvarima.
309
 XIII. 1. O zemljoradnji, ili O premeravanju zemljita. 2. O
slikarstvu. 3. Rasprava o taktici. 4. O rukovanju orujem.
49 Neki navode u spisku sledeih knjiga, uzetih iz njegovih
zabeleaka, jo sledea dela: 1. O svetim knjigama u Babilonu.
2. O knjigama u Meroi. 3. Plovidba oko Okeana. 4. O istoriji.
5. Halcjska rasprava. 6. Frigijska rasprava. 7. O groznici i o
bolestima to izazivaju kaalj. 8. Pravni razlozi. 9. Chemika2*
ili problemi.
Ostala dela koja neki pripisuju Demokritu predstavljaju
ili kompilacije iz njegovih spisa ili su, po optem miljenju, fal
sifikati.
Toliko to se tie njegovih knjiga i njihovom broju.
Bilo je pet Demokrita. Prvi ovaj; drugi muziar sa Hiosa,
njegov savremenik; trei vajar, koga pominje Antigon; et
vrti autor dela O hramu u Ejezu i O gradu Samotrdki;
peti pesnik epigrama, jasan i Dim sveine u izrazu; esti
Pergamenac koji je stekao lep glas kao retor.

GLAVA 8. PROTAGORA
(481411. pre n. e.)
50 Protagora, sin Artemonov, ili, prema podacima Apolodora
i Deinona u Istoriji Persije, Meandrijev, rodom je iz Abdere,
(kako tvrdi Heraklid Pontik u svojoj raspravi O zakonima.
Prema ovom poslednjem, Protagora je pisao zakone za Turijce).
Eupolis u Laskavcima govori da je roen na Teosu, jer kae:
Unutra se nalazi Protagora sa Teosa.
Ovaj i Prodik sa Keosa su javno itali svoje govore i za to
primali honorar. Platon u svojem dijalogu Protagora (316 A)
kae da je Prodik imao dubok glas. Protagora je bio Demokri-
tov uenik. Ovoga (Protagoru) su zvali Sophia23, kako tvrdi
Favorin u arenoj istoriji.
51 Protagora je prvi izjavio da o svakoj stvari postoje dva
suprotna iskaza ( ); on se njima i sluio u svojim zak
ljucima, a to je bio postupak koji je on prvi uveo. Jedno od
njegovih dela poinje ovako:. ovek je merilo svih stvari:
onih koje postoje da postoje, a onih to ne postoje da ne
postoje.
310
 Govorio je obino da dua ne znai nita pored ula, kao
to pria Platon u dijalogu Teajtet2*, i da je sve istinito. U
jednom drugom delu on poinje ovako: Sto se tie bogova,
ja nemam naina ni da znam da li oni postoje, ili da ne postoje.
Jer, ima mnogo prepreka koje ometaju znanje: i sama neja-
52 snoa pitanja i kratkoa ljudskog ivota. Zbog ovoga uvoda
u njegovu raspravu, Atinjani ga proterae, njegova dela spa-
lie na javnom trgu, poto su preko glasnika pokupili sve knji
ge od onih koji su ih bili nabavili.
On je prvi zatraio nagradu (honorar) od sto mina i prvi
je uoio razliku izmeu glagolskih vremena2*; prvi je istakao
vanost korienja pravog trenutka, prvi priredio javne utak
mice u besednitvu i prvi je stvorio sofizme za ljude koji vole
da raspravljaju. On je u svojoj dijalektici zanemarivao smisao
rei i pridravao se samo rei; tako je postao tvorac itave
eristike, koja je tada toliko bila u modi. U tom pogledu Timon
veli za njega:
53 Protagora, izvanredan umetnik u borbi reima. Prvi je
pokolebao metod raspravljanja koji nazivaju sokratovskim.
Platon u Eutidemu (286 C) pria da se on u raspravljanju prvi
posluio Antistenovim dokazom, koji pokuava da dokae da
je kontradikcija nemogua. Takoe je prvi izneo kako treba
napasti i odbiti svaku tezu koja se iznese; to tvrdi dijalektriar
Artemidor26 u svojoj raspravi Odgovor Hrizipu. On je pronaao
prvi takozvanu tyle, tj. jastue koje nosai podmeu pod
svoj teret; to nam pria Aristotel u svojoj raspravi O vaspitanju.
Naime, i sam je bio nosa, kako negde pomiinje Epikur27. Na taj
nain je bio prim ljen od Demokrita koji ga je video kako je
54 povezao drva. On je prvi poelio govor na etiri dela: elja,
pitanje, odgovor, nareenje. Drugi ga dele na sedam vrsta:
pripovedanje, pitanje, odgovor, nareenje, ponavljanje, elja,
poziv. Te vrste on je nazvao osnovnim oblicima govora. Alki-
damas kae da postoje etiri vrste govora: tvrenje, poricanje,
pitanje, oslovljavanje.
Prvo predavanje koje je javno proitao bilo je O bogovima,
iji sam poetak malo ranije naveo, itao je u Atini, u kui
Euripidovoj, ili, prema drugim podacima, u Megaklidovoj ku
i. Drugi, opet, tvrde da je to bilo u Likeju i da je ita bio
njegov uenik Arhagora, Teodotov sin, ijim se glasom poslu
io. Optuio ga je Polizelov sin Pitodor, jedan od etiri stotine.
Meutim, Aristotel kae da je to bio Euatlos.
55 Ovo su njegove sauvane knjige:28 |Umetnost eristike, O
rvanju, O matematici, O dravi, O slavoljublju, O vrlinama.
311
 O prvobitnom redu stvari, O stvarima u Hadu, O ravim de-
lima ljudi, Knjiga propisa. Pravna pitanja o honoraru (dve
knjige sa suprotnim dokazima). Ovo je spisak njegovih dela.
I Platon je napisao jedan dijalog o njemu.*
Filohor pria kako je njegova laa potonula dok je puto
vao na Siciliju, i da na taj dogaaj d lja Euripid u svojoj
drami Iksion*9. Neki kau da ga je sm rt zatekla n a putu. iveo
56 je gotovo devedeset godina. Apolodor kae da je iveo se
damdeset godina, da je etrdeset godina proveo kao sofist,
da je u najboljoj snazi bio u osamdeset etvrtoj olimpijadi
(444441).
Moj epigram posveen njemu glasi (Anthol. Pal., VII, 130):
0 tebi, Protagora, sluah priu da si napustio Atinu
1 da si kao star ovek umro na putu.
Kekropov grad** je odluio da te protera,
i ti si pobegao iz Atenina grada, ali ne od Plutona.
Pria se da je jednom prilikom zatraio honorar od svoga
uenika Euatla, i da je ovaj odgovorio: Pa ja jo nisam dobio
parnicu! Ali odgovori Protagora ako ja pobedim
u parnici protiv tebe, moram da dobijem nagradu zato to
sam pobedio; a ako ti pobedi, onda (moram da dobijem
honorar) zato to si ti pobedio.
Postojao je jo jedan Protagora, astronom, kome je i
Euforion napisao posmrtni govor. Trei Protagora je bio sto
iki filozof.

GLAVA 9. DIOGEN IZ APOLONUE

(oko 440. pre n. e.)
57 Diogen iz Apolonije, sin Apolotemidov, bio je fiziar i
veoma uven. Antisten kae da je bio uenik Anaksimenov.
Ali on je iveo u Anaksagorino vreme. Demetrije Faleronski
u Odbrani Sokratovoj kae da je zbog velike omrznutosti go
tovo izgubio ivot u Atini.
Njegovo uenje se sastojalo u ovome: Vazduh je praeleme-
nat. Postoje bezbrojni svetovi i neogranien prazan prostor.
Vazduh stvara svetove zgunjavanjem i razraivanjem. Nita
ne nastaje od onoga to ne postoji niti se pretvara u ono to
ne postoji. Zemlja je sferinog oblika, vrsto obeena u sredini,
* Prevod u izdanju Kulture, Beograd 1969. Prev.
** Atina. Prev.

312
 a njen oblik je odreen zamahom koji dolazi usled toplote i
koenjem, to dolazi od hladnoe.
Poetak njegovog spisa glasi ovako:
Na poetku svake naune rasprave smatram da treba
poi od sasvim jasnog principa i da izlaganje treba da bude
jednostavno i dostojanstveno.*

GLAVA 10. ANAKSARH

(oko 340. pre n. e.)
58 Anaksarh je rodom iz Abdere. Bio je uenik Diogena iz
Smime. Diogen je bio uenik Metrodora sa Hiosa, koji je
obino govorio da ne zna nita, ak ni to da nita ne zna.
Metrodor je, opet, bio uenik Nesov sa Hiosa, mada neki tvrde
da je sluao Demokrita. Anaksarh je pratio i Aleksandra**
i bio je u svom naponu u sto desetoj olimpijadi (340337).
Njegov neprijatelj je bio tiranin Kipra Nikokreon. Jednom
prilikom je na sveanoj gozbi, upitan od Aleksandra kako mu
se sveanost dopada, odgovorio: Sve je divno, kralju, nedo
staje samo jedno: trebalo je da se na kraju iznese na sto glava
59 nekog satrapa. Ovim je ciljao na Nikokreoma, koji to nikad
nije zaboravio, i kad je posle kraljeve smrti Anaksarh bio
primoran da se protiv svoje volje iskrca na Kipar, on ga je
uhvatio, bacio u avan i naredio da ga gvozdenim tukom ubiju.
A ovaj nije nita mario za tu kaznu, pa je izgovorio one uvene
reci: Udaraj samo Anaksarhovu vreu, Anaksarha samog ne
e pogoditi. J kad je Nikokreon naredio da mu se odsee
jezik, priaju da ga je sam odgrizao i ispljunuo n a njega.30
J a sam o njemu napisao ovo (Anthol. Pal., VII, 133):
Udarajte, Nikokreone, jo vie; to je samo vrea.
Udarajte, jer Anaksarh je ve odavno u Zevsovom dvoru.
A Persefona e, poto te malo bude razapeta preko eljeva,
rei ovo: Gubi se, prokleti mlinaru.
* Ovaj stariji filozof je ovde umetnut izmeu Protagore i Anaksarha.
To je nastalo zbog neupuenosti Diogena Laertija (svakako!) koji je po-
meao imena manje poznatog filozofa Diogena iz Smime (koji se po-
minje u Anaksarhovoj biografiji) i jednog poznatijeg filozofa, Diogena
iz Apolonije. Klement Aleksandrinski, Stromata I, 64, 301, kae: Ue
nici Demokritovi behu Protagora iz Abdere i .Metrodor sa Hiosa; ue
nik ovoga je bio Diogen iz Smime, a njegov uenik bee Anaksarh,
Anaksarhov Piron, a njegov Nausifan.
Zanimljivo je da Diogen ne iznosi ni biografiju Metrodora sa Hiosa
niti Nausifanovu. Prev.
** Tj. Aleksandra Velikog. Prev.

313
60 Zbog ovog hrabrog dranja i zadovoljnog ivota, njega su
prozvali Eudaimonios (srean ovek). I zaista je bio ovek koji
je mogao vrlo lako da svakoga urazumi. Aleksandra, koji je o
sebi mislio da je bog, on je od toga odvratio. Naime, kad je
video kako trnu tee krv iz rane, pokazao je rukom na njega
i rekao: Evo krvi, a ne ihora koji tee u ilama blaenih
bogova.* Plutarh** pria da je Aleksandar, lino o tome go
vorio svojim prijateljima. Jednom drugom prilikom, kad je
Anaksarh pio u zdravlje Aleksandra, podigao je au i rekao:
Jedan od bogova poginue od udarca smrtnog oveka. (Eurip.,
Orest, 271).

GLAVA 11. PIRON

(360270. pre . e.)
Piron iz Eleje bio je sin Pleistarhov; tako pria Diokles.
Prema Apolodorovim podacima u Hronici, bio je najpre slikar,
zatim je postao uenik Brisona, Stilponovog sina; tako kae
Aleksandar u Redosledu filozofa. Posle toga je priao Anak-
sarhu, koga je pratio svuda na putovanjima, tako da se druio
ak sa gimnosofistima u Indiji i sa magiima81. To je bio razlog
da prihvati najplemenitiju filozofiju prema Dodacima As-
kanija iz Abdere tako to je uveo nekakav agnosticizam i
neprihvatanje suda (zakljuka***). Govorio je da nita nije lepo
niti runo, pravedno ili nepravedno. Slino tome, da nita u
stvari ne postoji, nego da ljudskim postupcima upravljaju
navike i meusobni sporazum. Jer nijedna stvar nije u veoj
meri ovo nego ono.
62 I u svom ivotu se Piron pridravao toga shvatanja; ni
emu se nije sklanjao s puta, niega se nije uvao, prema svemu
je pokazivao savrenu ravnodunost bilo da su to kola, ili
provalije, ili psi i nita nije ostavljao ulima da o tome
donese odluku. Ali su ga spaavali njegovi prijatelji koji su,
po prianju Antigona iz Karista, ili u stopu za njim. Ainesi-
dem kae da se samo njegova filozofija oslanjala na uzdra
vanja od donoenja suda, dok u svojim svakodnevnim postup
cima nije bio ba nepaljiv. Doiveo je blizu devedeset godina.
* Homer II., V, 340. Prev.
** Vita Alex.. 20. Prev.
*** Tako sam preveo rei (nemogunost saznanja) i
(= uzdravanja od donoenja suda). Prev.

314
 Antigon iz Karista u svojoj knjizi O Pironu pria o njemu
ovo. U samom poetku je bio nepoznat i siromaan slikar. Jo
su sauvani u gimnazijumu u Elddi neki prilino poznati trkai
63 s bakljama. Odrekao se drutvenog ivota i iveo usamljeno, i
samo retko se pokazivao svojim roacima. To je radio zato
to je uo kako neki Indus grdi Anaksarha da nikad nikoga
nee nauiti neemu dobrom dok se sam v rti po kraljevskim
dvorovima. Uvek je bio istoga raspoloenja, tako da bi, ak
kad bi ga neko sred govora napustio, svoj govor nastavio do
krhja sam sebi, < ........ > * mada je u mladim godinama bio
ustar. esto bi, nastavlja Antigon, otiao od 'kue ne obavestivi
nikoga o tome, i lutao u pratnji bilo kakvih ljudi. A kad je
Anaksarh jednom prilikom pao u movaru, on je proao pored
njega ne pruivi m u pomo, i dok su ga drugi ljudi zbog
toga prekorevali, Anaksarh je pohvalio njegovu nezaintere-
sovanost i ravnodunost.
64 Jednom su ga zatekli kako sam sa sobom razgovara, i
kad su ga pitali za razlog, on je odgovorio da se veba da bude
drueljubiv (chrests). U naunim raspravama ga niko nije
omalovaavao, je r je uvek bio spreman da govori i da daje
odgovore. Tako je Nausifan jo kao mladi bio pridobijen za
njega. Ovaj je govorio da u svom duevnom raspoloenju treba
da sledimo Pirona, ali u nainu govora sebe same. esto
bi napomenuo da se Epikur, koji se veoma divio Bironovu
nainu ivota, redovno kod njega raspitivao o Pironu. Pironovo
rodno mesto ga je u toj meri potovalo da su ga postavili za
vrhovnog svetenika i zbog njega doneli odluku da nijedan
filozof ne treba da plaa porez.
Bilo je mnogo ljudi koji su se ugledali na njegovo uzdr
avanje od javnih poslova, tako da Timon u Pitonu i ilima
kae ovako za njega:
65 O Pirone, o stare, kako i gde si se oslobodio
robovanja sofistima, i njihovog praznoslovlja,
kako si se oslobodio okova prevare i zavodljivog govora?
Nije ti stalo do toga da istrauje koji vetrovi
duvaju Heladom, odakle duvaju i na koju stranu.
A zatim u Indalmima3*:
Ovo eli da sazna moje srce, o Pirone:
kako si to uspeo da kao ovek tako mimo prolazi kroz ivot,
ti koji jedini vodi ljude kao kakav bog.

* Nedostaju rei. Prev.

315
66 Atina mu je ukazala poast dajui mu dravljanstvo zato
to je ubio Traanina Kotisa, kako pria Diokle.
Ziveo je u bratskoj ljubavi sa svojom sestrom babicom,
kako pria Eratosten u svom delu O bogatstvu i siromatvu
pa je sam iznosio na trg ii prodavao kokoi, moda i prasie.
I sve stvari u kui, bez razlike, istio je sam. Pria se da mu
nije smetalo ni to da svojim rukama kupa svinju. Jednog dana
se razbesneo zbog svoje sestre ime joj je bilo Filita pa
je nekom oveku koji ga je zbog toga prekorio, odgovorio
da je ena lo probni kamen za nepokolebljivi duevni mir.
I kad je neko pseto skoilo na njega i uplailo ga, odgovorio
je svom kritiaru da je teko sasvim skinuti sa sebe oveka,
ali da se ipak svim silama trudi da se bori protiv dela delima,
ako je mogue, ali ako to nije mogue, onda reima.
67 Priaju takoe da se nije ak ni namrtio ako bi mu se
septike masti stavljale na rane, ili rane leili seenjem ili pa
ljenjem. I Timon takoe svedoi o njegovom duevnom raspo
loenju u izvetaju o njem u koji upuuje Pitonu. Filon Atinja-
nin, njegov prijatelj, govorio je da je najvie pominjao Demo-
krita, zatim Homera, divei mu se i neprestano ponavljajui
stih*:
Pokolenja ljudi isto su kao i lie na drvetu.
Njemu se divio i zato to je ljude uporeivao sa osicama
i mievima i pticama. Navodio je i sledee stihove:
Umri i ti, prijatelju: zato oplakuje svoju sudbinu?
Umre i Patroklo koji je mnogo bolji od tebe bio.**
68 kao i sve to to se kod njega odnosi na nestalnost, na prazna
htenja i na detinjarije kod ljudi.
I Posejdonije pria neto slino o njemu. Naime, kad su
na nekom putovanju morem svi njegovi saputndci bili prepla
eni zbog oluje, on je sauvao spokojstvo i m ir u dui. Poka
zujui jedno prasence koje je m im o jelo, objanjavao je put
nicima da mudrac mora da sauva ovakvo spokojstvo.
Samo Numenije tvrdi da je on postavljao i opte principe***
Meu uenicima je imao i ugledne ljude, meu njima Euriloha.
O njemu priaju ovo nevaljalstvo. Jednom se bio toliko raz-
69 besneo da je zgrabio raanj s mesom i jurio kuvara sve do
* Hom. II., V I 146. Prev.
** Hom. IZ., X X I106/7. Prev.
*** U tekstu stoji , dakle, dogme (optevaea uenja).
Prev.

316
 trga. Jednom su ga u Elidi njegovi uenici toliko muili pos
tavljajui mu razna pitanja da je zbacio sa sebe ogrta i
preplivao reku Alfej. Kako pria Timon, bio je najogoreniji
neprijatelj sofista.
Filon je vrlo esto razgovarao sam sa sobom i za njega
(Timon) kae ovako*:
Filona, koji je daleko od {ljudi i razgovara sam sa
sobom, i koji ne mari za slavu i za prepirke.
Osim ovih, Fironovi su uenici boli Hekataj iz Abdere i
Timon iz Flijunta, autor Sila, o kome emo jo govoriti, i
Nausifan sa Teosa, za koga neki tvrde da je bio Epikurov
uitelj. Svi ovi su bili prozvani Pironima po imenu njihovog
70 uitelja, a aporetici, skeptici i zetetici, po njihovim principima.
Zetetici (traioci) zato to su uvek traili istinu, skeptici
(istraivai) zato to su stalno traili neko reenje i nikad
ga nisu nalazili, efektici (sumnjala) zbog njihovog duevnog
stanja posle traenja pod ovim ja podrazumevam uzdravanje
od donoenja suda i naposletku aporetici (ljudi u nevolji,
neprilici) po tome to su d dogmatici sa svoje strane u neprilici
(sumnji). Pironci su, naravno, bili nazvani po Pironu. Teodo-
sije u svojoj raspravi Poglavlja o skepticima tvrdi da skepti
cizam ne treba da se zove pirondzam, jer, ako se pravac duha
ne moe sigurno odrediti u jednu stranu, mi nikad neemo
kao sigurno znati ta je zapravo sam Piron mislio, a ako to
ne znamo, ne moemo ni sebe zvati pironcima. Osim toga,
nastavlja on, postoji injenica da Piron nije osniva skepticizma
niti je uopte imao neko odreeno uenje. Meutim, pironac
je onaj ovek koji u svojim navikama i nainu ivota lii na
Pirona.
71 Neki kau da je Homer osniva ove sekte, jer on na iste
stvari uvek daje drugaije odgovore u svakoj prilici, i nikad
nije odreen ili dogmatik u svojim izjavama. I izreke Sedmo
rice mudraca mogu se nazvati skeptinim. Na primer: Nita
suvie. Ili Pozajmi, pa eto belaja! to znai da svako
ko sigurno i ubedljivo garantu je nesumnjivo mora da rauna
odmah i na tetu. I Arhiloh i Euripid su bili skeptiki raspolo
eni, je r Arhiloh kae:
O Glauko, sine Leptinijev, Covekov duh
je samo kratak dan odreen od Zevsa.

* Upor. Hom., Odyss., XXI, 364. Prev.

317
 A Euripid kae:*
0 Zevse, zato li kau da nesretni jadni ljudi
imaju razum? Svi smo mi zavisni od tebe
1 radimo ono to se sluajno tebi dopada.
72 Ali i Ksenofan i Eleaanin Zenon i Demokrit su prema
njihovom shvatanju skeptici. Ksenofan, naime, kae:
Nijedan ovek nije video jasnu istinu i nijedan je
nikad nee znati.
A Zenon zato to ukida kretanje, reima: Ono to se kree ne
kree se n i na mestu na kome se nalazi, niti na mestu na
kome se ne nalazi. Demokrit zato to odbacuje kvalitete: Po
saglasnosti [postoji] hladno, po saglasnosti toplo, a u stvari
samo atomi i praznina. I na drugom mestu: U stvari, mi
nita ne znamo, je r se istina nalazi u nedostinoj dubini.
I Platon38 takoe ostavlja istinu bogovima i bojim sinovima
i trai samo verovatnou. I Euripid84 kae:
73 Ko zna da li iveti ne znai umreti
i da je za smrtne ljude smrt u stvari ivot.
Tako i Empedokle:
Ovo ljudi ne mogu videti ni uti,
niti, pak, duhom shvatiti.
A pre toga:
Samo ono veruje svako na ta je sam naiao.
Pa ak i Heraklit: Ne treba da razmiljamo o najvanijim stva
rima! Pa onda se Hipokrit izraava o stvarima sa uzdranou
i ogranienjem koje odgovara ljudima. A p re njih svih Ho
mer**:
Obrtan je jezik ljudski, svakovrsnih rei imade
I ; Polje je prostrano njino..
j Be e ponovo uti onakvu kakvu si je izgovorio.
Pri tome misli na jednaku vrednost protivrenih kazivanja.
* Hiketides, 735-7. Prev.
** Ilijada, XX, 248250. Prev.

318
74 Zadatak skeptika je bio u tome da stalno rue uenja svih
ostalih kola, a sami da ne iznose nikakva uenja. Ili su tako
daleko da su samo iznosili i izlagali uenja drugih, ne upu
tajui se pri tome u odreene tizjave, pa ak ni o tome da nita
sami ne iznose.
Ili su tako daleko da su odbijali i neodreenost govorei,
na primer: Mi nita ne odreujemo. (Naime, kad bi oni to
radili, time bi ve dali neku odreenu izjavu.) Mi navodimo,
kau oni dalje, sve teorije zato da bismo objavili da se uzdr
avamo od svakog suda odobravanja, kao kad bi bilo mogue
da se .to oznai prostim obaranjem glave. Tako je izrazom
Mi ne odreujemo nita prikazana njihova neutralnost u
stavu. Na slian nain se to iskazuje i drugim izrazima, kao
to su Ne vie nego drugo [nijedna stvar nije u veoj meri
75 ovo nego ono] i Svaka izjava ima svoju odgovarajuu suprot
nost. I slino. Ali izraz Ne vie nego drugo moe se uzeti
u pozitivnom smislu, jer izraava da su dve stvari sline. Na
prim er: Pirat nije u veoj meri zao nego to je laljivac.
Ali skeptici to nisu smatrali u pozitivnom ve u negativnom
smislu, onako kao kad se kae: Ni Scila ne postoji vie nego
to postoji Haribda. A ono vie upotrebljava se esto u
smislu poreenja, kao kad kaemo: Med je vie sladak nego
groe. Ponekad i pozitivno i negativno, kao kad kaemo
Vrlina koristi vie nego to kodi je r ovom reenicom
76 mi iskazujemo da vrlina koristi i ne nanosi zlo. Ali skeptian
odbijaju ak i izraz Ne vie (jedna stvar od druge). Jer, kao
to provienje (prnoia) nije postojee vie (u veoj meri)8*
nego to je nepostojee, tako i Ne vie (jedna stvar od druge)
nije vie postojee nego to nije. Tako, kao to kae Timon u
Pitonu, pomenuti izraz ima znaenje odsustva svakog odre
ivanja i uzdravanja od bilo kakvog potvrivanja. Druga re
enica Svaka izreka (ima svoju odgovarajuu suprotnost)
isto tako znai odbijanje suda; kad stvari stoje meu sobom
u suprotnosti, a kontradiktorni sudovi pretenduju na istu va
nost, onda je nepoznavanje istine neophodna posledica. Ali i
ovaj sud ima, opet, svoju odgovarajuu suprotnost (antitezu),
tako da, poto je ponitio ostale sudove, on se okrene i po
niti sam sebe, isto onako kao to sredstva za ienje izba
cuju tetne m aterije iz tela, pa posle toga i sama bivaju odstra
njena i unitena.
77 Na to odgovaraju dogmatici da (skeptici) ne ukidaju sud,
nego da ga, tav&e potvruju. Oni (skeptici) su se reima slu
ili samo kao pomonim sredstvima (pomonicima), poto nije
319
 bilo mogue jedan sud ne ukinuti drugim (suprotnim). Shodno
tome, obiavamo da kaemo da ne postoji prostor, pa ipak
nemamo nikakve druge mogunosti nego da govorimo o pro
storu, ne dogmatiki, nego u svrhu dokazivanja. Mi takoe
govorimo da se nita ne zbiva po nudi, pa ipak moramo da
govorimo o nudi. To je bio otprilike nain tumaenja koji
bi obino oni davali. Jer, prema njima, premda su stvari
takve i takve, ipak one u stvari nisu takve nego samo kao
takve izgledaju. Oni su govorili da ne istrauju ono to se
miljenjem saznaje, je r to se misli to je jasno, nego istra
uju ono to se moe saznati ulima.
78 Kao to Adnesidem kae u svom Uvodu u Pironova uenja,
Pironovo uenje je jedno oznaenje pojava i onoga to je na
bilo koji nain saznato miljenjem. U tom oznaenju se sve
stavlja u vezu jedno s drugim, a pri uporeivanju pokazuju
se mnoge neusklaenosti i zbrke. A to se tie suprotnosti gle
dita u posmatranju stvari, oni najpre pokazuju da to dolazi od
razliitih vrsta moi stvari da nas ubede, a posle toga oni
istim postupkom odstranjuju veru u njih. Oni, naime, kau da
mo ubeivanja im aju samo one stvari koje se prem a opaaju
slau jedna s drugom, ili koje se nikad ili samo retko menjaju,
i stvari na koje smo navikli, ili stvari koje su odreene zako
nom, i sve one koje izazivaju dopadanje ili divljenje. Zatim
79 su oni pokazivali da istu verovatnou im aju razmatranja koja
su suprotna ovim kriterijima.
Sumnje i prigovore protiv (tobonjeg) slaganja pojava kao
i onoga to je milju saznato, oni su razlikovali na deset raz
liitih naina (tropa), na osnovu kojih se stvari koje lee u
osnovi pojavljuju kao promenljive. Ovi naini (tropi) su sle-
dei*:
Prvi trop se odnosi na razlike izmeu ivih bia u pogledu
onih stvari koje im pruaju zadovoljstvo ili bol, odnosno koje
su im korisne ili tetne. Iz ovog proizlazi da isti povodi ne
izazivaju iste predstave, a to ima za posledicu da se moramo
uzdrati svakog suda. Je r neka iva hica nastaju bez polnog
odnosa, kao, na primer, ona koja ive u vatri i arapski feniks;
druge nastaju iz telesnog parenja, kao, na primer, ovek i
80 ostala iva bia. I jedna se odlikuju na jedan nain, a druga
na drugi. Zbog toga se ona razlikuju i po svojim ulima. Tako
sokolovi, na primer, imaju najotriji vid, a psi najbolje ulo
mirisa (njuh). Logino je, onda, ako se u ivotinja razlikuju
ula na primer, oi da e se razlikovati i njihove pred-
* Sext. Empir. Pyrrhon. hypoth., I 36163. Prev.

320
 stave. Tako koza nalazi da se lie vinove loze moe jesti, dok
je ono za oveka gorko; za prepelicu je divlji perun (kukuta)
hrana, a za oveka smrtonosan; svinja dere i otpatke, a konj
to ne ini.
Drugi trop se odnosi na prirode i idiosinkrazije ljudi.
Aleksandrov sluga Demofon se, na primer, grejao u senci,
81 dok je na suncu drhtao. Aristotel pria da je Argon iz Arga
putovao kroz bezvodne pustinje Libije ne pijui nita. Neko-
me se, opet, svia medicina, drugome zemljoradnja, treem
trgovina; iste stvari su nekome tetne, a drugome korisne; zbog
toga sud ne treba donositi.
Trei trop zasniva se na razlici ulnih utisaka u zavisnosti
od ula preko kojeg je utisak primljen. Tako jabuka ostavlja
za oko utisak da je blede boje, slatka je za ukus i prijatna za
miris. Isti predmet izgleda razliito prema razlici u ogledalu
u kome se ogleda. Iz toga proizilazi da ono to se pojavljuje nije
vie ta i ta stvar nego to je neka druga.
82 etvrti trop odnosi se na razlike u raspoloenju i uop-
te na promene. Na primer, zdravlje, bolest, spavanje, budno
stanje, radost, tuga, mladost, starost, hrabrost, strah, nestaica,
obilje, mrnja, ljubav, toplota, hladnoa, disanje i teko di
sanje. Utisci primljeni na ovaj nain menjaju se u zavisnosti
od prirode uslova. ak i samo stanje luaka nije suprotno
prirodi; jer zato bi se njihovo stanje tako mnogo razlikovalo
od naeg? Pa i mi vidimo Sunce kao da stoji na mestu. A
stoik Teon iz Titoreje, iako je spavao, u snu je lutao okolo,
a Periklov rob se u snu popeo ak na vrh kue.
83 Peti trop proizilazi iz obiaja, zakona, verovanja u mitove,
iz sporazuma meu narodima i iz dogmatskih pretpostavki.
Ovamo spadaju pogledi o tome ta je lepo i runo, istinito i
lano, dobro i loe, zatim u vezi s bogovima, s nastajanjem i
odlaskom iz sveta pojava. Oigledno je da neki ljudi istu
stvar smatraju pravednom, dok je drugi smatraju nepraved
nom, ili neka dobrom, a drugi loom. Persijanci sm atraju da
nije neprirodno uzeti svoju ker za enu; za Grke je to greh.
Prema Eudoksovom prianju u prvoj knjizi njegovog Putovanja
oko sveta, u Masageta postoji zajednica ena; u Grka toga.
nema. Kiliani su uivali u gusarenju, a Grci nisu. Razni
84 narodi veruju u razne bogove, neki veruju u provienje, drugi
ne veruju. Egipani svoje mrtve balzamuju pre sahrane; Rim
ljani ih spaljuju, a Peoiijani bacaju u jezera. Zbog toga se
treba uzdrati od donoenja suda o istini.
esti trop se odnosi na meanja i spajanja. Prema njemu,
nita se ne javlja kao isto po sebi ili o sebi, nego samo u vezi
21 D io g en
321
 sa vazuhom, svetlou, vlagom, vrstinom, toplotom, hlad
noom, pokretom, isparenjem i drugim silama. Tako, na pri-
mer, purpur pokazuje razliitu boju na suncu, na meseini i
p ri svetlosti lampe. Ni sam ten naeg lica ne izgleda isti u
podne i kad je sunce nisko na horizontu. Takoe kamen, za
koji su na zemlji potrebna dva oveka da ga podignu u vaz-
duh, u vodi se lako pokree. Bilo zato to je on po sebi teak,
pa ga voda olaka, ili zato to je u stvari lak, pa ga vazduh
ini tekim. Q samom svojstvu njegovom koje se nalazi u
njemu mi nita ne znamo, kao to ne znamo ni o ulju u nekoj
pomadi.
85 Sedmi trop se odnosi na rastojanja, poloaje, mesta i ono
to se u prostoru nalazi. Tako nam stvari za koje se misli da
su velike izgledaju male, etvrtasti predmeti okrugli, ravno
nam izgleda izboeno, a pravo izgleda savijeno, bezbojno kao
obojeno. Tako nam i Sunce, zbog svoje udaljenosti, izgleda
malo, planine, ako su daleko, izgledaju mutne i glatke, a kad
su blizu neravne. I Sunce pri izlasku izgleda drugaije, a
kad se nalazi na sredini neba opet se razlikuje. Isto telo u
umi je drukije, a na otvorenom mestu drukije. Slika se
86 isto tako razlikuje prema tome u kom se poloaju nalazi, a
vrat goluba prema tome kako je okrenut. Poto se, dakle, ove
stvari ne mogu posmatrati odvojeno od mesta i poloaja, nji
hova prava priroda se ne moe saznati.
Osmi trop se odnosi na kvantitativne i kvalitativne odnose,
na razliitost njihovih stanja u odnosu na toplotu ili hladnou,
brzinu ili sporost (bezbojnost ili raznobojnost). Tako vino, ako se
uzima umereno, jaa telo, a preterano uzimanje ga slabi; slino
vai i za hranu i sline stvari.
87 Deveti trop se odnosi na trajanje pojava, na neobinost
ili retkost njihovu. Tako, na primer, zemljotresi ne predstav
ljaju nikakvo iznenaenje meu ljudima gde se stalno jav
ljaju; ni Sunce, jer ga svakoga dana vidimo. Ovaj deveti nain
Favorin smatra osmim, a Sekst i Ajnesidem desetim; deseti
nain Sekst smatra osmim, a Favorin devetim.
Deseti trop se zasniva na meusobnim odnosima, na pri
mer, izmeu lakog i tekog, jakog i slabog, veeg i manjeg,
izmeu gore i dole. Tako ono to je na desnoj strani nije po
prirodi desno, nego se smatra takvim zbog svog poloaja u od-
88 nosu prema onom drugom. Jer, promeni li taj poloaj, onda
se stvar vie ne nalazi na desnoj strani. Tako isto, i otac i
brat predstavljaju samo relativne pojmove; dan je relativan

322
 prema Suncu, a sve stvari su relativne prema naem razumu.
Na taj nain relativni pojmovi su u samim sebi i po samim
sebi nesaznatljivi.
Ovo, dakle, predstavlja tih deset tropa (obrta, naina).
Uenici Agripe, meutim, ovim tropima* dodaju jo pet
drugih tropa. Prvi se odnosi na neslaganja u shvatanjima,
drugi na regresus ad infinitum, trei na relativnost svake
predstave, etvrti na nedokazanu hipotezu i peti na recipro-
nost. Trop koji proizilazi iz neslaganja dokazuje da je svako
istraivanje, bilo u filozofiji ili u svakodnevnom ivotu, puno
spomosti i zbrke. Trop koji sadri regresus ad infinitum. ne
doputa nikakvo uvrivanje onoga to se trai, zato jer
jedna stvar daje osnova da se veruje neka druga, i tako u
89 beskraj. Trop izveden iz relativnosti pokazuje da neka stvar
ne moe biti shvaena sama u sebi i sama po sebi, nego samo
u vezi s neim drugim.** Zbog toga su i sve stvari nesaznat-
ljive. Trop koji proizilazi iz hipoteze javlja se onda kad ljudi
misle da najelementarnije stvari treba shvatiti kao potvrene
i da za njih ne treba traiti nikakve dokaze; a to je besmisleno,
je r neko drugi e pretpostaviti neto drugo. Trop koji proiz
lazi iz recipronosti postoji svuda tamo gde ono to treba
da poslui kao dokaz za traenu stvar treba da bude potvr
eno upravo onim to se trai. Tako, na primer, kad neko
trai da utvrdi postojanje pora zbog toga to postoje ema-
nacije, pa onda postojanje pora smatra dokazom za postojanje
emanacija.***
90 Oni su poricali svako dokazivanje, kriterijum, znak, uz
rok, kretanje, uenje, nastajanje (postanak), ili da neto pos
toji to je po prirodi dobro ili loe. Oni tvrde da je svako
dokazivanje zasnovano na dokazivim stvarima ili na stva
rima koje se ne mogu dokazati. Ako je zasnovano na dokazi
vim stvarima, onda e i te stvari zahtevati neki dokaz, i tako
u beskraj; a ako se sastoji od nedokazivih stvari, onda e i
celina biti nedokaziva, ako su sve stvari, ili samo jedna od
njih sumnjive. Oni, dalje, tvrde, ako izgleda da ima stvari
kojima nije potrebno nikakvo dokazivanje, onda mora i razum
onih koji to pretpostavljaju biti sasvim neobian kad ne uvi
aju da je ba onim stvarima potreban dokaz na koje se po-
91 ivaju. Je r injenica to postoje etiri elementa ne moe slu-
* On je hteo da deset tropa svede na svojih pet. Prev.
** SaA . Prev.
** u logici circulus vitiosus. Prev.
21 323
 iti kao dokaz da postoje etiri elementa. Osim toga, ako
odbacujemo pojedinane dokaze, mora biti bez vanosti i op-
ti dokaz. A da bismo saznali da raspolaemo nekim
stvarno vrednim dokazom, potreban je za to kriterijum; a da
bismo znali da je to kriterijum, nama je, opet, potrebno do
kazivanje; zato jedno i drugo ne moemo razumeti, je r se
jedno poziva (odnosi) na drugo. Kako moemo, onda, shva
titi stvari koje su neizvesne ako nam dokaz nije poznat? Jer, ono
to mi elimo sigurno da utvrdimo nije da li nam stvari iz
gledaju ovakve ili onakve, nego da li su one to i u svojoj
sutini.
Dogmatiare su proglasili budalama; je r ono to se zaklju
uje iskljuivo na osnovu hipoteze to nije saznanje, nego
samo pretpostavka da je tako. Ako na ovaj nain rezonujemo,
moemo da nalazimo dokaze ak i za nemogue. Oni koji misle
92 da o istini ne treba da donosimo sudove na osnovu prilika
oko nas, ili da ne treba da donosimo zakone na osnovu onoga
to se nalazi u prirodi, ti ljudi tako nastavljaju oni
nainili su sebe merdlom svih stvari i nisu videli da se svaka
pojava javlja u izvesnora stanju i u izvesnom meusobnom
odnosu prema prilikama oko nas. Zato moramo tvrditi ili da
su sve stvari istinite, ili da su sve stvari pogrene (lane).
Ako su pak samo neke stvari istinite, a neke pogrene, kako
emo ih, onda, moi da razlikujemo? ulima svakako n i, gde
se radi o ulnim predmetima, poto sve te stvari ulima izgle
daju jednake; niti, pak, razumom, i to iz istog razloga. Kako
izgleda, osim ovih (mogunosti) ne postoje nikakve druge mo
gunosti da bi nam pomogle pri donoenju suda. Ko god, kau
oni, o nekom predmetu saznatom kroz zapaanje ili razum
neto tvrdi, mora najpre utvrditi tekua miljenja o tom pred
metu, zato to su neki odbacili jedno uenje o tom predmetu,
93 a drugi, opet, drugo. A odluka se mora doneti ili ulima ili
razumom, a i u jednom i u drugom postoji spomost. Zato je
nemogue donositi konanu odluku o miljenjima o onom to
je shvaeno ulima ili razumom. A ako nas sukob u shvata-
njima natera da nikome ne verujemo, onda e otpasti i merilo
po kome izgleda da se sve stvari m ogu tan o utvrditi, i mi
svaki iskaz moramo sm atrati da je od jednake vrednosti (jed
nako vredan). Oni dalje tvrde da onaj ko s nama zajedno is
trauje neku pojavu ili je pouzdan ili nije. Ako je pouzdan,
on nee imati, nita da odgovori oveku kome pojava izgleda
drukija. Jer, upravo kao to je on pouzdan u svom iskazu
o pojavi, isto tako je pouzdan i njegov protivnik. A ako mu se
324
 ne moe verovati, zaista mu se nee verovati kad bude pojavu
opisivao.
94 Mi ne smemo pretpostaviti da je ono to nas ubeuje
zaista i istinito. Jer, jedna te ista stvar ne ubeuje uvek sva
kog oveka, niti ak iste ljude. Mo ubeivanja esto zavisi
od spoljnih prilika, o glasu koji govornik uiva, o njegovoj
sposobnosti kao mislioca ili o njegovoj vetini, od njegove umi-
ljatosti ili prijatnosti.
Kriterij um su odbacili na osnovu sledeeg razmiljanja.
I kriterij um je ili a) utvren na osnovu suda koji odluuje
o njemu kao kriteriju, ili b) nije utvren. Ako nije, onda je
potpuno nepouzdan i podjednako je udaljen od istine i od
neistine u pogledu odreivanja. A ako je pak utvren na
osnovi suda koji je o njemu odluio kao o kriterijumu, onda
on sam spada u isti red sa pojedinanim sudovima, tako da
jedna te ista stvar i odreuje i biva odreena, i kriterijum
koji ju je odredio morae biti odreen od drugog kriterijuma,
95 ovaj, opet, od drugog, i tako u beskraj. A pored toga, postoji
jo neko neslaganje u vezi s kriterijumom, je r za neke kri
terijum je ovek, za neke ulni opaaj, za druge razum,
a za neke opet kriterijum je u stvaralakoj fantaziji (katalep-
tike phantasia). Ali ovek se razlikuje od oveka i od samoga
sebe, kao to pokazuju razlike u zakonima i obiajima. ula
varaju, i razum se sam sa sobom ne slae. A o kataleptik
phantasia (stvaralaka fantazija) sudi razum, a razum se, opet,
na razne naine menja. Zato se kriterijum ne moe saznati,
pa, prema tome, ni istina.
96 Oni takoe poriu da postoji znak (semeion). Jer, ako on
postoji, onda treba da bude takav da se moe ili opaziti ili
shvatiti razumom. Ali se on ne moe opaziti (ulima), je r ono
to je saznatljivo, to je neto opte, dok je znak neto posebno.
A ono to se moe saznati pripada onom to postoji odvojeno
za sebe, dok znak pripada kategoriji relativnosti (onome to
se shvata u odnosu na neto drugo). Niti se pak moe shvatiti
miljenjem, je r predmeti miljenja su viestruki: ili su pojava
neega to se javlja, ili nepojavljivanje neega to se ne pojav
ljuje, ili nepojavljivanje neeg to se pojavljuje, ili po
java neeg to se ne pojavljuje.* A znak nije nita od svega
toga, pa, prema tome, znak uopte ne postoji. Je r znak nije
* Ovo nejasno mesto postae u daljem Izlaganju neto jasnije, iako
ne potpuno jasno. Ali ono nije jasnije ni u poznatom Appeltovom pre-
vodu. Ur.

325
 pojava neeg to se pojavljuje, je r ono to je ve pojava
tome ne treba znak; niti je nepojava nepojave, je r ono to
je kroz neto drugo otkriveno mora se pojaviti. Niti moe
biti nepojavljivanje neega to se pojavljuje, je r ono to
97 neem drugom daje povod za to da se moe shvatiti, mora biti
i samo vidljivo. Naposletku, ne moe biti pojavljivanje neega
to se ne pojavljuje, je r se znak, kao neto to pripada rela
tivnim stvarima, to na ovom mestu opet nije sluaj, mora
uvek shvatiti zajedno s onim ega je znak. Nita to je nepo
znato ne moe nas dakle dovesti do saznanja, budui da su
upravo znaci to to nas po uobiajenom shvatanju dovode do
toga da neto nepoznato shvatimo.
Uzroke* oni odbacuju ovako. Uzrok je neto relativno;
je r on je relativan s obzirom na ono to moe biti prouzroko-
98 vano, naime, na efekat. Ali relativne stvari su samo predmeti
miljenja i nemaju svoga sopstvenog postojanja. Zato uzrok
moe biti samo predmet misli; on, ako je uzrok, treba da do
nese neto ega je uzrok, je r inae nee biti uzrok. Upravo
onako kao to i otac, kad ne postoji ono u vezi ega je otac,
on nije otac: takva je stvar i sa uzrokom. A ne postoji nita
u vezi ega bi se mislilo na uzrok, je r za to ne dolazi u obzir
ni neko postojanje niti neko nestajanje: prema tome, nema
uzroka. A pod pretpostavkom da postoji uzrok, onda ili je
telo uzrok tela ili je pak neto bestelesno uzrok bestelesnog;
ali od svega toga nita se ne zbiva, pa prema tome nema ni
uzroka. Je r telo ne moe biti uzrokom tela, poto i jedno i
drugo telo imaju istu prirodu. I ako sad jedno telo nazovemo
99 uzrokom, ukoliko je telo, to e i ono drugo telo, kao takvo,
postati uzrokom. A ako su oba zajedno uzroci, onda nee po
stojati nita na emu bi se odrazilo delovanje. Netelesno,
meutim, ne moe biti uzrokom netelesnog iz istog razloga.
Neto bestelesno ne moe postati uzrokom tela, jer nita to
je bestelesno ne moe stvoriti neto telesno. Ni telo ne moe
postati uzrokom bestelesnog, je r sve to je postalo pretpostav
lja postojanje neke materije iz koje se stvara; ali poto zbog
toga to je bestelesno ne moe trpeti nikakvo delovanje na
sebe, ono ne moe ni postati nita delovanjem bilo ega. Pre
ma tome, nema uzroka uopte. Iz ovoga proizilazi takoe da ni
prauzroci vasione stvarno ne postoje, je r moralo bi postojati
neto to stvara i to deluje, dakle neki uzrok.
Ne postoji ni kretanje. Je r ono to se kree, kree se ili
u prostoru U kome se nalazi ili pak u prostoru u kom se ne
Sext. Empir. adv. math. IX 218. Prvo.

326
 nalazi. Ali se ne moe kretati na mestu gde ga ima (gde jeste),
a jo manje na nekom mestu gde ga nema (gde jo nije).
Zato kretanje i ne postoji.
100 Ukinuli su i uenje (pouavanje drugih). Jer, kau, ako
0 neemu pouavamo, onda pouavamo o neemu postojeem
na osnovi samog postajanja (bia), a o nepostojeem na
osnovi nepostojanja. Ali o postojeem ne pouavamo na osnovi
postojanja (bia), je r priroda postojeeg se ispoljava sama od
sebe svima, pa se neposredno saznaje; niti se, pak, o neposto
jeem ui na osnovi nepostojanja, pa tako se o njem u ne moe
ni uiti.
Nema, kau, ni nastajanja. J e r ono to postoji ne nastaje,
je r ve postoji; niti nastaje ono to ne postoji, je r to uopte
nema postojanja, a ono to nije ni postojee niti je tu ne
moe ni nastati.
101 Po prirodi, ne postoji ni dobro n i zlo, je r ako je neto
po prirodi dobro ili loe, mora biti podjednako dobro ili loe
za sve ljude, kao to je i sneg hladan za svakoga. Ali ne pos
toji takvo dobro ili zlo koje bi bilo zajedniko svim ljudima;
prema tome, ne postoji nita dobro ili zlo po prirodi. Jer,
ili treba sm atrati dobrim sve to neko smatra dobrim, ili ne
sve. Sigurno se sve ne moe tako nazvati (dobrim), je r Epikur,
na primer, smatra zadovoljstvo dobrim, a Antisten je smatrao
da je zadovoljstvo zlo. Iz toga bi proizilo da je ista stvar
1 dobra i loa. Ali ako kaemo da nije sve dobro to neko
smatra dobrim, moraemo razlikovati miljenja; a to je ne
mogue, je r su suprotni argumenti podjednako snani. Zato
je dobro po prirodi nesaznatljivo.
102 Celokupan njihov nain zakljuivanja moemo izvesti iz
njihovih postojeih spisa. Piron lino, dodue, nije ostavio
nikakvih spisa, ali su ih njegovi drugovi Timon, Ajnesidem,
Numenije i Nausifan ostavili, i jo neki drugi.
Njima odgovaraju dogmatici i izjavljuju da skeptici i
sami polau na razumno shvatanje i na dogmatski postupak.
J e r time to na izgled samo poriu, oni ipak dolaze do razum
nog odreenja stvari, je r u isto vreme neto i tvrde i dogma-
tiziraju. J e r ako oni kau da ne daju nikakve odreene izjave
i da svakoj reenici odgovara jedna suprotna reenica, oni
103 upravo time daju vrste odredbe i dogmatizuju. Na ovo opet
skeptici odgovaraju: Sto se tie optih ljudskih iskustava, mi
vam dajemo za pravo: mi priznajemo da je dan i da smo
ivi, kao to za injenice i za predmet znanja priznajemo i
327
 mnoge druge pojave svakodnevnog ivota. Ali to se tie
tobonjih sigurnih postavki dogmatiara za koje tvrde da
su do njih doli svojim razumom, mi se od toga uzdravamo
i ne donosimo svoj sud o tome kao da je nesaznatljivo i u svom
saznanju se ograniavamo samo na ono to mi neposredno na
samim sebi iskusimo. Je r mi priznajemo da vidimo, i mi zna
mo da u sebi nosimo odreene misli, ali k a k o vidimo i
k a k o mislimo, to mi ne znamo. I da nam ovaj odreeni pred
met ovde izgleda beo, i to u svom uobiajenom govoru priz
najemo, ali mi time ne dajemo nikakvu garanciju da je stvar
104 zaista takva. A to se tie naih rei Ja ni o emu i ni za
ta ne tvrdim neto odreeno35 i slinih izjava, te izjave
za nas nemaju vrednost vrstih dogmi, jer one nisu iste kao
to isu, na primer, ovi sudovi: Zemlja ima oblik lopte, je r je
to tvrenje koje eli da jasno utvrdi neto to je nepoznato,
dok sva naa izraavanja nisu nita drugo do priznavanja ne
ega (= doputan je neega). Ako mi dakle kaemo Mi nita
ne odreujemo, pnda ak ni sama ta izjava lnije vrsta od
redba.
Dogmatiari takoe kau da skeptici ukidaju i sam ivot,
jer odbacuju sve ono iz ega se ivot sastoji. Drugi kau da
je to pogreno, je r oni ne poriu, na primer, to da mi vidimo;
oni samo tvrde da ne znaju kako mi vidimo. Mi doputamo
oiglednu injenicu, kau oni, ali ne doputamo to da je
105 ona stvarno ono to izgleda da je. Mi takoe zapaamo da
vatra gori; ali ne doputamo zakljuak o tome da li je to njena
priroda da gori. Mi vidimo da se ovek kree; mi znamo
da on propada; ali mi ne znamo kako se to deava. Mi se
samo odupiremo da priznamo nepoznatu supstancu koja se
nalazi iza fenomena (pojava). Kad kaemo da slika ima iz-
boene delove, mi opisujemo ono to je oigledno; ali ako
kaemo da slika nema izboina, mi time ne govorimo o onome
to je oigledno, nego o neem drugom. I zato i Timon u
Pitonu kae da nije izaao iz onog to je uobiajeno. A u
svojim Indalmoi on kae: Sve to se pojavljuje, ma gde
polo, svemono je. I u svom delu O ulima veli: Ja ne
tvrdim da je med sladak, ali priznajem da izgleda takav.
106 I Ajnesidem u prvoj knjizi Pironskih rasprava kae da
Piron nita dogmatski ne utvruje, zbog mogunosti kontra
dikcije, ali da se rukovodi pojavama*. Ajnesidem to isto kae
u svojim delima Protiv mudrosti i O istraivanju. Ajneside-
* phainmena tj. injenice, stvari, koje su oigledne. Prev.

328
 mov prijatelj Zeuksis u svom delu O dvostrukim dokazima,
Antioh iz Laodikeje i Apelas u svom delu Agripa svi priz
naju samo pojave. Zato je za skeptike kriterijum ono to se
javlja (to phainomenon), kao to tvrdi i Ajnesidem, a tako
isto kae i Epikur. Meutim, Demokrit je poricao da neka
oigledna injenica moe biti kriterijum; u stvari on je zaista
107 i poricao samo bie pojava. Protiv kriterija pojava dogmati-
ari iznose ovo: Ako iste pojave u nama izazivaju razliite
utiske na primer, o kuli, koja moe biti okrugla ili etvr
tasta skeptik e morati izabrati jednu ili drugu ako ne eli
da ostane potpuno bez posla. A ako se dri jedne stvari, onda
on vie ne doputa da sve oigledne injenice imaju istu vanost.
Skeptici odgovaraju ovako: Ako se stvore razliiti utisci, onda
se i za jedan i za drugi mora rei da su pojave, i mi ih upravo
zbog toga uvaavamo kao pojave, jer se pojavljuju.
Skeptici36 kao svoj krajnji cilj smatraju uzdravanje od
108 suda (zakljuka), koje sobom donosi duevno spokojstvo kao
svoju senku; tako kau Timon i Ajnesidem i njihovi uenici.
Jer, vlastitom snagom mi moemo izabrati ili izbegnuti ono
to od nas zavisi; a stvari o kojima ne odluujemo mi, nego
se deavaju po neophodnosti kao to su glad, e i bol
mi ne moemo izbei, jer se one ne mogu ukloniti razumom.
I dok dogmatiari tvrde da bi skeptik mogao iveti i tako da
se ne ustruava ak i da ubije i pojede svoga oca ako mu tako
bude nareeno, skeptik odgovara da e moi iveti ako se uzdri
od suda u svim sluajevima gde se postavlja pitanje kako doi
do istine, ali nee moi postupiti tako u pitanjima ivota i
njegovog odravanja. Prema tome, mi se u pitanjima gde se
radi o tome da neto odaberemo ili da neto izbegnemo
upravljamo prema uobiajenim shvatanjima i pridravamo se
zakona. Po miljenju nekih autora, krajnji cilj skeptika je
neosetljivost; prema drugima, ravnodunost (blagost).

GLAVA 12. TIMON

(320230. pre n. e.)

109 Na Apolonid iz Nikeje u prvoj knjizi svog Komentara o
ilima, posveenoj Tiberiju Cezaru, kae da je Timon bio sin
Timarhov i da je roen u Fldjuntu. Roditelje je izgubio jo
kao mlad, pa je postao igra, zatim je taj posao omrznuo pa
329
 je otiao Stilponu u Megaru. Odavde se posle izvesnog vremena
vratio kui i oenio. Zatim je otputovao Pironu u Elidu zajedno
110 sa enom. Tamo su m u se rodila i deca. Starijem sinu je dao ime
Ksantos, nauio ga medicini i ostavio za svoga naslednika. Taj
njegov sin je bio veoma uven, kako tvrdi Sotion. Timon, me
utim, kae da je iveo bez sredstava, pa je otiao u Helespont
i Propontidu. Tamo je u Halkedonu iveo kao sofist i stekao
jo vei glas. Odande se, obogativi se, vratio u Atinu, gde
je iveo sve do smrti, osim to je kratko vreme proveo u
Tebi. Njega su poznavali i kralj Antigon i kralj Ptolemej
Filadelf, kao to sam pria u svojim jambima.
Antigon kae za njega da je voleo vino. Kad bi posle
bavljenja filozofijom stekao malo vremena, on bi ga provodio
piui pesme, tragedije, satire i komine drame trideset
111 na broju, a traginih drama ezdeset, zatim sile i kinede
(opscene pesme). Njemu se pripisuju i proza ukupno oko
dvadeset hiljada redova; ove pominje i Antigon iz Karista,
koji je i sam opisao njegov ivot. Postoje tri knjige Sila u ko
jim a kao skeptik grdi sve i svakoga, i napada dogmatike u
obliku parodije. Prva od njih imala je oblik obinog pripo-
vedanja u prvom licu; druga i trea su napisane u obliku di
jaloga. Tu se iznosi kako ispituje Ksenofana iz Kolofona o
svakom filozofu redom, a ovaj mu odgovara; u drugoj govori
112 o starijim filozofima, a u treoj o kasnijim filozofima, pa su
ga Zato neki autori nazvali Epilogom. Prva knjiga se po sa
draju svodi na isto, osim to je niana u obliku monologa.
Njen poetak glasi:
ujte me sad svi radoznali sofisti, koliko god vas ima!
Umro je star blizu devedeset godina; to priaju Antigon
i Sotion u jedanaestoj knjizi. uo sam takoe da je imao samo
jedno oko, pa je zato sam sebe zvao Kiklopom. Bio je jo
jedan Timon, mizantrop.
Ovaj na filozof je, po Antigonovom prianju, veoma
voleo bate i voleo da se brine samo o svojim stvarima. Postoji
pria da je peripatetik Hijeronim rekao za njega: Kao to
kod Skita dobro gaaju i oni to bee i oni koji gone, tako
neki meu filozofima hvataju svoje uenike gonei ih, a dru
gi beei od njih, kao, na primer, Timon.
113 Bio je otrouman, a mogao je i da prezire oveka. Voleo
je da pie, i bio je sposoban da za pesnike napie mitoloku
priu za njihove pesme i da zajedno s njim a sastavlja drame.
330
 S Aleksandrom i Homerom radio je zajedno tragedije37. A kad
bi mu smetale slukinje i psi, on ne bi radio nita, je r je
uvek teio za tim da uiva u tiini. Pria se da ga je i Arat
upitao kako je mogao da usvoji verodostojni Homerov tekst,
a da je on odgovorio: Ako naie na stare prepie, a ne na
rukopise koji su ve bili ispravljeni38. Svoje pesme bi ostav
ljao da lee svuda naokolo, ponekad ve poluazjedene*. I kad
je retoru Zopiru itao neke delove, okrenuo bi stranice i
114 recitovao sve to bi mu palo pod ruku; a kad bi ve do pola
proitao, otkrio bi onaj istrgnuti deo za koji dotle nije znao.39
Tako malo je vodio rauna o tome. Bio je tako nemaran da
bi odlazio iz kue i bez doruka. Pria se da je jednom prili
kom, kad je Arkesilaj prolazio trgom Kerkopa, rekao: ta
e ti ovde gde smo svi slobodni? Onima koji su priznavali
ulna zapaanja, ako ih potvruje sud, neprestano je navodio
ove rei:
Ovde se sastadoe Atagas i Numenije."

Imao je obiaj da se ali na ovaj nain. Nekome oveku koji

se svemu udio rekao je: Zato se ne udi tome to nas
115 trojica imamo zajedno samo etiri oka. Naime, on je imao
samo jedno oko, kao i njegov uenik Dioskurid, dok je ovek
kome se obratio bio normalan. I kad ga je jednom Arkesilaj
upitao zato je iz Tebe doao ovamo, odgovorio je: Pa da
bi se smejao kad se svi skupite ovako zajedno. Ali, dok je
napadao Arkesilaja u ilima, on ga je hvalio u svom delu
koje se zove Pogrebna sveanost Arkesilajeva.
Kako pria Menodot, Timon nije ostavio nijednog nasled-
nika, i njegova se kola rasturila. Obnovio ju je Ptolemej iz
Kirene. Meutim, Hipobot i Sotion kau da je imao za uenike
Dioskurida sa Kipra, Nikoloha sa Rodosa i Praila iz Troade.
Ovaj je bio, kao to iz Filarhove istoiije saznajemo, ovek
tako snanog karaktera da je, mada nepravedno optuen za
izdaju, izdrao kaznu a da svoje sugraane nije smatrao dos
tojnim ni da ih oslovi.
116 Eufranorov je uenik bio Aleksandrinac Eubul; ovaj je uio
Ptolemeja; ovaj, opet, Sarpedona i Heraklida. Heraklidov ue
nik je bio Ajnesidem iz Knosa, koji je napisao osam knjiga
Pironomh rasprava; njegov je uenik bio njegov sugraanin

* hemibrota. Prev.

331
Zeuksip; uenik ovoga je bio Zeuksis zvani Gonipus (krivo-
nogi), njegov Antioh iz Laodikeje na Likosu; uenici ovoga
su bili Menodot iz Nikomedije, lekar iz kole empirika, i Tei-
odas iz Laodikeje. Menodotov uenik je bio Herodot, sin Arijev,
rodom iz Tarsa. Herodota je sluao Sekst zvani Empirik, koji
je napisao deset knjiga o skepticizmu i mnogo drugih divnih
rasprava. Sekstov* je uenik bio Satornin, zvani Kitenas,
takoe empirik.

* Sekst (Sextus, zvani Empiricus) je iveo u drugom veku n.e. Nije

poznato ni mesto ni zemlja njegovog roenja. Bio je lekar. Ne zna se
ak ni to gde je uio, da li u Atini, ili Aleksandriji ili (to je najvero-
vatnije) u Rimu. Sauvana su nam njegova dela Osnovna Pironova ue
nja u tri knjige i Protiv matematiara u jedanaest knjiga. I to delo
je sastavljeno iz dva dela: pet knjiga protiv filozofa ogmatiara i est
knjiga protiv matematiara (tj. ostalih nauka: gramatika, retorika,
geometrija, aritmetika, astronomija i muzika). Delo je veoma vano
jer nam je dao najtanije podatke o skepticima i njihovom uenju.
Satornin je posluio Diogenu Laertiju kao izvor. Prev.

332
 KNJIGA X
GLAVA 1. EPIKUR
(341271. pre n. e.)
1 Epikur, sin Neokla i Hairestrate, rodio se u Atni, u demi
Gargetos, iz porodice Filaida. Tako pria Metrodor u svom
delu O plemenitom poreklu. Heraklid*, u delu Izvod iz So-
tiona, kae da je on odrastao na Samosu, poto su Atinjani
tamo poslali svoje naseljenike, a to tvrde i neki drugi autori
Kad mu je bilo osamnaest godina, doao je u Atinu, u vreme
kad je Ksenofan boravio u Akademiji, a Aristotel u Halkidi.
Posle smrti Aleksandra Makedonskog i poto je Perdika pro-
terao Atinjane (sa Samosa), on se preselio svome ocu u Ko-
2 lofon. Neko vreme je proveo tamo, prikupio uenike, pa se
ponovo vratio u Atinu za vreme (arhonta) Anaksikrata (307
306). Neko vreme se, kau, bavio filozofijom u zajednici sa
ostalim filozofima, a posle toga je nastupio samostalno, osno
vao sopstvenu kolu nazvanu po njemu i izneo svoje stavove.
On sam kae da je s filozofijom doao u dodir kad mu je bilo
etrnaest godina. Epikurejac Apolodor kae u prvoj knjizi
Epikurovog ivota da se Epikur posvetio filozofiji poto se
naljutio na uitelje to mu nisu mogli protumaiti ta znai
re haos u Hesioda. Hermip takoe kae da je postao uitelj
3 gramatike, ali kad je naiao na Demokratove knjige, on se
okrenuo filozofiji. Zato i Timon kae za njega:
Poslednji od filozofa prirode i najbestidniji1 doao je
sa Samosa, sin jednog uitelja gramatike, najnevaspitanijl
od svih.
Po njegovom nagovoru, filozofijom su se bavila i nje
gova tri brata Neokle, Hairedem i Aristobul. Tako kae
Sa nadimkom Lembos. Preo.

333
 epikurejac Filodem u desetoj knjizi svoga obimnog dela O
filozofima. Po prianju Mironijana u Glavnim delovima isto-
rijskih paralela za filozofiju je pridobio i svog roba Misa.
Diotim stoik, koji je bio veoma neraspoloen prema njemu,
najuvreljivije ga je oklevetao, navodei pedeset skandaloznih
pisama kao Epikurova. To je uradio i onaj pisac koji je izdao
4 tobonja Epikurova pisma koja se stvarno pripisuju Hrizipu.
Ali i uenici stoika Posejdonija, zatim Nikolaos i Sotion2 u
dvanaestoj knjizi dela Diokleja*, koje ima dvadeset etiri knji
ge, gde uplie svakojake pogrde protiv odredaba o sveanos
tima dvadesetog dana u mesecu,4 i Dionizije iz Halikamasa.
Oni tvrde da je sa svojom majkom obilazio kolibe i tamo
itao arolije, a s ocem je pouavao u gramatici za neznatan
honorar. Jedan od njegove brae bio je podvoda, i iveo je
sa heterom Leontionom. On je kao svoje izneo uenje Demo-
kritovo o atomima i Aristipovo uenje o zadovoljstvu; nije
bio punopravni atinski graanin. To tvrde Timokrat, i
Herodot u knjizi O Epikurovoj mladosti*. Sramno se udvarao
Mitru, domainu Lizimahovom, dajui mu u svojim pismima
5 Apolonova imena Pean i Vladar. On je, dalje, isticao Idome-
neja, Herodota i Timokrata, koji su objasnili tamne strane
njegovog uenja, i ba zbog toga im laska. Dalje, kae se da je
u svojim pismima pisao Leontioni: Vladaru Peane (Apolone),
mala moja draga Leontiona, kakvom radou si nas ispunila
kad smo proitali tvoje pismo. A Leontejevoj eni Temisti
napisao je: Ako ne doete k meni, spreman sam da se triput
okrenem oko sebe, i da budem baen bilo gde da mi ti i
Temista odredite mesto. A lepom Pitoklu je pisao: Seu i
ekau tvoj divni i bogovima slini dolazak. I u jednom
drugom pismu Temisti pria dalje Teodpr u etvrtoj knjizi
svoga dela Protiv Epikura on kae da je s njom u punom
6 ljubavnom uivanju (perainein5). I sa mnogim drugim hete-
rama je odravao prepisku a naroito |s Leontionom, u koju
je i Metrodor bio zaljubljen. U svojoj raspravi O etikim
ciljevima pie ovako: Uopte ne znam kako da zamislim ta
je to dobro, ako zamislim da nema zadovoljstva od jela i pia,
da nema uivanja u ljubavnim odnosima, sluanju muzike
itd. A u jednom pismu upuenom Pitokleju kae: Razapni
sva jedra i pobegni od obrazovanja, moj dragi prijatelju!
Epiktet ga naziva propovednikom raskalanog ivota i obasipa ga
najveim pogrdama.
* Zapravo: O Epikurovom efebskom dobu, tj. vremenu koje je pro
veo kao efeb. Prev.

334
 Meu njegovim uenicima bio je i Metrodorov brat Timo-
krat, koji je kasnije napustio njegovu kolu. U jednoj knjizi
koju je napisao posle odlaska iz njegove kole i koja nosi naslov
0 zabavi, on pria da je Epikur dvaput dnevno povraao zbog
toga to bi se prejeo, a to se njega samoga (Timokrata) tie,
on je imao mnogo muke da se oslobodi tih nonih filozofskih
7 sedeljki i te mistine zajednice. Dalje kae da je Epikurovo
poznavanje filozofije bilo vrlo ogranieno, a jo manje njegovo
poznavanje ivota; da je njegovo telesno stanje bilo jadno*,
tako da godinama nije mogao da se digne sa stolice; da je
svakoga dana troio elu minu za trpezu, kao to i sam Epikur
kae u pismu upuenom Leontioni i u pismu filozofima u
Mitileni. Dalje, da su s njim i Metrodorom ivele i druge
hetere Mamarion, Hedia i Erotion i Nikidion. On tvrdi da
se Epikur u svojih trideset sedam knjiga O prirodi vrlo mnogo
ponavlja i da se veim delom u njima prepire s drugima,
najvie s Nausifanom, a evo njegovih rei: Nek idu do a
vola! Ako iko, on7 (Nausifan) je, kad bi hteo da neto iskae,
8 posedovao naduvenost sofiste, kakvu imaju i drugi ljudi rop
ske due. Pored toga, on u jednom pismu o Nausifanu kae:
To ga je toliko razbesnelo da me je grdio i sebe nazvao mojim
uiteljem. Epikur je navodno ovog Nausifana zvao meduzom**,
neznalicom, varalicom i kurvom. Platonove uenike je nazivao
Dionizovim ulizicama, samoga Platona zlatnim mladiem,
a Aristofana propalicom koji je proerdao oevinu pa se odao
skitniarenju i nadrilekarstvu. Protagoru je nazivao nosaem i
Demokritovom pisaricom i seoskim uom. Heraklita je nazvao
smutljivcem, Demokrita Lerokritom (vetakom u brbljanju),
a Antidora Sanidorom (koji se ulaguje oko darova prev.).
Kinike je nazvao neprijateljim a Grke, dijalektiare kva-
riteljima, a Pirona neotesanom neznalicom.
9 Meutim, svi ovi nisu pri istoj svesti. Jer, na filozof
ima mnogo svedoka koji mogu posvedoiti njegovu nenad
manu dobru volju (naklonost). O tome svedoi najpre njegova
rodna zemlja koja mu je u njegovu ast podizala statue u
bronzi, zatim njegovi prijatelji, kojih ima toliko mnogo da
se po broju ni itavi gradovi ne bi mogli s njima meriti, kao
1 sve njegove pristalice i uenici koje su drai njegova uenja
privezali za njega kao lanci, (osim Metrodora8 iz Stratonikeje,
koji je preao Kameau, verovatno zato to ga je pritiskivala
* Elijan pria (frg. 39: de Epicuro eiusque discipulis) da su sva
tri Epikurova brata bila bolesna. Plutarh pominje vodenu bolest. Prev.
** pleumona, svakako u nekom veoma pogrdnom znaenju. Prev.

335
 preterana dobrota njegovog uitelja). O tome dalje svedoi
to to njegova kola postoji i dalje, bez prekida, kroz itav
10 niz naelnika koji dolaze jedan za drugim dok su gotovo sve
ostale kole izumrle.* Ovo, dalje, potvruje njegova zahval
nost prema roditeljima, odanost brai, plemenitost prema ro
bovima i slugama, to dokazuju i odredbe u njegovom tes
tamentu i injenica da su oni bili njegovi uenici u koli,
meu kojima je najistaknutiji bio onaj Mis koga smo ranije
ve pomenuli. Uopte reeno, najbolji dokaz je njegova dobrota
i ljubav prema ljudima. On je prema drugima oseao takvo
potovanje da ak nije ni ulazio u politild ivot. Proveo je
ceo svoj ivot u Grkoj, uprkos svim nevoljama koje su za
desile u to doba njegovu zemlju. Svega dva ili tri puta je
otiao u Joniju u posetu svojim prijateljima. Prijatelji su do
lazili iz svih krajeva k njemu i iveli s njim u njegovom vrtu.
11 To pria Apolodor, koji takoe kae da je Epikur kupio v rt
za osamdeset mina. I Diokle u treoj knjizi svoga dela Izvod
kae da su Epikur i njegovi prijatelji iveli vrlo jednostavnim
i skromnim ivotom. U svakom sluaju oni su se zadovoljavali
kako kae on mericom nekog slabog vina, a uglavnom
je njihovo pie bila voda. On dalje pria kako Epikur nije
smatrao da njihova svojina treba da bude zajednika, kao to
je to traio Pitagora svojom izrekom da su sve stvari prija
teljima zajednike; je r to je, po njegovom miljenju, znak
nepoverenja, a ako nema poverenja, nema ni prijateljstva. U
svojim pismima lino govori o tome da se zadovoljava samo
obinim hlebom i vodom. Poalji mi malo sira, kitnijskog.
da mogu biti raskoan ako mi se prohte.
Takav je bio taj ovek, koji je uio da je cilj svega ui
vanje.** O njemu i Atenej ovako kae u jednom epigramu
(Anthol. Plan., IV, 43):
12 O ljudi, vi se muite radi bezvrednih stvari i radi
koristi neprestano poinjete sa svaama i ratovima.
Ali bogatstvo moe da ovlada tek malim delom prirode,
a samo mu zanesena ludost pridaje neogranieno prostranstvo.
Ovo je Epikur, mudro dete Neoklejevo, uo ili od Muza
ili sa svetih tronoaca Pitije.
* Od 270. do 44. pre n.e., dakle period od 227 godina, prema Suidinim
podacima. Prev.
** Verovatno je itav ovaj opis, kojim brani Epikura, Diogenov.
Prev.

336
 Jo vie emo saznati u svom daljem prouavanju na osnovu
njegovih uenja i izreka.
Diokle kae da je od starih filozofa najvie drao do
Anaksagore (mada se u nekim stvarima nije slagao s njim)
i Sokratovog uenika Arhelaja. Dalje kae on da je svoje
prijatelje vebao u tome da njegova dela ue napamet9.
13 Apolodor nam u svojoj Hronici pria da je ovaj na fi
lozof bio uenik Nausifana i Praksifana, ali on sam to porie
u pismu upuenom Eurilohu i kae da je bio sam svoj ue
nik. On takoe kae da nije postojao nikakav filozof Leukip10, to
isto i Hermarh, mada neki tvrde, a meu njima i epikurejac
Apolodor, da je on bio Demokritov uitelj. Demetrije iz Mag
nezije kae da je (Epikur) sluao i Ksenokrata.
Sluio se obinim govorom da bi oznaio stvari. Gramatik
Aristofan istie da je taj nain izraavanja najkarakteristi-
niji za njega. On je bio tako jasan pisac da je u svom delu
14 O retorici zahtevao da jasnoa bude jedinstven zahtev i sred
stvo retorike. A u poslanicama, umesto obinog pozdrava
zdravo, upotrebljava izraze Da si mi dobro i zdravo i
ivi kreposno!.
Ariston* u svom ivotu Epikura iznosi da je svoje delo
Kanon prepisao iz Nausifanovog Tronoca** i dodaje da je
Epikur bio uenik toga oveka i platonika Pamfila na Samosu.
Dalje pria da je poeo da se bavi filozofijom kad mu je bdio
dvanaest godina i da je sopstvenu kolu otvorio u trideset
drugoj godini ivota.
Roen je bio tako pria Apolodor u svojoj Hronici u
vreoj godini sto devet olimpijade (342. pre n.e.) za vreme
arhonta Sosigena, sedmoga dana meseca Gameliona11, sedam
godina posle Platonove smrti. Kad mu je bilo trideset dve
godine, osnovao je jednu filozofsku kolu najpre u Mitileni i
Lampsaku, a pet godina kasnije preselio se u Atinu, gde je
umro u drugoj godini sto dvadeset sedme olimpijade (271270),
za vreme arhonta Pitarata, navrivi 72 godine ivota. kolu
je primio Agemortov sin Hermarh, rodom iz Mitilene. Epikur
je umro od kamenca koji tiiu je zatvorio mokrani kanal, po
to je bolovao etrnaest dana: Tako pria Hermarh u svojim
pismima. U vezi s tim Hermip pria da je Epikur uao u bron-
15 zanu kadu s mlakom vodom i da je zatraio isto vino, koje
je posrkao, zatim je svojim prijateljim a preporuio da se se-
aju njegovih uenja i tako izdahnuo.
* Svakako Ariston iz Aleksanrije, akademik. Prev.
** Tripous. Prev.
22 Diogen
337
16 Evo jednog mog epigrama o njemu (Anthol. Pal., VII, 106):
Zbogom, prijatelji moji, i seajte se mojih
uenja: to je Epikur kao poslednje rekao na samrti.
Uao je u toplu vodu, popio isto vino
i zajedno s tim gutljajem naao i hladnu smrt.
To je ivot ovoga oveka, a takav je bio i njegov kraj.
Njegova poslednja volja* je bila ovo:
Na osnovu ovoga, ja sve svoje predajem Aminomahu, sinu
Filokratovu iz Bate, i Timokratu, sinu Demetrijevu iz Potama,
prem a dokumentu o poklonu koji se nalazi u Metrou, pod uslo-
17 vom da vrt i sve to uz njega pripada stave na raspolaganje Her-
marhu, Agemortovu sinu, iz Mitilene, i njegovim drugovima
u filozofiji, i onima koje bi Hermarh ostavio kao svoje na-
slednike, da u njemu ive i neguju filozofiju. A svojim dru
govima u filozofiji poveravam zadatak da pomau Aminomaha
i Timokrata i njihove naslednike, da po najboljim svojim mo
gunostima sauvaju zajedniki ivot u vrtu, i njihovim na-
slednicima da pomau u odravanju vrta isto onako kao to
e ga predati nai naslednici-filozofi. A kuu u Meliti neka
Aminomah i Mimokrat daju Ermarhu i njegovim drugovima-
18 -filozofima, da ive u njoj sve dok Hermarh bude iv.** A od
prihoda sa imanja predatog Aminomahu i Timokratu neka
oni po mogunosti zajedno sa Hermarhom gledaju da stvore
sredstva, prvo, za prinoenje pogrebnih darova mom ocu, majci
i brai, drugo, za uobiajenu proslavu moga roendana desetog
dana Gameliona svake godine, i za uobiajeni sveani sasta
nak mojih drugova-filozofa dvadesetog dana svakog meseca
za uspomenu na mene i Metrodora, prema odredbama koje
sada vae. Neka proslave i dan u mesecu Posejdonu kao dan
uspomene na moju brau, i tako isto i dan u mesecu Meta-
gejntinonu za uspomenu na Polijena, kao to sam to ja radio.
19 Neka se Aminomah i Timokrat staraju o Epikuru, Metrodo-
rovom sinu, i o Polij enovom sinu, sve dok oni ue i ive za
jedno s Hermarhom. Neka se oni isto tako postaraju za izdr
avanje Metrodorove kerke, a kad doe u godine da je udaju
za oveka koga bude Hermarh odabrao meu uenicima kole,
pod uslovom da je posluna i da slua Hermarha. Od mojih
prihoda neka Aminomah i Timokrat za njeno izdravanje svake
godine toliko primaju koliko izgleda primerno, u sporazumu
s Hermarhom.
* Testament. Prev.
** Diog. L. X 52. Prev.

338
20 Neka oni Hermarha odrede za upravljaa nad prihodima,
tako da sve bude pred uzeto i uraeno u sporazumu s njim,
je r je on sa mnom ostario u filozofiji i je r sam ga ostavio
kao upravnika naih drugova filozofa. A kad devojka postane
punoletna, neka joj Aminomah i Timokrat isplate miraz tako
to e od imanja uzeti onoliko koliko to stanje doputa. Neka
se postaraju i za Nikanora, kao to sam i ja dosad radio,
tako da niko od mojih drugova filozofa koji su mi inili
usluge u ivotu i pokazivali m i odanost u svakom pogledu,
i odluili da zajedno sa mnom ostare u ovoj koli, ne trpi
od pomanjkanja stvari potrebnih za ivot, ukoliko za to ima
sredstava.
21 Sve moje knjige koje imam da se daju Hermarhu.
A ako se to dogodi Hermarhu pre nego to Metrodorova
deca odrastu, Aminomah i Timokrat e dati od sredstava koja
sam ja zavetao, ukoliko je to mogue, za sve potrebe sve
dotle dok budu dobrog vladanja. Neka se oni postaraju i za
sve ostalo u saglasnosti s mojim odlukama. Neka se sve iz
vri ukoliko je to u njihovoj moi. Od robova oslobaam Misa,
Nikiju, Likona, a slobodu poklanjam i Fedriji.
22 A bio je ve na sam rti kad je Idomeneju napisao ovo
pismo:
Ovo je sreni dan i ujedno poslednji u mom ivotu kada
vam piem ovo. Stalno me prate bolovi strangurije, a bolovi
od dizenterije su takvi da su dostigli najveu meru. Ali svim
tim nevoljama nasuprot ja stavljam duevnu radost zbog us
pomene na sve nae razgovore koje sam s vama vodio. A ti
se staraj o Metrodorovoj deci onako kako to odgovara tvome
ivotnom stavu prema meni i filozofiji.
To je bio njegov testament.
Imao je mnogo uenika, meu kojima je najuveniji bio
Metroor*, sin Atenaja ili Timokrata i Sande, iz Lampsaka;
od svoga prvog poznanstva s Epikurom nije ga nikad napus
tio osim jedanput na est meseci koje je proveo u poseti svom
rodnom zaviaju, i odakle mu se ponovo vratio. Njegova do-
23 brota je bila isprobana na sve naine, kao to i sam Epikur
svedoi u uvodima u svoja dela i u treoj knjizi Timokrata.
Takav je on bio. Svoju sestru Batis dao je Idomeneju za
enu, a sam je uzeo heteru Leontiju iz Atine za prilenicu.
Bio je neustraiv kad bi ga zadesile nevolje, kao i pred smrt,
kao to pria Epikur u prvoj svesci svojih Uspomena. Po pre
denju umro je sedam godina pre Epikura, u svojoj pedeset i
* 330277. pre n.e., omiljeni uenik Epikurov. Preo.
22
339
 treoj godini12. Epikur u svome testamentu, o kome je ve
bilo rei, jasno govori o njemu kao ve pokojnom, i svojim
naslednicima daje uputstva da se staraju o Metrodorovoj deci.
Spomenuti Timokrat13, Metrodorov brat, lakomislen ovek, bio
je takoe jedan od njegovih uenika.
23 Metrodor je napisao ove knjige: Protiv lekara (tri knjige),
O senzacijama, Protiv Timdkrata, O velikodunosti, O Epiku-
r ovu loem zdravlju, Protiv dijalektika, Protiv sofista (devet
knjiga), Put ka mudrosti, O promeni, bogatstvu, Protiv De-
mokrita, O plemenitom poreklu.
Uenik mu je bio i Polden*, sin Atenodorov, iz Lampsaka,
pristojan i ljubazan ovek, kao to tvrdi Filodem i njegovi
uenici. Zatim Hermarh, sin Agemortov iz Mitilene, koji ga
je nasledio; ovaj je bio sin siromanog oca i u poetku se
bavio retorikom.
25 Njegove najbolje knjige su ove: Rasprave u vidu pisama
o Empedoklu (u 22 knjige), O matematici. Protiv Platona, Pro
tiv Aristotela.
Bio je veoma sposoban ovek. Umro je od paralize.
Zatim dolazi Leontej iz Lampsaka i njegova ena Temista,
kojoj je Epikur pisao pisma. Dalje, Kolotes** i Idomenej, ta
koe iz Lampsaka. I ovi su bili ugledni ljudi, a meu njima
je bio i Polistrat ikoji je nasledio Hermarha; ovoga je nasledio
Dionizjje, a njega Basilid. Apolodor, s nadimkom Kepotjranos
(tiranin vrta), koji je napisao preko etiri stotine knjiga, .akoe
je uven. Zatim dva Ptolemeja iz Aleksandrije, jedan Crni a
drugi Beli; Zenon iz Sidona, Apolodorov uenik, ovek koji je
26 mnogo pisao. Demetrije, s nadimkom Lakon (Lakeemonac), i
Diogen iz Tarza, koji je napisao odabrana predavanja, i Orion i
ostali koji su pravi epikurejci prozvali sofistima.
Bila su jo tri Epikura: jedan sin Leonteja i Temiste,
drugi iz Magnezije, a trei je bio uitelj ratne vetine.
Epikur je vrlo mnogo pisao, i velikim brojem knjiga
nadmaio je sve: ima ih otprilike trista omota. One ne sadre
ni jedan jedini citat iz dela drugih autora; sve su to iskljuivo
Epikurove rei. Hrizip je pokuavao da ga premai u tom
obimnom pisanju kako pria Kamead koji ga naziva knji
evnim parazitom. Jer, to god je Epikur napisao, toliko isto
* jedan od 4 stuba kole; pominju ga 1 Ciceron i Seneka (citira
njegovo pismo Epikuru). Prev.
** Plutarh je napisao delo protiv njega. Kolotes je verovao da je
jedini pravi ivot onaj prema Epikurovom uenju. Prev.

340
27 je napisao i Hrizip, i to iz zavisti. Zbog toga je esto pdsao o
istim stvarima i pisao je sve to mu je palo na pamet, i u
brzim je ostavljao stvari nedspravljene, pa i pored toga, ima
toliko citata da samo oni ispunjavaju itavu knjigu, ba onako
kao to se to moe rei i za Zenona i Aristotela.
Tako mnogobrojna i takva su dela Epikurova, a najbolja
meu njima su ova: O prirodi (37. knjiga), O atomima i o
praznini, O ljubavi, Izvod iz knjige o prigovorima fiziarima.
Protiv Megarika, Problemi, Glavna uenja (Kyriai d6xai), O iz
boru i izbegavanju, O kralju, O kriteriju, ili Kanon, Hairedemos,
28 0 bogovima, O pobonosti, Hegesianaks, O nainu ivota, O pra
vinom postupku, Neokle Temisti, Simpozijum, Euriloh Me-
trodoru o vienju, O uglu u atomu, O dodiru, O sudbini. Te
orije o oseajima Timokratu, Prognostikon (o istraivanju bu
dunosti),G slikama (idolima), Protreptikos (Uvod u filozofiju),
Aristobul, O muzici, O pravinosti i ostalim vrlinama, O poklo
nima i zahvalnosti, Polimed, Timokrat (tri knjige), Metrodor
(pet knjiga), Antidor (dve knjige), Teorija o bolestima (i smrti)
Mitru*, Kalistolas, O kraljevstvu, Anaksimen, Pisma.
Pokuau da iznesem njegova uenja u ovim delima,
navodei tri njegove poslanice, u kojima je Epikur izloio u
izvodima celokupnu svoju filozofiju. Izneu i njegove Glavne
29 misli (Kyriai doxai) i sve ostale njegove izjave koje zasluuju
da se pomenu, kako bi italac14 bio u stanju da sa svih strana
proui toga oveka i da zna kakav sud treba o njemu doneti.
Prvo pismo pie Herodotu; njegova sadrina se odnosi na
fiziku. Drugo pismo je upueno Pitoklesu, i ono raspravlja o
nebeskim pojavama. Tree pie Menojkeju, i u jnjemu se na
laze njegovi pogledi na ivot. Treba da ponemo s prvim
pismom, samo prethodno treba da kaemo neto o tome kako
on deli filozofiju.
30 On filozofiju deli na tri dela: kanondki deo, fiziku, i
etiku. Kanoniki deo sadri uvod u sistem i predstavlja sadraj
jedne knjige s naslovom Kanon. Fiziki deo obrauje celo
kupnu teoriju o fizici d nalazi se u trideset i sedam knjiga
O fizici i u poslanicama, u skraenom obliku. Etiki deo ras
pravlja o izboru i izbegavanju; to se nalazi u knjigama O na
inu ivota, i u poslanicama i u knjizi O kraju. Obino kanoniki
deo povezuje sa fizikim; prvi deo nazivaju O kriteriju i prin-
* Delo je sauvano u papirusima iz Herkulana, ge je postojala bo
gata biblioteka E. filozofiji Zatrpana prilikom izliva Vezuva, 79. god.
n.e. Prev.

341
 cipu, ili O elementarnim znanjima; fiziki deo nazivaju O posta-
janju i nestajanju u prirodi, a etiki deo se bavi stvarima koje
treba traiti i dzbegavati, nainom ivota i krajnjim ciljem.
31 Dijalektiku odbacuju kao izlinu; dovoljno je da se fi
ziari (prirodnjaci) upravljaju prema prirodnom govoru* sa
mih stvari. U Kanonu Epikur stalno govori da su kriteriji
istine nai oseaji (oseti), pojmovi (prolepsis) i afekti (oseanja),
a epikurejci dodaju jo predstave fantazije (phantastikas
epibol4s)**. O tome on govori, i u Izvodu upuenom Herodotu
i u svojim Ktfriai d6xai. On kae: Svaki oseaj je alogian,
bez razloga; jer oseaj se ne pokree sam od sebe niti on,
pokrenut neim drugim moe ita oduzeti [od onog to jeste]
ili mu dodati. Niti je ita u stanju da njega ocenjuje ili opo
vrgava. Je r niti je mogue da se na osnovu slinog oseaj a
oceni njemu slini oseaj, poto su oni po svojoj snazi jednaki,
niti se na osnovi razlinog oseaja moe oceniti od njega raz-
32 liiti oseaj, per se svaki od njih smatra za neto razliito. Niti
se na osnovi nekog tueg oseaja moe oceniti tui oseaj;
je r jednako pazimo na sve. Ni miljenjem se oseaj ne moe
ocenjivati; je r svako miljenje zavisi od oseaja. Istinitost ono
ga to se osea osvedoava se tek time to postoji sposobnost
za oseaje, oseajnost. Gledanje i sluanje jesu neto trajno
kao i sposobnost da se oseti bol. Zbog toga je mogue da se i
ono to je nepoznato oznai onim to se pojavljuje (oseajnost).
Sve misli ponikle su iz oseaja kako u pogledu okolnosti koje
su potrebne za njihov nastanak, tako i u pogledu odnosa, u po
gledu slinosti i povezanosti; pri emu i miljenje neto do
prinosi. Uobraenja sumanutih*** i slike sna isto su tako is
tiniti; je r oni pokreu; meutim, ono to ne postoji i ne po
kree.
33 Prolepsis (anticipacija) je, kau epikurejci, takorei pojam
ili pravilno mnenje, ili misao ili opta predstava (ideja) zadr
ana u razumu, to jest seanje na neki predmet koji se esto
pojavljivao, kao, na primer: Ovo ovde je ovek, jer im iz
govorimo re ovek, odmah se pomou prolepse (anticipacije),
kojoj su prethodili oseaji, moe oblikovati njegov lik. Tako
sve ono to prvobitno lei u reci samoj postaje potpuno jasno.
I mi nikad ne bismo potraili ono to traimo kad ne bismo
znali ta je ono to traimo. Na primer: Ono tamo to malo
* Vidi Diog. Laert. X 37, 73, 82, 152. Lucr., De rer. n a t III, 931 ss.
** koje stvaraju izvanredno fini atomi, X 64; Lucret., de rer. nat.
II, 740; IV 722. Prev.
** Sext. Emp. adv. mathem., VIII, 63. Prev.

342
 dalje stoji jeste konj ili vo, pre nego to donesemo takav sud,
moramo pomou prolepse ve znati oblik konja ili vola. mi
ne bismo dali ime neemu da nismo prethodno saznali za nje
gov oblik pomou prolepse. Prolepse su dakle sasvim jasne.
Predm et jednog suda proizlazi iz neeg to je prethodno pot
puno jasno, i pomou toga mi stvaramo reenicu, na primer:
Odakle mi znamo da je ovo ovek?
34 Miljenje (mnenje) epikurejci nazivaju pretpostavkom i
kau da ono moe biti istinito, ili pogreno* Tano je ako biva
naknadno potvreno, ili ako ne bude dokazom opovrgnuto; a
ako je lano, onda naknadno nee bita utvreno ili e biti doka
zom opovrgnuto. Zbog toga su oni uveli i izraz to eka (bu
due), kao to m i ekamo da se kui pribliimo, i tek onda
saznajemo kako izbliza izgleda.**
Epikurejci priznaju da postoje dva stanja oseanja (afekta):
zadovoljstvo i bol, koja se javljaju u svakom ivom biu; za
tim da je jedan afekt za to bie pogodan, a drugi neprijateljski.
Prema tim afektima se odreuje izbor i odbacivanje.*** Dalje,
postoje dve vrste istraivanja, od kojih se jedno odnosi na
stvari, a drugo samo na rei.****
Toliko o podeli i kriteriju u glavnim crtama.
A sad da se vratimo poslanici.*****
Epikur pozdravlja Herodota
35 Za one, moj dragi Herodote, koji ne mogu da razume ju
svaku pojedinost iz mojih spisa o prirodi, ili ne mogu da se
upuste u prouavanje mojih opirnijih rasprava, ja sam ovde
pripremio jedan izvod iz celokupnog dela, da bi mogli da za
dre u pamenju moja osnovna uenja15, da bi u svakoj pri
lici mogli da imaju pomono sredstvo za najvanije take mo
ga uenja ukoliko bi se, naravno, bavili prouavanjem pri
rodnih pojava. Ali i za one koji su u prouavanju vasione ve
dosta odmakli bie dobro ako stalno imaju pred oima moje
* Diog. Laert, X, 124. Prev.
** Upor. Lucret. De rer. nat. IV, 354 i 501 ss. Epikurovi uenici rado
uzimaju upravo ovaj prim er za objanjenje pojave o kojoj je ovde re.
Prev.
*** To znai da su bol odnosno zadovoljstvo kriteriji na osnovu
kojih se za neto odluujemo ili ga odbacujemo. Prev.
**** Upor. Diog. Laert, X, 37. . Prev.
***** Izgleda da je rukopis ove poslanice neko prepisivao zajedno s
marginalijama i zabelekama ak i na onim mestima gde one prekidaju
sam tok izlaganja. V. 39, 40, 43, 50, 66, 71, 73, 74, 75. Te sholije su tam
pane kurzivom. Prev.

343
 osnovne naune stavove radi svoga upravljanja, je r jasan pre
gled je esto mnogo vaniji nego poznavanje pojedinosti. Ra-
36 zume se da i ovima neprestano treba posveivati panju, ali
od svega toga treba zapamtiti samo toliko da je ovek u sta
nju da posmatra najvanije procese u prirodi i da sam pone
s pojedinanim istraivanjem, pod pretpostavkom, razume se,
da je pravilno i dobro shvatio glavne crte moga uenja i dobro
ih zapamtio. Je r i onom oveku koji poseduje celokupno znanje
potrebna je, radi dubljeg shvatanja, pre svega, sposobnost da
svoja posmatranja iskoristi onako kako treba tako to e ih
svesti na osnovne pojmove i na proste rei. Jer, nemogue je
prikupiti rezultate neprekidnog marljivog prouavanja vasione
ako nismo u stanju da kratkim formulama obuhvatimo i za
drimo u pamenju sve to je izraeno tano u pojedinostima.
37 Poto je ovakav postupak koristan za sve one koji se bave
prouavanjem prirode, ja, koji ovom predmetu posveujem sav
svoj rad i uivam u mirnom spokoj stvu ovog ivota, pripremih
za tebe upravo jedan takav izvod i prirunik mojih uenja
kao celine.
Pre svega, moj dragi Herodote, treba jasno shvatiti ta
to rei oznaavaju (ta im lei u osnovi) da bismo, pozivajui
se na to, mogli dobiti vrst oslonac za procenjivanje mnogo
strukih miljenja, pitanja i problema i da se nae izlaganje
bez odreenog suda ne bi gubilo u beskrajnost, ili da ne bismo
38 reima samo mlatili praznu slamu. Mi se moramo, dakle, vrsto
drati prvobitnog znaenja naih osnovnih pojmova, kojemu
nije potrebno nikakvo naroito dokazivanje, ako elimo da za
uzmemo jednu vrstu taku na ikoju se moemo osloniti pri ras
pravljanju o svemu to nasluujemo, to je sporno i to je
sumnjivo. Zatim se na svaki nain moramo drati svojih ulnih
opaanja, to jest jednostavno postojeih utisaka i razuma ili
bilo kog drugog kriterija, a isto tako moramo voditi rauna
i o naim oseanjima da bismo raspolagali sredstvima za od
reivanje onoga emu je potrebna potvrda i onoga to je jo
nepoznato.
I kad smo sve ovo jasno shvatili, onda je ve vreme da
razmotrimo nae saznanje o nepoznatom.
Pre svega, od niega ne nastaje nita.* Je r da nije tako,
39 moglo bi sve postati od svega a da za to ne bi bilo potrebno
nikakvo seme**. I kad bi ono to nestaje prelo u nepostojee,

* To je, uostalom, bilo uenje svih predsokratika. Prev.

** Lucret., De rerum natura, 1, 125 ss. Prev.

344
 onda bi ve odavno nestalo sve to postoji, je r ne bi postojalo
nita u to bi se pretvorilo. Ali Sve (elo, celina) je uvek bilo
onako kakvo je sada i uvek e tako biti, je r ne postoji nita u ta
bi se ono moglo pretvoriti. Jer, osim Svega (celine) ne postoji
nita to bi u njega moglo prodreti i na taj nain ga izmeniti.
(To kae on u Velikom izvodu, na poetku i u prvoj knjizi
spisa O prirodi. Sholija.)
Sve se sastoji od materije i prostora. Je r i samo ulno
opaanje16 na svakom mestu dokazuje da postoje tela, a razum
mora da se oslanja na ulno opaanje kad pokuava da nepo-
40 znato objasni poznatim. A kad ne bi bilo onoga to takoe
zovemo praznina (kenon) ili mesto (chora), ili nedodirljivo
po prirodi (anaphe physin)*, tela ne bi imala nita u emu
bi postojala ni u emu bi se kretala, kao to se oigledno
kreu. Izvan tela i prostora ne postoji nita to bismo mi po
mou razuma, ili po nekoj analogiji, mogli shvatiti da postoji.
Je r kad govorimo o materiji i prostoru, mi u njima vidimo
bitnosti kao takve, a ne moda njihove bitne osobine ili akci-
dencije, kako ih zovemo.
A neka od tela (to kae u prvoj knjizi dela O prirodi
i u etrnaestoj i petnaestoj knjizi i u Velikom izvodu.
Sholija) su sloena (sastavljena), druga su, opet, elementi od
41 kojih su ovi spojevi napravljeni. Ovi elementi (atomi) su
nedeljdvi i nepromenljivi, i moraju biti takvi ako stvari ne
treba da budu sve unitene i da preu u nepostojanje (to me
on), pa moraju biti dovoljno jaki da izdre i kad se spojevi
raspadaju, je r je njihova priroda vrsta i ne mogu se nigde
i ni na koji nain raspasti (dialythesetai)17. Iz toga proizlazi
da elementi stvari (archai) moraju biti nedeljive supstance
tela (atomi).
Vasiona (to pan Sve) je takoe neograniena (peiron).
J e r sve to je ogranieno ima i krajnost, a krajnost se moe
videti samo u odnosu prema neem drugom.18 A izvan celo-
kupnosti (t6 pan) ne postoji nita ime bi se moglo uporeivati.
Ona nema, dakle, kraja, a, prema tome, ni granice, i budui
da nema granica, ona mora biti neograniena ili beskrajna.
Celokupnost (vasiona, to pan) je beskrajna i po mnotvu
42 atoma i po veliini praznog prostora. Jer, da je praznina ne
ograniena a da tela ima ogranien broj, onda se tela nigde
ne bi mogla smiriti, nego bi bila razbacana po neogranienom
prostoru, poto ne bi bilo niega na ta bi se tela mogla
osloniti ili to bi ih zaustavilo prilikom njihovog skoka uvis
* Lucret., De rer. nat. I, 426. Prev.

345
 (kolizije) ili sudaranja. A kad bi praznina bila ograniena a
broj tela beskrajan, u prostoru ne bi bdio mesta za njih.
Uz to, nedeljivi i puni sastavni delovi (mesta) tela (koji
nemaju praznine u sebi) iz kojih nastaju spojevi (synkriseis)*
i u koje se ona raspadaju nepregledni su u raznolikostima
njihovih oblika. Jer, nemogue je da toliko raznovrsnosti (tako
raznovrsne stvari) koje mi vidimo mogu nastati iz nekog od
reenog i shvatljivog broja istovetnih oblika. I za svako uo-
bliavanje broj atoma je naprosto beskrajan, ali raznovrsnost
oblika, mada beskrajno velika, nije jednostavno beskrajna, ne-
43 go se samo ne moe obuhvatiti brojem. (Jer ni deljivost se ne
nastavlja u beskraj, nego prestaje kae on malo kasnije;
ali tome dodaje: poto se samo kvaliteti menjaju, trebalo bi
i atome prema njihovoj veliini jednostavno poveati u bes
kraj. Sholija.)
Atomi se neprestano kreu kroz itavu venost. (Malo
kasnije on kae takoe da se atomi kreu jednakom brzinom,
poto praznina podjednako prima i najlake i najtee atome.
Sholija). Neki od atoma odvajaju se na znatnom rastojanju
jedan od drugog, dok se drugi vie-manje samo okreu, na
jednom mestu u sluaju da dou u preplitanju (vrtlogu tei
periplokei kekleimnai) u kosi poloaj, ili ih je okruila masa
drugih atoma spremnih za vrtlog.19
44 To je zato to je svaki atom od ostalih atoma odvojen
prazninom, a ova ne moe da im da nikakav oslonac (pokre
tima atoma). vrstina atoma je sada uzrok da se oni prilikom
sudara odbijaju jedan od drugoga koliko im to meusobni v rt
log (kolizija) dozvoljava da se ponovo vrate na staro mesto
zbog toga to su se u koliziji ponovo isprepletati. itavom
ovom procesu nema poetka, poto i atomi i praznina (prostor)
postoje od venih vremena. (On malo kasnije** kae da atomi
uopte nemaju nikakvih kvaliteta, osim oblika, veliine i teine.
Ali, da se zajedno s poloajem atoma menja i njihova boja, o
tome on govori u Dvanaest poetnih razloga; dalje kae da
atomi nemaju ma kakvu odreenu veliinu: svakako, naa ula
nikad nijedan atom nisu videla. Sholija.)
45 Sve ovo to sam dosad rekao daje dovoljnu osnovu za
nae shvatanje i razmiljanje o prirodi stvari.
Postoji, dalje, beskrajan broj svetova, od kojih su neki
slini naem svetu, a drugi nisu slini.20 J e r i atomi, beskrajni
po broju, kao to smo upravo sad dokazali, noeni su sve da-
* Tj. stvari vidljivog sveta. Prev.
* Uporedi X 54.

346
 lje i dalje u svom kretanju. J e r atomi, od kojih bi mogao
nastati svet, ili kojima bi se neki svet mogao oblikovati,
nisu svi upotrebljend za jedan jedini svet ili na jedan odre
eni broj svetova, bilo da oni lie na ovaj na svet ili da mu
nisu slini. Zato nema nieg to bi smetalo pretpostavci da
postoji beskrajan broj svetova (apeiria ton kosmon)*.
Dalje, postoje otisci (slike, snimci, idoli eidola , si-
46 mulakri) koji im aju potpuno isti oblik kao i vrsta tela, ali se
svojom finoom veoma razlikuju od stvari koje mi zapaamo
pomou njih. J e r nije iskljueno da u vazduhu nastaju takva
odvajanja, zatim podesne prilike za izraivanje udubljenja i
tananosti, i naposletku, oticaji istog oblika i poloaja koje su
imali u vrstim telima iz kojih proizlaze. A te otiske m i na
zivamo sliicama (eidola, simulacra). Poto im nita ne pre-
preuje put, njihov let kroz prazninu vri se za neshvatljivo
kratko vreme na svakom rastojanju koje se moe zamisliti.
J e r ono to nam u tom letu (kretanju) izgleda kao usporenje
ili ubrzanje, u stvari nije nita drugo do postojanje otpora ili
nedostatak neke prepreke.
47 Razume se da telo koje se kree samo (tj. eidolon, ili
simulacrum) ne dolazi istovremeno na vie mesta ako imamo
u vidu vremenske delie koji su shvatljivi samo razumu21, jer
to je nemogue; ali ako imamo u vidu vreme koje se moe saz
nati ulima, ono dolazi istog trenutka im se odvojilo od bilo
koga mesta u beskrajnom prostoru, a ne (samo odande) odakle
moemo prim etiti kretanje. Jer ako ono izmeni svoj put, to bi bilo
isto kao da je nailo na neki otpor, mada smo sve dotle sma
trali da brzina kretanja niim nije ometana. To je takoe
osnovna injenica koja zasluuje da je imamo na umu. Dalje,
nijedna injenica iz sveta naih zapaanja ne protivi se pret
postavci da je finoa slika (eidola) vanredno velika. Zbog
toga je i njihova brzina vanredno velika, jer mogu uvek da
nau neki prazan prostor koji im odgovara. Pored toga, oni u
svom neprekidnom prolazu ne nailaze ni na kakav otpor, ili
na vrlo mali otpor, dok veliko mnotvo atoma, ili beskrajna
koliina atoma, odjednom, svaki put, nailaze na otpor.
48 Pored ovoga treba imati na umu da je nastajanje slika
(eidola) brzo kao misao. Je r oticanje (heusis) delia sa po
vrine tela traje neprekidno, mada se pri tom na samim telima
ne moe prim etiti da se (tela) smanjuju, zato to drugi delii
odmah ponovo dolaze na njihova mesta.22 Delii koji odlaze
* Beskrajnost svetova dolazi iz beskrajnosti atoma i prostora. Vidi
X, 73, 89 i Lucret. De rer. nat., II, 1048. Prev.

347
 dugo zadravaju poloaj i poredak koji su njihovi atomi imali
kada su stvorili delove vrstih tela, mada ponekad izgledaju
u neredu i nejasno. I u vazduhu koji nas okruuje stvaraju
se ponekad takvi oblici (eidola)23 koji nastaju veoma brzo jer
nemaju dimenzije u dubinu i tako im nije potrebna m aterija
da bi se popunjavali, a takve prirodne tvorevine mogu nastati
i na mnoge druge naine. Na njima nema nieg to bi bilo
u suprotnosti sa ulnim opaanjima, ako obratimo panju na
to kako nam ulno opaanje moe predati odgovarajue slike
i utiske iz spoljnjeg sveta.
49 Moramo, dakle, sm atrati da mi samo na osnovu ulaska
neeg to dolazi sa spoljnih predmeta moemo videti njihov
oblik i moemo ih sebi predstaviti.24 J e r nemogue je da
predmeti spolja mogu u nas kao peat utisnuti svoju prirodu
boje i oblika posredstvom vazduha koji se nalazi izmeu njih
i nas, ili pomou svetlosnih zraka, ili bilo kakvih tokova
(strujanja) to prolaze od nas prema njima. Ali svakako ulaze
u nas izvesni otisci (eidola, simulacra), iste boje i istog oblika
predmeta, i to u onoj veliini koja odgovara ulu naeg vida
ili naim mogunostima stvaranja predstave. Ovi otisci se kre-
50 u velikom brzinom25 i zato oni u nama stvaraju predstave
jedinstvenih i u sebi savrenih predmeta i zadravaju slaganje
sa svojim originalom kada vre otisak na ulo, je r je ovakav
otisak nastao zbog osciliranja atoma u unutranjosti vrstih
tela iz kojih potiu. I ma kakvu predstavu da steknemo direkt
nim utiskom, bilo u naem tunu bilo u ulnom organu, bilo
da je predstavljen sam oblik ili neke druge osobine, taj oblik
je predstavljen u vidu vrstog tela i on je nastao prema utisku
koji je posledica neprestanog priticanja ili pak isparavanja slika
(otisaka)26. Greka i pogrean zakljuak zavise uvek od onoga
to se u mislima nametne i doda27, a to tek treba da bude
potvreno ili bar neosporeno, pa esto nije kasnije potvreno
ili osporeno (zbog nekakvog kretanja koje u nama samima
postoji s povezanom slikom u duhu phantastiki epiboli*
ali se od nje razlikuje a to je uzrok greke. Sholija).
51 Jer, s jedne strane, predstave koje mi primamo u sebe
preko otisaka (slika), ili koje nastaju U snu, ili pri nekom
drugom radu miljenja i ostalih moi rasuivanja nikada
ne bi bile sline onim realnim i pravim (istinitim) stvarima
da ne postoje izvesne stvari te vrste e kojima m i dolazimo
preko ula u dodir. S druge strane, greka se ne bi pojavila
da sami nemamo jo neko kretanje u sebi, tesno povezano s
* (Stvaralaka) predstava. Prev.

348
 percepcijama onog to je predstavljeno, ali se ipak razlikuje.
A iz toga kretanja, ako se ne potvrdi ili ospori, raa se gre
ka; ako se potvrdi ili bar ne ospori, dolazi istina.
52 Ovo gledite moramo svom snagom prihvatiti ako ne treba
da odbacimo kriterije zasnovane na jasnom dokazu ula, niti
da sve to pobrkamo smatrajui greku za istinu.28
Tako i sluanje (uvenje) nastaje n a osnovu nekog stru
janja (rheuma) koje dolazi od predmeta koji puta glas ili
zvuk ih um, ili bilo koji drugi nain uvenja. Ovo strujanje
se razdvaja u homogene delie, ali oni u isto vreme sauvaju
izvesnu meusobnu povezanost i neku naroitu jedinstvenost
koja se prua sve do onoga tela koje ih je ispustilo i tako
u veini sluajeva izazove percepciju koja odgovara toj po
laznoj tafci, ili, ako toga nema, ukazuje na prisustvo neeg
53 spoljanjeg. Jer, da ne postoji neko prenoenje sa predmeta
neke meusobne povezanosti delova, nikad se ovakva senzacija
ne bi mogla pojaviti. Zato ne smemo jednostavno pretpostaviti*
da sam vazduh biva oblikovan poslatim glasom, ili homogenim
atomima vrlo daleko je od toga da se na vazduh deluje u
ovom smislu. Udarac (plege) koji se u nama javlja kad pustimo
glas, izaziva takav raspored delia kakav slui u stvaranju
strujanja slinom dahu, a ovo pomeranje izaziva oseaj u
venja (sluanja).29
Isto tako moramo verovati da ni miris30, kao i sluanje,
ne bi izazvao nikakvu senzaciju da predmet ne isputa neke
delie koji su Upravo takvi da nadrauju organ mirisa, jedni
na ovaj nain, a drugi na neki drugi nain; neki nadraujui
ga na neobian nain i nesreeno, a drugi mimo i prijatno.
54 Mi moramo dalje smatrati tanim da atomi u stvarnosti
nemaju nikakve osobine koje pripadaju stvarim a koje posma-
tramo, osim oblik, teinu i veliinu i one osobine koje su
neophodno povezane s oblikom.31 Je r svaki se kvalitet (osobina)
menja, a atomi se ne menjaju jer, poto se sloena tela raspa
daju, svakako mora ostati iza njih neto stalno, vrsto, neu
nitivo (neraspadljivo), to omoguava promenu i to ne
promenu u neto nepostojee ili iz nepostojeeg nego esto
zbog razlika u poretku, a ponekad i u prilaenju i odlaenju
atoma.32 Zato ova atomi, koji mogu da se razmetaju, moraju
biti nerazorivi, ne smeju biti podloni promeni, nego mora
svaki od njih im ati svoju odreenu masu (onkos)33 i naroita
oblikovanja (schematisms): ovo dvoje svakako mora trajno
postojati.
* Protiv Arhelaja, v.Diog. Laert., II, 17. Prev.

349
55 Jer, i kod preobraavan]a koja se deavaju pred naim
oima, pretpostavlja se da je oblik inherentan (enyprchon)
kad se sve ostalo odstrani. Meutim, osobine nisu inherentne
i u predmetu koji se menja, kao forma koja je ostala, nego u
potpunosti nestaju iz tela. Tako je ono to je ostalo (grupe
atoma i oblici preobraaja) dovoljno da objasni razlike koje
postoje u sloenim telima, poto neto bar treba da svakako
ostane i da bude obezbeeno od unitenja.
Ne srne se, dalje, smatrati da atomi imaju bilo koju i
svaku veliinu34 ako neemo da doemo u suprotnost s inje
nicama; ali moramo svakako priznati da postoje izvesne raz
like u veliini. Jer, ako je tako, onda nam postaje lake ob
janjenje o postanku afekata (pathe) i senzacija (aistheseis).
56 A to postojanje svake veliine nije nam nuno za objanjenje
kvaliteta u stvarima; no kad bi to bio sluaj, do nas bi morali
stizati atomi dovoljno veliki da ih moemo videti; a to se
nikad nije moglo videti, niti, pak, moemo shvatiti kako bi se
to moglo dogoditi da atom postane vidljiv35.
Pored toga, ne sme se pretpostaviti da u svakom ogra
nienom telu postoje atomi neogranieni po broju, i to najraz-
liitijih veliina. Zato moramo odbaciti kao nemoguu svaku
njihovu deljivost na sve manje delie do beskrajnosti, jer
bismo naposletku sve stvari time suvie oslabili, i morali bismo
sve to postoji potpunim usitnjavanjem pretvoriti u prah i
unititi ih, to jeste atom e3 do kraja. Ne smemo verovati ni
to da se u ogranienim telima zbiva prelaz u beskrajnost i u
deljivost na sve manje i manje delie.
57 Jer, kad bi neko rekao da u nekoj stvari postoji beskrajan
broj delia, ma koliko malih, ipak se ne moe zamisliti kako
bi jedan takav deli jo dalje mogao biti jedna ograniena i
odreena stvar po veliini. Jasno je da njeni delii moraju
imati ogranienu veliinu pa makar kako mnogobrojni bili; pod
pretpostavkom da je njihov broj beskrajan, morala bi i nji
hova veliina da ide u beskrajnost. A poto sve to je ograni
eno ima kraj koji se moe shvatiti razumom ako se ve ne
moe videti, nemogue je izbei pretpostavku da do ovoga kraja
postoji jo jedan i tako dalje. I ako razmiljamo na ovaj nain,
polazei od jednog kraja do drugog redom, mi moramo idui
u mislima sve dalje naposletku doi u mislima do neograni
enog.37
Ono najmanje (elachiston minimum), to jo moemo u-
58 lima opaziti moramo zamisliti tako da nije ni isto s onim to do-
350
 puta promene niti pak potpuno razliito od njega, nego im a ne
to zajedniko sa stvarima koje se mogu menjati, samo to u
njemu ne moemo raspoznavati delove. Ali, ako moda zbog
ovih zajednikih osobina mislimo da emo u minimumu (onom
najmanjem) neto razlikovati, jedan deo na ovoj, a drugi na
suprotnoj strani, varamo se, je r nam njihova jednakost ne
minovno mora upasti u oi. Mi ove najmanje delie vidimo
jedan za drugim poev od prvog, i ne tako kao da zauzimaju
isto mesto; niti, pak, vidimo da jedni delii dodiruju druge,
nego vidimo da zbog njihove specijalne osobine (tj. zato to
su nedeljive jedinice) oni nam stavljaju na raspolaganje neko
sredstvo za merenje veliine; njih ima vie ako je izmerena
veliina vea, a manje ako je izmerena veliina manja.
59 Prema ovoj analogiji, mi moramo smatrati da to vai i
za ono najmanje u oblasti atoma; atom se samo svojom siu-
nou razlikuje od onog to opaamo ulima, ali je analogija
ista. Na osnovu analogije u naem iskustvu, mi smo izjavili da
atom ima svoju veliinu; a tu veliinu smo, onakva mala kakva
je, izrazili u veem odnosu (merdlu). Dalje, najmanje i naj
prostije stvari88 treba smatrati kao krajeve duine89 [taka] koje
same po sebi kao jedinica daju pomono sredstvo za merenje
duine, bilo vee ili manje, uz upotrebu razumnog zakljuivanja,
poto je direktno posmatranje nemogue. Jer, jedinstvo (za
jednica) koje postoji izmeu atoma i nepromenljivih delova
(to jest najmanjih delia povrine) dovoljno je da opravda
nae dosadanje zakljuke. Ali nema mogunosti da bi se
atomski minimi, ako se kreu40, mogli sjediniti u grupe.
60 Mi ne smemo, dalje, onom to je beskrajno pripisivati neko
gore ili dole kao da u njemu postoji neki najvii (anotato)
poloaj (zenit) i najnii (katotato) poloaj (nadir)41. U pravcu
nagore, mi ovo najvie nikad ne bismo mogli videti sa bilo
koje izabrane take, a ono to treba da bude nadole na zami
ljenom putu u beskonano bilo bi u isto vreme i gore i dole
u odnosu prema istom stajalitu; ne bismo mogli videti, a to je
neshvatljivo. Mi moramo, dakle, pretpostaviti jedno kretanje
koje se zamilja nagore u beskrajnost, i jedno kretanje koje
pretpostavljamo da ide nadole, isto tako u beskrajnost, pa
makar se desetine hiljada puta desilo da ono to se kree u
beskrajnost iznad naih glava stigne ispod nogu onih to se
nalaze iznad nas, ili ono to se kree nadole od nas stigne na
glave onih to se nalaze ispod nas. Jer, nije manje tano, da
celokupno kretanje zamiljamo kao svako kretanje usmereno
u dva suprotna pravca u beskrajan prostor.
351
61 Atomi moraju imati jednaku brzinu kad se kreu kroz
prazninu ako ne naiu ni na kakav otpor. Niti se tei atomi
kreu bre nego mali i laki atomi ukoliko im se na ovom
kretanju nita ne suprotstavi, niti e se mali atomi kretati
bre od velikih, pod pretpostavkom da uvek nau prolaz koji
odgovara njihovoj veliini i pod uslovom, naravno, da veliki ne
naiu ni na kakvu prepreku. Ni njihovo kretanje usmereno
nagore ili ustranu, koje nastaje zbog sudara, niti njihovo kre
tanje nadole, koje nastaje zbog sopstvene teine atoma, nee
uticati na njihovu brzinu. Sve dok se i jedno i drugo njihovo
kretanje odrava u svom stanju, mora i da se nastavlja, i to
brzinom misli, naravno, dok ne naie na otpor ili prepreku
tela koje se s njim sudara, ili zbog sudara spolja, ili pak zbog
sopstvene teine atoma.
62 I to se tie sloenih tela (sjmkriseis, atomskih agregata),
neko e se kretati bre, a drugo sporije, mada svi njihovi atomi
imaju istu brzinu. To je zato to atomi koji se nalaze u sastavlje
nim telima (agregatima) idu skupa u jednom pravcu42 u najkra
im trenucima stalnog vremena, mada se sami kreu u raznim
pravcima i to u tako kratkim vremenskim razmacima koji se
mogu shvatiti samo umom, ali se pri tom esto sudaraju sve
dok ulo najzad ne opazi stalnost njihovog kretanja; jer ne
moe se zamisliti da e izvan polja direktnog posmatranja i
najm anji delovi koji se mogu razumom shvatiti predstavljati
kontinuitet kretanja (syneches tes phoras) u ovakvim slua
jevima. Mi smatramo da je jedino istinito samo direktno po-
smatranje pomou ula i direktno poimanje pomou uma.
63 Ako se sad vratimo na naa ulna saznanja i afekte, jer
tako emo stei vei stepen verovatnoe, onda moramo
priznati da je dua neto telesno, sastavljeno od finih delia
rasturenih kroz itavu atomsku masu43 i da se najlake moe
uporediti sa dahom s izvesnom meavinom toplog, te u jednom
pogledu vie lii ha dah*, a u drugom na toplotu. Ali postoji
i trei deo, koji se od ova dva pomenuta veoma razlikuje po
finoi svojih atoma, pa je zbog toga Dovezan jo vie sa ostalim
delovima atomske mase.44 Sve to otkrivaju sposobnosti nae
due, afekti, laka uzbudljivost, sposobnost miljenja, ukratko
sve ono iji gubitak izaziva smrt. Mi moramo, dalje, imati
na umu injenicu da dua u sebi nosi glavni uzrok za naa
64 ulna opaanja. Ali ona to ne bi bila u stanju da nije nekako
zatvorena u onaj ostatak atomske mase (throisma)**. Telesni
* Pneuma Prev.
** Tj. naeg tela. Prev.

352
 atomi koji su dui dali ovaj glavni uzrok i sposobnost ipak
dobijaju od nje izvestan deo njenih sposobnosti, ali ne sve
one osobine kojima dua raspolae. Zato telo gubi sposobnost
ulnog opaanja kad se dua odvoji od njega. J e r telo te spo
sobnosti nije steklo samo po sebi, ve je te sposobnosti telu
davalo neto to je srodno s telom (tj. dua), i im bi ono
zbog svojih sposobnosti kojima raspolae u sebi izazvalo neki
proces opaanja, predala bi to i telu zbog toga to je s njim
u srodstvu, kao to sam ve rekao.
65 Zbog toga dua, sve dok se nalazi u telu, nikad ne gubi
oseaj zapaanja ni onda ako se neki deo tela odvoji od tela45.
Naprotiv, oklop koji okruuje duu moe se rastaviti ili potpuno
ili delimino, i time se izvesni delovi due mogu i unititi; ali,
uprkos svemu tome, dua, ako preivi, zadrae sposobnost
zapaanja. Ostala telesna masa svejedno da li je sauvana
u celini ili samo kao jedan deo gubi sposobnost zapaanja
ako se od nje odvoje atomi koji su, mada malobrojni, potrebni
da sainjavaju prirodu due. Ako se itava telesna masa atoma
rasturi46, rasturie se (diaspeiretai) i dua i vie nema onih
sposobnosti koje je imala ranije, niti iste pokretljivosti, pa zato
vie ne moe ni da zapaa.
66 Mi duu nikako ne moemo zamisliti kao neto to samo
za sebe, to jest izvan spojene i sastavljene celine, moe da
zapaa i da se kree tim pokretima ako oni telesni sastavni
delovi, oklop, koji je okruuju i obuhvataju, vie nisu isti
kao to su oni u kojima se sada nalazi dua i u kojima ona
vri svoja kretanja.
(On negde na drugom mestu kae da je dua sastavljena
od najfinijih i savreno okruglih atoma, mnogo finijih u sva
kom pogledu nego to su atomi vatre; da je jedan deo due
iracionalan, i on je rasturen po itavoj telesnoj 'atomskoj masi,
dok razumni deo ima svoje sedite u grudima, a to nam po
staje jasno kad osetimo strah ili radost; dalje kae da se san
javlja kad se delovi due, rastureni preko itavog organizma,
dre zajedno, ili rasture, pa se posle toga opet sastaju s onima
koji su nali prolaz do njih. Seme se stvara iz itavog tela.
Sholija.)
67 Osim toga, treba takoe imati na umu. da ono to mi na
zivamo bestelesnim, prema uobiajenoj upotrebi rei i smislu,
u stvari je samo ono to se moe shvatiti da postoji samo za
sebe. Ali je nemogue shvatiti neto bestelesno kao da postoji
samo za sebe, osim praznog prostora. A prazan prostor ne moe
ni sam da deluje niti da trpi, nego je njegov smisao samo u
23 Diogen 353
 tome da telima dozvoljava kretanje kroz sebe. Zato oni to
duu nazivaju bestelesnom govore budalatine, jer, da je bes-
telesna, ona ne bi mogla ni da deluje ni da trpi. A upravo
obe ove osobine oigledno pripadaju dui u punoj meri.
68 Ako sad sva ova razm atranja o dui dovedemo u vezu s
oseanjima i zapaanjima, pa se pri tome setimo onoga to
smo rekli ve na samom poetku, videemo da smo u dovolj
noj meri sagledali sve to smo izneli u glavnim crtama, a to
e nam omoguiti da temeljno i tano odredimo i ostale po
jedinosti.
Ali i oblike i boje, veliine i teine, ukratko reeno, sve
kvalitete koji nerazdvojno pripadaju telu, ukoliko su stalni
kvaliteti ili svih tela ili svih vidljivih tela, pa se mogu perci
pirati sve te osobine ne smemo zamiljati ni da postoje ne
zavisno same po sebi*, jer je to nemogue shvatiti47, niti, pak,
kao neto to ne postoji, niti kao neke druge bestelesne oso-
69 bine koje prianjaju uz telo48, niti pak kao delove tela. Mi mo
ramo smatrati da telo svoje stalno postojanje dobija od svih
ovih kvaliteta, ali ne u tom smislu kao da je ono od njih
nekako sklopljeno (kao kad se, na primer, od samih delia
stvori jedna vea skupina, bilo bd prvobitnih ili drugih de-
lova celine koji su manji nego jedna ovakva celina), nego, kao
to smo rekli, prosto u tom smislu da celokupno telo iz svega
toga dobija svoju stalnu, trajnu, jedinstvenu prirodu i posto
janje. A sve te osobine, ponavljam, telu daju njegovu stalnu
prirodu. Sve one imaju svoje karakteristine naine kako da
se mogu saznati i razlikovati, ali uvek zajedno s telom u kome
se nalaze i nikad odvojeno od njega. I telo samo prema ovom
celokupnom shvatanju dobija svoju oznaku i ime.
70 Sa telima se esto povezuju (sympiptei) osobine koje ne
postaju njegove stalne osobine (symptomata), i one ne pri
padaju niti nevidljivima niti su bestelesne. Ovim izrazom
sympiptei, u najuobiajenijem smislu znaenja, mi kaemo
da te simptomatske pojave nemaju ni prirodu celine koju mi
nazivamo telom, shvatajui ga kao celinu, niti pak prirodu
trajnih osobina bez kojih se telo ne moe zamisliti. Ali
poto celokupna masa prati pojedine pojave, moe se i ona
71 u izvesnom smislu tako nazvati (naime, kao telo), ali samo
onda ako vidimo da pojedine pojave zaista prianjaju uz telo,
poto simptomatske pojave (akcidencije) nisu stalni pratioci tela.
S druge strane, opet, ne smemo pretpostaviti da ona ne postoji
nezavisno (jer je to neshvatljivo u sluaju simptomatinih po-
kao supstanca. Preo.

354
 java isto kao to je neshvatljivo i kod stalnih osobina); napro
tiv, sve treba smatrati simptomatskim pojavama, a ne kao
stalne atribute tela, a isto tako ne smemo ih smatrati kvalite-
tima koji postoje nezavisno sami za sebe. One* su vie ono
za ta se svaka od njih izdaje na osnovu svedoenja ula.
72 Jo jednoj stvari moramo posvetiti svu svoju panju. Na
ime, vreme ne smemo istraivati onako kao to istraujemo
ostale stvari (akcidencije) koje ispitujemo na nekom subjektu,
pozivajui se pritom na anticipacije koje od njih stvaramo
(prolepseis). Naprotiv, mi ovde moramo povesti rauna o samoj
injenici, zbog koje govorimo da je vreme dugo ili kratko,
povezujui to za sam osnovni pojam (atribut) trajanja. Nije
potrebno ni da u tu svrhu stvaramo neke nove rei, toboe
kao bolje, nego treba da ostanemo kod uobiajenih naziva o
njemu. Nije potrebno ni da za vreme kaemo neto drugo u
tom smislu kao da se radi o obinom smislu rei vreme
(jer i to neki rade). Mi se uglavnom moramo drati onog emu
73 pripisujemo ovaj naroiti karakter vremena, i ime ga merimo.
Ne trai se nikakav dalji dokaz; treba samo da pazimo na to
da atribut vremena povezujemo sa danima i noima i njihovim
delovima, a tako isto i s oseajima zadovoljstva i bola, i neu
tralnim stanjima, stanjima kretanja i stanjima mirovanja,
pri emu zamiljamo neki naroiti simptom karakteristian za
ove pojave koje izraavamo reju vreme. (Ovo kae i u
drugoj knjizi svoga dela O prirodi i u Veem, izvodu.
Sholija).
Posle ovoga to smo dosad ovde rekli, mi moramo smat
rati da svetovi i svaka ograniena atomska tvorevina koja
jako lii na stvari koje obino posmatramo nastaju iz bes
krajnoga.49 Je r sve ove atomske mase, velike ili male, izdvojile
su se iz specijalnih konglomeracija atoma; i sve se ponovo
rastvaraju80 neke bre, druge sporije, neke zbog delovanja
jednog niza uzroka, a druge zbog delovanja drugog niza uz
roka. (Jasno je, dakle, da on svetove smatra prolaznim, uni-
tivim, poto su njihovi delovi izloeni promenama. Na nekom
drugom mestu on kae da Zemlja visi u vazduhu. Sholija).
74 Dalje, ne smemo pretpostaviti da svetovi nuno moraju
imati jedan te isti oblik. (Naprotiv, u dvanaestoj knjizi rasprave
O prirodi on koe da se oblici svetova razlikuju, da su neki
sferini, drugi ovalni, drugi, opet, takvog oblika koji se od ovih
razlikuje. Ali ne doputa se bilo kakav oblik. Sholija.) Ne tre
ba dalje zamiljati ni to da ima ivih bia koja su se izdvojila
* simptomatske pojave, akcidencije, kvaliteti. Preo.

355
 sasvim za sebe iz beskonanosti, pa da nemaju sebi slinih.
Je r niko ne bi mogao dokazati da u jednoj vrsta sveta nema
semena, a da u drugoj vrsti sveta verovatno moe postojati
seme iz kojeg se raaju iva bia i stvaraju biljke i sve ostale
stvari koje mi vidimo, dok bi neki drugi svet za to a priori
bio nesposoban. ! (To isto vai i za njihovu ishranu. To isto
treba misliti i da se zbiva na zemlji. Sholija.)
75 Ipak treba pretpostaviti da je i ljudska priroda51 mnoge
i raznovrsne stvari nauila od samih injenica, da razum kas
nije razvije ono to je na ovaj ili onaj nain primio i da
ini nova otkria, i to meu nekim stvarim a bre, u drugima
sporije, pa je napredak tako u izvesnim vremenskim razmacima
i dobima vei, a u drugima manji.
Zbog toga valja pretpostaviti da i imena i nazivi za stvari
nisu nastali u samom poetku na osnovu nekog dogovora52,
nego je kod nekih plemena, zbog naroitih oseanja i naroitih
ulnih predstava, primitivni ovek stvorio i vazduno struja
nje53 iz usta koje je bilo oblikovano njihovim specijalnim
oseanjima ili ulnim predstavama, i to razliito prema razli
kama koje postoje u onim krajevima gde ta plemena ive.
76 Posle toga su sva plemena prihvatila svoja specijalna imena
(nazive), tako da bi njihovo optenje bilo u manjoj m eri dvo
smisleno za jedne i druge i da bi se mogli izraavati na jez-
grovitiji nain. A i neke stvari koje se ne opaaju okom uvodili
su oni koji su ih poznavali te su pokuavali da i te pojmove i
imena uvedu u jezik oni bi pustili ljude da izgovore neke gla
sove primorani prirodom, ili pak one glasove koje su bili izabrali
prema obinoj analogiji, prema najeem uzroku koji moe
postojati da bi ovek svoju misao izrazio.
Sto se tie nebeskih tela, md moramo sm atrati da se na
nebu i kretanja (nebeskih tela), i solsticiji, i pomraenja i
izlazak i zalazak, i sve to je u vezi s tim vre bez uprav
ljanja i zapovedanja, niti sada niti ubudue, nekog bia (diatat-
tontos e diataxontos) koje u isto vreme uiva u punom bla-
77 enstvu i besmrtnosti. J e r poslovi i brige, izlivi mrnje i lju
bavi ne slau se sa blaenim ivotom, nego su znak sla
bosti i straha i zavisnosti od okoline. Ne smemo verovati
ni to da bia koja nisu nita drugo do zbijene mase vatre,
dospevi u blaenstvo, po svojoj volji mogu izvoditi ova kre
tanja. U svakoj rei koju upotrebimo U vezi s ovim predsta
vama moramo sauvati svu uzvienost (boanstva) da se iz
toga ne bi rodila miljenja koja se protive toj uzvienosti;
je r inae e upravo ova borba iu dui stvoriti najvei nemir.
356
 Zato moramo pretpostaviti da ve u samom poetku pri po
stanku sveta konglomeracija atoma prim a takvu neminovnost
prirodnih zakona na kojima se zasniva ova zakonitost pravilnog,
kruenja.
78 Mi moramo, dalje, biti svesni da je tano poznavanje
prirodnih nauka od najvee vanosti za pravilno poznavanje,
uzroka stvari, i da srea zavisi od pravilnog poznavanja ne
beskih i atmosferskih pojava, i od znanja o tome ta su za
pravo nebeska tela i poznavanja svega onoga to je u vezi
sa tanou nauke*...
Dalje, mi moramo znati da se kod ovih pitanja ne moe
pretpostaviti da postoje viestruke mogunosti kao da je to
mogue na vie naina ili kao da to moe i drukije. U
besmrtnoj i blaenoj prirodi ne postoji nita to bi moglo
izazvati neslaganje ili nespokojstvo. A da je to jednostavno
tako, moe shvatiti i na razum.
79 to se tie samog utvrivanja injenica, na primer, zala-
zaka i izlazaka (zvezda), solsticija i pomraenja, i to je u
vezi s tim, ovo nita ne doprinosi naem oseanju zadovoljstva
i sree u istraivanju.54 Naprotiv: ljudi koji raspolau dobrim
poznavanjem ovih stvari, a pritom ipak ne znaju ta su za
pravo nebeska tela i koji su najvaniji uzroci nebeskih pojava,
podjednako oseaju strah kao i oni kojima sve to nije poznato,
moda ak i u veoj meri, kad radoznalost izazvana ovim
znanjem ne moe nai reenje zagonetke ili shvatiti na koji
nain su ove pojave (fenomeni) zavisne od najviih uzroka.
Ako, dakle, otkrijemo vie uzroka zbog kojih nastaju sol
sticiji, zalasci i izlasci (zvezda), pomraenja i sline stvari,
kao to smo to delimino ve uradili u pojedinanim slu-
80 ajevima, ne smemo pretpostaviti da je nae bavljenje tim
stvarima bilo povrno i da nije tano, ukoliko to ima veze
sa naim duevnim spokoj stvom i sreom. Ako, dakle, ispitu
jemo uzroke nebeskih i atmosferskih pojava, i uopte uzroke
svega nepoznatog, mi moramo uzeti u obzir i razliite naine
na koje se analogne pojave deavaju u oblasti naeg iskustva.
A to se tie onih ljudi koji ne mogu shvatiti razliku izmeu
onoga to postoji, ili to je nastalo iz jednog jedinog uzroka
ili kao posledica vie uzroka, to jest onih ljudi koji su zane
marili injenicu da nebeske pojave posmatramo samo sa ras-
tojanja, pa ipak uopte nemaju ni pojma o tome u emu se
nalaze uslovd koji omoguavaju ili, pak, onemoguavaju spo-
* koja donosi oseanje blaenstva i sree. Prim. prev. Tekst je
ovde veoma oteen.

357
 kojstvo due takve ljude treba prezirati sve bez razlike.
Tako ja mislim. Ako, dakle, mislimo da neka 'stvar ima ovaj
ili onaj jedini uzrok, pa se posle toga pokae da uzroka moe
biti vie, ne moe nam to poremetiti duevno spokojstvo, kao
i kad bismo videli da postoji samo jedan uzrok.
81 Pored ovoga, treba da shvatimo i to da se u ljudskim
duama javljaju najvei strah i nemir zbog verovanja da su
nebeska bia blaena i nerazoriva i da ona u isto vreme imaju
i elje (buleseis) i akcije (prakseis) i kauzalnost (aiitias)
to je nespojivo s pomenutim verovanjem; pored toga, strah
se javlja zato to se oekuje ili nasluuje neko veno zlo, bilo
zbog mitova, ili zato to se plaimo same neosetljivosti u smr
ti, kao da to ima ikakve veze s nama. Taj strah poveava i
okolnost to u ovo stanje nismo dovedeni na osnovu jasnih
pojmova, nego nas je dotle dovelo neko nerazumno duevno
stanje. Ako ljudi svome strahu ne postave nikakve granice,
dolaze u jo veu duevnu zbunjenost nego oni ije je po-
82 znavanje tih stvari sasvim neodreeno. A duevno spokojstvo
znai: biti osloboen od svih ovih nemira i misliti stalno na
celinu, na najvie i najvanije istine.
I zato moramo obratiti panju na postojea oseanja i ulna
zapaanja bilo da se ona tiu oveanstva uopte, ili, pak,
pojedinca i na sve jasne dokaze do kojih moemo doi,
onako kao to ih pojedini kriteriji istine pruaju. Ako ovom
posvetimo panju, mi emo pronai prave razloge porekla nae
duevne zbunjenosti i ukloniemo izvor nespokojstva i straha,
je r e nam postati jasni uzroai nebeskih pojava i sve ostale
stvari koje se s vremena na vreme dogaaju, i u celokupno
oveanstvo unose najvei strah.
Evo, dragi moj Herodote, to su najglavnija uenja o
83 prirodi izneta ovako u obliku jednog izvoda. Ako se ovo
uenje tano zapamti i postane efikasno, mislim da e,
bez svake sumnje, biti dotini ovek neuporedivo bolji od
drugih ljudi i da e postii neuporedivu vrstinu. Jer ovaj
pregled e objasniti mnogo tota to sam ja u svom glavnom
delu u pojedinostima obradio, a ujedno e posluiti i kao do
bar podsetnik ako se, naravno, dobro upamti.
Jer ja sam sve podesio tako da e i oni to su ve u
dovoljnoj meri prouili pojedinana pitanja, ili ak sasvim
pronikli u njih, moi da nastave svoja istraivanja o celokup-
njoj prirodi, ako analiziraju ove osnovne pojmove. A i svi ostali
koji ne spadaju jo meu savrene naunike mogu pomou
ovog podsetnika u tom razmiljanju i brzo kao misao prei

358
 put koji vodi kroz najvanija uenja, da bi za kratko vreme
postilgi svoje duevno spokojstvo.55
To je njegovo pismo o prirodi. A poslanica o nebeskim
pojavama glasi ovako:
Epikur pozdravlja Pitokla
84 U tvom pismu koje mi je dOneo Kleon ti mi i dalje
ukazuje ljubav, koju sam svojom odanou prema tebi za
sluio, i dosta uverljivo pokuava da podseti na razmiljanja
koja se odnose na srean ivot. Zatraio si od mene da ti dam
jasno i pregledno objanjenje u vezi s nebeskim pojavama,
da bi to bolje upamtio. Jer, sve ono to je napisano, napisao
sam na nekom drugom mestu, i teko se pamti kako ka
e, mada moje knjige stalno nosi sa sobom. S radou sam
primio tvoju molbu i pun sam lepih nada. Napdsaemo, dakle,
85 i ostalo to treba i daemo ti sve to trai. Izmeu ostalog,
nai e ovde rasprave koje si eleo i koje e verovatno biti
od velike koristi i mnogim drugima, pre svega onima koji su
se tek nedavno upoznali sa istinskom istorijom prirode, a i
onima koji se, dodue, bave tim stvarima ali ele da u taj
problem uu dublje nego u bilo kojd deo obinog obrazovanja.
Primi, dakle, ova moja uenja sa uivanjem, i zapamti ih
dobro, i prei sve ostalo, dobro pamtei sve to smo u vidu
kratkog izvoda poslali u pismu Herodotu.55
Pre svega, treba da zna da saznanje o nebeskim pojava
ma, kao i sve ostalo bilo da se uzima zajedno sa ostalim
stvarima, ili pak odvojeno nema nikakvog drugog cilja
86 osim spokoj stva due i vrstog ubeenja.56 Mi ne traimo da
silom iznudimo ono to je nemogue, niti da o svim stvarima
steknemo podjednako dobro znanje, niti da svoje izlaganje
uinimo uvek tako jasnim kao kad raspravljamo o voenju
ivota ili objanjavamo principe fizike u glavnim crtama
da se, na primer, celina sastoji od tela i bestelesne sutine
(tj. praznog prostora), ili da su elementi stvari nedeljivi, ili
bilo to drugo to dozvoljava da je mogue jedinstveno ob
janjenje svih pojava. Ali to nije sluaj s nebeskim pojavama;
ove pojave doputaju mnoge uzroke da bi se objasnilo njihovo
postojanje i mnogostruka objanjenja o njihovom postanku,
koja nisu u oprenosti s ulnim zapaanjima.
87 U pitanjima prouavanja prirode ne smemo se pridravati
praznih pretpostavki i praznih optosti, nego se moramo
prilagoditi zahtevima samih pojava. Jer, na ivot ne trai
nerazumnost i prazno nagvadanje, nego zahteva da ivimo
u duevnom spokojstvu. Sve nastaje s nepokolebljivom sigur-
359
 nou, iako sve moe biti na razliite naine objanjeno u skla
du s pojavama im ostaje da vai samo ono to je utvreno
kao verovatno. Ali ako uzmemo samo jedno, a ostalo odba
cimo, mada je podjednako u skladu s pojavama onda oi
gledno naputamo domen prouavanja prirode i padamo u
mit. Neke pojave ovde na zemlji daju nam dokaze pomou
kojih moemo tumaiti pojave na nebu. Mi vidimo kako se
one javljaju na zemlji, ali ne vidimo kako se zbivaju nebeske
88 pojave, je r su razlozi za njihovu pojavu moda mnogobrojni
i razliiti. Ali moramo paziti na svaku pojavu i, osim toga,
tano odrediti sve to je u tesnoj vezi s njom. A to to se one
pojave javljaju zbog raznih razloga, ne osporavaju injenice
koje se zbivaju ovde kod nas na Zemlji.
Svet je neki odreeni deo vasione, u kome su zvezde, i
Zemlja i sve ostale vidljive stvari odseen od beskrajnosti,
i zavrava se granicom koja moe biti gusta ili retka, granicom
ijim raspadanjem propada sve to se unutar nje nalazi, koja
se ili okree ili miruje, a po obliku je ili okrugla ili trouglasta,
ili bilo kakvog drugog oblika: mogue su sve ove varijante.
A pojave na ovom svetu ni u emu ne protivree tome, je r u
njemu ne moemo nigde razlikovati neku krajnost.
89 Shvatljivo je da postoji bezbroj takvih svetova, i da jedan
takav svet moe nastati u kosmosu ili u meukosmosu (dn-
termundium) (ovim izrazom obeleavamo rastojanje izmeu
svetova) u jednom dovoljno praznom prostoru, a ne, kao
to neki misle, u jednom potpuno istom i praznom prostoru.57
Neki novi svet nastaje kad izvesna pogodna semena dou sa
nekog drugog sveta, ili iz jednog meusveta, ili sa nekoliko
njih, koja postepeno rastu, dobijaju delove (udove) ili menjaju
mesta i primaju vlagu sa izvesnih mesta, i sve to dok ne sazru
i vrsto se ne nastane, ukoliko postoje podloge koje su do-
90 voljno snane da ih mogu primiti. Jer, samo prikupljanje, ili
samo vrtlog atoma u praznom prostoru u kome moe nastati
jedan svet na osnovu neophodnosti, i moe rasti sve dotle
dok se ne sudari s nekim drugim svetom, samo to nije
dovoljno za nastajanje jednog sveta, kao to tvrdi jedan od
takozvanih fiziara58. Jer, to se protivi pojavama.*
Sunce, Mesec i ostale zvezde nisu nastali odvojeno za sebe
i tek kasnije bili apsorbovani u na svet (i sve ono to moe
sluiti za njegovu odbranu). Oni su odjednom istovremeno
poeli da dobijaju oblik i da rastu (to isto vai i za zemlju
i more) pridruivanjem i kretanjem izvesniih supstanca u vidu
Ovo mesto je izazvalo puno kontraverza meu naunicima. Prev.

360
 vrtloga, a to su delii vetra (daha) ili vatre, ili i jednog i drugog:
da je to tako, za to govori ulno zapaanje.
91 Veliina Sunca i ostalih zvezda, u odnosu prema nama,
onolika je kolika nam izgleda.69 (To on tvrdi u jedanaestoj
knjizi dela O prirodi. On kae: Ako bi se (Sunce) smanjilo
po veliini zbog rastojanja, ono bi jo vie smanjilo svoj sjaj.
Meutim, ne postoji nikakvo drugo sredstvo koje bi vie od
govaralo ocenjivanju ovog smanjenja veliine. Sholija.)
Ali, samo po sebi, Sunce moe biti neto malo vee ih malo
manje, ili upravo onoliko veliko kao to nam izgleda. Jer, is
to tako mi vidimo i veliinu vatri svojim ulima ako ih pos-
matramo iz daljine. I svaki prigovor protiv ovog dela uenja
lako e se odbaciti ako se dobro pam ti ono to mi dokazujemo
92 u knjigama O prirodi. Izlazak i zalazak Sunca, Meseca i zvezda
vri se, moda, procesom paljenja i gaenja60, pod pretpostav
kom da su okolnosti takve da ovaj proces mogu stvoriti na
obema stranama sveta, na istoku i na zapadu. Pojave same
naime ne govore protiv toga. Ovo to sam upravo sad izloio
moglo bi se dogoditi njihovim izlaenjem iznad Zemlje i opet
skrivanjem ispod nje; jer, nijedna injenica ne govori protiv
toga. A nije nemogue da njihova kretanja61 (tj. izlasci i zalasci)
nastaju zbog rotiranja celokupnog neba; ili nebo moe miro
vati, a oni sami mogu rotirati zbog neke neophodnosti (nude)
da izlaze, a ta neophodnost im je usaena jo na samom poetku
stvaranja sveta < ........ > zbog neobino jake toplote koja je
93 nastala usled rasprostiranja vatre, koja se iri uvek sa jednog
mesta na drugo.62
Povratak Sunca i Meseca nastaje zbog kosog poloaja neba,
koji se ve vekovima pojavljuje na osnovu zakona neophodno
sti63; a moe biti i kao posledica suprotnog pritiska vazduha, ili,
pak, to je potrebna m aterija u svakoj prilici jednim delom
zapaljena, a drugim delom ostala, ili ak zbog toga to je
ove zvezde zahvatio jedan takav vrtlog da se one kreu u
vidu spirale. Sva ova i slina objanjenja nisu u suprotnosti
ni sa jednim jasnim zapaanjem, samo ako se u ovakvim i
slinim pitanjima drimo vrsto onoga to je mogue i ako
svako od ovih objanjenja dovedemo u sklad s pojavama (i
njenicama), bez straha od ropskih izmiljanja raznih astro
noma.
94 Smanjivanje i poveanje Meseca64 moe se javljati zbog
rotiranja ovog tela, a isto tako i zbog oblika koji prima
vazuh, a moda i zbog toga to se ispred njega pojavljuju
druga tela; ukratko reeno, to se moe deavati na bilo koji
361
 nain na koji pojave ovde u naem svetu mogu podstai na
pomisao da je ovakvo objanjenje mogue. Ali ne smemo se
toliko zaljubiti u objanjenje na osnovu jednog naina, odba
cujui sva ostala objanjenja zato to ne znamo ta ljudski
um moe, a ta ne moe da shvati, pa, prema tome, udi za
tim da otkrije i ono to se ne moe otkriti. Pored toga, Mesec
95 moda ija svojom sopstvenom svetlou, kao to je moda
mogue da dobija svoju svetlost od Sunca. Jer, i mi iz iskustva
vidimo mnoge stvari koje svetle sopstvenom svetlou, a druge,
opet, prim aju svetlost sa druge strane. A nijedna nebeska poja
va ne smeta tome samo ako stalno imamo na umu metod mnogo
strukog objanjenja i neke postojee pretpostavke i uzroke,
umesto da se drimo onog to je nestalno, pripisujui mu lanu
vanost, pa se tako neprestano na jedan ili na drugi nain
ponovo vraamo na jedinstveno objanjenje. Pojava ovejeg
lika na Mesecu moe isto tako nastati kao posledica raznovrs
nosti njegovih delova, ili zato to se ispred Meseca pojavljuje
neko telo, ili zbog nekih drugih okolnosti za koje mislimo
96 da su u skladu s pojavama (injenicama). Jer, mi ni kod jedne
nebeske pojave ne smemo da naputamo takav jedim pravac
istraivanja. Naime, ako se borimo protiv jasnog dokaza, nikad
neemo uivati istinsko duevno spokojstvo.
Pomraenje Sunca ili Meseca moe nastati zbog toga to
se njihova svetlost ugasila, kao to mi i u svakodnevnom i
votu moemo to posmatrati; ili moe nastati usle toga to
se neto drugo postavi ispred njih bilo da je to Zemlja ili
neko drugo nama nevidljivo telo. Mi moramo povesti rauna
0 svim mogunostima koje su meu sobom srodne, pri emu
nije iskljueno da se vie mogunosti istovremeno pojavljuje
1 istovremeno deluje. (To isto kae i u dvanaestoj knjizi svoga
dela O prirodi; dalje tvrdi da pomraenje Sunca nastaje kad
Mesec baci na nj svoju senku, a Mesec se pomrai kad na
njega padne Zemljina senka. Ili, pak, pomraenje moe nas-
97 tati zbog povlaenja Meseca, a to navodi epikurejac Diogen,
u svojoj prvoj knjizi svoga dela Epilekta. Sholija.)
Pravilnosti njihovih (tj. nebeskih tela) putanja mogu se
objasniti isto tako kao to se objanjavaju neke pojave ovde
kod nas. Nipoto ne treba da se zbog toga u cilju objanjenja
sluimo nekom boanskom prirodom, nego boanstvo treba
ostaviti daleko od ovoga i u savrenom blaenstvu. Ako tako
ne postupimo, celokupno nae prouavanje nebeskih pojava
bie uzaludno, kao to je to bio ve sluaj s nekima koji nisu
prihvatili jedan nauni metod, nego su upali u glupost da se,
362
 nadme, sva ova zbivanja deavaju samo na-jedan nain, od
bacujui sva ostala objanjenja koja su mogua, i dozvoljava
jui da odu u carstvo nerazumljivog, je r nisu bili u stanju
da uzmu u obzir one pojave koje treba da nam slue kao
injenice vodilje za objanjenje svega ostaloga.
98 Duine noi i dana, koje se menjaju, mogu nai objanje
nje u brzini i sporosti Suneva kretanja na nebu, zbog toga
to su duine prostora koje prelazi razliite i to neka od ovih
rastojanja Sunce pree bre ili sporije, kao to to biva i kod
nas u svakodnevnom ivotu, a naa objanjenja nebeskih po
java moraju se sloiti s ovim injenicama. Meutim, oni koji
prihvataju samo jedno objanjenje nalaze se u sukobu s
injenicama i liavaju se jedine mogunosti koja ljudima stoji
na raspolaganju za poznavanja prirode.
Znaci na nebu u vezi s atmosferskim vremenom (epise-
mazije) mogu nastati prostom koincidencijom godinjih doba,
kao to je to sluaj kod zodijakih znakova65, ili pak, mogu
99 nastati zbog promena i izmena u vazduhu. J e r ni jedno ni
drugo objanjenje nije u sukobu s injenicama, i nije lako
ni videti u kojim sluajevima za ovo dolazi u obzir ovaj uzrok,
ili onaj.
Oblaci mogu nastati i skupljati se ili zbog zgunjavanja
vazduha, ili pod pritiskom vetrova, ili zbog toga. to se po-
meaju atomi koji se dre jedan drugoga a koji mogu da do
te pojave dovedu, ili zbog skupljanja izliva koji dolaze iz zem-
100 lje i vode. Postoji jo nekoliko naina stvaranja takvih ob
laka. Od njih se moe ponekad stvoriti voda, pritiskom ili
menjanjem, a kad liz odreenih prostorija ponu da duvaju
vetrovi kroz vazduh, onda takoe dolazi do jae kie, i to zbog
izvesnih nagomilavan ja (atoma) pogodnih za ovakvo pra
njenje.
Grom moe nastati usled duvanja vetrova u upljim delo-
vima oblaka, kao to to biva i u naim telima66, ili zbog pras-
kanja vatre koju nosi vetar67, ili zbog cepanja i kidanja ob
laka, ili zbog meusobnog trljanja i cepanja oblaka kad oni
postaju vrsti kao led. Kao svuda, tako i ovde u ovom delu
injenice (pojave) nas primoravaju da damo viestruka ob
janjenja.
101 Munje takoe nastaju na vie naina. Moe se dogoditi
da zbog trenja i meusobne kolizije oblaka onaj skup atoma
koji stvara vatru pobegne i tako stvori munju; ili munja nas
taje ako zbog vetrova iz oblaka izbiju takva tela koja izazovu
takvo zraenje; ili munju stvori pritisak koji vre oblaci
363
 ili sami na sebi ili zbog dejstva vazdunog strujanja; ili mogu
oblaci da prepree svetlost koja dolazi od nebeskih tela, zatim
je njihovo kretanje i vazdune struje nose dok naposletku ne
prodre kroz oblake. Moda i tako to se svetlost koja je sa
stavljena od najfinijih delia probija kroz oblake; pri tom se
oblaci zapale od vatre i tako zbog njenog kretanja nastaje
102 grom; ili se zapali vazduna struja zbog brzine svoga kreta
n ja i zbog snanog vrtloga. Ili, pak, vetrovi pocepaju oblake,
i tom prilikom vatreni atomi izbiju iz njih te izazovu pojavu
munje. Pored ovih postoje jo druge mnogobrojne mogunosti,
to je lako uvideti ako se vrsto i svesno drimo pojava i ako
smo u stanju da svoja razmatram ja dovedemo u sklad sa po
javama. Ako su oblaci ovako rasporeeni kao to sam izneo,
onda munja dolazi ispred groma u trenutku kad na njih padne
vetar i iz njih izbije formacija atoma koji stvaraju munju, a
kasnije, zbog vrtloga, potmuo zvuk groma. Ali mogu se pojaviti
103 i jedno i drugo u isto vreme, ali se mimja kree veom br
zinom prema nama, dok grmljavina zaostaje, kao to je to slu
aj i sa pojavom zvuka kad izdaleka posmatramo ljude koji
izvode neke udarce.
Munja ipoe nastati kad se u oblacima skupi vie vetrova,
koji su u njima zatvoreni, i gore jakim plamenom, pa se po
sle toga otkine jedan deo vatre i srui se snano na predele
ispod njih; otkine se zbog toga to susedni delovi oblaka, zbog
zgunjavanja, postepeno postaju sve gui; ali razlog tome
moe biti takoe pad vatrenog vrtloga tako moe nastati
i grom ako postane suvie snaan, pa ga naduvava vetar
i tako pocepa oblak, je r se ne moe skloniti u susedne delove
zbog stalnog zgunjavanja jednog oblaka na drugom. Pored
104 toga, munje mogu nastati jo na nekoliko drugih naina, ali
ovde nema mesta za mit; a mesta nee biti za m it ako paljivo
prati analogne pojave na zemlji i pomou njih pokua da
objasni ono to je nejasno.
Cikloni* mogu nastati tako to se oblak sputa u nie
predele, i to u vidu stuba, je r ga nadole pritiskuje vetar koji
se u njemu bio nakupio zbog snane vazdune struje; a ujedno
ga sa strane goni duvanje spolja; ili tako to spoljni vetar
izmeni svoje strujanje i pretvori ga u kruno kretanje, a
ujedno se odozgo pod pritiskom sputa nekakva magla; ili
105 tako da nastane snano strujanje vetrova koje ne moe skre
nuti ustranu poto je vazduh svuda unaokolo zgusnut. A ako
* . P rev.

364
 se sad ovaj prester spusti na zemlju, onda nastaju tornada,*
kakve stvara razliito kretanje vetrova; a ako se spusti na
more, onda nastaju vodeni vrtlozi.**
Zemljotresi mogu nastati zbog vazdune struje zatvorene
u zemlji, gde pomera male mase zemlje i izaziva stalno kre
tanje, koje se gore na povrini zemlje javlja kao zemljotres.
Ovaj vetar zemlja prima ili spolja Ui, pak, on nastaje zbog
toga to mase zemlje padaju u podzemne peine te uskovitlaju
vazduh koji je tamo zatvoren. Ali zemljotresi mogu nastati
i zbog irenja samoga kretanja koje izaziva ruenje tla, ili
zbog toga to se ovo kretanje obrne u suprotnom pravcu ako
106 naie na otpor zbijenijih masa zemlje. Ali postoji jo vie
drugih naina kako ove oscilacije zemlje mogu nastati.
Vetrovi nastaju polako, tako to se strana m aterija stalno
i pomalo uvlai u vazduh, zatim takoe zbog skupljanja velikih
koliina vode. Ostali vetrovi nastaju i u sluaju kad slabe
vazdune struje padnu u mnogobrojne upljine, pa se pri tome
razdvajaju i ire.
Grad nastaje zbog toga to se stvrdnu neki delii koji sa
svih strana navaljuju i koji su slini vetru, pa se posle toga
dele; moe nastati i zbog slabije stvrdnutosti proreenih vo
denih elemenata i zbog toga to se u blizini nalaze delii
vetra, to ujedno izaziva to da se (sitni delii) sabiju, zatim
rasprsnu, tako da se zamrznu u pojedinanim delovima kao
107 i celokupnoj masi. Okrugli oblici pojedinih zrna grada nastaju
verovatno usled toga to se svuda otope vrhovi na njihovoj
povrini i to se prilikom spajanja ravnomemo oko jezgra
skupljaju delii vode i vazduha.
Sneg moe nastati na taj nain to se iz oblaka izlije
sitna kia zbog odgovarajueg kvaliteta njihovih pora i zbog
stalnog pritiska vetra na odgovarajue oblake, posle ega se
voda stvrdne zbog jakog zahlaenja u niim vazdunim sloje
vima. A moda nastaje i zbog smrzavanja u ravnomemoj
gustini oblaka i iz njih pada kao sastavni deo vodenih ele
menata koji se nalaze gusto zbijeni jedan pored drugog. Ovi
oblaci se na neki nain zbiju (komprimiraju) i izazivaju grad,
108 a to se najee dogaa u prolee. I kad se smrznuti oblaci
trljaju jedan o drugi, moe se u njim a nagomilani sneg sru
iti. na zemlju. Ali ima i drugih naina kako moe nastati
sneg.
* . P rev.
** . P rev.

365
 Rosa nastaje tako to se iz vazduha sastanu elementi koji
su u stanju da stvore takvu vrstu vlage; zatim to se podie iz
vlanih i mokrih predela, poto su takvi predeli najpogodniji
za stvaranje rose. Poto se ovi elementi meu sobom poveu
i time izazovu ovlaenje, oni se vraaju natrag u nie predele,
109 kao to moemo ee i ovde posmatrati. Slana nastaje slino
rosi, tako to se pomenuti elementi donekle stvrdnu pod uti-
cajem hladnog vazduha.
Led nastaje na taj nain to iz vode bivaju istisnuti svi
okrugli elementi, kao i tesnim sjedinjavanjem uglastih i o-
trougaonih elemenata koji se mogu nai u vodi. S druge strane,
led nastaje pristupanjem takvih elemenata spolja koji, pove
zani s vodom, prouzrokuju da voda ovrene, poto su iz nje
istisnuli odreenu koliinu okruglih elemenata.
Duga nastaje kad sunce si]a na vodom zasieni vazduh,
ili ako se svetlost na neki neobian nain pomea sa vazduhom,
i to izaziva naroito osobine duginih boja, ili svih ili samo
nekih koje pripadaju nekoj pojedinanoj vrsti. Njihov refleks
daje sad susednim delovima vazduha onakvu boju kakvu vi-
110 dimo kad na njih ija sunce. Objanjenje za polukruni oblik
u kome se duga pojavljuje treba traiti u tome to je razda
ljina od oiju posmatraa do svih njenih (duginih) taaka
podjednaka, ili u tome to se atomi, koji se nalaze u vazduhu
ili u oblacima, udaljavaju od Sunca, pa se sjedine u ovoj for
mi; to sjedinjenje stvara ovaj oblik polukruga.
Krug oko Meseca (halo) nastaje ako se vazduh oko Meseca
zgusne, ili ako vazduh ravnomemo potiskuje struje koje iz
viru na Mesecu sve dotle dok njihovu maglovitu tvorevinu ne
opae oko Meseca tako da nije sasvim odvojena od okoline;
ili ako potisnuti vazduni sloj neposredno i sa svih strana
111 okrui Mesec jednim debelim prstenom. To se deava na iz-
vesnim mestima ili zato to je neka struja spolja iznudila
pristup do Meseca, ili tako to toplota nae pogodne prolaze
te stvori krug oko njega.
Komete nastaju ako se u nebeskim prostorima u odreeno
vreme i u odgovarajuim uslovima zapali vatra; ili tako to
nebo iznad nas u odreenim periodinim razmacima prima
naroiti nain kretanja koji dovodi do pojave takvih zvezda;
ili tako to zvezde u odreenim vremenskim razmacima i pod
odreenim okolnostima same krenu na put, dospeju u nae
susedstvo i tamo postaju vidljive. Uzrok njihovom nestajanju
treba traiti u uzrocima suprotnim ovima.
366
112 Vie uzroka ima zato se neke zvezde88 kreu u me-
stu; zbog toga to ovaj deo vasione miruje, dok se sve os
talo kree oko njega, prema tvrenju nekih, ili, pak, zato
to je okruen vazdunim vrtlogom koji ove zvezde spreava
da se ne mogu kretati kao <ostale zvezde, ili moda i zato
to u susednim mestima nema dovoljno m aterije koja bi njima
odgovarala, ve tu materiju dobijaju samo na onom mestu gde
ih mi vidimo. Ali, ta pojava se moe tumaiti na vie naina,
samo ako smo u stanju da u skladu sa istinskim injenicama
moemo doneti zakljuke.
113 Putovanja (lutanja) nekih zvezda, ako se to kretanje stvar
no moe nazvati lutanjem, dok se ostale zvezde kreu u rav-
nomemim krivim putanjama, moda se moe objasniti time
to su se one od poetka, i jedne i druge, kretale u krugu, pa
moraju istrajati u tom kretanju; samo to neke stvarno iz
vode to ravnomemo kruenje, dok druge na tom krunom putu
nailaze na neke smetnje. Ili moda tako to onim prostorom
kojim se zvezde kreu struje ravnomema vazduna strujanja
koja ih gone u istom pravcu, pa na izvesnim mestima izazi
vaju ravnomema paljenja a na drugima neravnomema, i tako
stvaraju one razlike koje mi primeujemo. Ali drati se samo
jednog uzroka za sve te posledice, kad same pojave nameu
misao da ih ima vie, ludo je i nepristojno; tako postupaju
oni ljudi koji brane besmislenu astrologiju i navode besmi
slene razloge za ne znam ta, optereujui boansku prirodu
114 nekim dosadnim dunostima. I za to to neke zvezde zaostaju
iza drugih, kao to sveoi posmatranje, moda postoji neki
uzrok u tome to je njihovo kruenje sporije, mada opisuju
isti krug kao i ostale zvezde; a moda ih ista snaga vrtloga
vue natrag, pa se onda kreu u suprotnom pravcu, ili moda
to jedne svoju krunu putanju obavljaju na veem, a druge
na manjem prostoru. Ali.iznositi za ove stvari samo jedno
tumaenje, to je dostojno samo onih ljudi koji udima hoe
da zbirne svet.
Zvezde padalice, kao to ih nazivamo, mogu izvesnim
sluajevima nastati zbog meusobnog trljanja zvezda, a u
drugim sluajevima usled toga to od njih na mestima odmo-
rdta otpadaju izvesni delovi kroz koje provejava vazduna
struja pomeana s vetrom; o tome smo ve govorili onda kad
115 smo raspravljali o munji. Ali one mogu nastati i po sjedinjenju
vatrenih atoma, koji su vrlo pogodni za stvaranje toga, ili, pale,
kretanjem u onom pravcu kuda atome goni impuls odmah
posle sjedinjenja; ili tako to se vetar skupi u nekakve mag-
367
 lene gustine, pa se onda ove upale zbog ogromnog pritiska,
posle ega se omota rasprsne i zapaljena sarina ju ri na ono
mesto kuda je impuls goni. Ali postoje i druge mogunosti
za postanak zvezde padalice, a da se pritom uopte ne moramo
obazirati na prie iz mitologije.
Predskazivanja vremena (episemasiai) prilikom ulaska
Sunca u ovaj ili onaj predeo zodijaka zavisi od sluajnih okol
nosti. Jer, ivotinje ne vre nikakav uticaj na to da nastane
116 zima, i nijedno boanstvo ne sedi i ine posmatra kad te ivoti
nje izlaze, da bi posle toga prema njima sastavljao vremenske
prognoze. Je r takvu glupost ne bi moglo imati ni najprostije
ivo bie, ako ima samo malo pameti, a kamoli tek neko bie
koje ivi u savrenom blaenstvu.
Sve to dobro zapamti, dragi moj Pitokle, je r e te to
odvratiti od mitolokog nagvadanja, a uz to i uiniti spo
sobnim za istraivanja koja su ovde uinjena. Ali pre svega
treba da se posveti prouavanju prauzroka i beskrajnosti i
slinih problema, zatim prouavanju kriterija i duevnih po
buda, kao i cilja zbog kojeg se ja bavim ovim stvarima [misli
se zbog sticanja pravog duevnog spokoj stva]. Jer, prou
avanje ovih problema omoguie ti da shvati i uzroke poje
dinih pojava. A oni koji nisu u potpunosti prihvatili ovo, i
sa puno ljubavi, nikad nee u potpunosti i pravilno shvatiti
nau struku, a nee ni postii cilj zbog kojeg je oveku po
trebno da se njome bavi.
117 Ovo su njegovi pogledi na nebeske pojave.
AH kako treba iveti, ta treba da izbegavamo, a ta da
biramo o tome on pie sledee.8 Meutim, pre nego to
navedem njegove rei, da pruimo jedan pregled njegovih (Epi-
kurovih) gledita i gledita njegove kole 0 mudracu.
tete koje ljudi nanose nastaju odi iz mrnje, iU iz za
visti, ili iz prezira a sve to m udar ovek savlauje razumom.
Ko je jednom postao m udar nikad vie n e prihvata suprotni
pravac, niti ga, pak, stvara po svojoj volji. Njega emocije
naravno vie uzbuuju nego ostale ljude, ali to n e smeta nje
govoj mudrosti. AH nije svaka telesna konstitucija pogodna
za stvaranje mudraca, niti se on moe pojaviti u svakom
118 narodu. Mudrac je srean ak i kad je stavljen na muke. Samo
e mudrac biti zahvalan prijateljima, podjednako da H su pri
sutni iU odsutni, i pokazae to na reima i na delu. A kad
biva stavljen na muke, on e svakako uzdisati i stenjati. Sa
enom nee im ati polni odnos ako to zakoni brane, kao to
kae Diogen u izvodu iz Epikurovih etikih uenja. Nee kanja-

368
 vati ni svoje robove, nego e ih saaljevati, a dobrim
robovima pratati. Oni (epikurejci) sm atraju da se mudrac
ne moe zaljubiti; on se nee brinuti ni oko pogreba. Ljubav
ne dolazi od boga kao dar, kako kae Diogen u dvanaestoj
knjizi. Mudrac nee drati lepe govore. Polno iivljavanje ni
kome nikad nije bilo od koristi;. dobro je ve ako ne kodi.
119 Mudrac se nee ni eniti niti raati decu, kao to kae
Epikur u svom delu Problemi i u knjigama O prirodi. Samo
u izvesnim okolnostima ivota on e se eniti, a neki e biti
odvraeni od svoje namere. U pijanstvu nee bulazniti kojeta,
kae Epikur u Simpozijumu (Gozbi). Nee se baviti ni po
litikom stoji u prvoj knjizi spisa O ivotu. Nee biti ti
ranin, nee postati cinikom, kako stoji u drugoj knjizi dela
O ivotu. Nee ni prosjaiti. (Cak, i ako je izgubio vid, on
nee izvriti samoubistvo70 to kae u prvoj knjizi. Mudraca
e snai i bol i nevolja kako kae Diogen u petoj knjizi
Epilekta. On e se uputati i u parnice; on e za sobom os
taviti pisana dela, ali nee sastavljati nikakve pohvalne go-
120 vore. On e se brinuti o imanju i za budunost. Volee zemlju,
usprotivie se sudbini, nikad nee napustiti prijatelja. Za svoj
dobar glas e se starati upravo toliko da ne bude prezren.
Vie od ostalih uivae u javnim sveanostima (ili: u svojim
naunim istraivanjima)*.
20 a Mudar ovek e postavljati statute; ali za njega nije ni
od kakve vanosti da li e i njemu neko podii statuu. Samo
mudar ovek e moi da pravilno razgovara o muzici i po
eziji; a sam nee pisati pesme. Nijedan mudar ovek nije mu
driji od drugoga. On e zaraivati novac, ali samo svojom
mudrou, ako se, naime, nalazi u nevolji. Ako bude potrebno,
ukazivae vladaru poast. Bie zahvalan svakome ako bude
od njega ispravljen. Osnovae i kolu, ali na taj inain da
oko sebe prikupi to vei broj uenika. Drae javna preda
vanja, ali samo ako za to bude umoljen. On e biti dogmatiar,
ali nee se baviti nejasnim pitanjima. I u snu e ostati isti,
a umree i za prijatelja ako bude potrebno.
20b (Epikurejci) smatraju da svi promaaji nisu istog znaaja.
Neki tvrde da je zdravlje dobro, a drugi da je neutralna stvar
(adidphoron). Smirenost nije prirodan dar nego dolazi kao po-
sledica razmiljanja o korisnom. I prijateljstvo postoji radi
koristi; ali jedan od prijatelja treba da pone (jer mi i u zem
lju stavljamo seme), a ono se sastoji u zajednici i sudelovanju
u zadovoljstvima ivota.
* Re znai i jedno i drugo. Prev.
24 Diogen
369
 Srea se moe shvatiti na dva naina: jedna je najvea,
a to je ona koju uiva boanstvo; ta se srea ne moe uveati;
druga je srea u obinom znaenju, i ta srea se moe poveati
ili smanjiti.
A sad treba da preemo na poslanicu:
Epikur pozdravlja Menoika
122 Jo kao mlad, neka se ovek bavi filozofijom, a kad ostari,
neka mu ona ne dosadi. Je r ni za jednog oveka nije suvie
rano, i ni za koga suvie kasno da pone da se stara o svom
duevnom zdravlju. A ako neko izjavi da jo nije doao as
za njega da se bavi filozofijom, ili da je to vreme ve prolo,
onda on lii na oveka koji tvrdi da jo nije dolo vreme za
srean ivot, odnosno da je ve prolo. Zato i mladi i stari
treba da trae mudrost; mladi zato da bi i u starosti ostao
mlad u dobru, koje mu je sudbina dodelila, a za ovog drugog
da bi u sebi sjedinio i mladost i starost poto ne osea strah
od onoga to e doi. Zbog toga je neophodno da svu panju
poklanjamo onim stvarima koje nam pomau da postignemo
sreu; jer, imamo li to, imamo sve; ako sree nema, sva naa
nastojanja su upravljena na to da je postignemo.
123 Zato se postaraj da se i na delu pridrava pouka koje ti
neprestano objavljujem i trudi se da ivi prema njima, i
shvati ih kao osnov za ivot koji zasluuje pohvalu. Pre svega,
treba da boga smatra neprolaznim i blaenim biem, u sa-
glasnosti s predstavom o bogu koja ima optu vanost, i ne
pripisuj mu nita to se ne slae sa besmrtnou i to ne od
govara blaenstvu. Veruj o njemu sve ono to u vezi s bes
mrtnou moe podravati njegovo blaenstvo. Jer bogovi po
stoje; to saznanje je oigledno. Ali oni nisu onakvi kao to ih
zamilja gomila ljudi, jer takvi bogovi uopte ne mogu da
postoje. Nije bezboan onaj koji odbacuje bogove, ve onaj
124 koji im pripisuje miljenja gomile o njima. Jer, ono to ve
ina ljudi kae za bogove ne oslanja se na pouzdane pred
stave o njima, nego na lane pretpostavke. Odatle potie ve-
rovanje da bogovi nanose zlim ljudima najveu tetu, dok
dobrim ljudima ukazuju najvie dobra; jer ljudi su uvek skloni
svojim sopstvenim vrlinama, te zato onima koji su im jednaki
ele dobro, a kao strano odbacuju sve to nije kao to su oni.
Navikni se na pomisao da za nas smrt nita ne znai, jer
sve to je dobro i loe nalazi se u oseanju, a smrt predstavlja
kraj svakog oseanja. I zato pravo i tano saznanje da
smrt nema znaenja za nas smrtnost ivota pretvara ak
u izvor zadovoljstva, ne zato to mu dodaje beskrajnu duinu
vremena, nego zato to nam oduzima elju za besmrtnou.
370
125 Je r ivot ne sadri nita strano za onog oveka koji je shvatio
da u nedvljenju nema nieg stranog. P a zato je budala svaki
onaj koji tvrdi da se boji smrti ne zato to e mu ona zadati
muke kad doe, nego zato to mu muke zadaje jo sada, time
to je tek na pomolu. Je r ono to nas ne uznemirava kad je
stvarno prisutno, to moe izazvati samo nitavan bol kad ga
tek oekujemo. Prema tome, smrt, to najstranije zlo, nema
nikakvog posla s nama; jer dok mi postojimo, smrti nema, a
kad ona stigne, onda nas vie nema. Tako, dakle, sm rt nita
ne znai ni za ive ni za mrtve, je r se ivih ne tie, a m rtvi
vie ne postoje. Ali velika gomila ljudi je ponekad izbegava
kao da ona predstavlja najvee zlo, a ponekad joj, opet, pri
daje neku vanost i priznanje kao odmoru od svega to je bilo
126 zlo u ivotu. Mudrac, naravno, ne prezire ivot ali on ne
osea ni strah od smrti. Misao da ivi ne uznemirava ga, a ni
prestanak ivota ne smatra za zlo. I kao to prilikom izbora
jela za njega ne odluuje vei obrok, nego bolji ukus jela,
tako i on pokuava da uiva vreme koje je najbolje, a ne
najdue. I svaki onaj ko mladog oveka poziva da ivi dobro,
a starca da zavri dobro, taj govori glupo ne samo stoga
to je ivot prijatan i poeljan, nego zato to je priprema za
dobar ivot ista kao i priprema za dobru smrt. A jo kudikamo
gori je onaj koji kae da je dobro za oveka samo to: ne biti
uopte roen. (Theogn., 425), a kad se rodi, da to p re pree
preko Hadovog praga. Ako je uveren u to, zato se onda ne
127 rastane od ivota? Je r njemu je to dato na volju ako se za to
vrsto odluio. A ako se ali, onda je njegovo prianje besmi
sleno truanje, i niko mu nee verovati.
Treba imati, na umu da budunost nije potpimo u naim
rukama niti potpuno nezavisna od nae volje; zato da ne bismo
sa sigurnou raunali s njenom pojavom, a i zato da ne iz
gubimo potpuno nadu u to da e doi.
Dalje, moramo misliti i na to da su elje jednim delom
prirodne, a jednim delom nitavne, da su meu onim pri
rodnim neke nune, a druge samo prirodne; da su meu nu
nim eljama neke potrebne za sreu, druge, opet, za telesno
128 zdravlje, a neke za sam ivot. Onaj ko te stvari posmatra
jasno i sigurno umee da svaki izbor i svako odbacivanje
(zadovoljstva) dovede u pravilan odnos prema telesnom zdrav
lju i duevnom spokojstvu, je r su upravo ove dve stvari cilj
srenog ivota. Za sve ono to radimo i stvaramo svrha je to
da budemo slobodni od telesnih bolova i slobodni od obespo-
kojavajueg straha. I kad smo to postigli, onda se stia svaka
oluja koja besni u naim duama, je r ovek vie nema potrebe
24
371
 da se obazire ina bilo ta to bi mu jo nedostajalo, je r vie
ne mora da trai nita to b i jo bdio potrebno za postizanje
potpunog zadovoljstva kako due tako i tela. Samo kad nema
zadovoljstva, oseamo neprijatnost, i samo u tom sluaju
oseamo potrebu za zadovoljstvom. A kad nezadovoljstvo ne
oseamo, onda nam vie ni zadovoljstvo nije potrebno. I upravo
zbog toga kaemo da je zadovoljstvo i poetak i kraj blaenog
129 ivota. Zadovoljstvo je nae prvo i zajedno s nama roeno
dobro, ono slui kao polazna taka za celokupno biranje i
odbijanje. O zadovoljstvu vodimo rauna zato je r nam ono
slui kao merdlo u prosuivanju svih dobara. I ba zbog toga
to je zadovoljstvo prvo i nama priroeno dobro, mi ne dono
simo napreac odluku o eventualnom uivanju. Dosta esto
se deava da se odreknemo naslada ako one kao posledicu
donose neku neprijatnost. Mi, tavie, esto dajemo prednost
bolovima ispred zadovoljstva, kad posle dugotrajnih muka
dolazi toliko vee zadovoljstvo. Prema tome, svako zadovolj
stvo je dobro je r je s nama po prirodi srodno; ali ne predstav
lja svako zadovoljstvo ujedno i predmet naeg izbora, kao to
130 je i bol zlo, ali mi jednostavno ne izbegavamo svaki bol.
O svim tim stvarima treba dobro razmisliti i o njima doneti.
odluku, imajui na umu sve to je korisno i tetno. Jer po
stoje i takve okolnosti kad se dobro pokae kao zlo, i obratno,
zlo kao dobro.
I umerenost je, smatramo, veliko dobro, ali ne zbcg toga
da bismo moda u svakom sluaju bili zadovoljni malim,
nego zato da bi nam malo bilo dovoljno ako nemamo mnogo,
ubeeni u to da s najveim zadovoljstvom uivaju u izobilju oni
kojima je ono najmanje potrebno, i da je lako stei sve to je
prirodno, a teko sve ono to je nitavno i isprazno. Jedno
stavan zeleni na trpezi ne daje nita manje zadovoljstvo nego
raskona gozba im se oslobodi neprijatnog oseanja da ti
131 neto nedostaje. Samo pare hleba i aa vode mogu predstav
ljati najveu poslasticu ako ih uzme gladan ovek. Navika na
jednostavan i neraskoan nain ishrane oveku prua sigurnu
garantiju zdravlja, ini ga sposobnim da bez smetnji zadovolji
neophodne ivotne potrebe; poveava mu dobro raspoloenje
ako ponekad odabere za sebe neto bolje, a liava ga straha od
sudbine.
Tvrdei, dakle, da je zadovoljstvo i kraj i svrha svega, mi
ne mislimo na uivanje razvratnika i na druge naslade koje
se sastoje u telesnom uivanju, kao to neki misle, koji u
stvari nisu u to upueni ili koji su u principu protiv naeg
372
 uenja, ili koji namemo kvare nae uenje. Mi pod zadovolj
stvom porazumevamo odsustvo telesnih bolova i duevnog
132 nespokojstva. J e r pijanenja uz veselje i buno lutanje ne
pruaju prijatan ivot, kao to ga ne prua ni naklonost prema
mladiima i enama, niti ribe i druge lepe stvari koje nam
nudi bogato postavljena trpeza. P rijatan ivot prua samo
razum, koji kritiki procenjuje i omerava razloge za biranje
ili odbacivanje (uivanja, naslada) i odbacuje pogrena mi
ljenja, koja predstavljaju glavni uzrok za pojavu duevnih
zbrka i nespokojstva. Uviavnost ovde predstavlja poetak i
najvanije dobro pri svemu tome, pa zbog toga nadmauje ak
i samu filozofiju. Ona je izvor svih ostalih vrlina, ona nas
ui kako prijatan ivot ne postoji bez uviavnosti, bez moral
nog i pravinog ivota, a uviavan, moralan i pravian ivot
133 nije mogu bez prijatnog ivota. Jer, vrline su tesno srasle
s prijatnim ivotom, i prijatan ivot se od njih ne moe od
vojiti. Koga sm atrati boljim od oveka koji je odan pobonom
verovanju u bogove d koji bez straha gleda sm rti u oi, koji
je do kraja prouio cilj odreen prirodom; koji jasno zna da
se najvea mera dobra moe lako dostii i njome ovladati;
koji zna da tegobe i nevolje tra ju samo kratko vreihe? On
se smeje neophodnosti sudbine koju neki71 sm atraju svemo
nim gospodarom sveta i tvrdi da se neke stvari zaista dea
vaju po neophodnoj nudi, a druge samo sluajno; neke, opet,
zbog nas samih; je r nuda vlada apsolutno i neodgovorno, dok
je sluaj neto nestalno, a naa volja je bez gospodara (slo
bodna, nezavisna od sudbine), pa je moe pogoditi i pokuda i
134 pohvala. Bolje je da primi mitove o bogovima, nego da po-
stane rob nude, kako ue fiziari, je r m it ti ostavlja bar
nadu da e te bogovi uti i da e ti dati nagradu zato to im
ukazuje boanske poasti, dok je nuda neumoljiva sila. Mu
drac nee sm atrati da je sluaj bog (kao to to radi velika
gomila ljudi), je r boanstvo ne zna za nered pri svom stva
ranju, niti. ga smatra nestalnim uzrokom, jer on dodue sma
tra da sluaj u izvesnoj meri deli ljudima i dobro i zlo za
srean ivot, ali ne veruje da ima odluan uticaj na veliki deo
dobra i zla.
135 O ovome i o slinim stvarima razmiljaj i danju i nou,
i kad si sam i kad sd u drutvu s drugima koji su tebi slini!
Tako nee nikad, ni budan ni u snu, osetiti nespokojstvo. i
ivee kao bog meu ljudima. J e r nimalo ne lii na smrtnika
onaj ovek koji ivi meu besmrtnim dobrima?
U drugim knjigama i u Malom, izvodu on u potpunosti
odbacuje mantiku72 i kae: Ne postoji nikakav nain predskazi-
373
 vanja budunosti, a kad bi postojao, m i ono to se dogaa mo
ramo smatrati kao da nas se uopte ne tie.
Toliko o njegovim uenjima o nainu ivota. Na drugom
mestu raspravljao je o tome jo opirnije.
136 Od Mrenaika (Epikur) se razlikuje i u pitanju naslade.
Oni pod imenom naslade ne podrazumevaju zadovoljstvo koje
je stanje mirovanja (odsustvo bola), nego samo stanje koje se
sastoji u kretanju. Epikur priznaje i jedno i drugo; zadovolj
stvo due kao i zadovoljstvo tela, kako sam kae u svom delu
0 izboru i izbegavanju i u spisu O moralnom cilju i u posla
nici upuenoj svojim prijateljim a filozofima u Mitileni. To
isto kau i Diogen u sedamnaestoj knjizi svoga dela Epilekte
1 Metrodor u svom Timokratu. Njegove rei glase ovako: Za
dovoljstvo je neto to se moe zamisliti u pokretu i u miro
vanju. A Epikur kae ovako u svom delu O izboru: Spokoj-
stvo due i osloboenje od bola su zadovoljstva mirovanja:
radost i uivanje sm atraju se kao pokret i aktivnost.
137 Od kirenaika se razlikuje i u ovome. Oni smatraju da
su telesni bolovi gori od duevnih; zato se prestupnici kanja
vaju telesnim kaznama. Epikur, meutim, smatra da su du
evni bolovi tei, jer, meso (telo) izdri samo sadanje bolove,
dok dua podnosi i bolove prolosti i bolove sadanje. Tako
on smatra da su duevna zadovoljstva vea nego telesna. A
kao dokaz za to da je zadovoljstvo krajnji cilj, on navodi
injenicu da su sva iva bia, im se rode, zadovoljna sa
zadovoljstvom, a da oseaju odvratnost prema bolu i to
prirodnu, a ne razumom stvorenu odvratnost. Mi, dakle, sami
od sebe izbegavamo bol, kao to i sam Herakle, muen otro-
vanim hitonom vie (Soph. Trach., 787):
I ujeda i vie; odjekuju stene naokolo,
Visovi Lokride i stene Eubeje.

138 I vrline biramo radi zadovoljstva, a ne samo radi njih

samih, kao to uzimamo lekove radi zdravlja. Tako kae i
Diogen u dvadesetoj knjizi svoga dela Epilekta. On vaspitanje
(agog) naziva voenjem kroz ivot (diagoge). Epikur opisuje
vrlinu kao neto to je neodvojivo od zadovoljstva, dok su
sve ostale stvari, kao na prim er hrana, odvojive, tj. nisu
neophodne za zadovoljstvo.
Hajde, dakle, da zavrimo, tono kau, s itavim mojim
spisom i sa ivotima filozofa, dodajui tome jo njegove Mak
sime, i time da zakljuimo na spis i da se njegovim krajem
(zavretkom) posluimo kao poetkom sree.
374
 D0XAI
(Maksime, aforizmi, osnovne misli)

139 1. Blaeno i veno (neprolazno) bie (boanstvo) ni samo

nema nikakvu tegobu, niti optereuje neko drugo bie tegobom.
Zato ne zna ni za gnev ni za pristrasnost, je r sve to u sebi
sadri slabost. (Na drugom mestu on kae da se bogovi mogu
videti samo razumom, neki su odreeni po broju, a drugi su
ljudskog oblika, i rezultat su neprekidnog oticanja meusobno
slinih slika na jedno mesto. Sholija.)
2. Sm rt za nas ne znai nita, je r telo koje se rastvara
ne osea nita. A to je bez oseanja to za nas nema nikakvog
znaenja.
3. Granica veliine oseanja zadovoljstva jeste uklanja
nje svega to izaziva bol. Je r tamo gde postoji zadovoljstvo,
sve dok ono traje, tamo nema ni telesnoga bola ni duevnog
bola, niti jednog i drugog.
140 4. Bol ne traje neprestano u mesu; ako je bol veoma jak,
on traje samo kratko. Ali ako bol u mesu samo nadmaa za
dovoljstvo, on traje samo nekoliko dana. A kod due slabosti
zadovoljstvo jo uvek neto pretee nad bolom U mesu.
5. Nemogue je iveti u zadovoljstvu a ne uivati mudro,
dobro i poteno; nemogue je takoe iveti mudro, dobro i
pravino a ne iveti u zadovoljstvu. Ko ne moe tako iveti,
tj. mudro, dobro i pravino, ne moe iveti prijatno.
141 6. Sto se tie oseanja sigurnosti od drugih ljudi, vlast
i mo su prirodna dobra pomou kojih moemo sebi stvoriti
sigurnost.
7. Neki su ljudi eleli da postanu slavni i uveni mislei
da e se na taj nain osigurati od ljudi. Ako je njihov ivot
sad siguran, onda su oni postigli prirodno dobro. A ako je ne
siguran, oni nisu postigli ono za im su od poetka teili u
skladu sa svojom osobenom prirodom.
8. Nijedno zadovoljstvo samo po sebi nije zlo, ali ono to
stvara izvesna zadovoljstva donosi ponekad neprilike koje su
vee od samih zadovoljstava.
142 9. Kad bi celokupno zadovoljstvo moglo da se zgusne ujed
no i kad bi ta celokupna masa trajno vladala u itavom ove-
kovom telu, ili bar u njegovim najvanijim delovima, vie
ne bi postojala nikakva razlika izmeu jednog i drugog zado
voljstva.
375
 10. Ako ono to rasipnicima stvara zadovoljstvo ove zaista
oslobaa duevnog straha, mislim onoga straha koji izazivaju
nebeske i atmosferske pojave, straha od smrti i straha od bola;
ako ih ui o granicama ljudskih elja, onda mi takvim
ljudima ne bismo imali ta da prigovorimo ako se na svim
stranama ispunjavaju zadovoljstvima, a ni s koje strane bolo
vima, telesnim ili duevnim, dakle, zlim, to izaziva i telesne
i duevne bolove, dakle, zlo.
11. Ako nas nikad ne bi uznemiravala uzbuenja zbog ne
beskih i atmosferskih pojava, ni strah i zabrinutost da sm rt
neto znai za nas, ni neznanje pravih granica bodova i elja, on
da nam ne bi uopte bilo potrebno ni prouavati prirodne nauke.
143 12. Ne moemo se osloboditi straha koji nas obuzima pri
ispitivanju stvari od najvee vanosti, ako ne poznajemo pri
rodu celokupne vasione, nego ivimo u strahu od onoga to
nam priaju mitovi. Nemogue je, dakle, u potpunosti uivati
zadovoljstva bez prouavanja prirode.
13. Nikakve koristi nema od toga to smo stvorili sigur
nost od ljudi sve dokle god nas uznemiravaju nebeske pojave
iznad nas ili ispod zemlje, prosto reeno, pojave u beskrajnoj
vasioni.
14. Poto smo postigli sigurnost od ljudi u toj meri da je
podravamo snagom i bogatstvom, javlja se sigurnost u naj
prisnijem obliku, koju nam prua spokojan ivot daleko od
gomile ljudi.
144 15. Prirodno bogatstvo ima granice i lako se stie; ali bo
gatstvo za kojim teimo u glupoj udnji bezi u beskrajnost.
16. Sluaj samo retko kad smeta mudrom oveku; njego
vim najveim i najviim ciljevima upravlja i upravijae ra
zum u toku itavog njegovog ivota.*
17. ivot pravinog oveka najmanje ometa nespokojstvo,
dok je ivot nepravinog oveka ispunjen najveim nespo-
kojstvom.
18. Zadovoljstvo u mesu (telesno zadovoljstvo) ne raste
kad se odstrani bol izazvan nekim nedostatkom;** ono posle
toga postaje samo raznovrsnije. Najvee duevno zadovoljstvo
postie se onda kad istraujemo stvari koje u dui stvaraju
najvei strah kao i njima srodne stvari.
145 19. Neogranieno vreme krije isto zadovoljstvo u sebi
kao i ogranieno vreme ako samo granice zadovoljstva pra
vilno odmerimo razumom.
* Uporedi Diog. L., X, 134. Prev.
** Uporedi Diog. L., X, 130. Prev.

376
 20. Za meso (telo) granice zadovoljstva lee u neogranie
nom, i bilo bi potrebno neogranieno vreme da se granica
dostigne. Ali razum, koji odmerava i cilj i granicu mesa
(tela), uklanja strah od venosti, stvara savren i potpun
ivot, i zato neogranieno vreme vie nije potrebno. Razuman
ovek, naravno, ne izbegava zadovoljstva. I ako ga okolnosti
najzad primoraju da ode s ovoga sveta, on ne odlazi tako kao da
za sobom ostavlja najbolji deo svoga ivota.
146 21. Ko poznaje granice ivota, zna da se lako moe smoi
sve to je potrebno da bi se uklonio bol zbog nematine i da
se itav ivot uini savrenim i potpunim. On vie ne osea
nikakvu potrebu za stvarima koje sa sobom donose samo mune
i teke borbe.*
22. Cilj ivota moramo dobro ispitivanjem utvrditi kao
i sve ono to je za nas istina i na emu moramo zasnivati
svoje pretpostavke, jer, ako ne postupimo tako bie svuda
ne jasnoe i zbrke.
23. Ako sva svoja ulna zapaanja odbaci, onda nema
nikakvog oslonca na ta bi se mogao pozvati pri ocenjivanju
onih zakljuaka koje smatra pogrenim.
147 24. Ako neko ulno zapaanje jednostavno odbaci i ne
ini nikakvu razliku izmeu onoga to samo nasluuje i to
tek treba dokazati, i onog to si stvarno mogao prim etiti u
opaaju, u oseanju i predstavi onda e sa svojim pogre
nim miljenjem odbaciti i sva ostala ulna zapaanja i time
izgubiti svaki kriterij. Ako, meutim, prihvati ulna zapa
anja kao pouzdana, a nepouzdanim smatra samo predstavu
koja se zasniva na iekivanju i uopte sve to nije potvreno
ulima, onda e izbei greku, tako da e uvek moi da
vri kontrolu nad onim to je pravilno i to nije.
148 25. Ako u svakoj prilici svoje postupke ne podeava prema
cilju propisanom od prirode, nego umesto toga, prilikom iz
bora ili izbegavanja neeg, skrene u stranu nekom drugom
cilju, tvoji postupci nee biti u saglasnosti s tvojim reima.
26. Sve elje koje ne izazivaju nikakav bol ako ih ostavimo
nezadovoljene, ne spadaju u ono to je neophodno potrebno,
i lako je osloboditi se elje ako je teko pribaviti eljenu
stvar, ili ako elje verovatno izazivaju tetu.
27. Od svega onoga to nam mudrost stvara da bismo
osigurali sreu kroz itav ivot, najvea je stvar sticanje pri
jateljstva.
* Uporedi Diog. L., X, 144. Prev.

377
 28. Isto saznanje koje nam daje sigurnost da nita nije
veno ega se bojimo, ili da ak ne traje dugo, dovodi nas
u stanje da vidimo da u naim ogranienim ivotnim uslovima
nita ne daje takvu bezbednost kakvu daje prijateljstvo.
149 29. Od naih potreba (elja) neke su prirodne i neophodne;
druge su prirodne ali nisu neophodne; neke, opet, nisu ni
prirodne ni neophodne, nego nastaju iz praznog uobraenja.
(Epikur kao prirodne i neophodne smatra one potrebe (elje)
koje donose osloboenje od bola, kao to je, na primer, pie
ako smo edni. Pod prirodnim koje nisu neophodne on podra-
zumeva elje koje pruaju raznovrsno oseanje zadovoljstva,
ne odstranjujui pri tome bol kao, na primer, skupa jela.
Pod eljama koje nisu ni prirodne ni neophodne on pod-
razumeva elje za dobijanjem venaca, za podizanjem statua
u neiju ast. (Sholija.)*
30. One prirodne elje koje ne stvaraju nikakav bol ako
ne budu udovoljene, mada se za objektima tih elja silno udi,
takoe nastaju samo iz praznih iluzija; i ako ih se jvek ne
oslobodi, za to nije kriva njihova priroda, nego prazne iluzije
ovekove.
190 31. Prirodna pravinost je sporazum zakljuen s obzirom
na korist da bi se spreilo da jedan ovek nanese tetu drugo
me ili da je od njega pretrpi.
32. Sva ona iva bia koja ne mogu da sklope sporazum
izmeu sebe da nee ni nanositi tetu drugima niti je, pak,
trpeti, ne znaju ni za pravinost ni za nepravdu. A to vai
i za narode koji nisu bili u stanju da zakljue ugovore da
nee nanositi tetu niti je trpeti.
33. Pravinost u apsolutnom smislu nikad nije postojala,
nego samo sporazum zakljuen u meusobnom optenju, bilo
na kom mestu, uvek s vremena na vreme, koji predvia mere
da niko drugome ne nanese tetu i da od njega pretrpi neku
tetu.
151 34. Nepravinost sama po sebi nije nikakvo zlo, nego je
zlo samo u posledicama, to jest u strahu da li e delo ostati
skriveno od sudija koji su odreeni da kanjavaju.73
35. Nikad se niko nee moi osloniti na to da e ostati
neotkriven ako kriom prekri neku odredbu ugovora da dru
gome nee priiniti tetu, mada se ve deset hiljada puta
izvukao. Jer, upravo do kraja svoga ivota on nikad nee
biti siguran da nee biti otkriven.
* Uporedi Diog. L., X, 121.

378
 36. U sutini, pravda je za sve ista, poto je, uopte uzev,
pravino ono to donosi korist zajednici. Ali zbog osobenosti
nekog mesta, neke zemlje, i iz drugih razloga koje diktiraju
prilike, ne moe jedna i ista stvar biti pravedna za sve.
152 37. Sto god se u jednoj postojeoj zajednici prizna kao
neto to odgovara meusobnoj koristi, to ima pravo da vai
kao pravino, bilo da iz toga za sve proizlazi isto pravo, ili
ne proizlazi. Ali, ako neko sprovede zakon koji ne odgovara
meusobnoj koristi koja postoji u zajednici, ovaj zakon vie
nema osobinu pravinosti. I u sluaiu da se tokom vremena
menja opta korist koja stvara pravdu, a dotino se pravo jo
uvek smatra kao pravo, ono je za to vreme obavezno za sve
one koje prazno prianje nije zaludelo, nego se pridravaju
injenica.
153 38. Gde se pokae da postojei zakoni, i kad se prilike nisu
izmenile, prilikom primene na pojedinane sluajeve stoje u
suprotnosti sa shvatanjem pravde, takvi zakoni vie nisu prav
da. A tamo gde pod izmenjenim prilikama zakoni koji su dotle
vaili vie ne daju nikakvu korist, oni su bili za ono vreme
pravedni dok su bili korisni u meusobnom ophoenju gra
ana, a posle toga su prestali da to budu u trenutku kad su
prestali da budu korisni.
154 39. Onaj koji najbolje zna kako se treba uvati od nepri
jatelja spolja, primie sve koje god moe kao roake u svoju
porodicu; sa onima, meutim, koje ne moe prihvatiti tako, neka
bar ne postupa kao sa tuinom. A tamo gde mu i to nije mo
gue, on e lizbegavati svaki dodir s njima i drae ljude na
rastojanju, onako kako je to korisno za njega.
40. Ljudi koji mogu da se u odnosu na susede u najveoj
meri smatraju sigurnim provode ivot najprijatnije u meusob
nim odnosima, jer im aju za to najsigurniju garanciju. I, poto u
potpunosti uivaju blagodeti te zajednice s njima, oni nee ni
oplakivati sm rt onoga koji bi prerano preminuo kao neto
to treba saaljevati.*
* Postoji jo jedna zbirka ovakvih Osnovnih misli ili aforizama,
27 na broju. Datiraju iz jednog rukopisa koji se uva u Vatikanskoj
biblioteci i koji je pisan u XIV veku (Codex Vaticanus graecus, 1950).
Aforizmi se nalaze uz izreke ili aforizme drugih epikurejaca, ali se vidi
da potiu od samog Epikura. Ova zbirka se obino naziva Gnomologium
Vaticanum. Tekst je izdao ve ranije pomenuti P. von der Muehll
(str. 6069).
Pored toga imamo jo nekoliko (38) fragmenata. To su navodi
(doslovni) sauvani kod raznih antikih pisaca. Prev.

379
 KNJIGA I
1 To je verovatno bio jedan dijalog koji se navodi jo na jednom
mestu (2.45) i pogreno pripisuje Aristotelu. U spisku Aristotelovih ela
koji se nalazi u petoj knjizi, 21 i dalje, to delo nije pomenuto. Meutim,
ueni Vizantinac Suidas, s.v. Antisthenes ovaj dijalog pripisuje peri-
patetiaru Antistenu sa Rodosa (oko 180. pre n.e.). Suidas je nedovoljno
poznat autor jednog veoma obimnog leksikona koji obuhvata podatke
veoma dragocene za prouavanje antike.
2 Inae ne ba mnogo poznat.
2 Znai bezbolno i brzo. Kod Homera se na vie mesta govori o
tim strelama (hois aganois belessin).
* Misli se na Istoriju Persijanaca. Upor. Komelija Nepota, Conon, 9.
5 Ova etimologija je pogrena. Re Zaratustra dolazi od rei za-
rath, to znai star (uporedi grki koren gront s istim znaenjem)
i ustra = kamila.
Hermip iz Smirne, peripatetiar, oko 200. pre n.e.
7 To nije platoniar Euoks, nego homonimni autor sa ostrva Ro
dosa, autor jednog geografskog dela periodos ges.
8 Tekst je na ovom mestu iskvaren. U prevodu je prihvaena ko
rektura koja, mislim, bolje odgovara smislu na tom mestu. To, uostalom,
odgovara i novijim istraivanjima, upor. Moulton, Early Zoroastrianism,
London 1913.
8 Sin veoma uvenog gramatiara i kritiara Aristarha iz Alek-
sandrije (druga polovina II veka pre n.e.). Ovaj ueni Aleksandrinac je
utvrdio gramatiku terminologiju koja jo i danas vai. Zanimljivo je
to da neke stvari iz ove oblasti koje Isu oigledno zastarele i, da tako
kaemo, neshvatljive, nisu prilagoene dananjem vremenu i dananjim
shvatanjima.
10 Clem. Alex. Strom., I, 61 potvruje ovaj podatak i potvruje da
je sophistes = sophs! Clemens s nadimkom Alexandrinus je bio veoma
uen ovek koji je izvanredno poznavao grku literaturu (esto dodue,
samo preko izbora, antologija). Delo je nazvano Stromateis ( tepisi)
gde se autor trudi da itaoca upozna sa bogatsvom helenskog naslea
koje prelazi u hrianstvo.
11 Clem. Alex., Strom. L. 59. On dodaje jo Auksilaja iz Argosa, ali ne
pominje Pisistrata.

383
 11 Upor. Dvog. Laert. IV, 5961, ge se Lakid pominje kao osniva
Nove akademije, mada mnogi (upor. Sext. Empir, Pyrrhon. Hypoths.
I, 220) tvrde da je Nova (ili Trea) akademija poela s Kameadom.
Suidas se Islae s ovim podacima.
18 Isto i u IV, 67, gde se zavrava s Klitomahom. Meutim, peripa-
tetiari se zavravaju sa Likonom.
14 Efektici. Re dolazi od grkog glagola epchein, to znai
uzdrati se.
19 Ovo odvajanje pominje i Klement iz Aleksandrije (Strom. I, 130).
Moda je Askalonac Antioh autor ovog odvajanja Anikerisa od kirenske
kole. To 'miljenje zastupa i Strabon, X, 837.
18 Ovu razliku istie Sekstus Empirikus, Pyrrhon. Hypoth. I, 16, 17.
17 Folemos kod Suidasa pogreno glasi Potamos (Augustov savre-
menik).
18 Naunici se ove razilaze. Neki (Wilamowitz) to pripisuju Hipo-
botu (70. pre n.e.), Antigonos von Karystos, 327/8.
18 n i Nelida, kako neki ispravljaju tekst.
80 Grki moreplovci su se upravljali, kako pria Ovidije, (Tristia,
IV, 3, 211) prema sazveu Velikog Medveda, a Feniani prema Malom
Medvedu.
81 De on., 2, 405 a, 19.
** grammik theoria, po rei grammi b= crta, linija (i prava i
kriva).
89 Stvorio je monopol, pa se, naravno, mogao obogatiti (Arist. Polit.,
I, 11, 1259 a, 6.18).
94 Autor jednog istorijskog dela o gradu Miletu.
85 Andron iz Efeza (Teopompov savremenik). V. Dvog. Laert., I, 119).
89 Diogen Laert., I, 82.
87 Nije poznato kada je ovaj Lobon iveo.
88 Svakom danu prethodi no; tako bi i prvom danu trebalo da
prethodi no. Ali posle svake noi ne mora doi dan, jer pre postanka
Sunca no je neprekidno trajala.
88 Atinjani su svoje mrtve sahranjivali prema zapadu (Plutarh,
Solon, 10). Mikenci su glavu okretali prema istoku, a noge prema zapadu.
Podatak kod Diogena L. nije taan. Meutim, izgleda da neko strogo
pravilo o tome nije ni postojalo.
88 I ovde je, izgleda, Diogen pogreio.
81 Ne bi trebalo rei brachylogia, nego branchulogia.
88 I samo pismo je primer za brahilogiju.
88 To je chronique scanaleuse staroga veka, od pisca koji je
mrzeo filozofe, a haj vie Akademiju. Milamowitz, Antigonos von Ka-
rgstos 48.
84 Polit., 4, 1304 a 32; ali ga ne pominje kao jednog od Sedmorice.
Platon, Prot., 342 A, navodi imena 7 mudraca, ali meu tim imenima
nema Periandra; umesto njega se pominje Mison. Diogen L. je ovaj
podatak verovatno uzeo iz inekog Aristotelovog dela koje nam nije
sauvano.
88 Ta bolest se esto pominje. Samo pismo je falsifikat, to nije
teko dokazali.
384
 KNJIGA II
1 Napomene o Suncu i Mesecu se zapravo odnose na Anaksagoru
i dole su ovamo (nepanjom) iz odeljka o Anaksagori, koji je te pojave
i otkrio.
* Polikrat sa Samosa je iskoristio nezadovoljstvo naroda koji je
negodovao protiv aristokrata upravljaa. Tako je prigrabio vlast i kao
tiranin upravljao ostrvom od 537. do 522. godine pre n.e. Bio je to veoma
sposoban vladar; sagradio je vodovod, opasao grad zidovima. I u politici
je bio dalekovid: sklopio je savez s egipatskim kraljem Amasisom, za
koga ga je vezivalo i lino prijateljstvo. Poznata je Herodotova pria
0 prstenu. Amasis je savetovao Polikratu da ono to mu je najmilije
baci daleko na more. Tako je tiranin i postupio. Ali sutradan ribari
donesoe u dvor veliku ribu, i kad je rasporie u njenoj utrobi pronaoe
Polikratov prsten. To je bio dokaz da je njegova srea preterano velika
1 da e ga ranije ili kasnije snai neka teka nevolja. To Se i dogodilo:
namamljen od Persijanaca, izgubio je ivot. Podatak 'o Anaksimandru
nije taan. Polikrat je umro 522. godine. Moda je u pitanju Pitagora;
u tom sluaju je sve u redu.
* Drugi autori priaju da je Anaksagora uio da Zemlja nije samo
pljosnata, nego da ima i oblik bubnja (pauka). Zemlju odrava vazduh
ispod nje, a on ima oblik polulopte (kao kod pomenutog instumenta
pauk) zbog toga to je nebeski svod ravnomerno okrugao, Tako Zemlja,
takorei, predstavlja poklopac na tom instrumentu. Uporedi Apeli,
str. 313.
4 Anaksagora misli da se nebeski svod okree kao pokretna kupola
zvezdare oko svoje podloge. Nagib se pojavio kasnije, i onda se stoer
sveta iz zenita pomerio ka severu. To je ,ta visina pfila koja, po njego
vom miljenju, vai za ceo svet. Primedba Apeltova, str. 313.
5 Ovo se u potpunosti slae lsa podatkom koji itamo kod Plinija
Starijeg, Natur. hist. II, 149: celebrant Graeci Anaxagoram Clazom-
menium 01ympiadis septuagesimae octavae secundo anno praedixisse
ceelestium litterarum scientia quibus diebus saxum casurum esset e sole.
* FTrG. Euripi. 783, Nauck*.
7 Jasno je da Anaksagora nije mogao videti Mauzolov grob, jer je
umro oko 428425. Mausolos (ili Maussolos) bio je nezavisni satrap
(u slubi Persijanaca) u Kariji, u gradu Halikamasu (koji je on sagradio),
a njegova ena Artemizija dovrila posle Mauzolove smrti. Artemizija
je umrla 351. pre n.e. Najvei grki umetnici bili su pozvani da grad
ukrase svojim najlepim delima (Skopas, Brijaksis, Leohares i dr.).
Mauzol je poeo da zida velianstven grob, nazvan mauzolej; Artemizija
je delo dovrila. Zgrada je bila ubrajana meu sedam svetskih uda.
Danas se njeni delovi nalaze u Britanskom muzeju u Londonu. Rimski
car Hadrijan kasnije se pomalo ugledao na njega i podigao je ogromnu
graevinu (Mausoleum Hadrianum, danas Castello Sant Angelo) koja
je do danas sauvana.
8 Plutarh, Nikija 23 i Clem. Alex., Strom. I 78. Mesto je malo
nejasno, pa ga zato neki prevode: prvi je izdao knjigu koju je sam
napisao.
8 Silen iz Kalatije, sluio u Hanibalovoj vojsci i ratovao, pisao
istoriju koju pominju Ciceron, Livije i Plinije, kao i jedno delo o Si
ciliji, iji su nam fragmenti sauvani.
25 Diogen
385
 18 Arhont Demylos nam nije poznat. Zato neki izdavai predlau
Demotiona (arhont 470. godine), Lisistrata (467) ili Difila (442). Neki,
opet, misle da sufiks -myUm ne mora neophodno da bude sufiks nekog
arhontovog (!) imena, nego da moe znaiti vodenini kamen. V. R.
D. Hicks, Diogenes Laertius, I, str. 141.
11 Uporedi Diog. Laert., IX, 34, 35, gde se sve to pripisuje Favorinu.
12 Clem. Alex. Strom., I 63 misli na Anaksagoru: posle Anaksimena
Anaksagora iz Klazomene, sin Hegesibulov, prenese iz Jonije u Atinu
tn diatriben.
12 Lepa igra rei: Phr^ges i phr^gana (drva za potpalu).
14 Ni ovo nije tano, kako izgleda. Saobraaj izmeu Trakije i Atine
obavljao se po pravilu morskim putem. Opsada Potieje je poela 432.
godine, dakle pre izbijanja Peloponeskog rata. Ovde je, po Hioksovom
miljenju, potrebna malo vea ispravka, jer odlazak na Istmijske igre
je svakako bio vezan sa velikim opasnostima zbog neprijateljskog stava
Megarana; misli se, naravno, suvim.
12 Heraklit Pontski u jednom od svojih dijaloga.
14 Euripid, TGrF, 588, Nauck.
14 Hicks predlae malu transpoziciju teksta. Podela filozofa na
deset kola pomenuta je ranije (I, 18).
18 Verovatno pogreno ime, umesto Ktesiklides, koji je bio arhont
445. godine. V. Athen, Chron. VI, 272, 10.
18 Sigurno sasvim netano.
20 U uvodu u Fedona (59 C) kae se da je Aristip bio u Egini onog
dana kad je Sokrat popio otrov. I sam Platon je bio odsutan, valjda
zbog bolesti. Kako onda shvatiti ovu Diogenovu re? On se poziva na
Platonov ivotopis kao ve svreno delo uporedi III, 36.
21 U tekstu je: basilikon kyna. Adekvatan prevod je nemogu, jer
re kj/on znai i pas i kinik.
22 Lepa igra rei: paideia i paidid.
28 Citat iz jedne nestale Sofoklove drame. Citat: Plutarh, De audi-
endis poetis, 12; vita Pompei, 78.
24 Grad je nazvan po Ptolemeju. Nemogue je da bi neki graanin
toga grada mogao biti savremenik Sokratovog druga Aristipa.
22 Za razliku od Megare Hiblejske na Siciliji.
22 I ovde je neprevodljiva igra rei, u ovom sluaju sa imenima.
Aleksin, jer je bio sklon prepiranju, dobio je nadimak Elenxin; grki
glagol elincho znai: ispitivati, dokazivati, prepirati se i si.
27 Antigonos zvani Doson, roen 262. pre n.e.
28 V. Strabon XIV, 658; nadimak je sa uitelja preao na slav
nijeg uenika.
28 Kod rei Kronos, odbacimo li prvo slovo (K) i sledee slovo do-
biemo ostatak Onos, to znai magarac!
88 Opet igra rei: ka inu (nov) i kai nG (pamet).

386
 21 Svakako je ovde u pitanju seksualnost. Aristotel u svom delu
Problemi 908, b 5 ss pie p afrodizikom dejstvu rotkve. Ako sad Me-
nedem preljubnika niziva raphanohortasos (=koji jede, dere rotkve),
onda je svako mogao da zna ta je time hteo da kae. Grki glagol
raphanidoo ukazuje na kanjavanje preljubnika u Atini koje pominje
Aristofan (Oblaci, 1083). Drastian opis: Lukijan, Peregr. 9: Eraphanidi
ten bebysmenos. Neto slino se pria u nas: da je oveka
uhvaenog u krai neki turski aga kaznio na slian nain!

KNJIGA III
1 Pria o bezgrenom zaeu. Platona je trebalo uzdii visoko, pa
ga eventualno uiniti i potomkom bogova.
2 Inae nepoznati pisac, koji je svakako uivao u iznoenju ovakvih
pojedinosti.
2 Aleksandar zvani Polihistor (Sveznalica), koji je za vreme Sule
(prvi vek n. e.) pisao jedno delo o tome kako su pojedine filozofske kole
jedna za drugom nastupale (re iadochi znai u ovom smislu: filozofske
kole).
4 Ne zna se ko je taj Heraklit.
5 Platonov uenik.
* Satir je bio prijatelj uvenog gramatiara i kritiara Aristarha
iz Aleksanrije (oko 170. pre n.e.)
7 Aminta(s) je bio matematiar, uenik Platonov i rodom iz He-
rakleje. Protiv njega je bio Stilponov uenik Alkim.
8 O tome Aelian., Hist. anim. XI, 19; zbog zemljotresa su veliki
talasi progutali deset spartanskih laa. Godine 372.
9 Herodot, VI, 38.
18 Na trakom Hersonezu.
11 Od 4766. izlae Diogen Platonova dela. Postoji i jedan frag-
menat Aelinov, veoma slian ovome, to s velikom verovatnoom go
vori u prilog teorije da je zajedniki izvor bio isti. Albin je iveo u
drugom veku n.e. jer je Galen bio njegov uenik u Smirni 151/2 n.e.
Ko je bila ova ena kojoj se Diogen obraa ne znamo; ali neki misle
da je to bila Arija, hama poznata iz jednog Galenovog dela.
12 Sve to sada dolazi je isti ablon: nabrajanje, suvoparno reanje
i iznoenje Platonovog uenja onako kako su to radili pomenuti Albin
i Alkinoj. Sve to samo dokazuje kako bi jadno i nepotpuno bilo nae
poznavanje Platona i njegovog uenja da nam sudbina nije sauvala
originalna dela Platonova!
12 tj. Kritija.
14 u P lato n o v im Zakonima
15 U dijalozima Sofist i Dravnik.
12 Iz Sofista , 241 A, jasno se vidi da stranac iz Eleje nije Parmeni.
17 Chytroi znai lonci, sudovi.
18 Uporei Diog. Laert, III, 37, gde se ovo pripisuje Aristoksenu.
25
387
 i* Ovog Aristofona (gramatiara) treba razlikovati od Aristofona
komediografa.
Plato Theaet., 147 C. Upor. Rep., 527 D.
TGRF Eurip., 473, Nauck.
** Ovaj znak C>) obeleavao je nov odeljak u starim papirusima.
** Ovim poinje drugi deo, odnosno drugi dodatak (6780) o Pla
tonovim uenjima (peri tdn Pltoni aresknton). Nema nikakvog traga
novoplatonizma. Upor. Plat. Tim., 42 E 43 A; 69 A.
Tim., 42 B ss., 90 E
** Tim., 54 A ss.
Tim., 69 C ss; 89 E.
Tim., 36 D 37 C
Tim., 50 D, E; 51 A.
" Tim., 30 A, 69 B.
30 Tim., 59 A C.
Tim., 30 B.
Tim., 80 A, B; 55 C D
Tim., 33 AD: 34 B; 52 C; 63 A
54 Tim., 32 C, 33 A, 38 B, 41 A, 43 D.
Tim., 29 E 30 A, 42 E.
34 Tim., 31 B 33 A.
Tim., 37 D 38 A.
" Tim., 38 C 39 D.
Tim., 30 C 31 B, 39 C 40 A, 41 BC.
Tim., 40 BC
" Tim., 16 DE, 47 E, 48 A, 63 E, 69 A.
Tim., 53 C 55 C.
" Tim., 32 D, 53 B, 57 C, 69 BC.
44 Tim., 30 B, 44 C.
Tim., 42 B.
44 Ovde poinje trei dodatak za diairseis koje se pripisuju Ari-
stototelu.
47 Platon misli na Kartaginjane, kod kojih se kraljevstva mogu ku
piti (onetal basileiai), Drava, 544 B. Isto i Aristotel, Polit., II, 11, 1273
a, 36. To potvruje i istoriar Polibije koji kae da vlasti daju poklone
(dora phaneros didntes), i to javno. Da li je |to javno podmiivanje ili
se odnosi na velike plate koje su bile vezane za slubu, to se iz samog
teksta ne vidi. Platon na pomenutom mestu u Dravi kae da takvih
sluajeva ima i u varvara i u Helena.
48 Ni ove podele nema nigde kod Platona, mada ise pojedine vrste
same za sebe pojavljuju. Ovo o emu se ovde pria jeste u stvari Ari
stotelovo uenje o vrstama prijateljstva. Ni sledee podele koje se
ovde navode nisu sasvim tane.
4> Ovakva podela ima kod Platona izvesnu ulogu, naroito u rani
jim dijalozima. Uporedi Gorgiju, 467 E (Zar uopte postoji neto to
ne bi bilo dobro ili loe, ili na sredini izmeu jednog i drugog?),

388
zatim Lizi ja, 216 D ss, Menon, 88 C. Toga ima ak i u dijalozima sred
njeg perioda (Sympos., 202 AB).
50 Mnogo jasnija je podela dobara kod Platona na drugim mestima.
Na primer Zakoni, 697 A, 743 E, Gorgija, 451 E.
51 Podetimo se ovde Aristotelove podele, odnosno razlike izmeu
katd auto i katd symbebek6s.

KNJIGA IV
I Diogen Laertije je u ovom odeljku gde se govori o Platonu ko
ristio svakako uvod jednog dobrog poznavaoca Platonovih dijaloga, Tra
ila, koji je Platonove dijaloge podelio po tetralogijama prema nekom
starijem uzoru. Ovaj naunik, koji je zapravo bio astrolog, doao je u
Rim gde je uivao veliki ugled i potovanje kao poznavalac i astrologije
i Platonovih dijaloga. Umro je 36. godine n.e. Istoriju Akademije je,
prema miljenju naunika, Diogen Laertije uzeo iz neke knjige pisane
u drugom veku pre n.e., u kojoj je iskoriena izvrsna knjiga Antigona
iz Karista. Ovaj Antigon iz Karista, uenik Menedema iz Eretrije, roen
ie izmeu 295290. pre n.e. Bio ie vajar i slikar, koji je posle
odlaska na dvor pergamskih kraljeva napiso biografije savremenih
filozofa, koje su date veoma plastino.
* Nepoznata linost.
* Ve smo rekli da se ova bolest dosta esto pominje. V. III, 40.
4 Inae nepoznat.
* Na njegovom poslednjem putovanju.
* Na dvoru tiranina Dioniza u Sirakuzi.
7 U godinama 323. i 322.
8 Misli se da je to Kalikle, koji nam je poznat iz Platonovog dija
loga Gorgija.
* Ovo mesto se tumai na dve naina; odlazio je u etnju, ili
povukao se iz drutva. Ja sam ovde upotrebio izraz izlazio je iz
drutva.
10 Tj. kao dobar uvar 'od svega nepristojnoga.
II Pramnejsko vino je bilo kao izvrsno vino poznato jo kod Homera.
18 Upor. Diog. Leart. IV, 18.
18 Diog. Laert. IV, 29
14 Priao je, dakle, jednoj koli koja je poklanjala veu panju
retorici jer nije hteo da pokvari odnose sa svojim zatitnikom.
15 Prema IV, 32, nije nita pisao. Kako treba onda shvatiti ovo?
Apelt misli da su to bili samo neki pripremni radovi.
18 Ovi stihovi se nalaze kod Plutarha, Quaest. Sympos., 718 A.
Grka re tkos ima znaenje poroaj, leanje na jajima u gnezdu,
ali i kamata, interes. Ovo e znaiti: Ljudi malo vode rauna o inje
nicama, osim ako nisu posredi njihovi sopstveni interesi.
17 Sofokle, FTrG, 436, Nauck.

389
 18 Misli se na uvenu pobedu koju je odneo Antigon Gonatas kod
rta Leukoje na ostrvu Kosu 263, pre n.e. nad egipatskom flotom. Posle
toga je dolo do pokoravanja Atine.
18 Kairos je pravo vreme, pravi trenutak koji valja iskoristiti.
Teofrast je pisao jednu specijalnu raspravu o tome, s naslovom: Peri
kairn (Diogen. Laert., V, 50). Uporedi jo Dioeg. Laert., I 26; 41; 79; 91;
II, 73. Plutarh kae na jednom mestu (Moral., 218 B): Ko zna ta da
kae, znae i zgodnu priliku kad to treba da kae.
20 Zenonov uenik.
21 Isto se to kae za Antistena, Diog. Leart., VI, 3.
22 Ovaj prevod je slobodan, mada taan. Ali u grkom originalu
je jedna lepa igra rei, gde se menja samo prvo slovo: ako se oeni
(an de gmes) kaln (lepom), imae (hxeis) koinn (zajedniku).
28 Uporedi njegovu izreku, Diog. Laert., IV, 49.
24 To se moglo utvrditi na osnovu astronomskih posmatranja. Ali
je tu pojavu prvi primetio, odnosno objasnio, Piteas iz Masalije (danas
Marsej u Francuskoj). Piteas (Pjrthas) je iveo za vreme Aleksandra
Velikog. Mnogo je putovao i otkrio je neke nordijske zemlje. Plovio je
oko Spanije i Portugalije prema severu i dospeo do Setlandskih i Ork-
nejskih ostrva, posmatrao ponaanje plime i oseke. Rezultate svojih za
paanja i prouavanja je izneo u jednom delu s naslovom O okeanu.
Razume se da je kod svojih savremehika, a i kasnije, nailazio na nepo-
verenje (Strabon kao geograf, Polibije kao istoriar). Delo nam nije
sauvano, valjda i zbog toga to ljudi nisu imali mnogo poverenja u
njegove podatke, pa delo nije ni prepisivano. Meutim, moderni istra
ivai smatraju da je delo bilo veoma znaajno.
25 Uporedi Platon, Drava, 450 B i C.
28 Ovde autor misli na prvi stadij um bolesti zvane danas katarakt,
jo dok bolesnik nije svestan teine svoga oboljenja.

KNJIGA V
1 Anaksimen iz Mampsaka (Diog. Laert. II, 3) kome se pripisuje,
delo Rhetrorica ad Alexandrum (u Aristotelovom korpusu).
2 Ambrion. To ime se nalazi na zemljanim ploicama (ostraka).
8 Rei zoa lithina tetrapche su neki komentatori pogreno shva
tili i preveli kao figure od kamena. Ali tanije je da su to bili kipovi
posveeni boanstvima, u prirodnoj veliini.
4 Ciceron je (Rep., I, 3) sauvao Ksenokratov odgovor. Ovaj je
navodno na pitanje ta njegovi uenici kod njega rade odgovorio da
id sud sponte facerent, quod cogerentur facere legibus.
* Upor. Diog. Laert., V, 17.
* Ovo je jedan od tri spiska (kataloga) Aristotelovih spisa. Jedan
daje Hesihije kao dodatak svom ivotopisu Aristotela. Drugi je dao
filozof Ptolemej, iji je grki original nestao, ali se sauvala arapska
verzija.

390
 7 To je sagovomik u Platonovom dijalogu Parmenid.
* Rukopisi ovde imaju dikasteriou. Bolje bi bilo didaskaliu, kako
sam ja preveo.
* Ovo je mesto sumnjivo; gramatiki, nedostaje objekt.
11 Spisak je sreen azbunim redom.
11 Misli na svoje imanje u Eresu.
11 Kao opunomoenik Teofrastov i kole.
15 Atina je stradala u toku druge opsade Demetrija Poliorketa 294.
godine pre n.e. (Plutarh, Demetr., 33; 34). Kad se Atina odmetnula od
Makedonaca (289287), Plutarh, Demetr., 46; Pausanija I, 25, 2;
26, 1 bilo je takoe nereda i ruenja. Ali je ovaj dogaaj neto blii
Teofrastovoj smrti (123. olimpijade), pa se ovaj tekst moda odnosi na ovo.
14 Nijedna statua u Muzeju nije mogla niti smela biti vea od pri
rodne veliine. Natprirodna veliina odgovarala je i priliila samo bo
govima. Ovo pravilo je vailo za sve kipove i statue koje su se u ogrom
nom broju podizale u Olimpiji. Znamo da su ih rimski carevi na hiljade
odnosili u Rim.
15 Vidi Diog. Laert., IV, 70.
13 Ovu reenicu moemo shvatiti kao opravdanje naeg autora za
postupak to je Stratonovu biografiju uneo u spisak peripatetiara.
Peripatetiari zavravaju s Teofrastom, iji su naslednici smatrani sla
bijim i nedostojnim da budu pomenuti odmah uz njega (uporedi Cicerona,
De finibus, V, 12, 18; i Strabona, XIII, 609). Strabon ovo pravda time
to je kola ostala bez Aristotelove biblioteke koju su odneli pripadnici
Skepse. ; Hicks.
17 Heraklid je sigurno bio lan Akademije, jer je bio istaknut kao
kandidat za predstojnika kole posle Speusipove smrti.

KNJIGA VI
1 Vidi Diog. L., IV, 48.
2 Grki: kdrakas (jastrebe) i klakas (laskavce). Igra rei koja
je neprevodljiva.
3 Upor. Diog. L., V, 44, gde se to delo pominje.
4 Diog. L., VI, 6.
5 Neprevodljiva igra rei: schol chol; diatrib katatrib
Diog. h., VI, 64.
7 Diog. I., VI, 41.
8 Uporedi Diog. L., I, 34, o Talesu.
3 Odgovara otprilike naoj poslovici: Ruka ruku mije.
10 Igra rei: andperos (osakaen) i neu peros (bez bisage).
Diog. L VI, 55.
18 Diog. Ii., VI, 43.
13 U znak prezira. Vidi malo dalje (35).
14 Diog. I., VII, 3.

391
 15 Gaj i borilite gde je Diogen rado odlazio. Pored Korinta.
16 Tako je i Aristotel bio jedini koji je ostao do kraja kada je
Platon itao svoj dijalog Fedon. Diog. L., III, 37.
17 Poznati sofistiko-eristiki zakljuak, zvan rogati.
18 Teko je objasniti ili tvrditi na ta se ovde misli. Valjda na
to da miris iz glave izvetri bez traga, tako da ga naa ula i ne osete.
18 Da bi se na taj nain njihova vuna zatitila od tmja.
88 Diog. L VI, 66.
81 Diog. L., VI, 24.
88 Diog. L VI, 48.
88 Poznati protivnik Demostenov.
84 Diog. L II, 102.
88 Diog. L., VI, 33.
88 Igra rei, pri emu bi Nesrea trebalo da bude ime pa da
analogija bude potpuna, odnosno da mesto bude razumljivo.
87 Aluzija kojom prekoreva oveka koji se na ovaj nain poniava,
a mogao bi da se poslui rukama koje su upravo zato tu da bi se ovek
mogao njima sluiti pri obavljanju ovakvih poslova.
88 Znai: Gledaj da i ti sam jednom ne bude, recimo, razapet na
krstu.
88 Diog. L VI, 61.
88 Diog. L VI, 69.
81 Neto slino postoji i kod nas, kad deca otkidaju laticu po laticu
cveta i pri tome govore: voli me, ne voli me.
88 Uporedi Anaksagorine rei (Diog. L II, 10).
88 Neprevodljivo. Re Nemeia (ime grada) se ovde izvodi od gla
gola nmein = napasati. Dakle, stigao si na panjak.
84 Heiron je bio uveni kentaur, poznat i kao vaspita junaka
Ahila. Ali re cheiron je takoe komparativ rei kaks = lo, dakle
znai gori. Zaista divna igra rei, koja je, na alost, neprevodljiva.
Uporedi i Diog. L., VI, 59.
88 Re phrar bunar, znai i velika opasnost (na primer, Platon
Theaitet, 174 C.
88 Opet neprevodljiva igra rei: aleimmation (pomada) ali himtion
(nego kaput).
87 Stolost, re namerno tako stvorena da bi mogla priblino dati
znaenje koje ima Platonova ideja, kao neto to je opte i zajedniko
svim stolovima, bilo da su okrugli, etvrtasti, mali, veliki niski, visoki,
itd., ali su ipak svi stolovi.
88 Uporedi Talesove rei, Diog. L., I, 26.
88 Zato da bi ga zatitila.
40 Bolje bi bilo: dva pamiara.
41 Diog. L., VI, 33.
48 Igra rei trophe i taph (hrana i sahrana).
48 Diog. L., VI, 36.
44 Upor. Diog. L., II, 68 i II, 102.

392
 48 Iksion je eleo da osvoji Heru, a ona se pretvorila u oblak. Iz
tog jedinstva su se rodili kentauri, polu-ljudi i polu-konji. Samo su dva
kentaura, Folos i Heiron, bila plemenita i mudra. Heiron (ili Hiron) je
bio i vaspita junaka Ahila. Kralj Lapita, Piritoos, pozvao je kentaure
na svadbu, a jedan od njih (Eurition) je pokuao da zavede njegovu
mladu Hipodamiju. Zato su kentauri morali pobei. Uporedi Hom. Odis.,
21, 295 ss; Diog. L., VI, 51, uz neprevodljivu igru rei.
4 Diog. L., VI, 33.
47 Kao da se ovim nadimkom ponosio! Kau da su se i kalueri
dominikanskog reda (tako nazvani po osnivau Dominiku) ponosili time
to su Domini canes (psi boji). A iz njihovog reda su postavljani veliki
inkvizitori!
48 Diog. L VI, 45.
48 Tegeja (Tegea) je ime jednog graa, ali znai i javna kua.
I ovde se na to aludira!
50 Na grkom re lab (drka) znai ne samo to nego i primanje,
uzimanje. Prema tome: nije lepo to si pristao da prima od takvog
oveka!
81 Diog. L., II, 68; V, 20; VI, 86 i VI, 65.
52 Diogr. L., VI, 24.
88 Diog. L VI, 41.
84 Giog. L., VI, 46.
88 Diog. L., VI, 37.
88 Diog. L., VI, 73.
87 Diog. L., VI, 33.
88 Ovaj odeljak spada u onaj odeljak gde se govori o Kratesu
ali je pogreno doao ovamo, to je kod Diogena vie puta sluaj.
88 Uporedi Diog. L., VI, 63.
80 Diog. L., II, 21.

KNJIGA VII
1 Diog. L VI, 35.
2 Kynosure, to doslovno znai psei rep, zvalo se nekoliko
rtova; meu njima najpoznatiji su jedan u Atini i jedan na Salamini.
Na ovom mestu je to igra rei s aluzijom na kinike i njihovo uenje.
* Stot poikile, tj. areni trem, sa slikama uvenog slikara Po-
lignota. Ovaj slikar, roen na Tasu, iveo je oko 450. pre n.e. i bio prvi
od poznatih slikara. Njegova dela su nam poznata po opisima a i po
slikama na vazama. Sve to se o njemu moglo saznati prikupio je
P. L6wy, Ein Buch von griechischer Malerei, 1929. Uticaj Polignotov
je bio veliki, pa je ak i veliki Fidija bio pod njegovim uticajem. Sto,
latinski porticus, ili, kako mi danas kaemo, loa (italijanski: loggia)
predstavlja dvoranu koja nema etiri ve tri zida, ispred kojih su stubovi
otprilike kao to je uvena Loggia dei Lanzi u Firenci. Ova stoa
(zvana poikile) koja se ovde pominje podignuta je oko 450. godine

393
pre n.e. i tako je nazvana po slikama (Amazonke, Trojanski rat). Od
godine (priblino) 310. dalje Stoa je sedite stoika, koji su nazvani tako
po njoj. Stoicizam se razvio iz kinizma, kinike kole koju je osnovao
Zenon iz grada Kitiona na Kipru. Najuveniji stoici prve, takozvane
stare stoe su bili Kleant iz grada Asa u Miziji (roen oko 330) i Hrisip
iz grada Soloi u Kilikiji U Maloj Aziji (roen oko 280). Opirno o nji
hovom uenju (logici, fizici i etici) u Diogenovom prianju. Uenja stoika
su bila privlana, pa nije udno to su imala mnogo pristalica; neki od
filozofa su bili ak uitelji politiara, koji su u tzv. srednjoj stoi i nje
noj etici nalazili ideal. Glavni predstavnici te srednje stoe su Panetija
(Panaitios) i Posejdonije (Poseidonios), koji su bili vie eklektiari, pa
su u stoiko uenje uli i elementi platonsko-aristotelovskog uenja. Posej
donije je ak povezivanjem stoikog monizma i Platonovog dualizma
postao prethodnik novoplatonizma. I u doba careva je stoiko uenje,
takozvani mlai stoicizam, bilo omiljeno; ono znaenje koje re stoi
cizam, stoiki mir i slino imaju danas, nastalo je u to doba. Predstav
nici su Seneka, uitelj cara Nerona, i Marko Aurelije, car-filozof na
rimskom prestolu (krajem II veka n.e.), koji je pisao na grkom jeziku.
(Njegova knjiga O sebi prevedena je na na jezik u izdanju Matice
srpske u Novom Sadu). Jedna vana crta stoicizma, njegov kosmopo-
litizam, prihvaena je i od hrianstva, tako da su u poetku Seneku
smatrali hrianinom!
4 Tridesetorica su na tom mestu samo donela takvu odluku. Ve-
rovatno sama egzekucija nije izvrena na tom mestu.
I Plin., Hist, natur., XXXIV, 92.
Misli se da su to, u stvari, bile dve odluke: jedna o kruni-
sanju zlatnim vencem bila je doneta za vreme njegovog ivota, druga
o podizanju spomenika i sveanoj sahrani o dravnom troku posle
njegove smrti. Uporedi VII, 15.
7 Garanciju za takav zajam predstavljao je ili teret koji je brod
prevozio, ili pak sam brod. Poto je rizik bio veliki, to je i interes na
pozajmljeni novac morao biti prilino visok; otuda i bogaenje.
8 Ispravka koju predlae Apelt nisam prihvatio; mislim
da vie odgovara Wachsmuthova konjektura , koju je on pri
hvatio mesto , to bi bilo nerazumljivo.
8 Zenon je svakako osetio da e posle toga doi na red molba da
se kod makedonskog kralja zauzme za Demohara (koji je bio roak
Demostenov, pa samim tim i kraljev neprijatelj).
i Uporedi Epikurove rei kod Seneke (Epist. 7, 11): satis enim
magnum alter lateri theatrum sumus.
II O ovim nejasnim reima je dosta raspravljano. V. Hom., Odis.,
XI, 281.
u Nije jasno zato je Apelt rukopisno hteo da pie kao
13 Rukopisi imaju adynata (nemogue), a Apelt predlae as^neta
(neshvatljivo, nerazumljivo), dok Arnim, Fragmenta Stoicorum veterum ,
I, 70, predlae chaGna (prazno, frivolno).
14 Upor. Athen. XIV, 629 B.
15 Ovaj sofistiko-eristiki dokaz je manje poznat nego to su,
na primer, rogati, skriveni i ostali.
18 Uporedi VII, 107. Re kathekon zapravo znai neto to dopire
dole do... i u tom smislu je potpuno jasna kod Herodota, VII, 22, gde

394
se govori o Atonskoj gori koja dopire do mora. Ovo znaenje ona ima
kod mnogih autora. Ali i u prenosnom smislu pripada mi, dunost
mi je, na primer Ksen., Anab., I, 9, 7, i drugi. U pluralu particip
kathekonta znai dunosti, Ksen., yr. I, 2,5. Stoici su ovaj izraz
upotrebljavali u smislu dunosti tako da i jedan Zenonov spis nosi
taj naslov.
17 Re thrmoi znai biljku Lupinus albus. U nepotpunom i neob
javljenom grkom reniku koji je sastavio pok. prof. Janko Luki, a
trebalo da ga izda Srpska patrijarija tampano je, koliko mi je
poznato, samo od alfa do Ileithyia stoji prevod divlja kafa, vuji
bob, obrnika, vuac. Ja sam upotrebio re bob.
18 Za vreme cara Tiberija (14. do 31. n.e.).
18 Dakle itanje, pisanje, gimnastika, muziko obrazovanje.
20 Re iakosioi (dvesto) Apelt smatra nerazumljivom, pa preporu
uje umesto nje konjekturu iakosmus (nareenja). Ne vidim razlog
zato bi to trebalo menjati.
21 Upor. Diog. L., VII, 166.
22 Tj. asocijacija.
28 Re znai otar zvuk ipe, a i re bez smisla, bez
znaenja.
24 To je Diogen iz Babilona.
25 Apolodor.
28 Ja ovde prevodim drei se teksta, dok Apelt preporuuje da se
re eudokimunton zameni sa endemiinton, to bi znailo: kod domaih
Helena.
27 Ovaj zakljuak nije sasvim taan, jer su u pitanju kontrami
a ne kontradiktorni odnosi.
28 Mislim da na ovom mestu treba izneti Apeltovu napomenu o
hipotetinim zakljucima. Hrizip je sve zakljuke hteo da svede na ove
hipotetine, koje je nazvao lgoi anapdeiktoi ili zakljucima kojima ni
kakvo dokazivanje nije potrebno. Ovih pet formi ima ovaj oblik: 1. Ako
postoji A, postoji B; A postoji, dakle postoji i B. 2. Ako postoji A, po*
stoji B; B ne postoji, prema tome ni A ne postoji. 3. Pogreno je da
postoje i A i B; A postoji, dakle B ne postoji. 4. Hi postoji A ili B;
A postoji, dakle B ne postoji. 5. Postoje ili A ili B; A ne postoji, dakle
postoji B. Opirnije se ovim problemom bavi Sekstus Empirikus, ali
bez vee jasnoe.
28 Diog. L VII, 44.
U tekstu stoji nmoi, ali bi verovatno bilo bolje staviti re
nomothtai koja se kod Platona u dijalogu K ratil vrlo esto upotreb
ljava u znaenju davalac, odreiva imena. Apelt.
81 Sporno je da li ovde re znai vrlina ili, moda, po
loaj, kako to eli da dokae Apelt, navodei znaenje iste rei u VII, 46.
82 Pripadnik stare stoe. Fragmenti kod von (fon) Amima, Stoicorum
veterum fragmenta. I, 90.
88 Nepotpun tekst. Nema definicije pravinosti. Dopuna definicije
koja nedostaje iz VII, 126.

395
 34 Von Amimova ispravka da se penica menjala za jeam u odnosu
1:1,5. Re heminoi (mazga) zamenio je sa hemiolius, kriths. Iako tekst
koga sam se drao nije sasvim jasan, ipak sam zadrao tu verziju u
prevodu u naem znaenju kao prie. Ovo mesto dokazuje kako je
teko doterati ponekad iskvareni tekst. A to je u velikoj meri sluaj
kod Diogena. Kasnije emo naii na jo vie iskvarena i nejasna mesta
(knjiga X, O Epikuru, koja predstavlja najtei tekst napisan na grkom
jeziku).
38 Posle te rei sigurno postoji lakuna, koju je ve Reiske utvrdio.
38 Kroz koje vode osuenika na smrt.
37 Verovatno glosa nekog komentatora koja je kasnije nepanjom
prilikom prepisivanja ula u tekst. Tako je ve Cobet u svom izdanju
odluio.
38 Upor. Diog. L VII, 141.
33 Upor. Diog. L., X, 59.
40 Igos spermatiks je semeni razum koji ulazi u materiju,
oblikuje je, te na taj nain supstratu daje odreene kvalitete. Svaki
logos je nosilac posebne ideje. Bog je, prema uenju stoika, razumno
bie, stvaralaka vatra koja planski sudeluje pri stvaranju sveta i u
sebi sadri sve razumne snage semena, sve stvaralake sile prema ko
jima se sve zbiva.
41 td aut6 mros = isti deo odnosi se, verovatno, na kvaliiet
suvo koje se poslednje pominje. Ili je, pak, to jedan deo prvobitne
mase (tj. onog zajednikog svemu) bez koje kako misli Apelt, ne bi moglo
dolaziti ni do kakve promene, odnosno prelaza.
42 Ovo mesto je sasvim nejasno. Diels umesto rukopisnog noerdn
nta predlae notern nta namma, to je i u prevodu zadrano. Prva
re (razuman, inteligentan) na ovom mestu, mislim, ne bi imale pravog
znaenja i teko bi se mogla protumaiti njena upotreba.
43 I ovo mesto je malo tee. Apelt to tumai ovako: putanje Sunca
i Meseca ne lee u istoj ravni, nego se seku pod izvesnim uglom. Jer
kad bi one bile u istoj ravni, imali bismo svakog meseca po jedno po
mraenje Sunca i jedno pomraenje Meseca. Pojava pomraenja zavisi
od poloaja Meseca za vreme opozicije.
44 Ovo je uenje potpuno suprotno uenju Epikurovom.
43 Stvaralaku snagu ima, prema tome, samo seme koje predstavlja
deo Sive due.
43 Uporedi Diog. L VII, 37.
47 Misli se na pesnika Arata, a ne na dravnika istog imena.
48 Svakako zato to su se divili njegovom lepom atletskom stasu.
48 Kad bi neki rob dobio dozvolu svoga gospodara da radi za
nadnicu kod nekog drugog gospodara, morao bi po etikom zakonu da
svom pravom gospodaru vrati jedan deo nadnice koju je primio. Zato
je i Zenon traio jedan deo od zarade svojih uenika.
** Vidimo da je Hrizip o ovom poznatom eristikom zakljuku
laljivac pisao itav niz rasprava.
81 Uporedi Diog. L., VII, 162.

396
 KNJIGA VIIT
1 Clem. Alexandr., Strom. I, 62 pie: Pitagora je bio, dakle, sin
Mnesarhov, rodom sa Samosa, po prianju Hipobota; meutim, kako
kau Aristoksen u Pitagorinoj biografiji, kao i Aristarh i Teopomp, bio
je Tirenjanin, a prema podacima Neantovim bio je rodom iz Sirije, ili
iz Tira, tako da je prema veini autora Pitagora bio varvarskog porekla.
Porfirije u svom delu Vita Pythagorae, I, govori o njegovoj povezanosti
sa Fenikijom (i Tir je bio fenianski grad). Mladi Pitagora je uio kod
Haldejaca pre nego to se prilikom povratka na Samos pridruio Fere-
kidu iz Sirosa i Harmodamu sa Samosa, kao uiteljima.
* Herodot, IV, 93 ss.
* Klement iz Aleksandrije (Strom. I, 66) pria o tome podrobnije:
Za Talesa se veruje da se druio s egipatskim prorocima, kao i Pitagora,
koji je dozvolio da ga obreu kako bi mogao da ima pristup u sve mi
sterije, odnosno hramove u kojima je imao prilike da to proui, ili,
bolje reeno, da u tim mistinim obredima uestvuje. Klement kae
doslovce: da bi izuio mistinu filozofiju Egipana. Slino i Jamblih,
Vita Pyth., 18 ss. Jamblih (Iamblichos) je iveo u vreme Konstantina
Velikog. Sauvano je pet dela, meu njima i Pitagorina biografija. Ko
liki je ugled uivao kod svojih savremenika i kasnije vidimo po tome
to je nazvan ho theios = boanski. Naroito ga je cenio rimski car-
-filozof Julijan, zvani Otpadnik (Apostata), koji je takoe iveo sredinom
IV veka n.e. Puno ime: Flavius Claudius Iulianus.
4 Zato to su se predavanja odravala nou.
9 Reka se zapravo zvala Euenos.
4 Uporedi Diog. L IX, 23.
7 Zakonodavci Lokrane & Katane.
8 Misli se na uenja, odnosno izreke.
* thakos. Ne bih mogao sigurno znati ta ova re na ovom mestu
zapravo znai. Neki je prevode i u onom znaenju (stranjica, polnl
organi) ili moda to znai nered, prljavtina, zbrka. Teko se odluiti
i za jedno i za drugo, jer nemamo podataka ili komentare koji datiraju
iz toga doba. Naposletku, iako nismo sigurni da to nije imalo neko naro
ito (moda i kultno) znaenje, mislim da neemo biti daleko od istine
ako prevedemo onako kao to sam ja to uinio.
14 Ime Pythag6ras ovde se dovodi u etimoloku vezu sa Pitijom
(a to opet od grkog glagola pynthnomai = saznati). Pitagora je dakle
sloen od PythIos i agoreuo.
u Pitagorina uenja su izneta prema podacima koje je Diogen
Laertije naao u pomenutoj Aleksandrovoj knjizi. Taj autor je napisao
jednu posebnu knjigu o Pitagori i njegovom uenju. Svakako je Diogen
Leartije imao u rukama tu knjigu, jer je od doba ovog Aleksandra Po
lihistora (koji je iveo u prvom veku pre n.e.) i Diogena prolo nekoliko
vekova (ovaj na autor je iveo u treem veku n.e.). Za to vreme je
literatura o Pitagori i o njegovoj mistici (naroito o ovom drugom)
toliko narasla, da je prava srea to se Diogen* nije sluio tom novijom,
i prema tome manje vrednom literaturom, nego je iskoristio ovu davno
napisanu Aleksandrovu knjigu, koja sadri trezvene podatke, bez dodatka
misticizma i si.

397
 12 Ovo iskvareno mesto je pokuao Apelt da dopuni umetanjem
rei enantios aer, i reenica bi, prema toj konjekturi, glasila: suprotan
vazdub dolazi u oi koje (Pitagora)... Apelt skree panju na to da
se ovakve i sline nepotpunosti nalaze esto u Platonovim dijalozima
(naroito Timeju).
14 Grka re koju sam preveo sa sposobnosti je lgos. Koliko
znaenja ima ova re u grkom jeziku!
su prema Heziodu, Dela i dani 121126 nadljud
ska bia, uvari, dobronamerni zatitnici ljudskog roda koji jo uvek
borave na onim mestima gde su nekad iveli. Oni su, dakle, posrednici
izmeu bogova i ljudi. Kasnije su stari verovali da su demoni ljudske
due koje se ponekad vraaju na zemlju da bi uznemiravale nepotene
ljude. Kasnije se to jo vie izdilerenciralo, pa je pesnik Pindar, na pri-
mer, govorio kako oveka dre u vlasti demon dobra 1 demon zla, a
svaki od njih simbolizuje sudbinu koja je oveku na ovom svetu od
reena.
15 Ovo uenje ostaje i pored svih napora neobjanjeno, odnosno
nerazumljivo. Neki rukopisi imaju ovde umesto . To bi,
ako bismo usvojili tu varijantu, znailo da s prostorom poinje svet
(Apelt).
18 Ovo mesto je iskvareno. Ali smisao je nesumnjivo ovaj.
17 Diog. L., I, 19.
18 Kau da je i Platon prisvojio Filolajeva predavanja.
19 Beloch smatra da je to u dvanaestoj knjizi.
29 I ovde Beloch koriguje: u prvoj i drugoj knjizi.
21 U snisku dela Heraklida Pontskog nalazi se i jedno delo
(Diog. L., V, 86 s) Peri tn en hdou verovatno identino sa njegovim
Perl ts pnou.
22 Vidi prethodnu napomenu. Ovde Diogen Leartije daje jedan
obimniji izvod iz Herakliovog dela Peri ts apnou koji poinje krajem
VIII, 67.
22 Diog. L., VIII, 55.
24 Uporei Diog. L., V, 93, gde se takoe govori o jednom akro-
stihu. Takozvana parastichis ili parastiom.
Re kgonos (potomak) treba ovde shvatiti onako kako je u
prevodu.
* To je dvanaesto pismo Platonovo, inae smatrano apokrifnim.
27 Astronomsko hronoloko delo.

KNJIGA IX
1 Astrdgalos i glagol astragalizo. Kosti na zadnjim nogama ovaca
ili koza sluile su deacima i igri. Jednostavne igre s ovim astra-
galima bile su, na primer: par nepar (artiizein). Sloenija igra je
bila kockanje, pri emu su ue strane kosti oznaavale manje vrednosti
a ire strane vee. Povrine ili strane svakog astragala imale su
odreene nazive. Tako se, na primer, strana sa 6 zvala koos, sa jedinicom

398
kyon ili chios, sa trojkom je bila kgptios, a sa etvorkom prans. Obino
su igrali sa etiri astragala, a razliite kombinacije su imale imena
prema bogovima, herojima ili nekim poznatim linostima.
2 Konjektura Reiskeova: koiloi.
* U svojoj knjizi o Heraklitu. Vidi Diog. L., IX, 5.
4 Diog. L., II, 13.
* Upor. Diog. L., VIII, 14.
* Sext, Empir., Adv. mathem., VII, 6.
7 To je Heraklid zvani Lembos.
8 Upor. Diog. L., IX, 23.
* To su zapravo Empedoklove rei.
18 Diog. L., VII, 35.
11 Kao kod Anaksagore.
Uporedi Diog. L., VII, 146. Putanje Sunca i Meseca ne lee u
istoj ravni.
18 Slobodno, prema Herodotu, VII 109, VIII 120 (Diels).
14 Pseudo Platon, Anterastae, 132 A.
** Pseudo Platon, Anterastae, 136 A.
18 Re pntathlon sam ovde preveo kao savreni atleta. Re
znai petoboj: skok u daljinu, tranje, bacanje koplja, bacanje diska
i rvanje (grki stih: hlma, pokeien, diskon, aknta, paln pripisuje
se pesniku Simonidu). Omiljena borba bila im je pankrdtion, neto iz
meu rvanja i boksovanja. Najpre je trebalo protivnika baciti na zemlju
(rvanje), pa ga zatim udarcima onesposobiti za dalju borbu. U toj borbi
je bio dozvoljen svaki zahvat, u Sparti ak i ujedanje! Na jednoj vazi
je predstavljena scena kad jedan borac pokuava svom protivniku da
iupa oko. Da pomenemo boksovanje i kod Rimljana. Oni su se borili
sluei se kaiem u koji su bili ugraeni kamenii, ili ak komadii
gvoa, da bi udarac bio jai. Takav kai se zvao caestus. Njime su borci
obavijali ruku i pesnicu. Pisci priaju da su u toj surovoj borbi najvie
uivale ene!
17 D i o g . L., II, 10 (Anaksagora) i II, 102 (Teodor).
18 Vidi spisak radova u EX, 46.
18 Demetrije iz Magnezije.
28 Tj. po dogovoru, sporazumu.
21 Ovo je nejasno.
22 Nije jasno to je to. Ove rei nema ni u velikom grko-engles-
kom reniku (Liddell-Scott, izdanje 1969).
28 Pogreno; zamenjeno s Demokritom.
24 Platon, Theaet., 152 A, ss.
28 Poeci gramatike koje su nastavili stoici.
28 Inae nepoznata linost.
27 Athen., VIII, 354 C.
28 U tekstu postoji lakuna. Ali je jasno da je glavni spisak nje
govih dela i spisa izgubljen. Ovo je samo dodatak. Ne pominju se ni
njegova dela navedena u IX, 51 i 54.

399
 * Izvedenoj 410408 (?) pre n.e.
** Isto se pria o Zenonu, Diog. L IX, 27.
Na pohodu Aleksandra Makedonskog.
** Tj. slike, fantazije, izgled, pojava, predstava.
* Timaeus, 40 D.
54 Ovi Euripidovi stihovi navode se u Platonovom Gorgiji, 492 A.
Nalazili su se u dramama Friksos i Polgidos frgm. 638 i 833 Nauck2.
Diog. L., IX, 74.
** Sistematski prikaz filozofije antikih skeptika dao je i G. V.
Hegel u delu Istorija filozofije, II tom (Vidi Kulturno izdanje ovog
dela, odeljak o skepticima).
87 Znai: saraivao je sa ova dva pesnika tragedija, Aleksandrom
iz Etolije i Homerom iz Vizantije, tako to im je davao sadraj svojih
pesama. To je inae bio vie puta sluaj u antikom svetu (na primer,
pesnik prvoga veka pre n.e. Partenije Nikejski sakupljao je materijal
za pesnika Komelija Gala. Taj materijal nam je sauvan, dok o Galovim
pesmama ne znamo nita).
** Izgleda da nije ba mnogo cenio strunost i znanje aleksandrij-
skih kritiara.
* I za francuskog pesnika Lamartina priaju da je bio veoma
nemaran.
40 Tako se govorilo za dvojicu poznatih lopova Atagasa iz Tesa
lije i Numenija iz Korinta. Moda je ove blaga aluzija na Pironovog
uenika Numenija (Diog. L., IX, 102). Ili su pak, kao to Wilamowitz
kae, u pitanju samo ptice: attagas = Haselhuhn (letarka) i numenios
Kebhuhn (jarebica). To bi onda znailo da svaka ptica svome jatu leti.

KNJIGA X
Ova knjiga, posveena Epikuru, tekstuelno je najvie iskvarena.
Epikurova pisma, koja se ovde navode u originalu i koja iznose u su
marnom obliku Epikurovo uenje, predstavljaju najtei tekst pisan
grkim jezikom. Ali se iz njega ipak jasno vidi da je Diogen Laertije
sam veoma voleo Epikura, odnosno njegova uenja, pa je pokuavao
da pomogne Epikuru da dolazi do rei. Tekst je, kao to smo rekli,
veoma teak, reenina perioda zamrena, Epikurov stil nejasan, a
pored tih tekoa postoji jo jedna koja je ponegde nepremostiva: ruko
pisno predenje. Ni u jednom tekstu nije vreno toliko ispravki, toliko
konjektura, vie manje duhovitih, kao u ovom.
U konfuzni tekst je dosta reda uneo veliki nemaki naunik Usener
Herman, koji je u svom izdanju Epikurovih fragmenata izdao i ovu
desetu Leartijevu knjigu. Njegovo izdanje predstavlja preokret u izu
avanju ovog filozofa. Mnogi kasniji naunici mu, naravno, zameraju
da je s tekstom postupao suvie samovoljno. To mu zamera i Artur
Kohalski (Kochalsky), koji je pred prvi svetski rat (1914) izdao tekst
sa mnogobrojnim ispravkama, dopunama, konjekturama itd: Dos Leben
und die Lehre Ejnkurs, Diogenes Laertius Buch X. Kritike napomene

400
zauzimaju ak 19 strana. Posle toga pokuaja pojavila se i knjiga Petra
von der Muehll-a, Epicuri epistolae tres et ratae sententiae Leipzig 1922,
i po tom tekstu je profesor Milo uri preveo poslanice (Herodotu J
Menekeju) i njegove Maksime (Osnovne misli): Epikur, Osnovne misli.
Poslanica Herodotu Poslanica Menekeju, Beograd, Kultura, 1959 (Mala
filozofska biblioteka). Za pravilnije razumevanje Epikurovog uenja
neophodno je prouavanje rimskog pesnika Tita Lukrecija Kara, koji
je 55. godine pre n.e. napisao veoma ueno delo (u stihu) s naslovom
De rerum natura, libri sex. To veoma teko i ponekad veoma apstruzno
delo prevela je posle drugog svetskog rata Anica Savi-Rebac, a najvee,
najlepe i najuenijim komentarom opremljeno izdanje (odnosno prevod)
objavio je Antom Sovre; to je sigurno najbolji i najueniji prevod u
nas. Delo je izdala Matica slovenska u Ljubljani 1959. Hrvatski prevod
Lukrecija objavljen je 1938. i 1952. godine.
U prevodu sam se uglavnom drao teksta objavljenog u Oksfordu
1964: Diogenis Laertii, Vitae philosophorum. Recognovit brevique adno-
tatione critica instruxit H. S. Long. To je najnovije izdanje Diogena
Laertija, veoma ueno. Sto je za strunjaka vrlo vano, Long je izneo
spisak dela koja su od kapitalne vanosti za prouavanje autora koji se
u samom Diogenovom delu navode. Navedene su zbirke fragmenata,
istoriara, komiara, tragiara, pesnika, filozofa, rezultati napornog rada
na prikupljanju fragmenata citiranih od strane raznih antikih autora.
Jo jedno izdanje (ali gotovo bez kritinog aparata) objavljeno je
1925. godine u Londonu (Diogenes Laertius. Lives oj eminent philosophers,
London, William Heinemann). To je izdanje originalnog grkog teksta
i veoma elegantnog prevoda. Prevod i izdanje je priredio R. D. Hicks.
Ima i poneku duhovitu ispravku.1*48
1 U grkom tekstu stoji h^statos kal k^ntatos. U rei hystatos,
to znai poslednji neki su videli aluziju na hys = svinja, i pravdali
reju kyntatos (kyon = pas) koja posle toga dolazi. Svakako intere
santno, pa je zato Apelt to mesto preveo sa sauisch und hiindisch
= svinjski i psei.
* Verovatno neki drugi, a ne Sotion autor Epitome.
* Diokleja znai: to je u vezi sa D., to se odnosi na Diokla.
U Diog. L., V, 81 itamo da je Faleranin Demetrije napisao jednu knjigu
o Ezopu (Aisopeia).
4 Takozvane eikade. Eikae su bile kolske sveanosti koje su se
proslavljale svakog dvadesetog u mesecu. Meutim, nije mnogo vero
vatno da je Sotion napisao dvanaest knjiga i da je u svim knjigama
raspravljao o pitanjima i stvarima koje su se odnosile na kolu. Tekst
je vrlo jednostavno i duhovito ispravio Apelt tako to je pomerio jedan
zarez i stavio ga ispred participa elnchon, pa je onda itava reenica
ha esti peri tes eik&dos objekat toga participa. Onda bi to znailo: samo
povremene napomene o eikadama, koje se nalaze na mnogim mestima
Sotionovog spisa.
* Apelt ovde jednu grku re koja ima poznati opsceni karakter
(svriti) zamenjuje sa perainein.
* Vidi Diog. L IX, 13.
1 Diog. L., X, 136.
8 To nije Metrodor iz X, 6.
26 Diogen 401
 ' Vidi Diog. L., X, 35 i X, 85, gde Epikur u poslanicama izraava
tu svoju elju i preporuuje kao metod za uenje.
10 Leukip(os) je po tradiciji osniva uenja o atomima, ali ga je
njegov uenik Demokrit(os) toliko nadmaio da su poeli da sumnjaju
u postojanje nekog filozofa Leukipa. Ima i novijih, savremenih istra
ivaa koji sumnjaju u Leukipovo postojanje.
11 U atikoj godini (peti vek pre n.e. i ranije) poinje godina sa
proleem, u mesecu Hekatombaionu. Gamelion bi, prema tome, bio
sedmi mesec. Neki naunici to osporavaju i smatraju da je godina po
injala mesecom Gamelionom, dakle zimskim mesecom. Raunanje go
dina je kod starih Grka veoma sloeno, jer su ih mnogi (samostalni)
gradovi raunali na svoj nain.
11 Na osnovu ovog podatka moemo odrediti i vreme njegovog
ivota (330277. pre n.e.).
Diog. L., X, 6.
14 Moglo bi se pomisliti i to da se odnosi na onu damu koju Diogen
Laertije pominje (III, 47).
15 Na ovo mesto smo ukazali u napomeni 9.
18 Vidi Diog. L., X, 38.
Vidi Diog. L., X, 54.
18 Cic., De div., II, 50, 103: at quod omne est, id non cemitur
ex alio extrinsecus. Uporedi i Lukrecije, I, 960.
18 Epikur pravi razliku izmeu vrstih tela koja se sastoje od
atoma koji su se ve pomeali i spojili i tenosti, sastavljene od
atoma koji jo nisu zavrili to meanje i prepletanje. U ovu drugu
grupu spada dua (X, 66). Vidi Lucr. De r.n., II, 80141; Cic., De fin.,
I, 7. Opiran komentar o ovom Lukrecijevom mestu v. Sovr, str. 223225.
Beskraj nost svetova dolazi usled beskraj nosti atoma i beskraj-
nosti prostora. Upor., X, 73 i 89. Lucr., II, 1048 so. 1089.
" Lucr., De r.n., IV, 794798. Vidi i Diog L., X, 62. U svakom
trenutku koji se moe ulno saznati nalazi se itav niz kraih (delia)
trenutaka koje moe shvatiti samo um. Vreme je, po Epikuru, isto to
i atom. Kao to atom sastavljaju (da kaemo s Lukrecijem) minirpae
partes (najmanji delii), tako i na um moe da zamisli vreme kao
zbir kratkih, veoma kratkih trenutaka, suvie kratkih da bi se mogli
saznati pomou ula.
Lucr., II, 6776. Naroito IV, 643175. Ovo je oigledno pro
irenje Epikurovog uenja koje nalazimo u ovoj (48) glavi. Strujanje
eidola (simulakra) sa tela je neprekidno i brzo kao to je brza i misao.
Ako predmet stavi ispod ogledala, u njemu e se slika pojaviti onoga
trenutka. Mi sada slike realnih predmeta vidimo u ogledalu sve dok
se oni nalaze pred ogledalom. I to dokazuje broj doticanja i oticanja
eidola (slika, simulakra). I kao to Sunce neprestano iri svoju svetlost,
tako i predmeti bacaju eidole (slike, simulakre) na sve strane! Jer kako
god okrenuo ogledalo, slika se u njemu istoga trenutka pojavljuje. I nebo
se, kae Lukrecija, esto prekrije tamnim oblacima, i to za tren oka.
A eiolon (slika) se formira jo mnogo bre od oblaka.
Vidi Lucr. IV, 129142.

402
 u I misao i vienje (gledanje) objanjavaju se na slian nain,
pomou eidola, slika koje su, razume se, mnogo finije, jer ne mogu de-
lovati na oko nego na duh. Lukrecije IV, 777817. Postoje, dokle, tako
zvani idoli uma, koji prodiru u duh i omoguuju mu da vidi i da misli.
Ukoliko je brzina vea utoliko je stalnije i reanje novih slika.
I upravo ovo neprekidno proticanje slika obezbeuje nam kontinuirano
postojanje spoljnog predmeta, ba kao to i njihova slinost ili iden
tinost obezbeuju da su isto. Lucr., IV, 87, 104 s, 189, 256, 714. Cic
De nat. deor., I, 105.
* Prilikom prolaska slika kroz vazduh postoje smetnje, tako da
se one zato ponekad, da tako kaemo, kidaju. I kad ove slike (otisci)
stignu do oka, zapaanje je netano, iskvareno, i tako nam, na primer,
etvrtasta kula izgleda kao okrugla. Lucr. De r.n., IV, 353363. etvr
tasta kula nam izgleda okrugla zato to se idoli na prolasku kroz vazduh
izglaaju, izgube otre ivice ili ak u potpunosti nestanu pre nego to
dou do oka. Ali i tada je ova slika samo priblina okruglom pred
metu. Ovaj problem je esto pretresan u filozofskim kolama, pa se
njime bavi i Sextus Empiricus, VII, 208.
17 Lucr., IV, 462468: za optike prevare nije kriv vid, odnosno
oko na koje deluju idoli, nego um koji stvara pogrene zakljuke na
osnovu saznanja. Vano mesto je IV, 723826. Lukrecijevo uenje je
mnogo potpunije od Epikurovog, jer u njegovom delu nalazimo mnogo
to ega kod Epikura nema. Tako Epikur, na primer, ne pravi nikakvu
razliku izmeu idola vida i idola uma, dok su procesi vienja i mi
ljenja istovetni. Lukrecije, naprotiv, istie finiju strukturu idola uma
u poreenju sa idolima vida, kao i to da oni do duha dopiru kroz pore,
a da ih pri tome ne osete ni telo ni oi. Osim toga, misao moe da iza
zove samo jedan idol, dok je za gledanje neophodno stalno doticanje
i strujanje bezbrojnih idola. Lukrecije ne reava problem kako nastaje
misao o neemu apstraktnom ili o nekoj stvari koja ne isputa idole,
kao to su, na primer, atomi i praznina.
*Epikur je otro kritikovao skeptike (upor. X, 146, 147; Lucr.
De r.n., IV, 507521): onaj ko nema poverenja u ula, nee lako obja
sniti njihove senzacije, a i sam ivot mu je u opasnosti, jer ula nas
opominju ako nam preti neka opasnost, pa je zato potrebno da se na
njih oslonimo. Dakle, i ovakva kritika skeptikih shvatanja! A svako
ko priznaje postojanje istinitog i neistinitog mora raspolagati nekim
kriterijem kojim e razlikovati jedno od drugog. A to su ula!?
** O sluanju Lukrecije raspravlja u IV, 524614, i , 410413.
Demokrit je senzacije zvuka i glasova objanjavao tako to zvuni atomi
(koji izlaze iz osobe, na primer, koja govori) 'svoj lik utisnu u vazduh,
pa onda ovi otisci (apotyp6seis) dolaze u uho, te tako izazivaju ulnu
senzaciju. Epikur je Demokritovu teoriju u principu prihvatio, ali je
izostavio ulogu vazduha kao posrednika, jer, po njemu delii koji izlaze
iz glasovnog izvora dolaze neposredno u uho.
*O tome opirno Lukrecije, IV 673705 i II, 414417. U ovoj
poslanici se ne raspravlja posebno o ulu ukusa i pipanja. Mirisi, od
nosno delii mirisa, su krupniji od elia koji sainjavaju zvuk, pa
zato ne mogu da prodru kroz prepreke. Epikur oseanje mirisa naziva
, i to nas opet navodi na subjektivni elemenat, kao to je to bio
sluaj sa ukusom. Lukrecije proiruje Epikurovo uenje; on tvrdi da se
miris prilagoava pojedinim ivim biima i da se na taj nain stara
26
403
 o njihovom opstanku, da ih vodi na mesto gde mogu da nau hranu
(pele) i da ih uva od otrovnih biljaka i trava.
91 Sto se tie oblika, uporedi Lukrecija, II, 333521 i III, 185202;
teine Lukrecije, II 184215, I, 358367 i Sext. Emp. Adv. mathem.,
IX, 335. Atomi nemaju boje (Lucr., II, 730841, frgm. 29, 30, 289), ni
mirisa (Lucr., II, 846855), ni zvuka, ni toplote, ni hladnoe (Lucr.,
II, 856859), dakle nijednu promenljivu osobinu (kvalitet, II, 859864).
Razliite osobine nastaju zbog poloaja, kretanja i oblika atoma koji
(te predmete) sastavljaju i slau.
Raspored atoma je razliit u vrstim telima, jer od kretanja
atoma-sastavljaa (da ih tako nazovemo) zavisi promena stvari i njiho
vih osobina.
99 dnkos.
94 Kao to smatra Demokrit.
99 Lucr. De r.n., IV, 110128; I, 599627; II, 478521. Struktura
idola je izvanredno fina. Ve su neke ivotinjice tako siune da jedva
treini njih moemo videti. A kako su tek siuni njihovi prgani, srce,
oko itd. A koliko su jo siuniji oni delii koji sastavljaju njihovu duu!
Ako prstima zgnjeimo list neke miriljave biljke, ostae njen miris jo
dugo na naim prstima, mada na njima nita ne vidimo tako su, sitni
delii koji su prionuli uz prste!
99 Ako pretpostavimo da su atomi nedeljivi, onda bez tekoe
moemo objasniti postojanje vrstih tela. Ako bi, meutim, atomi bili
deljivi u beskrajnost (ad infinitum), tela ne bi imala vrstinu (Lucr.,
I, 565576). Epikur verovatno misli (kao, to uostalom, Lukrecije iznosi,
II, 522568) da postoji ne beskrajan nego ogranien broj oblika, pa zato
mora postojati neogranien broj atoma za svaki oblik.
97 Svaki vidljivi predmet predstavlja zbir minimuma, tj. najma
njih saznatljivih taaka, koje takoe moraju biti ograniene i po veli
ini i po broju.
98 tj. nesastavljene, ili bez delova (amere).
19 Re mekos ovde znai duinu u poreenju sa dimenzijama
dubine i irine, pa prema tome znai crta, linija, ija je granica taka.
Smisao ovog tekog mesta bi, prema tome, morao biti ovaj: Kao to se
najmanja saznatljiva veliina odnosi prema sledeoj veliini (koja se
ulima moe opaziti), koja se od prethodne razlikuje samo u tome to
je deljiva: tako je i odnos geometrijske take prema atomu, koji se
od take razlikuje po tome to, iako nedeljiv, ipak nije bez neke izvesne
veliine. Apelt.
40 Delii atoma se ne mogu kretati. Lucr., I, 628634. Minimae
partes, kae Lukrecije, nemaju delova pa se stoga ne mogu ni kretati,
susretati i sjedinjavati, te na taj nain stvarati tela. Jer se samo ono
to poseduje delove moe kretati, jer ima svoju teinu koja je uzrok
kretanja, prouzrokuje sudare sa drugim atomima, a te kolizije onda
stvaraju nova tela.
41 Aristotel u svojoj kritici Demokritovog uenja o atomima, jer
po njemu ovi izrazi nemaju nikakvog smisla u beskrajnosti prostora
(Aristot., Phys III, 5. 205 b 30; IV, 8, 215 a 8).
49 Ako se atomi jednog agregata za neko vreme, ma koliko kratko
ono bilo, kreu u jednom pravcu, onda e i agregat ii od mesta do
mesta i imae jednu relativnu brzinu.

404
 42 Uporedi Lucr., , 231257; 425430. I Epikurove fragmente
315, 314 (Usener). Ovi pretpostavljaju etiri sastavna elementa jer je
u ovoj poslanici jedan element (aerods ti) izostavljen. Postoje etiri
vrsta atoma due, jer dua je sastavljena od elemenata. Jer kad ovek
umre, iz njega odlaze vetar (pneuma) i toplota, odnosno vazduh.
44 To je takozvana bezimena supstanca, nominis expers, Lucr.,
III, 242, u Epikura. Zato ima to ime? Prva tri elementa (akalonmaston)
odgovaraju vetru, toploti i vazuhu, pa ih zato moemo lake da zami
slimo. etvrta priroda je meutim nepoznata, jer nije dostupna iskustvu.
I njen zadatak je da u dui stvara oseaj (funkcija due) i emocije i
misli (funkcija duha). I ovaj etvrti deo due je atomski, dakle mate
rijalna supstanca, mada je njena materija mnogo finija od ostalih. Vidi
se da je ovaj pokuaj veoma sloen. Jer ta etvrta priroda pokree
udove, jer su njeni atomi najsitniji pa se najlake mogu pokrenuti, zatim
njeni pokreti prelaze na toplotu, odatle na vetar, odatle na vazduh.
Naposletku se kretanje proiri po itavom telu, to oseaju krv i meso,
naposletku dopre do kostiju 1 do mozga, gde nastaje oseaj prijatnosti
ili neprijatnosti. A ako su neugodnost ili bol tako jaki, onda u organizmu
nastaje zbrka i ivot vie ne moe da postoji, pa se atomi due povuku
kroz pore i odlaze. Ali najveim elom se ovakvi pokreti zaustavljaju
ve na samoj povrini tela, pa smo tako u stanju da sauvamo ivot.
45 Celokupna masa se smatra zbirom delova i svaki takav deo
slui kao nekakav oklop, sud jednoga dela due. Zato gubitak jed
noga uda nije sudbonosan za ivot due, poto je ostali deo mase sa
uvao, odnosno posluio kao oklop u spaavanju dovoljnog broja
dunih atoma koji odravaju red.
44 Jedino moe biti ovaj smisao. Uporedi Lucr., II, 944962. Smrt
oduzima nekom biu oseaj i ivot jer udarac izbaci atome tela i due
iz njihovih poloaja, oslabi njihovo kretanje i naposletku duu izbaci
silom kroz pore iz tela. Ako udarac nije prejak, dua svoje elie opet
pokupi, ivotni princip se vrati ponovo u telo, odnosno udove, i bie
se oporavlja.
47 Lucr., De r.nat.. I, 449.
48 Lucr., De r.nat.. I, 478482.
" Lucr., De r.nat., II, 10481089.
50 Lucr., De r.nat., II, 1144, 1145; Stob. Ecl. I 20, 162, Wachsmuth.
51 Hi bi se moglo rei instinkt.
52 Lucr., De r.nat.. I, 1041. Heraklit, Demokrit i Aristotel su izvo
dili postanak jezika na osnovu nekakvog dogovora, sporazuma.
Lucr., Dr r.nat., V, 1028, 1029, 10561058. Lukrecije ovde govori
o poreklu i postanku jezika. Izbor glasova je ili prirodan (phsei) ili
se pak on naknadnim obogaivanjem vri po dogovoru (kako e se i
u kom smislu pojedine rei upotrebljavati); a to je postanak thsei.
Epikur se prilino razlikuje od Lukrecija. On pretpostavlja tri faze u
razvoju jezika: spontana rekacija na emocije i spoljne utiske pred
stavlja prvu fazu: te reakcije aktiviraju glasovne organe, pri emu deluje
iskljuivo priroda (physis). U drugoj fazi su ljudi davali pojedinim
predmetima imena i nazive po dogovoru (thsis). Trea faza je nastala
kad je imenima trebalo oznaiti nove stvari; tada se to moglo deavati
phjteei ili thesei.

405
 M Epikur veoma mnogo polae na istraivanje osnovnih principa
nauke, dok se ne izraava najpovoljnije (upor. Diog. L., X, 93; 113) o
istraivanju astronoma koji stalnim posmatranjem nastoje da proue
kretanje zvezda i ostalih nebesnih tela.
Poslanice Hdrodotu predstavlja, dakle, sr Epikurovog uenja.
* Filozofija je aktivnost koja reima i dokazima obezbeuje
srean ivot. Sext. Empir., Adv. mathem., XI, 109. Frgm. Epicuri, 222
(Usener).
57 Lucr., De r.nat., I, 334: locus intactus inane vacansgue i Diog. L.,
IX, 31.
M Misli se na Demokrita.
" Lucr., De r.nat., V, 504591. Cic., De fin.. I, 20. Ovom uenju
Epikurovom rugali su se ve antiki pisci. Tako Ciceron na pomenutom,
mestu navodi Demokrita i kosmologe koji tvrde da je Sunce osamnaest
puta vee od Zemlje. Anaksagora je tvodio da je Sunce vee od Pelo-
poneza. Neto slino je tvrdio i Heraklit. Nerazumljivo je da je Epikur
mogao da zastupa onakvo miljenje.
To je bilo verovanje Heraklita, Ksenofona i Metrodora Hijskog.
41 Lucr., De r.nat., V, 519 s.
** U tekstu postoje dve lakune.
Prema uenju Anaksagore i Demokrita. Lucr., De r.nat., V,
014 ss.
** Lucr. De r.nat., V, 705750.
w Kochalsky misli na sazvea u zodijaku, zato to ulazak Sunca
u pojedina sazvea zodijaka oznaava godinja doba i odgovarajue
promene vremena. Upor. Diog. L., X, 115.
M tj. u crevima.
7 Lucr., De r.nat., VI, 271284.
M Polama zvezda i zvezde u njenoj blizini.
* Izmeu poslanice upuene Pitoklu i poslanice upuene Mene-
keju nalaze se izvodi (117120) u kojima se govori o mudracu onako
kako ga shvata Epikur, uz neke etike napomene (120, 121).
74 Koje-su stoici preporuivali; uporedi Diog. L., VII, 130.
71 Stoici. To je njihova heimarm&ne.
n Ovo mesto, koje ne odgovara u potpunosti ostalom rasporedu
teksta, verovatno je uneto ovamo iz nekog sholiona, napisanog i dodatog
ovoj poslanici (Usener).
79 To to ini nepravdu ne nanosi prestupniku nikakav bol, dakle
ni zlo. Ali se moe dogoditi da zloinac u duhu vidi sprave kojima e
biti muen, i taj strah moe biti povod za bol.

406
SADRAJ EPIKUROVIH POSLANICA (DIOG. L., X, 3582)
1. Poslanica Herodotu
Uvod. 3537. Nauka treba da bude pristupana svima, i onima
koji su manje obrazovani kao i onima koji imaju veu obrazovanost.
Metod i princip naunog obrazovanja; kakav treba da bude smisao
rei; senzacije, predstave i oseaji su pouzdani element, 3738.
Tri principa kosmologije: Nita ne moe postati od niega; nita ne
prelazi u neto to ne postoji; vasionska masa je konstantna. (3940).
Kosmos se sastoji od telesnog i praznog, 3940.
Elementi su neunitive supstance tela, 41.
Vasiona (kosmos) je beskrajna, 4142.
Raznovrsnost atoma, 42.
Venost kretanja atoma, 4344.
Broj svetova je neogranien, 45.
Kako nastaju slike, 4651.
Sluh i miris, 5253.
Kvalitativne osobine atoma, 5455.
Veliina atoma, 5556.
Minimum, 5759.
Kretanje atoma, 6062.
Dua, od ega je sastavljena, njena elatnost, 6368.
Uenje o onome to postoji samo po sebi i o akcidencijama, 6971.
Vreme, 7273.
Postanak svetova, 7374.
Razvoj kulture, postanak jezika, 7576.
Nebeske pojave, 7682.

2. Poslanica Pitoklu (Diog. L., X, 84116)

Uvod. Cilj istraivanja neba. Uzroci su mnogobrojni, 8488.
Kosmos, njegova definicija, 88.
Postanak svetova, njihov broj, 8990.
Postanak zvezda, 90.
Veliina zvezda, 91.
Izlazak i zalazak zvezda, 92.
Kretanje zvezda, 9293.
Kretanje Sunca i Meseca, 93.
Rast Meseca, 94.
Poreklo svetlosti na Mesecu, 95.
Pojava ovejeg lika na Mesecu i objanjenje, 9596.

407
 Pomraenje Sunca i Meseca, 96.
Zakoni kretanja zvezda, besmislenost teolokog objanjenja, 9798.
Predskazivanje vremena (episemazija), 98.
Postanak oblaka, 99.
Kia, 100.
Gromovi, 100.
Munja, 101104.
Zemljotresi, 105.
Vetar, 106.
Grad, 106.
Sneg, 107.
Rosa, 108.
Slana i led, 109.
DOga, 109110.
Meseev halo, 110.
Kometa, 111.
Planete i zvezde nekretnice, 112114.
Meteori, 114115.
Episemazije pri ulasku Sunca u zodijak, 115116.
Zavretak, 116.

3. Poslanica Menoiku (Diog. L., X, 122135)

Uvod. Filozofija je potrebna i starima i mladima.
Uenje o bogovima, njihova venost i blaenstvo. Pogrena shva
tanja o bogovima, 123124.
Smrt. Kakvo znaenje ima ona za nas, 124127.
Uenje o prirodnim i nitavnim eljama, 127128.
Zadovoljstvo i njegov odnos prema bolu, 129130.
Umerenost. Odbrana Epikurova uenja o zadovoljstvu, 130123.
Uviavnost, 132.
Slavospev mudracu, 133.
Neophodnosti ananke) i sluaj, 134135.
Zavretak, 135.

Grki (atinski) kalendar

U tekstu se pominju neki meseci. Ovde su izneta imena atikih
meseci:
1. Hekatombaion (julavgust)
2. Metageintion (avgustseptembar)
3. Boedromion (septembaroktobar)
4. Pyanepsion (oktobarnovembar)
5. Maimakterion (novembar-decembar)
6. Poseideio (decembarjanuar)
7. Gamelion (januarfebruar)
8. Anthesterion (februarmart)
9. Elaphebolion martapril)
10. Munichion (aprilmaj)
11. Thargelion (majjun) i
12. Skeirophorion (junjul).
Na osnovu ovoga moe italac utvrditi mesec roenja neke linosti
u tekstu (ako ve nije u Komentaru to objanjeno).

408
 SADRAJ

Branko Bonjak: Diogen Laertije doksografski historiar filozofije.

ivot i djelo V

KNJIGA I
Predgovor 1
Glava 1. T a le s 7
Glava 2. S o lo n 14
Glava 3. H ilo n 22
Glava 4. P it a k 24
Glava 5. B ija n t 27
Glava 6. K le o b u l 29
Glava 7. P e r i a n d a r 31
Glava 8. Anaharsis 34
Glava 9. M iso n 35
Glava ,10. E p im e n id 37
Glava 11. F e r e k id 39

KNJIGA II
Glava 1. Anakaimandar 42
Glava 2. Anaksimen 43
Glava 3. Anaksagora 43
Glava 4. Arhelaj 46
Glava 5. Sokrat 47
Glava 6. Ksenofon 57
Glava 7. Eshin 60
Glava 8. Aristip 62
Glava 9. Fedon 73
Glava 10. Euklid 74
Glava 11. Stilpon 76
409
Glava 12. K rito n 79
Glava 13. S im o n 79
Glava 14. G la u k o n 80
Glava 15. S im ija 80
Glava 16. K ebes 80
Glava 17. M enedem 80

K N J IG A I I I

Glava 1. P la to n 87

K N J IG A IV

Glava 1. Speusip 118

Glava 2. Ksenokrat 120
Glava 3. Polemon 123
Glava 4. Krates 125
Glava 5. Krantor 126
Glava 6. Arkesilaj 127
Glava 7. Bion 133
Glava 8. Lakld 136
Glava 9. Kamead - 137
Glava 10. Klitomah 139

K N J IG A V

Glava 1. Aristotel 140

Glava 2. Teofast 150
Glava 3. Straton 157
Glava 4. Likon 159
Glava 5. Demetrije 162
Glava 6. Heraklid 165

K N J IG A V I

Glava 1. Antisten 169

Glava 2. Diogen 174
Glava 3. Monim 193
Glava 4. Onesikrit 194
Glava 5. Krates 195
Glava 6. Metrokle 198
Glava 7. Hiparhija 198
Glava 8. Menip
200
Glava 9. Menedem 200
410
 KNJIOA VII

Glava 1. Zenon SOS

Glava 2. Ariston 801
Glava 3. Heril SOS
Glava 4. Dionizlje SOS
Glava 5. Kleant SOS
Glava 6. Sfer 307
Glava 7. Hrizip 207

K N JIG A V III
Glava 1. Pitagora 267
Glava 2 . Empedokle 281
Glava 3. Empiharm 288
Glava 4. Arhita 289
Glava 5. Alkmeon 290
Glava 6. Hipas 290
Glava 7. Filolaj 291
Glava 8. Eudoks 291

K N JIG A IX

Glava 1. Heraklit 294

Glava 2. Ksenofan 299
Glava 3. Parmenid 300
Glava 4. Melis 301
Glava 5. Zenon iz Eleje 302
Glava 6. Leukip 303
Glava 7. Demokrit 305
Glava 8. Protagora 310
Glava 9. Diogen iz Apolonije 312
Glava 1 0 . Anaksarh 313
Glava 11 . Piron 314
Glava 12. Timon 329

K N JIG A X

Glava 1. E p ik u r (b iografija; poslanice H erodotu, P ito k lu i Me-

n o ik u ; K y riai doxai osnovne m isli) 333
N apom ene 381

411