UNIVERZITET U TUZLI

FILOZOFSKI FAKULTET

Odsjek: Historija

PARLAMENTARNI IVOT U KRALJEVINI SHS

(REFERAT)

Student: Deli Semir Mentor: dr.sc Salkan Uianin, vii ass.

Tuzla, novembar 2015.

OBRAZOVANJE PRVE VLADE KRALJEVSTVA SRBA, HRVATA I SLOVENACA

Po proglaenju ujedinjenja ostao je u Beogradu jedan odbor delegacije Narodnog vijea SHS
koji je imao za zadatak da se sa predstavnicima stranaka iz Srbije sporazume o obrazovanju
prve zajednike vlade novostvorene drave. Posle duih pregovora postignut je do polovine
decembra sporazum predstavnika srpskih stranaka i stranaka iz jugoslovenskih krajeva bive
Austro-Ugarske da se formira vlada iji bi predsednik bio Nikola Pai, potpredsednik dr A.
Koroec, ministar spoljnih poslova A. Trumbi, a ministar unutranjih poslova Svetozar
Pribievi. Meutim, regent Aleksandar nije eleo da Pai bude predsednik ove vlade pa je
novu vladu obrazovao Stojan Proti. Ukaz o postavljenju prve vlade Kraljevstva SHS
Aleksandar je potpisao 20. XII 1918. godine.Protieva vlada je odmah zatim odluila da se
nova drava zove Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca a donela je, pored toga, i odluku o
zastavi i grbu. Druge drave bile su obavetene da je 1. decembra 1918. ustanovljena jedna
Kraljevina srpsko-hrvatsko-slovenaka, koja obuhvata Srbiju i sve jugoslovenske zemlje
nekadanje Austro-Ugarske Kraljevine.

PRIVREMENO NARODNO PREDSTAVNITVO

Prvodecembarskim aktima bilo je, isto tako, predvieno obrazovanje Privremenog narodnog
predstavnitva koje bi trebalo da ostane na okupu sve do Konstituante (tj. sastanka
Ustavotvorne skuptine). Privremeno narodno predstavnitvo - sazvano ukazom regenta
Aleksandra donetim 24. II 1919. - sastalo se 1. III 1919. i imalo je da izvri pripreme za
sprovoenje izbora kako bi Ustavotvorna skuptina mogla otpoeti s radom. Koliko e koja
pokrajina poslati poslanika u ovo predstavnitvo odredila je bila vlada. Privremeno narodno
predstavnitvo bilo je po svom sastavu meovito predstavniko telo jer su u njega uli ne
samo izabrani poslanici dotadanjih vrhovnih predstavnikih tijela ve i neki poznatiji
politiari koji dotada nisu bili narodni poslanici a koji su po pozivu vlade uli u to telo.
Osnovni zadatak ovog narodnog predstavnitva bio je da donese zakon o izborima poslanika
za Ustavotvornu skuptinu koja je trebalo da donese prvi ustav zajednike drave. Taj Zakon
je donet 3. septembra 1920. od prestolonaslednika-regenta i Privremenog narodnog
predstavnitva. Aktivno birako pravo bilo je, po tom Zakonu, ogranieno cenzusom doba
(navrena 21. godina) i pola odnosno ovo pravo nije bilo priznato pripadnicama enskog pola.
Pasivno birako pravo uivali su oni dravljani (pripadnici mukog pola) koji su navrili 25
godina i koji su znali itati i pisati. Prema tome, pasivno birako pravo bilo je ogranieno
cenzusom pola, doba i obrazovanja. Osim toga, u svakom izbornom okrugu morao je biti
izabran najmanje po jedan poslanik sa fakultetskom (ili viom strunom) spremom. Zakonom
je bilo predvieno da se izabere 419 poslanika.
KARAKTERISTIKE USTAVA OD 28. VI 1921. GODINE

Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. juna 1921. godine - prvi ustav zajednike
drave jugoslovenskih naroda stvorene 1. decembra 1918. - izglasala je Ustavotvorna
skuptina a potvrdio prestolonaslednik-regent pa je on, s obzirom na nain donoenja,
pripadao kategoriji ustavnih paktova. Kako je ovaj Ustav nastao saradnjom monarha i
Ustavotvorne skuptine, to ni ustavno ureenje po njemu nije bilo zasnovano na naelu
narodne suverenosti. Po propisima l. 125. i 126. Vidovdanskog ustava o izmenama u
Ustavu reava Narodna skuptina sa Kraljem. Predlog za izmenu i dopunu Ustava mogli su
dati i kralj i Narodna skuptina. Kraljev predlog za izmenu saoptava se Skuptini koja se
odmah zatim rasputa a nova saziva najdalje za etiri meseca. U sluaju da je inicijativu
pokrenula Narodna skuptina, predlog mora biti usvojen veinom od 3/5 njenih lanova. Po
usvajanju predloga o promeni Ustava Narodna skuptina se rasputa a nova saziva, takoe, u
roku od etiri meseca. Novoizabrana Skuptina donosi konanu odluku o izmenama u Ustavu
i to veinom od polovine vie jedan od ukupnog broja lanova. S obzirom na to da se
izmene Vidovdanskog ustava nisu mogle vriti nainom predvienim za donoenje ili izmenu
zakona, ve po specijalnom postupku i posebnim kvorumom lanova narodne skuptine to je
ovaj Ustav po svojoj formalnopravnoj moi spadao u kategoriju krutih ustava.Svojim lanom
37. Ustav je, izmeu ostalog, propisivao da je svojina zajemena. Na taj nain on je izriito
garantovao neprikosnovenost privatne svojine i ta odredba je predstavljala osnovu svim
ostalim odredbama o ustavnom ureenju drave, pa je ustavni sistem Kraljevine SHS bio
izgraen na osnovi prava neprikosnovenosti privatne svojine. Vidovdanski ustav je, isto tako,
garantovao (l. 25) slobodu ugovaranja u privrednim odnosima, odnosno usvajao naelo
ekonomskog liberalizma. Ova odredba predstavljala je pravni osnov za nesmetanu
kapitalistiku eksploataciju najamnih radnika od strane ekonomskih jaih vlasnika sredstava
za proizvodnju. Garantujui neprikosnovenost privatne svojine i slobodu rada i ugovaranja u
privrednim odnosima Vidovdanski ustav je sankcionisao kapitalistiki drutveno-ekonomski
sistem u Kraljevini SHS.Vidovdanski ustav je sadrao niz odredaba kojima je proklamovao
prava graana kao to su: jednakost graana pred zakonom, lina sloboda, zabrana izgnanstva
graana iz drave, nepovredivost stana, sloboda vere i savesti, sloboda tampe, udruivanja,
zbora i dogovora i neka druga prava. Meutim, proklamujui ta prava Ustav ih istovremeno
garantuje samo u granicama zakona. Obilnim korienjem tzv. kauuk-paragrafa on je
dozvolio zakonodavnoj vlasti da proklamovane slobode i prava graana ne samo ogranii ve
ih i ukine. Tako je svojim l. 5. obezbeivao linu slobodu osim u sluajevima koje je zakon
predvideo. Graanin se - kae se u l. 10. Ustava - ne moe proterati u zemlji iz jednog
mesta u drugo, ni zatoiti u jednom mestu, osim u sluajevima, koje je zakon izreno
predvideo a lanom 14. garantovana je sloboda udruivanja u ciljevima koji nisu po zakonu
kanjivi. lan 70. je propisivao, izmeu ostalog, da e zakon reiti o enskom pravu glasa
a Izborni zakon od 27. VI 1922. nije pripadnicama enskog pola ovo pravo priznao. Niz
zakona izdatih po donoenju Ustava kao to je npr. Zakon o zatiti javne bezbednosti i poretka
u dravi od 2. VIII 1921. stvarno su oduzimali graanima ustavom proklamovana prava.
Pored unoenja ovog tzv. kauuk-paragrafa Vidovdanski ustav je svojim lanom 127. davao
ovlaenje Narodnoj skuptini da u sluaju rata ili opte mobilizacije moe na celoj
dravnoj teritoriji a u sluaju oruane pobune na jednom njenom delu, zakonom privremeno
suspendovati sledea prava graana: pravo udruivanja, zbora i dogovora, slobodu kretanja,
nepovredivost stana, pisama i telegrafskih saoptenja. Skuptina je na isti nain, mogla
ograniiti slobodu tampe na delu dravne teritorije na kome je dolo do oruane
pobune.Najbolju ocenu stvarne vrednosti prava graana proklamovanih Vidovdanskim
ustavom dao je drug Tito na V kongresu KPJ. Osim toga - kae se u njegovom referatu - taj
Vidovdanski ustav bio je sastavljen tako da je predstavljao demokratski paravan prema
vanjskom svijetu, jer je, na primjer, imao i ovakve formulacije: tampa je slobodna, daje se
sloboda zbora i dogovora; a podrobnije je bio unesen itav niz klauzula prema kojima se
moglo sve izvrdati, tako da je ostao samo puki naslov pojedinih lanova Ustava.U svom IV
odeljku Vidovdanski ustav je proklamovao naelo podele vlasti, odnosno trodeobno naelo
propisujui da u Kraljevini SHS postoje zakonodavna, upravna i sudska vlast. Meutim, iako
proklamuje naelo podele vlasti, on stvarno sprovodi naelo jedinstva vlasti, pri emu su sve
njene funkcije bile koncentrisane u rukama monarha. Kao zakonodavni faktor kralj je, izmeu
ostalog, imao pravo potvrivanja zakona. Tu potvrdu on je davao po predlogu i uz
premapotpis vlade, odnosno resornog ministra ali je pravo potvrivanja zakona ipak stvarno
pripadalo kralju. Prema odredbi st. 1. l. 91. ovog Ustava ministri su odgovorni Kralju i
Narodnoj Skuptini. Meutim, u ustavnom ivotu Kraljevine SHS vlade su stvarno zavisile
samo od kralja a ne i od Narodne skuptine. Najbolji je dokaz tome, da su vlade uvijek
padale izvan Narodne skuptine, kao posledica stranakih previranja i kombinacija, u kojima
je glavna uloga pripadala kralju. Prema tome je vlada uvijek bila stvarno kraljeva, a ne
parlamentarna. U vrenju svojih upravnih funkcija kralj je donosio odreena akta na predlog
i sa premapotpisom vlade odnosno resornog ministra. Meutim, kako je vlada, kao to smo
videli, zavisila stvarno od kralja, to su i ova akta bila delo samoga kralja. Iz injenice da je
kralj u oblasti zakonodavstva i uprave imao niz funkcija, koje nije samo formalno ve i
stvarno obavljao, proizilazi zakljuak da je Kraljevina SHS po donoenju Vidovdanskog
ustava bila prava monarhija (sa bitnim politiko-pravnim preimustvima vladara), iako je
pored monarha postojala i Narodna skuptina kao vrhovni organ vlasti. Da je Kraljevina SHS
po Vidovdanskom ustavu bila prava monarhija ukazuje i to da se ni promene toga Ustava nisu
mogle vriti bez kraljevog pristanka jer kralj nije imao samo pravo potvrivanja zakona ve i
pravo potvrivanja odluke o izmeni Ustava. Tako se u krajnjoj liniji bez kraljevog pristanka
nije moglo dirati ni u egzistenciju monarha kao jednog od vrhovnih dravnih organa ni u
njegovu vlast. Monarh je bio tako stavljen nasuprot narodui stvarno nad njim.Ustav predvia
postojanje jednodomnog sistema narodnog predstavnitva a svojim odredbama sankcionie
sistem ogranienog parlamentarizma.Ustav Kraljevine SHS od 28. VI 1921. prihvatio je - kao
i Prvodecembarski akti - tezu o troimenom, odnosno troplemenom narodu. Ova teza je
predstavljala kompromis izmeu stava o jugoslovenskoj vienacionalnosti ... i
jugoslovenskog nacionalnog unitarizma. S obzirom nato da je jugoslovenska drava stvorena
1918. godine bila nacionalno heterogena drava to je veina politikih stranaka van Srbije u
svojim ustavnim nacrtima predlagala takvo unutranje ureenje drave u kome bi svi
jugoslovenski narodi bili ravnopravni i u kome bi pojedine zemlje zadrale veu ili manju
samostalnost i mogunost svog posebnog nacionalnog razvitka. Meutim, veina u
Ustavotvornoj skuptini, koja je donela Vidovdanski ustav, nije bila za federativno ureenje.
To je bio jedan od razloga nestabilnosti te drave i svih onih trvenja i trzavica, do kojih je
dolazilo u vrijeme njene egzistencije.
ORGANIZACIJA VLASTI U KRALJEVINI SHS (1921-1929)

lan 1. optih odredaba Vidovdanskog ustava odreivao je da je Drava Srba, Hrvata i

Slovenaca... ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija. Iako je Vidovdanski ustav - kao
to smo konstatovali - proklamovao naelo podele vlasti ipak je on stvarno sprovodio naelo
jedinstva vlasti pri emu su sve njene funkcije bile koncentrisane u rukama monarha to se
analizom odredaba Ustava koje utvruju organizaciju vlasti moe zakljuiti. Za poloaj kralja
po Vidovdanskom ustavu karakteristino je, pre svega, da je njegova linost neprikosnovena.
Kako je kralj u vrenju svojih funkcija odnosno svoje vlasti neodgovoran to za sve akte
kraljevske vlasti odgovaraju resorni ministri (l. 54. i 55. Ustava). Po odredbi l. 46.
zakonodavnu vlast vre Kralj i Narodna skuptina pa su, prema tome, postojala dva
zakonodavna faktora. U okviru svoje zakonodavne vlasti kralj je, pre svega, raspisivao izbore,
sazivao, otvarao i zakljuivao sednice narodne skuptine a imao je zatim pravo zakonodavne
inicijative, potvrivanja zakona kao i pravo da raspusti Narodnu skuptinu. Poloaj kralja kao
zakonodavnog faktora bio je jai jer je kralj, pored prava rasputanja skuptine, imao pravo
potvrivanja zakona koje je Narodna skuptina usvojila. Jedan zakon bi stupao u ivot tek po
kraljevoj potvrdi. To znai da zakonski predlog koji je usvojila skuptina nije mogao postati
zakon ako je kralj odbio da ga potvrdi. Tako je kralj, kao zakonodavni faktor, stvarno imao
nadreen poloaj u odnosu na Narodnu skuptinu. Kralj je bio i ef upravne vlasti (l. 47.
Ustava). Upravna vlast se vrila preko odgovornih ministara koje je imenovao i razreavao
kralj. Sa svoje strane, ministri su postavljali i smenjivali nie inovnike dok su sami bili
neposredno odgovorni kralju.Iako su sudsku vlast vrili sudovi, oni su svoje presude i reenja
donosili u ime kralja koji je, takoe, imao pravo amnestije i pomilovanja. Po ovom Ustavu,
sudovi su bili najmanje zavisni od kralja ali ni ta njihova nezavisnost nije nezavisnost u
drutveno-politikom smislu rei, nego u najboljem sluaju u organizaciono-pravnom.Po
Ustavu Kraljevine SHS od 28. VI 1921. postajao je jednodomni sistem narodnog
predstavnitva. Narodnu skuptinu - prema l. 69. Ustava - sainjavaju poslanici koje narod
slobodno bira, optim, jednakim neposrednim i tajnim glasanjem. Jedan poslanik birao se na
40.000 stanovnika s tim to je viak od preko 25.000 stanovnika u jednoj izbornoj jedinici
davao pravo na jo jednog poslanika. Narodna skuptina se birala na etiri godine. U svom l.
70. Ustav je propisivao da aktivno birako pravo za izbor poslanika za Narodnu skuptinu
imaju svi roeni ili priroeni dravljani Kraljevine SHS koji su navrili 21 godinu starosti, ali
je odmah dodao da ovo pravo ne mogu vriti aktivni oficiri i podoficiri kao i vojnici pod
zastavom kao i to da e zakon... reiti o enskom pravu glasa. Prema tome, u Kraljevini
SHS nije postojalo ope birako pravo jer je Vidovdanski ustav predviao postojanje cenzusa
uzrasta ili doba i zanimanja a ovim uslovima za uivanje aktivnog birakog prava dodao je
Izborni zakon od 27. VI 1922. i cenzus pola propisujui da pravo biranja poslanika ima svaki
mukarac. Uivanje pasivnog birakog prava bilo je uslovljeno cenzusom uzrasta,
zanimanja, pola i obrazovanja (l. 72. Ustava).Kao zakonodavni faktor Narodna skuptina je
po Vidovdanskom ustavu imala pravo izbora svoga predsednitva, zakonodavne inicijative i
donoenja zakona i budeta, pravo odobravanja meunarodnih ugovora koje je zakljuio kralj
i voenja anketa i istraga u izbornim i administrativnim pitanjima. Pored toga, narodni
poslanici su imali i pravo podnoenja pitanja i interpelacija ministrima.
U Kraljevini SHS Narodna skuptina nije imala i stvarno predstavniki karakter jer po
Vidovdanskom ustavu i Izbornom zakonu od 1922. nije postojalo opte birako pravo. Isto
tako, ona nije mogla biti stvarno predstavnika zato to je Kraljevina SHS bila buroaska
drava. U takvoj dravi Narodna skuptina bi - ak i u sluaju postojanja opteg birakog
prava - mogla biti samo predstavnitvo klase sopstvenika sredstava za proizvodnju, odnosno
buroaske klase. Iako u teoriji ne postoji jedinstveno gledite o pojmu parlamentarizma, ipak
u novijoj literaturi preovlauje stav da parlamentarni reim zahteva ne samo postojanje
narodnog predstavnitva ve i njegovu autonomiju a zatim da taj reim zavisi od obima
budetskog prava narodnog predstavnitva i postojanja vlade parlamentarne veine, odnosno
politike odgovornosti vlade narodnom predstavnitvu. Autonomija Narodne skuptine
postojala je po Vidovdanskom ustavu utoliko to je Skuptina imala pravo da bira svoje
predsednitvo i propisuje svoj poslovnik (l. 76. i 77. Ustava). Ova autonomija bila je
ograniena time to je kralj imao pravo sazivanja Skuptine kao i otvaranja i zakljuivanja
njenih sednica. Osim toga, kralj je - na osnovu l. 52. Ustava - imao pravo rasputanja
skuptine s tim to je ukaz o njenom rasputanju morao sadravati i naredbu za nove izbore
najdalje u roku od tri meseca i naredbu za saziv Narodne skuptine najdalje za etiri meseca
od dana rasputanja Skuptine. Po odredbama l. 113. i 114. ovog Ustava, Narodna skuptina
je donosila budet i odobravala budetske dvanaestine ali je u sluaju rasputanja skuptine
kralj mogao ukazom produiti stari budet za etiri meseca. (Kralj nije mogao raspustiti i
novu skuptinu ukoliko ona nije donela budet jer bi na taj nain drava bila dovedena u
vanbudetsko stanje. Meutim, ukoliko je ona izglasala novi budet mogao je i tu skuptinu
raspustiti.) Na taj nain je budetsko pravo Narodne skuptine bilo po Vidovdanskom ustavu
u izvesnoj meri ogranieno. Sistem parlamentarne vlade bio je izriito predvien l. 1. Ustava
kojim je bilo propisano da je drava SHS ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija. Isto
tako, u svom l. 91. Ustav je sadrao i odredbu po kojoj su ministri odgovorni kralju i
Narodnoj skuptini a koja je znaila da su ministri bili politiki odgovorni Skuptini, odnosno
da im je ona mogla izraziti nepoverenje i na taj nain ih prisiliti da podnesu ostavku.
Korienjem svog budetskog prava kao i prava podnoenja interpelacija Skuptina je imala
mogunost da izrazi svoje nepoverenje vladi kojom je nezadovoljna i prisili je da podnese
ostavku. Prema tome, odredbe Vidovdanskog ustava nisu onemoguavale postojanje
parlamentarne vlade. Meutim, u politikoj praksi Kraljevine SHS za vreme vaenja ovog
Ustava vlade su stvarno zavisile od kralja a ne od Narodne skuptine. Vlade su nastajale
stvarno u dvoru... one su, isto tako, padale u dvoru, kad izgube vladaoevo poverenje a ne u
Skuptini, kad izgube poverenje skuptinske veine.Svojim odredbama Vidovdanski ustav
je, pre svega, proklamovao naelo nezavisnosti sudova propisujui da u izricanju pravde oni
ne stoje ni pod kakvom vlau no sude po zakonima a zatim da se sudovi i sudske
nadlenosti mogu ... ustanoviti samo zakonom ali da se ni u kom sluaju ne mogu ...
ustanoviti izvanredni sudovi ili komisije za izvianje. lanom 110. Ustava bilo je
predvieno da za celu Kraljevinu postoji samo jedan Kasacioni sud, sa seditem u Zagrebu.
Zakon koji je na jedinstven nain regulisao ureenje redovnih sudova za Kraljevinu SHS
donet je tek 24. IX 1928. godine. (Po uvoenju diktature donet je 18. I 1929. novi Zakon o
ureenju redovnih sudova za kraljevinu SHS.) Pored redovnih postojali su u Kraljevini SHS i
posebni sudovi kao to su upravni sudovi i Dravni savet kao vrhovni upravni sud, Glavna
kontrola kao posebni vrhovni raunski sud, vojni sudovi i sudovi radnikog osiguranja.
Vidovdanski ustav proklamovao je, isto tako, stalnost i nepokretnost sudija. Zakon o sudijama
redovnih sudova koji je vaio za celu Kraljevinu SHS donet je 24. IX 1928. godine. Novi
Zakon o sudijama redovnih sudova donet je bio - po proglaenju estojanuarske diktature - 8.
januara 1929. godine. Svojim lanom 95. Ustav je propisivao da se uprava u Kraljevini
vri ... po oblastima, okruzima, srezovima i optinama ali je lanom 135. prelaznih nareenja
Ustava bilo predvieno da okruzi (upanije, okruja) ostaju kao jedinice dravne uprave dok
se ne ukinu zakonom... Likvidacija samouprave okruga provee se u korist oblasti i srezova
im budu organizovane oblasti. Kriterijumi za utvrivanje oblasnih granica predstavljale su
prirodne, socijalne i ekonomske prilike tj. geografski i privredni inioci pri emu ni jedna
oblast nije smela imati vie od 800.000 stanovnika. Odreivanjem najveeg broja stanovnika
koji jedna oblast moe imati ilo se za tim da se sprei koncentracija, odnosno odravanje
ve postojeih nacionalnih i etnikih grupacija u granicama pojedinih oblasti. Drugim
reima, ogranienje broja stanovnika oblasti imalo je za cilj da onemogui obrazovanje
samoupravnih jedinica na narodnosnoj osnovi. Uredbom donetom 26. aprila 1922. (koja je
imala snagu zakona) drava je podeljena na 33 oblasti. Utvrujui unitarno ureenje drave
Ustav je predvideo postojanje oblasne, sreske i optinske samouprave. Zakon o oblasnoj i
sreskoj samoupravi donet je 26. aprila 1922. godine. U oblastima i srezovima postojali su ne
samo samoupravni organi (oblasna i sreska skuptina i oblasni i sreski odbor) ve i dravni
upravni organi (veliki upan i sreski naelnik). Dravna upravna vlast imala je pravo nadzora
nad zakonitou rada samoupravnih organa. Lokalni samoupravni organi obavljali su i
poslove tzv. prenesenog delokruga. to se tie optina, Ustavom je bilo predvieno samo to da
se za poslove optinskog... znaaja uspostavlja optinska samouprava ureena na naelu
izbornom. Samouprava uspostavljena Vidovdanskim ustavom predstavljala je tipinu
buroasku lokalnu samoupravu.