Sedamnaesto poglavije

Le Korblzije
(L'Esprit Nouveau) Novi duh 1907-1931

Ljudi obraduju kaen, drvo, upotrejavaju poenutj daleko a1gensko9 poreklo njegove
beton; u njih grade kuce, palate; to n kalvinistike porodice, taj poluzaboravlje
grac!evinarstvo. U na delu. Ali, odjedno ni ali latentno prisutan anihejski pogled na
vi pogac!ate u srce, nite i dobro, s svet koji verovatno g da bude pravj iz
sreean, kaie: to lepo. arhitektura. vor njegovog .dijalektikog" naina razislja
uetnost. kuca praktjcna. Hvala, js nja. Prj t isli na tu stalno prisutnu igru
to tako hvala jnzenjerja zeleznjce telefon suprotnosti - kontraste jzedu punog pra
skjh kopanjja. Niste dirnuli u srce. Ali zi znog, svetla i t, Apolona i Meduze - koja
dovi se uzdizu ka nebu u takvo poretku da prozia njegovu arhjtekturu 1 ogleda se u na
to uzbuduje. s vase pobude. ste inu razisljanja u vecini njegovih teorijskih
agi, surovi, ljupki ili ozijni. Vas kaen to tekstova.
govori. Vezujete za ovo esto i Le Korzije roden 1887. godine u gra
gledaju. Q gledaju nesto sto jskazuje du asovnika So de Fonu, u svajcarsko de
neku isao. Misao koja zrai bez rei zvuko lu Jura, ijzu francuske granice. Medu prvi
va, jedino z povezani jzec!u sebe. slikaa njegove ladosti svakako se nalazi
prjze su takve da se svetlostj jasno sljka tog izrazito racionalnog planiranja jndu
razlikuju. Ti odnosi neaju veze sa n oba strijskog grada, koji obnovljen posle pozara
vezno prakticnj ili deskriptivni. Oni su ate dvadesetak godina pre njegovog rodenja.
matika tvorevina naseg duha. Oni predstavlja Skolujuci se za djzajnera-gravera u lokalnoj
ju jezjk arhjtekture. Sa rtvim aterjjalo na skolj za uetnost zanatstvo, Sarl Eduar Za
osnovu vjse ili n utilitarnog prograa, kojj nere (Charles Edouard Jeanneret) (kako se
vi prevazilazjte, uspostavilj ste sklad koji tada jos zvao) ukljujo se u poslednje faze
uzbudio. arhitektura. pokreta Arts and Crafts. Njegova prva kuca,
vila Fallet (Fale) (1905) jzgradena u secesjo
Le Corbusier nistiko stilu l kristalizacija svega sto
Vers une architecture, 1923. godjne naucio od svog ucjtelja Sarl L'Eplatenjea
( pravoj arhitekturj) (Charles L'Eplattenjer), dlrektora vjseg kursa
u skolj prjenjenlh uetnosti u So de Fonu.
Sredisnja i presudna uloga Le Korizjjea u L'Eplatenjeovo polazjste Oven Dzons
razvoju arhitekture 20. veka dovoljan razlog (Owen Jones) C:ija knjjga Gramatika orna
da brizljjvo istrazio njegov poetnj razvoj: menta jz 1856. godjne, pravj leksjkon dekora
fundaentalni znaaj njegovog podviga otkrjva tjvne uetnostj. L'Eplatenje zeleo da osnu
se jasno kada se posatra naspra krajnje je doacu skolu prjenjene uetnosti gra
razliitih i snainih utjcaja kojia jzlozen devinarstva za podrucje Jura i, ugledu
deset godjna jzedu svoje prve kuce, koju Dzonsa, poducavao svoje dake izvodenju
kao osanaestogodjsnjak jzgradio u So de ornaenata iz neposredne prirodne okoline.
Fonu (La Chaux-de-Fonds) 1905, poslednjih Vjla Fallet skolskj prjer koriSenja tradjci
radova realjzovanjh u jsto gradu 1916., godj onalnog gradevinskog tipa ornaentacjje:
nu dana pre odlaska u Parjz. Pre svega treba njen oijk zapravo varijacjja zgrada ajura,

- napoena redaktora na str. 377. 149

gradejh od drveta kamea podrucju Ju z u tehjci armjraog t, prestoica
ra, dekoratjvj elemetj su projzaslj jz flore mu pruzjla sasu da posecuje muzeje, ii
faue tjh krajeva. oteke predavaja, prosjrj svoje zv
Uprkos djvljeju koje osecao prema Ove fracuske klasjce kulture. Druzeci se sa Pere
u Dzosu, budjmpestaski dak L'Eplateje om, Le Korizije , veliko L'Eplatejeovo
jpak smatrao kulturim sredjstem Evrope. ezadovoljstvo, shvatjo da armirai t
Stoga zeleo da jegov ajdarovjtjjj ucejk (Mton arme) materjjal buducnostj. Pored je
studjra u tom gradu kod Jozefa Hofmaa. Ta gove prjfagodljjve moolite prjrode, trajostj
ko Le Korblzjje u s 1907. godie otisao ekoomicosti, betosku ko
u . Bio srdaco prjmlje, ali kako jzgle strukcjju kao sredstvo koje razresiti dugo
da, odblo posao kojj mu i ud, godjsju protjvurecost kostruktjve autetjc
tjme t vec klasjcjstjkog Jugedstila. u ostj gotjke humajstjckih vredostj klasjce
svakom slucaju, crtezi jzradei u Becu za kuce forme.
koje 1909. izgradjtj u La Chaux-de-Fods Ucjak tako razfjcjtjh iskustava aslucuje se
pokazuju zi tragove Hofmaovog u projektu koji 1909. godie povratku u La
uticaja. oigleda odojost prema Juged Chaux-de-Fods jzradio za svoju skolu.
stilu, kojj vec bio zalasku, jos zgrada, o(:jgledo zamisljea u armjraom t
vjse posle susreta sa Garijeom u Liou, u, sadZala trj stepeasto polozea kruga
u zimu 1907. godje, upravo u vreme kada umetjckjh studjja od kojjh svakj jma zaseban
Garije prosjrjo svoj projekat za Cite ldustriel vrt, smestej su oko zajedjckog sredjsjeg
le lz 1904. godje. Le Korizijeove simpatjje za prostora atkrjveog pjramjdalim staklejm kro
utopjjski socjjaljzam jteres za tjpolosko - sto vom. Ova slooda prjmea forme kartuzjjanske
reci klasico u prjstupu arhitekturi poticu e celije sa m ukljucjvajem zajedjstva, ila
sumjjvo iz vremea tog susreta, kojem pjse: prvj prjmer u kome Le Korizije rejterpre
" covek z da mv radaje tjrao d opste prjhvace tjp, kako i ga prjla
v arhitekture uslovljeo drustvejm feome godjo programu potpuo ovog karaktera.
ima. Njegovi plaovj su dokaz velike sposob kve tipoloske trasformacjje sa prjpadajucim
ostj. Q su plod stogodjsjeg razvoja fracu prostorjm jdeoloskim referecama posta6e sa
ske arhjtekture." stavj deo jegovog rada. Kako takva
Godia 1907. moze se smatratj prekreti sitetjcka procedura ecista vec svojoj defji
com u zivotu Le Korblzjjea: te godje susreo , jegovi radovj su eizbezo optere6ei refe
Garjjea posetjo kartuzjjaskj maastir Ema u recama veceg broja razlj(;jtih predhodjka jsto
Toskaj, sto presudo utjcalo jegov da vremeo. Uprkos svemu tome taj proces katka
lji razvoj. U Emj prvj put doziveo pravu "ko da mogao da bude esvesta, alj umet1cka
muu" koja kasjje postati socio-fjzjckj mo skola se moze smatratj u jedakoj meri asled
del svjh jegovih jterpretacjja utopjjskjh socjja m Godeove Familjstere'0 jz 1856. godie i
fjstjckjh jdeja koje delom asledjo od L'Epla lterpretacijom Eme. U svakom slucaju, Ema se
tejea, delom od Garjjea. s u tom utisula u Le Korzijeovu mastu kao traja sli
kartuzijaskom maastjru pjsati kao jstjtucjjj ka sklada kojj 6 uvek i v bezbroj puta
koja "ostvaruje autetjce ljudske tezje: tjsju, jterpretjratj - prvi put u vecjm dimezjjama u
samoeu, ali jstovremeo i svakodevj medu projektu .lmmeue-Villa" visesprata porodjca
ljudski kotakt." zgrada (1922), zatjm, jdirekto, u brojim ti
Godie 1908. Le Korizjje se hooraro za povjma stambeih okova koje tokom sledecjh
poslio kod Ogista Perea kojj se upravo prosla deset godia projektuje u svojjm hjpotetickjm
vjo "prjpjtomljeju" armjraobetoske ko gradskim plaovima.
strukcjje u stambeoj zgradj u Rue Frakli Godie 1910. Le Korzije otisao u Ne
(1904). Cetrnaest mesecj provedejh u Parjzu macku da i prosirio svoja z tehici ar
ofjkovali su u zjvotu radu Le Korizjjea sa miraog t, alj za vreme tog boravka
svjm v poglede. Qsjm stjcaja osovjh umeticka skola u La Chaux-de-Fods-u zatra-

150 00
- napomena redaktora na str. .
zila da prouci situaciju u dekoativim umet ga g sto aucio do tada. ,
ostima. zadatak, kome apisao i kji svega, st asimilacija stg potecija
gu, doveo ga u dodi sa vodecim licostima la Eeikovog sistema koja mu omogucava da
Deutsche Wekbuda, u prvom edu sa t kostuktivi skelet postavi stilisticke ele
sm i ih Teseovim - dvojicom mete koji poticu od Hofmaa, i Tese
umetika cijj se utjcaj sZ oseca u njegova ova. Tu pisuta i dd erotska evoka
dva sledeca d u La Chaux-de-Fods-u: vjli cija haema, zbog cega zgada doila aziv
Z (1912) i ioskopu Skala (1916). .Villa Turque". lstovemeo, Le Koizijeu to
Qsjm toga, u kotaktu sa Wekbudom upo prva pilika za pojektovaje askose kuce,
zao dostjguca jzejestva moderne j palate. lzmea uskih i sirokih kila simetrica
dustije: bodove, automoile v, koji osova ogaizacije dali su vili Schwob izazito
itj tema jegovog polemjckog eseja Des Yeux paladijaski karakter. Slice klasice kootacije
qui ne voient pas (Q koje vjde). m mogu da se aslute u tekstu koji pati
godje, posto v pet mesecj u Beeso objavljivaje u casopisu L 'Esprit Nouveau (No
vom btou, gde bez sumnje, upozao Mjs vi Duh) 1921. godie, gde Zilije Karo pise:
v d Roa, vraca se u La Chaux-de-Fods
da i peuzeo mesto astavjka koje mu udj Le Koblzije m da esi osetljiv pro
L'Eplateije. povatka u Svajcasku uputjo em koji se javlja u stvaaju "ciste" ahitektu
se duze putovaje Balkaom i Malom Azi e, kakva se pretpostavlja u projektu u kome
jom, se od tog doba u jegovom adu ose su mase imi geometijski i, kvadat i
ca piguse, ali sZ utjcaj otomaske arhi krug. Takvo razmisljaje i gadeju kuca et
tekture. tome svedoj i jegov liski opis tog ko ispobavao, osim u veme reesase.
putovaja, Voyage d'Orient (Putovaje Ori
jet) iz 191. godie. Le Korizije ovde prvi put koristi ..egu
ih pet godia, od 1916., pesudo su uti lacioe liije", to klasicno sedstvo kotrole d
cale ojjetaciju jegove buduce pariske ka propocijama procelja, sto se vidi, im,
ijere. Le Koizije defiitivo askida sa pozoima postavljeim u skladu sa zlatim
L'Eplatejeom, ali istovemeo odbacuje i pesekom. Tokom sledecih godia tema .kuce
Fk Lojd Rajta, cija dela upozao k palate" ostvaea u delima Le Korizijea
Vasmutovjh jzdaja iz 1910-1911. godie, dva odvojea ivoa, sa srodim, ali azlicitim
tako ostaje tv za mogucosti koje puza socio-kulturnim kootacijama. Prvi ivo slo
racioalizovaa poizvodja od armiaog t bodostojeca idividuala gadaska vila paJa
. Godie 1911 . osiva sopstvej iro u dijaskog porekla, koju tumace primeri jegovih
La Chaux-de-Fods-u, bavecj se jskljuivo ar majstoski oJjkovaih kuca sa k 1920-ih
miranim betonom. godia. Dugi ivo kolektiva stambea
U saadji sa svajcaskim izm Maks zgada zamisljea kao baroka palata, koja
di ( du Bojs), pijateljem iz detijstva, svojom "uvueeom" osovom mogla da podse
razvio 1915. godie dve ideje koje su odlu ca ideoloske kootacije falasteija.
cujuce uticale jegov azvoj 1920-jh godi Ubzo posto se peselio u Paiz oktoba
a. su iterpetacija Eeikove kostrukcije 1916. godie, kako i tamo otvorio iro, Le
"is Dom-lo, osovu koje pojek Koizije imao secu sto ga Ogist
tovao veciu svojjh zgada do 1935., i "Villes upozao sa slikaom Amedeo Ozafaom (Am
Pilotis", gad projektova u potpuosti stu edee Ozefat), sa kojim zi sveobu
bovima. i uzdigute ulice ocigledo hvatu masinsku estetiku purizma. Puizam po
pojzJazi iz .Rue Future" z (Euge lazj od eoplatoisticke filozofije, sjreci
d) iz 1910. godie. diskus tako da moze da se pimei sve
R karijea Le Koizijea u La Chaux-de oblike plasticog izazavaja - od saloskog
Fods-u dostize svoj maksimum 1916. godie, slikastva do idustijskog dizaja i ahitektue.
gadjom vile Schwob, izvaede siteze sve- , i vise i m, opsta teoija civilizaci-

151
, koja uporno zahteva svesno prociscavanje
svih postojecih obrazaca. Purzam se protivi
svemu onom sto su Le Korblzije i Ozanfan
smatrali neopravdanim kublstickim deformacija
ma u slikarstvu (vidi njihovu zajednicku polemi
ku pod naslovom Apres / Cublsme (Posle ku
izma) 1918. godine), zivo se zalaze za
.evoluciono" savrsenstvo, recimo .n!" na
mestaj od savijenog drveta ili standardna opre
ma za stolove u kafani. Prva potpuna formula
cija te estetike objavljena u eseju .Le Puri
sme" 1920. godie, u cetvrtom broju casopisa
L 'Esprit Nouveau, knjizevoj i umetickoj reviji
koju Le Korizije, zajedno sa pesikom Pol
Dermeom uredivao sve do 1925. godine. Naj
plodnije razdoje te saradje zapocelo , bez
sumje, nastakom dela Vers une architecture
( pravoj arhitekturi), koje , pre nego sto
objavljeno kao s knjiga 1923. godie,
izlazilo u nastavcima u casopisu L 'Esprit Nou
veau, pod dvostrukim pseudonimom Le Kori
zije-Sojije (Saugnier).
Ovaj tekst, zaslugom Le Korblzijea obja
vlje kao knjiga, objasnjava konceptualnu dvo
strukost prema kojoj se kretati njegovi rado
vi: s jedne strae neophodnost zadovoljenja
funkcionalnih zahteva empirijskim oikom, sa
druge nagon za koriscenjem apstraktnih eleme
nata da i se delovalo cula i hranio um.
dijalektico shvataje oika, izeto u tekstu
pod aslovom .,EstMtique et architecture de
l'ingenieur" (Estetika i arhitektura izejera) ilu
strovano primerima ajnapredijih izejer
skih ostvarenja - Ajfelovim vijaduktom Garablt
(1884) i fabrickim kompleksom FIJAT E>akomo
Mate Trukoa (1915-1921).
Drugi vid izejerske estetike - industrij
ski dizajn - predstavlje brodovima, auto
mobilima i avionima, kojima se govori u
posebim podgrupama, pod zajedickim na
zivom .Oci koje ne vide". Treci deo vraca ci
taoca atitezi: klasicoj arhitekturi, naime lu
cidoj poeziji atiskog Akropolja, koja
vrednovana u pretposledjem poglavlju pod
azivom .Architecture, pure creation de l'e
sprit" (Arhitektura, cista kreacija duha). Le
Korzije se toliko odusevio savrseom preci
zoscu inzejerstva da profile Parteona
proglasio aalogijom profila koje izraduju
152
alate masie. Pisao : . ovaj mehai
zam plastike ostvare u mermeru sa tac
oscu, sa kojom smo aucili da se sluzimo
upotrejavajuci masie. Utisak ogoljenog i
uglacaog celika".
Tokom prvih pet godina itenzive aktivno
sti u Parizu, pisuci i slikajuci svakog slobodnog
trenutka, Le Korizije zaradivao za zivot kao
upravnik u fabricj opeke i gradevinskog materi
jala u Alfortvjlle-u. posao napustio 1922.
otvorivsj iro sa svojim bratancem Pjer Zanere
om, sa kojjm radio zajedo sve do pocetka
drugog svetskog rata. Medu prve radove tog
blroa ubraja se usavrsavanje .konstrukcione
jdeje, kojom da se bavj jos pocetkom
prvog svetskog rata sa Di Boaom - 1m Ku
ca "Maiso Dom-lo" i "Ville Pjlotis".
Prototip Dom-lo mogao , ocigledno, da
se jterpretira razjm jvojma. , s
jedne strae, aprosto tehnicko projzvodo
sredstvo, sa druge strae jgra recj u nazivu
m-l", kojj patetjra kao idustrijsko
ime, obelezava jzgradju kuca koje su stan
dardjzovae poput domia. jgra reci popri
ma punocu vjseznace dosetke, slobodo
stojecj stubovi izgledaju u osnovi kao tacke
domino kockama, uzorak rasporeda sku
ovih zgrada u cik-cak lijjj podseca
redak domino kocki u jgrj. Qsjm toga, sime
tricnim smestajem ova shema podseca ti
pjcnu osovu barokne palate ili Furjjeov falan
sterjj, odosno .oulevard redanst" (na
zupcaj bulevar) z Enara jz 1903. godine.
U svojoj .rue redents" (1920) Le Korblzjje
uspeso spojio ideju falasterjja sa polemj
kom .antjkoridorskoj uljci". lstovremeo on
shvata Dom-lo kao opremu, koja svom
oijku i nacinu motaze analogna tipicnom
projzvodu jndustrjjskog djzaja. Takve ele
mete Le Korblzjje azjva objets-types (tip
skim objektima), ciji su obljci prociscej zado
voljavajem tjpicjh potreba. U " pravoj ar
hitekturi" Le Korzije pisao:
.Ako iscupamo jz srca razuma neprome
n pojmove kuci ako razmatramo to pi
tanje sa kriticke i objektive tacke gledjsta,
doci cemo do .Kuce-masine", serijske kuce,
dostupe svakom, zdrave euporedjvo vise
 -- ----------.

,-
-

Ll.
-- -:;:--_ - .:.-_:-::-
.:...
--:-
:__
-::: -..:-- - --..._
------=:_:_
-- --- ----- --- -------

132, 133. Le Korblzije, Kuea Dom--lno, 1915. Dole:

konst rukcija osnovne jedinice "Dom-lno", gore: per
spektiva 1 polozajni plan moguceg grupisanja jedinica.

od rajjjh ( moralo, takode) lepe kao sto

lep alat kojjm radjmo i jstrumetj kojjma se
sluzjmo."

Fabrjka avioa Voisi (Voaze) pokusala

da se posle rata r fracusko stambe
o tZiste proizvodom lijjom motazih drve
ih kuca, sto Le Korzije odusevljeo po
zdravjo u drugom broju svog casopisa L 'Esprit
nouveau. Alj jstovremeo uvideo da ta
kva proizvodja moze da se ostvarj jedio u
fabrickjm uslovima, sa dobro uvezbaim, viso
ko specjjalizovajm strucjacima, to vrlo
redak slucaj u gradevjskoj jdustriji. ogra
iceje otvoreo prizao u svojoj s
"
Dom-lo", koja tako projektovaa da mogu
da jzvedu, osjm u spoljjoj obradj i celicjm
pojacajima, eskolovai radjcj. Vec 1919.
godie on usvojio takav "kolazi" naci ko
strukcjje, predlazucj da se talasaste azesto
cementne ploee upotrebe kao jzgujea oplata
za betoski zasvoden krov jegove .s
rjstj Enekovu kostrukciju da konstruisao
jzduze cetvrtasti volume, sa d strae
otvore, izak tradjcionalnjm megaronskjm ob
licima Sredozemlja. Uutar tog osovog tjpa -
kojj projektova u dve verzjje - Le Korzije
prvj put projektuje svoj karakteristii dvoeta
znj dnevnj boravak, dopujen spavacom so
bom galeriji i deeijjm spavacjm sobama na
krovu. Osim sto su jegovi izvori u grckom lo
kalom graditeljstvu, jzgleda da ovaj tjp, pr
vi put stvore 1920., potiCe jz jedne radnjcke
kafae u Parjzu, u Rue de l, gde
Le Korizjje svakodevo rucao sa svojim bra
tacem. Presek osovnj raspored Maiso Cj
trohan preuzeti su iz tog malog restorana: ..Po

onol". jedostavljeo osvetljeje: jedan otvor sva

Godje 1922. i .s Dom-lo" i .Villes
Pilotis" usavrsavaju se dalje kao "Maiso Citro
ha .Ville Contemporaie" (Savremei grad) -
projektj kojj su te godie izlozei ..Salon
d'Automne" (s Salon). Ovaj drugi projekat
proizlazi, bar jedjm delom, djrekto iz Eardo
ve Rue Future iz 1910. godje, u prvom ko-
kom kraju; dva s zjda; odozgo ra
va krov; prava kutjja koja moze da se koristj
kao kuca".
Maiso (Kuca) Citroha, podiguta pilo
tis-ima (mocni stubovj - piloi) aticipira Les 5
Points d'une architecture nouvelle (Pet tacaka
d v arhjtekture}, koje Le Korzije

153

134. Le Korblzjje, Kuca Cjtrohan, 1920., perspektjva,
osnova prjze mlja sprata.
135. Le Korblzjje naselje Pesak kod Bordoa, 1926;
,
fotografija snlmljena na dan otvaranja.
136. Gropjjus (levo), gda Gropjjus Le Korblzjje
jednoj parjskoj kafanj_
kraju formulisao 1926. godjne, ali jedva da
bjla prjmenljjva za esto drugo osim za ,.prj
gradsku" jzgradju. ubrzo jedu u
verzjju da koristj u tu svrhu za vrta aselja,
koja 1926. godje gradj u Lijezu Pesaku. Me
du 130 kuca armjraobetoske konstrukcije iz
gradejh u Pesaku za jdustrijalca Frizesa
preovladao tip takozvae .oakoderske"
d, koja ustvari komblacjja s Cj
troha "leda-o-leda" jedijca projektovaih jste
godjne za ,.grad" Audjcourt (Odekur). Prava
verzjja tjpa Cjtohan ostvarena , medutjm, tek
u Le Korblzjjeovom radu za stutgartsko naselje
Vajsehof 1927. godie. Pesak , kao sto
pokazuje mesavja korjscenjh ljpova d,
kulmiacija jegovih uh st pocet
kom 1920-ih godina da uvede u fabricku proiz
vodju svoje razlicjte projekte stadardizova
og staovaja. lme ,.Cjtroha" ilo g reci
u pozatog proizvoclaca automoblla, ko
ja trebalo da ukaze to da kuca moze da
se stadardizuje kao i automoI. U Pesaku
pokazao prvo svesno uklapaje puristickih ko
loristicih pomicaja u arhitekturi. Evo sta
arhitekta tada primetio:
,.Gradiliste u Pesaku vrlo suvo. Sive be
toske kuce stvaraju epodosljivu zbljenu ma
su koja gusi. m omogucjtj da do
jemo prostor. Evo kako smo postjgli k t
reseja. Pojedia procelja su m
sjenom. Svetlo-plavim ultramariom postjgli
smo da izovi drugih kuca deluju uvuceo. Na
dalje, d zeleim proceljima pomesali smo
k delove sa liscem vrtova i drveca."
Za razliku od svojih evropskjh savremeika,
Gropijusa i Mis v der Roa, Le Korblzije na
stoji da razvije u kootacije svoje ahjtek
ture. U svojoj .Ville Cotemporaie" (Savreme
i grad) za tri miliona staovjka postigao
krajjj jzraz tog aspekta svog rada do 1922.
godine. Na taj projekat podjedako su delovali
rasterskj oakoderski gradovi u Sjedijenjm
Drzavama prikaz .krue grada" koji Bruno
Taut izneo u svojoj kjlzi Die Stadtkrone 1919.
godje. Le Korblzjje projektovao Ville Con
temporaie" kao elitisticki kapitalisticki grad ad
miistracjje i kotrole, sa vrtjm gradovjma za
 radnjke, kojj su, zajedno sa jndustrjjom, sme
stenj jza "sjgurnosne zone" zelenog pojasa ko
jj okruzuje grad.
Sam grad, ornamentjsan kao nekj jstocnjac
kj tepih, pruzao se na povrsini cetiri puta vecoj
od povrsine Menhetna, sastojao se od stam
benih okova visokjh deset do dvanaest spra
tova i dvadeset i cetiri poslovna tornja u sredi
stu, sa sezdeset spratova; oko njih se prostirao
pitoreskni park, koji poput tradicionalnog gla
cisa sluzio klasnom odvajanju urbane elite od
proletarijata u predgradima. Ti poslovni tornjevi
u oiku osnova - takozvani kartezijanski oa
koderi - podsecali su nazujenim profilom svo
jih planova na stepenaste oike kmerskih jij in
dijskih hramova, su ocjgledno zamisljeni da,
kao svetovni centri moci, zamene eligiozne
gradevine tadjcionalnog grada. tome da im
pripisan takav autoitet, svedoci njjhov sme
staj unuta gradske mreze, su postavljeni u
zlatnom peseku povsine gadskog plana, unu
ta dvostrukog kvadata celokupne gadske po
vrsine.
naravno nije promaklo komunistickim
novinama lmanite (L'Humanite), koje su
projekat proglasile eakcionarnim. Njihov zaklju
cak da Le Koblzije zagovara sen-simonovske
metode uprave i kontrole u potpunosti potvr
dila njegova knjiga Urbanisme (Urbanizam),
objavljena 1925. godine, u kojoj na posled
njoj sllci prikazan Luj XIV kako nadgleda iz
gradnju .lnvalida". svemu sudeci i sam Le
Korblzije se osecao nelagodno zbog te ilustra
cije, ispod nje stavio citaocu napomenu
da slika nikako ne treba da se shvati kao po
drska fancuskoj fasistickoj partjji Action Fan
caise (Fancuska akcjja).
"Ville Contemporaine" bila isto tako jdeo
loski nastojena u detaljima oganizacije stam
benog poducja. Ono se sastoji iz dva razlicita
. prototjpa blokova - ivicnog bloka .uvucene" ilj
.nazupcane" formacije, svaki predstavlja za
sebnu koncepcjju grada. Prvi prototip jos
uvek veran koncepcjjj grada " u zjdinama" (sa
ulicama), drugi nagovestava " otvoreni grad"
bez zidova, vjzjju koju konacno da ostvari u
"Vjlle Radieuse" (Ozaeni gad), gusto zbjjenom
gadu uzdignutom iznad tla, na kome se prostj
re jedinstvni park. vizija implicitno sadrzi i
137. Le Korblzije 1 Zanere, predlog za Pariz, nazvan
Plan Voazen, 1925. Ruka pokazuje prema novom
poslovnom sredistu grada.
anti-ulicni koncept, koja konacno doci na vi
delo u Le Korizijeovom eseju uljcj (1929},
koji napjsao za sindjkalni casopis L 'lntrasige
ant (Nepopustljjv).
d ,.osnovnih zadovoljstava" sunca i ze
lenila, otvorenj gad treba da omogucj vecu
poketljivost, u skladu sa Le Kobizjjeovim
preduzetnim aforizmom: "Grad stvoren bzi
nu, jeste grad stvoren za uspeh". to i deo
retoike kojom n njegov predlog za
z "Pian Voazen" jz 1925. godine - jedno
paadoksalno shvatanje da bi automobjl, kojj
zapravo zi veljkj grad, mogao da posluzi
kao instrument za njegovo spasavanje. Upkos
fjnanjjskoj podsci, automobilsko-avionskj kartel
Voisin, i bez sumnje duboko svestan da iz
ekonomskih i politickih azloga nije moguce po
red lle de la Cite podici ogromne krstaste tor
njeve.
Najveci najtrajnijj doprinos "Ville Contempo
aine" njegova jedjnjca " lmmeueble Vjlla",
adaptacija Maison Cjtrohan u opsti tip stana u
visokim, gusto naseljenim objektjma. jedjni
ce, naslagane u sest dvostrukih nivoa, sadZa
vale su terase sa vrtovima, jedan za svakj
dupleks, sto resenje koje se i danas smatra
jednjm od malobrojnih prihvatljivih resenja za
porodicne stanove u visokim zgradama. U tako
zvanim "celjjskim" ivicnjm blokovima "Ville Con
temporajne" takvi dupleksi, sa terasama, otvara
li su se u prizemlju, prema omedenom pravou
gaonom ozelenjenom prostoru, na kome su se
nalazili zajednjcki objekti za ekreaciju. do-
155

datni zajednicki prostor unutar loka i na perife
riji ove zone, i hotelske usluge predvidene za
sve stanove, smestaju ovaj predlog negde izme
du gradanskog stambenog loka i socijalistickog
' nom opremom pariskih parkova od livenog gvo
kolektivnog stanovanja (uporedi sa falansterijom
i Borijeovim Aerodromes). Stambena jedinica
lmmeuie Villa bila konacno izvedena u svim
detaljima i izlozena kao prototip u oiku "Pavil
lon de L'Esprit Nouveau" sagradenog za "Expo
sition des Arts Decoratifs", izlozbu dekorativne
umetnosti u Parizu 1925. godine. Na.Zalost, nje
govi uzastopni pokusaji da tu jedinicu proda na
156
138. Le Korblzije Zanere, Savremenj grad (Vil/e
Contemporaine), 1922. Celijskj jvjcnj k slozen od
jedjnica lmmeue Vjlla.
139. Le Korblzjje, Pavjljon Novog Duha (Pavillon de
L'Esprit Nouveau), Expositjon des Arts Decoratjfs,
Parjz, 1925. Pavjljon namesten sa objets-types
purjstickim slikama Lezea 1 Le Korblzijea.
tZistu, kao privatnu "maisonette" u gradu ili slo
odnostojecu vilu u predgradu, ostali su bez
uspeha. ,Pavillon de L'Esprit Nouveau" sa.Zi
manje puristickog senziblliteta: dok svojim
mogucnostima slican masini, urban impli
kacijama, projektovan direklno za masov
nu proizvodnju i gustu naseljenost, opremljen
u skladu sa puristickim postavkama objets
types: engleskim klupskim naslonjacama, name
stajem "onet" od savijenog drveta i standard
zda, objets-taeaux-ima i juZo-americkom gm
carijom. vesto uravnotezeni skup folklomih
elemenata, zanatskih predmeta 1 industrijskih
proizvoda, u kome ilo nesto od duha Adolfa
Losa, izlozen pod patronatom Ministarstva za
umetnost, kao polemicki gest usmeren protiv
pokreta Art Deco.

142. Le Korblzije i Z anere, vila SaVOJ u Poasiju,
1929-1931 Viseci vrt" prvom sp ratu
. .
zamenjuje periferijskom rasprsenoscu dozivlja
ja. RaSlanjeni delovj centralnog fokusa pretva
raju se zapravo u njz obodno rasprsenih jte
resa krajjjm tackama osnove.
Pored frontalnih povrsjna, purjstjckj poloze
njh u prostoru, pojgravanja doslovnom pro
vidnom prozjrnoscu, kako uocavaju Rou Ro
bert Sluckj (Siutzky), Gars znacajan i zbog
toga sto resava proem kojj postavio jos
Los: kako da se spoji ugodnost neformalnost
osnove iz stila Arts and Crafts sa strogim geo
metrijskim - takoreci neoklasjcnim - m, pejzaZ kao stvoren za zivot u prirodi. Sa visine
kako da se pomiri privatnj prostor savremenog
komfora sa javnom fasadom arhjtektonskih
obelezja. sto pokazuju Cetiri kompozicije
iz 1929. godine, vila u Garsu u tom uspela,
i to sa elegancijom koja nedostaje Losu, pomo
cu premestanja, zahvaljujuci bas jzumu slobod
ne osnove. Tim otcepljenjem, da tako kazem,
odvaja se slobodna fasada, cela unutrasnjost
odmie se od javnog procelja.
Ako Gars uporedujemo sa vilom "Malcon
tenta", tada vilu Savoj, kako istice Rou, moze
mo da uporedimo sa Paladijevom vilom Roton
da. Gotovo kvadratna osnova Savoje, njeno
eliptino prizemlje i rampa u sredini mogu da
se shvate kao kompleksna metafora centraljzo-
158
1
143. Le K orblzije skica celiri kompozicije iz 1929.
,
(1) Kuca La Ros. (2) vila u Garsu, () naselje Vaj
senhof u Stutgartu, (4) vila Savoj.
vane. dvoosne osnove Rotonde. Ali tu prestaje
svaka slicnost, Paladjo tezi ka centralizaciji,
dok Le Korblzije, unutar kvadrata, koji sam
sei nametnuo. dokazuje spiralna svojstva asi
metrije, rotacije i periferne rasprsenosti. U knji
zi Precisions sur un etat present de l'architec
ture et de l'urbanisme (1930) (Dopunska tuma
enja sadasnjem stanju arhjtekture urbanj
zma) Le Korizije jasno otkriva klasinu susti
nu vile Savoj:
"Stanari ovde dolaze zato sto taj rustini
tog jardin suspendu (viseceg vrta) i sa cetirl stra
ne kroz trake prozora (fenetres en longeur) pro
stire se pogled pejzZ. Njihov porodini
zivot okruzen pravim Vergilijevim snom".
Sa vilom Savoj stizemo do poslednjeg cr
teza unutar "Cetiri kompozicije" Le Korblzijea
iz 1929. godine. Prva Maison La Ros
(1923), koju 1929. godine prikazao kao pu
risticku verziju L - osnove u stilu gotickog
preporoda genre plutot facile, pittoresque,
-
mouvements (laksi oik rada, zivopisno, po
krenuto). Druga jma oik idealne prizme,
treca i etvrta (naselje Vajsenhof u Stutgartu
i vila Savoj) su alternativne strategije za izmi-
renje prve dve, s tjm da prva profjnjeno
prozjmanje prvog drugog, poslednja za
tvara prvo u prjzmu.
Le Korizjje Pjer Zanere su ucestvovalj na
konkursu za sedjste Ljge naroda u Zenevj (So
cjete des Natjons ili SdN) 1927. godjne to
njjhov prvi projekat za veliku javnu zgradu. Do
tada njjhova paznja ila usredsredena uglav
nom na kucu jednostavni oik prizme, tada
su se suocjJj sa nemjnovnom slozenoscu "pala
te" kao tjpa. Konkurs predvjdeo dve zgrade,
jednu sa sekretarjjat, drugu za skuptjnu. Ta
kav dvojnj program naveo arhjtekte da usvo
je elementarjstj(:kj pristup projektu: prvo su od
redjJj sastavne elemente, zatjm su od njih
zacrtalj nekoliko alternatjvnih rasporeda. Tako
prosjrenj elementarjzam praktjkovao na pre
lazu vekova umetnjk ZjJjjen Gjade u manjru
Beaux-Art-a, Le Korizije ga preuzeo pre
ko njegovih ucenika Garnjjea Perea. prj
stup prjmenjjvao nacelno u radu sa velikjm
kompleksjma, cemu svedoce prjpremne stu
djje za njegov projekal Palale Sovjela jz 1931.
godjne. Tu nalazjmo osam allernatjvnjh djspo
zjcjja, jspod kojjh slojj napomena: "razne faze
projekta, u kojjma se vjde pojedjnj organj, za
sebno oijkovanj, jedan pored drugog, kako re
dom zauzjmaju naspramna mesta, slo konacno
dovodj do sintetjckog resenja". Sljcnu napome
nu nalazimo kao dodatak alternativnoj shemj
projekta za SdN, koju Le Korizjje objavjo u
svom delu Une Majson, Un Palajs (Jedna ku
ca, Jedna palata) (1928). lspod sjmetrjcnog
144. Le Korblzije i Zanere, projekat zgrade Lige na
roda u Zenevi, 1927. (uporedi sa predlogom .
i Vitvera, sl. 114).
rasporeda (ocigledno mnogo racjonalnjjeg sa
stanovjta jzvodenja) pjse: ..alternatjvnj predlog
u kome se korjste jstj elementj kompozjcjje".
Konacno usvojjo asjmetricnj raspored u ko
me moze da se naslutj konfljkt jzmedu logjke
kretanja u sjmelrjcnom resenju i klasjcne sklo
nostj aksjjalnom prjstupu reprezentatjvnom pro
elju zgrade.
Projekat za SdN vrhunac, ali i kritjcna
tacka Le Korizijeove pocelne karjjere: trenutak
uspeha obezvreden (ako mu mozemo vero
vatj) djskvaljfjkacijom, koja usledila zato sto
svoj rad nije podneo u odgovarajucem grafic
kom mediju. kulminacija njegovog purj
stjckog razdoja, se praktjcno podudara sa
pojavom prvjh figurativnjh elemenata u njego
vom sljkarstvu onoga sto on kasnjje na
zvati objets reaction poetique, slobodno pre
vedeno kao "objekal kojj jzaziva poeticne emo
cjje". Od tada nadalje, njegovo sljkarstvo po
staje sve organskjje fjguratjvnjje, njegova
arhjtektura, barem ona na njvou javnjh zgrada,
sve sjmetrjcnjja. Gledajuci iz danasnje perspek
tive, njegov rad za Ljgu naroda i vododel
njca, tacka razdvajanja, ne samo njegovog
sopstvenog rada, nego u odnosjma njega
medunarodnog modernog pokreta, posebno ka
da podrscj levo orjjent1sanjh. Konstruk
tjvistjcke crte njegovog predloga za Ligu naro
da, slobodno plutajuca simetrjja i tehnicke jno
vacije tog projekta, sekretarjjat pilotis (koji
osnovj podseca na Wolkenbgel Lisickog), me
hanjzovan sistem za odrzavanje cistoee, klima-
Slika 145. Le Korb1Zije i Z anere, projekat Palate So
vjeta u Moskvi, 1931. Prikazane su cetiri alternativ
na resenja u kojima se koriste isti elemen.
tizovaa dvoraa skupstie (koja akusticki
profilisaa, ozvucea i bogato osvetljea), mo
gli su 1927.godie da izazovu odusevljeu po
drsku samo mladih, bez obzira ideolosku
pripadost. Ali eporeciva moumetalost -
koja izrazea oogom od kamea i hijerar
hijskim sistemom ulaza sa sedmoro vrata, kroz
koje odredee kategorije korisika ulaze prema
svojim mestima u auditorijumu - ipak izaziva iz
veso ideolosko vr. ka omogucava ogromnu projzvodju, arhitektu
Le Korzijeova tezja da razresi podvoje
ost izmedu izejerske estetike i arhitekture,
citat Le Korzije stavio na zaglavlje
svog eseja, dajucj z da njegov od
govor upuce i Mejeru i Tajgeu. Dalje nasta
vlja:
.Danasja avagarda Nova Objektivost
uistjla dve reci: Baukust (Arhitektura) i
Kust (Umetnost). Njjh su zamenile recj Bauen
(Gradjtj) 1 L (Ziveti) ... Daas kada tehnj
ra pre svega u m brodu, Monsjeur
s Mejer; u vodeju rata, oiku pera ili te

da poveze utilitarost i hijerarhiju mita, dovodi lefona nalazjmo arhjtekturu kao stvaralackj f
ga krajem 1920-ih godia u sukob sa funkcjo m kojl u skladu sa odredejm raspore
nalistjckjm socjjaljstjckjm projektatima. "Mun dom. Onaj ko odreduje raspored, taj odreduje
daeum" ( t Mondjale" kojj projektuje kompoziciju.''
1929. godjne za Zeevu, kao sredjste svetske
mjsli, jzazvao ostru reakcjju jegovog ce lste godine kada ga Tajge, Le
skog obozavaoca, levo orjjentisaog umetnjka i Korzije u svojoj knjizj Precisions priznaje da
kritjara Karel Tajgea. l Tajge reagovao emacka arhitektonska levica lose primila
na sadrzaj CitE-a. vec njegovu formu, .udaeum", ali to njje razlog da prome
s spjralj zjgurat njegovog "Musee ni svoj stav. i dalje tvrdi da su:
Modjal"-a. Tajge 1927. godje v podr
zao Le Korizjjea u sporu oko Ljge aroda, po "Projektovae zgrade strogo utilitare -
zjvajucj ostale ceske umetnjke da mu se prj s spiralni Musee Modjal koji tako zestoko
druze. Posle nepue dve godie on ga tako apadaju ... Planovj Cjte Mondjale-a daju tjm
zestoko , da Le Korizjje morao da se zgradama, koje su prave masjne, eku velican
r, sto u u svom eseju pod aslo stveost, u kojoj k svaku u zele da
vom "Odbrana arhjtekture", kojj s za adu arheoloske jnspiracije. Alj gledajucj jz
Tajgov asopjs Stavba. Tajge u svom apa moje perspektjve, ta harmoiost proizilazi jz
du cjtjrao tekst s Mejera, Bauen, jz 1928. g sasvjm drugajjeg, iz jedostavnog od
godjne: govora na dobro postavljen proem."

"Sve stvari svetu nastale su formulj: U svakom slucaju, njje mogao da pori
funkcjja puta ekoomjcnost, stoga to nisu e, jti poricao, da sjtuacjoni plan Cjte
umetnika dela; sva umetnost kompozicjja, i Modiale odreden mrezom traces regulateurs
zato t promeljjva za neku svrhu. Zivot sljcnjh oima koje koristio za kotrolu fasa
fukcjja i prema tome nije umetnost, ideja de vjle u Garsu - fasade koja doduse pod
kompoovanju doka l smesna cak i ma redeo km purjstjcke estetjke masjne, alj
ki. Ali kako projektovati plan grada ili osnovu u sustini njje manje klasjcna od tipskog objek
stana. li to takmiceje jli funkcjja? Umetost ta paladijaske osnove iz koje proizilazi njena
( zjvot?" struktura.

160