Zbornik-9 Preventivni Menadzment U Sportu Julijan Malacko PDF

Conference Proceedings 1
Alfa univerzitet
Fakultet za menadment u sportu
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije
Olimpijski komitet Srbije
ZBORNIK RADOVA 1
9. Meunarodna konferencija
MENADMENT U SPORTU
CONFERENCE PROCEEDINGS 1
9th International Conference
MANAGEMENT IN SPORT
1
Zbornik radova 1
Ureivaki odbor/Editing Committe:

prof. dr Dragan ivoti, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
prof. dr Violeta iljak, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
prof. dr Munir Tanovi, Fakultet za sport i telesni odgoj, Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina
prof. dr Gordana orevi, Alfa univerzitet, Beograd, Srbija
prof. dr Izet Rao, Fakultet za sport i telesni odgoj, Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina
prof. dr Bojanka Peneva, Sportska akademija, Sofija, Bugarska
prof. dr Rado Piot, University of Primorska, Koper, Slovenija
prof. dr Gino Strezovski, Fakultet za fiziku kulturu, Skoplje, Makedonija
prof. dr Sergey Tabakov, Russian State University of Physical Education, Sports i Tourism, Rusija
prof. dr Berislav Veki, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
prof. dr Sinia Jasni, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
prof. dr Predrag Niki, Alfa univerzitet, Beograd, Srbija
prof. dr Franja Fratri, Fakultet za usluni biznis, Univerzitet Educons, Novi sad
prof. dr Nicolae Ochiana, Physical Education and Sport Performance Dpt.
prof. dr Slaana Mijatovi, Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Univerzitet u Beogradu
doc. dr Vladan Babi, zamenik predsednika Saveta Alfa univerziteta
doc. dr Georgios Fragkiadakis, Hellenic Army Academy Athens
doc. dr Nickos Aggelioussis, Faculty of physical education and sport, Grka
doc. dr Dobrislav Vujovi, Fakultet za sport i fiziko vaspitanje, Niki, Univerzitet Crna Gora
doc. dr Vesna Habi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
doc. dr Branko Petkovi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
doc. dr Jovan Veselinovi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
doc. dr Danilo Ronevi, Alfa univerzitet
doc. dr Danilo Aimovi, Dravni univerzitet u Novom Pazaru
doc. dr Damir Ahmi, Fakultet sporta i tjelesnog odgoja, Univerzitet u Tuzli, Bosna i Hercegovina
M.Sc Aleksandra Perovi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Recezenti/Reviewers:
prof. dr Predrag Nemec
prof. dr Dragan Kokovi
prof. dr Slobodan ivkovi
prof. dr Zoran Miloevi
prof. dr Zvezdan Savi
Prireivai:
prof. dr Dragan ivoti
prof. dr Violeta iljak
prof. dr Predrag Nemec
Prevodilac
Doc. dr Melina Nikoli
Mlai urednik/assistant editor:

M. Sc Ivana Parina
Sekretarijat/ secretary board:

Dragana undi, Dragana Bradonji, Milica Radosavljevi
Izdava
Fakultet za menadment u sportu, Alfa univerzitet, Beograd, Palmira Toljatija 3
www.fms.rs
tampa i grafiki dizajn / Print & Graphic design

3D+, Beograd
Tira/copies: 100 primeraka
Zbornik radova sa Devete meunarodne konferencije Menadment u sportu tampa se uz

finansijsku podrku Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije
2
ALFA UNIVERZITET
ZBORNIK RADOVA 1
MENADMENT U SPORTU
MANAGEMENT IN SPORT
Dragan ivoti, Violeta iljak, Predrag Nemec

(priredili)
U Beogradu, 2013.
3
Zbornik radova 1

Prof. dr Dragan ivoti, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Prof. dr Violeta iljak, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Prof. dr Munir Tanovi, Fakultet za sport i telesni odgoj, Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina
Prof. dr Gordana orevi, Alfa univerzitet, Beograd, Srbija
Prof. dr Izet Rao, Fakultet za sport i telesni odgoj, Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina
Prof. dr Bojanka Peneva, Sportska akademija, Sofija, Bugarska
Prof. dr Rado Piot, University of Primorska, Koper, Slovenija
Prof. dr Gino Strezovski, Fakultet za fiziku kulturu, Skoplje, Makedonija
Prof. dr Sergey Tabakov, Russian State University of Physical Education, Sports i Tourism, Rusija
Prof. dr Berislav Veki, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Prof. dr Sinia Jasni, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Prof. dr Predrag Niki, Alfa univerzitet, Beograd, Srbija
Prof. dr Franja Fratri, Fakultet za usluni biznis, Univerzitet Educons, Novi sad
Prof. dr Nicolae Ochiana, Physical Education and Sport Performance Dpt.
Prof. dr Slaana Mijatovi, Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Univerzitet u Beogradu
Doc. dr Vladan Babi, zamenik predsednika Saveta Alfa univerziteta
Doc. dr Georgios Fragkiadakis, Hellenic Army Academy Athens
Doc. dr Nickos Aggelioussis, Faculty of physical education and sport, Grka
Doc. dr Dobrislav Vujovi, Fakultet za sport i fiziko vaspitanje, Niki, Univerzitet Crna Gora
Doc. dr Vesna Habi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Doc. dr Branko Petkovi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Doc. dr Jovan Veselinovi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Doc. dr Danilo Ronevi, Alfa univerzitet
Doc. dr Danilo Aimovi, Dravni univerzitet u Novom Pazaru
Doc. dr Damir Ahmi, Fakultet sporta i tjelesnog odgoja, Univerzitet u Tuzli, Bosna i Hercegovina
M. Sc Aleksandra Perovi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Prof. dr Predrag Nemec
Prof. dr Dragan Kokovi
Prof. dr Slobodan ivkovi
Prof. dr Zoran Miloevi
Prof. dr Zvezdan Savi
Prireivai:
Prof. dr Dragan ivoti
Prof. dr Violeta iljak
Prevodilac
Mlai urednik/assistant editor:

M. Sc Ivana Parina

Izdava
Fakultet za menadment u sportu, Alfa univerzitet, Beograd, Palmira Toljatija 3
www.fms.rs

3D+, Beograd

4
PREDGOVOR
Zbornik radova proistekao iz saoptenja koje su uesnici Devete konferencije sa

meunarodnim ueem, Menadment u sportu, podneli 24.05.2013. godine u Beogradu.
Konferenciji je prisustvovalo preko 150 uesnika i na njoj je saopteno vie od 80 radova

autora iz velikog broja zemalja (Jordan, Egipat, Italija, Grka, Makedonija, Hrvatska, Bosna i
Hercegovina, Crna Gora i Srbija) od kojih su odabrani radovi pripremljeni za tampu.
Organizator konferencije, Fakultet za menadment u sportu, nastojae da odri kontinuitet

konferencije i da i dalje okuplja veliki broj istraivaa iz oblasti sporta i menadmenta u sportu,
studenata menadmenta, studenata sa master i doktorskih studija, sportista i strunjaka kojima
je sport na neki nain ivotno opredeljenje i profesija.
Predsednik Organizacionog odbora

Prof. dr Dragan ivoti, dekan
Beograd, 2013. godine
5
Zbornik radova 1
6
SADRAJ
Predgovor ..................................................................................................................... 5
Sadraj .......................................................................................................................... 7
Julijan Malacko
Preventivni menadment u sportu
Preventive management in sport ........................................................................................11
Ranko Rajovi, Jelena Davidovi Raki, Dragica Gutalj
Ntc metod i znaaj fizike aktivnosti kod dece mlaeg uzrasta
Ntc method and the significance of physical activity (preschool period) ....................20
Damir Ahmi, Alija Biberovi, Devad Dibri, Nihad Selimovi, Amra Tuzovi
strateki i politiki put promovisanja fizikih aktivnosti u cilju poboljanja zdravlja i
promocije drutvenih dogaaja
Strategic and political way of promoting physical activity to improve health
and promote social events ...................................................................................................24
Haris Ali, Eldin Jelesijevi
Vizija savremenog fudbalskog treniranja
Vision of modern football training ....................................................................................30
Ivan Anastasovski, Joko Milenkovski, Lene Aleksovska Velikovska
Znaaj sporta i sportske aktivnosti u odrasloj dobi
Importance of sport and sport activities in adulthood ....................................................34
Osmo Bajri, Senad Bajri, Dobromir Bonacin
Procena moguih biomotorikih svojstava uenika uzrasta 7 godina za uspeh u
plivanju
Assessment of potential biomotoric characteristics of students aged 7 for success in
swimming ..............................................................................................................................39
Ismet Bainac, Devad Dibri, Alija Biberovi, Vlatko eparovi, Izudin Tanovi
Uticaj redovnog i programa vannastavnih aktivnosti na promene u nekim motorikim
i situaciono-motorikim sposobnostima uenika
The impact of the regular program and extra-curricular activities on changes
in certan motor skills ............................................................................................................45
Danijela Bonacin, Dobromir Bonacin
Relacije ekonomskih pokazatelja i indikatora iskoristivosti potencijala kod studenata
sveuilita
Relations of economic indicators and usefulness resources indicators with university
students ..................................................................................................................................52
Mateja Cvetkovi
Sponzorstva u sportu iz perspektive sponzora
Sponsoring in the sports from the sponsors perspecitve ................................................58
7
Zbornik radova 1
Marko osi, Mile Rajkovi

Specifinosti strategija sportskih klubova
Specifities of strategies of sports clubs ...............................................................................62
Sinia anarevi, iko Novi
Menadment sportskih objekata u odnosu na sadraj, kvalitet, vlasnitvo, lokaciju i
veliinu
Management of sports facilities to the content, quality, title, location and size ...........72
Dejan Dai
Kobrendiranje kompanija i sportista Sinergija uspeha
Co-branding of companies and sportsmen The synergy of success ...........................79
Sretenka Dugali, Maja Sobek
Znaaj franize za sportski biznis
Importance of sport franchise business ............................................................................89
Angel Dambazovski, Mitrika D. Stardelova, Predrag Nemec
Intenzivna primena kinezioloke medicine (fizioterapije) za oporavak u sportu u
sluajevima hroninog zamora, pretreniranosti i neurotinosti
Intensive application kinesiology medicine (physiotherapy) recovery in sport in cases
of chronic fatigue, overtraining and neuroticism ...........................................................105
Radovan Ili
Definicija i svrha ciljeva u sportu
Definition of goals and objectives in sport ......................................................................112
Dejan Ilin, Zoran Miloevi, Radenko Mati
Faktori uspenog menadmenta bezbednosti sportskog dogaaja
Factors of successful security management of sport events ..........................................120
Vinja Istrat, Predrag Nemec, Branko Petrevski, Miroslava Petrevska,
Ivana uki-Petrevska
Upravljanje ljudskim resursima u sportskoj organizaciji
Human resource management in a sport organization .................................................129
Ranko Marijanovi, Predovi Ivica, Marija Marijanovi, Ljubomir urai
Strategija upravljanja sportskim objektima
Strategy of sport facilities management ..........................................................................134
Svetlana Mihi
Kaizen menadment koncept savremenog drutva
Kaizen management concept of modern society ........................................................141
Marko Kimi Mili, Vladimir Obradovi
Fizika kultura u Starom Rimu
Physical education in Ancient Rome ...............................................................................152
Vladimir Obradovi, Marko Kimi Mili
Imid navijaa od devedesetih pa do danas
The image of fans from 90s untill today...........................................................................159
8
Natalija Ostoji
Emocionalna inteligencija lidera kao vaan faktor u sportskom menadmentu
Emotional intelligence of the leaders as an important factor in sports management166
Kristina M. Panteli Babi, Petar D. Pavlovi
Formiranje i rad sokolske upe Mostar
Founding and work of Mostar sokol union .....................................................................170
Suzana Pavlovi, Dragana Dini
Fizika autonomija starih i olimpijada treeg doba
Physical autonomy of seniors and Olympics of the third age .......................................182
Aleksandra Perovi, Esmira Kanali, Branko Petkovi
Neverbalna komunikacija u sportu
Non-verbal communication in sports ..............................................................................195
Aleksandar Pei
Menadment trenane tehnologije
Training technology managment......................................................................................201
Branko Petkovi, Dragan ivoti, Marija Nikoli
Uticaj sportskog poslovanja na trinu ekonomiju
The influence of the sport business on market economy .............................................210
Lidija Petrovi, Dragan ivoti
Uloga i znaaj lokalne zajednice za razvoj sporta
The role and importance of local communities for the development of sport ...........218
Milo Petrui, Aleksandar Pei
Organizacija fudbalskog kluba Real Madrid
Organization of football club Real Madrid ..................................................................228
Edita M. Plojovi
Revizijski rizik ...........................................................................................................................
Audit risk .............................................................................................................................232
Vladimir Savanovi, Ivana Madenovi, Martin Pupi
Somatotipologija vrhunskih sportista
Somatic typology top athletes ...........................................................................................245
Zoran Savi, Goran Nei, Slaan Karalei
Struktura linosti odbojkaa
Personality structure of volleyball players .......................................................................262
Borko Somborac, Nemanja Damnjanovi
Upravljanje resursima i procedurama u pripremi organizacije
Univerzijade Beograd 2009
Management of resources and procedures in the preparation of the
Universiade Belgrade 2009 ................................................................................................270
9
Zbornik radova 1
Marko Stojanovi, Franja Fratri

Laboratorijska selekcija i rani poetak obuavanja u sportu
Laboratory selection and early begining in development of sports training ..............276
Desa Vrbanac, Barbara Marunik, Tamara ufi Koara
Organizovanje sportskog dogaaja u svrhu promocije studentskog sporta
Istarske upanije i grada Pule
Organization of a sport event from the aspect of Istarska county and city
of Pula college sport promotion........................................................................................281
10
Uvodno predavanje
PREVENTIVNI MENADMENT U SPORTU
PREVENTIVE MANAGEMENT IN SPORT
Julijan Malacko
Alfa Univerzitet, Beograd, Srbija
Apstrakt
Cilj rada je da se putem novokonstruisane strateke kategorije - posebne naune sportsko
menadmentske discipline pod nazivom preventivni menadment u sportu, na svim
hijerarhijskim nivoima, blagovremeno, svrsishodno i efikasno preduzimaju akcione mere i
kreira ambijent u kojem e se razvijati budui eljeni dogaaji i ostvarivati to efektnija ishodita,
pa u tom sklopu i svih daljih operativnih reenja koja iz takvog pristupa slede. Rezultati analize
postojeeg stanja i dosadanjih istraivanja pokazuju da su u tom pravcu mogua reenja,
koja se sastoje u pronalaenju novih ideja, kreacija i konstrukcija savremenijih, kompletnijih
i funkcionalnijih modela i pristupa tehnoloko menadmentskih elemenata zasnovanih na
integralnosti i interaktivnosti. Konstrukcijom, funkcionisanjem i aplikacijom tehnoloko
menadmentskih funkcija modelovanja - predvianja, dijagnostikovanja - prognoziranja,
projektovanja - planiranja i kreiranja - programiranja pod zajednikim nazivom preventivni
menadment u sportu, otvaraju se nove mogunosti za postizanje veih efektivnosti ukupnog
tehnolokog procesa rada i postizanja vrhunskih sportskih ostvarenja.
Kljune rei: preventivni menadment, modelovanje, dijagnostikovanje, planiranje, pro-
gramiranje
Abstract
The aim of the paper entitled Preventive Management in Sport is to present how to
undertake timely, practical and effective action measures in order to create an environment in
which prospective, future events may be developed and realised with more effective outcomes
at all hierarchical levels. Within the scope of a specific sport management discipline, a newly
created strategic category, the so-called preventive management in sport, all the future
operational solutions are derived from such an approach. The results of the analyses of previous
studies and current state have shown that the solutions are possible following this approach,
which comprise of finding new ideas, creation and construction of state-of-the-art, more
complete and functional models and approaches to elements of technology and management
that are based on integrity and interactivity. Through construction, operation and application
11
Zbornik radova 1
of technological and management functions of modelling prediction and diagnosing

forecasting and design planning and creating programming, under the common term of
preventive management in sport, the new possibilities for achieving a greater effectiveness of
the overall technological process and for the top sport achievements are created.
Keywords: preventive management, modelling, diagnosing, planning, programming
Uvod
Nastanak, razvoj i brze promene u trenanoj i poslovnoj tehnolokoj funkciji kroz orga-
nizacionu funkciju savremenih sportskih organizacija nesumnjivo predstavljaju u dananjem
svetu jedan od najvanijih podsticaja i vrenja promena i modifikacija i u integraciono inte-
rakcionim funkcijama i filozofiji sporta uopte i okretanje oveka prema njegovom znanju i
kreativno-stvaralakim potencijalima, kao najvanijim proizvodnim i razvojnim resursima.
Sasvim je izvesno, da nova nauna otkria, njihova primena i ugradnja u nove proizvode,
organizaciju, usluge, nain ivota i upravljanja, uslovljavaju da izvrena promena i kreiranje
novoga postaju jedino mogui nain egzistencije oveka i drutva (Certo, 1988; Lessem, 1989;
Bahtijarevi-iber, Borovi, Buble, Dubaji & Kapusti, 1991; Hodgetts & Luthans, 1994).
Sistem sporta ostvaruje svoje ciljeve, delatnosti i aktivnosti u skladu sa vaeim zakonima
svojih zemalja, ratifikovanim konvencijama, principima utvrenim Evropskom sportskom
poveljom, Kodeksom sportske etike i Principima politike sport za sve Saveta Evrope, kao i
sportskim pravilima, koja se neposredno primenjuju i vae za sve koji su obuhvaeni posre-
dno ili neposredno nadlenostima nacionalnih sportskih saveza, i svoja pravila usaglaavaju
sa meunarodnim sportskim asocijacijama (Poole, 1990).
Danas je sasvim izvesno da trend razvoja sportskih rezultata predstavlja ishodite visoke
takmiarske efektivnosti, koja u svetu svoju podlogu ima u sve razvijenijoj tehnologiji rada
zasnovanoj na sportskoj nauci. U vezi s tim, dobro je poznato, da se svaka ljudska delatnost
u kojoj se ostvaruje neki proizvod odvija po nekoj tehnologiji rada, ili konkretnije reeno, da
je nemogue u bilo kojoj ljudskoj delatnosti ostvariti neki visoko vredan proizvod, a da pri
tome nije bila primenjena visoko razvijena tehnologija rada. To u sportu preciznije znai, da
svakom visoko ostvarenom sportskom rezultatu prethodi primena visoko razvijene trenane,
poslovne i organizacione tehnologije, ija se konstrukcija gradi na osnovama jasne, precizne
i optimalno definisane koncepcije, projekcije i strategije razvoja (Hagstrm, Hedlund, Chan-
dler, Hagstrm & Slvell, 1998; Malacko & Rao, 2004).
Konstrukcija i struktura menadmentskih funkcija u sportu

Na dananjem nivou sportskih dostignua, razvoja sportske nauke i trenane, poslovne i
organizacione tehnologije, u modernom sportskom menadmentu se, s jedne strane, konti-
nuirano traga za novim izazovima, idejama, pristupu i strategijama kreativne filozofije, vizije
i misije, a s druge strane, napori su usmereni na konstrukciju i funkcionisanje jedinstvenog
integralnog modela, a sa time i osnovnih strukturalnih tehnoloko menadmentskih kompo-
nenata, funkcija i elemenata, koji su svrstani po hijerarhijskoj vanosti i mogu se neposredno
implementirati u neposrednoj praktinoj stvarnosti (Voich & Wren, 1984; Tomi, 2007; Ma-
lacko, 2010).
12
U sportskom menadmentu uobiajeno se koristi sledea klasifikacija funkcija:

trenana funkcija, koja je u okviru menadmenta ljudskih resursa prvenstveno
usmerena na poveanje efikasnosti tehnoloko trenanog rada i postizanje vrhunskih
sportskih ostvarenja, ne samo putem poveanja koliine rada, ve prvenstveno
primenom bolje organizacije treninga, racionalnijeg rasporeda rada i oporavka, a
uz neprekidno voenje rauna o stanju sportiste, kao integralnog antropolokog
bia, to se moe iskljuivo realizovati kroz tzv. optimalno upravljanje celokupnim
transformaciono tehnolokim procesom angaovanjem interakcione aktivnosti
ljudskih resursa (sportista takmiara, sportskih trenera, strunjaka i naunika
razliitog profila) na integralnoj osnovi, putem modelovanja trenane tehnologije,
dijagnostikovanja sportista, planiranja trenanog procesa, programiranja trenanih
sadraja, operacionalizovanja treninga, registrovanja trenanih sadraja, klasifikovanja
trenanih sadraja, kontrolisanja trenanog procesa, obraivanja registrovanih
podataka, analiziranja efekata treninga, korigovanja trenanog procesa i kompariranja
postignutih rezultata (Malacko, 2007).
poslovna funkcija, koja je vie usmerena na integralno organizovanje i interakciono
funkcionisanje od strane pojedinaca ili grupe ljudi (sportskih menadera, marketing
menadera, sportskih upravljaa, sportskih volontera) kojima je povereno modelovanje
poslovnih zadataka, dijagnostikovanje poslovnih zadataka, planiranje potreba ljudskih
potencijala, planiranje ljudskih resursa, programiranje radnih mesta, regrutovanje
i selekcija kadrova, edukovanje i usavravanje kadrova, podizanje kompetentnosti
kadrova, kontrolisanje procesa rada, kompenzovanje i nagraivanje kadrova,
preduzimanje mera zatite u toku radnog procesa, uvoenje i razvoj novih ljudskih
resursa, implementiranje informacionog sistema i dr. (Malacko, ivoti, 1991).
organizaciona funkcija je usmerena na integralnu organizacionu strukturu i
interakciono funkcionisanje sportskih organizacija i strunih i naunih institucija
(sportskih klubova, udruenja, asocijacija i institucija). Pored toga, predstavlja
institucionalizovani oblik usmeravanja i koordinisanja ljudskih resursa putem
odreenih komponenti, koje rade na kreiranju i izvravanju utvrenih ciljeva.
Osim toga, organizovanje se najee ostvaruje primenom elemenata modelovanja
organizacije, dijagnostikovanja inicijalnog stanja, planiranja eljenog stanja,
programiranje organizacije, upravljanje organizacionom tehnologijom, organizovanja
operacionalizacije posla, koordinisanja i usklaivanja poslova, kooperisanja unutar
organizacione funkcije, analiziranja rukovoenja tehnologijom, kontrolisanja izvrenja
ciljeva i zadataka, odluivanja o izboru i preduzetim akcijama i ocenjivanje ostvarene
efektivnosti tehnologije (Malacko, 2008).
Interakcija menadmentskih funkcija i ljudskih potencijala

Da bi trenano tehnoloki, poslovno upravljaki i organizaciono strukturalni sistem sporta
mogao funkcionisati u kontinuitetu, neophodno je da postoji interakciona saradnja, s jedne
strane izmeu sportista, trenera, tima strunjaka i naunika u trenanoj funkciji, a sa druge
strane, izmeu menadera, marketing menadera, upravljaa i volontera u sportu, koji su kroz
trenanu i poslovnu funkciju na integralan i interaktivan nain aktivno usmereni i angaovani
u organizacionoj strukturi sportskih klubova, sportskih udruenja, sportskih asocijacija i
strunih i naunih institucija. Iz tih se razloga na dananjem nivou sportskih dostignua,
kao i razvoja sportske nauke i trenane, poslovne i organizacione tehnologije, sve vea panja
13
Zbornik radova 1
poklanja ljudskim potencijalima, jer se bez adekvatno edukovanih, kreativnih i stvaralakih

ljudskih potencijala ne moe kreirati i sprovoditi razvojna politika, nauka i tehnologija ni u
jednom upravljakom sistemu u drutvu, poto su ljudi osnovni nosioci politikih, drutvenih
i ekonomskih reformi, razvoja i progresa. Shodno tome, sportski menadment je tesno
povezan sa postignutim sportskim ostvarenjima, najsavremenijim naunim dostignuima,
tehnolokim inovacijama i procesima rada, organizacionom strukturom i njenom funkcijom
- konstrukcijom, upravljanjem i razvojem sistema sporta u integritetu i totalitetu (Malacko &
Rao, 2006).
Ovakav filozofski, strategijski i pragmatini pristup u savremenoj integracionoj i interak-

cionoj tehnologiji sistema sporta, da se nadopunjavanje (sinergizam) ili saradnja (interakcija)
razliitih faktora integrie u zajedniki proces, radi postizanja veeg uinka od uobiajenog
zbira ulaznih veliina, valja posmatrati kroz prizmu komplementarnosti, kao jednako vane i
neodvojive trenane, poslovne i organizacione funkcije, koje tek sastavljene zajedno, potpuno
odraavaju ontoloku prirodu preventivnog delovanja u sportskim organizacijama.
Navedene zadatke uspeno mogu ostvariti samo oni ljudski resursi koji su visoko eduko-
vani, poseduju intuitivne, kreativne i stvaralake genske potencijale, skloni su inovacijama i
motivisani za dalje nauno i struno obrazovanje i usavravanje, sa izgraenim pozitivnim
odnosom prema radu, razvoju sportske organizacije i sportu uopte. Iz tih raloga, funkcije
sportskog menadmenta treba da predstavljaju otvoreni integralni sistem koji treba da pod-
stie i egzistira na neprekidnim interakcijama, s jedne strane, unutar vlastitog sistema, a s
druge strane, sa okruenjem, s obzirom da one u znaajnoj meri utiu na mogue promene u
stratekim ciljevima, projekcijama, programskoj orijentaciji, ureenoj organizacionoj struk-
turi, procesu organizovanja i sportskog i poslovnog funkcionisanja (Brewser, 1993).
14
Pojam, struktura i funkcionisanje preventivnog menadmenta u sportu

Pojam preventivnog menadmenta u sportskim organizacijama se moe najbolje definisati
putem blagovremenog, svrsishodnog i projektovanog strategijskog predupreivanja, odnosno
futuristikog osmiljavanja i kreiranja takve menadmentske filozofije, vizije i misije, koji su
u funkciji dugorone kontinuirane ontogeneze organizacije, a njegova sutina se izraava u
konstruisanju eljenog stanja i budueg razvoja integralnog, funkcionalnog i interakcionog
sistema sporta u savremenom i modernom drutvu (Malacko, 2012).
Koncept i konstrukcija preventivnog menadmenta u sportu nov je teorijski, nauni i
pragmatini pristup, koji uobliava najnovije spoznaje o vanosti menadmentskih resursa
i moe se konstruisati i operacionalizovati iskljuivo projektnim postupkom, koji obuhvata
osnovne elemente sportske funkcije (modelovanje trenane tehnologije, dijagnostikovanje
sportista, planiranje trenanog procesa i programiranje trenanih sadraja), poslovne funk-
cije (modelovanje poslovne tehnologije, dijagnostikovanje ukupnog poslovanja, planiranje
potreba ljudskih potencijala i programiranje i opis radnih mesta) i organizacione funkcije
(modelovanje organizacione tehnologije, dijagnostikovanje inicijalnog stanja, planiranje i
konstruisanje eljenog stanja i programiranje organizacione tehnologije).
Strukturu preventivnog menadmenta u sportskim organizacijama ine komponente
modelovanja - predvianja, dijagnostikovanja - prognoziranja, projektovanja - planiranja,
kreiranja - programiranja, njihove integracije, interakcije i aplikacije, jer se smatra da oni
predstavljaju kljune menadmentske projekcije u predupreivanju strategijskog razvoja sav-
remenog sporta. Povodom toga, naunici i strunjaci u oblasti sportskog menadmenta sve
veu panju posveuju formiranju, strukturiranju i razvoju posebne strategijske kategorije -
posebne naune sportsko menadmentske discipline - pod nazivom preventivni menadment
u sportu koja treba da se bavi predupreenjem dogaaja u budunosti, pa u tom sklopu i svih
daljih operativnih reenja koja iz takvog pristupa slede - ta uiniti da postojee teorijske
postavke, nauni rezultati i dosadanja steena iskustva budu to kongruentniji, efektniji i
aplikativniji u neposrednoj drutvenoj stvarnosti (Malacko, 2011).
Modelovanje - predvianje se najee definie kao skup pretpostavki o budunosti koje
su zasnovane na razliitim resursima, informacijama, naunim istraivanjima, kao i miljenju
eksperata i menaderskoj preduzetnikoj filozofiji, viziji i misiji, s ciljem sagledavanja buduih
eljenih stanja - njegovih ulaza i izlaza, uticaja okruenja i postavljanje ciljeva koji treba da
budu obeleeni kako kvalitativnim tako i kvantitativnim karakteristikama (jednainama spe-
cifikacije sportova, hijerarhijskim strukturama aktivnosti i sl.), ije je ostvarivanje mogue
meriti, kontrolisati i korigovati.
Shodno tome, mora se najpre definisati kakvo se eljeno stanje eli postii, jer samo onda
kada se zna ta se eli postii, mogu se projektovati i konstruisati modeli i procesi aktivnosti,
koje dovode do realizacije eljenog ishodita. Da bi se uopte mogao sprovoditi proces bilo
kakve aktivnosti, eljeno stanje se mora definisati na to precizniji, objektivniji i jasniji nain,
a ne generalno (hipotetski, misaono, verbalno), dakle, mora biti dato u merljivim veliinama,
kako bi postojala mogunost njegovog proveravanja, kontrolisanja i sagledavanja postignutih
efekata (Pani, 1993, Malacko & Popovi, 2001).
15
Zbornik radova 1
Dijagnostikovanje - prognoziranje, u zajednici sa modelovanjem - predvianjem, pred-

stavlja konkretniji, precizniji i kvantifikovaniji korak u vienju budueg stanja i razvoja, a
njegova sutina je da se najpre primenom mernih instrumenata sa zadovoljavajuim metrij-
skim karakteristikama (validnim, relijabilnim, objektivnim) izvri dijagnostikovanje postoje-
eg stanja dominantnih i relevantnih prirodnih fenomena i izgraenih radnih procesa, koji su
sadrani u pojedinim matematiko-kibernetikim menadmentskim funkcijama, a zatim ga
uporedi sa eljenim stanjem i izvri prognoziranje buduih tokova, dogaanja i postignutih
efekata rada.
Dijagnostikovanjem se utvruje trenutno stanje, vri analiza i prezentuje njegova
ocena, zatim odreuje prognoziranje - glavne koncepcije, globalna strategija i projekcije,
prioritetni modeli, organizaciona struktura, strateki ciljevi i zadaci, programska orijentacija
razvoja, upravljanje, organizovanje, funkcionisanje, odluivanje, operacionalizovanje,
implementovanje i kontrolisanje najrelevantnijih, pravovaljanih i svrsishodnih aktivnosti u
razvoju sporta. U vrhunskom sportu se prognoziranjem utvruju sportska dostignua odre-
ene sportske grane, kao i individualni i kolektivni rezultati sportista u budunosti (individu-
alni rezultati, ekipni plasmani, reprezentativni nastupi i dr).
Projektovanje - planiranje predstavlja kontinuirani proces odreivanja ciljeva, zadataka,
termina i politike razvoja na osnovama prethodnog dijagnistikovanja i prognoziranja u celini,
zatim uporeivanja postojeeg stanja sa eljenim stanjem, iznalaenja najpovoljnije varijante
njihove realizacije kroz odreeni vremenski period - ta, gde, kada i ko treba neto da uini
u budunosti, kao i kako ciljeve treba ostvariti, kako i kada e se oni dostii i koji efekti e se
postii.
Ono se formira na osnovama informacija o prolim i sadanjim zbivanjima, buduim ten-
dencijama promene potreba, ponaanja spoljanjih relevantnih faktora, mogunostima raz-
voja raspoloivih potencijala organizacije i njegovog usmeravanja radi zadovoljenja buduih
potreba. Planiranje obavezno obuhvata utvrivanje ciljeva i zadataka aktivnosti, puteve
ostvarenja ciljeva i zadataka, sadraje aktivnosti, materijalne i nematerijalne pretpostavke
(raspoloivost resursa), ljudske resurse, nosioce pojedinih aktivnosti, trajanje pojedinih akti-
vnosti, redosled i meuzavisnost aktivnosti, kao i krajnje rezultate.
16
Kreiranje - programiranje proizilazi iz ciljeva i zadataka koji se ogledaju u postizanju

to veih efekata rada proizalog iz samo jednog prostog ili vie sloenih poslova i mogu se
kvantifikovati koliinom i vremenom. Shodno tome, radni zadatak se najee pojavljuje kao
kvantitativno izvrenje odreenog posla ili njegovog dela, koji se moe obaviti kao trenutna
ili trajna aktivnost, uz unapred definisani predmet posla, vreme za koje se mora izvriti posao,
koliina, nain izvrenja, standard kvaliteta, sredstva izvrenja i dr.
Radna mesta, sadraj rada na radnim mestima, uslovi za rad, prava i obaveze radnika koji
proistiu iz rada na radnom mestu, kvalitet obavljenog posla i sl., utvruju se normativnim
aktima o sistematizaciji radnih mesta kojim se povezuju radni procesi i radnik. Izraivanje
sistematizacije radnih mesta se prvenstveno bazira na primeni odgovarajuih analitikih po-
stupaka u prikupljanju, obraivanju i korienju odgovarajuih relevantnih podataka. U slu-
aju promene u postojeim tehnolokim procesima radne organizacije, neophodno je da se
izvre i odreene korekcije u sistematizaciji radnih mesta. Osnovu za vrenje promena ine
i promene u organizacionim sredstvima i metodama rada, realni uslovi i efekti poslovanja,
stepen primene nove poslovne politike, nain funkcionisanja nove organizacije rada i efekti
tog funkcionisanja.
Polazei od injenice da ljudi svojim genetskim i radnim potencijalom (kreativno stvara-
lakim sposobnostima, znanjem, iskustvom, tradicijom, radom i motivisanou) imaju cen-
tralno mesto i ulogu u procesu drutvene reprodukcije, kao osnovni nosioci celokupne de-
latnosti u svim segmentima razvoja drutva, opravdano se smatra da menadmentu ljudskih
resursa u sportu pripada vodee mesto, jer se kompetentni tehnolozi, upravljai i organizatori
u trenanoj, poslovnoj i organizacionoj funkciji javljaju kao osnovni kreatori i realizatori re-
formi, razvoja i progresa, putem implementiranja visoko razvijene integralne i interakcione
tehnologije, bez koje se u modenom drutvu veoma teko moe kreirati i sprovoditi razvojna
politika, nauka i tehnologija.
Dosadanje strategije i aplikacije pokazuju da se menadment u sportu, s jedne strane,
odnosi na upravljanje sportistom/ekipom od strane sportskog trenera, tima strunjaka i
sportskih naunika, sa ciljem postizanja to vrednijih sportskih rezultata, a s druge strane, na
efikasno i efektivno upravljanje celokupnim sistemom sporta od strane sportskih menadera,
marketing menadera, upravljaa i sportskih volontera. Bez dobro strukturiranog i organiza-
ciono ureenog sistema sporta, menadment ne moe da obezbedi svoj svrsishodan sadraj,
i obratno, bez valjano strukturiranog i organizaciono funkcionalnog upravljanja u sportskim
organiacijama (sportski klub, udruenje, asocijacija i institucija) vrhunski sport ne poseduje
17
Zbornik radova 1
integralnu, interakcionu, odnosno optimalnu mo za svoje delovanje, transformisanje i razvoj

(Bonacin, Bili & Bonacin, Da. 2009).
Zakljuak
Novokonstruisani preventivni menadment u sportu treba u budunosti da obezbedi da e
njegove struturalne strateke kategorije (komponente, funkcije) modelovanje - predvianje,
dijagnostikovanje - prognoziranje, projektovanje - planiranje i kreiranje - programiranje, kao
i njihovo interaktivno funkcionisanje na integralnoj osnovi doprineti uspenijem funkcioni-
sanju ukupne sportsko menadmentske tehnologije, pa u tom sklopu i svih daljih operativnih
reenja koja iz takvog pristupa slede. Planiranje i programiranje, kao najvanije komponente
preventivnog menadmenta u sportu je temelj svakog upravljakog mehanizma upravljake
akcije u kojima se prepliu filozofija i politika sporta, vizija, misija, ciljevi, strategije i taktike
koje primenjuje menadment u dostizanju buduih pozicija sportske organizacije.
Iz ovakvog pristupa sledi pravilo da svakom naunom, tehnolokom i pragmatinom
planiranju i programiranju prethodi projektovanje i kreiranje - utvrivanje kratkoronijih
i/ili dugoronijih pravaca i sadraja razvoja delatnosti u budunosti, svakom prognoziranju
buduih dogaanja i postignutih efekata rada prethodi dijagnostikovanje dominantnih i rele-
vantnih fenomena i procesa sadranih u specifikacijama modela pojedinih menadmentskih
funkcija, a svakom predvianju buduih eljenih stanja prethodi modelovanje pretpostavki o
budunosti koje su zasnovane na razliitim resursima, informacijama, naunim zakonitosti-
ma, kao i kompetentnom miljenju eksperata i menaderskoj preduzetnikoj filozofiji, viziji
i misiji. Konstrukcijom, funkcionisanjem i aplikacijom navedenih menadmenskih funkcija,
objedinjenih u strateku kategoriju pod nazivom preventivni menadment u sportu, otvaraju
se nove mogunosti za postizanje optimalnije sveobuhvatnosti, svrsishodnosti i objektivnosti
u predupreivanju eljenog stanja i implementaciji najoptimalnijih sadraja radi postizanja
visoko vrednih kvalitativnih vrednosti.
Literatura
1. Bahtijarevi-iber, F., Borovi, S., Buble, M., Dubaji, M., Kapusti, S. (1991). Organizacijska
teorija. Zagreb: Informator.
2. Bonacin, D., Bili, . & Bonacin, Da. (2009). Management of development phases in sport.
Sport Science 2 (2), 4754.
3. Brewser C. (1993). Developing a European model of human resource management. The
International Journal of Human Resource Management, p.765-784.
4. Certo, S. (1988). Principles of Modern Management, Functions and Sistems. Boston, Lon-
don, Sidney, Toronto: Allyn and Bacon
5. Hagstrm, P. & Hedlund, G, Chandler, A. D., Hagstrm, P. & Slvell, O. (1998). The
Dynamic Firm: The role of technology, strategy, organization and regions. Oxford University
Press.
6. Hodgetts, M. R., Luthans, F. (1994). International Management. McGraw-Hill, Inc.
7. Lessem, R. (1989). Global management principles. New York: Prentice Hall.
18
8. Malacko, J. (2012). Preventivni menadment u funkciji ouvanja i unapreivanja zdravlja

u sportu. Zbornik radova, IV. Meunarodni seminar Uloga sporta u ouvanju zdravlja.
Travnik: Edukacijski fakultet Univerziteta u Travniku.
9. Malacko, J. (2011). Preventive management in sport A challenge of new ideas. Sport
Science, 4 (1), 55-59.
10. Malacko, J. (2010). Integral interactive technology of training, bussiness and organizational
function in the preventive sports management of human resources. Sport Science, 3 (1),
7-12.
11. Malacko, J. (2008). Modelovanje strategijskog menadmenta u sportu. Sport Science, 1 (1),
12-17.
12. Malacko, J. (2007). Nove tehnologije u funkciji kontinuirane kreacije i transformacije kon-
cepcija, projekcija, modelovanja i strategija razvoja savremenog sporta. Zbornik naunih i
strunih radova, II Meunarodni Simpozijum Nove tehnologije u sportu, p.15-21. Sa-
rajevo: Fakultet sporta i tjelesnog odgoja Univerziteta u Sarajevu.
13. Malacko, J., Rao, I. (2006). Menadment ljudskih resursa u sportu. Sarajevo: Univerzitet
u Sarajevu, Fakultet sporta i tjelesnog odgoja i Olimpijski komitet BiH.
14. Malacko, J., Rao, I. (2004). Menadment ljudskih resursa u sportu. U Tehnologija sporta
i sportskog treninga pp. 70-102. Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu, Fakultet sporta i tjeles-
nog odgoja.
15. Malacko, J. & Popovi D. (2001). Metoda modelovanja. U Metodologija kinezioloko an-
tropolokih istraivanja, pp. 64-67. Leposavi: Univerzitet u Pritini, Fakultet sporta i
fizikog vaspitanja.
16. Malacko, J., ivoti, D. (1999). Menadment u poslovnoj funkciji sportske organizacije.
Zbornik radova, VII. Meunarodni interdisciplinarni simpozijum Sport, fizika aktiv-
nost i zdravlje u treem milenijumu. Novi Sad: Novosadski maraton.
17. Pani, Z. (1993). Metodi predvianja u menadmentu, Direktor, 3(36). Beograd: Privredni
pregled.
18. Poole, M. (1990). Editorial: Human resource management in an international perspecti-
ve. International Human Resource Management, 1(1).
19. Tomi, M. (2007). Sportski menadment. [Sports Management. In Serbian.]. Beograd:
Data status.
20. Voich, D. & Wren, D. (1984). Management, Proces, Structure and Behavior, pp. 100. New
York: Wiley.
19
Zbornik radova 1
Uvodno predavanje
NTC METOD I ZNAAJ FIZIKE AKTIVNOSTI

KOD DECE MLAEG UZRASTA
NTC METHOD AND THE SIGNIFICANCE

OF PHYSICAL ACTIVITY
(Preschool period)
Ranko Rajovi1, Jelena Davidovi Raki2, Dragica Gutalj3

1
Mensa International, Komitet za darovitu decu
2
Fakultet za menadment Sremski Karlovci, Srbija
3
PU Radosno detinjstvo, Novi Sad, Srbija
Apstrakt
Na fiziku aktivnost moemo gledati kao na potrebu, motiv oveka, ali i na vrednost u
psiholokom smislu, koja formira karakteristian stil ivota, posebno kod profesionalnih
sportista. Moe imati status i preventive, kao i upotrebe u terapijske svrhe. Rad je usmeren
na znaaj preventivne uloge fizike aktivnosti, ali ne u onom iroko poznatom kontekstu, ve
na njenom doprinosu intelektualnom razvoju. Rezultati istraivanja u oblasti neurofiziologije
pokazuju direktnu zavisnost izmeu rane stimulacije fine motorike ake, akomodacije oka,
komplikovanih rotacionih i ravnotenih pokreta, sa brojem sinapsi u pripadajuim regijama
mozga. Tako da odreenom fizikom aktivnou na ranom uzrastu razvijamo mogunost za
ostvarivanje boljeg razvoja pojedinih regija kore velikog mozga, sa samim tim i kognitivnih
sposobnosti, tj. intelektualnih potencijala. Prvenstvena namena NTC programa je
identifikovanje i razvoj darovitih, mada su rezultati istraivanja pokazali da uenici sa loijim
uspehom pokazuju bolje rezultate primenom programa; da primena programa pomae i
razvoj poeljnih vrednosti kod uenika; da deca lake ue i bre memoriu podatke prilikom
odreenih fizikih aktivnosti, kao i to da uenici kod kojih su identifikovane neke razvojne
smetnje pokazuju bolje rezultate u izvravanju kolskih obaveza.
Kljune rei: fizika aktivnost, intelektualni potencijal, NTC program
20
Abstract
Physical activity can be seen as a need, as a motive for people; but also as a value in a
psychological sense which forms characteristic lifestyle, especially with professional athletes.
It could have preventive status, as well as therapeutical use. This paper is focused on the
significance of preventive role of physical activity, but not in its well-known sense, but on its
contribution to intellectual development. The research results in the field of neurophysiology
show the direct independence between early stimulation of fine motor skills of hand, eye
accomodation, complicated rotational and balancing motion, with the number of synapses
in the corrsponding brain regions. So that specific physical activity at early age develops the
possibility to have better development of certain regions of cerebral cortex, meaning cognitive
abilities, i.e. intellectual capacity. Primary purpose of NTC programme is to identify and
develop the gifted although the research results have shown that students with lower grades
show better results with the application of this programme; that the the application of this
programme helps the development of certain desirable values with students; that children
easier and faster memorise the data during certain physical activities, as well that the students
who were identified with certain developmental disorder show better results in the execution
of school tasks.
Key words: physical activity, intellectual capacity, NTC programme
Uvod
O znaaju fizike aktivnosti za oveka najee se govori iz medicinskog ugla. Meutim,
fizika aktivnost je sama po sebi potreba, ali i nain da se zadovolje odreeni motivi (npr.
motiv za hranom). Bavljenje fizikom aktivnou je vrednost, kojom se pojedinac moe istai
u drutvu. Profesionalizam na tom polju rezultira karakteristinim stilom ivota: u smislu
organizacije vremena, ishrane...
Istraivanja u oblasti neurofiziologije ukazuju na njen znaaj kako na pedagoki, tako
i na obrazovni aspekt. Odreenom fizikom aktivnou se podstie formiranje sinapsi u
kori velikog mozga. Vanost broja sinapsi ogleda se u injenici da su izmeu ostalog njime
odreene intelektualne sposobnosi pojedinca (Diamond M.). Osim na broj sinapsi, vano je
obratiti i panju na ivotni period tokom kojeg se one formiraju: najvaniji je period do pete
godine ivota, kada se formira oko 50% svih sinapsi oveka. Meutim, Peter Hannon je 2003.
godine, nakon obimnog istraivanja u dravama Evrope, doao do rezultata koji su pokazali da
neuronaunici, te tako ni nova otkria, nisu ukljueni u kreiranje dravnih programa za vrtie
i kole. Vana istraivanja, kada su ispitanici bili deca sa smanjenom fizikom kondicijom,
ukazuju na smanjenje dorzalnog striatuma, to dodatno utie na smanjenje kognitivnih
sposobnosti (Chaddock 2010).
NTC metod je kreiran na temeljima neurofiziolokih saznanja, a u skladu sa razvojnim
karakteristikama dece. Namenjen je uzrastu od 3-12 godina, i organizovan u tri faze. Prva
faza je namenjena predkolskom uzrastu (fizike aktivnosti), dok se u radu sa starijom
decom akcentuju druga i trea faza programa (razvoj sposobnosti uenja i stimulacija razvoja
funkcionalnog znanja).
21
Zbornik radova 1
Predmet i metode
iri predmet prouavanja je odnos prema intelektualnom potencijalu drutva. Ovako
postavljen predmet prouavanja zahteva drutveno odgovoran odnos; dalje dozvoljava
pristup sa razliitih stajalita. Za potrebe ovog rada, ui predmet prouavanja je definisan kao
relacija fizike aktivnosti i intelektualnog nivoa pojedinca.
Cilj ovog rada je da ukae na vanost rane fizike aktivnosti, jer ona osim zdravstvenog
aspekta, ima konsekvence i na intelektualnom planu. Naglaavamo da nasleem formiran
potencijal na ovaj nain ne moe biti prevazien, kao i da isti odsustvom rane stimulacije ne
moe biti dostignut.
Ovaj rad se bazira na primeni analitiko-komparativnom pristupu rezultatima dosadanjih
istraivanja.
Rezultat i diskusija
U ovom delu izneemo samo rezultate onih istraivanja koje smo samostalno organizovali,
a koja su koncipirana i interpretirana u skladu sa neurofiziolokim istraivanjima, kao sa
rezultatima primene NTC metode na mlaem osnovnokolskom uzrastu.
Istraivanje sprovedeno u Bakoj Palanci 2009. godine (D.ikos, O.Kamenarac,
R.Rajovi) na uzorku 329-oro dece predkolskog uzrasta imalo je za cilj da utvrdi razvijenost
grafomotorikih sposobnosti testom etvrtog prsta. Istraivanje je pokazalo da u grupama
gde su radili po redovnom programu preko 50% dece ima slabije razvijenu finu motoriku,
to ukazuje na nedovoljan broj sinapsi u pripadajuoj regiji mozga. U tom istraivanju je
utvreno, da u pojedinim grupama gde su imali poseban projekat usmeren na razvoj fine
motorike, manje od 20% dece je imalo slabije razvijenu finu motoriku.
U Privrednoj komori Srbije predstavljeni su rezultati istraivanja, koji ukazuju na sve
vei broj razvojnih smetnji, koje nisu posledica genetskog naslea (Rajovi 2011). Rezultat
istraivanja na uzorku od 1232 deteta na teritoriji Vojvodine (Novi Sad, Baka Palanka,
Zrenjanin), uzrasta 5-6 godina, pokazuje da preko 80% njih ima TV/kompjuter/ ili video
igricu u svojoj sobi i da gledaju TV (kompjuter ili video igricu) nekoliko sati dnevno (od 2 do
5 sati na dan). Na taj nain smanjuje se broj impulsa koji prirodno, bioloki razvijaju mozak u
skladu sa evolucijom, tako da neki delovi mozga nee biti optimalno stimulisani, a samim tim
ni razvijeni u skladu sa genetskim potencijalom.
Jedna od posledica smanjene fizike aktivnosti jeste pojava ravnih stopala, odnosno belei
se rast broja dece sa ravnim stopalima. Istraivanja poslednjih godina u Srbiji, Sloveniji, Bosni
i Hercegovini pokazuju da je procenat dece sa ravnim stopalima od 60 do 70% i da taj trend
nastavlja da raste. Pojedina istraivanja pokazuju da deaci imaju vei procenat deformiteta
od devojica (Bogdanovic Z. 2010).
Rezultati istraivanja u vrtiima i kolama u BiH sprovedenog tokom 2012. godine, su
pokazali da preko 50% dece predkolskog uzrasta ima poremeaj fine motorike, preko 60%
ima ravna stopala; kod 40% ispitane dece postoji i poremeaj koordinacije oko-ruka.
Osim posledica na fiziko-ulnom nivou pojedinca, na spretnost (ake), na motivaciju i
kvalitet usvajanja gradiva, primena NTC metode u niim razredima osnovnih kola pokazuje
i pozitivniji doivljaj uiteljice. Istraivanje sprovedeno kolske 2010/11. godine u kojem
je uestvovalo 200 roditelja je pokazalo da uenici radije odlaze u kolu ukoliko uiteljica
primenjuje NTC program (Raki i sar. 2011).
22
Zakljuak
Neophodnost fizike aktivnosti dolazi otuda to je ona intrinzina potreba zdravog
organizma, jer njeno pokretanje izaziva prijatne emocije kod dece. Odbijanje deteta da bude
fiziki aktivno ukazuje na prisustvo problema, bilo da je ono fizike ili psiholoke prirode.
Prva faza programa je u celosti zasnovana na fizikoj aktivnosti, tj. njen cilj je formiranje to
veeg broja sinapsi.
NTC metod je koncipiran tako da daje niz smernica roditeljima i vaspitno-obrazovnim
radnicima. Njegova odlika je da svako ko ga primenjuje u radu sa decom ima prostora za linu
kreativnost, tj. aplikacije metode nisu konane. Razvijajui deiji potencijal, istovremeno
oslobaa potencijal odraslih.
Osim navedenog, prednost ove metode je u holistikom pristupu pojedncu, tj. u sve tri
faze pokreu se prijatne emocije, pokriven je socijalni aspekt razvoja, a krajnji rezultat je
kvalitetnije i dugotrajnije usvajanje gradiva, tj. intelektualni aspekt.
Literatura
1. iko D., Kamenarac O., Rajovic R.,(2010). Razvoj sposobnosti dece predkolskog uzrasta
i detekcija darovite dece. U zborniku Meunarodna konferencija o negovanju talenata, 4.
Kanjia 2010.
2. Davidovi Raki, J., Gutalj, D., Bojani, ., Rajovi, R. Igra lekciji - lekcija igri, nauni
skup meunarodnog znaaja Pojedinac-porodica-drutvo u tranziciji, Univerzitet u
Pritini, Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici.
3. Diamond, M.C. (2001). Response of the brain to enrichment. Annals of the Brazilian
Academy of Sciences, Vol 73 (2)
4. Hannon P., (2003). Developmental neuroscience: implications for early childhood
intervention and education, Current Paediatrics, Volume 13, Pages 58-63, UK, University
of Sheffield.
5. Rajovi R., Raki J. ,(2011). Uticaj kompjutera i video igrica na razvoj sposobnosti dece
predkolskog uzrasta. NTC sistem uenja. Struni skup Virtuelno detinjstvo, Beograd
Privredna komora Srbije.
6. Raki J., Rajovi R., Dumanovi M., (2011). Novi kvalitet NTC programa. XVII okrugli sto
Darovitost i moralnost,. Vrac: Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa
Mihailo Palov
23
Zbornik radova 1
Pregledni lanak
STRATEKI I POLITIKI PUT PROMOVISANJA FIZIKIH

AKTIVNOSTI U CILJU POBOLJANJA ZDRAVLJA I
PROMOCIJE DRUTVENIH DOGAAJA
STRATEGIC AND POLITICAL WAY OF PROMOTING

PHYSICAL ACTIVITY TO IMPROVE HEALTH
AND PROMOTE SOCIAL EVENTS
Damir Ahmi1, Alija Biberovi1, Devad Dibri1,

Nihad Selimovi2, Amra Tuzovi2
1
Fakultet za tjelesni odgoj i sport, Tuzla, Bosna i Hercegovina
2
Edukacijski fakultet univerziteta u Travniku
Apstrakt
U ovom radu su postavljeni neki od fundamentalnih principa pri razvoju nacionalnih
strategija i nacionalne politike za promociju fizikih aktivnosti za unapreenje zdravlja
u transformisanju ovih politika i strategija u promotivne kampanje i inicijative. Iskustvo
steeno kroz rad na razvoju nacionalne strategije za promociju fizikih aktivnosti u cilju
unapreenja zdravlja u Engleskoj i kasnije nacionalno integrisane promotivne kampanje e
biti upotrebljene da se identifikuju brojni kljuni principi. Predstavljani su principi kao: 1)
potreba javne zdravstvene perspektive za razvoj nacionalne politike za promociju fizikih
aktivnosti; 2) razvoj strategije za akciju, ukljuujui najiri raspon profesionalaca i aktivnosti
i 3) razvijanje realistine strategije za akciju u skladu sa eljenim ishodom i dostupnim
sredstvima. Takoe je predstavljeno deset zlatnih pravila za kampanju promocije zdravlja.
Kljune rei: strategija, politika, zdravlje, kampanja
Abstract
This work includes formulation of some fundamental principles related to development
of the national strategies and national policy for promoting physical activities for health
improvement in transforming these policies and strategies in promotional campaigns and
initiatives.Experience gained through work on developing national strategy for promoting
physical activities with health improvement in England as the primary goal and later
nationally integrated promotional campaign, will be used for identifying many key principles.
24
The principles were presented as: 1) the need of public health perspective for development of
national policy for promoting physical activities; 2) Development of action related strategy
including the widest range of professionals and activities and 3) Development of realistic
action related strategy in accordance with desired outcome and available resources. Ten
golden rules for the health promotion campaign were also presented.
Keywords: strategy, policy, health, campaign
Uvod
Re strategija dolazi od starogrke rei stratgos i znai voenje vojske (gr. stratos:
vojska, ago: voditi, strategos : vojskovoa). Pojmovi strategija i taktika su usko povezani.
Oznaavaju ispravno korienje odreenih sredstava u vremenu i prostoru, pri emu se
(vrlo pojednostavljeno reeno) strategija odnosi na cilj a taktika na nain kako ostvariti
postavljeni cilj. Danas se izraz strategija koristi u vie razliitih vrsta ljudskih delatnosti. To
je u savremenom smislu koncept za postizanje vlastitih zacrtanih ciljeva. Pre svega mora biti
jasno koji se krajnji cilj eli ostvariti i kakvi su okviri i ogranienja za postizanje cilja. Poznate
strateke igre su ah i bakgamon. Pojavom kompjuterskih igara razvile su se i tu igre koje trae
pomno planiranje da bi se uspelo zavriti igru. Primer dugorone strategije u sportu je kad se
kupuju ili prodaju pojedini igrai, a jo vie kod stvaranja sportskog podmlatka. Teza da sport
nema nita sa politikom stara je koliko i sport. Politike i duhovne voe zapada s ponosom su
od samog nastanka sporta izgovarali te rei. Istorija XX veka u kojem je dolo do punog razvoja
sporta, pokazuje da ne samo sport, ve da i sama teza da sport nema nita sa politikom ima
politiki karakter. Jo je baron Pjer de Kuberten, zvanino otac modernih olimpijskih igara
u sportu video sredstvo sa kojim je trebalo obezbediti stabilan razvoj kapitalistikog sistema.
Maksima da sport nema nita sa politikom znaila je za njega da sport ne treba da bude
uprljan svakodnevnom politikom da bi mogao da sauva svoju istotu kao sredstvo za
ouvanje stratekih interesa vladajuih klasa (aristokratije i buroazije). To je glavni razlog to
je Kuberten uporno nastojao da sauva nezavisnost Meunarodnog olimpijskog komiteta.
Princip 1. Potreba javne zdravstvene perspektive za razvoj nacionalne politike za

promociju fizikih aktivnosti
Nacionalna politika i njen razvoj trebao bi biti usko vezan za uee u sportu i fizikim
aktivnostima trebao bi biti prioritet za vlade koje tee da poboljaju zdravlje u svojim
zemljama. Isto kao i obezbjedjivanje mogunosti za oputanje i relaksaciju stanovnitva i za
promociju internacionalnog poloaja zemlje, sport moe umnogome pozitivno doprineti
mnogim aspektima zdravlja meu stanovnitvom. Danas postoji mnotvo dokaza o odnosu
izmedu uea u fizikim aktivnostima i smanjenog rizika od mnogih bolesti, posebno
kardio-vaskularnih oboljenja. Ovo je posebno vano za mnoge zemlje na Balkanu i ire, koje
trenutno imaju visok stepen ovih oboljenja.
Sport se u Evropskoj Sportskoj Povelji definie kao sve forme fizikih aktivnosti koje
kroz organiziovano uee tee ka izraavanju ili poboljanju fizike forme ili mentalnog
zdravlja, formiranju socijalnih odnosa. Ova definicija prilino je opirna i trebalo bi uvideti
da je fizika aktivnost jo iri koncept, koji reflektuje raznoliku prirodu raznih vrsta aktivnosti
koje mogu doprineti zdravlju. Fizika aktivnost se definie kao bilo koji pokret tela koji je
proizvela skeletna muskulatura i koji rezultuje u znatnom poveanju potronje energije u
25
Zbornik radova 1
odnosu na stanje mirovanja. Neke fizike aktivnosti kao hodanje ili vonja bicikla u cilju
transporta, penjanje uz stepenice ili rad u kui, bi se teko mogli okvalifikovati kao sport ali
su ipak povezane sa znaajnim poboljanjem zdravstvenog stanja.
Ova iroka definicija fizike aktivnosti je vana pri razvoju strategije sa namerom
poboljanja zdravlja stanovnitva. Sport za sve je vaan koncept koji moe prihvatiti ideal
podsticanja uea svih sektora stanovnitva. Ako se stvarno cilja na unapreenje zdravlja
populacije onda je vano da se ovo jasno pokae pri razvoju bilo koje nacionalne strategije
fizikih aktivnosti. Ovaj izraz bi trebalo preformulisati u Fizika aktivnost za sve ili Fizika
aktivnost za zdravlje.
Strategija koja cilja na ohrabrivanje i podsticanje na fizike aktivnosti na bazi potencijalnog
zdravstvenog napretka, po samoj svojoj prirodi se razlikuje od strategije za promociju sporta
iz nekih drugih razloga, kao to su nacionalna takmienja, vrhunske performanse itd. Ove
dve strategije e se verojatno razlikovati kako u ljudima kojima su namenjene tako i u tipu
aktivnosti koji se forsira.
Zbog ovoga, pri razvoju strategije za fizike aktivnosti za unapreenje zdravlja koja e
dati jasno usmerenje i odrediti prioritetne ciljne grupe u populaciji, vano je uzeti u obzir
i perspektivu javnog zdravlja i pitati sledea pitanja: Koja vrsta fizike aktivnosti e doneti
najvee zdravstvene dobitke najveem broju ljudi? Kako najbolje razviti nacionalnu politiku,
tako da ona podstie uee u ovom tipu aktivnosti?
U Engleskoj, HEA (Health Education Authority) postavila je jasan proces razvoja
nacionalne politike koji je ispitivao promociju fizike aktivnosti iz perspektive javnog zdravlja.
Pre toga, promocija fizike aktivnosti u Engleskoj bila je vrena na ad hoc koordiniranoj
osnovi. Promocione kampanje i inicijative su bile retke i uoptee nekoordinirane. Postojala
je potreba da se pokua razviti neki koncenzus u vezi najefektivnijih zdravstveno-obrazovnih
poruka za promociju fizikih aktivnosti.
Ovo je postignuto kroz sastanak, gde su brojni kljuni eksperti pozvani da pripreme
papire za diskusiju iz svog strunog polja. Ovi papiri su ukljuivali analize potencijalnih
zdravstvenih dobitaka razliitih tipova i intenziteta fzike aktivnosti, istraivanja trenutnih
ema participacije i barijera koje su spreavale ljude da budu aktivniji. Sledei ove dokumente,
usaglaena je izjava. Ova izjava je uspostavila novo jezgro predloga politike fizike aktivnosti.
Potrebno je 30 minuta fizike aktivnosti skromnog intenziteta kao to je ustra etnja,
barem pet dana u nedelji. Idealno ovih 30 minuta bi trebalo biti period neprekinute aktivnosti
ali krae rate od 15 minuta su takoe korisne.
Ova izjava je reflektovala slinu izjavu, razvijenu u SAD od strane Amerikog univerziteta
sportske medicine (ACSM) i Centra za kontrolu bolesti (CDC), koja je takoe priznala vanu
ulogu redovnog uea u fizikim aktivnostima skromnog intenziteta i kasnije preporuke u
izvetaju US Surgeon General.
Detaljna strategija koja je iznikla iz ovog sastanka uspostavila je jasnu potrebu da se cilja na
one ljude koji trenutno uestvuju malo ili nikako u fizikim aktivnostima zbog maksimalnog
potencijalnog dobitka za zdravlje nacije.
Princip 2. Razvoj strategije za akciju ukljuujui najiri raspon profesionalaca i

aktivnosti
Podsticanje ljudi da promene svoje navike zahteva akciju velikog broja razliitih nivoa. Ovi
nivoi seu od nacionalnih akcija (kroz npr. nacionalne promotivne kampanje) pa do aktivnosti
26
na nivou zajednice i intervencija na nivou individua (kao npr. dueli jedan-na-jedan). Da

bi se osigurala doslednost u pristupu vano je razviti ukupnu strategiju konsultovai to je
mogue vie od tih grupa.
Prihvatanje politike koja se koncentrie na podsticanje fizike aktivnosti umerenog
nivoa na dnevnoj bazi ima posledice na iroki raspon profesionalnih grupa koje mogu biti
efektivno ukljuene. Promocija fizike aktivnosti zbog toga izlazi iz kruga fitnesa i sportskih
profesionalaca i postaje znaajna za iri krug ljudi. Osiguravanje interesa profesionalaca kao
to su nastavnici, doktori, medicinske sestre, transportne agencije i mediji postaje isto tako
vano kao i razgovor sa lanovima sportske zajednice.
Dobro razvijena strategija e postaviti jasan put do postizanja sveukupne politike. Postavie
jasne ciljeve programa, odredie korake koje treba preduzeti i identificirati glavne grupe koje
treba ukljuiti. Ovo e osigurati konzistenciju u nainu na koji se izvrava strategija. Jasna
strategija e obezbediti okvir za niz akcija na nacionalnom i lokalnom nivou.
U Engleskoj nacionalna politika za promociju fizikih aktivnosti je razvijena do strategije
kroz uspostavljanje nacionalnih udarnih snaga. Ova grupa je predstavljala niz interesa u
vladi i organizacija u dobrovoljnom sektoru. One su osigurale da se interes profesionalaca u
itavoj Engleskoj predstavlja kroz uspostavljeni konsultacijski proces. Detaljan dokument je
sastavljen da bi naglasio glavne elemente nove nacionalne strategije za fizike aktivnosti i bio
je poslat stotinama organizacija u itavoj zemlji. Ovim organizacijama je postavljen itav niz
pitanja koja su se ticala stepena slaganja sa nacrtom strategije i o potencijalnom doprinosu
koji bi oni mogli dati. Ovo se pokazalo kao izuzetno vriedan korak jer je dolo do stvaranja
oseaja pripadnosti meu onima kojih se to tie.
Princip 3. Razvijanje realistine strategije za akciju u skladu sa eljenim ishodom i

dostupnim stredstvima.
Uspena promocija fizikih aktivnosti ne zahteva neophodno velika finansijska ulaganja.
Fizike aktivnosti umerenog intenziteta, kao to su hodanje su besplatni, ne zahtevaju
specijalizovanu opremu i mogu se uklopiti u svakodnevni ljudski ivot.
Nain na koji se strategija sprovodi u mnogome zavisi od finansijskih i ljudskih potencijala
koji su dostupni u pojedinoj zemlji.
Ovo znai da uspostavljanje eme za promociju aktivnosti kao to je hodanje moe biti
izvreno sa relativno malo trokova. Postojee strukture kao to su kole, omladinske grupe,
radna mesta mogu biti upotrebljene za komunikaciju umesto kreiranja novih organizacija.
Sa vie ulaganja mogue je upotrebiti i efektivniji pristup. U mnogim zemljama ovo je
poprimilo oblik promocionih kampanja koje koriste tehnike socijalnog marketinga da
istaknu dobrobit od uea u fizikim aktivnostima. Ovakav pristup je najuspjeniji kada je
povezan sa mreom profesionalaca koji rade na ovom polju (kao npr. Profesori, doktori ili
fitnes profesionalci).
Ovakva situacija je i u Engleskoj gde je Ministarstvo Zdravlja obezbedilo sredstva za
nacionalnu promocionu kampanju. Ova trogodinja kampanja cilja na promovisanje koristi
od uea u fizikim aktivnostima za sve odrasle u Engleskoj, koncentriui se na ljude koji se
trenutno uopte ne bave fizikim aktivnostima.
Kampanja Doivotno aktivan integrie direktno oglaavanje preko televizije sa nizom javnih
odnosa, promotivnih inicijativa i podrkom velikom broju razliitih priofesionalaca koji rade na
promociji fizike aktivnosti. Kampanja je zasnovana na nekoliko osnovnih principa ili zlatnih
27
Zbornik radova 1
pravila. U Engleskoj j HEA postavila jasan proces razvoja nacionalne politike koji je ispitivao
promociju fizike aktivnosti iz perspektive javnog zdravlja. Promocione kampanje i inicijative su
bile retke i uopte nekoordinirane. Postojala je potreba da se pokua razviti neki koncenzus u vezi
najefektivnijih zdravstveno-obrazovnih poruka za promociju fizikih aktivnosti.
Za Englesku ovo je predstavljalo pomak u odnosu na prethodne programe promocije
sporta ili vebi. Dogovor oko ove nove strategije je bio neprocenjiv da bi se razbistrile
prethodno mutne vode i da bi se dao novi pravac za budui rad na ovom podruju.
Pravila za kampanju promocije zdravlja

1. Ljudi e verovatnije prihvatiti fiziku aktivnost koja im se predlae ako ovaj prijedlog
nije prezentiran zapovednim nainom.
2. Vodee telo je vano za koordinaciju mnogih sloenih interesa koji su ukljueni u
kampanju promocije fizike aktivnosti.
3. Samo kroz temeljno procenjivanje svakog aspekta naeg posla moemo odrediti ta
je efektivno. Ovo je kljuno za kontinuiran razvoj i rafiniranje programa zdravstvene
promocije.
4. Kampanja treba identitet da bi mogla spojiti brojne zasebne elemente ukupnog
komunikacijskog paketa od direknog oglaavanja do informacionih letaka. Takav
identitet se moe postii kroz slogane, naslove pa ak i vrstu pisma koja se upotrebljava.
5. Promoteri zdravlja bi trebali da ue od marketinkih strunjaka i da primenjuju sline
principe socijalnog marketinga kod planiranja kampanje.
6. Mnoge zdravstvene teme, posebno ishrana su pokazivale nedostatak doslednosti u
samim porukama za promociju zdravlja. Doslednost izmeu svih partnera i agencija
koje uestvuju u kampanji je kljuna za izbegavanje konfuzije kod konzumenta.
7. Podaci iz anketa daju objektivan pogled na veliinu problema i mogu naglasiti
prioritetne ciljne grupe (kao npr., odreene dobne skupine).
8. Oglaavanje na nacionalnoj televiziji, a i u tampi mogu imati centralnu ulogu u
odailjanju poruke daleko ali i lokalni mediji i odnosi sa javnou mogu takoe biti
vani, pri promociji nekog odreenog objekta ili dogaaja. Dobar mediamix e
uravnoteiti sve ove elemente sa ciljevima kampanje i dostupnim sredstvima.
9. Integrisati oglaavanje sa odnosima sa javnou i lokalnim aktivnostima. Najjaa
kampanja bi bila ona u kojoj bi svi elementi bili potpuno integrirani.
10. Mree ljudi koji su zainteresovani za fiziku aktivnost na nivou zajednice su najjai
saveznici kampanje. Oni su ljudi na mestu dogaaja koji e poruke kampanje preneti
direktno javnosti; izuzetno su vaan deo itavog procesa. Njih moramo izvetavati na
vreme tokom itavog procesa, da bi se postigli maksimalni rezultati.
Zakljuak
Ovaj rad postavlja neke od fundamentalnih principa i pravila koje treba razmotriti
pri razvoju nacionalnih strategija i nacionalne politike za promociju fizikih aktivnosti za
unapreenje zdravlja i u transformisanju ovih politika i strategija u promotivne kampanje
i inicijative. Iskustvo steeno kroz rad na razvoju nacionalne strategije za promociju
fizikih aktivnosti u cilju unapreenja zdravlja u Engleskoj i kasnije nacionalno integrirane
promocione kampanje, bie upotrebljene da se identifikuju brojni kljuni principi.
28
Tako da nam ovi principe u radu i sama pravila koja su predstavljena budu smernica za
bolje rezultate stratekog i politikog puta u reavanju ove problematike na naim prostorima.
Literatura
1. Argyris, C. (1994). On organizational learning. Blackwell Publisher
2. Bartoluci, M (1994). Razvoj sporta i poduzetnitva. 326(1-2) 60-66. Kinezilogija.
3. Goleman, D. i sar. (2006). Emocionalna inteligencija u liderstvu : nauite da emocionalno
inteligentno rukovodite. Novi Sad: Adizes.
4. Greenberg, J. i Baron, R.A. (1998). Ponaanje u organizacijama razumevanje i upravljanje
ljudskom stranom rada. Beograd. elnid
5. Hersey, P., Blanchard, K. H., & Johnson, D. (2001). Management of organizational
behavior: Utilizing human resources (8 ed.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall.
6. Janiijevi, N. (2008). Organizaciono ponaanje. Beograd. Data status
7. Kurti A., (2011). Poslovno voenje. Tuzla: Ekomonski fakulet.
8. Maleevi, ., (2001). Rukovoenje : teorija i praksa. Beograd: Fakultet organizacionih
nauka.
9. ehi, D., Penava. S., (2007). Leadership. Sarajevo. Ekonomski fakultet u Sarajevu
10. Vander Zwaag, H.J., (1998).: Policy Development in Sport Management. Preager, Westport,
CT.
11. Zammuto, R. F., (1982),: Assessing Organizational Effectiveness. Albany, NY: State
University of New York Press.
12. ivoti, D., (1999) : Upravljanje u sportu. Beograd: Ministarstvo za sport i omladinu Vla-
de RS.
29
Zbornik radova 1
Struni lanak
VIZIJA SAVREMENOG FUDBALSKOG TRENIRANJA
VISION OF MODERN FOOTBALL TRAINING
Haris Ali, Eldin Jelesijevi

Fakultet sporta i tjelesnog odgoja, Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina
Apstrakt
Fudbal je igra u kojoj igra mora brzo da donese odluku ta initi. Ogranien je pritiskom
protivnika, vremena i prostora, zatim mnotvom solucija, treba se odluiti za reenja koja
su prava za dati trenutak. On je u tom trenutku sam, sam donosi odluku u deliu sekunde
procenjujui okolnosti, situaciju u igri u kojoj se nalazi. On poznaje svoje mogunosti,
mogunosti svojih saigraa, on procenjuje svog protivnika, brzinu kretanja lopte, saigraa,
protivnika i sve to uzima u obzir pre konanog reenja. Nalaenje prostora, pasovi, utiranje,
kontrolisanje lopte i tranje sa loptom, primanje i oduzimanje lopte su tehnike vetine koje
namee igra, ali igra istovremeno i provocira odluku, trai reenja za njih. Igra u igri poinje
razumevati kako da uskladi ove osnovne elemente sa viim, znaajnim i efikasnim celinama.
Igra trai reenja, ali i nudi mogunosti. Da bi igra iznalazio reenja u igri, treba trenirati igru,
da bi igrao u visokom tempu treba trenirati u visokom tempu, da bi donosio odgovarajue
odluke i iznalazio prava reenja treba trenirati upravo u takvim uslovima. Nemogue je
imitirati, baviti se kopijama i parcijalnim vebama a oekivati da originalno izvoenje, igra,
takmienje bude pravovremeno. Originalno izvoenje trai originalno treniranje. Fudbal
zahteva koordinaciju i tajming, kako individualno tako i timski. Zbog toga, savremeno
fudbalsko treniranje je usmereno ka razvoju smisla za igru, razumevanju i itanju igre, gde
je ablon zamenjen kreativnou i odgovarajuim odlukama u kompleksnim situacionim
uslovima. Da bi igra razumevao igru i situacije u igri, mora se staviti u takve situacije, mora
uestvovati u njima, treba brzo donositi odluke i sprovesti ih u akciju. Neophodno je imati
organizovani i voeni podraaj igre, koja je prilagoena uzrastu kroz distribuciju optereenja,
koje je opet determinisano veliinom terena, brojem igraa, pravilima igre i trenerskim
radom. Nemojmo plivati na suvom, ponudimo igrau situacione uslove, poduavajmo
ga kroz stvarni podraaj. Podraaj koji igra dobiva kroz igru ga tera da brzo razmilja i da
donosi odluku. Igra mu nikada nee pruiti istu situaciju, moda samo slinu, jer nikada se
sve okolnosti nee podudariti.
Kljune rei: vizija, fudbal , treniranje
30
Abstract
Football is a game where the player must quickly decide what to do. Limited by the pressure
of the opponents, time and space, then a host of solutions, one should decide for solutions that
are right for the given moment. He is alone at this point and he has to decide in a split second
by assessing the circumstances, the situation in the game where it is located. He knows his
capabilities, capabilities of his teammates, he estimated his opponent, the speed of the ball,
teammates, opponents and all of that is taken into account before the final decision. Finding
space, struts, kicks, controlling the ball and running with the ball, losing possession and receive
the technical skills that imposes, but playing at the same time provoking the decision and seek
solutions. The player begins the game with basic understanding of how to reconcile these
basic elements with high, significant and efficient units. The game requires solutions but also
offers opportunities. To found out some solutions player in the game, player should practice
game to play at a high pace to train at a high pace, it would make an appropriate decision and
found out some real solutions to practice on in such conditions. It is impossible to imitate,
to deal with the copies and partial exercises and expect that the original performance, game,
competition is right on time. Original performance demands original coaching. Football
requires coordination and timing, both individually and as a team. Therefore, modern
football coaching is aimed at developing a sense of play, reading and understanding the game,
where the template is replaced by creativity and appropriate decisions in complex situational
conditions. For player to understood the game and play situations, he must be placed in such
a situation, have to participate in them and make decisions quickly and implement them into
action. It is necessary to have an organized and led stimulus game, which is adjusted to the
age distribution of the load, which in turn determined by the size of the field, the number
of players, the rules of the game and coaching work. Lets not swim on land, offering the
player a situational conditions, teach them through the actual stimulus. The stimulus which
the player gets through the game makes him think quickly and make a decision. The game
will never give him the same situation, maybe just similar, because all the circumstances will
not coincide.
Keywords: vision, football, coaching
Uvod
Postavlja se pitanje: koji je najkrai put do formiranja kvalitetnog fudbalskog izvoenja,
igre i kvalitetnog aktera, igraa. Da bi se to obezbedilo neophodno je pronai i osmisliti
trenanu tehnologiju koja e nas dovesto do cilja, vrhunskog igraa ili vrhunskog sportskog
dogaaja koji e biti traen na tritu i za koje e drutvo pokazati interesovanje i biti spremno
izdvojiti novac. To je lanana reakcija koja po automatizmu ukljuuje i ostale segmetne
drutva: medije, sponzore i ire narodne mase.
Kvalitetnu i zanimljivu igru, odnosno utakmicu ine fudbaleri. Neophodno je poznavati
strukturu i sutinu fudbalske igre da bismo na osnovu njene strukture i zahteva znali koji
model pokreta, odluka i ponaanja joj odgovara.
31
Zbornik radova 1
Metode rada
Rad je baziran na komparativnom pristupu. U obzir su uzeti razliiti pristupi autora,
njihova razmiljanja ali i mnoga iskustva iz same trenane prakse.
Diskusija
Bez obzira govorimo li o vrhunskom fudbaleru, amateru ili rekreativcu, detetu ili odraslom,
fudbalska igra ima obeleja koja jednako vrede za sve, bez obzira na nivo, pol ili uzrast. Cilj igre
je da se postigne vie golova od protivnika. Protivnik e sve uiniti da ne primi gol. Svaki igra
na bilo kojem nivou eli gol, pobedu i u tome nalazi zadovoljstvo. Da bi doao do gola vie,
pobede, neophodno je da pametno uestvuje u igri i da realizuje mnotvo pripreme i pokuaja
za pogodak. Da bi se dostigao cilj, postigao gol kao vrhunac zadovoljstva, neophodno je
uestvovati i izvriti mnotvo fudbalskih kretnji u saradnji s timom. Sve to predstavlja izazov,
takmienje, nadmudrivanje, neizvesnost, dokazivanje, sve ono to je ustvari potreba oveka
kao ivog bia. Kao posledica jednostavnosti i zadovoljavanja potrebe za takmienjem, fudbal
karateriu popularnost, atraktivnost, masovnost, kompleksnost i potranja.
Fudbal je igra u kojoj se konstantno u guvi donose odluke. Od odluke koja se donese
zavisi konaan ishod situacije. Ilustracija fudbalske situacije u igri dece bi izgledala ovako:
Ma, kako li u savladati svu tu fudbalsku igru? Ovaj mi dolazi sa desna, onaj me zove
s leva, guraju me! Koliko snano, koliko daleko da uputim loptu? Ufff, u kojem trenutku,
kojim delom stopala? Ahhh ponestaje mi daha, lopta mi bei, neravan je teren!!! ta da radim,
pribliavaju se, nemam vremena?
Kako nauiti igraa da donosi kvalitetne odluke i da ih kvalitetnim tehnikim izvoenjem
realizuje. Koju tehnologiju treninga koristiti? Malacko i Rao istiu da se tehnologija sportskog
treninga bavi procesom, organizacijom i obradom sirovine sportiste pomou pravovaljanih
i svrsishodnih trenanih postupaka, metoda i sredstava u upotrebljiv proizvod, kao ishod
takvog procesa je sportski rezultat.
Mnogo faktora trebamo uzeti u obzir prilikom sprovoenja tehnologije trenanog
procesa. Neophodno je napraviti trenani podraaj koji e dati adekvatan efekat koji odgovara
starnom izvoenju. Igra trai reenja, ali i nudi mogunosti. Da bi igra iznalazio reenja
u igri, treba trenirati igru, da bi igrao u visokom tempu treba trenirati u visokom tempu,
da bi donosio odgovarajue odluke i iznalazio prava reenja treba trenirati upravo u takvim
uslovima. Nemogue je imitirati, baviti se kopijama i parcijalnim vebama a oekivati da
originalno izvoenje, igra, takmienje bude pravovremeno. Originalno izvoenje trai
originalno treniranje. Fudbal zahteva koordinaciju i tajming, kako individualno tako i timski.
Zbog toga, vizija savremenog fudbalskog treniranja usmerena je ka razvoju smisla za igru,
razumevanju i itanju igre, gdje je ablon zamenjen kreativnou i odgovarajuim odlukama
u kompleksnim situacionim uslovima. Da bi se kao efekat podraaja dobila kvalitetna odluka,
ideje u igri, vic neophodno je treniranje u pravcu takmienja, treniranje integralno kroz
slike takmienja.
32
Zakljuak
Realno je i logino, zasnovano na zakonitosti adaptacije ljudskog organizma da teme i
ciljeve treninga treba crpiti iz takmiarskih situacija i obezbediti im dobar trenerski rad i
mnogo ponavljanja. Podraaj koji igra dobija kroz igru ga tera da brzo razmilja i da donosi
odluku. Igra mu nikada nee pruiti istu situaciju, moda samo slinu, jer nikada se sve
okolnosti nee podudariti. Vizija savremenog fudbalskog treniranja se zasniva na kvalitetu i
kakvoi treniranja u odnosu na kvantitet treniranja.
Nemojmo plivati na suvom, ponudimo igrau situacione uslove, poduavajmo ga kroz
stvarni podraaj.
Literatura
1. Malacko, J, Rao I, (2004). Tehnologija sporta i sportskog treninga. Sarajevo: Fakultet
sporta i tjelesnog odgoja
2. Milanovi, D., Gregov, C., alaj, S. (2012). Specifina kondicijska priprema istraivanja
efekata treninga. 10. godinja meunarodna Kondicijska priprema sportaa, Zagreb, 17. i
18. 02. 2012. (Str. 19 28). Kinezioloki fakultet Sveuilita u Zagrebu.
3. Verheijen, R. (1997). Handbuch fr Fussballkondition. Versand, Leer: BPF
33
Zbornik radova 1
Struni lanak
ZNAAJ SPORTA I SPORTSKE AKTIVNOSTI

U ODRASLOJ DOBI
IMPORTANCE OF SPORT AND SPORT ACTIVITIES

IN ADULTHOOD
Ivan Anastasovski, Joko Milenkovski, Lene Aleksovska Velikovska

Fakultet fizike kulture, Univerzitet Sv. Kiril i Metodij, Skoplje, Makedonija
Apstrakt
Razvoj sporta i sportske aktivnosti doveo je do take koja zahteva rad na visokom strunom
nivou, kako bi se lake izvravali zadaci koje nam savremeno drutvo i vreme u kojem ivimo
nameu. Da bi sportska praksa bila uspena nije dovoljno samo da trener bude struan, ve
sam pojedinac mora imati temeljna znanja o ispunjavanju i izdrljivosti pokretakog aparata,
zatim fizike izdrljivosti organizma, pravilnoj ishrani, ali i o problemu povratka snage kao i
mnoge druge kinezioloke informacije koje se pozitivno ili negativno uklapaju u realizaciju
ideje sporta za sve. Danas u uslovima razvitka naih tranzicionih drutava, stvoreni su
preduslovi za koncepcijski razvitak i unapraenje sporta i sportske aktivnosti za sve. Nauka
i tehnika su olakali ivot ljudima, ali su istovremeno poremetili ravnoteu i poeli ozbiljno
ugroavati ljudski bioloki status. Usled smanjenja telesnih kretanja u procesu proizvodnje i
radnom vremenu, ljudi su osetno poeli gubiti svoju fiziku i radnu kondiciju.
Kljune rei: sport i sportska aktivnost, izdrljivost, sportska praksa
Abstract
The development of sport and physical activity has led to a point that requires work at a
high professional level, in order to more easily carry out the task given to us modern society
and time in which we live impose. To be a successful sports practice is not enough to be
a professional coach, but Im an individual must have basic knowledge of the meeting and
endurance boot device, then the physical endurance of the body, proper diet, but the problem
of the return of power as well as many other kinesiology information positively or negative fit
in implementing the idea of sport for all. Today, in terms of the development of our society in
transition, the prerequisites for the development of conceptual and improves sport and sports
activities for all. Science and technology are making life easier, but at the same time have
disordered balance and began seriously threaten the biological status. Due to the reduction of
34
body movements in production and working hours, people were noticeably began to lose its
physical and working condition.
Keywords: sport and sports activates, endurance, sports practice
Uvod
Razvoj sporta i sportske aktivnosti doveo je do take koja zahteva rad na visokom strunom
nivou, kako bi se lake izvravali zadaci koje nam savremeno drutvo i vreme u kojem ivimo
nameu. Da bi sportska praksa bila uspena nije dovoljno samo da trener bude struan, ve
sam pojedinac mora imati temeljna znanja o ispunjavanju i izdrljivosti pokretakog aparata,
zatim fizike izdrljivosti organizma, pravilnoj ishrani, ali i o problemu povratka snage kao i
mnoge druge kinezioloke informacije koje se pozitivno ili negativno uklapaju u realizaciju
ideje sporta za sve.
Motivacija za pisanje ovoga rada inspirisana je svakodnevnim problemima koji nas
okruuju i nameu nam novi, vrlo esto neprihvatljiv nain ivota i rada. Pri tome sve se vie
govori o ekonomiji, poslu, socijalnim problemima, a sve manje o sportu i fizikoj aktivnosti
kao temelju zdravlja. Iz razloga to raspolaemo skromnim saznanjima o mestu i ulozi sporta
i fizike aktivnosti ljudi, posebno ena u ovom drutvu, i to posebno u delu razvoja i obliko-
vanja linosti, zapitali smo se kako bi mogli pomoi i dati svoj doprinos sportskoj svakodnevi-
ci za oba pola, a posebno za ene. Ovim radom elimo pomoi osobama svih uzrasta, posebno
enama, da ive sportski i da sauvaju svoje zdravlje, da postanu kreativnije za sebe, svoje
porodice i sredinu u kojoj ive. Sport i sportska aktivnost, igraju veliku ulogu u svakodnev-
nom ivotu i radu oveka i predstavljaju vrlo znaajan faktor u curriculumu. Postaju potreba
i nadopunjuju promene u ivotu koje su u ovom periodu razvoja tehnike i nauke sve vee i
ine ivot brim, omoguavajui sa jedne strane, tehniki napredak, a oduzimajui, sa druge
strane, ono ta u osnovi ini pokret za zdrav ivot (Anstasovski, I. 2003 str.12).
Drutveni znaaj sporta i sportske aktivnosti

Sport i sportska aktivnost, kao vaan inilac sporta i sportske aktivnosti predstavljaju:
faktori jaanja zdravlja ljudi;
znaajan element za odmor i rekreaciju; i
osnovno sredstvo za podizanje radne i odbrambene sposobnosti graana (Anastasovski,
I. 2003 str. 14).
Ideja o vaspitanju tela kao uslovu za ravnoteu ovekove linosti ima duboke korene. I u
staroj Grkoj, u drutvu sa robovlasnikim drutvenim poredkom u Sparti i Atini, davalo se
na znaaju sportu i fizikoj aktivnosti. To je bio sastavni deo tadanjeg vaspitnog sistema. U
vreme humanizma, a ujedno pod uticajem reformacije, ponovo se istie potreba za harmo-
ninim vaspitanjem oveka, kao i za razvitak njegovih psihosomatskih sposobnosti. Skoro da
su svi polazili od poznate Juvenalove poslovice u zdravom telu zdrav duh. Meutim, sport
i fizika aktivnost u klasnom drutvu nije bila iroko postavljena i iz svojih okvira poinje
izlaziti poetkom XX veka, dobijajui entuzijazam, popularnost i drutveni znaaj.
Danas u uslovima razvoja naeg tranzicionog drutva, stvoreni su preduslovi za
koncepcijski razvoj i unapreenje sporta i sportske aktivnosti za sve. Nauka i tehnika su
olakali ivot ljudima, ali istovremeno su poremetili ravnoteu i poeli ozbiljno da ugroavaju
35
Zbornik radova 1
ljudski bioloki status. Usled smanjenja telesnih kretanja u procesu proizvodnje i radnom
vremenu, ljudi su osetno poeli da gube svoju fiziku i radnu kondiciju.
Mali je broj graana koji su svesni svog interesa u sportu i sportskoj aktivnosti. Sa
pogledom na realna predvianja u vezi sa porastom linog i drutvenog standarda, moe
se oekivati da e radni ljudi sve vie prihvatati sport i fiziku aktivnost kao svakodnevnu
potrebu za poboljanje i potvrivanje svoje vrednosti.
Koncepcija i cilj sporta i sportske aktivnosti

Ljudi, sigurno imaju svoj razlog zbog kojeg prihvataju ili zanemaruju sport i fiziku akti-
vnost. injenica je da ne moe svako biti as, mada veina ljudi i nema takve ambicije. Oni
koji konzumiraju sport i fiziki su aktivni, o tome najee razmiljaju kao o neobaveznoj
aktivnosti koja e im pomoi da budu (ostanu) zdravi, sposobni i uvek u dobroj kondicii.
Evropski savet bavi se sportom za sve od 1996. godine. Na 10-toj sednici Saveta o
kulturnoj saradnji (S.S.S) 1, specijalizovan organ zaduen za pripremu i sprovoenje kulturne
politike Evropskog saveta, usvojili su jednu principijelnu deklaraciju, sa kojom e ova tema
postati cilj dugorone akcije Evropskog saveta.
Sa jezikom koji se postepeno razvijao u Evropskom savetu, izraz sport za sve oznaava
istovremeno ideju, kao koncepciju sa drutvenim i politikim karakterom. Problematika o
kojoj se raspravljalo odnosi se na druva ije su se stukture brzo transformisale u sistemu
gde je sve manje slodobnog vremena, a sve vie automatizacije, urbanizacije, koje su samo
nekoliko pojava koji se uklapaju u koncept sport za sve. ire tumaenje pojma sporta i
fizike aktivnosti za sve je koncept koji e biti pokriven i bie shvaen u irem smislu. Ovaj
koncept tumai se u raznim zemljama na razliit nain, tako na primer u Finskoj sport za sve
je definisan kao: Viekratna fizika aktivnost koja se upotrebljava dobrovoljno, izazivajuu
momentalno zadovoljstvo i blagostanje, a ima trajni i skriveni efekat za ouvanje zdravlja i
zatite od bolesti, u vedskoj ovaj se pojam definie kao Sve fizike aktivnosti, takmiarske
ili ne, koje ovek koristi da bi postigao specifine rezultate, jednostavno da veba i da se oputa
na fiziki aktivan nain. Bilo bi korisnije da se precizira da je pojam sport i fizika aktivnost
u sadraju sport za sve, takoe trebalo bi i shvatiti moderni smisao istog, kao slodobne
aktivnosti, spontano koriene u merilu, iji su sporedni efekti oputanje, zabava i razvitak.
Komercijalizacija ovog pojma moe biti pozitivna, ali u isto vreme moe biti i kobna.
ta se odnosi na vrbovanje kada se radi o slobodnom vremenu oveka, u kojoj se meri
moe organizovati slobodno vreme oveka. Kada govorimo o takozvanom produktivizmu
moramo se setiti onoga ta je Gabiel Marcel napisao u vezi ove koncepcije funkcionalnost
oveka, kada dobro razume da je pojedinac na isti nain kao i sat podreen, na periodine
provere, u tom sluaju bolnica slui kao kontrolna zgrada ili radionica za proveru. Zato je
dobro da i na ovek pone razmiljati u tom pravcu, i da slodobno vreme koristi za odreene
samovoljne aktivnosti sa pozitivnim karakterom. Zato je jedan od primarnih zadataka u
budunosti, pronai najbolji politiki nain za reavanje ovog problema.
1
10-ta sednica Evropskog saveta odrana je 6-10, juna 1996 godine. (S.S.S.) ima pored 17 lanica
Evropskog saveta i 4 druge drave koje prisustvuju na kulturnoj konvenciji u Evropi.
36
Telesni razvoj pojedinaca u odraslom dobu

U periodu izmeu 18. i 30. godine ivota osoba je na vrhu biolokog i fiziolokog razvoja,
to je doba kada se odvija optimalno bioloko funkcionisanje organizma i kada se postiu
maksimalni sportski rezultati. Tada se dostie vrhunac motorikih sposobnosti kao to je
sluaj sa brzinom, snagom i izdrljivosti. Rast u visinu je zavren, a izmeu 30. i 45. godine
postaje stabilan. Maksimalna teina se postie u doba srednje zrelosti, a poevi od 30. godine
miina snaga postepeno opada za 10%. Mladi su fiziki najzdravija kategorija ljudi. Oni retko
umiru zbog telesnih bolesti. Opte uzevi, zdravlje je podlono uticajima mnogih faktora,
gde se ubraja i zdravi ivotni stil kome pripada sport i kontinuirana fizika aktivnost. Svetska
zdravstvena organizacija navodi da je zdravlje opte fiziko, moralno i drutveno blagostanje,
jer zdravlje ne znai, jednostavno reeno, odsutnost bolesti. Idealno bi bilo da se jo u ranom
detinstvu razvijaju i usvajaju znanja i navike o zdravoj ishrani, odravanju normalne teine,
praktikovanje fizikih vebi i slino (Murdzeva-ari, 2004).
Kada se govori o enama, doba mladosti, je razdoblje kada enska populacija poseduje
najvie reproduktivne sposobnosti. Ranije su ene od 40. godina bile zdravije od mukaraca
zbog smirenijeg i uravnoteenijeg naina ivota. Danas, one imaju ivotni stil slian
mukarcima pa samim tim i sline zdravstvene probleme. Fizike promene kod ena tokom
vremena postaju sve vidljivije. Ovde se prvenstveno misli na poveane koliine potkonog
masnog tkiva i masti, smanjenje elastinosti koe, poveanje krvnog pritiska, pad miine
snage, brzine, funkcionalnih sposonosti itd. Kada govorimo o navedenim biolokim
promenama treba naglasiti da njihovi kumulativni efekti dovode do hroninih oboljenja
koja se teko ili uopte ne mogu izleiti. Da bi se ublaili i usporili negativni efekti biolokog
starenja organizma potrebno je koristiti zdrave ivotne navike steene u ranijem uzrastu. U
tom smislu, sport i sportska aktivnost igraju znaajnu ulogu (Murdzeva-ari, 2004).
Prelaz iz rane u srednju zrelost ene lake proivljavaju od mukarca jer je taj period
postupan i oekivan. Jedna vana karakteristika tog procesa je pojava menopauze to je
direktno povezano sa biolokim satom. ene koje ive u zapadnim kulturama doivljavaju
menopauzu kao psihosomatski poremeaj koji ima razliite simptome, to nije sluaj sa
enama iz drugih kultura (na primer istonih). Vano je naglasiti da odlazak dece iz porodice
(nakon stupanja u brak) ostavlja vie slobodnog vremena enama u odrasloj dobi, te tako i
vie vremena mogu posvetiti sebi, svom hobiju i razonodi. Tada se mogunosti za bavljenjem
nekom vrstom sporta i sportske aktivnosti poveavaju, pa i briga o vlastitom zdravlju dobija
sve vie na znaaju.
Razlozi zato treba koristiti sport i sportsku aktivnost

Polazei od konstatacije da je cilj naunih istraivanja u oblasti sporta i fizike kulture,
otkriti faktore koji utiu na promenu oveka kao sistema, i da utvrde njihov znaaj, njihovu
uzajamnu povezanost, a u isto vreme i da otkriju najoptimalnije naine za transformaciju
sistema. Zato se namee potreba za istaivanjima koja bi trebala tretirati ovu problematiku.
Sport kao integralni deo fizike kuture predstavlja sistemski organizovan proces koji
pozitivno utie na pravilni psohofiziki razvitak oveka kao celina. Sport i sportska aktivnost,
njihova praktina usmerenost i rezultati koji se postiu, predstavljaju sloenu pojavu koja
zahteva planska i studiozna izuavanja svih njihovih komponenata. U savremenoj koncepciji
37
Zbornik radova 1
sporta i sportske aktivnosti za sve u celini, nije vie reenje samo organizovati vaspitno-
obrazovnu nastavu nego pronalaziti nove metode i nove oblike u tom sistemu.
Znai da su, sport i sportske aktivnosti osnovna operativna jedinka na redovnoj aktivnosti
u odreenim sportskim objektima za fiziko vebanje. Zato su sport i sportska aktivnost kao
sistem ostali glavni oblik realizacije i zadovoljstva, zato to se njima mogu postii sistemska i
planska reenja odreenih zadataka.
Na osnovu podataka iz naunih istraivanja o karakteru i kvalitetu sporta i sportske
aktivnosti, moe se zakljuiti da nama nedostaje kompatibilan intenzitet, koji bi predskazao
pozitivnu rekaciju to bi bilo u funkciji unapreenja fizikog razvoja i fizike sposobnosti
ljudima koji imaju iskrene namere prema sportu i sportskoj aktivnosti. Preporuka je da damo
odgovarajui tretman sportu i sportskoj aktivnosti kao takvima, da imamo drugaiji pristup
prema sportu i sportskoj aktivnosti i da na njih gledamo kao na sredstvo za zadovoljavanje
naih fizikih potreba.
Literatura
1. Anastasovski, A. (1989). Drutvena osnova sporta. Skoplje: FFK Grafoprint.
2. Anastasovski, I. (2003). Sportski nain na iveenje. Kumanovo: Grafoprint.
3. Anastasovski, I. Stojanoska, T. (2010). Nasilstvo, agresija i sport. Skopje: FFK, Fleksograf,
Kumanovo.
4. Anastasovski.A., Anastasovski, I., (2001). Nasilstvo, sport i kultura. Skopje: Univerzitetska
peatnica Kiril I Metodij.
5. Kokovic, A. (1990). Doba nasilja i sport, Novi Sad: Sposts World.
6. Murdzeva-kari, O. (2004). Razvojna psihologija. Skopje: Filozovski fakultet.
7. Trougs, F.; & Liht, K. (1967). Kako da budem uvek mlad, zdrav, sposoban, Sport u slubi
oveka, Beograd.
38
Kratki nauni lanak
PROCENA MOGUIH BIOMOTORIKIH SVOJSTAVA

UENIKA UZRASTA 7 GODINA ZA USPEH U PLIVANJU
ASSESSMENT OF POTENTIAL BIOMOTORIC

CHARACTERISTICS OF STUDENTS
AGED 7 FOR SUCCESS IN SWIMMING
Osmo Bajri1, Senad Bajri1, Dobromir Bonacin2

1
Paneuropski Univerzitet Apeiron, Banja Luka, Bosna i Hercegovina
2
Edukacijski fakultet, Univerzitet u Travniku, Bosna i Hercegovina
Abstract
Svaka sportska aktivnost moe se shvatiti kao kompozit sastavljen od najmanje dve
temeljne komponente: energetske, koja predstavlja optereenje i angaman i informacijske
koja predstavlja specifina motorika znanja karakteristina upravo za takvu aktivnost.
Istovremeno, svaka kinezioloka aktivnost moe se razloiti na sastavne delove kompozita
skladno sklopovima koje u kineziologiji prouavamo. Kod primarne selekcije za sport u
uzrastu od npr. 6.5 7.0 godina, ono to sigurno trebamo posmatrati su morfoloke dimenzije,
motorike sposobnosti i poneka funkcionalna dimenzija. Upravo takva logika primenjena je
u ovom radu, pa je za potrebe mogue selekcije 238 uenika prvog razreda O opisano sa 14
morfolokih, 11 motorikih i jednom funkcionalnom varijablom. Ekspertnim postavkama
trojice autora koji se bave plivanjem od tih 26 varijabli definisane su one za koje se oekuje
da su selektivne za uspeh u plivanju. Temeljem takvih postavki izolovan je minimalni broj
uenika s potencijalom za uspeh u plivanju i opisan je njihov biomotoriki profil utemeljen
na tih 26 varijabli.
Kljune rei: plivanje, uenici, selekcija, ekspertno znanje, profil, biomotorika
Abstract
Any sporting activity can be understood as a composite consisting of at least two basic
components: the energy, which is annoying as engagement, and information part that are
specific motor skills typical for such activity. At the same time, each kinesiology activity can
be broken down into components of composite assemblies according to the study kinesiology.
In primary selection for sport at the age of egg 6.5 - 7.0 years, what surely must be regarded are
morphological dimensions, motor skills and occasional functional dimension. It is precisely
39
Zbornik radova 1
this logic was applied in this work, and for the possible selection on 238 students of the first
grade of elementary school there were applied measures of 14 morphological, 11 motor and
one functional variable. Expert settings of the three authors involved in swimming define
a choice from these 26 variables as those that are expected to be selective for success in
swimming. Based on such an isolated setting is the minimum number of students with the
potential for success in swimming and described their bio-motor profile based on these 26
variables.
Keywords: swimming, pupils, selection, expert knowledge, profile, biomotorics
Uvod
Plivanje je individualni sport (osim tafetnog plivanja) koji se sprovodi na nain da
pojedinac nastoji da odreenu distancu savlada plivanjem bez da dolazi u direktni kontakt s
protivnikom. Odrava se u plivalitu standardnih dimenzija koje je dugo 25 ili 50 metara, a
discipline mogu biti plivanje na 50, 100, 200, 800 i 1500 m, osim kad se radi o maratonskom
plivanju koje se izvodi u prirodi, najee u moru. Iako se moe plivati na bezbroj naina,
uobiajeni su stilovi kraul (slobodno), prsno, delfin i leno. Vreme se meri u sekundama
(minutima) a pobednik je onaj pliva/ica koji prvi proe ciljni prostor i dotakne za to
odreenu povrinu.
Savremeno plivanje paralelno se razvilo u vie sredina koje su naizmenino imale velike
uspehe na velikim takmienjima. Tako je poznata australijska plivaka kola, ruska, amerika,
a povremeno su postojale kao uspene, npr. i maarska, holandska i nemaka ili britanska.
Plivanje se odvija po propisima koji se nazivaju plivaka pravila.
Nakon mnogo vekova entuzijastikog i rekreativnog plivanja do danas je ve postalo
jasno da e se u sistematsko delovanje (koje nazivamo trening) ukljuiti sva mogua nauna
otkria (ona ue sportske ali i one iz drugih podruja poput medicine, sociologije, mehanike,
hidrodinamike,...) kako bi se poveala mogunost postizanja cilja u bazenu i pobede nad
protivnikom. Naravno, ako su sve te aktivnosti i delovanja dobro poznate, a esto jesu, tada
ostaje ono najvanije, a to je poetno stanje koje se oitava kao sklop primarnih procena
deteta o moguem postizanju vrhunskog rezultata u kasnijem period (Opavski, 1996;
Ibrahovi, 2011). Ovo nazivamo jo i primarna selekcija i pri tome se nastoji prepoznati
nasledna roditeljska baza ako je poznata (dakle genetika), zatim mogunost razvoja (dakle
bioloki potencijal) i sposobnost deteta za usvajanje tehnike (dakle sposobnost uenja) kao
i energetski potencijal naroito znaajan u plivanju. Sve to odluuje o kasnijim moguim
dometima u uzrastu seniora, ali i o moguim limitima za postizanje vrhunskog rezultata.
Kod takvih procena treba uvaiti celu seriju antropolokih sklopova jeteta, ali su za poetne
procene uvijek najvaniji morfoloki, motoriki i funkcionalni pokazatelji i njihove interakcije
(Gordon, 1977; Juan i sar., 2000).
Predmet i metode
Predmet ovog rada su uenici uzrasta 7 godina odabrani pri ulasku u prvi razred osnovne
kole. Za potrebe ovog rada analizirani su podaci 249 uenika mukog pola uzrasta 7 godina
koji su opisani sa 26 varijabli od ega 14 morfolokih (Visina tela AVIT, Duina noge
ADUN, Duina ruke ADUR, Dijametar runog zgloba ADRZ, Dijametar kolena ADIK,
irina ramena ASIR, irina karlice ASIK, Telesna teina ATEZ, Opseg podlaktice AOPL,
40
Opseg podkolenice AOPK, Srednji opseg grudnog koa AOGK, Koni nabor nadlaktice
AKNN, Koni nabor lea AKNL i Koni nabor stomaka), zatim 11 motorikih (Koraci u
stranu MKUS, Poligon unazad MPOL, Taping rukom MTAP, Taping nogom MTAN,
Pretklon u sedu raznono MPRR, Stajanje na klupici za ravnoteu - MP2O, Skok u dalj s
mesta MSDM, Bacanje loptice u daljinu MBLD, Tranje 20 m s visokim startom - M20V,
Podizanje trupa iz leanja MDTS, i Izdraj u visu zgibom - MVIS) i jednom funkcionalnom
varijablom (Tranje tri minuta - FT3M). Simulacijska analiza (Bonacin & Bonacin, Da., 2007)
je izvedena u tri koraka.
U prvom koraku je za svaku varijablu odreen broj uenika koji zadovoljavaju odreeni
uslov, a temeljem ekspertne procene plivakih autoriteta. Programsko reenje (Bonacin,
2010) doputa bilo koju loginu konstrukciju koja definie potencijalni model odnosno profil
odreenog sportiste (npr. plivaa) po modelskim karakteristikama u uzrastu seniora koje se
zatim pokuava u uzrastu dece pogoditi.
Rezultati i diskusija
Tablica 1. Zadrana 4 entiteta, varijable (VARS), procenat zadranih vrednosti (%Z), ciljana
vrednost po varijabli (VAL), vrednosti entiteta (rednih brojeva 72, 150, 168, 213),
prosek (AVG), % maksimuma po varijabli (MAX) i N-S (slaganje 10-12)
VARS %Z VAL 72.00 150.00 168.00 213.00 AVG % MAX
AVIT 94.25 138.39 146.83 138.30 139.00 133.00 139.28 94.86
ADUN 95.25 78.20 81.57 75.20 78.40 77.50 78.17 95.21
ADUR 88.25 57.98 59.57 55.83 60.40 55.50 57.83 88.01
ADRZ 92.25 4.61 4.47 4.57 4.87 4.57 4.62 92.33
ADIK 90.25 8.57 8.23 9.47 8.27 8.67 8.66 91.14
ASIR 98.25 29.87 29.70 30.23 30.07 28.00 29.50 97.04
ASIK 94.25 22.87 22.47 23.17 22.30 22.00 22.48 92.65
ATEZ 76.25 33.55 38.17 44.00 37.33 35.00 38.63 87.78
AOPL 88.25 20.36 21.43 23.07 20.73 18.50 20.93 90.75
AOPK 86.25 29.35 31.33 34.03 29.20 30.73 31.33 92.04
AOGK 86.25 68.65 66.10 71.17 68.07 69.73 68.77 86.39
AKNN 65.25 16.90 16.93 25.90 15.83 21.07 19.93 76.96
AKNL 42.25 10.55 7.30 15.50 12.50 18.67 13.49 54.04
AKNT 46.25 13.98 12.87 21.10 12.90 17.73 16.15 53.42
MKUS 57.25 14.50 19.49 15.16 13.26 16.55 16.11 63.62
MPOL 29.25 16.92 28.98 24.99 17.53 23.58 23.77 41.10
MP2O 56.25 2.81 2.15 1.97 1.27 2.24 1.91 38.15
MPRR 81.25 48.76 50.33 28.69 34.67 53.01 41.67 69.45
MTAP 77.25 23.70 16.67 25.34 23.01 17.67 20.67 67.39
MTAN 82.25 18.66 13.33 18.34 20.00 17.00 17.17 75.68
MSDM 85.25 139.26 93.34 94.99 118.32 103.32 102.49 62.74
MBLD 67.25 14.79 14.83 14.17 10.30 16.00 13.82 62.84
M20V 72.25 4.55 4.43 4.53 5.03 4.17 4.54 72.09
MDTS 78.25 30.52 22.00 27.00 12.00 32.00 23.25 59.62
MVIS 46.25 23.36 7.00 5.40 0.00 10.00 5.60 11.09
MT3M 92.25 525.83 350.00 410.00 470.00 513.00 435.75 76.45
N-S 10.00 12.00 10.00 11.00 10.75
41
Zbornik radova 1
U ovom radu, budui je jako teko u plivanju insistirati na modelskim karakteristikama u

uzrastu od 7 godina, poetna solucija postavljena je tako da se uzmu u obzir najbolji podaci i
to (skladno plivanju kao disciplini i neto reem broju onih koji imaju stvarne predispozicije),
najmanje 30 entiteta po svakoj varijabli. Tada su analizirani poetni uslovi da se ustanovi
koliki broj entiteta ima zadovoljene vezane uslove po vie varijabli (tj. da neki entitet upada
meu najbolje i po jednoj i po drugoj i po treoj i po etvrtoj i td.). U toj poziciji maksimum
zadovoljenog kriterijuma je bio mali, tj. entitet s najvie vezanih varijabli imao je 6 od 26
varijabli (23 %). Zbog toga su kriterijumi odreivani dalje iterativno u koracima od po 1 posto
za svaku varijablu dok se ne dobije barem jedan entitet koji zadovoljava uslove po najmanje 13
varijabli (min 50 % varijabli u modelu). Ta solucija je dobijena i tada je bilo ukupno 6 entiteta
koji zadovoljavaju po 10 ili vie vezanih varijabli. Od tih 6 entiteta iskljueni su ekstremi. Od
preostala 4 entiteta napravljene su prosene vrednosti i one izgledaju kao u tablici 1.
Vidljivo je da profil plivaa u uzrastu od 7 godina jest mogue prepoznati ali i da postoje
odreene potekoe koje svakako treba detaljnije analizirati. Tako npr. varijabla Izdraj u visu
zgibom (MVIS) pokazuje da je dobijeno svega 46.25 % kriterijumske vrednosti za selekciju,
to znai da ta varijabla ne moe selektirati deake, najverojatnije jer u ovom uzrastu nisu u
stanju iskazati snagu a posebno statiku gornjih ekstremiteta, to nije nevano za plivanje.
Kod iste varijable se vidi i da % maksimuma je jedva 11.09, to je zaista malo. Ovo upuuje
na injenicu da je selekciju za plivanje mogue uraditi ali da to treba izvesti krajnje oprezno.
Od ostalih varijabli, primetno je i da se slino (iako blae) ponaa i koordinacijska varijabla
Poligon unazad (MPOL), to upuuje na injenicu da upravljake strukture za sloena kretanja
najverovatnije u ukupnoj populaciji, pa i kod pojedinaca, nisu jo dovoljno razvijene, pa ih i
nije mogue uzeti kao kriterijum selekcije za plivanje u tom uzrastu.
Vidi se i da su longitudinalne i transverzalne dimenzije stabilne u postavljanju selekcijskih
vrednosti, kao i da mere masnog tkiva imaju odreenu nestabilnost, pa bi se moglo rei i da
masno tkivo kao dimenzija nije sasvim sazrelo kod deaka.
Ostale varijable imaju visoke selekcijske vrednosti, to ima posebno znaenje za
funkcionalnu i motorike varijable koje nam mogu biti od znaenja za selekciju u plivanju, a
to su MT3M (tranje na 3 minute), fleksibilnost pretklon raskorano (MPRR), skok u dalj s
mesta (MDSM), taping nogom (MTAN), podizanje trupa (MDTS) i taping rukom (MTAP).
Grafikon 1. Profil plivaa dobijen simulacijskom analizom
42
Zakljuak
U ovom radu analizirani su podaci 249 dece mukog pola opisanih sa 26 morfolokih i
motoriko-funkcionalnih varijabli. Rezultati su obraeni simulacijskim protokolom koji je
imao za zadatak izdvojiti onu decu koja potencijalno pokazuju najbolje mogue rezultate za
plivanje, skladno poetnim ekspertnim vrednostima varijabli. Poetna solucija je postavljena
na nain da se po svakoj varijabli izdvoji najmanje 30 uenika, pa se zatim uporedi koliki broj
od njih zadovoljava te uslove po vie varijabli istovremeno.
Nakon toga je u koracima ukljuivano po 1 % uenika dok se nije dobilo reenje po
kojem je kod nekog entiteta maksimum postignut u najmanje 10 varijabli. Na temelju tako
odabranih konana 4 entiteta definisan je profil koji je ukljuivao specifini opis u kojemu
su morfoloke dimenzije i motoriko-funkcionalne sposobnosti postavljene na nain koji
definie model potencijalnog plivaa. Ovom protokolu, prethodno je dodat sastav ekspertne
procene modelskih karakteristika plivaa seniora kako bi se osiguralo da dobijeni profili budu
maksimalno saglasni sa ciljanim vrednostima u uzrastu seniora.
Literatura
1. Bonacin, D. (2010). Uvod u kvantitativne metode. Travnik: Edukacijski fakultet.
2. Bonacin, D., & Bonacin, Da. (2007). Simulacije u kineziologiji. Acta Kinesiologica, 1(1),
11-19.
3. Charnes, JM. (1991). Multivariate simulation output analysis. Proceedings of Simulation
conference 1991, Phoenix, 1991 (pp. 187-193), Phoenix: AZ.
4. DAcquisto, Lj., & Costill, D.L. (1998). Relationship between intracyclic linear body
velocity fluctuations, power and sprint breaststroke performance. J of Swimming Research,
13, 8-14.
5. Dopsaj, M., Matkovi, I., & Zdravkovi I. (2000). The relationship between 50m -freestyle
results and characteristics of tethered forces in male sprint swimmers: a new approach
to tethered swimming test. Facta universitatis. Series: Physical Education and Sport, 1(7),
1522.
6. Dopsaj, M., Matkovi, I., Thanopoulos, V., & Okii. T. (2003). Reliability and validity of
basic kinematics and mechanical characteristic of pulling force in swimmers measured
by the method of 60 seconds. Facta Universitatis, Series Phyisical Education and Sport,
1(10), 11-12.
7. Dujmovi. P. (1979). Fizika priprema nogometaa. Zagreb: Sportska tribina.
8. Friedman, LW. (1984). Multivariate simulation output analysis: Past, present, and future.
Proceedings of the 16th conference on Winter simulation, Dalas, 1984 (pp. 276-281). Dalas:
IEEE press.
9. Gabrijeli, M. (1964). Nogomet - teorija igre. Zagreb: Sportska tampa.
10. Gordon, G. (1977). System simulation (2. ed.). New Jersey: Prentice Hall.
11. Hsu, T.G., & Hsu, K.M. (1997). The effect of scholder isokinetic strenght training on
speed and propulsive forces in front crawl swimming. Medicine and Sci in Sport and
Exerice, 29(5), 124-130.
12. Ibrahovi, A. (2011). Moderni napadaki nogomet. Sarajevo: Vlastito.
43
Zbornik radova 1
13. Leko, G. (2001). Definiranje odnosa motorikih sposobnosti i antropometrijskih

karakteristika plivaa.[Defining the relationship of motor abilities and anthropometric
charactheristics in swimmers. In Croatian]. /Dissertation/. Zagreb: Fakultet za fiziku
kulturu.
14. Maglischo, E.W. (2003). Swimming fastest. Sprint, Race-Pace and Recovery Training (pp.
472). Champaing, IL: Human Kinetics.
15. Opavsky, P. (1996). Planiranje i programiranje treninga u fudbalskom klubu. Beograd:
Politop-P.
16. Shionoya, A., Shibukura, T., Koizumi, M., Shimizu, T., Tachikawa, K., Hasegawa, M.,
& Miyake, H. (1999). Development of ergometer attachment for power and maximum
anaerobic power measurement in swimming. Applied Human Science, 18(1), 13-22.
17. Smith, D.J., Norris, S.R., & Hogg, J.M. (2002). Performance evaluation of swimmers.
Scientific Tools. Sport medicine, 32(2), 539-554.
18. Tanaka, H., Costill, D.L., Thomas, R., Fink, W.J., & Widrick, J.J. (1993). Dry- lend
resistance training for competitive swimming. Medicine Science and Sports Exercercise,
25(8), 952-959.
19. Wilson, J.R., & Pritzker, A.A.B. (1978). A survey of research on the simulation startup
problem. Simulation. 31(2), 55-58.
20. Yeater, R., Martin, B., White, M.K., & Gilson, K. (1981). Tethered swimming forces in the
crawl, breast and back strokes and their relationship to competitive performance. Journal
of Biomechanics, 14(8), 527-537.
21. Yuan, KH., Chan, W., & Bentler, PM. (2000). Simulation. British Journal of Mathematical
and Statistical Psychology, 53(1), 31-50.
44
Originalan nauni lanak
UTICAJ REDOVNOG I PROGRAMA VANNASTAVNIH

AKTIVNOSTI NA PROMENE U NEKIM MOTORIKIM I
SITUACIONO-MOTORIKIM SPOSOBNOSTIMA UENIKA
THE IMPACT OF THE REGULAR PROGRAM

AND EXTRA-CURRICULAR ACTIVITIES
ON CHANGES IN CERTAN MOTOR SKILLS
Ismet Bainac1, Devad Dibri2, Alija Biberovi2,

Vlatko eparovi2, Izudin Tanovi2
1
Edukacijski fakultet univerziteta u Travniku
2
Fakultet za tjelesni odgoj i sport, Tuzla, Bosna i Hercegovina
Apstrakt
Istraivanje je sprovedeno u cilju utvrivanja uticaja redovnog i programa vannastavnih
aktivnosti na motorike i situaciono-motorike sposobnosti uenika. Ukupan uzorak
od 108 uenika VIII i IX razreda O Novi Grad iz Tuzle, starih 12-14 godina, podeljen
je na dva subuzorka. Kontrolnu grupu predstavljao je subuzorak od 56 uenika. Oni su
pohaali redovnu nastavu fizikog vaspitanja, dva asa nedeljno. Eksperimentalnu grupu
predstavljao je subuzorak od 52 uenika. Oni su uz redovnu nastavu fizikog vaspitanja dva
asa nedeljno imali jo dva asa dodatnog programa vannastavnih aktivnosti (fudbalska
sekcija). Eksperimentalni program trajao je 6 meseci. U ovom istraivanju primenjeno je
10 varijabli za procenu bazino-motorikih sposobnosti i 3 varijable za procenu situaciono-
motorikih sposobnosti iz fudbala. Pomou univarijatnog t-testa za zavisne uzorke testirali
smo statistiku znaajnost razlika primenjenih varijabli pre i posle primenjenog programa
(parcijalni kvantitativni efekti). Dobijeni rezultati ukazuju da je dolo do statistiki znaajnih
kvantitativnih promena u obe grupe ispitanika u prostoru bazino-motorikih sposobnosti,
dok je u prostoru situaciono-motorikih sposobnosti dolo do statistiki znaajnih promena
samo kod eksperimentalne grupe.
Kljune rei: deaci, sekcija, motorike sposobnosti, t-test
45
Zbornik radova 1
Abstract
Research was aimed at determining influence of regular curriculum and program of
extracurricular activities on motor and situational-motor abilities of students. Overall sample
which included 108 eighth and ninth grade students of elementary school Novi Grad from
Tuzla, aged 12-14, was divided into two subsamples. A sample of 56 students represented control
group. They attended regular classes of Physical Education which included 2 classes per week.
A sample of 52 students represented experimental group. In addition to their regular classes
of Physical Education they also had two more classes of additional extracurricular activities
(football group). Experimental program lasted 6 months. Ten variables for determining motor
abilities and 3 variables for determining situational-motor abilities in football, were applied
in this research. With the help of univariate T-test for dependent samples we tested statistical
significance between differences of applicable variables before and after the applied program
(partial quantitative effect). Results indicate that certain statistically significant changes in
both groups of testees in the field of motor abilities took place, while in the field of situational-
motor abilities statistically significant changes took place only for experimental group.
Keywords: boys, group, motor abilities, t-test
Uvod
Primarni zadatak svakog kineziolokog tretmana je transformacija dimenzija
antropolokog statusa. Unutar samog plana i programa u fizikom vaspitanju ostavljen je
prostor nastavnicima da doprinesu efikasnoj nadgradnji u ovom prostoru. Bavljenje sportskim
aktivnostima, unutar kolskog sistema, omoguava svakom ueniku zadovoljavanje osnovnih
ljudskih potreba kao to su, npr. bioloka potreba za kretanjem i igrom zatim potreba za
sigurnou, redom i poretkom, pripadanjem, samopotovanjem i samoaktualizacijom
(Findak, Metiko, Mrakovi, 1999).
Struan rad koji se sprovodi sa uenicima u okviru kolskih sportskih sekcija izmeu
ostalog ima za cilj kvalitetan razvoj antropolokih dimenzija. Za vreme takve nastave uenici
ne smeju biti izloeni prevelikom intenzitetu i rad mora biti usklaen sa zakonitostima
rasta i razvoja (Badri, 2010). Prouavanje posledica delovanja procesa vebanja na ljudski
organizam jedan je od najznaajnijih predmeta interesa kinezioloke nauke (Mrakovi, 1992).
Primarni cilj treninga dece i omladine u sportskim kolama ne sme biti ubrzano poboljanje
sportskih rezultata, nego izgradnja funkcionalno-motorikih osnova za njihovo postizanje u
kasnijim fazama sportskog usavravanja (Milanovi i Juki, 1992).
Vannastavne i vankolske aktivnosti integralni su deo vaspitno-obrazovne strukture
osnovne kole. One osiguravaju uenicima struno-pedagoki pristup i pruaju mogunost
organizovanja, kvalitetnog provoenja slobodnog vremena, a istovremeno i poduavaju
kako bi se trebale stvarati poeljne radne navike i voditi briga o linom zdravlju i radnoj
sposobnosti.
Predmet rada i metode

Rad sa decom u osnovnoj koli posebno je zanimljivo podruje delovanja u prostoru
fizike kulture i fizikog vebanja. Pre svega zbog izuzetne odgovornosti, jer se upravo u tom
periodu esto formiraju trajne vrednosti vebanja uopte. Istovremeno, zato to opti razvoj
deteta (budueg odraslog oveka) jo nije ni izbliza zavren, obaveza nastavnika je tim vea,
jer im je duan osigurati sve deklarativne pretpostavke za normalni biopsihosocijalni razvoj.
46
Predmet istraivanja su transformacioni procesi antropolokog statusa uenika od 12 do

14 godina pod uticajem redovne nastave fizikog vaspitanja i vannastavnih aktivnosti.
Problem istraivanja predstavlja utvrivanje nivoa kvantitativnih promena u prostoru
istraivanih varijabli bazine motorike i varijabli za procenu situaciono-motorikih
sposobnosti, pod uticajem redovnog i programa vannnastavnih aktivnosti.
Istraivanje je sprovedeno u cilju utvrivanja efekata redovnog programa fizikog
vaspitanja i programa vannastavnih aktivnosti (fudbalska sekcija) na motorike i situaciono-
motorike sposobnosti uenika VIII i IX razreda osnovne kole.
Uzorak ispitanika
Uzorak ispitanika ovog istraivanja inilo je 108 uenika VIII i IX razreda O Novi Grad
(Tuzla, Bosna i Hercegovina) uzrasta 12-14 godina (+/- 6 meseci ) mukog pola, podeljen na
dva subuzorka. Kontrolnu grupu predstavljao je subuzorak od 56 uenika. Oni su pohaali
redovnu nastavu fizikog vaspitanja, dva asa nedeljno. Eksperimentalnu grupu predstavljao je
subuzorak od 52 uenika. Oni su uz redovnu nastavu fizikog vaspitanja dva asa nedeljno imali
jo dva asa dodatnog programa vannastavnih aktivnosti (fudbalska sekcija). Svi ispitanici imali
su stabilno zdravstveno stanje i bili su sposobni da aktivno uestvuju u istraivanju. Svi ispitanici
su dobrovoljno pristali da uestvuju u istraivanju uz saglasnost roditelja.
Uzorak varijabli
Bateriju mernih instrumenata sainjavalo je 10 testova za procenu bazino-motorikih
i 3 testa za procenu situaciono-motorikih sposobnosti. Za procenu bazino-motorikih
sposobnosti izabrani su sledei testovi: MBFTAR (taping rukom), MBFTAN (taping nogom),
MFESDM (skok u dalj s mesta), MFESUN (skok u vis sunono), MKOKUS (koraci u stranu),
MAGTUP (tranje u pravougaoniku), MRCPTL (podizanje trupa iz leeeg poloaja),
MRCZTL (zakloni trupa u leanju), MFLPRK (pretklon na klupici) i MPGVCN (gaanje
vertikalnog cilja nogom).
Za procenu situaciono-motorikih sposobnosti izabrani su sljedei testovi: SNZONL
(ongliranje lopte u trajanju od 30 sekundi), SNHOLZ (horizontalno odbijanje lopte od zid u
trajanju od 20 sekundi), SNVLSL (voenje lopte u slalomu).
Eksperimentalni program
Eksperimentalni program trajao je 6 meseci. Proces vebanja u okviru fudbalske sekcije
sprovoen je 2 puta nedeljno, po 60 minuta. Program vannastavnih aktivnosti bazirao se na
igri i elementima iz fudbala. Programski sadraji koji su korieni u ovom eksperimentalnom
tretmanu su: Kretanja bez lopte - Osnovna kretanja; Startna i osnovna brzina; Promena pravca
i brzine kretanja; Odrazi, skokovi i doskoci; Dueli i padovi; Kretanja sa loptom Udarci po
lopti (nogom i glavom); Voenje, primanje i oduzimanje lopte; Driblinzi i fintiranja; Tehnika
ubacivanja lopte u igru rukama; Tehnika golmana bez i sa loptom; Faze i principi napada i
odbrane; Taktika sredstva napada i odbrane; Individualna i grupna taktika u napadu i odbrani.
Metode obrade podataka

Pomou univarijatnog t-testa za zavisne uzorke testirali smo statistiku znaajnost razlika
primenjenih varijabli pre i posle primenjenog programa (parcijalni kvantitativni efekti).
47
Zbornik radova 1
Tabela 1. Deskriptivni statistiki pokazatelji rezultata inicijalnog i finalnog merenja

(kontrolna grupa)
Variable Mean N Std. Deviation Std. Error Mean
1 MBFTAR f 28,1778-29,7556 56 2,29596-2,46463 ,24201-,25979
2 MBFTAN f 18,6556-19,7000 56 1,21008-1,54665 ,12755-,16303
3 MFESDM f 157,9778-165,0778 56 27,96707-28,94948 2,94799-3,05154
4 MFESUN f 28,1000-28,9333 56 6,85000-7,25893 ,72205-,76516
5 MKOKUS f 11,3201-10,9408 56 1,03210-1,10962 ,10879-,11696
6 MAGTUP f 29,3763-29,0112 56 2,40256- 2,35623 ,25325-24837
7 MRCPTL f 2,4889- 4,2333 56 3,60787-5,31068 ,38030- ,55980
8 MRCZTL f 13,7111-16,7556 56 10,62142- 11,81345 1,11960-1,24525
9 MFLPRK f 1,9111-1,0333 56 6,74019-6,48325 ,71048-,68339
10 MPGVCN f 12,1000-12,9000 56 2,84447-2,91085 ,29983-,30683
11 SNZONL f 17,9889-19,0778 56 4,69399-4,45509 ,49479-,46961
12 SNHOLZ f 12,8889-14,1778 56 2,65823-2,89741 ,28020-,30541
13 SNVLSL f 21,7418-21,1914 56 4,26416-3,79130 ,44948-,39964
Tabela 2. t-test (kvantitativni efekti - kontrolna grupa)
Paired Differences
Sig.
Std. Std. Error 95% Confidence Interval t df
Mean (2-tailed)
Deviation Mean of the Difference
Lower Upper
1 MBFTAR -f -1,5778 0,61768 0,06511 -1,70715 -1,44841 -24,233 56 ,000
2 MBFTAN -f -1,0444 0,76307 0,08043 -1,20427 -0,88462 -12,985 56 ,000
3 MFESDM -f -7,1 4,16796 0,43934 -7,97296 -6,22704 -16,161 56 ,000
4 MFESUN -f -0,8333 1,58114 0,16667 -1,1645 -0,50217 -5 56 ,000
5 MKOKUS -f 0,37933 0,79459 0,08376 0,21291 0,54576 4,529 56 ,000
6 MAGTUP -f 0,36511 0,69955 0,07374 0,21859 0,51163 4,951 56 ,000
7 MRCPTL -f -1,7444 2,85831 0,30129 -2,34311 -1,14578 -5,79 56 ,000
8 MRCZTL -f -3,0444 2,05493 0,21661 -3,47484 -2,61405 -14,055 56 ,000
9 MFLPRK -f 0,87778 1,33094 0,14029 0,59902 1,15654 6,257 56 ,000
10 MPGVCN -f -0,8 1,17272 0,12362 -1,04562 -0,55438 -6,472 56 ,000
11 SNZONL -f -1,08889 3,99900 ,42153 -1,92646 -,25131 -2,583 56 ,011
12 SNHOLZ -f -1,28889 2,14761 ,22638 -1,73870 -,83908 -5,694 56 ,000
13 SNVLSL -f ,55033 3,53530 ,37265 -,19012 1,29079 1,477 56 ,143
48
Na osnovu rezultata aritmetikih sredina u bazino-motorikim i situaciono-motorikim

varijablama na inicijalnom i finalnom merenju (Tabela 1), kao i znaajnosti promena (razlika)
testiranih t-testom (Tabela 2), jasno je vidljivo da je primenjeni program redovne nastave
fizikog vaspitanja proizveo znaajne parcijalne kvantitativne efekte kod ispitanika kontrolne
grupe u svim istraivanim varijablama, osim jedne. To je varijabla za procenu situaciono-
motorikih sposobnosti iz fudbala - SNVLSL (voenje lopte u slalomu).
Tabela 3. Deskriptivni statistiki pokazatelji rezultata inicijalnog i finalnog merenja

(eksperimentalna grupa)
Variable Mean N Std. Deviation Std. Error Mean
1 MBFTAR f 28,2333-32,2889 52 2,93392-3,16315 ,30926-,33342
2 MBFTAN f 18,8889-20,8111 52 1,61763-1,72160 ,17051-,18147
3 MFESDM f 163,4333-180,1556 52 23,85115-25,43726 2,51413-2,68132
4 MFESUN f 32,7000-35,6222 52 5,04240-4,89112 ,53152-,51557
5 MKOKUS f 10,7473-9,8852 52 ,99879-,94581 ,10528-,09970
6 MAGTUP f 28,1704-26,0112 52 2,59387-1,72248 ,27342-,18156
7 MRCPTL f 4,7556-7,6556 52 5,04655-6,35851 ,53195-,67025
8 MRCZTL f 23,5222-31,3111 52 15,36026-14,58616 1,61911-1,53752
9 MFLPRK f -3,4889-1,2889 52 6,78770-7,55243 ,71549-,79610
10 MPGVCN f 12,1889-14,2111 52 3,58177-3,64274 ,37755-,38398
11 SNZONL f 18,7667-16,0222 52 5,46706-5,53838 ,57628-,58380
12 SNHOLZ f 16,9889-14,6444 52 2,76615-3,13125 ,29158-,33006
13 SNVLSL f 17,8926-20,3984 52 3,28295-4,72972 ,34605-,49856
Tabela 4. t-test (kvantitativni efekti - eksperimentalna grupa)

Paired Differences
Std. Std. Error 95% Confidence Interval Sig.
Mean t df
Deviation Mean of the Difference (2-tailed)
Lower Upper
1 MBFTAR -f -4,05556 1,68510 ,17763 -4,40849 -3,70262 -22,832 52 ,000
2 MBFTAN -f -1,92222 ,99694 ,10509 -2,13103 -1,71342 -18,292 52 ,000
3 MFESDM -f -16,7222 15,18946 1,60111 -19,9035 -13,5408 -10,444 52 ,000
4 MFESUN -f -2,92222 1,87370 ,19750 -3,31466 -2,52978 -14,796 52 ,000
5 MKOKUS -f ,86211 ,71546 ,07542 ,71226 1,01196 11,431 52 ,000
6 MAGTUP -f 2,15922 2,02389 ,21334 1,73533 2,58312 10,121 52 ,000
7 MRCPTL -f -2,90000 3,70863 ,39092 -3,67676 -2,12324 -7,418 52 ,000
8 MRCZTL -f -7,78889 9,66808 1,01911 -9,81383 -5,76395 -7,643 52 ,000
9 MFLPRK -f -4,77778 6,56134 ,69163 -6,15202 -3,40353 -6,908 52 ,000
10 MPGVCN -f -2,02222 1,91961 ,20234 -2,42428 -1,62017 -9,994 52 ,000
11 SNZONL -f 2,74444 3,02633 ,31900 2,11059 3,37830 8,603 52 ,000
12 SNHOLZ -f 2,34444 2,28410 ,24077 1,86605 2,82284 9,737 52 ,000
13 SNVLSL -f -2,50589 2,62223 ,27641 -3,05510 -1,95667 -9,066 52 ,000
49
Zbornik radova 1
U tabelama 3 i 4 , prikazana je analiza rezultata parcijalnih kvantitativnih promena uz

pomo t-testa za zavisne uzorke, istraivanih motorikih i situaciono-motorikih sposobnosti
ispitanika eksperimentalne grupe. Na osnovu rezultata aritmetikih sredina u motorikim
i situaciono-motorikim varijablama na inicijalnom i finalnom merenju (Tabela 3), kao i
znaajnosti promena (razlika) testiranih t-testom (Tabela 4), jasno je vidljivo da je primenjeni
program redovne nastave fizikog vaspitanja i dodatne nastave (fudbalska sekcija), proizveo
znaajne parcijalne kvantitativne efekte kod ispitanika eksperimentalne grupe u svim
istraivanim varijablama. Priblino isti rezultati dobijeni su u nekim slinim istraivanjima
sprovedenim u regionu (Bori i sur. 2005., Ivkovi, 2007., Mladenovi i Bili, 2008., Ohnjec
i sur. 2005., Kule i sur. 2001).
Zakljuak
Deskriptivni pokazatelji na finalnom merenju govore u prilog oba primenjena programa
rada jer je iz istih evidentno da je dolo do pozitivnih razlika u svim istraivanim parametrima,
kod obe grupe ispitanika. Daljom analizom, uz pomo t-testa za zavisne uzorke, analizom
rezultata sa inicijalnog i finalnog merenja, eleli smo da utvrdimo da li su i u kojoj meri,
primenjeni programi rada proizveli kvantitativne efekte transformacija unutar istraivanih
prostora.
Rezultati t-testa za zavisne uzorke na poetku i na kraju sprovedenih programa rada,
ukazuju nam da je dolo do znaajnijih parcijalnih kvantitativnih promena u varijablama za
procenu bazino-motorikih i situaciono-motorikih sposobnosti (uspenosti u sportskoj igri
fudbala) kod eksperimentalne grupe, dok su kvantitativne promene u situaciono-motorikim
sposobnostima kod kontrolne grupe ispitanika ostvarene delimino.
Istraivanje daje neoboriv argument da je deci, uz redovno obrazovanje i nastavu fizikog
vaspitanja, preko potrebno uvoenje dodatnih asova fizikog vaspitanja kroz vannastavne
aktivnosti, koji bi pre svega zadovoljili potrebe dece za fizikom aktivnou i bile bi prevencija
razliitim vrstama oboljenja koja se javljaju usled gojaznosti i nedovoljne aktivnosti dece.
Literatura
1. Badri, M. (2010). Utjecaj programiranog treninga na promjene u motorikim
sposobnostima uenika ukljuenih u rad kolskog portskog drutva. U V. Findak (ur.)
Individualizacija rada u podrujima edukacije, sporta, sportske rekreacije i kineziterapije.
Zbornik radova 19. ljetne kole kineziologa Republike Hrvatske, 71 - 78. Rovinj: Hrvatski
kinezioloki savez.
2. Bori, M., Jozi, M., Hrenjak, M. (2006). Utjecaj programiranog taekwondo treninga i
nastave tjelesne i zdravstvene kulture na razvoj motorikih i morfolokih obiljeja uenika
estog razreda osnovne kole. U V. Findak (ur.) Kvaliteta rada u podrujima edukacije,
sporta i sportske rekreacije. Zbornik radova 15. ljetne kole kineziologa Republike Hrvatske,
73-80. Rovinj: Hrvatski kinezioloki savez.
3. Findak, V., Metiko, D., Mrakovi, M. (1999). Civilizacijski trendovi i biotiki opstanak
ovjeka, Napredak, 135, (4), 440-447.
4. Ivkovi, G. (2007). Razlike u nekim motorikim sposobnostima izmeu trinaestogodinjih
i etrnaestogodinjih djevojica koje se sustavno bave koarkom i onih koje se sustavno
ne bave nijednim sportom. U V. Findak (ur.) Antropoloke, metodike, metodoloke
50
i strune pretpostavke rada u podrujima edukacije, sporta, sportske rekreacije i

kineziterapije. Zbornik radova 16. ljetne kole kineziologa Republike Hrvatske, 118 - 124.
Pore: Hrvatski kinezioloki savez.
5. Kule, B., Jagodi, D., Serti, H. (2001). Utjecaj kineziolokog tretmana u okviru kole
nogometa na razvoj motorikih sposobnosti. U K. Delija (ur.) Programiranje optereenja
u podruju edukacije, sporta i sportske rekreacije. Zbornik radova 10. ljetne kole pedagoga
fizike kulture Republike Hrvatske, 55-58. Pore: Hrvatski savez pedagoga fizike kulture.
6. Milanovi, D., Juki, I. (1992). Kvantitativne promjene u testovima motorikih sposobnosti
tijekom treninga djece koarkaa. Hrvatski portsko medicinski vjesnik, 7, 12-17.
7. Mladenovi, M., Bili, . (2008). Effects of programmed treatment on quantitative
transformations of motor dimensions in sport games. Acta Kinesiologica, 22, 107-111.
8. Mrakovi, M. (1992). Uvod u sistematsku kineziologiju. Zagreb: Fakultet za fiziku kulturu
Sveuilita u Zagrebu.
9. Ohnjec, K., Vuleta, D., Grui, I. (2006). Utjecaj posebno programiranog treninga na
promjene nekih bazinih i specifinih motorikih sposobnosti rukometaica mlaih
kadetkinja, U V. Findak (ur.) Kvaliteta rada u podrujima edukacije, sporta i sportske
rekreacije. Zbornik radova 15. ljetne kole kineziologa Republike Hrvatske, 201-207.
Rovinj: Hrvatski kinezioloki savez.
51
Zbornik radova 1
Originalni nauni lanak
RELACIJE EKONOMSKIH POKAZATELJA I INDIKATORA

ISKORISTIVOSTI POTENCIJALA
KOD STUDENATA SVEUILITA
RELATIONS OF ECONOMIC INDICATORS

AND USEFULNESS RESOURCES INDICATORS
WITH UNIVERSITY STUDENTS
Danijela Bonacin, Dobromir Bonacin

Apstrakt
Potencijali koje je mogue koristiti u svetu koji nas okruuje (rudno bogatstvo, ivi svet, voda,
energija,...) sigurno su ogromni, a u svemirskim dimenzijama, moglo bi se rei i nepresuni.
No, ipak, mogunosti konkretnog iskoritavanja su ograniene posebno u skladu s aktuelnom
tehnologijom, otkriima i realnim potrebama. Stoga je od posebnog znaaja saznanje na koji
nain studenti, budui upravljai koji e vrlo skoro po zavretku studija i preuzimanjem uloga
upravljati tim potencijalima, vide takve odnose poput odnosa ekonomskih pokazatelja i
iskoritivosti tih ili slinih potencijala. U tu svrhu, na uzorku od 406 ispitanika primenjeno
je 18 indikatora iskoristivosti i 12 indikatora ekonomskih pokazatelja koji su analizirani pod
modelom kanonike korelacijske analize. Dobivena su tri znaajna kanonika faktora koji su
opisali generalnu tj. globalnu povezanost sa gotovo svim indikatorima u oba prostora (prvi
faktor), lokalne relacije s manjim brojem izraenih indikatora u oba prostora (sporadini
mehanizmi drugi faktor) i mehanizmi koji se retko i slabo iskazuju bez salijenata (trei
faktor). Poznavanje ovih mehanizama omoguava nam identifikaciju moguih procesa koje
e sutra aktivirati budui upravljai u skladu s ekonomskim pokazateljima.
Kljune rei: ekonomija, potencijali, studenti, kanonika analiza
Abstract
Resources that can be used in the world around us (mineral resources, flora and fauna, water,
energy, ...) certainly are huge, and in a space dimensions, one might say, and inexhaustible. Yet,
the actual possibilities of limited exploiting are particularly in line with current technology,
knowledge and real needs. It is therefore of especial importance knowing the students, future
52
managers who will very soon after graduation take the role to manage these resources,
how they see such relations as relations of economic indicators and usefulness these or
similar potential. For this purpose, on a sample of 406 respondents there were applied 18
efficiency indicators and 12 indicators of economic indicators that are analyzed by canonical
correlation analysis. The resulting three significant canonical factors described general global
connectivity with almost all indicators in both space (the first factor), local relationships with
a smaller number of indicators expressed in both space (sporadic mechanisms - the second
factor) and the mechanisms that are rare and poorly presented without salient (third factor).
Knowledge of these mechanisms allows us to identify the possible processes that tomorrow
will be activated as controls according to economic indicators.
Keywords: economy, resources, students, canonical analysis
Uvod
ovek moe egzistirati na dva naina: kao pojedinac i kao skup takvih pojedinaca odnosno
kao drutvo. ovek je ivi organizam. On egzistira kao celina sastavljena od vie povezanih
i integrisanih segmenata, on die, raste i razvija se spoznavanjem i funkcioniranjem svojih
delova. Drutvo je, kao celina sastavljena od vie pojedinaca takoe ivi organizam. Ono
egzistira u vidu segmenata, ono die u vidu komunikacije, ono raste i razvija se spoznavanjem
i meusobnim delovanjem njegovih delova. Ono je izgradilo itav sistem samozatite pri emu
je obrazovanje novih pripadnika tog drutva jedan od najvanijih segmenata (Bonacin, 2011).
Sve to egzistira kroz vrlo jasno izgraenu strukturu sastavljenu od drutvenih poloaja koji su
razliito rangirani i vrednovani i podrazumevaju i razliit adekvatni status. Svaki pojedinac
u drutvu zauzima neki drutveni poloaj pa to mora biti i jeste drutveno regulisano. To
se reava pripisivanjem i postignuem pri emu su najei kriterijumi pol i uzrasno doba,
rasna, verska i etnika pripadnost, kao i srodstvo i porodino poreklo (Fanuko i sar. 1995).
Ukoliko je poloaj propisan, pojedinac ima malu mogunost izbora poto mu je sudbina
odreena roenjem. Postignuti poloaj je rezultat linih delovanja, sposobnosti, talenta,
znanja, upornosti ili izbora. Zauzimajui odreene poloaje, odreenog statusa, pojedinci
igraju razliite drutvene uloge vezane upravo za taj poloaj i status. Naelno one koje se od
njih oekuju. Svaki drutveni poloaj popraen je nizom normi - uloga koje odreuju kakvo
ponaanje se oekuje od pojedinca koji zauzima taj poloaj.
Nepotivanje normi za posedicu ima sankcije raznog tipa. Veina i normi i posledica
vezanih za uloge se u narodu podrazumeva (Fanuko i sur. 1995; Haralambas i Heald,
1989). Kako je ve prethodno navedeno, drutvo kroz svoj edukacijski sistem obrazuje
pojedince upravo iz razloga kako bi preuzeli odreene drutvene poloaje, zauzeli odreeni
status i do kraja ivota igrali odreene drutvene uloge bivajui time njegov validan gradivni
segment. Oigledna je vanost obrazovnog sistema za drutvo kao i delikatnost razdoblja
ivota u kojoj se studenti kao prouavana populacija nalaze (Jacobs i Huxley, 2002; Olds i
Crumbley, 2003; Schwarz i sar., 2009; Turker i Selcuk, 2009; Jones i sar., 2011; He i sar., 2012.).
Upravo su studenti ta nova generacija koja na neki nain dobija poloaj, status i preuzima
igranje uloga i upravo je to poslednje razdoblje u kojem se moe uticati na njih. Nadalje,
potencijali koje je mogue koristiti u svetu koji nas okruuje (rudno bogatstvo, ivi svet, voda,
energija,...) sigurno su ogromni, a u svemirskim dimenzijama, moglo bi se rei i nepresuni.
Ipak mogunosti konkretnog iskoritavanja su ograniene posebno u skladu s aktuelnom
tehnologijom, spoznajama i realnim potrebama. Stoga je od posebnog znaaja saznanje na
53
Zbornik radova 1
koji nain studenti, budui upravljai koji e vrlo skoro po zavretku studija i preuzimanjem
uloga upravljati tim potencijalima, vide takve odnose poput odnosa ekonomskih pokazatelja
i iskoritivosti tih ili slinih potencijala (Diamond, 1974; OBoyle, 1993; Avramenko, 2012;
Dubicki 2010).
Metode rada
U organizaciji Edukacijskog fakulteta Univerziteta u Travniku, godine 2010. zapoet
je meunarodni projekt Istraivanje sociolokih, upravljakih i moralnih vrijednosti
studenata (Glavni istraiva prof.dr.Dobromir Bonacin). Podaci su prikupljeni anketom
(autori: Bonacin, Da. i Bonacin, D.) po modelu Likertove skale pri emu je svaka tvrdnja
oznaena sa 5 modaliteta od uope se ne slaem do potpuno se slaem. Za potrebe ovog
rada koriteni su podaci pri emu je ukupni efektiv koritenog uzorka iznosio 406 entiteta
oba pola i uzrasta 19-27 godina. Entiteti su opisani sa ukupno 30 indikatora u dva domena: 18
indikatora iskoristivosti potencijala i 12 indikatora ekonomskih pokazatelja.
Radi potpunog zahvata, studentska populacija je odabrana iz ireg prostora koji osigurava
jezinu razumljivost (Pula, Opatija, Rijeka, Split, Osijek Hrvatska, Ni Srbija, Mostar,
Travnik, Kiseljak Bosna i Hercegovina). Predmet rada dakle ini isti uzorak od 406 studenata
prethodno definiranih karakteristika. Problem rada sastoji se u utvrivanju postojanja relacija
ekonomskih pokazatelja i iskoristivosti potencijala. Cilj rada je definicija tih relacija s krajnjom
svrhom svojevrsne introspekcije jednog aspekta biti upravljanja tj. onog koji se odnosi na
razumijevanje mehanizama ekonomskih odnosa i iskoristivosti potencijala. Poznavanje
tih mehanizama omoguava identifikaciju moguih procesa koje e sutra aktivirati budui
upravljai u skladu s ekonomskim pokazateljima. Nakon normalizacije podataka napravljena
je standardna kanonika korelacijska analiza (Bonacin, 2010).
Rezultati
Tabela 1. Rezultati kanonike korelacijske analize

KAN1 KAN2 KAN3
Svijet oko nas je podloan jasnim prirodnim zakonima 0.69 0.02 0.06
Vei broj problema i zadataka se moe rijeiti uz pomo matematike 0.22 0.28 -0.09
ivi svijet oko nas je organiziran na prepoznatljiv nain 0.58 0.15 0.26
Rad strojeva je ne samo koristan ve i fascinantan 0.70 0.16 -0.05
Tehnika i tehnologija e mnogo znaiti za budunost ovjeka 0.83 -0.14 -0.05
Iskoritavanje resursa iz okoline uz ouvanje okolia je najvanija
0.73 -0.21 -0.09
zadaa
Medicina je jedno od kljunih sredstava egzistencije ovjeka 0.75 -0.18 -0.19
Genetskim oblikovanjem ovjek e dosegnuti nesluene domete 0.59 0.27 -0.26
Svakom ivom biu (ovjeku, ivotinji,) treba pristupati individualno 0.75 -0.21 -0.34
Prirodna biljna bogatstva su iznimno velikog potencijala 0.79 -0.28 -0.12
54
ivotinjski svijet je neiscrpan rezervoar hrane za ovjeka 0.40 0.44 -0.02

ume i drvo su plemeniti materijali i od iznimne su vanosti 0.82 -0.29 0.02
Pravna regulativa u podruju financija je najvanija stavka dananjeg
0.73 0.15 0.27
svijeta
Edukacija predstavlja glavnu pokretaku snagu svakog drutva 0.82 -0.28 0.08
Znanje je najvaniji resurs dananje politike 0.67 0.08 0.35
Ljudi danas previe filozofiraju za razliku od prijanjih vremena 0.67 0.04 -0.09
Spisateljstvo, slikarstvo, glazba i njihove kombinacije su jedine prave
0.26 0.42 -0.09
vrijednosti
Kultura, religija i povijest su prevladane kategorije 0.46 0.52 -0.31
KAN1 KAN2 KAN3

Bez novca kao ope vrijednosti ovjeanstvo bi bilo posve nerazvijeno 0.59 0.28 -0.25
Sve je na prodaju za novac, samo je pitanje cijene 0.57 -0.02 -0.27
Veliki dio svog vremena ovjek treba posvetiti pribavljanju to vie
0.20 0.71 0.02
novca
Novac uvijek omoguava visoki status u drutvu 0.71 -0.16 0.16
Velika materijalna bogatstva su izuzetno poeljna stvar u ivotu 0.55 0.20 0.05
Vrijednosti u novcu treba pretvoriti u materijalno bogatstvo 0.66 0.20 0.33
Ulaganja u nekretnine i skupocjenosti su izuzetno dobra stvar 0.79 0.09 0.33
Materijalna bogatstva omoguavaju veliki stupanj sigurnosti 0.72 0.03 -0.15
Samo visok ekonomski status omoguava dobro kolovanje 0.28 0.10 0.15
Visoka pozicija u drutvu je direktno vezana za visok ekonomski
0.61 -0.01 -0.25
status
Ekonomski visoko pozicionirani ovjek je slobodniji od drugih ljudi 0.65 0.06 0.03
Psiho-fiziko zdravlje je direktno uvjetovano ekonomskim statusom 0.55 0.46 -0.14
Rezultati kanonike korelacijske analize pokazali su postojanje tri kanonika faktora

odnosno tri naina na koji su povezani ti prostori. Kod prvog faktora, veina varijabli (skoro
sve) je visoko pozicionirana u oba prostora.
Detaljnijim prouavanjem i deskripcijom, iz rezultata u prvom segmentu proizlaze pojmovi
tehnologije i znanosti a u drugom segmentu novani resursi pa tako prvi faktor predstavlja
iskoritavanje potencijala uz maksimalno koritenje novca (autoritativan). Kod drugog faktora
malen broj varijabli je visoko pozicionirano u oba prostora pri emu iz rezultata u prvom
segmentu proizlazi netehnoloki pragmatizam a u drugom potreba za novcem i zdravlje pa bi
adekvatno znaajnim varijablama taj faktor mogao predstavljati nepovjerenje u tehnologiju
(konformistiki). Kod treeg faktora ne samo da varijable nisu visoko pozicionirane ve su
najznaajnije u negativnom smislu pri emu iz rezultata prvog segmenta proizlaze pravila
55
Zbornik radova 1
i oprez a u drugom segmentu materijalno ali ne novac, pa bi taj faktor mogao predstavljati
nepostojanje ambicija za iskoritavanje potencijala (a time i finansijskih ulaganja). Dakle, u
prouavanoj populaciji studenata postoje tri naina povezivanja ova dva prostora odnosno tri
mehanizma koja pokreu populaciju.
Zakljuak
Potencijali koje je mogue koristiti u svetu koji nas okruuje (rudno bogatstvo, ivi
svet, voda, energija,...) ogromni su i s nekog aspekta nepresuni. Mogunosti konkretnog
iskoritavanja su ograniene posebno u skladu s aktuelnom tehnologijom, spoznajama i
realnim potrebama. Stoga je od posebnog znaaja saznanje na koji nain studenti, budui
upravljai koji e vrlo skoro po zavretku studija i preuzimanjem uloga upravljati tim
potencijalima, vide takve odnose poput odnosa ekonomskih pokazatelja i iskoritivosti tih
ili slinih potencijala. Provedeni postupak je stavio u odnos s jedne strane prirodna bogatstva
i sve to je oveku dato u odnosu na novac kao nekakav modulator koji to na neki nain
usmerava. Sprovedena je kanonika korelacijska analiza. Dobijena su tri znaajna kanonika
faktora koji su opisali generalnu, tj. globalnu povezanost sa gotovo svim indikatorima u oba
prostora (prvi faktor), lokalne relacije s manjim brojem izraenih indikatora u oba prostora
(sporadini mehanizmi drugi faktor) i mehanizmi koji se retko i slabo iskazuju bez salijenata
(trei faktor). Poznavanje ovih mehanizama omoguava nam identifikaciju moguih procesa
koje e sutra aktivirati budui upravljai u skladu s ekonomskim pokazateljima. Svaki
pojedinac ima sva tri mehanizma koja ga na odreeni nain pokreu ali u zavisnosti od
znaaja delovanja tih mehanizama razlikujemo dananje menadere i poslovnike koji su
upravljani tj. koji su vrlo visoko na prvom faktoru ali nisu na drugom i treem, to znai
da nisu svesni svih mehanizama koji deluju ali su svesni iskoristivosti potencijala. Jednako
tako su su svesni da bez dosta novaca to ne mogu iskoristiti. Visoko na drugom faktoru bili
bi ljudi koji su oprezni i nesigurni u vrednost tehnologije, tj. iskoristivosti potencijala npr.
intelektualci bez menaderskih ambicija, profesori, inenjeri itd. a na ostala dva faktora
naelno bi bili nisko (komformisti). Visoko na treem faktoru bili bi ljudi koji su skloni redu
i rigidnosti, disiciplini, skloni pravilima i oprezni, skloni materijalnom (sigurnou) ali ne
novcu kao ivom resursu Dakle, tehnoloki neambiciozni (konzervativni). Npr. naunici
smatraju da naune ideje mogu doi i bez novca dok poslovni ljudi i menaderi smatraju
da prvo treba osigurati sredstva pa onda sprovoditi ideje u ivot. Korist ovog rada je u tome
da postoji mogunost svojevrsnog razvrstavanja tj. klasifikacije studentske populacije na
osnovu koje se (kao i kod selekcije u sportu) moe usmeriti pojedinac u ono za ta najvie ima
uspeha. Naravno, to zavisi i o delatnosti unutar koje se pojedinac nalazi. Na primer, neko ko je
matematiar najverovatnije nee biti visoko na prvom faktoru jer mu tehnologija nije kljuna
za realizaciju. Ali, ne moe putovati u svemir ukoliko nema razvijenu vrhunsku space-
tehnologiju (tj. maksimalnu iskoristitivost potencijala). Uz itekako upotrebljena sredstva.
56
Literatura
1. Avramenko, A. (2012). Enhancing students employability through business simulation.
Education + Training, 54(5), 355-367.
2. Bonacin, D. (2011). Latentna struktura poloaja upravljakih potencijala studenata u
prostoru drutvenih atributa /Master rad/. Travnik: Edukacijski fakultet.
3. Bonacin, D. (2010). Uvod u kvantitativne metode. Travnik: Edukacijski fakultet.
4. Diamond, A.M. (1974). Economic Explanations of the Behaviour of Universities and
Scholars. Journal of Economic Studies, 20(4-5).
5. Dubicki, E. (2010). Research behavior patterns of business students. Reference Services
Review, 38(3), 360-384.
6. Fanuko, N. et al. (1995). Sociologija. Zagreb: kolska knjiga.
7. Haralambos, M., & Heald, R. (1989). Uvod u sociologiju. Zagreb: kolska knjiga.
8. He, D., Wu, D., Yue, Z., Fu, A., & Vo, K.T. (2012). Undergraduate students interaction
with online information resources in their academic tasks: A comparative study. Aslib
Proceedings, 64(6), 615-640.
9. Jacobs, N., & Huxley, L. (2002). From static content to dynamic communities: the
evolution of networked educational resources. Online Information Review, 26(1), 19-29.
10. Jones, P., Miller, C., Jones, A., Packham, G., Pickernell, D., & Zbierowski, P. (2011).
Attitudes and motivations of Polish students towards entrepreneurial activity. Education
+ Training, 53(5), 416-432.
11. OBoyle, E.J. (1993). On Need, Wants, Resources and Limits. International Journal of
Social Economics, 20(12), 13-26.
12. Olds, P.R., & Crumbley, D.L. (2003). Higher grades = higher evaluations: impression
management of students. Quality Assurance in Education, 11(3), 172-177.
13. Schwarz, E.J., Wdowiak, M.A., Almer-Jarz, D.A., & Breitenecker, R.J. (2009). The effects
of attitudes and perceived environment conditions on students entrepreneurial intent:
An Austrian perspective. Education + Training, 51(4), 272-291.
14. Turker, D., & Selcuk, S.S. (2009). Which factors affect entrepreneurial intention of
university students? Journal of European Industrial Training, 33(2), 142-159.
57
Zbornik radova 1
Struni lanak
SPONZORSTVA U SPORTU IZ PERSPEKTIVE SPONZORA
SPONSORING IN THE SPORTS

FROM THE SPONSORS PERSPECITVE
Mateja Cvetkovi
MIB School of management, Trieste, Italy
Apstrakt
Sponzorstva u sportu su odavno prestala da budu samo dobrotvornog karaktera i
motivisana filatropijom. Sport kao i svaka druga oblast ivota osea upliv ekonomije i
poslovnog rezonovanja. Svako od sponzorstava u sportu za sponzora predstavlja investicionu
odluku na koju utiu razliiti faktori. Grupe faktora koje pomau ostvarenje direktnih ciljeva
sponzorstva razlikuju se od grupe faktora koji slue za ostvarenje indirektnih poslovnih
ciljeva sponzora. Simplifikacija pomenutih faktora olakava donoenje odluka o sponzorstvu,
a njihova sistematizacija doprinosi boljoj komunikaciji izmeu predstavnika sportskih
organizacija, dogaaja ili sportista i potencijalnih kompanija sponzora sa druge strane.
Kljune rei: sponzorstvo u sportu, menadment sponzorstava, investiranje u sport,
mendment sportske organizacije
Abstract
Sponsorship in sport has long stopped to be a charitable nature and motivated philanthropy.
Sport like any other area of life feel the influence of economics and business reasoning. Each
of sponsorships in sport is for sponsor an investment decision that is influenced by various
factors. Those factors differ between the set of factors that promote the realization of the direct
sponsorship objectives and the set of factors that are used to achieve indirect sponsorship goals
of the sponsor. Simplification of these factors simplifies the decision-making on sponsorship,
and their systematization contributes to better communication between representatives of
sports organizations, events and athletes and potential sponsor companies on the other side.
Keywords: sponsorship in sports, sponsorship management, sports investing, manage-
ment of sports organization
58
Uvod
Sport je davno prestao da bude samo razbibriga i zabava drutva. Danas u razvijenim
zemljama predstavlja ozbiljan industrijski sektor koji u veini evropskih zemalja belei rast
proteklih godina bez obzira na globalnu ekonomsku krizu od 2008. godine kao i na dunike
krize junih lanica Evropske Unije.
Razvijene zemlje sa ureenim sistemom sporta imaju mogunost praenja aktivnosti
u ovoj oblasti ivota kao i u bilo kom drugom industrijskom sektoru. Vri se monitoring
i merenje koliine investicija, obrta novca, uvoza i izvoza usluga, broja zaposlenih, iznos
prosenih zarada kao i drugih relevantnih ekonomskih pokazatelja. Mogunost praenja
svih ovih ekonomskih pokazatelja je znak visokog stepena razvoja, sistematizacije i ureenja
ove oblasti drutva. U takvoj atmosferi svaka odluka o sponzorstvu i finansiranju bilo kog
sportskog dogaaja, sportske organizacije ili sportiste se posmatra i analizira kao donoenje
ozbiljne investicione odluke od strane kompanija investitora koji predstavljaju potencijalne
sponzore.
Sponzorstvo se definie, po grupi autora Hardi, Mulin i Saton, kao akvizicija prava na
partnerstvo ili direktno povezivanje sa proizvodom ili dogaajem, u cilju stvaranja benefita iz
takvog povezivanja. Sponzor akvizicijom takvog prava koristi uspostavljeni odnos da ostvari
sopstvene promotivne ciljeve i da olaka i podri ostvarenje irih marketinkih i poslovnih
ciljeva.
Prevedeno na segment sporta, uporeivanjem sa praksom u Srbiji stie se utisak da je
sponzorstvo sportskih organizacija, dogaaja i pojedinaca pre svega dobrotvornog karaktera
i bazirano na filantropiji a ne na ekonomskim principima.
U radu e biti analizirani faktori koji utiu na ulazak kompanija u sponzorstva sportskih
organizacija i identifikovane kljune oblasti na koje sportski radnici treba da obrate panju
prilikom pregovora sa tim kompanijama, tj. potencijalnim sponzorima.
Cilj rada je da se obezbedi bolje razumevanje pozicija i stanovita izmeu potencijalnih
sponzora i menadmenta sportskih organizacija ili dogaaja.
Materijali i metode
U rdu e biti primenjen deskriptivno - eksplikativna metod. Deskriptivn analiz
ili opservcij predstvlj metod kojim se opisuju odreene prouvne pojve. Pomou
ove metode se podci prikupljju, nlizirju i interpretirju prevshodno teorijsko-
kontempltivnim putem.
Prilikom donoenja odluke o sponzorstvu kompanije se vode ekonomskom logikom
u elji da ostvare spostvene poslovne ciljeve. Ostvarenje ovih ciljeva sponzorstvom moe
biti direktno ili indirektno. Pod direktnim ostvarenjem poslovnih ciljeva sponzorstvom
podrazumeva se da sponzorstvo donosi momentalne uticaje na ponaanje klijenata, prihode
kompanije, poveanje prodaje, itd.
Indirektno ostvarenje ciljeva kompanije sponzora podrazumeva stvaranje partnerstva
izmeu sponzora sa jedne strane i sportske organizacije, pojedinca ili dogaaja koji se
redovno odrava, sa druge strane. Ovakvo partnerstvo je pre svega bazirano na graenju jake
59
Zbornik radova 1
svesti o brendu koji sponzor eli da povee sa sportom ili isticanjem vrednosti kompanije
sponzora u skladu sa vrednostima koje se povezuju sa predmetom sponzorstva. U praksi
ovakva sponzorstva koja imaju za cilj indirektno ostvarenje poslovnih ciljeva, karakteriu
dugorone sponzorske ugovore.
Prilikom donoenje odluke o stupanju u sponzorstvo u oblasti sporta kompanije

procenjuju razliite faktore. Osnovni faktori koji utiu na odluku o sponzorstvu su:
Mogunost eksluziviteta - Kompanije potencijalni sponzori ele da u okviu ugovora
o sponzorstvu postoji ekskluzivnost na eksploataciju steenih prava i budueg odnosa
sa sportskom organizacijom. Za takvu mogunost kompanije potencijalni sponzori
su uvek spremni da plate vie jer time vre zatitu investicije od drugog sponzora koji
bi imao prepoznatljiviji brend ili snaniji marketing i u ijoj bi se senci naao itavo
sponzorstvo. U sluaju da ekskluzivnost u punom obimu nije mogua, najee se
zahteva parcijalna eksluzivnost na nivou industrije kako bi se izbeglo sueljavanje sa
direktnim konkurentima u okviru istih organizacija ili dogaaja.
Prosean broj posetilaca sportskog dogaaja - Za potencijalnog sponzora ovaj
faktor je od izuzetnog znaaja za procenu opravdanosti sponzorstva. Jedna od
mera racionalnosti sponzorskog ugovora je i troak po jednoj hiljadi gledalaca
koji omoguava komparaciju razliitih sponzorstava po istom kriterijumu. Kod
individualnih sportova pored prosenog broja posetilaca kao znaajan faktor moe
biti i broj uesnika sportskog dogaaja.
Broj uesnika sportskog dogaaja - Ovaj faktor prilikom donoenja odluke o
sponzorstvu kod kolektivnih sportova se zanemaruje zbog ogranienog broja uesnika.
Kod individualnih sportova posebno kod takmienja u mlaim uzrasnim kategorijama
ovaj faktor je esto presudan za donoenje pozitivne odluke o sponzorstvu, posebno
ako je ciljna grupa klijenata potencijalnog sponzora u skladu sa uzrastom ili potrebama
grupe uesnika.
Intezitet medijskog eksponiranja - Za kompanije potencijalne sponzore ovo je jedan
od najznaajnih faktora koji podjednako doprinosi ostvarenju i direktnih i indirektih
poslovnih ciljeva. U cilju olakavanja odluke o sponzorstvu, sportske organizacije
treba da kompanijama potencijalnim sponzorima dostave to preciznije statistike i
merenja frekvencije medijskih nastupa kluba tokom godine u vidu broja konferencija
za novinare, lokacije i broj mesta za oglaavanje na opremi sportista, trajanja,
lokacije i broja pozicija za reklamiranje tokom sportskog dogaaja itd. U Zapadnoj
Evropi praksa je da kompanije potencijalni sponzori trae podatke i o aktivnostima
sportske organizacije na socijalnim mreama u vidu broja fanova Facebook stranice,
broja pratilaca naloga na Tweeteru, broja pratilaca i pregleda YouTube kanala
itd. Dostavljanjem ovih podataka kompaniji potencijalnom sponzoru, sportska
organizacija olakava pravilnu procenu opravdanosti investicije u sponzorstvo.
Mogunost povezivanja i kombinovanja sponzorstva sa drugim instrumentima
promocije - S obzirom da prilikom odluke o sponzorstvu kompanije uporeuju
trokove sponzorstva sa drugim vidovima promocija kao to su direktni marketing,
reklamiranje, internet, prodajne promocije, plasman novih proizvoda, odnosi
sa javnou; pruanjem mogunosti povezivanja i kombinovanja sponzorstva sa
pomenutim vidovima promocije korist koju sponzorstvo moe da donese kompaniji
sponzoru se viestruko uveava.
60
Zakljuak
Znaaj svih navedenih faktora varira u zavisnosti od krajnjeg cilja koji kompanija,
potencijalni sponzor, eli da postigne sponzorstvom. Kompanije koje ulau u sponzorisanje
sporta prilikom donoenja odluke rukovode se ekonomskom logikom i za adekvatno
sagledavanje opravdanosti ulaganja predstavnici sportskih organizacija, pojedinaca ili
sportskih dogaaja potrebno je da dostave relevantne podatke u skladu sa navedenim
faktorima koji utiu na donoenje odluka. Adekvatne informacije o potencijalu marketinkog
eksploatisanja sponzorstva u cilju ostvarenja poslovnih ciljeva sponzora, omoguie sportskim
organizacijama vei priliv sredstava od sponzora, a kompanijama sponzorima plansko i
racionalno ulaganje u sport koje e im doneti merljivu korist od investicije u sponzorstvo.
Literatura
1. Andreff, Wladimir & Szymanski, Stefan (2006). Handbook on the Economics of Sport.
Cheltenham: Edward Elgar.
2. Berkes, P., (2008). Macro-level factors affecting sport sponsorship decision making process at
Hungarian soccer clubs and soccer sponsor companies, Budapest.
3. Kotler Ph., (2012). Marketing management, 14th edition, Pearson Education, Edinburgh
Gate, Harlow, Essex, United Kingdom.
4. Mullin, Bernard J, Hardy, Stephen & Sutton, William A (2007). Sport Marketing. 3rd ed.
Champaign: Human Kinetics, cop.
5. Shank, Matthew D. (2009). Sports Marketing: A Strategic Perspective. 4th ed. Upper
Saddle River (NJ): Pearson Prentice Hall: Pearson Education International cop. 2009.
6. The significance of Sponshorship as a marketing tool in sport events, Oladunni roselzn
Abiodun, Arcada 2011.
61
Zbornik radova 1
Struni lanak
SPECIFINOSTI STRATEGIJA SPORTSKIH KLUBOVA
SPECIFITIES OF STRATEGIES OF SPORTS CLUBS
Marko osi, Mile Rajkovi

Beogradska poslovna kola VSS, Beograd, Srbija
Apstrakt
Sportska industrija je veoma vaan deo ekonomske sfere durtva i u njoj vae sva pravila
koja ta sfera nosi sa sobom. Ukoliko se posmatraju savremeni uslovi i specifinosti koje oni
donose, postaje jasno da strategija ima veoma vanu ulogu u funkcionisanju organizacija u
sportskoj industriji. Sportskim klubovima, kao osnovnim organizacijama u industriji sporta,
danas, vie nego ikada do sada je neophodno da poseduju optimalnu strategiju. Cilj rada je da
se ukae na vanost i specifinosti strategije kao jedne od osnovnih planskih odluka sportskih
klubova. Do cilja e se doi ispunjavajui zadatke koji su sledei: Analiza strategije kao
planske odluke; Analiza ofanzivnih strategija; Analiza defanzivnih strategija; Izvoenje
zakljuaka. U radu su korieni: spekulativno-bibliografski metod, empirijski metod, analiza
i sinteza. Linija koja razdvaja sport od sportske industrije sve vie nestaje. Najvei sportski
klubovi odavno funkcioniu u okviru sportske industrije koja je veoma vaan deo ekonomske
sfere durtva. Bilo na nivou celokupnog sportskog kluba, bilo na nivou pojedinih njegovih
delova ili u odreenim funkcijama, strategija je neophodna planska odluka koja pri tome
mora uvaavati i sport i njegovu osnovnu filozofiju. Formulisanje i sprovoenje optimalne
ofanzivne ili defanzivne strategije, je danas od presudnog znaaja za sportske klubove,
pogotovo imajui u vidu uslove neizvesnosti u kojima oni danas posluju.
Kljune rei: sportski klubovi, strategija, sportska industrija
Abstract
Sports industry is a very important part of the economic sphere of society and all the
rules that this sphere carries with it apply to it. If we analyze the contemporary conditions
and certain characteristics they bring along, it becomes clear that the strategy plays a very
important role in the functioning of organizations within the sports industry. Today, more
than ever, sports clubs, as fundamental organizations within the sports industry, need to have
an optimal strategy. The aim of this paper is to point out the importance and the specificities
of strategy as one of the major planning decision of sports clubs. In order to reach the goal,
following tasks need to be fulfilled: Analysis of strategy as planning decision; Analysis of
62
offensive strategies; Analysis of defensive strategies; Drawing conclusions.Method used

are: Speculative-bibliographic method, empirical method, Analysis and Synthesis. The line
that separates sports from the sports industry is vanishing at the large speed. The biggest
sports clubs have long been operating within the sports industry, which is a very important
part of the economic sphere of society development. Whether on the level of a sports club
as a whole, the level of its integral parts or even in some specific functions, a strategy is a
necessary planning decision that must take into consideration sport, as well as its underlying
philosophy. Formulation and implementation of optimal offensive or defensive strategy is
nowadays essential for sports clubs, especially given the uncertain environment in which they
operate today.
Keywords: sports club, strategy, sports industry
Uvod
Sport, odnosno danas sportska industrija, je veoma vaan deo drutva. Takoe, zauzima
sve vanije mesto i u ekonomskoj sferi i iz tog razloga u sportskoj industriji danas sve vie vae
pravila koja ta sfera nosi sa sobom.
Sportski klubovi su samo jedna vrsta organizacija od mnogih koje funkcioniu u okvirima
sportske industrije. Sportskim klubovima je, za razliku od veine drugih organizacija iz
sportske industrije, osnovna i glavna delatnost sport i sve to se deava vezano za sportsko
borilite. Imajui u vidu da je sportski sektor osnovna specifinost sportskih klubova, jasno
je iz kog razloga je u sportskim klubovima posebno naglaeno prisustvo bivih sportista u
telima koja njima upravljaju. Pored oitih prednosti koje donosi dugogodinje praktino
iskustvo steeno direktno kroz uee u sportu, ono nosi i odreeni broj nedostataka.
Sa jedne strane neophodno je da sportski klubovi poseduju optimalnu strategiju, dok je
sa druge jasno da samo edukovani sportski radnici mogu sveobuhvatno sagledati okolnosti
i definisati je. Poslednja konstatacija dolazi do izraaja pre svega u savremenim uslovima i
specifinostima koje budunost donosi. Postaje oigledno da su pored znanja dobijenih
bavljenjem sportom, neophodna i znanja iz menadmenta i to ne samo njegovog praktinog
dela vezano za meuljudske odnose i voenje, steena uglavnom iskustvom. Imajui navedeno
u vidu, cilj ovog rada je da se ukae na vanost i specifinosti strategije kao jedne od osnovnih
planskih odluka sportskih klubova i na taj nain pokua da doprinese korpusu znanja koja se
tiu ove problematike.
Analiza strategije kao planske odluke

Strategija predstavlja jednu od najvanijih planskih odluka. Uslovi neizvesnosti samo
uveavaju njenu vanost i neophodnost. Ona predstavlja razuman i smislen odgovor sportskog
kluba na okolnosti koje se deavaju ili e se sa izvesnom sigurnou desiti, a tiu se njegovog
funkcionisanja. Strategijom se izmeu ostalog definiu aktivnosti koji e pomoi sportskom
klubu da ostvari postavljene ciljeve, odnosno moe se rei da je ona dugoroni i specifian
nain korienja resursa kluba zarad ostvarivanja ciljeva.
Svaka strategija najpre mora da se uoblii, a zatim kao jasno definisana planska odluka
i sporovede u delo. Imajui u vidu da se pri formulisanju strategije polazi od postavljenih
ciljeva, veoma je vano da ih sportski klub ima jasno definisane. Pored toga, i ciljevi, kao
i vizija i misija, u sportskim klubovima moraju da uvaavaju sport i da budu u skladu sa
63
Zbornik radova 1
njegovom filozofijom, teorijom i osnovnom idejom. Tek u tom sluaju e i strategija koja
predstavlja nain njihovog ostvarivanja, moi da ostane u istim okvirima i zadovolji ovaj
kljuni kriterijum kada su sportski klubovi u pitanju. Pored odgovornosti prema sportu,
sportski klubovi imaju i dodatnu moralnu i etiku odgovornost prema drutvu, pre svega iz
razloga specifinog statusa i uloga sporta u drutvu i njegovog utcaja (vaspitno-obrazovna,
zdravstveno-rekreativna, socijalizacijska, kulturoloka itd.). Postoji velika obaveza uprave
prema javnosti, ne samo prema vlasnicima sportskog kluba, te iz tog razloga i strategije i
ciljevi moraju biti tako formulisani da zadovolje razliite stejkholdere koji u odreenim
segmentima esto imaju potpuno suprotstavljene poglede i shvatanja realnosti. Ukoliko
se celokupna problematika sportske industrije sagledava sa jednog vieg nivoa i u smislu
dugoronih ciljeva, postaje oigledno zato je neophodno da se i ciljevi i strategije tako
formuliu da se ogranii beskonana tenja za profitom. Praktino, od biznisa se, ukljuujui
i korporativne celine u biznisu koje su vezane za sport, kao to su profesionalni timovi,
moe oekivati da ide za profitom unutar prihvatljivih moralnih ogranienja (Sajmon, 2006,
str. 248), tako da i sportski klub i drutvo imaju obostranu i uzajamnu korist (finansijsku
ili bilo koju drugu). Nevezano samo za finansije, menaderi u sportu se moraju izboriti sa
mnotvom drugih pitanja koji zahtevaju razumevnje etikih principa i moralne psihologije i
filozofije (Pedersen et al., 2011, str. 9). Imajui u vidu da se sportske organizacije
menjaju (inicirano spolja ili iznutra) na dnevnoj osnovi (Masteralexis et al., 2005,
str. 30), neophodno je da se i to ima u vidu i da se ostavi dovoljno manevarskog
prostora prilikom formulisanja strategije. Takoe, prilikom formulisanja strategije
veoma je vano potovati i odredbe Zakona o sportu. Pored niza specifinosti u odnosu na
organizacije iz drugih sfera drutva, jedna od osnovnih specifinosti je vezana za reinvestiranje
odreenog procenta od neto dobiti. Praktino tek kada ispunjava navedene specifinosti
(vezane za sportsku industriju), potrebno je da kao takva bude uobliena i usaglaena sa
ostalim optim karakteristikama strategije kao planske odluke (da ima integrisan oblik, da
ima neki specifian manevar ili trik, da ukazuje na nameru, da je orijentisana na aktivnost,
da pozicionira organizaciju, da je sistematina, da tei dugoronim ciljevima itd.). Tek nakon
svega navedenog moe se prei na njeno sprovoenje u delo.
to se tie nivoa za koji se strategija formulie, u sportskim klubovima se mogu izdvojiti
generalna strategija, poslovne strategije i funkcionalne strategije. Donose se na nivou
sportskog kluba u celini, na nivou pojedinih delova ili relativno samostalnih funkcionalnih
celina, ali i za odreene funkcije u sportskom klubu. Generalna (master) strategija se odnosi
na sportski klub u celini i slui ostvarivanju najoptijih ciljeva. Ona obuhvata sve aktivnosti
iz poslovanja i funkcionisanja koja doprinose ostvarenju vizije, misije i ciljeva. Poslovne
strategije su generike strategije i to su strategije poslovnih jedinica (SPJ). Vezano za sportske
klubove to su pre svega sportski objekti (stadioni, sale, teretane, staze, bazeni) i tereni, ali i
muzeji, hoteli, restorani, trni i medicinski centri, marketing i druge relativno samostalne
poslovne jedinice koje funkcioniu pod okriljem sportskog kluba. Praktino, ove strategije se
primenjuju na one podsisteme sportskog kluba koji mogu da funkcioniu relativno sami za
sebe. To su po Porteru (1980, str. 35) opte vostvo u trokovima, diferenciranje i fokusiranje.
Funkcionalne strategije se odnose na pojedine funkcije sportskog kluba i usmerene su na
njihovo kvalitetno obavljanje. Razliite funkcije u sportskom klubu na koje se odnose ove
strategije su pre svega sportska, poslovna, upravljaka, marketinka i finansijska, ali i ljudskih
resursa, informatika, razvoja, logistika itd., dok u odnosu na menadmet sportskog kluba
moe biti prevashodno usmerena na odreene faze ili podfaze menadmenta, odnosno
64
usmerena na analizu, predvianje, planiranje, odluivanje, organizovanje, IT, ljudske resurse,

liderstvo, upravljanje konfliktima, motivisanje, kontrolu itd. Poslovne i funkcionalne strategije
treba da dopunjuju i prate generalnu strategiju. Veoma je vano da sa njom ine celinu i da sve
zajedno budu usaglaene, odnosno i funkcionalno i vremenski usklaene.
Generalne strategije (ali i poslovne), odnosno strategije koje se odnose na pravac delovanja
sportskog kluba u celini (mogu i na SPJ) mogu klasifikovati na veliki broj razliitih naina. Na
ovom mestu je podela izvrena prema pravcu akcije strategije. Imajui to u vidu one mogu biti
ofanzivne i defanzivne, odnosno orijentisane ka ekspanziji sportskog kluba ili ka redukcijama
unutar sportskog kluba (pa i samog kluba).
Analiza ofanzivnih strategija

Ofanzivne strategije po smeru svojih akcija su orijentisane na rast i/ili razvoj sportsog kluba,
odnosno na njegovu ekspanziju. Prema drugim razliitim kriterijumima ekspanzija moe
biti okarakterisana i intenzitetom (od niskog do ubrzanog), duinom trajanja (dugoroan,
srednjoroan, kratkoroan), tempom (ravnomerno ili ne), motivima za promenama (elja,
obaveza ili iznuda) itd. Takoe, ukoliko se posmatraju dve ili vie komplementarnih strategija
kao parcijalnih delova jedne ire i viegodinje strategije, onda govorimo o strategijskom
miksu koji praktino najee i predstavlja optimalno reenje. Strategije koje su orijentisane
na rast i razvoj sportskog kluba mogu se klasifikovati kao: strategija odrivog rasta (stabilnosti,
opreza), strategija postepenog rasta (status-quo strategija), zatim strategije ekspanzije
(penetracija trita, razvoj trita, razvoj proizvoda) i strategije diverzifikacije (povezana i
nepovezana).
Strategija odrivog rasta se primenjuje u turbulentnom, pre svega spoljanjem okruenju i
osnovna karakteristika su joj opreznost i usporen rast. Ova strategija je mogua i u situacijama
kada iz bilo kog razloga treba osigurati i uvrstiti stabilnu poziciju sportskom klubu (staviti
na zdrave noge). Takoe, pod ovom strategijom se podrazumeva i privremeno i namerno
zaustavljanje rasta, da bi kasnije u povoljnijim uslovima, bilo u okruenju ili unutar samog
sportskog kluba, dolo do rasta (postepeno i oprezno ili intenzivno u zavisnosti od okolnosti
miks strategija). Ova strategija moe biti optimalna pre svega u situacijama kada se sportski
klub plasira u vii rang takmienja. Iako esto klubovi ele da odmah u prvoj sledeoj sezoni,
dodatnim ulaganjima ostvare zavidne rezultate i plasman i tom viem rangu (ili pak drugom
takmienju - regionalne lige, razni kupovi i sl.), esto je optimalno reenje da se malo saeka.
Naime, esto takva strategija u praksi nije dala rezltate i moe se rei da je bilo bolje primeniti
strategiju odrivog razvoja iz razloga to menadment sportskog kluba uglavnom nije potpuno
spreman na veliki broj specifinosti koje novo takmienje (novi rang, novi konkurenti, nove
okolnosti, nova pisana i nepisana pravila, nova javnost) donosi sa sobom. Upravo iz tog
razloga optimalno je da se jednu, ili nekoliko narednih sezona, klub stabilizuje i konsoliduje
(prikupi dovoljno iskustva, znanja, sredstava i sl.) i tek onda primenom optimalne strategije
za konkretne uslove i mogunosti, nastavi poslovanje.
Strategija postepenog rasta se primenjuje u uslovima stabilnosti i relativno malog rizika,
odnosno u ne jako turbulentnom okruenju. To su situacije kada je sportski klub zadovoljan
postignutim razultatima, i sportskim i poslovnim, i u situaciji kada se ne eli promena unutar
sistema, a ne oekuje se promena u spoljanjem okruenju (isti nivo takmienja, ista pravila
igre, slian budet, isti konkurenti itd.). Orijentacija je na sadraje koji su i do tada bili
aktuelni sa ciljem odranja ili poboljanja pozicije sportskog kluba. Generalno posmatrano,
65
Zbornik radova 1
ovu strategiju u duem periodu mogu da koriste veliki i popularni klubovi, dok manji mogu
samo do jednog trenutka (zasienje lokalne sredine, kontakt sa velikim) kada moraju da se
opredele za neku drugu strategiju. Ukoliko se posmatraju te dve strategije (postepenog rasta i
npr. diverzifikacije) kao parcijalni delovi jedne viegodinje strategije, onda ponovo govorimo
o strategijskom miksu. Strategija postepenog rasta se moe koristiti i u uslovima kada sportski
klub ima nameru ili mora da uvede neki novi proizvod ili uslugu, ali eka povoljnije uslove
u okruenju. Ukoliko se pravilima regulie (ili namee) da klub (ili grad u kome klub ima
sedite) mora da ima (svoju) salu, stadion, transport ili smetaj sa odreenim kapacitetom,
ili ensku ili juniorsku ekipu u narednih npr. tri godine, moe se saekati i videti da li e
i na koji nain konkurencija reiti konkretan problem i uvesti inovaciju. Takoe, primena
ove strategije omoguava ak i poboljanje (unapredi) svojih proizvoda ili usluga na osnovu
greaka konkurencije. Neophodno je neprestano voditi rauna da ova strategija ne postane
nepostojea strategija, odnosno da minimalne promene u okruenju koje nisu vidljive na prvi
pogled ponu da uruavaju poziciju sportskog kluba. Naime, ova strategija nikako ne znai da
se nita ne radi, ve naprotiv, konstantno se vre analize i predvia ta e biti u budunosti to
klubu omoguava optimalno brzu reakciju i mogunost za prosperitet.
Pod strategijama ekspanzije se podrazumevaju strategije koje karakterie ubrzaniji rast od
prethodno navedenih (strategije odrivog i postepenog rasta), a to su penetracija trita, rast
trita, razvoj proizvoda. Pod strategijom penetracije trita se podrazumeva rast na osnovu
poveanja uea na postojeem tritu bilo inteziviranjem broja korienja (konzumacija,
troenja) od strane postojeih konzumenata ili privlaenjem novih, a pre svega neopredeljenh,
dece i omladine (pre svega kao potencijalnih buduih). U ovom kontekstu, velika specifinost
(osnovne sportske delatnosti) je da praktino ne postoji mogunost da penetrirate trite
preuzimanjem konzumenata od konkurencije (to u ostalim industrijama je jedan od osnovnih
naina) to veoma suava manevarski prostor kada su naini za sprovoenje ove strategije u
pitanju. Podrazumeva se staro, odnosno postojee trite i stari, odnosno postojei proizvod
ili usluga. Sportski klub moe pre svega optimimiziranjem rada marketing slube, razliitim
promocijama sportskog kluba, poveanjem drutvene odgovornosti i javnog uea, ali pre
svega na osnovu postignutih sportskih razultata, uticati na sopstveni imid i brend, i na taj
nain poveati broj svojih simpatizera meu populacijom koja najee konzumira sportske
proizvode. Takoe, bez obzira na osnovnu delatnost sportskog kluba, mogue je penetrirati
trite tako to e agresivnijim marketingom odreene SPJ (restoran ili medicinski centar npr.)
privui vie (ee) konzumenata. Pod strategijom rasta trita se podrazumeva pronalaenje
novih trita za ve postojei proizvod ili uslugu. Strategija se ostvaruje ulaskom na trite na
kojem do tada sportski klub nije imao uticaj bilo proirivanjem na druge segmente trita,
bilo obuhvatanjem novih geografskih podruja. U osnovnoj delatnosti (takmienju) sportski
klub moe odreenim akcijama okupiti nove simpatizere koji do tada nisu to bili. Potencijalni
simpatizeri iz drugih gradova (ili delova gradova, regija ili drava) se mogu odreenim
potezima sportskog kluba navesti da to i postanu. Takoe, ukoliko klub sportskim uspesima
omogui uestvovanje u jo jednom, viem nivou takmienja (Evrokupovi i sl.) ili na neki
drugi nain dospe u iu javnosti (pratpostavlja se vezano za sport), moe se oekivati da e isti
proizvod utakmica sportskog kluba u prvobitnom takmienju - dobiti nove simpatizere,
odnosno da e doi do proirivanja trita u smislu odlaska na sportski dogaaj i onog dela
populacije koja nije sportski nastrojena ve odlazi iz nekih drugih pobuda (elitizam, biznis,
trend, moda, obaveza). to se tie ostalih (pomonih) delatnosti sportskog kluba, ova strategija
otvara veoma veliki broj mogunosti koje su veoma sline sa mogunostima organizacija iz
66
drugih poslovnih oblasti (ugostiteljstvo, turizam itd.). Pod strategijom razvoja proizvoda se
podrazumeva ostanak na sadanjem tritu, ali sa novim proizvodom ili uslugom, koji su ili
samo poboljani u odnosu na prethodne (inkrementalna strategija) ili izmenjeni i praktino
novi (radikalna strategija). Ukoliko sportski klub oformi ekipu za titulu ili za kvalifikacije u
vii rang takmienja (ili se kvalifikuje), ili angauje trenera ili sportistu sa zvunim imenom,
ili uradi neki drugi manevar koji e konzumenti prepoznati kao novi iskorak, kao razlog za
pozitivnu emociju i optimizam, ili sve to zajedno i sve marketinki i sa dobrim sportskim
rezultatima isprati, pojavie se dodatna energija meu simpatizerima i definitivno e doi
do poveanja prihoda sportskom klubu, bilo direktno, bilo indirektno. Takoe, novi dresovi,
oprema, razliiti materijali, rekviziti itd., su svakako deo ove strategije, a vrlo su povezani
sa osnovnom (sportskom) delatnou kluba, odnosno sa samim takmienjem. Kod primene
ove strategije je neophodno biti veoma oprezan, jer zloupotreba poverenja i razoaranje
simpatizera mogu drastino okrenuti okolnosti i naneti tetu sportskom klubu. Kao to se
vidi iz prethodnog teksta, ove strategije se veoma prepliu i praktino im je nemogue jasno
definisati okvire. Iz tog razloga, pogotovo u sportu je veoma est sluaj strategijskog miksa
upravo ovih strategija.
Strategije diverzifikacije (uraznolienja) esto predstavljaju primer i rasta i razvoja
sportskog kluba. Ona podrazumeva ulazak sportskog kluba na novo trite sa novim
proizvodom. Taj iskorak moe biti vie ili manje intenzivan u odnosu na osnovnu delatnost
sportskog kluba, ali i na sporedne delatnosti. Kao to se rizik raspodeljuje alokacijom resursa
na vie mesta, tako se i potencijalne mogunosti za prosperitet trae na razliitim mestima.
Veoma je vano imati na umu da samo dokle je jak sportski klub i dokle zadovoljava svoju
osnovnu misiju i iru zainteresovanu javnost, dotle e i sporedne delatnosti dugorono imati
smisla. Ukoliko sporedne delatnosti postanu vanije od osnovne sportske - taj balon
nema osnova za dalji prosperitet i neminovno je da e u nekom trenutku pui. Diverzifikacija
u sportskim klubovima bi trebalo da bude usmerena pre svega ka njegovom dugoronom
rastu, poveanju ekonominosti i rentabilnosti, kao i optimiziranju upotrebe resursa.
Navedeno se moe ostvariti pre svega ukoliko sportski klub sam iz sopstvenih resursa i uz
pomo sopstvenih snaga diverzifikuje proizvod ili uslugu (interni rast), ali i pripajanjem dela
ili spajanjem sa drugom organizacijom (eksterni rast). Takoe mogue je i da dve ili vie
organizacija zajedniki sa sportskim klubom ulau u neki poduhvat.
Ukoliko je novi proizvod ili usluga u vezi sa osnovnim, onda se govori o povezanoj
diverzifikaciji. U sluaju da se novi proizvod ili usluga znaajno razlikuju od postojeeg govori
se o nepovezanoj diverzifikaciji. Povezana diverzifikacija moe biti horizontalna ili vertikalna.
Horizontalna diverzifikacija podrazumeva kada se na postojeu aktivnost pridodaju
druge, a koje su namenjene ve postojeim konzumentima. Ovu vrstu strategije mogu
primeniti razliiti sportski klubovi i to formiranjem odreenih sportskih sekcija iz drugih
sportova. Fudbalski klub Barselona pri fudblaskom klubu ima i koarkaku, rukometnu,
hokej, futsal, atletsku i druge sekcije. Oni su praktino klubovi u klubu, ali svi nose grb
fudbalskog kluba i preko njega se simpatizeri identifikuju sa konkretnom sekcijom (sportska
drutva su najslinija forma organizovanja u naoj zemlji). Imajui u vidu da su trokovi svih
ostalih zajedno neuporedivo manji od trokova fudbalskog kluba (sekcije), jasno je da oni
nisu preterano veliki teret za fudbalski klub i da je ovakva povezanost odriva. Za relativno
mala ulaganja, javnost stie utisak o sveprisutnosti i snazi konkretnog kluba koji je izmeu
ostalog i simbol cele jedne regije (dravnosti, kulture, duha) u paniji. To je mnogo prirodnija
i odrivija diverzifikacija nego u sluajevima sportskih drutava (praktino malo emu slue
67
Zbornik radova 1
jer nemaju mogunost razvijanja sopstvene strategije i uticaja na klubove u tom smislu). To
je oekivano i prirodno imajui u vidu izore finansiranja, kao i odnose i zavisnost kluba od
drutva i obrnuto. Takoe, horizontalna diverzifikacija se moe izvriti u klubu koji ima samo
muku ekipu npr. formiranjem enske ekipe ili tima u kojem uzimaju uee invalidi.
Vertikalna diverzifikacija podrazumeva proirivanje aktivnosti koje su prethodile ili
sledile nakon osnovne aktivnosti samog sportskog kluba. Proirivanje moe biti unazad, i
to je u situacijama gde se organizuje funkcija koju su imali prethodnici u lancu vrednosti
(input). Takoe, moe biti i unapred i tada se preuzimaju funkcije koje su imale organizacije
koje su bile sledee u lancu vrednosti (output) u odnosu na klub. Ova vrsta diverzifikacije je
voma primenljiva u sportskim klubovima. Naime, ukoliko klub koji ima odreeni status na
tritu angauje ve formirane igrae po relativno visokim cenama, diverzifikovanjem unazad
moe na veoma efikasan nain kompenzovati nedostatak potrebnih igraa i veoma smanjiti
trokove. Fantastian primer za poslednju konstataciju je ve pominjani fudbalski klub
Barselona (ali i drugi, kao to je Ajax itd.) iji su sastav koji je osvojio trofej u Ligi ampiona
(2010/2011), vie od polovine broja1* igraa inili igrai iz njihove kole fudbala! Ovakva
diverzifikacija je verovatno i najprirodniji oblik rasta i razvoja jednog sportskog kluba. To je
iz najmanje dva razloga. Prvo, to su sportski motivi u smislu formiranja igraa po sopstvenoj
viziji sa svim prednostima koje takav trening (i vaspitanje i kultura) ima, dok sa druge strane
veoma velika materijalna sredstva ostaju u klubu. to se tie diverzifikacije unapred, takvu
strategiju najee primenjuju manji klubovi tako to se povezuju sa veim ili pak nastoje
da sami, sopstvenim snagama dou u povoljniju poziciju za plasman sportista na trite.
Naime, ukoliko odreeni juniorski klub (ili kola sporta) eli da dodje u situaciju da plasira
spopstvene sportiste u vee klubove od onog u koji mu trenutna situacija (pozicija, veliina,
snaga, kvalitet rada, uzrast sportista) omoguava, to izmeu ostalih naina moe da uini i
tako to e pokuati da doe u situaciju u kojoj je klub kome oni trenutno plasiraju sportiste
(posle regrutacije, selekcije, obuke i razvoja). Praktino, ta kola sporta dodatnim ulaganjem
(spajanjem, osnivanjem seniorske ekipe ili sl.) iskorauje i dolazi u situaciju da moe sama
da distribira sportiste direktno u one klubove koji joj mogu doneti znaajniju ekonomsku
korist, odnosno da sportiste samo par godina kasnije, jo dalje distribuira po daleko boljim
finansijskim uslovima. Ta suma viestruko prevazilazi ulaganja u konkretnog sportistu i
upravo u tom detalju oni vide sopstveni interes. Neophodnost, pre svega multidisciplinarnog
strunog kadra, kao i infrastrukturnih i finansijskih uslova (dugorono) je preduslov za izbor
ovakve strategije.
Nepovezana diverzifikacija podrazumeva znaajan iskorak na novo trite sa novim
proizvodom ili uslugom koji nemaju jasno vidljivu zajedniku karakteristiku sa ve
postojeim. Ovu strategiju van sportske industrije karakterie relativno odsustvo sinergije
izmeu razliitih poslovnih poduhvata. U sportskoj industriji je delimino drugaije i moe
se rei da se sinergija javalja (nije samo oblast finansija). Meutim, upravo iz tog razloga
ovu vrstu strategije je mogue (optimalno) primenjivati (samo) u situacijama kada je brend
sportskog kluba dovoljno snaan i na taj nain podrava i novi proizvod ili uslugu. Ukoliko
to nije sluaj, nisu realne osnove da poduhvat uspe, a veoma lako moe ugroziti i sam klub. U
praksi se veoma esto deava da odreena sportski klubovi osnivaju druge organizacije, koje
nemaju nikakve veze sa sportom, kao to su restorani ili kafii, rent-a-car, marketinke ili neke
druge agencije i sl. Takoe, ukoliko klub poseduje sopstvenu dvoranu ili stadion, mogue
je da se u mrtvom delu sezone (ili dana, nedelje, meseca) organizuju (ili organizacija ili
1
Guardiola (trener, takoe iz omladinskog pogona), Pujol (kapiten), Pike (iz omladinskog pogona,
bio u Man. utd, pa se vratio), avi, Inijesta, Mesi, Pedro, Fabregas (iz omladinskog pogona, bio u
Arsenalu, pa se vratio), Buskvets, Valdes.
68
deo prepusti drugome) i drugi dogaaji i aktivnosti za koje postoji mogunost (ljudi, znanja,
sredstva) u okviru sportskog kluba, kao to su razliiti drutveni (ili dravni) dogaaji, konceri,
rekreacija, drugi sportovi i klubovi, festivali i promocije, sajmovi, sportski kampovi i sl.
Analiza defanzivnih strategija

Sa druge strane, defanzivne strategije su odbrambene i primenjuju se u situacijama
kada nastupaju razliite nepovoljne okolnosti po sportski klub. To su strategije redukovanja
trokova i optimizacije upotrebe resursa, odnosno tednje sa idejom da se okrene negativan
trend i prebrodi kriza. Osnovna ideja je da se sportski klub revitalizuje (sem kod likvidacije).
U odnosu na to da li su te okolnosti dole spolja ili iznutra, kojeg su intenziteta i obima, koliki
imaju uticaj na sportski klub ili neki njegov deo u sadanjosti ili budunosti i niz drugih
faktora, primenjuju se razliite strategije ili njihove kombinacije. To su pre svega strategija
etve, strategija dezinvestiranja, strategija steaja i strategija likvidacije.
Strategija etve se primenjuje u situacijama kada sportski klub nije u mogunosti da svoje
proizvode i usluge plasira na rentabilan nain i nastoji da optimizuje posledice novonastalih
okolnosti na tritu iji se rast usporava ili ak smanjuje. Dolazi do revidiranja i redukcije
odreenih trokova, poslova i usluga, a sve u cilju zatite sportskog kluba od daljeg posrtanja.
Sportski klub praktino prestaje da ulae u nove investicije i oslanja se na ve postignute
pozicije i rezultate. Primenom ove strategije sportski klub nastoji da izvue to je mogue vie
iz svojih proizvoda i usluga (bez dodatnih ulaganja), a ta rezultirajua sredstva uloi u neki
drugi proizvod ili uslugu, ili pak neku drugu svrhu koja imaju veu perspektivu i na taj nain
da izae iz privremenih problema. Prilika za odabir ove strategije je dosta, a najoiglednije su
u situacijama kada sportski klub uvia da e od odreenog takmienja (turnira ili sl.) imati
vie tete nego koristi. U tom sluaju dolazi do odustajanja (ne posveivanja, ne ulaganja)
od konkretnog takmienja. Tom prilikom se sva energija usmerava na ono u kome postoje
realnije anse. Savakako se ne sme naruiti regularnost samog takmienja i prekriti osnovna
filozofija sporta, ali se (trenana i druga) sredstva (i metode) mogu koristiti na drugi nain u
slubi revidiranh ciljeva i da ne ugroavaju pomenute karakteristike. Nema potrebe podlei
pritisku (ire) javnosti i dodatno ulagati u tim ukoliko je rukovodstvu kluba jasno da ni to
nije dovoljno za ostvarivanje ciljeva i da e tim dodatnim ulaganjem samo dovesti klub u
nepovoljniju situaciju. Treba nastupiti sa postojeim kadrom i ekati bolje prilike u budunosti
i sredstva iskoristiti upravo za njih.
Strategija dezinvestiranja se primenjuje u slinim situacijama kao i strategija etve, s tim
da se smatra da su brzina i intenzitet otuivanja imovine sportskog kluba vei od brzine i
intenziteta njenog sticanja. Sportski klub smiljeno i planski naputa odreeni deo ili celinu
odreenog poslovanja u meri za koju menadment smatra da je optimalan. Analizirajui
aktivnosti, kao i trokove i profite koji se na te aktivnosti odnose, dolazi do optimizacije
angaovanog kapitala (onima koje je mogue otuiti ne naruavajui sportska naela) i
sportski klub nastavlja da funkcionie bez tih aktivnosti. Mogunosti za ovakvu strategiju
je relativno veliki broj, ali se ona prevashodno primenjuje u odnosu na sporedne delatnosti
sportskog kluba i praktino nemaju veih specifinosti. Poslednja konstatacija je logina,
jer imajui u vidu da je po sredi gaenje odreenog posla u odreenom procentu veoma
je teko da se to uraditi u sportskom sektoru (iako nije nemogue). U sportskom sektoru
optimalno je primeniti ovu strategiju u situacijama kada je evidentan neuspeh (ispadanje iz
lige, ne kvalifikovanje u vii rang i sl.) i kada nema dalje potrebe za tolikim izdacima. Moe
69
Zbornik radova 1
se izvriti rasporodaja tima (ili pojedinih sportista - dobrih i dobro plaenih) i osloniti se
na mlae selekcije, ili svesti obiman i skup struni tab na minimum koji e moi privesti
kraju takmienje ne ugroavajui njegovu regularnost, ili pak ukoliko se iznajmljuju objekti,
odustati od skupih i estih termina i sl. Praktino, ukoliko postoji mogunost (elja da ih neko
drugi angauje, prelazni rok, zakonski mogue i sl.) raskinuti ugovore i odustati od daljih
pokuaja da se ostvare nemogue ostvarivi razultati.
Kada navedene defanzivne strategije ne mogu da unaprede poslovanje sportskog kluba,
a u sluajevima kada sportski klub eli da nastavi sa funkcionisanjem a nije u stanju da
isplati svoje dospele obaveze prema poveriocima, moe se primeniti strategija steaja.
Steaj se sprovodi putem reorganizacije sportskog kluba (ako je mogue a postoje realni
pokazatelji da je bolje pokuti reorganizovati nego bankrotirati) ili bankrotom. Osnovni cilj
ove strategije je zatita ugovora poverilaca, ali i onemoguavanje da klub dalje loe posluje.
Samim tim se dobija ansa da se povrati finansijska stabilnost. Ukoliko steajna uprava sa
uspehom izmiri sva dugovanja, jedna od mogunosti je da sportski klub (reorganizovan)
normalno (teoretski) nastavi sa poslovanjem. To je osnovna ideja kod primene ove strategije.
Ukoliko sportski klub ne eli da nastavi sa poslovanjem (iz razliitih razloga a ima dovoljno
finansijskih sredstava), primenjuje se strategija likvidacije i ona je opcija nakon ega sportski
klub praktino prestaje da postoji. Meutim, poslednje dve strategije otvaraju mogunosti za
odreene vrste manipulacija. Manipulacija koje su pre svega na moralnom i etikom nivou
(pod pretpostavkom da je pravno sve regularno) i vezane su iskljuivo za sportske klubove
u smislu svesne i namerne zloupotrebe specifinosti sportske idustrije u ovom segmentu.
Poslednja konstatacija dobija na znaaju pogotovo ako se uzme u obzir da najvei procenat
konzumenata (simpatizera i gledalaca u ovom sluaju) sportskog proizvoda (brenda) ne
zanima previe taan naziv (ili PIB i matini broj) sportskog kluba, ve neto sasvim drugo,
i da njegov promenjen, a relativno slian naziv sutinski nita ne menja. Ne ulazei u ovom
radu u to ta je to drugo (kao ni oni uostalom), oni e i dalje nastaviti da budu konzumenti.
Iz tog razloga, praktino i posle steaja ili likvidacije sportski klub sa novim imenom - kojim
se svesno i veoma esto izaziva zabluda o identitetu sa originalnim klubom - u tom smislu,
nastavlja da funkcionie. Primera ovih strategija ili njihovih mikseva je veoma puno u praksi,
a najpoznatiji je svakako primer italijanskog fudbalskog kluba Fiorentina iz Firence (AC
Fiorentina) osnovanog 1926, koji je u jednom trenutku finansijske krize i ogromnih dugova
okupio (2002. godine) simpatizere oko sebe (pravno gledano novi klub, rekapitalizovan stari)
sa minimalno izmenjenim imenom (ACF Fiorentina) i na taj nain prebrodio krizu. Ostaje
pitanje moralne odgovornosti i prema drutvu (dravi, poveriocima itd.) i drugim uesnicima
u sportu, ali pre svega prema samom sportu. Da li u tom sluaju konkretan klub zadrava
pravo na prethodne sportske uspehe ili samo sebi daje za pravo da poniti poslovne neuspehe?
Imajui u vidu ulogu u drutvu, kao i funkcije sporta, a pre svega vaspitnu, obrazovnu,
zdravstvenu i socijalizacijsku, oigledno je da je posredi potpuna zloupotereba formalne
moi odluivanja uprave sportskog kluba. Naime, ukoliko se zbog samo jedne funkcije sporta,
ekonomske, rtvuje ceo sistem vrednosti i jedno fantastino sredstvo unapreenja drutva, to
nije ni logino, a pogotovo nije domainski. Sportski klubovi e istrajati u ispunjavanju misije
i ciljeva sporta i bez ekonomske funkcije, dok e bez navedenih veoma brzo i ekonomska
nestati. Onda nam ostaje nita a upravo smo odatle i krenuli, ni od ega. To znai da se za
sve ove godine praktino nismo ni malo pomerili.
70
Zakljuak
Linija koja razdvaja sport od sportske industrije sve vie nestaje. Najvei sportski klubovi
odavno funkcioniu u okviru sportske industrije koja je veoma vaan deo ekonomske
sfere durtva. Bilo na nivou celokupnog sportskog kluba, bilo na nivou pojedinih njegovih
delova ili u odreenim funkcijama, strategija je neophodna planska odluka koja pre svega
mora uvaavati i sport i njegovu osnovnu filozofiju. Sve strategije, bilo da su one generalne
ofanzivne ili defanzivne, ili da su poslovne ili funkcionalne, ili da su u pitanju njihove
kombinacije, odnosno strategijski miksevi, sve one moraju na prvom mestu uvaavati misiju
i ciljeve, pre svega sporta, a zatim i konkretnog sportskog kluba. Iz tih razloga, neophodno
je da upravljenje sportskim klubovima bude preputeno obrazovanim profesionalcima koji
poznaju i sport i menadment. Formulisanje i sprovoenje optimalne generalne strategije
od strane upravljajuih organa sportskih klubova je danas - u uslovima neizvesnosti u
kojima se oni nalaze kao i sve veeg i sve razliititijeg uticaja (negativnog pre svega) na samu
sutinu sporta - od presudnog znaaja za njihovo optimalno funkcionisanje. Pored toga to je
neophodno da se ima na umu ta je sport i koja je sutina i sr sportske industrije, koje su to
sile koje pokreu milionsku armiju potroaa da konzumira sport, potrebno je da strunjaci
koji se bave ovom problematikom neprestano vode rauna i o ostalima koji to nisu, ali su na
poziciji gde bi strunjaci trebalo da se nalaze. Reju ili delima, sve jedno, jer i rei mogu biti
dela.
Literatura
1. uriin, D., Janoevi, S., (2005). Menadment i strategija. Beograd: Centar za izdavaku
delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
2. Joki, D. i sar., (2010). Strategije top menadmenta: strategije osvajanja trita i sticanja
poslovne moi. Uice: Nauno istraivaki centar.
3. Kotler, P. et al. (2010). The Quintessence of Strategic Manegement: What You Realy Need to
Know to Survive in Business. Berlin: Springer.
4. Masteralexis, L. P. et al. (2005). Principles and Practice of Sport Management (2nd edition).
Jones & Bartlett Learning.
5. Mai, B. i sar. (2009). Menadment. Beograd: Univerzitet Singidunum.
6. Pedersen, P. M. et al. (2011). Contemporary Sport Management (4th edition).
Human Kinetics.
7. Porter, M., (1980). Competitive Strategy. New York: The Free Press.
8. Sajmon, L. R., (2006). Fer-plej: etika sporta. Beograd: JP Slubeni glasnik.
9. Tomi, M., (2007). Sportski menadment. Beograd: Data status.
10. Zakon o sportu Republike Srbije. Slubeni glasnik RS, br. 24/11.
Internet izvori
http://www.fcbarcelona.com/
http://it.violachannel.tv/
71
Zbornik radova 1
Struni lanak
MENADMENT SPORTSKIH OBJEKATA U ODNOSU NA

SADRAJ, KVALITET, VLASNITVO, LOKACIJU I VELIINU
MANAGEMENT OF SPORTS FACILITIES TO THE CONTENT,

QUALITY, TITLE, LOCATION AND SIZE
Sinia anarevi 1, iko Novi 2

1
O Nikola Tesla, Derventa, Bosna i Hercegovina
2
O oro Panzalovi, Osinja, Bosna i Hercegovina
Apstrakt
Predmet ovog rada se odnosi na menadment sportskih objekta u odnosu na sadraj,
kvalitet, vlasnitvo, lokaciju i veliinu. Kako se sportski objekti grade da bi odgovorili
potrebama drutva, time je njihov znaaj definisan kao opti interes drutva. Cilj rada je da
se ukae na kompleksnost ove teme, odnosno da se istakne znaaj poznavanja problematike
radi kvalitetnog upravljanja i korienja sportskih objekata. U radu je korien spekulativno
bibliografski metod, a rezultati rada mogu da pomognu buduim menaderima sporta u
kvalitetnom upravljanju sportskim objektima.
Kljune rei: menadment, sportski objekti, drutvo
Abstract
The subject of this work relates to the management of sports facilities to the content,
quality, title, location, and size. As the sports facilities are built to meet the needs of society,
thus their significance is defined as the general interest of society. The aim is to highlight the
complexity of this topic and to highlight the importance of knowing the problem for quality
management and use of sports facilities. The paper uses speculative method and results of the
work can assist future sports managers in quality management of sports facilities.
Keywords: management, sports facilities, the society
Uvod
Menadment sportskih objekata (MSO) je proces usmeravanja ivota i rada sportskog
objekta u cilju zadovoljenja potreba korisnika i ire drutvene zajednice. Sportski objekti
se planiraju, grade, organizuju i funkcioniu da bi na najbolji nain odgovorili potrebama
72
drutva, ali i graana kao korisnika njihovih usluga. Javne potrebe su definisane kao opti
interes, a pojedinane potrebe kao potrebe graana u smislu ostvarivanja prava na bavljenje
sportom i fizikim aktivnostima. Menadment je odluujui faktor za uspeh ili neuspeh bilo
koje grane sporta i javno-drutvenih sportskih objekata. Kvalitetno osmiljen upravljaki
koncept osposobie spotski objekat da privue i zadri zakupce. Na taj nain sposobni
sportski menaderi mogu uticati na personal, uslove plaanja, graevinske uslove i nivo
usluga, podrku pokrovitelja, a time na prihod i profitabilnost sportskog objekta. Menaderi
sportskih objekata su nosioci funkcije upravljanja sportskim objektima. Oni su odgovorni
za rad i poslovanje sportskog objekta kao poslovnog sistema. Upravljanje sportskim
objektima obuhvata niz aktivnosti koje se odnose na funkcionisanje unutranje strukture
svake organizacije orijentisane trinim ciljem: upravljanje ljudskim resursom, proizvodnim
procesom i materijalima, marketingom kao i finansiranjem i rizikom.
Sportski objekti i njihova klasifikacija

Svakako najznaajniji materijalni resurs sistema sporta predstavljaju sportski objekti. Oni
svojom strukturom, planiranom namenom i funkcionalnim statusom odreuju, u velikoj
meri, plansko-programsku orijentaciju kod izrade sportskih programa na svim nivoima
organizovanja. Meu sportskim objektima posebno mesto zauzimaju sportski centri, koji
pruanjem usluga na tritu omoguavaju da se obezbede uslovi za bavljenje razliitim
modalitetima sportskih aktivnosti (sportsko obrazovanje, takmiarski sport, rekreativni
sport, kolski sport) i za razliite kategorije korisnika (deca, omladina, odrasli, osobe sa
posebnim potrebama).
Sportski objekat prema l. 53 Zakona o sportu je graevina tj. prostor namenjen za sportske
aktivnosti koji ima pratei prostor (sanitarni, garderobni, spremini, gledalini i dr.) i ugraenu
opremu (graevinsku i sportsku). Odredbe zakona se odnose na objekte koji su izgraeni
sa namenom da iskljuivo ili delimino slue za upranjavanje sportskih aktivnosti, ili su za
konkretan sluaj preureeni kako bi se u njima mogao odrati sportski dogaaj. Razgranienje
sportskih objekata od sportske opreme (rekviziti) vri se s obzirom na njihovu pokretljivost.
Nakon izgradnje sportski objekat dospeva u delokrug menadmenta koji organizuje
programiranje i kadrovsko ekipiranje, proizvodi dohodak, svodi rashode na najmanju
moguu meru i stvara sisteme menadmenta unutar ogranienja koje postavlja arhitektonski
projekt objekta.
Menadment sportskih objekata u odnosu na sadraj

Sportski objekti kao graevine, mogu biti na otvorenom ili zatvorenom prostoru, u
konkretnom obliku koji im omoguava izvoenje sportskih aktvinosti ili organizovanja
priredbi i takmienja. Prema sadraju sportova koji se odravaju u sportskim objektima,
prouavaju se i razvrstavaju prema granama sporta kao na primer za:
sportove na travi (travnati objekti koji su rezultat rada i ulaganja: npr. kanali za
drenau, zatravljivanja, koenje, tipa: stadioni, golf-tereni i sl),
laku atletiku (sa pripadajuom opremom za tranje, hodanje na razliite duine,
skokove u vis, s motkom, u dalj, troskok; bacanje kugle, kladiva, diska i koplja itd.),
auto moto sportove (posebno konstruisane auto-strade, karting staze i privremne
javne saobraajnice),
73
Zbornik radova 1
objekti niskogradnje s vrstom podlogom tipa: hipodromi, sportski aerodromi, teniski

tereni, otvoreni tereni za kolektivne sportove: rukomet, odbojku, koarku itd.,
dvoranski sportovi (visokogradnja: hale ledenih sportova, niskogradnja: ski-staze,
skakaonice, klizalita...
za vodene sportove: zatvoreni i otvorene bazeni, ureene povrine reka, mora i jezera,
akva-parkovi, skakaonice i sl.
Tehnologija izgradnje modernih sportskih objekata uslovljena je njihovom namenom,
pa se oni razlikuju kao jednonamenski (npr. hipodromi) i vienamenski (npr. Beogradska
arena). Sportski objekti se projektuju kao objekti niskogradnje (hipodromi, staze za auto-
moto trke, sportski aerodromi) i visokogradnje (sportsko-rekreativni centri, kolske dvorane
i sl.). Dakle, prema nameni sportski objekti mogu biti:
javni, graeni za posebne namene (niskogradnja: trim staze, bazeni...),
objekti za usmerene ili spontane aktivnosti u okviru prirodnog ambijenta (parkovi,
rene obale, ume, plae, planine i sl.) i
jednonamenski (fudbalsko igralite, strelita i sl.) i vienamenski projektovani sportski
objekti (stadioni, rekreativni centri, centri za lepotu, sportske hale...).
Takoe, sportski objekti mogu sadrati jedno ili vie igralita vebalita; glavne i pomone
terene, pratee sadraje poput svlaionica, magacina, ambulante, prostorije za slubena
lica, administraciju, teretane, saune, solarijume, sale za masau; zatim prostor za publiku
gledalite sa prateim prostorima; prostore za odmor i rekreaciju, uenje; kao i odgovarajue
komunikacije: hodnici, prilazi, prolazi, liftovi, parkinzi i dr. U okviru savremenih sportskih
objekata, kao to su fudbalski stadioni, multifunkcionalne arene i slino, sve ee se pojavljuju
komercijalni ili poslovni prostori koji se najee rentiraju drugim licima i predstavljaju
znaajan izvor prihoda u funkciji racionalnog upravljanja i poslovanja (pokrivanje trokova
odravanja, osiguranja i eksploatacije sportskog objekta). Javni sportski tereni, su posebno
ureene povrine namenjene za odreene sportske aktivnosti (trim staze, planinarske staze,
skijaki tereni, biciklistike staze, plae i sl.), dostupne graanima pod jednakim uslovima.
Sportski objekti pored prostora namenjenog sportskim aktivnostima ima i pratei
prostor (sanitarni, garderobni, spremini, gledalini i dr.) i ugraenu opremu (graevinsku
i sportsku). Sportski objekti moraju biti pristupani licima sa posebnim potrebama (deci,
starim, hendikepiranim i invalidnim licima).
Sportski objeti dozvoljavaju pripremu, razvoj i takmiarsku organizaciju svih vrsta malih
sportova, a ukljuujui mali fudbal i tenis, kao i odvijanje svih oblika rekreacije. To omoguuje
oraganizaciju zvaninih sportsih takmienja u malom fudbalu i svim drugim induvidualnim i
kolektivnim borilakim sportovima. Sa druge strane, objekat se moe koristiti i za organizaciju
kulturno-umetnikuh manifestacija, posebnih filmskih projekcija, pozorinih predstava tipa
total teatra, muzikih koncerata, do organizacije javnih skupova i organizacije posebnih
sveanosti sa veim brojem uesnika i gostiju.
Menadment sportskih objekata u odnosu na kvalitet

Sportski objekti postaju odraz jedinstvene kulture i tehnologije gradnje i esto se posmatraju
u izdvojenom (modernom) kontekstu od tipa gradnje sredine u kojoj nastaju (konstrukcije
sve manje odraavaju lokalnu arhitekturu a sve vie globalni izgled uz podravanje prestia).
Sportski objekti koji se danas grade su uglavnom zatvorenog tipa gradnje, dok je otvoreni tip
74
gradnje zadran jo jedino kod hipodroma, skakaonica za ski sportove i stadiona (mada se sve
ee i ovi objekti grade kao poluotvoreni ili zatvoreni).
Obzirom na sportsku, drutvenu i zdravstvenu komponentu, koju sobom misija u
sportskom objektu nosi, treba shvatiti da osnovni ciljevi imaju mnogo iru dimenziju,
naroito kada se imaju na umu razliite sportske grane i segmenti kupaca, tj. ciljne grupe.
Tako je npr. cilj fitnes trenera da zadovolji sve potrebe pojedinca za odravanjem zdravstvene
i fizike kondicije, a da svaki korisnik u uem i irem okruenju bude u mogunosti da koristi
njegove usluge ukoliko mu je to potrebno. Prioritet moe da bude da fitnes centar svojim
korisnicima omogui kvalitetne, pouzdane, raznovrsne i jeftine usluge koje e u potpunosti
zadovoljiti potrebe korisnika. Ispunjenjem ovih zahteva obezbeuje se rast i razvoj centra i
tako zadovoljava interes korisnika, zaposlenih, vlasnika kapitala i drutva uopte.
Da bi korisnik zadovoljio svoje potrebe, oekuje od ovakvog poslovnom sistema odreeni
kvalitet usluga, a pod tim podrazumeva:
da osoblje bude ljubazno, raspoloivo, struno, efikasno, predusretljivo;
da boravak u prostoru bude prijatan, a to podrazumeva da temperatura bude
odgovarajua i da prostorije budu dobro provetrene;
da higijenski uslovi budu zadovoljavajui;
da oprema u sportskom objektu bude funcionalna, efikasna i bezbedna;
da materijali budu odgovarajueg kvlaiteta i da ne ugroavaju zdravlje korisnika;
da atmosfera bude prijatna zahvaljujui, izmeu ostalog, rasveti, muzici i udobnosti.
Na osnovu ovih osobina kvaliteta usluga, korisnici formiraju sistem ocenjivanja,

prioriteta, osobina i kvaliteta usluga. Projektant se mora usredsrediti na oblikovanje objekta
kako bi se korienje sprovelo na optimalnom nivou. Rasveta mora biti projektovana iz uslova
zadovoljenja potreba odvijanja sportskih i drugih manifestacija. Preporuuje se grejanje
gasom koje ima dvojaku ulogu: da obezbedi potrebnu minimalnu temperaturu vazduha i da
smanji stepen prisutne kondenzacije vodene pare. Projektovanje i izgradnja sportskih objekata
moe biti teak, dugotrajan i skup posao. Nova reanja sportskih dvorana mogu znaajno
da olakaju proces projektovanja i prilino da smanje trokove investicije, dok istovremeno
obezbeuju kreativnu slobodu i jedinstven izgled objekta za onog koji ih gradi.
Menadment sportskih objekata u odnosu na vlasnitvo

Najvei broj sportskih objekata izgraen je od strane drutva, kako bi se pokrenuo ponovni
razvojni ciklus urbanih celina. Poslovanje sportskog objekta se potpomae od strane drutva
putem lokalnih i boravinih i prodajnih taksi (hoteli, moteli, zabavni sadraji).
U Srbiji se spotski objekti (dvorane i igralita) grade u okviru kola osnovnog i srednjeg
obrazovanja. Upravljanje ovim objektima je u nadlenosti univerzitetskih slubi, a veoma
retko podrava model dravne ili privantne uprave. Ovi objekti se sve vie oslanjaju na
dravne izvore u izgradnji, a u tekuem poslovanju na samofinansiranje.
Izgradnja sportskog objekta iz privatnih sredstava (izvora) se obino locira u popularne,
urbane zone, sa svrhom stvaranja profita putem organizovanja sportsko-zabavnog sadraja.
Bez obzira na upravljai model, efikasno upravljanje sportskim objektom moe se
obezbediti pojedinanim obino odvojenim ugovaranjem usluga (upravljanje masama
odravanje, zakup, opremanje), zbog specijalizacije i dr. kritinih parametara relevantnih za
uspeh sporta. Ulaganja u teretane, teniske terene i sl., koriste prednosti profitne, privatne
75
Zbornik radova 1
inicijative, ali uoava se potreba i za ulaganjem u igralita, dvorane i bazene koji imaju druge,
drutvene koristi.
Upravljanje sportskim objektom i finanisranje su odreeni vlasnitvom (dravno,
neprofitno i privatno), te se uprava i poslovanje vri putem tih modela. U mnogim javnim
objektima, poverenim na upravljanje sportskim organizacijama, gubi se novac, a privatnom
upravom mogu poslovati sa profitom. Poeljno je da svi oni kreiraju strategije za upravljanje
masama, odravanja, ustupanje prava i opremanje. Usluge ugovorene u privatnom aranmanu
imaju nie trokove, manja ogranienja, uredbe, zatitu u sporu, lake pregovaranje i bolju
poseenost. Interne usluge ukljuuju uslunost klijentele, kontrolu trokova, iznajmljivanje,
omasovljavanje, evidentiranje i odluivanje, te smanjeno zaduivanje.
U zavisnosti od forme vlasnitva nad sportskim objektima, kao i nivoa potreba koje bi oni
trebalo da zadovolje, moemo razlikovati:
Dravni menadment - odnosi se na one sportske objekte koje su u vlasnitvu drave,
odnosno republike, pokrajine ili jedinica lokalne samouprave. To su objekti od dravnog,
regionalnog ili lokalnog znaaja. Menadment sportskog objekta (organe upravljanja)
postavlja dravni organ koji je vlasnik. Veliki kapitalni sportski objekti od nacionalnog
interesa su, uglavnom, u vlasnitvu drave. Drava, kao vlasnik sportskog objekta moe
prenositi upravljaka prava na trea lica pod odreenim uslovima i na odreeni vremenski
period. Sportske objekte ovog tipa karakterie, pre svega, opti interes, ali u novije vreme
sve je izraenija opredeljenost ka graanima kao korisnicima usluga i tenja ka ostvarenju
vee konkurentnosti i bolje trine pozicije. Dravni sportski centri se sve vie okreu
profitabilnosti i to boljem profilisanju trine ponude. Sportske investicije tj. objekte, organi
lokane uprave mogu koristiti za razne programe animiranja kolske populacije. Po uzoru na
Skuptinu grada Beograda koja organizuje veliki broj manifestacija i besplatnih kola sporta
tokom zimskog i letnjeg raspusta, i drugi gradovi u Srbiji bi trebali slediti ovaj primer.
Privatni menadment - odnosi se na sve one sportske objekte koji su u privatnom
vlasnitvu. Privatni menadment se javlja tamo gde postoje profitni interesi ulagaa, i po
pravilu, predstavlja efikasniji model upravljanja. Privatnici radije ulau svoj kapital u manje,
funkcionalnije sportske objekte koji su komercijalnog tipa i koji se lake trino valorizuju.
Privatna inicijativa u ovom sektoru je od izuzetne vanosti za razvoj sportske infrastrukture i
sporta uopte. Svaka odgovorna drava prepoznaje interes da stimulie ovakav vid ulaganja u
vanu drutvenu oblast kao to je sport.
Sportske hale, baloni za mali fudbal i druge sportove, teretane, wellness i spa centri, teniski
centri, golf tereni, paintball tereni, kuglane i slini objekti su sve zastupljeniji i kod nas i
predstavljaju znaajan preduslov za dalji razvoj sporta. Karakteristika privatnog menadmenta
sportskih objekata je profitabilnost, koja je i primarna svrha njihovog postojanja.
Meoviti oblik menadmenta - odnosi se na razliite forme partnerskih vlasnikih odnosa.
Sve ee se javljaju novi vidovi javno-privatnog partnerstva, odnosno zajednikih ulaganja
dravnog i privatnog kapitala u sportsku infrastrukturu. Ovakvim nainom investiranja se
postie visok nivo zadovoljenja i opteg, javnog interesa, ali i profitnih interesa ulagaa. Partneri
u poslu (ovo se odnosi na izgradnju novih sportskih objekata) svoje meusobne odnose definiu
ugovaranjem. Kod nas, jo uvek, nije zaiveo ovakav vid ulaganja u sportsku infrastrukturu,
ali je ve dugo u primeni u razvijenijim zemljama. Efikasnost poslovanja i usaglaeni javni i
privatni interes su osnovna obeleja meovitog menadmenta sportskih objekata.
76
Menadment sportskih objekata u odnosu na lokaciju

Lokacija sportskog objekta zavisi od niza okolnosti: blizina trita, raspoloivost personala,
transportni uslovi, ivotni uslovi u lokalnoj zajednici. Raspored sadraja i opreme u sportskom
objektu prilagoen je kretanju korisnika publike, od ulaska, svlaionica, sportskih terena,
sala, bazena i slino, do izlaska korisnika publike. Prema lokaciji sportske objekte moemo
svrstati u:
Objekti u gradsko-graevinskim zonama predvienim sa sport i rekreaciju
Objekti u stambenim zonama (tereni za rekreaciju, otvoreni tereni...)
Objekti u kolama (fiskulturne sale, otvoreni tereni, bazeni...)
Objekti u vojnim ustanovama (vojni sportski objekti, streljane...)
Objekti u specifinim zonama (vodene povrine, ume, posebni tereni...)
Objekti u poslovnim zonama (objekti i tereni u okviru kompanija i firmi)
Objekti na selu i u prirodi (sportski tereni, trim staze...)
Preovladujui motiv za izbor lokacije je odgovor na pitanje pokrovitelja gde posetioci

imaju mogunost da potroe najvie novca. Najvaniji faktori izbora makrolokacije odnose se
na karakteristike sportske infrastrukture, klijentelu, trinu atraktivnost, poseenost i zakup
prostora pa su prednosti kod izbora lokacije: pristupanost, mogunost parkiranja i blizina
podravajuih elemenata (javni prevoz, centar grada, zatiena ulica, pristup).
Menadment sportskih objekata u odnosu na veliinu

Tipologija sportskih objekata moe da posmatra sportske objekte kroz nekoliko osnovnih
tipova:
Osnovni ili elementarni sportski objekti,
Normirani objekti manjih dimenzija,
Normirani objekti veih dimenzija,
Sportske staze,
Sportski objekti u prirodnim uslovima.
Ove osnovne tipove je dalje mogue razvrstavati prema uslovima gde se sportske aktivnosti
odvijaju: na zemlji, na vodi, na snegu, na ledu, u vazduhu...
Prema veliini i graevinskom obliku sportske objekte moemo podeliti na:

Zatvoreni sportski objekti (hale),
Otvoreni sportski objekti (stadioni, javni sportski tereni),
Poluotvoreni sportski objekti,
Objekti od lakih konstrukcija (balon hale, montani objekti...),
Kompleksni sportski objekti (mogu biti i otvorenog i zatvorenog tipa).
77
Zbornik radova 1
Zakljuak
Cilj izuavanja menadmenta sportskih objekata je da se na bazi strune, selektivne
literature i prakse razvijenih zemalja u sportskim organizacijma sagledaju finansijske
i marketinke dimenzije, i shodno tome doprinese unapreenju procesa formulisanja
strategija za upravljanje sportskim objektima kojima e se kreirati zadovoljavajui rezultati
za sve relevantne uesnike u sportu: sportiste, posetioce, vlasnike, zakupce, pokrovitelje,
profesionalne upravljae, dravu i drutvo u celini. Ranija drutvena komponenta i ocena
ekonomske efikasnosti sportskih objekata, dobija novu loginiju, trino-profitnu dimenziju.
Ostvarenje rezultata je imperativ za sve uesnike, a ostvarenje prihoda u sportu ima
preimustvo da obezbedi kontinuitet sportskih takmienja i satisfakcije za drutvo, sportiste,
vlasnike, ulagae, potroae, publiku, investitore u relativno dugom periodu.
Literatura
1. Dugali, S. (2007. Menadment sportskih objekata, Beograd: SIA.
2. Tomi, M. (1995). Menadment u sportu, Beograd: Minetko.
3. Tomi, M. (2001). Marketing u sportu, Trite i sportski proizvodi, Beograd: IP Astimbo.
Internet izvori
www.savremenisport.com
www.sportskiobjekti.hr
78
Pregledni lanak
KOBRENDIRANJE KOMPANIJA I SPORTISTA

SINERGIJA USPEHA
CO-BRANDING OF COMPANIES AND SPORTSMEN

THE SYNERGY OF SUCCESS
Dejan Dai
Fakultet za trgovinu i bankarstvo Janiije i Danica Kari, Alfa Univerzitet, Beograd, Srbija
Apstrakt
Kobrendiranje kompanija i sportista obezbeuje potpuniji kontakt sa krajnjim potroaima
i pokazuje kako se mogu ukrstiti strast i talenat sportske zvezde u usponu i kvalitet odreenog
proizvoda, odnosno dobra reputacija kompanije. Takoe, mogue je ostvariti znaajne efekte
prelivanja i transferisanja imida izmeu dva brenda. Samim tim, postie se maksimizacija
marketinkih aktivnosti i sinergetski efekti u okviru integrisanih marketinkih komunikacija.
Poverenje i lojalnost transformie se u odnose zasnovane na saradnji, ujedinjavanju,
komunikaciji i orjentaciji na kupca. Na ovaj nain zadovoljeni su mnogobrojni ciljevi koji se
postavljaju pre nego to se ue u partnerstvo i kobrendiranje.
Kljune rei: brend, kobrendiranje, imid, sinergetski efekat
Abstract
Co-branding of companies and sportsmen guaranties a better contact with final consumers
and shows how the passion and a talent of a rising sport star can be mixed as well as a
quality of certain product and a good reputation of a company. Also, it is possible to achieve
a significant mutual influence and the image-transfer between two brands. Therefore, this
scores a maximum of marketing activities and synergistic effects within integrated marketing
communications. Then, the trust and loyalty are being transformed into relationship which
is based on cooperation, unification, communication and consumer-orientation. By this
way, many goals are being achieved, the goals that have been appointed before entering into
partnership and co branding.
Keyword: brand, co-branding, image, synergistic effect
79
Zbornik radova 1
Uvod
Najnoviji svetski pokreti i trendovi sve vie podstiu prosenog oveka da se u slobodno
vreme bavi sportom, a svetski pokret Sport za sve upozorava na globalni problem koji se
tie ivotnih potreba savremenog oveka, posebno potrebe za odgovarajuom sportskom
aktivnou kao delu svakodnevnice i ubrzanom rastu popularnosti sporta na globalnom
nivou.1
Savremeno poslovanje, sve zahtevniji potroai, sve vie oteavaju privrednim subjektima
da efektivno diferenciraju i samostalno i kontinuirano stvaraju trino potvrene inovacije.
Predmet ovog rada je prezentovanje strategije kobrendiranja, koja predstavlja siguran i
pouzdan nain izgradnje i plasiranja na trita novih brendova. Ovim kompanije nastoje
minimizirati trine rizike koje prate nov brend, kroz to potpunije korienje pozitivnog
imida i dobre reputacije na tritu. U radu e biti analiziran sluaj kobrendiranja modne
kompanije Mona i nae poznate teniserke Jelene Jankovi. Analizirae se specifinosti i efekti
njihove poslovne saradnje, bazine pretpostavke uzajamnog transferisanja pozitivnog imida,
to implicira i prenoenje pozitivanog imida na zajedniki nov proizvod.
Cilj ovog rada je da pokae da se strategijom kobrendiranja, gradi prepoznatljiva i
pozitivna reputacija pojedinih brendova, transferie se i preliva pozitivan imid koji moe
predstavljati znaajnu polugu i postie sinergetski efekat u kreiranju i pozicioniranju novog
proizvoda na tritu.
Kada se dva brenda kombinuju; onda to nazivamo kobrendiranjem. Kobrendiranje
zasnovano na proizvodima, podrazumeva povezivanje dva ili vie postojeih brendova iz
razliitih kompanija. Ono ima za cilj da stvori proizvod, u kome su oba brenda vidljiva kupcu.
Povezivanje brendova efikasno je, ako se dobro obavi. Ovo objanjava zato je poslednjih
godina brend postao iroko rasprostranjena pojava. U stvari, partnerski odnosi u oblasti
brendiranja zabeleili su tokom protekle decenije rast od oko 400 odsto. Pet stotina najveih
kompanija ima u proseku po 60 ovakvih poslovnih kombinacija. Meutim, visoka je stopa
neuspeha takvih partnerstva, ak 70 odsto. Povezivanje brendova, zahteva neto mnogo
vie nego to je kombinovanje logoa. Veze izmeu brendova esto su previe slabe. Da bi se
partnerstvo u brendiranju razvijalo na vrstim temeljima, mora da postoji odriva veza koja
uspostavlja sinergiju izmeu proizvoda, a potroaima mora da omogui da tu sinergiju vide.2
Korienje ve razvijenih i prepoznatljivih imena brendova, bilo da je u pitanju
kombinovanje dva brenda iz istih ili slinih delatnosti, ili je u pitanju saradnja sa sportskim
brendom, u funkciji je garanta kvaliteta, pri kupovini novog proizvoda za potroaa. Poznat
brend potroau, na novom proizvodu, garantuje da e proizvod imati odreene karakteristike,
jer brend predstavlja svojevrsni sertifikat kvaliteta i performansi proizvoda.
Strategija kobrendiranja
Za predstavljanje raznih atletskih proizvoda, pia i odevnih predmeta esto se koriste
sportisti. Jedan od moda najangaovanijih sportista je Lens Amstrong (Lance Armstrong),
1
Bogosavac, M., Jovanovi, S., Dragosavljevi, P. (2012), Odnos turista prema sportsko-rekreativnim
sadrajima kao delu turistike ponude, Sportske nauke i zdravlja, Banja Luka, Vol. 2 No. 1 (1-88):
str. 9.
2
Lindstrom, M. (2007), Brand sense, Mass Media International, , . 132
80
koji je uspeo da se izbori sa rakom testisa, a nakon toga odneo pobedu na est ampionata
Tour de France. Angaovale su ga brojne kompanije koje se bave proizvodnjom bicikla i
sportske opreme, meu njima i Trek, PowerBar i Nike.
Poznate sportske linosti mogu da imaju i ulogu koja je vie strateka za brendove. Dakle,
one ne moraju samo da promoviu proizvod ve mogu da pomognu u dizajnu, poziciji i
prodaji robe i usluga. Od kako je 1996. godine Tajger Vuds (Tiger Woods) potpisao ugovor sa
kompanijom Najk (Nike), uee te kompanije na tritu loptica za golf skoilo je sa 1 na 6%.
Vuds je imao kljunu ulogu u razvoju mnogih proizvoda i odee za golf koje kompanija Najki
povremeno menja, to odraava promenu njegove linosti i ukusa u dizajnu.
Poznata linost moe da izgubi na popularnosti ili, to je gore, da bude uhvaena u nekom
skandalu, ili poniavajuoj situaciji. Kada je NBA legenda Medik Donson (Magic Johnson)
javno objavio svoju HIV dijagnozu i govorio o svojim aferama iz 1991. godine, dok je bio u
braku, reklame u kojima je on uestvovao su povuene i ugovori sa njim nisu obnovljeni.
Kompanija McDonalds odluila je da ne obnovi 12 miliona dolara vredan godinji ugovor koji
je sa njom potpisao Kobi Brajant (Kobe Bryant), koarkaka zvezda, nakon to je on optuen
za silovanje.3
Starbaks-ov sporazum sa Junajtid-om predstavljao je samo jednu vrstu zajednikog rizika,
kobrendiranog sporazuma sa potencijalnom koristi za obe strane. Kobrending i druge forme
udruivanja i kratkih veza izmeu brendova uglavnom se javljaju kada god ima realnih uslova
za ostvarivanje zajednikog delovanja, pribliavanjem dva brenda. Moda, najbolji poznati
primer ko-brend rizika su vrste vezivanja u filmskoj industriji, na koje su tokom godina
nailazile kompanije brze hrane, u spoju sa izbacivanjem vruih holivudskih filmova. Ali,
drugi primeri kobrendiga prisutni u dananjem svemiru, naroito u novoj ekonomiji, jesu
aranmani trampe koji su mnogo vie uobiajeni nego ke ili visoko-vrednosna razmena.4
Za razliku od subbrendiranja, koje je kombinovano brendiranje unutar jednog
korporativnog sistema, kobrendiranje predstavlja strategiju kombinovanog brendiranja
izmeu razliitih korporativnih sistema. Kobrendiranje je, kooperativni ili zajedniki tip
strategije brend menadmenta, koji se realizuje izmeu dve ili vie kompanija, ili izmeu
dva ili vie brendova. Kobrendiranje moe biti zasnovano na proizvodu i na promociji, kao
instrumentu marketinga.5
Mogue je identifikovati razliite vrste kobrendiranja u zavisnosti od forme saradnje i
vrste uesnika.6
1. Sponzorsko kobrendiranje: oblik poslovne saradnje u kome neka kompanija sponzorie
odreeni dogaaj ili niz povezanih dogaaja;
2. Komponentno kobrendiranje (ingredient co-brending): poslovna alijansa u kojoj se
promotivni napori jednog brenda dopunjuju oglaavanjem komponentnog uea
drugog afirmisanog brenda u njegovoj strukturi;
3. Korporativno-personalno kobrendiranje: kompanija koristi ime i usluge poznate
linosti na dugoronoj osnovi u svojim promotivnim aktivnostima i prilikom
brendiranja novih proizvoda;
3
Kotler, F., Keler, K.L (2006), Marketing menadment, 12-to izdanje, Data Status, Beograd, str. 547
4
Bedberi, S. (2009), Svet brendova, Massmedia International, Beograd, str. 72
5
Rakita, B. Mitrovi, I. (2007), Brend menadment, Savremena administracija, Beograd, str. 124
6
Rakita, B. Miti, S. (2012), Efekti transferisanja imida kroz strategije kobrendiranja i ekstenzije
brenda,asopis za marketing teoriju i praksu, Volume 41;Broj/Issue 2, Beograd, str. 79
81
Zbornik radova 1
4. Alijansno kobrendiranje: strateko partnerstvo kompanija iz iste privredne grane

koje imaju priblino istu trinu snagu i ve izgraenu poslovnu reputaciju koju kroz
alijansno kobrendiranje udruuju i unapreuju;
5. Akvizicijsko kobrendiranje: realizuje se kroz kupovine postojeih meunarodno
afirmisanih brendova uz zadravanje dvojnog i udruenog brendovskog identiteta.
Ba nekako u vreme automobilskih trka za Gran pri 2004. godine, jedan novi Ferari silazio
je sa fabrikih traka. Sve ono to je zastupljeno u ranijem periodu kao glavne karakteristike:
crvena boja, dizajn, zvuk, razigrani konj, krasilo je i ovaj model.
Meutim Ferariju 3000 nedostajali su tokovi, a i motor je bio minijaturan. Kvalitet
i sofisticiranost, su veoma elegantno i uspeno uvedeni u jedan novi model prenosivog
kompjutera. Ferari i proizvoa kompjutera Ejser napravili su prvi laptop na svetu koji je bio u
crvenoj, zatienij Ferari boji. Ovo svakako, inovativno povezivanje brendova istovremeno je
i kombinacija intrigantnih ulnih dodirnih taaka. Zavrna obrada troslojna visokokvalitetna
crvena boja, ista je i kao kod Ferari automobila. Ono to je moda i najinteresantnije je to da za
dizajn i i razvoj ovog proizvoda nije bilo neophodno veliko ulaganje. Tehnika poboljanja su
vidna, ali ona su izvrena jednostavno i stvoren je proizvod koji se sa nekoliko karakteristika
razlikuje od ostalih slinih proizvoda.
Bez obzira na formu, prihvaeni ui ili iri pristup kobrendiranju, brojni su konkurentski
efekti ove strategije:7
Jedan od prvih je da u sluaju visokog stepena komplementarnosti brendova, kobrendiran
proizvod e naslediti poeljne kvalitete dva pojedinana brenda, to se ne deava u sluaju
niskog stepena njihove komplementarnosti.
Kada potroa percipira visok stepen usaglaenosti, tada e pozitivne asocijacije o
originalnim brendovima (postojeim brendovima partnera) transferisati na kobrendirani
proizvod. Uzevi u obzir navedeno, u odnosu na strategiju ekstenzije brenda, strategija
kobrendiranja moe imati viestruke pozitivne efekte, implicirane prelivanjem pozitivnog
imida i karakteristika dva brenda na novi proizvod. Ovde obe kompanije imaju poznato ime
i razlog udruivanja nije diversifikacija njihovog poslovanja. Razlog lei u efektu sinergije koji
se ostvaruje spajanjem komponenti dva brenda. Isticanjem u prvi plan bazine kompetencije
oba brenda, cilj je da se ostvari pozitivan efekat prelivanja imida na percepciju potroaa.
Transferisanje i prelivanje imida brenda

U vremenu kada su proizvodi i usluge bili sumnjivog kvaliteta, nerealnih cena i neizvesnog
uinka, brend i brendiranje se nametnulo kao jedini logian korak u uspostavljanju poverenja
izmeu proizvoda i usluga i potroaa, i predstavljalo garant stalnog kvaliteta i cene.
Jedan od najznaajnijih koraka u procesu brendiranja je kreiranje imida brenda. Imid
brenda ini set ideja, verovanja i utisaka koje pojedinac ili zajednica uopte ima o odreenom
brendu. Re je o nainu na koji potroai percipiraju brend. Imid je takoe mogue definisati
kao set asocijacija koje potroai imaju, organizovanih tako da imaju jasno znaenje.
Sa sve veim uticajem globalizacije, tritima koja su sa napredkom tehnologije sve vie
meusobno povezana, sve vie dolazi do znaaja o tome kako e stavovi i ubeenja o vaem
brendu uticati na odluke koje donose potroai.
7
Rakita, B., Miti, S. (2012), Efekti transferisanja imida kroz strategije kobrendiranja i ekstenzije
brenda,asopis za marketing teoriju i praksu, Volume 41;Broj/Issue 2, Beograd, str. 79-80
82
Po Kotleru8 i grupi autora, imid kompanije ili marke proizvoda trebalo bi da otkriva
jednoznanu i razlikovnu poruku, koja prenosi glavne prednosti proizvoda i njegovo
pozicioniranje. Simboli mogu za firmu ili za marku da znae efikasno prepoznavanje
i diferencijaciju imida. Kompanije dizajniraju znakove i logotipe koji omoguavaju
prepoznavanje istog trenutka. One se dovode sa stvarima i likovima koji simboliu kvalitet
i druge atribute, kao to su: Mercedesova zvezda, Mielinov ovek, Lakostin krokodil ili
Marlboro men.
Kupci razliito reaguju na imide kompanija i brendova. Veoma veliko uee brenda
Marlboro irom sveta (oko 30%) u najveoj meri se moe pripisati njegovom mao
kaubojskom imidu koji je izazvao pozitivne reakcije kod velikog broja puaa.
Izmeu identiteta i imida mora se napraviti razlika (vidi tabelu 1). Identitet je nain na
koji kompanija pokuava da se identifikuje ili pozicionira proizvode ili samog sebe. Imid
je nain na koji javnost percipira kompaniju ili njene proizvode. Efektivan identitet utie na
dve stvari: definie karakter proizvoda i ponudu vrednosti. On odraava takav karakter na
distiktivan nain.
Tabela 1. Razlike izmeu identiteta i imida brenda
Identitet brenda Imid brenda

Fokusiran na izvor/kompaniju Fokusiran na primaoca/ciljnu publiku
Kreiran putem menaderskih aktivnosti Kreiran percepcijama potroaa
Kodiran od strane tvorca brenda Dekodiran od strane primaoca brenda
Identitet je poslat Imid je primljen/percipiran
Izvor: Veljkovi, S., (2010). Brend menadment, str. 200
Uspenu implementaciju strategije transferisanja imida je mogue postii efektivnom

i efikasnom komunikacijom sa potroaima, kako bi jasno ukazali na komplementarnost i
usaglaenost koja postoji izmeu originalnih brendova i novih kobrendiranih ili ekstenziranih
proizvoda.
Svakako da karakteristike i pozicioniranje novog proizvoda kompanije mora potvrditi
informativne signale. Cilj je zadrati integritet imida brenda i obezbediti efekte uspenog
prelivanja reputacije i imida originalnog brenda na nove proizvode.
Procenjuje se da stopa rasta korienja strategije kobrendiranja iznosi oko 40% to
predstavlja pokazatelj znaaja ove strategije kao odgovora na kompleksne uslove konkurentske
borbe u 21. veku.9
Prvo sponzorisanje od strane kompanije Najk (Nike) bilo je relativno jeftino jer je
menadment pomenute kompanije mislio da svet nastaje i nestaje u laboratoriji i bukvalno se
sve svodilo na proizvod.
Godine 1985, Najk je uspeo da za reklamiranje koarkakih patika potpie ugovor sa Majkl
Dordanom (Mishael Jordan), tada nedovoljno poznatim igraem odbrane, koji je u to vreme
bio zvezda u usponu. Model koarkakih patika nazvan er dordan bukvalno je nestao sa
8
Kotler, F. i dr. (2007), Principi markrtinga, etvrto evropsko izdanje, Mate, Beograd str. 428
9
Dickinson S., Heath T. (2006), A comparison of qualitative and quantitative results concerning
evaluations of co-branded offerings, Brand Management, Vol. 13, No. 6, pp. 393406
83
Zbornik radova 1
polica. Najki je prodao preko 200 miliona pari samo prve godine. Za koarkake patike su
najvanije karakteristike. Pomenute patike su bile toliko upadljive da ih je NBA zabranio - to
je ispalo odlino. Majkl Dordan ih je nosio uprkos zabrani i zapreenoj kazni i naravno igrao
kako nikad niko ranije nije.10
Pored mnogobrojnih prednosti strateje udruivanja na polju brendiranja treba uiniti
osvrt na potencijalne opasnosti i primere neuspenog kobrendiranja. Najznaajniji nedostatak
ove strategije je i najee isticana opasnost izmeu partnera u kobrendiranju uopte. Kao
jedan od primera nedovoljno dobrog partnerstva, kobrendiranja, razmotriemo sluaj naeg
najpoznatijeg tenisera Novaka okovia i kompanije Sero Takini.
Turnir u Rimu i poraz u finalu od Rafaela Nadala oznaio je kraj saradnje Novaka
okovia i italijanskog proizvoaa sportske opreme, kompanije Sero Takini. Bez obzira
to u zvaninim saoptenjima obe strane dominiraju pomirljivi i tolerantni tonovi, postoje
mnoge prie koje demantuju pomenuto. Jedna od njih je da mali brend (Sero Takini),
nije mogao da izae na kraj sa uspehom koji je srpski teniser ostvario u njihovoj opremi.
Takoe, bilo je i problema u dizajnu nekih modela za okovia koji nisu bili popularni u
SAD, najveem tritu za skuplju tenisku opremu. Ipak, kao najvei problem navodi se
distribucija, tj. najvei deo opreme koju je okovi nosio na gren slemovima nikada nije
stigao do SAD, iako su mnogobrojni vlasnici sportske opreme u toj zemlji, blagovremeno je
poruili. Mnogobrojne svae izmeu predstavnika Sero Takinija u Italiji i SAD, samo su
problem jo vie iskomplikovali. Razlog svaa je bio taj, to jedini nain da jedan ameriki
lanac ekskluzivno dobije okovievu opremu, narui je preko svoje evropske centrale. Na
taj nain cene su bile vie i preko 20 dolara od konkurentskih majca Najk i slinih marki.11
Strategijom kobrendiranja preduzea na partnera transferiu imid, reputaciju i
nematerijalne resurse koji predstavljaju najznaajnije izvore konkurentske prednosti u
savremenom poslovnom okruenju. Partner, ukoliko je potencijalni konkurent, stie kontrolu
nad znaajnim karakteristikama proizvoda i njegovim imidom. U odnosima izmeu partnera
koji u saradnji uestvuju sa primarnim i sekundarnim brendom efekti prelivanja nisu jednaki
za obe strane, tako da je mogue da ostvarene koristi ili eventualni negativni efekti ne budu
jednaki za obe strane. Takoe, uvek postoji opasnost da se jedan partner nekorektno ponaa,
tako da se efekti njegovog negativnog ponaanja (nekompetetnosti ili nemoralnost) mogu
preliti na imid kobrendiranog proizvoda, ali i originalnog brend partnera.12
Dok prednosti partnerstva mogu biti velike, to vai i za rizike od neuspeha. U veini
sluajeva je razlog taj to kompanije ili partneri ne uspevaju da se ujedine oko zajednike
vizije najboljeg naina za obezbeivanje vrednosti za kupce. Da bi partnerstva uspela moraju
da stvore dodatnu vrednost za kupce, a ne samo da razmenjuju postojee vetine.
Kobrendiranje kompanije Mona i Jelene Jankovi

Brendovi su vredan korporativni resurs koji moe poveati profitabilnost, prodaju, skrauju
prodajne cikluse, pomau u lansiranju novih ponuda i formiranju viih cena. U potroakoj
elektronici, na primer, razlika izmeu brendiranih i nebrendiranih proizvoda dostie i do 50-
10
Keler, K.L (2008), Sluajevi najbolje prakse u brendiranju-lekcije od najjaih svetskih brendova,Mass
Media International, Beograd, str. 129
11
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-stil/Zasto-su-se-razisli-Djokovic-i-Serdjo-Takini.
lt.htm l- 10.04.2013.
12
Rakita, B. Miti, S. (2012), Efekti transferisanja imida kroz strategije kobrendiranja i ekstenzije
brenda,asopis za marketing teoriju i praksu, Volume 41;Broj/Issue 2, Beograd, str. 81
84
60 procenata. Nije ni udo to je brendiranje premeteno na sam vrh korporativnih stratekih

ciljeva.13
U savremenom poslovanju kompanije investiraju znaajna finansijska sredstva kako bi
uz pomo poznatih sportista, izgradile ekskluzivan modni brend koji se razlikuje od drugih,
stavljajui akcenat na njegovu prepoznatljivost, diferenciranost, kao i na uvrivanje veza i
razvijanje partnerskih odnosa sa potroaima.
Konstantno uvoenje novina u nainu ivota i brza razmena informacija irom sveta,
dovode do raanja novih potreba i zahteva potroaa u pogledu performansi proizvoda koje
nije lako zadovoljiti. U dananjem vremenu teko je ne biti svestan da je sportski aspekat
mnogobrojnih modnih brendova neophodnost i nemogue je zaobii injenicu da oni zaista
poseduju sutinsku ulogu usled potroaeve procene proizvoda.
esto se navodi da angaovanje poznatih linosti u propagandi predstavlja sveprisutnu
karakteristiku modernog marketinga. Istraivanja pokazuju da ova vrsta angamana
produkuje znaajno povoljnije reakcije potroaa, tj. vii nivo panje za propagandne poruke,
bolji opoziv i imena marke povoljniju evaluaciju i kupovinu namerene marke, u odnosu na
angaovanje nepoznatih linosti. Takoe, pokazao se pozitivan uticaj na profitabilnost firme,
pa ak i cene akcija. Stoga, marketari, voeni verovanjem da poznate linosti predstavljaju
efektivne ambasadore pri izgradnji pozitivnog imida marke ili kompanije i poboljanju
konkurentske pozicije, godinje ulau ogromne sume novca na potpisivanje ugovora sa
istima. Meutim, ovo nije strategija koja u svakom sluaju garantuje uspeh, jer je potrebno
voditi rauna o velikom broju faktora.14
Kompanija Mona primenjuje strategiju ekstenzije brenda koristei njenu podopciju,
proirenje brenda, koja podrazumeva da se postojee ime brenda koristi za nove kategorije
proizvoda. Modna kua je elela da izvri disperziju rizika i diverzifikuje svoj portfolio
proirenjem delatnosti i na turizam i ugostiteljstvo izgradnjom nekoliko hotela.
Sve predhodno navedeno ukazuje na to, da kompanija primenjuje strategijsku opciju
brendiranje kue (pod korporativnim brendom se prodaju svi proizvodi iz asortimana).
Kao druga strategija brendiranja koja se primenjuje u ovoj modnoj kui jeste strategija
kobrendiranja sa poznatom teniserkom Jelenom Jankovi. Podrka slavnih linosti sve vie
postaje popularan pristup u graenju imida brenda i razlikovanja od konkurencije u smislu
privlaenja i odravanja panje potroaa i kreiranja pozitivnih brend asocijacija.
Sledei tradiciju da kao zatitna lica bira uspene, krajnje pozitivne i proverene koji nee
dati negativnu konotaciju brendu, Mona je 2007. godine, dok se jo uvek probijala u svet
slavnih sportista, angaovala Jelenu Jankovi, kao svog zvaninog promotera.
Kroz pomenutu strategiju Jelena Jankovi iskazuje svoj talenat i stie popularnost i publicitet
istovremeno irei pozitivnu sliku o modnom brendu Mona. Partnerstvo e postojati dok su
zadovoljeni obostrani interesi, tj. dok brend uspeno pronalazi put do potroaa u zemlji i
inostranstvu a poznata teniserka svojom igrom i talentom predstavlja dostojnog ambasadora
Srbije u svetu.15
Uzevi u obzir da je Jelena i pre toga pokazivala zainteresovanost za modu prisustvovanjem
mnogobrojnim modnim revijama napravljen je i korak dalje. Jelena Jankovi je poela da
kreira modnu liniju koja nosi njen lini peat i koji se plasira pod pokroviteljstvom modne
13
Vreden, N. (2009), Profit brend: kako poveati profitabilnost, pouzdanost i odrivost brendova,
Asee, Novi Sad, str. 15
14
Starevi, S. (2007), Angaovanje poznatih linosti i izgraivanje imida Marketing, 38(1-2),
str. 21
15
Ostoji, I. (2012), Percepcija modnih brendova od strane potroaa u Srbiji,Marketing, 43(2)
85
Zbornik radova 1
kue Mona. Jelena Jankovi iskazuje svoju svestranost i viestruke talente i stie publicitet.
Sve njene revije su izuzetno medijski propraene i predstavljaju jedan u nizu dogaaja koji je
potvrdio izuzetan spoj sporta i mode. Sa druge strane, Jelena Jankovi Monu predstavlja u
svetlu koje ovu modnu kompaniju ini svetskom, ba kao to je i Jelena, to pozitivno utie na
imid obe strane, kako u zemlji tako i u inostranstvu.16
U istraivanju koje je sprovela kompanija Mona, veoma jednostavnom tehnikom koja se
bazirala na intervjuisanju tokom kupovine svojih proizvoda, osim to pomenutu modnu kuu
povezuju prvenstveno sa kvalitetnim proizvodima od koe, kao jedan od razloga kupovine
navode i modne revije na kojima naravno, uestvuje i Jelena Jankovi (vidi grafikon 1).
Grafikon 1. Uticaj izvora informacija na kupovinu modnog brenda
Izvor: Ostoji, I. (2012). Percepcija modnih brendova od strane potroaa u Srbiji
Kobrendiranje i sticanje pozitivnog imida kompanije Mona i Jelene Jankovi, koja je i

ambasadorka UNICEF-a, sprovodi se i mnogobrojnim humanitarnim akcijama u prodajnim
objektima kompanije Mona. Jelena je davala autograme, dok su se istovremeno prodavale
majce sa njenim potpisom i likom, privesci i sl. Ovako prikupljena sredstva odlazila su u Fond
UNICEF-a.
Zakljuak
Nekada je svaka kompanija elela da brendira svoje proizvode sama. Brendovi vie ne
mogu da tee nadmetanju na osnovu svojih reklamnih poruka ili PR pobeda, jer proizvodi
sve vie lie jedan na drugi. Oni moraju da se usresrede na obezbeivanje dodatne vrednosti
za kupce.
Strategijom kobrendiranja kompanija i poznatih sportista smanjuju se rizik i trokovi,
dolazi do transferisanja i prelivanja imida i reputacije sa afirmisanog brenda na novi proizvod.
16
Veljkovi, S. (2010), Brend menadment u savremenim trinim uslovima, CID Ekonomskog
fakulteta, Beograd, str. 458
86
Time se izbegavaju znaajni trokovi kreiranja i afirmacije novog trinog identiteta. Sa druge
strane, na temelju izgraenog poverenja, smanjuje se rizik suoavanja sa novim i potpuno
nepoznatim za sve trine aktere i uesnike. Distributeri se mnogo lake opredeljuju za
preuzimanje i prodaju novih proizvoda sa ve afirmisanim i prihvaenim imenom.
Da bi uspela, partnerstva moraju da stvore novu vrednost, moraju da imaju strateke
ciljeve, to zahteva tehnoloku povezanost izmeu uesnika i holistiki pristup u stvaranju
novog brenda. Saradnja i deljenje informacija, i to je najvanije poverenje i lojalnost, garant
su da e potroai svoje pozitivno iskustvo sa kvalitetom starog i proverenog brenda, preneti
i na nov proizvod.
Strategijom kobrendiranja kompanije nastoje minimizirati trine rizike koji prate novi
proizvod, kroz to potpunije korienje izgraenog imida i reputacije na tritu. Pored
imida brenda (brand image), koji predstavlja sliku ili predstavu u javnosti o firmi, gudvil
brenda (brand goodwill), koji predstavlja reputaciju ili dokazanu, priznatu i merljivu trinu
vrednost konkretnog brenda, postie se jo jedan znaajan koncept trinog pozicioniranja,
kapitalizovana vrednost (brend equity). Ova vrednost predstavlja ukupnu imovinsku ili
vlasniku vrednost brenda, nematerijalnog karaktera, koja je rezultat dugorone i kumulirane
trine kapitalizacije brenda.
Veliki brendovi nalaze naina da stvore emocionalnu povezanost sa potroaima, a ako su
te emocije jake, dobro marketinki osmiljen proizvod e se obraati emocijalnim stanjima
rangiranim vie na Maslovljevoj skali ljudskih potreba, i obezbediti mesto u srcima potroaa.
Mnogobrojnim primerima kobrendiranja koji su prezentovani u ovom radu a posebno
primerom pozitivnog kobrendiranja kompanije Mona i Jelene Jankovi, dokazali smo da
se veoma uspeno, istovremeno mogu kombinovati pasija, talenat i strast sportske zvezde
u usponu i vizija, kvalitet i iskustvo odreenog brenda. Sinergetski efekat e biti nastavljen
ukoliko Jelena nastavi da ostvaruje dobre rezultate, stie simpatije javnosti a sa druge strane
kompanija Mona nastavi da insistira na kvalitetu svojih proizvoda.
Literatura
1. Bedberi, S. (2009). Novi svet brendova-8 principa da postignete brend liderstvo u 21. veku.
Beograd: Massmedia International.
2. Bogosavac, M., Jovanovi, S., Dragosavljevi, P. (2012). Odnos turista prema sportsko-
rekreativnim sadrajima kao delu turistike ponude. Sportske nauke i zdravlja. Banja
Luka, Vol. 2 No. 1 (1-88):5-10
3. Dickinson S., Heath T. (2006), A comparison of qualitative and quantitative results
concerning evaluations of co-branded offerings. Brand Management, Vol. 13, No. 6, pp.
393406
4. Keler, K.L., (2008). Sluajevi najbolje prakse u brendiranju-lekcije od najjaih svetskih
brendova. Beograd: Mass Media International.
5. Kotler, F. Keler, K.L., (2006). Marketing menadment, 12-to izdanje. Beograd: Data Status.
6. Kotler, F; Vong, V.; Sonders, D; Armstrong, G., (2007). Principi markrtinga, etvrto
evropsko izdanje. Beograd: Mate.
7. Lindstrom, M., (2007). Brand sense-graenje monih brendova pomou ula dodira,
ukusa, mirisa, vida i sluha, Beograd: Mass Media International.
8. Olinf, V. (2004).: O brendu, Profile, Beograd.
87
Zbornik radova 1
9. Ostoji, I., (2012). Percepcija modnih brendova od strane potroaa u Srbiji, Marketing,
43(2), 157-168.
10. Rakita, B. Miti, S., (2012). Efekti transferisanja imida kroz strategije kobrendiranja i
ekstenzije brenda, asopis za marketing teoriju i praksu, Volume 41, Broj/Issue 2, Beograd,
str. 75 - 86
11. Rakita, B., Mitrovi, I., (2007). Brend menadment. Beograd: Savremena administracija.
12. Starevi, S., (2007). Angaovanje poznatih linosti i izgraivanje imida, Marketing,
38(1-2), 21-28.
13. Veljkovi, S., (2010). Brend menadment u savremenim trinim uslovima. Beograd:
Ekonomskog fakulteta.
14. Vreden, N., (2009). Profit brend: kako poveati profitabilnost, pouzdanost i odrivost
brendova. Novi Sad: Asee.
Internet izvori
htp://www.jj-jelenajankovic.com - pristupljeno 10.04.2013.
http://novakdjokovic.com/vesti/dogadjaji/novak-i-zvanicno-ambasador-%E2%80%9
Euniqlo-a/ - pristupljeno 11.04.2013.
http://www.adidas.com/tennis - pristupljeno 12.04.2013.
http://www.mona.rs-zvanini sajt modne kue Mona - pristupljeno 10.04.2013.
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Zasto-su-se-razisli-Dokovic-i-
Serdjo-Takini. lt.html - pristupljeno 10.04.2013.
88
Struni lanak
ZNAAJ FRANIZE ZA SPORTSKI BIZNIS
IMPORTANCE OF SPORT FRANCHISE BUSINESS
Sretenka Dugali, Maja Sobek

Visoka sportska i zdravstvena kola, Beograd, Srbija
Apstrakt
Franizing znai davanje na proizvodnju odreenog marka proizvoda, usluge,
upotrebu nekog znanja ili korienje posebne tehnologije. Korisnik franizinga nakon
to je kupio to pravo od njegovog vlasnika, zadrava dalje svoju potpunu samostalnost,
ali se u skladu s ugovorom mora strogo pridravati utvrenih pravila proizvodnje tog
brendiranog sportskog proizvoda, odnosno obavljanja preuzete usluge. To znai da mora
potpuno potovati sastav, oblik, boju proizvoda, pakovanje, isticanje imena proizvoda, znaka
marke i drugo. Kod usluga mora tano slediti organizaciju obavljanja preuzetih poslova
i uslove prodavanja odnosno prezentovanja usluga. Ukratko, korisnik franizinga mora se
povinovati istom marketing sistemu i voenju poslova kao to ih praktikuje prodavac kroz
standardizovane procedure u okviru tzv. business format franizinga. Dananja sportska
praksa poznaje uspeni franizing posebno kod proizvodnje sportske opreme, (rekvizita),
sportske odee i obue, suplemenata, sportskih usluga, liga, izdavatva i sl. Franiza se
uspeno razvija pod okriljem sporta, jer sportisti i potroai koji neguju zdrav ivot, vie nego
ostali vode rauna o unoenju u organizam kvalitetne i zdrave hrane i pia. Dodatna korist
od franize u sportu je u masovnosti populacije kojoj je s obzirom na fiziki ili psihofiziki
razvoj ovo veoma bitno, pa se putem medija i dogaaja ovaj efekat za uesnike u franiznom
lancu viestruko multiplikuje. Franizing je oblik distributivnog sistema koji primenjuju
organizacije koje posluju globalno. Mala i srednja preduzea ili preduzetnici mogu putem
franiznih sistema lake realizovati svoju misiju ili izdrati konkurentski pritisak, u oteanim
uslovima poslovanja kao to je tranzicija, restruktuiranje, rast, razvoj i sl. Franizing u sportu
je perspektivan oblik poslovanja, ali treba imati na umu, pored infrastrukture (zakoni,
razvijenost prava i bankarstva, kompetentni strunjaci, asocijacije) i trinog miljea, neke
specifinosti sportskog biznisa. Izabrani distributivni sistem sportskog proizvoda je baziran
na tipu proizvoda (opipljivi i neopipljivi), oekivanjima sportskih organizacija i drugim
faktorima(zakonodavstvo, razvijenost lokalne putne i komunikacione mree, trita i sl.).
Sportski objekti, rekviziti, sportska obua i odevne kolekcije, kao i dijetetski proizvodi su
opipljivi (konzistentni) sportski proizvodi i iziskuju fiziki prenos robe od proizvoaa
do potroaa ili posrednika prodaje. Ostali sportski proizvodi (usluge, mesta, sportisti,
89
Zbornik radova 1
ideje, entiteti i lige) tretiraju se kao nekonzistentni i isporuka se vri na nain da potroai
eventualno (izuzev kod prenosa sportskih dogaaja i drugih oblika dizajniranja) moraju
doi na mesto odravanja. Kod sportskih usluga je karakteristino da one dobijaju karakter
proizvoda tek kada su poruene od strane potroaa (npr. u moderno opremljenim fitnes i
dr. sportskim centrima, pranje, peglanje odee za vebanje i njena isporuka u garderobnom
ormariu pre poetka narednog termina je mogua, obino se posebno ugovara ili ulazi u
cenu aranmana). Ovo je sluaj i sa gostovanjima koja se organizuju po posebnom rasporedu
(dan, vreme i mesto odravanja).
Kljune rei: distributivni sistemi, franizing, sportski biznis, neopipljivi i opipljivi sportski
proizvodi, posrednici u sportu
Abstract
Franchising means giving a brand - products, services, the use of a knowledge or use of
a particular technology. Franchising user, after he bought its right from the owner, still retains
its complete independence, but in accordance with the contract must strictly abide by the
rules of production of the branded sports products, services or performance commitments. It
means that buyer must fully respect the composition, shape, color, packaging, displaying the
product name, the symbol brand and more. For services it must be accurately followed the
tasks organization performing and conditions of selling and presentation services. In short,
the user must comply with the franchising same marketing system and business management
as practiced by the seller through standardized procedures in the so-called Business
format franchise. Todays sports practice recognize a successful franchise especially in the
production of sports equipment, sports clothing and shoes, supplements, sports services,
leagues, publishing and so on. Franchising is successfully developed under the auspices of
the sport, where athletes and healthy life consumers, more than others care about ingesting
high quality and healthy food and drinks. An additional benefit of the franchise in sport, in
which the mass of the population to the physical or psycho- physical development is very
important, so that the media and the effect of events for participants in a franchise chain
multiplies. Franchising is a distribution form system used by organizations that operate
globally. Small and medium-sized businesses or entrepreneurs through franchise system can
easily realize their mission or endure competitive pressure in difficult operating conditions
such as transition, restructuring, growth, development and similar. Franchising in sport
is a perspective form of business, but keeping in mind, in addition to infrastructure (laws,
rights and banking development, competent professionals, associations) of market area, and
some specific sports business. Selected sports product distribution system is based on the
type of products (tangible and intangible), expectations of sport organizations, and other
factors (legislation, development of local roads and communication networks, markets, etc.).
Sports facilities, equipment, sports shoes and clothing collections, and dietetic products are
tangible (consistent) sports products and require physical transfer of goods from producer to
consumer or agent sales. Other sports products (services, location, athletes, ideas, entities and
league) are treated as inconsistent and delivery is done in a way that consumers may (except
in the transmission of sporting events and other forms of engineering) must reach the venue.
In sports services is typically that they assume the character of the product only when ordered
by the consumer (eg in modern fitness and other sporting centers, washing, ironing clothes
for exercise and its delivery to the locker before the start of the next term is possible, usually
90
in particular contract or entering the package price). This is the case with guest performances
that take place on a special schedule (date, time and place).
Keywords: distribution systems, franchising, sports business, sports intangible and tangible
products, agents in sports
Uvod
Poslovanje u okviru franiznih sistema pravno je regulisano u svetu od davne 1960-te
godine, od strane Meunarodnog udruenja za franizing (IFA), a na naim prostorima
se odvija u skladu sa Evropskim etikim kodeksom franiznog poslovanja koji je doneen
jo 1972.g. od strane EFF. Sastavne elemente ovog kodeksa ine: 1) definicija franiznog
poslovanja, 2) osnovna naela, 3) angaovanje, promocija i izlaganje promotivnog materijala,
4) izbor pojedinanih primaoca, 5) ugovor o franizi, i 7) etiki kodeks i glavni sistem franize.
Sve kasnije izmene i dopune ovog kodeksa sadrane su u njegovim dodacima, a nacionalne
federacije, potpisnice ovog kodeksa uestvuju u formulaciji, promociji, tumaenju i primeni
u okviru svoje zemlje.
Franizno poslovanje u sportu na naim prostorima odvija se u skladu sa sistemom
odredbi koje proistiu iz odredbi ovog kodeksa i ugovornih odredbi meusobnih sporazuma
izmeu davaoca i primaoca franize. Pri tome treba naglasiti vanost ispravnog razumevanja,
definisanja i tumaenja pojma sportskih proizvoda, njihovih karakteristika s obzirom na
glavne podele koje postoje izmeu njih, posebno precizno kategorisati sportske usluge koje
su predmet franiznog poslovanja i korektno se odnositi prema znanju i tehnologiji koje su
predmet ugovora o franizingu.
Strategije upravljanja sportskim proizvodom u velikoj meri se oslanjaju na specijalne
tehnike finansiranja, lizing, faktoring, licenciranje i franizing. Izrzm `Franchise system of
Distribution` znena je primna sistm vrtikalnih dns kprci n bzi dugrn
bvzng ugvr izmu prvn-smstlnih prtnr, n bazi kg dvlc sistm uz
nkndu d krisniku sistm prv i nl mu dunst d distribuir tn drn
prizvd ili uslug uz krinj njgvg nziv, njgv rbn mrk i prm rb,
k i stlih njgvih ztinih prv, i uz krinj njgvg pslvn-rgnizcing
prgrm. Franizing modernizuje i dinamizira distribuciju i kreira nova trita, potroae
i njihove potrebe (Stevanovi. R. 2003, str. 53). v sistm distribuci bvlj s izmu
skundrng (prizvdng) sktr i trcirng (uslung) ili sm unutr trcirng.
Meunarodno poslovanje podrazumeva plitiku finnsirnj psrdstvm prmtng i
prizvdng frnizing (kim su s nvie bvil mrik firm, k t su Cc Cl
i Gnrl Mtrs koje su dugorono zadrale svoje sportske segmente). Pslvni frnizing
de facto pdrzumv prdu rb u mlprdn mri ptrim p snvu ugvr
frnizingu izmu dvc i krisnik frnizing. Z krisnik frnizing u sportu,
dvlc frnizing bzbu v izgrn bkt i znnj ninu pslvnj kk bi
krisnik stvri vi prmt i dhdk bz ulgnj svih srdstv.
Opipljivi i neopipljivi sportski proizvodi i tip posrednika

Veina sportskih proizvoda se ne moe skladititi (iako se posebnim tehnologijama oni
ipak mogu uiniti potencijalno dostupnim u opipljivoj formi), a ponueni su u vreme kada
to potroaima ne odgovara (lokalno merenje vremena, radno vreme i obiajni raspored).
91
Zbornik radova 1
Opipljivi i neopipljivi sportski proizvodi razlikuju se po tome to ovi prvi iziskuju odreeno
vreme u rafovima gde se zadravaju do momenta kada se prevode u potroake uslove.
Sportske usluge su ponuene kao potencijalni proizvod i takoe ekaju u rafu da budu
poruene, tj. realizovane i posvojene od strane korisnika. Ali ideja (igra), prisustvovanje
sportista (publike, imida ili marke kao sportskih proizvoda) u sportskom dogaaju, nemaju
magacinsku policu jer se kreiraju i konzumiraju simultano na neponovljiv nain (koji
karakterie prolaznost i kratkoa trajanja). Ovaj oblik proizvoda mora se zato primenom
drugih tehnologija obrade, prevesti u materijalni, konzistentni oblik, kako bi se sauvao za
neku kasniju upotrebu (rimejk, repriza). Tako distributeri pruaju kupcima u sutini isti
proizvod, ali u drugaije dizajniranom obliku koji e premostiti vremensku i prostornu
distancu ali po razliitoj prodajnoj ceni.
Ukoliko nije konzumiran ili tehnoloki preveden u trajniji oblik, ovakav sportski proizvod
(npr. Liga ampiona), ne moe da se proizvede ponovo u istom obliku, te se gasi a da nikada
nije doiveo potroaki klimaks, tj. konzumiranje svih koji su istinski imali namere da ga
prate (ali su spreeni zbog zauzetosti ili nemogunosti putovanja na mesto dogaaja). Znai
video ili CD zapis, nisu nov proizvod igre, ve strategijsko produenje ivotnog veka istog
proizvoda, kod kojeg posrednici u prometu obavljaju potpuno razliit posao (u prvom sluaju
prodaja ulaznica, TV i ostalih prava, a u drugom, fizika isporuka reprizirane igre putem
nekog materijalnog oblika). Kako ovako drukije dizajnirani proizvod ne prua isti doivljaj
igre (kao posledicu ambijenta) jer se konzumira sa manje ula, strategije kojima se lansira
moraju biti primerene (nie cene, promotivne poruke koje e da prekompenzuju utisak,
dostava na ruke i sl.).
Sportski menaderi su prisiljeni na izuzetan i poveani napor kako bi istraili naine i
puteve kako sportskim potroaima pruiti satisfakciju za primljeni novac i utroeno vreme.
To moe znaiti uvaavanje sportskih potreba posebne kategorije potroaa za koju je vreme
novac, i koja ima vei diskrecioni dohodak. Fokus na poeljne potroae i dugoroni rezultat
(prema Milisavljevi, M. i J. Todorovi, 2000, str. 17), sauvae sportske organizacije od
orijentacije ka publici koja ne doprinosi dugorono rastu organizacije, ve naprotiv utie na
lo imid (pripadnici klubova navijaa sa huliganskim ponaanjem koji ne plaaju ulaznice
ili ih kupuju po ceni ispod stvarnih trokova), a stvaraju dodatne trokove17. Ove aktivnosti
ne samo da se u sportskoj praksi ne suzbijaju nego na alost i podstiu (mlae generacije se
ee povode loim primerom, ree dobrim, vie onim to vide nego to uju), ime se utie
dugorono na negativan raspored sportskih potroaa u trinim segmentima.
Najposeeniji sportski dogaaji se zato strategijskim oblikovanjem prevode u druge oblike
prodaje: prenose i komentare, koncesije, usluge, suvenire, nagradne ulaznice ili video zapise,
povraaj cena ulaznica za nezadovoljne posetioce ili odricanje dela premije i podelu efekata za
prolazak u finale, i sl. Kod sportskih proizvoda koji baziraju na participaciji, neki organizatori
su prisiljeni (da bi odrali rejting i brojnost takmiara) ponuditi ak vie nego to potroai
sami daju u vidu izdvojenog novca i vremena. Tako npr. sportisti kod atletskih trka, maratona
i manje masovnih i atraktivnih disciplina (do 10km), imaju odreene podrke u vidu:
podele majica uesnicima,
nagodbu kod prijavljivanja i kotizacije,
dnevni obrok,
nagradu za prolazno vreme,
17
lom inventara, oteenje objekata i negativne posledice po drutvo, tua navijaa, napad na
ambasade...
92
naknadu za uestvovanje ili prelazak krajnje linije,

usluge uvanja dece,
menjake poslove i informativne altere,
medicinske usluge, osiguranje, suvenire,
fotografije trkaa koji prelaze krajnju liniju i sl.
Neke od ovih usluga mogu biti ukljuene u pristupnu cenu, neke mogu da se naplauju
odvojene, dok e menaderi oceniti koji je to nivo ponude za organizatore koji moe da
se ustupa besplatno. Nain na koji se ovaj proizvod nudi potroaima esto ukljuuje
prepoznatljiv marketinki know-how organizatora i stvaranje posebnih franiznih sistema u
sportu. Naravno, najvanije je za organizatora i publiku da ovakav dogaaj mora biti realizovan
u posebno pogodno vreme (subota ujutro, nedelja pre i posle podne, veernji asovi ili period
vikenda, letnji ili zimski meseci - ovisno o vrsti i sportskoj disciplini...), to je ostvarivo samo
putem mree profesionalnih saradnika i organizacija.
Konvencionalna i nekonvencionalna sredstva isporuke ine deo distributivnog sistema
u sportu u koji su ukljueni posrednici kao to su: veleprodajna i maloprodajna mrea,
zastupnici, brokeri, distributeri, agenti prodaje i pediteri. Kako su distributivni posrednici,
lica ili organizacije koji premouju vremenski i prostorni jaz izmeu proizvoaa i potroaa,
sportski menaderi imaju zadatak da u okviru parcijalnog plana (kao sastavnog dela stratekog
menaderskog i marketinkog plana), definiu rute i oblike isporuke robe, i razvijaju efikasnu
mreu posrednika. Navedeni tipovi distributivnih posrednika (veleprodajna i maloprodajna
mrea, zastupnici, distributeri, promoteri, mediji, prodaja putem pote ili elektronskih medija,
biletservisa i sl.), su oblik distributivne mree sistema koji je manje ili vie primenjiv na sve
proizvode iz sportskog asortimana, konstruisan sa jedinim ciljem da ove proizvode, usluge,
mesta, ljude i ideje, uini dostupnim specifinoj vrsti potroaa.
Izabrani distributivni sistem primenjiv u sportskom biznisu mora biti efektivan i efikasan
jednako za proizvoae, isporuioce, posrednike, proizvode, medije, sportske organizacije,
publiku i potroae, pa se izbor franiznih primaoca provodi na bazi ozbiljne analize okruenja
u kojem posluju svi pobrojani uesnici. Najbri i najekonominiji nain isporuke sportskih
proizvoda (prema subjektivnim ocenama jednih) ne mora da bude automatski najprihvatljiviji
za ostale uesnike i sportski milje (jer npr. dovodi u sumnju da li je sistem kompatibilan sa
okruenjem i etikim normama). Ovo je odgovor zato neki klubovi prosto kreiraju i neguju
armiju tapkaroa pred svojim vratima iz linih i sitnih interesa, dok proputaju ansu da
urade velike stvari za sve uesnike sa kojima posluju u interesnom lancu.

Predmet rad je istraivanje vremena, mesta i posedovanja sportskog proizvoda, sa ciljem
razumevanja naina na koji se mogu usaglasiti interesne relacije i doi do sporazuma o
izgradnji, uspostavljanju i idravanju franiznih sistema u sportu, i skladu sa distribucijskim
intenzitetom koji je razliit za sve sportske proizvode, a koji je mogue precizno odrediti
posebnom istraivakom metodologijom.
Atributi kao to su vreme, mesto i posedovanje, za kupca imaju smisao samo ukoliko su
podeeni na njegov raspon vrednovanja i nalaze se u njegovom potroakom vidokrugu (tamo
i tada gde ih on moe sa zadovoljstvom konzumirati). Pravo vreme je ono kada potroa eli
koristiti proizvod ba kao i pravo mesto (ukoliko nije isporuen na pravu destinaciju, postaje
93
Zbornik radova 1
mu nekoristan jer ne moe da ga upotrebi onda kada je nameravao). Drugim reima ukoliko
potroa ne poseduje plaeni proizvod pod idealnim uslovima (u skladu sa oekivanjima
na bazi efektnih reklamnih poruka), ne samo da nije dobio satisfakciju, ve proizvodi seriju
negativnih emocija i reakcija, od nezadovoljstva, ljutnje, besa do apstinencije, ignorisanja,
pokuaja odmazde i obeteenja, negativnih preporuka od usta do usta i sl.). Davno korien
formalni i izraz spremnosti prodavca (ako ste zadovoljni recite svima, ako niste recite samo
nama), na reima, ne na delu, stvara dve nezadovoljne strane u sukobu iji spor moe reiti
samo striktna primena odredaba zakona o zatiti potroaa koji na naim prostorima mora
imati jau kontrolnu podrku. Ovo je odgovor domaim proizvoaima sportskih proizvoda
zato se kupci rado okreu uvoznim artiklima, koji su obogaeni reklamnim atributima s
pokriem: apeli na zdravlje, fer-plej odnos, kvalitet, stabilne cene, partnerstvo i timska
orijentacija. Nije redak sluaj da se poneki domai, nekvalitetni sportski proizvodi nude po
daleko viim cenama od uvoznih, kvalitetnijih proizvoda zatienih robnom markom. Ovde
pozivanje na apele kao to su patriotizam i zajednike boje nije umesno i efektno, jer je
potroa kompetentniji da ocenjuje, kako svoj stav, tako i (ne)iskren stav ponuaa.
Moe se zakljuiti da na sportskom tritu u regionu (uz izuzetak entiteta koji su izdrali
meunarodnu selekciju) ne postoji zaokruen potroaki i distributivni sistem koji prua
kupcima satisfakciju u pogledu vremena, mesta i posedovanja proizvoda. Nije redak sluaj
da korisnici sportskih proizvoda (organizatori) koji su u cajtnotu angauju posrednike
(koji navodno imaju bolje odnose sa proizvoaima i pregovarake pozicije) kako bi na
vreme nabavili sportske rekvizite, koji se inae kupuju direktno. Konano, rezultat je da
poveani izdaci nastali angaovanjem posrednika u prodaji, ne doprinose pravovremenom
snabdevanju, pa se manifestacije odlau, to sa sobom povlai multiplicirane trokove koje je
nemogue prevaliti na druge uesnike, ponajmanje na iritirane potroae i publiku. Inostrana
sportska praksa ee belei dodatne napore tokom odravanja sportskih dogaaja u
kolektivnim mukim sportovima u velikim sportskim objektima, organizovanjem specijalne
sportsko-rekreativne ponude za pripadnice lepeg pola, pretplatnom prodajom ulaznica,
promotivnom prodajom i popustima sportskih i ostalih proizvoda sponzora i sl. akcijama
kako bi se isporuila dodatna satisfakcija, koja kompenzuje eventualne propuste organizatora
ili ublaava negativne reakcije posetioca.
Tipovi distributivnih posrednika u sportskom biznisu

Poznato je da strategija prodaje ulaznica radi ostvarenja marginalnog prihoda (kod analize
prelomne take), nije primenjiva u domaim uslovima zbog postojanja velikog broja tapkaroa
koji bolje prepoznaju atribute kao to su: vreme, mesto i posedovanje sportskih proizvoda. Ali
esto se ini nedovoljno (izuzetak akcije prodaje pretplatnih karata nekih klubova) kako bi se
na vreme obezbedila nabavka ulaznica po povlaenoj ceni (obino se kasno formira, a kada
se istakne esto se krive drugi posrednici u lancu zbog sporosti i nedostatka koordinacije).
Reenje je u organizovanju jake distributivne mree (koja izostaje zbor nespremnosti
za podelu dobiti, po cenu da je i ne bude) koja po istim cenama, na razliitim mestima, u
razliito vreme, moe sauvati potroae od guve na prilazima stadionu (npr. zabluda narod
voli guvu koja je najbolja reklama da e utakmica biti ba super). Prodaja grupnih karata
i putem interneta takoe moe poveati znaajno prihode, barem do nivoa koliko ih ubiru
klubovi u zemljama okruenja.
94
Prepoznatljiva inertnost i netolerancija u pogledu potovanja tueg vremena i interesa

osobito je prisutna kod organizovanja sportskog dogaaja: pripreme su duge, teke i
mukotrpne, esto neprofesionalno uraene (domae utakmice retko kad poinju tano u
zakazano vreme), a vreme trajanja i mogunost ubiranja efekata je kratko, pri emu se brzo
gubi smisao za dugoronu-efikasnost i poslovnost, te lako gaze sportske, pravne, etike i
potroake norme to je upravo suprotno od kodeksa na kojima se uspostavljaju franizni
sistemi. Za strance e zato zauvek ostati tajna (koju domaa publika zove promuurnost i
ideje), zato graenje profesionalne mree posrednika nije ekonomski isplativo, a podrka
tapkaroa i delikventnih pripadnika klubova navijaa, ima dugoronu perspektivu i strateki
interes (prema ocenama onih koji za svoje propuste uvek nalaze opravdanje iako ba njihov
angaman nije uslovljen isporukom efekata).
Okruenje koje karakterie sportski biznis u regionu (kao i celokupno poslovanje) jo
uvek ne generie trine obrambene mehanizme, pa konvencionalni tokovi roba, inae spori
postaju s pravom razlog potroakih nonih mora. S druge strane nekonvencionalni tokovi
i putevi dostave sportskih proizvoda i usluga (internet ponuda i snabdevanje donoenjem
na kuna vrata), mogu potroae dovesti u stanje oka kada ustanove da nije to, po
asortimanu, kvalitetu i roku isporuke), i da nema nijednog mesta na svetu na koje mogu da
upute reklamaciju, protest i potrae zatitu. Sve ovo upuuje na vanost i potrebu primene
franizinga u sportskom biznisu.
Faktori uticaja na izbor distributivnog i franiznog sistema

u sportskom biznisu
Veliki deo sportskog asortimana (nekonzistentni proizvodi: usluge, ljudi, mesta, ideje)
mogue je pribliiti potroaima direktnom isporukom. Proizvodnja opipljivih proizvoda
(sportska oprema, rekviziti, dresovi i sl.) i isporuka kupcima (klubovima i organizacijama),
provodi se putem dobro uhodane, direktne mree. Proizvodnju karakteriu pojedinane
porudbine (kog izgradnje sportskih objekata i skuplje oprema), ili manje serije (uesnike
majice, obeleene posebnim tampanim logotipom, oprema za kolektivne sportove i timove,
nacionalne sastave i sl.). Meutim, postoji jedan deo sportskog asortimana, koji je nemogue
realizovati bez postojanja velike, vrste i dobro organizovane prodajne mree. Uglavnom
je jaka distributivna mrea imperativna za proizvode kao to su: sportska odea i obua,
proizvodi i rekviziti namenjeni rekreaciji, dijetetski proizvodi namenjeni ishrani sportista,
te osveavajui napici koji intenzivnijim fizikim naporom iziskuju veu (kvantitativnu i
kvalitativnu) potronju.
Masovnost upotrebe je glavni faktor disperziranosti distributivnog sistema, za konzistentne
i nekonzistentne proizvode. Ogromni tirai sportskih asopisa, ba kao i prodaja ulaznica
ili tiketa sportske prognoze, realizuju se preko maloprodajne mree, pa trokovi plasmana
optereuju sportske proizvode inei veliku stavku u strukturi prodajne cene. Prodajna mara
koju ostvaruju posrednici na pojedinim stavkama (uvozne lopte i rekviziti za neke sportove,
usluge sportskih kladionica) je i do 60% od prodajne cene. Odluivanje o izboru ima 2
alternative: zadrati tu, viu cenu i promotivnom porukom ubediti potroae da prihvate
razlog zbog kojeg je ona opravdana, ili razviti efikasan franizni sistem koji e potroaima
ponuditi isti proizvod po povoljnijoj ceni.
Posrednika u maloprodaji je nemogue prisiliti da odri eljenu prodajnu cenu ako zalihe
finansira svojim kapitalom. Predlaganje ili fiksiranje prodajne cene je predmet ugovora o
95
Zbornik radova 1
franizingu, izmeu proizvoaa i posrednika, kojim se definie reenje za podelu dobiti,

podruje prodaje i obostrana odgovornost za ispunjavanje obaveza koje proistiu iz tog
sporazuma. Nije mudro kod labavih poslovnih veza, insistirati na odravanju predloene
prodajne cene, a posrednicima ne pruiti usluge kao to su: promotivna podrka, servis,
garancija ili ne ispunjavati ugovorene uslove isporuke (kvalitet, koliina i rokovi). U
domaoj sportskoj praksi kao osnovni razlog za lino opravdanje male poseenosti i slabe
prodaje ulaznica, navodi se okruenje kao izvor i podsticaj neposlovnog ponaanja, a ne
nekompetencije od strane uprave kluba. Tako u ovom zaaranom krugu, u kojem je uhvaen
i prevaren jedino posetioc-potroa, svi uesnici (maloprodaja, sportski menaderi i uprava
kluba) imaju miljenje kako njihov doprinos nije adekvatno vrednovan, tj. uvek su drugi bolje
proli, a samo oni rade svoj posao kako treba. Primerenom metodologijom je ipak mogue
sistematizovati izvor problema kako pokazuje slika 1:
Slika br. 1: Faktori koji opredeljuj izbor distributivnog sistema u sportskom biznisu.
U plasmanu uvoznih sportskih proizvoda manje je nesporazuma na relaciji proizvoa-

potroa (jer ga tite potroake i etike norme razvijenih drutava), nego u pokuaju domaih
distributera da zadre pozicije za koje nisu ispunjeni preduslovi (kada obim prometa opada,
a trokovi zastupnika rastu). Izbor distributivnog sistema je kontinuirani proces; izmenjena
arena dogaaja, okruenja, posledica i ambicija, dovodi sve uesnike u situaciju da ponovo
vrednuju doprinos onih drugih, pri emu se inae neposlovni i netolerancijom optereeni
96
odnosi u sistemu jo vie zaotravaju. Na alost, preovladava stav da je kod viestrukog izbora
mogunosti, neophodno traiti i mogue je pronai prave poslovne partnere koji e biti bolji
od prethodnih jer je to lake, nego graditi ve poruene mostove i nadoknaditi izgubljeno
poverenje (to bi znailo i priznanje sopstvenih pogrenih poslovnih poteza).
Ali, ako je distributivni sistem orijentisan u celini ka potroau, koji je uvek u pravu,
centar panje se pomera sa sitnih razmirica i neopravdanog nezadovoljstva ratobornih
uesnika, na one koji najvie daju a najmanje primaju (uz to se i ne moe bez njih). Dakle, u
fokusu je svesni, edukovani, potroa sportskog proizvoda sa razvijenim smislom za estetiku,
druenje i fer-plej odnos, koji eli da mu se za njegov novac, kao protivvrednost isporui
satisfakcija na odreeno mesto, u odreeno vreme, u stanju koje e to zaista omoguiti. Ako
do toga ne doe on takoe postaje borilaki raspoloen, pa sportski menaderi moraju biti
optereeni ovim razmiljanjima, kako ne bi utroili sate i napor u kreiranju distributivnog
sistema koji nee ispuniti niija oekivanja, ve naprotiv biti izvor frustracija za sve. Ako
oni svoj izbor posrednika u plasmanu sportskog asortimana baziraju na bitnim faktorima,
njihovim vezama i odnosu prema marketinkim ciljevima, franizni sistem e ispuniti svrhu
zbog koje je kreiran.
Iz prethodne analize stie se uvid u vanost distribucijskog intenziteta (jaine) za trite
sportskih proizvoda. Odreivanje distribucijskog intenziteta sportskog asortimana je element
distributivnog miksa koji svojim stepenom jaine utie na obim prodaje. Ovaj raspon prodaje
od intenzivne do eksluzivne, je pod uticajem slinih faktora koji opredeljuju sportske
menadere kod izbora distributivnog kanala iz primera kako pokazuje slika br 2.
INTENZIVNI SELEKTIVNI EKSKLUZIVNI

na neka odabrana
GDE ISPORUITI: svuda gde je mogue na nekoliko mesta
mesta
Primeri opipljivih
otvoreni trini centri, specijalizirani odeli
sportskih proizvoda: outlet prodavnice
prodavnice obue sportske obue
SPORTSKE PATIKE
Neopipljivi sportski oglasni prostor: saloni i studiji lepote,
specijalizirani asopisi
proizvodi: USLUGE stubovi, nisko tirane savetodavni centri,
sa zdravstvenom
REKREATIVNOG novine lokalnog prestini klubovi
komponentom
CENTRA karaktera zatvorenog tipa
Slika br. 2. Tipologija (distribucijski intenzitet) u sportu, izvor: Dugali, 2005.
Strategija intenzivne distribucije podrazumeva ponudu sportskih proizvoda svima, gde

god je to i kada god je mogue (specijalizirane robne kue sportskih proizvoda, prodavnice
ili odvojeni odeli za prodaju ove robe pri velikim robnim kuama, outlet prodavnice). Na
podruju Srbije, ovako kreirana ponuda uistinu ima velik intenzitet, pa se sportski proizvodi
mogu kupiti i u apotekama, kolama, klubovima, prodavnicama meovite robe, pijacama,
vaarima, trafikama, improviziranim tezgama tokom sportskih dogaaja na stadionu, putem
besplatnog oglaavanja u Halo oglasima, OTC i dr. originalnim mestima. Takoe, neopipljive
97
Zbornik radova 1
sportske proizvode organizatori nude na to je mogue vie naina: brojni TV kanali, radio-
stanice, putem ulinih prodavaca i na licu mesta odvijanja sportskog dogaaja, snimcima i
tampanim materijalom za naknadni pregled, putem magnetnih zapisa za kasniju prodaju,
na alterima putnikih agencija i biletarnica, elektronskom potom i sl. Ovako izabrani tip
distribucijskog intenziteta, postaje deo propagandnog napora i poruke u uveravanju kako bi
potroai stekli utisak iroke rasprostranjenosti i dostupnosti - moe da se kupi svuda...
Odluivanje zasnovano na distribucijskom intenzitetu je ogranieno promotivnim
budetom, faktorom putem kojeg se troak prevaljuje ili ravnomerno rasporeuje na uesnike
u distributivnom lancu. I kada distributer uiva prava ekskluziviteta, obaveze i propagandni
napor (trokovi) padaju na teret proizvoaa. Imid proizvoaa ili zastupnika je jeziak na
vagi koji pretee u korist jednih ili drugih (npr. poruka na proizvod moete kupiti samo
u...), kada je posrednika marka a ne proizvoa garant kvaliteta (npr. Marks and Spencer,
nekadanji domai Loris i sl.).
Selektivna distribucija unutar konkurentskog sporta, sledi strategiju paljivog izbora
ogranienog broja mesta na kojima sportski proizvodi mogu biti dostupni potroaima (npr.
lini kontakt, specijalizirane prodavnice sportskih proizvoda, promotivna prodaja, jedan
lokalni kanal ili radio-stanica).
Kod opredeljenja za eksluzivnu distribuciju, ove proizvode se moe ponuditi putem
stratekog pozicioniranja, upotrebom jednog ili manje kljunih mesta ili broja potroaa. Na
ovaj nain isporuuju se opipljivi proizvodi sporta visoke performanse, namenjeni vrhunskim
sportistima i nacionalnim ekipama, a neopipljivi, putem klubova zatvorenog tipa (tenis, golf,
borbe pasa i sl.). Proizvodi zatieni robnom markom distribuiraju se putem odabranih
predstavnika, koji to pravo ne mogu preneti ostalima.
Franizing u sportskom biznisu

Izgradnja frnizing razvija s u kviru distribucisk kmpnnt mrktinga u
munrdnm krunju, sa uprvljkim implikciama i ogranienjima ulsk i
drvnj n visk knkurntnm tritu sportskih proizvoda. N pdl frniznih
sistm n prizvdni i pgnski, i ni su u prksi nznnii, knstlci frniz s
dvil izmu prizv i veleprodaje, prizv i maloprodaje, izmu veleprodaje
i maloprodaje, i izmu uslun cntrl i uslung pgn. Frnizing prizvd d
prv prd prizvd n snvu drng mtd prd, pgnski s frnizing
prd prdnih mtd i prdng srvis dnsi i n clkupn pslvnj - uprvljnj,
nbvk, runvdstv, kntrl... Psti tiplgi k dli sistm n rbn-kntrktn
i distribucisk-prgrmsk. Kd rbnih kntrkt prdmt ugvr prizvdnj i/
ili distribuci rb ili tn drng prgrm rb, p prvilu prk vznih putv
distribuci, li bz dgvr dljm prgrmu distribuci krisnik frnizing.
Distribucisk-prgrmski kntrakti su ugvri distribucii rbnih srtimn n bazi
dtljnih dgvr prgrmu nbvk i prd, t sbit rirn u uslunm sktru.
98
Mril Pdini tipvi frnizing, t. sistm

- prizv-veleprodaja, prizv-maloprodaja, veleprodaja-
Knstrukci, sktri
maloprodaja, uslun cntrl- usluni pgni
ivtni ciklus
- nv frnizni sistm ili prstrukturisni
pgn
frnizing prizvd,
Prdmt frnizig u
uslug trgvinskg srtimn,
dnsu n ptr
uslug bz trgvinskg srtimn
Kntkti s
stcinirni frnizing, knvncinlni (office-type-franchise, store-
ptrim
type franchise), dlimin stcinirni (service-type-franchise),
(lkci)
mbilni (door-to door selling, sales-type-franchise)
frnizing vlikih (big business franchise), i
Vliin pgn
mlih pgn (small business franchise)
Prdmt frnizing frnizing prizvd (franchise of products), i pgnski frnizing
Izmu dv prtnr (franchising of entire business enterprises, business format franchising)
pdinni (operating franchise, owner-operator franchise), i
Vliin pdru pdruni frnizing (territorial franchise, global franchise) ki
i br krisnik n ddljnm pdruu frmir filil i im prv dvnj
subfrnizing trim licim
- npsrdni i psrdni frnizing (absentee ownership plan,
Kpitl (uprvljnj)
corporation-franchising, co-management franchise)
Slika br. 3. Klsifikci i tiplgi frnizing.
S obzirm n ivtni ciklus pgn, frniz nstl prstruktuirnjm rniih

trgvinskih lnc, zdrug i sl. Polazei od prdmta frnizing ki krisnik sistm
prnsi n ptr, t. krisnik, rzlikuu s frnizing prizvd i frnizing uslug, s
trgvinskim srtimnm ili bz njg. Mril rzlikvnj prdmt pnud ptrim,
p tk postoji Product Distribution Franchise i pnuda ptpunih trgvinskih uslug, ili
uslug k nisu pvzn s prizvdim (tzv. Service Franchise) koji karakterie asortiman
sportskih usluga (mesta, ljudi i ideja). Prema tome d li krisnik frnizing sufinnsir
izgrdnju frnizng sistm rzliku se npsrdni frnizing, ili k ustvu u uprvljnju
sistmm, psrdni ili kuprvljki frnizing.
Kd prizvdng frnizing, dvlc frnizing prnsi licncn prv n prizvdnju
prizvd, prnsi znnj i iskustv (know-how) u pslvnju i vri buku personala n
pdruu prizvdnj i mrkting. T izuztn privln z krisnik frnizing,
pt su rizici ulgnj u izgrdnju prizvdnih i prdnih kpcitt minimizirni.
Prv i bvz izmu dvc i krisnik frnizing rguliu s ugvrm pslvnm
frnizingu. Krisnik frnizing pl prdvcu frnizing nkndu u prcntu. U stvri
rdi s uu u rspdli stvrn mr, k s rdi tzv. prmtnm frnizingu.
k je u pitanju prizvdni frnizing, nd s pl nknd u fiksnm iznsu. Krisnik
frnizing m bzbivti i srdstv z finnsirnj invsticinih ulgnj, ist nk
k t i dvlc frnizing m ustvvti u finnsirnju invstici (putm kupvin
dnic, putm ulg, putm dvnj dugrng krdit), ali vi finnsiski rnmni
mgu biti prdmt i psbnih ugvr finansirnju, n sm frnizing rnmn.
99
Zbornik radova 1
Od svih navedinih oblika najznajniji su franizing proizvoda i pogonski, a javljaju se u

meunarodnom franiznom sistemu, i to pojedinano ili u kombinovanom obliku (prodaja
automobila - Volkswagen, nafta Esso, punionice pia- prvo Coca Cola, Pepsi Cola, zatim
ostali, ekskluzivne prodaje proizvoda proizvoaa sportske opreme, obue, pribora, tekstila
i sl.). Kada se govori o proizvodnom franizingu prvenstveno se misli na izvozni franizing i
orjentaciju proizvoaa na meunarodno trite. Analiza srpske prakse pokazuje da je gotovo
pravilo da se domae organizacije javljaju kao korisnici franizinga, pa retke pozicije domaih
partnera u davanju franizinga zasluuju panju. Pre pojave franizinga, oblici izvoznog
marketinkog upravljanja bili su zastupnici, uvozni trgovci i sopstvene prodajne jedinice
u inostranstvu (filijale ili preduzea u inostranstvu). Meunarodni franizing proizvoda je
dugorona vertikalna poslovna kooperacija, na bazi koje domaa organizacija stupa u franizni
odnos sa inostranim proizvodno-distribucijskim ili inostranim trgovinskim preduzeem, i
ima za predmet proizvodnju i/ili plasman proizvoda, odnosno tano odreenog programa
proizvoda, po pravilu preko vezanih puteva distribucije, ali bez dogovora o daljim elementima
programa plasmana. Ukratko re je o vertikalnoj dugoronoj proizvodno-poslovnoj ili samo
dugoronoj kooperaciji sa sledeim prikazom:
DOMAI PARTNER STRANI PARTNER

(davalac franizinga) (korisnik franizinga)
Strano proizvodno preduzee sa eventualnim
Proizvodana organizacija
subodnosima (subkorisnicima)
Strano trgovinsko preduzea sa eventualnim

Izvozna organizacija
subodnosima (subkorisnicima)
beleja i tehnike rada u sistemu

Frnizr k prizv nvg sportskog prizvd, nsilc ptntirng ili nptntirng
thnikg ili mrktinkg know-how, je spstvnik trktivn i intrsntn rbn mrk,
ili nvtr nkg riginlng uslung sistm (htl, mtl, gstin, restorana brz
prhrn, srvisn dltnsti, sportskog objekta). Dvlc frniz k i stli prizvi rb
prepoznatljive mrke kriste v ktivnsti: pznu i intnzivn istruu trit, izruu
mrkting plnv putm svrmnih uprvljkih mtd, vldvju tehnikom blikvnja
imid, nste d priblie sv id i prizvd nvm krugu ptr u dinstvn
i strg kntrlisn frmi to su kriterijumi opstanka na savremenom meunarodnom
tritu intnzivniji, to su vei marketinki trokovi koji prisiljavaju proizvoae na poveanje
prometa, irenje trita i mree distribucije u inostranstvu. Poslovna ekspanzija zahteva veliku
finansijsku snagu. Ako organizacija ostane pri strategiji izvoznog marketinga i ne razmilja o
prodaji license i o suulaganjima mora da intenzivira svoju mreu distribucije u inostranstvu.
Sistem sopstvenih prodajnih filijala ili preduzea u inostranstvu je poeljan, meutim potrebe
za ulaganjima u zemlji i inostranstvu su tolike da sopstvena finansijka snaga nije dovoljna,
ili ona omoguava sporiji rast sopstvene organizacije distribucije. Trgvinski psrdnici
(zstupnici, kmisinri, gnti) nisu lmnt spstvn spljn-trgvinsk distribuci ki
trb d s dpuni tkvm fizikm i pslvnm distribucim rb u instrnstvu k
100
bi istvrmn prdstvljl prvu kriku trgvinskg lnc u instrnstvu. Tkv pl

prisiljv dmg prizv d s dlui z munrdni frnizing.
Drugi partner, korisnik franize, spreman je da preuzme proizvodnju i distribuciju,
ili samo distribuciju proizvoda ili usluga i jedinstvena poslovna merila davaoca, te da u to
investira svoj kapital. Obino su to mala i srednja preduzea sa ogranienim finansijskim
mogunostima koja poznaju lokalno trite i vide svoju ansu u naslanjanju na meunarodno
afirmisano preduzee, gde mogu da razvijaju svoju poslovnu inicijativu u jakoj franiznoj
zajednici, a kao samostalne organizacije na svom trinom podruju. Njihove se obaveze
odnose na uvaavanje odreenog standarda kvaliteta, na uvanje jedinstvenog imida, i na
intenzivni marketing servis. Sistem je zasnovan na zajednikom interesu: Nedostatak kapitala
prisiljava onog koji oblikuje franizni sistem na podelu ugleda svoje marke sa partnerima
koji ele da zadre preduzetniku samostalnost i fleksibilnost, a da u isto vreme koriste ime
i poslovni sitem velikog proizvoaa. Korisnik franizinga izvrava centralne ideje i pravila,
i dobija celokupni know-how za razreavanje proizvodnih, organizacionih i poslovnih
problema, pomo u obrazovanju kadrova, servisu...
Izmu krisnik i dvlc frnizing s ugvrm rguliu sldi dnsi: prdn
pdru, frnizni prizvd ili grup prizvd, krinj nziv i mrk dvlc
frnizing, sprzum mrkting prgrmu (istrivnj trit, putvi distribuci, EP,
podsticanje prd, kntkti s vnu, plitik cn i uslv plnj), nmnji prmt,
drivnj prv ndzr d strn dvc frnizing, i izns nknd. Nknd z
frnizing ku sbi bzbu dvlc, s bzirm n prdmt frnizing (package) dru
s na bazi: prcnt d prmt, ili stvrng dhtk krisnik frnizing, zkupnin d
prizvdnih ur, dtih u zkup, ili cn snvn sirvin ku davlc frniz ispruu
svim ugvrnim prtnrim.
Projektovanje i izgradnja franiznih sistema

Hnrri za projektovanje frnizinga s ispluu i brunvaju n rzn nin.
N se i u vini sluv utvruju u fiksnm iznsu n bazi u u nkndi z
frnizing pdinm krisniku frnizing ki pristup sistmu. Tim nknd z
frnizing (franchise fees) vzn z usph sistm, r frnizni konsultanti ustvuu i u
slkcii, dnsn izbru ptncilnih krisnik frnizing. Ove trokove mogue je zaobii
i zdrati d trkv ki bi in krisnici frnizing pltili kstrnim strunjcim,
potem spstvne prktn-timske rgnizcie snvne s zdtkm izgrdnj frnizing
sistm.
Frmirnj frniznih sistm s zsniv n iscrpn strun priprmi snivkih rdv.
Kk u prvilu r munrdnm frnizingu, ptrbn su prd znnj frnizi,
i psbn znnj izvznm mrktingu i munrdnm finnsiskm mndmntu.
Prnlnj dgvruih nsilc plnirnj izgrdnj frniznih sistm id u prvcu:
ngvnja spljnih nsic plnirnj, ili mgunstim z izrdu sistm putm spstvn
prktn-timsk rgnizci.
Nphdn uslv tkv prtpstvk sprmnst i spsbnst strunjk spstvn
rgnizci d izvri priprmn i sv stl rdnj u fzm: rzva frnizng pkt,
istrivnj i glblnih ncrt frnizirnj, stvrnja (izgrdnje) i kntrle frnizng
sistm, i rzvinja poslovnih veza u irinu i dubinu, t. dljih blik frnizing u sistmu.
Frmirnj frnizng sistm s st slnj n spljn nsic plnirnj, pt
101
Zbornik radova 1
s ndstci spstvnih psbnih znnj ndknuu tuim znnjm dgvruih

strunjk, pri mu r frniznim strunjcim, prvnim svtnicim i strunjcim
z mrkting srvis. Srdnj izmu dvc frniz i frnizn knsultntsk firm dvi
s p sldim fzm:
Fz srdnj Sdrin srdnj

Dfinici prblm ptncilng frnizr, pnud
1. Fz: uspstvljnj kntkt spljnih frnizing svtnik, prudbin frnizr,
ptvrd prudbin d strn svtdvn firm
Ptni rzgvri izmu frnizr i svtnik,
izrd rdng i rkvng pln, istrivnj trit
2. Fz: istrivnj i plnirnj
i frnizrvg prduz, pdnnj rzultt
istrivnj i diskusi rzulttim
brd rzultt istrivnj, izrd prpruk, svti z
3. Fz: drivnj i
mr k trb dmh prduzti kd frnizr, izrd
prilgvnj frnizing
kmplksng rnj prblm (izgrdnj sistm,
kncpci i dtljni
pdnnj izvt i rzgvr njmu, dluk sniv
Prdlzi
sistm)
4. Fz: stvrivnj Pln rkv, pln srdstv, privrmni izvt
pln frnizing sistm rzulttu, diskusi i prilgvnj, kntrl i rvizi
5. Fz: Dlji dnsi Dlj svtvnj i mntrstv
Slika br 4. Prikaz etapa izgradnje i karakterisitika franiznih sistema. (Izvor: Vezjak, 1980).
Analizirajui postignute efekte franizinga tokom vie od 100 godina njegovog postojanja,
vano je napomenuti da je odreeni zaokret postignut tokom 50-tih godina prolog veka kada
je Rej Kroc redefinisao postojee, dotadanje sisteme u sadanji poslovni format. Gotovo je
nemogue zamisliti dananje postojanje bez poznatih fast food lanaca kao to su MacDonald,
modnih kua kao to je Beneton i sl. Ali, u praksi franizinga postoje ogromne regionalne
razlike, od evopskog, amerikog, australijskog poslovnog prostora do zemalja u tranziciji.
Svim ovim sistemima su zajednike koristi vezane za kapitalne investicije, koje franizant
prua kako bi proirio svoju mreu i motivacija menadmenta na strani franizanta zbog velike
sume novca koja se ulae. U nerazvijenim zemljama i zemljama koje karakteriu tranzicioni
procesi, kao to je naa zemlja, mala i srednja preduzea uz relativno niska ulaganja, mali
trini, preduzetniki i finansijski rizik, mogu pomoi da se kroz njihove razvojne programe,
bazirane na franizingu, neutraliu poveani politiki, pravni i ekonomski rizici. Primer za to
su uspene franizing organizacije u Srbiji kao to su: Com Trade, Avis rent-a car, Tigar, Maxi,
Jumko, Afrodite Collection i dr.
U sportskom biznisu, franizing se susree uglavnom kod proizvodnje opreme, rekvizita,
sportske odee i obue, suplemenata i sl. Kada su u pitanju neopipljivi sportski proizvodi,
potroai se esto dovode u zabludu oko toga ko je sopstvenik sportske marke, jer se brojni
klubovi u svetu nazivaju istim ili slinim imenima. Nominiranje je nastajalo najee u
skladu sa politikim previranjima, promenama, obelejima pop/masovnih kultura i sl. U
102
cilju zatite nematerijalnih prava, preporuuje se registracija zatitnog znaga, grba, logotipa
i sl., kod Zavoda za intelektualnu svojinu, a zatim na bazi prethodno trino valorizovanih
takmiarskih i finansijskih pokazatelja, i imida, kreirati svoje sopstvene prodajne sisteme u
koje bi bili putem ugovornog aranmana, ukljueni svi oni akteri koji bi za to imali ekonomski
interes.
Zakljuak
Motivi podele marke, ulaganja u sport i oekivani efekti najee baziraju na: 1/ transferu
imida (ili njegovog dela u perspektivnoj budunosti ka ulagau radi boljeg pozicioniranja), i
2/ promociji sportskog proizvoda ili usluge preko imida kluba. t su kritriumi pstnk n
svrmnm sportskom munrdnm tritu intenzivnii, t su vi mrktinki trkvi
ki prisiljvu prizv n pvnj prmt, irnj trit i mr distribuci u
instrnstvu. Pslvn kspnzi zhtv vliku finnsisku sngu. Ako proizvoa globalnog
sportskog proizvoda, sopstvenik sportske marke, stn pri strtgii izvzng mrkting i
n rzmilj prdi licnc i suulgnjim mr d intnzivir svu mru distribuci
u instrnstvu. Sistm spstvnih prdnih filil ili prduz u instrnstvu veoma
pljn, ali ptrb z ulgnjim u zmlji i instrnstvu su tlik d spstvn finnsisk
sng ni dvljn, ili n mguv sprii rst spstvn rgnizci distribuci.
Krisnik frniz u ovome nalazi svoju poslovnu ansu, sprmn je d pruzm prizvdnju
i distribuciu sportskog asortimana, ili sm distribuciu prizvd ili uslug i dinstvn
pslvn mril dvc, t d u t invstir sv kpitl. bin su t mle i srdnje domae
organizacije s grninim finnsiskim mgunstim k pznu lkln trit i vid
svu nsu u nslnjnju n munrdn firmisn prduz, gd mgu d rzviu
svu pslvnu inicitivu u k frnizn zdnici, k smstln rgnizci n svm
trinm pdruu. Njihv s bvz dns n uvvnj drng stndrd kvlitt,
n uvnj dinstvng imid, i n intnzivni mrkting srvis.
Sistm zsnvn n zdnikm intrsu: ndsttk kpitl prisiljv kreatora
frniznog sistma n pdlu ugld svoje sportske mrk s prtnrim ki l d zdr
prduztniku smstlnst i flksibilnst, d u ist vrm krist im i pslvni sitm
vlikg prizv. Krisnik frnizing izvrv cntrln id i prvil, li i dbi
clkupni know-how z rzrvnj prizvdnih, rgnizcinih i pslvnih prblm,
pm u brzvnju kdrv, srvisu i sl.
nlizu fkt stvrnih pristupnju frnizing sistm u domaem sprtu ine faktori:
k su dvci frnizing (objekat je najee: ime, logotip, boja, grb i maskota kluba), nin
brunvnj i nplt nknd, njihv rginlni rsprd s bzirm n sdit dvc
frnizing, prmt ki s stvru u zmlji krisnik frnizing (prgld prizvd i
uslug), trkvi k u vzi s frnizingm imu rgnizci (dvizni dlivi), k znnj
(thnik-thnlk i mrktink) stu u zmlji i sl.
Kako je osnovna poluga na kojoj poiva franizing, kvalitet u kontinuirano dugom roku,
dodatni efekti koji se ostvaruju su jaanje svesti o spoznaji dobre poslovne prakse, sistema
kvaliteta i oslanjanje na proizvoae (prodajne lance) koji su meu potroaima ve stekli
reputaciju, a saznanje kao i praksa ima svoju cenu. Prekidi franiznih ugovora zbog krenja
odredaba, koje su uspostavljene i za krajni cilj imale zatitu potroaa, ostavljaju korisnike
zateenim, uz gorak ukus proputene anse da se dobije poslovna trka. Primeri postojeih
uspenih franiznih sistema u sportu pokazuju da postoje dve lepe strane medalje koje obe
103
Zbornik radova 1
doprinose irenju sistema i jaanju poverenja u kvalitet i robnu marku, to znai da svi akteri
u sportskom biznisu mogu kroz kompromis pronai reenje za svoje pojedinane sportske,
ekonomske, finansijske i neke druge probleme.
Literatura
1. Dugali, S., (2005). Finansijski i marketinki aspekti strategija u sportu. Beograd: Via ko-
la za sportske trenere.
2. Milisavljevi, M., Todorovi, J., (2000). Marketing strategija. Beograd: EF i IZIT.
3. Stevanovi, R., (2003). Mogunosti primene franizinga u Srbiji. Nova trgovina br. 5-8.
4. Vezjak, D., (1980). Meunarodni marketing. Beograd: Savremena administracija.
104
INTENZIVNA PRIMENA KINEZIOLOKE MEDICINE

(FIZIOTERAPIJE) ZA OPORAVAK U SPORTU
U SLUAJEVIMA HRONINOG ZAMORA, PRETRENIRANOSTI
I NEUROTINOSTI
INTENSIVE APPLICATION KINESIOLOGY MEDICINE

(PHYSIOTHERAPY) RECOVERY IN SPORT IN CASES OF
CHRONIC FATIGUE, OVERTRAINING AND NEUROTICISM
Angel Dambazovski1, Mitrika D. Stardelova2, Predrag Nemec3

1
Institut za primenjenu kineziologiju sa fizioterapijom i kiropraktikom, Skoplje, Makedonija
2
Katedra za antropoloku kinezilogiju pri Fakutetu fizike kulture, Skoplje, Makedonija
3
Fakultet za menadment u sportu, Alfa Univerzitet, Beograd, Srbija
Apstrakt
U ovom istraivanju je primenjena naa, u potpunosti nova metodologija rada to
predstavlja originalno nauno istraivanje. Na osnovu ovog istraivanja je izgraen novi recept
program za intenzivan oporavak, odnosno ozdravljenje sportista kojima su njihov trener ili
lekar preporuili da dou ili su po svom nahoenju doli u na centar za intenzivni oporavak i
brzo vraanje u normalnu formu pogodnu za maksimalno optereenje. Primenjen je program
za intenzivno leenje i obnavljanje od oseaja zamora, pretreniranosti, pa ak i neurotinosti.
Napravljen je specijalan fizioterapeutski program recept sa sadrajem koji je bio primenjen
u praksi na sportiste koji su traili pomo usled prevelikog umora, mrzovoljnosti i nervoze.
Primenjena je kombinacija elektronskih kupki, podvodnih masaa, odmora pod odreenim
uslovima na medicinskom krevetu koji je specijalno pripremljen za ovakve sluajeve. Posle
odmora na medicinskom krevetu, koristila se programirana masoterapija u kombinaciji sa
kineziterapeutskim vebama, odnosno primenjena je kineziloka medicina. Dobijeni rezlutati
su obraeni potrebnim statistikim metodama.
Kljune rei: intenzivan oporavak, hronian zamor, pretreniranost, neurotinost
Abstract
In this study we applied our own, completely new methodology as an original scientific
research. Based on this research it has been built a new recipe - a program for intensive
105
Zbornik radova 1
recovery and recovery of athletes who have their trainer or doctor recommended to come
or at its option come to our center for intensive recovery and quick return to normal form
suitable for full load. Implemented a program of intensive treatment and restoration of a
sense of fatigue, overtraining, and even neurotic. It is made a special physiotherapy program -
recipe with content that has been applied in practice on athletes seeking help due to excessive
fatigue, nervousness and petulance. Applied a combination of electronic baths, underwater
massage, relaxation under certain conditions on the medical bed that was specially prepared
for such cases. After a rest on a medical bed is programmed masotherapy used in combination
with kinesiotherapeutic exercises and it is applied kinesiology medicine. Obtained results
were processed by required statistical methods.
Keywords: intensive recovery, chronic fatigue, staleness, neuroticism
Uvod
Velika konkurencija u savremenom sportu uzrokuje poveavanje obima optereenja i
intenziteta treninga, posebno u vreme takmienja, uslovljavajui traenje novih trenanih
puteva koji podrazumevaju veu koliinu vremena potroenu na trenanu tehnologiju
kvantitativnom metodom optereenja. Meutim, istraivanja ciljanog karaktera su pokazala
da je neophodno obezbediti nove mogunosti za to bolje iskoriavanje neiskorienih
biolokih rezervi, funkcionalnih sposobnosti, motorikih sposobnosti, antropoloko - skeletno
- muskulaturne iskorienosti to bi funkcionalnijim metodama trenane tehnologije poput
optimalizacije pa i kvalitativnog treninga dovelo do drastinog smanjenja povreda. Sve ovo je
u funkciji maksimalnog usavravanja oveka kao biolokog i opteg bia, odnosno trenanih
procesa na osnovu njegovih individualnih sposobnosti.
Glavno mesto ovde ima izgraivanje strogo planirane godinje optereenosti organizma,
odnosno godinjeg ciklusa, a etvorogodinjeg u smislu pripreme samog sportiste, njegovog
odravanja zdravlja od aspekta socijalnog statusa do aspekta odravanja organizma sportiste
sa ukljuivanjem savremene sportske kineziterapije. Tokom prakse u vrhunskom sportu
potvrena je velika uestalost traumatskih povreda, pojava zamora, pojava pretreniranosti i
neurotinosti koja se dogaa u razliitim prilikama kao to su: pogrena ishrana, lo ivotni
reim, velika optereenja neprilagoena mogunostima sportskog uesnika. Da se ne bi dolo
do svih ovih problema, potrebno je vee ukljuivanje sredstava za odravanje organizma u
dobroj formi, a sve to moe da se postigne ukljuivanjem savremene fizioterapije u vrhunski
sport. Odatle se pojavljuje potreba za racionalnim i strogim planiranjem upotrebe sredstava
sa aspekta kinezioloke medicine u funkciji obnove organizma u vrhunskom sportu.
Problem zamora, pretreniranosti i pojave neurotinosti smatra se aktuelnim biolokim
problemom koji izaziva veliko interesovanje kod strunjaka koji se bave vrhunskim sportom i
zainteresovani su za pronalaenje teorijskih i praktinih reenja kako jedan sportista da bude
maksimalno optereen, a da se pri tome ne narui njegovo zdravlje. Zato se ovaj problem
pojavio pre mnogo vekova i privlaio je veliko interesovanje i istonog i zapadnog uenog sveta,
a danas se za njega interesuju svi oni koji se na planeti Zemlji bave ovom problematikom. Na
osnovu informacija koje postoje u pisanim izvorima, ovim pitanjem se bavio i veliki Galileo
Galilej (1564-1642), a kasnije, sa razvojem sportske fizioterapije, kineziologije, kinezioloke
medicine, posebno fiziologijom i sportskom fiziologijom bavila su se poznata imeta N. N.
Volkov, V. V. Rozental (1975), L. B. Lektman, Klan, Monotarov.
106
Generalno je usvojen stav da za reavanje problema zamora, pretreniranosti snosi

odgovornost trener kineziolog koji mora da bude kvalitetno i profesionalno obrazovan,
to znai da ima sposobnost da kvalitetno i racinalno napravi program optereenja, podran
sa strane funkcionalnog gledanja i u skladu sa motorikom, odnosno antropolokom
i kognitivnom sposobnou linosti. Kako je danas postavljen vrhunski sport, bez
sinhronizovane saradnje izmeu strunih lica, bez upotrebe intenzivne nege sportiste u
obliku sportske fizioterapije, sportske medicine, ishrane, higijene, socijalnih faktora i bez
upotrebe nauke u cilju sakupljanja saznanja iz genetske kineziologije, teko e se stvarati
vrhunski sportisti.
Program za intenzivni oporavak od zamora

Ovaj program se primenjuje na one sportiste za koje se smatra da su zamoreni ve due
vreme i da taj oseaj imaju i subjektivno i objektivno, jer isto miljenje deli i njihov trener ili
klupski doktor. U tom smislu, na ovim sportistima se, kao sredstvo za intenzivan oporavak,
primenjuje sledei program prikazan u tabeli br. 1.
Tabela br. 1
TERAPIJSKI SADRAJ TERAPIJSKA PRIMENA
Vreme za koje treba da se oporavi
sportista od subjektivnog i objektivnog
oseaja zamora iznosi ukupno dvanaest Terapija se izvodi jednom dnevno
dana, podeljeno u etiri kvartala od po
tri dana.
I Kvartal
elektrino kupanje, longitudinalno i
transverzalno u trajanju od po 10 min, posle sledi
1., 2. i 3. dan izvodi se pauza od 30 min na specijalnom medicinskom
leaju, masoterapija tkiva du cele kime u
trajanju od 10-15 min.
Metodske napomene: Ukljuivanje u terapiju i njeno izvoenje treba da budu bez urbe.
Sportista treba 30 min da lei na medicinskom leaju, dobro pokriven aravom, najlonom
i na kraju, ebetom.
II Kvartal
ista terapija kao u prva tri dana, sa malim
4., 5. i 6. dan izvodi se promenama u cilju prilagoavanja prema
individualnim potrebama sportiste
III - Kvartal
masoterapija tkiva du kime u trajanju od 12-15
7., 8. i 9. dan izvodi se min, izotonika medicinska gimastika u trajanju
od 15-20 min.
Metodske napomene: Vebe se izvode u sporom tempu, daju se vebe iskljuivo za
izjednaavanje fleksorne i ekstenzione sile miia, korektivne vebe, vebe za elastinost
107
Zbornik radova 1
IV Kvartal
Podvodna masaa celog tela u trajanju oko
15 min (jaine 2 atm na sm2), pauza na
10.,11. i 12. Dan medicinskom leaju u trajanju od 30 min
sportista mora biti dobro pokriven aravom,
najlonom i ebetom i tako se odmara
Metodske napomene: Po zavretku terapije, poeljno je tuiranje hladnom vodom
Metodika rada sa grupama iji je glavni problem zamor

U ovu grupu ispitanika svrstani su oni sportisti koji su se u razliitim prilikama oseali
zamoreni i obratili su se za pomo u na centar za rehabilitaciju. Takvi sportisti nisu bili
raspoloeni da treniraju, iako objektivno gledajui, sa medicinske strane, nije bilo razloga da
ne treniraju. U ovom programu sportista je smatran oporavljenim onda kada bi izrazio elju
da pone sa treninzima. Osim toga, dobijeni rezultati su bili zapisani u kartice specijalno
uraene za ovu namenu.
Rezultati dobijeni primenom programa za intenzivnu rehabilitaciju grupe

ispitanika iji je problem bio zamor (41)
Ako se izvri analiza dobijenih rezlutata ovog istraivanja, moe se ustanoviti da u
prva etiri dana nijedan ispitanik nije ozdravio, niti se oporavio. Meutim, petog dana su
se oporavila (ozdravila) tri ispitanika sa prosenim goditem od 16 godina, estog dana
dva ispitanika sa prosenih 19 godina, sedmog dana osamnaest ispitanika prosenom 21
godinom, osmog dana sedam ispitanika sa prosenih 22 godine, devetog dana dva sluaja sa
prosenih 27 godina i jedanaestog dana dva sluaja sa prosenih 28 godina. Dvanaestog dana
svi ispitanici su izjavili da se oseaju dobro i bili su oporavljeni. U tabeli br. 2 je dat prikaz
dobijenih rezultata grupe ispitanika iji je problem bio zamor.
Tabela br. 2
Dani Oporavljeni - ozdravljeni ispitanici
1. dan nijedan sluaj
5. dan 3 ispitanika (uzrasta oko 16 godina)
6. dan 2 sluaja (uzrasta oko 19 godina)
7. dan 18 sluajeva (prosenog uzrasta od 21 godine)
8. dan 7 sluajeva (prosenog uzrasta oko 22 godine)
9. dan 2 sluaja (prosenog uzrasta oko 27 godina)
11. dan 2 sluaja (prosenog uzrasta oko 28 godina)
108
Program za intenzivan oporavak i ozdravljenje lica

u stanju pretreniranosti i neurotinosti
U ovoj grupi je bio izveden sledei terapijski sadraj koji je prikazan u tabeli br. 3.
Tabela br. 3
SADRAJ TERAPIJE PRIMENA TERAPIJE
Elektrina kupka uzdu i popreko u trajanju od 10
Prvi dan elektrina kupka
min.
Parafango preko celih lea (od krsta do potiljane
Drugi dan parafango i masoterapija kosti) u trajanju od oko 20 min., potom se izvodi
tkiva masoterapija na nivou celih lea u trajanju od 10
do 20 min.
Metodske napomene: Ovako programirana terapija se izvodi u trajanju od dvanaest dana
po principu naizmeninog smenjivanja ova dva sadraja. Posle elektrine kupke, ispitanik
ostaje da lei na medicinskom leaju oko 30 min., a potom mu se daje individualni
kompleks specijanih vebi, tj. kineziterapija.
Metodika rada sa grupom pretreniranih i neurotinih ispitanika

Ova lica najee imaju izvesna odstupanja u sranoj frekvenciji ili pulsu, koje je trener
due vreme zabeleavao u vidu prisustva poveane ili smanjene frekvencije srca, kao i disanja i
izvesnih promena u krvnom pritisku, a bile su potvrene i od strane sportskog lekara. Ovakva
zdravstvena situacija je dovodila do podbaaja u ostvarivanju dobrih sportskih rezultata.
Nezavisno od toga da li se radilo o pretreniranosti simpatikog ili parasimpatikog vida, za
brz oporavak bio je sprovoen gore navedeni program. Dobijeni rezultati bili su obraeni i
analizirani standardnim statistikim metodama koje se primenjuju u ovakvim sluajevima.
Pored toga, bilo je zabeleeno u posebno pripremljenom kartonu dan zapoinjanja terapije
i dan njenog zavretka. Istovremeno je voena evidencija o broju ponovljenih tretmana i
uzrastu ispitanika.
Dobijeni rezultati primene recepta 6 na grupi pretreniranih

i neurotinih ispitanika (30)
Iz dobijenih rezultata se vidi da est dana nema oporavljenih sportista, sednog dana se
oporavilo pet ispitanika prosenog uzrasta oko 17 godina, osmog dana tri ispitanika prosenog
uzrasta od 23 godine, devetog dana deset prosenog uzrasta od 24 godine, desetog dana
jedan istog uzrasta, jedanaestog dana est sluajeva prosenih 24,6 godina i dvanaestog dana
se oporavilo pet ispitanika sa srednjim godinam u iznosu oko 29 godina (tabela br. 4).
109
Zbornik radova 1
Tabela br. 4 - prikaz dobijenih rezltata grupe pretreniranih i neurotinih ispitanika

Dani Oporavljeni - ozdravljeni ispitanici
7. dan 5 ispitanika prosenog uzrasta od oko 17 godina
8. dan 3 ispitanici prosenog uzrasta od oko 23 godina
9. dan 10 ispitanika prosenog uzrasta od oko 24 godine
10. dan 1 ispitanik prosenog uzrasta od 24 godine
11. dan 6 ispitanika prosenog uztasta od oko 24,6 godine
12. dan 5 ispitanika prosenog uzrasta od okolu 29 godina
Diskusija
Iz dobijenih rezultata jasno se vidi da je fizioterapeutski program delovao pozitivno na
vegetativne funkcije, ime se doveo organizam u jedan opte normalni tonus delujui na
krvotok i metabolizam celokupnog organizma. Ovako sproveden tretman ovog istraivanja
se pokazao kao veoma efikasan, pri emu je smatrano da se, pre svega, delovalo osveivaki
na celi organizam, posebno na kardiovaskularni, odnosno nervni sistem u smislu izvesnog
odstupanja u radu srca u odnosu na ivac lutaoc (nervus vagus). Sportisti su u svojim izjavama
tvrdili da su posle ovih tretmana oseali da su u dobroj formi i spremni da ponovo treniraju.
U sutini, fizioloko oporavljanje je delovalo i na psiholoko raspoloenje sportiste, a to se
potvruje i faktorom da je sportista eleo da se ponovo vrati treningu i takmienju. Terapija se
prekidala onda kada ispitanik vie nije imao potrebu da dolazi na nju. Bitno je istai, a i veoma
je interesantno, da su se mlai sportisti bre i oporavljali, to se moe videti i u tabelarnom
prikazu dobijenih rezultata, a to znai da je uzrast veoma znaajan u intenzivnom oporavku.
Zakljuak
Za sprovoenje ovog fizioterapeutskog programa i njegovu primenu u grupi sa
problemom zamora i pretreniranosti, pre svega je potrebna strunost u izvoenju tretmana, a
zatim i materijalna osnova. Ovakav program moe da se koristi u svim sluajevima zamora i
pretreniranosti i to, ne samo u oblasti sporta, nego i za potrebe medicine u svim sluajevima
gde je uoen hronian zamor, kao i prepreke u disajnom sistemu uzrokovane nervozom,
astmom i drugim funkcionalnim preprekama bez organskih poremeaja. Ovako primenjen
program u naoj praksi se potvrdio i kod razliitih degenerativnih bolova u leima, spondiloze,
lumboiijalgija, parcijalnih pareza, diskopatija i dr. Program se moe da koristiti za sve vidove
neurovegetativnih poremeaja i potvren je naim praktinim radom.
110
Literatura
1. , ., . , . , . , (2001). -
, : . .
2. , .. (1996). - , , , 1987, .
.
3. , .. (1990). - , .
4. , . (1978). - - - -
, . ., . 2, 90-93.
5. . , . , (2002). , , ,
, : . . .
6. Karaikovi, E.M. (1986). Kineziterapija, Sarajevo: Svetlost.
7. , ., . (2000).
, : .
8. Meinel, K. i sorabotnici (1977). Bewegungslehre, Berlin: Vokseigener Verlag.
9. Tomi, D., Nemec, P. (2012). Odbojka u teoriji i praksi, Beograd: SIA,.
10. Dambazovski, A., Nemec, V. (2010). Krai i bezbedniji oporavak, Trener, Beograd:
2010/59.
11. Dambazovski, A. (1988). Intenzivni oporavak u procesima treninga i takmienja kod
odbojkaa (oktorska disertacija), Beograd: Fakultet fizike kulture.
12. , . (1986).
, : .
13. , . (1995). -
: -
, 2- 4.
14. , . (2011). - , -
, . .
15. , .., , . (2011).
. .
111
Zbornik radova 1
Struni lanak
DEFINICIJA I SVRHA CILJEVA U SPORTU
DEFINITION OF GOALS AND OBJECTIVES IN SPORT
Radovan Ili
Visoka sportska i zdravstvena kola Beograd, Srbija
Apstrakt
U lanku se definiu ciljevi u sportu i ukazuje na njihovu svrhu i sutinu. U uvodnom delu
istie se znaaj i svrha ciljeva u sportu i najavljuje struktura. Nakon uvodnog dela obrauju
se znaajna pitanja planiranja u sportskim organizacijama i to po sledeem redosledu:
Najpre vizija u sportu pa nakon nje i misija u sportu, vrste ciljeva, karakteristike ciljeva i
na kraju formulisanje i izbor ciljeva. U poslednjem delu lanka istaknuti su kratki zakljuci
do kojih se dolo obradom ove problematike iz oblasti strategijskog planiranja u sportskim
organizacijama.
Kljune rei: sport, planiranje, ciljevi, definicija, formulisanje
Abstract
The article defines the goals in sports and points to their purpose and essence. In the
first part, its point out the importance and purpose of the goals in the sport and structure
of the article announces. After the introductory part the article deals with the important
issue of planning in sports organizations in the following order: at first vision of the sport,
after that the mission of the sport, the types of goals, characteristics of the goals and at the
end formulation and selection of targets. The final section highlights the brief conclusions
obtained treating this issue in strategic planning in sport organizations.
Keywords: sport, planning, goals, definition, formulation
Uvod
Ukoliko ne znate gde idete, svaki put e vas tamo dovesti
Indijska poslovica
Ciljevi su primarna, najznaajnija i najzaslunija determinanta i planska odluka svake, pa i

sportske, organizacije. Oni se nalaze svuda, kako u unutranjem, tako i u spoljnjem okruenju
112
svake organizacije, shodno tome i sportske. Ciljevi su razlog i motiv poslovanja sportske
organizacije, predstavljaju put do eljenog stanja i osovinu koja sportsku organizaciju treba
odrati na okupu. Ciljevi u sportu se definiu kao budua stanja koja e se ostvariti ukoliko
se odgovarajue aktivnosti usmere ka realizaciji vizije i misije svrhe postojanja sportske
organizacije.
Cilj je eljeno stanje i predstavlja krajnji rezultat koji sportska organizacija eli da ostvari.
U tom kontekstu postavljanje ciljeva predstavlja poetak, a njihovo ostvarenje kraj i svrhu
planiranja kao sutinske i primarne faze procesa menadmenta. Cilj je ono to se eli postii,
mesto gde se eli stii. Za uspene menadere planere vano je da uvek idu prvim smerom,
da bi na poetku izabrali prave ciljeve. Izbor ciljeva je od posebnog znaaja za sportsku
organizaciju. Zato se oni moraju birati paljivo i sistematino, a prilikom njihovog postavljanja
treba uzeti u obzir brojna pravila, a naroito:
mora se voditi rauna o ciljevima cele organizacije,
ne donositi zakljuke prerano,
konsultovati se sa onima od kojih zavisi sprovoenje planova, kao i sa drugim akterima
koji mogu biti od pomoi,
odabir razumnog broja ciljeva,
raspodela ciljeva po prioritetima, i
mora se voditi rauna o moguim ogranienjima.
U optem smislu, ciljevi predstavljaju stanja ili situacije kojima se tei. Kada je re o
sportskim organizacijama, pod ciljevima se podrazumevaju planske odluke u kojima je
definisano stanje ili situacije u koje organizacije ele da dou, odnosno ono to ele da
ostvare.
Ciljevi u sportu predstavljaju orijentir za funkcionisanje sportske organizacije i
istovremeno, za ponaanje svakog lana sportske orgnizacije posmatrano u celini. U
celokupnoj literaturi vezanoj za ciljeve javljaju se razliita shvatanja o odnosu vizija misija
cilj zadatak. Planiranje u sportu se ne moe zamisliti bez definisanja vizije i misije. To su
dva osnovna polazita svakog planiranja u bilo kojoj organizaciji, pa naravno, i u sportskoj.
Iz vizije i misije se definiu i ostali pojmovi vezani za planiranje kao to su ciljevi, strategije i
taktike.
Vizija u sportu
Vizija je ono to moe biti. Misija je ono to elimo da bude.
Plan strategije je kako to postiemo.
Howard G. Haas, Bob Tamarkin
Vizija u sportu podjednako je i koncept i politika i cilj i strategija.1 S obzirom na to da se

vizija odnosi na podruje ire od tekuih aktivnosti organizacije, ona se moe definisati kao
mentalna slika kojom uverljivo i realistino se artikulie atraktivnija budunost sportske
organizacije. Osnova vizije, kao elementa planiranja, jeste odravanje svrhe postojanja
(misije), da bi se osmislili dugoroni ciljevi i polazne osnove za izbor strategije. 2
U sportu se mnoge stvari i eljena dostignua ine tako dalekim i nedostinim za same
1
Tomi, M. (2007): Sportski menadment, Data status, Beograd, sstr,341.
2
Vidi ire: Milisavljevi, M., Todorovi, J. (1991): Strategijsko upravljanje, Ekonomski fakultet,
Beograd, .63.
113
Zbornik radova 1
sportiste. Vizija je upravo ta koja im omougava dostizanje savrenstva i onoga o emu

sanjare. Vizija u sportu predstavlja proizvod rada svih menadera, najee trenera. Oni su
ti koji pred sebe postavljaju ideje o buduim dostignuima, podstiui sportiste na njihovo
zajedniko ostvarenje. Od svake sportske organizacije se oekuje da obavesti javnost pre
samog poetka delovanja o svom eljenom projektu budunosti viziji. Najvaniji aspekt
vizije nije u tome kako je ona fiziki velika ili mala, niti koliko je dubokoumna, ve u tome u
kojoj meri zavodovljava oekivanja svih uesnika, koliko je vizija realna i ostvariva. U sportu
se vizijom obuhvata celina sportske organizacije i njena celokupna projekcija u budunosti, a
to znai da je vizija:
sportska i poslovna ideja sportske organizacije,
orjentir u procesu utvrivanja ciljeva sportske organizacije,
teko dostina mata, ali i ideal kojem uvek treba stremiti.
Vizija u sportu prestaje postojati ukoliko ne odrava misiju, odnosno svrhu poslovanja
sportske organizacije.
Vizija sportske organizacje predstavlja strateko opredeljenje koje treba da integrie
napore igraa, zaposlenih i navijaa organizacije (kluba) za postizanjem vrhunskih sprtskih i
poslovnih rezultata. I ako se sportska organizacija mora konstantno prilagoavati promenama
okruenja, kljune vrednosti moraju da ostanu relativno stabilne, kako bi se stvorili povoljni
uslovi za strateko odluivanje. Vizija promovie zajednike vrednosti, stavove i verovanja
utemeljenih u organizacionoj kulturi sportske organizacije (kluba) kroz jasnu, snanu i
jedinstvenu sliku budunosti i na taj nain treba da motivie zaposlene za ostvarivanje
definisanih ciljeva. Vizija obezbeuje da se vodei principi sportske organizacije shvate kao
unutranja stvar cele sportske organizacije i predstavlja efikasno sredstvo komunikacije
koje treba svakom zaposlenom da prenese strateku orjentaciju sportske organizacije radi
sinergijskog delovanja i da potencijalne i sadanje stejkholdere upozna sa tenjama sportske
organizacije zbog identifikacije zajednikih ciljeva. Vizija sportske organizacije je u funkciji
razvoja sportske grane na nivou zemlje i ostvarivanju planskih razvojnih ciljeva uz potovanje
naela profitabilnosti (rentabilnosti).
Kao primer sportske organizacije koja je svoje strateko opredeljenje pretoila u viziju
navodimo FK Partizan. Izjava o viziji FK Partizan glasi: Uspeh je naa Perspektiva
koja nas ini Atraktivnim za sve sportiste i ljubitelje fudbala. Predanim Radom igrakog i
menaderskog Tima privlaimo i Inspiriemo navijae i partnere da Zajedno ostvarimo
Ambiciozne ciljeve i budemo uvek Najjai.3
Misija u sportu
Vizija ne moe da postoji ukoliko ne odraava misiju, odnosno svrhu postojanja sporta i
sportske organizacije. Ona predstavlja iskaz odnosno formalno objanjenje prirode poslovne
aktivnosti organizacije i odnosi se na sutinu razloga njenog poslovanja. Misija mora biti
konkretizovana. Samo konkretizovana misija omoguava definisanje vizije, ciljeva, kao i
drugih planskih odluka koje slue za njihovo ostvarenje. Dobro formulisana misija svake
organizacije, pa i sportske, ima sledee elemente:4 (1) jasno uoene osnovne interese klijenata,
3
Strategija razvoja FK Partizan 2007 2012. godina, Beograd, str. 48.
4
urianin, D., Janoevi, S. i Kalianin, . (2013): Menadment i strategija, igoja print, Beograd,
str. 79.
114
(2) jasno definisan osnovni interes vlasnika, i (3) nedvosmisleno definisan osnovni biznis
organizacije ili njegov strukturni portfolio (skup pojedinanih biznisa). Misija treba da da
odgovor na pitanja: (1) u kom smo poslu, odnosno u kojoj smo aktivnosti, i (2) zato smo u
konkretnom poslu, odnosno aktivnosti? Misija je fundamentalno odreenje namere jedne
organizacije za ostvarenje vizije.5 Logian nastavak vizionarskog procesa, koji treba da se
pretoi u planom predvienu akciju je, ustvari, misija sportske organizacije. Predstavlja svrhu
postojanja sportske organizacije koja treba dati odgovor na pitanje u kom je organizacija
poslu, odnosno aktivnosti i zato je u tom poslu aktivnosti. Vaan element koji menaderi
u sportu moraju znati pri formulisanju organizacijske izjave o misiji jeste to da menadment
sportske organizacije mora sadravati u sebi i misiju koju sport kao kategorija ljudskog
delovanja nosi sa sobom. Kada se govori o misiji u okviru sportske organizacije, esto dolazi
do stvaranja nepotrebne slike o njoj, konkretno iz dva razloga. Prvi je teorijski i tie se odnosa
izmeu svrhe postojanja i duha sporta, kao kontrolne ideje vizije razvoja sportskih aktivnosti.
Duh sporta utkan je u misiju sporta i bez njega bi svrha postojanja sporta bila dovedena u
pitanje. Drugi razlog se odnosi na mogue zloupotrebe misije. To je u sportu esta pojava
zbog njegove privlanosti i potencijala, koji se u datom momentu mogu upotrebiti kao cilj
nekoj novoj misiji.
Misija sportske organizacije, kao polazna determinanta dugoronog uspeha, predstavlja
internu percepciju njene budunosti u odnosu na ono ta je ona danas. Vrednosti koje su
inkorporirane u misiji treba da budu globalna koheziona snaga sportske organizacije i
oslonac za ponaanje u situacijama koje nisu regulisane konkretnim ciljevima. Parametri
efikasnosti koji su sadrani u misiji neophodni su da trajno mobiliu napore za rast i razvoj
kroz konkurentsku prednost sportske organizacije.
Nakon analize snaga i slabosti sportske organizacije, ansi i pretnji koje okruenje namee
i analize potreba svih zainteresovanih strana, misija kreira most koji povezuje viziju sa
konkurentnim ciljevima sportske organizacije. Kroz misiju se afirmie kreiranje kvalitetnog
igrakog kadra, efikasna komunikacija sa svim stejkholderima, uspostavljanje partnerskih
odnosa sa sponzorima i navijaima i profesionalo upravljanje sportskom organizacijom u cilju
postizanja dugoronih sportskih i poslovnih uspeha. Odnos izmeu sportskih organizacija i
njenih partnera treba da se zasniva na meusobnom potovanju i poverenju, dok je odnos
prema zaposlenima otvoren i prijateljski uz potovanje njihovih potreba i oekivanja. Sve to
u krajnjoj instanci obezbeuje kreiranje sopstvenog identiteta i imida sportskoj organizaciji.
Izjavom o misiji opisuje se dugorona svrha poslovanja sportske organizacije. FK Partizan
je svoju dugoronu svrhu ploslovanja opisao u sledeoj izjavi o misiji:6
Naa misija je da efikasnim upravljanjem igrakim potencijalom i razvojem mladih
selekcija postiemo vrhunske sportske rezultate, promoviui ljubav prema fudbalu, timski
duh i zdravu konkurencijiu. elimo da kroz posveenost i saradnju sa navijaima unapredimo
brend Partizan, i da inovacijama i diverzifikacijom izvora prihoda obezbedimo finansijsku
stabilnost i profitabilnost Kluba.
Sam proces planiranja se u sutini zasniva na misiji i objavi misije, kao jedinstvenoj svrsi
organizacije i skupu delatnosti koje ine da se sportska organizacija razlikuje od ostalih
u domenu sporta. Objava misije koja poziva na akciju sadri sledee atribute koji esto
nedostaju objavama misije drugih organizacija:
izaziva emocionalnu, motivacionu reakciju lanova sprtske organizacije,
5
Todorovi, J. (1993): Preduzetnitvo i menadment, Direktor br. 3, Privredni pregled, Beograd, str. 7.
6
Strategija razvoja FK Partizan 2007 2012. godina, Beograd, str. 50.
115
Zbornik radova 1
lako je razumljiva i moe se primeniti na svakodnevne aktivnosti pojedinaca,

odraava izmerljive, opipljive ciljeve sportske organizacije,
u skladu je sa konkurentskim okruenjem u okviru kojeg deluje sportska organizacija.
Strategijom razvoja sportske organizacije treba obuhvatiti sve njene segmente rada
koji su preduslov uspeha na sportskom i poslovnom planu. Prioriteti treba da proisteknu
iz sveobuhvatne SWOT analize kljunih aspekata rada sportske organizacije i stejkholder
analize. Prioriteti su svojevrsna konkretizacija i operacionalizacija vizionarskih ciljeva i misije
sportske organizacije. Prioriteti predstavljaju kljune segmente rada sportske organizacije,
ijim se unapreenjem, definisanim u okviru strategije, dostiu postavljeni ciljevi i vizija
sportske organizacije.
Strategijom razvoja svake sportske organizacije treba obuhvatiti sledee razvojne prioritete:
visoki sportski rezultati,
savremena organizacija sportske organizacije
infrastruktura sportske organizacje,
profit i finansijska stabilnost sportske organizacije, i
brend sportske organizacije.
Vrste ciljeva
Svaka organizacija, pa i sportska, ima brojne i raznovrsne ciljeve, koji se mogu grupisati prema
razliitim kriterijumima. To je i razlog postojanja, upravo, velikog broja ciljeva. U naoj i stranoj
literaturi nailazimo na brojne klasifikacije ciljeva, ali za ovu priliku navodimo sledee:
1. Prema stepenu merljivosti, ciljevi mogu biti: (1) zatvoreni, i (2) otvoreni.
2. Prema nivou organizacije, ciljevi se dele na: (1) korporativne, (2) ciljeve poslovnih
jedinica, i (3) ciljeve poslovnih funkcija.
3. Prema znaaju razlikujemo: (1) strategijske ciljeve, (2) taktike ciljeve, i (3) operativne
ciljeve.
4. Prema vremenskoj dimenziji ciljevi se diferenciraju na: (1) dugorone ciljeve, (2)
srednjerone ciljeve, i (3) kratkorone ciljeve.
5. Prema mogunosti kvalifikacije ciljevi se mogu podeliti na: (1) kvantitativne
(opipljive) ciljeve, i (2) kvalitativne (neopipljive) ciljeve.
6. Prema nosiocima (subjektima) u organizaciji ciljevi se dele na: (1) organizacijske
ciljeve, (2) grupne ciljeve, i (3) pojedinane ciljeve.
Izmeu pomenute grupe ciljeva postoji meusobna zavisnost, odnosno uslovljenost, kao
i odreeni hijerarhijski odnos, rang i prioritet.
Karakteristike ciljeva
O performansama ciljeva u domaoj i stranoj literaturi postoje brojne i veoma razliite
odrednice. Meutim, ono to je zajedniko i to svaki cilj mora imati je sledee.
1. Izazovnost ciljeva. Dosadanja istraivanja su pokazala da ciljevi to su izazovniji
mogu esto dovesti do veeg uinka. Kada se ustanovi da su bili uspeni, zaposleni u
organizacijama imaju tendenciju da se vie trude u suoavanju sa novim izazovom.
2. Ostvarljivost dostinost ciljeva. Ciljevi iako predstavljaju izazov, najbolji rezultat
postiu ako su dostini. To znai da teki i sloeni ciljevi su takoe izazovni, ali
116
istovremeno moraju da izbegnu zamku nedostinosti. Izazovni cilj mora biti jasno
predstavljen kao dostian.
3. Specifinost ciljeva. Da bi ciljevi bili efikasni i dostini, neophodno je da budu
specifini i merljivi, tako da je jasno ta treba oekivati i u kom trenutku je dati cilj
postignut. Ako je mogue, poeljno je da budu i kvantitativno izraeni.
4. Vremenska ogranienost ciljeva. Bitno je da ciljevi budu vremenski ogranieni. To
znai da treba odrediti vreme kada e se odreeni ciljevi postii. Ako se to ne uradi,
ciljevi e izgubiti znaaj, zbog vremenskog odlaganja.
5. Relevantnost ciljeva. Ukoliko su ciljevi relevantni za glavnu delatnost organizacije,
vea je verovatnoa da e dobiti podrku za svoje ostvarenje.
Formulisanje i izbor ciljeva

Cilj sportske organizacije predstavlja kranji rezultat koji ona eli da postigne u budunosti.
Ciljevi se utvruju za nove celine sportske organizacije, kao i za sve njene delove. Razlikuju
se ciljevi proizvodne od neproizvodne, odnosno ciljevi profitne od neprofitne organizacije.
Formulisanje ciljeva je od velikog znaaja, iz prostog razloga, jer, ako se ne formuliu
nemogu se ni ostvariti. Ali, prilikom formulisanja ciljeva treba voditi rauna o nekoliko bitnih
momenata koji bi uticali na njihovo ostvarenje, i to:7
analiza eksternog okruenja,
interne mogunosti,
interesi najznaajnijih steikholdera,
vremenska dimenzija,
kvantitativna merljivost, i
podela odgovornosti.
Postoje brojni pristupi u formulisanju ciljeva uopte pa i u sportskim organizacijama.

Meutim, po jednom od shvatanja osnovni koraci u formulisanju ciljeva mogu biti:
1. Odreivanje kljunih zadataka i posla zaposenih. Ovaj korak se odnosi na pitanje ta
se eli uraditi.
2. Utvrivanje specifinih ciljeva za svaki zadatak. Trai se identifikacija performansi
koje se oekuju od svakog zaposlenog u sportskoj organizaciji.
3. Specificiranje krajnjih rokova za svaki cilj. Ovim se eliminie pojava dvosmislenosti i
stvara se realnost u ostvarivanju ciljeva.
4. Dozvoliti zaposlenima da aktivno uestvuju. Na taj nain se prihvataju ciljevi i
poveava zainteresovanost za njihovo ostvarenje.
5. Odreivanje prioriteta. Ovaj korak se javlja iz razloga to svi ciljevi nemaju podjednak
znaaj za organizaciju.
6. Rangiranje ciljeva prema znaaju i teini. Ovim korakom se tei da zaposleni stvaraju
one ciljeve koji su znaajniji i tei za realizaciju.
7. Izgradnja mehanizma za kontrolu u ostvarivanju ciljeva. Kontrola pomae zaposlenima
i menaderima u sticanju realnog uvida u stepen ostvarenih ciljeva.
8. Povezivanje nagrada sa uinkom u ostvarenju ciljeva. Ovo je najtei, ali i najvaniji
korak. Vrlo je bitno da svaki lan organizacije unapred zna da ga za svaki napor u
ostvarivanju ciljeva oekuje nagrada.
7
, . (2000): , , , .298.
117
Zbornik radova 1
Tim sastavljen od menadera mora pri utvrivanju organizacijskog cilja da sarauje i sa

drugim ljudima koji e uestvovati u planiranju, na nain to e traiti miljenje irokog kruga
ljudi u organizaciji. Ako veina ima uticaj na tok kretanja plana u ovoj fazi, onda je vea
verovatnoa da e biti posveeni njemu i da e ga podravati.
Pri izboru dugoronih ciljeva treba koristiti paljivo odabrane kriterijume, kao to su: 8
Prihvatljivost. Treba traiti ciljeva koji su konzistentni sa oekivanjima i namerama.
Fleksibilnost. Da mogu da se prilagode promeni stanja u sredini.
Merljivost. Da svima bude jasno ta je i koliko je to to se eli ostvariti u odreenom
roku.
Motivisanost. Ciljevi su izazov, ali ostvarljiv, za sve zapoljene u organizaciji.
Usklaenost. Misli se na usklaenost sa onim to je utvreno u objavi vizije i misije
organizacije.
Razumljivost. Ciljevi treba da budu jasni, u smislu ta je to to treba biti ostvarivo.
Osetljivost. Ciljevi moraju biti ostvarivi uz napor celine organizacije.
Zakljuak
Svaka organizacija ima misiju kao opti bezvremenski cilj, iz koje se izvode vizija, ciljevi i
druge planske odluke. Misija mora biti konkretizovana kako bi omoguila njeno raslanjivanje
na viziju, ciljeve i druge planske odluke.
Ciljevi u sportu predstavljaju jednu od najvanijih planskih odluka. Ostale planske odluke
u sportu kao to su pravila, postupci, planovi, projekti, programi i strategije slue ostvarenju
ciljeva.
Postoje brojne klasifikacije ciljeva u sportu kao to su: prema stepenu merljivosti, nivou
organizacije, vremenskoj dimenziji, vrsti kvalifikacije, i prema nosiocima.
Osnovne karakteristike ciljeva u sportu su: izazovnost, osetljivost, specifinost, vremenska
ogranienost i relevantnst.
Formulisanje ciljeva u sportu je delikatan posao na koga utiu brojni faktori kao to su: (1)
sloenost sportske organizacije, (2) sloenost i dinaminost okruenja, (3) pozicija sportske
organizacije vis-a-vis konkurenata, i (4) namere stratega. Zato treba paljivo birati adekvatne
korake u formulisanju ciljeva od kljunih zadataka i poslova zaposlenih do povezivanje
nargada sa uinkom u ostvarivanju ciljeva i kriterijume za izbor dugoronih ciljeva.
8
Tomi, M. (2007): Sportski menadment, Data status, Beograd, str.367.
118
Literatura
1. urianin, D., Janoevi, S., Kalianin, ., (2013). Menadment i strategija. Beograd:
ugura print.
2. Eri, D., (2000). Uvod u menadment. Beograd: igoja tampa.
3. Ili, R., (2009). Strategijski menadment. Beograd: Visoka sportska i zdravstvena kola.
4. Ili, R., (2011). Ekonomika sportskih organizacija. Beograd: Visoka sportska i zdravstvena
kola.
5. Milisavljevi, M., Todorovi, J., (1991). Strategijsko upravljanje. Beograd: Ekonomski
fakultet.
6. Strategija razvoja FK Partizan 2007 2012. godina. Beograd.
7. Todorovi, J., (1993). Preduzetnitvo i menadment. Beograd: Privredni pregled.
8. Tomi, M., (2007). Sportski menadment. Beograd: Data status.
119
Zbornik radova 1
FAKTORI USPENOG MENADMENTA

BEZBEDNOSTI SPORTSKOG DOGAAJA
FACTORS OF SUCCESSFUL SECURITY MANAGEMENT

OF SPORT EVENTS
Dejan Ilin1, Zoran Miloevi2, Radenko Mati2

1
Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije
2
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Novi Sad, Srbija
Apstrakt
Cilj ovog istraivanja bio je da se utvrde povezanost faktora uspenog menadmenta
bezbednosti sportskog dogaaja. Na uzorku od 394 ispitanika realizovan je anketni upitnik
o bezbednosti na sportskim dogaajima koji sadri ukupno 76 pitanja i komponovan je
od tri logike celine: 1) Identifikaciona pitanja, 2) Procena nivoa bezbednosti sportskih
dogaaja, 3) Ocena uticaja i uloge subjekata bezbednosti sportskih dogaaja. Postupkom
logistike regresione analize, uz predvieni nivo statistike signifikantnosti, a nakon toga i
modelovanjem u postupku Path-analize utvreno je da najsnaniji efekat na procenjivanje
uspenosti menadmenta bezbednosti sportskih dogaaja proistie iz kombinovanog dejstva
dva faktora: Rad pravosudnih organa Zakonska ovlaenja policije=0,034. Drugi po snazi
efekat na procenjivanje uspenosti menadmenta bezbednosti sportskih dogaaja proistie
iz kombinovanog dejstva druga dva faktora: GodineZakonska ovlaenja policije=0,019.
Zakljuno, edukativni nastup sportskih saveza i drugih sportskih udruenja (profesionalne
asocijacije, obrazovne ustanove-fakulteti, ukljuujui i takve institucije policije) je neophodni
prvi korak ka pomenutom obrtu u vrednovanju bezbednosti u sportu.
Kljune rei: sportski dogaaj, bezbednost, menadment rizika
Abstract
The aim of this study was to determine the correlation factors for successful safety
management sports event. In a sample of 394 respondents was carried out questionnaire on
safety at sports events containing a total of 76 questions and is composed of three logical
sections: 1) identification issues, 2) assessment of the security level sporting events, 3)
Evaluation of the impact and role of the security subjects, sports events . Procedure logistic
120
regression analysis, with the appropriate level of statistical significance, and then the modeling
in the Path-analysis showed that the strongest effect on evaluating the effectiveness of the safety
management of sporting events resulting from the combined effects of two factors: the judicial
authorities legal powers of the police = 0.034. Second most powerful effect on evaluating the
effectiveness of the safety management of sporting events resulting from the combined effect
of two other factors: Age The legal powers of the police = 0.019. In conclusion, educational
performance sports federations and other sports associations (professional associations,
educational institutions-universities, including institutions such the police) is required first
step in the evaluation of the said craft safety in the sport.
Keywords: sports event, security, risk management
Uvod
Sprtsk rgnizci n m bz nstup n tkminjim, ukluuui i rgnizvnj
dgvruih sprtskih dg n spstvnim trnim, u slm i n stdinim. Rizik
ki nsi kncntrci ms gldlc i ktr vlikg sprtskg dg, dn d vnih
spkt mndmnt sprtskih dg.
Stoga, psl trristikih incidnt s kim sun svrmni svt, razumljivo je
odakle kspnzia u istraivanju ovog problema kod velikog broja autora (OConnor (2004),
Connors (2007), Yu, Klauser & Chan (2009), Jennings & Lodge (2011)). Znn, rstui
br svrmnih istriv rintisn n prblm bzbdnsti msvnih skupv, kkvi
su vin sprtskih dg (Emery, 2010; Atkinson & Young (2012)). S scilkg
i kulturlkg stnvit, ovim pitanjem bave se mnogi autori (Horne & Manzenreiter
(2006), Kkvi (2010), Giullianotti & Klauser (2010)). Sa organizacionog aspekta msvnih
sprtskih dg, mndmntom rizik i bzbdnu sprtskih dg bave se
Alpert & Flynn (2000), mi (2001), i (2008), ilinvi & Ktvi (2009), Ri i
ksimvi, (2011).
Istrivnj dublih, scikulturnih, drutvn-knmskih, sciln-psihlkih
fktr grsivng pnnj publik n sprtskim dgim, psbn ml ppulci
dlscnt, privli pnju istriv. Utvrivnj fktr ki uslvlvu ktivni
ili psivni (sdlki) stil ivt mldin, pru rintciu i z sgldvnj ulg niz
institucinlnih fktr u blikvnju pnnj usnik vlikih sprtskih dg.
N snvu tg uvid, mgu rzrd lmnt clvitg sistm mndmnt
bzbdnsti sprtskih dg. dn d nviih istrivnj stil ivt dlscnt u
Vvdini (ksimvi, ilvi, 2008), upuu n pvznst drutvn-knmskg
stnj lkln zdnic (ptin) i stnj prdic, k ksnic blikvnj pnnj
dlscnt. utri vg istrivnj ptvrdili su psbn zn stil ivt u dtinjstvu, n
ksni pdlgnj dlscnt dstvu niz rizik-fktr (d krinj ttnih supstnci
d scilng i kriminlng pnnj).
Fktri rizik s, s stnvit mndmnt, rlnjuu n splnj i unutrnj:
Splnji rizik-fktri sprtskg dg nvii, publik, lkln zdnic, su fktri
n k mndmnt nm dirktng utic m sm d prcnju vrvtnu utic,
itd. Unutrnji rizik-fktri sprtskg dg klubvi, sprtski bkti su fktri n k
mndmnt klubv, sprtskih bkt (k i klnih bkt, mdicinskih instituci,
i sl.) mgu d utiu, d dluu prktivn i d npsrdn intrvniu tkm dg
121
Zbornik radova 1
n tklnjnj ili smnjivnj rizik. Na Slici 1 prikazan je teorijski model menadmenta

bezbednosti sportskog dogaaja.
Slika 1. riski mdl mndmnt bzbdnsti sprtskg dg

Fktri rizik ndmnt Niv bzbdnsti
Cil ovog istrivnja da se utvrdi mpiriski mdl pvznsti fktr ki bnjvu

uspn mndmnt bzbdnsti sprtskg dg.
Metod
nktirnj sprvdn tkm mrt-pril 2010. gdin, a izbr ispitnik izvrn
nsumin, mtdm slung uzrk. Ukupn nktirn k 450 ispitanika, dok je u
sttistiku brdu ul 394 nktnih upitnik. nktni upitnik o bezbednosti na sportskim
priredbama sdri ukupn 76 pitnj i kmpnvn d tri lgik clin: 1) Idntifikcin
pitnj, 2) Prcn niv bzbdnsti sprtskih dg, 3) cn utic i ulg subkt
bzbdnsti sprtskih dg. Iz okvira varijabli koje je obuhvatila druga logika celina
konstruisana je kriterijska varijabla Opta ocena bezbednosti na sportskim dogaajima, dok su
prediktorske varijable obuhvatile prvu i treu celinu anketnog upitnika.
Drug tp istrivnj plzil d slktvnj vribli primnm krstbulci i
dgvruih tstv (hi-kvdrt tst, lmbd tst, krlci) kk bi bili izdvni uzrci
vribli primrnih z dlu multivrintnu nlizu linrnu i binmilnu lgistiku
rgrsiu, d bi s, npsltku, mg frmulisti mpiriski mdl pvznsti vribli,
kim s m bsniti uspn mndmnt bzbdnsti sprtskih dg kd ns.
Pstupkm lgistik rgrsin nliz u vm istrivnju s ti kstrhvnju
ug skup vribli k s mgu uzti, uz prdvini niv sttistik signifikntnsti, z
mdlvnj u pstupku Pth-nliz. Pstupk BLR izvdn primnm mtd Backward
Stepwise (Conditional) (u SPSS19). Pth kficinti pung mdl (strlic) izvdni su iz
122
niz slvitih (lyrd) nliz vistruk rgrsi (pth kficinti su bt kficinti iz

nliz rgrsi).
Rezultati
dl binmiln lgistik nliz klsifikv uspn 72,6% sluv, t s m
smtrti zdvlvuim rzulttm fitvnj mpiriskih pdtt u triski (lgistiki)
mdl. Wldv hikvdrt tst primnjn n knstntu untu u mdl n prihvtlivm
nivu d p=0,000. N snvu prthdnih pstupk rdukci ukupng skup vribli,
dbin finlni skup vribli. Plzi d trisk prtpstvk pvznstim vribli
idntifikvnih tkm prthdn nliz, prv frmulisn puni mdl (Slik 2) s svim
stzm (pths) vribli k s mgu smisln dfinisti k znn z bnjnj
pvznsti fktr mndmnt bzbdnsti sprtskih dg.
Slik 2. Puni (oweridentified) mdl 1
Unnjm svih kstrhvnih vribli u mdl na Slici 2, prcdur vistruk linrn

rgrsi dvl d rzultt ki zhtvu dlu rdukciu vribli, prvnstvn nih z
sl kritrisk vribl Opta ocena nivoa bezbednosti sportskih dogaaja. Grnji mdl
pdnstvln zdrvnjm putnj (stl putnj izstvln su u prcduri linrn
rgrsi). Dbin mdl 2 ki dgvr zhtvim Path-nliz (Slika 3).
123
Zbornik radova 1
Slik 3. Puni (oweridentified) mdl 2
U vm mdlu dfinisn 14 prmtr (8 stz s strlicm, tri kvrins

dfinisn lukm bz strlic i 3 indiktr grk vrins Ei=SQR(1-R2)). Uslv nliz
vg mdl zdvln (br psrvci n=394 vi d br prmtr mdl).
Krktr vribli (intrvln i binmn vribl) dzvlv primnu LS vistruk
nliz rgrsi krin z izrunvnj pth kficint (bt kficint u linrn
rgrsii).
Z grnji puni mdl ptrbn su tri sl vistruk rgrsi:

1. s varijablom Opta ocena bezbednosti sportskog dogaaja k kritriumm i
Zakonska ovlaenja policije i Redarska sluba (dv ndgn vribl), Godine i Rad
pravosudnih organa (dv gzgn vribl) k prdiktrsk vribl;
2. s varijablom Zakonska ovlaenja policije k kritriumm i Godine i Rad
pravosudnih organa k prdiktrskim vriblm;
3. s varijablom Redarska sluba k kritriumm i Rad pravosudnih organa i Odnos
klubova i navijaa k prdiktrskim vriblm.
Rzmtrnj pth kficint dbing pung mdl, mguu knsttci:

d s kod varijable Opta ocena bezbednosti sportskog dogaaja m zpziti
dirktni prprcinlni fkt vribli Godine i Rad pravosudnih organa s tim d
fkt Rad pravosudnih organa nsnnii. Z vriblu Opta ocena bezbednosti
sportskog dogaaja prcnt bnjn vrins 93,5% (i=SQR(1-R2)= SQR(1-
124
0,93) = 0,63). NV vg sl (submdl) pkzu vrdnst F=13,97 p=0,00 i d

su p vrdnsti t-tst z bt kficint z sv stz k vd d vribli Zakonska
ovlaenja policije, Redarska sluba, Godine i Rad pravosudnih organa v d 0,05 t.
d niv puzdnsti zkluivnj vd vii d kivnih 95%.
d su dirktni fkti n vriblu Zakonska ovlaenja policije sni isplni
zhvluui viim vrdnstim fkt vribli Godine i Rad pravosudnih organa
u prnju s vriblm Broj dece i Redarska sluba untim u puni mdl. Dv
unt prdiktrsk vribl bnjvu 94,7% vribilitt kritrisk vribl
Zakonska ovlaenja policije. NV vg sl pkzu F=16,75 uz p=0,00. -tst
bt kficint z sv stz Subktivn sbin infrmtr i pt klnsti i
svinsk-prvni sistm ispd zdt vrdnsti p < 0,05.
d su dirktni fkti n vriblu Redarska sluba izrni nt mnjim vrdnstim
bt kficint i bz pvznsti v vribl s vriblm Zakonska ovlaenja
policije zbg izrzit nisk vrdnsti bt kficint untim u puni mdl. Dv unt
prdiktrsk vribl bnjvu 98,6% vribilitt kritrisk vribl Redarska
sluba. NV vg sl pkzu F=5,697 uz p=0,004. t-tst bt kficint
z b stz ptih klnsti i svinsk-prvng sistm i Intrsng splnjg
krunj ispd zdt vrdnsti p < 0,05.
Imui u vidu prthdn zkluk, m s knsttvti d Puni (oweridentified)

mdl 2 n zhtv dl rdukvnj stz i d s n snvu njgvih bt kficint
m prduzti prcnjivnj fkt kstrhvnih fktr n kritrisku vriblu niv
bzbdnsti sprtskih dg. Sumirui fkt vribli untih u mdl 2 n kritrisku
vriblu Opta ocena bezbednosti sportskog dogaaja u Tabelama 1 i 2 dbieni su sldi
rzultti:
Tabela 1. Dirktni fkti varijabli iz modela 2 na kriterijsku varijablu

Opta ocena bezbednosti sportskog dogaaja
Godine Opta ocena bezbednosti sportskog dogaaja 0,119
Rad pravosudnih organa Opta ocena bezbednosti sportskog dogaaja 0,207
Ukupn dirktni fkti 0,119 * 0,207 = 0,024
Tabela 2. Indirktni fkti varijabli iz modela 2 na kriterijsku varijablu

Opta ocena bezbednosti sportskog dogaaja
Godine Zakonska ovlaenja policije 0,150*0,132 = 0,019
Rad pravosudnih organa Zakonska ovlaenja policije 0,262*0,132 = 0,034
Rad pravosudnih organa Redarska sluba 0,128*0,124 = 0,015
Odnos klubova i navijaa Redarska sluba 0,108*0,124 = 0,013
Ukupn indirktni fkti 0,083
Ukupni fkat = Ukupni dirktni * Ukupni indirktni = 0,024*0,083 =0,002
125
Zbornik radova 1
Izlni rzultt pth nliz pkzu d ukupni fkti dirktni i indirktni dprins
u mlm stpnu d skup subkt rprzntvn uzrkm ispitnik vg istrivnj i
sprtsk sudi k dirktni usnici sprtskih utkmic, prcizni prcnjuu uspnst
mndmnt bzbdnsti sprtskih dg. Indirktni fkti su z 3,4 put vi d
dirktnih fkt. Nsnnii fkt n prcnjivnj uspnsti mndmnt bzbdnsti
sprtskih dg pristi iz kmbinvng dstv dv fktr: Rad pravosudnih organa
Zakonska ovlaenja policije=0,034. Drugi p snzi ftk n prcnjivnj uspnsti
mndmnt bzbdnsti sprtskih dg pristi iz kmbinvng dstv drug dv
fktr: Godine Zakonska ovlaenja policije=0,019.
rb imti u vidu d puni mdl 2 bnjv 93,5% vrins kritrisk vribl pt
cn niv bzbdnsti sprtskih prirdbi-Binmiln kritrisk vribl Opta ocena
bezbednosti sportskog dogaaja, k i d bnjv 95% vribilitt psrduu vribl
Plici im dkvtn zknsk vlnj u stvrivnju bzbdnsti n sprtskim
prirdbm Zakonska ovlaenja policije k u mpiriskm mdlu rprzntu prtivni
d sistm vn bzbdnsti.
Diskusija
Nrdi n stdinim s sukbm rgnizvnih grup nvi-hulign s sngm
rd, s rzrnjim i ludskim rtvm, pstvili su prblm bzbdnsti, kk prd
rgniztr sprtskih prirdbi i pliciu, tk i prd istriv. Zbg spcifinsti i
uslnjvnj bzbdnsnih prilik n nzstuplniim vnim skupvim u un-bkm
krugu, prblmtik bzbdnsti n sprtskim prirdbm dbil n znu i u vm
nvm urbnm pdruu P Vvdin.
Binmiln lgistik rgrsi mguil izdvnj sldg skup d sdm vribli
(p dn iz svk d pstulirnih grup-fktr) k fktr ki dprins svrstvnju
ispitnik u grupu k niv bzbdnsti cnju k nizk ili u grupu k cnju d t
niv visk: 1) Gdin rnj, 2) Br dc u prdici (dinc ili vi njih) rflktu s n
pnnj lnv prdic n sprtskim prirdbm, 3) Ukupn rd prvsudnih rgn u
stvrivnju bzbdnsti n sprtskim prirdbm uglvnm uspn, 4) dnsi izmu
sprtskih klubv i nvikih grup imu utic n bzbdnst n sprt. prirdbm, 5)
Sprtsk sudi stvruu utic n bzbdnst n sprtskim prirdbm (vribl ni
sttistiki signifikntn n nivu p<0,05 6) Plici im dkvtn zknsk vlnj u
stvrivnju bzbdnsti n sprtskim prirdbm i 7) Rdrsk slub im dgvruu
ulgu u stvrivnju bzbdnsti n sprtskim prirdbm.
v istrivnj rintisn k prksi mndmnt bzbdnsti sprtskih dg.
n tkril z izmu sistm vn bzbdnsti, psbn plici i sudstv, s dn strn,
i nrzving sistm unutrnjg mndmnt rizik i, u kviru tg, mndmnt
bzbdnsti sprtskih prirdbi, k sprtsk rgnizci rgnizuu ili u kim ustvuu.
Sznnj d tzv, sprtsk vnst, d htrgn sprtsk publik, prk mdi i sprtsk
suprstruktur (svzi i dr.) d smih sprtskih rgnizci (ukluuui klubv i sprtsk
bkt), bzbdnsti pristup psivn. Rizik bzbdnsnih incidnt prnosi se n drug
bzbdnsn struktur (psbn n pliciu), te se pstvl zhtv d s dns sprt-plici
brn, d kcnt sigurnj bzbdnsti sprtskih prirdbi bud n sprtu, psbn n
sprtskim klubvim, ptm, n sprtskim bktim (uklik nisu u sstvu sprtskih
126
klubv, drutv i sl.). Ovo saznanje u skladu je sa sugestijama uspene organizacije sportskog
dogaaja koju navode Nichter (2001) i Wolf (2003).
stvrivnj vg brt prtpstvl izmnjn dns prm bzbdnsti u sprtskim
klubvim, kk u vrdnsnm pgldu (usvnj zn bzbdnsti, ngvnj kultur
uzmn pdrk, ztit lic i imvin, i sl.) tk i u pgldu ulgnj u bzbdnsnu
prmu sprtskih bkt. duktivni nstup sprtskih svz i drugih sprtskih udrunj
(prfsinln scici, brzvn ustnv-fkultti, ukluuui i tkv instituci
plici) nphdni prvi krk k pmnutm brtu u vrdnvnju bzbdnsti u sprtu.
S grnjm sugstim tsn pvzn sznnj ninu trtirnj bzbdnsng spkt
u istrivnjim sprtskg mndmnt (Berlonghi (1994), Maksimovi i Miloevi (2006),
Horne, & Manzenreiter (2006), Philippe (2006)).
Z nuku sprtskg mndmnt i bzbdnsti vnih msvnih dg, kkv su
uglvnm sprtsk prirdb, mgu s nzniti tvrn pitnj i tm z dl istrivnj.
Iz zkluk vg rd pristi nklik tkvih pitnj: Kk bzbditi puzdn
infrmci unutrnjm mndmntu rizik k kmpnnti ukupng mndmnt
sprtskih klubv? Kk pvzti mndmnt bzbdnsti sprtskih dg ki izvir
iz sistm mndmnt sprtskih rgnizci (klubv, bkt, svz, limpiskg
kmitt) s sistmm vn bzbdnsti? Npsltku, vn pitnj ulzi sudstv i
njgv krdincii s dlvnjm prtivnih rgn plici, ii prmptni fkti su
nphdni d bi s stl n put bunju kultur grsi i nsil n sprtskim prirdbma.
Prilog 1. Lista varijabli

Splnji rizik fktri Unutrnji rizik fktri
sprtskg dg sprtskg dg
Sprtisti
Subktivn sbin ispitanika
Sudi
Sci-kulturn i drutvn srdin Plicifktr mndmnt bzbdnsti
kl
Vrnjci
Prdic-rditli
Dlvnj, grninj
Knzumci supstnci
Rligi
Strnk-plitiri
pt klnsti i svinsk-prvni sistm stli fktri mndmnt bzbdnsti
knmsk i plitik prilik Sprtski svzi
Zkni Klubvi
Prvsu Strunjci
Vld bkti
inistrstv Rdrsk slub
Privtizci klubv
Intrsn splnj krunj Kritrisk vribl
Nvii
dii Niv bzbdnsti
Sprtsk vnst
127
Zbornik radova 1
Literatura
1. Alpert, G. & Flynn D. (2000) Community Policing and Major Special Events: A Case
Study of Super Bowl XXXIII, in B. Corina and E. Gratto (eds.), Problem Oriented Policing
(pp. 169-185). Washington, DC: Police Executive Research Forum.
2. Atkinson, M., Young, K. (2012). Shadowed by the corpse of war: Sport spectacles and the
spirit of terrorism. International Review for the Sociology of Sport, 47(3), 286-306.
3. Berlonghi, A. (1994). The special event risk management manual. Mansfield, Ohio:
Bookmasters Inc., Revised.
4. Connors, E. (2007). Planning And Managing Security For Major Special Events: Guidelines
for Law Enforcement. Alexandria, Virginia: U.S. Department of Justice, Office of
Community Oriented Policing Services, Washington, D.C.
5. Emery, P. (2010). Past, present, future major sport event management practise: The
practitioner perspective. Sport management review, 13, 158-170.
6. Giullianotti, R. & Klauser (2010). Security Governance and Sport Mega-Events: Toward
an Interdisciplinary Research Agenda. Journal of Sport and Social Issues, 34(1), 49-61.
7. Horne, J. & Manzenreiter, W. (2006). An introduction to the sociology of sports mega
events. In J. Horne & W. Manzenreiter (Eds.), Sports mega-events (pp. 1-24). Oxford: The
Editorial Board of the Sociological Review.
8. Jennings, W., Lodge, M. (2011). Governing Mega Events: Tools of Security Risk
Management for the FIFA 2006 World Cup in Germany and London 2012 Olympic
Games. Government and Opposition, 46(2),192-222.
9. Kokovi, D. (2010). Drutvo, nasilje i sport. Novi Sad: Mediteran Publishing.
10. Maksimovi, N., Miloevi, Z. (2006). Strategijski pristupi promenama okruenja
sportskih organizacija. Sport Mont. 10-11/IV, 538-544.
11. Maksimovi, N., Miloevi, Z. (2008). Stil ivota mladih Vojvodine. Novi Sad: Fakultet
sporta i fizikog vaspitanja i Savez za kolski sport i oimpijsko vaspitanje grada Novog
Sada.
12. Maksimovi, N., Rai, A. (2011). Sportski menadment. Novi Sad: Fakultet sporta i
fizikog vaspitanja.
13. Mai, Z. (2008). Menadment bezbednosti u sportu. Beograd: Fakultet za menadment
u sportu.
14. Nichter, A. D. (2001). Staging a successful performance. Security Management, 45(1),
108-112.
15. OConnor, T. J. (2004). Before the show begins. Security Management, 93-97.
16. Philippe H. B. (2006). Mega-events transport and security (TS): the Olympic Games case.
Security of Major Events Seminar, London, Stansted, October 25th.
17. Wolf, J. (2003). The secret to security. Successful Meetings, 52(12), 38-41.
18. Yu Y., Klauser F., Chan G. (2009). Governing Security at the 2008 Beijing Olympics,
International Journal of the History of Sport, 26(3), 390405.
19. ilinvi, S., Ktvi, . (2009). Krizni mndmnt. Beograd: Fakultet civilne
odbrane.
128
Struni lanak
UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

U SPORTSKOJ ORGANIZACIJI
HUMAN RESOURCE MANAGEMENT

IN A SPORT ORGANIZATION
Vinja Istrat1, Predrag Nemec2, Branko Petrevski3,

Miroslava Petrevska4, Ivana uki-Petrevska5
1
Faculty of organizational sciences, University of Belgrade, Republic Serbia
2
Megatrend University, High school for basketball ,,Borislav Stankovi''
3
Higher School of Professional Technological Studies, abac, Republic of Serbia
4
BS of Sremska Mitrovica, Sremska Mitrovica, Republic of Serbia
5
UniCredit Bank Serbia JSC, Belgrade, Republic of Serbia
Apstrakt
U sportskom stvaralatvu jedan od kljunih faktora su ljudski resursi. Putem ljudskih
resursa mogue je formirati strateku orijentaciju svakog kluba. Sinhronizovanost u
funkcionisanju prilikom ostvarenja klupskih zadataka pokazuje kakav kapital poseduje
sportski klub. Kreativnost, znanje, istrajnost u sprovoenju strategije su preduslovi za uspeno
funkcionisanje svakog sportskog kolektiva. Ostvarenja putem stratekog upravljanja i ciljevi
ljudskih resursa, u velikoj meri zavise od aktivnosti upravljanja ljudskim resursima.
Kljune rei: upravljanje, ljudski resursi, strateka orijentacija, sportska organizacija, aktivnost
Abstract
In sports creativity one of a key factors are human resources. Through human resources
one can create the strategic orientation of each club. Synchronicity in the operation
through achieving tasks shows what kind of capital sports club have. Creativity, knowledge,
perseverance in implementing the strategy are prerequisites for the successful functioning of
any sports collectives. Achievement through strategic management and HR objectives in a
large extent depends on the activities of human resource management.
Keywords: management, human resources, strategic orientation, sport organization, activity
129
Zbornik radova 1
Uvod
Ljudski resursi predstavljaju najvaniji kapital svake organizacije, stoga im treba posvetiti
punu panju. Formulisanje strategije (na nivou organizacije ili poslovnih jedinica) koja
se odnosi na ljudske resurse, treba da se oslanja na zabrane strategije preduzea i da bude
sinhronizovana sa njima. Strategija ljudskih resursa treba da se fokusira na sprovoenje
odabrane strategije preduzea tako da se podstie razvoj neophodnih potencijala i pojaava
eljeno ponaanje. Najznaajniji cilj strategije upravljanja ljudskim resursima je unapreenje
kompetencija zaposlenih.
Dakle, neophodno je prvo definisati pojmove strategijskog upravljanje ljudskim
resursima, kao i njegove komponente i karakteristike. Dalje, potrebno je definisati i analizirati
celokupnu funkciju upravljanja ljudskim resursima u sportskoj organizaciji, kako bi se otkrile
njene prednosti i nedostaci. Na osnovu rezultata istraivanja potrebno je doneti zakljuke o
potencijalnom poboljanju funkcije ljudskih resursa u sportskoj organizaciji.
Strategijsko upravljanje ljudskim resursima

Ljudski resursi raspolau znanjem koje je neophodno za obavljanje radnih aktivnosti i
razvoj preduzea. Oni poseduju inovatorske kvalitete, intelektualne, bioloke i fizioloke
potencijale bez kojih se ne moe odvijati proces rada. Pribavljanje ovog resursa i njegovo
radno angaovanje je kljuni zadatak menadmenta preduzea. Zbog toga se i itav koncept
tretiranja zaposlenih u preduzeu kao ljudskog resursa razvio u okviru menadmenta, i to u
onoj fazi njegovog razvoja kada je nadlenost za obavljanje znaajnog dela aktivnosti vezanih
za zaposlene preneta sa kadrovskog menadera na ostale menadere u preduzeu.
Svaka organizacija, bez obzira na veliinu i delatnost, formira odeljenje za ljudske resurse.
Svrha upravljanja Ijudskim resursima se ogleda u poboljanju rada zaposlenih na svaki
mogui nain. Dakle, svrha menadmenta ljudskih resursa predstavlja maksimiziranje uinka
zaposlenih uz minimalna ulaganja, a u cilju dostizanja svetske klase proizvoda i usluga.
Krajnji cilj svake kompanije je ostvarivanje profita uz ostvarenje liderske pozicije na tritu u
odreenoj indutrijskoj grani. Postizanje poslovne izvrsnosti nije mogue bez najznaajnijeg
resursa dananjice ljudskih resursa.
U doba svetske ekonomske krize, brzih i estih promena u okruenju i sve vee
konkurencije, namee se potreba za prilagoavanjem kompanije tritu uz pomo to
sposobnijih i kvalifikovanijih ljudskih resursa. Neophodno da se eksperti za ljudske resurse
obrazuju i specijalizuju u mnogim naunim disciplinama (psihologija, pravo, sociologija...).
Kompanije moraju da utiu na obrazovanje i stalno usavravanje kompetencija svojih
zaposlenih, kao i da ih podstie na bolji rad i doprinos u organizaciji. Zadovoljstvo zaposlenih
uticae na njihov uspeh i na lojalnost organizaciji.
Eksperti za upravljanje ljudskim resursima imaju veliki znaaj za kompanije i njihova uloga
je sve vea. Oni svojim radom treba da pomognu ostalim nivoima menadmenta u organizaciji.
Moemo rei da je uloga upravljanja ljudskim resursima zadatak svakog menadera, bez obzira
na njegovu angaovanost, kako bi se pruila maksimalna podrka zaposlenima.
130
Ciljevi upravljanja ljudskim resursima u sportskoj organizaciji

Kako bi postigli odreene ciljeve u organizaciji, menadment ljudskih resursa mora da
ispuni odreene zahteve, koji e uticati na poboljanje rada zaposlenih, a samim tim i njihovu
veu produktivnost u organizaciji. Kroz to zadovoljenje i ispunjenje zahteva osnovnog i
najvrednijeg resursa u preduzeu, dolazimo do ispunjenja ciljeva, kojima se tei. Ukoliko
menadment ljudskih resursa nije u stanju da upravlja ljudskim resursima to moe da utie
na poslovanje, kao i profit i u najgorem siuaju opstanak te organizacije.
Osnovni cilj upravljanja ljudskim resursima je ostvarivanje sledeih ciljeva:

Funkcionalni cilj - funkcija upravljanja ljudskim resursima jeste da doprinosi
organizaciji onoliko koliko je potrebno da bi ona ostvarila svoje ciljeve i realizovala
organizacionu strategiju. To bi znailo da resursi treba to racionalnije i efikasnije da
se koriste, u ostvarenju organizacionih ciljeva.
Organizacioni cilj - kao to.smo ve istakli, za organizaciju najbitniji faktor je ljudski
resurs, prema tome treba da poboljamo efikasnost i da motiviemo zaposlene na to
bolji nain i time emo ispuniti ciljeve organizacije.
Drutveni cilj U savremenom poslovanju drutvene norme i sistemi vrednosti su
veoma vani pri uvaavanju principa ekonomskog ponaanja preduzea. Biti etiki i
drutveno odgovoran prema potrebama i izazovima drutva i minimizirati negativne
uticaje tih zahteva na poslovne organizacije je takoe jedan od znaajnih ciljeva, ne
samo za funkciju upravljanja ljudskim resursima, ve i za menadmenta u celini.
Lini cilj Zadovoljenje potreba zaposlenih je znaajno za svaku organizaciju jer
je to preduslov za uspeno obavljanje posla. Neophodno je pomagati zaposlenima
u ostvarenju njihovih linih ciljeva. Samo na taj nain moe se zadobiti njihovo
poverenje. Na taj nain zaposleni postaju zadovoljni i motivisani za napredak i lini
doprinos organizaciji.
Svaki od navedenih ciljeva bitno utie na upravljanje ljudskim resursima ime se

poboljava uspenost sportske organizacije.
Aktivnosti upravljanja ljudskim resursima

Ljudski resurs kao zajedniki faktor svih organizacija izvor je kompletnog doprinosa,
putem svojih linih sposobnosti i umea. Aktivnosti koje menaderi svih nivoa treba da
preduzmu u upravljanju ljudskim resursima treba da omogue uspeh organizacije. Meu-
tim, od velike je vanosti usklaivanje funkcije upravljanja ljudskim resursima sa stratekim
ciljevima i aktivnostima kompanije. Zapoljavanje kompetentnih kadrova takoe je jedna
od vanijih aktivnosti. Aktivnostima regrutovanja i selekcije angauje se kadar neophodan
organizaciji. Od kvalitetne procene i izbora kandidata zavisi dalji razvoj i uspeh preduzea.
Ponekad pogrena procena menadera za ljudske resurse moe da uini veliku tetu po ugled
i poslovanje organizacije
Upravljanje Ijudskim resursima sadri etiri osnovne aktivnosti, a to su:

Kadrovanje (planiranje zapoljavanja, regrutovanje, selekcija i orijentacija)
Obuka i razvoj zaposlenih
131
Zbornik radova 1
Motivacija zaposleih
Zadravanje kvalitetnih radnika
Aktivnosti upravljanja ljudskim resursima su:

Dizajniranje delokruga rada definisanje radnih zadataka i njihova integracija u poslove
i organizacionu strukturu;
Obuka i razvoj , identifikacija i procena nivoa strune osposobljenosti kadrova, kao i
planiranje procesa obuke i izgradnja vrednosti koje e omoguiti efikasnije izvrenje
sadanjih i buduih poslova
pomo zaposlenima;
Konsalting i reavanje linih i organizacionih problema na radnom mestu Informacione
aktivnosti;
Formiranje jedinstvene baze podataka o zaposlenima;
Sistem plaanja;
Obezbeivanje objektivnog sistema, obraun zarade i stimulacija
Rastua potreba za pronalaenjem i zadravanjem talentovane radne snage govori nam

da upravljanje ljudskim resursima postaje strategijski deo poslovanja. Mnoge organizacije
efektivno trae, zadravaju i usavravaju zaposlene jer se slue alatima za upravljanje Ijudskim
resursima koji se temelje na Internetu. Optimizacija radne snage znai da e se sve ponavljajue
operacije iz domena upravljanja Ijudskim resursima, a koje se temelje na dokumentima,
transformisati u procese koje se koriste po potrebi. To znai da mogu videti i promeniti
svoje pogodnosti, uestvovati u deavanjima, pristupiti radu zaposlenih i poslati izvetaje o
trokovima - sve online, s vlastitog raunara i bilo koje lokacije. Na taj nain, Ijudima iz slube
upravljanja Ijudskim resursima je testiranje potencijalnih kandidata i stvaranje njihovih
profila olakano, ime se tedi na vremenu pa se otklanjaju mnoge nepotrebne radnje u
procesu biranja potencijalnih radnika. Maksimiziranje rezultata rada se dobija kada se rad
organizuje tako da zadovoljava potrebe zaposlenih.
U cilju ostvarenja maksimuma u upravljanju ljudskim potencijalima pojedinih
organizacija potrebno je imati posebnu organizacionu jedinicu za ljudske resurse koja izrauje
metodologiju, pribavlja, analizira i pohranjuje podatke o zaposlenima i predlae nadreenim
u hijerarhijskom sistemu konkretne aktivnosti.
Uz takve sisteme hijerarhijske oblike neophodna je i upotreba savremenih informaciono
- komunikacionih reenja projekovanih upravo za HRMS - Human Resources Management
System. Upravljanje Ijudskim resursima je rukovoenje, tj. nadziranje i koordiniranje rada
ljudi i poslovnih situacija koji su u nadlenosti kompanije. U savremenom poslovanju
dogaaji se smenjuju velikom brzinom, pa je menaderima teko koordinirati rad veeg broja
ljudi iz svog delokruga odgovornosti, tj. teko je pod kontrolom izvriti odreene zadatke do
odreenog roka i dostii dogovorene rokove.
132
Zakljuak
Sistem za upravljanje ljudskim resursima se koristi za donoenje odluka u menadmentu,
pokretanje inicijativa za unapreenje u okviru upravljanja ljudskim resursima, donoenje
propisa u oblasti ljudskih resursa.
S obzirom da ljudski potencijal jedne velike organizacije koja je orijentisana ka uslugama
predstavlja njen najvredniji kapital, od ogromnog znaaja je da podaci o njemu budu
tani, precizni i nedvosmisleni. Jedini nain da se ovi uslovi ispune je korienje centralne
baze ljudskih resursa iz koje se podaci distribuiraju i svim ostalim sektorima u ijem
poslovanju zaposleni organizacije uestvuju kao subjekti. Datoteka svakog zaposlenog pored
osnovnih informacija sadri i informacije za obraun plata, informacije o kvalifikacijama i
usavravanju zaposlenog.Sistem upravljanje ljudskim resursima treba da omogui kreiranje
i odravanje precizne organizacione eme preduzea. Organizaciona ema ne podrazumeva
samo raspodelu unutar organizacionih jedinica, ve i jednostavno odreivanje relacija
odgovornosti, odnosno koordinacije i subordinacije. Zahvaljujui relacijama subordinacije,
na primer, mogu se odrediti stepeni odgovornosti i to od top-menadmenta do krajnjeg
izvrioca. Relacije koordinacije takoe su veoma vane, jer ukazuju na mogue konflikte
usled podeljene odgovornosti za neki sektor, odeljenje ili posao.
Literatura
1. Draker, P., (2003). Moj pogled na menadment. Novi Sad: Adies.
2. Draker, P., (2003). Upravljanje u novom drutvu. Beograd: Adies.
3. Mihailovi, D., (2010). Psihologija rada i organizacije. Beograd: Fakultet organizacionih
nauka.
Internet izvori
http://www.ekonomist.co.rs
http://www.12manage.com
133
Zbornik radova 1
Kratki nauni lanak
STRATEGIJA UPRAVLJANJA SPORTSKIM OBJEKTIMA
STRATEGY OF SPORT FACILITIES MANAGEMENT
Ranko Marijanovi1, Predovi Ivica1, Marija Marijanovi1, Ljubomir urai2

1
2
Medicinski Fakultet, Beograd, Srbija
Apstrakt
Oseaj za strategiju je vaan element u rukovoenju, pod tim oseajem podrazumeva se
da se top menadzment slae sa pravcem kojim njihova organizacija pokuava da se usmeri.
Osnova neophodnosti liderskog upravljanja lei u dinamikom razvoju dananjeg ljudskog
drutva. Lider je onaj koji moe da vodi organizaciju u dananjem turbulentom okruenju,
jer je on onaj koji moe da se uspeno nosi sa promenama. Liderstvo poiva na viziji kako
preiveti i pobediti u promenama. Najnovija saznanja u oblasti razvoja ljudskih vrednosti,
razvoja svesti i funkcionisanja ljudskog mozga nam pruaju dragocene uvide i alate pomou
kojih moemo da proniknemo u najvanije pokretae ljudskih aktivnosti i da ih upotrebimo u
pozitivnom smislu. Inovativnost rukovodstva je od kljunog znaaja. Pouzdane komunikacije
i vrst oseaj pripadanja meu zaposlenima predstavljaju osnov prosperiteta sportskog
objekta.Potrebno je znanje kako uspeno upravljati ljudskim kapitalom, kako pridobiti, razviti,
zadrati i nagraditi prave ljude koji e ostvariti postavljene ciljeve i slediti strategiju sportskog
objekta. Da bi postigli najbolje rezultate poslovanja, neophodno je dobro organizovanje i
upravljanje ljudskim resursima.
Kljune rei: menadment, liderstvo, promena, sportski objekat, produktivnost
Abstract
Sense of strategy is important element when it comes to the question of leadership.
Under this concept it is considered that top management would agree with the direction
in which their organization is trying to go. Basic necessity of leadership lies in dynamic
development of human society today. Leader is the one who is able to lead an organization in
todays turbulent encirclement because he is the one who is able to successfully struggle with
changes. Leadership is based on the vision of survival and winning within environment full
of changes. Latest knowledge in the fields of human values, consciousness development and
brain functioning gives us precious insights and tools whereby we can understand the main
driving force of human activities and use it in a positive sense. Leaders innovativeness is of
134
crucial importance. Reliable communication and firm sense of belonging among employees
is the base of prosperity of a sport facility.Knowledge is important when it comes to human
capital management. It is important to know how to obtain, develop, keep and award right
individuals who will manage to achieve set goals and who would successfully follow the
strategy of sport facility. In order to achieve better business results, it is necessary to organize
and manage human resources in a good and proper manner.
Keywords: management, leadership, change, sport facility, productivity
Uvod
Oseaj za strategiju je vaan element u rukovoenju, pod tim oseajem podrazumeva se
da se top menadment slae sa pravcem kojim njihova organizacija pokuava da se usmeri.
U poslovnom okruenju osnovni resurs svake organizacije ine ljudi i njihove sposobnosti,
kojima doprinose ostvarenju organizacionih ciljeva. Njihova kreativnost, inovativnost, moti-
visanost, informisanost, osobine su koje ih ine drugaijim od ostalih resursa u preduzeu.
Prema tome, zaposleni predstavljaju najvaniji resurs u kreiranju dodatnih vredosti predu-
zea. Vanost ljudskog kapitala raste, tako da ljudi poseduju sve vie znanja i informacija
pa je i upravljanje ljudskim resursima sve tee. Potrebno je znanje kako uspeno upravljati
ljudskim kapitalom, kako pridobiti, razviti, zadrati i nagraditi prave ljude koji e postii po-
stavljene ciljeve i slediti strategiju preduzea. Kvalitetno upravljanje ljudskim resursima je
najznaajnija poslovna aktivnost svake oragnizacije. Da bi postigli to bolje rezultate poslova-
nja, neophodno je dobro organizovanje i upravljanje ljudskim resursima u preduzeu. Kon-
kretne definicije se uglavnom baziraju na njegovoj funkciji upravljanja ljudskim resursima
radi uspenijeg ostvarenja organizacionih ciljeva. Osnova neophodnosti liderskog upravljanja
lei u dinamikom razvoju dananjeg ljudskog drutva. Celokupno ljudsko saznanje danas se
duplira u roku od 2,5 godine. Lider je onaj koji moe da vodi organizaciju u dananjem turbu-
lentom okruenju, jer je on onaj koji moe da se uspeno nosi sa promenama. Znai, liderstvo
i promene su sinonimi kada razmiljamo o poslovnom liderstvu. Klju dobrog lidera je u
odnosu prema ljudima, emocionalna uloga lidera je primarna. Dok menadment ostvaruje
planove organizovanjem, ekvivalent u liderstvu je komunikacija izmeu onih koji se nalaze
na putu ostvarivanja svoje vizije. Odreivanje pravca, upravljanje, moe da bude statika oso-
bina, jer po odreivanju pravca nije neophodno da onaj koji je odredio pravac nuno bude
u pokretu ka cilju. Kretanje ka cilju, voenje, nuno ima dinamiku formu, jer onaj koji vodi
ka cilju mora da bude na elu takve promene. Dananje svakodnevne turbulentne promene u
okruenju su sinonim neophodnosti veeg upliva liderstva u upravljanju.
Teorijska razmatranja
Upravljanje ljudskim resursima se pozicionira u sferi voenja, odnosno usmeravanja ljudi
u organizaciji, a zasniva se na kljunim kategorijama organizacionog ponaanja kao to su:
motivisanje, odnosi pojedinaca i grupa, organizaciona socijalizacija, organizaciona kultura.1
Za efikasno upravljanje ovim resursom neophodna su odreena teorijska znanja, kao
i specifine metode, procesi i postupci da bi se ljudski potencijal iskoristio, odnosno da bi
se usmerio njegov razvoj. Upotreba i razvoj ljudskih resursa treba da budu usmereni ka
1
Acin-Suglinski, S., Obrazovanje menadera za akciju, direktor br 3, Privredni pregled, Beograd, 64
str, 1993.
135
Zbornik radova 1
realizaciji krajnjih ciljeva preduzea, tj. njegove razvojne i poslovne politike. Ljudski resurs
je entitet koji se nalazi uvek na poetku i na kraju svake poslovne prie, jer on svakako ima
najdugoronije posledice po jednu organizaciju. Stoga je vrlo vano, gotovo esencijalno,
odabiru pravih saradnika posvetiti dovoljno i kvalitetno vreme. Vrlo je vano samom procesu
izbora posvetiti dovoljno panje i ako, kako dr. Isak Adies kae: Izbor ljudi zavisi od samih
ljudi, on nikada nee biti savren.2
Menadment revolucija je na povrinu poslovnog sveta izbacila menadere koji moraju
imati mo podranu znanjima, sposobnostima i linim osobinama. Proces umnoavanja
novih multidisciplinarnih menadment znanja i sposobnosti dinamian je proces koji
obezbeuje autonoman razvitak svake organizacije. Menaderi kao reprezenti menadmenta
i kompanije, moraju biti sposobni (ili osposobljeni) da bi suvereno i autoritetom linosti
upravljali promenama i procesima. Promene su postale toliko sloene i dinamine da od
njihovih znanja i sposobnosti i njihovog dejstva u privredi i drutvu uveliko zavisi sudbina
svetskog poretka. Danas su potrebne ideje da bi se opstalo na tritu. Lider je taj koji prodaje
ideju. Danas su potrebni novi koncepti da bi se organizacija pribliila i vre povezala sa
potroaima. Menaderov zadatak je da konzervira zadati koncept i da u njegovim okvirima
isteruje maksimalnu efikasnost, lider rui vaee koncepte i nudi nove, esto i neproverene,
koncepte i ideje. Danas je potreban organizacioni model koji moe da se nosi sa svim tim
promenama. To je organizacija visokih performansi, sa liderima u celoj njenoj strukturi koji
razmiljaju pobedniki i koji napade iz okruenja prevode u anse i dugoroan rast i razvoj
na tritu.
Problem, predmet i cilj

Cilj upravljanja ljudskim resursima je stvaranje naunih pretpostavki, metoda i postupa-
ka u realizovanju i usaglaavnja induvidualnih i organizacionih ciljeva.3Upravljanje ljudskim
resursima omoguuje prilagodljiva baza o zaposlenima koja slui za bolje rasporeivanje ka-
drova kao reenje nudi se niz izvetaja i popisa za analize podataka o zaposlenima uz nadzor
podataka. Ukljueni su i popisi zaposlenih, nazivi radnih mesta, evidencija odsutnosti, popisi
roendana i drugi statistiki izvetaji induvidualnih i organizacionih ciljeva. Upravljanje ljud-
skim resursima, u veku u kom ivimo, predstavljae, imperativ opstanka jedne organizacije.
Danas, veliki broj ljudi, ukoliko ima dovoljno novca, moe da kupi tehnologiju i otpone proi-
zvodnju, ali trinu prednost u odnosu na konkurentske organizacije i dugoroni opstanak na
tritu moi e da ostvari samo ukoliko bude imao kvalitetne ljude, sposobne da brzo, lako i
efikasno ree probleme. Jedan od najznaajnijih faktora uspenog poslovanja su svakako ljud-
ski resursi, odnosno, kvalitetan i struan kadar. Ova injenica, naravno, implicira potrebu za
stalnim unapreenjem celokupnog sistema znanja. Unapreenje se ogleda kroz sprovoenje
internih i ekstrenih obuka zaposlenih, struno usavravanje, finansiranje daljeg obrazova-
nja ili informisanje zaposlenih na polju struke (obezbeivanjem prisustva na seminarima iz
oblasti - graevinarstva, informacione tehnologije, ekonomije, i sl.; obezbeivanjem strune
literature, asopisa i novinskih listova, kao i ostalog neophodnog materijala). Time se zapo-
sleni podstiu da prate inovacije u struci, kao i aktuelne promene i deavanja u istoj, to se
pozitivno odraava na kvalitet rada.
2
Adizes, I., Upravljenje promenama, Agora,Beograd, 87 str, 1994.
3
Ackermmann, K.F., Strategischer Personal menagment auf dem Prufstand, Personal management
im Wandel, Poeschel, Stuttgart, 31 str, 1989.
136
Kako bi postigli odreene ciljeve u organizaciji, menadment ljudskih resursa mora da

ispuni odreene zahteve, koji e uticati na poboljanje rada zaposlenih a samim tim i njiho-
vu veu produktivnost u organizaciji.3 Kroz to zadovoljenje i ispunjenje zahteva osnovnog
i najvrednijeg resursa u preduzeu, dolazimo do ispunjenja ciljeva, kojima se tei. Ukoliko
menadment ljudskih resursa nije u stanju da upravlja ljudskim resursima to moe da utie
na poslovanje, kao i profit i u najgorem sluaju opstanak te organizacije.
Osnovni cilj upravljanja ljudskim resursima je ostvarivanje sledeih ciljeva:

Funkcionalni cilj - funkcija upravljanja ljudskim resursima jeste da doprinosi
organizaciji onoliko koliko je potrebno da bi ona ostvarila svoje ciljeve i realizovala
organizacionu strategiju. To bi znailo da resursi treba to racionalnije i efikasnije da
se koriste, u ostvarenju organizacionih ciljeva.
Organizacioni cilj - kao to smo ve istakli, za organizaciju najbitniji faktor je ljudski
resurs, prema tome treba da poboljamo efikasnost i da motiviemo zaposlene na to
bolji nain i time emo ispuniti ciljeve organizacije.
Drutveni cilj - u svakodnevnim ljudskim odnosima drutvene norme i sistemi
vrednosti su veoma vani u ostvarivanju dobre komunikacije.Biti etiki i drutveno
odgovoran prema potrebama i izazovima drutva i minimizirati negativne uticaje
tih zahteva na poslovne organizacije je takoe jedan od znaajnih ciljeva, ne samo za
upravljanja ljudskim resursima, ve menadmenta u celini.
Lini cilj zadovoljenje zaposlenih je najznaajnije za svaku organizaciju, ali nije
dovoljno zadovoljiti zaposlene samo u poslovnom smisli, neophodno je pomagati
im u ostavrenju njihovih linih ciljeva. Samo na taj nain moe se zadobiti njihovo
poverenje, a zaposleni e biti zadovoljni i potivisani za napredak i lini doprinos
organizaciji.
Svaki od navedenih ciljeva bitno utie na upravljanje ljudskim resursima ime se

poboljava uspenost organizacije.
Kreativnost i inovativnost su postale nezaobilazne komponente upravljanja preduzecem, i
doprinele su povecanju uloge istrazivanja i razvoja. Strategije menadmenta ljudskih resursa
takoe treba da doprinesu kreativnosti zaposlenih, a taktike za inovacije da omogue primenu
novih ideja. Kljuna karakteristika je da modernizacija poslovanja zahteva nova znanja i
nove profesije koje podrazumevaju visok nivo obrazovanja i obuke. Individualci moraju biti
spremni na usavravanja kako bi se prilagodili promenama i zadrali svoja radna mesta, kako
ne bi postali kategorija nezaposlenih.
Kada razmiljamo o motivaciji i sistemima nagraivanja postavlja se jedno uobiajeno
pitanje: ako je sve jedinstveno i specifino ima li iega to je slino? Da li moemo neto da
uzmemo kao polaznu osnovu, kao reper u odnosu na koji postavljamo neki model? Odgovori
na ova pitanja su, na sreu potvrdni.
Stil liderstva je nain na koji se uspostavljaju odnosi izmeu lidera i saradnika kao
i ostalih zaposlenih u organizaciji, odnosno nain na koji lider usmerava ponaanje
podreenih i sredstva koja koristi da ih pridobije ili privoli na eljeno ponaanje. Bazini
kriterijumi po kojima razlikujemo stilove su: pristup lidera motivisanju podreenih
prinuda ili podsticaj, nain na koji lider donosi odluke, izvori moi koje koristi da ostvari
uticaj na podreene,sposobnost lidera da prilagodi svoje ponaanje razliitim situacijama.Na
osnovu ovih kriterijuma razlikujemo: klasine stilove, i savremene stilove liderstva. Pionirske
studije o liderstvu su Hotorn i Ajova studije. Ove studije su ispitivale uticaj tri stila liderstva
137
Zbornik radova 1
na ponaanje i performanse, i to: autokratsko,demokratsko i liberalno. Ohajo studije su

prve interdisciplinarne studije liderstva zasnovane na timskom radu psihologa, sociologa i
ekonomista.4 Na zakljucima ovih studija bazira se koncept menaderske mree. Mrea ima
dve dimenzije: briga za ljude i briga za proizvodnju.
Sa napredovanjem na horizontalnoj osi, gde je predstavljena briga za proizvodnju,
lideri pokazuju da su orijentisani na zadatak, dok napredovanjem na vertikalnoj osi, gde je
predstavljena briga za ljude, lideri pokazuju da poseduju vei stepen brige za ljudstvo.
Menaderska mrea se dokazala u praksi kao dobar nain testiranja lidera, jer im pokazuje
da je zadovoljstvo zaposlenih isto toliko vano kao i postignuta produktivnost.
Hipotetski zadaci
Na osnovu predmeta,cilja i zadatka istraivanja,kao i korienja adekvatne literature
definisani su sledei hipotetski zadaci:
H1- Postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika po sociopsiholokim faktorima
u zavisnosti od hijarahije i godina
H2 - Postoji statistiki znaajna razlika izmeu polova po emocionalnoj kompetentnosti
H3 - Po motivu postignua postoji statistiki znaajna razlika izmeu polova
H4 - Po praksi o edukacije postoji statistiki znaajna razlika izmeu polova
Primenjena metodologija
Kada su u pitanju ljudi znamo da postoji jezgro zajednikih ljudskih osobina koje u slo-
bodnijoj interpretaciji moemo nazvati ljudska priroda. Ako se ogreimo o sutinu ljudske
prirode pravei modele i sisteme koji se oslanjaju na vetake, a ne na prirodne ljudske po-
trebe, neemo moi uspeno da upravljamo na dugi rok, jer pre ili kasnije dolazi do svesne ili
nesvesne pobune iznutra - iz same biti nae prirode. Ljudske vrednosti i smisao ljudskog
ivota povezani su sa tim jezgrom. Isto tako, najnovija saznanja u oblasti razvoja ljudskih
vrednosti, razvoja svesti i funkcionisanja ljudskog mozga nam pruaju dragocene uvide i ala-
te pomou kojih moemo da proniknemo u najvanije pokretae ljudskih aktivnosti i da ih
upotrebimo u pozitivnom smislu. Zahvaljujui tome moemo sa dosta velikom pouzdanou
da analiziramo specifine zahteve radnih mesta i karakteristike pojedinaca koji na njima rade.
etiri ankete su obuhvaene:

1) Anketa koja nosi oznaku A je: Emocionalna kompetentnost kod uspostavljanja odno-
sa sa drugim ljudima;
2) Anketa koja nosi oznaku P je: Motiv postignua;
3) Anketa koja nosi naziv UP je: Skala za ispitivanje opteg stava prema promenama;
4) Anketa koja nosi oznaku ED je: Skala za ispitivanje stava o praksi edukacije.
Interpretacija rezultata istraivanja ili rezultati istraivanja i diskusija

Kljuni faktor poslovnog uspeha svake organizacije je motivisano, kompetentno i
fleksibilno osoblje koje je zadovoljno pravcem kojim se realizuju poslovne aktivnosti,
poslovnom kulturom u organizaciji i nainom upravljanja.
4
Arnold, E., Managing Human Resources, London,122 str, 1989.
138
Tabela 1. Brojana (n) i procentualna (%), zastupljenost ispitanika kod emocionalna

kompetentnost kod uspostavljanja odnosa sa drugim ljudima
nije kompetentan umereno kompetentan kompetentan
n 49. 200. 63.
% 15.71 64.10 20.19
Tabela 2. Brojana (n) i procentualna (%), zastupljenost ispitanika kod motiv postignua
bez motiva umeren motiva motivisan
N 27. 195. 90.
% 8.65 62.50 28.85
Tabela 3. Homogenost pol u odnosu na psiholokih faktora ispitanika
m/n %
Mukarci 127/208 61.06
ene 58/104 55.77
Definisane karakteristike po polu u odnosu na psiholokih faktora ispitanika imaju: Kod

mukarci 127 od 208 ispitanika, homogenost je 61.058% (vea), to znai da 81 ispitanika
ima druge karakteristike a ne karakteristike svoje grupe. Kod ene 58 od 104 ispitanika,
homogenost je 55.769% (manja) jer 46 ispitanika ima druge karakteristike.
Zakljuak
Menadment revolucija je na povrinu poslovnog sveta izbacila menadere koji moraju
imati mo podranu znanjima, sposobnostima i linim osobinama. Proces umnoavanja
novih multidisciplinarnih menadment znanja i sposobnosti dinamian je proces koji
obezbeuje autonoman razvitak svakog kompanije. Menaderi kao reprezenti menadmenta
i kompanije, moraju biti sposobni (ili osposobljeni) da bi suvereno i autoritetom linosti
upravljali promenama i procesima. Liderstvo poiva na viziji kako preiveti i pobediti u pro-
menama. Liderstvo je vano ne samo zbog naih linih karijera i organizacija u kojima radi-
mo.
Potrebni su nam lideri koji e nas svojom energijom ujediniti na putu progresa ljudskog
drutva. Promene su postale toliko sloene i dinamine da od njihovih znanja i sposobnosti
i njihovog dejstva u privredi i drutvu uveliko zavisi sudbina svetskog poretka. Ljudski re-
surs je entitet koji se nalazi uvek na poetku i na kraju svake poslovne prie, jer on svakako
ima najdugoronije posledice po jednu organizaciju.5 Stoga je vrlo vano, gotovo esencijalno,
odabiru pravih saradnika posvetiti dovoljno i kvalitetno vreme.Najnovija saznanja u oblasti
razvoja ljudskih vrednosti, razvoja svesti i funkcionisanja ljudskog mozga nam pruaju dra-
5
Drucker P. F., Management challenges for the 21st century, Harper Business, USA, 2001.
139
Zbornik radova 1
gocene uvide i alate pomou kojih moemo da proniknemo u najvanije pokretae ljudskih
aktivnosti i da ih upotrebimo u pozitivnom smislu. ljudi drugaiji jedni od drugih i njihov
tip linosti i karakter treba da se kalkulie kao konstanta. Za lidere ne postoji razlog da ele
da menjaju ljude, naprotiv, ove razlike su za njih prednosti, ne mane.6 Lider koji gradi klimu
u timu na prednostima, a ne na slabostima ljudi. On e na taj nain koristititi talente ljudi
u potpunosti, posebno one koje on nema. Promene koje se u svetu trenutno deavaju imaju
dalekosene implikacije za zivot i rad pojedinaca i organizacija pa time i na stilove rukovo-
djenja koje se moraju primenjivati unutar radnih organizacija. Proces globalizacije, poveanje
konkurencije, nauno-tehnoloki razvoj, razvoj IT-a i demografske promene utiu na promene
sistema vrednosti i stilova zivota i rada ljudi.Metodom empowerment(ovlascivanjem) demo-
kratski voa pomera birokratske granice koje sputavaju ljude, ime im omoguava maksimal-
no korienje znanja, iskustva, kreativnost i ambicija. Prenoenjem obaveza i odgovornosti u
zaposlenima se budi preduzetniki oseaj, oseaj vlasnitva nad sopstvenim radnim mestom
i nad celokupnim poslovnim procesom. Preduslov demokratskog voenja je da takva linost
mora biti pre svega demokratska linost, znai emotivno i mentalno zrela, neoptereena sta-
tusnim razlikama, otvorenog duha i realna. Sve aktuelniji pojam timskog rada koji drastino
dovodi do poveanja produktivnosti organizacije postiui sinergetski efekat i integriui
znanja svih pojedinaca angaovanih u timu. Ali uspean timski rad je izvodljiv samo u onim
organizacijama u kojima vlada demokratska klima, postovanje razliitosti, uvaavanje, soli-
darnost, fleksibilnost, veoma zastupljeno delegiranje odgovornosti i kompetencija zaposlenih.
Navedene performanse u ogromnoj meri zavise od stila rukovoenja, mada i od zaposlenih i
njihove sposobnosti saradnje i funkcionisanja u timu. Zlatno pravilo liderstva je da lider treba
da tretira ljude onako kako oni ele da budu tretirani i ono se ovim konceptom u potpunosti
potuje.7Zahvaljujui tome moemo sa dosta velikom pouzdanou da analiziramo specifine
zahteve radnih mesta i karakteristike pojedinaca koji na njima rade. Treba sve kadrove edu-
kovati, podsticati i motivisati za rad.
Literatura
1. Acin-Suglinski, S. (1993). Obrazovanje menadera za akciju, direktor br 3, Beograd:
Privredni pregled.
2. Ackermmann, K.F. (1989). Strategischer Personal menagment auf dem Prufstand, Stuttgart:
Personal management im Wandel, Poeschel.
3. Adies, I. (1994). Upravljenje promenama, Beograd: Agora.
4. Arnold, E. (1989). Managing Human Resources, London.
5. Drucker, P. F. (2001). Management challenges for the 21st century, USA: Harper Business.
6. Drucker, P. F. (2002). The effective executie revised, USA: Harper Business,.
7. ini, Z. (2004). Jedna srpska vizija, Beograd: Ateneum.
6
ini Z., Jedna srpska vizija, Ateneum, Beograd, 2004.
7
Drucker P. F., The effective executie revised, Harper Business, USA, 2002.
140
Pregledni nauni lanak
KAIZEN MENADMENT KONCEPT SAVREMENOG DRUTVA
KAIZEN MANAGEMENT CONCEPT OF MODERN SOCIETY
Svetlana Mihi
Fakultet ekonomije, Univerzitet Educons, Novi Sad, Srbija
Apstrakt
Osniva filozofije Kaizen je Masaki Imai, koji veruje da je ovek u osnovi dobar i ukoliko
mu se prui odgovarajue okruenje i znanje on e napredovati. Ovaj rad e se baviti Kaizen
filozofijom kao globalnim nainom upravljanja koji namee nove trendove poslovanja,
kao i primerima iz prakse. Rezultat rada inie poreenje karakteristika tradicionalno
organizovanih kompanija i kompanija koje su uvele Kaizen kao nain poslovanja, odnosno
prednosti i anse koje omoguava Kaizen
Kljune rei: Kaizen, stalno poboljanje, globalno upravljanje, novi trendovi, prednosti
Abstract
The founder of the Kaizen philosophy Masaki Imai, who believes that man is basically
good and if he be given the right environment and know he will thrive. This paper will deal
with the Kaizen philosophy as a way of global governance that imposes new business trends
and practices. Result of the work make the comparison of characteristics of traditional
organized companies and companies that have introduced Kaizen as a way of doing business,
and the advantages and opportunities that allow Kaizen.
Keywords: Kaizen, constantly improving, global management, new trends, amenity
Uvod
Kaizen se definie kao nain upravljanja preduzeem, usmeren ka kontinuiranom
napredovanju, kao filozofija prema kojoj svaki aspekt ivota treba stalno unapreivati.
Kovanica kaizen je nastala od dve jepanske reci: kai sto znai promena i zen sto znai dobro.
Osniva filozofije Kaizen je Masaki Imai, koji veruje da je ovek u osnovi dobar i ukoliko
mu se prui odgovarajue okruenje i znanje on e napredovati, kao i komapnija u kojoj je
zaposlen. Kaizen nije samo alat za poveanje efikasnosti ve je to potpuna promena kompanije
u celini. Takoe, nije skup malih poboljanja bez nekog fokusa, niti se moe posmatrati na
141
Zbornik radova 1
kratkoroni vremenski period. Kaizen je filozofija koja predtavlja nain ivota porodini,
radni, drutveni, koji zasluuje stalni napredak. Kaizen znai poboljanje svaki dan, svuda i
svakog.
Kaizen je nastao pre vie od 20 godina kao rezultat studije iji je cilj bio da odgovori
na pitanje zato je japanska autoindustrija, tanije korporacija Toyota, ispred evropske i
amerike konkurencije. Zahvaljujui ovoj studiji otkriveno je takozvano naelo kontinuiranog
poboljanja kao jednog od osnovnih elemenata unapreenja proizvodnje. Primena kaizena
podrazumeva ukljuenje svakog, svih funkcija u preduzeu, na dugoroni period. Ukoliko
se Kaizen definie kao korporativna dugorona strategija, s obzirom na dananje globalno
okruenje, preduzee bi se uinilo konkutentnim i profitabilnim.
Masaki Imai osniva je i direktor Kaizen Instituta, koji ve vie od 20 godina pomae
kompanijama sa Zapada da upoznaju koncepte, sisteme i ciljeve kaizena. Osnovne funkcije
Instituta su konsultantske usluge i obuke i treninzi u oblasti regrutovanja kadrova, razvoja
sistema upravljanja, personalnog menadmenta, organizacionih studija i sl. Danas Kaizen
Institut posluje u 22 zemlje sveta.
Osnovni alat kaizena - SPEED

Jedan od najvanijih zadataka organizacije danas je kreiranje strategije koja podrazumeva
radikalnu transformaciju preduzea odnosno odgovore na izazove globalizacije i informatike
revolucije. Danas preduzee mora biti fleksibilno, brzo i orjentisano ka kupcu. Kupci oekuju
visok kvalitet proizvoda/ usluga, prihvatljive cene i kratko vreme isporuke. Na primer, vreme
zamene maina esto je prepreka brzini i fleksibilnosti koju zahtevaju kupci. Primenom ovog
metoda mogue je smanjiti vreme zamene opreme sa jednog sata na 10 min. Kaizen Institut
u Nemakoj je razvioj SPEED metod [1] koji redukuje potrebno vreme odnosno smanjuje ga
za 50% i vie. Mnoge kompanije se susreu sa hendikepom kao to je dugo prestruktuiranje,
prilagoavanje savremenim uslovima, odnosno niskom fleksibilnou. SPEED kao alat se
primenjuje u veini preduzea koja primenjuju kaizen filozofiju, to podrazumeva:
S (standarduzation)- standardizacija
P (process optimization)- proces optimizacije
E (elimination of waste)- uklanjanje otpada
E (evolution in people, relatiohship and techniques)- razvijanje ljudi, odnosa i tehnika
D (durable trening)- trajno osposobljavanje
Uvoenje metoda SPEED podrazumeva sedam koraka:

Podela odgovornosti odnosno formiranje timova: tim ininjera, tim zaduen za
beleenje i dokumentaciju, tim za praenje i posmatranje, itd.
Uoavanje i beleenje sadanjeg stanja.
Analiza i predlozi za poboljanje. U ovoj fazi se kreira mapa novog radnog procesa sa
tano naznaenim koracima i potrebnim vremenom za svaki od njih.
Implementacija nove radne mape,
Monitoring i uoavanje realizacija procesa,
Faza ponovnih predloga- podrazumeva uoavanje propusta i kreiranje novih reenja
za dalje unapreenje.
Ponovna implementacija, monitoring i sugestije.
142
Sve faze se ponavljaju u tri uzastopna procesa, nagon ega se smanjuje vrema poslovanja
najmanje za 50%.
S-Standardizacija
Osnovna ideja Kaizena je standardizacija svih radni proces odnosno njihovo
pojednostavljivanje. Standardizacija podrazumeva da se zna ko radi, ta radi, gde se nalazi
alat kojim treba da radi, a uz to da se eliminiu sve nepotrebne stvari i prepreke koje ometaju
proces proizvodnje. Sistematizovanje, a potom i standardizacija bilo kog posla najbolji je put
ka sistemu kvaliteta, kao vrhunskoj organizaciji poslovanja, sve do TQM-a.
P I E- Proces optimizacije i uklanjanje optada

Kaizen je nain razmiljanja koji pomae da kompanija postane ekonomina. Cilj je da
se koristi minimum resursa, a da se dobije maksimalni uinak. Znai da se sa minimalnim
brojem zaposlenih, sa minimalnim brojem maina, minimalnim vremenom, minimalnim
prostorom ostvaruje maksimalna iskorienost. Tako preduzee postaje ekonomino. Kaizen
eliminie sve ono to je viak, otpad, odnosno definie tano ta je dodata vrednost, ta
podie vrednost proizvoda. To je filozofija koja se fokusira na eliminisanje tzv. sedam otpada
u procesu proizvodnje: transport, zalihe, viak proizvodnje, vreme ekanja, viak nepotrebnih
radnji, oteenja i nepotrebna obrada proizvoda [2]. Viak proizvodnje se moe nai u puno
kompanija, to je zamrznut novac. Meutim, neophodno je imati dovoljno robe kako ne bi
dolo do pada prodaje. Zato je potrebno primeniti nabavku i proizvodnju juste in time.
Kaizen se fokusira i na eliminisanje perioda ekanja u procesu proizvodnje. U sluaaju
zastoja proizvodnje, smatra se da 70 odsto zaposlenih nema posla. Gubitak za kompaniju
predstavlja i previe premetanja materijala, previe pokreta koje mora da napravi radnik,
nepotrebna obrada proizvoda od strane neadekvatnih maina, kao i oteenja na proizvodu
usled neadekvatnog proizvodnog procesa. Jedan od osnovnih alata kaizena je 5S koji ima za
cilj eliminisanje sedam otpada [2]. 5S podrazumeva pet koraka koje treba preduzeti da bi u
kompaniji bio uspostavljen stabilan proces proizvodnje.
seiri-sortiranje, podrazumeva odbacivanje stvari koje nisu potrebne.
seiton-spremanje, potrebno je svim stvarima, koje se koriste, nai jasno obeleeno
mesto. Na primer, na podu proizvodnog pogona jasno su obeleena mesta gde stoje
radni stolovi i maine. Na stolovima se nalaze fotografije stolova onako kako treba da
izgledaju i precizan spisak predmeta koji mogu da stoje na radnoj povrini i predmeta
koji se nalaze u svakoj od fioka. Na zidu gde su okaene merdevine zalepljena je
fotografija istih, kako bi radnik znao gde posle upotrebe da ih vrati. Slino je i sa
parking mestima.
Tree s ili seiso- sistematsko ienje znai da svaki zaposleni ima obavezu da isti
radni prostor na kraju radnog dana, kao i da sve to je koristio vrati na svoje mesto.
Prve tri aktivnosti treba da se obavljaju svakoga dana. Preostala dva koraka odnose se
na dugoroni vremenski period.
seiketsu-svest o pravilima i obavezno pridravanje datih, koji predstavlja uvoenje
standarda u procesu proizvodnje. U sluaju da kompanija ima problem u kvalitetu
proizvodnog procesa smatra se da kada postoje tri razloga. Prvi je taj da standardi
rada ne postoje. Drugi mogui razlog je da standardi postoje, ali da nikoga ne
interesuju, i trei je da standardi postoje, i da ih zaposleni potuju, meutim da su
standardi pogreni. Prema Kaizen kodeksu radnici ne trebaju da dobijaju otkaze zbog
143
Zbornik radova 1
neefikasnosti ve ako ne potuju standarde. Standardizacija je stub kompanija svetske

klase i svi moraju da ih potuju kao to u saobraaju potujete semafor. Standardizacija
je posebno neophodna u kriznim situacijama, ts obzirom da ne postoji dovoljno
vremena za razmiljanje, ve je neophodno ispotovati procedure kako bi poslovanje
bilo ponovo uspostavljeno.
Poslednji korak, itsuke- stalno unapreenje, odnosi se na stalnu reviziju i
unapreenje standarda.
E- Razvoj zaposlenih, odnosa i tehnike

Kaizen ne znai promene samo za rukovodstvo kompanije ve i za svakog pojedinanog
radnika. Od onoga ko upravlja mainom pa do top menadmenta. Menaeri i radnici su
partneri i rade kao tim. Kompanije na radnike gledaju kao na svoje bogadstvo. Kompanije
ih zapoljavaju, usavravaju i tada su oni sastavni deo imovine. Prema kaizenu, psiho-fiziko
stanje zaposlenih predstavlja osnov za napredak i uspeh kompanije, i striktno se pazi da radnik
ne bude preoptereen, kako bi se ostvarila produktivnost. Osnovna prednost lei u tome to i
radnik svojim sugestijama moe da uestvuje u jaanju kompanije. To ukazuje injenica da se
u svakoj kompanije koja posluje prema kaizen filozofiji nalaze brojna sanduia gde zaposleni
imaju na raspolaganju formular na kojem mogu da napiu predlog ili albe. To nije pitanje
nacije, zemlje, kulture, religije. S obzirom da kompanija nije zatvoreno polje, neophodno je
i sve spoljne inioce, stakeholderse obuhvatiti kaizen filotofijom. Ulaganje u tehnologiju je
bitno, meutim najvrednija imovina svakog preduzea su zaposleni.
D- trajno osposobljavanje
Zaposleni su izvor ideja i promena. Kaizen filozofija zasniva se na ukljuivnju svih
zaposlenih u kontinualnom unapreenju. To je jedino mogue ako su pojedinci naklonjeni
promenama i razvoju novih ideja, odnosno ako ele da ue. Sposobnost zaposlenih se gradi.
Treba izabrati pravo osoblje, pruajui im obuku i nagrade, koje unapreuju zadovoljstvo
poslom. Kada su zaposleni zadovoljni i uivaju u svom radu, to su vee anse da ostanu due na
datom radnom mestu, postanu produktivniji i lojalni svojoj kompaniji. Takoe, jedino ukoliko
su zaposleni zadovoljni mogu isporuiti odgovarajui nivo usluga/proizvoda potroau. esta
je greka da zaposleni prema oseaju znaju ta treba da rade. Menadment je taj koji treba
da upravlja i podrava osoblje. Kada preduzee zapoljava novog radnika, podrazumeva se
da vlada osnovnim vetinama, ali je kompanija dalje ta koja treba da ga usmerava i razvija,
unapreuje. Stalnom obukom zaposlenih potrebno je zadrati sve postojee vetine i razviti
nove. Kako bi zaposleni primenili novi nain rada, a vremenom i svoje navike, moraju se desiti
dve promene, prva je promena fizikog prostora dok je druga promena metoda rada. Takoe,
treba definisati kritine take, uska grla i definisati kljune ljude koji b trebalo biti upoznati
sa detaljima konkretnih promenljivih. Meutim osnovna vetina kojom se trebaju nauiti
zaposleni je kontinualno poboljavanje [3]. Ako ne postoji proces stalnog unapreivanja,
preduzee se ve nalazi iza konkurencije, stagnira. Kaizen predlae male promene, ijom se
kombinacijom i kontinuitetom ostvaruju velika poboljanja.
Gemba- mesto dogaaja

Na japanskom Gemba znai mesto gde se neto dogaa. Sve promene u kompaniji treba
zapoeti od mesta mogue dodatne vrednosti odnosno radnog mesta ili maine [1]. Po kaizen
filozofiji menaderi treba da potroe veinu vremena upravo na ovim mestima gde se kreiraju
144
vrednosti, dodaju. Problemi i neregularnosti se mogu jedino reti upravo tamo gde nastaju a
ne za stolom. Treba se fokusirati na identifikovanje i otklanjanje mura tj. nekonzistentnosti u
sistemu koje se deavaju, na odreenim mestima ili odreenim radnicima, kao i na otklanjanje
nepotrebnog optereivanja radnika poput ponavljanja zamarajuih aktivnosti, nepotrebnog
etanja, podizanja tereta i sl. Na primer, u fabrici sira u Rumuniji, pre implementacije kaizena,
radnica koja je pakovala sir u kutije, pre poetka rada je uzimala kutije otvarala ih i slagala
sa strane. Nakon toga uzimala je jednu po jednu kutiju stavljala na traku i pakovala sir u nju.
Uoeno je da je potpuno nepotreban posao otvaranje i slaganje kutija, jer ih je posle opet
premetala na traku, to je rasipanje vremena. Ovo je jedan od primera, Gemba mesta gde,
odnosno kako mogu da nastanu mrtva tela, vikovi.
Kaizen kao globalni nain upravljanja

Globalizacija, megatrend u usponu, se u osnovi karakterie kao slobodno kretanje i
razmena ljudi, tehnologija, proizvoda/usluga i kapitala. Ona poseduje dalekosene posledice
na preduzee, odnosno namee novi nain poslovanja. Snaan udar globalizcje prouzrokuje
jake veze meu ljudima koje su ojaane brzim protokom novca i informacija na ogromnim
udaljenostima. Dobra i usluge koji nastaju na jednom delu planete dostupne su ostatku sveta,
meunarodna putovanja su sve uestalija a internacionalne komunikacije predstavljaju
svakodnevnicu. Kaizen se kao globalni nain upravljanja sastoji do: Menadmenta ukupnog
kvaliteta, Manadmenta ukupnog odravanja proizvodnje, Menadmenta ukupnog toka i
Menadmenta ukupnih usluga.
Slika 1: Osnove globalnog upravljanja
Menadment ukupnog kvaliteta- TQM (Total Quality Management)

Jedna od glavnih vrednosti koju potroai danas oekuju od kompanije je visok kvalitet
proizvoda odnosno usluga. Postoji vrsa veza izmeu kvaliteta proizvoda/ usluge, satisfakcije
potroaa i profita kompanije. Strunjaci definiu kvalitet kao podesnost za korienje
tj. odgovaranje zahtevima. Upravljanje ukupnim kvalitetom je organizacioni pristup ka
kontinualnom poboljanju kvaliteta svih procesa, proizvoda i usluga u okviru organizacije [4].
Visok nivo kvaliteta rezultira visokim nivoom zadovoljstva potroaa, to podrava vie cene i
esto niske trokove. Ukupni kvalitet je posao svih, odnosno podrazumeva obezbeenost svih
hijerarhiskih nivoa visokim kvalitetom i kvanitetom informacija, to omoguuje integridani
informacionim sistemom preduzea. Sa ciljem dobijanja kvalitetnih informacija, koje imaju
upotrebnu verdnost, neophodno je upravljati proizvodnim procesom informacija.
145
Zbornik radova 1
Menadment ukupnog odravanja proizvodnje-TPM

(Total Productive Management)
Linearna-naslanjajua struktura preduzea podrazumeva poslovanje preduzea zasnovano
na eljama kupca, kao i ukljuenje svih stakeholdersa, kao jednini uslov opstavka savremenog
preduzea. Ovakva struktura obuhvata, tok i sinhronizaciju svih nivoa poslovanja, odnosno
uklanjanje otpada i graenje dodatne vrednosti du kontinualnog procesa proizvodnje,
poslovanja, pomou stalnog unapreenja [5]. Inovacije su danas glavni pokreta razvoja,
uspeha i visoke profitabilnosti kompanija. Fokus otvorenih inovacija, iji model podrava
Kaizen, lei u transformaciji preanih vrstih granica kompanije u polupropustljive
membrane, kako bi se dozvolilo inovaciji da se lake kree izmeu spoljanjeg okruenja i
unutranjeg istraivako-razvojnog (IR) procesa, odnosno cilj je potraga za novim idejama
koje imaju trini potencijal.
Upravljanje ukupnim tokom-TFM (Total Flow Management)

Upravljanje tokovima u preduzeu ne podrazumeva samo tokove unutar preduzea, ve
celokupan lanac snabdevanja. TFM je definisan kao integrisani koncept sa ciljem poveanja
protoka i procesa efikasnosti preko jedinstvenog lanca snabdevanja sa preduzeem u sredini
[6]. Osnovni cilj je smanjenje ukupnog veremena odnosno ubrzavanja materijalnih tokova
u preduzeu. TFM podrazumeva sistem procesa i standarda koji su potrebni za izradu i
odravanje adekvatnog toka. Vani rezultati koje bi trebalo postii su: smanjenje trokova,
poveanje produktivnosti, poveanje kvaliteta, poveanje servisa i zadovoljastva. Ovakvi
rezultati su oekivani samo ukoliko se postigne kontinuirani tok du celog lanca snabdevanja,
poevi od kupca. Mnoge kompanije vre linearnu transformaciju preduzea izostavljajui
spoljanje stakeholderse, a ponajvie potroaa, to naruava celokupno poslovanje preduzea.
Takoe, neophodno je da su svi zaposleni ukljueni u lanac snabdevanja, kroz proces
kominikacije, obuke, motivaciju, i timski rad. Dobar primer primene TFM je Food Service
iz Italije, koje proizvodi oko 7000 razliitih proizvoda. Meutim, s obzirom na poveanu
konkurenciju, pritisak cena, pitanje kvaliteta i kratak ivotni ciklus proizvoda, neophodno
je adekvatno primeniti TFM, odnosno ubrzati proizvodnju, smanjiti vreme isporuke i sl.
Rezultati su: smanjenjeno vreme plasiranja robe na trite sa 21 dan na 8 dana, proizvodni
lanaca skraen je sa 80/90 metara na 23/30 metara i vreme potrebno za inventar smanjeno je
sa 2-3 nedelje na 4-8 sati meseno [6]. Kao alat koristio se 5S.
Upravljanje ukupnim uslugama- TSM (Total Service Management)

Pruanje usluga je samo delimino strategija, uzimajuu u obzir da predstavlja i emotivnu
i spontanu isporuku proizvoda ili usluga. Dobro upravljanje procesom pruanja usluga
podrazumeva sposobne, produktivne i zadovoljne zaposlene, davaoce usluga, koji veruju
u vrednost date isporuke [7]. Jedino zadovoljni zaposleni mogu stvoriti zadovoljne, lojalne
potroae, koji mogu da ine i vie od 50% od ukupnog profita kompanije. Kupci mogu da
troe svoj novac bilo gde, iz tog razloga preduzee mora sebe da vidi kao servis za potroae,
tako to e neprestano da prati elje i miljenja potroaa i da se svim snagama trudi da ih
zadovolji. Danas je preduzee formirano kao model svi za jednog, to objanjava injenica
da progresivna preduzea nastoje da im svi sektori budu usmereni ka kupcu. Izgradnja
146
partnerskih odnosa sa kupcima, predstavljaju odnose koji se baziraju, pre svega, na poverenju i
lojalnosti. Na taj nain se grade neraskidive i trajne veze sa potroaima, koje znae zasnivanje
dugoronih partnerskih odnosa, to ukazuje na vrstu vezu izmeu korisnike lojalnosti i
profita.
Primena kaizen filozofije u praksi

Kaizen moe biti primjenjen svuda, nevezano od ekonomskih, kulturnih i socijalnih
prilika. Za uspenu primenu Kaizena nije bitno koja se vrsta robe/usluga proizvodi. Kaizen
primenjuju Toyota, kao proizvoa automobila i Japan Tobacco, koji proizvodi cigarete.
Moe ga koristiti automobilska industrija, industrija nametaja, elektronska ili prehrambena
industrija, banke, hoteli, bolnice. Primenjuju ga najvee svetske kompanije, poput Siemens-
a,Mercedes-a i Pezo-a. Prva i jedina kompanija u Srbiji koja primenjuje Kaizen je fabrika
cigareta Japan Tobacco International iz Sente. Kompanije ne bi trebalo da kopiraju
modele kaizena iz jedne kompaniji na drugu, s obzirom da je svaka organizacija drugaija.
Svaka kompanija zahteva individualno merenje i mere. Tokom godina Kaizen projekti su
prvenstveno bili orjentisani na poboljanje proizodnih procesa. Meutim, potencijal za
poveanje produktivnosti u proizvodnom procesu je od 3-5%, dok u uslunom sektoru
efikasnost moe da se povea ak i do 40%.
Institut Kaizen iz Portugalije je radio projekat sa bolnicom Geral Santo Antnio (HGSA)
[6], takoe, iz Portugalije. Projekat je rezultirao saznanjem da je mnogo kapitala zarobljeno
na skladitu. Krai ivotni vek proizvoda i nagomilavanje odreene vrste roba, stvorio je vee
trokove i poveanu sloenost lanca snadevanja. Kao neophodnost definisala se podpuna
promena lanca snabdevanja od nabavke do klijenta. Primenom menadmenta ukupnog
upravljanja tokom i uslugama u celokupnom preduzeu deonoce u lancu snabdevanja su
smanjene za 30%, odnosno osloboeno je pet miliona eura. Na primer, ubrzan je protoku
informacija izmeu bolnice i pacijenata. Takoe, pomou alata 5S, eliminisani su vikovi,
otpadi pri procesu imenovanja lekara, sa ciljem skraivanja vremena izmeu planiranog
imenovanja i njegovog zakljuivanja. Previeni su i drugi projekti, koji se baziraju na logistiku
lekova, stavljajui akcenat na hirurko podruje, kako bi se smanjila lista ekanja pacijenata
za operacije.
Siteco Beleuchtungstechnik GmbH je internacionalno preduzee koje proizvodi
unutranju i spoljanju rasvetu, sa seditem u Traunreut u Nemakoj. U skladu sa svojim
motom Uspeh je pitanje strategije i prioriteta preduzee je usvoilo Kaizen filozofiju [3].
Kaizen konsultant Manfred Pfeiffer vodio projekat za osvetljenje tunela kroz etvorodnevnu
obuku, sa datim preduzeem. Prvi dan obuke odnosio se na prikupljanjem podataka.
Drugi dan je obuhvatao kreiranje nove forme poslovanja, odnosno poboljanje osnovnog
plana. Realizacija 5S reenja, inila je trei dan obuke dok je etvrti bio za utvrivanje novi
standarda, odnosno tano utvrivanje mesta maina, stolova, definisanje min/max koliina,
standarde za ambalau. Ova kratka radionica priili je izvanredne rezultate: proizvodna
povrina je smanjena sa 291m2 na 200m2 (npr. ukljanjanjem 15 maina), udaljenost izmeu
maina smanjenja je za 25%, produktivnost je poveana za 15% dok je vreme uspostavljanja
proizvodnje smanjeno sa 60min. na 30min po danu. Radionica je ojaala i partnerske odnose
preduzea i kupca.
Fabrike duvana u Senti, u sastavu kompanije Japan Tobaco International, predstavlja
prvu i jedinu direktnu investiciju Japana u Srbiji. Znaaj ove investicije ukazuje injenica
147
Zbornik radova 1
da je uloeno pet miliona dolara u 2008. godini, obezbeen posao za 500 poljoprivrednih
gazdinstava i 300 sezonskih radnika koji rade na obradi duvana, a u fabrici je zaposleno
oko 260 ljudi. Trenutno je kapacitet fabrike pet milijardi cigareta godinje. Kada je re o
nainu upravljanja, fabrika duvana u Senti, je jedina fabrika u Srbiji koja primenjuje Kaizen.
Tano definisana organizacija poslova, proizvodnje i proizvodnog pogona je jedan peata
implementacije Kaizen filozifije. U ovu fabriku stie delimino preraen duvan, i to sedam
razliitih vrsta duvana. Najpre se smeta u magacin u plastinim kontejnerima, nakon ega
prolazi kroz primarni pogon, gde se realizuje njegovo fermentisanje i aromatizacija. Zavrni
korak je pakovanje u pogonu koji ovde zovu make and pake. Japan Tobacco International
svakodnevno napredovanje zaposlenih podstie organizacijom razliitih seminara za uenje i
usavravanje, a radnici se podstiu da iznose svoje ideje o unapreenju poslovanja. Rezultati
koju su postignuti u fabrici duvana u senti kaizen alatima, kao to su SPEED i 5S, su poveanje
produktivnosti fabrike za 50% i smanjena koliina karta za 46%.
Poreenje kaizen kulture i tradicionalno organizovanog preduzea

Kaizen propagira drugaiji pristup od onog koji se primenjuje u tradicionalno organi-
zovanim kompanijama.
Tabela 1. Komparacija tradicionalnog organizovanog preduzea i kaizen filozofije

Tradicionalne kompanije Kaizen filozofija
- hijerarhiska
- linearna - naslanjajua,
Struktura - nefleksibilna
- fleksibilna
- akcenat je na proizvodnji i prodaji
-Rezanje trokova - menadment trokova
- otputanje radne snage i nabavka - optimizacija materijala i usklaivanje brzine
Trokovi
jeftinijeg materijala proizvodnje sa ostalim funkcijama
- predstavljaju kratkorono reenje - dugorono reenje
- samo radna snaga - su bogadstvo preduzea, izvor ideja i promena
- pretpostavlja se koje zadatke treba - vano je njihovo psiho-fiziko stanje, ne smeju da
Radnici
da obavi budu preopreteeni
- ne uestvuje u jaanju preduzea - uestvuje u jaanju preduzea
- ne pokzaje obuku zaposlenih, kao - jedino oni koji znaju mogu da eliminiu problem
Obuka
oblik kontinualnog unapreena - top menadment podrava i unapreuje obuke
- dvosmerna komunikacija,odnosno povratna
- jednosmerne odluke,
Odnosi u sprega
informacije i ideje od gore ka dole,
preduzeu - razmena ideja i informacija izmeu razliitih
menadment odluuje
hijerarhiskih nivoa
Odnosi - otvoreno preduzee
- zatvoreno preduzee
van - graenje dugoronih partnerskih odnosa sa
- nema izgradnje odnosa
preduzea potroaima i stakeholdersima
Inovacije - zatvorene inovacije - otvorene inovacije
- problemi se reavaju na mestima gde i nastaju,
gemb
Reavanje
- problemi se reavaju za stolom - podrka najniim hijerarhiskim nivoima iz razloga
problema
to problemi najee nastaju uprano tamo
- Gembe su ogledalo menadmenta
148
Postoje dve vrste proizvodnog sistema: tradicionalni koji stavlja akcenat na proizvodnju i
prodaju, gde najee samo preduzee bira ta proizvodi i liniska-naslanjajua struktura ije
je poslovanje preduzea zasnovano na eljama kupca. Prognoze prodaje nisu nikad pouzdane,
naroito danas. U uslovima globalnog konkurentskog okruenja uslovi se stalno menjaju.
Struktura definie fleksibilnost preduzea. Kompanije koje su tradicionalno organizovane
ne mogu brzo da reaguju na globalne trine promene. Smatra se da ak 99% preduzee i
dalje posluju preme tradicionalnom modelu, to znaajno utie na njihovu konkurentnost,
profit. Menaderi preduzea, organizovanih prema tradicionalnom modelu, ne prepoznaju
da ovakva struktura preduzea moe biti uzrok problema, kao to su dugi vremenski periodi
za obavljanje pojedinih radnji, inventar na visokom nivou, pitanje kvaliteta rade snage i sl.
Linearna-naslanjajua struktura preduzea podrazumeva poslovanje preduzea zasnovano
na eljama kupca, kao i ukljuenje svih stakeholdersa, kao jednini uslov opstavka savremenog
preduzea. Takoe, uklanjanje beskoristi i fleksibilnost su osnovne komponenete strukture
preduzee u globalnim uslovima. Kaizen je dugoroni proces promena kotanih struktura
kompanije.
Kaizen propagira menadment trokova, odnosno upravljanje trokovima umesto
tradicionalnog rezanja trokova. Rezanje trokova je kratkorono reenje i najee se
odnosi na otputanja radne snage i nabavku jeftinijeg materijala, dok upravljanje trokovma
podrazumeva optimizaciju materijala i usklaivanje brzine proizvodnje sa ostalim funkcijama,
kao dugorono reenje. Trokovno efikasna struktura je takoe, jedna od komponenata
fleksibilnosti i uklanjanja vikova.
U kaizen filozofiji radnici predtavljaju bogadstvo preduzea. Oni su izvor ideja i promen.
Prema kaizenu, psiho-fiziko stanje zaposlenih predstavlja osnov za napredak i uspeh
kompanije, i striktno se pazi da radnik ne bude preoptereen, kako bi se ostvarila produktivnost.
Osnovna prednost lei u tome to i radnik moe da uestvuje u jaanju kompanije. Meutim.
u tradicionalno organizovanom preduzeu radnik je samo radna snaga, pretpostavlja se da
zna zadatke koje treba da obavi i ne uestvuje u jaanju konkurentnosti preduzea.
Vano je da top menadment podrava i podstie kontinualno unapreenje svih zaposlenih.
Trening je veoma bitan pri impelementaciji kaizena. Jedino oni koji znaju mogu da eliminiu
izvore problema. Menaderi treba da su treneri zaposlenima. Kada preduzee zaposli novog
radnika, podrazumeva se da vlada osnovnim vetinama, ali je kompanija dalje ta koja treba
da ga usmerava i razvija, unapreuje. Stalnom obukom zaposlenih potrebno je zadrati sve
postojee vetine i razviti nove. Meutim, osnovna vetina kojom se trebaju nauiti zaposleni
je kontinualno poboljavanje. Tradicionalni sistem poslovanja preduzee, ne pozaje obuku
zaposlenih, kao oblik kontinualnog unapreena, odnosno konkurentske prednosti.
Menaderi i zaposleni su partneri u kaizen filozofiji. Ideje i odluke moraju biti dvosmerne,
odnosno mora postojati povratna sprega, od menadmenta do radnika i obrnuto. Jasna
i dvosmarna komunikacija motivie i podstie zaposlene. U tradicionalnom poslovanju
menadment, kao hijerarhiski, je taj koji donosi odluke a radnici izvravaju. Ideje, odluke i
informacije imaju samo jedan smer, od gore ka dole. Jasno postavljen cilj i redovno praenje
njegovog izvrenja predstavlja osnovu za kontrolu i reviziju ciljeva i procesa postizanja
datih. Korporativni ciljevi treba da su podeljeni, sve do individualnih ciljeva za pojedinane
zaposlene.
Veina tradicionalnih preduzea ne radi dovoljno na kreiranju dugoronih partnerskih
odnosa sa potroaima i stejkeholderima. Preduzee mora sebe da vidi kao servis za potroae.
Izgradnja partnerskih odnosa sa kupcima, predstavljaju odnose koji se baziraju, pre svega,
149
Zbornik radova 1
na poverenju, koji e dalje biti od velike koristi kako bi se ponuda maksimalno prilagodila
eljama ciljnog trita, uz najmanje mogue trokove. Odnosno, poverenje i lojalnost koje
kupci mogu da iskau se iskazuju kroz profit preduzea. Takoe, treba graditi i dugorone
odnose sa svim stakeholders-ima.
Mnoge injenice ukazuju da su inovacije glavni pokreta razvoja, uspeha i visoke
profitabilnosti kompanija. U starom modelu, zatvorenih inovacija, tradicionalnom nainu
poslovanja, kompanije se oslanjaju na pretpostavku da inovativni proces treba da bude
kontrolisan od strane kompanije. Otvorene inovacije predstavljaju kombinaciju internih i
eksternih ideja. Sutina je u polupropustljivim membranama koje doputaju da inovacije lake
cirkuliu izmeu istraivako- razvojnog sektora preduzea i okruenja. Model otvorenih
inovacije je deo kaizen filozofije.
Problemi i neregularnosti se mogu jedino reti upravo tamo gde nastaju, gemba, a ne
za stolom. Treba podravati zaposlene na niskim hijerarhiskim nivoima, s obzirom da se
sve deava u gembama, odnosno na radnim mestima i mainama. Gemba je ogledalo top
menadmenta.
Zakljuak
Kaizen, kao poslovna filozofija, treba da je u vazduhu, svaki dan, kod svakog i svugde, dok
je zdrav razum primarni fokus. Voen stalnim unapreenjem prua prednosti odnosno anse
kao to su:
Metode i alate za transformaciju tredicionalno struktuiranih preduzea u linearno-
naslanjajuu strukturu poslovanja, korak po korak. Najee korieni su SPEED i 5S.
Standardizacija svih radni proces odnosno njihovo pojednostavljivanje, da se zna
ko radi, ta radi, gde se nalazi alat kojim treba da radi, a uz to da se eliminiu sve
nepotrebne stvari i prepreke koje ometaju proces proizvodnje.
Kaizen eliminie sve ono to je viak, otpad, odnosno definie tano ta je dodatna
vrednost, ta podie vrednost proizvoda.
Zaposleni su izvor ideja i promena. Kaizen filozofija zasniva se na ukljuivnju svih
zaposlenih u kontinualnom unapreenju. Osnovna vetina kojom se trebaju nauiti
zaposleni je kontinualno poboljavanje.
Kaizen predlae male promene, ijom se kombinacijom i kontinuitetom ostvaruju
velika poboljanja.
Kaizen se kao globalni nain upravljanja sastoji do: Menadmenta ukupnog kvaliteta,
Manadmenta ukupnog odravanja proizvodnje, Menadmenta ukupnog toka i
Menadmenta ukupnih usluga.
U vremenu tranzicije kroz koju Srbija prolazi Kaizen je idealan nain da se minimalnim
ulaganjima i oslanjanjem na ljudske resurse iz tekog perioda izae kao pobednik.
150
Literatura
1. Eudclides, C. (2008). The Total Flow Management Model. Kaizen Institute; Switzerland
2. Masaaki, I. (2006). The structure defines the flexibility of a company. Kaizen Institute;
Switzerland
3. Masaaki, I. (2008); Continuous Improvement re-evaluates every part of an Organization.
Kaizen Institute;Switzerland
4. Masaaki, I. (2008). Kaizen. Mono i Manjana; Japan
5. Reimer, S. (2008). A Global Initiative: As Administration and Service Industries go Lean.
Kaizen Institute; Switzerland
6. Reimer Udo (2008). Investment in Knowledge achieves the Highest Return. Kaizen Institute;
Switzerland
Internet izvori
http://www.google.com/kaizen; 24.02.2009.
151
Zbornik radova 1
Struni lanak
FIZIKA KULTURA U STAROM RIMU
PHYSICAL EDUCATION IN ANCIENT ROME
Marko Kimi Mili, Vladimir Obradovi

Visoka kola strukovnih studija Akademija fudbala, Beograd, Srbija
Apstrakt
Rad je napisan na osnovu istinske potrebe podseanja stvarnih olimpijskih vrednosti
koje za cilj ima uvid u razliitost vrednosti koje su vladale u sportu u drevnim civilizacijama
i dananjeg, zatim, komparacije visine morala i sportskih principa sporta u starom Rimu i
sadanjem vremenu. Svedoci smo sve veeg smanjenja fizikih aktivnosti kod dece i mladih
ljudi danas, ali i nepostojanju odreenih pravila i vrednosti koje sport gradi i koje sportisti
nose sa sobom ma gde se nalazili, a samim tim izgraivali bolje socijalno okruenje koje
nas okruuje. U radu e panja biti obraena na oblike fizike kulture u starom Rimu, fizika
vebanja, javna takmienja, cirkusne igre, borbe gladijatora i drugo.
Kljune rei: fizika kultura, Rim, takmienje, vebanje
Abstract
The report is written based on the true needs of the Olympic values of real reminder that
aims insight into the diversity of values that governed the sport in ancient civilizations and
the present, then, comparing the level of morals and principles of sports sport in ancient
Rome and the present time. We are witnessing an increasing reduction of physical activity
in children and young people in today, but the lack of specific rules and values that sport
builds that athletes carry no matter where you are, and therefore have built a better social
environment that surrounds us. In this paper, attention will be paid to the forms of physical
culture in ancient Rome, physical exercise, public competitions, circus games, gladiatorial
contests and more.
Keywords: physical education, Rome, competition, exercise
152
Uvod
Usled nedostatka neodgovarajuih, verodostojnih i pouzdanih izvora o periodu rimske
drave iz njenih najstarijih dana, odnosno o vremenu pre IV veka p.n.e, ne moe se sa
sigurnou govoriti o njenom nastanku, ivotu i obiajima ljudi toga vremena, kao i razvoju
umetnosti, kulture pa i fizike kulture. Na osnovu arheolokih iskopina moe se konstatovati
da je Italija posedovala praistorijsku kulturu i da su prvi stanovnici bili Ligurci i Iberci, a
kasnije i druga plemena indoevropskog porekla koja su se naseljavala iz srednje Evrope.
Arheoloki nalazi ostataka kulture Etruraca govore nam o njihovom postojanju na ovom
tlu u VII veku p.n.e, a takoe o kulturi plemena Samnita i Italika. Meutim, ne postoje tani
podaci o nainu formiranjasnane i ujedinjene drave od ovih plemena, ali prema predanju
i legendama Rim je nastao 753. Godine p.n.e, a osnivai su bili braa Romul i Rem. Veoma
se malo zna o istoriji Rima u prvih nekoliko vekova, ali se pretpostavlja da se veoma brzo
irio i razvijao, a da su njime upravljali kraljevi, koji su jaali svoj vojni i religiozni poloaj,
predvodei vojsku u bitkama sa susednim plemenima. Robovlasniku dravu Rim inili su
robovi i slobodan narod. Slobodan deo rimskih stanovnika delio se na patricije i plebejce. Svi
stanovnici su prema potrebi sainjavali vojsku, koja je bila razliito naoruana, zavisnosti od
pripadnosti odreenom drutvenom sloju.
Zbacivanjem sa vlasti poslednjeg kralja, u Rimu je uspostavljena republika 509. godine
p.n.e.
Poev od 27. godine p.n.e., uspostavljena je carevina koja je u kasnijem periodu nazvana
Rimska imperija. Imperija je svoj kraj doivela 395. godine p.n.e, a nakon toga se deli na
Zapadno i Istono Rimsko Carstvo.
Najstariji oblici fizike kulture u Rimu

U prvom milenijumu p.n.e. na Apeninskom poluostrvu se razvijala kultura plemena
Etruraca, koji su u periodu od VII do VI veka, u severnom i srednjem delu Apeninskog
poluostrvapredstavljali najmoniju silu. Gradili su velelepne hramove u ureenim gradovima.
U pronaenim ostacima monumentalnih porodinih grobnica nalazimo pisane podatke
o oblicima fizikog vebanja ovog naroda. Zapisi na zidovima ovih grobnica, izgraenih oko
V veka p.n.e., esto su predstavljali opise i crtee raznih takmiara i igara, kao to su: tranje,
bacanje diska, bacanje koplja, skok u dalj, rvanje, akanje, plivanje, takmienje u jahanju i
vonji bojnih kola. Pored ovih zapisa i crtea u grobnicama su se nalazili esto i predmeti
vezani sa fizikim vebanjem, korieni u ivotu sahranjenog pokojnika.
Poto su Etrurci poreklom iz Male Azije, razumljive su pretpostavke da se njihova
kultura, a time i fizika kultura, razvijala pod uticajem kulture antike Grke, jo u njihovoj
pradomovini. Na taj nain su se upoznali sa raznim oblicima fizikog vebanja antike
gimnastike i verovatno prihvatili neka od njih. O poreklu etrurskih igara pisao je i Herodot,
to na izvestan nain potvruje navedene pretpostavke.
Crtei na zidovima grobnica, kao i pronaeni prostori u ostacima etrurskih gradova,
govore o tome da su u gradovima organizovali Javne igre, koje su bile pretea kasnije
organizovanim cirkusnim igrama u Rimu. Na crteima su prikazani gledaoci koji prate
odreene programe na Javnim igrama i drugim takmienjima, koje su za Etrurce bile neka
vrsta pozorinih predstava.
Nakon zbacivanja etrurskih kraljeva, krajem VI veka p.n.e., nastao je period Republike
u kojoj je Rim sve vie jaao kao vojnika drava. Uva injenica je uslovila potrebu da
153
Zbornik radova 1
fiziko vebanje ima vojniku usmerenost, odnosno da razvija osnovne fizike sposobnosti
neophodne buduim ratnicima rimskih legija, osvajaima i uvarima bogate Imperije.
Iz tih razloga ove prve Igre, koje su u tesnoj vezi sa odreenim ritualnim obiajima,
posveenih kultu bogova i potovanju predaka, sastojale su se iz takmienja u tranju, rvanju,
maevanju i trci koija. To je bila prilika da u ovim vojnikim igrama patriciji pokau svoje
bogatstvo i mo, kao to je to bio sluaj u Trojanskim igrama, odravanim od najstarijeg doba
Rima.
Za vreme Trojanskih igara mladii iz najbogatijih porodica, na konjima i pod orujem,
prikazivali su niz razliitih vebi, koje su u kasnijem periodu izvoene u cirkusima,
predstavljajui isnovne oblike fizikog vebanja, sa jasnim vojnikim obelejem.
U vreme pada Republike, ustanovljenjem najamnike vojske umesto dotadanje
graanske, prestaje potreba fizikog vebanja graana, usmerenog cilju stvaranja fiziki
snanog i izdrljivog ratnika. Meutim, ova stalna vojska morala je da se bavi organizovanim
sistemskim fizikim vebanjem, koje je inilo osnovu vojnike pripreme, pa su se u vezi toga u
I veku p.n.e. pojavila prva pisana uputstva i zabeleena praktina vebanja drvenim palicama
na drvenom konju. Da bi se rimskim graanima obezbedilo fiziko vebanje, imperator
Avgust je osnovao dravne institucije za vebanje mladih aristokrata, koje su bile sline
kolama mladih efeba u Grkoj.
Fiziko vaspitanje u Rimu

Vaspitanje u Rimu imalo je izuzetno praktian karakter i celokupno vaspitanje se odvijalo
u porodici. Nakon roenja su dete donosili pred oeve noge i ako bi ga otac podigao, to je bio
znak da mu je podario pravo na ivot. Ukoliko to ne bi uradio dete bi bilo osueno da umre.
U ovoj surovoj selekciji roditelji su odbacivali slabu i nedevoljno razvijenu decu, a zadravali
su onu za koju su pretpostavljali da e porasti i razviti se u snane deake i mladie, budue
ratnike i dravnike.
U prvim godinama detinjstva dete je vaspitavano u porodici pod uticajem i nadzorom
majke, ija je uloga u vaspitanju deteta bila vea nego u antikoj Grkoj. Kasnije ga je otac
uio rimskim obiajima, a pre svega potovanju kulta predaka, autoriteta starih roditelja,
dunostima prema dravi i slino. Uio ga je takoe da ita, pie i rauna, negovao mu i razvijao
sposobnost da lepo govori, jer je rimski aristokrata bio i svatenik, i sudija i komandant u ratu,
pa je vetina govora bila veoma znaajna.
Do 16. godine rimski deak toga doba nalazio se neprekidno pod nadzorom svog oca.
On je bio stalno sa njim i uio i usvajao znanja i vetine neophodne za svakodnevni ivot.
Pratei oca u svakodnevnim obilascima vlastitih poseda, deak je sticao znanja o upravljanju
poljoprivrednim i drugim radovima. Odlazei u lov u prirodu, peke ili na konju, razvijao je
osnovne fizike sposobnosti kao to su snaga, brzina, izdrljivost, kretnost, zatim odvanost
i hrabrost. Pored toga otac mu je prenosio osnovna znanja o rukovanju maem, kopljem i
drugim orujima, koje je u lovu imalo praktinu primenu.
Radi usavravanja vojne vetine mladi ljudi su se okupljali na Marsovom polju i
upranjavali vebe kojima su se pripremali za bolje ratnike. Vebali su: bacanje koplja i
rukovanje tekim kopljem, koje se nije izbacivalo, maem, lukom i strelom, jahanje, skakanje
sa motkom, tranje, skakanje, bacanje kamena i diska, rvanje, pesnienje, igre sa loptom i bez
lopte. Vebanje se zavravalo plivanjem u reci Tibar.
154
Najznaajniji oblici fizike kulture u Rimu

Veina raznovrsnih oblika fizikog vebanja javila se i razvijala u Rimu pod uticajem iz
Grke, pa su bila veoma slina i istih karakteristika. Meutim, neka specifina vebanja su se
koristila samo u Rimu, od kojih su najee koriena sledea:
Vojnika vebanja
Rimski deak i mladi budui ratnik, vebao je sve one budue vebe koje su mogle na
izvestan nain posluiti u odreenim ratnim situacijama kao to su: istrajno hodanje, tranje,
maevanje, jahanje, pesnienje, rvanje, bacanje koplja, veslanje i plivanje.
Prvo je uio i uvebavao po uputstvima i pod kontrolom svoga oca, a kasnije u posebnim
ustanovama (juventama). Svaka od ovih vebi imala je dvostruku funkciju: s jedne strane
podizala je nivo osnovnih fizikih sposobnosti deaka, a sa druge strane podizala je nivo
ratnike spremnosti i vetine.
Ostala fizika vebanja

Pored posebno odabranih i najee primenjivanih fizikih vebi u cilju vojnike
pripreme, rimski deaci i mladii upranjavali su i druge oblike kao to su: skakanje u vis
i dalj sa halterama (prema grkom nainu skakanja), bacanje diska, gaanje iz luka u lovu,
dugotrajne etnje.
U fizikom vebanju mladih plivanje je imalo znaajno mesto, jer je pored higijenskog
zadatka imalo i funkciju zabave, razonode i oputanja mladih. Pre nego to su se kupali i
plivali, upranjavali su najee igre sa loptom raznih veliina, teina i napunjene razliitim
sredstvima.
Plesovi u Rimu od prvih dana imala su religiozan karakter. Kao posebna veba ples je
bio nepoznat, pa su ak Rimnjani bili i protiv toga. Tek pred kraj postojanja Rimske Imperije
bogati graani su poeli dovoditi uitelja igara, pre svega iz Grke.
Devojkama i devojicama bilo je dozvoljeno da se bave samo plivanjem i igrama i nisu
mogle da uestvuju u drugim fizikim vebanjima.
Odrasli ljudi praktikovali su igre sa loptom, vebe sa halterama, jahanje, lov i etnje, uvek
kada su bili slobodni, izuzev kada su imali obavezu sluenja u vojnim jedinicama, dok su
vojsku inili graani Rima.
ene su upranjavale neka laka vebanja kao to su etnje, igre loptom, plivanje.
Javna takmienja
Grke igre. Javna takmienja grkig profesionalaca, poznata pod imenom grke igre, nisu
privlaile neku znaajniju panju rimske publike. Dolaskom grkih profesionalnih atleta, koji
su prikazivali svoje sposobnosti i zabavljali gledaoce.
Igre imperatora. Vie imperatora i konzula osnivalo je u Rimu Igre sline Olimpijskim
igrama.
Tako je Konzul Sula u Rimu organizovao Olimpijske igre, pa je 80. godine p.n.e. doveo
takmiare iz Olimpije, sa 175. igara, ali one kod Rimljana nisu probudile skoro nikakvo
interesovanje. Meutim, i pored prisustva grkih takmiara ove Igre su organizovane samo u
nadmetanju u jednoj disciplini ta takmienju u tranju.
Imperator Avgust je u ast svoje pobede u bici kod Akcijuma 31. godine p.n.e organizovao
igre pod imenom Akcijane, sa programom koji je imao dosta atletskih takmienja.
155
Zbornik radova 1
Imperator Neron, kao vatreni pristalica atletskih takmienja uveo je 50. godine u Rimu
grke igre pod nazivom Neroneje, koje su u programu imale takmienje u trci bojnih kola,
muzici i atletskim disciplinama.
Imperator Domicijan uveo je 86. godine Kapitolske igre, koje su po popularnosti i
obimnom programu bile sline Olimpijskim igrama.
Javne narodne igre. Rimljani su organizovali javne narodne igre kao Grci i Etrurci, koje su
prireivane prilikom razliitih sveanosti, praznika, proslava pobeda ili znaajnih godinjica,
u ast bogova ili kulta predaka. Najpre su se odravale na odreenim prostorima, ali su poev
od III veka p.n.e. graena posebna zdanja: cirkusi, kao na primer cirkus Maksimus i Flaminius
amfiteatre, meu kojima je najpoznatiji Koloseum.
Cirkusne igre
Cirkusne igre odravane su u cirkusima sa programom:
trke koija (bojnih kola na dva toka, sa dva ili etiri upregnuta konja),
trke konjima u parovima, za vreme kojih jaha prelazi sa jednog na drugog konja
(rimsko jahanje),
jahake vetine,
manevri slini borbi vojnika.
Najpoznatiji je bio Cirkus Maksimus, koji je mogao da primi oko 385.000 gledalaca, a
imao je arenu duine oko 500 metara i iroku 100 metara.
Igre su poinjale velikom, sveanom povorkom, koja je dolazila od Kapitola, u kojoj su
se nalazile sudije, svetenici, vestalke (svetenici hrama boginje Veste), kipovi bogova, koje
su nosili i takmiari. Nakon znaka predstavnika Igara (bacanje maramice u arenu) nastupilo
je etiri takmiara sa svojim kolima koji su se takmiili pred mnogim gledaocima. Prilikom
okretanja kola na krajevima zida su se dogaale mnoge nesree, odnosno ispadanje vozaa ili
prevrtanje kola sa njima, to je ovo takmienje inilo opasnim i tekim. Na kraju takmienja
je izvikivano ime levog konja pobednike koije, od koga je zavisilo uspeno ogretanje kola.
Zanimanje vozaa vremenski je postalo sve znaajnije i unosnije.
Politiko rivalstvo bogatih patricija i stranake borbe prenosili su se u cirkuse, unosei
meu graane razdor i pobune.
U kasnijem periodu odnos prema takmienjima u cirkusima bio je prenet i u Vizantiju,
u kojoj su se takoe gradili veliki cirkusi za takmienja. Po stranakim nadmetanjima, sa
simbolima boja cvetova, podseala su na takmienja u Rimu, s tim to je publika bila jo vie
privrena izabranoj partiji, povezujui u veoj meri rivalitet u religiji.
Borbe gladijatora
Uporedo sa cirkusnim takmienjima veliku popularnost sticale su i igre odravane u
amfiteatrima, meu kojima su najgledanije bile borbe gladijatora. Amfiteatri su predstavljali
elipsastva zdanja, zaobljenija od cirkusa, okruena sa nekoliko redova tribina. Zajedno sa
kupatilima i cirkusima predstavljala su neophodni deo svakog veeg i znaajnijeg grada
Rimske Imperije.
Najvei amfiteatar u Rimu bio je Koloseum, koga je sagradio imperator Vespazijan. U
poetku je nazvan amfiteatar Flavijen, a ime Koloseum dobio je po visokom kipu Kolos
Neron, koji je bio visok 36 metara i nalazio se u njegovoj neposrednoj blizini.
156
Ovo zdanje impozantnih dimenzija: duine 188, irine 156 i visine 50 metara, iji su ostaci
do danas sauvani, moglo je da primi 100.000 gledalaca. Na sredini je imalo arenu predvienu
za borce, okruenu irokim zidom visine 3,5 4,5 metara koja je imala dvoje vrata, od kojih
su jedna bila namenjena ulasku boraca, a druga za iznoenje mrtvih. Prostor za borenje bio je
85 metara duine i 53 metra irine. U ovom amfiteatru arena je mogla da se preuredi za jezero,
na kome bi se izvodile prividne pomorske bitke (naumahije).
U ovom i slinim amfiteatrima esto su organizovane borbe gladijatora, koji su bili
osuenici, a esto i varvari vojnici dobrovoljci, koji bi primamljeni nagradama i slavom
postajali gladijatori. Meu njima su se nalazili i slobodni ljudi, koji su rizikovali ivot radi
popularnosti, ak i ene koje su bile osramoene, i koje su za kaznu morale da se bore.
Prvi zabeleeni podaci o borbi gladijatora potiu iz 264. godine p.n.e. kada su se tri para
gladijatora borila u pomen jednog sahranjenog bogatog Rimljanina. Ove igre su uvrene u
program narodnih praznika 105. godine p.n.e., a puni razmah su doivele u doba Imperije.
U poetku su gladijatori dolazili u arenu bez prethodnih priprema, ali sve vei zahtevi
publike za dobrim borcima traili su dobro obuene i pripremljene gladijatore, tako da se
otvaraju kole u kojima su se oni pripremali pod rukovodstvom posebnih uitelja, svirepim i
neovenim metodama i strogom disciplinom.
Gladijatori su bili vlasnitvo bogatih aristokrata koji su ih iznajmljivali. Izdravali su ih
novcem iz dravne kase, a nekad i od samog Imperatora. Borili su se za vreme pogrebnih
sveanosti ili razliitih gozbi, ali uvek u amfiteatrima.
Borbe gladijatora zapoinjale su njihovim nastupom ispred imperatora koga su, prolazei
ispod njegove loe, pozdravljali podizanjem ruke pozdravom: Zdravo Cezare, pozdravljaju
te oni koji e umreti (Ave Cezar morituri te salutant). Posle toga su zapoinjali borbu jedan
protiv drugog ili grupa protiv grupe.
Prema vrsti naoruanja, postojalo je vie vrsta gladijatora i to:

samniti potpuno oklopljeni,
traani sa lemom i malim okruglim titom,
retiariji naoruani trozubcem i mreom,
esedariji gladijatori koji su se borili sa konja, dok su drugi bili u bojnim kolima,
bestijarije borbe gladijatora protiv divljih zveri,
naumahije borbe gladijatora sa brodovima, koji su plovili ba vetaki napravljenim
jezerima.
Ako bi se neko od gladijatora u toku borbe povlaio ili borio sa manje agresivnosti, na veu
borbu podsticao bi ga neki od posebnih nadzornika u areni podbadanjem (ubodima) kopljem
ili usijanim gvoem. Prisutni gledaoci su podsticali borce uzvicima Ubij, udri, napadaj!.
Publika je bila ta koja je odluivala o sudbini gladijatora, da li e mu potedeti ivot ili
oduzeti.
Zakljuak
Iz svega navedenog u radu, moemo zakljuiti da su na fiziko vaspitanje u starom Rimu u
velikoj meri uticale politike prirode toga vremena, kao i religija. Obzirom da je opte poznato
da je fiziko vaspitanje nastalo u najveoj meri kao posledica elje za to veim vojnim
usavravanjem, moemo napraviti odreenu komparaciju i rei da je sport bio najrazvijeniji u
157
Zbornik radova 1
onim zemljama koje su vojno bile najsnanije, to predstavlja i loginu pretpostavku.

Za razliku od onog drevnog vremena, mladi ljudi u sadanjem vremenu imaju veliku
privilegiju zbog mogunosti bavljenja sportom. U vreme starih civilizacija, to su sebi mogli
da priute samo oni koji su bili u privilegovanom poloaju, radi atrakcije i usavravanja, i oni,
koji su morali kao gladijatori da svoje telo fizikim vebanjem dovedu do to vieg nivoa kako
bi u areni bili to spremniji i preiveli.
Danas, mogunost za bavljenje sportom imaju svi, to je ljudsko pravo koje mu se ne moe
oduzeti bez obzira na pol, veru, rasu i ostalo.
Negativno je u sadanjem vremenu to veina mladih, iako ima sve mogunosti za
bavljenjem sportom za razliku od onih u vremenu starih civilizacija, to sve manje radi.
Moramo postaviti sebi pitanje da li mi kao sportski radnici moda ne inimo dovoljno, ili je
moda sistem nedovoljno razvijen... Zajednikim trudom sport treba postaviti na mesto koje
mu u drutvu i pripada i olimpijske vrednosti iriti u to veoj meri i na razliite naine.
Literatura
1. Berkovi, L. (1985). Istorija fizike kulture, Novi Sad.
2. Grupa autora. (1967 1976). Zbornik za istoriju fizike kulture Srbije, Beograd.
3. uri, M. (1940). Helenske igre i njihov znaaj za telesno i duhovno vaspitanje, Beograd.
4. Ili, S. (1983). Istorija fizike kulture, Beograd.
5. Ili S., Mijatovi S. (2006). Istorija fizike kulture, Beograd. str. 138 150
6. Jovanovi, B. (1957). Fizika kultura kroz istoriju, Beograd.
7. Heler, A. (1984). Teorija istorije, Beograd.
158
Struni lanak
IMID NAVIJAA OD DEVEDESETIH PA DO DANAS
THE IMAGE OF FANS FROM 90s UNTILL TODAY
Vladimir Obradovi, Marko Kimi Mili

Visoka kola strukovnih studija, Akademija fudbala, Beograd
Apstrakt
Zvezda ili Partizan? Crveno ili crno-beli? Od kada znamo za sebe, ma kroz ta naa drava
i narod prolazili jedna stvar je godinama i decenijama ostajala, sa tendencijom da tako bude
dok je ivota na ovim prostorima. Navijai i veita podela na fanove dva naa najvea kluba je
velika tradicija i ima korene mnogo dublje od samog sporta.
Bilo da smo zagrieni fanovi, simpatizeri ili ljudi koje to mnogo ne zanima, jedna stvar je
priznata od svih - Crvena zvezda i Partizan su institucije u Srbiji, nain ivota mnogih ljudi i
neto to predstavlja sistem vrednosti drave i drutva kod nas.
Bez obzira na uslove ivljenja, neko bolje vreme ili krizu kroz koju prolazimo, ljubav prema
voljenom klubu je nezamenjiv oseaj koji daje impuls ivotu i nadoknauje sve deficite koje
svakodnevnica nosi. Kada su 1945. godine osnovani Zvezda i Partizan niko nije ni sanjao da e
se sa njima stvoriti takva grupa zaljubljenika, navijake armije od kojih e itav dravni sistem
imati strahopotovanje, ljudi koji identifikuju voljeni klub bezmalo sa svojom porodicom.
Svi znamo da je Srbija turbulentna zemlja, koliko smo mi kao drutvo skloni raznim
deavanjima, ali pokazalo se da nikakve druge podele, ni verske ni politike nisu kao one u
sportu na Zvezdu i Partizan. A zato? To pitanje zahteva duboku analizu, praenje osobina
ljudi, ali im je ljubav prema klubu, fudbalu, uopte sportu i navijanju toliko opstala to
nedvosmisleno govori istinitost nae prie.
Kljune rei: Zvezda,Partizan,navijai,klub
Abstract
The Red Star or the Partizan? The red or the Black and White?Since we have been consciuos
of ourselves,whatever our state and its peoples have been going through,something has never
changed throughout many years and decades , tendending to be so as long as there is life in
this region. The football fans and their permanent devision into our two biggest clubs is a sort
of a long tradition and roots much deeper of the sport itself.
159
Zbornik radova 1
Being the ardent fans, supporters ,one thing is recognized by all of them - both the Red Star
and the Partizan are the institutions in Serbia, the way of life for many people representing the
value system both of the state and our society here.
Not considering the life conditions ,some past better times we experienced, love towards
the beloved club is a permanent feeling giving an impuls to life and compensates for all the
deficits of everyday life. When the Red Star and the Partizan were founded in 1945, nobody
could even imagine that they will create such an enormous army of fans,people who identify
their clubs with their families and were even respected by the whole state system.
It is well known that Serbia is a turbulent country, that its society inclines to different
unjustifiable responses, but it has been established that neither either disputes and devisions
are not so harsh as those in sport in connection with the Red Star and the Partizan. Why? That
is a question that needs deep analisis, study of the human behaviour, but as the love for the
certain club, football , sport and supporting in general is totally unbreakable, it means that our
story is undoubtly argumented.
Keywords: Red Star, Partizan, fans, club
Uvod
Poeci organizovanog navijanja
Iako kod nas ima formalno dosta navijakih grupa i grupacija i najveim laicima je
uoljivo da su se decenijama unazad pa sve do dana dananjeg izdvojile dve najvee: Delije-
navijai Crvene Zvezde i Grobari- navijai Partizana. Od osnivanja ta dva kluba ljudi su
poeli da odlaze na utakmice da se udruuju prema svojim simpatijama i daju podrku svom
klubu. U poetku je to bilo spontano, a kasnije sve organizovanije, toliko organizovano da su
navijai postali aktivni uesnici i generator mnogih dogaaja u naem drutvenom ivotu.
Prvo organizovanije navijanje kod nas javlja se sedamdesetih godina prolog veka kada su
momci iz svih krajeva Beograda krenuli da dolaze na Partizanove utakmice na junu tribinu
i ujedinjuju se pod imenom GROBARI 1970. U isto vreme naravno i Zvezdai prave svoje
navijake grupacije koncentrisane na severnoj tribini Marakane. U to vreme bila je jaka
fudbalska liga i mirnije vreme tako da su ljudi mahom dolazili na stadione zbog kvaliteta igre
i iskrene podrke omiljenom klubu i igraima.
Osamdesetih godina na Zvezdinom severu bilo je nekoliko jakih navijakih frakcija -
Ultras, Zulu Voriors i Red Devils koje su tada predstavljale okosnicu navijakih snaga crveno-
belih. Nedugo zatim pokrenuta je inicijativa o ujedinjenju ovih grupa sa eljom da se osnuje
jedna navijaka grupa koje e imati srpsko ime. 7 januara 1989. god. tako su i zvanino nastale
Delije.
Politika previranja na stadionima

Bilo je to vreme korenitih promena u svim sferama drutva. Devedesete su donele
diskontinuitet sa viedecenijskim nainom ivota i poetak vrlo nestabilnog perioda za sve pa
i za sportske klubove. Politike stranke, razni izbori, sukobi i polarijzacija u narodu i te kako
su se odrazile na ivot obinog oveka. Ljudi se vie nisu oseali sigurno i spokojno, a najbolji
nain da sav taj oseaj izbace i iskau imali su upravo na fudbalskim utakmicama. Iako je tada
Zvezda gazila ka osvajanju kupa ampiona, Partizan igrao dobro u kupu UEFA, ratno stanje
160
u tadanjoj Jugoslaviji i poeci krvavih sukoba bacilli su u senku sve drugo. Na stadionima
je ve uveliko poela politizacija i totalna tenzija se oseala naroito kada su igrali klubovi iz
Srbije i Hrvatske, ali i generalno svuda. Delije su najpre kratko bile uz Slobodana Miloevia
da bi se vrlo brzo okrenule protiv njega i stale uz tadanjeg lidera opozicije Vuka Drakovia.
Tada je na Severu nastala pesma: Delije Delije ajmo svi u glas, Vuk Vuk Drakovi navija za
nas. Grobari su uvek bili desno orijantisani i jedno krilo juga je stalo uz eeljeve radikale.
Rat je ve uveliko otpoeo, a na stadionima u Beogradu i Zagrebu su se mogle uti razne
ovinisticke pesme koje su davale ton i pratile tadanju haotinu situaciju. U prolee 1990. na
zagrebakom Maksimiru desio se veliki incident izmeu Delija i Bed Blu Bojsa nakon ega je
izbila opta tua na stadionu, a igrai su praeni svim tim adrenalinom bili puni gneva i sukoba.
Ne dugo zatim na utakmici Hajduk-Partizan u Splitu zapaljena je zastava SFRJ, a Torcide su
razvijale obeleja tada jo nepostojee drave Hrvatske. Na utakmicama u Beogradu sve je
uzvraeno istom merom. Nakon mondijala u Italiji, pokualo se sa jo jednom sezonom, ali je
1991. donela definitivan kraj sporta u SFRJ i poetak velikih ratnih sukoba.
Period ratova i sankcija navijai gladni evropskih deavanja

1992. god poinje vrlo teak period u Srbiji. Ratni talas se irio preko Hrvatske i na Bosnu,
nemira je uvek bilo na Kosovu, a sportski klubovi osueni da ne mogu da igraju evropske
utakmice. Poinje velika prodaja igraa i ogroman pad kvaliteta igre na ovim prostorima.. Da
bi se preivelo klubovi su morali da prodaju ono najbolje, a utakmice su sve vie predstavljale
jedinu priliku da se ljudi isprazne od kompletnog nezadovoljstva u ivotu. Meu Delijama i
Grobarima organizovano je prikupljanje dobrovoljaca za srpsku vojsku. Navijai su se bavili
svaim, samo najmanje fudbalom. Ostale su samo utakmice domaeg prvenstva koje su bile
na izuzetno loem nivou. Talas sankcija je bukvalno razorio nau ligu i gnevni navijai su sve
vie izazivali incidente po stadionima irom Srbije. Jedino im je to bilo i ostalo.
Nakon povratka na Evro scenu 1995. god. sevale su baklje, koreorafije i frenetina podrka,
ali je zaostatak za Evropom bio ve tada izuzetno vidljiv. Politika zbivanja kompletnih
devedesetih bila si izuzetno turbulentna, a niti jedan znaajan dogaaj nije se zbio bez
posrednog ili ak neposrednog uesa navijakih masa. Tokom velikih protesta koalicije
Zajedno 1996.god zbog sumnje u reirane rezultate lokalnih izbora, Delije su vrlo aktivno
uestvovale u organizovanim tromesenim etnjama gradom i tada je nastala njihova parola-
ajmo ajde svi u napad.
Taman kada je krenuo kakav takav povratak u meunarodna takmienja, desilo se
bombardovanje Srbije 1999. god. i prekid prolenog dela prvenstva. Ono to e zaista ostati
zauvek upameno je fantastian gest fudbalera atinskog AEK-a koji su u sred NATO agresije
doli u Beograd i odigrali prijateljsku utakmicu sa Partizanom. Na stadionu u Humskoj su
bili veliki transparenti sa natpisima - STOP NATO, STOP BOMB, SRBI I GRCI BRAA
ZA UVEK. Grobari su iz sveg glasa uzvikivali AEK, AEK to je bilo prvi put da se sa
Partizanovog juga skandira ime protivnika crno-belih. Pomo Grka za potovanje i pamenje.
Demonstracije 5. oktobra opozicija iskoriava delije

Deset godina sukoba, ratova, sankcija, upropaavanja kako sporta tako i drutva u celini
dovelo je do eskalacije nasilja na stadionima. Iako navijai mahom potiu iz niih slojeva
drutva, to je jako dobro organizovana masa pred kojom nikakvom dravnom sistemu nije
161
Zbornik radova 1
prijatno. Tradicionalno svaka vlast u bilo kojoj zemlji pa tako i kod nas trudi se da ima
navijae najveih klubova uz sebe, a ne protiv sebe. Trudi se, ali u malo sluajeva im uspeva.
2000. god se uveliko sa svih veih stadiona ula pesma Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane
kao aluzija na to da velike ne samo navijake ve i narodne mase ele pad reima Slobodana
Miloevia sa vlasti. Lideri DOS-a koji su se te godine uveliko pripremali za izbore, odravali
su niz kontakata sa voama navijaa svesni injenice da e im njihova kvantitativna snaga biti
preko potrebna u daljim opozicionim delovanjima i podbuni naroda u celini. Delije, jedan
broj Grobara i navijaa Rada Junajted forsa su bili uveliko zavrbovani raznim obeanjima.
Kakav je bio scenario 5.oktobra uglavnom svi znaju, ali ono to vredi istai je verovatno
kljuna uloga navijakih grupa u demonstracijama i tadanjem otporu policiji. Delije, deo
Grobara, radovci i navijai Borca iz aka su bili u prvim linijama demonstracija i uspeli su
da ne pokleknu, povukavi tako ostale ljude za sobom. Noeni velikom eljom za promenama
i boljim ivotom navijai su odradili lavovski deo posla, praktino omoguivi opziciji da
preuzme vlast.
Tada su Delije nazivane herojima 5.oktobra i njihova zasluga je veliana. Meutim kako se
sve brzo zaboravlja, im se formirao nov dravno-drutveni sistem, poela je da bledi uloga
navijaa i politiari su gramzivo krenuli da sami sebe hvale, uzivajui u plodovima onoga
to su na krilima drugih dobili. Veoma brzo na Marakani su izbili nemiri policije i navijaa i
jedan deo severa se ne dugo zatim okrenuo protiv vlasti. Istina nekim malobrojnim ljudima je
neto i udovoljeno pa je tako jedan od vienijih Zvezdinih voa Jovan urbatovi preko DHSS
dobio funkciju gradskog sekretara za sport u Beogradu. Meutim velika veina je potpuno
izneverena.
esti sukobi sa strukturama vlasti

Sportski klubovi su uvek bili meta raznih funkcionera gde su kako ko doe na vlast,
mnogi lanovi partija zauzimali visoka mesta u upravnim odborima. Najvei deo kolaa su
naravno Zvezda i Partizan. Neretko se deavalo da elne pozicije u klubu zauzmu totalno
nekompetentni ljudi koji vode klub u loem pravcu. To se naravno ne svia uvek navijaima
i dolazi puno puta do uvenih skandiranja Uprava napolje i do prozivanja imena elnika
kluba sa dodatkom ODLAZI !!!!
Drava nastavlja da koristi policiju u meusobnom obraunu sa navijaima i deava se
dosta esto da ima povreenih nedunih na obe strane. Nastavljaju se praenja politikih
zbivanja i javna deklarisanja od strane navijaa. Tako 2004. u kampanji za predsednike izbore
jedno krilo navijaa Partizana na utakmicama istie transparent REALNO PRVI kao aluziju
na kampanju tadanjeg zamenika predsednika radikala Tomislava Nikolia, pod sloganom
realno. U istom periodu Delije ulaze u sukob sa ministrom policije Draganom Joiem
zbog hapenja njihovih pripadnika. Slede razni transparenti na tribinama, skandiranja protiv
ministra i generalno produbljivanje loih odnosa sa policijom.
Pravda za Uroa istina ili ironija???

Veliki problem se nastavio. Sedam godina nakon velikog politikog pua uz nezamenjivu
podrku navijakih grupa, gotovo sva obeanja su izneverena. Bar prema njima. Korupcija,
kriminal, nezaposlenost, bela kuga i jo brojni faktori razgnevili su te mlade ljude koji vie
ne vide nikakvu perspektivu. Nikakvu osim besomunog urlanja na stadionima i iskaljivanja
162
kako besa tako vie nemoi. Tenzije su i dalje postojale. Svaka pobuna bilo opravdana ili
ne zavravala se guenjem, a ne ba retko i sukobima. Poznato je da je teko kontrolisati
armije ljudi na stadionima, a pogotovo kada neko doe sa ciljem da pravi nerede. Drava
i drutvo u kojem pravda, zakoni i red, vrlo labavo funkcioniu, na alost ostavlja prostor
jednom delu izgrednika da svesno prave nemire mislei da e proi nekanjeno. Umesto da se
ugledamo na zakone koje je osamdesetih donela Engleska vezano sa spreavanje nedolinog
ponaanja i nasilja na utakmicama, mi jo uvek u mnogome delujemo dezorganizovano.
U decembru 2007. na utakmici Crvena Zvezda- Hajduk Kula, tada 18-godinji Uro Mii
svesno i namerno je krenuo da ugura baklju u usta pripadniku policije Neboji Trajkoviu.
Razlog- nema razloga. Nepostojei i izmisljen da je zandarm drao kameru. Pa? Posao je
posao. Nakon hapenja Uroa Miia i podignute optunice za pokuaj ubistva, Delije su
ceo grad izlepile grafitima- PRAVDA ZA UROA. To je vrhunac licemerja, ali i slabosti i
nemoi drave koja je stekla takav imid da je mogue traiti pravdu za vie nego oigledno
krivog oveka. Da paradoks bude vei, na prvenstvenoj utakmici Crvena Zvezda- Jagodina
svi igrai Zvezde su uoi poetka nosili majice sa natpisom Pravda za Uroa. Tadanji V.D.
predsednika Dobrivoje Tanasijevi Den Tana je rekao da je to uraeno pod prilisom jer su
Delije ule u njegovu kancelariju i pretile da e zapaliti ceo stadion ako tako ne bude uraeno.
To je izazvalo najotriju reakciju FIFA gde je reeno da smo mi jedina zemlja u kojoj tako
neto moe da proe. U svakom slucaju vie nego zabrinjavajue i poraavajue. Ima li tome
kraja?
Miting za Kosovo optoj frustraciji nema kraja

Na svu lou ekonomsku i samim tim moralnu situaciju, dolo je i otimanje Kosova i
Metohije, koje je prelilo kap na izuzetno punoj asi svih negativnih deavanja. Iste veeri
krenuli su neredi u reiji navijaa po Beogradu, gde je izmeu ostalog zapaljena damija.
Nekoliko dana kasnije odran je veliki miting- KOSOVO JE SRBIJA koji je za vreme samog
deavanja protekao vrlo mirno pred vie od 300000 ljudi. Meutim na kraju tj. kada su mase
poele da se razilaze krenulo je do sada nevieno lomljenje celog grada. Besparica, nematina,
nebriga drave za obinog oveka, totalna drutveno moralna kapitulacija dovela je do talasa
neverovatnih sukoba na ulicama u reiji svih navijakih grupa. Viegodinja frustracija
izuzetno opasnom besperspektivnou dovela je do eskalacije sukoba na ulicama. Zapaljena
je zgrada amerike ambasade i tom prilikom je poginuo navija Partizana Zoran Vujovi
kome su Grobari na svakoj narednoj utakmici skandirali ime i razvijali veliki transparent.
Opti utisak je da se reakcija navijaa deavaju i poklapaju sa vie nego nemonim ivotom
veine graana.
Par meseci kasnije na mitingu radikala povodom hapenja Radovana Karadia, navijai
Partizana prave slian scenario onom ve vienom.Ironino ili ne, ali slika sa ulica Beograda
je odmah obila svet. Prikazano je da kod nas ive vandali, a oni koji su svesno pravili takvo
stanje kod nas, sede po belosvetskim televizijama i reiraju medijski rat.
Grobari protiv Brankice Stankovi

Televizija B92 i njihova sad ve daleko poznata emisija insajder krenula je odjednom
da se bavi istorijom navijakih grupa u Srbiji, sa vrlo tendenciozno skupljanim podacima
i putanjem istih u izuzetno osetljivom trenutku. Niko nema nita protiv da se nezakonite
163
Zbornik radova 1
stvari istrae i kazne, ali se postavlja pitanje ko je nalogodavac, ko je to finansirao i kako to

da su teme te iste B92 samo navijai a ne neki mnogo krupniji i bitniji problemi u zemlji koji
su verovatno i doveli da nemilih scena na stadionima. Tog trenutka navijai Partizana ulaze u
rat sa voditeljkom te emisije Brankicom Stankovi i na jednoj od utakmica prave performans
utiravi plastinu lutku u oblliku ene (koja simbolizuje pomenutu Brankicu) i uzvikujui -
Otrovna si kao zmija, proie ko uruvija
Incidenti u enovi kap koja je prelila au

Nakon kraha na mundijalu u Junoj Africi reprezentacija Srbije krenula je u kvalifikacije za
EURO 2012. Ambicije su nam uvek velike, a mogunosti. nepoznate? Posle loih rezultata
u prvih nekoliko utakmica, na red je dolo gostovanje uvek neugodnim Italijanima. Vru
krompir za vaenje iz teke situacije, ali nai su bili svesni da im je biti ili ne biti. No, desio se
presedan.
Kvalifikaciona utakmica Italija-Srbija je prekinuta zbog divljanja huligana koji su doli
kako iz Srbije tako i iz dijaspore. Ljubitelji fudbala koji na TV gledaju utakmice imali su ta da
videgrupa mladia koji sede na ogradi stadiona u enovi, jedan nabildovani sa fantomkom
na glavi, istetoviran, u crnoj majici gde pie etnici sever, komanduje i see neku icu, dok
ovi iz njega urlaju Takva slika koje je na alost kad nas uobiajena na evropskim stadionima
je i te kako strana, jer su zbog otrih zakona (koji kod nas ne postoje ili se ne sprovode) sve
zemlje manje vise obezbedile mir na tribinama.
Za nae fudbalske poklonike bilo je udno zato italijanski karabinjeri nisu uli na tribine
i reagovali, to bi se kod nas sasvim sigurno desilo. Meutim, samo prisustvo i mirno stajanje
njihove policije nita ne udi pametnog oveka, ali i pored izrazito loe organizacije od strane
domaina, izuzetno negativan utisak o nama ne moe se mnogo ublaiti.
Posledice koje su se desile su mnogo blae nego to se misilo, slubeno 3:0 za Italiju i jedan
me bez publike u Beogradu. Meutim kada se uzme u obzir napad na Vladimira Stojkovia,
divljanje na tribinama, postavlja se pitanje, da li su i kakve su kazne za nas generalno efikasne.
Bojimo se da je u pitanju itav uruen sistem, namerno stvaran za manjisku grupu ljudi, a
njegove nuspojave se milionima graana demostriraju u vidu ovakvih ekscesa. Lo marketing,
nema ta.
Ono to se dalo primetiti u poslednjih nekoliko godina je da se na stadionima ponovo
poela pevati tradicionalna pesma protiv dravnog predsednika, ovoga puta Borisa Tadia.
Isti oni koji su 2000 ruili Miloevia, do skoro su na stadionima Crvene Zvezde i Rada u
glas uglas pevali- Spasi Srbiju i ubij se, Tadiu Borise. To je bila velika opomena za tadanji
reim, a i svaki naredni da graani prate opta deavanja, a preko navijaa na stadionima se
alje poruka kolektivnog nazadovoljstva i zapostavljanja irokih narodnih masa. Neretko se
to vraa kao bumerang.
Zakljuak
Vie je nego evidentno da je u proteklom periodu kod nas bilo izuzetno burno i
turbulentno i da sva deavanja nisu zaobila ni fudbalske stadione kao i generalno sport u
celini. Razmatrajui i pravei analizu svih dogaaja jasno se uoava da sr svega ine ljudi,
velike narodne mase koje i te kako impulsivno oseaju sve nelagodnosti koje donosi drutveni
ivot. Zato na fudbalskim utakmicama, zato navijai na stadionima, zato tu sve poinje?
164
Odgovor nije ni malo teak. Ljudski instikt je teko prevariti, teko je sakriti od oseanja
naroda sve ono loe to se zbiva i pre ili kasnije izbija na povrinu. Kako su fudbalski stadioni
mesta gde postoje najvea masovna okupljanja(zbog svoje veliine i kapaciteta) tu je najlakse
izaavati svoje nezadovoljstvo i imati ventil za redovne ivotne probleme. Mnogo bi tee bilo
spontano okupljanje jer ono obino biva praeno i gueno od strane dravnih slubi. Ovako,
nemogue je zabraniti publici da dolazi na utakmice, a onda ta ogromna masa kvantiteta
preuzima stvari u svoje ruke, prvo aljui verbalne poruke pripadnicima reima, a neretko
uestvujui i optim protestima i revolucijama.
Sve ono to je navedeno u ovom radu govori u prilog tome da vlada jedna opta anarhija,
da su po pitanju opte drutvenog ivota i perspektive kola uveliko krenula nizbrdo. Da li ima
ko da povue runu pokazae vreme.
Dok ne bude totalno kasno!
Literatura
1. www.delije.net
2. www.grobari1970.com
3. www.vestionline.com
4. www.pressoline.rs
5. www.naslovi.net
6. www.b92.net
7. www.blic.rs
8. www.index.hr
165
Zbornik radova 1
Struni lanak
EMOCIONALNA INTELIGENCIJA LIDERA

KAO VAAN FAKTOR U SPORTSKOM MENADMENTU
EMOTIONAL INTELLIGENCE OF THE LEADERS

AS AN IMPORTANT FACTOR IN SPORTS MANAGEMENT
Natalija Ostoji
O Servo Mihalj, Zrenjanin, Srbija
Apstrakt
Ovaj rad prvenstveno ima za cilj da uspostavi relaciju izmeu sportskog menadmenta
i emocionalne inteligencije. Dananje savremeno drutvo daje vei prioritet oseanjima,
emociji i meuljudskim odnosima u organizaciji, nego intelektu i inteligenciji. Emocionalna
inteligencija kao kompleksan fenomen, predstavlja sposobnost i vetinu uoavanja,
prepoznavanja i upravljanja vlastitim i tuim emocijama. Ukljuuje visok nivo
samosvesti, kombinovan sa sposobnou upravljanja svakom emocijom, koja omoguava
lideru da pokae samopoverenje i panju sledbenika. Emocionalno inteligentan sportski lider
ima pozitivnu viziju na sportsku organizaciju i svojim zalaganjem doprinosi kvalitetnijem i
efikasnijem nainu organizacionog rasta, uenja i razvoja, podravanjem jednakosti i timskog
duha i stvaranjem odnosa verovanja i potovanja, odnosno doputanjem svakom sportisti da
preuzme rizik i doprinese pozitivnijem radu sportske organizacije. Emocionalno inteligentan
sportski lider ima sposobnost da motivie druge ljude, razume tua i sopstvena oseanja i
adekvatno reaguju na svakodnevne ivotne situacije.
Kljune rei: Emocionalna inteligencija, sportski menadment, samokontrola, empatija,
uspeh
Abstract
This paper primarily aims to establish the relationship between the sports management
and emotional intelligence. Todays modern society is giving high priority to feelings,
emotions and interpersonal relationships within the organization, rather than to intellect
and intelligence. Emotional intelligence as a complex phenomenon is the ability and skill of
identifying, recognizing and managing own and others emotions. It involves a high level of
self-awareness, combined with the ability to control every emotion that allows the leader to
demonstrate self-confidence and attention of followers. Emotionally intelligent sports leader
166
has a positive vision of the sports organization and with his efforts he contributes to a better
and more effective way of organizational growth, learning and development, he promotes the
equality and team spirit and creates a relationship of respect and belief, respectively allowing
all athletes to take risks and contribute to a more positive work of sports organizations.
Emotionally intelligent sports leader has the ability to motivate others, understands his own
and other peoples and feelings and responds appropriately to everyday life situations.
Keywords: Emotional intelligence, sports management, self-control, empathy, success
Uvod
Na osnovu mnogobrojnih istraivanja tokom godina, dolo se do zakljuka da koeficijent
inteligencije (IQ) nije pouzdan pokazatelj budueg uspeha u ivotu. Smatra se da emocio-
nalna inteligencija (EQ) ima glavnu ulogu u praktinom ivotu oveka i predstavlja nado-
gradnju racionalnog koeficijenta inteligencije. Znanje neijeg IQ-a nam moe pomoci da
predvidimo neiji profesionalni status, ali nam u znatno manjoj meri omogucuje predvianje
neije ivotne uspenosti (Gardner, 1999). Istraivanja pokazala da IQ uroena ne moemo je
nauiti ni poveati, zasluna je za samo 10% 20% ivotnog uspeha, EQ nije uroena moe
se uiti i razvijati celog ivota, zasluna je za 80% - 90% ivotnog uspeha (Golemen, 2008).
Prvi poeci u istraivanju iz oblasti emocionalne inteligencije su nastali 70-tih i 80-tih godina
prolog veka, od strane istaknutih psihologa Hovard Gardnera (Harvard), Peter Saloveja (Jejl)
i Don Dek Majera (Novi Hempir).
Pojam emocionalne inteligencije

Emocionalnu inteligenciju definiemo kao sposobnost percepcije emocija, pristup i gene-
risanje emocija kao i emocionalnu podrku miljenju, razumevanje emocija i emocionalno
znanje te regulaciju emocija koja promovie emocionalni i intelektualni razvoj (Mayer, Salo-
vey, and Caruso, 2002a). Drugim reima, to je sposobnost dobrog upravljanja loim raspolo-
enjima i sposobnost kontrole nagona, a temelji se na svesti o vlastitim oseanjima u trenutku
u kom je do njih dolo, to znai i to da ste motivisani i ostajete puni nade i optimistini i onda
kada doivljavate neuspehe na putu ostvarenja nekog cilja.
Meu praktinim inteligencijama, na radnom mestu se visoko vrednuje i vrsta senzibilite-
ta koja uspenim liderima omoguava donoenje inteligentnih odluka i sposobnost da se oseti
i razume gledita svake osobe u grupi. Lider je osoba koja, svojim reima ili linim prime-
rom, izrazito utie na ponaanje, razmiljanje ili emocije znaajnog broja ljudskih individua
(sledbenika ili opte populacije) (Gardner,1996).
Pojam leadership moemo prevesti kao voenje tj. rukovoenje. Od lidera se oekuje
da uspeno deluje na sportsku organizaciju, prenese na zaposlene osnovne pretpostavke,
verovanja i vrednosti, tako da ih oni prihvate i usvoje, kako bi se izgradio poeljan model
ponaanja zaposlenih. Lider je usmeren na ljude koje vrednostima i idejama inspirie,
motivie i ubeuje, zato je lideru neophodna strast i vetina emocionalnog uticaja na ljude i
njihovu delatnost.
167
Zbornik radova 1
Vetina liderstva u sportskom menadmentu

Najznaajniji faktor za razvoj uspesnih lidera u sportu je imati dobre i razvijene ljudske
resurse, kako na manjem nivou kluba tako i na veem nivou saveza. Od jakih i temeljitih
ljudskih potencijala, mogu nastatiti dobri menaderi, a od istaknutih menadera se izdvajaju
izuzetni lideri. Vani segment za razvoj dobrog kluba ili organizacije, je dobar i uspean
menader, a za voenje vee organizacija kao to je savez, neophodno je da voa poseduje
liderske osobine i socijalne vetine.
Sportski moderan lider mora da poseduje sposobnosti i znanja vea od drugih i da ostvari
dominaciju u svakom pogledu, klju uspeha je jasno definisati dunosti i imati autoritet.
Veina uspenih sportista u Srbiji koji su se istakli u svojim timovima kao voe, nastavili su
karijeru u sportskim klubovima i savezima kao vodei lideri u svojim granama sporta (primer
Divac V., Mari A. itd). Neki od tih sportista su se pokazali i kao uspeni poslodavci u sasvim
drugim segmentima ivota koje nemaju nikakvih dodirnih taaka sa sportom.
Komponente emocionalne inteligencije u poslu

U Golemanovom modelu EI1 postoji pet kljunih komponenti: samosvesnost,
samokontrola, samomotivacija, empatija i socijalne vetine;
Tabela 1. Koponente emocionalne inteligencije u poslu
DEFINICIJA KARAKTERISTIKE
Samopouzdanje
Sposobnost itanja sopstvenih emocija i
Samosvesnost Realistina samospoznaja
shvatanje kakav uticaj imaju na okolinu.
Smisao za alu na svoj raun
Sposobnost da se kontroliu ili preusmere
ometajui impulse, da u odreenim Pouzdanost i integritet
situacijama budemo odmereni i promiljeni. Oputenost u neizvesnim
Samokontrola
Pre nego to neto kaemo ili uinimo situacijama
prethodno razmislimo o svojim reima ili Otvorenost ka promenama
postupcima.
Samomotivacija znai da moete da pronaete Jak nagon za
zadovoljstvo u onome to radite i da vam postizanjem rezultata
Motivacija nisu potrebni spoljni stimulansi (velika plata Optimizam ak i u
status, nagrade, kazne ili pretnje) da bi se trenucima neuspeha
pokrenuli na akciju. Posveenost organizaciji
Strunost u stvaranju i
Prepoznavanje i razumevanje emocija kod zadravanju talentovanih
drugih. Ako je osoba u stanju da prepozna Senzitivnost za razliitost kulturnih
Empatija
kako se drugi oseaju automatski dolazi do miljea
smanjenja sukoba i konfliktnih situacija. Uslunost prema klijentima i
korisnicima
Efektivnost u voenju promena
Umenost u upravljanju odnosima i stvaranju
Socijalne Mo ubeivanja
mrea. Sposobnost da se nae zajednika
vetine Strunost u izgradnji i
taka gledita i izgradi odnos.
voenju timova
1
Goleman, D. (1995) Emotional Intelligence, Bantam Books, New York
168
Emocionalna inteligencija je veoma vana u sportskom menamentu, jer sadri elemente

koje u veoj meri smanjuju stres za pojedince i organizacije, smanjuju konflikte, unapreuju
odnose i razumevanje, poveavaju stabilnost, kontinuitet i harmoniju.
Zakljuak
Emocionalna inteligencija se razvija tokom celog ivota i uveava sa godinama. Pojedinac
kojeg krasi visoki IQ moe da ima veoma nisku emocionalnu i socijalnu inteligenciju, ali
obrnuto ne vai, emocionalna inteligencija je ipak povezana sa odreenim nivoom IQ.
Kuper i Savaf (1997.) smatraju da je posedovanje emocionalne inteligencije poetni
pokazatelj liderskih sposobnosti i jedan od kljunih faktora koji predodreuje voe za
primenu transformacijskoga stila voenja.
Znaaj emocionalne inteligencije je neosporan, ali su ipak saznanja iz oblasti istraivanja
emocionalne inteligencije nedovoljno primenjena i istraena. Razlog ovakvom stanju nalazi
se u tome to jo uvek ne postoje neki univerzalni testovi, kao to je sluaj sa akademskom
inteligencijom, pomou kojih se moe pouzdano utvrditi koliko je neko emotivno
inteligentan, kako e se ponaati i reagovati u odreenim situacijama.
Literatura
1. Conger, J.A., Kanungo, R.N., (1998.). Charismatic leadership in organizations. CA:
Thousand Oaks, Sage.
2. Cooper, R.K. (1997). Applying emotional intelligence in the workplace. Training and
Development, 51 (12): 31 38.
3. Cooper, R.K., Sawaf, A., (1997). Executive EQ: Emotional Intelligence in Leadership and
Organisations. New York: Putnam.
4. orevi, B., Janji, S., & ivkovi, I. (2011). Kako razumeti emocionalnu inteligenciju.
IMK-14 - Istraivanje i razvoj, 17(2), 45-49.
5. Gardner H.,Kornhaber M.,Wake W.K. (1999). Inteligencija:razlicita gledita. Jastrebarsko:
Naklada slap.
6. Gardner H., Laskin E. (1996). Leading minds. USA: Basic Books, str. 8.
7. Goldman, A. (2006). Dysfunctional leadership and organizations. Emerald Group
Publishing
8. Goleman, D. (2008). Emocionalna inteligencija. Beograd: Geopoetika
9. Goleman, D. (2008). Emocionalna inteligencija u poslu. Zagreb: Mozaik knjiga
10. Sajfert, Z., Stankovi, M., & Istrat, V. (2011). Istraivanje uticaja emocionalne inteligencije
lidera na produktivnost srpskih kompanija. Industrija, 39(2), 169-183
169
Zbornik radova 1
FORMIRANJE I RAD SOKOLSKE UPE MOSTAR
FOUNDING AND WORK OF MOSTAR SOKOL UNION
Kristina M. Panteli Babi, Petar D. Pavlovi

Fakultet fizikog vaspitanja i sporta Banja Luka, Republika Srpska
Apstrakt
Sokolski pokret nastao je 1862. godine u ekoj, i ubrzo se proirio na sve zemlje u kojima
su iveli slavenski narodi. Tako je sokolstvo dolo i na prostore Hercegovine i Bosne, meu
celo stanovnitvo, a posebno ono koje je ivelo na selu. Ubrzo nakon osnivanja prvih sokolskih
drutava ukazala se potreba za osnivanjem njihovog saveza. Iz tog razloga je 1909. godine
odlueno da se formira Srpska sokolska upa bosanskohercegovaka, iji je rad i zvanino
poeo u maju 1910. godine.
Devet godina kasnije, uz intenzivan rad srpskih sokola, ukazala se potreba za formiranjem
novih upa, meu kojima se nalazila i sokolska upa Mostar, koja je u narednim godinama bila
jedna od najaktivnijih i najzaslunijih za razvoj i unapreenje sela i ivota seljaka Hercegovine
i cele Bosne u vreme Kraljevine SHS (od 1929. godine: Kraljevina Jugoslavija), zbog ega joj
u ovom radu dajemo poseban znaaj. Rad sokolske upe Mostar detaljnije emo prikazati
na primeru 1933. godine, koji mnogim sportskim i drugim organizacijama dananjice moe
posluiti kao odlian prikaz organizovanosti, rada i istinskog pregalatva.
Kljune rei: sokolstvo, upa, eta, drutvo, selo.
Abstract
Sokol movement was established in 1862 in Czech Republic, and soon was spread to all
countries inhabited by Slavic people. That is how Sokol came to area of Herzegovina and
Bosnia, and spread to all domestic people, especially to those living in rural area. Soon after
forming of first Sokol societies appeared a need for their association (union). Therefore, in
1909 was decided to form Serbian Sokol Union of Bosnia and Herzegovina (SSUBH), which
officially started its work in May 1910.
Nine years later, after very intensive work of Serbian sokols, appeared a need for forming
of new Unions. Among them was also a Sokol Union of Mostar. In the years to come, this Un-
ion was one of the most active and most meritorious for development and prosperity of vil-
lages and life of peasants of Herzegovina and whole Bosnia in the time of Kingdom of Serbs,
Croats and Slovenians (KSCS) (from 1929: Kingdom of Yugoslavia), and that is why we give it
170
a special attention through this paper. Work of Mostar Sokol Union will be presented through
the example from 1933, which can be a great guide for organisation, work and genuine zeal to
all sports and other organizations of today.
Keywords: sokol, union, troop, society, village.
Uvod
Sokolski pokret, ili eki sistem telesnog vebanja, nastao je 1862. godine u ekoj i na
predlog profesora Emanuela Tonera 1864. godine dobio je naziv Sokol zahvaljujui njegovoj
inspirisanosti srpskim junakim pesmama u kojima ptica soko simbolizuje sve ono to se od
njegovih lanova oekuje. Osnovni cilj ovog sistema telesnog vebanja je bio da se razvija i
dua, i telo, i moral, i nacionalna svest ekog naroda radi osloboenja od okupacije. (Ili i
Mijatovi, 2006)
Sokolstvo na prostorima Kraljevine Srbije poelo je na inicijativu dr Laze Popovia kada je
u Sremskim Karlovcima 19. januara 1904. godine odrana Osnivaka skuptina Prvog srpskog
sokolskog drutva, koje je i zvanino odobreno 24. marta 1904. godine. Odmah nakon toga
poinju da se osnivaju drutva i u drugim mestima. Godine 1905, 29. oktobra, odran je
sastanak radi formiranja Srpske sokolske upe frukogorske (SSF) sa seditem u Sremskim
Karlovcima, koja bi imala za cilj objedinjavanje rada svih srpskih sokolskih drutava na tom
podruju. Pravila upe odobrena su nakon dve godine, 28. marta 1907. godine. Nakon toga
nastavljeno je osnivanje drutava i u ostalim mestima.
Nakon osnivanja Prvog srpskog sokolskog drutva i Prve srpske sokolske upe frukogorske,
ta ideja je u potpunosti proirena na sve teritorije pod austrougarskom okupacijom. Do
1914. godine i atentata na austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevu, formirane su etiri
sokolske upe i veliki broj sokolskih drutava.
Prve inicijative za osnivanje srpskog sokola na prostoru Bosne i Hercegovine javile su se
jo 1893. godine od grupe Srba iz Foe koje je predvodio Risto Jeremi. Zemaljska vlada nije
dozvolila osnivanje drutva, da bi njegovi inicijatori nakon toga podneli molbu za osnivanje
Pobratimstva, koje je nakon procedure duge pet godina, 23. juna 1899. godine bilo odobreno.
Prvenstveno formirana kao antialkoholiarska drutva, pobratimstva su za glavni cilj imala
kako duhovno, tako i telesno jaanje srpskog naroda, i njegovu pripremu za veliki trenutak
borbe za osloboenje i ujedinjenje. Godine 1910, Pobratimstvo je u Foi preregistrovano u
Srpski soko.
Uz malo povoljnije politike i ekonomske prilike, poetkom XX veka, u Mostaru je
osnovano prvo Srpsko gimnastiko drutvo Obili, nakon ega su formirana drutva i u
drugim mestima Bosne i Hercegovine. Nakon osnivanja vie srpskih sokolskih drutava u
Bosni i Hercegovini, ukazala se potreba za stvaranjem njihovog saveza. Iz tog razloga je 26. jula
1909. godine u Sarajevu odlueno da se formira jedna srpska upa za Bosnu i Hercegovinu,
iji je rad i zvanino odobren od Zemaljske vlade u maju 1910. godine.
Posle osnivanja Srpske sokolske upe bosanskohercegovake sokolska drutva jo
intenzivnije nastavljaju svoj rad, i devet godina nakon zvaninog poetka njenog rada, ukazala
se potreba za formiranjem novih upa, meu kojima se nalazila i sokolska upa Mostar. Svoju
Prvu skuptinu sokolska upa Mostar sazvala je u novembru 1919. godine, a konstitutivnu
skuptinu su odrali 28. marta 1920. godine. (Sokolska upa Mostar, 1930) Ova sokolska upa,
na elu sa svojim stareinom i glavnim pregaocem sokolstva na prostoru Hercegovine i Bosne,
edom Miliem, bila je jedna od najaktivnijih i najzaslunijih za razvoj i unapreenje sela i
171
Zbornik radova 1
ivota seljaka Hercegovine i cele Bosne u vreme Kraljevine SHS (od 1929. godine: Kraljevina
Jugoslavija), zbog ega joj treba dati poseban znaaj.
Rad sokolske upe Mostar, koji e biti detaljno prikazan na primeru iz 1933. godine,
mnogim sportskim i drugim organizacijama dananjice moe posluiti kao odlian prikaz
organizovanosti, rada i istinskog pregalatva.
Predmet i cilj rada

Predmet rada je formiranje i rad sokolske upe Mostar, a cilj je da se utvrdi koje su
upe postojale u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i slovenaca (od 1929. godine: Kraljevina
Jugoslavija), koju teritoriju je obuhvatala sokolska upa Mostar, kao i to ime se sve bavila i
na koji nain je to raeno.
Metode
Prilikom pisanja koritena je istorijska metodologija. Izvrena je analiza izvora koji su
nastajali za vreme formiranja i rada sokolskih upa, kao i onih koji su nastajali posle toga, a
koje smo u pregledanoj literaturi uspeli pronai.
Slomom austrougarskog okupatora krajem Prvog svetskog rata, formirana je nova drava,
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. godine: Kraljevina Jugoslavija), u kojoj sokoli
nastavljaju svoj rad. Prvi Sokolski sabor Srba, Hrvata i Slovenaca odran je 28. i 29. juna
1919. godine u Novom Sadu, a na drugoj sveanoj sednici odranoj 30. juna 1919. godine u
Hotelu Sloboda u Novom Sadu, pored ostalog, raspravljalo se o formiranju i organizaciji
sokolskih upa. Predloeno je da se osnuju 33 upe, i da organizacija upa sa teritorijalnim
razgranienjem bude sledea:
1. upa Suak (hrvatsko primorje sa Istrom, kvarnerskim otocima i Gorski Kotar -
Vrbovsko, Delnice i abar);
2. upa zadarska (politiki kotar Zadar, ibenik, Knin i Benkovac);
3. upa splitska (politiki kotari Split, Sinj, Livno, Supetar, Hvar, Makarska i Imotski);
4. upa mostarska (Hercegovina sa dubrovakim i korulanskim kotarom, te dijelom
Crne Gore do klanca Duge - Banjani i Rudine);
5. upa bokokotorska (sa starom Crnom Gorom do granice Tare i Andrijevice, a na jugu
do granice Albanije);
6. upa ibarska (ibarska divizijska oblast sa crnogorskim dijelom Novopazarskog
sandaka);
7. upa kosovska (kosovska divizijska oblast sa Metohijom, centar Prizren);
8. upa vardarska (vardarska divizijska oblast, centar Skoplje);
9. upa bitoljska (bitoljska divizijska oblast, centar Bitolj);
10. upa bregalnika (bregalnika divizijska oblast, centar tip);
11. upa moravska (moravska divizijska oblast, centar Ni);
12. upa timoka (timoka divizijska oblast, centar Zajear);
13. upa umadijska (umadijska divizijska oblast, centar Kragujevac);
14. upa drinska (drinska divizijska oblast, centar Valjevo);
172
15. upa dunavska (dunavska divizijska oblast sa jugoistonim Sremom i kotar Panevo,
centar Beograd);
16. upa vraka (vraka divizijska oblast, centar Vrac);
17. upa kikindska (kikindska divizijska oblast, centar Veliki Bekerek);
18. upa subotika (subotika divizijska oblast sa teritorijom Srema koji nije pripao
Beogradu i Osijeku, centar Subotica);
19. upa Osijek (sa Baranjom i kotarima Miholjac, akovo, Naice, Vukovar, upanja,
Vinkovci, Brod i Poega);
20. upa varadinska (sa Meumurjem, centar Varadin);
21. upa mariborska, centar Maribor.
22. upa ljubljanska I. grad, centar Ljubljana.
23. upa ljubljanska II. kotar, centar Ljubljana.
24. upa celjska, centar Celje.
25. upa gorenjska, centar Kranj .
26. upa doljenska, centar Novo Mjesto.
27. upa notranjska, centar Inija.
28. upa krajika (Bihaki okrug i kotari Vrgin Most, Glina, Dvor i Vojni);
29. upa zagrebaka (ostali dio upanije i kotar Ogulin);
30. upa Krievac (sa upanijom bjelovarskom, i kotari: Virovitica, Slatica, Pakrac,
Daruvar i Gradika);
31. upa banjaluko travnika (bez Livna, centar Banja Luka);
32. upa sarajevska (Sarajevski okrug, centar Sarajevo);
33. upa tuzlanska (okrug Tuzla sa delom srpskog Podrinja). (Organizacija upa sa
teritorijalnim razgranienjem, 1919).
Tada je, pored ostalih, formirana i sokolska upa Mostar, sa seditem u Mostaru, koja je
svoju Prvu skuptinu sazvala u novembru 1919. godine, a konstitutivnu skuptinu su odrali
28. marta 1920. godine. (Sokolska upa Mostar, 1930) upa je svoj rad poela sa 22 drutva, a
ubrzo su joj se prikljuili i drutva iz Avtovca i Janjine. Na sednici upravnog odbora upe, 9.
juna 1925. godine, jednoglasno je odlueno da se upi dodeli naziv Aleksa anti.
Od 1926. godine upa prenosi ideju sokolstva i na selo, pa je u novembru iste godine
osnovana i prva sokolska eta u Bijelom Polju kod Mostara. edo Mili, stareina sokolske
upe Mostar, bio je glavni osniva, idejni tvorac i stvaralac seoskih sokolskih eta, koje su bile
graditeljke karaktera i matice svih ostalih novonastalih ustanova koje su se mogle uspeno
razvijati samo ako njihov rad ponesu ljudi iz sokolskih eta. Upravo ti ljudi dali su nemerljiv
doprinos razvoju naeg naroda, a Hercegovinu, sa dosta razloga, moemo nazvati kolevkom
seoskih sokolskih eta. Broj drutava i eta se iz godine u godinu neprestano poveavao, tako
da je u 1933. godini u upi bilo 29 drutava i 120 sokolskih eta.
Organizacija upe bila je takva da je ona pod sobom imala sokolska drutva, a drutva
su brinula za rad i u sebi okupljala seoske sokolske ete. upa je svoj rad usmeravala u vie
pravaca, a posebno u rad na selu, jer je oseala da ono mora biti njen glavni oslonac.
Poetkom svake godine stareinstvu upe se podnosio detaljan i veoma opiran izvetaj
o radu u prethodnoj godini. Kako je taj izvetaj izgledao pokazaemo na primeru izvetaja o
radu upe u 1933. godini.
Na samom poetku, kao uvod u dalji detaljniji izvetaj, sekretar upe Hasan iki, u
kratkim crtama je izneo pregled rada i celokupnog stanja upe za 1933. godinu. Osvrnuo se na
173
Zbornik radova 1
ukupno 29 drutava: Avtovac, Bilea, Blato, Vela Luka, Vrgorac, Gacko, Dubrovnik, rnovo,
Imotski, Janjina, Konjic, Korula, Lovre, Ljubinje, Ljubuki, Metkovi, Mostar, Nevesinje,
Opuzen=Podgradina, Oskoruno, Potomje, Prozor, Stolac, Ston, Tomislav Grad, Trebinje,
Trpanj, Cavtat i apljina. Dao je i podatke o ukupnom pregledu dugovanja lanstva za svih 29
drutava i 120 sokolskih eta, koliko ih je tada bilo u upi.
Izvetaj o sokolskom radu u selu podrazumeva prosvetni, zdravstveni i poljoprivredni rad,
trezvenost, propagandu zadrugarstva, organizovanje teajeva za sokolske ete, kao i saradnju
sa uiteljima osnivanjem posebnog uiteljskog otseka u upi.
Kada je u pitanju prosvetni rad, posebna panja poklanjana je priredbama vezanim [...]
za pojedine znaajne datume iz nae nacionalne istorije, koje su imale svrhu nacionalnog
osvetavanja lanstva. (iki, 1934, str. 33) Na kraju godine organizovana je prosvetna kola
u trajanju od tri dana.
Tehniki rad koji je svoje postavljene ciljeve ostvarivao putem: uranaka, javnih asova,
javnih vebi, kao i drugim oblicima sokolskog rada bio je od posebnog znaaja. Posebnu
vanost zauzimali su prvi nastupi lanica kojima su se ene aktivno ukljuile u rad ime su
menjale dotadanji [...] obiaj potpune izolovanosti iz drutvenog ivota. (Isto, str. 34)
Propagandni rad najvie se bazirao na [...] irenju sokolske misli ivom rijeju (Isto),
koja je predstavljala najjae propagandno sredstvo upe. Pored toga, pisana su i upska pisma
i raspisi i odravane brojne priredbe po drutvima i etama. upski funkcioneri redovno su
obilazili (poseivali) drutva, a prema ikiu u 1933. godini od svih drutava, nisu poseena
samo Korula i rnovo.
Administracija se u 1933. godini delila [...] uglavnom na redovnu korespondenciju, na
mesene izvetaje drutava i eta, na upska pisma etama, upske raspise drutvima, savete
teajcima i uputstva referentima za ete po drutvima. (Isto, str. 35) Ukupno je upueno 19
raspisa, 25 pisama i 2 dodatka.
Finansijske prilike daju prikaz prihoda i rashoda upe, a veina sredstava utroena je na
teajeve i obilazak eta i drutava. Izvetaj se zavrava zakljucima sa prologodinje upske
skuptine.
Predsednik upskog prosvetnog odbora dr Milan Doki, predstavio je izvetaj o
prosvetnom radu upe , drutava i sokolskih eta u 1933. godini. U toku godine rad u upi
odnosio se na vie razliitih oblika rada: organizaciju, upski prosvetni zbor, upsku prosvetnu
konferenciju, kole i teajeve, upsku biblioteku i rad na organizovanju sokolskih biblioteka,
obavetajnu slubu, upsko lutkarsko i kino-pozorite, predavanja uz filmove i diapozitive,
trezvenjatvo, tednju, administraciju, saradnju sa drugim upama i ostalim prosvetnim
ustanovama, pregled prosvetnog rada u upskim jedinicama, upske zbirke, upski foto-
odsek i budet upskog prosvetnog odbora. Prema njemu, na prosvetnom teaju odrano je
ukupno 22 asa.
Radilo se i na popunjavanju sokolskih biblioteka u upi, pa je u 1933. godini ukupan broj
knjiga iznosio 28 814. U toku godine te knjige su iskoritene za osnivanje i popunjavanje ve
postojeih biblioteka u upskim jedinicama, a putem njih je u toku godine podeljeno ukupno
2 771 knjiga, 15 335 raznih broura i 3 959 komada asopisa.
Pored ostalog, rad na borbi protiv alkoholizma [...] je jedna od najvanijih zadaa
sokolskih prosvetnih organa. (Doki, 1934, str. 101) Godina 1933, predstavljala je godinu
nastavka saradnje sa ostalim prosvetnim organizacijama i ustanovama, kao i sa drugim
upama, a meu njima i sa sarajevskim prosvetno-kulturnim drutvom Prosvjeta. U toj
godini u sklopu upske uprave osnovan je i poseban uiteljski odsek.
174
Za razliku od prethodne, 1932. godine u drutvima je odrano 20 predavanja vie, ili

ukupno 382. Kao prvo po broju odranih predavanja istie se drutvo Gacko sa 34, a odmah
iza njega drutvo Mostar sa 27. Od 1 141 govora pred vrstom, koliko je ukupno odrano, na
prvom mestu je bilo drutvo Mostar sa 171 odranim govorom. Pored predavanja i govora,
odrano je i 1 020 raznih priredbi, to je za 74 priredbe vie nego u proloj godini. Drutvo
Mostar bilo je jedno od drutava koja su organizovala Nedelju trezvenosti.
Doki izvetaj zavrava sa radom u etama u kome govori o: organizaciji, knjinicama,
odranim predavanjima, itanju pounih lanaka, saveta i pisama, o priredbama, sokolskoj
tampi i drugo. Tu su posebno interesantne i guslarske utakmice koje su se odrale u etama
nekoliko drutava sa ukupno 124 guslara takmiara.
Pored sekretara i predsednika upskog prosvetnog odbora, i naelnitvo sokolske upe,
na elu sa naelnicom Borikom Turanjaninovom i naelnikom Petrom oliem, podnelo
je izvetaj za 1933. godinu . Izvestili su o tehnikom radu upe (vaspitnom delu, javnim
priredbama i takmienjima), o funkcijama u naelnitvu i tehnikom odboru, administraciji,
prednjakim sednicama, asovima i stanju strunih knjiica. Interesantno je poglavlje koje
govori o stanju prednjakih zborova, gde, pored jo nekoliko drutava, Mostar ima potpuno
organizovan zbor.
Pored teajeva, odravane su i javne priredbe u koje su se sastojale od: urevdanskog
uranka, Naratajskih dana, drutvenih javnih vebi (koje su se prema obimu programa
delile na: sveanu povorku, javno vebanje i akademije), etnih javnih vebi, upskih javnih
vebi (podeljenih takoe na sveanu povorku, javnu upsku vebu i akademiju) i uea na
pokrajinskom sletu u Ljubljani.
Takmienja su bila podeljena u nekoliko kategorija, a odravala su se tokom juna, jula,
avgusta i poetkom septembra.
Naelnici su govorili o obilasku drutava, gde su naveli da nije obieno samo drutvo
Korula.
Izvestili su o vebanju u prirodi koje se izvodilo u sledeim aktivnostima: laka atletika,
igre, plivanje, igre na vodi i veslanje, izleti, taborovanja i letovanja. Takoe su miljenja
da: U budue ovim granama treba posvetiti vee panje naroito kod omladine, koja za
ovim granama ima naroitog interesa, samo ako ima valjano vodstvo, koje e sve za ranije
pripremiti. (Turanjaninova i oli, 1934, str. 73)
U izvetaju su dalje govorili o tehnikom radu u etama, gde je vidljivo da je 73% upisanih
sokola prisustvovalo sokolskim asovima, i da je taj trend u porastu u odnosu na proteklu
godinu. Nakon toga, govorili su o radu u drutvima, gde su konstatovali da je za sva drutva
procenat dolaska upisanih lanova iznosio 71%.
Tokom godine naelnitvo je izdalo dve knjiice (Proste vjebe za sve kategorije eta i Red
takmienja i skupine sokolskih eta) u est brojeva tehnikog vjesnika.
U zakljuku je, izmeu ostalog, konstatovano da: [...] u veini naih jedinica rad na
podizanju tehniko vaspitnom nije postigao one rezultate, kako je to eljelo i nastojalo upsko
tehniko vodstvo... Isti je sluaj i kod lanica, jer se konstatovalo da preko polovine drutava
ne gaje tjelovjebu lanica i enskog narataja. (Isto, str. 77)
Nakon zakljuka, dat je kratak program organizacije rada u narednoj, 1934. godini. Izmeu
ostalog, planirano je da se odre sletovi u Sarajevu i Zagrebu, razne javne priredbe i teajevi.
Pored ve navedenog, upa je preko lanova, etnih i drutvenih voa, i drugih ljudi,
uvek teila ka tome da se pobolja higijena u selima i u seoskim domovima. Svako drutvo
godinje je odravalo razne priredbe i akcije, a meu njima su se nalazile i proslava povodom
175
Zbornik radova 1
Dana zahvalnosti Bogu, a u sklopu njega i akcija milosra, u kojoj su uestvovala sva drutva.
Drutvo Mostar, sa svojih deset eta u 1933. godini sakupilo je najvie novanih sredstava,
ukupno 2 094,50 dinara, i najvie ita (ukupno 520 kilograma). (Kojo, 1934)
Mirko Tomi u izvetaju o zadrugarstvu ukazuje na napredak u osnivanju zadruga, ali
pored toga priznaje da je sokolsko zadrugarstvo jo uvek u [...] pokuajima i povojima, jer mu
nedostaju osnovni elementi: svjesnost i razumijevanje. (Tomi, 1934, str. 188)
Meutim, ak i pored malih nedostataka, rad u seoskim sokolskim etama bio je tako
dobro organizovan i voen da je prevaziao oekivanja samih osnivaa sokolstva, o emu
svedoe rei Vasilija Paranosa. Prema njemu, pred poetak Drugog svetskog rata, delegacija
ekog sokola dola je u posetu Mostarskoj upi, [...] a razlog je bio to su uli za plodonosan
rad ede, naroito sa sokolskim etama u selu, koje kod njih nisu postojale. (Paranos, 1982,
str. 15) Oduevljeni njegovim uspehom u seoskim sokolskim etama, posetu su zavrili
reima:
Mi esi prvi smo osnovali i poeli sokolstvo, koje ste vi i drugi slovenski narodi od nas
nauili i primili. Danas mi vidimo da se moramo uiti od vas i brata ede jer ste nam otvorili
oi i pokazali put kojim treba dalje da idemo. Mi smo bili vai uitelji, a vi nai uenici. Danas
je vidimo dolo vreme da ste vi nai uitelji, a mi vai uenici u proirenju sokolskog rada sa
sokolskim etama na selu, koje mi nikada nismo niti pomiljali. (Isto)
Prema reima Milia, seoske sokolske ete su mnogo [...] digle cijenu selu i seljaku, a
pregalatvo naih radnika diglo je ugled naoj upi. Tako, da je sokolski rad na selu uzdigao
nau upu na prvo mjesto. (Mili, 1935b, str. 58)
edo Mili vri smotru lanova Sokolske upe Aleksa anti u Mostaru
(Arhiva Jovana Milia)
176
Pored ve prikazanog oblika rada upa je neprestano radila i na osposobljavanju i

kolovanju kadra za rad u sokolskim etama i drutvima. Od osnivanja upe do 1929. godine
postignuti su zapaeni rezultati na tom polju. Sokolska upa A. anti je radila na stvaranju
sokolskih strunjaka putem upskih teajeva. Jedan od njih, etvrti po redu, odran je 26. i
27. februara 1927. godine u Mostaru, kada je ispitu pristupilo deset sokola i etiri sokolice.
Po zavretku organizovana je zabava (sjelo) kojem su prisustvovale ugledne duhovne, vojne i
civilne linosti, meu kojima se nalazio i stareina Mili koji je prisutnima govorio o sokolskim
pogledima na ivot, a sam govor je [...] bio veoma dobar i iskien frazama svetskih moralista
i pripovednika. (uri, 1927, str. 3)
upa je, na elu sa edom Miliem, intenzivno radila i na osnivanju sokolskih kola za
spremanje seoske omladine za rad u sokolskim etama. Radei sa mladima i razvijajui u
njima [...] veru u Boga, ljubav prema otadbini i starim porodinim moralnim zakonima, on
je najbolje suzbijao destruktivne i ruilake snage kojima je omladina uvek sklona. (Gri,
2002, str. 205)
kole su sa radom poele tokom 1929. godine. Prema reima Duana Bajia, te kole su
imale: [...] karakter spremanja seoske omladine za voe eta i opti rad u selu (Baji, 1934,
str. 133).
Uiteljski odsjek u upi osnovan je 1933. godine, kada je i poeo sa radom.
Kada su u pitanju teajevi u Mostaru, u 1933. odrana su dva upska teaja za voe
sokolskih eta. Oba su trajala ukupno 54 dana sa 509 odranih predavanja. (Doki, 1934)
Spremanju i vaspitanju prednjatva je takoe posveivana velika panja. Prema ve
spomenutom izvetaju Turanjaninove i olia u 1933. godini odrano je ukupno devet
prednjakih teajeva:
1. Trodnevni teaj u Mostaru za upoznavanje programa rada za savezne utakmice i
pripreme za pokrajinski slet koji e se odrati u Ljubljani.
2. Trodnevni teaj za okrune naelnike, Mostar.
3. Sedmodnevni teaj lake atletike i igara, voen od upnog naelnitva u Mostaru.
4. upski prednjaki teaj u Veloj Luci.
5. Sedmodnevni teaj za vodnike i vodnice narataja i dece, koji je prvi put odran u upi.
6. etvrti upski teaj za voe sokolskih eta, Mostar.
7. Peti upski teaj za voe sokolskih eta.
8. etvrti savezni teaj za vojnike sokole, Beograd.
9. Peti savezni teaj za vojnike sokole, Beograd.
etvrtog i petog novembra 1933. godine odrani su upski prednjaki ispiti, koji su prvi
put organizovani u ovom obimu i u upi mostarskoj.
U 1934. planirano je da se odri sedam teajeva sa ukupnim trajanjem od 106 dana, a to
su:
1. Sedmodnevni teaj za naelnike i naelnice drutava,
2. Sedmodnevni teaj za laku atletiku i igre,
3. Sedmodnevni teaj za plivanje, veslanje i igre na vodi,
4. Desetodnevni teaj za vodnike narataja i dece,
5. Tridesetodnevni upski teaj za spremanje upskih prednjaka,
6. Petnaestodnevni teaj za skijanje,
7. Tridesetodnevni teaj za vodnike eta. (Turanjaninova i oli, 1934)
177
Zbornik radova 1
Pored kolovanja i usavravanja sokolskog i kadra za rad u seoskim sokolskim etama,

najveu dra imala je saradnja sa sokolskim, ali i drugim organizacijama. Od sokolskih
organizacija, pronaeni su dokumenti o saradnji sa cetinjskom, zagrebakom sokolskom
upom u Herceg Novom. Pored toga, sve sokolske organizacije blisko su saraivale sa srpskim
prosvetno-kulturnim drutvom Prosvjeta iz Sarajeva.
Savez sokola Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca je 1923. godine Sokolskoj upi Mostar
privremeno dodelio celokupnu teritoriju Crne Gore, sa ciljem da im se pomogne pri
obnavljanju i irenju sokolstva. edo Mili je sa svojim saradnicima obiao celu Crnu Goru
vrei propagandu sokolstva. Njegov rad je bio plodotvoran i do poetka 1928. godine bilo
je obnovljeno i osnovano 12 sokolskih drutava. Te godine je od postojeih drutava aprila
meseca osnovana Sokolska upa Njego sa seditem u Herceg Novom.
Cetinjska sokolska upa je od svog osnivanja 1911. godine takoe intenzivno i bratski
saraivala sa mostarskom upom, o emu svedoe rei stareine cetinjske upe Gavre
Miloevia:
Kroz nekoliko godina, dok su ovrsnula sokolska krila u svim mestima Crne Gore i
Boke, mi smo u bratskom sokolskom radu saraivali sa mostarskom upom. Ona je istinski
i sokolski pomagala razvoj sokolstva u ovim krajevima; ona je to inila sa ljubavlju, jer je
donekle vraala dug legendarnom sokolstvu Crne Gore. (Miloevi, 1930, str. 99)
Jo jedan primer saradnje bilo je organizovanje Vidovdanskog sleta u Sarajevu 1934.
godine, kojeg je Srpska sokolska upa bosanskohercegovaka, povodom proslave 25-godinjice
od njenog osnivanja, organizovala zajedno sa mostarskom, banjalukom, tuzlanskom,
kragujevakom i cetinjskom upom, kao i sa predstavnicima SSKJ, Drinske banovine i optine
grada Sarajevo. (Krsti, 1934)
Pored sokolskih, upa Mostar je saraivala i sa drugim organizacijama ne samo sa prostora
Hercegovine, ve i sa prostora cele Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. Kraljevine
Jugoslavije), a sve u cilju zajednitva i poboljanja seoskog ivota Hercegovine. Tako su u
avgustu 1934. godine, zajedno sa grupom studenata iz Zagreba, radili izabrane korisne
radove na selu. Pokret akademskog dobrovoljnog rada na selu u zagrebakoj sokolskoj upi
je organizovao i vodio dr Laza Popovi, koji je saraivao i bio u gotovo stalnom kontaktu sa
mostarskim sokolskim stareinom Miliem.
Saradnja zagrebakih studenata i hercegovakih sokola (Krum, 1935, str. 9)
178
Saradnja zagrebakih studenata i hercegovakih sokola (Krum, 1935, str. 9)

Zagrebaki studenti su 1934. godine, na putu prema Nevesinju, u koje su krenuli zbog
dobrovoljnog rada na selu, svratili u Mostar, gde su proveli dvadeset dana, i za to vreme
podigli dve esme, ili kako ih je Krum nazvao dva higijenska svjetionika (Krum, 1935, str.
8), u selima Bojita i Batkovii. Prema reima Riste Gria [...] na narod u svojoj istoriji nije
imao lepe, uzvienije, korisnije i uzbudljivije kulturne akcije od seoskog sokolstva. (Gri,
2002, str. 188)
Godine 1935. odran je prvi sabor sokolskih eta upe Mostar, a iste godine upa je
pokrenula asopis Knjiga za sokolsko selo, koji je imao nemerljiv znaaj za ivot i rad seljaka i
sela u celini, a koji je izlazio jednom meseno (osim jula i avgusta) do 1941. godine.
Sa smru stareine upe ede Milia i poetkom Drugog svetskog rata, zavren je dvadeset
i dve godine dug rad sokolske upa Mostar, koji je nesumnjivo ostavio dubok trag u ivotu i
radu stanovnitva Hercegovine, kao i cele Bosne.
Naslovna strana prvog broja asopisa Knjiga za sokolsko selo
Naslovna strana prvog broja asopisa Knjiga za sokolsko selo
179
Zbornik radova 1
Zakljuak
Sokolska upa Mostar obuhvatala teritoriju Hercegovine sa dubrovakim i korulanskim
kotarom, te dijelom Crne Gore do klanca Duge - Banjani i Rudine. Od svog osnivanja 1919.
godine, odnosno zvaninog poetka rada 1920. godine, posebnu panju i nesebian rad
uloila je u poboljanje ivota Hercegovakog sela i seljaka, kao i cele Bosne i Hercegovine.
To je radila kroz prosvetni, zdravstveni i poljoprivredni rad, trezvenost, propagandu
zadrugarstva, organizovanje teajeva za sokolske ete, saradnju sa uiteljima osnivanjem
posebnog uiteljskog otseka u upi, kroz stalno popunjavanje sokolskih biblioteka u upi i
mnoge druge aktivnosti.
Poetkom svake naredne godine stareinstvu upe podnosio se veoma detaljan izvetaj o
tome ta je sve uraeno u prethodnoj godini, ime se velika panja posveivala unapreenju i
poboljanju ve postojee organizacije.
Pored toga, upa Mostar je saraivala kako sa sokolskim tako i sa drugim organizacijama
ne samo sa prostora Hercegovine, ve i sa prostora cele Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
(od 1929. Kraljevine Jugoslavije).
Godine 1935. upa je, na elu sa stareinom edom Miliem, pokrenula asopis Knjiga
za sokolsko selo, koji se bavio temama iz poljoprivrede, seoskog ivota, higijene, sokolstva i
slino, i koji je dostavljan svim drutvima i etama, i koji je znaajno unapredio ivot i rad
seoskog stanovnitva. asopis je izlazio jednom meseno do 1941. godine.
Takvim radom i nivoom organizovanja, na kome joj mogu pozavideti mnoge savremene
organizacije, sokolska upa Mostar pruila je seoskom stanovnitvu, posebno Hercegovine,
mogunost opismenjavanja i poboljanja ivotnog standarda savetima o higijeni,
organizovanjem sela, obrazovanjem u poljoprivrednim delatnostima, i slino. Iz tog razloga
moemo zakljuiti da je sokolska upa Mostar, na elu sa svojim osnivaocem i stareinom
edom Miliem, imala nemerljiv doprinos u razvoju i prosveivanju hercegovakog sela,
zbog ega zasluuje posebno mesto u istoriji Hercegovine i cele Bosne.
Obzirom da je u ovom radu prikazan rad samo jedne sokolske upe, otvara se prostor da
se istrai i prikae osnivanje, rad i organizacija drugih upa koje su postojale na prostorima
Bosne i Hercegovine, a i ire, kako u vreme austrougarske okupacije, tako i u periodu
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. godine: Kraljevina Jugoslavija).
Literatura
1. Baji, D. (1934). Izvjetaj odbora za rad u selu, Rad sokolske upe Mostar u godini 1933
(str. 119 170). Mostar: Sokolska upa Mostar.
2. Gri, R. (2002). Uspomene. Valjevo Beograd: Glas Crkve - Sabornost.
3. Doki, M. (1934). Izvjetaj predsjednika upskog prosvjetnog odbora o prosvjetnom
radu u godini 1933, Rad sokolske upe Mostar u godini 1933 (str. 87-117). Mostar:
Sokolska upa Mostar.
4. iki, H. (1934). Izvjetaj sekretara za glavnu godinju skuptinu upe o radu u godini
1933, Rad sokolske upe Mostar u godini 1933 (str. 13-40). Mostar: Sokolska upa Mostar.
5. Ili, S. i Mijatovi, S. (2006). Istorija fizike kulture. 3. izmenjeno i dopunjeno izd.
Beograd: D.T.A. TRADE.
6. Kojo, I. (1934). Izvjetaj povjerenika za socijalnu akciju na selu u 1933. godini, Rad
sokolske upe Mostar u godini 1933 (str. 185-187). Mostar: Sokolska upa Mostar.
180
7. Krsti, K.P. (15. januar 1934). Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije Beograd. Dopis
Kancelarije Njegovog velianstva kralja br. 604. Vidovdanski slet u Sarajevu 1934.
Spomenica II deo. Sarajevo: Sokolska upa Sarajevo.
8. Krum, B. (septembar 1935). Dva pokreta - - jedna misao, jedan cilj, Knjiga za sokolsko
selo, 1 (7), str. 6-10.
9. Mili, . (1935b). Sokolski asovi, rukopis br.16. Mostar: Sokolska upa Mostar.
10. Miloevi, G. (1930). Sokolska upa Cetinje, Sveslavensko sokolstvo (str. 98-99). Beograd:
Savez sokola Kraljevine Jugoslavije.
11. Organizacija upa sa teritorijalnim razgranienjem. (1919). Sokolski glasnik: zvanian
organ sokolskog saveza Srba, Hrvata i Slovenaca, 8,9 i 10, god 1. Zagreb, str. 311-313
12. Paranos, V. (1982). Uspomene na edu Milia srpskog nacionalnog i sokolskog radnika.
Njujork: samostalno izdanje.
13. Sokolska upa Mostar. (1930). Sveslavensko sokolstvo. Beograd: Savez sokola Kraljevine
Jugoslavije, str. 122-127.
14. Tomi, M. (1934). Izvjetaj referenta za zadrugarstvo. Rad sokolske upe Mostar u godini
1933 (str. 188-189). Mostar: Sokolska upa Mostar.
15. Turanjaninova, B. i oli, P. (1934). Izvjetaj naelnitva sokolske upe Mostar za 1933.
godinu. Rad sokolske upe Mostar u godini 1933 (str. 41-86). Mostar: Sokolska upa
Mostar.
16. uri, H. (15. mart 1927). Iz sokolske upeAleksa anti, Omladina, 3 (3), str. 3.
181
Zbornik radova 1
Pregledni nauni lanak
FIZIKA AUTONOMIJA STARIH

I OLIMPIJADA TREEG DOBA
PHYSICAL AUTONOMY OF SENIORS

AND OLYMPICS OF THE THIRD AGE
Suzana Pavlovi1, Dragana Dini2

1
VISAN, Visoka zdravstveno sanitarna kola strukovnih studija, Beograd, Srbija
2
Instiitut za politike studije, Beograd, Srbija
Apstrakt
Fizika samostalnost, finansijska samodovoljnost i samostalnost u odluivanju pred-
stavljaju tri dimenzije line autonomije i osnovne vrednosne kategorije savremene socijalne
gerontologije. Samo aktivna starost je kvalitetna i poeljna. U drutvu za sve generacije, kakvo
nae pretenduje da bude, stariji treba da budu ukljueni u sve tokove drutvenog ivota. U
radu se razmatra fizika autonomija starih kao polazni i kljuni aspekt autonomije starije
populacije. Osim toga, ovaj rad nastoji da opie neke od strategija za to due i kvalitetnije
ouvanje fizike autonomije, odnosno naine za prevladavanje ili ublaavanje zdravstvenih
i fizikih ogranienja seniora. Organizacija Olimpijade treeg doba predstavlja jedan od
najznaajnijih praktinih doprinosa razvijanju svesti o potrebi aktivnog i samostalnog
angaovanja starije populacije u ouvanju fizike autonomije.
Kljune rei: starija populacija, socijalna gerontologija, autonomija starih lica, zdravi stilovi
ivota
Abstract
The physical independence, financial self-sufficiency and autonomy in decision making
represent three dimensions of personal autonomy and basic value categories of modern social
Gerontology. Only active old age is good and preferred. In a society for all generations, which
our aims to be, seniors should be involved in all aspects of social life. The work discusses
seniors physical autonomy as the initial and key aspects of elderly population autonomy.
Moreover, this work is trying to describe some of the strategies for longer and qualitative
preservation of physical autonomy and ways to overcome or reducing the health and physical
limitations of seniors. Organization of the third age Olympics presents one of the most
182
important practical contributions to rising awareness of the need for active and independent
engagement of elderly population in the preservation of physical autonomy.
Keywords: the older population, social Gerontology, autonomy of the elderly people, healthy
lifestyles.
Uvod
Starenje stanovnitva predstavlja zakonitu posledicu procesa demografske tranzicije i
ono postaje osnovno obeleje 21. veka. U okviru ovog procesa dolazi do istovremenog pada
nataliteta i mortaliteta, nepovoljnih migratornih kretanja, uz produenje trajanja ljudskog
ivota1. Osnovno podruje iz koga nastaju problemi u ovoj oblasti je evidentna i potencijalna
neravnotea izmeu brojnosti starije populacije i populacije najmlaih, do 15 godina. Iz ove
neravnotee nastaje niz disproporcija u razliitim oblastima drutvenog ivota2. Tako e se
u medicini problemaizovati, kako podruje same geirajatrije, tako i podruje organizacije i
upravljanja zdravstvenim sistemom u situaciji porasta broja seniora. U sociologiji i psihologiji
se problematizuju podruja ejdeizma ili diskriminacije ljudi po osnovu godina ivota. U
ekonomiji predmet prouavanja postaje disproporcija izmeu radno sposobne populacije i
sve brojnijih grupacija starih koji postaju potroai i korisnici usluga, u sferi socijalne politike
se uveava broj starijih koji su u stanju socijalne potrebe itd.
Istraivanje demografskih trendova do 2050. godine, u 64 drave razvijenijeg dela sveta,
pokazuju da e biti vie od 30% stanovnitva starijeg od 60 godina; kao i da e biti vie starijih
od 60 godina nego dece do 15 godina.
Stariji od 65 godina su populaciona grupa sa izrazitom tendencijom rasta, tako da se u
sledeoj deceniji oekuje da ona postane dominantna. Ovu populacionu grupu karakterie
izrazita heterogenost pa su i problemi sa kojima se susree raznorodni. Sa jedne strane namee
se potreba istraivanja i naune obrade problema starije populacije, a sa druge strane, potreba
njihovog praktinog reavanja. Na ovim osnovama, gerontosociologija postaje disciplina koja
nastoji da integrie i sistematizuje mnotvo razliitih aspekata prouavanja problema starije
populacije.
Demografska slika Srbije

Srbija je jedna od najstarijih zemalja Evrope i sveta, po prosenoj starosti stanovnitva.
Prema poslednjem Popisu iz 2011. udeo starijih od 65+ je 17,4%, a procenjuje se da e do
2030. ova starosna grupa initi 22% ukupnog stanovnitva. Prosena starost u odnosu na
prethodni Popis (2002) porasla je za 2 godine i sada iznosi 42,2 godine. Procenjuje se da e se
do 2030. godine ivotni vek mukaraca poveati od 69,7 na 71,1 godinu, a za ene od 75 na
76,4 godine, a starijih od 80 godina bie dvostruko vie - dok e se za 50 godina utrostruiti
ova najstarija grupacija.
1
Mnogi demografi navode kako u ovom periodu dolazi do pomeranja od ekstenzivne ka intenzivnoj
demografskoj reprodukciji D. Sykorova: Autonomie ve stari.- Praha 2007. Str. 40.
2
D. Sykorova: isto, str. 76.
183
Zbornik radova 1
Aktivno starenje
U savremenoj socijalnoj gerontologiji znaajno mesto zauzima prouavanje problematike
aktivnog starenja3, a u tom okviru autonomije starije populacije. Aktvno starenje4
podrazumeva proces ouvanja zdravlja, potom autonomiju starije populacije uz aktivno
uestvovanje u drutvu. Uz materijalnu, ekonomsku i finansijsku autonomiju, u ovoj oblasti
u jednakoj ravni zastupljena je analiza fizike ili funkcionalne autonomije. Funkcionalna
autonomija podrazumeva fiziku, telesnu i ulnu dimenziju samostalnosti oveka, odnosno,
sposobnost i mogunost pojedinca da sopstvene fizike i fizioloke aktivnosti obavlja bez tue
asistencije. Za stariju osobu fizika i funkcionalna autonomija znai ne biti na teretu i ne
optereivati druge ljude oko sebe, kao i nepostojanje oseanja obaveze u vezi sa obavljanjem
svakodnevnih fizikih i fiziolokih aktivnosti. S tim u vezi demografi sve vie insistiraju na
izraunavanju koeficijenta podrke roditeljima (to je brojani odnos starijih od 85 godina - tj.
roditelja i stanovnika starosti 50-64 godina - tj. njihove dece). U zemljama poput nae ovaj
koeficijent je u stalnom porastu.
Bavei se fizikom autonomijom, gerontolozi razmatraju odnose ovog pojma sa pojmom
samodovoljnosti. Tako, D. Sykorova istie 4 oblika odnosa: 1) autonomne i samodovoljne
osobe 2) autonomne, ali nesamodovoljne, koje su u vrenju sakodnevnih aktivnosti, manje ili
vie, upuene na pomo drugih ljudi; 3) samodovoljne ali neautonomne, koje svoje fizioloke
i fizike potrebe zadovoljavaju uz pomo i pod vostvom drugih ljudi; 4) nesamodovoljne
i neautonomne, koji su nesposobne da zadovoljavaju svoje potrebe, ali koje su pri tom jo
i nesvesne svog poloaja. Zbog uske povezanosti sa zadovoljavanjem elementarnih potreba
oveka, fizika i funkcionalna autonomija predstavljaju fundamentalno obeleje oveka.5
Ljudi razliito stare

Beka Ministarska Deklaracija iz 2012. godine zahteva da zemlje potpisnice obezbede
uslove za uspostavljanje drutva za sve generacije; stavljajui naglasak na promociji kvaliteta
ivota i na aktivnom starenju. U tom smislu se zagovara osnaivanje ljudi da ostvare svoje
potencijale za fiziko, psihiko i socijalno blagostanje tokom itavog ivotnog ciklusa i da u
potpunosti uestvuju u drutvu u skladu sa svojim potrebama, eljama i mogunostima.
Celokupnoj starijoj populaciji zdravlje predstavlja kako cilj po sebi, tako i sredstvo koje
omoguava dostizanje eljenih vrednosti kvaliteta ivota i aktivnog starenja. Zdravlje starije
populacije neposredni je uslov svake autonomije, a naroito one koja se tie samostalnosti
u zadovoljavanju fizikih i fiziolokih potreba. Zdravlje se u istraivanjima istie kao uslov
za ostale vidove autonomije, a pogotovu za ekonomsku samostalnost i samostalnost u
odluivanju6. Starije osobe nisu samo subjektivne u ocenjivanju sopstvenog zdravlja, ve su
sklone nepreciznom i relativizujuem odnosu prema svojim tekoama. Takav odnos prema
zdravlju rezultat je ireg opteg odnosa prema ivotu i spremnosti da se pojedinac aktivno
suprotstavi objektivnim tendencijama pogoranja zdravlja u starosti.
3
Bavei se autonomijom i samostalnou starije populacije, neki autori ovu problematiku svrstavaju
u ire polje uspenog ili produktivnog starenja. Opirnije: R.J. Lynott i P. P. Lynott: Tracing the
course of theoretical development in the Sociology of Aging. - The Gerontologist 1996.
http://gerontologist.oxfordjournals.org/content/36/6/749.abstract
4
http://europa.eu/ey2012/
5
M. Nekoneni: Psyichologie osobnosti.- Academie, Praha 1995. Strana 125.
6
D. Sykorova: isto, str. 116-117.
184
Imajui u vidu znaaj zdravlja za stariju populaciju, namee se zahtev preciznosti u

odreivanju predmeta istraivanja veza i odnosa zdravlja starije populacije, njihovog
aktivnog starenja i fizike autonomije. Bez obzira na tradicionalni ili prospektivni nain7
izraunavanja graninog perioda u kome nastupa starost, u socijalnoj geontologiji se iskazuju
potrebe istraivanja organizacione, ekonomske, socijalne, zdravstvene, psiholoke i svake
druge pripreme za nastupajui period aktivnog starenja. Imajui u vidu da se u istraivanjima
pokazuje da stariji kao osnovni element svog zdravlja istiu mobilnost, moe se opravdano
pretpostaviti da se kao osnovni cilj postavlja ouvanje kvaliteta mobilnosti i njeno produenja
do to kasnijih perioda starosti. U tom smislu, mobilnost postaje kljuni element i indikator
kojim se prevzilazi nesklad izmeu subjektivnog i objektivnog zdravlja starije populacije.
Sa starenjem i dubljim ulaskom u period starosti, (ma kako on bio izraunavan u
demografskim i ekonomskim proraunima) pretpostavlja se da e rasti i potreba pomoi
u svakodnevnim poslovima, u odravanju line higijene i zdravstvenoj nezi. Kod zavisnih
seniora, teko i dugotrajno bolesnih, nepokretnih najstarijih stanovnika potrebno je
suoiti se sa problemom ogranienja njihovih mogunosti da sami kontroliu svoj ivot,
da komuniciraju i da svoja prava delegiraju lanovima porodice ili institucijama. Kod ove
populacije najstarijih starih (oldest old) postavlja se imperativ ouvanja fizike autonomije i
njenog stavljanja u funkciju kvaliteta ivota. Znaaj fizike autonomije starije populacije istie
injenica da fiziki kapaciteti seniora uslovljavaju mogunost, kvalitet i obim obavljanja niza
svakodnevnih individualnih, grupnih i socijalnih aktivnosti. Fizike sposobnosti i zdravlje
starije populacije uslovljavaju komunikaciju sa drugim ljudima i pretpostavka su svih drugih
aspekata autonomije u starosti.
Dosadanja istraivanja u ovoj oblasti otkrivaju relativno stabilni uzroni niz u kome
zdravstvene tekoe izazivaju smanjenje fizike samostalnosti, koje je praeno slabljenjem i
gubitkom autonomije. Iako ovaj niz odnosa nije ni univerzalan, ni jednoznaan, postavlja
se pitanje koja mera zdravstvenih tekoa izaziva smanjenje fizike samostalnosti i gubitak
autonomije? Jer, u sluaju istih zdravstvenih problema, ljudi istih godina, a razliitog pola
ili mesta stanovanja, imaju razliito shvatanje svoje fizike samostalnosti. Suoeni sa
fizikim ogranienjima i tekoama, jedna grupa starijih e se obratiti slubama socijalne i
druge institucionalne pomoi, dok e se druga grupa seniora osloniti na sopstvene snage,
razvijajui samopomo, integeneracijsku i meugenercijsku solidarnost8. U svakom sluaju,
kod celokupne starije populacije postoji potreba ouvanja visokog vrednovanja i sopstvene
aktivnosti u ouvanju fizike samostalnosti.
Starenje sobom nosi i brojne strahove; kao to je strah od usamljenosti, fizike, psihike i
materijalne nemoi, i naravno, strah od smrti.
Ako bi pokuali da grupiemo faktore koji presudno utiu na to kako jedna osoba stari i
kako podnosi svoje godine, tada se po svom znaaju izdvajaju tri faktora:
naslee (genetski sklop)
7
M. Devedi i J. Stojilkovi: Novo poimanje starosti prospektivna starost http://www.doiserbia.
nb.rs/img/doi/0038-982X/2012/0038-982X1201045D.pdf
8
Istraivai ukazuju kako se kod starijih sa godinama i ozbiljnou zdravstvenih hendikepa smanjuje
volja za fizikom samostalnou dok jaa zahtev i izraena potreba za pomoi drugih. Od ovakvog
pristupa treba razlikovati objektivne tekoe starijih koji su svojim zdravstvenim problemima
ogranieni u mobilnosti i zadovoljavanju svojih fiziolokih potreba. U ovom sluaju govori se o
aktivnom suoavanju sa sopstvenim tekoama. D. Sykorova: Seniori ve spolenosti strategioe
zachovani osobni autonomie, Albert, Boskovice 2003.
185
Zbornik radova 1
uslovi ivota i
vrste aktivnosti
Uprkos brojnim stereotipima koji su vezani za stare (da su bolesni, izlapeli, dosadni,
nemoni, runi, inertni, konzervativni...), valja naglasiti da za mnoge starije ljude oni ne vae.
Mnogi svojim nainom ivota, izgledom i rezultatima rada pokazuju da su stariji znaajan
resurs, koji se fizikom aktivnou moe dugo ouvati, ili bar ne biti na teretu drugima.
Znaaj fizike aktivnosti

Postavlja se pitanje zato je vana fizika aktivnost9? Strunjaci iz oblasti zdravlja istiu
da kretanje deluje blagotvorno na sve organe i tkiva i da poboljava cirkulaciju. Zahvaljujui
pokretljivosti lako nosimo male terete i manje optereujemo kimu, kukove i kolena. Fizika
aktivnost je odlina prevencija niza ozbiljnih zdravstvenih problema kao to su infarkt i log,
eerna bolest, osteoporoza, gojaznost, smanjenje prosenog sistolnog pritiska za 4-9 mm
Hg. Svaka osoba, bez obzira na uzrast, sposobna je za neku vrstu fizike aktivnosti. Meutim,
stariji treba paljivo da biraju vrste aktivnosti (etnja, plivanje, tranje, vebe...), njihovu
uestalost i trajanje. Vrste aktivnosti zavise od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno
od stanja utreniranosti (kondicije); pre izbora bi bilo poeljno konsultovati lekara.
injenica je da ene, bez obzira da li ive na selu ili u gradu, ostaju due aktivne, najee
do kraja ivota. Nakon penzionisanja, ukoliko su bile zaposlene, one nastavljaju sa kunim
poslovima, uvanjem dece i unuia, odlaskom u nabavku, a radije se ukljuuju i u neke
rekreativne i sportske aktivnosti. Moda ba zato i due ive od mukaraca. Ve se zna da
su Japanci dugoveni (proseno ive 83,9 godina) zbog naina ishrane, ali i zato to mnogo
hodaju.
Zagrebaki psiholog I. Furlan napominje da su stariji ljudi veoma esto slabo motivisani
za aktivnost, jer su iskljueni iz rada i po pravilu zanemareni u porodici. Zato se mnogi
oseaju bezvoljno i apatino. On deli starije ljude u pogledu njihovog odnosa prema okolini
na tri tipa:
1. stariji ljudi autonomnog tipa: kreativni su, ivog duha i to im pomae da ouvaju i
telesnu teinu. Raspolau velikim iskustvom, spontani su i otporni prema raznim
nepovoljnim promenama.
2. prilagoeni: oni obavljaju sve poslove to su ih kao svojevrsna zaduenja dobili
od svoje okoline i ta zaokupljenost radom odrava ih u dobrom stanju, ali to traje
dotle dok ih okolina titi. Meutim, ako se prepuste sebi samima, oni poinju brzo
propadati.
3. tzv. anomiki tipovi: oni su potpuno zavisni od svoje okoline, ali toj okolini nita
zauzvrat ne daju.
U XVII veku Blez Paskal je u svojim Mislima primetio:
Naa se priroda sastoji u pokretu; potpuno mirovanje je smrt (...) Nita oveku nije tako
nesnosno kao da bude u potpunom mirovanju: bez strasti, bez posla, bez razonode, bez
napora. Osetie tada svoje nitavilo, svoju usamljenost, svoju nesposobnost, svoju zavisnost,
9
Ovim pitanjem se posebno bavila dr Katarina Borii spec. socijalne medicine i spec. javnog zdravlja
iz Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut.
186
svoju nemo, svoju prazninu. Namah e izbiti iz dubine njegove due dosada, turobnost, tuga,
zlovolja, srdba, oajanje.
Upravo zato je vano iveti u skladu sa svojom prirodom - kretati se!!!
Olimpijada sporta, zdravlja i kulture treeg doba - primer dobre prakse
Pre est godina nekoliko organizacija civilnog drutva pokrenule su Olimpijadu sporta
zdravlja i kulture treeg dob10, radi obeleavanja 1. oktobra Meunarodnog dana starih11.
Ideja je bila da se stariji iz Srbije i drugih drava samoorganizuju, okupe i takmie u nekoliko
sportskih disciplina, primerenih njihovim mogunostima, da se meusobno drue, da pokau
svoje talente, da afirmiu zdrave stilove ivota i da unaprede svoja znanja, bitna za kvalitetan
ivot u starosti. Olimpijada se odrava pod sloganom Za aktivnu i kreativnu starost. Posle
pet odranih olimpijada moe se pouzdano zakljuiti da ovako koncipirana Olimpijada
predstavlja primer dobre prakse i novi odnos prema starosti i starenju i da u mnogome
ostvaruje ciljeve MIPAA12.
Aktivnosti kojima se integracija starijih moe postii lee u promovisanju i podsticanju

samoorganizovanja starijih lica i u unapreivanju razliitih vidova samopomoi, samozatite
i samopotvrivanja u starosti.
Olimpijada je shvaena kao izazov i ansa oveka treeg ivotnog doba da, u skladu sa
svojim godinama, mobilie sopstvene snage, da se udrui sa svojim vrnjacima i da pokae
da moe da bude i dalje aktivan, da ima takmiarskog duha u sebi, da elja za pobedom ne
poznaje godine i najzad, da ima pravo da dostojanstveno ivi. Olimpijada sporta, zdravlja i
kulture treeg doba u osnovi nosi obeleje kulture umenosti ivljenja u starosti i predstavlja
novi odnos prema starosti i starenju.
Uesnici Olimpijade treeg doba su mukarci i ene stariji od 60 godina, iz Srbije i iz drugih
drava. Izuzetno se doputa uee mlaim uesnicima iz kategorije invalidskih i vojnih
penzionera, kao i lanovima udruenja osoba sa posebnim potrebama. Meu uesnicima je
do sada bilo starih izmeu 50 i 97 godina.
Organizatori se zalau za afirmisanje rodne ravnopravnosti, pa je uslov da ekipe u
sportskim disciplinama obavezno imaju pripadnike oba pola. Zato se iz godine u godinu
10
Ovo je najmasovnija manifestacija namenjena ljudima treeg ivotnog doba ne samo u Srbiji, ve i
u itavoj Evropi. Cilj organizatora je da se promovie i podstie aktivna i kreativna starost, ali i da
doprinese ostvarivanju Nacionalne strategije o starenju, koju je usvojila Vlada Republike Srbije.
11
Od 2012. godine organizovanje Olimpijade je preuzeo Pokret treeg doba Srbije - mrea organizacija
koje rade sa starima i za stare.
12
Na Milenijumskom samitu u Njujorku 2000. godine, 189 zemalja je usvojilo i potpisalo Milenijumsku
deklaraciju. U ovoj Deklaraciji su dati Milenijumski ciljevi razvoja (MCR), koji se tiu svih ugroenih
grupa. Dve godine kasnije (2002) odrana je Druga svetska skuptina o starenju u Madridu, na
kojoj je usvojen Meunarodni plan akcija koji se odnosi na populacionu grupu starijih. Ciljevi ovog
Akcionog plana su MIPAA ciljevi.
187
Zbornik radova 1
poveava broj ena na Olimpijadi. Ali, valja naglasiti da su se i same ene zainteresovale i
izborile da dou na Olimpijadu. Za pet godina se znaajno ujednaio broj uesnika po polu i
na petoj Olimpijadi je bilo 43% ena i 57% mukaraca.
Grafikon 1
Ideja da stariji zau u podruje i aktivnosti koje su rezervisane samo za mlade, naila
je na podozrenje javnosti, ali i na prihvatanje od strane samih starijih ljudi. Duh helenskog
olimpizma postao je inspiracija i za olimpizam u Srbiji, u treem dobu. Ova manifestacija
nije prevashodno sportsko nadmetanje, ve sadri i kulturni i zdravstveni segment, zato to
kod starijih zdravstveno stanje, vie nego kod drugih starosnih grupa, determinie kreiranje
sportskih sadraja. Zapoelo se sa 5 takmiarskih disciplina, primerenih starijim ljudima
(ah, pikado, streljatvo, ribolov i orijentacioni kros), uz mogunost promene disciplina
i poveanja njihovog broja. esta Olimpijada, koja je u pripremi, ima 7 disciplina: kros je
zamenjen brzim hodanjem i pridodati su fudbal - ut na gol i koarka - slobodna bacanja.
Specifinost Olimpijade treeg doba je i u tome to se ona odrava svake godine; jer kada ljudi
preu 60-tu godinu, teko im je da ekaju etiri godine do sledee Olimpijade; mnogi ne bi ni
mogli da doekaju sledeu.
Olimpijada je rasla po broju takmiara i dobijala na kvalitetu u pogledu raznovrsnih
sadraja i takmiarskih disciplina. Za samo tri godine prerasla je u Olimpijski pokret treeg
doba Srbije.
Prva Olimpijada (2008) je okupila preko 500 uesnika starijih od 60 godina ,

iz 56 gradova Srbije i iz 20 okruga
Druga Olimpijada (2009) je okupila preko 600 uesnika starijih od 60 godina
iz 66 gradova Srbije i iz 21 okruga
Trea Olimpijada (2010) je okupila oko 700 uesnika starijih od 60 godina iz
68 gradova Srbije iz 20 okruga, sa 105 ekipa.
etvrta Olimpijada (2011) je okupila oko 750 uesnika starijih od 60 godina
iz 76 optina Srbije iz 23 okruga, sa 138 ekipa.
Peta Olimpijada (2012) je okupila oko 776 uesnika starijih od 60 godina iz 78
optina Srbije iz 27 okruga, sa 142 ekipe.
188
Na poslednjoj, petoj Olimpijadi zabeleena je rekordna izlaznost od 1560 uea u

sportskim nadmetanjima.
U okviru Olimpijade ostvaruje se meugeneracijska i generacijska saradnja, neguje se
rodna ravnopravnost (sportske ekipe su obavezno meovite po polu), razvija se ekoloka
svest kroz realizovanje jednodnevne ekoloke akcije, podstie se socijalna inkluzija starijih i
osoba sa posebnim potrebama, praktikuje se volonterski rad, druenje i takmienje i stiu se
nova iskustva. Tokom Olimpijade organizuje se bazar zdravlja gde se obavljaju neophodni
zdravstveni pregledi, preventivni i savetodavni rad sa starijima (raeni su mamografski
pregledi, merena je gustina kostiju radi prevencije osteoporoze, meren je pritisak i eer u
krvi) i pri tom se afirmie aktivno starenje u skladu sa devizom Men sana in corpore sano.
Cilj je da Olimpijada treeg doba postane internacionalna manifestacija za stare, jer je ve
uspeno testirana kao model zdravog, aktivnog i kreativnog starenja.
Pratei sadraji Olimpijade treeg doba

Za sve one koji se bave menadmentom u sportu gde su uesnici starija lica, iskustva
organizatora Olimpijade treeg doba mogu biti izuzetno dragocena. Nije dovoljno
organizovati samo sportska nadmetanja da bi manifestacija ovakvog karaktera bila uspena.
Posebnu panju treba obratiti na pratee sadraje. Tokom dosadanjih pet olimpijada treeg
doba od prateih sadraja izdvajamo:
Bazar zdravlja i Zdravsteno savetovalite
Izlet stazama i bogazama sa specijalnim vebama i relaksacijom
Jutarnje vebe za cirkulaciju i veernje Tai chi vebe.
Predstavljanje proizvoaa i distributera lekova, pomagala, opreme i usluga namenjenih
starijim licima - mini sajam
Informativno-promotivni tand organizacija civilnog drutva koje rade sa starijima i za
stare
Ekoloke akcije13
Reciklaa kao izvor prihoda u starosti - projekat Pokreta treeg doba i kompanije
Recan.
Prie iz vodenice - Etno vee uz sedeljku sa ueem pevaa/ica izvornih narodnih
pesama, uz prie i besede iz vodenice.
Likovna kolonija i izloba slika sa prethodnih Olimpijskih slikarskih kolonija.
Sajam proizvoda i usluga za starije (prodajni tand runih radova).
Projekcije filmova
Promocije knjiga popularizacija stvaralatva starijih.
Obuka za rad na raunarima uz Telenor internet - predavai i podrka iz IAN Telecentra
Sveana sednica povodom 1. oktobra - Meunarodnog dana starih.
Predavanja iz oblasti zdravstvene i socijalne zatite, tj. program edukacije starijih.
Modna revija sa modelima za starije
13
Ekoloka akcija Oistimo Sokobanju!, realizovana je svake godine uz podrku Ministarstva ivotne
sredine i prostornog planiranja. Vie stotina uesnika Olimpijskih igara daje svoj doprinos ovoj
ekolokoj akciji.
189
Zbornik radova 1
Evaluacija Olimpijade treeg doba

Na kraju svake Olimpijade radi se evalutivni upitnik kako bi organizatori dobili kritiku
ili pohvalu za posao koji su obavili, ali i dragocene sugestije. Ukoliko ste spremni da ujete
glas i miljenje uesnika i da ga u razumnoj meri uvaite, moete biti sigurni da e svaka sle-
dea Olimpijada, ili slina manifestacija, biti sa radou i nestrpljenjem doekana. Naveemo
samo nekoliko zanimljivih odgovora ispitanika - uesnika Pete Olimpijade 2012. godine:
Glavni motiv dolaska na Olimpijadu bila elja za druenjem, za upoznavanjem drugih
ljudi - tj. bekstvo od usamljenosti. Ovaj odgovor je upravo pokazao znaaj prateih sadraja
na Olimpijadi. Na skali od 1-5 sportska takmienja su ocenjena ocenom 4,3.
0 20 40 60 80

Grafikon 2
Propozicije su vrlo fleksibilne i osetljive na godine i zdravstveno stanje uesnika. Zato

nije neophodno da se uestvuje u svim disciplinama, niti da se svaki lan ekipe obavezno
takmii, ve samo oni koji to mogu i koliko mogu. Najvei broj ispitanika se takmiio u 3, 4 i
2 discipline, a najmanje njih je uestvovalo u pet disciplina.

0 5 10 15 20
190
Grafikon 3
Za uspeno organizovanje sportskog takmienja ovakvog formata vani su i neki drugi,

ne-sportski faktori/sadraji, poput smetaja, hrane, cene i programa. Kod ovih faktora ne sme
biti drastinog odstupanja, u emu su organizatori Olimpijskih igara uspeli (na Grafikonu 4
su ocenama od 1-5 vrednovani ba ti sadraji):
5
4
3
2
1
Grafikon 4
U dosadnjih pet uspeno organizovanih Olimpijskih igara, koje su sve odrane u
Sokobanji, uestvovalo je vie od 3300 starijih ljudi i penzionera, koji su osvajali medalje,
stizali prvi ili poslednji, drei se olimpijskog naela: Vano je uestvovati. Na osnovu
ovakvog iskustva moe se pouzdano govoriti o benefitima Olimpijskih igara. Olimpijske igre
omoguavaju:
1. socijalnu inkluziju starijih i osoba sa posebnim potrebama
2. edukaciju starijih
3. meugeneracijsku i intergeneracijsku saradnju
4. razvijanje volonterskog rada
5. razvijanje ekoloke svesti
6. podsticanje i razvijanje talenata
7. afirmaciju zdravih stilova ivota
8. rodnu ravnopravnost
9. preventivni rad sa starijima
10. druenje i takmienje
11. linu promociju i afirmaciju
12. nova iskustva, nova poznanstva i
13. podizanje kvaliteta ivota u starosti
U blioj perspektivi oekuje se da Olimpijada treeg doba bude podrana kao manifestacija
od internacionalnog znaaja, kako bi se na godinjem nivou planirala i budetirala
finansijska sredstva za organizovanje buduih olimpijskih igara14. U prilog tome govori i
14
este Olimpijske igre treeg doba e se odrati u periodu od 30.09 do 04.10.2013. godine u Vrnjakoj
Banji. Uesnici e biti smeteni u hotelima Zvezda i Fontana, a Centar za rehabilitaciju Merkur
e biti nosilac edukativnih predavanja iz oblasti zdravstva i pruanja medicinske pomoi uesnicima
Olimpijade. Oekuje se da e u 7 disciplina (ekipne: tafeta u brzom hodanju, fudbal-ut na gol,
koarka-slobodna bacanja, streljatvo, pikado, ah i pojedinana: ribolov) uestvovati do 1000
takmiara, koji e doi iz svih krajeva Srbije, a najavljeno je i vie ekipa iz inostranstva.
191
Zbornik radova 1
odluka Saveta Evrope koji je 2012. godinu proglasio Evropskom godinom aktivnog starenja
i meugeneracijske solidarnosti. Upravo u toj godini ovaj Savet je proglasio Olimpijadu
treeg doba najboljim primerom dobre prakse u radu sa starim ljudima. Svetska zdravstvena
organizacija, povodom 7. aprila - Svetskog dana zdravlja, istakla je potrebu da nije dovoljno
da stariji mukarci i ene samo due ive, ve da je neophodno i da budu zdravi i da proire
svoje aktivno uee na svim nivoima drutva. Naa zemlja je prihvatila apel SZO i tokom
2012. godine je realizovano niz akcija pod sloganom: Dodati ivot godinama!
Zakljuak
Za ostvarivanje stratekih ciljeva u sprovoenju UNECE RIS/MIPAA u periodu 2013-2017,
istaknut je znaaj uvoenja generalne ideje o starenju koja se sastoji u promovisanju aktivnog
starenja po definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u nacionalnim politikama,
posebno ugraivanjem pristupa ivotnog toka.
Neophodno je intenzivirati borbu protiv ejdistikih predrasuda kroz kampanje za
podizanje svesti i podsticanje medija i drugih aktera, koji kreiraju javno mnjenje, da
predstave starosno izbalansiranu sliku drutva, istaknu pozitivne aspekte starenja, razvijaju
nediskriminatorne predstave o starijim osobama, kao i da ire informacije o starenju kao
prirodnoj fazi u individualnom razvoju. Jaanje mera za promociju zdravlja, nege i zatite,
kao i prevenciju bolesti i povreda vano je u svim uzrastima, a posebno u starosti. To je jedan
od naina za smanjenje bolesti i invaliditeta, kojim se moe obezbediti fiziko i mentalno
funkcionisanje na visokom nivou, samostalan ivot, kao i aktivno uee tokom ivotnog veka.
Uvaavajui navedene injenice vezane za aktivno starenje, svi oni koji se bave
menadmentom, pa i menadmentom u sportu permanentno treba da rade na programima i
projektima za rad sa starijim ljudima, kako bi doprineli ouvanju funkcionalne nezavisnosti
tokom itavog ivota.
Ministarska konferencija o starenju (UNECE), koja je odrana u Beu, 19. i 20. septembra
2012. godine, predstavljala je zakljuni regionalni dogaaj drugog ciklusa pregleda i ocenjivanja
sprovoenja MIPAA/RIS. Glavna tema Konferencije je bila: Stvoriti drutvo za sva starosna
doba; promovisati kvalitetan ivot i aktivno starenje.
Svi bi eleli da ive to due, a niko ne eli da ostari. Fizika aktivnost je pouzdan nain
za ouvanje autonomije i odlaganje starosti. Stari ljudi sa pozitivnim stavovima o starosti ive
7,5 godina due od onih koji imaju negativne stavove (prema studiji Amerike Psiholoke
Asocijacije) - Imajte pozitivan i aktivan stav prema starenju!!!
192
2013. godina je EVROPSKA GODINA GRAANSKOG UESTVOVANJA
Literatura
1. A New Culture of Ageing - Images of Ageing in Society, Findings and recommendations
of the Sixth German Government Report on the Elderly, Bundesministerium fr Familie,
Senioren, Frauen und Jugend, Berlin 2011.
2. Beka Ministarska Deklaracija 2012.
3. Devedi, M., Stojilkovi, J. (2012). Novo poimanje starosti prospektivna starost http://
www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-982X/2012/0038-982X1201045D.pdf
4. Dini, D. (2012). U susret evropskoj godini aktivnog starenja, Gerontologija 2, ISSN
0354-415X UDK: 316.728-053.9(4)20, str. 107-122.
5. Globalni pokret za aktivno starenje.- Beograd, Novi Sad 1999.
6. Jovanovi S. (2013). Prilog psihologiji starenja i starosti, GDS, ISBN 978-86-915731-1-9,
Beograd.
7. Lynott, R.J., Lynott, P.P. (1996). Tracing the course of theoretical development in the Sociology
of Aging. The Gerontologist. http://gerontologist.oxfordjournals.org/content/36/6/749.
abstract
8. Meunarodni plan akcija - Druga svetska skuptina o starenju, Madrid, 2002; Beograd
2003.
193
Zbornik radova 1
9. Nacionalna strategija o starenju (2006-2015). - Vlada Srbije, Ministarstvo rada

zapoljavanja i socijalne politike, Beograd, septembar.
10. Nekoneni, M.(1995). Psyichologie osobnosti, Praha: Academie.
11. Stojilkovi, J., Dini, D. (2012). Demografska i socijalna dimenzija starenja starih u Srbiji.
Gerontologija 2, ISSN 0354-415X UDK: 314.117-053.9(497.11)195/..., str. 61-79
12. Sykorova, D. (2007). Autonomie ve stari. Praha.
194
Pregledni lanak
NEVERBALNA KOMUNIKACIJA U SPORTU
NON-VERBAL COMMUNICATION IN SPORTS
Aleksandra Perovi1, Esmira Kanali2, Branko Petkovi1

1
2
SaTCIP d.o.o. Vrnjaka Banja, ogranak Novi Pazar, Fakultet za menadment u sportu
Apstrakt
Komunikacija je u svakodnevnom ivotu veoma znaajna za meuljudske odnose. Stepen
razumevanja meu akterima je direktno uslovljen vrstom i kvalitetom same komunikacije.
Istorijski razvoj ljudske civilizacije je pokazao da je na samom njenom poetku u veoj
meri koriena neverbalna komunikacija. Artikulacijom je poela da se razvija i verbalna
komunikacija. Praenjem istorijskih tokova uoava se da je takav redosled upotrebe naina
komuniciranja prisutan i u savremenom drutvu. Predmet ovog rada se odnosi na upotrebu
neverbalne komunikacije u sportu. Ovaj vid komunikacije je uoljiv kako na treninzima, tako
i na sportskim takmienjima.
Kljune rei: Znaci, sportska takmienja,treninzi
Abstract
Communication in daily life is deemed very important for interpersonal relationships.
The level of understanding among the actors is directly conditioned by the kind and the
quality of communication. The development of human civilization has shown that, from its
very beginning, the non-verbal communication was used to a much greater extent. However,
along with the non-verbal communication, the verbal communication began to develop as
well. In the course of historical developments, it could be observed that the way those kinds
of communication are used is the same as the one used in todays modern society. This paper
deals with the use of non-verbal communication in sports. This form of communication is
evident during both the training and sports competitions.
Keywords: signs, sports competitions, training
195
Zbornik radova 1
Uvod
Ljudi su prvenstveno u komunikaciji koristili gestikulaciju i mimiku da bi mnogo kasnije
poeli da komuniciraju verbalno tj. reima, i to jedno due vreme usmenim razmenjivanjem
rei pa tek onda i pismenim putem. ovek komunicira kada govori, razgovara, slua, pie, ita,
zakljuuje, odluuje, pokazuje odreene izraze lica, gestikulira. Komunikacija je jako irok
pojam i mnogo toga moemo otkriti posmatrajui pokrete, mimike, raspoloenja, gestove i
druge oblike ponaanja na ljudima. Komunikacija je proces slanja i primanja informacija. Ona
moe biti usmerena i prema sebi osim to je usmerena ka okruenju. Posebno komunikacija
putem rei ili verbalna komunikacija je ono to definie ljudsku vrstu.
Istraivanja pokazuju da je komunikacija sastavljena iz: rei, glasa, tona i neverbalnih
signala. Dolazi se do zakljuka da je mnogo vaniji nain na koji se neto kae, od onoga to
se reklo. Sama re komunikacija znai: uiniti neto optim ili zajednikim. U odnosu na to
da li se ostvaruje sa samim sobom ili okruenjem komunikacija moe biti:
Intrapersonalna
Interpersonalna
Kada pomislimo na komunikaciju mi odmah pomislimo na komunikaciju reima, i takvu

komunikaciju nazivamo verbalnom, meutim poruke moemo prenositi i bez rei, i u tom
sluaju ona moe biti, neverbalna. Neka istraivanja su pokazala da ako doe do konflikta
izmeu verbalne i neverbalne informacije, obian ovek je sklon da pre poveruje neverbalnoj
informaciji, ak i ako je nije svestan.
Ako se komunikacija razume kao kretanje poruke od poiljaoca ka primaocu, moe se rei
da strukturu svake komunikacije ine tri elementa: Izvor, Poruka i Odredite.
Izvor informacije ili poruke koja se puta u opticaj, predstavlja mozak komunikatora.
Tako da izvor moe biti pojedinac koji govori, pie, crta, gestikulira ili ak i organizacija koja
neto saoptava.
Poruka moe biti re, slovo ili bilo koji znak na papiru, zvuni talas u vazduhu, elektrini
impuls, mahanje rukom, srdaan zagrljaj ili bilo koji signal koji se moe protumaiti.
Kada krene od izvora, poruka stie do predajnika. Predajnik mogu biti usta, ruka, mimika
lica ili neki gest.
Odredite ili prijemnik, moe biti pojedinac koji slua, gleda, ita, ili ak grupa shvaena
kao publika.
Verbalna i neverbalna komunikacija

Verbalna i neverbalna komunkacija su u sutini neodvojive. Potrebno ih je posmatrati kao
celinu ma koliko god to bilo kompleksno i komplikovano. Smatra se da itanje verbalnog
teksta predstavlja skokovito itanje, dok kompletna komunikacija koja u sebi sadri i
neverbalne aspekte omoguava i kontinurano, simultano itanje neverbalnih sadraja.
(Mandi, T. (2001). str.34.)
Verbalna tj. usmena ili pismena komunikacija je najei nain na koji se prenosi
informacija, vest ili poruka u svakodnevnom ivotu. Bez obzira na koji se nain obavlja,
osnovno sredstvo je jezik. Jezik omoguava oveku da izrazi svoje misli, da prenosi svoja
iskustva i da uestvuje u drutvenoj komunikaciji. Verbalna komunikacija podrazumeva
najmanje dva uesnika govornika i sagovornika. Ona treba da sadri: jasan cilj, organi-
zovanost, ekonominost, selektivnost, stvaranje poverenja, kontrolu i uspenost.
196
Neverbalna komunikacija
Jo u antikoj Grkoj i starom Rimu, vetina govorenja se nije ogledala samo u dobro
odabranom sadraju, reima i nainu verbalnog izraavanja ve i kroz neverbalni iskaz tj.
kroz pokret, gard, pozu ili gest. Upravo taj neverbalni iskaz otkriva mnoge osobine linosti,
govori ak i da li su rei koje su izgovorene istinite, ili je moda njihov cilj da prevare.
Mnoga savremena istraivanja pokazuju da je neverbalna komunikacija vanija od verbalne.
Neverbalni signali pokazuju misli i emocije, stavove i osobine. Oni su podrka verbalnoj
komunikaciji ili zamena za nju (Markovi, M. (2003). str.52.)
Neverbalna komunikacija bi mogla da se definie kao primanje i emitovanje znakova
gestovima, mimikom ili pokretima tela, koji se uvek odvijaju kada smo u kontaktu sa drugom
osobom. Ona ukazuje na stav prema drugim osobama i pomae u graenju i odranju odnosa
sa drugima. Stav koji eli da se zauzme moe da bude: dominantan, ravnopravan i ponizan.
Za razliku od jezika koji moe i jeste u veini sluajeva pod kontrolom oveka, neverbalno
ponaanje je samo delimino kontrolisano sa njegove strane. U zavisnosti od toga koliko je
ovek svestan svoje neverbalne komunikacije moemo je posmatrati kao: svesnu, nesvesnu,
manipulativno neverbalnu.
Neverbalna komunikacija predstavlja proces emitovanja i primanja znakova koji imaju
odreeno znaenje. Neto moe postati znak, samo ukoliko ima znaenje i za poiljaoca i za
primaoca. Potrebno je obratiti panju na odreene stvari:
injenica da je neto znak, ne ukazuje i na njegovo znaenje. Potrebno je poznavati
vezu izmeu znaka i njegovog znaenja.
Isti znak moe imati razliita znaenja na razliitim mestima ili u razliitim trenucima.
to bi znailo da se moraju nauiti pravila korienja odreenog znaka.
Jedan isti znak moe znaiti razliite stvari razliitim ljudima.
Neverbalni znaci komunikacije, se mogu podeliti u tri grupe:
1. Jezik tela:
Jezik tela se veoma esto koristi uz govor i otkriva oseanja, stavove i namere neke osobe.
Znaenje ovih znakova zavisi od situacije u kojoj se akteri komunikacije nalaze, kao i od
konteksta u kojem se komunikacija odvija. Govor tela je razliit za razliite kulture. Jezik tela
se sastoji iz pet elemenata:
Gestovi predstavljaju nain na koji se koriste ruke i ake. Kod ljudi sa oteenim
vidom to je najvaniji oblik komunkacije.
Izraz llica lice je to koje najbolje govori o raspoloenju i emocijama neke osobe. Zna
se da oi i usta predstavljaju dominantne crte lica, pa samim tim mnotvo znakova koji
se njima upuuju mogu ponekad biti reitiji od samog govora.
Telesni stav odnosi se na nain na koji se dri telo. Telesni stav moe izraavati stav
napetosti, oputenosti, naklonjenosti ili neprijateljstva.
Prostor koji zauzima telo moe ukazivati na socijalni ili profesionalni status neke
osobe.
Dodir odnosi se na rukovanje, estitanje itd. ali u najvie sluajeva govori o stepenu
prisnosti sa drugom osobom.
197
Zbornik radova 1
2. Parajezik:
Parajezik predstavlja neverbalne znake ili gestove koji prate verbalno izraavanje, a slue
da potpomognu interpretaciji rei u toku govora. Tu spadaju uzvici, jezike potapalice,
naglaavanje odreenih rei, jaina, brzina i ritam glasa.
3. Odea:
Pored same odee, sve ono to u vizuelnom smislu predstavlja jednu osobu spada u ovu
kategoriju, a to mogu biti minka, frizura, nakit i sl. Odea moe ukazivati na profesionalni i
socijalni status neke osobe.
Posebnu formu ljudske neverbalne komunikacije predstavljaju pla i smeh. Pla moe biti
izraz tuge, bola, oaja, ganua, gorine, besa, pakosti, ljubavi, radosti itd. Smeh je tipino
ljudska reakcija, predstavlja kao i pla rastereenje napetosti.
Neverbalna komunikacija u sportu

Specifian oblik neverbalne komunikacije je posebno izraen u sportu. Prva i najvanija
stvar u sportu je komunikacija, kako u odnosu izmeu trenera i sportiste, tako i u meusobnom
odnosu izmeu samih sportista. Bez dobre komunikacije nema ni dobrih rezultata tj. nema
dobrih uspeha. Svo znanje i iskustvo koje trener eli da prenese na sportiste je nemogue bez
dobre komunikacijske vetine koju treba da poseduje.
Smatra se da oko 75% ukupne komunikacije meu ljudima, ini neverbalna komunikacija
a to je posebno primetno u sportu., jer za vreme takmienja trener koji je izvan terena moe
najbolje i jedino neverbalnom komunikacijom da sportisti saopti ono to eli od njega u tom
trenutku. Neverbalnom komunikacijom lake se prenose i poruke izmeu sudija i igraa kao
i poruke izmeu samih igraa tokom igre.
Neverbalna komunikacija se sprovodi kroz vie vidova tzv. kanala komunikacije a u sportu
su najprisutniji i najznaajniji vidovi neverbalne komunikacije:
vizuelne komunikacije ( odnose se ne samo na gledanje i kontakt oima, nego i na vienje
dostupnih i korisnih socijalnih znakova).
izrazi lica ( otkrivaju nam emocije kao to su srea, tuga, strah, bes, iznenaenje, gaenje.),
govor tela (odnosi se na znakove dodira, dranja tela, orjentaciju tela, gestove rukama i
klimanje glavom).
U sportu komunikacija a naroito neverbalna nije uvek dobra niti uspena. Neverbalna
komunikacija za vreme takmienja itekako moe biti neuspena, to se dogaa ako trener za
vreme takmienja galami, vie na sudije, mae rukama i tako pokuava da objasni sportisti
svoje zamisli, bilo bi dovoljno samo nekoliko pravih pokreta rukama pa da se trener i sportisa
meusobno daleko bolje razumeju.
U sportu je kao i u ivotu nemogue ne komunicirati. U svemu to se kae ili ne, tonom
svoga glasa, brzinom govora, stavom svoga tela svim pokretima uvek se komunicira. Kada
trener namerno ili nenamerno ignorie sportistu on i tada komunicira.
To zapravo znai da rei koje se koriste u razgovorima pokrivaju samo 10 posto pravog
znaenja komunikacije, a pravo znaenje rei pokazuje upravo neverbalna komponenta koja
je esto i sasvim nesvesna.
198
Neverbalna komunikacija u koarci

Jedini slubeni znakovi u koarci su znakovi koje koriste sudije i oni ih moraju
upotrebljavati na svim utakmicama. Posebno je vano da te znakove znaju i pomone sudije.
Neki od najvanijih znakova koji se upotrebljavaju u koarci su znakovi sudija o pogocima,
znakovi vezani za vreme, administrativni znakovi, znakovi u vezi prekraja tokom utakmice.
Osim toga imamo i faze kada sudija prijavljuje greke zapisnikom stolu a one se mogu
prijavljivati u 3 faze: broj koji igra nosi na dresu ( npr. kad je u pitanju faul (prekraj)), vrsta
greke, broj dodeljenih slobodnih bacanja.
Kada (ekipa) postigne jedan ko tada sudija pokazuje jedan prst nadole iz zgloba. Za dva
poena pokazuje dva prsta. Pri pokuaju za 3 poena mora pokazati 3 prsta podignuta prema
gore. Za uspean pokuaj od 3 poena sudija pokazuje tri prsta na obe ruke podignute prema
gore. Ukoliko eli da pokae ponitavanje pogotka ili igre sudija mora ukrstiti ruke jednom
ispred tela.
Znakovi vezani za vreme

Ukoliko sudija signalizira zaustavljanje vremena (zajedno sa zvidukom) ili ne putanje
sata, podie otvoreni dlan prema gore.
Zaustavljanje sata zbog greke se signalizira sa stisnutom akom i drugi dlan pokazuje
pojas krivca.
Ove znakove razumeju svi, i igrai i treneri, to su standardni znakovi koji se koriste u
koarci.
Administrativni znakovi koje pokazuje sudija

Kada sudija pokazuje zamenu igraa on mora imati ukrtene podlaktice.
Dozvolu ulaska sudija signalizira sa otvorenim dlanom kojim mae prema telu.
Kada se trai minut odmora takozvani (time-out) sudija mora napraviti slovo T
kaiprstom i dlanom, to znai da se odobrava minut odmora i onda svi znaju o emu
se radi i igrai, i treneri a i zapisniki sto.
Komunikacija izmeu sudija i pomonika za stolom (zapisniki sto) odvija se tako da
sudija pokazuje palac gore, to znai da su ispunjeni svi zahtevi za igru ili da je sve u
redu i da se igra moe nastaviti.
Prekraji
Koraci se u koarci signaliziraju na nain da sudija mora kruiti akama i kada to uradi
tada to znai da je neki igra napravio korake.
Blokiranje- obe ruke se stavljaju na zglob
Guranje ili probijanje bez lopte-oponaa se guranje
Tehnika greka- Napraviti T pokazujui dlan
Nesportska-obuhvatiti zglob na ruci
Iskljuujua- visoko ispruene obe ruke prema gore
Ukoliko se nekoj ekipi dodeli jedno slobodno bacanje sudija mora podii 1 prst i time se
tano zna koliko se slobodnih bacanja izvodi, ako su dodeljena 2 onda treba podii 2 prsta
a za 3 slobodna bacanja 3 prsta. Pokazivanje kod slobodnih bacanja pokazuje se tako da se
isprui ruka sa jednim prstom vodoravno, 2 sa dva prsta vodoravno i 3 sa tri prsta vodoravno.
199
Zbornik radova 1
U koarci postoje i neverbalni znaci izmeu igraa. Ukoliko igra visoko digne ruku u
vazduh i pokae prstima broj 2 znai da e se u tom napadu izvesti akcija pod brojem 2, a da
protivnik ne zna o kojoj se akciji radi jel je ta akcija na treningu uvebana. I naravno mnogi
drugi koji su poznati igraima i slue da se meusobno bolje razumeju i dogovore a da to
protivnik ne razume.
Zakljuak
Komunikacija je veliki pokreta samog razvoja ljudskog roda i kulturne civilizacije.
Nemogue je zamisliti svet bez neverbalne, odnosno kontaktne komunikacije. Ona daje
ogromnu koliinu informacija koje se mogu registrovati i prepoznati kao karakteristike,
emocije i stanja kod oveka.
Mnogi gestovi neverbalne komunikacije se prihvataju iz okruenja, sa nekima se ovek i
raa. Neverbalna komunikacija puno je vaniji i kompleksniji aspekt meuljudske interakcije
nego to se to na prvi pogled ini. Ona se dogaa svuda i na svakom mestu.
Rei koje se koriste u razgovorima pokrivaju samo 10 posto pravog znaenja komunikacije,
a pravo znaenje rei pokazuje upravo neverbalna komponenta koja je esto i sasvim nesvesna.
Upravo je ta nesvesna komunikacija vidljiva u sportu bilo individualnom ili timskom, gde
moe biti odluujua za sportistu i njegov konaan ishod rezultata u takmienju.
Komunikacija uopteno, a naroito neverbalna komunikacija u sportu izmeu trenera i
sportista, izmeu sudija i sportista pa i u meusobnom odnosu izmeu samih sportista mora
biti jasna i razumljiva kako bi svi akteri pravilno shvatili poruku. Pored toga to je bitno
vladati komunikacijskom vetinom, znanje o samoj komunikaciji treba stalno nadograivati.
Literatura
1. Barnett, M. A. (1983). Replacing teacher talk with gestures: Nonverbal communication in
the foreign language classroom. Foreign Annals, 16
2. Bazi, M. (2005). Vetina komuniciranja (2). Beograd: Fakultet za trgovinu i bankarstvo
Janiije i Danica Kari.
3. Cvetkovski, T., Cvetkovska-Ocokolji, V. (2007). Poslovna komunikacija u savremenim
uslovima poslovanja. Beograd: Megatrend Univerzitet.
4. Kapor Stanulovi, N., Vrgovi, P. (2009). Komunikologija za menadere. Novi Sad:
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka
5. Lamza Maroni, M., Glava, J. (2008). Poslovno komuniciranje. Osijek: Studio HS
Internet, Ekonomski fakultet u Osijeku
6. Mandi, T. (2003). Komunikologija psihologija komunikacije. Beograd: Clio
7. Markovi, M. (2003). Poslovna komunikacija. Beograd: Clio
8. Tabs, S. (2013). Komunikacija: principi i konteksti. Beograd: Clio
9. Tomi, Z. (2003). Komunikologija. Beograd: igoja tampa
200
Pregledni lanak
MENADMENT TRENANE TEHNOLOGIJE
TRAINING TECHNOLOGY MANAGMENT
Aleksandar Pei
Apstrakt
Dobro je poznato da se svaka ljudska delatnost, u kojoj se ostvaruje neki proizvod,
odvija po nekoj tehnologiji rada, ili bolje reeno, da svakom kvalitetnom proizvodu prethodi
visoko razvijena tehnologija. U ovom radu bie rei o menadmentu trenane tehnologije,
odnosno, njegovom znaaju i doprinosu u postavljanju i ostvarivanju visokih i korisnih
ciljeva. Trenana tehnologija, u irem smislu, predstavlja zbir svih relevantnih spekulativnih,
intuitivnih, tradicionalnih, iskustvenih, pragmatinih i naunih informacija, i sprovodi
se na interdisciplinaran nain. To podrazumeva da je u saradnji sa naunim institucijama,
ekspertima u pojedinim oblastima i neposrednim operacionalizatorima trenane aktivnosti
(trenerima i sportistima). Menadment trenanom tehnologijom podrazumeva smiljen,
organizovan i kontinuiran proces, sa ciljem da se sportista pomou optimalnih trenanih
sredstava, metoda i optereenja transformie iz polaznog (inicijalnog) stanja u novoformirano
(finalno, eljeno). Na taj nain, postie se efikasnije ishodite (sportski rezultat).
Kljune rei: trener, sportista, tehnologija, inicijalno i finalno stanje, sportski rezultat
Abstract
It is well known that every human activity, in which a product is made, is taking place
according to some work technology. In this paper training technology managment will be
discussed and its importance and contribution to high and useful goals setting and achieving.
Training technology in the broad sense represents the sum of all relevant, speculative, intuitive,
traditional, sxperiential and pragmatic scientific information with and is conducted in an
interdisciplinary way. This implies that, it is in cooperation with scientific institutions, experts
in different fields and direct training activities operators (coaches and atlethes). Managment
of the training technology means premeditated, organized and continuous process aimed
at athletes transformation using optimal training means, methods and loads from baseline
(initial) state into the newly formed (final, desired) state. In this way, more efficient starting
point (sport results) is achieved.
Keywords: coach, atlethes, technology, initial and final state, sport result
201
Zbornik radova 1
Uvod
Poznato je da svakom visoko ostvarenom sportskom rezultatu prethodi visoko razvijena
trenana tehnologija. Po ugledu na izraze nauna tehnologija, informatika tehnologija,
kibernetika tehnologija, edukativna tehnologija, medicinska tehnologija, nastala je i trenana
tehnologija.
Menadment trenanom tehnologijom podrazumeva smiljen, organizovan i kontinuiran
proces, sa ciljem da se sportista pomou optimalnih trenanih sredstava, metoda i optereenja
transformie iz nekog inicijalnog (polaznog, trenutnog) stanja u neko novoformirano
(eljeno, finalno, tranzitivno) stanje, pomou kojeg se postie to efikasnije ishodite (sportski
rezultat).
Struktura trenane tehnologije

Struktura trenane tehnologije se sastoji iz sledeih komponenata i elemenata: komponente
pre trenane aktivnosti (modelovanje i dijagnostifikovanje, planiranje i programiranje),
komponente za vreme trenane aktivnosti (operacionalizacije i registracije, klasifikacije i
kontrole), komponente posle trenane aktivnosti (obrade i analize, korekcije i komparacije).
Modelovanje i dijagnostifikovanje
U trenanoj tehnologiji modelovanje i dijagnostifikovanje su neposredno povezani i
uslovljeni, jer se pod modelovanjem podrazumeva izrada (konstruisanje) najadekvatnijeg
modela (eljenog stanja) sportske aktivnosti, koji omoguuje da se proue i primene veoma
sloeni trenani procesi, a dijagnostifikovanje podrazumeva utvrivanje inicijalnog stanja
upravo onih antropolokih osobina, sposobnosti i znanja sportiste, koji su relevantni u
postizanju sportskog uspeha i bie povrgnuti promenama u toku trenanog procesa.
Za neposrednu praktinu upotrebu od posebnog znaaja su tzv. situacioni modeli.
Strukturu svakog sporta ili sportskih disciplina ine nizovi antropolokih bazinih,
specifinih situacionih sposobnosti i znanja sportista, koji su kao faktori uspenosti definisani
na hijerarhijski nain, to znai da na poetku niza stoje najvaniji (dominantni) faktori, a
na kraju oni koju su manje vani (relevantni). Takoe, postoji mogunost modeliranja po
srodnosti veeg broja sportova.
Shodno tome, postoje: modeli hijerarhijske strukture sportova i modeli klasifikacije
sportova.
Modeli hijerarhijske strukture sportova

U generalnom pogledu, svaka sportska aktivnost se moe na hijerarhijski nain analizirati
putem morfloke, biomehanike, funkcionalne, motorike, kognitivne, konativne i socioloke
strukture.
Morfoloka struktura (sl.1) predstavlja celokupan morfoloki prostor koji se sastoji od
etiri osnovna morfoloka faktora: longitudinalna dimenzionalnost skeleta (odgovorna za
rast kostiju u duinu), transferzionalna dimenzionalnost skeleta (odgovorna za rast kostiju u
irinu), masa i voluminoznost tela (odgovorna za ukupnu masu i obim tela) i potkono masno
tkivo (odgovorno za ukupnu koliinu masti u organizmu).
202
Sl.1. morfoloki tipovi po eldonu

Biomehanika struktura koristi se pri odreivanju osnovnih kinematikih i kinetikih
parametara kretanja, to znai da se njome utvruje efikasnost izvoenja sportske tehnike.
Funkcionalna struktura prua informacije o dominaciji energetskih procesa definisanih kao
aerobni, aerobno-anaerobni i anaerobni metaboliki procesi. Motorika struktura prua
informacije o nivou dominantnih i relevantnih motorikih sposobnosti. Kognitivna struktura
se odnosi na optu inteligenciju koju sainjavaju tri ua primarna kognitivna faktora: faktor
perceptivnog rezonovanja, faktor simbolikog rezonovanja i faktor edukcije. Konativna
struktura ili struktura osobina linosti odgovorna za razumevanje, reakciju i predvianje
modaliteta ponaanja sportista u razliitim situacijama putem niza konativnih regulatora.
Socioloka struktura koja podrazumeva stepen organizovanosti i funkcionisanja grupe u
pogledu sagledavanja poloaja pojedinca i meusobnih odnosa pojedinaca u njoj.
Modeli klasifikacije sportova

Predstavljaju grupisanje sportova na osnovu srodnosti grupa. Shodno tome ovde se
situacioni modeli mogu podeliti na osnovu sledeih kriterijuma: monostrukturalni ciklini
i/ili aciklini modeli, polistrukturalni aciklini modeli i polistrukturalni kompleksni modeli.
Monostrukturalni modeli sportova

Kod monostrukturalnih modela sportova ciklinog tipa (atletska tranja, plivanje,
veslanje, sl.2 biciklizam, skijako tranje i dr.) veoma veliki znaaj ima odreivanje pranog
optereenja. Zone praga, ili metabolike zone, se odreuju na osnovu koncentracije laktata u
krvi izraenih u milimolima (LA mmol/l). Eksperimentalnim i empirijskim putem utvrene
su sledee zone: zona anaerobnog praga do 2 mmol/l LA, zona aerobnog-anaerobnog praga
od 2-4 mmol/l L, zona anaerobnog praga od 4 mmol/l LA
203
Zbornik radova 1
Sl.2 Biciklizam
Polistrukturalni aciklini modeli (sl. 3 dudo, boks, rvanje, karate, tekvondo, maevanje,
tenis, stoni tenis), gde dominira aciklina struktura kretanja koja se izvodi i ograniava u
kontaktu sa partnerom .
Sl. 3 Dudo Sl.3 Vaterpolo
Polistrukturalni kompleksni modeli sadre sportove ciklinog i aciklinog tipa, u kojima

prvenstveno rezultat zavisi od kooperacije lanova ekipe (sportske igre, sl.4 vaterpolo i dr.) i
karakteriu se raznovrsnim sloenim i dinamikim aktivnostima, koje se izvode sa i bez lopte,
a u uslovima neposrednog i posrednog ometanja od strane protivnikih igraa.
Dijagnostifikovanje, odnosno utvrivanje poetnog (inicijalnog) stanja, zajedno
sa modelovanjem predstavlja prvi stepen u kreiranju i upravljanju sistemom trenane
tehnologije. Tek nakon to je sastavljena hijerarhijska struktura (jednaina specifikacije, model
kompleksiteta) neke sportske discipline, mogu se postaviti naredne projekcije trenanog
postupka i upravljakih aktivnosti.
Morfoloka dijagnostika odnosi se na merenje morfolokih karakteristika koje su
preteno pod uticajem endogenih i egzogenih faktora i ima vanu ulogu u selekciji sportista.
Funkcionalna dijagnostika iji je cilj prvenstveno utvrditi bazine funkcionalne sposobnosti,
204
ali, poslednjih godina sve vie onih specifinih (situacionih) funkcionalnih sposobnosti,
koje po svojim karakteristikama odgovaraju odreenoj sportskoj disciplini. Biomehanika
dijagnostika koja se koristi za integralnu dijagnozu tehnike kretanja i usvojenosti motorikog
znanja sportista, unutar kinematike, kinetike i elektromiografije. Motorika dijagnostika
omoguuje utvrivanje trenutnog stanja bazinih i specifinih motorikih sposobnosti, kao
i situaciono-kretne efikasnosti, od kojih prvenstveno zavisi sportski rezultat. Psiholoka
dijagnostika omoguuje, s jedne strane, utvrivanje intelektualnog statusa po najvanijim
dimenzijama kognitivnog funkcionisanja, a sa druge strane, osobine linosti koje reguliu
modalitete ljudskog ponaanja-konativne karakteristike. Socioloka dojagnostika se sprovodi
pomou sociometrijske tehnike merenja i usmerena je na utvrivanje stepena organizovanosti
grupe u pogledu sagledavanja poloaja pojedinaca i meusobnih odnosa u njoj.
Planiranje i programiranje
Pod planiranjem trenanog procesa podrazumeva se odreivanje ciljeva, zadataka,
vremenskih intervala za njihovu primenu, postizanje sportskih rezultata, kontrolnih
normativa, obezbeivanje potrebnih tehnikih, materijalnih i kadrovskih uslova, a pod
programiranjem utvrivanje trenanih, programskih sadraja i metoda, kao i ekstenziteta i
intenziteta optereenja za reavanje planiranih ciljeva i zadataka u odgovarajuim uslovima.
Planiranje treninga predstavlja sloenu upravljaku akciju i vri se za razliito dugaka
vremenska razdoblja, pa shodno tome moe se govoriti o dugoronom, srednjeronom i
kratkoronom planiranju.
Dugorono planiranje procesa sportskog treninga moe biti perspektivno i dvoolimpijsko.
Osnovni zadatak perspektivnog planiranja je stvoriti tzv. specijalni fundament buduih
dostignua i odnosi se prvenstveno na mlade sportiste, jer obuhvata period najee od
8-12 godina. Dvoolimpijsko planiranje je karakteristino za iskusnije sportiste, kada se eli
postizanje visokog sportskog ostvarenja po godinama, posebno na kraju planskog perioda.
Srednjerono planiranje obuhvata proces treninga u periodu olimpijskog (etvorogodinjeg)
ciklusa ili dva dvogodinja ciklusa. U prve dve godine preovladava akcenat trenanog procesa
na bazinoj funkcionalno-motorikoj pripremljenosti (sl.5) i usavravanju tehniko-taktikih
znanja do nivoa automatizma. U treoj godini dominira konceptualizacija i konstrukcija
situacionog modela strukture treninga sistema takmienja kakav se predvia u olimpijskoj
godini (sl.6). U etvrtoj godini se operacionalizuje i verifikuje konstruisani model.
Kratkorono planiranje odnosi se na makrociklus ( godinji) i polumakrociklus
(polugodinji) treninga. Svaki makrociklus sadri tri osnovna perioda: pripremni period,
takmiarski period, i prelazni period.
Programiranje treninga podrazumeva konkretnije postupke koji sadre informacije o
trenanim sadrajima i moe biti: tekue (mezociklino, mikrociklino) programiranje,
operativno (dnevno, pojedinano) programiranje.
205
Zbornik radova 1
Sl.5 Bazine pripreme Sl. 5 Bazine pripreme
Mezociklus je dui ako se radi na razvoju nekih bazinih sposobnosti, a krai ako se
radi u nekim specijalnim zadacima vezanim, pre svega, za vei intenzitet rada ili za neko
takmienje. U praksi su najbolje rezultate dali mezociklusi sainjeni od etiri mikrociklusa,
odnosno,mezociklusi koji traju od tri do est nedelja.
Mikrociklus je osnovna strukturna jedinica u planiranju i programiranju. Obino
mikrociklus traje od tri do deset dana, najee sedam dana, to znai da svaki mikrociklus
obrauje program treninga pojedinano po danima. Danas preovladava miljenje da vrhunski
sportisti moraju trenirati svakodnevno, odnosno, dvanaest-osamnaest asova nedeljno.
U periodima specijalnih priprema trening se sprovodi dva-tri puta dnevno. S obzirom na
trenanu i takmiarsku aktivnost sportista postoje razliiti tipovi mikrociklusa: pripremni,
udarni, situacioni, takmiarski, oporavljajui.
Operativno programiranje se odnosi na dnevno i pojedinano programiranje treninga.
Pod strukturom pojedinanog treninga podrazumeva se najracionalniji izbor trenanih
vebi, njihov raspored, redosled i postupnost u optereenju u toku treninga. Na osnovu
teorijske analize i praktinog iskustva u procesu treninga uobiajeno je da se pojedinani
trening sastoji iz tri dela: pripremnog, glavnog i zavrnog dela.
Programiranje tehnike pripremljenosti odnosi se na uobiajeno obuavanje i usavravanje
tehnikih elemenata i njihovo dovoenje do visokog stepena automatizacije i adaptacije na
spoljanje i unutranje uslove, to predstavlja sutinu tehnike pripremljenosti.
Programiranje taktike pripremljenosti u znatnoj meri zavisi od znalake, intuitivne i
kreativne sposobnosti trenera i/ili sportiste. Izbor taktike prilikom programiranja zavisie od
ranijeg poznavanja protivnika, ocene efikasnosti taktike koju on primenjuje na takmienjima
i traenja njegovih dobrih i loih strana. Pri tome je potrebno naglasiti da je upoznavanje
protivnika mnogostruko lake nego ocenjivanje vlastite taktike.
Programiranje motorike pripremljenosti podrazumeva da se na poetku sportskog
usavravanja uspeh u treningu i na takmienju postie zahvaljujui bazinoj motorikoj
pripremljenosti, koja treba da obezbedi proirenje funkionalno-motorikih mogunosti
organizma. Sa porastom sportskih dostignua, kad rezultat sportiste sve vie zavisi od njegove
sposobnosti da svoje mogunosti organizma usmeri na reavanje odreenih motorikih
zadataka, koje uslovljava izabrana sportska aktivnost, sve vie dolazi do izraaja specifina
priprema.
Programiranje psiholoke pripremljenosti se sastoji u preduzimanju niza psiholokih
mera, metoda i tehnika koje omoguuju oslobaanje sportiste od raznih nesigurnosti, kao
to su strah ili nervoza neposredno pre ili za vreme takmienja, nedovoljna koncentracija,
nedostatak samopouzdanja, psihika depresija posle poraza, kompleks manje vrednosti i dr.
206
Programiranje socioloke pripremljenosti mora poi od toga da je mogunost razvoja

gotovo svih antropolokih osobina i sposobnosti veoma razliita kod ljudi koji su za vreme
najintenzivnijih faza rasta i razvoja bili podvrgnuti razliitim uticajima socijalne okoline.
Operacionalizacija i registracija
Operacionalizacija trenanog procesa predstavlja celokupan upravljaki trenani proces na
relaciji trener-sportista, koji neprekidno traje i nikada se ne zavrava. Trener posmatra i prati
sportistu, njegov nain izvoenja kretnih struktura, naroito tehniki tok izvoenja pokreta
na treningu i takmienju, sa ciljem da ustanovi koliko tehnika odgovara u datoj situaciji, kako
se moe ili mora drugaije uraditi, a istovremeno sa dijagnosticiranjem vri i prognoziranje
daljeg toka, najee se oslanjajui na sopstveno iskustvo i intuiciju. Registracija trenanog
procesa podrazumeva briljivo registrovanje pokazatelja: operacionalizacija sportskog
treninga, situacione takmiarske efikasnosti. Registracija operacionalizovanog sportskog
treninga omoguuje treneru: praenje antropolokog statusa, praenje realizacije trenanog
plana i programa.
Osnovni podaci o antropolokom statusu sportista su: zdravstveni status, morfoloke
karakteristike, funkcionalne sposobnosti, biomehanike karakteristike, motorike
sposobnosti, kognitivne sposobnosti, konativne karakteristike i socioloke karakteristike.
Podaci o realizaciji trenanog plana i programa rada su: kratkoroni plan, tekui program,
operativni program i takmiarski plan.
Registracija pokazatelja situacione takmiarske efikasnosti sprovodi se primenom
odgovarajuih mernih instrumenata pod nazivom protokol (list posmatranja), a njegov oblik
i struktura zavisi od sportske grane, kao i da li se registracija sprovodi direktno od strane
oveka ili pomou tehnikih pomagala (snimanja kamerom i sl.). Prikupljeni podaci zapravo
predstavljaju slubenu statistiku igre koja se vodi na svakoj utakmici, a registraciju podataka
vre slubeni statistiari posebno edukovani za taj posao.
Klasifikacija i kontrola
Klasifikacija podataka o primenjenim trenanim sadrajima, ekstenzitetu i intenzitetu
optereenja sprovodi se po isteku svakog mikrociklusa, mezociklusa, perioda ili makrociklusa.
U tu svrhu je potrebno prilikom klasifikacije (grupisanja) koristiti to jednostavnije i po
mogustvu ifrirane parametre (simbole) koje e davati to saetije i informativnije podatke,
po istoj metodologiji koja je primenjena i prilikom planiranja i programiranja.
Kontrola treniranosti sportista obuhvata proveravanje: razvoja bazinih i specifinih
antropolokih karakteristika, situaciono takmiarsku aktivnost, trenane efekte kroz
realizaciju kretnih struktura.
Bazine i sprecifine antropoloke karakteristike kontroliu se obavezno na kraju
pripremnog perioda, pod uslovom da je na poetku pripremnog perioda izvreno
dijagnosticiranje, a sa uom (redukovanom) baterijom testova koja daje najveu situacionu
informatiku vrednost. Ovakva kontrola se treba sprovesti najmanje jedanput u toku
takmiarskog perioda. Pored bazine i specifine kontrole, potrebno je primeniti i operativnu
kontrolu u cilju dobijanja tzv. brzih povratnih informacija.
Situaciono takmiarska aktivnost -U svetu meu vodeim naunicima i strunjacima
odavno postoji jedinstveno miljenje, a to je, da to ea i sa to jaim protivnicima kontrolna
takmienja predstavljaju najbolje i najobjektivnije pokazatelje nivoa pripremljenosti sportista.
207
Zbornik radova 1
Obrada i analiza
Obrada podataka u sportskim aktivnostima vri se najee za reavanje sledeih problema
:za utvrivanje latentne strukture antropolokih karakteristika sportista-faktorska analiza, za
konstrukciju modela hijerarhijske strukture (jednaina specifikacije, model kompleksiteta)
antropolokih karakteristika po sportovima-regresiona analiza, za utvrivanje relacija izmeu
dva multidimenzionalna sistema varijabli koji pripadaju razliitim antropolokim prostorima-
kanonika korelaciona analiza, za utvrivanje klasifikacije grupa u cilju sprovoenja selekcije
mladih sportista-taksonomska analiza, za utvrivanje znaajnosti razlika izmeu grupa ili
vremenskih taaka operacionalizovanih situacionih trenanih sadraja-multivarijantna
analiza varijanse, multivarijantna analiza kovarijanse i kanonika diskriminativna analiza, za
analizu kvantitativnih i kvalitativnih promena primarnih antropolokih osobina-kanonika
analiza promena i analiza krive razvoja, za utvrivanje metrijskih karakteristika mernih
instrumenata u cilju sprovoenja kontrole nivoa treniranosti sportista putem etiri osnovne
karakteristike merenja: objektivnosti, pouzdanosti, diskriminativnosti i validnosti merenja.
Korekcija i komparacija
Korekcija trenanog procesa konkretno podrazumeva da ukoliko su postignuti eljeni
trenani efekti (promene), u tom sluaju je potrebno i dalje raditi na optimalizaciji tako
pripremljenog trenanog procesa. Ukoliko su takvi efekti izostali, tada je nuno njihove
uzroke temeljito proanalizirati i preduzeti blagovremene i svrsishodne mere.
Komparacija planiranih i realizovanih sportskih rezultata u odreenim vremenskim
sekvencama u toku takmiarske aktivnosti predstavlja neophodnu nunost, jer bez ovakvih
postupaka i analiza, koje se baziraju na egzaktnosti, odnosno objektivnoj analizi i proceni,
svaka dalja trenana i takmiarska aktivnost bila bi besmislena.
Zakljuak
Trenana tehnologija je jedan kompleksan proces koji se nikad ne zavrava i koji zahteva
visok nivo strune osposobljenosti u svim svojim sferama, ne samo sportskih ve i upravljakih
znanja i vetina koje nudi savremeni sportski menadment. Sportski rezultat kao sportski
proizvod dolazi kao posledica predanog i strunog rada trenera i tima strunjaka, (koji svako u
svojoj oblasti i u okviru svojih zaduenja praktino obavlja sve one organizaciono-upravljake
funkcije koje obavlja i bilo koji drugi menader u nekoj drugoj brani), ali i kao posledica
volje, htenja i zalaganja sportiste. Klju uspeha je najpre u dobroj selekciji, koja pored znanja
zahteva od trenera i iskustvo, s obzirom da jos uvek ne postoji jasna definicija kako se oktrivaju
talenti. Sve ostalo je pitanje strunosti, prihvatanja autoriteta, uzajamnog razumevanja na toj
relaciji trener-sportista. Biti lider koji svojom pojavom, energijom, posveenou i autoriteom
bez upotrebe sile nadahnjuje i motivie sportistu da eli bre, vie i jae-to je sutina.
208
Literatura
1. Arnheim, D.D. (1985). Modern Principles of Athletic Training. St. Louis: Times Mirror.
2. Jackson AS, Pollock ML (1985). Practical Assessment of Body Composition. The Physical
and Sports Medicine, 5:76-90.
3. Joch, W. (1995). Strukturmodell einer Theorie des sportlichen Training. Leistungssport, 25
(4) : 6-12.
4. Keul, J. (1978). Die aerobe und anaerobe Kapazitt als Grundlage fr die Leistungdiagnostik.
Leistungssport, 8:22-23.
5. Malacko, J., F. Frati (1996). Interakcijsko upravljanje sportistom kao konstituanta trenane
tehnologije. FIS Communication 96. Ni : Filozofski fakultet, Studijska grupa za fiziku
kulturu.
6. Malacko, J. D. Popovi (1997). Metodologija kinezioloko antropolokih istraivanja.
Pritina: Fakultet za fiziku kulturu.
7. Malacko, J. (1997). Situaciono modelovanje u sportskom treningu. Beograd: Sportska
akademija.
8. Malacko, J., Rao, I. (2004). Tehnologija sporta i sportskog treninga. Sarajevo: Fakultet
sporta i tjelesnog odgoja.
9. Milii, B. (1983). Upravljanje sportskim treningom. Metodologija priprema vrhunskih
sportista. Beograd: Savez za fiziku kulturu Jugoslavije.
10. Matveev, L. P. (1973). Programiranje sportskog treninga. Beograd: Trenerska tribina.
11. Matveev, L. P. (1977). Osnovi sportivnoj trenirovki. Moskva: FIS.
12. Momirovi, K. (1984). Kvantitativne metode za programiranje i kontrolu treninga-
statistike metode I. Zagreb: Fakultet za fiziku kulturu.
13. Momirovi, K., J. talec. F. Prot, K. Bosnar, N. Viski-talec, L. Pavii, V. Dobri (1984).
Kompjuterski programi za klasifikaciju, selekciju i kontrolu treninga. Zagreb: Institut za
kineziologiju Fakulteta za fiziku kulturu.
14. Naglak, Z. (1977). Planiranje trenanog rada. Beograd: Savremeni trening br.2. Uaj, T.
15. (1996). Kratek pregled osnov portnega treniranja. Ljubljana: Fakultet za port.
16. eljaskov, C. (1981). Teorija i metodika na sportnata trenirovka. Sofija: Medicina i
fiskultura.
17. ivoti, D., J. Malacko, F. Frati (1997). Organization System of Preparation of Young
Athletes- Construction and Function of Cybernetic Model. Proceeding. III. Internacional
Symposium Sport of the Young. Bled: Faculty of sport, p.p. 49.
209
Zbornik radova 1
Pregledni lanak
UTICAJ SPORTSKOG POSLOVANJA

NA TRINU EKONOMIJU
THE INFLUENCE OF THE SPORT BUSINESS

ON MARKET ECONOMY
Branko Petkovi, Dragan ivoti, Marija Nikoli

Apstrakt
Ubrzani razvoj sportskog poslovanja i rastua primena ekonomskih naela doveli su do
toga da se savremeni sport uklapa u ire okvire ekonomije istiui pri tome njegovu ekonomsku
ulogu, to moe biti pouzdan i odreen doprinos ne samo sportskoj ve i ekonomskoj nauci.
Ovaj rad se teino bavi pitanjem meusobnog odnosa ekonomije i sporta, a teorijski okvir
analize ekonomske strane sporta imao je za cilj da naglasi znaaj sportskog poslovanja za
razvoj privrede jedne zemlje i njenog daljeg prosperiteta.
Kljune rei: sportsko poslovanje, sportska industrija, trina privreda, finansiranje.
Abstract
Fast development of the sport business and growing implementation of the economical
principles lead to the fact that contemporary sport fits to a wider framework of the economy
pointing out its economic role, what could be reliable and specific contribution not only to
the sport but as well to the economic science. This work is primary focused on the relation
between economy and sport, where the theoretical framework of the analysis of the economic
side of the sport have had a purpose to emphasize significance of the sport business to the
commercial development of one country and to its further prosperity.
Keywords: Sport business, sport industry, market economy, financing
Uvod
Veza izmeu sporta i ekonomije nikada nije bila dovoena u pitanje, jedino moemo rei
da se priroda te veze menjala kroz istoriju u zavisnosti od napretka drutvenih i socijalno-
ekonomskih odnosa. Od prvobitne zajednice, robovlasnitva, feudalizma, kapitalizma,
socijalizma i komunizma, do konanog socijalnog i demokratskog kapitalizma, uvek je
210
postojala ekonomska veza s komponentama fizike aktivnosti. U poetku su fizike aktivnosti

bile vezane za obezbeivanje egzistencije: lov, ribolov, obrada zemlje, odnosno neka vrsta
proizvodnje to moemo smatrati ekonomskom kategorijom. Pojavom prvih klasnih drava
fizike aktivnosti i praktino fiziko vaspitanje je bilo u slubi ouvanja steenih privilegija
vlasti, a kasnije i u svrhu osvajakih ratova i pljaki to je podrazumevalo ekonomsko
bogaenje.
Prekretnica u daljem razvoju meusobnog odnosa sporta i ekonomije svakako je pojava
novca u sportu i ubrzani razvoj kapitalistikih odnosa: razvoj graanskog drutva, podela
rada, trite, robno-novana proizvodnja, profit. Tokovi svakodnevnog ivota i civilizacijski
razvoj dovelo je do toga da ovek vie nije prodavao samo svoju radnu snagu, ve zahvaljujui
viku slobodnog vremena i novom prilazu sportu sada poinje da prodaje i svoje slobodno
vreme. Drugim reima, moderan sport postaje deo industrije slobodnog vremena gde
pojedinac shvata da je enja za dokolicom kao vremenom u kome se ne mora nita obavljati
samo iluzija i da je slobodno vreme, u stvari, vreme koje se mora troiti na bilo koji nain, a
upravo su u tome najprivlaniji sportski dogaaji i masovni spektakli.
Kao neminovna posledica ulaska novca u sport i savremenog tretmana sporta stvoreni su
uslovi za razvoj jedne nove privredne grane - sportske industrije. Potovanjem ekonomskih
naela industrija sporta je vre povezala ekonomiju i sport i tako podstakla razvoj sportskog
trita. To je dovelo do toga da mnoge oblasti biznisa ele da se poveu sa sportom to je
potvrda da je sport postao organizovana proizvodna delatnost od koje se moe oekivati
dobit ili profit. Ako posmatramo dananji sport koji ima obeleje biznisa, posla koji zahteva
novane investicije i od kojeg se oekuje optim uslovima privreivanja primereni profit, onda
ga moemo razumeti samo ako shvatimo realne ekonomske odnose u kojima akteri sporta
uestvuju, donose odluke, deluju, uspevaju ili propadaju. U tom smislu poslovna orijentacija i
primena ekonomskih naela u savremenom sportu sve vie postaje uslov svih uslova opstanka
sportskih organizacija i kompanija koje deluju na sportskom tritu.
Nasuprot tome, bilo je vano stvoriti i nov saznajni okvir o ekonomskoj strukturi sporta
kako bismo bolje razumeli ekonomsku prirodu i uslovljenost savremenog sporta. Taj novi
pristup generisao je i nove naune discipline. Razvojem sportskog menadmenta sredinom
20. veka znaajno se proiruju naa znanja i razumevanje sporta, posebno s aspekta ekonomije
sporta. Ekonomski aspekti uslovljeni su komercijalnim zamahom gde se bitni odnosi u
sportu sagledavaju kroz ekonomsku logiku i svet novca. Poslednja dekada 20. veka je
definitivno oznaila zdruivanje sporta i novca - sport je postao zlatni kavez biznisa - i
time su zapoeti novi procesi u najzastupljenijim sportovima, kao to je na primer, satelitsko
emitovanje takmienja i mogunost da sport i sami sportisti zarauju do tada nezamislive
koliine novca. Stoga je nuno naglasiti da je cilj ovog rada prikazati ekonomsku stranu sporta
i pokazati koliki je znaaj sportskog poslovanja za razvoj privrede jedne zemlje i njenog daljeg
prosperiteta.
Uticaj sportskog poslovanja na trinu ekonomiju

U mnogim industrijama trine privrede savremeno poslovanje se temelji na jednom
vanom pravilu koje kae da saradnja s rivalima na tritu nije dobrodola ako elimo uspeh.
Na izbor u kupovini nekog industrijskog proizvoda ne podrazumeva da kompanije treba da
budu relativno jednake kako bi mi kupovali. Konkurencija je dobrodola i mora da postoji,
ali to ne znai i jednako pozicionirane kompanije na tritu. Sigurno je da bi u automobilskoj
211
Zbornik radova 1
industriji Deneral-Motors bio posebno obradovan kada bi Tojota napustila svoje poslovanje,
ali isto tako, s druge strane, koarkai Partizana ne bih bili naroito oduevljeni kada se
ne bih takmiila Crvena zvezda. Sport za razliku od principa savremenog poslovanja, ima
jedno drugo odreenje koje kae da nuno treba saraivati kako bi se mogli takmiiti. To
znai, ako hoemo da na tim bude uspean i pri tom ispunimo elje navijaa da prisustvuju
i uivaju u sportskom dogaaju, prvi preduslov je obezbediti ravnoteu izmeu timova u ligi,
tj. neizvesnost samog takmienja. Ako toga nema navijai e izgubiti interes i nee poseivati
sportske dogaaje. Paradoksalno zvui, ali suparnike koje pojedinac ili ekipa ele da pobede
na terenu, u stvari su isti oni s kojima treba saraivati kako bi se osnovni proizvod, a to je
takmienje (sportski rezultat), plasirao na trite.
Iako se na prvi pogled sve vrti oko sportskog takmienja i samog sportskog dogaaja,
fenomen sporta se ne pojavljuje samo na sportskim terenima i dvoranama. Savremeni sport
vie ne podrazumeva samo nadmetanje u fizikim i umnim mogunostima uesnika, ve je
on postao sastavni deo naeg svakodnevnog ivota, nae kulture, tradicije, obiaja, zabave,
mode, statusnog simbola, egzistencije, biznisa. Ukupna industrija aktivnog ivotnog stila
(Brooks, 1994; predgovor str. ix). u kome dnevne aktivnosti definiu nau svakodnevnicu
suoava nas s nunou ekonomskog shvatanja sporta i otvara nam nove mogunosti vrlo
iroke primene ekonomije u sportu.
Posmatrajui sport iz ugla ekonomije i svakodnevne promene u svim aspektima drutva:
razvoj ekonomskih odnosa, sve vee migracije stanovnitva u velike gradove, neprekidne
kvalitativne, kvantitativne i strukturalne transformacije koje proistiu iz sve novijih
drutvenih i tehnolokih uslova, u istoriji su do sada evoluirali nezabeleenom brzinom. Sve
ove nabrojane okolnosti dovele su do toga da drutvo takve promene poinje i finansijski
vrednovati. Danas je vano da li sport generie odreene rezultate (ekonomske efekte) jer on
u sebi, pored takmiarske aktivnosti, sadri i druge aktivnosti koje mogu biti i jesu delatnost.
Kroz analizu ekonomske strane sporta mi u stvari potvrujemo kako je ekonomski aspekt
sporta mogue valorizovati i staviti u slubu prosperiteta neke zemlje.
Valorizacija sporta kao privredne delatnosti omoguilo je izlazak sporta iz krutih okvira
i njegovog pojednostavljenog shvatanja kao takmiarske aktivnosti. U sportskom biznisu
centralno mesto zauzimaju sportski protagonisti (sportisti, treneri, menaderi, sportske
organizacije, organizatori sportskih dogaaja) koji identifikujui svoje proizvode i usluge
na ciljnom sportskom tritu stvaraju uslove za razvoj jedne posebne industrije - industrije
sporta. Sport i sportska industrija danas postaju vana privredna delatnost i sve znaajniji
oblik ekonomske aktivnosti drutva u kojoj mnogi sebi i svojim porodicama obezbeuju
egzistenciju.
Bez obzira kako mi gledali na sportsku industriju ona je takav segment drutva i privrede
koja svojim indeksom industrijskog rasta pokazuje da svakim danom napreduje i da se razvija
bre od mnogih drugih indeksa i pokazatelja drugih industrija. (Novak, 2006, str. 77). U eri
globalizacije i globalnog poslovanja, mnoge organizacije preko sporta pristupaju svetskim
tritima i meunarodnim tokovima kapitala ostvarujui ogromne profite kroz razne forme
realizacije sportske industrije: prodaje sportskih dogaaja, prodaje imida i sportskih marki,
prodaje ulaznica, prodaje TV prava, transfera igraa i trenera, sklapanja sponzorstva i
donatorstva, komercijalizacijom sportskih usluga, itd. Sve vie je sluajeva da velike svetske
kompanije imaju vei prihod od bruto nacionalnog proizvoda mnogih manjih drava u
svetu. Iz ovakvih argumenata proizilazi zakljuak kako sport kao grana proizvodnje ostvaruje
nezamenljiv uticaj na nacionalnu ekonomiju i s pravom nosi epitet sportska industrija.
212
Mnogi ekonomski sektori u trinoj privredi presudno utiu na sportsko poslovanje. Prvi
segment ekonomskog sektora koji ima vrlo vanu ulogu, moda ak i kljunu za budunost
sportskog poslovanja, odnosi se na medijsku industriju i uticaj medijskog trita. Kao to
znamo jedna od bitnih specifinosti sporta svakako je njegova medijska atraktivnost
sportskih dogaaja. To znai da je sport je prepoznat kao prenosnik poruka i informacija
i savremeno sredstvo trine komunikacije. Sve bri razvoj sporta i sve vea prisutnost u
sredstvima masovnog informisanja dovelo je do toga da sport danas postane najpopularnija
aktivnost na zemlji. Svaki drugi graanin ove planete je konzument sportskih informacija bilo
kao gledalac, primalac ili davalac sportskih usluga. U svetu se aktivno sportom bavi milijarda
ljudi, dok vie od dve milijarde prate sport kroz elektronske i pisane medije. U tom smislu
ne treba posebno isticati globalne medije i njihovo delovanje na sport u brojnim zemljama
savremenog sveta.
Posredstvom centralizacije medijske moi sport postaje veoma unosan posao, koji
pojedincima, klubovima i firmama donosi ogromnu dobit. (Kokovi, 2004; str. 67). Pravi model
globalne medijske firme predstavlja News Corporation, koja je svu svoju energiju usmerila na
dominaciju nad globalnim TV sportom (pre svega profesionalnom koarkom i fudbalom kao
najpopularnijim TV sportom). Prvi ovek ove kompanije Rupert Mardok (Rupert Murdoch)
je shvatio da je sport jedno od najznaajnijih sredstava za osvajanje konkurentske prednosti u
razvijanju globalnog digitalnog televizijskog sistema News Corporation.
Sport je, dakle, veoma vaan za medijske korporacije. Nije preterano skup, jednostavno
ga je produkovati i ljudi ga veoma rado gledaju uivo. Zato je pogodan za realizaciju naela
plati pa gledaj, a televizijski gledaoci su zaista spremni da plate i da gledaju. Takoe, sport
je idealan za reklamiranje jer privlai ljude s najdebljim novanikom, posebno mukarce u
najboljim godinama. U 1995. sport je doneo deset odsto ukupnog prihoda ostvarenog od
televizijskog reklamiranja u SAD. Kako dobro primeuje prof. Kokovi, zahvaljujui reklami
sport je postao svetska transnacionalna realnost, sektor akumulacije meunarodnog kapitala.
(Kokovi, 2004; str. 79). Sport je oigledno savrena roba za globalno medijsko trite.
Osim na reklamiranje, pojedine firme irom sveta ulau ogromne sume novca na
sponzorisanje sportskih dogaaja. Organizuju se promotivne kampanje, bez obzira da li
su u pitanju pojedinani sportisti ili ekipe, uz neizbenu saradnju s TV kompanijama koje
su prosto kupile sport. (Kokovi, 2004; str. 72). Na primer, utakmice severnoamerike
nacionalne koarkake asocijacije (NBA) prikazuju se u 175 zemalja. Usled jake veze koja
postoji izmeu utakmice, navijaa, gledanja i meusobne saradnje na nivou prodaje, Koka-
kola (Coca-Cola) i Mek-Donalds (McDonalds) su prvi globalni partneri NBA koarkake
asocijacije. Korporacije (kao to je Reebok - zvanini sponzor nove enske koarkake lige),
koriste tu poziciju da opreme igrae, ali i da promoviu svoje proizvode. Prema tome, teko
da iko danas moe osporiti dalekoseni uticaj monih korporacija na razvoj profesionalnog
sporta kao izuzetno cenjenog i zabavnog biznisa.
Neposredno u vezi s tim treba pomenuti i velike sportske dogaaje poput Olimpijskih
igara (OI) koje nemaju iskljuivo sportski i opte-drutveni znaaj, ve u velikoj meri
takvi sportski dogaaji doprinose ukupnim privrednim aktivnostima i razvoju sveukupne
infrastrukture zemlje organizatora. Sportska akademija SAD-a ove ekonomske uticaje definie
kao neto promenu u privredi koja proizilazi iz sportskog dogaaja. Promene su uslovljene
aktivnostima koje ukljuuju sticanje, poslovanje, razvoj i korienje sportskih objekata i
usluga, gde se od gledalaca kao povratna informacija generie potronja, javna potronja,
mogunost zapoljavanja i prihodi od poreza.
213
Zbornik radova 1
Meutim, na konsultativnoj konferenciji s Evropskim sportskim pokretom u Briselu 2006.

(The Role of Sport in Europe. Brussels 29-30. juna 2006.) gde se govorilo o ulozi sporta u
Evropi i o znaaju sportskih dogaaja kao motora regionalnog razvoja i u politikom i u
promotivnom smislu, uesnici su se jednoglasno sloili upozoravajui na prenaglaenost i
precenjenost pozitivnih ekonomskih rezultata glavnih sportskih dogaaja u nekim cost
- benefit analizama. U svakom sluaju, sport jeste znaajan faktor u ekonomskom razvoju
svakog drutva i njegova uloga u tom segmentu sve vie e jaati.
Sledei ekonomski sektor bez koga je razvoj sportskog poslovanja nemogu jeste izgradnja
sportske infrastrukture. Uostalom dananje sportsko poslovanje mi i doivljavamo kao
globalni investicioni trend u kome se sport shvata kao mehanizam za uspean ekonomski
i drutveni razvoj. Sport vie nije samo zabava, a novi koncept ekonomisanja u sportu je
najvidljiviji u izgradnji sportske infrastrukture, posebno stadiona, koji se grade svuda po
svetu. Meutim, izgradnja ekonomski neodrivih stadiona koji bi imali 30 dogaaja godinje,
a 335 dana praktino bi bili neupotrebljivi vie nije mogue finansirati. Budunost je u multi-
funkcionalnim objektima koji mogu privui znaajne investicije.
Velelepni multifunkcionalni stadioni upoljavaju hiljade ljudi i to ne samo na stadionu, ve
i u okviru sportskog objekta, u oping centrima, restoranima ili hotelima. Dananji sportski
objekti imaju mnogo iru namenu od prostog odigravanja neke utakmice. Na primer, sportski
centar u Nju Dersiju (SAD) moe u potpunosti ostati bez profesionalnog sporta, a da i dalje
bude profitabilan, upravo zbog injenice da ne ive samo od sporta, ve i od organizacije
drugih sadraja, od koncerata do cirkuskih predstava. Zato je ekonomija koja je nastala na
ovom konceptu gradnje sportskih objekata, narasla do statusa posebne privredne grane u
Americi.
Tarner Konstrakn (Turner Construction), najpoznatija graevinska firma na svetu
izgradila je preko hiljadu stadiona, koji po veliini variraju od kolskih trening kampova, pa
do savrenstva kao to je izgradnja stadiona Njujork Jenkija vredan 1,6 milijardi dolara. U
Kataru trenutno grade najskuplji sportski objekat vredan preko 5 milijardi dolara.
Mnoga istraivanja su sprovoena kako bi se utvrdila upotreba javnih sredstava za
finansiranje izgradnje sportske infrastrukture. Tako je jedna studija u SAD-u raena 2005.
pokazala da su sva profesionalna prvenstva u bejzbolu, amerikom fudbalu, koarci i hokeju
na ledu, odravana na stadionima i u dvoranama graenim posle 1990. u vrednosti preko 14
milijardi dolara finansiranih iz javnih izvora (budeta). Poreskim obveznicima je vano da je
ulaganje u profesionalni sport od strane drave sprovedeno oprezno i pametno.
Drugi sportski interesi nastoje nadmaiti ponaanje glavnih profesionalnih sportova, a
otvaranje dravne ili lokalne blagajne za glavne profesionalne sportove poetak je ogromnih
zahteva za finansiranje komercijalnih sportova svih kategorija. Zajedniko obeleje svim
zahtevima je da se podrka profesionalnim sportovima ne smatra kao troak nego kao
ulaganje koje e se viestruko vratiti.
Ekonomski uticaj bilo kog sportskog dogaaja zavisi od njegove sposobnosti da podstie
novu potronju, to znai da e vei broj gledalaca izvan sportske arene, pre svega, znaiti
dalje poveanje potronje. Nedavna studija u SAD-u je zakljuila da e Motosport park
(Raceway Associates Motorsports Park) doneti 320 miliona amerikih dolara koje se odnose
na ekonomsku aktivnost u gradu Dulijet (Joliet) dravi Ilinois (Illinois) tokom izgradnje te
faze projekta i prve godine poslovanja. Istovremeno studijom je procenjeno da e poslovanje
staze godinje doneti privredi grada Dulijet oko 100 miliona dolara. Ta se procena temelji
na oceni da e u jednom danu biti 110.000 gledalaca, a svaki od njih e potroiti 25$ dnevno i
214
100.000 gledalaca koji e preko noi potroiti 95,16$ po danu tokom dvodnevnog takmienja.
Procenjeni ekonomski uticaj takmienja (Homestead-Miami Speedway) s 60.000 mesta je 100
mil.$, odnosno takmienja (California Speedway) s 80.000 mesta je 125 mil.$.
to se tie sportskog poslovanja u naoj zemlji, povezivanje sporta i ekonomije otvara
mnoge razliite preduzetnike mogunosti. Meutim, to je jo uvek slabo, prilino stihijski i u
velikoj meri nedovoljno istraeno. Tako imamo primer preduzetnitva u sportu gde vrhunski
sportista s meunarodnom karijerom ima interes da steeni kapital investira u svojoj zemlji,
ali nezainteresovanost drave, bez pravih reenja, usmerava sportistu da on ipak ulae u
inostranstvu. Srbija u tom smislu znatno zaostaje za razvijenijim zemljama sveta.
Iako sami sebe doivljavamo kao sportsku naciju i bez obzira to bi privreda mogla
postizati znaajne finansijske i druge koristi od sporta, sportske industrije i primenjenog
sportskog marketinga, do danas u Srbiji nije zapoeto znaajnije korienje istog u privredne
svrhe.
Dosadanji razvoj sporta kao privredne grane u Srbiji je pokazao kako u poreenju s
nekim, nama konkurentnim zemljama, nismo ostvarili mogue i poeljne rezultate od sporta
i sportske industrije s obzirom na resurse s kojima raspolaemo. Za razliku od drugih drava
Evrope uticaj i uloga sporta u srpskoj privredi na nivou ukupnog drutvenog proizvoda su
zanemarljivi. Razlozi se mogu traiti u neadekvatnoj razvojnoj politici, kao i u prisutnom
prividu kako je sport samo neprofitna delatnost. Time su u drutvu stvorene okolnosti koje
negativno i nestimulacijski deluju na razvoj uloge sporta i sportske industrije, a kroz uticaj na
sva mogua dodirna podruja i na srpsku privredu uopte na poetku 21. veka.
Mada se priznaje da postoji meupovezanost sporta i drugih delatnosti, u Srbiji nema
relevantnih istraivanja koja bi to potvrdila. Dobro bi bilo, na primer, istraiti uee sporta u
ukupnom BDP (u Hrvatskoj je to do 1%). Ovo istraivanje trebalo bi da dokae znaaj sporta
u srpskoj privredi. S druge strane, u EU se sprovode takva istraivanja. Na primer, u Austriji
uee sporta u BDP-u je 3,65%. Zaposlenost u punom radnom vremenu procenjuje se na
5,4% to ukazuje da je sport radno intezivan. Ove podatke mogle bi potvrditi i druge evropske
zemlje, to znai da postoji veliki potencijal zapoljavanja u sektoru sporta, a to sigurno utie
i na politiku regionalnog razvoja, za nas posebno vano.
Iz napred navedenih razloga oekuje se kako bi ovladavanjem takvim znanjima pomoglo
mnogim kompanijama, ne samo u procesima upravljanja, ve i u izvoznom poslovanju i
pridruivanju srpske privrede EU. Spoznaja kako savremeni sport u razvijenim zemljama
ve znaajno doprinosi optem i privrednom razvoju temeljenom na principima slobodnog
trita i primeni ekonomskih naela trine privrede u sferi sporta otvara nove mogunosti u
tom podruju. Na taj nain razvoj i privrede i sporta postaje nezamisliv bez regulativne uloge
trita to sportskoj delatnosti daje teinu trine kategorije.
Pribliavanje nae zemlje EU donosi nove izazove u organizacionom sistemu sporta
(bolji kvalitet, fleksibilnost, mobilnost - odlazak mladih kolovanih ljudi, kao i mogunost
prilagoavanja potrebama i promenama u EU). Sportski sistem organizovanja mora se
prilagoditi izazovima koji nas oekuju, posebno u informacionim i komunikacionim
tehnologijama. Ubrzanim razvojem ukupne tehnologije postaje evidentno da snaga privrede i
nauke kao prioritetni razvojni potencijali sve manje zavise od maina, opreme i kapitala, a sve
vie zavise od sistema vrednosti ljudskih resursa (znanja i kreativnih potencijala kojima ljudi
raspolau i primenjuju ga).
Na dananjem nivou visokih sportskih dostignua u svetu, kao i primeni sportske nauke
i trenane tehnologije, sve vea panja poklanja se kadrovima u upravljanju sportskim
215
Zbornik radova 1
i poslovnim funkcijama u sportskim organizacijama. U vezi s tim, ne moe se sprovoditi

razvojna politika, nauka i tehnologija ni u jednom upravljakom sistemu u drutvu, pa prema
tome ni u sportu, jer ljudi si ti koji su nosioci reformi, razvoja i progresa.
Zakljuak
Razmatrajui temu sporta s ekonomskog aspekta i iznosei argumente koji injenino
utvruju znaaj sportskog poslovanja u trinoj privredi svake zemlje namee nam se
zakljuak da je uvaavanje ekonomskih naela u sportu vano zato to kroz ekonomski okvir
sportska delatnost vri funkciju integralnog povezivanja kulturnih, edukativnih, socijalnih i
zdrastvenih razvojnih programa koje na kraju moemo valorizovati.
Sport kao fenomen privlai mase, ali bi pogreno bilo kada bi sport delili na zadovoljstvo
bavljenja sportom, s jedne strane, i ostvarivanje ekonomskih rezultata kroz sportsko
poslovanje, s druge strane. Danas ne treba biti usmeren na traenju te podele, jer savremeni
sport podrazumeva upravo integraciju sportskog i ekonomskog aspekta. injenica da se
poslednjih godina postiu sve bolji sportski rezultati u raznim sportovima, u velikoj meri
su promenili shvatanja i karakter rada u sportu i postavili nove zahteve za reavanje niza
aktuelnih zadataka na integralnoj osnovi.
Ekonomija je zainteresovana za sportsku aktivnost, ali i znaajno povezana s njom, s
obzirom na to da od stepena drutveno-ekonomskog razvoja zavisi i stepen razvoja sportske
aktivnosti (u zemljama s niim stepenom razvoja mogu postojati razvijene samo pojedine
aktivnosti, kao npr. fudbal i koarka, dok su druge uglavnom zapostavljene i nisu tako
popularne, a ni finansijski podrane). To ne znai da i fizika aktivnost, posebno organizovana
u sportu, ne moe znaajno uticati na ekonomski razvoj zemlje, jer ako se pojedini sportski
dogaaji izrazito poseuju, posebno iz inostranstva, to moe znaiti odreenu zaradu, ne
samo klubu, ve i trgovcima, prevoznicima pa i lokalnim vlastima. Isto tako, ulaganje kapitala
u proizvodnju sportske opreme, odee, obue, zarade od reklama, razne promocije sporta i
sportskih aktivnosti u kojima bi se stimulisala tranja i sl., predstavlja, takoe, ekonomski
aspekt ove aktivnosti.
U svakom sluaju rastua primena ekonomskih naela u savremenom sportu, a time i
ubrazani razvoj sportskog poslovanja neminovna su posledica savremenog odnosa prema
sportu i postepenog razvijanja nove privredne grane. Taj novi pristup konceptu savremenog
sporta zahtevao je da se sport uklopi u ire okvire ekonomije kako bi se istakla njegova
ekonomska uloga, to moe da bude pouzdan i odreen doprinos ne samo sportskoj ve i
ekonomskoj nauci.
216
Literatura
1. Brooks, C. (1994). Sports Marketing Competitive Business Strategies for Sports. New Jersey:
Prentice Hall.
2. Kokovi, D. (2004). Sport i mediji. Novi Sad: Fakultet za usluni biznis.
3. Novak, I. (2006). Sportski marketing i industrija sporta. Zagreb: Maling.
4. Petkovi, B. (u pripremi za tampu). Ekonomika sporta. Beograd: Fakultet za menadment
u sportu.
5. Savet Evrope. (1994). Ekonomska vanost sporta u Evropi: finansije i ekonomski uticaj.
Slubeni dokument 14. neformalnog susreta Evropskih ministara za sport. Strazburg.
6. Tomi, M. (2001). Marketing u sportu: trite i sportski proizvodi. Beograd: Astimbo.
Internet izvori
Panti, . (2011, Maj). Dobro doli u prestonicu ekonomije sporta. Danas - internet
izdanje. Preuzeto 13. 06. 2012. sa: http://www.danas.rs/upload/documents/2011/5/10/
Amerika_mala.pdf
217
Zbornik radova 1
Pregledni lanak
ULOGA I ZNAAJ LOKALNE ZAJEDNICE

ZA RAZVOJ SPORTA
THE ROLE AND IMPORTANCE OF LOCAL COMMUNITIES

FOR THE DEVELOPMENT OF SPORT
Lidija Petrovi, Dragan ivoti

Apstrakt
Sveobuhvatna priroda profesionalnog sporta ini sport izvanrednim instrumentom
za dostizanje milenijumskih razvojnih ciljeva i unapreenje koncepta odrivog razvoja.
Razmatran u tom kontekstu, sport moe doprineti linom i razvoju lokalne zajednice. Sportske
organizacije, posebno fudbalski klubovi u evropskom smislu rei, mogu biti nit koja povezuje,
doprinosei lokalnom identitetu i oseaju pripadnosti drutvu. Uprkos popularizaciji takvih
verovanja, samo mali broj analiza opisuje naine na koje drutvene, kulturne i ekonomske
dimenzije sporta doprinose procesu drutvenog razvoja. Brojna istraivanja, do sada,
analizirala su uticaj velikih sportskih dogaaja na poboljanje ekonomskih uslova, ivotne
sredine i socijalne klime grada domaina, meutim, zanemarljiv je broj studija koje pokazuju
kako profesionalni sportski klub moe da ostvari isti efekat. S tim u vezi, u radu se istie vanost
primene koncepta odrivog razvoja u sektoru sporta kao znaajnog pokretaa ekonomije i
kulture drutva, u celini. Razmatra se proizvoljna sportska organizacija, konkretnije, fudbalski
klub, predstavljen kao preduzee koje moe doprineti poboljanju ekonomskog rasta, kvalitetu
ivotne sredine i socijalnoj jednakosti. U zakljuku, interdisciplinarni potencijal fudbala kao
profesionalnog sporta globalnom drutvenom odgovornou omoguava da odrivi razvoj
moe da povee ekonomske, drutvene i ekoloke dimenzije razvoja sa trajnim nasleem
zajednice.
Kljune rei: odrivi razvoj, drutvo, ekonomija, sportska organizacija, fudbal
Abstract
The inclusive nature of sport make sport an outstanding instrument for achieving the
Millennium development goals through the promotion of the concept of sustainability. As
such, sport may contribute to individual and community development. Sports organisations,
218
and especially football clubs in the European context, may be a binding thread, contributing
to local identity and a sense of community. Despite the popularity of such beliefs, there is a
lack of analyses on how the social, cultural, and economic dimensions of sport contribute
to processes of community development. Until now, numerous research have been carried
on how a major sports events improve the economy, the society and the environment of the
host city, but only few demonstrated how a professional sports club could do the same. In
that sense, the paper underlines importance of an application of the concept of sustainable
development via sport as a significant impetus of the economy and social culture, in general.
It starts with the analysis of a sports organisation, a football club, representing an enterprise
which may contribute to improving economic growth, qulity of the environment and social
equity. To conclude, interdisciplinary potential of football as a professional sport with its
global social responsibility ensures that sustainable development may link together economic,
social and environmental aspects of development with lasting legacy of community.
Keywords: sustainable development, society, economy, sports organisation, football
Uvod
Uloga evropskih lokalnih zajednica u oblasti sporta definisana je optim evropskim
dokumentima o sportu, poput Evropske povelje o sportu, Kodeksa sportske etike, zakljuaka
prve Evropske sportske konferencije EU, kao i posebnim dokumentima o lokalnim zajednicama
i sportu, od kojih su od posebne vanosti Evropska gradska povelja i Rezolucija br. 27 o sportu
i sportskim vlastima. U skladu sa navedenim poveljama i zakljucima evropskih konferencija,
definisane su odgovarajue procedure na osnovu kojih se obezbeuje ostvarivanje uloge
lokalnih zajednica u razvoju sporta, koje se odnose na: kreiranje mree sportskih kapaciteta
na teritoriji lokalne zajednice, koja e kod graana razviti svest o tome da je re o javnim
dobrima, koja su namenjena zadovoljenju njihovih potreba, planskoj izgradnji sportskih
objekata usaglaenih sa urbanistikim planom i saobraajnim vezama koje e zadovoljiti
sadanje i budue potrebe graana za sportom; ukljuivanje graana sa niskim primanjima
u sportske aktivnosti putem subvencija, obezbeivanje sportskih kapaciteta u situacijama
kada klubovi to ne mogu samostalno realizovati, unapreenje kadrovskih politika, efikasno
korienje resursa jedinice lokalne samouprave i slino.
Polazei od odredbi Evropske konvencije o lokalnoj samoupravi, u jedinicama lokalne

samouprave ostvaruje se lokalna vlast organizovana u okviru demokratski formiranih organa,
koji raspolau visokim stepenom autonomije i odgovornosti u procesu odluivanja i kojima
stoje na raspolaganju odgovarajue strategije i principi da svoje odgovornosti ispune, kao
i sredstva potrebna za njihovu realizaciju. U cilju ostvarenja ovakvih funkcija i zadataka
lokalna samouprava mora da ima normativnu i finansijsku podlogu, bez koje njene institucije
ne mogu funkcionisati.
Potrebe lokalnog stanovnitva u oblasti sporta ispunjavanju se u optini i gradu, kao

jedinicama lokalne samouprave, a sredstva za zadovoljenje ovih potreba obezbeuju se iz
njihovih budeta i mogu se koristiti izmeu ostalog za:
(1) izgradnju, odravanje i korienje sportskih objekata u kojima se ostvaruju potrebe u

oblasti sporta u optini, odnosno u gradu;
219
Zbornik radova 1
(2) finansiranje delatnosti organizacija u oblasti sporta koje je osnovala optina, odnosno
grad i ostvarivanje programa, ili delova programa drugih organizacija kojima se
doprinosi zadovoljavanju potreba u oblasti sporta na nivou optine, odnosno grada;
(3) organizaciju i odravanje sportskih takmienja i manifestacija od znaaja za optinu,
odnosno grad;
(4) obezbeivanje uslova za rad sportskih strunjaka u organizacijama u oblasti sporta na
teritoriji optine, odnosno grada (Zakon o sportu; 1996, 2005).
Pregled referenci odrivog razvoja lokalnih zajednica u funkciji sporta

Najatraktivnija zamisao u okviru opsega aktuelnih razmatranja globalne budunosti je
planiranje odrivog razvoja. Dosadanji pristup ovoj ideji postavio je novu paradigmu urbanog
i teritorijalnog razvoja. Da bi se u potpunosti pokazala vrednost u oblasti urbanog projektovanja,
teorija odrivog razvoja treba da ukljui jasno izraenu komponentu kulturno-urbanog
pluralizma (Pui, 2000). Drugim reima, globalna strategija treba da sadri vane lokalne
karakteristike, do merila i naina koji bi doprineo koherenciji sa evropskim urbanistikim
standardima. U urbano-kulturolokom kontekstu, odrivi razvoj podrazumeva zadovoljenje
drutvenih potreba na viem nivou oekivanja nego u sluaju jednostavne interpretacije
ekonomskih, urbanistikih i ekolokih pretpostavki odrivosti zajednice. Ovakvo tumaenje
podrazumeva da su prirodne i elementarne potrebe pojedinca ve prethodno zadovoljene.
Koncept odrivog razvoja ne moe biti jedino zasnovan na strategijama koje insistiraju na
punom stomaku svetske populacije, normativnim pristupima merenju ekonomskog rasta i
razvoja drutva, na ekolokim premisama ili na sveobuhvatnom urbanom planiranju. Urbana
realnost suoava se sa irokom sintagmom o velikom skupu specifinih, ali istovremeno
nesutinskih socijalnih i prostornih karakteristika razliitih gradova u Evropi. Realnost je
ta da ovi gradovi zasluuju sve atribute koji ih tretiraju punopravnim faktorom evropskog
urbanog miljea.
Razmatrajui kvalitet ivota u gradovima Evropske unije u izvetaju Evropske komisije,
postavlja se pitanje: Zbog ega ljudi vie nisu sreni ako ceo svoj ivot provedu u gradu?
Zaista, ankete u veini velikih gradova pokazuju da to nisu poeljna mesta za podizanje dece,
za odmor i dokolicu i u konanom skoru, za ivljenje. Erozija uloge grada je moda najvea
pretnja evropskom modelu razvoja i drutva, navedeno je u izvetaju Evropske komisije
(European Commission, 1997).
Grad je akcelerator mnogih civilizacijskih kretanja; onih za koja nam se ini da imaju
pozitivan predznak, kao i onih koja su nosioci nepoeljnih stanja u drutvu. Na takva
pitanja sociologija grada mora da odgovori analitikim jezikom. Smatra se da su gradovi
visokorazvijenih drutava, pogotovo oni veliki, glavni inilac odrivosti ravnotee okruenja,
te da su, uz to, oni i generatori raznovrsnih poasti savremenog sveta. Prebrzim zakljuivanjem
moglo bi se doi do odgovora koji bi u gradovima, svejedno kakvim i ma gde se nalazili,
video u vor vezane uzroke i posledice mnogih savremenih problema, posebno onih koji
se vezuju za prirodno okruenje. Svakako se radi o pogrenom zakljuivanju (Pui, 1997).
Da je u mnogim elementima svakodnevice ivot u gradu znatno otean, predstavlja prostu
oevidnost: problemi saobraaja i javnog gradskog prevoza, problemi komunalne prirode,
guva u gradskom centru, nedostatak zelenih povrina ili velika udaljenost od vangradskog
pejsaa, niz socijalnih neusklaenosti koje proizilaze iz velike gustine i heterogenosti, smog
kao sastavni deo gradske arome, raznovrsni zdravstveni problemi i slino. Njegova ekoloka
220
i drutvena mikroklima zavise od naina na koji su prostorno i organizaciono postavljene

njegove funkcije.
Istorijsko trajanje gradova stoji kao zalog istini da bez njih ni drutva ni njihov napredak
nisu mogui. Ni razvijenost sama po sebi, kao ni siromatvo, ne mogu a priori biti vodei
inioci ugroenog urbanog, urbanim ugroenog prirodnog ili naprosto ugroenog prirodnog
okruenja. Meusobni odnos ekonomskih, drutvenih, politikih, kulturnih i ekolokih
inilaca na globalnom i konkretnom-teritorijalnom nivou, isuvie su sloeni da bi se ukratko
ili pak izdvajajui samo jedan, mogao dati zadovoljavajui odgovor. Upravo takvu idejnu
graevinu predstavlja koncept odrivog razvoja sa gradom u samom centru.
Fudbalski klubovi imaju potencijal da doprinesu odrivom ekonomskom, drutvenom i
razvoju ivotne sredine grada kome pripadaju i to ne na ma koji nain, ve potovanjem
standarda propisanih definicijom koju je postavila World Commision on Environment and
Development ili Brundtlandove komisije. Definiciju odrivog razvoja koja se najee
upotrebljava dao je Lester Brown, osniva Worldwatch Instituta. U izvetaju Our Common
Future Brundtlandove komisije odrivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe
sadanjice, a istovremeno ne ugroava mogunost buduih generacija da zadovolje svoje
potrebe (WCED, 1987). Poznati naunik i istraiva Fritjof Capra predloio je sledeu
operacionalizaciju. Prema tumaenju njegove funkcionalne definicije odriva ljudska
zajednica bi trebalo da bude organizovana tako da njen nain ivota, njene ekonomske i
fizike strukture i tehnologije ne smetaju stalnoj sposobnosti prirode da se odrava, ve da joj
u tome pomognu (ECPD, 2010).
U optim definicijama Bruntlandove komisije o odrivom razvoju kao razvoju koji treba
da omogui ostvarivanje potreba buduih generacija, svako je pronaao ono to mu treba:
ekolozi meu prvima, ali i politiari, ekonomisti, finansijeri, sociolozi, sve do urbanista i
arhitekata. Vremenom su se polarizovala dva pristupa: o odrivom razvoju kao dominantnoj
drutvenoj paradigmi i o odrivom razvoju kao novoj ekonomskoj paradigmi. Po prvobitnoj
zamisli, odrivi razvoj nije jedno zamrznuto stanje harmonije, ve pre proces promena u
kome se eksploatacija resursa, orijentacija tehnolokog razvoja i institucionalne promene ine
konzistentnim u odnosu na budunost, jednako kao i prema sadanjim potrebama.
U radu autora Flojsand i Jakobsena (2007) pokazano je kako lokalni fudbalski klub
moe da preuzme vodeu ulogu u procesu komodifikacije, tj. procesu pretvaranja seoskih
sredina u trgovaku robu u savremenim uslovima. Fudbalski klubovi su predstavljeni kao
roba kojom se trguje da bi privukli potencijalne investitore, sponzore i ekspertizu privatnog
sektora. Jednako u sluaju komodifikacije seoskih mesta i fudbalskih klubova, prema ovim
autorima, izazov je osmisliti opise i slike koji odgovaraju ve postojeim oekivanjima
potroaa, ma koji oni bili. Njihova teorijsko-empirijska analiza ilustruje nain na koji je FK
Sogndal postao alat u restrukturiranju lokalne zajednice istoimenog grada. Podatke koje su
prezentovali u analizi, preuzeli su iz jednog, u vreme objavljivanja rada aktuelnog projekta,
koji je imao za cilj da ispita organizaciju najboljih fudbalskih klubova u Norvekoj, od kojih
je nekoliko analizirao istraivaki tim. Isti autori izvetavaju o rezultatima analize jednog od
tih klubova. Studija sluaja je zasnovana na tehnici intervjua sa uticajnim pojednicima koji
su bili deo kluba ili su trenutno angaovani u klubu ili su u nekoj vezi sa klubom direktori,
lanovi odbora, investitori, sponzori, predstavnici lokalne vlasti i drugih vanih institucija
na lokalnom nivou. Informacije su prikupljali iz postojeih izvora ili objavljenih publikacija.
Marsden (1995) opisuje integrisan, holistiki i prostorni pristup razumevanju transformacije
221
Zbornik radova 1
lokalnih zajednica. Konkretno, postoji raznolikost uzrono-posledinih snaga koje utiu

na restrukturiranje manjih, seoskih sredina; ove snage se odraavaju na razliite naine na
razliitim mestima. Marsden istie da holistika perspektiva podrazumeva razumevanje
meuzavisnosti, izmeu ostalog, drutvenih, politikih, kulturnih i ekonomskih procesa.
Termin ruralno restrukturiranje u vezi je sa transformacijom iz jednog drutvenog oblika u
drugi, odnosno, pomak sa ekonomije zasnovane na proizvodnji i poljoprivredi na ekonomiju
zasnovanu na uslugama koja ukljuuje i proces komodifikacije malih lokalnih zajednica.
Zastupljeno je verovanje da sportske organizacije, posebno fudbalski klubovi u evropskom
znaenju rei, mogu biti nit koja povezuje lokalne zajednice, doprinosei lokalnom identitetu
i oseaju pripadnosti drutvu (Cashman, 2002). Uprkos popularizaciji takvih verovanja, samo
mali broj analiza opisuje naine na koje drutvene, kulturne i ekonomske dimenzije sporta
doprinose procesu drutvenog razvoja, naglaava Tonts (2005). U svakom pogledu, pojedine
studije istakle su meuzavisnost fudbalskih klubova i neposrednog lokalnog okruenja. Na
primer, Hamil (1999) pie da se fudbal razlikuje od ostalih industrija, jer je u osnovi usmeren
na drutvo, a ne na pojedinca, pa stvara oseaj podeljenog emocionalnog posedovanja, dok
Morrow (2003) prikazuje fudbalske klubove kao predstavnike reprezentativnog sporta sa
klubovima koji predstavljanju geografske lokacije. U analizi malog kotskog grada Kirkcaldy,
Hague i Mercer (1998) su pokazali kako je lokalni fudbalski klub Raith Rovers pomogao u
stvaranju oseaja identiteta i privrenosti lokalnoj zajednici.
Do sada, brojna su intenzivna istraivanja na temu kako veliki sportski dogaaji (Svetsko
prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre) utiu na poboljanje ekonomskih uslova, ivotne
sredine i socijalne klime grada domaina (Chalkley, 1999; Crompton, 1995), meutim, malo
autora je pokualo da analizom pokae kako profesionalni sportski klub, a ne veliki sportski
dogaaj, moe da ostvari isti efekat (Floysand & Jakobsen, 2007; Sparvero & Chalip, 2007).
Cilj ovoga naunog rada je u pokuaju da povee oblast profesionalnog sporta, fudbala,
sa ve postojeim okvirom restrukturiranja lokalnih zajednica u funkciji odrivog razvoja, u
ovom sluaju primarno gradskih sredina i uspostavi vezu koja, prema saznanjima autora, nije
u dovoljnoj meri opisana u literaturi.
Strateko planiranje u funkciji odrivog razvoja

Strategija odrivog razvoja lokalne zajednice odnosi se na odrivi razvoj ivota, rada i
celokupnog funkcionisanja na teritoriji jednog grada. Posmatrano u irem kontekstu, ona
treba da bude usaglaena sa Nacionalnom strategijom odrivog razvoja i okvirnim planom
Milenijumskih razvojnih ciljeva UN, jer prethodno navedeni dokumenti predstavljaju osnov
za izradu Strategije odrivog razvoja grada. Izradi strategije treba pristupiti po participativnom
metodu, to podrazumeva direktnu ukljuenost svih partnera iz javnog i civilnog sektora u
toku trajanja procesa implementacije. Proces zapoinje formiranjem Skuptine partnera, dok
su na kraju pozvane sve relevantne institucije i organizacije.
Osnovni zadaci koji treba da budu definisani optim stratekim ciljem, mogu se
klasifikovati na sledei nain:
Uspostavljanje efikasnih i efektivnih fudbalskih klubova (sportskih organizacija) u
okviru fudbalskog sektora,
Tretiranje sportskih organizacija kao nosilaca realizacije koncepta odrivosti, planova
i programa strategije odrivog razvoja na lokalnom nivou.
222
U skladu sa prioritetima odabranim na poetku analize, u kontekstu postavljanja strategije

odrivog razvoja koji generie uspeno poslovanje fudbalskih klubova, treba da budu formirane
tematske radne grupe za ekonomski razvoj, drutveni razvoj i zatitu ivotne sredine, dok se
u okviru svake od tri definisane strateke oblasti odreuju specificni ciljevi za koje e biti
predloeni konkretni projekti kojima se ciljevi i realizuju. Participativni pristup u izradi
strategije se ne odnosi samo na zajedniku izradu stratekog dokumenta i akcionog plana,
ve omoguava ire uee zajednice u identifikaciji, aktiviranju i koordinaciji partnerstava za
implementaciju pojedninih aktivnosti i projekata. Razlog uvoenja participativnog metoda je
praktine prirode.
Participativni pristup poboljava kvalitet donetih odluka, tako to omoguava:

Bazu znanja za odgovoran proces donoenja odluka zasnovanih na injenicama,
iroku bazu podrke za odluke koje se donose,
Kolektivno vlasnitvo nad problemima i reenjima problema,
Jaanje lokalnih kapaciteta za implementaciju projekata,
Povratne informacije za rukovodstvo.
Poevi od faze planiranja, pa do faze definisanja realizacije projekata i upravljakih

aktivnosti, proces izrade strategije odrivog razvoja grada bi se mogao odvijati u 5 faza, koje
bi se ponavljale u odreenom vremenskom ciklusu, prema prikazanoj tabeli.
Tabela 1. Proces izrade strategije odivog razvoja grada

Faze Dokumenta
0. Pokretanje procesa stratekog planiranja Organizaciona struktura Regulativa
1. Analiza tekueg stanja Profilisanje grada Izvetaj o odrivosti
2. Definisanje vizije, prioriteta i ciljeva Strateki dokument
3. Projekti i aktivnosti za odreene rezultate Akcioni plan
4. Implementacija, upravljanje, praenje Upravljaki sistem
5. Marketing i komunikacija Plan marketinga i komunikacije
Ciklus izrade strategije odrivog razvoja grada u predloenom paternu poeo bi izradom
Analize tekueg stanja Profilisanjem grada, u kome su tekue stanje i faktori odrivosti na
lokalnom nivou identifikovani i procenjeni. Kao sledei korak, usledilo bi definisanje vizije,
prioriteta i ciljeva u okviru Stratekog dokumenta na lokalnom nivou, ukljuujui i prostorne
dijagrame, gde je mogue. Nakon ove faze, treba definisati aktivnosti i projekte u okviru
Akcionog plana, koji je dopunjen i podran Partnerskim sporazumima. Da bi se postigli
eljeni rezultati, implementacija projekata treba da bude podrana razvijenim Upravljakim
i monitoring sistemom.
Fudbal i investicije u fudbalski klub

Profesionalni fudbal moe biti analiziran sa razliitih aspekata. Sa klasinog stanovita,
fudbal se moe smatrati samo sportom. Sa interdisciplinarnog aspekta, fudbal se analizira
223
Zbornik radova 1
kao sastavni deo ekonomije, kulture i drutva u celini. Interdisciplinarna perspektiva,

takoe, tretira fudbal instrumentom kojim se mogu dostii ciljevi odrivog razvoja grada,
po kojima znaaj ukljuivanja fudbalskih klubova treba da bude obuhvaen urbanistikim
planom. Da bi se postigao odrivi razvoj putem sporta, fudbalski klubovi moraju biti vieni
kao ekonomski faktor, dakle, razmatrani kao preduzea, jer je nemerljiva korist u nainu
kako fudbalski klubovi doprinose ouvanju ekonomskog prosperiteta, kvalitetu poslovnog
okruenja i socijalnoj jednakosti.
Fudbal je meunarodni jezik. Njegova karakteristika da spaja kulture omoguava
sportski srodnim programima da premoste socijalne i etike podele. O fudbalu se pria, on
se konzumira, stalno se igra. Zaista je teko pronai bolji predlog za odravanje drutvenih
odnosa koji bi bio podjednako uverljiv, s obzirom na dijapazon i intenzitet njegovog
delokruga. Istorija sociologije sporta nudi bogatu zbirku primera u kojima se sport koristi
u naporima za dobijanje poena, razvijanje i izraavanje podrke, organizovanje pokreta,
oblikovanje identiteta, kanalisanje agresije, manipulisanje vladama, i jo mnogo toga (Lescek,
2008). Profesionalni fudbal nije samo drutveni alat. On je potpuni skup alata koji ima rastui
potencijal da bude upotrebljen ne samo kao socijalno, ve i kao mono politiko orue.
Mogue je reci da je fudbal, svojom svetskom popularnou, veliinom mase koju okuplja i
intenzitetom njihove ukljuenosti, vie skup monih alata. On moe uticati na razliite nivoe
drutva, od najniih, do viih nacionalnih i meunarodnih prostora. Svi nivoi kolektivnog
suivota se uspeno koriste za oblikovanje i pozitivnih i negativnih efekata na drutvo.
Fudbalski klub i grad kome klub pripada utiu jedan na drugog, znaajno doprinosei
uzajamnom napretku. Prelaz sa proizvodne ekonomije ka potroakoj, ekonomiji zasnovanoj
na uslugama, autorizuje nastojanja da se podstakne poslovanje fudbalskih klubova u funkciji
odrivog razvoja. Fudbalski klub moe doprineti odrivom razvoju grada iz koga potie
putem ekonomskih, drutvenih i faktora ivotne sredine. Ukoliko ele da ostvare koristi
od prednosti koje fudbalski klubovi donose odrivom razvoju, u gradovima sa velikom
potranjom za fudbalskom zabavom, lokalne vlasti (samouprava) treba da investiraju u matine
fudbalske klubove (Sparvero & Chalip, 2007). Investicije u fudbalske klubove pojavljuju
se kao direktne i indirektne. Pod direktnim investicijama podrazumeva se finansijska,
materijalna ili informaciona pomo koju lokalne vlasti namenjuju fudbalskom klubu i od
koje klub jednoznano ostvaruje korist. U pogledu indirektih investicija, lokalna samouprava
namenjuje sredstva (fondove) optem razvoju grada, dok fudbalski klub posredno profitira
od tog razvoja. Pojednostavljeno na primeru, lokalne vlasti mogu doneti odluku da, ukoliko
postoji moan fudbalski klub u gradu, investiraju u dodatan razvoj infrastrukture saobraaja
ime bi olakali dolazak i povratak navijaa kluba do i sa stadiona. Dalje, bolji uslovi odvijanja
saobraaja fudbalskom klubu dovode i nove simpatizere navijae na utakmice, i kao rezultat,
poveavaju prihod od prodaje karata. Svakako, u isto vreme, grad takoe zarauje putem
poreza na prihod koji naplauju lokalne vlasti. Vei prihodi fudbalskog kluba u direktnoj su
proporciji tako da utiu na poveanje prihoda lokalne samouprave.
Lokalne vlasti investiraju u fudbalske klubove oekujui da inicijalna ulaganja naknadno
ostvare ekonomske i socijalne koristi zajednici (gradu) kao i da poboljaju njen imid u
javnosti. Na Slici 1 prikazano je povratno dejstvo investicija i prihoda od investicija grada i
fudbalskog kluba.
224
Slika 1. Uzrono-posledina veza investicija i prihoda

od investicija ostvarena izmeu grada i fudbalskog kluba
Najee lokalne vlasti investiraju u fudbalski klub donacijama, ponudom finansijske

pomoi, ulaganjem u sportske objekte ili razvojem javnih servisa u vezi sa omoguavanjem
prenosa fudbalske zabave. Posredstvom takve pomoi fudbalski klub moe razviti i ostvariti
vei uinak, koji e, na putu ka uspehu, generisati i vei prihod od prodaje ulaznica, prava
prenosa, komercijalnih prava (koja mogu ukljuiti i licenciranje, prava korienja trgovinskog
imena kluba od strane treeg lica ili prodaju brendiranih proizvoda) i prava na ime, kao i
prihode od privlaenja atraktivnih sponzora i poslovnih partnera.
Razvojne mogunosti koje donosi fudbalski klub

Autori Sparvero i Chalip (2007) su predstavili model u kome fudbalski klub doprinosi
razvoju grada pomaui lokalnoj ekonomiji, lokalnom marketingu i drutvenom blagostanju
lokalne zajednice, meutim, oni ipak modelom ne obuhvataju i razvoj ivotne sredine. Tim
fudbalskog kluba moe doprineti ekonomskom razvoju grada, izmeu istalog, otvaranjem
radnih mesta, privlaenjem partnera ili svojim doprinosom marketingu i promovisanju
grada. Finansijski tokovi koje generie tim, takoe su deo ekonomskog razvoja, s obzirom
na injenicu da se buet na lokalnom nivou moe uveati uvoenjem dodatnih poreza, na
primer porezom na prihode.
Osim odrivog razvoja ekonomskog okruenja koji stvaraju, fudbalski klubovi, takoe,
imaju i socijalnu vrednost i potencijal da razvijaju drutvo formiranjem lokalnog identiteta
i razvijanjem oseaja pripadnosti. Fudbal je doveo i do nastanka termina street corner
society. Sintagmu je uveo ameriki sociolog William Foote Whyte, koji ju je u istraivanju
sprovedenom 1943. godine, koristio da oznai zajednice koje su formirane na odreenoj
teritoriji.
Bez sumnje, fudbal utie i na zagaenje ivotne sredine. Meutim, iz drugog ugla
posmatrano, fudbal ne spada u industrijsku delatnost, ve u sektor usluga, dok odrivi
razvoj zasnovan na uslugama ima manje posledice za grad od odrivog razvoja koji stvara
industrijski sektor. S jedne strane, stalni razvoj ekonomskih reformi smanjie ugroenost
ivotne sredine i odvojiti atitu ivotne sredine od ekonomskog razvoja. S druge, to e
zavisiti od mogunosti finansiranja ovog procesa i od toga u kojoj meri je mogue reiti sukob
proizaao iz nastojanja da se zatiti ivotna sredina i, ujedno, odri industrijska proizvodnja i
225
Zbornik radova 1
uvedu prilino skupi ekoloki standardi (ESDP, 1999). Zagaenje ivotne sredine koje nastaje
kao posledica fudbalske utakmice je znatno manje od zagaenja nastalog od teke industrije
i rafinerije. Stoga, odrivi razvoj zasnovan na uslugama, na fudbalu, naklonjeniji je ouvanju
ivotne sredine grada od razvojnog plana utemeljenog na granama teke i lake industrije. S
tim u vezi, treba navesti nekoliko glavnih faktora i tipova zagaenja koja u gradu nastaju kao
posledica odigrane fudbalske utakmice: sobraajna infrastruktura, poveani nivo buke kao i
visoka potronja elektrine energije.
Zakljuak
U dananje vreme, mnogi fudbalski klubovi u naoj zemlji i okruenju suoeni su sa
ozbiljnim finansijskim problemima, a neki od njih e i ugasiti svoje poslovanje. Pojedini su
locirani u oblastima sa veoma visokim turistikim potencijalom, tako da se postavlja pitanje
zato ne pokuati da se ostvari veza odrivog razvoja sa fudbalom. Analiza je pokazala da
sjedinjavanjem zajednikih snaga, podjednako fudbalski klubovi i lokalna zajednica mogu
ostvariti koristi. Investicije u ma koju od navedenih strana donose prihode koji mogu biti
reinvestirani. Reinvestiranjem se, dalje, mogu pribaviti dodatna sredstva klubu i lokalnoj
zajednici, tako da je svakako re o win-win, odnosno, dobitnoj strategiji.
Kao to je navedeno u radu, investicije u fudbalski klub mogu stvoriti uslove za odrivi
razvoj grada domaina, zahvaljujui otvaranju novih radnih mesta, lokalnom marketingu i
lokalnim turistikim mogunostima, ili manjoj zagaenosti ivotne sredine u poreenju sa
zagaenjem koje stvara teka industrija. Na treba zaboraviti ni pozitivne finansijske efekte
to je vei ostvareni prihod fudbalskog kluba, vei su i prihodi od oporezivanja istog to
stvara korist za grad. Poslovna partnerstva, takoe, doprinose lokalnoj zajednici, u smislu
realizovanja potencijalnih sponzorstava lokalnih fudbalskih klubova.
Rad je imao za cilj da predstavi teorijske ideje, ne i da analizira konkretnu studiju sluaja.
Predstavljanje fudbalskog kluba i grada domaina u kome posluje u kontekstu win-win
strategije, svakako moe biti interesantan korak za budua istraivanja. Grad i lokalna
samouprava poslovanje fudbalskih klubova treba da tretiraju na mnogo kompleksniji nain,
ne samo kao na stvaraoce sportske zabave, to je svakako dovoljan razlog da lokalne vlasti
primene na fudbalske klubove interdisciplinarni pristup prikazan u ovom radu.
Literatura
1. Cashman, R. (2002). Sport in the National Imagination. Sydney: Walla Walla Press.
2. Chalkley, B. & Essex, S. (1999). Urban development through hosting international events:
3. A history of the Olympic Games. Planning Perspectives, 14, pp. 369-394.
4. Crompton, J. (1995). Economic impact analysis of sports facilities and events: eleven
sources of misaplication, Journal of Sport Management, 9, pp. 14-35.
5. European Center for Peace and Development [ECPD] (2010). Materijal u e-obliku za
predmet Strategija, politika i upravljanje odrivim razvojem. Beograd: ECPD UPEACE.
6. ESDP (1999). Evropska perspektiva odrivog razvoja - Ka uravnoteenom odrivom
razvoju teritorije Evropske unije, Potsdam: Evropska komisija.
7. European Commission (1997). Towards an Urban Agenda in the European Union.
Brussels: European Commission.
226
8. Flysand, A. & Jakobsen, S. (2007). Commodification of rural places: A narrative of social

fields, rural development, and football. Journal of Rural Studies, 23, pp. 206-221.
9. Hague, E. & Mercer, J. (1998). Geographical memory and urban identity in Scotland:
Raith
10. Rovers FC and Kirkcaldy. Geography 83, pp. 105-116.
11. Hamil, S. (1999). Football clubs as social or financial institutions? University of London:
Football Governance Research Centre (FGRC).
12. Lescek, C. (2008, Issue 06-08). Conflict transformation and peace building through
football, EPU Research Papers.
13. Marsden, T. (1995). Beyond agriculture: regulating the new rural spaces. Journal of Rural
Studies, 11, pp. 285-297.
14. Morrow, S. (2003). The Peoples Game? Football, Finance and Society. New York: Palgrave
MacMillan.
15. Pui, Lj. (1997). Grad, drutvo, prostor: sociologija grada. Beograd: Zavod za udbenike
i nastavna sredstva.
16. Pui, Lj. (2000). Sustainable development and urban identity: A social context. Spatium,
pp. 1-6.
17. Sparvero, E. & Chalip, L. (2007). Professional teams as leverageable assets: Strategic
creation of community value. Sport Management Review, 10, pp.1-30.
18. Tonts, M. (2005). Competitive sport and social capital in rural Australia. Journal of Rural
Studies, 21, pp.137-149.
19. World Commission on Environment and Development [WCED] (1987). Our Common
Future. Oxford: Oxford University Press.
20. Zakon o sportu (1996, 2005). Broj 52 (1996) i broj 101 (2005), lan 77. Beograd: Slubeni
glasnik.
227
Zbornik radova 1
Struni lanak
ORGANIZACIJA FUDBALSKOG KLUBA REAL MADRID
ORGANIZATION OF FOOTBALL CLUB REAL MADRID
Milo Petrui, Aleksandar Pei

Fakultet za menadment u sportu, Alfa univerzitet, Beograd, Srbija
Apstrakt
Predmet ovog rada je menadment i organizacija fudbalskog kluba Real Madrid, od
osnivanja do dananjih dana. Na osnovu analize, u radu e biti prikazana zaokruena celina
informacija i podataka sa potrebnim zakljucima, o organizaciji i menadmentu u Real
Madridu. Skup procesa koji su ustanovljeni kao neophodno potrebni za postizanje osnovnog
cilja sportskog kluba, koji se sastoji u nastojanju da Real Madrid postane, bude i ostane,
najvei, najtrofejniji i najbolji sportski klub na svetu.
Kljune rei: organizacija, fudbal, sport
Abstract
This article reviews the management and organization of football club Real Madrid,
from its inception to the present day. Based on the analysis, the paper will describe the
encirclement of information and data with the necessary conclusions about the organization
and management of Real Madrid. A set of processes that have been established as necessary
needed to achieve the primary objective sports club, which consists in an effort to become a
Real Madrid, is and remains the largest, most successful and best sporting club in the world.
Keywords: organization, soccer, sport
Uvod
Od nastanka sporta i njegovog znaenja do danas mnoge stvari vie nisu iste, od Antike i
Olimpijskih igara koje su igrane svake godine u ast Grkih bogova zarad promocije Sporta i
mira jer je opte poznato da su u vreme peleponeskih ratova u vreme odigravanja Olimpijskih
igara obustavljani ratovi a zavaene strane su se mirile, polagane su rtve grkim bogovima
da bi se po zavretku igara nastavilo stanje koje je bilo aktuelno.
U ovom samom zaetku sporta, mnogo pre nego to e se fudbalska lopta zakotrljati
irom planete i postati najpopularnija sporedna stvar na svetu, pa do danas, nita vie nije
228
isto.Umesto rekreacije i gledanja na samu igru kao zabavu, od uivanja u amaterizmu pa do

danas sve se izmenilo. Danas, neslutei niko u to vreme, sport je postao najunosniji biznis,
promoter svih stvari na svetu od velikih kompanija pa do politikih stranaka.
Nekada je svaki sportista bio heroj i junak drutva a pobednici u to vreme dobijali su
priznanja poput povlastica u drsutvu, ugleda, a samo najvei su dobijali ak i spomenike
besmrtnika a imena su im uklesavana na najznaajnije spomenike tadanjih bogova. Nekako
su svi sportovi tada bili u istom rangu od streljatva, rvanja, atletike i ostalog. Bilo je vano
samo jedno: Biti sportista i boriti se. Tada je i nastala uvena reenica: Vano je uestvovati.
Danas, posle toliko vremena, sport je postao najunosniji biznis, promoter velikih kompanija
za reklamiranje, a umesto poslovice Vano je uestvovati danas je najbitnija stvar Vano je
pobediti i sakupiti to vie novca i prihoda od sponzora.
Predmet ovog rada je menadment i organizacija fudbalskog kluba Real Madrid, od
osnivanja do dananjih dana. Na osnovu analize, u radu e biti prikazana zaokruena celina
informacija i podataka sa potrebnim zakljucima, o organizaciji i menadmentu u Real
Madridu. Skup procesa koji su ustanovljeni kao neophodno potrebni za postizanje osnovnog
cilja sportskog kluba, koji se sastoji u nastojanju da Real Madrid postane, bude i ostane,
najvei, najtrofejniji i najbolji sportski klub na svetu.
Cilj rada je da se sagleda organizaciona struktura, menadment i funkcionisanje fudbalskog

kluba Real Madrid. Da bi se realizovao predmet rada i ostvarili zacrtani ciljevi potrebno je da
se realizuju sledei zadaci:
Prikazati strukturu lanova sportskog kluba Real Madrida i organizacionu strukturu
Prikazati i analizirati sportske funkcije sportskog kluba
Prikazati i analizirati poslovne funkcije sportskog kluba
Objasniti rad fudbalskih kampova sportskog kluba
Prikazati sportske rezultate kluba
Objasniti izvore finansiranja kluba
Objasniti funkcionisanje marketinga u sportskom klubu.
Sportska organizacija
Pod strukturom sportske organizacije kao sistema podrazumevaju se njeni fiziki elementi
i informacione veze koje proizvode njeno ponaanje. U realnim sportskim sistemima
organizacijama, struktura se sastoji iz vie fizikih elemenata i sloene mree informacionih
veza.
Poznavanje ove mree elemenata i informacionih veza omoguuje upravljanje sportskom
organizacijom kao dinaminim sistemom. Identifikovanje strukture neke sportske organizacije
poinje analizom protoka entiteta i raspodele ljudskog resursa na razliite fizike elemente
organizacione blokove i aktivnosti-operativne pogone koje su njeni osnivai predvideli za
postizanje projektovanih ciljeva.
To je analiza grupisanja poslova na odeljenja ili tzv. Departmentalizacija sportskog kluba
na primeru jednog fudbalskog kluba. Izdavanjem i pregrupisanjem elemenata funkcionalnog
kao i upravljakog bloka, dolazi se do slike strukture operativnih elemenata /aktivnosti kroz
koje se odvija protok entiteta/sportista razliitih kategorija: amaterskog pogona(petlia i
poetnika, pionira, kadeta, juniora) i profesionalnog pogona seniora Prvog tima.
229
Zbornik radova 1
Funkcionalnom bloku pripadaju struni tab koji ini menadment profesionalnog

pogona, kao i ekonomat kao organizacioni element koji rukuje fizikim resursima kluba.
Upravljaki blok obuhvata fizike elemente menadmenta (kadrovi, kancelarije, predstavnitva,
sekretarijat i sl.), administracije (lini odsek, raunovodstvo) kao i markentiku slubu.
enadment fudbalskog kluba

Rukovoenje se kao funkcija menadmenta izuava danas preko sociolokog i psiholokog
aspekta menadmenta. Savremeni istraivai posebnu panju usmerajavu na oveka, na
meuljudske odnose u organizaciji, kao i na znaaj ljudskog resursa u ostvarivanju ciljeva
organizacije. Oni smatraju da su koordinacija meu ljudima, usmerenih na postizanje
cilja, komunikacija, motivacija i reavanja konflikata najznaajniji elementi upravljanja
organizacijom (fudbalskim klubom).
U praksi se esto meaju pojmovi rukovoenja i upravljanja, odnosno menadmenta.
Sutina destikcije izmeu ova dva pojma je u injenici da se rukovoenje organizacije
usmerava prema ljudima u smislu postizanja vee radne efikasnosti , dok je menadment
usmeren na celinu organizacionog delovanja, odnosno profitabilnost, likvidnost i trinu
efikasnost.
Menadment u fudbalskom klubu obezbeuje integralnost svih procesa i resursa,
koji su relativni za upravljanje procesima i funkcijama, sa svrhom da se ideje pretoe u
uspenu realizaciju ciljeva, pa stoga smatra da je osnovna svrha menadmenta u sportu
uspeno vodenje ideje ka cilju. To praktino znai da je menadment u sportu obezbeuje
funkcionisanje celokupnog sistema sportske organizacije, odnosno uspostavljanje sistema
selekcije talenata , obezbeuje sprovoenje optimalne trenane tehnologije, ime stvara
opte uslove za pripremanje fudbalera za najvia sportska dostigniua, stvara predpostavke
za organizovanje utakmica, obezbeivanje materijalnih i financijskih sredstva i komunikacije
sa sportskom javnou.
Menadment kao proces predstvalja nauni pristup menadmentu koji koriste naune
metode pri donoenju odluka, a konstruktivni je elemenat teorije menadmenta, koja se moe
definisati kao skup naunih zakonitosti , principa kao rukovodeih ideja i kriterijuma, koji
na sveobuhvatan , jasan i precizan nain dovodi u vezu sve relevatne fenomene iz oblasti
menadmenta. Sa stanovita discipline, menadment se izuava u obrazovnim institucijama
,a to se tie vetine on je zasnovan na radnim sposobnostima, znanjima, talentu, instituciji,
iskustvu menadera.
Osnovni cilj i zadatak sportskog menadmenta, pa shodno tome i sportskih menadera
kao i fudbalskog kluba u celini, je da povea sportsku produktivnost, podrazumevajui
sve humane aspekte stvaranja ljudskih vrednosti. Pri tome sportsku produktivnost treba
posmatrati i kroz kombinaciju vektorskih suma efikasnosti i efektivnosti vodei rauna o tome
da je efektivnost mera ostavrivanja cilja, a efeikasnost je mera inputa u odnosu na output.
Zakljuak
Od nastanka fudba i osnivanja prvih klubova Real Madrid je prisutan u fudbalskim
takmienjima koja su se kroz vremena od samih poetaka pa do danas igrala. Dok je jo fudbal
bio amaterski sport Real Madrid je i tada bio lider. Kroz mnotvo godina unazad pa do danas
kroz samo napredovanje fudbala kao sporta napredovao je i Real Madrid. Bez posustajanja,
230
ispadanja u nii rang i uvek sa jasnim ciljevima, a to su borbe za titule i za ampionske krune
i priznanja.
Od nastanka kluba do danas Real Madrid je pored zvanino najznaajnijih trofeja dobio
i mnotvo plaketa priznanja, pehara koji nisu zvaninog tipa, zahvalnica za promociju sporta
i slino, a u toj borbi kroz godine danas je najvei biznis gigant i najtrofejni klub u fudbalu.
Uvek je pobeivao i borio se za medalje i najvea priznanja to je i danas obaveza kluba a od
njega se to oekuje. Zadravi zdravu tradicuju duha kroz godine izgradnje Real Madrid i
rukovodei ljudi koji su njime vladali na najlepi nain stvorili su jednu veliki istoriju kluba
i sebi uvrstili u nju. Danas se sa pravom moe rei za Real Madrid da je pored toga to je
najtrofejsniji klub na planeti i klub sa najveom tradicijom i istorijim.
Danas imamo malo takvih klubova bez obzira na trenutni rejting koji se menja iz godine
u godinu. Godinama su se lomila koplja izmeu takoe velikih institucija sa jakom istorijom
kao to su Manester Junajted, Bajern Minhen, Milan, Juventus, Barselona i jo malo njih.
Sve su to velikani sa jakom tradicijom i trofejni timovi dananjice, a kroz vremena njihovog
takmienja Real Madrid se u velikoj meri izdigao iznad svih.
Literatura
1. ivoti, D. Veselinovi, J. (2010). Modeli funkcije u sportskom menadmentu. Beograd:
Fakultet za menadment u sportu.
2. ivoti, D. (1999). Upravljanje u sportu. Beograd: Fakultet za menadment u sportu.
3. Tomi, M. (2006). Osnovi sportske organizacije. Beograd: Fakultet za menadment u
sportu.
4. Pokraji, D. (2001). Multinacionalno i globalno preduzee. Beograd: Ekonomski fakultet.
5. Kastratovi, E. (2004). Osnovne menadmenta sa menadmentom u sportu. Beograd:
Institut za razvoj malih i srednjih preduzea.
Internet izvori
www.realmadrid.com
http://www.imscouting.com/global-news-article/Scouting-and-Youth-Development
http://www.prossimicampioni.com/2010/10/-come-si-creano-i-
campioni.html
231
Zbornik radova 1
Struni lanak
REVIZIJSKI RIZIK
AUDIT RISK
Edita M. Plojovi
Fakultet za trgovinu i bankarstvo Janiije i Danica Kari, Alfa univerziet, Beograd, Srbija
Apstrakt
Veliki deo planiranja se odnosi na dobijanje informacija koje bi revizorima mogle pomoi
da procene rizike u rocesu revizije. U obavljanju revizije postoje dve vrste rizika. Jedna vrsta
rizika je rizik da e revizor ili revizorska firma biti oteeni zbog odnosa sa klijentom, iako
je izvetaj o reviziji, uraen za tog klijenta, bio korektan. Taj se rizik naziva rizik firme. Drugi
tip rizika je revizorski rizik, rizik da revizor moe dati netaan izvetaj, odnosno miljenje
o reviziji finansijskih izvetaja, na primer, pozitivno revizorsko miljenje o finansijskim
izvetajima a koji su znaajno pogreno iskazani.
Kljune rei: revizija, revizijski rizik
Abstract
Much of the planning refers to information that can help auditors assess the risks Roces
audit. In performing the audit, there are two types of risk. One type of risk is the risk that
the auditor or auditing firm to be damaged due to the relationship with the client, even
though the audit report, prepared for the client, being fair. This risk is called risk firms. The
second type of risk is audit risk, the auditor may give false report or opinion on the financial
statements, for example, unqualified audit opinion on the financial statements that are
significant misstatements.
Keywords: audit, audit risk
Uvod
Ne postoje meunarodni standardi revizije za poslovni rizik. Poslovni rizik se uglavnom
procenjuje pri planiranju revizije u zemljama ili okolnostima u kojima je zakonska izloenost
revizora riziku visoka. Ako:
1. je klijent revizije u privrednoj grani koja se suoava sa problemima;
2. ako je oslanjanje na izvetaje veoma veliko;
232
3. postoji verovatnoa da e se klijent suoiti sa tekoama nakon izdavanja revizorskog

izvetaja ili
4. postoji pitanje o integritetu uprave, to iziskuje moguu potrebu za dodatnim
dokazima, iskusnim radnim osobljem i optim ispitivanjem.
Drugi vaan koncept u reviziji je znaajnost (materiality). Znaajnost je vezana za

toleranciju u pogledu greaka, ili reeno na drugi nain, za tanost koju revizor prihvata u
svojoj reviziji. Zajedno uzevi, revizorski rizik i znaajnost su elementi koji odreuju vrstu i
obim dokaza koje revizor mora da sakupi, a otuda i postupke revizije koji se moraju obaviti.
Najkrae reeno, ako revizor prihvati visok stepen rizika i visok nivo znaajnosti, morae se
izvriti znatno manji broj revizijskih postupaka, nego u sluaju kada su prihvaeni samo mali
stepeni rizika i znaajnosti.
Rizik u reviziji znai da revizor prihvata odreeni nivo nesigurnosti u obavljanju revizijske
funkcije, nesigurnost u pogledu kompetentnosti dokaza, efikasnosti interne kontrole klijenata
i na kraju, nesigurnost u pogledu tanosti i objektivnosti finansijskih izvetaja. Pri planiranju
revizije, da bi procenio nivo revizijskog rizika, revizor treba da koristi profesionalni sud.
Cilj utvrivanja revizijskog rizika je da omogui revizoru da odredi prirodu, vremenski
raspored i obim postupaka revizije neophodan da bi se dostigao prihvatljiv nivo pouzdanosti
u reviziji.
Razlozi za sprovoenje revizije

Upravljajui imovinom drutva menaderi obavljaju posao za raun deoniara. U takvom
odnosu raunovodstvo i revizija igraju vanu ulogu. Odnosi izmeu vlasnika i menadera
optereeni su razliitim nivoom informisanosti o finansijskom stanju kompanije. Menader
ima vie informacija o finansijskom poloaju i rezultatima poslovanja kompanije nego to to
ima vlasnik.
Budui je menader odgovoran za izvjetavanje, a vlasnik u drutvu nije svakodnevno
prisutan i ne moe pratiti njegove aktivnosti, nije iskljueno manipulisanje izvjetajima od
strane menadera. Kako bi spreio takve situacije vlasnik se titi od potencijalnih manipulacija
angaujui ovlaene revizore.
Potreba za revizijom osea se i u odnosima izmeu finansijskih institucija i korisnika kre-
dita, poslodavaca i radnika, i dr. Ako se zna da je glavni zadatak revizije ispitivanje i izraa-
vanje miljenja o realnosti i objektivnosti finansijskih izvetaja, onda se revizija posmatra kao
veza koja stvara poverenje izmeu uprave, koja priprema i prezentira finansijske izvetaje
i korisnika informacija sadranih u tim izvetajima. Korisnici informacija koje su predstav-
ljene u finansijskim izvetajima, nakon njihovog revidiranja, imaju poverenje da finansijski
izvetaji realno i objektivno prikazuju stanje imovine, obaveza i kapitala, rezultat poslovanja
i tok novca.
Za reviziju se kae da je ona mera verodostojnosti finansijskih izvetaja. Informacije
sadrane u revidiranim finansijskim izvetajima predstavljaju kvalitetnu podlogu za poslovno
odluivanje. Informacije moraju biti za sve korisnike neutralne, korektne za odluivanje i
dostavljene na profesionalan nain. Kao potencijalni korisnicitih informacija mogu se
233
Zbornik radova 1
sresti: investitori, postojei akcionari, uprava, radnici i sindikati, zajmodavci, dobavljai

i ostali poverioci, kupci, vlada i njene institucije, javnost, naunici, analitiari i strukovne
organizacije i dr. Cilj revizije je izraavanje miljenja o istinitiosti i objektivnosti finansijskih
izvetaja preduzea.1
Revizijski rizik
Ceo proces revizije izloen je riziku koji se nikada ne moe svesti na nulu. Zato revizor
tokom procesa revizije tei da sprovoenjem niza postupaka i procedura prikupi dokaze
kojima e smanjiti rizik na prihvatljivu meru.2
Revizor je prema medjunarodnim standardima revizije u obavezi da revizorske postupke
organizuje i obavi na nain koji mu omoguuje iznoenje miljenja ofinansijskim izvetajima,
uz to manji rizik da e izneto miljenje biti pogreno.
Osnovne dve vrste rizika s kojima se revizor sree pri reviziji finansijskihizvetaja jesu
revizijski rizik i poslovni rizik. 3
Poslovni rizik se odnosi na one situacije u kojima se revizor izlae moguem gubitku
zbog potencijalnog sudskog spora, negativnog miljenja javnosti ili drugih dogaa vezanih
za finansijske izvjetaje koji su predmet revizije. Revizor ne moe poslovni rizik neposredno
kontrolisati, mada moe odreenu kontrolu sprovoditi paljivim izborom i (ne)zadravanjem
klijenta.
Revizijski rizik predstavlja rizik da e revizor izraziti neprikladno miljenje usituaciji kada
finansijski izvetaji sadre materijalne greke. Odnosno, da finansijskiizvetaji nisu realni
i objektivni, a da revizor nije u mogunosti da to i otkrije.Revizor treba da planira i vri
reviziju na nain koji je u skladu sa ciljem revizije.Da bi umanjio revizorski rizik neophodno
je da osmisli i kvalitetno sprovede revizorski postupak. Revizorski postupak je osnova za
prikupljanje odgovarajuih dokaza na osnovukojih se donose zakljuci.
Rizik koji je prisutan tokom celog procesa revizije treba smanjiti na prihvatljivo nizak
nivo.
Komponente revizijskog rizika

Revizijski rizik sadri dve komponente:
1. rizik da finansijski izvetaji sadre netane tvrdnje i
2. rizik da ih revizor nee otkriti.
Za razliku od poslovnog rizika, revizor moe revizijski rizik neposredno kontrolisati po-
stupcima testiranja. U kontekstu procene revizijskog rizika uobiajeno se razmatraju
tri vrste rizika koji su sastavni delovi revizijskog rizika:
1. inherentnog rizika (IR)
2. kontrolnog rizika (KR)
3. rizika detekcije (RD)
1
M.Vasiljevi,M.Jankovi,Procena kontrolnog rizika u funkciji smanjenja rizika revizije, Revizor
(43/2008) ,Institut za ekonomiju i finansije, Beograd, 2008, str.15-18.
2
M.Vasiljevi,M.Jankovi, Procena kontrolnog rizika u funkciji smanjenja rizika revizije, Revizor
(43/2008), Institut za ekonomiju i finansije, Beograd, 2008., str.18-19.
3
Meunarodni standardi revizije,prevod sa engleskog jezika,SRRS,Beograd,1998, str.58-59.
B. Jovkovi, MRS-400 ocena rizika i interna kontrola, Revizor (25/2004), Institut za ekonomiju i
finansije, str. 26-30.
234
RR = IR + KR + RD
RR = revizijski rizik (rizik da revizor moe pogreiti kod formiranja miljenja
oznaajno pogrenim finansijskim izvetajima),
IR = inherentni rizik (rizik koji se zasniva na injenici da je svojstveno zafinansijske
izvetaje da u sebi sadre greke i nepravilnosti),
KR = kontrolni rizik (rizik da sistem internih kontrola nee spreiti ili uoitiznaajnu
greku koja se moe dogoditi),
RD = rizik neotkrivanja (rizik da revizor nee otkriti znaajnu greku koja postoji u finan-
sijskim izvetajima).
Rizik da finansijski izvetaji sadre netane tvrdnje ini dva rizika: inherentni-
rizik i kontrolni rizik.Ova dva rizika su komponenete rizika revizije koje nisu pod kontrolom
revizora ion ih moe samo proceniti. Na bazi te procene planira tok revizije, vremenski okvir,
obim posla (broj i vrste testova, procedura) i same trokove revizije.
Inherentni rizik
Inherentni rizik predstavlja sklonost nekog rauna ili skupa transakcija pogrenom
prikazivanju, pod pretpostavkom da ne postoje odgovarajue interne kontrole.Ovaj rizik je
svojstven svakoj poslovnoj aktivnosti i ne moe se kontrolisati.4
U okviru planiranja revizije neophodno je analizirati uslove njegovog pojavljivanja i
karakteristike ovog rizika. Revizor procenjuje inherentni rizik prilikom izrade plana revizije.
Procena inherentnog rizika vri se:

1. na nivou finansijskog izvetaja
2. na nivou rauna (i to na nivou ulaznih transakcija, izlaznih transakcija isalda rauna).
Procena inherentnog rizika odnosi se na procenjivanje uslova i osobina ovoga rizika, sa

ciljem da se identifikuju oblasti u kojima rizik od netanih materijalnih tvrdnji moe biti visok.
Inherentni rizik u uslovima njegovog pojavljivanja ne moe kontrolisati od strane revizora, pa
je menadment preduzea duan da postavi efikasnu i efektivnu raunovodstvenu strukturu i
da utvrdi posebne procedure koje osiguravaju realnost finansijskog izvetavanja.
Faktori inherentnog rizika

Postoje brojni faktori koji poveavaju ili smanjuju inherentni rizik. Na poetku revizijskih
aktivnosti revizor procjenjuje sve faktore vezane za klijenta koji mogu poveati ili smanjiti
verovatnou pojavljivanja znaajne prevare i/ili greke. 5
Faktori koji mogu uticati na revizorovu procenu inherentnog rizika klasifikuju se na one
koji se odnose na:
1. menadment klijenta,
2. delatnost klijenta,
3. poslovanje i finansijsku stabilnost klijenta.
4
Meunarodni standardi revizije, prevod sa engleskog jezika, SRRS, Beograd,1998., str.69.
5
Milojevi, D., Finansijska revizija i kontrola, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2006, str.254.
235
Zbornik radova 1
Menadment klijenta kao faktor inherentnog rizika

Od faktora koji se odnose na menadment klijenta izdvajaju se:
motivacija menadmenta da se ukljui u prevarno finansijskoizvjetavanje,
neuspenost menadmenta da prikae i prenese primeren stav premainternoj kontroli
i procesu financijskog izvjetavanja,
este promene menadmenta, savetnika ili lanova odbora,
napetosti u odnosima izmeu menadmenta i postojeeg ili prethodnog
revizora,
krenje zakona o vrednosnim papirima, neefikasan nadzornog odbora.
Motivisanost menadmenta da se ukljui u prevarno izvetavanje

Menadment moe doi u iskuenje da potencira prevarno finansijsko izvetavanje,
naroito kada je ugovoreno nagraivanje menadmenta prema ostvarenim poslovnim
rezultatima kroz bonuse, prava kupovine deonica po ceni manjoj od trine i slino. U takvoj
situaciji nije iskljuen agresivan stav menadmenta prema finansijskom izvetavanju (ranije
priznavanje prihoda, odlaganje rashoda, i sl.).
Kada oseti takve okolnosti revizor treba paljivo da ispita posebno one stavke finansijskih
izvetaja koje je uprava mogla preceniti ili podceniti.
Neuspenost menadmenta i lo odnos prema internoj kontroli

Nesposobnost menadmenta da prikae i prenese primereni stav prema internoj kontroli
i procesu finansijskog izvetavanja manifestuje se na sledei nain:
1. menadment loim linim primerom ne uspeva na zaposlene da prenese primeren
stav prema internoj kontroli i finansijskom izvjetavanju,
2. menadment ne ispravlja pravovremeno uoene slabosti u internim kontrolama,
3. menadment zanemaruje propise iz podruja finansijskog izvetavanja,
4. menadment zapoljava neefikasno raunovodstveno osoblje, osoblje interne revizije
ili informatiare
5. menadmentom dominira jedna osoba bez efikasnog nadzora lanova izvrnog
odbora.
Ukoliko jedna osoba dominira u voenju poslovne politike, vei je rizik da efinansijski
izvjetaji sadravati znaajne nepravilnosti. Zbog nepostojanja provera, moguse preduzeti
radnje koje nisu u najboljem interesu kompanije. Ovakve dominacije jedne osobe moe
dovesti do nepotovanja ustanovljenih kontrolnih postupaka. Kada menadment u
vielanom sastavu proverava i odobrava bitne poslovne i finansijske odluke, manji je rizik da
e u finansijskim izvjetajima biti znaajnih pogreaka.
Fluktuacija zaposlenih
Kada revizor uoi estu fluktuaciju lanova menadmenta treba s veim oprezom da
sprovodi planirane revizijske postupke. Zato to poteni pojedinci radije naputaju odgovorne
dunosti ne elei da ine prestupe i deluju protivzakonito. Revizor isto postupa i kada uoi
da se esto menjaju odgovorne osobe u raunovodstveni odeljenjima. U takvim situacijama
236
potrebno je poveati obim revizijskih aktivnosti.6
Napeti odonosi menadera i revizora

Napetosti u odnosima izmeu menadmenta i postojeeg ili prethodnog revizora odnose
se na sledee situacije:
1. ee nesuglasice povodom raunovodstvenih i revizijskih pitanja ili pitanja
finansijskog izvetavanja
2. nerazumni zahtevi upueni revizoru (nerazumna vremenska ogranienja u vezi
zavravanja revizije ili izdavanja revizorskog izvetaja)
3. formalna ili neformalna ogranienja koja neprimereno ograniavaju revizorova,
4. pristup ljudima odnosno informacijama ili ograniavanje revizorove mogunosti da
nesmetano komunicira s lanovima nadzornog odbora,
5. prepotentno ponaanje menamenta prema revizoru (menadment izbegava odgovore
na pitanja revizora,menadment ignorie revizora, i sl.)
Delatnost klijenta kao faktor inherentog rizika

Od faktora koji se odnose na delatnost klijenta izdvajaju se:
1. novi raunovodstveni, zakonski ili regulatorni faktori,
2. velika konkurencija ili zasienost trita,
3. delatnost sa slabim rastom i poveanim propadanjem poslova,
4. znaajno opadanje potranje kupaca,
5. brze promene u delatnosti.
Promene u zakonskim i drugim regulativama

Promene regulativa mogu uticati na finansijsku stabilnost ili profitabilnost poslovnog
subjekta. Iz tih razloga revizori znaajnu panju poklanjaju zakonskoj, podzakonskoj i drugoj
regulativi. Analiziraju uticaj promena takve regulative, ukljuujui i promene vezane za
delatnost, na finansijski poloaj poslovnog subjekta.
Velika konkurencija i zasienost trita

Velika konkurencija i zasienost trita proizvodima i uslugama znaajno utiu na
finansijski poloaj poslovnog subjekta. Moe se odraziti na finansijsko izvetavanje, koje
moe u takvim okolnostima sadravati znaajne nepravilnosti, uzrokovane potrebomda se
ulepaju finansijske informacije
Spororastua delatnost i opadanje tranje

Ukoliko poslovni subjekt pripada spororastuoj delatnosti, koju karakterie poveano
propadanje poslova i opadanje tranje kupaca, rizik znaajnog pogrenog prikazivanja u
finansijskim izvetajima znatno je vei nego u delatnosti koju obeleavaju rast i razvoj.
Finansijski izvetaji poslovnih subjekata, ije delatnosti nisu finansijski zdrave, mogu
imati vie stavki koje su znaajno nerealno iskazane. Od izuzetne je vanosti da revizor
6
Milojevi, D., Finansijska revizija i kontrola, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2006. Str. 154.
237
Zbornik radova 1
poseduje informacije o delatnosti kojoj njegov klijent pripada.
Brze promene u delatnosti

Brze promene u delatnosti, koje se manifestuju kroz este promene tehnologije kao i brzo
zastarevanje proizvoda, mogu uticati na vee pogreno prikazivanje u finansijskim izvetaji-
ma.7
Poslovanje i finansijska stabilnost kao faktor inherentnog rizika

Od faktora koji se odnose na poslovanje i finansijsku stabilnost klijenata uobiajeno se
navode:
nemogunost stvaranja novanog toka iz poslovnih aktivnosti,
subjektivne procene menadmenta imovine, obaveza, prihoda i/ili rashoda koje mogu
imati
snaan uinak na finansijski poloaj poslovnog subjekta,
znaajne transakcije povezanih stranaka nevezane uz redovno poslovanje poslovnog
subjekta,
znaajne, neuobiajene ili vrlo sloene transakcije naroito krajem godine,
znaajni bankovni rauni ili poslovanje poslovnog subjekta u poreskim oazama
preterano sloena organizaciona struktura s mnogobrojnim ili neuobiajenim pravnim
osobama,
menaderskim ovlaenima ili ugovornim poslovima bez jasne poslovne svrhe,
neuobiajeno brz rast u poreenju sa drugim subjektima u istoj delatnosti, neuobiajeno
velika
zavisnost od zaduenja,
granina sposobnost za podmirenje dospelih obaveza ili teko odrivi ugovori o
zaduenju,
postojanje pretnji bankrotom, propadanjem ili neprijateljskim preuzimanjem, i dr.
Svi prethodno navedeni faktori mogu imati znaajan uticaj na pogreno prikazivanje
u finansijskim izvetajima, o emu revizori kod procene inherentog rizika moraju voditi
rauna.8
Inherentni i kontrolni rizik razlikuju se od rizika neotkrivanja po tome to rizici postoje
nezavisno o reviziji. Revizor ima malu ili skoro nikakvu kontrolu nad tim rizicima.
Kontrolni rizik
Kontrolni rizik je rizik da moe doi do pogrenih iskaza stanja na nekom raunu ili vrsti
poslovnih dogaaja koji mogu biti materijalno znaajni, a koje raunovodstveni sistem i
sistem interne kontrole nee blagovremeno spreiti, otkriti i ispraviti.
Ako sistem interne kontrole postoji, u meri u kojoj determinie interna kontrola
determinisan je
kontrolni rizik. Ukoliko su kontrolni procesi dobro definisani sistemom internih kontrola
i pritom se efikasno sprovode, mogunost pojave materijalno znaajne greke je mala, a samim
tim i nivo kontrolnog rizika je neznatan. Izvestan nivo rizika je svojstven raunovodstvenom
7
Kneevi, G., Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd,2009, str. 245.
8
Meunarodni standardi revizije,prevod sa engleskog jezika, SRRS, Beograd, 1998, str. 458.
238
sistemu, tako da uvek postoji mogunost pojave nenamerne greke.
Preliminarna procena kontrolnog rizika treba da bude visok stepen kontrolnog rizika, osim
ako je revizor u mogunosti:
da identifikuje interne kontrol koje verovatno mogu spreiti, otkriti i korigovati
znaajne
pogrene iskaze u raunovodstvenim izvetajima
da planira vrenje provere kontrola radi potkrepljivanja svoje procene
Uvek kada revizor proceni nizak nivo kontrolnog rizika treba da dokumentuje razloge koji
su ga naveli na takav zakljuak.
Prilikom upoznavanja sa raunovodstvenim sistemom revizor je ve u mogunosti da
izvede ocenu kontrolnog rizika. Kontrolni rizik izvrava koeficijentom od 0 do 1 ili relativno
od 0 do 100%. Ukoliko dobijeni koeficijent tei 1 ili vrednost od 100%, znai da su greke veo-
ma mogue, kada tei 0 oznaava efikasno delovanje interne kontrole i nemogunost pojave
greke.
Kontrolni rizik je rizik da delovanjem raunovodstvenog sistema i sistema internih kon-
trola nee biti spreen ili pravovremeno otkriven i ispravljen nastanak znaajnog pogrenog
prikazivanja salda nekog konta (rauna) ili skupa transakcija. Otkrivanje pogrenog finansij-
skog izvetavanja naroito oteavaju prevare. Revizori, koristei poznavanje poslovanja kli-
jenta, utvruju dogaaje, odnosno uslove koji pruaju prostor za nastanak prevare ili koji
upuuju na to da je prevara ve poinjena. Ovakvi dogaaji ili uslovi nazivaju se pokazatelji
rizika prevare.
Pokazatelji rizika prevare

Faktori rizika prevare ne upuuju nuno na postojanje prevare, ali su uglavnom prisutni
kada je prevara uinjena. Pokazatelji rizika prevare koji se odnose na pogrene prikaze
proizale iz protivpravnog prisvajanja. Najee se razvrstavaju na:
Rizike koji su vezani za polonost imovine protivpravnom prisvajanju,
Rizike prevare vezane za kontrole
Rizik usled podlonosti imovine protivpravnom prisvajanju

Pokazatelji rizika prevare vezani uz podlonost imovine protivpravnom prisvajanju
odnose se na vrstu imovine i stepen podlonosti krai. Kao primer delova imovine podlone
krai najee se navode:
veliki iznosi gotovine i prometa,
male koliine zaliha koje odlikuje velika vrednost i visoka tranja,
lako unoviva imovina (dijamanti,kompjuterski ipovi,...)
Rizik prevare vezan za kontrolu

Pokazatelji rizika prevare vezani uz kontrole ukljuuju nedostatke kontrola za spreavanje
i otkrivanje protivpravnog prisvajanja imovine. Kao primeri ove vrste pokazatelja rizika
prevare se navode:
nedostatak primerenog nadzora od strane menadmenta,
239
Zbornik radova 1
nedostatak postupaka selekcije za radna mesta na kojima zaposleno osoblje ima

pristup imovini podlonoj protivpravnom prisvajanju,
neprimereno voenje evidencija za imovinu podlonu protivpravnom prisvajanju,
nedostatak primerene podele zaduenja ili nezavisnog nadzora,
nedostatak primerenog sistema ovlaivanja i doputenih transakcija
slabo fiziko osiguranje novca, vrednosnih papira i zaliha
nedostatak pravovremene i primerene dokumentacije koja prati transakcije
Razumevanje sistema interne kontrole

Razumevanje i dokumentovanje sistema interne kontrole preduzea je neophodno da bi
eksterni revizor mogao da odredi:
vrste moguih greaka,
faktore koji doprinose njihovom nastajanju,
proceni visinu i obim kontrolnog rizika.
Neadekvatan sistem interne kontrole zahteva od revizora prikupljanje veeg obima dokaza
i obavljanje dodatnih sutinskih provera, to poveava trokove revizije i produava vreme
sprovoenja. Revizor je u mogunosti da proceni da li delotvorno funkcionie sistem interne
kontrole. Ako revizor oceni da su politike i procedure pravilno planirane i da funkcioniu
ispravno, izvodi zakljuak da je rizik od pogrenog prikazivanja nizak i obrnuto.9
Ispitivanje i ocena pouzdanostisistema internih kontrola ima dominantno mesto u
poslovima revizije kako u planiranju tako i u izvoenju. Sistem interne kontrole ispituje se
na osnovu:
prethodnih iskustava sa klijentom.
pregledom prethodnih izvetaja revizora,
razgovorom sa zaposlenima, posmatranjem zaposlenih prilikom obavljanja svojih
dunosti
Procena kontrolnog rizika

Kontrolni rizik zajedno sa inherentnim rizikom je osnova za odreivanje vremenskog
okvira, prirode i obima revizijskih testova.10
Da bi procenio kontrolni rizik revizor:
razmatra greke i nepravilnosti koje se mogu pojaviti u finansijskom izvetaju
identifikuje odgovarajue kontrolne procedure iji je cilj da spree greke i nepravilnosti
izvodi kontrolne testove nad tim procedurama
Revizor procenjuje kontrolni rizik iz svog opteg shvatanja sistema internih kontrola i iz
dokaznog materijala steenog pojedinim testovima kontrole. to je vii nivo kontrolnog rizika
od onog koji revizor prihvata, veu e sigurnost traiti od dokaznog materijala.
Nivo rizika za sve revizore nije jednako prihvatljiv i zavisi od njegovog subjektivnog stava,
pa e u skladu sa tim sam revizor odrediti rokove i obim procedura revizije za prikupljanje
potrebnog dokaznog materijala.
Kontrolni rizik se u reviziji procejuje kao preliminarni i konani. Preliminarni kontrolni
9
Meunarodni standardi revizije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 245.
10
ww.srrs.rs, od 15.09.2012.
240
rizik se procenjuje nakon razmevanja raunovodstvenog sistema i sistema internih kontrola

Konana procena kontrolnog rizika vri se pre formiranja miljenja o raunovodstvenim
izvetajima zasnovanog na rezultatima sutinskog ispitivanja poslovnih dogaaja i transakcija.
Procena kontrolnog rizika treba da bude dokumentovana od strane revizora u radnim
papirima revizije.
Bilo je dosta pokuaja da se razvije osnovni matematiki model, ali je praktini uspeh
izostao. Razlog je to se komponente rizika ne mogu objektivno numeriki izraziti jer na njih
utie vie faktora od kojij je veina subjektivne prirode.
Faktori kontrolnog rizika

Moemo rei da na kontrolni rizik i njegovu procenu deluje mnotvo faktora koje moemo
grupisati u dve velike grupe faktora:11
subjektivne faktore
objektivne faktore
Subjektivni faktori kontrolnog rizika

Subjektivni faktori imaju direktno dejstvo na veliinu kontrolnog rizika i odnose na
percepciju revizora. Subjektivne faktore odlikuje direktan uticaj percepcije revizora na
procenu kontrolnog rizika. Na percepciju revizora utie:iskustvo revizora, poznavanje
preduzea, poznavanje grane i delatnosti, individualni stav prema riziku. Vii nivo percepcije
dovodi do prihvatanja nieg nivoa kontrolnog rizika.
Objektivni faktori kontrolnog rizika

Kontrolni rizik funkcija faktora koji na njega utiu direktno i indirektno.
Direktni objektivni faktori kontrolnog rizika

Direktni faktori imaju neposredan uticaj na procenu kontrolnog rizika. U objektivne
faktore koji utiu direktno na procenu kontrolnog rizika spadaju:
efikasnost i efektivnost sistema interne kontrole i
veliina uzorka
Efikasnost i efektivnost sistema interne kontrole

Svako preduzee polazei od svoje poslovne situacije i poloaja u grani, delatnosti, kao i od
svoje veliine i same organizacije poslovanja treba da postavi dobar sistem internih kontrola.
Ako sistem internih kontrola odgovara u potpunosti preduzeu i njegovom poslovanju u cilju
spreavanja, otirvanja ili ispravljanja nastalih materijalnih greaka, kontrolni rizik je nii.
Ovaj faktor se ne moe posmatrati odvojeno od efikasnosti internih kontrola, jer dobro
postavljene interne kontrole bez adekvatne primene i funkcionisanja gube smisao. Dobro
postavljen i implementiran sistem internih kontrola jeste preduslov za svoenje kontrolnog
rizika na minimum.
Za obezbeenje efikasnog i efektivnog sistema internih kontrola neophodno je reiti
11
M. Vasiljevi, M. Jankovi, Procena kontrolnog rizika u funkciji smanjenja rizika revizije, Revizor
(43/2008), Institut za ekonomiju i finansije, Beograd, 2008, str.241.
241
Zbornik radova 1
dokumentacioni, evidencioni i izvetajni aspekt svih poslovnih transakcija u preduzeu.
Veliina uzorka
Zbog obima posla u reviziji provera se esto vri na bazi uzorka. Imajui to u vidu, prisutan
je rizik da stavka koja nije uzrta u uzorak sadri greku koja bi, da je otkrivena, uticala na
potrebu modifikovanja finansijskog izvetaja.12 Veliina uzorka je bitan faktor. to je uzorak
vei to je kontrolni rizik manji i obrnuto.
Indirektni objektivni faktori

Objektivni faktori koji utiu indirektno su faktori koje revizor moe posmatrati na
nivou privrede i na nivou preduzea. Indirektni uticaj sagledavamo kroz uticaj ekonomskih,
politikih, regulatorno-pravnih, sociolokih i kulturnih faktora.
Ekonomski faktori
Indirektan uticaj ekonomskih faktora merimo kroz kretanje osnovnih makroekonomsikih
pokazatelja (drutvenog bruto proizvoda, nacionalnog dohotka, zaposlenosti i inflacije). to
su ovi pokazatelji loiji to je i indirektan uticaj ekonomskih faktora vei u negativnom smislu.
Loiji makroekonomski pokazatelji su preduslov za vei kontrolni rizik.
Politiki faktori
Politiki faktori koji imaju uticaja su tip politikog sistema, broj politikih partija,
stabilnost u zemlj i sl. Uticaj ovih faktora nije prevelik, ali moe biti znaajan prilikom procene
kontrolnog rizika. Nestabilna situacija je signal revizoru da kontrolni rizik moe biti visok.
Pravna regulativa
Postojanje pravne drave neophodno je za privredne subjekte. Jedan od elemenata pravne
drave jeste i pravna regulativa. Za preduzee je neophodno postojanje dobrih zkona, a ne
situacija da pojedine zakone zamenjuju pravilnici, uredbe i odluke. U sluaju nepostojanja
pravne regulative revizor izvodi zakljuak o postojanju visokog nivoa kontrolnog rizika.
Socioloki i kulturni faktori

Socioloki faktori kao indirektni faktori imaju znaajan uticaj revizijsku procenu
kontrolnog rizika. Kultura kao indirektni faktor nije manje znaajna za revizora i njegovu
procenu kontrolnog rizika. Kultura ima materijalne manifestacije (koje posmatramo kroz
funkcionalne objekte, umetnike predmete, vetine, muziku, knjievnost i sl.) i nematerijalne
aspekte (koje pomatramo kroz mentalni sklop, vrednostni sistem, jezik, nacionalnu i etniku
pripadnost i religiju). Revizoru je olakana procena kontrolnog rizika ukoliko dobro poznaje
uticaj kulture. Ovaj uticaj posebno dolazi do izraaja kada se vri revizija kompanija koje
obavljaju delatnost u vie zemalja. Sumiranjem objektivnih i subkektivnih faktora doalzimo
do zakljuka da najjai uticaj imaju percepcija revizora i efikasnost i efektivnost sistema
12
M.Vasiljevi, M.Jankovi, Procena kontrolnog rizika u funkciji smanjenja rizika revizije, Revizor
242
internih kontrola.
Rizik detekcije
Jedina komponenta rizika koja je pod kontrolom revizora je upravo rizik detekcije ili
otkrivanja. Odnosi se na mogunost postojanja greaka koje revizor ne moe otkriti analitikim
postupcima i sutinskim testovima. On postoji nezavisno od inherentnog i kontrolnog rizika.13
Za razliku od inherentnog i kontrolnog rizika, revizor moe kontrolisati rizik neotkrivanja
opsegom provoenja revizijskih postupaka. Ovaj rizik predstavlja rizik da se postupcima
ispitivanja valjanosti salda na raunu nee otkriti materijalno znaajna greka, koja nije
utvrena ni ispravljenja internom kontrolom. Inherentni i kontrolni rizik se najee zajedno
procenjuju jer su meusobno visokozavisni. Prema riziku detekcije imaju inverzan odnos.
U sluaju veeg inherentnog i kontrolnog rizika revizor prihvata manji rizik detekcije. Rizik
neotkrivanja (detekcije) je rizik da revizor postupcima nee otkriti pogreno prikazivanje
koje postoji u saldu odreenog konta ili u skupu transakcija. Rizik neotkrivanja je funkcija
efikasnosti revizijskih postupaka njihove primene. Rizik neotkrivanja sastoji se od:
rizika korienja uzorka
izika koji se odnosi na korienje uzorka
Rizik korienja uzorka

Rizik korienja uzorka odnosi se na situacije kada revizor ne ispituje u celini stavke
finansijskih izvetaja ili vrste poslovnih dogaaja. Kako revizor ispituje samo deo statistike
mase, mogue je da uzorak nije dovoljno reprezentativan. Na taj nain revizor moe izvui
pogrean zakljuak o valjanosti proveravane stavke.
Rizik koji se ne odnosi na korienje uzorka

Rizik koji se ne odnosi na korienje uzorka moe se pojaviti kada revizor:
ne koristi odgovarajui revizijski postupak,
ne uspe da otkrije nepravilnosti (prevare i/ili greke) pri primeni odgovarajueg
revizijskog postupka,
pogreno protumai revizijski rezultat.
Meusobni odnos vrsta rizika

Za utvrivanje visine i obima rizika detekcije i koliine dokaza koje treba prikupiti,
neophodno je staviti u odnos inherentni i kontrolni rizik.14. Revizor u proceni rizika polazi
od pretpostavke da je verovatnoa pojave matrijalno znaajne greke 100% i procenjuje
inherentni rizik za odreene stvarne verovatnoe materijalne greke. Procenom inherentnog
rizika, verovatnoa pojave materijalno znaajne greke moe se smanjiti na odreeni nivo.
Sledea nia stepenica za revizora jeste pregled sistema internih kontrola,tj. Procena
13
M. Vasiljevi, M. Jankovi,Procena kontrolnog rizika u funkciji smanjenja rizika revizije, Revizor
14
www.kor.rs, od 25.09.2012.
243
Zbornik radova 1
kontrolnog rizika i na taj nain verovatnou pojave materijalno znaajnih greaka moe
smanjiti ispod nivoa inherentnog rizika. Primenom analitikog pregleda i nezavisnih
postupaka revizor smanjuje verovatnou pojave materijalno znaajne greke gotovo na
minimum.
Zakljuak
Nivo rizika za sve revizore nije jednako prihvatljiv, on zavisi od njegovog subjektivnog
stava. U skladu sa tim, revizor odreuje rokove i obim procedure revizije za prikupljanje
potrebnog dokaznog materijala, odnosno revizijskih dokaza. Revizor procenjuje kontrolni
rizik iz svog opteg shvatanja sistema internih kontrola i iz dokaznog materijala steenog
pojedinim testovima kontrole. Proces revizije u celom svom trajanju izloen je riziku
da e revizor i pored prikupljenih dovoljnih, relevantnih i pouzdanih dokaza, izraziti
neodgovarajue miljenje.
Nema praktinog naina da se rizik revizije svede na nulu, zbog ega se revizori trude da
ispotuju standarde i obezbede dovoljno dokaznog materijala kao podlogu za miljenje.
Sprovoenjem niza postupaka i procedura tokom portupaka revizije, revizor smanjuje
mogunost da izrazi neodgovarajue miljenje o finansijskim izvetajima klijenta. Sam
kvalitet revizije povezan je sa spospobnou revizora da uoi materijalne greke i da izrazi
svoje nezavisno i objektivno revizorsko miljenje o istinitosti i objektivnosti izvetaja.
Literatura
1. Meunarodni standardi revizije, prevod sa engleskog jezika. (1998). Beograd:
SRRS
2. Milojevi, D., (2008). Finansijskia revizija i kontrola. Beograd: Beogradska poslovna
kola.
3. Kneevi, G., (2009). Analiza finansijskih izvetaja. Univerzitet Singidunum, Beograd.
4. B. Jovkovi, (2004). MRS-400 ocena rizika i interna kontrola. Revizor (25/2004),
Institut za ekonomiju i finansije.
5. Vasiljevi, M., Jankovi, M. (2008). Procena kontrolnog rizika u funkciji smanjenja
rizika revizije. Revizor (43/2008), Beograd: Institut za ekonomiju i
finansije.
6. Filipovi, I. (2010). Revizija, Studijski centar za strune studije u Beogradu.
Internet izvori
www.srrs.rs od 15.09.2012.
www.kor.rs od 25.09.2012.
244
Pregledni lanak
SOMATOTIPOLOGIJA VRHUNSKIH SPORTISTA
SOMATIC TYPOLOGY TOP ATHLETES
Vladimir Savanovi1, Ivana Madenovi1, Martin Pupi2

1
FSFV, Ni, Srbija
2
Fakulta humanitnych vied, Banska Bystrica, Slovakia
Apstrakt
Somatotipologija se bavi klasifikacijom ljudi u konstitucione tipove, a sa pokuajima se
otpoelo vrlo davno, praktino od vremena Hipokrata (pre 2500 godina). Iako su sistemi
odreivanja somatotipa mnogobrojni, kao kriterijum klasifikacije se uzimaju proporcije tela,
koliina masnog tkiva, razvijenost miinog sistema i skeleta. Cilj: Cilj ovog preglednog
istraivanja je bio da se analiziraju radovi na temu somatotipologije vrhunskih sportista
objavljeni u najuticajnijim asopisima koji su bili dostupni na internet biblioteci. Metode:
Metod selekcije odnosi se na odabir prikupljenih radova na temu somatotipa vrhunskih
sportista Het-Karterovom metodom u raznim sportovima, koji su bili dostupni u internet
biblioteci. Metoda klasifikacije je izvrena u odnosu na: predmet istraivanja vrstu sporta koje
su obuhvatala istraivanja starost ispitanika. Deskriptivnom metodom su selektirani radovi
analizirani i opisani, a u preglednom radu je dat kratak prikaz predmeta istraivanja razliitih
autora. Rezultati: Na osnovu prikupljene literature dobijeni su opseni podaci o somatotipu
vrhunskih sportista. Ukupan broj ispitanika u analiziranim radovima iznosi 2903, koji su bili
aktivni u 20 sportova.
Kljune rei: somatotip, pregledno istraivanje, vrhunski sportisti, indeks telesne mase, Het-
Karterova metoda
Abstract
Somatotypology classifies humans according to body constitution types. First attempts
to achieve such classifications took place in ancient times, practically during times of
Hipocrates (2500 years ago). Although the somatotype determination systems are numerous,
as classification criteria body proportions, body fat amount, state of musculoskeletal
development. Objective: Objective of this review article was to analyze researches which
as a subject had somatotipology of elite athletes and were published in the most influential
scientific magazines available on world wide web libraries. Methods: Selection method refers
to selection of gathered researches which as a subject had somatotype of elite athletes engaged
245
Zbornik radova 1
in various sports determined by Heath-Carter method and were available in world wide web
libraries. Classification method was performed with regard to: subject of research, type of
sport which researches included and age of examinees. By using descriptive method, selected
researches are analyzed and short display of research subjects of different authors was given
in review article. Results: Detailed data about somatotype of elite athletes was obtained based
on gathered literature. Total number of human subjects in analyzed reaserches is 2903, which
have been engaged in 20 sports.
Keywords: ectomorphy, endomorphy, Heath-Carter method, mesomorphy, review article
Uvod
Prvi podaci o humanom somatotipu, odnosno konstituciji, datiraju jo iz perioda Antike
Grke, od Hipokrata (460-377. p.n.e). Rimski lekar Galen u prvom veku Nove ere takoe se
bavio pitanjima konstitucije. Znaajna nauna imena koja su se bavila pitanjem konstitucije
u 19. i 20. veku su Rosten i Sigaud (francuska kola), De ovani, Viola i Pende (italijanska
kola), Kremer i Konrad (nemaka kola), eldon, Ris i Ejzenk (amerika kola) i ernorcki,
Serebrovskaja i Krilov (ruska kola). Navedeni autori i mnogi drugi koji ovde nisu nali
mesto doprineli su nastanku danas vaee i najee primenjivane Heath-Carter metode za
odreivanje humanog somatotipa. Prvi podaci o tri komponente somatotipa, endomorfne,
mezomorfna i ektomorfne, potiu od eldona (Sheldon, W.H. et al. 1940), a prihvaeni
su i modifikovani od amerikih naunika, Heath i Cartera. Navedeni autori su, na osnovu
odreenih antropometrijskih parametara, odredili somatotip primenom formula, tabela i
nomograma Heath and Carter 1967, Carter 1983, Carter, 1984b, Carter, 1992). Endomorfna
komponenta povezana je sa koliinom masnog tkiva, mezomorfna sa miinom masom i
ektomorfna sa odnosom telesne visine i teine. Jedna od komponenti je dominantna i tada
se radi o istim tipovima (endomorf 7-1-1, mezomorf 1-7-1 i 1-1-7 ektomorf). Najee su
prisutne konstitucije koje imaju karakteristike dve (5-7-1), pa i sve tri komponente (4-4-4).
Neki autori vezuju konstituciju iskljuivo za genetsku osnovu, no sigurno je da na razvoj
somatotipa zavisi i od drugih, unutranjih i spoljanjih, faktora (Bouchard, C. et al. 1980).
Kakav je udeo somatotipa u populaciji sportista, pitanje je koje postavlja Filostrata Flavije
jo u Antikoj Grkoj i koji je opisao kako treba da bude graen sportista koji e se vratiti sa
Olimpijskih igara kao pobednik (Miogoj - Durakovi Marijeta, 2008). U literaturi su prisutna
oprena miljenja o zasluzi somatotipa za uspenost u sportu, ali sigurno je predispozicija deo
mozaika koji e u sadejstvu sa drugim iniocima (trenani proces, ishrana, motivacija) biti
relevantna za uspenost; kako to kae Taner sportista se raa i stvara (Tanner, 1964).
Literaturni podaci ukazuju da antropometrijske studije koje ukljuuju i somatotip
pokazuju razliitost kod sportista, da zavise od vrste sportske aktivnosti i ranga takmienja. U
sportovima u kojim dominira snaga karakteristina je mezomorfna komponenta, kao to autori
pokazuju kod poljskih dudista da je prisutan somatotip 3,5-5,9-1,8 to je vrlo reprezentativno
(Lewandowska J et al. 2011). Mezomorfna komponenta se vezuje za individualne sportove
gde se zahteva miina snaga, a ektomorfna za kolektivne gde se zahteva preciznost i vetina.
Kod atletiara najee je zastupljen mezomorfni somatotip sa modifikacijom ka
endomezomorfnim i mezoektomorfnim karakteristikama zavisno od vrste aktivnosti.
Mezomorfna komponenta vezuje se za miinu snagu, koja je i neophodna za vrhunske
rezultate kod trkaa, skakaa i bacaa Carter, 1990, Carter 1992). Analize somatotipa
sa Olimpijskih igara (od 1948 u Londonu do Olimpijskih igara u Montrealu) i drugih
246
internacionalnih takmiaenja onih uesnika koji su osvojili medalje, ili bili u samom vrhu,
pokazuju da se grupiu oko 2-5-2,5 kod mukaraca i 3 - 4-3 kod ena, odnosno da su centralni
somatotipovi. Uporeivanje atletiara oba pola na svim Olimpijadama sa referentnim grupama
pokazuje da su oni vie mezomorfna, a manje endomorfni (De Garay et al. 1974., Carter et
al., 1983). Analiza somatotipa sportista na nacionalnim takmienjima pokazuje odstupanje
od centralnog somatotipa, koji je karakteristian za sportiste sa vrhunskim olimpijskim
rezultatima, kako je napred navedeno, i kreu se, u zavisnosti od sportske discipline, od
dominantne komponente prema jednoj od dve ostale komponente. Smatra se da je razliitost
somatotipova kod nacionalnih sportova posledica razlika u tehnikoj opremljenosti, rasnoj i
etnikoj pripadnosti pojedinaca, socio-ekonomskom statusu, selekcijskih metoda i trenanog
procesa. Samim tim razliitost u somatotipovim kod nacionalnih selekcija predstavlja
probleme u njihovom uporeivanju. Prisutna je vea razliitost somatotipova kod mlaih
atletiara oba pola, nego kod starijih, a seksualni dimorfizam je manji kod mlaih, nego kod
starijih sportista (Carter, 1990).
Analiza plivaa visoke klase pokazuje da je zastupljen mezomorfni somatotip (2,5-5-3).
I da su prisutne razlike kod stilova plivanja (Carter, 1984b). Istie se da je somatotip deaka
mezomorfna sa tendencijom ka ektomorfnoj komponenti, a intenzivni trenani proces
menja somatotip prema mezomorfnoj komponenti, a smanjenje endomodfizma (Bagnall and
Kellett 1977, Kellett, 1978). Ipak promene su samo kod 50% deaka, a kod druge polovine
nisu naene statistiki znaajne razlike. Razliku u somatotipu kod stilova u plivanju istie
Araujo, kao i da mladi plivai imaju tendenciju da budu manje mezomorfna a vie ektomorfni
(Araujo, 1978). Mlai plivai imaju tendenciju da budu manje mezomorfni a vie ektomorfni,
nego odrasli (Araujo, 1979). U radu stager ispituje se uticaj somatskih karakteristika (godine,
visine, teine, somatotip, duina ruku, telesno sazrevanje) kod mukih i enskih plivaa u
selekciji potencijalnih elitnih plivaa. Ispitivane su karakteristike od Olimpijskih Igara 1964.
do 1995. godine da su plivai sa vrhunskim rezultatima centralni somatotipovi sa tendencijom
smanjenja endomorfne i poveanja ektomorfne komponente, a somatotipovi se primenjuju u
selekciji potencijalnih elitnih plivaa (Stager and Babington 1997).
S obzirom da pojedina zanimanja, kao to su vojska, policija, i druga zahtevaju miinu
snagu odreuju se somatotipovi pojedinaca kod mukog i enskog pola i bez obzira na
godine starosti. Somatotipizacija se radi i u deijoj dobi i u uzrastu adolescenata radi
usmeravanja mladih ka sportovima kojima odgovara njihova konstitucija ( Carlos Marta,
2011). Somatotipizacija se vezuje za neka oboljenja kao to je srana bolest (Williams SR,
1997), analizira se kod poremeaja ishrane, dispepsija, (Masom M S et al. 2003, Tovee J M
et al. 2003). Evidentira se razlika u somatotipu studenata fakulteta sporta i drugih fakulteta
(Miigoj-Durakovi, 1998), kao i izmeu sportista i nesportista i kod razliitih sportskih
disciplina (Rahmawati, et al. 2007). Mnogobrojne analize pokazuju da su somatotipovi
podloni promenama na koje utie nain ivota i bioloka akceleracija (Jovi D. et al. 2010,
Lozovina i sar. 1989, preuzeto iz Miigoj-Durakovi, 2008).
Od druge polovine 20. veka, a intenzivno poslednjih tridesetak godina istrauje se
kvantitativna analiza sastava tela ne samo u medicini sportista i kineziologiji, ve i u klinikoj
medicini (Miigoj-Durakovi, 2008). Ukupna telesna masa podeljena je na nemasnu masu tela
(miii, skelet, unutranji organi) i masnu masu tela (bitna mast - lipidi u elijama) i nebitna
mast (potkona mast i mast izmeu unutranjih organa), to predstavlja dvokomponentni
model telesnog sastava. Na osnovu zbira konih nabora koji se odreuju kaliper moe se
odrediti% telesnih masti i na osnovu te vrednosti primenom odreenih jednaina odredi
247
Zbornik radova 1
apsolutna vrednost u kg nemasne i masne mase. Procenat telesne masti odreuje se na osnovu
tablica po Deksinu i Poloku i ivotne dobi (Jacksin et Pollock, 1985).
Na osnovu svega napred izloenog smatrao sam da je znaajno ispitati distribuciju
somatotipova i telesnog sastava vrhunskih sportista u najcitiranijim i najuticajnijim
istraivanjima dostupnih na naunim internet mreama od 2000. do 2012. godine kako bi
se ovako vana oblast jo dublje obradila. Na osnovu postavljenog problema, predmeta i cilja
istraivanja u ovom radu bie prikazani rezultati istraivanja somatotipova vrhunskih sportista
i njihova zastupljenost kod vrhunskih sportista u najzastupnjenijim sportskim granama.
Predmet i problem istraivanja

Predmet ovog istraivanja je somatotip vrhunskih sportista.
Problem ovog rada je analiza istraivanja u poslednjnih 12 godina koja su se bavila
istraivanjem somatotipa vrhunskih sportista ( utvrenog putem Helt-Karterove metode).
Cilj i zadaci istraivanja

Cilj rada je analiza istraivanja na temu somatotip vrhunskih sportista.
Zadaci istraivanja
Prikupljanje literature uz pomo kljunih rei: somatotype, elite sportsmen,
morphological characteristics, body mass index, body composition, Health-Carter
method, somatotip vrhunskih sportista itd.
Selekcija najkvalitetnijih, najrelevantnijih i najcitiranijih radova
Prevod prikupljene literature sa engleskog jezika
Analiza rezultata
Klasifikacija pronaenih radova na osnovu godine pisanja i objavljivanja,
Tabelarni prikaz analiziranih varijabli.
Metod istraivanja
Metode istraivanja su:
Metod selekcije radova
Metod klasifikacije radova
Deskriptivni metod
Metod selekcije odnosi se na odabir prikupljenih radova na temu somatotipa vrhunskih

sportista Helt-Karterovom metodom u raznim sportovima, koji su bili dostupni u internet
biblioteci.
Metoda klasifikacije je izvrena u odnosu na: predmet istraivanja vrstu sporta koje su
obuhvatala istraivanja starost ispitanika.
Deskriptivnom metodom su selektirani radovi analizirani i opisani, a u seminarskom radu

je dat kratak prikaz predmeta istraivanja razliitih autora.
248
Uzorak ispitanika Uzorak varijabli
Autori
(godina izdavanja)
istraivanje
sport broj starost pol visina teina BMI % masti somatotip
Can, F., Yilmaz,

I., & Erden, Z. A.
F. E. R. (2004). 34 a) 3.07-3.55-2.43
Morphological
fudbal / / / / /
characteristics a) 17 b) 3.57-3.35-2.90
and performance b) 17
variables of women
soccer players
Giampietro,
M., Pujia, A., &
Bertini, I. (2003).
A) mezomorfno-
Anthropometric 35 A) J-P=8.12.4%;
ektomorfik
features and body S-W=8.93.3%)
karate 16.0 -32.5 M / / /
composition of a) n=14 b) J-P=9.81.6%
2) balansirani
young athletes b) n=21 S-W=11.23.7%)
mezomorfik
practicing karate at
a high and medium
competitive level.
di Cagno, A.,
Baldari, C.,
Battaglia, C.,
Guidetti, L., &
ritmika
Piazza, M. (2008). 63 / / / / / /
gimnastika
Anthropometric
characteristics
evolution in elite
rhythmic gymnasts
249
250
Barbieri, D.,
Zaccagni, L., Cogo,
A., & Gualdi- Mezomorfizam
Russo, E. (2012). (5.281.10)
slobodno
Body Composition 10 / M / / / 11.76%2.93 endomorfizam
penjanje
Zbornik radova 1
and Somatotype (1.550.49)

of Experienced
Mountain Climbers.
Peeters, M. W., &

Claessens, A. L.
(2012). The Left
258
Hand Second to
Fourth Digit Ratio A) A) 1.7/3.7/3.2
ritmika A) 129 A) 161.96.4 A)
(2D: 4D) Does A) 16.11.2 53.97.6 /
gimnastika 19.051.56
Not Discriminate
B) 155.46.6
World-Class Female B) 16.11.3
B) 129 B) 20.512.41
Gymnasts from Age B) 46.2 6.3 B) 4.0/3.0/2.9
Matched Sedentary
Girls
Lefevre, J., Beunen,

G., & Malina, R.
M. (1999). The
contribution of
ritmika
anthropometric 168 16.5 +/- 1.8 / / / / /
gimnastika
characteristics to
performance scores
in elite female
gymnasts.
Zuniga, J., Housh,
T. J., Camic, C.
L., Mielke, M.,
Russell Hendrix,
A) 11.03
C., Johnson, G. A) 9.40 5.35% Endomorfija
2.29
O., ... & Housh, D. A) n = 38 a) 2.87 0.96
plivanje / / / /
J. (2010). Gender B) n = 31
B) 10.45
Comparisons Of B) 12.73 6.19% b) 4.29 1.22
2.29 years
Anthropometric
Characteristics
Of Young Sprint
Swimmers
Morouo, P.,
Neiva, H.,
Gonzlez-Badillo,
J. J., Garrido, N.,
Marinho, D. A.,
& Marques, M. C.
(2011). Associations
plivanje 10 14.9 0.74 M 171.9 6.26 60.0 6.26 / / /
Between Dry Land
Strength and Power
Measurements
with Swimming
Performance in
Elite Athletes: a
Pilot Study.
251
Knechtle, B.,
252
A)
Baumann, B., A) 77.3 A) 23.7 (2.1)
A) 98 A) 41.5 (8.9) m A) 1.80 (0.07) A) 15.7 (4.6)
Knechtle, P., Wirth, (8.9)
A., & Rosemann, B) 85.3 B) 25.7 (2.8)
B) 38 B) 38.1 (9.0) B) B) 1.82 (0.08) B) 20.1 (6.1)
T. (2010). A triatlon, (10.6)
/
comparison of plivanje V) 60.1 V) 21.6 (1.2)
V) 28 V) 36.8 (6.2) V) V) 1.66 (0.06) V) 24.9 (6.4)
Zbornik radova 1
anthropometry (6.1)
m
between Ironman G) 71.0 G) 25.1
G) 17 G) 39.4 (10.7) G) G) 1.68 (0.05) G) 31.4 (3.7)
triathletes and (6.4) (2.1)

ultra-swimmers.
Sterkowicz-
Przybycie, K. L., 23
Sterkowicz, S., &
arw, R. T. (2011). A) (n=12) A) 1.75 A) 81.8 A) 26.3 A) 12.1 A) 2.0 6.6 1.2
A) 24.95.5
Somatotype, Body rvanje M 0.09 14.29 2.16 1.95 ( 0.5 0.9 0.5)
Composition and B) (n=11)
B) 20.6
Proportionality in B) 1.79 B) 72.1 B) 22.4 B) 15.7 B) 3.7 4.3 3.1
0.97
Polish Top Greco- V) (n = 165) 0.06 8.96 2.46 2.74 1.5 1.2 1.2
Roman Wrestlers.
Ferragut, C.,
Abraldes, J. A.,
Vila, H., Rodrguez,
N., Argudo, F.
Ek 2.930.85
M., & Fernandes,
24.05.1
R. J. (2011). vaterpolo 19 M 187.17.1 89.812.2 25.62.6 10.62.2
Mz 5.531.32
Anthropometry and
throwing velocity
En 2.040.91
in elite water polo
by specific playing
positions.
A)124 m 2.7-4.8-3.1
A1) 13.15 54.73
Alacid, F., 0.31 10.67
B) 63 163.49 7.71
Marfell-Jones, M.,
2.6-4.6-3.1
Lpez-Miarro, A2) 14.16 60.44
A1) 60
P., Martnez, I., & 0.311 10.49
169.12 7.391
Muyor, J. (2011). veslanje / /
A2) 64 3.8-3.8-2.8
Morphological B1) 13.11 54.85
62.41 5.65
characteristics 0.27** 8.17
B1) 32
of young elite
164.86 5.26 3.6-3.7-3.0
paddlers. B2) 14.11 56.27
B2) 31
0.32 7.46
83
Diafas, V.,
3.9-3.8-1.9
Dimakopoulou,
A) n = 13;
E., Diamanti, 22.7 3.1 165.87.2 65.910.1 23.8 2.3 26.44.4
V., Zelioti, D., &
B) n = 15; 3.2-2.4-2.8
Kaloupsis, S. (2011). 16.2 1.1 167.16.1 59.09.0 21.04 2.2 25.93.1
M
Anthropometric kajak
/
characteristics 23.7 4.6 176.94.5 78.87.3 25.1 1.8 23.73.9
V) n = 27; 3.0-4.7-1.7
and somatotype
of Greek male and 16.3 1.2 175.64.4 73.17.5 23.6 2.3 22.74.0
female flatwater
G) n = 28; 2.5-4.2-2.2
kayak athletes.
Nikoladis, P. T.,
Fragkiadiakis, G.,
Papadopoulos, V.
E., & Karydis, N. V.
(2011). Differences 21.77 75.4
kikboks 14 M 1.78 (0.067) / 14 (5) % 3.5-4.9-2.3
in force-velocity (5.19) (8.9) kg
characteristics of
upper and lower
limbs of male
kickboxers
253
Varamenti, E., &
254
Platanou, T. (2008).
Comparison of 26
4.6 1.1
anthropometrical, A) 13
26.3
physiological
and technical
vaterpolo 4.4 171.3 5.9 66.2 8.4 22.5 2.3 23.6 5.2 5.0 1.5
characteristics of elite V) 13
Zbornik radova 1
senior and junior 17 1.2 2.5 1.0

female water polo
players: A pilot study.
Hazir, T.
(2010). Physical 305 2.4-4.8-2.3 (0.9-0.8-
characteristics and 0.7)
25.73.73 178.45.66 76.16.18 23.891.38
somatotype of soccer fudbal (SL) n = 161 M /
players according 3.0-4.5-
to playing level and 24.14.27 178.45.90 73.96.34 23.211.53
(FL) n = 144 2.6 (0.9-0.9-0.8) in
position. FL
Po uspehu
Endomorphy
20 (1B) 3.181.12 3.500.92
Mesomorphy
4.231.01 6.201.03
7 (2B) Ectomorphy
Carvajal, W., Ros, 183.74.85 98.35.76 22.934.21 1.670.98 1.081.00
A., Echeverra, Po m. u igri :
I., Martnez, M., 7 (3B) 179.04.09 82.75.22 17.016.67 First Base (1B)
Mioso, J., & 3.380.41 6.830.42
Rodrguez, D. bejzbol 6 (SS) 28.565.2 M 179.24.40 90.165.62 25.042.00 0.600.39
(2009). Body type Infield (IF) 2.860.24
and performance of 6 (CF) 177.14.04 88.35.13 23.065.01 5.910.24 1.540.23
elite Cuban baseball Catcher (C)
players. 14 (LF /RF) 181.54.76 87.64.57 20.775.01 4.080.31 6.840.21
0.320.29
20 (C) Outfield (OF)
2.961.31 6.660.23
20 (P) 0.661.07
Pitcher (P) 3.260.16
5.660.17 1.471.16
Snchez-Muoz, M
C., Sanz, D., & 2.4 (0.7)
123
Zabala, M. (2007). 5.2 (0.8)
Anthropometric M 69.9 (6.8) 2.9 (0.7)
A) 57 16.2 (0.4) 176.8 (6.4) 22.3 (1.4) 15.8 (3.6)
characteristics, tenis
body composition 3.8 (0.9)
B) 66 15.9 (0.6) 165.4 (6.3) 21.9 (1.7) 28.5 (3.7)
and somatotype of 59.9 (6.2) 4.6 (1.0)
elite junior tennis 2.4 (1.0)
players. En-m-ec
Endomorphy 1.4 0.3

107 1.4 0.4
70.6 1.9 5.4 0.7 Mesomorphy 4.4 0.8
Slater, G. J., Rice, A.
A) n = 35 4.8 0.8
J., Mujika, I., Hahn, 181.6 5.2
Ectomorphy 3.6 0.8
A. G., Sharpe, K., M
A1)n = 28 71.2 1.1 5.2 0.7 3.4 0.6
& Jenkins, D. G. 180.7 3.9
(2005). Physique veslanje / /
traits of lightweight
Endomorphy 2.5 0.6
rowers and their 170.0 5.3
B) n = 27 57.4 1.6 7.1 1.3 2.4 0.7
relationship to
Mesomorphy 3.3 0.9
competitive success. 170.3 3.5
3.3 0.7
B2) n = 17 57.9 1.1 6.8 1.4 Ectomorphy 3.7 0.9
3.7 0.6
Vueti, V., R
S_I endomorph
Matkovi, B., &
comp. 2.10 0.71
entija, D. (2008).
54 21.95.4 S_II mesomorph
Morphological atletika M 181.76 5.21 72.58 6.74 21.95 1.60 5.86 2.21
comp. 3.77 0.98
differences of elite
S_III ectomorph
Croatian track-and-
comp. 3.36 0.83
field athletes.
255
Malousaris, G.
256
G., Bergeles, N.
K., Barzouka, K.
G., Bayios, I. A., 163
Nassis, G. P., & balanced
Koskolou, M. D. odbojka A) 79 23.8+/-4.7 177.1+/-6.5 / / 23.4+/-2.8 endomorphs (3.4-
Zbornik radova 1
(2008). Somatotype, 2.7-2.9)

size and body B) 84
composition of
competitive female
volleyball players.
Bayios, I. A., Odbojka balanced
Bergeles, N. K., endomorph (3.4-2.7-
Apostolidis, N. 2.9)
G., Noutsos, K.
S., & Koskolou,
M. D. (2006). Koarka
odbojka,
Anthropometric, mesomorph-
koarka, 518 / / / / / /
body composition endomorph (3.7-3.2-
rukomet
and somatotype 2.4).
differences of
Greek elite female Rukomet
basketball, mesomorph-
volleyball and endomorph (4.2-4.7-
handball players. 1.8)
Carvajal, W.,
Betancourt, H., 2.7 0.8
Len, S., Deturnel, 3.6 0.8
Y., Martnez, M., 2.9 0.8
Echevarra, I., ... & Centers
BMI 22.8
Serviat, N. (2012). odbojka 41 23.1 (4.0) 181.6 (3.9) 26.9 3.4 75.2 (5.8) (2.93.43.4)
1.6
Kinanthropometric Setters
profile of cuban (2.63.72.6)
women olympic spikers
volleyball (2.83.62.9)
champions.
131
badminton
badminton
2.2 0.9 3.9 1.1 2.9
(n=18),
badminton badminton 0.6
172.4 5.3 8.2 1.7 koarka
koarka badminton
koarka koarka 1.9 0.5 5.3 1.7 3.4
(n=30), 67.9 3.6
Mathur, D. N., 182.5 6. 7.6 1.8 1.1
koarka
Toriola, A. L., hokej na travi rukomet hokej na travi
hokej na 76.4 4.9 rukomet
& Igbokwe, 170.2 3.8 7.8 1.2 1.9 0.8 4.9 1.8 3.2
travi (n=24), 75.2 4.7.
N. U. (1985). vie sportova 24.2 M rukomet 180.4 / hokej na travi 0.8
hokej na travi 68.2
Somatotypes of 4. 10.5 1.5 rukomet
rukomet 5.2
Nigerian athletes of dudo dudo 12.2 2.9 0.7 4.8 2.1 2.7
(n=16), dudo 67.4 3.8
several sports. 170.3 4.4 1.6 1.4
fudbal 72.9 6.4
fudbal 175.1 fudbal 9.3 dudo 3.61.1
dudo
5.1 1.5 5.11.1 2.61.0
(n=18),
(Kg) fudbal 2.2 0.8 5.4
1.5 2.9 0.9
fudbal
(n=25)
Lewandowska,
J., Buko, K.,
Pastuszak, A., &
25.653.59
Boguszewska, K. 3.5-5.9-1.8
dudo 13 18.43.1 178.68.2 82.315.9
(2011). Somatotype
10.84.0 %
Variables Related to
Muscle Torque and
Power in Judoists.
Carter, J. E. L.,
Ackland, T. R.,
Kerr, D. A., &
Stapff, A. B. (2005). koarka 168 25,4 3,3 1,72 0,06 / / 66,1 6,2 2,9 - 3,9 - 2,6
Somatotype and
size of elite female
basketball players.
257
Zbornik radova 1
Literatura je prikupljena pretraivanjem interneta, kao i radova dostupnih u bazi Kobson,

Google Scholar-a, pretraivanjem dostupnih radova iz oblasti sportskih i medicinskih
asopisa sa najviim Impakt faktorom u Svetu i kod nas (Jurnal of Sports Scince and Medicine,
International Jurnal of Sports Medicne, Journal of Srenght and Conditioning, Journal of
Human Kinetics...). Pretraga je ograniena na radove na srpskom i engleskom jeziku i to na
one koji su objavljeni od 2000. do 2012. godine (u zadnjih dvanaest godina) sa izuzetkom
jednog rada koji je uvren zbog pogodnih varijabli i irokog spektra sportova koje obrauje
(koji je iz 1985. godine).
Rezultati istraivanja
Na osnovu prikupljene literature dobijeni su opseni podaci o somatotipu vrhunskih
sportista. Ukupan broj ispitanika u analiziranim radovima iznosi 2903, koji su bili aktivni
u 20 sportova. U ovom poglavlju predstavio sam saetke svih 26 analiziranih radova, koji
su plod selekcije 110 radova na internet biblioteci. Tabelarno su prikazani autori, godina
izdavanja, naslovi radova, uzorak ispitanika (broj, pol, vrsta sporta kome pripadaju) i uzorak
varijabli (visina, teina, BMI, procenat telesnih masti).
Zakljuak
Na osnovu analiziranih radova doao sam do zakljuka da u mnogim sportovima
komponente somatotipa nisu homogene, ak ni u grupama koje su bile izdvajane po
kvalitetima. Bilo je velikih razlika u okviru istog sporta, a u odnosu na poziciju u igri. To se
pogotovu odraava u sportovima sa loptom, u ekipnim sportovima, dok su kod individualnih
grupa somatotipovi bivali homogeniji to je bio vei nivo sportskog dostignua. U pregledu
istraivanja prikazana su mnoga poreenja somatotipa sportista u raznim sportovima,
doneeni zakljuci ukazuju na diferencijaciju sportova po somatotipu, pa su ova saznanja
vana u domenu selekcije talenata za vrhunski sport. Vrhunski sportisti imaju znaajno
razliit telesni sastav i somatotip od sedentarnih osoba istog uzrasta. Mnoga istraivanja
ukazuju na nesumnjivu tendenciju modernog sporta da sportisti moraju biti to vie
mezomorfniji, a to manje endomorfniji ukoliko se eli dostii visok nivo rezultata. To se
pogotovu odnosilo na atletiku, gimnastiku i odbojku, dok je rukomet kod ena beleio najveu
endomorfnu komponentu. Igrai koarke, rukometa i fudbala su bili vilji i tei i imali su
nisku vrednost procenta masti u poreenju sa drugim sportovima. Dudisti i hokejai su bili
endomezomorfini. Ostale sportske grupe su preteno ektomezomorfne.
Mnoga istraivanja bila su nepotpuna, ali sa dobrom idejom, pa je dobro ponoviti
ista sa boljim metodolokim pristupom i veim uzorkom ispitanika kako bi primenjene
matematiko-statistike metode mogle imati veu naunu vrednost i zasnovanost.
Podaci u ovom radu mogu biti dodati meunarodnoj literaturi u vezi sa somatotipom.
vrhunskih sportista.
258
Literatura
1. Alacid, F., Marfell-Jones, M., Lpez-Miarro, P., Martnez, I., & Muyor, J. (2011).
Morphological characteristics of young elite paddlers.
2. Araujo, A., Schendel, S. A., Wolford, L. M., & Epker, B. N. (1978). Total maxillary
advancement with and without bone grafting. Journal of oral surgery (American Dental
Association: 1965), 36(11), 849.
3. Babington, J. P., & Stager, J. M. (1997). Maximal Oxygen Consumption in Early and Late
Maturing College Age Females70. Medicine & Science in Sports & Exercise, 29(5), 12.
4. Barbieri, D., Zaccagni, L., Cogo, A., & Gualdi-Russo, E. (2012). Body Composition and
Somatotype of Experienced Mountain Climbers. High Altitude Medicine & Biology, 13(1),
46-50.
5. Bayios, I. A., Bergeles, N. K., Apostolidis, N. G., Noutsos, K. S., & Koskolou, M. D. (2006).
Anthropometric, body composition and somatotype differences of Greek elite female
basketball, volleyball and handball players. Journal of sports medicine and physical fitness,
46(2), 271-280.
6. Bagnall, K. M., & Kellett, D. W. (1977). A study of potential Olympic swimmers: I, the
starting point. British journal of sports medicine, 11(3), 127-132.
7. Can, F., Yilmaz, I., & Erden, Z. A. F. E. R. (2004). Morphological characteristics and
performance variables of women soccer players. Journal of Strength and Conditioning
Research, 18(3), 480-485.
8. Carter, J. E. L. (1975). The Health-Carter Somatotype methodolog. San Diego: San Diego
state University.
9. Carter, J. E. L., Ackland, T. R., Kerr, D. A., & Stapff, A. B. (2005). Somatotype and size of
elite female basketball players. Journal of Sports Sciences, 23(10), 1057-1063.
10. Carvajal, W., Betancourt, H., Len, S., Deturnel, Y., Martnez, M., Echevarra, I., ... &
Serviat, N. (2012). Kinanthropometric profile of cuban women olympic volleyball
champions. MEDICC review, 14(2), 16-22.
11. Carvajal, W., Ros, A., Echeverra, I., Martnez, M., Mioso, J., & Rodrguez, D. (2009).
Body type and performance of elite Cuban baseball players. MEDICC Rev, 11(2), 15-20.
12. Claessens, A. L., Lefevre, J., Beunen, G., & Malina, R. M. (1999). The contribution of
anthropometric characteristics to performance scores in elite female gymnasts. Journal of
Sports Medicine and Physical Fitness, 39(4), 355-360.
13. Claessens, A. L., Lefevre, J., Beunen, G. P., & Malina, R. M. (2006). Maturity-associated
variation in the body size and proportions of elite female gymnasts 1417 years of age.
European journal of pediatrics, 165(3), 186-192.
14. di Cagno, A., Baldari, C., Battaglia, C., Guidetti, L., & Piazza, M. (2008). Anthropometric
characteristics evolution in elite rhythmic gymnasts. Italian Journal of Anatomy and
Embryology, 113(1), 29.
15. Diafas, V., Dimakopoulou, E., Diamanti, V., Zelioti, D., & Kaloupsis, S. (2011).
Anthropometric characteristics and somatotype of Greek male and female flatwater
kayak athletes.
259
Zbornik radova 1
16. Ferragut, C., Abraldes, J. A., Vila, H., Rodrguez, N., Argudo, F. M., & Fernandes, R.
J. (2011). Anthropometry and throwing velocity in elite water polo by specific playing
positions. Journal of Human Kinetics, 27(-1), 31-44.
17. Giampietro, M., Pujia, A., & Bertini, I. (2003). Anthropometric features and body
composition of young athletes practicing karate at a high and medium competitive level.
Acta diabetologica, 40, 145-148.
18. Hazir, T. (2010). Physical characteristics and somatotype of soccer players according to
playing level and position.
19. Hebbelinck, M., Carter, L., & De Garay, A. (1975). Body build and somatotype of Olympic
swimmers, divers and water polo players. Swimming II, 285-305.
20. Jackson, A. S., & Pollock, M. L. (1985). Practical assessment of body composition. Phys
Sports Med, 13(5), 76-90.
21. Knechtle, B., Baumann, B., Knechtle, P., Wirth, A., & Rosemann, T. (2010). A comparison
of anthropometry between Ironman triathletes and ultra-swimmers.
22. Lewandowska, J., Buko, K., Pastuszak, A., & Boguszewska, K. (2011). Somatotype
Variables Related to Muscle Torque and Power in Judoists.Journal of Human Kinetics,
30(-1), 21-28.
23. Malina, R. M., Bouchard, C., & Bar-Or, O. (2004). Growth, maturation, and physical
activity. Human Kinetics Publishers.
24. Malousaris, G. G., Bergeles, N. K., Barzouka, K. G., Bayios, I. A., Nassis, G. P., & Koskolou,
M. D. (2008). Somatotype, size and body composition of competitive female volleyball
players. Journal of Science and Medicine in Sport,11(3), 337-344.
25. Marta, C., Marinho, D. A., Costa, A. M., Barbosa, T. M., & Marques, M. C. (2011).
Somatotype is more interactive with strength than fat mass and physical activity in
peripubertal children. Journal of Human Kinetics, (-1), 83-91.
26. Mathur, D. N., Toriola, A. L., & Igbokwe, N. U. (1985). Somatotypes of Nigerian athletes
of several sports. British journal of sports medicine, 19(4), 219-220.
27. Morouo, P., Neiva, H., Gonzlez-Badillo, J. J., Garrido, N., Marinho, D. A., & Marques,
M. C. (2011). Associations Between Dry Land Strength and Power Measurements with
Swimming Performance in Elite Athletes: a Pilot Study.Journal of Human Kinetics, (-1),
105-112.
28. Miigoj-Durakovi, Marjeta, and Zijad Durakovi. The role of physical activity in the
prevention of overweight and obesity in children. 4th International Symposium Youth
Sport 2008. The Heart of Europe. 2008.
29. Nikoladis, P. T., Fragkiadiakis, G., Papadopoulos, V. E., & Karydis, N. V. (2011).
Differences in force-velocity characteristics of upper and lower limbs of male kickboxers.
Baltic Journal of Health and Physical Activity, 3(3), 147-153.
30. Peeters, M. W., & Claessens, A. L. (2012). The Left Hand Second to Fourth Digit Ratio
(2D: 4D) Does Not Discriminate World-Class Female Gymnasts from Age Matched
Sedentary Girls. PloS one, 7(6), e40270.
31. Snchez-Muoz, C., Sanz, D., & Zabala, M. (2007). Anthropometric characteristics,
body composition and somatotype of elite junior tennis players.British journal of sports
medicine, 41(11), 793-799.
260
32. Sheldon, R. W., Sutcliffe Jr, W. H., & Paranjape, M. A. (1977). Structure of pelagic food
chain and relationship between plankton and fish production.Journal of the Fisheries
Board of Canada, 34(12), 2344-2353.
33. Slater, G. J., Rice, A. J., Mujika, I., Hahn, A. G., Sharpe, K., & Jenkins, D. G. (2005).
Physique traits of lightweight rowers and their relationship to competitive success. British
journal of sports medicine, 39(10), 736-741.
34. Sterkowicz-Przybycie, K. L., Sterkowicz, S., & arw, R. T. (2011). Somatotype, Body
Composition and Proportionality in Polish Top Greco-Roman Wrestlers. Journal of
Human Kinetics, 28(-1), 141-154.
35. Tanner, J. M. (1964). The physique of the Olympic athlete. London: Allen 8 Unwin.
36. Varamenti, E., & Platanou, T. (2008). Comparison of anthropometrical, physiological and
technical characteristics of elite senior and junior female water polo players: A pilot study.
Open Sport Med J, 2, 50-55.
37. Vueti, V., R Matkovi, B., & entija, D. (2008). Morphological differences of elite
Croatian track-and-field athletes. Collegium antropologicum, 32(3), 863-868.
38. Zuniga, J., Housh, T. J., Camic, C. L., Mielke, M., Russell Hendrix, C., Johnson, G. O., ... &
Housh, D. J. (2010). Gender Comparisons Of Anthropometric Characteristics Of Young
Sprint Swimmers. The Journal of Strength & Conditioning Research, 24, 1.
261
Zbornik radova 1
STRUKTURA LINOSTI ODBOJKAA
PERSONALITY STRUCTURE OF VOLLEYBALL PLAYERS
Zoran Savi1, Goran Nei2, Slaan Karalei1

1
Fakultet za sport i fiziko vaspitanje, Univerzitet u Pritini, Srbija
2
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Univerzitet u Beogradu, srbija
Apstrakt
Da bi se objasnila bilo koja motorika aktivnost, moraju se uzeti u obzir konativne
karakteristike, odnosno modaliteti ovekovog ponaanja. Vrlo esto, pod uticajem mehanizama
drugog reda su sposobnosti, kao konstrukti, definisani intenzitetom angaovanja pojedinih
mehanizama sloenog ovekovog sistema, ija se funkcija iscrpljuje u mogunostima
prilagoavanja ovekove aktivnosti, uslovima unutranje ili spoljanje sredine. Konativne
karakteristike su specifine relativno stabilne i nepromenljive strukture psihikih osobina
nekog pojedinca, u kojoj svaka osobina zauzima posebno, strukturom odreeno mesto. To su
latentne strukture od kojih zavise modaliteti reakcija u odnosu na sebe i druge ljude, odnosno
drutva u celini, a koje proizilaze iz stepena ingeligencije ega u dinamikoj komunikaciji
svakog pojedinca sa okolinom. Sa kibernetikog stanovita konativne karakteristike u okviru
biolokog sistema se mogu shvatiti kao svrsishodno i adaptivno ponaanje koje je omogueno
integralnim funkcionisanjem CNS-a, uz dominantnu manifestaciju tonskih regulativnih
mehanizama. Predmet ovog istraivanja su konativne karakteristike odbojkaa.
Kljune rei: konativne karakteristike, struktura, dimenzije linosti, regulativni mehanizmi.
Abstract
In order to explain any motor activity, conative features, i.e. modalities of human
behaviour, must be taken into account. Abilities as constituents are very frequently under
the influence of second-rate mechanisms. They are defined by the intensity of employment of
some mechanisms of the complex human system, the function of which is being exhausted
in the capability to adapt human activity to the inner and outer conditions. Conative features
are specific, relatively constant and unchangeable structures of psychic characteristics of
an individual, where each characteristic takes a specific place determined by the structure.
These are latent structures on which the response modalities relative to self depend, as
well as to others and the society as a whole, and which are derived from the degree of ego
intelligence in the dynamic communication of each individual with the surrounding. From
262
the cybernetic point of view, conative features within biological system can be explained as
functional and adaptive behaviour which is enabled by the integral functioning of CNS, along
with the dominant manifestation of sound regulatory mechanisms. Conative characteristics
of volleyball players are in the focus of this research paper.
Keywords: conative features, structure, personality dimensions, regulatory mechanisms
Uvod
Da bi se objasnila bilo koja motorika aktivnost, moraju se uzeti u obzir konativne
karakteristike, odnosno modaliteti ovekovog ponaanja.
Vrlo esto, pod uticajem mehanizama drugog reda su sposobnosti, kao konstrukti,
definisani intenzitetom angaovanja pojedinih mehanizama sloenog ovekovog sistema,
ija se funkcija iscrpljuje u mogunostima prilagoavanja ovekove aktivnosti, uslovima
unutranje ili spoljanje sredine.1
Konativne karakteristike su specifine relativno stabilne i nepromenljive strukture
psihikih osobina nekog pojedinca, u kojoj svaka osobina zauzima posebno, strukturom
odreeno mesto (M. Zvonarevi, 1975). To su latentne strukture od kojih zavise modaliteti
reakcija u odnosu na sebe i druge ljude, odnosno drutva u celini, a koje proizilaze iz stepena
ingeligencije ega u dinamikoj komunikaciji svakog pojedinca sa okolinom. Sa kibernetikog
stanovita konativne karakteristike u okviru biolokog sistema se mogu shvatiti kao
svrsishodno i adaptivno ponaanje koje je omogueno integralnim funkcionisanjem CNS-a,
uz dominantnu manifestaciju tonskih regulativnih mehanizama (S. Horga, 1979).
Faktore konativnih karakteristika moemo podeliti na normalne i patoloke, a podela
je rezultirala iz injenice da svako adaptivno ponaanje moe biti dobro ili loe, poeljno
ili nepoeljno, odnosno normalno ili patoloko. Normalne konativne karakteristike se
odlikuju manjom meusobnom zavisnou, normalno su distribuirane u populaciji, te su one
odgovorne za one modalitete ponaanja kod kojih stepen adaptacije nije poremeen, osim za
ekstremne pozitivne ili negativne vrednosti ovih karakteristika.
Kada je re o patoloim konativnim karakteristikama moe se rei da su one u znatno
veim, odnosno, visokim korelacijama, a u populaciji su distribuirane kontinuirano, ali ne
uvek normalno. One su odgovorne za one modalitete ponaanja koje redukuju potencijalni
nivo reakcija (K. Momirovi, B. Volf, I. Klesinger, S. Raenovi - Horga, N. Viski, R. Bujanovi
- Pastuovi i Sabioncello, 1971).
Veliki broj teorija linosti dui vremenski period zasnivao se na spekulativnom ili, u
naj boljem sluaju, empirijskom klinikom nivou. Primenom faktorske analize omogueno
je formiranje strukturalno funkcionalnih modela konativnih karakteristika. Istraivanja
strukture konativnih karakteristika su veoma brojna, gde je patoloki prostor dugo vremena
bio okosnica istraivanja konativne strukture, a prostor normalnih konativnih karakteristika
predstavljao refleksnu reakciju takve orijentacije.
Sa sigurnou se moe rei da su teorije linosti R.B. Katela i H.J. Ajzenka vladajue u
psihologiji sporta. Obe teorije su bihejvioralno orijentisane, obe pretenduju da linost celovito
odrede specifinim odnosima, odnosno strukturalnim sklopom odreenih varijabli koje se
mogu metrijski izmeriti.
1
Babjak, Jan: Uticaj nekih morfolokih, motorikih, kognitivnih, konativnih, sociolokih,
motivacionih faktora na uspeh u sportu.
263
Zbornik radova 1
Problem, predmet i cilj istraivanja

Definisanje latentne strukture konativnih dimenzija odbojkaa sa podruja Kosova i
Metohije, koji se takmie u istom rangu, predstavlja problem ovog istraivanja.
Iz problema proistie, da su predmet ovog istrtaivanja konativne karakteristike odbojkaa.
Generalni cilj istraivanja je, da se izvri identifikacija i utvrdi struktura konativnih latentnih
dimenzija, na navedenom uzorku.
U cilju realizacije generalnog cilja, pred istraivawe se moe postaviti sledei operativni
zadatak:
Utvrditi strukturu konativnih karakteristika na uzorku koji predstavlja skup odbojkaa,
koji se takmie u istom rangu.
Hipoteze
Definisanjem problema i predmeta istraivanja kao i formulisanog generalnog cilja i
operativnih zadataka, u istraivanju se moe postaviti sledea hipoteza:
H1 u osnovi modaliteta ponaanja sportista koji se bave odbojkaom lee sledei
regulativni mehanizmi:
1. regulator aktiviteta (EPSILON),
2. regulator organskih funkcija (HI),
3. regulator reakcije odbrane (ALFA),
4. regulator reakcije napada (SIGMA),
5. sistem za koordinaciju regulativnih funkcija (DELTA), i
6. sistem za integraciju regulativnih funkcija (ETA).
Metod rada
Uzorak ispitanika
Uzorak ispitanika definisan je kao uzorak populacije aktivnih odbojkaa sa podruja
Kosova i Metohije koji se takmie u srpskoj ligi - grupa jug.
Iz ukupne populacije formiran je uzorak ispitanika metodom namernog izbora. Ovo je
uinjeno s obzirom na organizaciju takmienja i rad klubova. Istraivanje je sprovedeno na
uzorku od 65 ispitanika.
Uzorak odbojkaa sastavljen je od est klubova i to:
OK. Nerodimlje iz Uroevca, OK. timlje iz timlja, OK. Brezovica iz trpca,
OK. Taftison iz Gnjilana, OK. Trepa iz K. Mitrovice i OK. Metohija-vino iz Suve
Reke.
Posebni uslovi pri utvrivanju uzorka bili su:

starost ispitanika, koja je odreena kao hronoloka starost od 18 do 30 godina;
da su ispitanici na dan testiranja zdravi i bez izrazitih psihikih aberacija;
da su ispitanici mukog pola;
da su ispitanici obuhvaeni redovnim trenanim procesom;
da su ispitanici standardni u ekipi.
264
Uzorak varijabli
Za procenu konativnih dimenzija linosti izabrani su merni instrumenti tako da mogu
da pokriju dimenzije modela funkcionisanja konativnih regulativnih mehanizama. Model
pretpostavlja hijerarhijsku organizaciju mehanizama za regulaciju i kontrolu modaliteta
ponaanja, a konstruisan je tako da se izbegne vetaka dihotomija na normalne i patoloke
konativne faktore.
Izabrani su sledei merni instrumenti:
KON6 - regulator aktiviteta (EPSILON), regulator organskih funkcija (HI), regulator
reakcija odbrane (ALFA), regulator reakcije napada (SIGMA), sistem za koordinaciju
regulativnih funkcija (DELTA), sistem za integraciju regulativnih funkcija (ETA).
Tehnika merenja
Konativne varijable
Za procenu efikasnosti sistema za regulaciju aktiviteta (EPSILON) upotrebljeni su sledei
testovi:
M16, EX1, EX2, CF, CH.
Za procenu efikasnosti sistema za regulaciju i kontrolu organskih funkcija (HI)
upotrebljeni su slede}i testovi:
G11, K10, H13, E8, Z9.
Za procenu efikasnosti sistema za regulaciju i kontrolu reakcije odbrane (ALFA)
upotrebljeni su sledei testovi:
A1, O3, S5, F2,C.
Za procenu efikasnosti sistema za regulaciju i kontrolu reakcije napada (SIGMA)
N14, T15, SG3, CE SP3,
Za procenu efikasnosti sistema za koordinaciju regulativnih funkcija (DELTA)
L17, P18, DL2, D6, I7, SG2.
Za procenu efikasnosti sistema za integraciju regulativnih funkcija (ETA) upotrebljrni
su sledei testovi:
DL1, DL3, SP5, CC, CQ4
Metode obrade rezultata

Vrednost nekog istraivanja ne zavisi samo od uzorka ispitanika i uzorka varijabli, odnosno
od vrednosti osnovnih informacija, ve i od primenjenih postupaka za transformaciju i
kondenzaciju tih informacija. Pojedini nauni problemi mogu se reavati uz pomo veeg
broja razliitih a, ponekad, i podjednako vrednih metoda. Meutim, uz iste osnovne podatke,
i iz rezultata razliitih metoda mogu se izvesti razliiti zakljuci. Zato je problem odabiranja
pojedinih metoda za obradu podataka dosta sloen.
Za utvrivanje latentne strukture bila je primenjena metoda glavnih komponenata.
Izraunati su i komunaliteti varijabli, a da bi se dobila jednostavnija struktura, glavne
komponente su bile transformisane u kosougaonu oblimin poziciju. Pored ovog, izraunate
su ortogonalne i paralelne projekcije vektora varijabli na vektore latentnih dimenzija kao i
interkorelacije izolovanih latentnih dimenzija.
265
Zbornik radova 1
Faktorska struktura konativnih dimenzija odbojkaa
Tabela 1. Matrica interkorelacija konativnih karakteristika

EPSILON HI ALFA SIGMA DELTA ETA
EPSILON 1.00
HI -.15 1.00
ALFA -.16 .72 1.00
SIGMA .29 .30 .24 1.00
DELTA -.03 .63 .51 .43 1.00
ETA -.09 .78 .35 .35 .76 1.00
Tabela 2. Glavne komponente konativnih karakteristika

FAC1 FAC2 h2
EPSILON -.10 .87 .77
HI .88 -.14 .80
ALFA .82 -.19 .72
SIGMA .49 .67 .70
DELTA .83 .11 .71
ETA .92 -.04 .86
LAMBDA 3.28 1.28
% 54.8 21.5
CUM % 54.8 76.3
Tabela 3. Matrica sklopa

OBL1 OBL2
EPSILON -.24 .86
HI .89 -.07
ALFA .84 -.13
SIGMA .38 .71
DELTA .81 .17
ETA .92 .02
266
Tabela 4. Matrica strukture

OBL1 OBL2
EPSILON -.17 .84
HI .89 -.00
ALFA .83 -.06
SIGMA .44 .74
DELTA .82 .24
ETA .93 .09
Tabela 5. Matrica interkorelacija faktora

OBL1 OBL2
OBL1 1.00
OBL2 .08 1.00
Iz baterije mernih instrumenata za procenu konativnih karakteristika (tabela 1), analizom

matrice interkorelacija pojedinih testova moe se zakljuiti sledee:
raspored unutar koga variraju koeficijenti korelacije kree se od -.03 do .78, to je
ujedno i najvea dobijena interkorelativna vrednost,
pregnantna struktura je uoljiva kod svih primarnih konativnih dimenzija pa se
namee zakljuak da je dobijena zadovoljavajua homogenost skupova varijabli.
Kao poetna matrica za ekstrakciju faktora metodom glavnih komponenti, uzeta je

matrica interkorelacija. Gutman - Kajzerovim kriterijumom, odreen je broj glavnih
komponenti. On je podesan za odreivanje gornje granice znaajnih glavnih komponenti.
Za eksplikaciju, kao relevantne, uzete su samo one glavne komponente iji su karakteristini
korenovi vei ili jednaki 1. Broj ukupno ekstrahovanih glavnih komponenti je dva, a 76,3%
iznosi koliina objanjenog zajednikog varijabiliteta. Komunaliteti testova se kreu od .70
do .86, a procenjeni su na osnovu izolovanih glavnih komponenti. Takva duina vektora
manifestnih varijabli dovoljna je za predvianje i objanjenje latentnih dimenzija.
Procena efikasnosti funkcionisanja konativnih regulacionih mehanizama pokazala je da
on sadri 76.3% zajednike varijanse. Analizirana je sistemom od est prikazanih konativnih
dimenzija. Pri tom procentu zajednike varijanse, po Guttman-Kaiserovom kriterijumu koji
daje gornju granicu broja znaajnih glavnih komponenti, izolovana su dva karakteristina
korena. Na osnovu izolovanih karakteristinih korenova i njima odgovarajuih karakteristinih
vektora izraunate su glavne osobine koje su prikazane u tabeli 2.
Prva glavna komponenta, koja iscrpljuje 54.8% varijanse, predstavlja meru efikasnog
funkcionisanja celog konativnog prostora, odnosno celog sklopa regulativnog mehanizma.
Redosled definisanja konativnih regulacionih mehanizama ima sledei izgled: (ETA) - sistem
za integraciju regulativnih funkcija, (HI) - regulator organskih funkcija, (DELTA) - sistem
za koordinaciju regulativnih funkcija, (ALFA) - regulator reakcija odbrane. Ova dimenzija je
slina generalnoj patolokoj dimenziji Momirovia, (1982) i Popovia, (1990).
267
Zbornik radova 1
Druga glavna komponenta, sa relativnom varijansom od 21.5%, predsatvlja dual faktor.

Definisana je varijablama za procenu efikasnosti sistema za regulaciju aktiviteta (EPSILON) i
regulaciju reakcija napada (SIGMA).
Na osnovu svih informacija koje prua oblimin transformacija znaajnih glavnih
komponenti, faktorska struktura konativnih karakteristika analizirana je paralelno, a ona je
objanjena matricom paralelnih projekcija varijabli na faktore (tabela 3), matricom korelacija
varijabli i faktora (tabela 4) i matricom interkorelacije faktora (tabela 5).
Sudei po veliini varijanse najznaajniji od izolovanih dimenzija je prvi oblimin faktor, a on
je definisan veinom varijabli kojima smo procenjivali konativne regulativne mehanizme. On
oigledno predstavlja meru efikasnog funkcionisanja celog sklopa regulativnih mehanizama,
odnosno celog konativnog prostora. Najznaajnije za ovaj faktor su izrazito visoke projekcije
varijable kojom je procenjivan sistem za regulaciju integrativnih funkcija koja ima najvii
poloaj u hijererhiji konativnih regulativnih sistema. Njegova osnovna funkcija je da integrie
konativne promene pod vidom strukture psiholokog polja (Levin) a posebno pod vidom
strukture socijalnog polja.
Varijablom za procenu mehanizma za regulaciju aktiviteta, objanjen je drugi faktor, a
kao supresor se pojavljuje mehanizam za regulaciju reakcija napada. Jedan od elementarinih
i najnie lociranih regulacionih mehanizama u hijerarhiji je regulator aktiviteta (EPSILON).
Njegova funkcija je regulacija i modulacija aktivirajueg dela retikularne formacije, pa je na
osnovu toga neposredno odgovoran za aktivitet i energetski nivo na kom funkcioniu ostali
sistemi ukljuivi i kognitivne i motorike. Ekstravertni i introvertni modeli ponaanja, zavise
delom, od osnovnog funkcionalnog nivoa regulatora aktiviteta. Regulator reakcija napada
(SIGMA) modulira primarno toniko uzbuenje. Zbog energetskog potencijala nunog za
realizaciju agresije postoji znaajna veza izmeu ovog regulatora konativnih karakteristika
regulatora aktiviteta.
Interkorelacije faktora koje su dobijene (tabela 5), nisu statistiki znaajne te se zakljuuje
da je kosinus ugla koji zaklapaju vektori izolovanih dimenzija mali.
Zakljuak
Cilj istraivanja bio je, kao to je to ve ranije bilo naznaeno da se izvri identifikacija i
utvrdi latentna struktura konativnih dimenzija na navedenom uzorku.
U tu svrhu primenjena je su est merna instrumenta za procenu konativnih karakteristika,
odnosno bio je primenjen sistem od ukopno est testova.
Program merenja sproveden je na uzorku od 65 ispitanika aktivnih odbojkaa koji se
takmie u republikom rangu Srpske lige na podruju Kosova i Metohije grupa jug, mukog
pola, uzrasta od 18 30 godina. Na osnovu analiziranih i interpretiranih podataka moe se
utvrditi, odnosno formulisati sledei zakljuak:
u konativnom prostoru odbojkaa srpske lige, primenom faktorske analize izolovane
su dve znaajne latentne dimenzije:
prva latentna dimenzija definisana je varijablom za procenu sistema za integraciju
regulativnih funkcija, regulatorom organskih funkcija, regulatorom reakcija
odbrane i sistema za koordinaciju regulativnih funkcija;
struktura druge latentne dimenzije objanjena je sa varijablama za procenu
regulatora aktiviteta i regulatora reakcije napada. Na osnovu ovih podataka
delimino je potrvena hipoteza H1.
268
Literatura
1. Babijak, J.: Uticaj nekih morfolokih, motorikih, kognitivnih, konativnih, sociolokih i
motivacionih faktora na uspeh uenika u fizikom vaspitanju, Beograd, 1984.
2. uri, .: Teorija linosti (Automatizovana predavanja za poslediplomske studije) F.F.K.
Novi Sad, l977.
3. Fulgosi, A.: Psihologija linosti - Teorija istraivanja. kolska knjiga, Zagreb, 1973.
4. Hol, S.K, Lindzi, G.: Teorija linosti, Nolit, Beograd, 1983.
5. Kejn, D,: Psihologija i sport, Nolit, Beograd, l984.
6. Lazarevi, Lj.: Psiholoke osnove fizike kulture. Fakultet fizike kulture, Beograd, l994.
7. Malacko, J.: Osnove sportskog treninga, Novi Sad, 1991.
8. Malacko, J., Popovi, D.: Metodologija kinezioloko antropolokih istraivanja, Pritina,
1997.
9. Milojevi, A.: Psihologija sporta, Filozofski fakultet u Niu, Ni, l994.
10. Momirovi, K., Horga, S., Bosnar, K.: Prilog formiranju jednog kiberniti~kog modela
strukture konativnih faktora, Kineziologija, vol.14, br. 5, str. 83-108, Zagreb, 1982.
11. Momirovi, K., Volf, B., Damonja, Z.: Kon 6, Kibernetika baterija konativnih testova,
Savez drutva psihologa Srbije, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 1992.
12. Paranosi, V.: Psihologija sporta, Nip Partizan, Beograd, l982.
13. Petkovi, M.: Teorija i metodika sporskog treninga, Pritina, 1997.
14. Petkovi, M.: Sportska takmienja u funkciji integralnog razvoja linosti
15. Popovi, D.: Borenja (dudo i samoodbrana), Nauni podmladak, Ni, l990.
16. Popovi, D.: Metodologija istraivanja u fizikoj kulturi, Filozofski fakultet, Ni, 1990.
17. Popovi, D.: Relacije konativnih sposobnosti i efikasnosti izvoenja dudo tehnika, IV
kongres sportskih pedagoga Jugoslavije, Ljubljana - Bled, 1990.
18. Popovi, D. i saradnici: Kanonika korelaciona analiza kao optimalna metoda za
odreivane relacija izmeu dva skupa varijabli, Nauni podmladak, sveska za prirodno-
matematike i tehnike nauke, Vol 19, br. 3-4, str. 63-69, Ni, 1987.
19. Puni, A. C.: Ogledi iz psihologije sporta, Zavod za izdavanje udbenika Srbije, Beograd,
1965.
20. Stefanovi, V.: Uvod u istraivaki rad i fiziku kulturu sa statistikom, Nauna knjiga,
Beograd, 1981.
21. ami, M.: Kako nastaje nauno delo; Uvoenje u metodologiju i tehniku nauno-
istraivakog rada (Opti pristup). Zavod za udbenike SR BiH 1972.
269
Zbornik radova 1
Pregledni lanak
UPRAVLJANJE RESURSIMA I PROCEDURAMA U PRIPREMI

ORGANIZACIJE UNIVERZIJADE BEOGRAD 2009
MANAGEMENT OF RESOURCES AND PROCEDURES IN THE

PREPARATION OF THE UNIVERSIADE BELGRADE 2009
Borko Somborac, Nemanja Damnjanovi

VSPEP
Apstrakt
Savremeni sistem sporta u svetu doivljava neprekidne kvalitativne, kvantitativne i
strukturalne transformacije, koje proistiu iz novih drutvenih, ekonomskih, politikih i
tehnolokih uslova razvoja i drutva. Sve bolji sportski rezultati, koji se poslednjih godina
postiu u raznim sportovima, u znatnoj su meri promenili shvatanja i karakter rada u sportu
i postavili zahteve za reavanje niza aktuelnih zadataka na integralnoj osnovi. Nastanak,
razvoj i brze promene u sportsko-tehnolokoj i poslovnoj upravljakoj funkciji savremenih
sportskih organizacija, nesumnjivo predstavljaju jedan od najvanijih podsticaja promene
sportske i poslovne funkcije i filozofije, i okretanje oveka prema njegovom znanju i
kreativno-stvaralakim potencijalima. Upravljanje reursima u pripremi organizacije velikog
sportskog dogaaja nosi sa sobom ozbiljan pristup planiranju, modelu funkcionisanja, kao
i postavci kriterijuma za uspenost samog projekta. Proces koji poinje od ideje, pripreme,
preko realizacije, pa sve do konane evaluacije, nosi sa sobom niz procedura koje moraju biti
definisane kako bi svi resursi mogli da se na kvalitetan nain stave u funkciju projekta, to je
organizacija Univerzijade Beograd 2009 i nosila u sebi.
Kljune rei: menadment, organizacija, upravljanje
Abstract
The modern system of sport in the world is experiencing continuous qualitative,
quantitative and structural transformations resulting from the new social, economic, political
and technological conditions and the development of society. All the better sports results,
which last year achieved in a variety of sports, has greatly changed the perception and character
of the sport and set the requirements for solving the current task on the integral basis. Origin,
development and rapid changes in technology and sports business control function of modern
sports organizations, is undoubtedly one of the most important incentives change sports and
270
business functions, and philosophy, and turning to the mans knowledge and creative potential.
Managing of the recourses in the preparation of big sporting event carries with it a serious
approach to the planning, operation model, as well as setting the criteria for the success of the
project. The process that starts from the idea, preparation, through implementation, to final
evaluation, carries a variety of procedures that must be defined so that all resources could be
put in a quality manner in the project office, which an organization of Universiade Belgrade
in 2009 carried itself.
Keywords: management, organization, managing
Uvod
Predvianje ili predikcija, je jedan od naina sagledavanja buduih stanja nekog sistema,
odnosno njegovih ulaza i izlaza, sa posebnim akcentom na sagledavanje uticaja ulaza okruenja
u sistem (uticaj tehnolokih procesa, drutvenog ulaganja u razvoj konkretne organizacije
i dr.)1. Kako bi meunarodni sportki dogaaj mogao biti odran, potencijalni organizator
mora da definie osnovna naela i kriterijume po kojima e interna (unutranja) podrka biti
obezbeena, kao i da sve relevantne strukture budu upoznate o samoj ideji i daju saglasnostost
o opravdanosti i ciljevima samog dogaaja. Operativni plan koji je Univerztetski sportski
savez Srbije morao da ispuni kako bi bio konkurentan sa ostalim zemljama kandidatima, imao
je svoje nivoe u ijoj hjerarhiji su se nale institucije, iskljuivo uz iju potpunu saglasnost je
moglo biti potvreno da e se sportski dogaaj odrati neometano, a to su:
Saglasnost Univerziteta koji su lanovi skuptine USSS
Saglasnost grada Beograda, tj. sektretarijata za sport, kao telo koje se bavi ovim
pitanjima u okviru gradske vlade
Naelni pristanak sportskih objekata, koji su planirani za program takmienja
Podrka Uprave za sport (u to vreme nije postojalo Ministarstvo omladine i Sporta)
Podrka drave kao glavnog verifikatora projekta
Svako veliko sportsko takmienje mora da ima podrku relevantnih dravnih institucija.
Uglavnom je za to zadueno resorno ministarstvo (Ministarstvo omladine i sporta), ali kada
je re o ovako velikoj organizaciji, pitanja idu do najvieg dravnog rukovodstva. S obzirom
da meunarodna studentska federacija (FISU), propisuje zahtevne standarde, meu kojima
za neke stvari ingerenciju ima samo Vlada, moralo se obezbediti i saglasnost premijera
Srbije, koji automatski obavlja funkciju predesenika Organizacionog komiteta, to za cilj
ima dodatno mobilisanje i aktivaciju svik struktura u dravi, jer je ogranizacija Univerzijade
prepoznata kao nacionalni sportski, drutveni i ekonomski interes. U takvoj konstelaciji,
drava kao vrhovni organizator velikog sportskog takmienja, mora da obezbedi :
Bezbednost za sve uesnike Univerzijade
Nesmetano odravanje Univerzijade, bez obzira na politike i ekonomske prilike u
zemlji
Permanentu kontrolu nad realizacijom projekta
Obezbeivanje finansijke podrke organizacije
Planiranje reursa potrebnih za organizaciju Univerzijade
1
ivoti, D. (2007): Menadment u sportu, str. 135
271
Zbornik radova 1
U sportskoj organizaciji menadment obezbeuje integralnost i interaktivnost svih procesa

koji su relevantni za upravljanje procesima i funkcijama, sa generalnim ciljem, da se stvorene
ideje transformiu u uspenu aplikaciju ciljeva.2 Da bi se razvijanje sportskog potencijala
moglo odvijati nesmetano, neophodni su resursi, koji predstavljaju sva ona materijalna i
nematerijalna sredstva potrebna za odvijanje aktivnosti u sportsko-organizacionom sistemu,
a koja kasnije odreenim procesima mogu biti transformisana u eljeni organizacioni ili
sportski rezultat. Da bi sportsko-upravljaka organizacija bila uspena, bilo je potrebno
definisati niz procedura i operativnih kanala, kako bi svaki deo menadmenta imao jasnu
sliku o viziji celokupne orgnizacije i njenim ciljevima i upravo zbog toga je bilo potrebno
postavititi sledee parametre za organizaciju Univerzijade Beograd 2009.:
Datum odravanja sportskog dogaaja
Broj sportova koji e biti na programu Univerzijade
Prethodna iskustva u organizovanju velikih sportskih manifestacija
Prezentovanje logotipa i maskote sportske manifestacije
Predstavljanje Srbije i Beograda kao grada domaina
Prezentacija USSS
Formiranje preduzea ili tela koje e biti operativni i izvrni nosioc projekta
Prezentacija Univerzitetskog sela i smetajnih kapaciteta
Prikaz postojee infrastrukture, i planovi za njeno unapreenje do poetka takmienja
Smetaj zvaninih lica
Spisak zvaninih sastanaka sa predstavnicima meunarodne federacije
Naelni plan o ceremoniji otvaranja i zatvaranja
Medija centar
Medicinske usluge
Planirani sponzorski pul
IT tehnologija
Sistem akreditacije
Planirani ljudski resurski
Okvirni finansijski plan
Svako veliko sportsko takmienje poiva na unutranjoj organizaciji koja obezbeuje

uslove za neometano odravanje manifestacije. U zavisnosti od obima takmienja, zavisie
i sama kompleksnost organizacione strukture. U sluaju organizacije Univerzijade Beograd
2009. bilo je potrebno definisati nekoliko kljunih organizacionih parametara, koji e svojom
strunou i sferi delovanja obezbediti sve uslove za realizaciju projekta, a to su:
Formiranje organizacionog komiteta
Formiranje izvrnog komiteta
Formiranje tela koje e voditi menadment celokupnog sportskog dogaaja
2
ivoti, D. & Veselinovi, J. (2010), Modeli funkcija u sportskom menadmentu, str. 39
272
Plan upravljanja projektom unutar organizacije

Univerzijada Beograd 2009
Prilikom definisanja organizacione strukture, neophodno je poi od stanovita da ne
postoji opta organizaciona struktura koja je prihvatljiva za sve oblike i nivoe organizacije, jer
je poznato da svrha postojanja i ciljevi organizacije odreuju njenu strukturu.3 Svrha planiranja
svih potrebnih resursa je da proceni gde je organizacija, kuda ide i koje su implikacije tih
procena za samu realizaciju projekta. Osnova upravljanja ljudskim resursima u sportu ogleda
se kroz planiranje ljudskih resursa, planiranje obuke i kontroli celog upravljakog procesa.
Ostvarivanje ciljeva sportske organizacije sastoji se u utvrivanju i sprovoenju nekog eljenog
stanja u bliskoj ili daljoj budunosti kojeg ona nastoji da postigne odgovarajuom akcijom
na itegralnoj osnovi, odnosno objedinjavanjem generalnog cilja, parcijalnih ciljeva, ciljeva
grupa, individualnih ciljeva i uticaja okruenja, izmeu kojih postoje interaktivni odnosi.4
Preduzee UB2009, pre svega trebalo je da bude spona izmeu Organizacionog i Izvrnog
komiteta, sa jedne strane i operativno-sportskog dela sa druge strane. U sportskoj organizaciji
menadment obezbeuje integralnost svih procesa i resursa koji su relevantni za upravljnanje
procesima i funkcijama, a pre svega da se ideje pretoe u uspenu realizaciju ciljeva.
Menadment u sportu obezbeuje funkcionisanje celokupnog sistema sportske organizacije,
odnosno uspostavljanja sistema selekcije kadrova, obezbeuje struni rad i stvara opte uslove
za pripremanje ljudskih resursa za obavljanje specifinih zadataka unutar ogranizacije, stvara
pretpostavke za organizovanje sportskog takmienja, obezbeuje materijalna i finansijska
sredstava, obezbeuje komuniciranje sa sportskom javnou itd.
Kao najznaajniji efekti, zbog kojih bi menadment sportske organizacije trebalo da se
bavi planiranjem i upravljanjem ljudskim reursima izdvajaju se: poveanje efikasnost cele
organizacije, poveanje lojalnosti i ostvarivanje pojedinanih i grupnih ciljeva i interesa.
Kako bi sportska organizacija mogla da poiva na stabilnim osnovama, tako je i organizacija
sportskog dogaaja UB 2009, zahtevala formiranje odgovarajuih sektora, i to:
Sportski sektor - prati rekonstukciju objekata, pravi program takmienja i treninga,
priprema sportska borilita u skladu sa propisima meunarodne federacije
Sektor objekti prati dinamiku izgradnje Univerzitetskog sela, prikuplja sve
materijalne i ljudske resurse potrebne za funkcionisanje sela kada bude u funkciji,
operativno vodi sve projekte vezane za smetajne kapacitete
Marketing sektor - obezbeuje dodatna finansijska sredstva kroz sponzorstva, jaa
sponzorski pul, postavlja vizuelni identitet, potuje sve odredbe iz sponzorskih ugovora,
koordinira ceremonijom otvaranja i zatvaranja, zaduen za postavku brendinga
Sektor informacionih tehnologija (IT) postavlja kompletan sistem raunarske
opreme na svim objektima gde se odrava sportsko takmienje kao i u upravnoj zgradi
menadmenta, postavlja i rukovodi sistemima za merenje vremena na sportskim
objektima
PR sektor informativna sluba, poveava pozitivan trend samog sportskog dogaaja,
vodi projekat info i medija centra, koordinira dolazak i pomo u radu medijskih kua,
organizuje pres konferencije
Izvrni sektor u svom sastavu ima generalnog i izvrnog direktora, kao i nekoliko
podsektora: ketering, transport i protokol. Sublimira sve sektore, i kordinira njihovim
radom. Glavni je kontakt sa Izvrnim komitetom
3
ivoti, D. (2007): Menadment u sportu, str. 135
4
, . & , . (2010), , . 44
273
Zbornik radova 1
Sektor bezbednosti obezbeivanje svih uesnika za vreme njihovog boravka u

Srbiji, kao i svih objekata u kojima su zvanina lica.
Sektor fiiansije sektor koji u sebi ima: kadrovsku slubu (kontrolie zapoljavanje
i obim menadmenta), javne nabavke (sprovoenje nabavki svih dobara planiranh
finansijskim planom, po pravilima i zakonu), pravna sluba (odgovorna za sve
nedoumice oko tumaenja ugovora i zakona)
Volonteri najbrojniji sektor, koji okuplja mlade ljudi koji su rasporeeni po svim
ostalim sektorima u skladu sa njihovim intresovanjima i sposobnostima, kako bi
asistirali i bili deo velike organizacije.
Svaka uspena organizacija poiva na stabilnom finansiranju, koji omoguavaju kvalitetno

funkcionisanje svih sfera u organizaciji. Za organizaciju velikog sportskog takmienja.,
finansijska konstrucija se formira u nekoliko etapa, a prevashodno je bilo bitno napraviti
sveobuhvatni budet koji bi predstavljao okvirni projektovani plan, a da se pritom na kraju
svake godine evaluira planirano sa realnim i potrebnim za narednu godinu. S obzirom da je
kompleksnost sportskog dogaaja, Univerzijade Beograd 2009, dovela do toga da su izdaci bili
veliki, bilo je potrebno ukljuiti sve strukture u formiranju finansijske konstrukcije, kako bi
takmienje moglo neometano da se odri, to znai da pri definisanju materijalnih sredstava
moraju uestvovati :
Grad Beograd
Republika Srbija
AP Vojvodina
Zakljuak
Nakon zavretka svakog velikog takmienja postavljaju se pitanja: ta smo sve dobili ovom
organizacijom? Univerzijada Beograd 2009, pruila je mnogo benefita kako Srbiji i Beogradu,
tako i njenim graanima.U ovom sluaju moemo govoriti o razliitim vrstama dobiti:
Ekonomski veliki broj turista je posetilo Beograd, boravei u naim hotelima i
koristei sve usluge koje glavni grad prua. Veliki broj privrednika iz regiona je bilo
prisutno za vreme igara to je bila prilika za ostvarivanje novih kontakata i poetka
saradnje izmeu kompanija.
Turistiko kulturni u saradnji sa Turistikom organizacijom Beograda i Srbije,
organizovane su mnogobrojne ture razledanja grada, upoznavanje sa znamenitostima
ali ne samo Beograda, ve i drugih gradova, jer Univerzijada se odravala na sportskim
objektima i van Beograda
Sportski rekonstruiasano preko 30 sportskih objekata, dobijena osnova za
organizaciju mnogih znaajnih sportkih manifestacija u budunosti, dok je sportska
oprema nakon zavretka Univerzijade dodeljena granskim sportskim savezima.
Organizacioni u menadmentu Univerzijade bilo je zaposleno oko 500 ljudi, a
raunajui volontere oko 5.000 kadrova, koji e svoja iskustva steena na Univerzijadi
moi da prenesu kako na postojee, tako na budue organizacije, i to ne samo sportske.
Volonterski u organizaciji Univerzijade uestvovalo je oko 10.000 volontera, ali oni
su sticali iskustva i u manifestacijama pre Univerzijade (Eurosong, test takmienja..), i
oni treba da predstavljaju operativnu bazu sa sve budue manifestacije.
274
Menadment savremene sportske organizacije mora da uoi, ali i pravovremeno i

ispravno reaguje na procese i nove tendencije unutar same organizacije i van nje, kako bi
odrali njeno poslovanje, ime e kroz novi ciklus sportskih procesa obezbediti stvaranje
novih ljudskih vrednosti i njihovu materijalnu valorizaciju. Za efikasno funkcionisanje
organizacionog sistema sportske organizacije, kao i za njegov dalji razvoj potrebno je koristiti
opta i specijalistika znanja iz oblasti menadmenta, organizacije, sistema i ekonomije,
uz kontinuirano usavravanje na praktinom i teoretskom nivou, bez obzira da li se radi
o poslovima top menadmenta (generalni direktor, sportski direktor, sl.), funkcionalnih
menadera (marketing, finansije, sl.) ili operativnih menadera (rukovodioci odeljenja, treneri
i sl.). Organizacija Univerzijade Beograd 2009., zasnivala se na svim pricipima savremenog
menadmenta., a kompleksnost samog dogaaja u fazi pripreme treba da poslui kao dobar
primer iz prakse za dalji razvitak i unapreenja menadmenta u sportu.
Literatura
1. Beech G. J. & Chadwick S. (2010), Sport management, Prentice Hall
2. Covell, D. & Walker, S. (2013), Managing Sport Organizations, University of Western
New England, US.
3. Kastratovi, E. & Marovi, M. (2010), Mediji masovnih komunikacija i odnosi sa javnou
u sportu, Beograd: Fakultet za menadment u sportu Alfa Univerzitet
4. Perovi, B (2010), Mrea javnih sportskih objekata i strategijski menadment u sportu,
Beograd: Fakultet za menadment u sportu Alfa Univerzitet
5. ivoti, D. & Veselinovi, J. (2010), Modeli funkcija u sportskom menadmentu, Beograd:
Fakultet za menadment u sportu Alfa Univerzitet
6. ivoti, D. (2007), Menadment u sportu, Beograd: Fakultet za menadment u sportu
Univerzitet Braa Kari
Internet izvori
www.fisu.net
275
Zbornik radova 1
Pregledni lanak
LABORATORIJSKA SELEKCIJA I RANI POETAK

OBUAVANJA U SPORTU
LABORATORY SELECTION AND EARLY BEGINING IN

DEVELOPMENT OF SPORTS TRAINING
Marko Stojanovi, Franja Fratri

Apstrakt
Cilj laboratorijske selekcije je da omogui mnogo raniji izbor mladih u odnosu na
mogunosti u ,,prirodnoj selekciji. Laboratorijska selekcija pojavljuje se kao jedan od metoda
suprotstavljanja kvantitativnom metodu treninga i prihvatanja metoda optimizacije. Rani
odabir mladih talenata, odnosno Laboratorijska selekcija, omoguava rano opredeljenje za
oblike visoko specijalizovanog vebanja, to rezultira najviim moguim dostignuima u svim
oblastima sportske nadgradnje.
Kljune rei: specijalizacija, pedagogija, talenat, selekcija
Abstract
The aim of the laboratory selection is to enable the selection much earlier in choice of
young people relaited to the possibility of ,,natural selection. Laboratory selection appears
to be one of the opposition to quantitative methods of training methods and acceptance of
optimization methods. The early selection of young talent, and laboratory selection, including
early commitment to a highly specialized form of exercise, which results in the highest
possible achievements in all areas of sports upgrades.
Keywords: specialization, pedagogy, talent, selection
Uvod
Sportske igre spadaju u treu vremensku kategoriju ranog poetka obuavanja. Njihova
tehnika podrazumeva oblikovanje visokog nivoa koordinacionih sposobnosti, koje naroito
dolaze do izraaja prilikom kontrole preciznosti prihvatanja lopte i njenog upuivanja, bilo ka
saigrau ili prema odreenom cilju. Sposobnost prihvatanja, hvatanja predmeta u sagitalnoj
ravni genetski se kod dece oformljuje oko este i sedme godine ivota. to se ranije pojavi,
276
time je uverljiviji dokaz talentovanosti deteta za ,,prihvatanje lopte. to je od sutastvene

vanosti za poetak obuavanja, kao i za meru talentovanosti.
Ako se desi da otkrijemo dete sa izrazitim predispozicijama neophodnim za odreeni
sport ili sportsku igru, kao to su telesna visina, brzina, agilnost itd., a istovremeno zapazimo
da je sposobnost za prihvatanje predmeta jo uvek nerazvijena, to ne mora bit razlog da se
ne pone sa obuavanjem u odreenom sportu. To se radi na neto niem nivou uz primese
specijalne metodike za ,,nedorasle talente uz verovanje da e se pomenuta sposobnost
pojaviti. Ostaje da se proveri na kom nivou. Ne smemo izgubiti iz vida da se sposobnost
prihvatanja takoe razvija, neguje i nadograuje. Do kog stepena e stii zavisi od mnogih
faktora, ali prvenstveno od onih za koje kaemo da su nasledne prirode.
Rani poetak obuavanja talenata u sportu

Ako se radi o vebanju, odnosno obuavanju tehnike sa loptom najvaniji princip u
obuavanju sa ,,nedozrelim talentima je da im se omogui praenje kretanja lopte, to znai
da se omogui njeno usporeno kretanje. To se postie poveanjem obima lopte a smanjivanjem
njene teine. Tipian primer su ,,lopte za plau.
Ranu selekciju i rani poetak obuavanja u sportu ne shvatamo kao svet za sebe. Na protiv,
prihvatamo ga na osnovu dugogodinjih iskustava u ostalim oblicima drutvene nadgradnje,
kao to je muzika naprimer. Potvrdu i opravdanost rane selekcije i ranog obuavanja nalazimo
u specifinostima razvojnog toka deijeg psihofizisa. Nema sumnje da roenjem moemo
doneti posebne dispozicije za sklonosti koje roditelji prenose organizacijom, ali sigurno je da
se posebni organ koji izvodi radnje, bez intenzivnijeg redovnog upranjavanja sposobnosti
kojima te dispozicije idu naruku, ne bi razvile.
an Pjer ane navodi izraz ,,genetski omota, kojim eli razgraniiti invarijantne
oblike podinjene strogom determinizmu gena, i oblike koji su predmet velike fenotipske
varijabilnosti.
Na razvoj nervnog sistema, gledano na njega uglavnom kao na mogunost usavravanja,
razgranienja, usloavanja itd., esto gledamo ne oslanjajui se na injenice da su graditeljski
mehanizmi kao to je umoavanje elija, njihova diferencijacija, mnoenje spojeva, koji
e sudelovati u sklopu gorostasnog povezivanja neurona i sinapsi, praenih regresivnim
pojavama, koje se odnose na elijski sklop u razvoju. Pogibija neurona deo je normalnog
razvoja. Ona predstavlja jednu od kritinih njegovih etapa. Regresivni procesi su opte prirode.
Odnose se na centralni i periferni nervni sistem, kao i na inervaciju miinih vlakana. Dobro
je poznato da kod odraslih miino vlakno prima inervaciju samo u jednoj taki smetenoj u
sredini vlakana. Pri roenju postoji hiperinervacija miinih vlakana i preklapanje inervisanih
teritorija. Sistem je reduktivan i difuzan. Na kraju evolucije sva miina vlakna inervie
jedan jedini aksonalni zavretak a svaki neuron inervie odreeni broj miinih vlakana. Na
primer, kod miia soleusa-sto vlakana. Moe se rei da je takva inervacija jednostavna i vrlo
precizna. Dakle, redundanca je proces prelaznog karaktera. Poveanje reda sistema praeno
je odstranjivanjem nervnih zavretka.
Svima nama je dobro poznata embriologija motorinosti. Svaka majka se sea prvih
pokreta deteta koje je nosila. Ta embrionalna motorika je nervnog porekla. Ona je ishod
stupanja u spontanu aktivnost oscilatornih neurona, koje se najpre nalaze u kimenoj
modini a zatim u encefalosu embriona. Prema tvrenju R. Morgana i J. Scherera (sekundarno
Embriologija oveka 2010), sasvim je sigurno da veoma rano intenzivna spontana aktivnost
277
Zbornik radova 1
krui nervnim sistemom embriona i fetusa, koja se nastavlja tokom itavog razvoja, uporedo
sa razvojem ulnih organa. Spontana aktivnost deteta naroito se istie u vezi sa deijom
igrom, povezujui je sa potrebom deteta za kretanjem. Jedna od naih obaveza koju elimo da
ostvarimo putem ranog obuavanja i rane selekcije (laboratorijske selekcije) je da omoguimo
to uspeniji razvoj i usavravanje barem dela nervnog sistema koji je vezan za dosta sloenu
i razvijenu ljudsku motoriku. Otuda nae podravanje da se deca to ranije ukljue u visoko
organizovano, specifino visoko struno i kontrolisano negovanje razvoja psihomotorike.
Kada kaemo negovanje mislimo na stvaranje uslova, stvaranje prilika za ispoljavanje onog
to postoji kao potencijalna mogunost. A to nije tako lako i jednostavno kao to se moe
uiniti. To je ono to se podrazumeva pod procesima odmerenog navoenja, koje nas uverava
da je dete moglo ali ni ono ni mi nismo bili svesni jer nije bilo prilike da se pokae, prikae,
isproba, pa i uveba.
Jedna od bitnih odlika razvoja ljudskog encefalosa odnosi se na produavanje razvoja
jo dugo posle roenja. Trajanje razdoblja unoenja sinapsi jo dugo po roenju omoguuje
progresivno natapanje modanog tkiva fizikom i drutvenom sredinom. ane (sekundarno
Tomi D. Teorija sporta) ukazuje na veliku varijabilnost organizacije korteksa u vezi sa
kulturnom sredinom. R. Camerman (sekundarno Tomi D. Teorija sporta) i njegovi saradnici
idu jo dalje, tvrdei da se diferencijacija polja za jezik razlikuje kod nepismenih i kolovanih.
Zalaui se za ranu selekciju, u naem sluaju laboratorijsku selekciju, oslanjamo se na
teoriju o epigenezi putem selektivne stabilizacije neurona i sinapsi. Selektivnost, a zatim
opredeljenje za usavravanje odreenih motorikih stereotipa, u naem sluaju opredeljenje
za odreeni sport ili njegovu granu, upuuje na vii stepen organizacije procesa (vebanja
ispoljavanja sopstvene psihomotorike) koji pomau, podupiru procese prethodno
uspostavljene sinaptike kombinacije. Pri tome mislimo na otiske ,,fizike kulture, koji su
uspostavljeni postepeno. Ne misli se na uske okvire fizike kulture, najee vezano za kolsko
fiziko vaspitanje, koje sve vie ima tedenciju beanja od sporta i odlaenja u ,,prostore izvan
velikih optereenja tehnikom, odlaenja u prostore samosvojnog opredeljenja, kao to je to
u rekreaciji ili na podruju asova telesnog vebanja udaljenih od sportskog takmiarskog
duha.
Prosean kontigent od 10.000 sinapsi po neuronu korteksa ne uspostavlja se odjednom.
To mnoenje ,,odvija se u talasima, koji kod oveka nailaze od roenja do puberteta.
Pretpostavljamo da svaki talas podrazumeva i prolaznu redunancu i selektivnu stabilizaciju,
koja svoje poticaje delimino nalazi u ansi psihomotorikog angamana na to je mogue
viem nivou. (Stim u vezi, postavlja se jedno krupno pitanje. Nisu li prilike i anse uticaja
putem usavravanja psihomotorike preko sportske tehnike ili tehnika nedovoljno iskoriene
ekanjem da dete izae iz kratkih pantalona da ne bi bilo preoptereeno). Posle ovoga slede
kritina razdoblja u kojima aktivnost ima regulativna dejstva. Sve ovo moemo smatrati
izvesnim redom sistema kao posledica neke ,,instrukcije iz sredine. U naem sluaju,
u sportu, to je visoko organizovana specifina sredina sa mnogobrojnim ,,usmerenim
tokovima, koje nazivamo tehnologijom vebanja, tehnologijom sporta. Pri tome verujemo
da se vebanjem, dovoenjem u priliku za ispoljavanje, utie samo na raspored neurona i
spojeve koje su nastali pre interakcije sa spoljnim svetom, sa prihvatanjem procesa vebanja.
Sutina procesa obuavanja, odnosno usvajanja tehnike, je prelazak opte spretnosti u
specifinu, onu koju smatramo spretnou vieg reda, koja nije nita drugo nego mogunost
stvaranja kombinatorike nervnih aktivnosti, mislei prvenstveno na umnoavanje sinapsi,
koje je mogue do ulaska u pubertet. Otuda nae uverenje da su optereenja sa naglaenim
278
tedencijama razvoja snage, izdrljivosti i nekih drugih fizikih svojstava nepotrebni i ak

nepoeljni do vremena izlaska iz puberteta. Naprotiv, u tom periodu naglaavamo tedenciju
usredsreivanja na procese usvajanja motorikih stereotipa sa mnogobrojnim varijantama
i varijacijama u odnosu na sklop individualnih specifinosti linosti deteta. Tek posle
puberteta, ukoliko je to neophodno, moe se prei na znaajnija optereenja razvoja snage,
izdrljivosti ili kondicioniranja, svejedno kog tipa. Do izlaska iz puberteta preporuuje se
sticanje kondicije sa svim njenim modifikacijama u jedinstvenom procesu usvajanja tehnike,
u vremenu kada se primenjuje vebanje i u nadsituacijama, preporuuje se kondicioniranje
na viem nivou uz primenu dodatnih sredstava, kao to su na primer teinsko optereenje i
razne vrste otpora.
Posebnu manjkavost u vebanju kod mladih do puberteta predstavljaju vebanja za razvoj
repetitivne snage putem balistikih pokreta, pod ime se misli na motorike pokrete koji se
zavre pre nego to se signali povratne sprege mogu vratiti u motoriku koru ili u mali mozak
kao deo najbre i najee nesvesne kontrole pokreta i kretanja. Naziv balistiki pokreti
suvie esto i bez pravog znaenja primenjuje se u programima vebanja sportista, pri emu
se najee gubi iz vida sutina balistikih pokreta.
Naziv balistiki pokreti potiu od K. J. Craika (sekundarno Tomi D. Teorija sporta), iz
njegovih radova u kojima je eleo da odredi prirodu pokreta ciljanja, koje je nazvao ,,balistiki
pokreti. Prema njegovoj definiciji, balistiki pokreti nisu kontaminirani promenama u cilju
ispravke. Sutina balistikih pokreta je u njihovoj efektornoj nepopravljivosti. To ujedno
znai da balistiki pokreti mogu trajati i relativno dugo, nekoliko sekundi, i da ne moraju biti
ispod praga brzine nervne sprovodljivosti povratnih signala veza. Dakle, u balistike pokrete
moemo ubrojati i odreene tehnike, koje su na nivou unutarnjeg motorikog stereotipa. U
takve tehnike ubrajamo pokrete prilikom potpisa, pokretanje miia prilikom ispoljavanja
automatike itd. Pokreti iz repertoara sportske tehnike, naroito one koje ubrajamo u spoljni
motoriki stereotip, ne ubrajamo u balistike pokrete, ma koliko bili brzi. Deava se, i to
najee u situacijama nemoi i gubljenja kontrole, da sportista reaguje pokretima ili pokretom
balistike prirode. Ali to su retke i nepoeljne situacije. Sutina ljudske prirode je svest, a
najvii domen ljudske svesti su mehanizmi samokontrole, podrazumevajui i motoriku.
Ostaje otvoreno pitanje da li je balistiki pokret koji traje due, koji prevazilazi vremenski
prag povratne sprege zaista balistian. A zatim, balistinost, kao vrsta motornog odgovora, ili
jo tanije, balistiki odgovor, ne upuuje na obaveznost njegove jednostavnosti.
Insistiranje na svestranosti u fizikom vaspitanju, kao osnovi za kasniju eventualnu
specijalistiku usmerenost, smatramo nepotrebnim jer ne predstavlja, ne prua dovoljan
stimulans za uspostavljanje novih nervnih veza i puteva. Potvrda za ovo i ovakva stanovita je
nepostojanje novih oblika tehnike ili prisutnost tehnika na nivou privika ili navika udaljenih od
uvrenog motorikog stereotipa koji je ometan nepotrebnom irinom ,,svestranosti. Ovome
doprinosi i nizak tehnoloki nivo, u kome je najee manjkava specifina demonstracija
tehnike, kao i itava organizacija vebanja u smislu obuavanja. Znanja i umenja ,,od svega po
neto dovode do situacije ,,dovoljno nita. Stoga se zalaemo za opredeljenje prema jednom
sportu, proizalom iz sklonosti deije linosti, mogunostima sredine, tradicije itd., u kome
e se doi do mogunosti uestvovanja u takmienju sa sebi ravnima. U sluaju pretenzija na
visoko sportsko stvaralatvo neophodna je rana selekcija, ona koju smo nazvali laboratorijska
selekcija.
Bilo koje i kakvo telesno vebanje, kolsko fiziko vaspitanje i svaki as fizikog vaspitanja,
manjkavi su i sterilni ako su lieni sporta, sportskog duha, ako su lieni nadmetanja,
279
Zbornik radova 1
nadigravanja koje navodi i predpostavlja stvaralatvo svejedno na kom nivou.

Nain nadmetanja, nadigravanja, njihova sutina ispoljava se u sveobuhvatnoj,, filozofskoj
orijentaciji koju moemo nazvati i drutvenim stavom ili odnosom, odreuje za vaspitanike
sutinske odnose unutar tima, tokove timizacije i nain upravljanja tom minijaturnom
drutvenom zajednicom. Sve ovo odnosi se i na organizaciju i upravljanje treningom, kao
viim oblikom asa telesnog vebanja.
,,Socijalizacija tehnike, podela na specifine pa i specijalistike uloge, kojih u sportu
ima sve vie, doprinose izgraivanju duha nadmetanja, nadigravanja, doprinose stvaranju
sportskog duha, koji u najirem ulazi u strukture nastanka opte drutvene linosti.
Zakljuak
Moe se istai da specijalizacija u sportu ima prednost u odnosu na svestranost u
uspostavljanju sinapsi zato to sami neuroni poseduju neposredan kontakt sa ulima koja
su izrazita u svim sportovima. Specijalistiko ili elaborativno dejstvovanje na sportistu
omoguava precizniju obuku samog sportiste i time i njegov uspeh.
Usmerenost na vii oblik motorikog ispoljavanja, koji se u sportu naziva uom
orijentacijom ili specijalizacijom, namee se kao prirodan oblik unutarnje usmerenosti
svakog pojedinca. On nastaje kao posledica ,,nametnute kategorije, ispoljene u specifinim
sklonostima, i prijemivosti za odreene motorike stereotipe i njihove stilizacije. Stoga
ne samo da se valja suprotstaviti svakom obliku uskraivanja specifinosti (specijalistike
orijentacije) razvoja motorike svakog pojedinca, nego ga valja naglaavati u orijentaciji
razvoja stila svake jedinke. To je vrhunsko dostignue u sportskoj tehnici, kome tei svaki
trener, svaki sportista a zato ne i svaki vaspita i svako dete.
,,Specijalizacija, tipa stilske orijentacije, naglaeno se odvija u vreme usavravanja, u
procesima dogradnje tehnike, ali zapoinje i nosi svoje duboke korene ve u vreme obuavanja,
odnosno usvajanja osnovne tehnike, od usvajanja osnovnog motorikog stereotipa, koji je
naglaen u sluajevima rane specijalistike orijentacije, rane selekcije, koja ini jednu od
karakteristika savremenog sporta.
Literatura
1. Brukner P., English B., Higgins R. (2009).: Osnove sportske medicine. Beograd: Datastatus.
2. Lakovi V., Miti D., Mihailovi D., Nikoli I., Radenkovi G., Rani G., Todorovi V.
(2010).: Embriologija oveka. Beograd: Datastatus.
3. Medvedev R. (1980).: Sportska medicina. Zagreb: Jugoslovensk medicinska naklada.
4. Oljaa M. (2005).: Pedagogija sportskog treninga. Beograd: Sportska akademija.
5. Tomi D. (1989).: Teorija sporta. Beograd: Nauna knjiga.
280
Pregledni lanak
ORGANIZOVANJE SPORTSKOG DOGAAJA

U SVRHU PROMOCIJE STUDENTSKOG SPORTA
ISTARSKE UPANIJE I GRADA PULE
ORGANIZATION OF A SPORT EVENT

FROM THE ASPECT OF ISTARSKA COUNTY AND CITY
OF PULA COLLEGE SPORT PROMOTION
Desa Vrbanac, Barbara Marunik, Tamara ufi Koara

Politehnika Pula, Visoka tehniko-poslovna kola, Pula, Hrvatska
Apstrakt
Rad obuhvata razradu organizacije sportskog dogaaja pod nazivom 4. studentsko
sportsko takmienje fakulteta i visokih kola u RH, sagledan s marketinkog, organizacijskog
i menadment aspekta. Cilj ovog rada je prikazati kompleksnost organizacije sportskog
dogaaja, te objedinjavanje razliitih podruja kroz multidisciplinaran pristup sportskom
dogaaju. Rezultati rada ukazuju na sve veu potrebu za navedenim pristupom i u organizaciji
sportskih dogaaja radi postizanja efikasnosti u procesu organizacije, te definisanje i postizanje
unapred definisanih marketinkih, u ovom sluaju, prvenstveno promotivnih ciljeva.
Kljune rei: studentski sport, sportski dogaaj, sportski menadment, promocija student-
skog sporta
Abstract
The elaboration of the organization of a sport event, titled 4th Student Sport Competition
of Polytechnics and Colleges of the Republic of Croatia is presented in the contribution. In the
elaboration the event was analyzed from the marketing, organizational and managerial aspect.
The main goal was to show all complexity of a sport event organization. This complexity
demanded a multidisciplinary approach. The findings acknowledged soundness of the chosen
approach since the organizational process was efficacious enough to allow achievement of the
priory defined marketing, in this case primarily promotion, goals.
Key words: college sport, sport event, sports management, promotion, physical activity
promotion
281
Zbornik radova 1
Uvod
Organizovanje multidisciplinarnog sportskog dogaaja zahteva veliko znanje, iskustvo,
vetinu i kompetencije humanog (ljudskog) kapitala. Potreban je angaman ljudi s vie
institucija koje deluju na lokalnoj, ali i na dravnoj razini, kako je to bio sluaj sa sportskim
dogaajem prikazanim u radu. Kako to podrazumeva potrebu za koordinacijom velikog
broja ljudi radi efikasnijeg upravljanja procesom organizacije sportskog dogaaja, ukazuje se
potreba za ulaenjem u podruje menadmenta.
Velikim brojem dosadanjih istraivanja menadment se definira kao sveukupna
ljudska aktivnost kojom se utvruju ciljevi preduzea i poduzimaju radnje potrebne da se
oni delatnou ostvare. U to ulaze: motivi, ciljevi, planiranje, organizovanje, kombiniranje,
odluivanje, koordiniranje, upravljanje, usmeravanje, podsticanje i kontrola. (Dragievi, A.
i D.,1999.)
Prema openitoj definiciji menadmenta, a za potrebe ovog rada, istaknute su aktivnosti
primjenjive i u sportskom menadmentu. Kao i u poduzeu, tako i u sportskim organizacijama
postoji potreba za definiranjem ciljeva, planiranjem, organiziranjem, koordiniranjem,
upravljanjem, usmeravanjem, odluivanjem, podsticanjem te kontroliranjem. Jedno je,
svakako, zajedniko i poduzeu i sportskoj organizaciji, a to je tenja ka ostvarenju cilja.
Polazei od toga, Bartoluci (2002.) definira sportski menadment kao proces organiziranja
i upravljanja sportom ili sportskom organizacijom radi ostvarenja sportskih i drugih ciljeva
uz racionalno koritenje ogranienih resursa. Temeljni resursi za izvoenje bilo kakve
delatnosti, pa tako i sportske, mogu se podeliti u tri kategorije: fiziki i finansijski kapital
(fizika imovina i novac), strukturalni kapital (inovativnost, procesi, kultura, rukovoenje,
baze podataka itd.) i humani kapital (ljudi). Promatrajui navedene temeljne resurse kroz
sportski menadment, moe se rei da su za izvoenje sportskih aktivnosti potrebni sportski
objekti, finansijski resursi za odravanje tih objekata i organizovanje sportskih dogaanja i
edukovano osoblje koje je zaposleno u tim objektima i koje svojim znanjima, vetinama i
kompetencijama omoguava izvoenje sportske delatnosti.
Dakle, nije vano samo ponuditi sportski objekt s vrhunskim sadrajima, ve je vano
i imati osposobljeno osoblje koje e voditi svaki segment tog objekta, od onih koji su u
direktnom kontaktu sa sudijama i posetiocima sportskog dogaanja do onih koji svojim
radom, znanjem, vetinama i kompetencijama omoguavaju nesmetano odvijanje sportskih
aktivnosti i dogaanja. O navedenomu bi svakako bilo potrebno voditi rauna prilikom
definiranja cilja i svrhe sportskog dogaaja.
Problem i metode rada

Problem rada je organizacija sportskog dogaaja primjenom procesnog pristupa s ciljem
promocije studentskog sporta. Pritom je vano istaknuti da je rad specifian jer sagledava
organizaciju sportskog dogaaja s marketinkog aspekta, ali i s aspekta organizacije i
menadmenta.
U razradi ove tematike koritene su sljedee znanstvene metode rada: deskriptivna,
analiza, sinteza, matematika i grafika metoda.
Promatrajui pojmovno, sportska dogaanja mogu biti bilo koji dogaaj, projekt ili
atrakcija, odnosno privlano dogaanje izvan svakodnevnog odvijanja aktivnosti u sportskom
objektu.
282
Dogaaj (eng. event) je trenutak u vremenu kada se neto posebno dogodilo, dogaa
se ili e se tek dogoditi (Marketing odjel d.o.o., 2013.), a kao modalitet okupljanja, dogaaj
moe biti: sveanost, takmienje, konvencija, manifestacija, izloba, festival, medijski event
i/ili zabava koji zahtevaju panju i ostaju zapisani u seanju posetitelja i ire javnosti putem
medija i interneta.
Ciljevi (oekivani efekti) sportskog dogaaja mogu biti: natjecateljski, prikupljanje

financijskih sredstava (dobrotvorne svrhe), zadovoljavanje drutvenih ciljeva i zabavni.
U procesu organizacije sportskog dogaaja razlikujemo etiri (4) faze:

1. Planiranje;
2. Pripremanje;
3. Izvoenje;
4. Kontrola.
Tokom odvijanja svake pojedine faze procesa pojavljuju se razliite menaderske

interakcije, ovisno o vrsti procesa i ovisno o fazi koja se trenutno odvija. Prema dosadanjoj
menaderskoj teoriji poznate su sledee menaderske interakcije (Tominovi i Mulaek,
2005:62): integriranje, planiranje, organiziranje, voenje (usmeravanje), zapoljavanje
osoblja, budetiranje, informacijsko procesiranje i kontroliranje. U uspostavljanjem i
prepoznavanjem odreenih interakcija tekom procesa, utvrujemo kakav je proces. U ovom
radu, organizovanje sportskog dogaaja prikazano je u obliku procesa koji se sastoji od etiri
prethodno navedene faze. Konceptualno reenje procesa organizovanja sportskog dogaaja
prikazano je na slici 1. Svaka faza procesa sastoji se od pripadajuih ulaza, izlaza i resursa koji
se koriste u toj fazi. Proces se pokree odlukom, vodi se i usmerava odlukama, a i zakljuuje
se odlukom. Svaka faza procesa, uz odluku na ulazu odnosno izlazu, mora imati i pripadni
ulaz/izlaz. To moe biti neki dokument, idejno reenje, projektni zadatak (zahtev) i slino.
Na ulazu navedenog procesa nalazi se ideja o organiziranju sportskog dogaaja i odluka o
pokretanju faze planiranja. U fazi planiranja angairani su resursi prema slici 1, koji radom
stvaraju izlaz faze planiranja, a to je plan organiziranja sportskog dogaaja. Izlaz iz jedne
faze procesa je ujedno i ulaz u drugu fazu, a u ovom sluaju je plan organizovanja sportskog
dogaaja ujedno ulazni dokument faze pripremanja.
283
Zbornik radova 1
Slika 1. Konceptualno reenje procesa organiziranja sportskog dogaaja.Izvor: autori
Uz njega, na ulazu stoji i odluka o pokretanju faze pripremanja. Budui da je svrha faze
pripremanja da se pripreme resursi potrebni za fazu izvoenja, pripremljeni resursi za sportski
dogaaj su nam na izlazu faze pripremanja i ulazu faze izvoenja. Resursi angairani u toj fazi
prikazani su na slici 1. Faza izvoenja predstavlja provoenje naeg plana u akciju.
U fazi izvoenja sportskog dogaaja angairani su svi resursi koji na bilo koji nain
uestvuju u sportskom dogaaju od posmatraa do osoblja, organizacijskog odbora,
delegata, sudaca itd. (slika 1). Rezultat faze izvoenja je izvedeni sportski dogaaj ije efekte
proveravamo kroz fazu kontrole u kojoj se usporeuju planirani (oekivani) efekti ili ciljevi
i oni postignuti organizacijom i realizacijom sportskog dogaaja. Vano je istaknuti da se
primenom procesnog pristupa u organizaciji sportskih dogaaja kao rezultat dobivaju iskustva
svakog provedenog sportskog dogaaja (procesa), koja su iskustva ukljuena u proces koji
e se realizirati u budunosti, pri emu je vano ne izostaviti dokumentiranje verificiranog
i zakljuenog sportskog dogaaja i uvanje dokumenata u bazi. Dobiti se javljaju u vidu
kontakata kljunih osoba, institucija, saveza i sl., te u vidu prepoznavanja inhibicija (zastoja)
koje e se u buduem procesu nastojati izbei, ime e se poveati efikasnost budueg procesa.
Budui da postoje razni ciljevi (oekivani efekti) koji mogu biti rezultat sportskog dogaaja,
koji su ve navedeni ranije u radu, u nastavku e se detaljnije objasniti pojedine konkretne
aktivnosti vezane uz ve ranije organiziran i realiziran sportski dogaaj kojemu je cilj bio,
osim druenja i takmienja studenata-sportista i promocija studentskog sporta Istarske
upanije i Grada Pule.
Rezultati rada
Planiranjem sportskog dogaaja obuhvaene su se sve aktivnosti vezane za informisanje
i pozivanje univerziteta i visokih kola u Republici Hrvatskoj i za osiguravanje potrebnih
resursa radi organizovanja takmienja. Za ovu aktivnost bio je zaduen Hrvatski sveuilini
sportski savez (HSSS) u saradnji sa Studentskim sportskim drutvom Politehnika Pula.
Planirana su takmienja u sledeim disciplinama: fudbal, odbojka, stoni tenis i ah. Naziv
sportskog dogaaja je bio: 4. studentsko sportsko prvenstvo veleuilita i visokih kola
Republike Hrvatske, a mesto odravanja Grad Pula u periodu od 23. do 25. marta 2012.
284
godine. Politehnika Pula Visoka tehniko-poslovna kola, kao suorganizator sportskog

dogaajabna lokalnom nivou, bila je zaduena za organizaciju i osiguravanje sledeih resursa:
organizacijski odbor na lokalnom nivou,

dvorane za izvoenje sportskog dogaaja,
sudije i takmienja po pojedinim sportovima,
delegati na lokalnom, upanijskom i dravnom nivou,
informatika podrka (ICT),
voditeljka sportskog dogaaja,
nabavka diploma i pehara,
hrana i pie na sportskom dogaaju,
logistika podrka celokupnoj promociji tokom odravanja studentskog sportskog
dogaaja
izrada CD-a za medijsku promociju studentskog sporta nakon odranog studentskog
sportskog prvenstva.
Sredstva za organizaciju i izvoenje 4. studentskog sportskog takmienja osigurana su

iz dravnog prorauna, odnosno putem HSSS-a, dok je deo trokova pokriven sredstvima
Politehnike Pula i sponzorstvom iz prorauna Grada Pule (tabela 1).
Tabela 1. Specifikacija trokova organizacije sportskog dogaaja

Opis Iznos (kn)
Dvorane 10.000,00
Suci 3.890,00
Delegati 1.000,00
ICT 200,00
Voditeljica 1.000,00
Prezentacija 2.200,00
Nagrade 4.000,00
Promotivni materijal 7.000,00
Ostali trokovi 500,00
Ukupno: 29.790,00
Izvor: Dokumentacija 4. studentskog sportskog takmienja
etvrto studentsko sportsko takmienje okupilo je 335 takmiara i 30 trenera sportskih

ekipa (tabela 2). Takmienju se odazvalo 12 fakulteta i visokih kola Republike Hrvatske.
285
Zbornik radova 1
Tabela 2. Struktura takmiarskih ekipa na sportskom dogaaju

Broj ekipa
Sport Broj sudionika
M
Futsal 12 - 120
Odbojka - 11 110
Stolni tenis 6 6 60
ah 6 5 45
Ukupno 24 22 335
Izvor: Dokumentacija 4. studentskog sportskog takmienja
Diskusija
U raspravi o efektima (ciljevima) realizovanog sportskog dogaaja nadovezaemo se
na latinsku rije promovere, koja doslovno oznaava pomeranje prema napred. Jedan od
postavljenih ciljeva odravanja sportskog dogaaja, osim takmiarskog cilja, zadovoljavanja
drutvenih ciljeva i zabave, jest i promocija studentskog sporta, odnosno motivisanje ili
podsticanje studenata da se ukljue u sportske aktivnosti (dogaaje). Motivaciju studenata da
se ukljue u sportske dogaaje mogue je postii putem promocije koju je potrebno oblikovati
i to na nain da se prvo definie ciljna grupa, odrede ciljevi promocije, kreira poruka i izaberu
mediji, definie proraun promocije i izvri evaluacija promocije (Previi, Ozreti Doen,
Kesi, Mandi, Pali, Pavii, Vraneevi, 2004.).
U sluaju navedenog 4. studentskog sportskog takmienja, kao ciljna skupina javljaju se
studenti, prvenstveno studenti na podruju Istarske upanije i grada Pule. Pre realizovanja
promotivnih aktivnosti studentskog sportskog dogaaja, postavljeni su sledei ciljevi: cilj
informisanja i cilj promovisanja navedenog sportskog dogaaja, budui je to prvi sportski
dogaaj takve vrste na podruju Grada Pule i Istarske upanije. Mediji koriteni u svrhu
promocije bili su TV, radio i novine na lokalnom i dravnom nivou.
Uzevi u obzir karakteristike naeg ciljnog trita (ciljne javnosti), izabrali smo i promotivni
miks kojim e se najbolje realizovati promocija sportskog dogaaja kroz sledee elemente:
odnosi s javnou,
oglaavanje,
promocija putem interneta.
Najvaniji element u promociji sportskog dogaaja, odnosi s javnou, podrazumevaju

razliite programe izraene kako bi se promovisao i/ili zatitio imid preduzea ili njenih
pojedinanih proizvoda (Kotler, 2001.). Odnosi s javnou u promovisanju sportskog
dogaaja odravali su se putem konferencija za novinare na lokalnom niovu pre, tokom i
nakon studentskog sportskog takmienja kako bi se osim uesnika informisala i celokupna
javnost o odravanju prvog takvog sportskog dogaaja na podruju grada Pule, ali i Istarske
upanije. Osim konferencija, odranih na lokalnom nivou, veliku vanost u promociji takvih
sportskih dogaaja dale su i javne osobe iz visokog obrazovanja u Republici Hrvatskoj,
odnosno prisutnost ministra za nauku i visoko obrazovanje RH i predsednik HSSS-a na
otvarenju sportskog dogaaja
286
Oglaavanje o odravanju 4. studentskog sportskog takmienja bilo je namenjeno najvie

samim uesnicima, kao jedan oblik persuazije, ili samo stvaranja informacije o samom
studentskom sportu i takmienju. Plakati, kao jedan od oblika oglaavanja, postavljeni su na
mesta koja studenti esto obilaze, na kojima se drue i odravaju odreene aktivnosti. Noviji
oblik promocije, promocija putem interneta, u sluaju promovisanja studentskog sportskog
takmienja igrala je vanu ulogu, budui da se oglaavanje o odravanju takmienja proirilo
od lokalnog nivoa (grada Pule) na upanijski nivo.
Pitanje o tome na koliko je studenata s podruja grada Pule i Istarske upanije odrano 4.
studentsko sportsko takmienje delovalo persuazivno da se aktivnije ukljue u neki studentski
sport ostaje otvoreno za daljnja istraivanja!
Zakljuak
Analizom zavrenog 4. studentskog sportskog takmienja fakulteta i visokih kola
Republike Hrvatske ustanovljeno je da su realizovani postavljeni ciljevi (oekivani efekti),
definisani u fazi planiranja navedenog sportskog dogaaja, odnosno koristi za Grad Pulu,
Istarsku upaniju i Politehniku Pula, u vidu promocije grada i upanije kroz studentski sport,
a s druge strane, postignut je cilj druenja i zabave studenata koji su bili u ulozi takmiara.
Prikazano je konceptualno reenje organizacije studentskog takmienja primenom procesnog
pristupa kroz podelu organizacije sportskog dogaaja na etiri faze procesa: planiranje,
pripremanje, izvoenje i kontrola, pri emu se iskustva sprovedenog procesa dokumentuju
i uvaju u bazi kako bi se steena iskustva i kontakti mogli u budunosti koristiti u nekom
novom procesu odnosno organizaciji nadolazeih sportskih dogaaja.
Literatura
1. Bartoluci, M. (2002).: Introduction to themanagementof sport andtourism. Opatija:
Zbornik radova 3rd International Scientific Conference Kinesiologynewperspectives,
str.813.
2. Dragievi, A., Dragievi, D. (1999).: Leksikon ekonomije i informatike. Zagreb:
Informator, str. 372.
3. Kotler, P. (2001).: Upravljanje marketingom - Analiza, Planiranje, Primjena i Kontrola.
Zagreb: Mate, 9.izd, str. 671.
4. Previi, J., Ozreti Doen, ., Kesi, T., Mandi, M.,Pali, M., Pavii, J., Piri Rajh, S.,
Prebeac, D., Renko, N., Sini, S., kare, V.,TkalecVeri, A., Tomaevi Lianin, M.,
Vlai, G., Vraneevi, T. (2004).: Marketing. Zagreb: Adverta, str. 240.
5. Tominovi, K., Mulaek, B. (2005).: Upravljanje ljudskim resursima u kontekstu
ekonomije znanja, Zbornik radova, Upravljanje financijskim, fizikim i ljudskim
resursima. Opatija: Hrvatski inenjerski savez 2. savjetovanje, str. 59-66.
Internet izvori
Marketing odjel d.o.o. (2013).: Preuzeto 22.03.2013. http://www.marketing-odjel.com/
event
Istarski.hr (2013).: Preuzeto 27.03.2013. http://www.istarski.hr/node/2415
287
Zbornik radova 1
CIP -
,
005:796(082)

(9 ; 2013 ; )
[Zbornik radova] / 9. Meunarodna
konferencija Menadment u sportu, Beograd,
2013. godine = 9th International Conference
Management in Sport ; [organizator] Alfa
Univerzitet, Fakultet za menadment u sportu.
- Beograd : #Alfa univerzitet, #Fakultet za
menadment u sportu, 2013 (Beograd : 3D+). -
289 str. : graf. prikazi, tabele ; 30 cm
Tira 100. - Str. 12: Predgovor / Dragan

ivoti. - Bibliografija uz veinu radova.
ISBN 978-86-83237-87-6
1. ().

a) -
COBISS.SR-ID 204093452
288
Alfa univerzitet
ZBORNIK RADOVA 2
MENADMENT U SPORTU
MANAGEMENT IN SPORT
1
Zbornik radova 2
2
ALFA UNIVERZITET
ZBORNIK RADOVA 2
MENADMENT U SPORTU
MANAGEMENT IN SPORT
Dragan ivoti, Violeta iljak, Predrag Nemec

(priredili)
U Beogradu, 2014.
3
Zbornik radova 2

Prof. dr Dragan ivoti, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Prof. dr Violeta iljak, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Prof. dr Munir Tanovi, Fakultet za sport i telesni odgoj, Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina
Prof. dr Gordana orevi, Alfa univerzitet, Beograd, Srbija
Prof. dr Izet Rao, Fakultet za sport i telesni odgoj, Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina
Prof. dr Bojanka Peneva, Sportska akademija, Sofija, Bugarska
Prof. dr Rado Piot, University of Primorska, Koper, Slovenija
Prof. dr Gino Strezovski, Fakultet za fiziku kulturu, Skoplje, Makedonija
Prof. dr Sergey Tabakov, Russian State University of Physical Education, Sports i Tourism, Rusija
Prof. dr Berislav Veki, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Prof. dr Sinia Jasni, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Prof. dr Predrag Niki, Alfa univerzitet, Beograd, Srbija
Prof. dr Franja Fratri, Fakultet za usluni biznis, Univerzitet Educons, Novi sad
Prof. dr Nicolae Ochiana, Physical Education and Sport Performance Dpt.
Prof. dr Slaana Mijatovi, Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Univerzitet u Beogradu
Doc. dr Vladan Babi, zamenik predsednika Saveta Alfa univerziteta
Doc. dr Georgios Fragkiadakis, Hellenic Army Academy Athens
Doc. dr Nickos Aggelioussis, Faculty of physical education and sport, Grka
Doc. dr Dobrislav Vujovi, Fakultet za sport i fiziko vaspitanje, Niki, Univerzitet Crna Gora
Doc. dr Vesna Habi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Doc. dr Branko Petkovi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Doc. dr Jovan Veselinovi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Doc. dr Danilo Ronevi, Alfa univerzitet
Doc. dr Danilo Aimovi, Dravni univerzitet u Novom Pazaru
Doc. dr Damir Ahmi, Fakultet sporta i tjelesnog odgoja, Univerzitet u Tuzli, Bosna i Hercegovina
M. Sc Aleksandra Perovi, Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Srbija
Prof. dr Dragan Kokovi
Prof. dr Slobodan ivkovi
Prof. dr Zoran Miloevi
Prof. dr Zvezdan Savi
Prireivai:
Prof. dr Dragan ivoti,
Prof. dr Violeta iljak
Prevodilac
Mlai urednik/assistant editor

M. Sc Ivana Parina

Izdava
Alfa univerzitet, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, Palmira Toljatija 3
www.fms.rs

3D+, Beograd

4
PREDGOVOR
Druga knjiga - zbornik radova saoptenja sa Devete konferencije sa meunarodnim

ueem, Menadment u sportu, takoe, obuhvata radove koji su izloeni 24.05.2013. godine
u Beogradu.
Organizacionom sposobnou, koja je potpomognuta naunim doprinosom, kroz

prezentovane radove i prisutnou naunih radnika iz sfere sporta dolo se do novih saznanja u
oblasti sporta. Uee na Konferenciji uzeo je veliki broj gostujuih profesora, politikih i drugih
javnih linosti iz regiona. Svi prisutni dali su nesebian doprinos i time doprineli finalnom
rezultatu predstavljenom u ovom Zborniku.
Organizator konferencije, Fakultet za menadment u sportu, nastojae da odri kontinuitet

konferencije i da i dalje okuplja veliki broj istraivaa iz oblasti sporta i menadmenta u sportu,
studenata menadmenta, studenata sa master i doktorskih studija, sportista i strunjaka kojima
je sport na neki nain ivotno opredeljenje i profesija.
Predsednik Organizacionog odbora

Prof. dr Dragan ivoti, dekan
Beograd, 2014. godine
5
Zbornik radova 2
6
SADRAJ
Predgovor 5
Sadraj 7
Damir Ahmi, Ismet Bainac, Branimir Miki, Ante Andrii, Amra Tuzovi
Parcijalne kvantitativne promene primenjenih varijabli za promenu kretnih
muskulatura u rukometu i fudbalu kod uenika srednje kole
Partial quantitative changes of applied variables for the change of movement muscula-
ture in handball and football for the high school examinees 11
Duko Bjelica, Dragan Krivokapi
Izvori kohezivnosti sportske grupe
Sources of a sports group cohesiveness 19
Dobromir Bonacin, Danijela Bonacin
Analiza relacija indikatora politikih i ekonomskih dimenzija kod studenata
Analysis of relations of political and economic indicators
with university students 24
Marko osi
Specifinosti komunikacije u sportskim klubovima
Specifities of communication in sports clubs 32
Sretenka Dugali
Sportski proizvod i sportski biznis
Sport products and sport business 41
Neboja oi
Kontakt indeks u igri reprezentacije nemake na utakmicama svetskog prvenstva
2010. godine
Contact index in the game of the national team of germany at the world
championship 2010 53
Otac Ilarion urica
Uvod u duhovnost sporta
Spirituality of sport 58
Vuk Elezovi, Vesna Habi, Jovan Veselinovi
Obrazovanje menadera u profesionalnom sportu
Education of managers in professional sports 62
Vesna Habi, Marija Grbovi, Milka uki
Uloga i znaaj menadera u profesionalnom sportu
The role and importance of the professional sport managers 67
Radovan Ili
Trina struktura i konkurencija u sportu
The market structure and competition in sport 78
7
Zbornik radova 2
Mirjana Jovii, Franja Fratri

Statistika metoda istraivanja tima fk jedinstvo
Statistical methods of research fc jedinstvo 87
Dragan Krivokapi, Duko Bjelica
Psiholoke karakteristike predstartnog stanja
Psychological features of experiencing pre-start state 95
Goran Markovi, Dragan ivoti, Jovan Veselinovi
Uticaj politike na sport
Influence of politics on sport 101
Dragan Matavulj, Aleksandar Ivanovski, Sran Milosavljevi,
Radovan Ili, Jelena ua
Analiza rekreativnog plesa u savremenom drutvu
Analysis of recreational dance in contemporary society 106
Natalija Mihajlovi
Predlozi za unapreenje tehnologije sportskog treninga u speleologiji
Suggestions for improving the technology of sport training in caving 116
Slaana Mijatovi, Branko Gardaevi
Pojava i razvoj modernog sporta u Kneevini Srbiji
Origin and development of modern sport in the Kingdom of Serbia 121
Hadi Goran Milovanovi
Interakcija i implementacija znanja ka profesionalnom fudbalu
Interaction and implementation of knowledge towards professional football
126
Milanko Muibabi
Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine neizostavni segment sporta
Bosne i Hercegovine
Olympic committee of Bosnia and Herzegovina - crucial segment of sport
Bosnia and Herzegovina 134
Predrag Nemec, Vesna Nemec, Ivan Bonjak, Goran Koci, Goran Brezi
Uticaj agresivnog ponaanja sportiste i trenera na ostvarenje vrhunskih rezultata
Effects of agressive behavior athletes and coaches in achieving superior results
141
Predrag Nemec, Dragan Drobnjak, Branko Markoski
Gumena traka za razvoj specifine snage u treningu odbojkaa
Rubber band for the development of strength in the training of volleyball players
145
Melina Nikoli, Violeta iljak, Gordana Vekari
Razliiti aspekti upotrebe sportske terminologije
Different aspects of using sport terminology 154
Zlatko Ninkovi, Aleksandar Ivanovski
Vanost i uloga animatora rekreativnih nastava
The importance and role of animator recreational classes 160
8
iko Novi, Sinia anarevi, Predrag Perunii

Osnove menadmenta sportskih objekata
Fundamentals of management of sports facilities 165
Ivana Parina, Vuk Elezovi, Marija Nikoli
Specijalne olimpijske igre
Special olympics 174
Branko Petkovi, Aleksandra Perovi, Vukain Stojanovi
Politika evropskog sporta
Policy of European sport 180
Momilo Petrov
Potreba dece i potreba kole - inkluzivno obrazovanje dece sa posebnim potrebama
Needs of children and school needs - inclusive education of children with special
needs 186
Eleni Plakona, Duan Moraanin
Sport u psihosocijalnom razvoju osoba sa invaliditetom
Sports in psychosocial development of disabled persons 190
Ivica Predovi, Ranko Marijanovi, Eleni Plakona
Pomagala kod paraolimpijaca
Equipment for paralympic athletes 195
Rada Rakoevi, Dragan Vukajlovi , Franja Fratri , Milan Nei
Organizovanje konjikih sportova za osobe sa invaliditetom
Organization of horseback riding for persons with disabilities 207
eljko Sankovi
Menadment klupske strune trenerske vertikale u fudbalu
Managing professional-coach vertical in a football club 215
Zoran Savi, Evagelia Boli, Dragan Popovi
Uticaj situacionog treninga na transformaciju nekih antropolokih dimenzija
kod selekcionisanih fudbalera
The impact of situational practice on transformation of some anthropological
dimensions of the chosen football players 220
Ljiljana Stanojevi Markovi
Greke u zakonu o sportu, neadekvatna formulacija pojedinih zakonskih odredbi
i kolizija teorije i prakse
Errors in law on sport, inadequate formulation of certain legal provisions
and collision theory and practice 230
Mitrika D. Stardelova, Predrag Nemec, Angel Dambazovski
Fizioterapeutski recept za intenzivan oporavak lica sa problemom pretreniranosti
i vegetativne distonije
Physiotherapeutic recipe for intensive recovery of person with the problem
of overtraining and vegetative dystonia 245
Violeta iljak, Ivana Parina
Primena istorijskog metoda u istraivanjima u oblasti sporta
The application of the historical method of research in the field of sport 251
9
Zbornik radova 2
Nenad Truni
Koordinacija i percepcija u koarci
Coordination and perception in basketball 256
Berislav Veki
Srani udar - uestala pojava na fudbalskim terenima
Heart attack - a common occurence on the football pitch 264
Vukan Vujovi, Mirjana Aranelovi
Avanturistiki turizam kao savremeni oblik rekreaktivnog sportskog uea
podela, vrste i odlike
Adventure tourism as a contemporary form of recreational sports participation
division, types and features 268
Nenad ivanovi
Ki vebanje i marketing
Kitsch exercising and marketing 280
10
PARCIJALNE KVANTITATIVNE PROMENE PRIMENJENIH

VARIJABLI ZA PROMENU KRETNIH MUSKULATURA U
RUKOMETU I FUDBALU KOD UENIKA SREDNJE KOLE
PARTIAL QUANTITATIVE CHANGES OF APPLIED VARIABLES

FOR THE CHANGE OF MOVEMENT MUSCULATURE IN
HANDBALL AND FOOTBALL FOR THE HIGH SCHOOL
EXAMINEES
Damir Ahmi1, Ismet Bainac2, Branimir Miki2, Ante Andrii3, Amra Tuzovi2
1
Fakultet za tjelesni odgoj i sport Univerziteta u Tuzli
2
Edukacijski fakultet Univerziteta u Travniku
3
Srednjokolski centar Mostar, BiH
Saetak
Istraivanje je uraeno na uzorku od 140 uenika srednjih kola, mukog pola, podeljenih
na dva subuzorka (kontrolnu i eksperimentalnu grupu) od po 70 uenika I. i II. razreda srednjih
kola.Cilj istraivanja je bio utvrditi kako i u kojoj meri redovna i dodatna nastava telesnoga i
zdravstvenoga vaspitanja doprinosi poboljanju nivoa i veliine promena kretnih struktura iz
rukometa i fudbala. Za praenje promena unutar istraivanih prostora, primenjena je baterija
od 8 varijabli (4 rukomet i 4 nogomet), za praenje i procenu kretnih struktura rukometa i
nogometa. Rezultate aritmetikih sredina varijabli za procenu kretnih struktura iz rukometa
i nogometa na inicijalnom i finalnom merenju kod uzorka ispitanika kontrolne grupe, te na
temelju znaajnosti promena (razlika) testiranih T- testom za zavisne uzorke, jasno je vidljivo
da je primenjeni nastavni program rada iz telesnoga i zdravstvenoga vaspitanja za spomenutu
grupu proizveo znaajne parcijalne kvantativne rezultate. injenica je da su ispitanici postigli
napredak u varijablama u kojima su vie prisutni prirodni oblici kretanja, dok su u varijablama
koje su vie zasiene motorikim sposobnostima koordinacije, agilnosti i ravnotee ti rezultati
izostali.Rezultati aritmetikih sredina u varijablama za procenu kretnih struktura iz rukometa
i nogometa kod ispitanika eksperimentalne grupe, na inicijalnom i finalnom merenju, te na
temelju znaajnosti promjena (razlika) testiranih T- testom za zavisne uzorke, jasno je vidljivo
da je primenjeni nastavni i dodatni program rada (2+2 asa), za spomenutu grupu ispitanika
u celini proizveo statistiki znaajne parcijalne kvantativne rezultate. Moemo zakljuiti da su
statistiki znaajne razlike izmeu inicijalnog i finalnog merenja kod eksperimentalne grupe
11
Zbornik radova 2
ostvarene u finalnom merenju u svim u varijablama za procenu kretnih struktura iz rukometa

i nogometa. To znai da su primenjeni redovni i dodatni plan rada u nastavi telesnoga i
zdravstvenoga vaspitanja, u savlaivanju elemenata kretnih struktura iz rukometa i fudbala
u celosti opravdali svoj cilj, odnosno doprineli poboljanju usvajanja motorikog znanja iz
primenjenih kretnih struktura sportskih igara.
Kljune rei: uenici, fudbal, rukomet, kretne strukture, t-test
Abstract
Research was conducted on the sample of 140 high school male students, devided in two
subsamples (control and experimental group) including 70 first and second grade high school
students. Aim of the research is to determine how much regular extracurricular classes of
Physical and Heath Education contribute in improving the level and extent of movement
structure changes in handball and soccer. For monitoring changes within the analyzed areas,
we used a battery of 8 variables (4 handball and 4 soccer) for the montioring and ealuation
of movement structures in handball and soccer. The fact is that examinees have achieved
progress in variables where there is higher percentage of natural movement types,while
in variables which are full of coordination motor abilities, agility and balance there are no
results that suggest such progress. Statistically significant differences between initial and
final measurement for experimental group are achieved in the final measurement in all
variables for evaluating movement structures in handball and soccer. This tells us that the
applied regular and extracurricular plan in teaching Physical and Health Education used
for mastering elements of movement structure in handball and soccer, have completely met
their expectations. In other words, they have contributed in improving motor abilities and
knowledge from the field of applied movement structure in sports.
Key words: students, soccer, handball, movement structure, t-test.
Uvod
Na dananjem stepenu razvoja telesnog i zdravstvenog vaspitanja, kod nas i u svetu,
upravljanje procesom nastave telesnog i zdravstvenog vaspitanja uenika u srednjokolskom
obrazovanju, ne moe se vie zamisliti bez prethodnog dijagnostikovanja, odnosno
utvrivanja strukture latentnih dimenzija motorikih sposobnosti, morfolokih karakteristika
i stepena usvojenosti motorikih znanja kao organizovanog sastava i objektivnih pokazatelja
delovanja transformacionih procesa planiranog i programiranog rada u nastavi telesnoga i
zdravstvenoga vaspitanja.
Na temelju podataka iz prakse, koji govore u prilog kvaliteta i karaktera nastave telesnoga
vaspitanja u srednjim kolama, moemo zakljuiti da ova nastava, ne samo da nije dovoljno
orjentisana na sistematsko i svestrano telesno vebanje, nego tu jo nedostaje i odgovarajui
intenzitet rada, bez kojeg ne moemo osigurati adekvatne i potrebne nadraaje za to bri i
delotvorniji antropoloki razvoj uenika.
Sa stajalita nastavnog predmeta Telesno i zdravstveno vaspitanje, ovo istraivanje
doprinosi rasvetljavanju relacija telesnog vebanja i njegovog uticaja na transformaciju
istraivanog prostora kretnih struktura iz fudbala i rukometa. U kojoj meri nastava telesnog i
zdravstvenoga vaspitanja u srednjokolskim ustanovama doprinosi transformaciji motorikih
znanja iz razliitih kretnih struktura, problem je koji je zainteresirao vei broj istraivaa, ali
o kojem jo uvijek imamo nedovoljno informacija. Ovo istraivanje je nastavak, odnosno jo
12
jedan pokuaj da se o ovoj problematici dobije to vie, ako je mogue novih informacija, kao
i da se dobije potvrda postojeih saznanja, s osnovnim ciljem unapreenja kvaliteta nastave
telesnoga i zdravstvenoga vaspitanja u srednjim kolama.
Problem uspenosti nastave telesnoga vaspitanja u srednjim kolama, istraivao je vei
broj istraivaa (Kureli i sar. 1975, Bala i sar. 1981, Jaarevi i sar. 2000, Skender i sar. 2001,
Raikadi i sar. 2001, Bainac 2002, Miki i sar. 2005, Novakovi i sar. 2007, Kazazovi i sar.
2007, Katani i sar. 2011. Rezultati njihovih radova pokazuju da telesna aktivnost u ovom
uzrastu ima znaajan uticaj na transformaciju nekih dimenzija antropolokog statusa uenika
kao i motorikih znanja iz odreenih kretnih struktura (fudbal, koarka, rukomet, odbojka
itd).
Osnovni cilj ovog istraivanja je utvrivanje nivoa parcijalnih-kvantitativnih promena
kretnih struktura iz rukometa i fudbala, pod uticajem redovne i programirane nastave
telesnoga i zdravstvenoga vaspitanja uenika I i II razreda srednje kole.
Metodologija
Ovo istraivanje ima longitudinalni karakter s ciljem da se u vremenskom periodu od
est meseci utvrdi uticaj redovno programirane i posebno programirane nastave telesnog i
zdravstvenog vaspitanja u srednjoj koli. Metode koje su koriene u ovom istraivanju su:
eksperimentalna metoda, istorijska metoda i statistika metoda.
Uzorak ispitanika
Izbor uzorka ispitanika uslovljen je brojem upisanih uenika u I i II razred srednjih kola
(Srednja saobraajna kola i Srednja kola likovnih umetnosti Gabrijel Jurki u Mostaru).
U istraivanje je bio ukljuen uzorak od 140 uenika, podeljenih na dva subuzorka od po 70
uenika eksperimentalne grupe i 70 uenika kontrolne grupe I i II razreda spomenutih kola,
hronolokog uzrasta od 15 do 17 godina.
Uzorak varijabli
Merni instrument za ovo istraivanje, bio je sainjen u vidu uenikog kartona sa
optim podacima i baterijom testova sastavljenom od 8 varijabli za procenu motorikih
znanja iz kretnih struktura rukometa (4 varijable) i kretnih struktura fudbala (4 varijable),
(Miki,1999). Do sada sprovedena istraivanja slinog karaktera, ali sa drugim entitetima
ispitanika, koristila su slian uzorak varijabli.
Varijable za procenu kretnih struktura iz rukometa i fudbala

Za procenu specifinih kretnih struktura iz rukometa i fudbala primenie se baterija od
8 varijabli.
Za procenu kretne strukture rukometa koriena su 4 testa i to:
1. SRBLHZ bacanje lopte rukom o zid i hvatanje u trajanju od 30 sek.
2. SRULKO utiranje loptom na gol u trajanju od 30 sek.
3. SRLVSL voenje lopte rukom u slalomu
4. SRILUD izbaaj lopte maksimalno u daljinu
13
Zbornik radova 2
Za procenu kretnih struktura iz fudbala koriena su sledea 4 testa:

1. SNVLSL voenje lopte u slalomu
2. SNHOLZ horizontalno odbijanje lopte o zid u trajanju od 20 sekundi
3. SNSONL ongliranje lopte u trajanju od 30 sekundi
4. SNBVPP brzina voenja lopte po polukrugu
Metode obrade podataka

Pomou univarijatnog T-testa za zavisne uzorke testirane su razlike primenjenih varijabli
pre i posle primenjenog programa (parcijalni kvantitativni efekti promena).
Analiza rezultata parcijalnih kvantativnih promena (T-test)

primenjenih varijabli za procenu kretnih struktura iz rukometa i fudbalaa kod
ispitanika kontrolne grupe
Uvidom u rezultate aritmetikih sredina varijabli za procenu kretnih struktura iz rukometa
i fudbala na inicijalnom i finalnom merenju kod uzorka ispitanika kontrolne grupe (Tabela
1), te na temelju znaajnosti promena (razlika) testiranih T- testom (Tabela 2) za zavisne
uzorke, jasno je vidljivo da je primenjeni nastavni program rada iz telesnoga i zdravstvenoga
vaspitanja za spomenutu grupu proizveo znaajne parcijalne kvantativne rezultate.
Tabela 1. Deskriptivna statistika T-testa
Pair Mean N Std. Deviation Std. Error Mean
1 NSNVLSL - F 1 21,8104-21,2921 70 3,85599-3,67816 ,46088-,43962
2 NSNHOLZ- F 2 13,0286-14,0571 70 2,81287-2,83296 ,33620-,33860
3 NSNSONL- F 3 18,1000-18,9286 70 4,47262-4,46669 ,53458-,53387
4 NSNBVPP- F 4 16,0701-14,0153 70 1,74019-1,44116 ,20799-,17225
5 RSRBLHZ- F 5 12,1714-12,1060 70 2,21962-1,92918 ,26530-,23058
6 RSRULKO- F 6 4,9714-6,2000 70 1,55080-1,37893 ,18536-,16481
7 RSRLVSL- F 7 12,7514-12,4371 70 1,71640-1,27652 ,20515-,15257
8 RSRILUD- F 8 32,9714-35,7000 70 6,88407-5,54390 ,82280-,66262
14
Tabela 2. Znaajnosti promena (razlika) kretnih struktura na inicijalnom i finalnom testu

kod kontrolne grupe ispitanika testiranih T- testom
Paired Differences
Std. 95% Confidence Sig.

Pair Std. t df
Mean Error Interval of the (2-tailed)
Deviation
Mean Difference
Lower Upper
1 SNVLSL F 1 ,51829 ,97720 ,11680 ,28528 ,75129 4,437 69 ,000

2 SNHOLZ F 2 -1,02857 1,08976 ,13025 -1,28842 -,76873 -7,897 69 ,000
3 SNSONL F 3 -,82857 1,06283 ,12703 -1,08199 -,57515 2,121 69 ,057
4 SNBVPP F 4 2,05486 2,32995 ,27848 1,49930 2,61041 2.332 69 ,066
5 SRBLHZ F 5 ,57143 2,30042 ,27495 ,02291 1,11994 2,078 69 ,051
6 SRULKO F 6 -1,22857 2,03713 ,24348 -1,71431 -,74284 -5,046 69 ,000
7 SRLVSL F 7 ,61429 2,13428 ,25509 ,10539 1,12319 2,008 69 ,069
8 SRILUD F 8 -2,72857 8,13281 ,97206 -4,66777 -,78937 -2,807 69 ,006
Kod rezultata T-testa (Tabela 2), statistiki znaajne razlike izmeu inicijalnog i finalnog
merenja kod kontrolne grupe ostvarene su u finalnom merenju, skoro u svim primenjenim
varijablama,osim varijabli za procenu kretnih struktura iz rukometa, a to su: voenje lopte
rukom u slalomu (SRLVSL) i varijabla bacanje lopte rukom o zid (SRBLHZ), i iz fudbala kod
varijabli: (SNSONL) ongliranje lopte u trajanju od 30 sekundi i (SNBVPP) brzina voenja
lopte po polukrugu, to znai da primenjeni nastavni program za uenje i uvebavanje kretnih
struktura iz rukometa i fudbala nije u celosti postigao svoj cilj.
injenica je da su ispitanici postigli napredak u varijablama u kojima su vie prisutni
prirodni oblici kretanja, dok su u varijablama koje su vie zasiene motorikim sposobnostima
koordinacije, agilnosti i ravnotee ti rezultati izostali.
Analiza rezultata parcijalnih kvantativnih promjena (T-test)

primenjenih varijabli za procenu kretnih struktura iz rukometa i fudbala
kod ispitanika eksperimentalne grupe
Na temelju rezultata aritmetikih sredina u varijablama za procenu kretnih struktura iz
rukometa i fudbala kod ispitanika eksperimentalne grupe, na inicijalnom i finalnom merenju
(Tabela 3), te na temelju znaajnosti promena (razlika) testiranih T- testom za zavisne uzorke
(Tabela 4), jasno je vidljivo da je primenjeni nastavni i dodatni program rada (2+2 asa),
za spomenutu grupu ispitanika u celosti proizveo statistiki znaajne parcijalne kvantativne
rezultate.
15
Zbornik radova 2
Tabela 3. Deskriptivna statistika T-testa

Pair Mean N Std. Deviation Std. Error Mean
1 SNVLSL- F 20,1091-17,4100 70 4,57846-2,93056 ,54723-,35027
2 SNHOLZ-F 13,5571-17,0286 70 2,65197-1,26229 ,31697-,15087
3 SNSONL-F 15,2000-18,8294 70 4,49670-4,13778 ,53746-,49456
4 SNBVPP-F 15,5249-10,9119 70 1,44024-1,07269 ,17214-,12821
5 SRBLHZ-F 11,1857-12,9286 70 2,63913-2,26710 ,31544-,27097
6 SRULKO-F 6,7429-8,2286 70 1,25900-,98056 ,15048-,11720
7 SRLVSL-F 12,0904-10,9289 70 ,79012-,56211 ,09444-,06719
8 SRILUD-F 36,5000-39,9143 70 4,33305-4,79052 ,51790-,57258
Uvidom u tabelu 4, moemo zakljuiti da su statistiki znaajne razlike izmeu inicijalnog

i finalnog merenja kod eksperimentalne grupe ostvarene u finalnom merenju u svim
varijablama za procenu kretnih struktura iz rukometa i fudbala.
Tabela 4. Znaajnosti promena (razlika) kretnih struktura na inicijalnom i finalnom testu

kod eksperimentalne grupe ispitanika testiranih T- testom
Paired Differences
Std. 95% Confidence Sig.

Pair Std. t df
Mean Error Interval of the (2-tailed)
Deviation
Mean Difference
Lower Upper
1 SNVLSL F 2,69914 2,79696 ,33430 2,03223 3,36605 8,074 69 ,000
2 SNHOLZ F -3,47143 2,32018 ,27731 -4,02466 -2,91820 -12,518 69 ,000
3 SNSONL F -3,62943 3,39332 ,40558 -4,43854 -2,82032 -8,949 69 ,000
4 SNBVPP F 4,61300 1,73155 ,20696 4,20013 5,02587 22,289 69 ,000
5 SRBLHZ F -1,74286 2,63579 ,31504 -2,37134 -1,11437 -5,532 69 ,000
6 SRULKO F -1,48571 1,69178 ,20221 -1,88910 -1,08232 -7,348 69 ,000
7 SRLVSL F 1,16157 ,68239 ,08156 ,99886 1,32428 14,242 69 ,000
8 SRILUD - F -3,41429 5,69132 ,68024 -4,77133 -2,05724 -5,019 69 ,000
To znai da su primenjeni redovni i dodatni plan rada u nastavi telesnoga i zdravstvenoga

vaspitanja, u savlaivanju elemenata kretnih struktura iz rukometa i fudbala u celosti
opravdali svoj cilj, odnosno doprineli poboljanju usvajanja motorikog znanja iz odabranih
sportskih igara.
Rezultati ovog istraivanja su u skladu sa istraivanjima (Bainac 2002) i (Katani 2011),
koji su u svojim istraivanjima takoe konstatovali da je nakon primenjenog eksperimentalnog
16
programa dolo do statistikih znaajnih parcijalnih kvanitativnih promena u varijablama iz

kretnih struktura sportskih igara.
Zakljuak
Osnovni cilj ovog istraivanja je bio utvrditi kako i u kojoj meri redovna i dodatna nastava
telesnoga i zdravstvenoga vaspitanja doprinosi poboljanju nivoa i veliine promena kretnih
struktura iz rukometa i fudbala kod uenika I i II razreda srednjih kola.
Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 140 uenika srednjih kola, mukog pola,
podeljenih na dva subuzorka (kontrolnu i eksperimentalnu grupu) od po 70 uenika.
Kontrolna grupa je bila obuhvaena redovnim planom i programom nastave telesnoga i
zdravstvenoga vaspitanja od dva asa nedeljno, dok je eksperimentalna grupa pored redovna
dva asa imala i dva dodatna asa nastave telesnoga vaspitanja uz primenu kretnih struktura
iz rukometa i fudbala u trajanju od jednog kolskog polugodita. Za praenje promena unutar
istraivanih prostora, primenjena je baterija od 8 varijabli (4 rukomet i 4 fudbal), za praenje
i procenu kretnih struktura rukometa i fudbala.
U cilju utvrivanja parcijalnih kvantitativnih promena (parcijalni kvantitativni uspjesi
promene) i to posebno za promene u testovima za procenu i praenje kretnih struktura iz
rukometa i fudbala, je primenjen T-test za zavisne uzorke. Rezultati T-testa za zavisne uzorke
na poetku i na kraju sprovedenog programa merenja ukazuju nam da je dolo do znaajnijih
parcijalnih kvantitativnih promena u varijablama za procenu i praenje prostora kretnih
struktura iz rukometa i fudbala, to nam ukazuje da je dodatni plan i program u nastavi
telesnog i zdravstvenog vaspitanja, u savladavanju elemenata kretnih struktura iz rukometa
i fudbala u celosti opravdao svoj cilj, odnosno doprineo poboljanju usvajanja motorikih
znanja iz primenjenih kretnih struktura sportskih igara.
Literatura
1. Bala, G. (1981). Struktura i razvoj morfolokih i motorikih dimenzija dece SAP Vojvodine.
Novi Sad, Fakultet fizike kulture Univerziteta u Novom Sadu.
2. Jaarevi, Z. (2000). Uticaj razliitih kineziolokih operatora na transformaciju
antropolokog statusa uenika uzrasta 15-16 godina. Tuzla. Nauni asopis SPORT-
Tuzla, Godina I br. 1 ,str 38.)
3. Kazazovi, E., Muratovi, M, Miki, B. (2007). Povezanost motorikih sposbnosti i
uspenosti u izvoenju osnovnih elemenata tehnike rukometa, Tuzla, Nauni i struni
asopis SPORT. Godina V., br. II, str. 14.
4. Kureli, N. i saradnici (1975). Struktura razvoja morfolokih i motorikih dimenzija
omladine. Beograd, Institut za nauna istraivanja Fakulteta za fiziko vaspitanje
Univerziteta u Beogradu.
5. Miki, B. (1999). Testiranje i merenje u sportu. Tuzla. Filozofski fakultet
6. Miki,B. i Zeljkovi, M. (2005). Razlike u ispoljavanju motorikih sposobnosti s obzirom
na visinu teita tela, izmeu uenika-ca razliitog uzrasta. Tuzla. Nauni i struni asopis
SPORT .Godina VI, br. II ,str 28-33..
7. Miki, B., Noinovi, F., Mulabegovi, . (1997). Metodologija nauno-istraivakog rada
u fizikoj kulturi-kineziolokim znanostima. Tuzla, Filozofski fakultet
17
Zbornik radova 2
8. Raidagi, F. (2001). Povezanost morfolokih karakteristika i uspeha u nastavi telesnog

i zdravstvenog vaspitanja uenika srednjih kola. Sarajevo, Struni i nauni asopis
Homosportikus, God. II.br V. str. 58.
9. Skender, N. (2001). Faktorska struktura motorikih sposobnosti ispitanika mukog pola,
starosti izmeu 15 i 18 godina. Sarajevo. Homosportikus.God.1.br.2.str. 49.
10. Katani, N; Miki.B; Mijatovi,V. (2011). Transformacioni efekti motorikih sposobnosti
i kretnih struktura iz koarke, fudbala i atletike kod uenika tree trijade devetogodinje
osnovne kole.( Zbornik radova) etvrti meunarodni simpozijum sport i zdravlje-Tuzla.
18
Pregledni lanak
IZVORI KOHEZIVNOSTI SPORTSKE GRUPE
SOURCES OF A SPORTS GROUP COHESIVENESS
Duko Bjelica, Dragan Krivokapi

Fakultet za sport i fiziko vaspitanje, Niki, Crna Gora
Apstrakt
Kohezivnost se smatra znaajnom karakteristikom sportske grupe zbog velikog broja
inilaca koji doprinose njenom javljanju i uticaja koji kohezivnost sportske grupe ima na
njeno funkcionisanje. To je sloena karakteristika grupe sa mnogostrukim uticajem. Sama
re kohezivnost znai povezanost. Kohezivnost grupe razliito se odreuje pa zbog toga
to postoje brojne determinante kohezivnosti, esto se prihvata definicija koja odreuje
kohezivnost kao rezultantu svih snaga koje deluju na lanove da ostanu u grupi. U skladu sa
tim odreenjem, o kohezivnosti se najee govori kao o privlanosti grupe za njene lanove
ili kao o vezanosti za grupu. Ta vezanost za grupu je, pre svega, vezanost za njene lanove i
interakciju sa njima.
Kljune rei: kohezivnost, sportska grupa, interakcija
Abstract
Cohesiveness is considered to be a significant feature of a sports group because of a great
number of factors contributing its appearance and influence that cohesiveness of a sports
group has on its functioning. That is a complex feature of a group with multiple influences.
Cohesiveness as a term itself means connection. Cohesiveness of a group is differently
determined and for the reason that there are numerous determinants of cohesiveness there
is often an accepted definition that cohesiveness is a resultant of all forces having an effect
on the members to stay in the group. In accordance with that definition, the cohesiveness is
often spoken about as an attractiveness of a group to its members or as connection to a group.
That connection to group, first of all, is connection to its members and interaction with them.
Keywords: cohesiveness, sports group, interaction
19
Zbornik radova 2
Uvod
Kohezivnost se smatra znaajnom karakteristikom sportske grupe zbog velikog broja
inilaca koji doprinose njenom funkcionisanju, kao i uticaja koji kohezivnost grupe ima na
uspenost sportske grupe. To je sloena karakteristika sportske grupe sa viestrukim uticajem.
Sama re kohezivnost oznaava povezanost i ima razliito odreenje, najee kao privlanost
grupe za lanove grupe. Odreuje se i kao jedinstvo lanova u raznim aktivnostima ili kao
moral grupe. Ponekad se kohezivnost definie kao stepen koordinacije napora koji ulau
lanovi sportske grupe u izvravanju zadataka ili stepen motivisanosti lanova da izvre
grupne zadatke. Sve ove karakteristike su jedna sa drugom u pozitivnoj korelaciji. Sve su, kao
i brojni drugi momenti, i izvor i izraz karakteristike koja se naziva kohezivnost. Zbog toga to
postoje brojne determinante kohezivnosti, esto se prihvata odreenje koje navodi Festinger -
da je kohezivnost rezultanta svih snaga koje deluju na lanove da ostanu u grupi, (Festinger,
1998). U skladu sa tim odreenjem, o kohezivnosti se najee govori kao o privlanosti grupe
za njene lanove ili kao o vezanosti za grupu. Ta vezanost za grupu je, prije svega, vezanost za
njene lanove i interakciju sa njima.
Pojmovi koji su bliski i slini pojmu kohezivnosti

Postoji nekoliko pojmova koji se ponekad koriste kao sinonimi, a ee kao pojmovi
povezani sa pojmom kohezivnosti. Pre svega to su pojmovi solidarnosti i kompatibilnosti, ali
ni jedan ni drugi, meutim, ne treba izjednaiti sa pojmom kohezivnosti.
Na primer, termin grupna solidarnost koji je u vezi sa kohezivnou moe da znai i vie
i manje od kohezivnosti. Oznaava uzajamnu podrku lanova grupe. Kada ona ide uporedo
sa prihvatanjem ciljeva grupe i zalaganjem za njih, ona je vie od kohezivnosti, a u znaenju
vezanosti za grupu. A kad nije tako i kada solidarnost lanova oznaava samo uzajamnu
podrku samo onda kada je potrebna, onda pojam solidarnosti znai manje od kohezivnosti.
Drugi srodan pojam - pojam kompatibilnosti, prema nekim autorima (Shaw, 1991.)
predstavlja iri pojam jer je kohezivnost samo jedna od formi kompatibilnosti. Za uspeno
funkcionisanje grupe vano je da lanovi posjeduju osobine koje dovode do kompatibilnog i
usklaenog a ne do inkompatibilnog, uzajamno neuskladivog ponaanja.
Kohezivnost sportske grupe kao zavisna i kao nezavisna varijabla

Kohezivnost se moe posmatrati i izuavati i kao zavisna varijabla, tj. kao posledica
odreenih odlika grupe, ali i kao nezavisna varijabla, tj. kao pojava koja izaziva odreene
posledice i karakteristike grupe. Iako se kohezivnost u ovom pristupu prikazuje kao pojava
izazvana odreenim faktorima i kao odlika sportske grupe koja, kad je razvijena, ima odreene
posledice, teko je precizno utvrditi ta je nezavisna a ta zavisna varijabla kod istraivanja
kohezivnosti, ta je izvor kohezivnosti a ta efekat. Pojedini od inilaca navedeni kao izvori
utiu ne samo na pojave koje se oznaavaju kao efekat nego i jedni na druge. Na primer,
privlanost lanova sportske grupe utie na slinost njihovih stavova i obratno. Pojave koje se
obino oznaavaju kao posledice kohezivnosti deluju povratno na pojave koje su prikazane
kao uzronici kohezivnosti.
Isto tako postoji zavisnost izmeu naina rukovoenja i strukturalnih karakteristika
sportske grupe. Zatim i kohezivnost, koja je rezultanta svih pomenutih faktora, deluje na sve
te faktore, na poveanje intenziteta njihovog delovanja.
20
Vrlo znaajan pokuaj da se razlikuju uslovi i posledice kohezivnosti i formira jedna

celovitija slika njene prirode, a koju smatra centralnom odlikom grupe uinio je Kartrajt
(Cartwright, 1988). On smatra da kohezivnosti pripada centralno mesto u objanjenju
funkcionisanja grupe i zbog toga to je ona rezultanta delovanja brojnih inilaca i zbog
toga to je osnova za mnoge efekte vane za funkcionisanje grupe. U svojim radovima on
pominje vie njenih indikatora kao to su: elja da se ostane u grupi, odbijanje da se ona
napusti, stepen identifikacije lanova sa grupom, spremnost da se zalae za ostvarenje
zadataka grupe, usvajanje grupnih ciljeva, lojalnost prema drugim lanovima grupe. O tim i
drugim indikatorima kohezivnosti esto se i opravdano govori o njenim efektima. Nije uvek,
meutim, sa sigurnou mogue utvrditi ta su sve izvori kohezivnosti a ta su sve njeni efekti
- jer izmeu izvora i efekata postoji uzajamno dejstvo. Kartrajtov prikaz izvora, indikatora i
efekata kohezivnosti koncizno se moe predstaviti na sledei nain:
1. Izvore kohezivnosti u sportskoj grupi ini: motivaciona baza lanova, karakteristike
grupe, oekivanja lanova i uporeenje sa drugim moguim lanstvom.
2. Indikatore kohezivnosti u sportskoj grupi predstavlja: elja da se ostane u grupi,
identifikacija sa grupom; zalaganje za zadatke, usvajanje grupnih ciljeva, lojalnost
prema lanovima.
3. Efekte kohezivnosti u sportskoj grupi ini: snaga grupe da zadri lanove; mo uticanja
grupe, uee lanova u izvravanju zadatka, oseanje sigurnosti lanova, efikasnost
grupe.
Izvori kohezivnosti sportske grupe

U ovom radu posebna panja bie usmerena na izvore kohezivnosti u sportskoj grupi,
polazei od etiri (gore navedene) grupacije inilaca koje je opravdano smatrati izvorima
kohezivnosti u sportskoj grupi.
Na osnovu rezultata brojnih ispitivanja o determinantama kohezivnosti, na osnovu
pomenute etiri grupacije inilaca kohezivnosti u sportskoj grupi, mogue je istai vie
faktora koji ine njene izvore. Posebno su ispitivani inioci kohezivnosti koji ulaze u sklop
karakteristika grupe, u okviru kojih Kartrajt navodi sledeih devet inilaca kao glavne izvore
kohezivnosti.
1. Prvi takav inilac je uzajamna privlanost lanova sportske grupe ili dobra
sociometrijska struktura grupe. U sluajevima gde ima vie pozitivnih uzajamnih
personalnih stavova izmeu lanova sportske grupe, vie uzajamne naklonosti, bie
izraenija i privlanost za grupu, odnosno vezanost za nju. Neki autori istiu ovaj
faktor kao osnovni inilac kohezivnosti. Kohezivnost se esto izraava upravo brojem
pozitivnih uzajamnih izbora u odnosu na broj lanova grupe. Ve je Moreno (1962.)
pokazao da je kohezivnost vea u onim grupama koje su obrazovane na osnovu
sociometijskog izbora nego u onima koje to nisu.
2. Slinost meu lanovima sportske grupe je drugi inilac. Mnogi autori smatraju da je
slinost meu osobama jedan od glavnih uslova meusobne privlanosti i naklonosti.
Iz toga se izvodi zakljuak da e slinost u razliitim karakteristikama lanova, a pre
svega u stavovima, vrednostima ili karakteru doprineti kohezivnosti grupe i to upravo
zbog toga to dovodi do uzajamne privlanosti. Opravdano je pretpostaviti da e,
pre svega slinost u karakteristikama koje su od vanosti za uspeno funkcionisanje
sportske grupe doprineti kohezivnosti. Meutim, slinosti u karakteristikama koje za
21
Zbornik radova 2
sportsku grupu nisu relevantne verovatno nee toliko doprineti kohezivnosti sportske
grupe.
3. Grupni ciljevi su, takoe, jedan od inilaca kohezivnosti. Ciljevi koji su u skladu sa
potrebama, vrednostima i interesima lanova sportske grupe dovode do vezanosti za
grupu. Ukoliko je potpunija identifikacija sa grupnim ciljevima, utoliko je vezanost za
grupu vea i intenzivnije se doivljavaju njeni uspesi i neuspesi.
4. Vrsta zavisnosti ili odnosa meu lanovima je sledei inilac. Izmeu raznih moguih
odnosa naroito su vaan odnos saradnje ili kooperacije i odnos takmienja ili
kompeticije. Kao to kooperativnost doprinosi usvajanju ciljeva grupe, tako ona
doprinosi i kohezivnosti. U sportskim grupama u kojima se zadaci ostvaruju
kooperacijom, zadovoljstvo boravkom u grupi znatno je vee nego kad je kompeticija
glavni oblik uzajamnih odnosa njenih lanova grupe. Meutim, ovo pitanje se ne moe
generalizovati u smislu da kooperacija uvek doprinosi kohezivnosti a kompeticija da
je uvek slabi. Kad se za aktivnost nagrauje grupa kao celina a nagrada jednako deli
bez obzira na stvarni udeo pojedinanih lanova, kao posledica se kasnije moe javiti
manje zalaganje najaktivnijih lanova sportske grupe i manja njihova vezanost za
grupu. Kompeticija, u smislu takmienja sa drugom sportskom grupom, gotovo uvek
dovodi do intenzivnije interakcije meu lanovima i vee vezanosti za grupu.
5. Poveani uinak lanova sportske grupe je upravo i izraen zato to je takmienje sa
drugim sportskim grupama dovelo do veeg angaovanja za uspeh svoje grupe i do
vee vezanosti za nju. Na to ukazuju i neki karakteristini oblici ponaanja sportske
grupe nakon pobede ili poraza. lanovi pobednike grupe zajedno se vesele, dok oni
iz poraene sportske grupe dobijaju motiv da kroz vee zalaganje u predstojeem
periodu izravnaju raune sa protivnikom sportskom grupom, izraavajui tako
identifikovanje sa svojom grupom, to je takoe jedna od karakteristika kohezivnosti
grupe.
6. Aktivnost i zalaganje u sportskoj grupi je jedan od inilaca kohezivnosti grupe.
Privlanost sportske grupe zavisi i od toga da li su lanovi zadovoljni sopstvenom
pozicijom u grupi. Podaci istraivanja pokazuju da kada su lanovi grupe zadovoljni
- vea je vezanost za grupu. Ona je izraena i manjim izostajanjem sa treninga,
veom angaovanou i odsustvom tenje za promenom sportske grupe (manjom
fluktuacijom).
7. Nain rukovoenja i donoenja odluka se u brojnim istraivanjima pojavljuje kao
znaajan faktor kohezivnosti. Iako uticaj naina rukovoenja zavisi u znatnoj meri
od linih vrednosti i stavova lanova sportske grupe, demokratski nain rukovoenja
i omoguavanje lanovima grupe da uestvuju u odluivanju grupe, doprinosi veoj
kohezivnosti kroz usvajanje grupnih ciljeva.
8. Strukturalne karakteristike grupe su jo jedan vaan inilac. Pod strukturalnim
karakteristikama sportske grupe podrazumeva se sistem poloaja i uloga u grupi, a s
obzirom na aktivnosti i funkcije u njoj (s obzirom na mo, na presti, na mogunost
odluivanja i sl.). Tamo gde su uloge i poloaji jasniji i stabilniji, po pravilu to rezultuje
veim zadovoljstvom lanova i veom kohezivnou sportske grupe. Ali to nije jednako
za sve lanove. Potvren je nalaz da su lanovi sportske grupe koji imaju vei ugled ili
veu mo, ili vanije mesto u sistemu komunikacija, zadovoljniji i da je za njih grupa
vie privlana.
22
9. Grupna atmosfera je sledei inilac. Ima sportskih grupa u kojima preovladavaju

poslovni i bezlini odnosi, zatim takvih u kojima preovladavaju uzajamno nepoverenje
i tenzija, kao i grupa koje se odlikuju srdanim i prijateljskim odnosima meu
lanovima. Na osnovu opteg iskustva se smatra da se u grupama u kojima je srdana
atmosfera rado boravi a u grupama bez prisnije prijateljske atmosfere nerado.
10. Veliina grupe takoe moe biti inilac njene kohezivnosti. Navedeno je, govorei o
uticaju broja lanova grupe na njene karakteristike, da je u manjim grupama prisutno
vee zadovoljstvo boravkom u grupi, vee uee lanova u komunikacijama, manje
izostajanje i izbegavanje obaveza, manja fluktuacija a vea kohezivnost. Veliina grupe
utie na kohezivnost, pre svega, jer deluje na razne njene karakteristike, pre svega na
stepen uzajamne neposredne interakcije.
Zakljuak
U iznetom pregledu nabrojano je vie izvora i inilaca kohezivnosti sportske grupe.
Sigurno je da je to samo deo velikog broja faktora koji utiu na njeno javljanje i razvijanje.
Postoji jo mnogo inilaca koji su u vezi sa kohezivnou i drugim bitnim karakteristikama
sportske grupe. U svakom sluaju efikasnost sportske grupe predstavlja vaan inilac, ali
istovremeno i posledicu kohezivnosti. Sportska grupa koja uspeno ostvaruje svoje ciljeve i
jeste uspena jer su se za to stekli uslovi. Ali uspenost povratno deluje i na te uslove, meu
kojima je veoma izraen uticaj na kohezivnost te sportske grupe.
Postoje i inioci koje bi bilo znaajno analizirati u vezi i sa tri ostale grupe uslova javljanja
kohezivnosti. Opravdano je pretpostaviti da zadovoljenje motiva lanova koji su doveli do
ukljuivanja u grupu, kao i onih motiva koji su se pojavili u toku boravka u grupi, deluje
i na kohezivnost grupe. U kohezivnoj grupi postoji vie komunikacije meu lanovima i
uopte je intenzivnija interakcija u izvravanju grupnih zadataka. Spremnije se prihvataju
obaveze, upornije se zalae za njihovo izvrenje, zakljuci intimnije prihvataju i doslednije
sprovode. Takvo ponaanje ima povratno dejstvo na snage koje su izazvale kohezivnost: na
uzajamnu privlanost lanova, na kooperativnost i na kohezivnost uopte. Na kraju, svakako
treba podsetiti da na kohezivnost sportske grupe utie kako stepen oekivanja tako i stepen
realizacije oekivanja.
Literatura
1. Cartwright,D. (1988). The nature of cohesiveness. American Sociological Review, 264-288.
2. Dunerovi, R. (1995). Metrodoloki principi prouavanju psihosocijalnih aspekata
aktivnosti u sportu. Zbornik za drutvene nauke Matice Srpske 98/1995.
3. Festinger, L. (1998). Informal social communication. Group dynamics, 182-191.
4. Moreno, J. (1962). Osnovi sociometrije. Beograd: Savremena kola
5. Shaw, M. and Constanzo, P. (1991). Theories in social psychology. New York: McGraw-
Hill, 237-239.
6. Vanek, M., Hosek, V. (1984). Methodological Problems of Psychodiagnostic Investigations
of the personality of the Superior Athlete.Washington
23
Zbornik radova 2
ANALIZA RELACIJA INDIKATORA POLITIKIH I

EKONOMSKIH DIMENZIJA
KOD STUDENATA
ANALYSIS OF RELATIONS OF POLITICAL

AND ECONOMIC INDICATORS
WITH UNIVERSITY STUDENTS
Dobromir Bonacin, Danijela Bonacin

Apstrakt
Ekonomske dimenzije uveliko odreuju ponaanje ljudi u dananjem dinaminom
svetu. Oito je da su novani i finansijski transferi, trgovina akcijama, zlatom, energijom,
nekretninama i drugim finansijskim agregatima uinili svet izuzetno ovisnim o svim aspektima
koje jedinstveno moemo zvati: novac. Istodobno, politiki resursi formalno etabliraju
upravljanje i organizaciju najvie vrste. Ako politiku promatramo kao umee moguega
u kreaciji dugoronih ciljeva, tada je od ne male vanosti istraiti relacije takve politike sa
ekonomskim pokazateljima. Za potrebe ovog rada, na uzorku od 406 ispitanika primenjeno je
12 indikatora politikih dimenzija i 12 indikatora ekonomskih pokazatelja koji su analizirani
pod modelom kanonike korelacijske analize. Dobijena su tri znaajna kanonika faktora koji
su opisali generalnu, tj. globalnu povezanost sa gotovo svim indikatorima u oba prostora (prvi
faktor), lokalne relacije s manjim brojem izraenih indikatora u oba prostora (sporadini
mehanizmi drugi faktor) i mehanizmi koji se retko i slabo iskazuju bez salijenata (trei
faktor). Poznavanje ovih mehanizama omoguava nam identifikaciju moguih procesa koje
e sutra aktivirati budui upravljai u smislu ekonomskih zakonitosti u sprezi s dugoronim
ciljevima.
Kljune rei: ekonomija, politika, studenti, kanonika analiza
Abstract
Economic dimension largely determine the behavior of people in todays dynamic world.
Obviously, the cash and financial transfers, trade in securities, gold, energy, real estate and
other financial aggregates this world is extremely dependent on all aspects that can be called
24
unique: money. At the same time, the political resources formally established management
and organization of most top-level types. If we look at politics as the art of the possible in the
creation of long-term goals, then it is of no small importance to investigate the relation of such
a policy with economic indicators. For the purposes of this study, a sample of 406 subjects was
described with the 12 indicators of the political dimensions and 12 indicators of economic
indicators that are analyzed by canonical correlation analysis. The resulting three significant
canonical factors described general that global connectivity with almost all indicators in both
space (the first factor), local relationships with a smaller number of indicators expressed in
both space (sporadic mechanisms - the second factor) and the mechanisms that are rare
and poorly presented without salient (third factor). Knowledge of these mechanisms allows
us to identify the possible processes that tomorrow will be activated as controls in terms of
economic laws in conjunction with long-term goals.
Keywords: economy, politics, students, canonical analysis
Uvod
Kako se ini, u dananjem svetu, sve se svodi na zadovoljavanje potreba, proizvodnu mo
drutva, ponudu i potranju, trite. Meutim, pri tome se mnoga pitanja postavljaju sama
od sebe... ta je to uopte trite i kakvi procesi tamo vladaju? Koliko tih procesa uopte ima?
Tko su glavni akteri tih procesa? Koje su njihove posledice? Ko upravlja svim tim procesima,
kako i koliko dugo? Kako to ide pokolenjima? Zato drutvu uopte trebaju ti procesi i
napokon, ko obrazuje kadar za to upravljanje? Na kraju se sve svodi na upravljanje ija je
vanost oita u svim trenutcima ljudskog postojanja. Ukoliko se samo makar malo vratimo
u prolost, u pravilu, uvek je trebalo upravljati procesima koji su se dogaali, akterima tih
procesa, posledicama tih procesa. (Bonacin Da., 2008). Svaka etapa ljudskog postojanja imala
je samo njoj karakteristino drutvo i unutar njega sloen nain upravljanja. U robovlasnitvu
su postojali gospodar, tj. faraon/vladar/car i rob (Moris, 2010; Grant, 2010), u Rimskoj dravi
senat, car patriciji, plebejci i robovi (Alan, 2010), u feudalizmu feudalac tj. kralj/plemi i kmet
(Malam, 2010, Moris i Malam, 2010), kasnije industrijalac i radnik (Moris, 2010) a danas
imamo... ta? Iako moda ne svesno, ljudi su oduvek znali da je raspolaganje resursima, dakle
upravljanje, vana stvar. Postojanje klinastog pisma starih Sumera (Moris, 2010) i svega to
ono sadri (za to vreme) ili irigacijski sistem starih Egipana (Grant, 2010, Bourbon, 2009),
oito govore o mogunosti organizacije i raspolaganja sistemima. U ostavtini Leonarda da
Vinija naeni su zapisi o njegovim razmiljanjima vezanim za racionalizaciju rada i podeli
posla na operacije. Industrijska revolucija ogledno je omoguila ekspanziju menadmenta
kao posebne filozofije to je posledica promenjenih odnosa u drutvu 18. veka i potrebe
za organizacijom i reavanjem praktinih problema kojima su se bavili M. Bolton, E. Vitni
ili u sluaju Adama Smita bavljenjem nevidljivom rukom trita, specijalizacijom itd.
Zato onda mi danas i ovde, kad je to tako preko potrebno, ne bi razmiljali o tome koliko je
upravljanje bitno za svet oko nas? Prema nekim izvorima, Zapadni svet u tome ima velikog
uspeha jer je prilagodio svoj vlasniki sistem i u njemu obrazovni sistem kroz koje educira
brojne upravljake menadere kao budue nositelje stvaranja vika kapitala i razvoja uopte
(Pojski, 2006). S nadom se moe rei kako se i ostatak sveta sve vie i bre prilagoava.
Shvata potrebe drutva i njegove reprodukcije, emu svedoi Bolonjski proces u obrazovanju.
Zato je to uopte vano? Promislimo samo, ta je drutvo? Bilo koje. Ni manje ni vie nego
apstraktna forma s vrlo konkretnim i opipljivim, meusobno integrisanim segmentima. Sama
25
Zbornik radova 2
struktura drutva je kompleksna i na prvi pogled, ali ono to je zaista vano i kompleksno je
ono latentno, ono do ega treba doi istraivanjem i postavljanjem pitanja jer je upravo to
ono to nam daje odgovore koji nam trebaju. Ali drutvo je i ivi organizam. Ono egzistira
u vidu segmenata, ono die u vidu komunikacije, ono raste i razvija se spoznavanjem i
meusobnim delovanjem njegovih delova. Ono je izgradilo itav sistem samozatite pri
emu je obrazovanje novih pripadnika tog drutva jedan od najvanijih segmenata. Obrazuje
svoje nove pripadnike zapravo od zaetaka njihovih postojanja. ta to znai? To znai vrlo
jednostavan model. to pre, to ranije, to strunije i detaljnije, nai vane sposobnosti
pojedinca, korisne drutvu i razviti ih, najvie mogue. Pa onda imamo nove Mocarte,
Pikase ili Ajntajne jo u dejim vrtiima, koje smo dobili na raspolaganje i na koje
moemo na vreme uticati. Jo gore ili jo bolje, zavisno s kog aspekta i kog hijerarhijskog
polaaja se gleda, na nove pripadnike se moe uticati jo dok su u utrobi majke, to su neka
istraivanja u podruju muzike pokazala a to moe laiki posvedoiti zapravo svaka trudnica
(Smajlovi, Bonacin, Da. i Bonacin, D. 2007).
Zato je bitno razmiljanje o tome? Razlog je vrlo oigledan. Kad jednom ue u rvanj
drutvenih zbivanja, pojedinac je hoe-nee prisiljen igrati uloge koje od njega zahteva na
prvom mestu primarna socijalizacija i edukacija (roditelji) zatim sekundarna socijalizacija
i edukacija (klubovi, verske skupine te specijalizovane edukacijske ustanove vrtii, kole,
fakulteti...). Do trenutka kad zapravo konano zapoinje izgradnju svojih stavova, a to
je prema nekim istraivanjima u drugom razredu srednje kole (Bonacin, Bonacin i Bili,
2009), svaki taj pojedinac proe kroz sito i reeto. Tek posle toga dolazi na red tercijalna
socijalizacija (radno mesto). Oito, potrebno je poeti na vreme! Dakle, to pre.
Metodoloki okvir
Sve do sada navedeno apsolutno je nezaobilazno u bilo kojim znanstvenim razmiljanjima
i naravno, kako bi doli do bilo kojeg prihvatljivog naunog reenja svakako moramo poeti
razmiljati od samih poetaka, no ono to je krucijalno znaajno za ovaj rad je upravo ono
razdoblje u postojanju oveka kad je njegova uloga vezana za odreene drutvene institucije
edukacijske ustanove vieg tipa, to jest fakultete. Dakle, tada kad je ovek student. Zato? Moglo
bi se rei iz mnogo razloga. Naime, studentska populacija je vrlo specifina. Njena najvanija
karakteristika s aspekta ovog rada jest ta da su to ONI - budui upravljai. Generacija koja
e upravljati naim dravama, gradovima, kolama, deijim vrtiima, tvornicama, bankama,
sportskim klubovima... Na njima doslovno svet ostaje. Tko su oni? to ele? Kamo hitaju?
Na emu rade? Tko ih usmerava? I tako dalje. Oito vie nisu deca, formirani su i imaju
svoje stavove, no isto tako bi se moglo rei kako nisu jo potpuno odrasli jer jo aktivno
ue i spoznaju, nisu stekli specijalistika znanja i nisu se utvrdili tj. nemaju intelektualnu i
spoznajnu irinu a fakultet upravo tome slui omoguava je. Moglo bi se rei kako se kroz
vreme i kroz istoriju, usled raznih inioca, prag zrelosti pomaknuo. Na primer nekad davno,
ljudi su usled tekog ivota, surove klime, razliitih bolesti, slabe ishrane ili neeg drugog
retko iveli preko 50 godina, od ega su pola ivota imali nekakve zdravstvene probleme. Od
malih nogu uili su da preivljavaju i ive na primeru roditelja pa su ve sa 13-tak godina bili
spremni za brak. Edukacija je bila samo za ljude iz vie klase, esto odreena polom jer su se
ene kolovale drugaije i za druge svrhe (domainstvo). Danas je to potpuno drugaije. ivot
je olakan tehnologijom, zdravstvene tegobe smanjene ili u nekim sluajevima uklonjene uz
medicinsku pomo, ne svodi se sve na puko preivljavanje ili barem ne u onom prvobitnom
26
smislu. Naelno, veina ljudi modernog sveta ima nekakav minimum: gde spavati, jesti, leiti
se i to je najvanije obrazovati se.
Usled modernih inioca i simbola modernog ivota poput karijere, materijalne egistencije,
statusa, slave itd. u brak ulaze prilino kasno, moglo bi se rei sve kasnije. Usled posedovanja
tog minimuma, odnosno kako tako sigurnih baza u koje se mogu vratiti, pojedinci esto ne idu
prirodnim putem razvoja. U neretkim sluajevima, tek u vreme kad su na fakultetu zavravaju
kompletan antropoloki razvoj, iako se njihova linost izgradila otprilike u drugom razredu
srednje kole (Bonacin, Da., Bonacin, D. i Bili, 2009; Bonacin, Bili, Bonacin Da., 2008). ta
to konkretno znai? To znai da se jo uvek moe uticati na njih ali ako uzmemo u obzir da
im je linost formirana, postavlja se pitanje kako uticati? Odgovor je: Lako, i to ba zbog
te formirane linosti. S obzirom na to da su formirani kao osobe u veini sluajeva se ne
bave sami sobom ve sadrajem. Kako ve imaju vlastite stavove o puno toga, ele te stavove
ponuditi drugima i trae to i od ostalih, ele razmenjivati znanje, dakle ele se izgraivati i
dalje upijajui informacije i formirajui nove spoznaje. Potrebno im je pruiti te informacije
i usmeravati ih i modelovati njihovo spoznavanje kako bi zauzeli svoje mesto u drutvenoj
strukturi na najadekvatniji nain za sebe i to isto drutvo. To je uticaj koji im treba. Studenti
su u praktinom i dinaminom smislu novi segmenti drutva, tavie, njegova najvanija baza
ije relacije grade sve ostalo. Jo vie - oni su budui upravljai u tom istom drutvu a kako se
vidi, jo se na njih moe uticati makar samo usmeravanjem. To se ini vano, zar ne? Kad
uzmemo u obzir da ono manifestno nije uvek i ono najvanije, oita je vanost utvrivanja
latentne strukture njihovog poloaja u smislu upravljakog potencijala u prostoru drutvenih
atributa. Svojevremeno su mnogi mudri ljudi, poput Bendamina Frenklina govorili kako
trebamo zapamtiti kako je vreme novac. tavie, vreme je jedan od tri najvanija opta ljudska
resursa, uz same ljude i informacije (Bonacin, Da., 2011). Oigledna je vanost pravovremenog
prepoznavanja ljudskih resursa upravljakog tipa. Ali, kako bi uopte mogli raspravljati o
ljudskim resursima upravljakog tipa, potrebno je utvrditi pre svega fiziki prostor u kojem
ovek egzistira, naine na koje ovek egzistira u svetu tj. u prostoru posmatranja, mehanizme
koji svim tim upravljaju i osnovne poveznice koje sve to zajedno integriu i odravaju. Tek
onda moemo razmiljati o studentu upravljau i vanosti njegove pozicije u drutvu.
Metode
U svrhu istraivanja na studentskoj populaciji, 2010. god. na Edukacijskom fakultetu
Univerziteta u Travniku zapoet je istraivaki projekt Istraivanje sociolokih, upravljakih
i moralnih vrijednosti studenata (voa projekta i glavni istraiva prof. dr Dobromir
Bonacin). Za istraivanje je konstruisana posebna anketa (autor mr. Danijela Bonacin) koja
je primenjena u Puli, Splitu, Mostaru, Osijeku, Travniku i Niu sa 210 indikatora. Za potrebe
ovog rada, na uzorku od 406 ispitanika primenjeno je 12 indikatora politikih dimenzija i 12
indikatora ekonomskih pokazatelja koji su analizirani pod modelom klasine biortogonalne
kanonike korelacijske analize (Bonacin, 2010).
27
Zbornik radova 2
Rezultati i rasprava
Tabela 1. Testiranje znaajnosti kanonikih funkcija

NO. R R2 HI DF WILKS PROB.
1 0.77 0.60 591.96 144.00 0.22 0.00
2 0.44 0.19 232.62 121.00 0.55 0.00
3 0.36 0.13 148.62 100.00 0.69 0.00
4 0.28 0.08 94.09 81.00 0.79 0.16
5 0.25 0.06 62.45 64.00 0.85 0.53
6 0.20 0.04 37.38 49.00 0.91 0.88
7 0.16 0.03 21.72 36.00 0.95 0.97
8 0.12 0.01 11.55 25.00 0.97 0.99
9 0.09 0.01 5.75 16.00 0.99 0.99
10 0.07 0.00 2.46 9.00 0.99 0.98
11 0.04 0.00 0.57 4.00 1.00 0.96
12 0.01 0.00 0.02 1.00 1.00 0.88
Tabela 2. Kanoniki faktori politikih indikatora (levi set)

Indikatori / varijable Kan1 Kan2 Kan3
Svaki ovjek treba teiti biti na samom vrhu socijalne zajednice 0.64 0.21 0.28
Politiki voe su uvijek najsposobniji ljudi u nekom drutvu -0.16 0.74 -0.05
Ljudi na vlasti trebaju odluivati u ime svih ljudi u zajednici -0.02 0.63 0.22
Preuzimanje odgovornosti je najvanija stvar u politici 0.66 -0.12 0.18
Ljudi bi trebali svoju politiku poziciju ograniiti na opoziciju 0.49 0.35 -0.26
Visoko kompetentni pojedinci se obino suprotstavljaju vlasti 0.64 -0.06 0.23
Iz pozicije izvan vlasti puno bolje se pripremaju kvalitetne odluke 0.69 0.12 0.13
U drutvu je najbolje djelovati kritiki jer to izuzetno pomae u
0.64 0.12 0.39
odlukama
Najbolje je politiki stajati po strani 0.30 0.25 -0.03
Najsposobniji pojedinci bi trebali ekati pravi trenutak za promociju 0.68 0.34 0.08
Prava politika rjeenja uvijek su rezultat odgovarajueg dogovora 0.53 0.01 -0.01
Treba dobro promisliti kome se prikljuiti jer to donosi obaveze i
0.87 -0.27 -0.27
posljedice
Objanjena varijanca 0.33 0.12 0.04
Totalna varijanca 100
Redundantna varijanca 0.20 0.02 0.01
Totalna redundantna varijanca 24.05
28
Tabela 3. Kanoniki faktori ekonomskih indikatora (desni set)

Indikatori / varijable Kan1 Kan2 Kan3
Bez novca kao ope vrijednosti ovjeanstvo bi bilo posve
0.68 0.07 -0.26
nerazvijeno
Sve je na prodaju za novac, samo je pitanje cijene 0.59 -0.02 -0.26
Veliki dio svog vremena ovjek treba posvetiti pribavljanju to vie
0.27 0.78 0.16
novca
Novac uvijek omoguava visoki status u drutvu 0.66 -0.09 0.46
Velika materijalna bogatstva su izuzetno poeljna stvar u ivotu 0.56 0.27 0.21
Vrijednosti u novcu treba pretvoriti u materijalno bogatstvo 0.66 0.34 0.15
Ulaganja u nekretnine i skupocjenosti su izuzetno dobra stvar 0.71 0.03 0.24
Materijalna bogatstva omoguavaju veliki stupanj sigurnosti 0.74 0.13 -0.14
Samo visok ekonomski status omoguava dobro kolovanje 0.38 0.32 0.08
Visoka pozicija u drutvu je direktno vezana za visok ekonomski
0.69 0.04 0.11
status
Ekonomski visoko pozicionirani ovjek je slobodniji od drugih ljudi 0.72 0.11 0.17
Psiho-fiziko zdravlje je direktno uvjetovano ekonomskim statusom 0.53 0.19 0.20
Objanjena varijanca 0.38 0.08 0.05
Totalna varijanca 100
Redundantna varijanca 0.23 0.02 0.01
Totalna redundantna varijanca 26.37
Kanonika korelacijska analiza donela je tri faktora statistiki znaajna, to znai da se dva
tretirana seta indikatora povezuju na tri naina. Kako se lako moe primetiti, u skupu politikih
indikatora radi se o tri naina funkcionisanja u drutvu a to su: 1) Globalni politiki status,
2) Status lidera i 3) Aktivno politiko delovanje u drutvu. Istovremeno, u skupu ekonomskih
indikatora lako se prepozanje: 1) Sigurnost u dispoziciji ekonomskim resursima, 2) Oprez, pa
moda ak pomalo i strah u dispoziciji novcem i slinim materijalnim resursima i 3) Opti
ekonomski status. Meutim, isto je tako primetno da prvi kanoniki par iscrpljuje maksimum
objanjene varijance, kao i maksimum redundantne varijance, dok su preostala dva znaajna
kanonika faktora, iako lako prepoznatljivi, ipak u sutini trivijalnih redundantnih vrednosti.
Sve ovo zajedno opisuje: 1) Globalnu politiko-ekonomsku sigurnost kao dominantnu
karakteristiku uzorka, 2) Oprez lidera u raspolaganju novcem i slinim potencijalima i 3)
Aktivni politiki rad poduprt solidnim ekonomskim statusom. Tako se moe rei da imamo
tri tipa socio-politikog delovanja i to upravo skladno nivou na kom pojedinci ili grupe
deluju. Na samom vrhu naroito je dominantnan mehanizam koji opisuje vrsto, uverljivo
i materijalno stabilno delovanje. U srednjem nivou delovanja primetno je vrlo oprezno
delovanje svojstveno mehanizmu koji opisuje mogue vee gubitke u sluaju greaka, a to
je mehanizam koji glavnu ulogu daje nesigurnim ali ambicioznim modalitetima ponaanja.
Konano, trei mehanizam opisuje delovanje u kojem je dominantno prisutno dokazivanje,
tj. djelovanja s najnieg politiko-socijalnog nivoa i probijanje prema viim slojevima i
stratumima.
29
Zbornik radova 2
Zakljuak
U radu su analizirani indikatori funkcionisanja sociolokih relacija politikih i ekonomskih
parametara. Kanonika korelacijska analiza donela je tri znaajna para kanonikih faktora.
Oni su prepoznati kao tri nivoa funkcionisanja upravljakog mehanizma s tendencijom
da na samom vrhu dominira mehanizam globalnog pozicioniranja, u sredini mehanizam
pozicioniranja opreza u liderstvu i na donjem nivou virtualno dokazivanje kao trajno svojstvo.
ini se da bi upravo u skladu sa ovim rezultatima trebalo pokuati izoliovati i identifikovati, za
poetak mehanizme, a posle i pojedince koji mogu najbolje zadovoljiti pojedine upravljake
funkcije. Njihova regrutacija, prirodno poinje od studentske populacije.
Literatura
1. Agarwala, T. (2008). Factors influencing career choice of management students in India.
Career Development International, 13(4), 362-376.
2. Allan, T. (2010). Ilustrirana povijest svijeta: Rimsko carstvo. Zagreb: 24sata i Liber Novus.
3. Backhaus, J.G. (1974). The University as an Economic Institution: The Political Economy
of the Althoff System. Journal of Economic Studies, 20(4-5).
4. Barlow, D.E., & Hickman-Barlow, M. (1999). A political economy of community policing.
Policing: An International Journal of Police Strategies & Management, 22(4), 646-674.
5. Bhattacharya, P.C. (1995). The economics of development: A review article. Journal of
Economic Studies, 22(2), 59-74.
6. Bonacin, Da. (2011). Latentna struktura poloaja upravljakog potencijala studenata u
prostoru drutvenih atributa. Magistarski rad. Travnik: Edukacijski fakultet Univerziteta
u Travniku.
7. Bonacin, D. (2010). Uvod u kvantitativne metode. Travnik: Edukacijski fakultet
Univerziteta u Travniku.
8. Bonacin, Da. (2008). Prapovijesni ovjek, moderni ovjek, ovjek koji upravlja.
Meunarodni simpozij ovjek i moderni svijet, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, pp. 73-
80. (ur. aklovica, F.).
9. Bonacin, D., Bili, ., & Bonacin, Da. (2008). Uvod u antropoloku analizu. Travnik:
Kinezioloki fakultet Univerziteta u Travniku.
10. Bonacin, Da., Bonacin, D., & Bili, . (2009). Relacije znaajki slobodnog vremena i
indikatora upravljanja kod srednjokolki Meunarodna znanstveno-struna konferencija
Upravljanje slobodnim vremenom. Zagreb, pp:457-466. (ur. Andrijaevi, M.).
11. Bourbon, F. (ur.) (2009). Drevne civilizacije: velike kulture svijeta. Zagreb: Mozaik knjiga.
12. Dodson, E.J. (2009). Benjamin Franklins principles of political economy: a speculative
inquiry. International Journal of Social Economics, 36(4), 428-446.
13. Emanuel, R., & Adams, J.N. (2011). College students perceptions of campus sustainability.
International Journal of Sustainability in Higher Education, 12(1), 79-92.
14. Grant, N. (2010a). Ilustrirana povijest svijeta: Stari Egipat i antika Grka. Zagreb: 24 sata
i Liber Novus.
15. Grol, Y., & Atsan, N. (2006). Entrepreneurial characteristics amongst university students:
Some insights for entrepreneurship education and training in Turkey. Education+Training,
48(1), 25-38.
30
16. Malam, J. (2010). Ilustrirana povijest svijeta: Rani srednji vijek. Zagreb: 24 sata i Liber
Novus.
17. Morris, N. (2010). Ilustrirana povijest svijeta: Industrijska revolucija. Zagreb: 24sata i
Liber Novus.
18. Morris, N., & Malam, J. (2010). Ilustrirana povijest svijeta: Izvan Europe. Zagreb: 24sata
i Liber Novus.
19. Morris, N. (2010). Ilustrirana povijest svijeta: Kasna srednjevjekovna Europa. Zagreb:
24sata i Liber Novus.
20. Pojski, M. (2006). Menadment u funkciji ekonomskog razvoja. Sarajevo: Vlastito izdanje.
21. Prisching, M. (1974). Evolution and Design of Social Institutions in Austrian Theory.
Journal of Economic Studies, 16(2).
22. Scharf, F., & Bell, J. (2002). Developing export management competencies and skills
among undergraduate business students. Journal of European Industrial Training, 26(7),
327-332.
23. Smajlovi, N., Bonacin, Da., & Bonacin, D. (2007). Prenatalni status djeteta. Pregled, 87,
3-4, 185-204.
24. Svensson, G., & Wood, G. (2007). Are university students really customers? When
illusion may lead to delusion for all! International Journal of Educational Management,
21(1), 17-28.
25. Ye, G., Wan, Q., & Chen, J. (2011). Political resources, business model and headquarters
location of private enterprises. Nankai Business Review International, 2(2), 172-194.
Internet izvori
http://web.efzg.hr/dok/OIM/ momazic//osnove%20menadzmenta %20-%20efzg/
IV.%20 predavanje%20-%20menadzment, %20jucer,%20danas,%20sutra%20(web).
pdf
31
Zbornik radova 2
Struni lanak
SPECIFINOSTI KOMUNIKACIJE U SPORTSKIM KLUBOVIMA
SPECIFITIES OF COMMUNICATION IN SPORTS CLUBS
Marko osi
Beogradska poslovna kola VSS, Beograd, Srbija
Apstrakt
Komunikacija kao proces koji predstavlja prenos razumljivih informacija je jedan od
osnovnih procesa u svakoj organizaciji, pa i u sportskim klubovima. Struni tab i sportisti
kao nosioci sportske funkcije (sektora) u sportskim klubovima su angaovani da rade zajedno
sa odreenim ciljem i njihovo zajedniko delovanje praktino nije mogue bez komunikacije.
Upravo je meu njima i najvea specifinost komunikacije. Sa druge strane, bez obzira koliko
je komunikacija zastupljena u sportskim klubovima, loa komunikacija iz najrazliitijih
razloga je esto uzrok zbog kojeg se ciljevi ne ostvaruju. Imajui sve u vidu, jasno da je
komunikacija veoma vaan preduslov funkcionisanja sportskih klubova i da je obezbeivanje
dobre komunikacije jedan od ciljeva celokupnog trenanog procesa. Cilj rada je da se ukae na
vanost i na specifinosti komunikacije unutar sportskog sektora u sportskim klubovima. Do
cilja e se doi ispunjavajui zadatke koji su sledei: analiza specifinosti sportskih klubova;
analiza komunikacije kao procesa; analiza specifinosti fizikih barijera u komunikaciji; analiza
specifinosti neverbalnog i verbalnog komuniciranja; izvoenje zakljuaka. Korieni metodi
su: spekulativno-bibliografski metod, empirijski metod, analiza i sinteza. Komunikacija u
sportskim klubovima ima osnovne elemente kao i komunikacija u bilo kom drugom sistemu
ali ima i odreeni broj specifinosti. Struni tab i sportisti predstavljaju dva glavna podsistema
sportskog sektora u sportskim klubovima i komunikacija vezana za njih je osnovni preduslov
funkcionisanja celog sportskog kluba. Najvee specifinosti su fizike barijere u komunikaciji,
kao i neverbalno i verbalno komuniciranje unutar i izmeu tih sistema, dok sa druge strane,
u odnosu komuniciranje sa drugim, spoljanjim sistemima, najvea specifinost lei u
odailjanju lanih informacija ka protivniku. Veliki je broj razliitih razloga koji dovode do
loe komunikacije i jedan od glavnih ciljeva strunog taba, kao upravljajueg sistema, je da
omogui optimalne uslove za realizaciju dobre komunikacije, jer samo ukoliko postoji dobra
komunikacija moe se doi u poziciju da i ceo sportski klub prosperira.
Kljune rei: komunikacija, sportski klub, sportska funkcija, sportski sektor
32
Abstract
Communication, as a process that represents the transfer of understandable information,
is a fundamental process in any organization, including sports clubs. Coaching staff
and athletes as the carriers of sports function (sector) within sports clubs are required to
work together with a specific purpose and their joint functioning and effect are practically
impossible without communication. The most specific form of communication applies exactly
to them. On the other hand, no matter how much communication is represented in sports
clubs, poor communication for diverse reasons is often the cause why goals are not achieved.
Bearing that in mind, it becomes clear that communication is an important prerequisite for
the functioning of sports clubs and one of the main objectives of the training process is to
ensure good communication. The aim of this paper is to point out the importance and the
specificities of communication as a process within the sports sector of sports clubs. In order
to reach the goal, following tasks need to be fulfilled: analysis of the specificities of sports
clubs; analysis of communication as a process; analysis of specificities of physical barriers to
communication; analysis of specificities of nonverbal and verbal communication; drawing
conclusions. Used methods are: speculative-bibliographic method, empirical method,
analysis and synthesis. Communication as process in sports clubs has all the elements of
communication like any other system, but at the same time a certain number of peculiarities.
Staff and athletes represent two major subsystems in the sports sector of sports clubs and
process of communication related to them is the basic requirement for the functioning of
the sports club as a whole. The most specific are physical barriers in communication, as well
as non-verbal and verbal communication within and between these systems. On the other
hand, in relation to communication with other external systems, the highest specificity lies in
transmitting false information to the opponent. There are numerous different reasons that lead
to poor communication and one of the main goals of the coaching staff, as main (management)
system, is to provide optimum conditions for the realization of good communication, because
only if there is a good communication can the sports club as a whole come in a position to
prosper.
Keywords: communication, sports club, sports function, sports sector
Uvod
Veliki broj aktivnosti i procesa koji se odvijaju u razliitim organizacijama koje funkcioniu
u razliitim oblastima drutva praktino je identian. Meutim, postoje i odreene razlike koje
su esto veoma vane i praktino ba one odreuju uspenost menadmenta jednog sistema.
Sport je sam po sebi dovoljno specifina oblast. Sport po prirodi stvari u svojoj osnovi ve
nosi odreene specifinosti, a samim tim se i sportske organizacije u odreenoj meri razlikuju
od drugih organizacija. Takoe, imajui u vidu da je sport veoma iroka oblast, moe se rei
i da unutar sporta (sportske industrije i sportskih organizacija) postoje specifinosti. Samim
tim, neophodno je i da menaderi u tim organizacijama poseduju specifina znanja i vetine
kojima se slue u ostvarivanju postavljenih ciljeva.
Sa druge strane, imajui u vidu da je vrednost pravih informacija veoma esto neprocenjiva,
jasno je zato je u dananjem svetu, komunikacija sve vanija kao proces u svakoj organizaciji.
Razvija se i cela jedna interdisciplinarna drutvena nauka - komunikologija - koja upravo
i izuava taj proces i celokupnu problematiku vezanu za komuniciranje. Pregledom strane
33
Zbornik radova 2
literature koja obrauje oblast komuniciranja u sportu, uvia se da se uglavnom kreira

komunikacija sportskog kluba ka spolja, odnosno ka konzumentima, drutvu i drugim
indirektnim korisnicima i to u marketinkom smislu, a da se malo panje posveuje
specifinostima komuniciranja unutar samog kluba. Iako se smatra da su PR i komunikacije
temelj uspeha sportskih organizacija (Hopwood, Skinner and Kitchin, 2010, str. 29) i osnova
za dalji rast sportske industrije (Pedersen, Miloch and Laucella, 2007, str. 9), panja se mora
posvetiti i ostalim segmentima komuniciranja u sportu. Naime, veoma je esta situacija da
se upravo zbog loe komunikacije ne uspeju ostvariti postavljeni ciljevi sportski (pa i ciljevi
celog kluba), a to je est sluaj, pogotovo u timskim disciplinama (sportske igre).
Imajui navedeno u vidu, ovaj rad se bavi problemima komuniciranja sportskih klubova
u njihovim sportskim sektorima, gde e na taj nain pokuati da doprinese razvoju i
upotpunjavanju ove oblasti.
Analiza specifinosti sportskih klubova

Sportski klubovi, kao samo jedna vrsta sportskih organizacija, poseduju relativno sline
elemente kao i sve ostale organizacije. Takoe, one imaju i odreene specifinosti. Najvea
specifinost sportskih klubova kao organizacija u odnosu na druge razliite organizacije koje
funkcioniu u sportskoj industriji, je upravo u sportskom sektoru, odnosno u onom njenom
delu direktno zaduenom za sportske aktivnosti.
Sportski sektor, kao deo sportskog kluba, je praktino osnovni sektor i glavna specifinost
takvih organizacija. Sportski sektor se kao podsistem sporskog kluba sastoji od nekoliko
razliitih manjih podsistema, ali se moe rei da su struni tab i sportisti njegovi osnovni
podsistemi. Struni tab i sportisti kao podsistemi mogu imati i unutar sebe razliite veze i
odnose, odnosno i oni mogu imati razliite manje podsisteme koji su u ovom sluaju veoma
dinamini po razliitim kriterijumima (promenljivog oblika, broja, jaine veza, ciljeva i dr.).
Pojedinci koji su lanovi strunih tabova i sportisti su osnovni elementi svih tih sistema.
Meutim, sportisti nisu samo puki izvrioci naredbi nadreenih (strunog taba) ve imaju
i odreenu slobodu u svojim aktivnostima. Takoe, interakcija izmeu samih sportista je
veoma vana i ukoliko nije na optimalnom nivou, ciljevi e biti teko ostvareni. Sa druge
strane, i struni tab ima nekoliko specifinosti. Karakteristina su razliita znanja i vetine
njegovih lanova (to je i oekivano kada je tim u pitanju), ali pre svega su specifini domeni
odgovornosti i oblasti gde se u odreenim situacijama te odgovornosti preklapaju, kako na
treninzima, tako i na samim takmienjima. Ve u ovoj osnovnoj podeli se uvia sloenost
odnosa elemenata i podsistema u okviru sistema sportskih sektora sportskih klubova.
Pored organizacionih i kadrovskih specifinosti, sportski sektor nosi sa sobom nekoliko
drugih specifinosti. Pre svega to je takmienje. U dananjem sportu (sportskoj industriji)
takmienje je postalo jedino merilo kvaliteta. Ne ulazei u rasravu da li je to dobro po sport,
tu informaciju je neophodno imati na umu. Takmienje po prirodi stvari sa sobom nosi
odreena pravila, ogranienja i mogunosti, ali pre svega protivnika (ili vie njih ili i samog
sebe) sa kojim se na takmienju dolazi direktno u kontakt. Imajui u vidu da su ti kontakti
esto sa veoma razliitim protivnicima, a pri tome su i veoma uestali (stotine puta za vreme
nadmetanja), postaje jasno da su specifina znanja i vetine praktino neophodni da bi se
uspeno upravljalo pomenutim sistemima. Sportska takmienja danas (pretpostavlja se da
e jo izraenije biti u budunosti) nose sa sobom i odreene karakteristike koje sport ne
odvajaju od ostalih oblasti drutva. Sve je manje vremena, a sve je vie bitna brzina. U takvim
uslovima se veoma esto i menjaju sportska pravila da bi se deavanja na borilitu ubrzala i
34
uinila uzbudljivijim. Komunikacija je sigurno jedna od oblasti koja je veoma pogoena ovim
promenama. Samim tim komunikacija postaje vaan faktor koji moe biti presudan u tome
ko hoe a ko nee biti uspean.
Imajui navedeno u vidu, oigledno je da je komunikacija u sportskom sektoru sportskih
klubova, oblast menadmenta koja se razlikuje od komunikacije u drugim sektorima sportskih
klubova, ali i od komunikacije u drugim organizacijama, kako u sportu tako i van njega.
Analiza komunikacije kao procesa

Iako postoji veliki broj definicija komunikacije, moe se rei da ona predstavlja prenos
razumljivih informacija. Sutinu komunikacije moda jo bolje opisuje izvor rei komunikacija,
gde na latinskom re communis oznaava u prenesenom znaenju zajednitvo (komunizam),
odnosno communicatio sa znaenjem saoptavanje, veza, ophoenje, dodir. U principu sve
navedeno je u smislu injenja neega zajednikim (pozajedniavanja). Konkretno, u ovom
sluaju se radi o injenju da konkretnu informaciju poseduju oba entiteta, a koji su do tog
trenutka imali razliite informacije i samim tim razliite predstave o stvarnosti. U sportu ti
entiteti mogu biti i meusobno suprotstavljeni.
Na osnovu navedenog mogu se izvesti i osnovne pretpostavke i elementi koje ine
komunikaciju uopte moguom. Jasno je da je potrebno da postoji informacija koja
se eli podeliti sa nekim. Pod eljom se moe podrazumevati i stvarna elja za deljenjem
informacije, ali i odreena vrsta navike za deljenjem informacije koja se treningom razvija
(u sluaju istog tima svakako). Ovaj detalj predstavlja i sutinsku razliku izmeu sportskih
klubova (njihovih timova) i ostalih organizacija izvan sporta. Sledei inilac komunikacionog
procesa je prenos, pod ime se podrazumeva premetanje informacije sa jednog na drugo
mesto, odnosno sa izvora (poiljalac), gde se najpre informacija kodira, na njeno odredite
(primalac), gde se zatim informacija dekodira. Sve se vri posredstvom odreenog nosioca
informacije, odnosno medijuma ili sredstva za prenos informacija i to u kodiranom obliku.
Na kraju celokupnog procesa je vano da se ta informacija (poruka) razume, odnosno da je
onaj koji je prima, dekodira na pravi nain i protumai upravo onakvom kava je poslata. Cilj
je da nakon zavrenog slanja informacije oba entiteta poseduju istu informaciju, a samim tim
za konkretnu situaciju i istu percepciju stvarnosti. Ukoliko nema bar jednog od navedenih
elemenata, moe se rei da nema ni komunikacije. Generalno posmatrano, komunikacija u
sportskim klubovima podrazumeva sistem (komunikacioni) koji se sastoji od: informacije (i
elje ili navike da se komunicira), izvora i odredita informacije, nosioca informacije, kao i
njene razumljivosti. Imajui navedeno u vidu, top menadment celokupnog sistema sportskog
sektora (sportski direktor, struni tab, menaderi, glavni trener, prvi trener) unutar sportskih
klubova kao nosilac odgovornosti za rezultate je duan da uini sve da navedeni elementi u
svakom trenutku postoje i da komunikacija bude mogua. U tu svrhu su im na raspolaganju
sva sredstva i metode kojima se sportska struka koristi.
Veoma je vano pri komuniciranju da primalac, odnosno onaj kome je poruka upuena,
moe da dekodira prethodno kodiranu informaciju. U ovom detalju se nalazi i mogunost
da se naizgled jednostavna komunikacija uini takvom da informaciju prima iskljuivo onaj
koji je od strane poiljaoca pretpostavljen kao primalac. U tom kodiranju lei neogranien
broj mogunosti za taktiko nadmudrivanje. Naime, rei ili drugi signali ne moraju u svakoj
situaciji da imaju isto znaenje to umnogome oteava posao za onoga kome informacija nije
upuena a eleo bi da je ima (protivnik).
35
Zbornik radova 2
U procesu komunikacije mogu se javiti odreene smetnje, odnosno barijere ili umovi koji
je ometaju (fizike, psiholoke, jezike i dr.). Oni mogu biti namerno ili nenamerno poslati.
Ti umovi su u stvari razliiti faktori koji mogu dolaziti od spolja ili iznutra komunikacionog
sistema i negativno utiu na komunikaciju. Efektivna komunikacija, odnosno preduslov
da bi komunikacija mogla valjano da se obavi, podrazumeva izmeu ostalog i da se
pomenute smetnje, odnosno umovi koji dolaze iz samog sistema (nenamerno poslati),
svedu na optimalnu meru ili potpuno iskljue. Oni se otklanjaju vebanjem i razgovorom o
komunikaciji (problemima). Sa druge strane, ukoliko se umovi namerno alju (unutar istog
sistema) to moe biti ozbiljan problem koji se reava na relativno uobiajene naine kao i u
ostalim organizacijama, nevezano da li su iz oblasti sporta.
umove, ne treba poistoveivati i meati sa lanim informacijama (dezinformacijama)
koje se u sportskom nadmetanju veoma esto alju. Veliki broj taktikih i lanih kretnji, finti,
predradnji, pokreta, gestova, raznih vrsta razliitih signala i sl., se svesno odailju. Da bi takva
dezinformacija za potencijalnog primaoca bila informacija, on mora sve vreme biti siguran
da poiljalac nije svestan da odailje ikakvu informaciju. Samo u tom sluaju e poslata
dezinformacija njemu biti informacija. Primalac e nasesti na dezinformaciju, i mislei da
je u prednosti, shvatiti da je u zabludi tek kada bude kasno. Karakteristike komuniciranja i
odailjanja takvih informacija/dezinfromacija su praktino identine sa odailjanjem istinitih
informacija ali je za ovakvu vrstu komuniciranja potrebna velika vetina. Umee da se u
odreenom trenutku prepoznaju sve okolnosti i da se protivniku ponudi takva informacija da
on nema ni jedan razlog da pomisli da ta informacija nije istinita i da je ustvari dezinformacija,
izrazito je cenjeno u sportu, bilo da se radi o sportisti ili treneru. Samo veliki majstor moe
konstantno primoravati druge da mu veruju, a da su prethodno bili nebrojeno puta svedoci
da prema protivniku (ili njima samima) nije bio iskren. Majstori sporta iznova i iznova
odailju dezinformacije i na taj nain sebi olakavaju dostizanje svog cilja. To je veoma teko,
pogotovo danas u situaciji kada su razliite tehnologije veoma razvijene i kada se na veoma
lak nain mogu analizirati prethodni nastupi i ponaanje konkretnog pojedinca, a samim tim
i smanjiti mogunost obmane.
U komunikaciji moe uestvovati razliit broj entiteta. Osnovne vrste komunikacije u
odnosu na poiljaoca mogu biti usmerene ka unutra ili ka njegovoj spoljanosti, odnosno ili
unutar ili izmeu:
Pojedinaca - fokus i razgovor sa samim sobom pred nastup, izmeu pojedinaca iz
iste ekipe (sportista - razliite saradnje u napadu ili odbrani, trenera sa sportistom
i obratno, jaha i konj, prvi i pomoni trener, kondicioni trener i doktor i sl.) ili pak
razliite ekipe (protivnik, signali protivnikog trenera i sl.);
Grupa - linije ili grupe sopstvenih ili pak protivnikih igraa na pojedninim delovima
terena (odbrana-napad istog ili razliitog tima, centri-bekovi) struni tab i sportisti,
treneri i ostatak strunog taba i sl.;
Timova - odgovor jednog tima na postavku napada ili odbrane protivnika, razliiti
taktiki odgovori i sl.
Svakako moe postojati i komunikacija izmeu navedenih entiteta meu sobom, odnosno
i pojedinaca i grupa, pojedinaca i timova i svakako grupa i timova (golman i sopstvena
odbrana, napada i protivnika odbrana, struni tab i sportista, prvi trener i tim ili grupa
koja nije zadovoljna minutaom, igra i publika i obratno itd.);
36
Najei oblik komuniciranja u timovima je jednosmerna komunikacija, odnosno

situacija kada se poruka samo alje na odredite. Ree je to dvosmerna komunikacija,
odnosno komunikacija sa povratnom informacijom u obliku odgovora, a koja se vraa od
strane odredita (koje sada postaje izvor informacije) izvoru. Sport je veoma dinamina
aktivnost tako da je praktino nemogue ili bar veoma nesvrsishodno forsirati dvosmernu
komunikaciju. Ovo je jedna od osnovnih specifinosti u komunikaciji u sportskim klubovima,
jer je veoma sloeno komunicirati u uslovima koji veoma esto nisu pogodni za komunikaciju.
Iz navedenih razloga, uvebanost i adaptabilnost za jednosmernu komunikaciju u razliitim
uslovima je od ogromnog znaaja. Ukoliko pak postoji dvosmerna komunikacija, ona je
praktino ista kao i u sluaju komuniciranja u drugim organizacijama i praktino nema veih
specifinosti.
Analiza fizikih barijera u komunikaciji

Komunikacija moe imati fizike barijere koje se javljaju u situacijama kada postoji elja
za komunikacijom, ali se ona ne dogaa najee usled nepostojanja medijuma (iz razliitih
razloga) preko kojeg bi se poruka poslala. Od velike je vanosti to to na samom sportskom
takmienju ili treningu, komunikacija postaje praktino nemogua u razliitim i veoma
estim situacijama usled nedostajanja nekog elementa komunikacionog sistema, odnosno u
praksi najee usled:
Velike buke - navijanje, brujanje motora, vetra i sl.;
Opreme koja oteava komunikaciju - kacige, maske, kape i sl.;
Razdaljine pozicija sportista na terenu, nemanje vizuelnog kontakta i sl.;
Umora, bola ili drugih stanja koja remete panju - preveliko uzbuenje, uznemirenost,
trema, knockdown, knockout, preveliki fokus i koncentracija, razliite druge vrste
stanja u kojima je primalac zbunjen ili odsutan i sl.;
Pozicije sportiste u odnosu na protivnika koji moe primiti (ukrasti) informaciju i sl.;
Nemanja mogunosti da se informacija poalje - nema time-out, promukao trener,
pokvaren flomaster, zabrana komuniciranja pravilima i sl.;
Nemanja mogunosti da se informacija prime - ispalo soivo, prljav vizir ili staklo,
glava u vodi i sl.;
Takoe, veoma esto se i vie navedenih faktora javlja u istom trenutku to dodatno
uslonjava problematiku. Bez obzira na sve, navedene oteavajue okolnosti se mogu
preduprediti (sem kod zabrane komuniciranja gde se to mora potovati), odnosno mogu se
unapred nai i uvebati drugi razliiti naini (najee razliit medijum od uobiajenog za
konkretnu informaciju) koji e omoguiti komunikaciju.
U sportu je est sluaj kada je neophodno spreiti komunikaciju, odnosno ukoliko izvor
nastoji da poalje odreene informacije koje je iz praktinih razloga potrebno zanemariti,
jasno je da je tu sve na primaocu. Naime, ukoliko odreeni sportista prima informaciju
koja mu moe situaciju uiniti nepovoljnijom po njega (negativno pisanje novina, publika,
protivnik), on se fokusiranjem na konkretnu sportsku aktivnost (ili drugim tehnikama)
izoluje od negativnih informacija i omoguava sebi povoljnije uslove za izvravanje svojih
zadataka. To su svakako sposobnosti koje se vebaju i podstiu treningom usmerenim ka
razvoju potrebnih znanja, vetina i sposobnosti.
37
Zbornik radova 2
Analiza specifinosti neverbalnog i verbalnog komuniciranja

Komunikacija moe biti verbalna i neverbalna. Pod neverbalnim komuniciranjem, kao
to mu i ime kae, podrazumevaju se informacije koje su upuene bez rei kao standardnih
simbola komuniciranja a koje se vri putem primarnih ula komuniciranja, odnosno vidom
i sluhom, a ree sekundarnim kao to je npr. dodir. To su najee simboli predstavljeni
pomou:
Signala razliita sredstva za odailjanje odreenih poruka ili koja odailju poruke i
sl.;
Gestova uobiajeni gestovi kao simboli ili interni gestovi i njihova interna znaenja
i sl.;
Pokreta telom (govor tela) dranja, poloaji i pokreti tela ili njegovih delova i sl.;
Pokreta licem (mimika) pokreti obrvama, oima, usnama i sl.;
Prostorom bivanje ili nebivanje u nekom prostoru, razliita utravanja, pozicioniranje,
sklanjanje i povlaenje i sl.;
Vremenom odugovlaenje, tendencija breg izvoenja, zakazivanje termina
takmienja i treninga, trenutak kada sportista menja ritam (trke), trenutak kada trener
trai time-out ili kada uvodi ili izvodi igraa i sl.;
Bojom oprema ili pojedini njeni nestandardni delovi sa razliitom simbolikom,
asocijacijama i sl.;
Zvukovima muzikom (najave utakmica, izlazak sportista na borilite i sl.) i ostalim
zvucima (zvidukom, pljeskanjem, tapkanjem, udaranjem, zvonom, zvunim efektima
i sl.);
Dodirom pogotovo u kontaktnim sportovima.
Dugogodinjim metodikim vebanjem se uspeva doi na nivo da se neeljeno odavanje

navedenih neverbalnih simbola, odnosno odavanje sopstvenih namera, svede na minimum.
Verbalna komunikacija koristi rei kao simbole. Ukoliko se rei izgovaraju to je usmena
verbalna komunikacija, dok ako se koriste razliiti medijumi za prenos napisanih rei
(semafor, ekran, razliite table sa podacima) onda je to pisana verbalna komunikacija.
Velika specifinost kod komuniciranja na takmienju je pre svega to treba voditi
rauna da i protivnik moe videti ili uti poruku. Tu se otvara mogunost da uvebaniji i
pripremljeniji tim ostvari bolju komunikaciju i u smislu da bolje komunicira izmeu sebe
(unutar sistema), ali i u smislu da protivnik ne razume ta izmeu sebe komuniciraju. Ovakva
komunikacija ostavlja veoma veliki prostor za taktiko (ali i tehniko i dr.) nadmudrivanje.
Iskusan poiljalac koristi veoma veliki broj naina za komunikaciju i u svakom trenutku zna
iz kog razloga je na koji nain koju informaciju kome poslao.
Najee se sve barijere i prepreke mogu preduprediti, ukoliko postoji volja i ako je cilj
efektivna komunikacija. Meutim, u sportu (pogotovo meu sportistima) je veoma esto
odsustvo komunikacije na samom borilitu. Ukoliko posmatramo tim kao jedinku, jasno je
da komunikacija u timu ima istu ulogu kao i nervni sistem i ula kod pojedinca. Komunikacija
omoguava da u svakom trenutku svaki element (ili deo) tima zna ta misle i ele ostali
elementi (ili delovi). Imajui u vidu da je jedan od osnovnih ciljeva tima da bude uigran,
jasna je vanost komunikacije unutar tima. Meutim, veoma esto se javljaju i specifine
situacije koje nastaju iz razliitih razloga, a koje imaju za posledicu nedostatak komunikacije.
U situacijama kada tim prestaje da komunicira postaje skupina pojedinaca koji svako za sebe
odrauje svoj deo posla, gde niko nikome nita ne sugerie, komentarie, prigovara i sl.
38
To se najee dogaa ukoliko odnosi u sportskom klubu nisu na optimalnom nivou, a

esto i iz razloga elje za ne zameranjem i iz ne zanimanja jednih za druge. U tim situacijama
(izmeu ostalog) na razliite naine i razliitim sredstvima (od razgovora, preko izazivanja
konflikta do iskljuivanja iz sistema) struni tab treba da dovede do optimalne kooperacije
i konstruktivnosti svih elemenata i delova tima. Takoe, veoma esto se javljaju i drugaiji
oblici ponaanja kao to je pre svega Abilenov paradoks. Pomenuti paradoks se odnosi na
grupnu situaciju u kojoj lanovi grupe prihvataju neku aktivnost ili odluku, tj. dogovor
(grupnu odluku), zato to veruju da to ele drugi, iako sami nisu zainteresovani ili to ne ele
(Sajfert, orevi i Bei, 2006, str. 18). Praktino, to je kombinacija razliitih faktora koja
vodi sportski tim ili struni tab da deluje suprotno svojoj volji. Veoma esto treneri pitaju
sportiste da li su umorni, a oni jednoglasno kau da nisu (ne zato to nisu, ve najee da
ne bi bili negativno okarakterisani). Taj problem prelazi veoma lako iz oblasti komunikacije
(i odluivanja) u onaj deo struke koji se bavi planiranjem trenanih optereenja. Treneri koji
su zadueni za taj deo nemaju previe sredstava na raspolaganju koja slue za utvrivanje
realnog stanja sportista i moe se rei da je dobra komunikacija jedna od glavnih pretpostavki
i optimalnog planiranja trenanih optereenja. Ovaj problem se javlja i u drugim sluajevima
kada npr. prvi trener smatra da treba odabrati odreeno reenje, a da ostatak strunog taba
samo potvruje (ne iz razloga to neto ne zna bolje, ve da iz nekog razloga nee da da svoje
miljenje) i sl. Imajui u vidu da su zdravi odnosi osnovni preduslov za izbegavanje takvih
situacija, postaje jasno i mesto komunikacije u njima.
Zakljuak
Najvea specifinost sportskih klubova kao organizacija u odnosu na druge razliite
organizacije koje funkcioniu u sportskoj industriji je u sportskom sektoru. Samim tim je
neophodno da se i komuniciranju unutar tog sektora posveti odreena panja. Osnovu
sportskog sektora ine struni tab i sportisti i oni predstavljaju njegova dva glavna.
Komunikacija izmeu i unutar njih, je osnovni preduslov funkcionisanja celog sportskog
kluba. Tek kada je ovaj vid komunikacije na optimalnom nivou, moe se govoriti o vanosti
komuniciranja sportskog kluba i sa drugim sistemima unutar sportske industrije i drutva
u celini. Moe se zakljuiti da je komuniciranje koje se pojavljuje u sportu i na sportskim
borilitima dovoljno specifina oblast i da je zbog toga neophodno posvetiti mu posebnu
panju. Postaje oigledno da menaderi u sportu treba da poseduju specifina znanja i vetine
koja se vebanjem optimizuju. Tek se na taj nain ostvaruju osnovni preduslovi za optimalno
funkcionisanje kluba.
Generalni zakljuak je da postoji veliki broj razliitih razloga koji dovode do neoptimalne
komunikacije u sportskom sektoru i da je jedan od glavnih ciljeva strunog taba, kao
upravljajueg sistema unutar sportskog kluba, da omogui optimalne uslove za realizaciju
dobre komunikacije, jer samo ukoliko postoji optimalna komunikacija unutar sistema
sportskog sektora moe se doi u poziciju da i sportski klub prosperira.
39
Zbornik radova 2
Literatura
1. uriin, D. i Janoevi, S. (2005). Menadment i strategija. Beograd: Centar za izdavaku
delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
2. Hopwood, M., Skinner J. and Kitchin, P. (2010). Sport Public Relations and Communication.
Oxford: Elsevier.
3. Joki, D. i Miki, A. (2010). Marketing komunikacije, drugo dopunjeno izdanje. Uice:
Nauno istraivaki centar.
4. Mai, B. i sar. (2009). Menadment. Beograd: Univerzitet Singidunum.
5. Miki, A. (2007). Umetnost komuniciranja. Uice: Nauno istraivaki centar.
6. Pedersen, P. M., Miloch, K. S. and Laucella, P. C. (2007). Strategic Sport Communication.
Human Kinetics.
7. Sajfert, Z., orevi, D. i Bei, H. C. (2006). Leksikon menadmenta. Beograd: Udruenje
Nauka i Drutvo Srbije.
8. Tomi, M. (2007). Sportski menadment. Beograd: Data status.
40
Struni lanak
SPORTSKI PROIZVOD I SPORTSKI BIZNIS
SPORT PRODUCTS AND SPORT BUSINESS
Sretenka Dugali
Apstrakt
U radu se polazi od pretpostavki da je: razvoj teorije i prakse sportskog menadmenta u
Srbiji znaajan i ubrzan; upravljanje sportskim proizvodima je imperativ zahteva za sportskom
i ekonomskom efikasnou resursa (talenta, infrastrukture, kapitala); odreenje proizvoda u
sportu je delikatno; perspektiva sportskog biznisa zavisi od teorijsko-metodolokom pristupu
konceptiranja sportskog proizvoda. Ovim radom se potenciraju: perspektive, znaaj upravljanja
sportskim proizvodima, i kompleksna znanja o njima, neophodna sportskim menaderima
za sticanje kompetencije, putem uvida u probleme sportskog biznisa. Definisanje sportskog
proizvoda je sloeno, a kreiranje strategija za upravljanje oteano, to utie na sportski biznis.
Predmet rada su: sportski proizvodi, asortiman, proizvoai ovih proizvoda i strategija kojom
se ovi zahtevi uklapaju u poslovanje sportskog objekta i organizacije, utemeljeni na dobroj
sportskoj praksi. Sportski proizvodi se koriste na treninzima, takmienjima, smotrama i u
okviru dr. sportskih aktivnosti i delatnosti; mogu se prodati, doraditi i isporuiti u sportskom
objektu (ambijentu koji im daje posebnu vrednost pojedinano, ili u okviru zaokruenog -
upakovanog asortimana), zajedno sa drugim (ne)opipljivim proizvodima, inei jedinstvenu
platformu za sportski biznis.
Kljune rei: sportski proizvod, marketing strategije, sportski biznis
Abstract
This paper is based on the assumptions that: the theory and practice of sports management
in Serbia is developing at a significant and rapid rate; the management of sports products is
required to ensure the efficiency of sporting and economic resources (talent, infrastructure,
capital), the designation of products in sport is delicate, attaining an understanding of sports
business is dependent on the theoretical and methodological approach of conceptualizing
sports products. This study highlights: perspectives, the importance of sports products, the
complex understandings surrounding them, and the necessity for sports managers to acquire
competencies through insights into the problems surrounding sports business. Defining
sports products is complex, and creating strategies for managing them difficult, each of which
41
Zbornik radova 2
affect the sports business. The subjects within this paper are: sports products, the range of
products, the manufacturers of these products and the strategies through which requirements
are aligned with the management of facilities and organizations, on the grounds of good
sporting practice. Sport products are used in training, competitions, festivities and within
other sporting activities; they can be sold, repaired and delivered within a sports facility (an
environment which gives a unique value to each individual product, as well as the products as
a whole - a packaged range), and together with other (non-) tangible products, making it a
unique platform for the sports business.
Keywords: sport product, marketing strategy, sports business
Uvod
Cilj rada je da se: 1) analiziraju sportski proizvodi; 2) odrede njihove glavne trine
dimenzije; i 3) postigne efektivno i efikasno poslovanje sportskih organizacija i sportskih
objekata, unaprede sportsko-usluni procesi, privue publika, sponzori i mediji, i mesto
isporuke ili plasmana sportskih proizvoda, postane atraktivnije zaposlenima u njemu,
publici i drutvu u celini. Nerazumevanje sutine sportskog proizvoda, ako se dugorono
zanemaruje, dovodi do stanja apatije, stagnacije i do loeg poslovanja sportske organizacije, a
sa druge strane odbija posetioce sportskih objekata i potencijalne partnere, koji ele ostvariti
neki oblik saradnje kroz sportski biznis.
Sportska organizacija je utemeljena na strukturi, funkcijama i procesima u njoj i najee
se pojavljuje kao funkcionalna struktura, i manje sloeni sistem organizovanja. U sportu je
organizovanje i upravljanje na veoma niskom nivou. Posledica je prevazienih i neefikasnih
institucionalnih formi i zakonskih reenja, pa je razvoj sportskog biznisa time i neizvestan.
Kada se analizira ekonomska efikasnost, za primer se uzimaju grane sporta koje imaju naj-
vei obrt kapitala, tradiciju i sl., kod nas i u svetu. Ali, injenica je da obino one imaju i
najniu sportsku efikasnost (npr. fudbal), a opstaju zahvaljujui masovnosti i regionalnom
rasporeivanju kvaliteta igre s jedne strane, a trokova i dr. faktora (poreske olakice, brzo
premetanje kapitala) s druge strane. Komparativnom i svestranom analizom sportsko-
ekonomske efikasnosti, mogu se uoiti odlike nekih sportskih grana i disciplina, koje treba
analizirati prema tome da li i u kojoj meri doprinose satisfakciji korisnika, tj. publike. Analiza
negativnih pojava ima za cilj otklanjanje loe sportske prakse, i razumevanje teorijskih
postulata, kako se teorijske anomalije olako ne pripisuju pojavama, a nerad i neposlovnost
postali `obrasci ponaanja`. Sportska organizacija je zasnovana na funkcijama koje su skupovi
srodnih, istih ili dopunskih poslova utvrenih na osnovu misije, ciljeva i strategije. Osnovne
funkcije sportske organizacije na osnovu kojih se kreira funkcionalna organizaciona struktura
su (Tomi, 2007): 1) Sportska funkcija, 2) Marketinka funkcija; 3) Finansijska funkcija; 4)
Funkcija sportskih objekata i organizovanja sportskih takmienja; 5) Funkcija lanstva i 6)
Administrativna funkcija. U radu je akcentovana marketinka funkcija, ali ona tek u sadejstvu
sa sportskom funkcijom stvara rezultat i bazu za razvoj sportskog biznisa.
Proizvod je sredite marketing miksa i moe se razumeti samo kroz sofistikovan koncept.
Potroa u njemu trai funkcionalnost i korisnost, pa sportski proizvod (usluge, lica, mesta i
ideje) mora imati (ne)opipljive atribute koji se odnose na sport, fitnes i rekreativne potrebe ili
elje, te se kreiraju strategije (cena, mesto i promocija) za poveanu verovatnou da e se isti i
prodavati. Razvoj novih ili menjanje karakteristika postojeim sportskim proizvodima bazira
se na istraivanju trita putem kojeg se nastoji prikupiti to je vie mogue informacija koje
42
podleu ispitivanju (vrednovanju) zbog usaglaavanja interesa kako bi se ustanovile kritine

odluke. Broj i vrsta elemenata marketing miksa kao seta podlee strategijskom kombinovanju
pozicija (rast, odravanje i opadanje), putem predvianja i izazivanja pozitivnih efekata na
proizvoaa i potroae.
Cena tj. faktori koji utiu na odluke o kupovini na strani kupaca su: ta moe kupac da
plati, ta dobija za novac, ta podrazumeva pod dobrom kupovinom, prijateljski stavovi, uticaj
porodice, kako poredi sline proizvode po osobinama i dr. faktori, garancije i posebne usluge
koje dobija. Na suprotnoj strani su trokovi proizvodnje i prodaje ovih proizvoda, strategije za
ostvarenje profita, konkurentske cene, ponuda i tranja.
Mesto specifinosti proizvoda sportske industrije (aktivnosti-usluge, lica, ideje) trae
posebne naine isporuke (proizvode se i konzumiraju istovremeno). U sportskoj igri potroa
je uesnik, a kada kupuje neki rekvizit ne mora ga koristiti odmah. Veina sportskih proizvoda
(usluge, entiteti) nemaju potrebu transportovanja i skladitenja, pa se u sportu kreiraju
specifine odluke vezane za isporuku. Kod neopipljivih sportskih proizvoda putevi njihovog
plasmana su skoncentrisani u sportskom objektu.
Promocija kreiranje kampanja za pridobijanje line panje je putem: komercijalnih
TV, radija, saoptavanja, oglaavanja u asopisima, knjigama, pokretnim predmetima,
unajmljenim video-panoima, bilbordima, vozilima, reklamama na fasadama, sportskim
terenima i dresovima (opremi) i sl. Ljudi se mame ka sportskom dogaaju pomou posebnih
promotivnih dogaaja. Promocija je vie od kreiranja kampanja i smiljanja posebnih
dogaaja, i posmatra se kao proces unapreenja svesti. Metode kojima se ovo postie su
razliite (privlaenje i zadravanje panje, do edukovanja putem informacija o proizvodima
i poslovanju). Svrha poruke je da podstakne na kupovinu putem: zadobijanja panje,
potpunog pridobijanja, edukovanja i mamljenja na kupovinu proizvoda. Promotivne metode
koje se kombinuju su: direktno oglaavanje potom, posebno ogranieno vreme prodaje,
posebne pogodnosti finansiranja, usluge kupcima, upotreba specijalnih boja na ambalai i
robi, koncerti povezani sa dogaajima, oglaavanje u asopisima, bilbordi uz saobraajnice,
ponuda lanovima fitnes klubova uz razliite cene, darivanje uesnika u okviru poluvremena,
radio i TV reklame...
Ostvareni efekti u sportu (interni i ekonomski) se vidno i dugorono valorizuju u
konkurentskom okruenju, a njihov izostanak iziskuje ekonomske i druge analize, primerene
granama sporta i dosegnutom stepenu razvoja drutva (industrijski, kulturni, drutveni...).
'Dogaanje rezultata' je ciljna funkcija i rezultat aktivnosti na internacionalnom (prepoznati
tok internacionalnog sporta), i nacionalnom nivou (sainiti strateki program za nacionalnu
participaciju i afirmaciju, te pratei moderan sportski sistem). Takoe, uoavaju se jo
problemi: siromana tehnologija trenanog rada, i nediferenciran sistem takmienja (broj i
program, uzrast, pol, uslovi, kompenzacije). Uvaavanjem ovih eksternih faktora, sportski
menaderi kreiraju strategije, ali konceptiranje sportskog proizvoda treba da je poetna faza
odluivanja (Dugali, 2005).

Predmet rada je istraivanje trinih dimenzija i meuzavisnosti elemenata sportskog
marketing miksa za potrebe kreiranja strategija u sportskom biznisu, razumevanje i voenje
kompleksnih i delikatnih problema sportske prakse, u cilju unapreenja rada i osavremenjivanja
funkcionisanja sportskih organizacija i agencija. Primarni podaci o istraivanju sportskih
43
Zbornik radova 2
proizvoda su teko dostupni, esto nekvalitetni, a teorijski okvir jo prilino uzak. Ali,
postepeno je se stie preimustvo viedecenijskog rada u oblasti sportskog marketinga, pa
su desk podaci, udbenici, knjige, osobito asopisi i strane strune publikacije, statistika
evidencija, sportska tampa, podaci sa interneta, interni podaci sportskih i dr. organizacija,
razgovori sa sportskim strunjacima i druge, izvedene metode, dovoljna osnova za izvoenje
kvalitetnih zakljuaka, neophodnih za kreiranje strategija. Ove iskustvene spoznaje (kroz
posmatranje, razgovor, evaluaciju), mogu se dovesti u vezu sa preciznijim odreenjem
pojmova, procesa i strategija. Za dobijanje solidnih podatka o sportskim proizvodima moe
se koristiti jo studija sluaja, istorijska, komparativna metoda i dr. naini verbalnog i osobito
likovnog predstavljanja.
Metodi koji se koriste u radu su komparativni prikaz iskustava strane sportske prakse i
teorijskih spoznaja iz drugih delatnosti, sa eljom da se rezultati, posle verifikovanja strune
javnosti, koriste u cilju razvoja platforme za domai sportski biznis. Marketing miks je
krucijalni element sportskog marketinkog-menadment biznis modela, pa metodologija i
analiza elemenata marketing miksa podrazumeva odreenje njihove uloge u sport-marketing-
menadment modelu, opis njihovog kombinovanja u kreiranju strategija i tendencije koje
postoje u svetlu globalizacije proizvoda sportskih kompanija, okruenja i konkurencije.
Kreiranje marketing miksa ukljuuje proces otkrivanja ili razvijanja najboljih kombinacija
elemenata sportskog miksa. U sri procesa donoenja odluka je upravljanje i dirigovanje
projektovanim profitom, zasnovano na prethodno prikupljenim relevantnim saznanjima
o potroaima, konkurenciji, kompaniji i okruenju koji imaju isti nivo signifikantnosti, (i
iziskuju ravnopravan tretman). Svako ignorisanje bilo kojeg elementa (to je u sportu esta
pojava, neovisno o razlogu - nepoznavanje, nipodatavanje, povrnost...) poveava procenat
rizika donoenja pogrenih odluka. Pravilno kombinovanje i manipulacija elementima
svake od ovih varijabli ide u pravcu: susretanja potroakih elja ili potreba, upoznavanja
konkurentskih strategija i sopstvenih mogunosti unutar etikih, politikih, ekonomskih i
pravnih ogranienja. Efektivno predstavljanje ovih elemenata i manipulativnih strategija
osobito je prisutno u proizvodnji sportske obue, osveavajuih napitaka i sportova koji imaju
najveu masovnost (potroaku populaciju).
Meuzavisnost elemenata marketing miksa i sportskog proizvoda

Sportski biznis prua potroaima najiru lepezu proizvoda: roba, usluga, ljudi, mesta i
ideja. Kako onda navedeni primeri uspenih strategija baziraju na znanju o potroaima i
konkurenciji, i kako je mogue uvoditi proces razvoja pravih proizvoda? ak i kada sportske
asocijacije provode segmentaciju (nove podele unutar liga, pored onih zasnovanih na starosti,
polu, lokaciji, kategorizaciji sposobnosti i sl.), izmenu pravila igre, broj uesnika, veliinu
terena, nain suenja..., imaju na umu pre svega svoje interese, potrebe i elje, a manje one,
koje oekuje publika (pr. time out i EPP). Kriterijumi za razlikovanje sportskih proizvoda su
najee opipljivost i masovnost. U literaturi je zastupljenost neopipljivih sportskih proizvoda
znaajnija (Gaovi, 2004), dok se opipljivi sportski proizvodi izuavaju u okviru drugih
komplementarnih oblasti.
Cena sportskog proizvoda, esto biva predmet manipulacije, pri emu je prisutna latentna
opasnost da nezadovoljni potroa (publika) odustane od kupovine i okrene se ka supstitutima.
Diferencijacija sportskog proizvoda je mogua (Pitts, B. and D. Stotlar, 1996) prema: 1)
uesnicima, 2) lanovima, 3/)specijalni popusti u vreme praznika (odea), 4) sportske sezone
44
(obua i oprema), ili 5) koliinski popusti. Osnovu strategije sportskih proizvoda zato treba
da ini dugi rok i partnerski odnos prema potroaima.
Takoe se razvijaju i prate raspoloive distributivne metode, kojima se sportski proizvodi
isporuuju potroaima. Ali, u odnosu na opipljive proizvode, isporuka proizvoda kao to
su: usluge, mesta, ideje i ljudi, iziskuje da potroai moraju doi na odreeno mesto kako
bi konzumirali npr. igru, ili bili samo posmatrai. Ukoliko se kupuju godinje ulaznice, one
mogu da podrazumevaju samo domae sportske dogaaje, cene se diferenciraju obzirom na
poloaj tribine na stadionu, eksluzivnost lokacije ili takmiarski rang i sl. Sportski objekti
tako postaju nepokretno mesto dogaanja na kojem se stiu posetioci i dr. uesnici, a otkup
TV prava omoguava distributerima da ih priblie potroaima na drugom mestu putem
medija masovnog komuniciranja, u drugaije dizajniranom obliku (TV snimak, CD, video
kaseta, asopis kao trajniji zapis). U novije vreme sastavni deo sportske ponude postaju i
drugi nepokretni objekti kao npr. hoteli, prodavnice opreme i suvenira i dr. atrakcije, te fitnes
centri, zabavni i tematski parkovi... Prodaja sportskih proizvoda utie i menja druge faktore
u nainu kako se distribuiraju potroaima (npr. organizovanje godinjeg takmienja u vie
preko desetina slubenih manifestacija, ali se publici priblie samo npr. zadnja 2 minuta).
Promocija kao element marketinga u sportu esto dovodi u zabunu i poistoveivanje sa
marketingom, obzirom da je to jedino to kupac vidi. Oglaavanje i dr. promotivne metode
su kreativni proces produkovan radi privlaenja i zadravanja panje s krajnjim ciljem da se
potroa odlui na kupovinu. Pojedine promotivne metode i tehnike koje stoje menaderima
na raspolaganju, nisu podjednako efikasno primenjive na svaki biznis, ili se primenjuju ree.
Da bi se privukla panja publike manifestacija u nastajanju, u nekim zemljama se pribegavalo
neumesnim potezima11 ali i u viedecenijskim hepeninzima koji gube na znaaju pribegavalo
se neumesnim propagandnim kampanjama. Promotivne metode u sportu ukljuuju
komercijalne TV stanice, oglaavanje u asopisima i direktnom potom, promotivne cene,
deljenje nagrada kod sportskih dogaaja i angaovanje poznate linosti kao voditelja.
Manipulisanje elementima sportskog marketing miksa i razvijanje uspenih strategija,
specifinim planskim procesom na ciljnim tritima prema uveanju kompetencija
(odgovornost za kontrolu i upravljanje marketing miksom), menaderi provode kako bi
opstali i bili uspeni po formuli: da ponude sportske proizvode koji e se prodati, po ceni
koja e biti naplaena, na mestu na kojem moe da se kupi, na nain koji e korisnicima
biti privlaan. Meuzavisnost elemenata i odluivanje u marketing miksu postoji i provodi
se prema relaciji ta potroa sportskog proizvoda eli, poreenjem ta ima konkurencija,
doterivanjem prednosti koje postoje, i usklaivanjem sa pravnim, etikim i politikim
normama. Odluivanje o elementima marketing miksa zasnovano je na informacijama
dobijenim u postupku marketing istraivanja. Potroa sportskog proizvoda ne oekuje
idole i razmaene sportske asove, ve satisfakciju potreba i elja u pravom proizvodu
(sveobuhvatnu igru, doivljaj), uz pravu cenu, koji e biti kupljen na najboljoj lokaciji. Ove
funkcionalne karakteristike od naveeg znaaja za publiku, nisu esto prepoznatljive u sportu,
jer se zaboravlja pruiti publici igra, zadravajui pravo sportista i organizatora da se samo
oni igraju, odajui utisak neposlovnosti, naslea amaterizma, i nedovoljne zatite korisnika o
kojoj se tako puno i rado govori.
Za razliku od nekih sportova, proizvoai opreme, npr. obue, ne mogu se zanositi
iluzijom. Oni znaju da su njihovi potroai proli odreene razvojne (fizike, spoznajne,
profesionalne) faze, uvaavaju posebne sluajeve kada cena nije najvaniji element, u ostalim
1
npr. reiranje krae trofeja (1. Super Bowl) i dr.
45
Zbornik radova 2
sluajevima korektno se odnose prema njima, i nadasve zadovoljavaju i podstiu ekskluzivne

zahteve svojih potroaa. Propagandne kampanje su edukativne, estetski doivljaj pravilno
ukomponovan, a razvojna koncepcija ima partnerski kurs. Sporedna uloga koju prihvataju
za sebe, kako bi kupci uvek bili u pravu omoguava im ne samo da dozvoljavaju samostalno
odluivanje o tome ta korisnici ele i ta im treba, ve im pomau da razvijaju svoje sklonosti
i afinitete. Dodatnu korisnost sportskog proizvoda koja se prima putem posebnih motiva, ne
pruaju svi sportski segmenti podjednako.
Osnovna strategija u dizajniranju marketing miksa je ustanovljavanje miksa za specifina
potroaka trita. Identifikacija potroakih trinih segmenata i selekcija ciljnih trita se
posebno dizajnira za potroae sportskih proizvoda. Istraivanje tipinih potroaa, npr.
lanskih korisnika fitnes centara daje raspon ivotnog stila i profila potroaa obzirom na
obeleja: pol, godine, brano stanje, prihod, obrazovanje, preferencije, afinitet, oekivanja
i sl.. Marketing strategija implementirana u novootvorenim fitnes centrima e zato uvaiti
saznanja o tehnolokim inovacijama opreme, konkurenciji a osobito lina obeleja korisnika.
Rast fitnesa u lokalnim okvirima esto ima posebna obeleja pa je poeljan kontinuitet
istraivanja (npr. slobodno vreme, uslovi za socijalno zbrinjavanje i dnevni boravak dece i
sl.), obzirom na dinamine uslove u kojima sportski biznis nastaje i razvija se (Dugali, 2007).
Dobra sportska praksa

Da bi sportski menaderi bili uspeni u svom poslu, moraju delovati u skladu sa
opteprihvaenim pravnim i etikim normama. Postoji mogunost sistemskih izmena
u sportskom biznisu spoljnim aktivnostima, ali uticanje na njih je sporo i veoma skupo
(upravljanje promenama). Zato je primerenije istraiti privredne okolnosti iz ireg okruenja,
pod kojima sport posluje, kao i regionalne karakteristike trita (distributeri i potroai) da bi
se to bolje prilagodilo postojeim, ustaljenim, uzajamnim relacijama.
Regulativa se pored Zakona o sportu, i pravila sportskih asocijacija, tie uslova poslovanja
kao to su zatita intelektualne svojine, zabrana nelojalne konkurencije (falsifikata, zavoenja,
tj. obmane i reklamiranja na nedoputen nain), cenovne diskriminacije i nedozvoljene
upotrebe promotivnih i dr. sredstava u pojedinim oblastima (doping proizvodi), dakle
promotivna sredstva moraju biti fer i dostupna svim uesnicima podjednako. Regulacija od
strane drugih organizacija moe ii u pravcu zabrane nekim uesnicima (pr. amaterima),
vrenje odreenih promotivnih radnji ili propisuje nain pod kojim se sportski proizvod
moe reklamirati (zabrana upotrebe vie od jedne sportske marke na uesniku ili pojedinim
delovima opreme i sl.).
Interni kontrolni mehanizmi se oslanjaju manje na pravne norme, vie na etike, a to
mogu biti npr. apliciranje Demingovog procesnog kruga kvaliteta na sport, akreditovanje i
sl. One su veoma efikasne u oblikovanju stava, koji podrava eljeni ukus promotivne prakse
sportskih organizacija. Nivo kvaliteta koji proizvoai sportskih proizvoda nude potroaima
i odravaju ga setom promotivnih strategija (apeli na zdravlje, vitalnost, druenje, zabavu,
pozitivno isticanje bilo koje vrste) ima edukativnu dimenziju koja polazi od sleenja svih
povoljnih aktivnosti i voenja potroaa u eljenom, obostrano zadovoljavajuem pravcu.
Sportski biznis mora biti usklaen sa etikim pravilima, a ove norme proistiu iz socio-
kulturnih obeleja segmenata i okruenja u kojem funkcioniu (besmisleno je reklamirati
alkoholna pia tokom sportskog dogaaja, osobito meu muslimanskom populacijom,
skupe sportske automobile u zemljama gde je jeftin putniki polovni automobil luksuz, kao i
46
sportske rekvizite tamo gde ne postoji poistoveivanje korisnika, pr. kriket). Sport doprinosi
ujedinjenju rasa i nacija (iako ih prema pravilima grupe privremeno deli), oko ivotnog
stila ili sline kulture, i stvara etiku i drutvenu odgovornost da se utie na razlike kako
bi bile to manje. Sa dr. strane, sportski biznis lako podlee iskuenjima politizacije sporta
(zabrana sponzorisanja lige od strane zvaninika vlada, sankcije prema nekim zemljama koje
se proteu na sport...). Proizvoai sportskih proizvoda moraju imati prijateljski stav prema
svim ljudima na svetu, zbog same sportske ali i svoje robne misije.
Drutvena ukljuenost i imid proizvoaa sportskih proizvoda su prirodna barijera
koja brani sportski biznis od neetike prakse u poslovanju i oglaavanju. Obmana potroaa
(kod sportskih dogaaja sa ivotnim ciklusom od nekoliko asova), je brzo uoljiva, a
nezadovoljna masa moe veoma lako u afektiranom stanju proizvesti nesagledive posledice
(smrt, ranjavanje, materijalne tete na sportskim objektima, apstinenciju). Zato promotivne
aktivnosti trebaju voditi specijalizirane agencije koje rade na predupreenju rizika i oblikuju
realan i poeljan stav u ophoenju prema korisnicima.
Osnovni proizvod u nekonzistentnom asortimanu je igra, tj. doivljaj kreiran za posetioce,
a ovu injenicu i opasnost zamene teza moraju uvaiti svi koji igru nude (igrai, organizatori,
sponzori) u setu prateih proizvoda: ambijent, gudvil, ideja, mesto, dopunski i pratei programi
i sl. Igrai nisu proizvod, to je igra, a njihova reputacija se upotrebom troi stvarajui pozitivan
ili negativan rezultat. Ukoliko bi kreiranjem loih strategija, u potroakom fokusu ipak bili
igrai a ne igra, isti bi sainjavali sopstvenu publiku i plaali punu cenu linog zabavljanja i
doivljene satisfakcije. To znai da se strategije usmerene na poveanje profitabilnosti u sportu
oslanjaju na koncept vrednosti (Value Chain) i glavne izvore konkurentske prednosti: 1/
ekonomiju obima (specijalizaciju, automatizaciju i vertikalnu integraciju); 2/ iskustvo (obuka
zaposlenih, poboljanje sportskih proizvoda i procesa): i 3/ trinu mo (preko nabavljaa,
konkurenata i potroaa...). Izvori profitabilnosti mogu biti realno iskorieni ako se ove
vrednosti pretvore u beneficije za kupce (publiku), da budu dovoljno uoljive za velike grupe
kupaca, da su oni spremni da plate za njih i da iste ne mogu biti brzo isporuene (kopirane)
od drugih ponuaa.
Funkcionalnost i korisnost sportskih proizvoda je odgovor na pitanja zato i kako sportski
potroai kupuju ove proizvode, i osobito je delikatno kada su u pitanju usluge, ljudi i ideje.
Koncept sportskog proizvoda se moe razumeti kao kiobran pod kojim se nalaze u jakoj
meuzavisnoj vezi svi elementi sportskog marketing miksa, koji ukljuuje robe, usluge,
ljude, mesta i ideje sa njihovim opipljivim i neopipljivim karakteristikama. Kada sportista
kupuje reket ili palicu, on kupuje ono ta sa njima moe postii kao rezultat, a ne jednostavno
rekvizit. Znai istrauje se upravo ono ta sportista eli postii sa proizvodom koji mu je
ponuen. Oekivanu korisnost i potpunu funkcionalnost teko je istraiti i postii kod
pruanja sportskih usluga, mesta, ideja i ljudi, ali nije nemogue. Tee se postie kod igre, kao
sportskog proizvoda, npr. fudbalske utakmice, ako ne postoji zadovoljavajui nivo napora
organizatora da se isporui satisfakcija publici (Dugali, 2005). Ideja kao proizvod (entitet,
liga, npr. NBA) moe se nuditi na nain da se gradei karakter sportiste, doprinosi dobrobiti
pojedinca.
47
Zbornik radova 2
Koncept sportskog proizoda

Sportski proizvodi imaju neophodna svojstva (fizika, funkcionalna, estetska i simbolika,
Ljubojevi, 2001), te psiholoka (nada u pobedu koja kod potroaa esto ima subjektivan
pristup i predmet je manipulacije), kao i zahteve drutvene dimenzije. Satisfakcija potroaa
se posmatra pojedinano u okviru trenutne potrebe, i kao kompletan i konaan proces. Pri
tome sve dimenzije zbog vanosti nade (subjektivizma), podleu manipulaciji (nestrunost,
nekompetentnost), te je neophodan sofistikovan pristup u skladu sa nivoom osnovne funkcije
sportskog proizvoda. Znaaj sportskih proizvoda sa aspekta publike proizlazi iz implicitnih
karakteristika proizvoda i nalazi se u kompleksnosti skupa korisnosti iju skalu ona odreuje
prema ocenjenoj sposobnosti primanja satisfakcije (da li sportski proizvod reava problem
ili zadovoljava njegovu potrebu za aktivnou, ispunjava oekivanja kroz sportski rezultati
i sl.). Ovo na nain kako ona to razume (subjektivni atributi u vidu simbolizma, percepcija,
asocijacija, afekta i njenog sistema vrednovanja). To znai da neki proizvodi nee biti nikada
isporueni, time i naplaeni, ali e trokovno opteretiti 'one sportske proizvode koji idu'
(Dugali, 2008).
Konzistentni proizvodi i Sport za sve

Materijalizirani sportski proizvodi predstavljaju odreene karakteristike, oblikovanje,
kvalitet, uz ime marke i pakovanje koje proizvod ine opipljivim. Obogaeni sportski proizvod
predstavlja materijalizirani proizvod s razliitim prateim uslugama, to kod sportskih
proizvoda moe biti savet strunjaka, preporuka instruktora, besplatna obuka ili lekarski
pregled. Ovaj zaokruen paket vrednosti doprinosi stvaranju imida sportskih proizvoda.
Supstanca kod konzistentnih sportskih proizvoda je razliita, trajnost i pakovanje mogu biti
ogranieni i propisani, a neopipljivi atributi su u njihovoj primeni. Fiziki proizvodi zahtevaju
donoenje odluka o pakovanju da bi se ostvarile koristi kao npr. zatita, ekonominost,
prikladnost i promocija, i olakala primena, pa se razvija koncept pakovanja koji se psiholoki
testira radi sigurnosti u postizanju eljenih ciljeva i usaglaava sa optom politikom (standardi,
propisi). Neki proizvodi zahtevaju etiketiranje zbog identifikacije i mogunosti klasifikacije,
opisa i promocije, i politike voenja zaliha (Milisavljevi M., i J. Todorovi, 1991).
Znaaj proizvoda u savremenim uslovima poslovanja u sportu opredeljuju brojni faktori,

sa sledeim okolnostima:
Kroz inovaciju na proizvodu proizvoa moe efikasnije prilagoditi svoj asortiman
potrebama i kupovnoj snazi publike i potroaa.
Razvoj nauke i tehnike proiruje mogunosti razvoja novih i stvaralako modifikovanje
postojeih sportskih proizvoda.
Veliki broj karakteristika ijim uvoenjem proizvoa vri 'osveavanje' proizvoda uz
vea ulaganja, mogue je menjati u kratkom roku (neki funkcionalni dodaci i reenja
mogu biti u opcionoj osnovi), zbog ega sportski proizvod predstavlja fleksibilan
instrument politke prodaje.
Pojaana konkurencija meu proizvoaima istorodnih sportskih proizvoda stimulie
fiziko i psiholoko diferenciranje proizvoda, iji je rezultat poveanje broja varijanti
koji konkuriu za zadovoljenje potreba sportskih potroaa (obogaeni proizvod ili
onaj kojem su u odnosu na konkurentski vetakim putem oduzeta neka nepoeljna
prirodna svojstva, npr. u dijetetici).
48
Porast dohotka stanovnitva, naroito njegovog diskrecionog dela u strukturi njegove

potronje takoe stimulie otpoinjanje proizvodnje posebnih varijanti sportskih
proizvoda (npr. paket proizvoda podeen duini tretmana).
Uspeno diferenciran proizvod smanjuje zavisnost proizvoaa od akcija drugih, i na
taj nain omoguava sticanje diskrecione snage u voenju sopstvene cenovne strategije
(pr. isticanje zdravstvene komponente u odnosu na konkurenciju).
Necenovni instrumenti (sportski proizvod, promocija, servis i raspoloivost) imaju
tendenciju da proizvode indirektne efekte koje ostali ne mogu tako brzo neutralisati.
Inovacija na proizvodu omoguava bolje korienje kapaciteta, kao i kompletnije
opsluivanje sportskih segmenata.
Imajui u vidu pootrene uslove korienja resursa, zatitu okoline i afirmaciju
organizacija potroaa, inovacija na sportskom proizvodu ima drutvenu dimenziju
koja dobija na znaaju u naporima za obezbeenje zdravije konkurencije i svsishodnog
korienja (sport kao grana privrede ima posebno ograniene materijalne i dr. resurse).
Sportski proizvodi, kao instrument marketinga imaju poslovnu, potroaku i drutvenu

dimenziju sa izneenim eksplicitnim, implicitnim i eksternim karakteristikama. Strategijski
koncept proizvoaa sportskih proizvoda pored navedenog, uvaava sposobnost kupaca -
ljudi sa odreenom potrebom, da se rukovode sveu od koga kupuju, koliko plaaju i da li e
biti lojalni proizvodu, marki proizvoda i proizvoau.
Poznata su tri nivoa koja odreuju strategiju proizvoaa (Kotler, 2001): 1/ Sutina
proizvoda je najbitnija jer kupac vrednuje ono to kupuje sa ciljem da rei odreeni problem,
a marketing ima zadatak da otkriva potrebe koje se kriju iza ovih proizvoda, tj. da prodaje
njihovu korisnost.2/ Formalni proizvod, tj. jezgro proizvoda kroz oblik i sadrinu uinjeno
opipljivim za kupca, ima u osnovi strategijskih reenja menjanje karakteristika kao to su:
nivo kvaliteta, karakteristinost, stil, marku i pakovanje. 3/ Uveani proizvod dobiva se
strategijskim ukljuivanjem usluga kao to su npr. garancije, isporuke, kreditiranje i dr.
postprodajne usluge, kako bi kupac ovim najviim nivoom dobio kompletnu satisfakciju
korisnosti i vrednosti u svojim oekivanjima.
Prema T. Levit-u, razlikujemo ove komponente: 1/ Generiki proizvod kao fundamentalno
ali rudimentarno stvarno odreenje proizvoda. 2/ Osnovni proizvod je ono to kupac u stvari
kupuje. 3/ Oekivani proizvod (ono to potroa minimalno oekuje od proizvoda), a ako nije
obezbeeno ne postoji verovatnoa da e doi do kupovine. 4/ Uveani proizvod, tj. oekivani
proizvod obogaen sa novim karakteristikama i uslovima za kupce, 5/ Potencijalni proizvod,
sa svim poboljanjima koja mogu jo da se uine na proizvodu kako bi se kupac privukao da
kupi ba tu verziju. Aplicirano na neopipljive sportske proizvode i sportski biznis sledi da: 1/
bit, sr, ili jezgro ovih proizvoda ini sportski doivljaj, 2/ osnovni proizvod prepoznajemo
kao sportski dogaaj, 3/ oekivani proizvod kao sportski rezultat, 4/ uveani proizvod kao
imid, a 5/ potencijalni proizvod kao sportsku marku.
Karakteristike i korisnost proizvoda u profesionalnom sportu

Nekonzistentni proizvodi visoke performanse (usluge, ideje, ljudi, entiteti, dogaaji)
iziskuju sofistikovane metode konceptiranja, za potrebe modeliranja nestandardnih marketing
strategija, koje u znaajnoj meri ovise o samoj sportskoj grani. Prepoznatljivo konceptiranje
sportskog proizvoda neophodno je za kreiranje uspenih strategija i za sam sportski biznis, pri
49
Zbornik radova 2
emu se polazi od dileme: ta zapravo vrednost znai za sportiste, ulagae, publiku i drutvo.
Korisnost sportskom proizvodu daju neopipljive kakrakteristike kao to su garancija i
kvalitet, pa potroa oekuje satisfakciju, povraaj novca ili refundaciju u bilo kom obliku,
ukoliko doe do nerazumevanja ovih elja i potreba. Kvalitet sportskih proizvoda (rekvizita
pre svega) je prevashodno, i razumljivo, znaajan za profesionalni sport. Kod sportskih usluga,
satisfakcija korisnika se meri tee, ili iskljuivo prema kupevom subjektivnom opaanju i
merenju. Kako ne bi dolazilo do nesporazuma u ovakvim sluajevima (npr. fitnes centri),
praktikuju se jednokratni gratis tretmani, nakon ega potencijalni potroa stvara miljenje
o kvalitetu i donosi odluku o ulanjenju ili zakupu odreenog broja termina. Ako je kupeva
satisfakcija vezana iskljuivo za gubitak telesne teine, paket ovih usluga (pored mogunosti,
mesta, opreme, vebanja, nivoa grupe, intenziteta i kvaliteta instruktora), ukljuuje vremenski
period u kojem se ona objektivno moe postii (npr. minimum 3 tretmana nedeljno tokom
narednih mesec dana i sl. zahtevi).
Kada su u pitanju trenerske usluge profesionalnim sportistima, ili fudbalski transferi,
satisfakcija se izraava potencijalnim osvajanjem trofeja, ranga, rekorda i sl., pa ova oekivanja
postaju obavezan sastavni deo ugovora o pruanju sportskih usluga, koji ukljuuje kaznene
ili bonusne odredbe ukoliko se ne postignu efekti, tj. isporui satisfakcija. Kompleksnost
korisnosti i prednosti sportskih proizvoda odraava se u funkcionalnim (kod rekvizita,
sportskih objekata, odee i opreme, u fizikim), socijalnim, psiholokim, uslunim i
simbolikim atributima koji ukljuuju pakovanje, boju, cenu, kvalitet, marku, te odravanje i
reputaciju prodavca. Kupovina, posedovanje i potronja pri tom ukljuuju namenu, pakovanje
i usluge. U razvijenoj potroakoj kulturi, kupac moe koristiti proizvod odmah, a platiti ga ili
tek zapoeti otplatu nakon dueg vremena, ali u zemlji koja nema valjanu zatitu potroaa,
nije redak sluaj da kupac plaa proizvode odmah, ali se isporuka obavlja uz due odlaganje i
neverovatna obrazloenja. Ovo je posebno iritirajue za potroae sezonske robe (npr. klima
ureaji i sportska odea i obua), ili sportskih termina koji se ne mogu pomerati zato to su
organizatori ili proizvoai imaju subjektivne probleme.
Funkcionalnost proizvoda bazirana na: obliku, vremenu, mestu i posedovanju je osobito
delikatna za potroae, profesionalne sportiste. Drugim reima, vrhunski teniser ne moe
dobiti satisfakciju kroz reket koji proizvodi neprofesionalac, ili ak ukoliko je rekvizit odlian,
postoji problem servisiranja, isporuke mnogo pre odravanja takmienja, lino korisniku
(zbog metea koji karakterie hepeninge) i konano, mora biti isproban pre nastupa, uz mere
obezbeenja kao to su rezervni rekvizit ili top urgent odravanje na licu mesta (kao npr kod
auto-moto sportova).
Poznavanje (ne)opipljivih atributa sportskih proizvoda je vano za kreiranje proizvodnih
strategija i eliminisanje negativnih uticaja iz okruenja. U profesionalnom sportu se posebno
akcentuju neopipljivi proizvodi (ljudi, ideje, entiteti) sa koristima za posetioce kao to su:
nain prijema, druenje, zabava i brojni drugi oblici line satisfakcije. Prednosti koje kupac
daje sportskom proizvodu u odnosu na konkurentski nisu samo funkcionalnost i neopipljive
karakteristike koje ispoljava u skladu sa svojom vrednosnom skalom, nego i status, inae
nedostini kvalitet, izdrljivost, trokovna efektivnost i druga, iznad prosena oekivanja.
Proizvoai moraju istraivati sportsko-ivotni stil svojih potroaa, koji u najveem
broju sluajeva kasnije biva revidiran, ponekad dostie cilj u vidu vrhunskog rezultata, pa
je i kooperativan odnos sa takvim izuzetnim potroaima dugorono veoma profitabilan
(razni oblici podele marke, sponzorstva, propagiranja, public-relations i slini oblici tzv.
endorsement-a, s obzirom da se javljaju kao partneri koji doprinose ostvarenju vrhunskog
rezultata drugih sportista i sporta u celini).
50
Emotivnost u vrednovanju sportskog proizvoda i identifikacija

Proizvoai sportske opreme posebno imaju na umu da skrivene mane na proizvodu
ugroavaju uspeh nastupa sportiste, ak i svako njihovo neopravdano nezadovoljstvo u
trenucima kada je neophodna maksimalna koncentracija i podrka moe dovesti do prekida
saradnje i okretanja ka konkurenciji koja uz iste kvalitete ima bolje znanje iz psihologije
potroaa. Gubitak koji se pri tome trpi, pojaava sportska javnost koja odmah brzo
multiplicira vest na svojstveno neobjektivan nain, tako da je ispravljanje pogrene slike koju
stiu ostali potroai skupo, teko i gotovo nemogue (jeftine emocije viestruko su tetnije
od znojenja sportista i napora da ne bude prekomerno). Dakle, po pitanju oblika, vremena,
mesta i posedovanja, mora postojati apsolutna saglasnost izmeu kupca i isporuioca, o tome
ta ove kategorije znae upravo za kupca.
Manipulisanje emocijama potroaa koriste proizvoai, organizatori ali nadasve
mediji koji negativne posledice za situaciju koja je esto nerealno prikazana neprimerenom
terminologijom, prevaljuju na druge. Konano svi skupa se sloe oko toga da publika ionako
nema pojma raunajui da e zbog ljubavi prema sportu, prei preko svega (tako je samo ako
doe do pobede i dobrog plasmana, u protivnom je bumerang koji se vraa proizvoaima i
organizatorima). Ali, i prosean posetioc sportskog dogaaja (voen emocijama kroz borbu
i uspeh vrhunskih sportista u svetu, stie linu satisfakciju i kompenzaciju za inferiornu
poziciju), oblikujui smisao za kvalitet doivljaja na mnogo viem nivou, te istu dioptriju
primenjuje i na domau sportsku scenu.
Poistoveivanje (identifikacija i individualnost) potroaa sportskog proizvoda je
pozitivna bit sportskog fer nadmetanja, sa onima koji su bolji i uvek dobijaju, a oseaj lokalne
identifikacije sa negativnim pozicijama i loim posledicama, zadravaju samo oni potroai
(navijai) koji relativno lako i brzo prelaze u nepoeljan segment (ne plaaju prozivod i
doprinose materijalnoj teti), to dugorono ne doprinosi razvojnim ciljevima proizvoaa
i organizatora. Sledstveno tome, poeljni potroai (edukovani, stabilni, ambiciozni) sa
visokim diskrecionim fondovima, u nedostatku satisfakcije (ee zbog toga odlaze frustrirani
sa oblikovanim posledinim stavom), postaju laka meta i plen konkurencije u okviru sportske
grane i ponuaa svega onoga to spada u dokolicu i zabavu. Smisao za estetiku i ostale kulturne
tekovine ih jednostavno gura u istinske pozitivne vrednosti koje prua globalni sportski
proizvod - segment u kojem je zamalo vie proizvoaa nego potroaa. Poistoveivanje
produkuje i intelektualna prava koja se esto osamostaljuju kao poseban sportski proizvod,
podelu marke, sponzorstvo, promociju upotrebom lika sportista, tzv. endorsement i sl.
Nerobne usluge pokazuju najveu stopu rasta u okviru sporta, a pruaju se putem asova
tenisa, letnjih koarkakih kampova, kola plivanja i skijanja, uvanja dece u fitnes centrima
ili klubovima, organizovanja sportskih dogaaja (gradske trke i maratoni za stanovnitvo),
do pruanja intelektualnih usluga profesionalnim sportistima (trenerske, medicinske,
fizioterapeutske, menaderske). Dnevni boravak dece u specifinom ambijentu, organizuje
se sa ciljem da se kod najmlae populacije stvori oseaj zajednitva i timske pripadnosti
sportskoj grani i klubu, a njihovi roditelji imaju dodatnu satisfakciju kroz nadu da e razviti
ljubav i afinitet prema sportu koji je u periodu adolescencije i oblikovanja karaktera uspena
brana negativnom uticaju iz okruenja (akcija tipa 'Igraj za ivot-izaberi sport'), odnosno
podstai ih na nadprosene rezultate i isticanje u zdravoj sportskoj klimi i konkurenciji, u
elji da postignu uspeh u svim oblastima linog, porodinog i drutvenog ivota.
51
Zbornik radova 2
Zakljuak
Kombinovanje elemenata u graenju marketing strategija za sportski biznis (ali i nacionalne
programe) uzima u obzir sofistikovane pristupe, i odbacuje sve pogreno protumaene
premise stvorene kao vievekovno naslee u sportu (lana solidarnost, nepravina evaluacija
sportsko-ekonomskih efekata, rodna neravnopravnost, izostanak i loa institucionalna
reenja i nadzor nad sportskom praksom, sport kao sredstvo politikog uplivisanja, negativne
tendencije globalizacije sporta, zloupotreba takmiarskih pojmova, itd.).
Sportski proizvod je plod razvojnih mogunosti, politike i strategije u sportskoj organizaciji,
uticaja tradicije, steene komparativne prednosti, kontinuiranog razvoja proizvoda (kvaliteta)
i okruenja. Ako se sportska delatnost svodi na odreenje: Drugih, komunalnih, drutvenih
i linih usluga (Sportske, kulturne i sline aktivnosti), koje definiu sportsku stvarnost Srbije,
neophodno je potencirati istraivanje uslunog segmenta u sportu, koji u tom sluaju ini
jedinu proizvodno-potroaku osnovu. Statistiko praenje sportskih proizvoda (asortiman
odee, obue, rekvizita, dijetetskih sredstava) u okviru nacionalnog proizvoda pokazuje
njihov nizak znaaj (u okviru spoljno - trgovinskog bilansa oni imaju deficitarnu, i manje
znaajnu poziciju), pa se moe zakljuiti da vee afirmisanje sportskog biznisa doprinosi
boljem ekonomskom valorizovanju sportske, tj. takmiarske efikasnosti (rezultata), koji su za
sada u nesrazmeru.
Potroai sportskih proizvoda se putem medija, veoma brzo i lako informiu i edukuju,
ime se njihov stepen afiniteta i preferencija modifikuje prema nadprosenom kvalitetu
izraenom u globalnom sportskom proizvodu. Sportski menaderi zato moraju biti veoma
brzi u istraivanju i kreiranju strategija, osobito kada se zna da je kvalitet sportskog proizoda
olien uglavnom u usluzi, koja je veoma osetljiva na neprofesionalan pristup i neujednaenost
(neusaglaenost) u duem roku, to utie na lo imid, a bez njega nema ni sponzora, niti
eventualnog prerastanja u sportsku marku u perspektivi. Znanjem iz ove oblasti mogu se
reavati neki problemi sportske prakse, razumevanjem interesnih relacija koje postoje u
trouglu: sportske organizacije, mediji i privredne organizacije. Efikasnijim povezivanjem
sportske industrije u svetu sa domaim tritem, naim sportskim organizacijama i
manifestacijama, mogue je vee efektuiranje sportskog (takmiarskog) rezultata, i omoguiti
njihovo lake ukljuivanje u savremene sportsko-privredne tokove, trendove i procese.
Literatura
1. Dugali, S. (2008). Definisanje i konceptiranje sportskog proizvoda. Nova sportska praksa
(1-2), str. 56-71. Beograd: VST.
2. Dugali, S., (2005). Finansijski i marketinki aspekti strategija u sportu (doktorska diserta-
cija). Beograd: Univerzitet BK, Fakultet za menadment u sportu.
3. Dugali, S., (2007). Menadment sportskih objekata. Beograd: VST.
4. Gaovi, M., (2004). Sportski marketing. Beograd: IntermaNet.
5. Ljubojevi, ., (2001). Menadment i marketing u sportu. Beograd: elnid.
6. Milisavljevi, M., Todorovi. J., (1991). Marketing strategija, Beograd: CID EF
7. Pitts, B., Stotlar, D., (1996). Fundamentals of Sport Marketing. Morgantown: FIT, Inc.
8. Tomi, M., (2007). Sportski menadment. Beograd: Data status
52
Pregledni lanak
KONTAKT INDEKS U IGRI REPREZENTACIJE NEMAKE NA

UTAKMICAMA SVETSKOG PRVENSTVA 2010. GODINE
CONTACT INDEX IN THE GAME OF THE NATIONAL TEAM OF

GERMANY AT THE WORLD CHAMPIONSHIP 2010
Neboja oi
Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa i trenera, Subotica, Srbija
Apstrakt
Kontakt indeks je pokazatelj sa koliko proseno kontakata sa loptom tim ili pojedinac
odigrava sa loptom. U toku istraivanja posmatrani su DVD snimci utakmica koje je
reprezentacija Nemake odigrala na Svetskom prvenstvu 2010. godine. Prilikom primene
istraivake tehnike posmatranja evidentirane su situacije poseda lopte, i broj kontakata
sa loptom prilikom svakog poseda lopte, a koji je prethodio predaji (odigravanju) lopte.
Na posmatranim utakmicama evidentirano je ukupno 3735 situacija poseda lopte i 8055
kontakata sa loptom u okviru tih poseda, a u smislenim akcijama. Proseno to iznosi po
utakmici 533,57 poseda lopte i 1150,71 kontakata sa loptom. Po igrau prosean broj poseda
lopte po utakmici iznosi 48,50, a prosean broj kontakata sa loptom 104,61. Kontakt indeks
na posmatranim utakmicama iznosi 2,156. Minimalna vrednost kontakt indeksa je 1,905, a
maksimalna 2,399.
Kljune rei: kontakt indeks, posed lopte, Svetsko prvenstvo 2010. godine
Abstract
The contact index is an indicator with how much average ball contacts the team or the
individual played with the ball. During the investigation where observed the matches of the
Representation of Germany on the World Championship 2010. During the application of
research techniques of observation were evidenced situations of ball possession and number
of ball contacts during each ball possession preceded by ball pass ( hit). On the observed
games where evidenced 3735 individual ball possession and 8055 ball contacts which where
during ball holding achieved in meaningful actions. On the average pro game it is 533,57 ball
possessions and 1150,71 ball contacts. Pro player average number of ball possessions is 48,50
and an average number of ball contacts is 104,61. The contact index on the observed games is
2,156. The minimum value of the contact index is 1,905 and the maximum 2,399.
Keywords: contact index, ball possession, World Championship 2010.
53
Zbornik radova 2
Uvod
U toku istraivanja posmatrani su dvd snimci utakmica koje je reprezentacija Nemake
odigrala na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2010.godine odranom u Junoafrikoj republici.
Ova reprezentacija je ukupno odigrala 7 utakmica. Prilikom primene istraivake tehnike
pasmatranja evidentirane su situacije poseda lopte, i broj kontakata sa loptom prilikom
svakog poseda lopte, a koji je prethodio predaji (odigravanju) lopte. Evidentirani su posedi i
kontakti sa loptom samo u smislenim akcijama gde su fudbaleri imali slobodu izbora posle
koliko kontakata e odigrati loptu (dodati saigrau ili izvesti udarac na gol). Nisu evidentirane
situacije izvoenja prekida igre iz razloga to je pravilima igre odreeno njihovo izvoenje sa
jednim kontaktom,i fudbaleri u tim situacijama nemaju slobodu izbora sa koliko kontakta
e izvesti npr. slobodan udarac, korner i kazneni udarac. Nisu evidentirane ni kao posed ni
kao kontakt tzv.napucane lopte koje se povremeno deavaju na fudbalskim utakmicama u
kojima ne zavisi od volje i ideje fudbalera gde i kome e lopta otii, i koje se iz tih razloga ne
mogu svrstati u smislene akcije.
Prosean kontakt indeks u igri reprezentacije Urugvaja na istom takmienju je 1.87.
Minimalna vrednost je 1.83, a maksimalna vrednost kontakt indeksa u igri reprezentacije
Urugvaja na utakmicama odigranim na Svetskom prvenstvu 2010.godine je 1.94 (oi,2011).
Kontakt indeks u igri reprezentacije panije na utakmicama istog takmienja je 2.25.
Minimalna vrednost je 2.02, a maksimalna vrednost je 2.46 (oi, 2012). Kontakt indeks
u igri reprezentacije Holandije na istom takmienju je 2.10. Minimalna vrednost je 2.00, a
maksimalna vrednost 2.24 (oi, 2013).Na utakmici izmeu reprezentacija Francuske i
Argentine odigranoj 2009.godine u Marselju prosean broj kontakata sa loptom po jednom
posedu lopte je za reprezentaciju Argentine iznosio 2.09 , a za reprezentaciju Francuske 2.01
(Birman, 2011). Kontakt indeks se moe na osnovu tehnike posmatranja izraunati i za svakog
lana ekipe. Proseno odigravanje fudbalera Barselone, Mesija na posmatranim utakmicama
Lige ampiona u sezoni 2008/09 bilo je 3.10 po jednom posedu lopte (oi,2010). Na
prethodno pomenutoj utakmici izmeu reprezentacija Francuske i Argentine Mesi je imao
2.93 prosean broj kontakata sa loptom po jednom posedovanju lopte (Birman,2011).
Predmet rada
U radu je istraivaka panja usmerana na tehniko-taktiku sposobnost fudbalera
odigravanje loptom (primopradaja lopte) posmatranog iz ugla broja dodira prilikom izvoena
tog elementa.
etod
U obradi prikupljenih podataka primenjen je statistiki softver SPSS, verzija 15. Izraunate
su deskriptivne karakteristike distribucije varijabli. Od mera centralne tendencije izraunata
je aritmetika sredina, medijana i mod. Od mera varijabilnosti izraunata je standardna
devijacija, varijansa, rang, maksimalna i minimalna vrednost i raspon. Od mera oblika
distribucije skewness i kurtosis.
Rezultati
Na posmatranim utakmicama evidentirano je 3735 individualnih poseda lopte , i 8055
kontakata sa loptom koji su prilikom tih poseda ostvareni u smislenim akcijama. Proseno to
54
iznosi po utakmici 533.57 poseda i 1150.71 kontakata (dodira) sa loptom. Po igrau prosean
broj poseda lopte iznosi 48.51 a prosean broj kontakata sa loptom104.61.
Grafikon br.1 Kontakti i posedi lopte po utakmici
Maksimalno evidentiran broj poseda lopte je 631, a broj kontakata sa loptom je 1404.
Minimalna vrednost poseda lopte je 433, a kontakta sa loptom je 940.
Tabela br.1 Statistic

kontakti posedi kont.indeks
Valid 7 7 7
N
Missing 0 0 0
Mean 1150.7143 533.5714 2.1571
Std. Error of Mean 72.05742 28.78149 .06538
Median 1069.0000 526.0000 2.2000
Mode 1404.00(a) 631.00(a) 2.20
Std. Deviation 190.64602 76.14866 .17298
Variance 36345.905 5798.619 .030
Skewness .495 .000 -.363
Std. Error of Skewness .794 .794 .794
Kurtosis -1.787 -1.365 -.595
Std. Error of Kurtosis 1.587 1.587 1.587
Range 464.00 198.00 .49
Minimum 940.00 433.00 1.91
Maximum 1404.00 631.00 2.40
Sum 8055.00 3735.00 15.10
55
Zbornik radova 2
Maksimalna vrednost kontakt indeksa je 2.40 i ostvarena je na utakmici sa reprezentacijom

Srbije, jednom od utakmica na ovom takmienju koju je reprezentacija Nemake izgubila.
Minimalna vrednost kontakt indeksa na posmatranim utakmicama je 1.91. Prosena
vrednost kontakt indeksa na posmatranim utakmicama je 2.16. Skewnes kod poseda lopte je
0.000, a kurtosis je -1.365. Kod kontakata sa loptom skewness iznosi 0.495, a kurtosis -1.787.
Kod kontakt indeksa skewnes je-0.363, a kurtosis-0.595. Standardna devijacija kod poseda
lopte je 76.15, kod kontakata sa loptom 190.65, a kod kontakt indeksa 0,17. Varijansa kod
poseda lopte je 5798.62, kod kontakata sa loptom 36345.91, a kod kontakt indeksa 0.030.
Raspon kod kontakata sa loptom iznosi 464 , kod poseda lopte iznosi 198, a kod kontakt
indeksa 0.49. Medijana kod kontakata sa loptom iznosi 1069, kod poseda lopte 526, a kod
kontakt indeksa 2.20.
Grafikon br 2. Kontakt indeks na posmatranim utakmica
U igri reprezentacije Nemake na utakmicama Svetskog prvenstva 2010. godine

najzastupljenije je bilo odigravanje tzv.prvom loptom odnosno jednim dodirom (kontaktom)
sa loptom. Procentualno izraeno iznosi 38% od ukupno odigranih lopti igraa reprezentacije
Nemake. Na drugom mestu po zastupljenosti u igri je odigravanje posle prijema lopte tzv.sa
dva dodira i procentualno izraeno iznosi 30%. Odigravanje loptom sa tri dodira je na treem
mestu i procentualno izraeno iznosi 17%. Najmanje je zastupljeno odigravanje loptom sa 4 i
vie dodira lopte i procentualno izraeno iznosi 15%.
Grafikon br.3 procentualno izraena zastupljenost naina odigravanja loptom

Legenda:1dod.-odigravanje jednim dodirom lopte tzv.prvom loptom ; 2 dod.- odigravanje sa dva
dodira lopte; 3 dod. -odigravanje sa tri dodira lopte; 4ivd. -odigravanje sa etri i vie dodira lopte.
56
Diskusija sa zakljukom
Istraivanjem je utvreno da je kontakt indeks reprezentacije Nemake na utakmicama
Svetskog prvenstva 2010.godine 2.16. Minimalna vrednost kontakt indeksa je ostvarena na
utakmici sa reprezentacijom Urugvaja i iznosi 1.91. Maksimalna vrednost je 2.40 i ostvaren
je na utakmici protiv reprezentacije Srbije koju je reprezentacija Nemake izgubila. Taj
podatak zasluuje dublju analizu i uzimanje u obzir i psiholokih stanja fudbalera na tehniko
taktika ispoljavanja u toku takmiarske aktivnosti u situacijama kada je rezultat negativan. U
fudbalskoj praksi za takve situacije se obino kae da se juri rezultat.
U igri reprezentacije Nemake najzastupljenije je odigravanje tzv.prvom loptom odnosno
sa jednim dodirom lopte i procentualno izraeno iznosi 38% od svih odigravanja igraa
reprezentacije Nemake na ovom Svetskom prvenstvu. Na drugom mestu je odigravanje sa
dva dodira lopte (prijem i predaja) i procentualno izraeno iznosi 30%. Na treem mestu je
odigravanje sa tri dodira (prijem, jedno voenje i predaja lopte). Najmanje je zastupljeno
odigravanje sa 4 i vie dodira lopte i procentualno izraeno iznosi 15%.
S obzirom da su u trenanoj tehnologiji fudbalera prisutne vebe sa ogranienim brojem
dodira lopte u igri (1, 2 i 3 dodira lopte) bilo bi interesantno, a i korisno za fudbalsku teoriju
i praksu da se u nekom od buduih istraivanja utvrdi kontakt indeks u igri vrhunskih
reprezentacija za pojedine linije tima i zone terena sa ciljem da se rad na treningu to vie
priblii aktivnosti koja se deava u toku takmienja.
Literatura
1. Birman, K .(2011). Fudbalska matrica. Laguna. Beograd
2. oi, N. (2010). Mogunost merenja situacione brzine nogometaa u takmiarskim
uvjetima metodom kontakt indeksa. U I. Juki, l. Milanovi,C. Gregov,S. alaj & T. Trot-
Bobi (ur.), Zbornik radova meunarodnog nauno-strunog skupa,Zagreb,26.-27. Februar
2010.godine, Kondicijska priprema sportaa 2010. (str. 211-214). Zagreb:Kinezioloki
fakultet Sveuilita u Zagrebu; Udruga kondicijskih trenera Hrvatske.
3. oi, N. (2011). Preciznost dodavanja u fudbalskoj igri u zavisnosti od broja dodira
prilikom primopredaje lopte. VII Meunarodna konferencija, Menadment u sportu
Beograd: Fakultet za menadment u sportu. ALFA Univerzitet.
4. oi, N. (2012). Kontakt indeks u igri reprezentacije panije na na utakmicama Svetskog
fudbalskog prvenstva 2010. godine. XX meunarodni interdisciplinarni simpozijum
ekologija, sport, fizika aktivnost i zdravlje mladih. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu i
Novosadski marathon.
5. oi, N. (2013). Kontakt indeks u igri reprezentacije Holandije na utakmicama Svetskog
fudbalskog prvenstva 2010. godine. Trea meunarodna konferencija Sportske Nauke i
Zdravlje (zbornik radova u tampi). Banja Luka: Panevropski univerzitet. Fakultet
sportskih nauka.
57
Zbornik radova 2
Pregledni lanak
UVOD U DUHOVNOST SPORTA
SPIRITUALITY OF SPORT
Otac Ilarion urica

Srpska Pravoslavna Crkva
Apstrakt
Sport nije nita drugo do ljubav i enja dece i odraslih za igrom. Kada sport ne bi bio ljubav,
kada bi bio samo igra, on bi bivao dokolica, zabava i priredba. I onaj koji se igra, sportista
tek ljubavlju postaje najvie ovek. Za hriane sportiste, malo je bivati ljudima. Hrianski
je da sportom, odnosno askezom postaju bogoljudi. Svaki vrhunski sportista nije postigao
vanredno visoke rezultate samo uvebanim telom, ve se uvek radi o duhovnoduevnoj
ravnotei i meri, odnosno duhovnom daru od Boga. Sport nije dunost i inovnitvo, on
je ljubav i rtva, odnosno sluenje Bogu i ljudima, pa mu je koren u metafizikom, u veri.
Sportom = vebanjem = askezom sportista se pribliava Logosu Boijem. Duhovnost i
telesnost bi se u idealnom sluaju proimale ili tek isprepletale.
Kljune rei: sport, duhovnost, ljubav, Hrianstvo
Abstract
Sport is nothing else but the love and longing of children and adults towards play.
If sport were not love, if it were only play, it would remain simply leisure, entertainment
and performance. Even if he is playing, an athlete only becomes man through love. For a
Christian athlete, it is not enough to be man, rather he strives to become God-man through
the asceticism of sport. Success in sport cannot be attributed only to physical practice; it is
always a matter of spiritual balance and a spiritual gift from God. Sport is not an obligation
and task, it is love and sacrifice, service to God and people, so its roots are in the metaphysical,
in faith. Through sport = practice = asceticism, the athlete gets closer to the Logos of God.
Spirituality and physical achievements should ideally merge or at least be intertwined with
each other.
Keywords: sport, spirituality, love, Christianity
58
Uvod u duhovnost sporta
Kralju tenisa Novaku

Sport nije nita drugo do ljubav i enja dece i odraslih za igrom. Kada sport ne bi bio
ljubav, kada bi bio samo igra, on bi bivao dokolica, zabava i priredba. Ako je on samo staranje
oko telesnosti, nije uzorno duhovan. Ciljanost, svrhovitost (prema potronji na primer)
porie sport, porie ga i proklinje, te i unitava. Biti u ljubavi
(1 Jn 4,16)) - to je jedini cilj, svrha sporta.
Pretpostavlja se da svako bira sport prema naklonostima, ljubavi i sposobnostima. Za
njega se opredeljuje unutranjim i steenim sposobnostima. Pravi sport bi morao da daje
veliku linu sreu, te i najvee zajedniko, kolektivno ushienje. To ushienje sportom
moe da bude VI Hristovo blaenstvo: Blaeni isti srcem, jer e Boga vidjeti (Mt 5,8).
Ta sportska blaenost se osvaja, ne prvim, ve krajnjim, prvorazrednim silama i ispunjava i
ostvaruje smislom postojanja i lanstvom u ljudskoj zajednici. Te krajnje sile su koncentrisane
na sportski podvig. Ako sport dehumanizira, sportista postaje puki telograditelj, bodybuilder,
arhitekta tela, ponekad ovek bez due i neotkrivena i pusta zemlja. Sport je danas postao
industrija. Mainerija izmeu ijih zupanika se valjaju ogromne koliine novca. Sport je
postao podijum za samoreklamere i miljenike monika, a olimpijske vrline (moralna istota,
iskrenost, ast, potenje, vitetvo i plemenitost) zamenile su neke strasti: zavist, ljubomora,
neravnopravnost, nepravda. Olimpijski krugovi postaju simbol vage na kojoj gotovo uvek
prevagne tas monih i uticajnih (Miroslav Popovi). Ako je pravi sport razgibavanje tela, on
mora biti i razgibavanje duha!
Sa duhovne strane sagledavaju se veoma strogo sve neuredne pojave koje prate sport.
Bodljikava ograda injenica raznih izopaenja u sportu, ponekad deli savremeni sport od
pravoslavne i rimokatolike vere, protestantskih konfesija, te i religija kao to su jevrejstvo i
islam. Prirodni verski i religijski sistemi kao to je jevrejstvo (Mojsijeva vera) i islam, te i jedan
natprirodan hrianstvo, istiu jednoglasno i saglasno duboka neslaganja sa sportom koji
je veoma esto, do danas, odjek mnogobotva (ak neki govore o civilizacijskom vraanju u
politeizam). Prastaro antiko, helensko, naelo da svaki mukarac, bio on od 150 cm visine ili
div-junak, kolos, dvometra, mora uvek nastojati da bude najbolji, najjai i najuspeniji od svih
drugih. Nepoboan je to zahtev i surovo teak. On je u potpunoj suprotnosti sa starozavetnom,
evanelskom i kuranskom civilizacijom. Kada bi sportista bio samo ovek koji se igra - ne
bi bio najvie ovek. Sportista bi trebalo da bude onaj koji voli Boga i ljude, te i ivotinje i
biljke, odnosno svu ivu i neivu tvorevinu. I onaj koji se igra, sportista, tek ljubavlju postaje
najvie ovek - malo manji od anela. Teofilantrop (). Sveovek, odnosno
bogoovek () u Hristu. Za hriane sportiste, malo je bivati ljudima. Hrianski je
da sportom, odnosno askezom postaju bogoljudi (). Ljubavlju, sportista se, dakle,
ne usredotouje na telo, ve na spiritualno. Dobra mera ( ) je sve i sva ( )
za sportiste vernike. Zato je sportistima neophodno potreban duhovniki nadzor. Trebalo
bi da sami sportisti biraju duhovnika po linom i slobodnom izboru kao svog duhovnog
lekara, hagioterapeuta (). Na alost, vrhunski sportisti u pravoslavnom svetu
su veoma retko pod budnim staranjem sportskih duhovnika (u Grkoj ima celishodnijih
nastojanja), dok je kod rimokatolika sportski duhovnik deo sportskog tima. To je dostojno
pohvale. Sportski duhovnik i psiholog uopte nisu nesaglasivi, inkompatibilni, osim ako nije
re o psihoanalitiaru. Kod nas je sport, naalost, udavljen u barutinu mnogobotva, joge,
59
Zbornik radova 2
magije ili samorukovoenja, te je neophodno da se u sportskim klubovima ne dekretom

episkopa postavljaju, ve da oni sami slobodno biraju svoje sposobne i pobone duhovnike.
Njihova dunost je da esto ispovedaju sportiste, pa i ako je moguno da budu i danju i nou
na raspolaganju sportistima radi duhovnih razgovora, ali i deljenja svetih tajni i odgovarajuih
blagoslovina. Pravoslavni sportista kao teofilantrop () mora drati data
obeanja Bogu i svom duhovniku, a potpisane ugovore mora strogo potovati.
Samo potovanje sportske borbe zahteva mir u svemu, a ne rat. Mir se u sportskom
sastavu (timu) ne moe postii bez zatite linih dobara, bez slobodnog optenja meu
igraima, uesnicima, organizatorima, ustrojiteljima sportske borbe, bez postojanog ivljenja
tog bratstva, odnosno sestrinstva, u sportskom kolektivu. Mir je spokoj reda, kako veli jedan
sveti tac Crkve. Plod je pravednosti i raa ljubav, vitetvo u sportskom dresu. Ne priu o
ljubavi, ve delotvornu ljubav. Pored monakog reda, trebalo bi da se u Svetoj Crkvi Hristovoj
moli i spominje i viteki red ( ) u koji spadaju vojnici i sportisti.
Svaki vrhunski sportista nije postigao vanredno visoke rezultate samo uvebanim telom,
ve se uvek radi o duhovnoduevnoj ravnotei i meri, odnosno duhovnom daru od Boga.
Potujemo sportsku ambiciju, jaku plemenitu volju, upornost, nepokolebljivu odluku, ar
i drugo; ali uspeha nema bez Bogom oblagodaenog duha. Zato se fenomenalni poboni
sportisti moraju veoma ceniti. Valja im odati potovanje, jer su nas zadivili svojim podvizima
i oplemenili svojom verom. Poeljno je da ih za vrednost njihove igre pristojno i dostojno
nagradimo, ali oni ne mogu biti uzori naciji kojoj pripadaju, niti idoli mladosti. Krajnje
se protive svi verski sistemi: jevrejstvo, hrianstvo i islam, da se sportisti obogotvoravaju.
Vrhunski sportisti nisu nadnacionalni velikani reda istaknutih svetitelja, prosvetitelja,
stvaralaca, umetnika i naunika, a pre svih bogoslova i filozofa. Sportisti bi morali u mnogo
emu biti kao dete u evanelskom smislu da bi bili razdragano sreni kao deca. Neradosne,
nevesele, potitene sportiste bi trebalo iskljuiti iz tima i igre, jer oni ne mogu da se raduju, a
niti da podstaknu na radost (). Oni ne mogu da pripadaju kolektivu, jer su ljubomorni
na saigrae koji su radosni i koji se raduju.
Dogaa se da za podvig sportistu kruna, venac lovora ili odlikovanje mimoie, da
izostane nagrada za dugogodinji portvovani rad. Da zajednica uzvrati nevoljom, bedom
i siromatvom darovitima, a i da ih potpuno zaboravi. Istina je, idealni sportisti nikada ne
trae nagradu. Oni je u vidu duhovnog mira i zadovoljstva uvek primaju od Boga. Meutim,
sportisti bi trebalo da ele onu metafiziku nagradu koju tajanstveno po Bojoj volji nose ona
Bogu jedino poznata dobra dela koja su oni uinili siromanima, bolesnicima, namernicima,
starima, deci, uenicima, studentima, strancima itd. Ako sportista nije velika nesebina
rtva i ne slui visokom ljubavlju prema Bogu i blinjima sa verom u nagradu od Boga - nije
pravi sportista, ve je gladijator ili plaenik, te i privid i karikatura viteza. Sportska rtva je
iskljuivo plod ljubavi i potpuno duhovnog pogleda na svet. Sport nije dunost i inovnitvo,
on je ljubav i rtva, odnosno sluenje Bogu i ljudima, pa mu je koren u metafizikom, u veri
().
Krteni sportista je miropomazanjem zacaren, odnosno primio je carsko dostojanstvo koje
treba da predoava sa visine krsta sportskog vebanja, odnosno sportske askeze. On caruje u
Hristu i sa Hristom kao rod izabrani ( ), jer je deo carskog svetenstva
( ) (1 Pt 2,9). Sportom = vebanjem = askezom pribliava se Logosu
Boijem. Carstvo Boije nam dolazi od evharistije i ono bi moralo biti u toj sportskoj crkvi
koju ine osvetani Duhom Svetim krteni sportisti. Stoga, sport nije usidren u borbi za
opstanak, niti u vojnitvu i ratnitvu, ve u Lepoti (= ontoloka lepota, ) koja e spasiti
60
svet (Dostojevski) i u zdravlju naroda. Sportisti nisu uvek puki telesnici, ve i bogoslovi,
ako se mole. Duhovnost i telesnost bi se u idealnom sluaju proimale ili tek isprepletale.
Duhovni ivot sportista ima za cilj spasenje () ljudi, te je bogoslovski. Ali, za sportistu
agnostika () ili deklarativnog ateistu, sport je zabava, oputanje i pranjenje
unutranjih napetosti.
Sportista je najpre homo sapiens, homo faber, homo ludens, ali i homo habilis, te i homo
religiosus. Pravi sportista nije dvonoac homo brevis ili pola-pola: zver iliti oveuljak, to
jest ovek male vrednosti.
Literatura
1. urica, I., (2005). Pedesetnica. Banja Luka: Artprint.
2. urica, I., (2006). Pravoslavni molitvenik za mlade i sportiste. Beograd: izdanje autora.
3. Enciklopedijski leksikografski zavod (1969). Sport i fizika kultura, svezaljka IV, str. 92-
95. Zagreb: Grafiki zavod Hrvatske.
4. Iskustvo svetenikog delovanja meu sportaima i mladima intervju sa Hajncom
Zumerom, rimokatolikim duhovnikom sportista SR Nemake na zimskoj Olimpijadi u
Sarajevu. Vrelo ivota, br. 1/1984.
5. Ivani, T., (2007). Dijagnoza due i hagioterapija. Zagreb: IV izdanje.
6. Jerotej Vlahos, (2006). Ljudsko tijelo, askeza i sport. Trebinje
7. Jeruzalemska biblija s uvodima i biljekama iz La Bible de Jerusalem, Kranska
sadanjost, Zagreb, 2001.
8. Marovi, J., (1997). Srpsko-latinski enciklopedijski rijenik, I, II sveska. Zagreb: kolska
knjiga.
9. Nikola Pavii, Sport i duhovno-pastoralna dimenzija. Vrelo ivota, br. 3/1986.
10. Popovi, M., (2012). Prvo skoi pa reci Top. najava za kratki film o anatomiji skoka
Dragutina Topia.
11. Sveto pismo Starog i Novog zavjeta, (Stari zavjet preveo uro Danii, Novi zavjet preveo
Vuk Stef. Karadi), Izdanje britanskog i inostranog biblijskog drutva, Biograd, 1960.
12. Vidakovi, V., M., (2007). Hrianska etika i sport. Ivanjica-Panevo: Vinji.
Internet izvori
http://
analogion.gr/glt/
61
Zbornik radova 2
Struni lanak
OBRAZOVANJE MENADERA U PROFESIONALNOM SPORTU
EDUCATION OF MANAGERS IN PROFESSIONAL SPORTS
Vuk Elezovi, Vesna Habi, Jovan Veselinovi

Abstract
Zbog svoje sloenosti, menadment u profesionalnom sportu i sportska industrija zahtevaju
kvalitetnu kadrovsku strukturu, u kojoj su zastupljeni razliiti vidovi znanja, sposobnosti i
vetina u oblasti menadmenta, marketinga, finansija, prava, preduzetnitva. Eminentni
strunjaci i istraivai iz ove oblasti smatraju da postojea baza znanja o menadmentu u
sportu mora daleko vie biti oslonjena na kvalitetne nauno-istraivake studije jer e u
suprotnom ostati bez neophodnih teoretskih osnova.
Kljune rei: menadment, sportska industrija, marketinga, finansija
Abstract
Because of its complexity, the management of professional sports and the sports industry
require high-quality staffing structure, which are represented in different forms of knowledge,
skills and abilities in the field of management, marketing, finance, law, entrepreneurship.
Eminent experts and researchers in the field agree that the existing knowledge base about
the management of sport should be far more dependent on the quality of scientific research
studies because otherwise it remains without the necessary theoretical basis.
Keywords: management, the sports industry, marketing, finance
Uvod
Svoju doktrinu menadmenta u konzistentnom obliku sport nije imao, ali je iskustva na
graenju svoje doktrine u menadmentu crpeo iz prakse koja se pokazala na dostignuima
menadmenta u neprofitnim organizacijama. Mnogi autori tog vremena bili su miljenja da
gotovo i ne postoje razlike u menadmentu u profesionalnom i neprofesionalnom sportu. To
ne znai da menadment u sportu nije koristio dostignua menadmenta ostalih profitnih
organizacija koje su se bavile kulturom, obrazovanjem, zdravstvom, u kojima je zajedniko
osnovno polazite u radu i svrsi postojanja organizacije, to predstavlja i misiju svake
organizacije.
62
Profesionalizacija upravljanja zahvatila je, naroito poslednjih decenija 20. veka, gotovo
ceo svetski sport, i pored injenice da su volonteri u njemu imali snanu strukturu. Vie se
ne moe zamisliti nijedan sportski klub, u bilo kojoj sportskoj grani, u bilo kojoj zemlji sveta,
ak i sa vrlo malo razvijenom sportskom aktivnosti, a da nema profesionalnog menadera,
direktora, sekretara ili trenera.
Proizvoditi menadere koji bi se isticali u svim funkcijama i ulogama je nemogue.
Idealni menader je apstrakcija, neto vie od ljudskog bia, kae Adies, a mi kaemo pa
to ne postoji!
Ako se prihvati ova logina Adiesova postavka, onda ima mesta i kritici Mintzbergovih
deset uloga, sa stanovita edukacije. One mogu biti odreenije od Fajolove etiri uloge, ali
pojedinac koji pokuava savladati svih deset uloga i dalje pokuava nemogue, u pravu je
Adies.
Menadment sportskih organizacija kao akademski predmet

to je sport postajao kompleksniji, zahtevao je sve formalnije organizovanje i tako
je nastalo njegovo formalno izuavanje kroz menadment u sportu. Koncept nastavnog
programa iz menadmenta u sportu postavili su 1957. godine James G. Mason i Valter
0Malley (Parks, Ouarterman, 2003). Na Ohajo univerzitetu uvedene su 1966. godine studije
menadmenta u sportu, dok je neposredno nakon toga na St. John University uvedeno
izuavanje menadmenta u sportu na osnovnim studijama.
Razvoj menadmenta u sportu kao akademske discipline podsticala je industrija sporta,
kojoj su bili potrebni dobro kolovani menaderi. U SAD-u, zemlji sa najrazvijenijom
sportskom industrijom, 1985. godine je zabeleeno preko stotinu programa za osnovne
studije i oko 40 programa za poslediplomske studije menadmenta u sportu. Ve 1996.
godine ukupan broj programa menadmenta u sportu je, samo u SAD-u, iznosio preko 200.
U Evropi posebno cenjeni programi menadmenta u sportu izuavaju se na Univerzitetima u
vajcarskoj, Velikoj Britaniji i paniji.
U naoj zemlji je, u cilju unapreenja kvaliteta sportskih organizacija, dogovoreno da se od
1. januara 1964. godine zasniva radni odnos samo strunim licima u zvanju vieg sportskog
trenera. Jugoslovenski Savez organizacija fizike kulture (1961) usvojio je Plan i program
nastave za vie trenere i prednjake prvog razreda u Beogradu, i to je bio jedinstven nastavni
plan i program za vie sportske trenere i prednjake prvog razreda.
U periodu od 1950. do 1980. godine istraivanja u oblasti mendmenta u sportu bila su

fokusirana na:
Poslovnu politiku, postupke i primene,
Analizu sadraja nastavnih programa,
Odgovornosti i specifikacije,
Ekonomsku problematiku,
Planiranje kapaciteta,
Finansijska i budetska razmatranja,
Liderstvo,
Pravne aspekte,
Organizacione faktore,
Filozofske aspekte i dr.
63
Zbornik radova 2
U periodu od 1987. do 1990. godine oko 35% radova objavljenih u asopisu Journal of
sport management se odnosilo na:
Edukativne aspekte mendmenta u sportu,
Odgovornosti i specifinosti odreene aktivnosti,
Pravne aspekte,
Marketing, i
Ulogu ena u sportu.
Preostalih 65% pokrivalo je teme kao to su:

Amaterski sport,
Usluge u vezi sa rekreativnim aktivnostima,
Organizovanje slobodnog vremena,
Profesionalni sport.
Vrste istraivanja:
Teorijsko istraivanje,
Analitiko istraivanje,
Opisno istraivanje.
Opisna istraivanja:
Vre karakterizaciju stavova, obiaja i navika odreene ciljne grupe ili populacije.
Najpopularniji vidovi ovog istraivanja su pregledi i upiti.
Pored toga, koriste se i intervjui, studije sluajeva, analiza poslova.
Teorijsko istraivanje
Iskustvenim metodama testiraju se modeli i teorije kako bi se predvideli ili prepoznali
uzrono-posledini odnosi, i definisalo kako i zato se neto deava.
Analitiko istraivanje
Podrazumeva detaljnu studiju i ocenu raspoloivih informacija sa ciljem da se objasni
sloenost i fenomenologija odreenog problema. Na osnovu analitikih istraivanja kreira se
istorijska i filozofska pozadina.
Opcije i mogunosti istraivanja menadmenta u sportu:
U praksi se najee primenjuju istraivanja opisnog karaktera, to pokazuje i podatak da
je u asopisu Journal of Sport management u trogodinjem periodu objavljeno 45 radova, od
kojih je 40% bilo opisnih, 35% analitikih i 25% teorijskih.
Jednom ustanovljeni opti principi menadmenta u sportu predstavljaju polaznu osnovu
za dalja teorijska istraivanja u ovoj oblasti.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama sportski klubovi, lige i turniri postaju najaktuelniji
strukturalni delovi za organizovanje i upravljanje sportom. Na polju sportskih profesionalnih
asocijacija i profesionalnih sportskih organizacija, javlja se potreba za novim kadrovskim
profilima za upravljanje i organizovanje raznih sportskih dogaaja. Dalje, rastua popularnost
lepeze novih sportova, maunti - biciklizam, snoubording, rok-klajmbing, pored kriketa,
bejzbola i koarke, kao i sve vei uticaj sportskih medija, doveo je do evolucije menadmenta
u sportu i menadmenta u profesionalnom sportu.
64
Pozicija menadmenta u profesionalnom sportu postaje sve znaajnija, pa kasnih 60-ih

akademski pristup izuavanju ove vrste menadmenta fokusira se na nove kadrovske profile
kako bi zadovoljilo trite poslova u sportu koje se proirilo i na profesionalni sport.
U Americi se naglo razvija i sportska industrija, pa je potreba za edukacijom novih, dobro
utreniranih menadera koji bi upravljali profesionalnim sportskim organizacijama, kao i
segmentima sportske industrije, takoe jedna velika ansa za sve koji vole angamane u ovom
radnom okruenju.
Odnos izmeu teorije i prakse u oblasti mendmenta u sportu predstavljao je vanu
temu za raspravu meu strunjacima, istraivaima i praktiarima. Meusobna tesna
saradnja teoretiara, praktiara i onih koji se bave edukacijom u kolama i na univerzitetima,
neophodna je za dalji napredak odnosa teorije i prakse.
Teorija predstavlja opte prihvaene principe pomou kojih se vre analize i predvianja
i tumai priroda i ponaanje odreene grupe fenomena. Teorije se proveravaju putem
istraivakih aktivnosti. Istraivanje se najbolje moe definisati kao sistematski i organizovani
pokuaj i napor da se ispita odreeni problem koji treba da se rei.
Kada se istraivanje vri sa namerom da se rezultati otkria primene u reavanju
odreenih problema, onda se ono naziva primenjeno istraivanje. Osnovna istraivanja se
sprovode radi provere principa i teorija koji se mogu generalizovati i primeniti na veliki broj
situacija.Sticanje novih znanja, razumevanje fenomena koji se dogaaju i izgraivanje teorija
zasnovanih na rezultatima istraivanja su osnovni cilj ovog istraivanja. Praksa ili praktine
aktivnosti oznaavaju sam in primenjivanja ili stavljanja odreene stvari u upotrebu.
U oblasti mendmenta u sportu to se odnosi, pre svega, na stvaran uinak u odnosu na
dunosti, obaveze i odgovornosti.
Sport je prevelika igra da bi bio biznis, a preveliki biznis da bi bio samo igra. Ova maksima
najbolje objanjava koliko je sport uao u biznis, i koliko biznis zadire u sve grane sporta.
Smatra se da su prvi koncept nastavnog programa menadmenta u sportu osmislili 1957.
Godine Dejms Mejson (James G. Mason), predava fizike kulture na Univerzitetu Majami,
i Volter O` Mali (Walter O`Maley) iz bejzbol kluba Bruklin Doders (Brooklin Dodgers).
Prvi univerzitetski program za menadment u sportu bio je program za magistarske
studije, ustanovljen 1966. godine na Univerzitetu Ohajo, koji se upravo zasnivao na idejama
dvojice prethodno pomenutih tvoraca koncepta nastavnog programa menadmenta.
Do 1985. godine Amerika nacionalna asocijacija za sport i fiziko obrazovanje
(NationalAssociation for Sport and Physical Education NASPE) zabeleila je preko 50
osnovnih programa i preko 40 poslediplomskih programa koji su nudili odgovarajui stepen
na podruju menadmenta u sportu. Do 1996. godine ukupan broj ovih programa u SAD-u
prevazilazio je 200, a, istovremeno, u Kanadi ih je bilo oko 10.
U praksi se menaderi najee susreu sa vie zabluda vezanih za karijeru sportskog
menadera:
Diploma menadera u sportu je njegova ulaznica za uspenu karijeru,
Nije vano koga poznaje, ve koliko zna,
Profesionalni sport nudi najvee mogunosti za posao,
Rasko i uzbuenje su glavne odlike poslova sportskog menadera,
Posao sportskog menadera je odlino plaen.
65
Zbornik radova 2
Razvoj i unapreenje menadmenta u sportu u naoj zemlji, i primena svetskih standarda

u pogledu organizacije rada, jedini je nain za ukljuenje naeg sporta u svetski sportski
biznis i trite.
Menadment u profesionalnom sportu predstavlja relativno novu multidisciplinarnu
naunu oblast, koja nalazi sve znaajniju praktinu primenu u svim sferama organizovanja i
funkcionisanja sistema sporta (iako njegova praktina primena datira jo od antikih vremena
i organizovanja gladijatorskih borbi u prisustvu velikog broja gledalaca). U uem smislu,
sportski menadment kao akademska disciplina obuhvata podruja znanja u menadmentu
koja su se iskristalisala u praksi upravljanja sportskim organizacijama.
U Severnoj Americi postoje razne edukativne mogunosti da se studenti obue i postanu
strunjaci za klupski menadment, strunjaci za neki biznis poduhvat kao to je prodaja
sportskih rekvizita ili neto slino, ili da se obrazuju tako da mogu dalje da edukuju nekoga,
da mogu da nau posao u nekom od timova koji se bave menadmentom u profesionalnom
sportu, i na taj nain sebi obezbede unosan izvor prihoda za egzistenciju.
Evropska opservatorija za zaposlenost u sportu Evropske mree visokokolskih institucija
sportskih nauka (sa seditem u Barseloni) utvrdila je kategorije u delokrugu sportskog
menadmenta u skladu sa evropskim standardima.
Literatura
1. Masteralexis, L., Barr, C., Hums, M., (2012). Principles and Pracitce of Sport Management.
Aspen Publishers, INC.,Gaithersburg, Maryland
2. Parks, J., B., Quarterman, J., Thibault, L., (2007). Contemporary Sport Management.
Human Kinetics, USA
3. Tomi, M. (2007). Sportski menadment (2007). Beograd: Data Status.
4. ivoti, D., (2007): Menadment u sportu. Novi Sad: FMS Univerziteta Braa Kari. DM
Graphic Communication
66
Struni lanak
ULOGA I ZNAAJ MENADERA

U PROFESIONALNOM SPORTU
THE ROLE AND IMPORTANCE

OF THE PROFESSIONAL SPORT MANAGERS
Vesna Habi1, Marija Grbovi2, Milka uki3

1
2
Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd, Srbija
3
Alfa univerzitet, Beograd, Srbija
Apstrakt
U ovom radu se razmatraju pitanja ko su to menaderi u profesionalnom sportu, koji su to
menaderski stilovi, koja je njihova uloga i razlika izmeu menadera i lidera.
Kljune rei: menader, lider, stilovi, uloge.
Abstract
The aim of this paper is to consider questions such as who the professional sport managers
are, types of manager styles, their role and the difference between a manager and a leader.
Key words: manager, leader, styles, roles.
Uvod
Moda je zanimljivije poeti priu o menaderima jednim primerom. Toni La Rusa
(Tonny La Russa), menader ikago Vajt Soksa (Chicago White Sox), slikovito na svom
primeru iznosi kako se u praksi koriste menaderske sposobnosti. U TV emisiji The business
file La Rusa kae: Igraima morate da dokaete da odlino poznajete svoj posao, konkretno
bejzbol. Znai, ako nemate pojma o bejzbolu, onda nemate odakle da crpite autoritet. Morate
poi od toga da znate i verujete u to da ste u svom poslu number one, da razumete naine
na koje se obezbeuje da va tim pobeuje. U tehnikom smislu, morate da poznajete teren
na kome se kreete. to se tie ljudske vetine ili meuljudskog posredovanja, kao menader
mnogo se oslanjate na ljude. Najvanije je da tehniku informaciju, a imaete u vidu i psihu
igraa, uspeno prenesete njima na obostrano zadovoljstvo. Menader je taj koji posreduje
izmeu igraa i vlasnika ili sudija i javnosti. On reava sve igrake probleme. to se tie
67
Zbornik radova 2
konceptualnosti, menader najvie provede vremena na izgradnji naina igre. To mu je

osnovni posao. Takoe, menader dosta vremena provede usklaujui aktivnosti ostalog dela
organizacije.1
Menaderi su u dananje vreme postali vaniji nego ikada pre jer je ovo era talenata i
vremena, period u kojem se i vreme i talenat dobro prodaju, eksploatiu, organizuju, angauju
i dobro pakuju. Nain na koji se ljudi privlae, zadravaju i motiviu postaje prioritetniji i
od same tehnologije rada. Nain na koji se upravlja i rukovodi organizacijom jeste ono to
razlikuje jedne od drugih i to stvara odrivu jedinstvenost (Malacko i Rao, 2006).2
Prema Draganu ivotiu3, ako ovek poseduje glavno drutveno dobro sopstveni um, to
automatski znai da je slobodan u znanju i radu, i da e postati ta god poeli. Ali, sloboda
se ipak ne dobija na tacni, mora da se osvoji. U ovom takorei okeanu novih profila poslova,
menaderskih poslova, mora dobro da se pliva i da se dugo odrava na povrini!
Ko su u stvari menaderi? Sa stanovita semantike, u engleskom jeziku re manager
oznaava rukovodioca, upravnika. Vujaklija, sledei francusku etimologiju ove rei, daje
sledee objanjenje: domain, onaj koji vodi domainstvo ili gazdinstvo, rukovodilac
menaom. Engleska varijanta znaenja rei menader u Vujaklijinom Leksikonu stranih rei i
izraza predstavljena je neto drugaije. Prema toj varijanti, menader je: nadzornik pozornice,
reditelj, reiser, tehniki upravnik ili direktor u engleskim fabrikama, poslovoa, prireiva,
npr. neke velike sportske utakmice, javne priredbe i sline manifestacije. U Reniku srpskog
knjievnog i narodnog jezika (SANU) menader je struni organizator komercijalnih poslova,
posrednik u takvim poslovima. Poslovni zastupnik sportista, umetnika i prireiva sportskih
i slinih priredbi.4
Menaderi koji poseduju neophodne sposobnosti spremni su da razumeju na koji nain
se razliite funkcije organizacije meusobno dopunjuju, kakav je odnos organizacije prema
okruenju, i kako promene u jednom delu organizacije utiu na ostale delove. Za sportske
menadere - trenere i sportske direktore intuitivna ili konceptualna vetina je od vitalnog
znaaja jer su treneri pre svega orijentisani na razvoj igre kao dugorone dimenzije planiranja,
odnosno na planiranje selekcije na dui rok, na planiranje, formulisanje i odabir ciljeva,
strategija i taktika.
Konceptualne vetine primenjuju menaderi najvieg i srednjeg nivoa. Generalni
menader bi, po prirodi svoje pozicije, morao da brine o planiranju ukupnog razvoja
celokupne organizacije, da postavlja strategijske ciljeve, da bira najbolje strategije, da
kontrolie i vodi kadrovsku politiku, a pre svega da razvija ljudske resurse. Konceptualne ili
intuitivne sposobnosti odnose se na vetinu menadera da sagledava meusobne odnose u
organizaciji, analizira ih i integrie kako bi donosio odluke koje tite i razvijaju, u naem
sluaju, profesionalnu sportsku organizaciju. Recimo, Vesna Milievi5 govori i o analitikoj
umenosti, koja se odnosi na korienje naunog prilaza ili tehnika radi reavanja problema
menadmenta. To je sposobnost da se identifikuju kljuni faktori, da se razume njihov
meusobni odnos kao i uloga koju imaju u konkretnoj situaciji. Analitika umenost je
faktiki sposobnost dijagnoze i procene. Znaajno je to da svi menaderi uestvuju sa svojim
1
La Rusa, T. (1991): TV Broadcasting The business file, The Dallas CC, College District.
2
ivoti, D. (2007): Menadment u sportu, FMS Univerziteta Braa Kari, Novi Sad: DM Graphic
Communication
3
ivoti, D. (2007): Menadment u sportu, FMS Univerziteta Braa Kari, Novi Sad: DM Graphic
Communication
4
Tomi , M. (2007): Sportski menadment, Data Status, Beograd
5
Milievi, dr V. (1993): Strategijsko poslovno planiranje, Menadment pristup, Kultura, Beograd
68
poslovima u svih est funkcija menadmenta, ali ne istim intenzitetom. Delokrug i obim
poslova menadera direktno zavise od funkcija menadmenta, kao i od nivoa, odnosno
pozicije koju ima u okviru tima za menadment.
To praktino znai da se generalni menaderi (direktori) i sportski menaderi (direktori)
najvie bave politikom razvoja kluba, formiranjem ciljeva i odabirom strategija kojima se
dostiu ciljevi, uspostavljanjem organizacije kao celine, kao i njenih funkcija i procesa. Oni
bi trebalo naroito da budu angaovani na usklaivanju i kontroli razvoja ljudskih resursa.
Menaderi vieg i srednjeg nivoa su, pre svega, okrenuti javnosti, svojoj publici, ali i
odgovarajuim institucijama u okruenju.
Menaderi nieg nivoa angaovani su na operativnim zadacima, odnosno na onim
funkcijama koje neposredno najvie tretiraju kontrolu i rukovoenje. to se tie odnosa
izmedu nivoa menadmenta i sposobnosti menadera, moe se rei da su top menaderima
imanentne konceptualne sposobnosti, dok operativni menaderi moraju imati najvie
tehnikih sposobnosti. Ako nekom menaderu koji se nalazi na bilo kom nivou nedostaje
jedna od neophodnih sposobnosti, za njega se moe rei da ima menaderski defekt.
To praktino znai da menaderi bilo kog nivoa moraju imati pomenute sposobnosti u
istaknutom intenzitetu, ali podjednako, makar u najmanjoj meri, moraju ovladati i drugim
dvema grupama sposobnosti, odnosno znanja.
Menaderski stilovi na osnovu sposobnosti:6

Sposobnosti koje imaju svi menaderi u postsocijalistikim i tranzicionim zemljama
mogu se principijelno preneti na kvalitet i kvantitet sposobnosti menadera u sportu. To znai
da etiri karakteristina tipa menadera trenutno deluju u sportu zemalja postkomunizma, i
u sportu bivih jugoslovenskih republika. Njihovi stilovi rada i njihove sposobnosti mogu da
izgledaju ovako:
Starinski menaderi (Old timers)

To su menaderi koji su svoja znanja crpeli iz ranijeg sistema. Oni se teko prilagoavaju
savremenim uslovima upravljanja u sportu. Njihove zasluge postoje, ali ve odavno su
koniari prosperiteta. Takvih je sve manje.
Suncokret-menaderi (Weather cocks)

Oni su vie zaokupljeni sobom i svojom karijerom. Oslanjaju se na politike i privredne
strukture, pokuavajui u tome da ree egzistencijalna pitanja sporta. Nisu samostalni i
nemaju visoke sposobnosti. Okreu se kao suncokret ka suncu ili onako kako vetar duva,
odnosno ponaaju se po principu vei konja gde ti gazda kae!, to nije konkurentno u
dananje vreme jer i gazde nee mnogo da se bave razmiljanjem, ve mogu i hoe da to plate!
Mlade ajkule (Young sharks)

Oni su olienje novog vremena u pozitivnom ali, naalost, i u negativnom smislu. Imaju
oseaj za trine vrednosti, opredeljeni su za menadment, bez obzira na to koliko o njemu
znaju i koliko im ta znanja pomau da rade. ine u jednom trenutku, odnosno u jednom
6
Tomi , M. (2007): Sportski menadment, Data Status, Beograd
69
Zbornik radova 2
periodu tranzicije ipak pozitivan blok menadera. Shvatanje da je u sportu sve u novcu i
profitu, pa ak i neke nedodirljive sportske vrednosti, izraene u misiji sporta, nedoreenosti
u vlasnikim odnosima, sponzorisanje kao vid vlasnitva, unoenje u sport ve zaboravljenih
poroka (doping, korupcija), pripadaju negativnim konotacijama u vezi sa mladim ajkulama,
meu kojima je sve manje poznavalaca sporta, a sve vie menadera shvaenih kao trgovci
sportistima. Oni pokreu neto novo, ali je veliko pitanje da li imaju sposobnosti i znanja da
svaki proces dovre efikasno i uspeno, bez pomoi metoda izvan okvira u kojima treba da
deluje menadment.
Sitne ribe (Small fishes)

Komentar za ovu kategoriju menadera nije potreban.
Najvredniji resurs u savremenom svetu, kojeg pokreu najnovija nauna i tehnoloka

dostignua, jesu ljudi. Ljudi koji poseduju potrebna znanja i vetine su nosioci razvoja u
svim delatnostima drutvenog ivota. Profesija menader i menaderski poslovi uopte
postali su najtraeniji resurs u svim trinim privredama na kraju 20. veka. Vrtoglavi uspon
zanimanja menader, konstituisanje moderne poslovne i ivotne menaderske ideologije,
i sve ire drutveno utemeljenje ove unosne profesije doprinelo je stvaranju menaderskih
elita i pojaanom interesu mladih ljudi irom sveta, koji se sve vie opredeljuju za studije
menadmenta. Ljudi su prepoznali neophodnost efikasnog upravljanja u svim sferama, kako
privrednog, tako i drutvenog ivota.7
Uloga menadera u modernom sportu je od presudnog znaaja za razvoj

profesionalne sportske organizacije.8
Ova tema je obraena na opti nain, dakle primenjiv na upravljanje razliitim
organizacijama, ne samo sportskim niti samo profesionalnim sportskim organizacijama, ali
obrauje sve menaderske uloge koje, manje ili vie, imaju svi menaderi, pa i menaderi
u profesionalnom sportu. Dakle, ovde polazimo od optih karakteristika kako bismo
shvatili profil, znaaj, potrebnost i neophodnost da takvi ljudi upravljaju na pravi nain i
profesionalnom sportskom organizacijom.
Definicije menadmenta ukazuju na sutinu menaderskog posla, ali i pored toga postoje
ozbiljna neslaganja medu autorima o tome koje su osnovne uloge menadera. Kako se uloge
menadera mogu definisati? Uloge su skup razliitih radnih ponaanja i delovanja menade-
ra, odreenih zahtevima karakteristine pozicije koju menader ima u procesu rada i radne
situacije u kojoj se on nalazi u datom trenutku procesa rada.
Nesporno je da se uloge menadera mogu izvesti iz funkcija menadmenta, to su ui-
nili i klasini teoretiari. Fajol, teoretiar menadmenta, smatrao je da su osnovne uloge
menadera organizovanje, planiranje, zapovedanje, koordinacija i kontrola.
I pored toga to se i danas Fajolov pristup moe primeniti na est funkcija menadmenta:
predvianje, planiranje, organizovanje, rukovoenje, razvijanje ljudskih resursa (kadrovska
politika) i kontrolisanje, ipak je teko rei da su to i menaderske uloge. Pre bi se pomenute
funkcije mogle smatrati fazama menadmentskog procesa kroz koje prolazi i menaderska
7
Tomi ,M. (2007): Sportski menadment, Data Status, Beograd
8
mr urbatovi, J. Menadment u profesionalnom sportu, tekst sa Interneta
70
aktivnost. Uloga menadera ne moe se utvrditi samo posredstvom funkcija menadmenta

jer u svakoj od njih menader moe da ispoljava svoje razliite uloge.
Kao odgovor klasinoj koli, na vie mesta je razraivan problem menaderskih uloga.
Pitanje uloga menadera vano je i za menadere u profesionalnom sportu, ali istovremeno
analiza ovog problema daje osnov za dalja istraivanja, to je za menadment u profesional-
nom sportu itekako znaajno.
Henri Mintzberg (Henry Mintzberg), profesor iz Toronta, radikalno je definisao

menaderske uloge. Prema njegovom miljenju, postoje tri grupe menaderskog posla, koje
mogu biti opisane terminima razliitih uloga, ili organizacionog seta ponaanja identifiko-
vanih sa pozicijom.
Prema Mintzbergu postoje:

1. interpersonalna,
2. informativna, i
3. uloga donoenja odluka.
Menader moe biti definisan kao linost koja za neto odgovara u organizaciji ili jednom
njenom delu. Osim glavnih menadera, top menadera ili predsednika nekih organizacija,
ova definicija bi mogla da obuhvati razne potpredsednike firmi, biskupe, sportske trenere, pa
ak i premijere. Svi oni imaju neto zajedniko. Svi su oni ogrnuti formalnim autoritetom,
koji pokriva celinu ili jedan deo organizacije. Od formalnog autoriteta potie status, kojim
se reguliu razliiti meuljudski odnosi. Od njih, takoe, dolaze i razliite informacije, koje
omoguavaju menaderu da donese odluke o strategijama za celinu ili delove organizacije.
Pojava Mintzberga9 i njegovih teza o deset menaderskih uloga, koje su podeljene kroz
tri glavne grupe uloga u teoriji menadmenta, izvrila je snaan uticaj gotovo na sve autore.
Mintzberg je obeleio dve poslednje decenije 20. veka u teoriji menadmenta kao naunoj
disciplini.10
Interpersonalne uloge:
Tri menaderske uloge nastaju direktno od formalnog autoriteta i odnose se na osnovne
meuljudske odnose. To su sledee uloge:
1. Figurativna uloga
Sama pozicija glavnog u organizaciji ili delu upuuje na to da menaderi moraju
izvravati neke ceremonijalne, odnosno protokolarne obaveze. Mintzbergova
ispitivanja pokazuju da 12% vremena menader potroi na ceremoniju (poslovne
konferencije i savetovanja, prijemi, poslovni rukovi i slini poslovi), a ak 17% na
prepisku protokolarne prirode. Obaveze koje se odnose na interpersonalne uloge
mogu biti ponekad rutinske, ukljuujui ak i ozbiljniju komunikaciju, i nemaju
vanost odluivanja. U ovoj ulozi menader je figura, s obzirom na svoju poziciju
nominalnog lidera.
9
Mintzberg, Henry (1989): Mintzberg on Management - Inside our strange world of management, The
Free Press, New York
10
Tomi, M. (2007): Sportski menadment, Data Status, Beograd
71
Zbornik radova 2
2. Liderska uloga11
Odgovornost znai i to da su menaderi odgovorni i za rad ljudi u toj organizaciji.
Njihova akcija u tom pogledu konstituie lidersku ulogu. Lider direktno angauje i
obuava zaposlene. Pojedine akcije obavlja indirektno, motivie i hrabri zaposlene,
usklauje individualne potrebe sa optim ciljevima organizacije. Uticaj menadera na
organizaciju i njene ciljeve se najistije vidi upravo u liderskoj ulozi. Formalni autoritet
daje menaderu veliku potencijalnu snagu. Liderstvo determinie u veem delu u kojoj
e ga meri menader faktiki i koristiti.
3. Vezna uloga
Liderska uloga je prepoznatljiva i o njoj se mnogo govorilo, naroito sa aspekta
povezanosti sa motivacijom. Medutim, do skora uloga povezivanja nije mnogo
pominjana i o njoj se malo znalo. Ta uloga podrazumeva kontaktiranje menadera
sa spoljanjim okruenjem, izvanvertikalne hijerarhijske linije komandi u samoj
organizaciji. Re je prvenstveno o kontaktima kojima menaderi povezuju
organizaciju sa spoljnim okruenjem, koje predstavljaju, recimo, vladine organizacije i
druge konkurentske ili partnerske organizacije, a koje predstavljaju kupci, dobavljai,
klijenti, javnost i ostale zainteresovane organizacije. Dakle, efekat ove uloge je
graenje menaderskog spoljanjeg informacionog sistema, koji e iskljuivo koristiti
menader, i koji ima karakter neformalnog, privatnog i usmenog, ali i pored toga
efikasnog sistema.
4. Informativne uloge:
Imajui u vidu interpersonalne kontakte, subordinaciju na hijerarhijskoj lestvici i
mreu eksternih kontakata, menader se pojavljuje kao nervni centar svoje organizacije.
Menader objektivno ne zna i ne mora da zna sve, ali u principu mora vie da zna od
drugih koji su na hijerarhijskoj lestvici nie od njega, ali i da zna ko najbolje zna!
Kao lider, menader ima formalni autoritet, a tako i lak pristup svakom potinjenom.
Takoe, vezni kontakti izlau menadere eksternim informacijama, kojima najee
njihovi potinjeni nemaju pristupa. Mnogi od tih kontakata su sa drugim menaderima
koji isto tako u svojim organizacijama predstavljaju nervni centar. Na taj nain
menaderi snano razvijaju svoju bazu podataka. Stavljanje informacija u proces jeste
klju jednog dela menaderskog posla. Mintzberg je u svojim istraivanjima doao do
podataka da top menaderi troe 40% sopstvenog vremena na kontakte i aktivnosti
posveene ekskluzivno transmisiji informacija, a 70% pote koja im je stizala bilo je
potpuno informativne prirode.
Sa stanovita pribavljanja i distribucije informacija, postoje tri menaderske uloge koje
karakteriu njegov posao. To su:
11
72
5. Monitorska uloga12
Menaderi gotovo uvek osmatraju okruenje radi pribavljanja informacija, ispituju
linije za uspostavljanje veza, ali i svoje potinjene, primajui obino netraene
informacije.
Mnoge od tih informacija su rezultati mree linih kontakata koji su kod menadera
obino prilino razvijeni. Menader skuplja informacije u monitorskoj (sakupljakoj)
ulozi, koje obino stiu u usmenoj formi, esto u vidu glasina ili spekulacija. Menader
sakupljanjem informacija dobija prirodnu prednost u svojoj organizaciji.
6. Diseminatorska uloga
U informativnom procesu na monitorsku ulogu se nastavlja diseminatorska uloga
menadera (disseminate engl. rairiti, rasprostraniti). Informacije do kojih menaderi
dolaze iz spoljnog okruenja i na osnovu spoljnih linih kontakata mogu biti potrebne
organizaciji. U svojoj diseminatorskoj (distributerskoj) ulozi menaderi plasiraju neke
od tih privilegovanih informacija direktno svojim potinjenima, koji nemaju lak
pristup relevantnim podacima.
7. Uloga portparola
Menaderi alju neke od svojih informacija spoljnjom okruenju. Obino top menader
dri konferencije za tampu, istupa u javnosti u ime organizacije ili na sastancima
druge prirode, iznosei one informacije iz svoje sredine koje, ako se plasiraju, mogu
doneti poslovnu ili propagandnu korist. Drugi aspekt ove uloge je da svaki menader
mora da informie, da zadovolji znatielju i podeli poneku informaciju sa uticajnim
ljudima, ali i sa javnou, dakle, sa onima koji na bilo koji nain utiu na rad njihove
organizaciju, ili na njen deo.
8. Odluivake uloge:
Informacija nije sama sebi cilj, ona je bazini input u procesu odluivanja. Menaderi
u stvari igraju najznaajniju i najozbiljniju ulogu u procesu donoenja odluka. Kao
formalni autoritet u organizaciji, samo menader joj moe obezbediti nove vane
pravce akcija, a kao nervni centar organizacije, samo on joj moe obezbediti punu
informisanost o aktuelnom, to e pomoi da se donesu odluke koje determiniu
organizacijske strategije. Mintzberg izdvaja etiri uloge u donoenju odluka:
9. Uloga preduzetnika
Preduzetnika uloga je jedna od najvanijih uloga u menaderskom poslu. U njoj
dolazi do izraaja osnovni zahtev poboljanja poslovanja i rezultata organizacije, pri
emu najznaajniju aktivnost ini prilagoavanje promenama uslova u spoljnom i
unutranjem okruenju. U monitorskoj ulozi, menader je stalno zagledan u moguu
novu ideju koja dolazi putem raznih informacija iz okruenja. Kada se ideja pojavi,
menaderi nastoje da je definiu, i to je onda preduzetnika uloga. Definisana ideja
12
73
Zbornik radova 2
je u stvari razvojni projekat, o kome treba doneti odgovarajue odluke, a to je posao

menadera-preduzetnika.
10. Uloga pomiritelja13

U ulozi preduzetnika menader je inicijator promena, dok je u ovoj ulozi on pasivan,
odnosno nehotino odgovara pritiscima. Ovde je promena izvan kontrole menadera.
Udar se javlja u raznim oblicima koji prete organizaciji, i na to se mora reagovati.
Sigurno je da svaki menader troi znaajno mnogo vremena odgovarajui na visoko
intonirane pritiske razliitog sadraja iz nestabilnog, nemirnog okruenja. Ti pritisci
mogu biti iz strukture stejholdera jer svako iz te strukture ima svoje interese koji
po definiciji mogu biti u konfliktu. Nema takve organizacije koja bi mogla svaku
nepredvienu situaciju da razmotri unapred. Ova uloga se odnosi na konkretne
situacije iz ivota, koje se ne mogu planirati, a u kojima se mora brzo odluivati.
11. Alokatorska uloga

Na menaderima je odgovornost da odluuju o tome ko e i ta dobiti u organizaciji.
Radi se o resursima pre svega, koji slue kao input u odgovarajuim procesima
organizacije, a prema kojima mnoge strukture, mnogi zaposleni, imaju ambicija.
Mintzberg smatra da je sopstveno vreme moda najvaniji resurs koji menader
alocira. U sportu se alokatorska uloga obino svodi na finansijske resurse. Najee se
alociranje sredstava odnosi na ulaganja u pripreme sportista za vrhunske rezultate, na
ugovore sa sportistima i trenerima, na objekte za trening i rekvizite.
12. Uloga pregovaraa

Finalna uloga menadera je pregovaraka. Menaderi potroe znatan deo svog
vremena na njeno obavljanje. Pregovaranja su obaveza menaderskog posla. Ona su
esto rutinska, i ne mogu da se izbegnu. Pregovori su integralni deo menaderskog
posla jer samo menaderi imaju autoritet da angauju organizacijske resurse u
stvarnom vremenu, i samo oni imaju ,,nervni centar informacija koje su vane za
pregovarake zahteve.
Kod uloge menadera mnogi autori postavljaju pitanje gde prestaje menader
a poinje lider, i da li je to uopte mogue, da li je razlika mnogo znaajna, iako je
u praksi esta pojava da je menader dva u jedan, i lider i menader. Ovde emo
navesti razmatranja nekih autora o tome da li postoji velika razlika izmeu menadera
i lidera, i o tome kakva je to razlika. Ko koga moe moda da zameni, ili ne moe.
Recimo, H. Haas i B. Tamarkin istiu sledee razlike izmeu menadera i lidera: prema
ovim autorima, menadment se uglavnom svodi na kontrolu. Menaderi sistematino
ostvaruju rezultate, koncentriu se na kratkorono poslovanje, insistiraju na
doslednosti i reavanju problema. Lideri, s druge strane, ostvaruju znaajne promene,
koncentriu se na dugorono poslovanje, ukazuju na nove pravce delovanja i iniciraju
nove mogunosti.14
13
14
Haas H. i Tamarkin B. (1995): Lider u svakom od nas, Grme-Privredni pregled, Beograd, str. 68.
74
Kotter15 je najznaajniji autor koji pravi jasnu razliku izmeu menadmenta i liderstva.
U knjizi ta lideri stvarno rade on izlazi sa tezom da su liderstvo i menadment dva
razliita i komplementarna sistema akcije. Svaki sistem akcije ima svoje funkcije i
karakteristike. Oba sistema su potrebna u savremenoj privredi. Prema ovom autoru,
menadment se odnosi na suoavanje sa kompleksnou, a liderstvo na suoavanje
sa promenom. Liderstvo ne moe zameniti menadment, ono ga nadopunjuje,
naglaava Kotter.16
Razlika izmeu menadmenta i liderstva:

Voren Benis je jedan od autora koji su se esto bavili pitanjima liderstva. U jednoj
prilici izjavio je: Uzrok neuspeha mnogih organizacija je previe menadmenta, a premalo
liderstva. Ovo stanovite podstie mnoge autore na razmatranje pitanja odnosa liderstva
i menadmenta. Nekada su se ovi pojmovi izjednaavali, za ta postoji dosta opipljivih
razloga. Danas preovladava miljenje da izmeu njih postoje znaajne razlike: menaderi
obavljaju stvari na pravi nain, a lideri rade prave stvari. Liderstvo se bavi efektivnou, a
menadment efikasnou.
U udbenicima menadmenta najee nailazimo na dva stava o odnosu menadmenta i

liderstva:
Prema prvom gleditu, vostvo je ui fenomen od menadmenta, ono je samo jedna
funkcija menadmenta (planiranje, organizovanje, vostvo i kontrola),
Prema drugom gleditu, menadment i vostvo su razliiti fenomeni.17

Menader je administrator. Lider je inovator.
Menader je kopija. Lider je original.
Menader odrava. Lider razvija.
Menader je fokusiran na sistem i strukturu. Lider je fokusiran na ljude.
Menader razvija kontrolu. Lider razvija poverenje.
Menader u fokusu ima kratkoronu
Lider u fokusu ima dugoronu perspektivu.
perspektivu.
Menader pita kako i kada. Lider pita ta i zato.
Menader dri oi na krajnjem rezultatu. Lider dri oi na horizontu.
Menader je imitator. Lider je inovator.
Menader prihvata status quo. Lider osporava status quo.
Menader je klasian posluan vojnik. Lider je samo svoj.
Menader se trenira. Lider se obrazuje.
15
Kotter P. J. (1999): What Leaders Really Do, Harward Business Review Book, Press
16
Kotter P. J. (1999): What Leaders Really Do, Harward Business Review Book, Press
17
Bojanovi R., izmi, S., tajnberg I. i Petrovi I. (1995): Psihologija i menadment, Filozofski
fakultet, Institut za psihologiju, Beograd
75
Zbornik radova 2
Menader se brine o tome gde si. Lider te vodi na novo mesto.

Menader se bavi sadanjou. Lider se bavi budunou.
Menader radi sa sigurnou. Lider radi sa verovatnoom.
Menader se bori sa kompleksnou. Lider se bori sa neizvesnou.
Menader je usredsreen na injenice. Lider je usredsreen na odluke.
Menader pronalazi odgovore i reenja. Lider formulie pitanja i probleme.
Menader trai slinost. Lider trai razliku.
Menader smatra da se ispravno reenje Lider se pita da li je potrebno novo reenje za
moe iskoristiti ponovo u budunosti. budunost.
Menader je zaduen za efikasnost. Lider je zaduen za efektivnost.
Razlike izmeu uloge lidera i menadera u profesionalnoj sportskoj organizaciji:
Od pozitivno usmerenog lidera do diktatora nije daleko. Samo tanka nit deli pokretaku
snagu lidera od problematinosti autoriteta diktatora.
U lancu menader preduzetnik poslednja karika je lider ili supermenader.
Za razliku od lidera, menader nema sposobnost da artikulie znaenja niti da utie na

shvatanje sveta svojih podreenih. U odnosu zavisnosti podreenog od menadera ne postoji
dobrovoljnost. Lider i menader se razlikuju u izvoru moi koju imaju. Dok menader ima
mo na osnovu formalno definisane uloge u hijerarhijskoj strukturi, dotle lider ima mo na
osnovu svoje sposobnosti da mobilie panju svojih sledbenika i artikulie znaenje sveta oko
njih na nain koji im je prihvatljiv, kao i da definie efikasno kolektivnu akciju koju e sledbe-
nici dobrovoljno prihvatiti.
esto se ukazuje na sledee razlike izmeu menadmenta i liderstva:

Liderstvo se zasniva na odnosu uticaja, a menadent na odnosu autoriteta,
Liderstvo obavljaju lideri i sledbenici, a menadment menaderi i izvrioci,
Liderstvo ukljuuje lidere i sledbenike koji ele stvarne promene u preduzeu,
Normalno je da su za uspeh preduzea potrebni i lideri i menaderi.18
U liku menadera teko mogu da se spoje preduzetnike i liderske sposobnosti. Otuda se

mnogi zalau za formiranje menaderskih timova, koji bi u svom sastavu imali sve profile
menadera neophodnih za ostvarenje utvrenih ciljeva organizacije.
18 ivkovi, S. (2009): Liderstvo, Fakultet za trgovinu i bankarstvo Janiije i Danica Kari, KIZ
ALTERA, Beograd
76
Majsingova (Miesing) tabela pokazuje najvanije uporedne karakteristike lidera i

menadera:
Menader Lider
kratkorono orijentisan dugorono orijentisan
striktan pogled zagledan u horizont
administrira inovira
odrava razvija
imitira stvara
pita zato i kako pita zato ne
prihvata dovodi u pitanje (izaziva)
dobar vojnik sopstvena linost
radi stvari na pravi nain radi prave stvari
Literatura
1. Bennis, W. i Nanus, B. (1985): Leaders: New York: The Strategies For Taking Charge.
2. Haas H. i Tamarkin B. (1995): Lider u svakom od nas, Grme-Privredni pregled, Beograd:
str. 68.
3. Kotter P. J. (1999): What Leaders Really Do, Harward Business Review Book, Press
4. La Rusa, T. (1991): TV Broadcasting The business file, The Dallas CC, College District.
5. Mintzberg, Henry (1989): Mintzberg on Management - Inside our strange world of
management, New York: The Free Press.
6. Bojanovi R., izmi, S., tajnberg I. i Petrovi I. (1995): Psihologija i menadment,
Filozofski fakultet, Beograd: Institut za psihologiju.
7. ivkovi, S. (2009): Liderstvo, Fakultet za trgovinu i bankarstvo Janiije i Danica Kari,
Beograd: KIZ ALTERA.
8. ivoti, D. (2007): Menadment u sportu, FMS Univerziteta Braa Kari, Novi Sad: DM
Graphic Communication
9. Milievi, dr V. (1993): Strategijsko poslovno planiranje, Menadment pristup, Beograd:
Kultura.
10. mr urbatovi, J. Menadment u profesionalnom sportu, tekst sa Interneta
11. Tomi , M. (2007): Sportski menadment, Beograd: Data Status.
77
Zbornik radova 2
Pregledni lanak
TRINA STRUKTURA I KONKURENCIJA U SPORTU
THE MARKET STRUCTURE AND COMPETITION IN SPORT
Radovan Ili
Apstrakt
U lanku se razmatraju trina struktura i konkurencija u sportu. U prvom delu definisana
je trina struktura i istaknute njene osnovne karakteristike. U drugom delu prikazan je
model trita sporta. U treem delu prikazane su vrste trita sporta (trite faktora sportskih
operacija; trite sportskih dobara i usluga; i sportom indukovana trita. Specifinosti
sportskog trita istaknute su u etvrtom delu lanka. Cenovni oblik (cene) sportskih usluga
predmet su petog dela rada. Trine strukture u sportu predmet su estog dela a konkurentske
strukture u sportu sedmog dela ovoga rada.
Kljune rei: trite, sport, konkurencija, trina struktura, sportska dobra, sportske usluge
Abstract
The article discusses the market structure and competition in sport. The first section defines
the market structure and highlights its main features. The second part shows the model of the
sports market. The third section shows the types of sports markets - the market of factor of
sports operations; market of sports goods and services, and sports-induced market. Specifics
of sports market are highlighted in the fourth section of the article. Pricing form of sports
services (prices)are the subject of the fifth part of the article. Market structures in sport are
the subject of the sixth part and a competitive structures of the sport are the seventh part of
this paper.
Keywords: market, sport, competition, market structure, sporting goods, sports services.
Uvod
Trite ine kupci i prodavci, odnosno tranja i ponuda. Postoje brojne klasifikacije trita.
Sa geografskog aspekta: lokalno, regionalno, nacionalno, internacionalno ili globalno. Prema
predmetu razmene: trite potroakih dobara, trite usluga, trite proizvodnih dobara i
finansijsko trite.
78
Najznaajnija podela je prema njihovoj strukturi. Znaaj podele trita prema strukturi
sastoji se u tome, to od trine strukture zavisi konkurencija. A od vrste intenziteta
konkurencije zavise performanse i ukupna efikasnost organizacije.
U ekonomiji se trite definie na osnovu njegove strukture, odnosno, pod definicijom
trita podrazumeva definisanje trine strukture.
Pojam i karakteristike trita sporta

Postoji mnogo definicija trita ali, najjednostavnije reeno, trite je mesto na kome
se prodaje i kupuje i gde se posredstvom novca razmenjuju proizvodi (robe, usluge, ideje,
programi, informacije, itd.). Potpunije razumevanje trita ima za pretpostavku sagledavanje
uslova za njegov nastanak i razvoj. Radi se, pre svega, o postojanju: (1) odreenog prostora na
kome egzistiraju prodavci, kupci, odgovarajue institucije, kao i odgovrajui objekti razmene
(robe, usluge, ideje, programi), (2) dohotka (kupovna mo) na strani tranje, te cena robe
i usluga na strani ponude, s tim da se cene preteno utvruju na bazi njihovih odnosa, (3)
spremnosti ponuaa da razmenjuju svoje robe, usluge, ideje ili programe po cenama koje su
kupci spremni da plate, (4) regulisanosti trita sa pravnog i drutvenog aspekta i (5) trinih
cena koje slue kao okvir za alociranje resursa koji se razmenjuju.
Budui da savremene trine ekonomije funkcioniu na principima podele rada, to
je prouzrokovalo egzistenciju mnogo, razliitih vrsta, trita. Prizvoai kupuju na tritu
resursa ono to im je neophodno za proces proizvodnje. Samo trite resursa se sastoji od:
trita rada, trita sirovina i materijala, trita kapitala i novca itd.
Kada je u pitanju ideja trita sporta moemo primetiti da ona upuuje na sve one
aranmane ureaje, institucije koji omoguavaju kontakt kupaca i prodavaca sportskih
proizvoda i usluga. Pri emu, takvi aranmani mogu da se svedu na obinu blagajnu na
sportskom stadionu (kupovina i prodaja ulaznica) ili telefon za kontaktiranje sa aktivistima ili
potencijalnim lanovima neke sportske organizacije ili kluba, spremnim da plaaju lanarinu.
Praksa je pokazala da sportski aranmani mogu poprimiti i oblik razgranate mree
sportskog marketinga propagande, informacija, istraivanja sklonosti publike nekog sporta
prema praenju televizijskih prenosa sportskih priredbi, prema prisustvovanju razliitim
vrstama sportskih priredbi, prema kupovanju sportske opreme i audiovizuelnih ureaja uoi
takvih velikih priredbi (olimpijade i sl), prema kupovanju sportske tampe, prema investiranju
novca (kapitala) u deonice sportskih klubova i td.
U sutini trite sporta je jedan od modela alokacije sportskih dobara i usluga ekonomski
efikasnog spajanja proizvoaa i potroaa takvih dobara i usluga, iz kojeg proistie
zadovoljavanje potreba sportske publike, s jedne, i reprodukcije ekonomskih uslova daljeg
efikasnog poslovanja firmi koje proizvode sportska dobra i usluge, s druge strane. Meutim,
isti efekat alokaciju sportskih dobara i usluga moe da postigne i centralni planer, drava
ili sveobuhvatna institucija drutvene regulative sistema fizike kulture. Koji od ovih metoda
daje efikasnije resusrse predmet je dugogodinje rasprave naunika iz oblasti sporta i
ekonomije.
Ako realno posmatramo savremenu sportsku starnost dolazimo da zakljuka da se
nemoe govoriti o jednom tritu sporta ili tritu programa sportske rekreacije, tritu
fizikog vaspitanja itd. Ekonomija fizike kulture je veoma razgranata, sa mnotvom vrsta
sportskih usluga, od predkolskih ustanova u kojima vaspitai primenjuju elemente sportskih
operacija (transformacionih procesa), do vrhunskih sportskih organizacija koje, u pravom
79
Zbornik radova 2
smislu, deluju kao labaratorije vrhunskih sportskih sposobnosti adolescenata i odraslih

sportista takmiara i rekreativaca. Kada govorimo o tritu sporta moramo da istaknemo
da je re o mnotvu trita a ne o jednom, homogenom tritu. Opta predstava o tritima
sporta prikazana je na ilustraciji br.1.
Ilustracija br.1: Model trita sportskih dobara i usluga
80
Model trita sporta

Model trita sporta je specifian. On polazi od krajnje pojednostavljene ekonomske
strukture u kojoj domainstva oliavaju, s jedne strane, vlasnike (ponudu, prodavce) svih
resursa tj. radne snage, kapitala i prirodnih uslova sportskih aktivnosti (zemlje, vodotokova,
mora itd) a s druge strane, oliavaju sve subjekte finalne potronje (potranje) dobara i usluga.
Drugi pol ekonomskog (trinog) odnosa u ovoj strukturi predstavljaju firme kao
institucije (organizacije) ekonomskog efektuiranja, upotrebe, (potranje) resursa s jedne i
proizvodnje (ponude) dobara i usluga, s druge strane.
U firmama sportskim klubovima, sportsko-rekreativnim centrima, kolama, pogotovo u
privrednim orgnizacijama subjekti operativnog upravljanja su preduzetnici, menadment,
koji su odvojeni od vlasnike funkcije nad resursima, a koja pripada domainstvima, u ulozi
tedia ili investitora).
Prikazana ekonomska struktura pretpostavlja razvijeni sistem akcionarskog kapitala, tj.
odgovara potpuno izgraenom modernom graanskom drutvu. Pokazalo se da u stvarnoj
ekonomiji odvajanje domainstva od gazdinstava (na selu, u maloj privredi, u zanatstvu i
sitnoj trgovini), od preduzetnike funkcije, nije ostvarivo. Intervencija drave u ekonomiji
takoe usloava predstavu o ekonomskoj strukturi na kojoj zasnivamo polazno tumaenje
modela trita sporta. Ona je, s jedne strane, predstavnik domainstva, to znai da nastupa
kao vlasnik (ponua) resursa (kapitala, prirodnih uslova pa i radne snage, na primer, u
vojnim organizacijama) i kao veliki, monopolski kupac dobara i usluga nedravnih firmi. S
druge strane, drava posredstvom institucija javnih slubi (zdravstvenih, obrazovnih i sl.
organizacija) a u nekim sluajevima i privrednih organizacija, dravnih preduzea nastupa
i kao monopolski proizvoa nekih dobara i usluga. U sluaju centralizacije ove funkcije
vlasnika resursa i organizatora procesa proizvodnje dobara i usluga u dravnim firmama
javlja se tzv. dravna centralno-planska ekonomija koja negira trite.
Vrste trita sporta

Firme i domainstva uspostavljaju ekonomski odnos (razmenu) na razliite tipove trita,
i to: (1) na tritu faktora operacija, (2) na tritu sportskih dobara i usluga i (3) na sportom
indukovana trita, koja su znaajna za ekonomsku analizu.
Trite faktora sportskih operacija

Na tritu faktora operacija, domainstva nastupaju kao ponuda (prodavci) resursa
neophodnih za postizanje ciljeva koje postavljaju sportske i druge organizacije koje proizvode
sportske usluge.
Iz domainstva, na ovo trite dospevaju njihovi lanovi kao potencijalni sportisti,
aktivni-rekreativci, uenici vaspitanici kolskog fizikog vaspitanja, kao i sportski strunjaci,
menaderi i razliiti pomoni personal organizacija fizike kulture.
Domainstva, kao vlasnici prirodnih uslova sportskih, rekreatinih i sl. aktivnosti (travnati
i ski-tereni, plae i sl.) predstavljaju ponudu resursa na ovom tritu. Ona takoe na bazi
novanih uteevina (akumulacije kapitala) istupaju na tritu faktora sportskih operacija
kao ponuda kapitala (investicija u osnovne i obrtne fondove).
Treba zapaziti da se na tritu resursa njihov supstrat trajno ne otuuje od vlasnika. Iz
ruku (poseda) vlasnika u ruke kupaca prelazi korisno svojstvo, usluga kojom odreeni resurs
81
Zbornik radova 2
doprinosi postizanju specifinog ekonomskog efekta. Kao resurs, radna snaga se prodaje na
odreeno vreme, u cilju iskoriavanja njene usluge odreenog proizvodnog ili uslunog
rada.
Preduzetniko korienje resursa omoguuje stvaranje ekonomskog vika (profita) to i
predstavlja uslugu koja kupce resursa motivie na stupanje u trinu transakciju sa njihovim
vlasnicima. Ustupanjem resursa sportskim firmama na korienje, domainstva, za uzvrat,
ostvaruju razliite vrste novanih dohodaka od sportske ekonomske delatnosti. To su,
prvenstveno, zarade, premije, stipendije i dr. oblici radnih dohodaka sportista i strunih
kadrova u sportu.
Potom su to vlasniki dohoci od investicija kapitala dividende na deonice, kao i zakupnine
(rente) od iznajmljivanja rekvizita, izgraenog poslovnog prostora, te od neizgraenog
zemljita (rentijerski ugovori o dugoronom zakupu). Trita faktora operacija predstavlja
za sportske firme izvor neophodnih resursa (inputa). Kupovina ovih resursa zahteva od firmi
odgovarajue rashode novanih sredstava.
Ukoliko se kupljeni resursi efektivno utroe u procesu sportskih operacija, vrednost ovih
utroaka (ukljuujui amortizaciju osnovnih fondova) dobija ekonomski oblik trokova
operacija.
Trita faktora sportskih operacija se mogu klasifikovati na: (1) trite sportskih kadrova
(pedagoga, trenera i sl), (2) trite sportista (transferi vrhunskih sportista izmeu klubova),
(3) trite prirodnih uslova sportskih aktivnosti (tereni, graevinski placevi za izgradnju
sportskih objekata, plae i sl.), (4) trite kapitala za investicije u sport (kupovina kapitala
opreme, elementa osnovnih i obrtnih sredstava).
Trite sportskih dobara i usluga

Na tritu sportskih dobara i usluga, sportske i vansportske firme nastupaju kao aktivni
inilac, ponuda. Izvorni efekt sportskih firmi (organizacija, klubova, saveza, liga, sportsko-
rekrativnih centara, fiziko-vaspitnih segmenata kola, i sl.) su sportske usluge te je
odgovarajue trite ovih usluga od primarnog interesa za ekonomsku analizu.
Ovo trite sadri transakcije finalne realizacije supstrata dobara i usluga. Prodajom, iz
ruke proizvoaa u ruke kupca prenosi se nepovratno supstanca (telo) nekog dobra, nad njim
kupac uspostavlja vlasniki suverenitet. Neproizvodne usluge, kakve su i sportske usluge, po
svojoj prirodi pripadaju sferi finalne realizacije, nepovratnog uivanja dobrobiti koje usluga
sadri.
Trite sportskih usluga se klasifikuje na: (1) trite sportsko-takmiarskih operacija u
klubovima (trenani proces i interna takmienja), (2) trite fiziko-vaspitnih (motoriko-
higijenskih) operacija u kolama i kolskim klubovima-sekcijama, u vojsci, policiji, zdravstvu,
(3) trite sportsko-rekreativnih programa u klubovima, salama i sl. i odgovarajuim centrima
u okviru turizma, (4) trite direktnih sportskih priredbi (takmienja, kroseva, akademija,
festivala), (5) trite televizijski prenoenih sportskih priredbi, (6) trite sportske tampe
(publicistike), i (7) specifino, parasportsko trite igara na sreu izvedenih iz sportskih
takmienja (kladionice, tombole).
Trite sportskih dobara obuhvata dve kategorije dobara (artikala finalne potronje): (1)
trite specifinih sportskih dobara namenjenih odreenom sportu (oprema, rekviziti i sl.)
i (2) trite nespecifikovanih, banalnih dobara masovne potronje korienih nezavisno od
svojstava sportskih aktivnosti, ija proizvodnja ne zahteva tehnoloke modifikacije.
82
Sportom indukovana trita

Posebnu kategoriju ine sportom indukovana trita nesportskih dobara i usluga. Naime,
razvoj sportskih aktivnosti i sportskih priredbi podstie komplementarnu potranju niza
dobara i usluga ija proizvodnja, inae, ne pripada oblasti fizike kulture.
Trita graevinarstva, brodogradnje i javnih slubi (komunalija) su naroito snano
ukljuena razvojem sporta. Tranja hrane i pia dobija znaajan podstrek od sportskih
priredbi, ije gledalite u kratkom roku konzumira znatne koliine ovih dobara. Medicinsko-
farmaceutski sektor takoe dobija podsticaj zahvaljujui ekonomskom rastu sporta. Uoi
svake velike, meunarodne sportske priredbe (Olimpijada, Mundijal i sl.) trite televizora i
magnetoskopa doivljava pravi bum.
Trina dobra koja su neposrednije povezana sa sportom propaganda sredstava (znake,
amblemi, zastavice, posteri, plakate i sl) kao i merni instrumenti i sredstva elektronske
informatike i komunikacija (toperice, foto-finieri, elektronsko snimanje skijanja, sredstva
elektronske lokacije za navigaciju jahti putem satelita, procena poloaja putem raunara i sl.)
takoe su tesno povezana sa njegovim ekonomskim rastom.
Sportske priredbe imaju snaan uticaj na trita hotelijerstva, restorana, trgovine,
saobraaja kao i na trite nekretnina. Trita uslunih delatnosti banaka i osiguranja,
adekvatnih usluga i sl. dobijaju takoe znaajne inpulse od ekonomske ekspanzije sporta.
Na kraju, nesumnjiv je snaan uticaj sporta na razvoj komunalne privrede infrastruktura
gradova u kojima se organizuju velike sportske priredbe biva radikalno rekonstruisana to
ima dugorone ekonomske efekte.1
Specifinosti sportskog trita

Pri definisanju sportskog trita treba poi od onih subjekata koji nude dobra sportskog
karaktera. Pre svega, radi se o primarnoj ponudi proistekloj iz sportskih aktivnosti. U tom
smislu se mogu identifikovati:2
1.Sportske organizacije: (1) Sportska drutva (menaderi, sportisti, treneri), (2)
Sportski klubovi (sportisti, treneri, menaderi, razni specijalisti), (3) Sportski
rekreativni centri ili objekti (rentiranje prostora i opreme, servisiranje sportske opreme,
obuka itd.) (4) Sportske institucije kao promoteri sportske ponude ukljuuju globalna
sportska tela, kao to su FIFA, MOK, regionalna i nacionalna tela, i (5) Sportisti
pojedinci (takmiari, treneri, specijalisti, menaderi).
2. Sportska industrija: (1) proizvoai sportske opreme, (2) proizvoai sportskih
rekvizita, (3) proizvoai sportske odee, (4) proizvoai sportske obue, (5)
proizvoai sportskih suvenira, i (6) proizvoai navijakih rekvizita.
3. Davaoci usluga vezanih za sport: (1) usluge odravanja i obezbeenja sportskih
objekata, (2) medicinske sportske usluge, (3) trgovinske i ugostiteljske usluge, (4)
marketing-usluge, i (5) usluge sportskih agenata itd.
Cenovni oblik (cena) sportske usluge

Na tritu se formiraju cene na osnovu ponude i tranje koje odreuju cenu. Na realnom
tritu nije uvek izvesno ta je cena i koja je tendencija njenog kretanja (porasta ili opadanja).
1
Gaovi, M. (2004): Sportski marketing, IntermaNet, Beograd, str. 30. i 31.
2
Gaovi, M. Citirano delo, str.31.
83
Zbornik radova 2
Stoga mikroekonomska analiza - njeno glavno podruje interes, analiza trita koncentrie
svoj napor na izuavanje reakcija kupaca i prodavaca, potranje i ponude, koje se mogu
znatno razlikovati od oekivane pravilnosti: da cene rastu ako je relativna prevaga potranje
nad ponudom, a da opadaju ako ponuda nadmauje potranju. U sluaju trita sportskih
usluga, pogotovo onog njegovoog sektora u kojem uestvuju jedinice operacija kolskog
fizikog vaspitanja, postavlja se pitanje: ta su cene tih usluga?
Opta definicija sportskih usluga je da je to ugovoreni iznos novca za utvenu koliinu
(vremensko trajanje uivanja korienja) bilo koje vrste sportske usluge, koga je kupac
(klijent) obavezan da, u utvrenom roku, plati davaocu usluge. Najprostiji primer takve cene
je iznos utvren na ulaznici za sportsku priredbu, koji je zainteresovani gledalac obavezan
da uplati na blagajni stadiona pre stupanja u gledalite. Ulaznica je, u ovom sluaju, ugovor
kojim se davalac usluge uprava stadiona obavezuje da klijentu isporui sportski uitak
koji proizvodi odreena sportska igra u predvienom trenutku.
Cena usluge koju kola daje svojim uenicima putem programa fizikog vaspitanja,
izraena je kao komponenta kolarine koju je roditeljsko domainstvo duno da plati koli
na ime trokova nastave tokom utvrenog perioda (godina dana, semestar i sl.). Cenu
fizikog vaspitanja uenika mogu da predstavljaju samo namenske uplate uenika (njihovih
roditelja, domainstva) za specijalne programe (izleti, posebni programi sportskih sekcija i
sl.). kolarina, kao ekonomska cena obrazovne usluge, pojavljuje se u sluaju privatnih kola,
koje u okviru svojih trokova kalkuliu i nadoknadu trokova fizikog vaspitanja. Cenovnom
obliku sportske usluge najblie su pretplate za asove sportsko- rekreativnih aktivnosti
(uenje plivanja, skijanja, sportskih igara, vebovnih aktivnosti u teretani, tenisa i sl.) najee
u paketu sa drugim uslugama (lekarska kontrola, masaa, sauna, razonoda, itd.).
Trine strukture u sportu

Kao i svako drugo trite i trite sporta egzistira u odreenom okruenju iz koga na njega
deluju brojni faktori, kao to su: (1) vlasnici (ili njihovi punomonici, zastupnici) faktora
operacija (proizvodnje usluga) i sportskih roba kao aparat ponude, i (2) mnotvo kupaca
korisnika usluga i dobara kao agregat potranje.
Na primeru asortimana relevantne (prodate i kupljene) sportske opreme u trgovini na
malo u Japanu 1987. godine, dobijamo predstavu o relativnom znaaju pojedinih sektora
ponude i potranje (udelu u tritu) na tritu sportskih dobara u jednoj razvijenoj ekonomiji.
Primer japanskog trita sportske (line) opreme pokazuje da tzv. banalna sportska dobra
odea i obua, uestvuju sa 53,19% ovog segmenta sporta. U tritu sportske opreme u
Japanu relativno najznaajniji udeo pokriva golf, sportski ribolov i skijanje (zajedno 28%).
Navedeni odnosi na tritu sportske odee, obue i opreme Japana jo ne daju potpunu sliku
odnosa ponude i potranje kao agenasa koji uslovljavaju proizvodnju i potronju pomenute
sportske opreme.
Potpuna predstava o tritu mogua je ako se analiziraju trine strukture tj. razliiti
stepeni institucionalizacije, organizovanja i koordiniranog interesnog konformiteta
agensa ponude, odnosno potranje. Dve mogue ekstremne trine situacije: (1) potpuna
nestruktuiranost trinih agenasa koja odgovara perfektnoj slobodnoj konkurenciji i (2)
potpuna struktuiranost koja odgovara totalnom monopolu tj. postojanju samo jednog aspekta
na strani ponude (ovakva struktuiranost na strani potranje, kupovina iz jedne ruke, naziva
se monopson).
84
Stvarnost trita je uvek izmeu ovih ekstrema. Obino postoje nekoliko centara
struktuiranja trita istovremeno sa dejstvom mnotva autsajdera, samostalnih operativaca
(ponuaa usluga i roba). Postoje dve ili vie interesno povezane i koordinirane grupe
ponuaa iste sportske usluge i dobra, nivoa sa oligopolskom strukturom trita.
Zato se u ekonomskoj analizi istraivanje usmerava na utvrivanje stepena monopolizacije
trinih struktura.
Konkurentske strukture u sportu

Konkurencija ili takmienje je efektivno ispoljavanje proizvodnih snaga slobodnih
individua kao vlasnika roba ili usluga. Konkurencija na tritu vri uporeenje proizvoaa
istovetnih dobara i usluga. Uporeenje omoguava da se drutveno uspostavi ujedinjeni
kvalitet dobra i usluga kao i jedinstveni kriterijumi ekonominosti ekonomskog ocenjivanja
rezultata operacija (proizvodnje bez prethodnog, planskog usklaivanja drutvenih potreba i
angaovanih proizvodnih resursa).
Konkurencija predstavlja kontrolu trita od strane najproduktivnijih, najuspenijih
takmiara oni su u stanju da potranji ponude najveu masu dobara i usluga po najpovoljnijim
uslovima (niim cenama, kratkim rokovima isporuke i sl).
Postoji trina i netrina konkurencija. Dobar primer netrine konkurencije je
takmiarski sport. U emu su slinosti i razlike ovih tipova trinih odnosa i struktura koje
iz njih proistiu?
Trina konkurencija je izraz delovanja zakona vrednosti koji sve odnose razmene roba
i usluga svodi na prosene veliine, kao izraz drutveno-potrebnog rada unutar ukupnog
drutveno-raspoloivog potencijala-kvantiteta proizvodnih snaga.
U uem smislu, sport je proizvod modernog industrijskog drutva (kapitalizma) i on,
po svojoj osnovnoj funkciji, predstavlja instituciju koja omoguava sistem kapitalistike
proizvodnje. Struktura sportske prakse (prema Lagijomu i Bromu) izloena je shemom:
Takmienje - rezultat- merenje- rekord.
Osnova ovog procesa je tenja ka tehnikoj efikasnosti tj. ostvarivanje rekorda uz
minimalizaciju utroka resursa (ulaganja napora, sredstava, novca). Preutna pretpostavka
takvog pristupa bitnoj sadrini sporta (kao i itavoj industrijskoj civilizaciji) jeste ideja
linearnog, neogranienog progresa.
S druge strane, takmienje je takoe jedan od temeljnih principa civilizacije (modernog
graanskog, naroito industrijskog drutva). Na osnovu analize igre kao temeljnog elementa
kulture, Roe Kajao je konstatovao da se moderna drutva odlikuju igrama koje karakterie
kombinacija agon-alea tj. spoj konkurencije i rizika (hazarda); igre kao oblik kulture starih,
predgraanskih drutava, prema istom autoru, odlikovao je spoj mimicry-ilinx, tj. privianja
i zanosa. Za razliku od starih drutava, orjentisanih na magiju i iracionalni kult, moderna
birokratska drutva temelje se na zaslugama (racionalno utvrenim, izmerenim vrednostima).3
Sport, u uem smislu, centriran je na tehnike aspekte i na traenje naina da se poveaju
takmiarske performanse (da se dostigne i premai ve postojei rekord) ova tenja -
svojstvena za svaku savremenu ekonomsku aktivnost (business) motivie ne samo subjekte
sporta u mikroekonomskom smislu (trenere, uprave sportskih klubova i sl.) nego je temelj
institucionalizacije sporta u makroekonomskom smislu.
3
R. Thomas, Leducation physique, PUF. 1977. .73-77
85
Zbornik radova 2
Zakljuak
Trite sporta je jedan od modela alokacije sportskih dobara i usluga. Ono predstavlja
ekonomski efikasno spajanje proizvoaa i potroaa sportskih dobara i usluga radi
zadovoljavanja potreba sportske publike i reprodukcije i efikasnog poslovanja firmi koje
proizvode sportska dobra i usluge.
Domainstva i firme uspostavljaju ekonomski odnos: (1) na tritu faktora operacija, (2)
na tritu sportskih dobara i usluga, i (3) na sportom indukovana trita, koja su znaajna za
ekonomsku analizu.
Opta definicija sportskih usluga je da je to ugovoreni iznos novca za utvrenu koliinu
bilo koje sportske usluge, koga je kupac obavezan da, u utvrenom ruku plati davaocu usluga.
Trite sporta egzistira u odreenom okruenju iz koga na njega deluju brojni fatori
(vlasnici faktora operacija i sportskih roba (ponuda) i mnotvo kupaca (potranja.
Postoji trina i netrina konkurencija. Takmiarski sport je primer netrine
konkurencije.
Literatura
1. Ili, R. (2011). Ekonomika sportskih organizacija. Beograd: Visoka sportska i zdrastvena
kola
2. Kova, O. i Popovi, T. (1995). Prilagoavanje privrede uslovima poslovanja na tritu
Evropske unije. Beograd: Ekonomski fakultet
3. Thomas, R. (1977). Leducation physique. PUF.
4. Paunovi, B. (2007). Ekonomika preduzea, preduzee, okruenje i ulaganja. Beograd:
igoja tampa
5. Pokraji, D. (2002). Ekonomika preduzea. Beograd: igoja tampa
6. Pokraji, D. (2009). Ekonomika preduzea, principi i ciljevi, etvrto izdanje. Beograd:
Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu
7. Rai, A. (1994). Osnove ekonomike fizike kulture u sportu. Novi Sad: FFK
86
Pregledni lanak
STATISTIKA METODA ISTRAIVANJA TIMA

FK JEDINSTVO
STATISTICAL METHODS OF RESEARCH

FC JEDINSTVO
Mirjana Jovii, Franja Fratri

Apstrakt
Istraivanje se ogleda u sastavu tima fudbalskog kluba Jedinstvo Stara Pazova. Tim ine
deaci uzrasta od pet do deset (5-10) godina. Problem je to su deaci razliitog uzrasta u
istom timu. Fudbalski klub ima finansijske probleme, pa je samim tim onemoguen pravilan
rad celokupnog kluba. Neophodno je utvrditi i ispitati koliko su odstupanja u strukturi
fudbalskog tima velika. Zapravo, koliko je struktura tima prihvatljiva. Pri sprovoenju ovog
istraivanja primenjivana je statistika metoda.
Kljune rei: fudbal, tim, godine, statistike metode
Abstract
The research is reflected in composition of the team football club Jedinstvo Stara Pazova.
The team consists of boys between the ages of five to ten (5-10) years. The problem is that
the boys of different ages in the same team. Football club has financial problems and is thus
prevented proper operation of the entire club. It is necessary to identify and examine how
much is great the differences in the structure of football team. In fact, how much the structure
of the team is acceptable. For the implementation of this research has been applied statistical
methods.
Keywords: football, team, the statistical method
Uvod
Predmet istraivanja ogleda se u sastavu tima fudbalskog kluba Jedinstvo Stara Pazova.
Deiji tim ine deaci uzrasta od pet do deset (5-10) godina. Problem je u veem rasponu
godina deaka, no to je to predvieno.
Celokupan fudbalski klub ima finansijskih problema. Nedostatak finansijskih sredstava
oslikava se ne samo na nepravilno grupisanje deijeg tima, ve i mnoge druge propratne
87
Zbornik radova 2
probleme koji ine elementarne uslove za funkcionisanje mladih timova. Neophodno je

ispitati strukturu fudbalskog tima. Cilj je utvrditi i ispitati koliko su odstupanja u strukturi
tima prihvatljiva.
Struktura FK Jedinstvo
Fudbalski klub Jedinstvo je srpski fudbalski klub iz Stare Pazove i trenutno se takmii u
Vojvoanskoj ligi Zapad , odnosno etvrtom takmiarskom nivou srpskog fudbala. U sezoni
2010/11. osvojili su prvo mesto u PFL Sremska Mitrovica.
Pod ovim imenom Jedinstvo postoji od Drugog svetskog rata. Prva fudbalska lopta u
Staroj Pazovi zakotrljala se davne 1919. godine. Klub je oduvek bio mesto, a i danas je gde su
se okupljali i Srbi i Slovaci i igrai svih drugih nacionalnosti.
Tabela 1. Struktura tima fudbalskog kluba Jedinstvo

Redni broj Uzrast Broj (N)
5 godina 1
6 godina 5
7 godina 4
8 godina 7
9 godina 6
10 godina 2
25
5
6
7
8
9
10
Slika 1. Grafiki prikaz apsolutne frekvencije
88
Rezultati istraivanja FK Jedinstvo
1. Aritmetika sredina
Prosean uzrast dece u ovom timu je 7,72 godine.
2. Srednje apsolutno odstupanje od aritmetike sredine
Tabela 2. Odstupanje od aritmetike sredine
89
Zbornik radova 2
Srednje apsolutno odstupanje od aritmetike sredine iznosi 2,0304.
3. Modus
Kako je najfrekventnija klasa upravo klasa koja ima decu uzrasta od osam godina, s toga
je i modus ove unimodalne raspodele osam.
Mo = 8
4. Srednje apsolutno odstupanje od modusa
abela 3. dstupanje od modusa (Mo = 8)
90
Srednje apsolutno odstupanje od modusa iznosi 1,08.
5. Medijana
Populacija sadri neparan broj lanova, N = 25, pa je medijana
Analizirajui kumulativnu frekvenciju (), vidimo da se 12,5 nalazi u rastuem poredku u

klasi u kojoj se nalaze deca uzrasta od osam (8) godina, pa je medijana ove raspodele
Me = 8
6. Srednje apsolutno odstupanje od medijane
Tabela 4. Odstupanje od medijane (Me = 8)
Srednje apsolutno odstupanje od medijane iznosi 1,08.
91
Zbornik radova 2
7. Trei centralni moment
Tabela 5. Trei centralni moment
Trei centralni moment iznosi -0,424.
8. Koeficijent asimetrinosti
To je raspodela manje negativno asimetrina.
92
9. etvrti centralni moment
Tabela 6. etvrti centralni moment
etvrti centralni moment iznosi 6,80.
10. Koeficijent spljotenosti
4 3 , to je raspodela malo spljotena.
93
Zbornik radova 2
Zakljuak
U FK Jedinstvo Stara Pazova jedna od mlaih grupa je meovitog sastava po pitanju
uzrasta dece. U jednom timu su deaci uzrasta od pet (5) do deset (10) godina.
Istraivanje strukture fudbalskog tima sa naizgled neravnomernim rasporedom deaka
po uzrastu dovodi do zakljuka da ova struktura i nema velikih odstupanja u godinama.
Prosean uzrast dece u ovom timu je 7,72 godine.
Raspodela je manje negativno asimetrina, to znai da i nije velika simetrinost u pitanju.
Takoe, etvrti centralni moment i koeficijent spljotenosti pokazuju da je raspodela
malo spljotena. Poto raspodela nije isuvie spljotena i ovaj parametar pokazuje pozitivne
rezultate.
Deaci se poprilino dobro slau i stariji se zaista trude da pomognu mlaim igraima.
Tim ovog sastava nije u mogunosti da se plasira na takmienje. No, deaci mogu da se
rasporede u podgrupe, tako da stariji budu treneri mlaim deacima i time omogue
starijim deacima plasman na takmienja.
Ovaj tim moe biti dobar primer drugim klubovima, kako zbog neadekvatnih uslova
deaci razliitog uzrasta mogu da funkcioniu dobro i donose pozitivne rezultate.
Literatura
1. Bjelica, D., Fratri, F. (2011). Sportski trening teorija, metodika i dijagnostika. Podgorica:
Fakultet za sport i fiziko vaspitanje iz Nikia, Crnogorska sportska akademija iz
Podgorice.
2. ivoti, D. (2007). Menadment u sportu. Beograd: Fakultet za menadment u sportu
Univerziteta Braa Kari.
3. ivoti, D., Veselinovi J. (2010). Modeli funkcija u sportskom menadmentu. Beograd:
Fakultet za menadment u sportu, Alfa univerziteta
4. Joksimovi, D. (2004). Zbirka zadataka iz poslovne statistike. Beograd: Megatrend
univerzitet primenjenih nauka.
5. Joksimovi, D. (2006). Poslovna statistika. Beograd: Megatrend univerzitet primenjenih
nauka.
6. Mrakovi, M. (1992). Uvod u sistematsku kineziologiju. Zagreb: Fakultet za fiziku kulturu.
94
Pregledni lanak
PSIHOLOKE KARAKTERISTIKE
PREDSTARTNOG STANJA
PSYCHOLOGICAL FEATURES OF EXPERIENCING

PRE-START STATE
Dragan Krivokapi, Duko Bjelica

Fakultet za sport i fiziko vaspitanje, Niki, Crna Gora
Apstrakt
U psihologiji sporta problem predstartnog stanja privlai panju naunika pre svega
zbog njegovog praktinog znaaja. Izuavanje ovog problema omoguilo je da se utvrdi da
predstartno stanje moe biti vrlo varijabilno u zavisnosti od razliitih faktora. Ono se kod
sportiste javlja u vezi sa predstojeim uestvovanjima na takmienjima. To je emocionalno
stanje sportiste i vezano je za karakteristike doivljavanja budueg uestvovanja na takmi-
enjima. Na osnovu prethodno steenog iskustva sportiste predstojee takmienje moe
razliito da se doivljava. U nekim sluajevima takmiar moe oseati anksioznost odnosno
strepnju za ishod svog nastupa, a u drugom sluaju moe relaksirano oekivati predstojee
takmienje. Predstartno stanje bilo je predmet mnogih ispitivanja kojima su utvrene
mnogobrojne i razliite promene, uglavnom vegetativnih funkcija organizma, koje su esto
povezane sa stanjem anksioznosti, kao to su: ubrzanje pulsa i frekvencije disanja, poveanje
razmene materija, pojaano znojenje, porast potrebe za kiseonikom i sl.
Kljune rei: karakteristike, predstartno stanje, doivljavanje
Abstract
In the sport psychology, attention of scientists is attracted by the issue of pre-start state
first of all because of its practical importance. Exploring of this issue has enabled establishing
that the pre-start state can be very variable in dependence on different factors. It appears at
a sportsman regarding their coming participation in the competitions. That is an emotional
state of a sportsman and it is related to features of experiencing the following participation
at competitions. On the base of previously gained experience of sportsman, the following
competition could be experienced differently. In some cases, the competitor can feel anxiety
that is misgiving for results of their performance, and in the other case they can be relaxed
while expecting the following competition. Pre-start state was a subject of many examinations
95
Zbornik radova 2
having confirmed numerous and different changes, mostly vegetative functions of body, which
are often related to anxiety state, such as: pulse speed-up and breathing frequency, increase in
substance exchange, increased sweat, increased need for oxygen etc.
Keywords: features, pre-start state, experience
Uvod
U psihologiji sporta problem predstartnog stanja privlai panju istraivaa i teoretiara pre
svega zbog njegovog praktinog znaaja. Izuavanje ovog problema omoguilo je da se utvrdi
da predstartno stanje moe biti vrlo varijabilno u zavisnosti od razliitih faktora. Predstartno
stanje se kod sportiste javlja u vezi sa predstojeim uestvovanjima na takmienjima. To
je emocionalno stanje sportiste koje je vezano je za karakteristike doivljavanja budueg
uestvovanja u takmienjima. Na osnovu prethodno steenog iskustva sportiste predstojee
takmienje moe razliito da se doivljava. U nekim sluajevima takmiar moe oseati
anksioznost odnosno strepnju za ishod svog nastupa, a u drugom sluaju moe relaksirano
oekivati predstojee takmienje.
Predstartno stanje bilo je predmet mnogih ispitivanja kojima su utvrene mnogobrojne
i razliite promene, uglavnom vegetativnih funkcija organizma, kao to su: ubrzanje pulsa
i frekvencije disanja, poveanje razmene materija, pojaano znojenje, porast potrebe za
kiseonikom i sl. Ova ispitivanja posluila su kao osnov za zakljuak o uslovno refleksnom
mehanizmu predstartnog stanja i omoguila su da se ono tretira kao sloena reakcija na
dejstvo mnogobrojnih ekstero i interoceptivnih nadraaja. Smatra se da predstartno stanje u
krajnjem ishodu predstavlja reakciju prilagoavanja predstojeem naporu.
Nije bez osnova pretpostavka da je emocionalno stanje koje predhodi startu tesno vezano
ne samo ontogenetski, ve i filogenetski za predstojeu miinu aktivnost a u skladu je sa
znaajem te aktivnosti za takmiara. Ono je vezano za intenziviranje funkcionalnih procesa
u organizmu koje predstavljaju pripremnu fazu koja prethodi startu. Ove se promene stalno
pojaavaju i sloenom celokupnou signala iz spoljne, pre svega drutvene sredine u smislu
facilitacije ili inhibicije.
Oblici ispoljavanja predstartnog stanja

Dosadanjim izuavanjem ovog problema utvreno je da se predstartno stanje moe
ispoljavati u tri osnovna oblika od kojih se svaki odlikuje odreenim osobenostima odvijanja
procesa modane kore, vegetativnih funkcija i jasno izraenim psiholokim simptomima.
Prvi oblik se odlikuje optimalnim nivoom svih fiziolokih procesa. Njegovi psiholoki
simptomi su: napeto oekivanje, nestrpljenje koje je sve vee, lako uzbuenje, misli o npr.
prelaenju odreene dionice ili o predstojeoj borbi (tempo, taktika), briga za ekonomisanje
snagom za maksimalnu spremnost za start, pa ovo stanje moemo nazvati stanjem startne
pripravnosti.
Drugi oblik se odlikuje irokom iradijacijom i visokim stepenom intenzivnosti procesa
nadraivanja u kori velikog mozga, jasno izraenim negativnim promenama (ubrzanje pulsa i
frekvencije disanja, drhtanje udova a ponekad i drhtavica celog tela i sl.). Psiholoki simptomi
su: uzbuenje koje dostie stepen pritiska, nervoza, neuravnoteno raspoloenje, zaboravnost,
rasejanost, bezrazlona uurbanost i tako dalje. Polazei od navedenih osobenosti ispoljavanja,
ovo stanje moemo nazvati stanjem startne groznice.
96
Trei oblik se odlikuje preovladavanjem procesa koenja u kori velikog mozga, odnosno
prisustvom inhibicije. Psiholoki simptomi su: inertnost, apatija, pospanost, gubljenje elje
za uestvovanjem u takmienju, loe raspoloenje, pa se ovo predstartno stanje moe nazvati
stanjem startne apatije.
S obzirom da se predstojee takmienje razliito odraava u svesti sportiste, specifinosti
tog odraavanja se i ispoljavaju u razliitim oblicima predstartnog stanja. U njima se
ogleda odnos sportiste prema svome nastupanju na datom takmienju. Svako od opisanih
predstartnih stanja na odreeni nain utie na tok delatnosti sportiste za vreme takmienja i
na postizanje sportskog rezultata koji je u vezi sa predstartnim stanjem koje mu je predhodilo.
Stanje borbene pripravnosti je svakako najpogodnije za postizanje najveeg uspeha. Stanje
startne groznice i naroito stanje startne apatije esto negativno utiu i ne dozvoljavaju
sportisti da postigne odgovarajui uspeh na takmienju.
Opte preterano uzbuenje, naroito tipino za stanje startne groznice, dezorganizuje
delatnost sportiste. To se najee ispoljava u tome to on sa starta uzima preterano brz tempo,
npr. u atletici, i zbog toga nema dovoljno snage da taj tempo odri do kraja. U ovom sluaju,
bi se radilo tome da sportista gubi mogunost kontrole pravilnog rasporeivanja snage du
staze.
U stanju startne apatije delatnost se menja u drugom smeru: kod sportiste se primeuje
smanjenje njegove voljne aktivnosti: on moe da kontrolie i regulie tempo svojih radnji,
meutim sva njegova aktivacija se odvija na optem snienom nivou.
Najuspijeniji rezulat se postie u onim sluajevima kad se uz ostale jednake uslove
sportista pred start nalazi u stanju borbene pripravnosti.
Prisustvo nekog od opisanih predstartnih stanja najee je uslovljeno prethodnim
iskustvom i stepenom utreniranosti koji je prisutan u veoj ili manjoj meri. Na stanje sportiste
koje prethodi startu mogu da utiu i drugi faktori kao to su: karakter, i znaaj takmienja,
sastav i rejting uesnika, organizovanost, jedinstvo i disciplina u sportskom kolektivu, iskustvo
sa ranijih takmienja, sastav i ponaanje gledalaca i kao i niz drugih inilaca.
Svakako da doivljavanje predstartnog stanja zavisi i od same sportske discipline pa
pojava uoptavanja i nekritike analogije suprotstavljaju se elementarnom iskustvu da jedan
isti kvalitet startne napetosti za npr. koarkaa -predstavlja stanje tzv. startne apatije, a za npr.
strelca- predstavlja stanje tzv. startne groznice.
Dalja ispitivanja problema predstartnog stanja omoguila su da se utvrdi, s jedne strane,
da ono zavisi i od individualnih karakteristika sportiste, pre svega od nekih crta linosti. S
druge strane, ispitivanjima je utvrena mogunost velike promene predstartnog stanja - u
zavisnosti od vremena koje predstoji do samog starta na takmienju, na ta ukazuju rezultati
koji upuuju na zakljuak da, uglavnom sa vremenskim pribliavanjem samog starta dolazi i
do poveanja stanja anksioznosti. O veliini uticaja poveane anksioznosti na uspeh u sportu
upuuje i podatak da na pitanje ta najvie utie da ispolje sve svoje potencijale u sportu,
najvei broj sportista odgovorio je da na uspeh najvie ima uticaj oseanje anksioznosti pre i
za vreme takmienja (Weinberg, 1994).
Naini posmatranja i registrovanja predstartnog stanja

Predstartno stanje treba shvatiti kao psihofizioloki kompleks u ijoj genezi, strukturisanju,
dinamici i ekspresiji stoji meuakcija egzogenog faktora (takmiarska situacija) sa veoma
kompleksnim i meuzavisnim faktorima aktivacije i adaptacije funkcionalnih sistema
97
Zbornik radova 2
sportiste. Tako se na primer, problem posmatra preteno sa stanovita takmiarske situacije

i njenih stresogenih agenasa ili preteno sa stanovita aktivacije i adaptacije sportista na tu
situaciju, pri emu se nekad prenaglaava afektivna a nekad fizioloka komponenta.
Objektivni pokazatelji startne napetosti mogu se prilino pouzdano posmatrati i

registrovati u dva osnovna podruja:
1. U sferi vegetativnih funkcija gde se posmatraju pokazatelji simpatikotonije.

2. U podruju ponaanja gde se posmatraju pokazatelji ekspresije napetosti kroz verbalni
imotoriki prostor, posebno kroz kvalitete socijalnog ponaanja u grupnoj dinamici
strukturisanoj oko situacije predstojeeg takmienja.
Meu vegetativnim funkcijama posmatraju se:

vrednosti pulsa u miru,
znojenje (posebno dlanova),
irina enica,
oseaj ei (odnosno uestalost uzimanja vode bilo kao pijenje ili kvaenje usta),
uestalost mikcije,
senzacije u predelu eluca (koje sportista doivljava u veoma irokom spektru od
oseaja teine u stomaku do munine i povraanja).
Posmatranje ponaanja obuhvata naroito:

kvalitet verbalne komunikacije,
motoriko ponaanje
pokazatelje aktuelnog odnosa prema grupi (timu).
Detekcija vegetativne, motorike, verbalne i socijalne ekspresije takmiarske tenzije

moe se evaluirati razliitim uim metodskim postupcima. Postupak koji je prilagoen
mogunostima i potrebama sportskog pedaoga i sportsko-pedagokim okvirama situacije
predstojeeg takmienja, oslanja se na ula, znanje i iskustvo ispitivaa. Objektivizacija tih
istih pokazatelja moe se uiniti i upotrebnom metodom savremene dijagnostike tehnike
(elektroencefalografija, elektrokardiografija, miotonometrija, dermopletismografija, merenje
tremora seizmikim indikatorom..,). Prvi postupak je manje pouzdan, ali je ekonominiji i
neuporedivo vie odgovara realnim potrebama i mogunostima sportske prakse. Drugi je
egzaktni ali je zato veoma problematian u pogledu opravdanosti primene, jer bi delovao
mnogobrojnim nepovoljnim artefaktima na spoljanju strukturu takmiarske situacije.
Meutim, injenica da oba postupka merei iste: varijable imaju istu teorijsko-metodoloku
osnovu, slue veoma znaajnom cilju: da premosti postojee barijere izmeu eksperimentalno-
istraivakog i praktinog rada.
Posebna prednost ovakvog procenjivanja takmiarske napetosti lei u mogunosti da se
paralelno sa opservacijom odreenog pokazatelja startne napetosti aplicira i odgovarajua
korektivna intervencija, to u uslovima dobre timske saradnje (trener, psiholog, lekar,
fizioterapeut, kondicioni trener) moe biti veoma efikasno i veoma ekonomino.
98
Nain i sredstva promene neeljenih oblika ispoljavanja predstartnog stanja

Pedagoko-psiholoko delovanje trenera u predstartnim stanjima i neposredne instrukcije
vezane za realizaciju situacionog plana, neposredan i konaan dogovor o pojedinostima
taktike koncepcije, procenu predstartnog stanja, tretman prednosti svojih sportista, odnosno
partnera itd. mogu u mnogome doprinijeti konstruktivnoj promeni predstartnog stanja. Sve
ove intervencije imaju veoma naglaene psiholoke implikacije jer se njihovo dublje znaenje
odnosi na pitanja odgovornosti, na oseanja sigurnosti i samopouzdanja obuhvatajui
inspirativna, sugestivna ili suportativna delovanja.
Neizvesnost ishoda takmienja je glavni razlog strepnje, napetosti, uzbuenja kod sportista.
Strepnja i strah su neposredno vezani za strah od poraza, od slabog rezultata, neuspenog
uta, servisa, gubljenja vanog poena i sl. Ova strepnja, strah, briga, uzbuenje samo su vrh
brega koji se ne vidi, jer ima svoje korjene u samosvesti (self koncept) i samocenjivanju a
manifestno se ispoljava u nesigurnosti i gubljenju samopouzdanja.
Bugarski psiholog Genov (1971, 1976) uveo je pojam mobilizaciona pripremljenost kojim
se objanjava stanje neposredne pripremljenosti za vrenje neke aktivnosti u sportu. Drugim
reima, ona treba da oznai stepen mobilizacije celokupne pripremljenosti sportista za neku
aktivnost u zavisnosti od sportske pripreme, odnosno od pripreme prethodno pomenutih
podstruktura, koje su pretpostavka sportske forme. Inae, to je celovita, sloena i promenljiva
struktura, koja se odnosi na datu aktivnost, a sadri nivo psihikih i funkcionalnih
sposobnosti, osobine i iskustvo (znanje, vetine). Ovaj pojam je slian i priblino odgovara
pojmu aktivacije koji koriste psiholozi na Zapadu. Psiholoka pripremljenost je samo jedan
od aspekata mobilizacione pripremljenosti, jedan njen deo, mada su mnogi pokuali da ih
izjednae. Ona je determinisana specifinou sadraja sporta zahteva takmienja i zavisi od
psiholoke strukture linosti (tj. saznajnih, emocionalnih i motivacionih dimenzija). Genov
je jo jedan pojam smatrao znaajnim. To je psihika spremnost koja predstavlja dinamiku
snagu psiholoke pripremljenosti i kao takva ini dio strukture mobilizacione pripremljenosti,
a izraava se kao stanje u periodu prije i za vijreme i poslije sportske aktivnosti, pri emu je
cilj dovoenje psiholokog stanja do najoptimalnijeg nivoa. Svakako, ovo stanje je odreeno
i odgovara strukturi psiholoke pripremljenost, ali i sportske pripremljenosti uopte. Ukoliko
ova priprema nije obavljena adekvatno, ne moe se postii odgovarajua optimalna psihika
spremnost uoi starta.
Da se sve to postigne nije lako, ali svaki pokuaj bie korak ka tom cilju, korak poveanju
mentalne snage i psiholokih vjetina, koje e doivljaje u sportu uiniti potpunijim, a njihove
rezultate uspijenijim.
Klju svega je stvaranje posebne unutranje klime kako bi se odralo mentalno stanje koje
omoguava sportisti ispoljavanje svih svojih potencijala na startu i tokom cijelog mea. Ovo
specijalno mentalno stanje pomae da se priblii, ili spoji prostor izmeu onoga to sportista
moe i onoga to pokazuje tokom takmienja. Tek kad se dobije bitka u unutar linom
psihikom prostoru, postoji realna pretpostavka da se u kontinuitetu dobije bitka i protiv
suparnika.
Gauron (1984), kada govori o psiholokoj pripremi za poboljanje predstartnog stanja,
misli pa mentalni trening, koji obuhvata program glavnih psiholokih vetina: 1) kontrola
panje, 2) kontrola emocija, 3) razvoj i odravanje samopouzdanja, 4) energizacija, kognitivno
restruktuiranje i dr. Ove mentalne vebe imaju za cilj razvoj onih psiholokih vetina koje mogu
doprineti vrhunskom sportskom stvaralatvu, postizanju i poveanju linog zadovoljstva kroz
bavljenje sportom, zatim razvoju i jaanju psiholoke snage, korienju svojih potencijala i
odravanju stabilnosti na visokom nivou postignua.
99
Zbornik radova 2
Literatura
1. Gauron, E.F. (1984). Mental Training for Peak Performance. New York: Sport Science
Associates, 133-139.
2. Genov, F. (1971). The nature of the Mobilization Readiness of the Sportsman and the
Influence of Differente Factor upon Its formation. Psyhology of Sport. 78-85.
3. Genov, F. (1985). Psycological Structure of Personality of Sportsman. World Congress in
Sport Psychology, Copenhagen 111-123.
4. Havelka,N., Lazarevi, LJ. (1981). Sport i linost, Sportska knjiga, Beograd.
5. Martens, R. Landers, D.M. (1970). Motor performans under stress: A test of the inverted U
Hipothesis. Jour of Personal and Social Psychol., 16,: 29-37.
6. Weinberg, R.S. (1994). The relationship Betwen Entrinstic Revards and Intrinstic Motivation
in Sport. Psychologycal Fondation of Sport. Champaign, II.: Human Kinetics Pupl.: 234-
247.
100
Struni lanak
UTICAJ POLITIKE NA SPORT
INFLUENCE OF POLITICS ON SPORT
Goran Markovi, Dragan ivoti, Jovan Veselinovi

Apstrakt
Sport se moze koristiti u politike svrhe na bezbroj razliitih naina, a cilj ovog rada je da
dokaemo da je mnogo varijanti ve isprobano u politikoj praksi od kada sport postoji. Efekti
upotrebe sporta u politike svrhe mogu u potpunosti biti ostvarene ne samo u zemljama sa
niskom politikom kulturom i dritvima sa velikim procentom neobrazovanog stanovnitva
ve i u zemljama duge demokratske tradicije i visokog standarda. Sport se sve vie koristi
u manipulacione svrhe i za usmeravanje panje javnog mnjenja tamo gde im to odgovara.
Ukoliko se oko nekog sportskog dogadjaja podie neuobiajena tenzija ili se tom dogadjaju
pridodaju politike konotacije, kristalno je jasno da su u igri daleko vei interesi od sporta-
novac i mo. Ovi interesi se veto maskiraju kategorijom koje iroke narodne mase oboavaju,
ali oigledno nisu kadre da zaista shvate ta predstavlja-patriotizam.
Kljune rei: politika, sport, manipulacija
Abstract
Sport can be used in political purposes on many ways, and the main goal of this text is to
prove that many variants are already used in political practice ever since the begining of sport.
The effects of use of sport in political purposes can totaly be achieved not only in countries
with low political culture and societies with high percentage of noneducated population, but
also in countries with long democratic traditions and high standards. In many ways sport is
being used in manipulative purposes and to change the direction of public opinion the way it
suits them. If at some sports event raises an unusuall tension or adds political connotations, it
is crystal clear that in the game are bigger interests than sport money and power.
These interests are cleverly disguise with a category that masses adore, but obviously are
incapable to understand what presents patriotism.
Keywords: politics, sport, manipulation
101
Zbornik radova 2
Uvod
Politika vlast, drava i ideologija ima specifian odnos prema sportu, tretira ga kao bitnu
politiku pojavu, kao zabavu za mase, hobi i igru za pojedince, teorijom hleba i igara da
pretvara narod u publiku, tj.masu uz represivnu kontrolu ponaanja i amortizaciju drutvenih
nezadovoljstava. Sport je star gotovo koliko i sama ljudska civilizacija. Oduvek je imao veoma
vanu ulogu u drutvenom ivotu svih ljudskih zajednica, od najstarijih vremena do danas.
Meutim u vreme najrazliitih vrsta medija, interneta i drutvenih mrea, sport je doiveo
do sada nevidjenu popularnost.Ta popularnost ima nuno i dobre i loe strane. Ogroman
broj ljudi irom sveta moe da prati najrazliitije sportske dogadjaje sa najudaljenih krajeva
planete, to je svakako dobro.Medjutim, takva popularnost donosi i neeljene efekte. Mnoge
uticajne politike grupe, elite, organizacije i finansijski moni pojedinci u sve veoj meri
koriste ovu popularnost za svoje line interese koji esto mogu biti suprotstavljeni interesima
naroda. Zbog ega je sport tako pogodan za manipulaciju irokim narodnim masama.
Sport i politika kroz istoriju

Neki zastupaju tezu da je sport logian nastavak, konkretizovanje ovekovog nagona
za igrom, drugi smatraju da iza fenomena sport stoji praktian cilj-nagon za borbom da
bi se opstalo u datim okolnostima (verovalo se da je prvi sport bio bacanje koplja ijim
upranjavanjem se sticala dvostuka korist-lovaka vetina i borbena gotovost). Takodje, nije
lako ni definisati sport jer smisao sportske aktivnosti moe samo da se sagleda u kontekstu
kulture u kojoj se upranjava. Iz toga proistiu razlike izmedju, na primer drevnih i savremenih
Olimpijskih igara. Ta teza posluila je mnogim sociolozima da korene savremenog sporta
vide u Engleskoj u doba industralizacije a ne u praistoriji.
Sve Olimpijske igre reflektovale su i drutvena previranja, ideoloka stremljenja
organizatora istih. Takva znaenja su popunjavala i odredjivala koncept samog sporta i
reflektovala ga kao svojevrsno uveliavajue staklo date kulture ili suprotstavljenih kulturnih
obrazaca. Razvoj i postepeno uvrivanje razliitih disciplina svedoe o tenjama raznih doba.
Ono to je odredjivalo prvobitna takmienja jeste amaterizam. Sportisti su bili predstavnici
plemstva i finansijski zbrinuti pojedinci, tako da takmienje nije bilo sredstvo za preivljavanje
ljudi koji nisu imali drugog izbora. U tom periodu Spartanci su bili superiorni zbog samog
naina ivota koji je zahtevao fiziku spremnost i mentalnu disciplinu. Kasnije specijalizacija i
visoke novane nagrade dovode do pojave pojedinaca koji su samo trenirali i iveli od bogatih
nagrada. Naravno bilo je promaaja i kominih tenji da line ambicije nekog vladara potvrde
njegovim sportskim uspesima. Poznat je sluaj Neronove tenje za olimpijskom slavom. On
je odloio igre koje je trebalo odrati 65.godine nae ere i naredio da sve igre budu odrane iste
godine - 67. nae ere, kako bi on mogao da se na svim takmii i pobedi, te postane periodnik.
To mu je polo za rukom i ak je pobedio u olimpijskoj trci koija sa deset upregnutih konja
uprkos tome to je ispao iz koije i povukao se iz trke. Kasnije se tako oigledna krenja pravila
postaju retkost, igre se vie komercijalizuju i osea se potreba za vrom organizacijom koja i
jeste povela olimpijske igre preko modernih u postmoderne mega dogadjaje.
Razvojem olimpizma u XX veku, posebno treba obratiti panju na dve kljune Olimpijade
koje objanjavaju ne samo sport ve i tendenciju da se kroz takmienje pojasni specifinost
doba i stremljenje da se svaki masovni dogadjaj popuni ideolokom notom,kao u staro doba
religijom kroz ceremonije. Te dve Olimpijade su nacistika Olimpijada odrana 1936. U
102
Berlinu i kapitalistika 1984. U Los Andjelesu. Olimpijada u Berlinu u osnovi se kosila sa

pravilnikom MOK-a jer su sportisti Jevreji bili diskrimisani i nisu smeli da se takmie. Bilo je
i pria da Hitler nije hteo da se pozdravi sa Desijem Ovensom, tamnoputim sprinterom koji
je osvojio zlatne medalje u tri discipline. Ovens je kasnije dao idikativnu izjavu: Niko me nije
pozvao da se rukujem sa Hitlerom, ali me i niko nije pozvao ni u Belu kuu da se rukujem sa
predsednikom. Olimpijadu 1936. Hitler je iskoristio da promovie i prikae snagu nemake
industrije, kulturno stanovite i naravno sportsku nadmo. U promociji je uestvovao i ve
smrtno bolestan Kuberten, osniva olimpijskog pokreta. Njegova poruka putena na traci
,kasnije je bila prihvaena kao jedan od mota Olimpijskih igara: Na Olimpijskim igrama nije
vano pobediti, vano je uestvovati, isto kao i u ivotu nije vano pobediti ve se dobro boriti.
Tada je sport poeo da dobija i drugaije aspekte, u smislu da je postao paravan raznoraznih
ideolokih i konceptualnih predstavljanja sociolokih i dravnih pitanja. Sledstveno tome,
sledea vana Olimpijada koja potkrepljuje tezu o sportu kao mega dogadjaju popunjenom
adekvatnim znaenjem koje zahteva i promovie organizator jeste kapitalistika Olimpijada
u Los Andjelesu1984. godine. Amerika je tada predstavljala svoju kapitalistiku orijentaciju i
snagu tog koncepta koja se manifestovala kroz veliki novac dobijen za TV prenose, prostore
za reklamu i slino, to je pokazalo jasnu orijentaciju da se iz takvog dogadjaja moe dobiti
ogroman profit za sponzore i organizatore. Ceremonija otvaranja bio je pravi ou biznis. Ronald
Regan je delovao oputeno i kao da je kod kue dok su pijanisti na osamdesetetiri klavira
svirali Gerevina. Povorka belih zaprega podsetila je na period naseljavanja Divljeg zapada
to je deo amerike publike oberuke prihvatio taj patriotski ki. Ovaj istorijat Olimpijskih
igara predstavlja odraz teorijskih postavki. Praktino, sve Olimpijske igre prikazuju razvoj
drutva i civilizacija iz potrebe koje su izlazile na povrinu kroz ceremonije na poecima,
kasnije dogadjaji i naposletku kroz spetaktakl i mega dogadjaj kao odgovor na postmoderna
stremljenja savremenih drutava.
Najtraginije Olimpijske igre odrane su 1972. godine u Minhenu, gde su palestinski
teroristi iz organizacije Crni septembar ubili jedanaest Izraelskih sportista. Svet je bio u
oku ali su igre odrane do kraja. Moramo napomenuti i Olimpijske igre 1980. godine u
Moskvi, koje su Ameriki sportisti bojkotovali zbog vojne intervencije Rusije na Avganistan.
etiri godine kasnije, ruski sportisti su bojkotovali Olimpijske igre 1984. godine u Los
Andjelesu. Oba ova dogadjaja vezani su za spoljnoplitike odnose dveju zemalja pozatijem
kao Hladni rat. U novije vreme odrala se Olimpijada u Pekingu, najglamuroznija u istoriji.
Na ceremoniji otvaranja je igrom, pokretom i svetlosnim efektima prikazan razvoj Kine kroz
njena najznaajnija kulturoloka, nauna i dravna dostignua. Kinezi su odrali obeanje
i osvojili najvie zlatnih medalja, ruenje nekoliko svetskih rekorda i postavljanja novih
standarda u organizacionim i tehnolokim aspektima sportskih takmienja, ali ni ove igre
nisu prole bez politike. Bilo je tu i igara druge vrste - Gruzija je napala Junu Osetiju ba za
vreme Olimpijade to je tumaeno namerom da se medijska usmerenost na sportske igre u
Kini iskoristi za jake ideoloke pritiske protiv Kine i Rusije, to je potvrdilo tezu da masovna
eksponiranost sporta moe da poslii i kao politiki kapital koji se koristi za davanje manje
ili vie snanih diplomatskih poruka. U pojedinim trenucima se sticao utisak da je bitnije
predstavljanje raznoraznih problema od strane svetskih medija nego za same igre. Iz toga
proizilazi da ideologija i politika sve vie postaju primarni elementi savremenih sportskih
mega dogadjaja a sport se svodi na propratni inilac, sredstvo kojim se konstelacija odnosa
raznih ideologija izraava u masovnoj prihvaenoji popularnoj formi.
103
Zbornik radova 2
Uticaj politike na sport u Srbiji

U Srbiji sve su glasnije prie kako sport postaje samo jo jedan u nizu alata za sve veu
ekonomsku mo i profiterstvo pojedinaca i grupa, a sve manje za drutvenu sferu za koju je
sport formiran, kako bi irem krugu ljudi pruio zabavu, razonodu, druenje i jo mnogo
toga. Upravo zbog ovih pojedinaca i grupa koji u sportu vide samo lini interes i nita drugo,
na sport se u naem drutvu jo uvek gleda kao na izolovanu oblast koja se uzima sa rezervom.
Medjutim i politika u Srbiji ima veliki uticaj o stvaranju ovakve slike o sportu, jer politika
sport vidi kao svog taoca i svoju privilegiju, a ne kao drutvenu privilegiju ili kao privilegiju
svih socijalnih slojeva drutva.
Politika u Srpskom sportu ima uticaj od lokalnog do nacionalnog nivoa, kada kaemo
lokalnog mislimo na razvoj sporta na gradove u unutranjosti (kolski sport, sport za sve,
sport za ljude sa posebnim potrebama), nacionalni nivo se odnosi na dravne institucije
kao to su Sportski savez Srbije, Ministarstvo omladine i sporta, Olimpijski komitet i drugi
nacionalni savezi u svim sportovima. Kada je re o zloupotrebama sporta i sportista u
politike svrhe ni naa zemlja nije izuzetak. Na primer, utrkivanje politiara ko e se slikati
sa naim najboljim sportistom Novakom Djokoviem polako postaje degutantno. Ne treba
zaboraviti najnovi sluaj uticaja politike na sport a to je sluaj sportskog drutva Crvena
Zvezda, koja se predhodnih godina nalazi u veoma loem finansiskom i rezultatskom stanju.
Prvenstveno se misli na fudbalski i koarkaki klub koji godinama u nazad grcaju u velikim
dugovima, uticajem pojedinih politiara iz sadanje vlasti veliki deo duga je vraen i stanje
se stabilizovalo, a vaterpolo klub Crvena Zvezda je uzeo duplu krunu i postao Prvak Evrope,
rezultat za istoriju. Treba ve jednom da shvatimo da su sportisti na najvei brend koji nas
na najbolji nain predstavljaju u svetu, a drava generalo ne ulae u njih koliko bi trebalo.
Svedoci smo kako zemlje u naem okruenju veoma veto koriste sport i sportske rezultate
za ostvarenje svojih politikih ciljeva van svojih granica, pravi primer za to su Hrvatska
fudbalska reprezentacija, Crnogorska Vaterpolo reprezentacija i Makedonska koarkaka i
rukometna reprezentacija. U naoj zemlji i regionu naalost ne izostaje ni prisustvo sportista
na velikim politikim manifestacijama razliitog tipa-predizbornim reklamnim spotovima,
velikim konvencijama politikih stranaka, pozivanja na referendum, javnom iskazivanju
podrke odredjenom politikom kandidatu, pa i otvorenog irenja mrnje prema susednim
dravama i narodima. Ovakav vid uea sportista u politikim dogadjajima donosi poene
politikim elitama kod onih koji drutvene dogadjaje prate povrno.A takvih je naalost
mnogo, od Vardara pa do Triglava.
Zakljuak
Uticaj politike na sport je sve vei, ali i obrnuto, a razlog je porast uticaja, znaaja, masovnost
kvaliteta, moi samog sporta. Opasnost po sport u tom odnosu postoji i to u paternalizmu,
starateljstvu nad sportom. Sport bi trebalo prepustiti mladima i samim akterima i verovati u
njih. Ako to nije sluaj onda je sport kopija klasnog drutva, prisutna birokratijom, upravljanje
ljudima od liberalizma tipa to vie rekorda, bodova, medalja do totalitarizma. U sri sporta
stoji mnotvo potreba ljudi, njihove emocije i elje, komunikacija na ritualan i simbolian
nain, jake interakcije i uticaji i sve to kao brana pred talasom ogoljene politike.
104
Literatura
1. Krsmanovi, V., (1988).Uvod u socijologiju fizike kulture.Beograd.
2. Skembler, G., (2007).Sport i drutvo.
3. Kokovi,D.,(2004).Socijologija sporta.Beograd.
Internet izvori
www.savremenisport.com
www.olympic.org
105
Zbornik radova 2
Pregledni lanak
ANALIZA REKREATIVNOG PLESA

U SAVREMENOM DRUTVU
ANALYSIS OF RECREATIONAL DANCE

IN CONTEMPORARY SOCIETY
Dragan Matavulj, Aleksandar Ivanovski, Sran Milosavljevi,

Radovan Ili, Jelena ua
Apstrakt
Autori u radu analiziraju potrebe i mogunosti rekreativnog plesa u pruanju satisfakcije.
Doba u kome ivimo karakterie: tehnoloki optimizam, nauni pozitivizam, apostrofirani
racionalizam i bujanje ekoloke svesti i preduzetnike kulture. Ekran je postao sve. Kod
savremenog oveka je vrlo izraena hipokinezija, nedostatak kretanja. Menjaju se model i
vrednosti ivota. Nadprosenost u poslu postaje uslov egzistencijalnog blagostanja. Zdravlje
i wellnes postaju supra vrednosti kvaliteta ivota savremenog oveka. Anti ageing pokret
ima sve vie poslanika, a prosean vek ivota se poveava. Korenito se manjaju i preferencije
klijenata. Zbog toga, rekreativni ples postaje efikasan nain menjanja surovih navika ivota
poslednjih godina.On podstie ljude na kretanje. Nema klasine norme i pravila sportskog
plesa i po tome se razlikuje ali i odlikuje.
Kljune rei: Rekreacija ples
Abstract
In their work authors is analyzing the needs of modern person and possibility of
recreational dance in offering satisfaction. The modern age of leaving characterize: technical
optimism, scientific positivism, rationalism, and ecological conches and entrepreneurship
culture. Monitor has became all to the humans. Hipochinesia (lack of movement) is present
in today life. Model and value of life are changing. Over average in every job is becoming main
condition for existent ional profit. Health and wellness are becoming value of good quality of
life. Anti ageing movement has more members and average human life became longer. The
needs of clients are changing. For that reason, recreational dance becomes efficient way of
changing modern life. Motivate people to take part in the events and same time to relax with
physical and art activities. There are no classical rules comparing to sports dance.
Key words: Recreation dance
106
Uvod
Definicija rekreativnog plesa

U rekreativnom plesu se ne mora strogo pridravati pravila za razliku od sportskog plesa.
Neki koraci se mogu pojednostaviti i izmeniti da bi primena plesa bila laka. Propisane plesne
figure se takoe mogu menjati i pojednostaviti. U rekreativnom plesu nije cilj takmienje kao
kod sportskog plesa, ve uivanje. Plesno muzike igre se sastoje od kretanja pojedinano, u
parovima ili u formaciji.
Rekreativnim plesom se mogu baviti svi ljudi , bez obzira na pol i ivotno doba. Nisu
striktno propisana pravila i ne mora imati takmiarski karakter.
Uloga rekreativnog plesa

U dananje vreme ples ima iroku ulogu i primenu po predkolskim ustanovama,
osnovnim i srednjim kolama. Pored asova muzikog i fizikog vaspitanja na kojima se
primenjuje ples uz muziku, organizuju se i razne sekcije plesa.U kolama se uglavnom radi na
oseaju za ritam, tempo, dinamiku i prostor. Plesni koraci se kombinuju sa pesmom i igrom
to olakava uenje prvih plesnih koraka dece.
U okviru fizikog vaspitanja obrauju se narodne igre i drtveni plesovi. Veoma est
problem je taj to veina kola nema adekvatno obuene nastavnike koji bi acima mogli da
prenesu plesne korake i tehniku plesa, pa zato u veini kola ples nije zastupljen u programu
fizikog vaspitanja. Zbog svih ovih faktora roditelji se odluuju da svoju decu upiu u plesne
kole koje su sada sve rasprostranjenije u naem drutvu. Ples je deo opteg vaspitanja, utie na
telo i duh. Plesom se kod dece postie bolji tonus miia, dranje tela, ravnotea i koordinacija
pokreta. Ples je takoe koristan kod otklanjanja deformiteta. Deca se ue lepim manirima,
kulturi komunikacije i samopouzdanju.
Pre par godina Ministarstvo za Sport Republike Srbije u saradnji sa srednjim kolama
irom nae zemlje organizovali su maturantsku paradu. Re je o projektu obaranja Ginisovog
rekorda u najmasovnijem sinhronizovanom plesu na svetu. U okviru ovog projekta maturanti
svih srednjih kola u svojim gradovima se zajedno drue i ue kako se plee odreeni ples,
kako bi na centralnoj manifestaciji na gradskom trgu otplesali svoj estominutni ples.Osnovna
ideja ovog projekta je povezivanje mladih kroz ples i muziku.
Teajevi i treninzi
Rekreativni ples za odrasle je kod nas poslednjih godina postao veoma popularan. Postoji
pregrt plesnih kola koje nude razne teajeve za odrasle, u trajanju od po par meseci. Ovakvi
programi su koncipirani da se za najkrae vreme naue plesni koraci i savlada vetina plesa.
Teajevi za odrasle mogu biti grupni ili individualni. Grupni teajevi se sastoje od 15 20
polaznika, grupe su meovite u zavisnosti od pola i godina. Individualni teajevi se sastoje
od jednog ili dva polaznika koji rade individualno sa instruktorom plesa. Nakon svakog
zavrenog kursa plesa, stie se sertifikat o poloenom nivou plesnog znanja. U organizaciji
plesnih kola, odravaju se plesne veeri, plesna vikend druenja, u zemlji i inostranstvu, kao
i razne lige takmienja na kojima se moe takmiiti.
107
Zbornik radova 2
Poetni kurs, u proseku traje oko 4 meseca i polaznici ue osnovne korake odreenih
plesova.
Srednji kurs, takoe traje oko 4 meseca i polaznici nadograuju svoje ve steeno znanje.
Vii kursevi traju oko 6 meseci, i na ovim kursevima polaznici ue razne takmiarske
figure i pokrete.
Za rekreativni ples, kao i za sportski ples, vrlo je vano odraditi pravilan trening.
Rekreativci su osobe koje dosta ree i slabijim intenzitetom treniraju od sportskih plesaa,
pa je potrebno posvetiti veliku panju celokupnom plesnom treningu ovih osoba kako bi
trening bio efikasan i zanimljiv. Veoma je vano da instruktor napravi plan i program svakog
treninga unapred.
Treninzi rekreativaca u proseku traju oko 60 minuta. Pripremni deo treninga bi trebao
da traje u proseku oko 10 15 minuta. Na ovim treninzima uglavnom nema klasinog
zagrevanja, ve se koristi odreeno plesno zagrevanje, sa nekim jednostavnim plesnim
koracima, muzikom i pokretima koji angauju celu muskulaturu tela.
Glavni deo treninga traje oko 40 minuta. Na samom poetku ovog delu treninga, ponavljaju
se koraci i plesovi sa prolog asa, dok se kasnije rade novi koraci i figure, ili tekniki elementi,
sve u zavisnosti za ta se instruktor odluio i kojom brzinom grupa napreduje.
Zavrni deo treninga traje izmeu 5 i 10 minuta. U zavrnom delu se obino igraju neki
laganiji plesovi ili linijski plesovi koji su oputajui i zabavni.
Za ovakve vrste treninga, treba se voditi rauna da treninzi ne budu dosadni i pasivni,
jer veina ljudi koja dolazi na asove, su tu, ne samo zbog rekreacije, ve zbog dobre zabave
i druenja.
Metod rada
U pisanju ovog rada koriena je eksplikativna istraivaka metoda, spekulativno-
bibliografska i metoda anketiranja. Spekulativno-bibliografska metoda sve pojave i probleme
analizira filozofskom dedukcijom, a bazira se na osnovu podataka relevantne bibliografske
grae. Spekulativno-bibliografska metoda podrazumeva sakupljanje, analizu i interpretaciju
podataka pre svega na teoretski nain. Pri realizaciji ove metode, osnovni izvor podataka
su relevantne bibliografske jedinice, kao to su razne knjige, udbenici, asopisi, praktikumi
i slino, i primena formalne, zdravorazumske logike i logikog zakljuivanja i donoenja
odluka.
Metodologija istraivanja
U cilju utvrivanja zato se ljudi odluuju za ples kao rekreativno sredstvo i da li im je i
koliko ples pomogao da postanu fiziki aktivniji, poboljaju svoje zdravlje, poveaju samo-
pouzdanje i komunikativnost, sprovedeno je istraivanje u formi direktnog intervjua, tj. an-
ketiranjem.
Istraivanje je sprovedeno u Plesnom klubu Vraar, u periodu od 28.05. 31.05.2012.
godine.
Ispitanici su bili mukarci i ene, stariji od 15 godina, koji pohaaju teajeve plesa za
odrasle. Anketni obrazac sadrao je 6 pitanja. U zaglavlju obrazca trebalo je popuniti podatke
o datumu i vremenu anketiranja i plesnu kolu u koju anketirani ide.
U cilju utvrivanja da li im je i koliko ples pomogao u psiho-fizikom smislu, pitanja su
108
koncipirana tako da prue sve neophodne podatke o polaznicima teajeva za odrasle.

Prvo pitanje anketnog obrazca trebalo je da utvrdi da li je polaznik teaja mukarac ili
ena. Drugo pitanje trebalo je da utvrdi razlog zbog koga su anketirani krenuli na ples. Po-
slednja etiri pitanja odnosila su se na to da li im je ples pomogao u fizikom i psiholokom
smislu, da li su dobili na samopouzdanju, da li su rastereeniji,komunikativniji i drutveniji
od kada idu na ples.
Ukupan broj anketiranih u Plesnom klubu Vraar iznosi 61.
Rezultat istraivanja
Tokom perioda istraivanja intervjuisan je 61 ispitanik koji pohaa teajeve za odrasle u
Plesnoj koli Vraar.
Rezultati istraivanja o broju mukih i enskih ispitanika prikazan je u tabeli 1. Moe se
primetiti da je broj enskih osoba dvostruko vei u odnosu na ispitanike koji su mukog pola.
Tabela 1. Struktura anketirane populacije
Pol Broj ispitanika Procenat ispitanika

Muki 21 34%
enski 40 66%
Na slici 1 dat je grafiki prikaz strukture anketirane populacije. Od ukupnog broja

ispitanika, enskih ispitanika je inilo 40, odnosno 66%, dok je mukih ispitanika inilo 21,
odnosno 34%.
Slika 1. Struktura anketirane populacije
109
Zbornik radova 2
Tabela 2. Razlog upisa na ples
Razlog upisa na ples Broj ispitanika Procenat ispitanika
Rekreacija 14 23%
Druenje 8 13%
Relaksacija 9 15%
Zadovoljstvo 20 33%
Uenje plesnih koraka 8 13%
Zdravstveni razlozi 2 3%
Rezultati prikazani u tabeli 2 pokazuju da je najvei broj ispitanika na ples krenulo iz

zadovoljstva i ljubavi prema plesu, ukupno 33%. Zbog relaksacije ples je upisalo 23 %, dok
je zbog druenja i uenja plesnih koraka na ples krenulo 13%. Grafiki prikaz dobijenih
podataka prikazan je na slici 2.
Slika 2. Razlog upisa na ples
Uticaj plesa na fiziko i zdravstveno stanje

Rezultati prikazani u tabeli 3 pokazuju da 98% ispitanika smatra da ples utie na njihovo
zdravstveno i fiziko stanje, dok 2% ispitanika smatra da im ples nije pomogao u poboljanju
zdravstvenog i fizikog stanja.
110
Tabela 3. Napredak u fizikom i zdravstvenom smislu
Napredak u fizikom i zdravstvenom smislu Broj ispitanika Procenat ispitanika

Da 60 98%
Ne 1 2%
Slika 3. Napredak u fizikom i zdravstvenom smislu
Uticaj plesa na poveanje samopouzdanja

Od ukupnog broja ispitanika, rezultati koji su prikazani u tabeli 4, pokazuju da veliki
procenat korisnika plesa smatra da im je ples pomogao da poveaju svoje samopouzdanje.
97 % je odgovorilo da im je ples pomogao u poveanju samopouzdanja, dok 3% od
ukupnog broja ispitanika smatra da ples nije uticao na poveanje njihovog samopouzdanja.
Tabela 4. Poveanje samopouzdanja
Poveanje samopouzdanja Broj ispitanika Procenat ispitanika

Da 59 97%
Ne 2 3%
111
Zbornik radova 2
Slika 4. Poveanje samopouzdanja
Rastereenost nakon treninga

U tabeli 5 prikazani su rezultati koji pokazuju da 92% ispitanika i korisnika plesa smatra
da ples utie na relaksaciju, rastereenost i odmor od napornog dana, dok 8 % ispitanika
smatra da pored bavljenja plesom ne vide da su rastereeniji .
Tabela 5. Rastereenost nakon treninga
Rastereenost Broj ispitanika Procenat ispitanika

Da 56 92%
Ne 5 8%
Slika 12. Rastereenost nakon treninga
112
Uticaj plesa na komunikativnost

Poslednje pitanje u anketi se odnosilo na to da li su osobe koje koriste ples postale
komunikativnije i drutvenije od kada idu na asove plesa. Najvei broj ispitanika, ukupno
53 ispitanika, odnosno 87 %, odgovorilo je da jesu, dok je 8 ispitanika, odnosno 13 %, dalo
odgovor da ples nije uticao na poveanje komunikacije.
Tabela 6. Poveanje komunikativnosti
Poveanje komunikativnosti Broj ispitanika Procenat ispitanika

Da 53 87%
Ne 8 13%
Slika 13. Poveanje komunikativnosti
Rezultati anketiranja
Radom na ovoj anketi moemo zakljuiti da veliki broj ispitanika smatra da ples utie na
poboljanje njihovog zdravlja. Neki od anketiranih ispitanika su u obrazcu naveli da dolaze
na ples da bi se oslobodili od depresije, da bi poboljali svoju cirkulaciju i pravilno dranje
tela. Rezultati ankete takoe pokazuju da osobe koje su popunile anketni obrazac vide pomak
u fizikom smislu. Ipak prilikom raenja ove ankete dola smo do zakljuka da je najvei
procenat osoba upisalo ples iz zadovoljstva, ljubavi prema plesu, uenja plesnih vetina,
pokreta i figura. Odmah nakon toga, osobe koje su radile anketu naveli su da je rekreacija
bitan faktor zbog koga su se odluili da pohaaju asove plesa. Ples je takoe uticao i na
poveanje samopouzdanja, poveanje rastereenosti i oputanja. Kroz anketiranje smo saznali
da su ove osobe postale komunikativnije i drutvenije.
113
Zbornik radova 2
Zakljuak
U svim svetskim zemljama ples predstavlja odlino rekreativno sredstvo.To je drutvena
aktivnost koja je prisutna u celom svetu. Kod nas je poeo da se razvija poslednjih nekoliko
godina. Sve je vie osoba koje ne stiu da se bave nikakvim vidom fizike aktivnosti, zbog
manjka vremena, novca ili jednostavno smatraju da im to nije potrebno.
Razlika izmeu plesa i ostalih vidova fizike aktivnosti je ta, to kroz ples moemo da se
rekreiramo, druimo, i uivamo. Osim to spada u fiziku aktivnost moemo ga svrstati i u
umetnost. Ples povoljno utie na psihu oveka i ima niz pozitivnih uinaka na fiziko zdravlje.
Veoma je bitno shvatiti da osobe koje se bave plesom, bilo da su to deca ili odrasli ljudi,
pomou plesa stvaraju oseaj za ritam, koordinaciju pokreta, razvijaju snagu, gipkost,
izdrljivost. Razvija se oseaj za estetske vrednosti, oseaj za timski rad. Pomou plesa lako se
stiu poznanstva i utie se na socijalan ivot.
U ovom radu je opisano zato bi trebalo da se bavimo plesom, koliko je ples vaan za nae
zdravlje i razvijanje linosti u potpunosti.
Ples je specifian vid rekreacije zbog svoje iroke primene, nema nikakvih specifinih
uslova u kojima bi trebao da se odvija. Dakle, ples moemo primenjivati bilo gde i bilo kada.
Bez obzira na mesto, pol, godine i fiziku spremnost.
Plesni instruktori i treneri moraju biti otvoreni za svaki vid saradnje, pitanja i druenja.
Moraju imati taan plan i program kako e izgledati svaki plesni as i to je najbitnije, moraju
da vole svoj posao, da budu struni i komunikativni.
U plesu uivaju ne samo oni koji ga primenjuju i igraju, ve i oni koji ga gledaju.
Ples obogauje duu oveka, ne poznaje granice i kroz njega moemo izraziti svaki vid
emocije.
Literatura
1. Blek, S. (2003).Odnosi sa javnou. Beograd: Clio
2. Elakovi,S. (1991). Sociologija slobodnog vremena i turizma. Beograd: Savremena
administracija
3. Farli, R. (1996). Direktni marketing. Beograd: Clio
4. Jefkins, F.(1991). Odnosi s javnou za va biznis. Beograd: Privredni Pregled
5. Jovii, . (1982). Turistika propaganda. Beograd: NIP Turistika tampa
6. Jacqui G . H . (2010). Ples Anatomija. Beograd: Data Status
7. Kotler, P. (1988). Upravljanje Marketingom. Zagreb: Istratisak
8. Kotler, P. (2004). Deset smrtnih grehova u marketingu. Novi Sad: Adies,
9. Kosti, P . (2001). Ples teorija i praksa. Ni : Univerzitet u Niu, Fakultet fizike kulture
10. Miti, D. (2001). Rekreacija. Beograd: Fakultet sporta i fizikog vaspitanja
11. Nestoroska, I.(2005). Animacii vo turizmo. Ohrid: Fakultet za turizam i ugostitelstvo
12. Paten, D. (1997). Uspean marketing. Beograd: Clio
13. Savovski, M. Nikovski, G. (2001). Osnovi na sportskata rekreacija. Skopje: Univerzitet
Sv.Kiril i Metodij
14. Sparling, K. (1994). Organizacija i funkcije marketinga. Beograd: Clio
15. Sharkey B . J . , Gaskill S. E. (2008). Vebanje i zdravlje. Beograd: Data Status
114
16. Spasi,V. (2004). Poslovanje turistikih agencija i organizatora putovanja. Beograd: MS

Studio,
17. Todorovi, A.(1990). Teorije turizma i kulturno umetnike vrednosti. Beograd: NIP Tu-
ristika tampa
18. Todorovi,A. (1984). Sociologija slobodnog vremena. Beograd: Interpregled
19. omi, .(1990). Psihologija turizma. Beograd: NIP Turistika tampa
20. Vukovi, S. i Mikalaki, M.(1999). Teorija i metodika rekreacije. Ni: Fakultet fizike kul-
ture
115
Zbornik radova 2
Pregledni lanak
PREDLOZI ZA UNAPREENJE TEHNOLOGIJE SPORTSKOG

TRENINGA U SPELEOLOGIJI
SUGGESTIONS FOR IMPROVING THE TECHNOLOGY OF

SPORT TRAINING IN CAVING
Natalija Mihajlovi
Sportski savez speleologa Srbije
Apstrakt
Kao specifina i kompleksna nauno sportska disciplina, speleologija pripada grupi tzv.
ekstremnih sportova, a preduslov za bavljenje ovom vetinom podrazumeva odgovarajui
nivo opte fizike pripremljenosti. Trening speleologije zahteva reorganizaciju i unapreenje,
uvoenje novih metoda rada, ukljuivanje ove vetine u opte okvire treninga. Korien
je metod teorijske analize dostupne strune literature koja prouava speleologiju i sline
aktivnosti. Speleologija je uporeena sa srodnim aktivnostima, na osnovu ega su definisane
aktuelne fitike sposobnosti u njoj (aerobna izsrljivost, snaga, pokretljivost) i dati predlozi za
korienje novih metoda razvoja ovih sposobnosti. Unapreenjem treninga speleologije bi se
razvio deo opte sportske pripreme, od koje bi se ilo ka specifinoj, kao u svakom sportu, to
je od znaaja u periodima kada sportisti nisu u formi, ili kada se radi o poetnicima.
Kljune rei: speleologija, trening, fizike sposobnosti
Abstract
Caving is a specific and complex scientific - sport discipline, belongs to the so-called,
extreme sports, a prerequisite for dealing with this skill the appropriate level of general fitness.
Training caving requires reorganization and improvement, the introduction of new methods,
the inclusion of these skills in the general framework of training. In this research was used the
method of theoretical analysis of available literature that studies caving and related activities.
Caving is compared with related activities, which are based on current physical capabilities
defined in it (aerobic fitness, strength, coordination) as well as suggestions for the use of new
methods of developing these skills. Improvement of training spelunking to develop part of the
general sports training, since that would go to a specific, as in any sport, which is important in
times when athletes are not in shape, or in the case of beginners.
Keywords: caving, training, physical fitness
116
Uvod
Posmatrano sa jedne strane, speleologija (peinarenje) se definie kao nauna disciplina
koja se bavi istraivanjem podzemnih objekata, a koji mogu biti prirodni i vetaki (peine,
jame, katakombe, rudnici...). Prva ozbiljna nauna istraivanja u speleologiji poinju
da se javljaju u 19.-om veku, od kada su se razvile razne metode i sredstva za istraivanje
speleolkih objekata. Ovako posmatrano, speleolozi predstavljaju istraivae i naunike u
ovoj oblasti. Takav rad zahteva i aktivno uee drugih nauka, kao to su biologija, geologija,
meteorologija, kartografija, itd. Iz kombinacije specifinih znanja i meusobne saradnje
ovih nauka, objedinjenih u speleologiji, proistiu brojne koristi. Nauna istraivanja peina
i jama se mogu iskoristiti u izgradnji tunela i puteva, akumulacionih jezera, iskoriavanju
podzemnih voda za snabdevanje stanovnitva, za ureenje peina u turistike svrhe, i jo
mnogo toga. Isto tako, speleolozi ne retko otkrivaju potpuno nove vrste insekata, ili pronalaze
fosilne ostatke ivotinja.
Meutim, sa druge strane, speleologija se definie, pored naune, i kao sportska disciplina.
Pravilnikom Ministarstva omladine i sporta je i zvanino uvrtena kao zaseban sport, tj.
sportska vetina. Specifina je i kompleksna aktivnost, pripada grupi tzv. ekstremnih sportova.
Sportski domen speleologije je u neku ruku zapostavljen, i vrlo slabo istraivan kako u svetu,
tako i kod nas. Srbija poseduje vrlo dobre uslove za bavljenje ovom sportskom vetinom, to
bi trebalo iskoristiti, ali, u isto vreme i unaprediti njene sportske segmente.
Za tehnologiju se moe rei da potie od grkih rei techne umetnost, vetina, i logos
re, govor, a u optem smislu predstavlja nauku o nainima prerade sirovina u gotove
produkte . Ukratko se definie i kao nauka o vetinama i zanatima. U sportskim okvirima,
sirovina je sportista, a nain njegove sportske pripreme je vetina koja treba da da gotov
produkt, odnosno, to bolje pripremljenog sportistu. Sportski trening, kao najvaniji deo
sveobuhvatnog i dugotrajnog procesa sportske pripreme, ima svoju tehnologiju. Takva
tehnologija treba da omogui sportisti da ispolji svoje to vee, ili maksimalne stvaralake
sposobnosti. Sportska priprema i sportski trening, kao njen najvaniji deo, predstavljaju
proces transformacije, gde sportista postepeno dolazi u kvalitetnije stanje treniranosti, kao
produkt osmiljenog, organizovanog i sprovedenog plana i programa sportske pripreme,
ime upravlja trener.
Tehnologije sportske pripreme predstavlja skup meusobno povezanih inilaca, iji je cilj
postizanje to boljih rezultata ili drugih postignua jednog sportiste, a njen najznaajniji deo
je tehnologija sportskog treninga.
Jedan od preduslova za bavljenje speleologijom podrazumeva odgovarajui nivo fizike
pripremljenosti, to kroz proces treninga podrazumeva dobru dijagnozu, prognozu, program
i kontrolu. U trenutnim uslovima fizike pripreme, u speleologiji podrazumeva i niz predloga
za unapreenje procesa treninga.
Metod
Metod primene, koji je bio korien u istraivanju je odabran u skladu sa prirodom
problema, predmetom i ciljem istraivanja, i to je metod teorijske analize. Ovaj metod
podrazumeva korienje dostupne strune literature, prirunika, udbenika, elaborata,
enciklopedija, studija, i omoguava da se nakon prouavanih izvora, prikupljenih injenica,
analiza veza i odnosa, prouavanih predmeta i pojava, doe do novih reenja i naunih
zakljuaka.
117
Zbornik radova 2
Metod teorijske analize se prevashodno koristi u stvaranju teorijske osnove istraivanja,

sa ciljem da se teorijski rasvetli problem istraivanja i time omogui fokusiranje predmeta
istraivanja, za definisanje osnovnih pojmova, i odreivanje ciljeva i zadataka istraivanja.
Cilj ovog istraivanja je unapreenje tehnologije sportskog treninga u speleologiji,
tanije, odreenih delova ove tehnologije. To se, prvenstveno, odnosi na trening kondicije,
zatim snage, i pokretljivosti. Podrazumeva uvoenje drugaijih metoda za razvoj konkretnih
sposobnosti, i uvrtavanje ove sportske vetine u opte okvire treninga. Takvo unapreenje bi
dovelo do boljih kako linih, tako i timskih rezultata speleologa, a na jednom viem nivou, i
do napredovanja speleologije uopte, kao marginalne sportske vetine kod nas.
Jedan od zadataka ovog istraivanja je definisanje fizikih sposobnosti koje dolaze do
izraaja prilikom bavljenja speleologijom. Analiza je podrazumevala pregled dostupne strune
literature koja se bavi aktivnostima slinim speleologiji, a zbog nedostatka istraivanja koji bi
baterijom testova konkretno procenila fizike sposobnosti speleologa.
Sledei zadatak je podrazumevao predlog novih naina, metoda i sredstava pripreme u
okviru svake fizike sposobnosti, to je uporeeno sa dosadanjim radom. Svi predlozi se
zasnivaju na optim naelima tehnologije sportskog treninga, kao i buduim testiranjima
sportista koja bi omoguila davanje konkretnih predloga i primera treninga.
Pregledom strune dostupne literature moe se rei da speleologija podrazumeva vrlo
specifinu i kompleksnu sportsku vetinu. Bavljenje speleologijom takoe, podrazumeva
podnoenje dugotrajnih fizikih napora, na otvorenom i u podzemnim uslovima, sa estom
promenom uslova pri ulasku u objekat (nadmorska visina, temperatura, vlanost vazduha).
Toliko dugotrajan i teak fiziki napor nije svojstven velikom broju sportova, a sve to iziskuje
i povienu koncentraciju, jer kad se pod zemljom dodje do konanih granica, ne moe se
stati, odustati, ili odmarati, a povratak na povrinu zemlje vrlo esto moe biti tei nego sam
ulazak, to sve prati neophodna svesnost o stalno prisutnim opasnostima i rizicima koji se
moraju napred preduprediti. Moe se rei da bavljenje ovom vetinom zahteva odgovarajuu
psihofiziku pripremu. Ona podrazumeva i odgovarajue sportsko ponaanje, takmienje sa
prirodom i sa samim sobom, ispitivanje sopstvenih granica. Zahteva timski rad, i potovanje
speleolokih i sportskih pravila i naela.
Kroz pregled literature, speleologija se poredi sa alpinizmom, ako se govori o fizikim
aktivnostima koje su ovde primarne. Od fizikih sposobnosti aerobna izdrljivost je
najvanija, ali do izraaja dolaze i snaga i fleksibilnost. Dosadanja praksa u toku vebanja
je podrazumevala razvoj ovih sposobnosti iskljuivo kroz uslove koji su karakteristini za
speleologiju, odnosno, moe se rei, u terenskim uslovima. Meutim, ovde se upravo otvara
prostor za razvoj ovih sposobnosti u uslovima simulacije karakteristinih naina kretanja
na razliitim trenaerima. Odnosno, dosadanja priprema u speleolgiji je podrazumevala
iskljuivo specifina sredstva sportske pripreme (usmerena i specifina), a uvoenjem, i
kombinovanjem sa optim sredstvima pripreme moe doi do sveukupnog poboljanja.
Poredei dalje speleologiju sa alpinizmom, izdvajaju se bitne regije na telu, a to su ramena,
gornji i donji deo lea, kukovi, noge, listovi, stopala. Reju, ova aktivnost zahteva angaovanje
tela u potpunosti, to omoguava podjednako razvijanje svih regija tela kroz razliite vebe
snage, i vebe izdrljivosti u snazi.
118
Sa druge strane, vano u svakom obliku treniranja je trening pokretljivosti. U speleologiji

je neophodna dobro razvijena fleksibilnost zglobova, zbog specifinosti kretanja u terenskim
uslovima. Razvoj ove sposobnosti se i logino nadovezuje na razvoj aerobne izdrljivosti i
snage.
Kod razvoja aerobne izdrljivosti u speleologiji, treba imati u vidu da u speleolokim
objektima ovakve aktivnosti mogu trajativie asova, to odgovara zoni umerenog intenziteta
rada, gde se postie stabilno stanje, i ne dolazi do nagle i visoke pojave mlene kiseline, ali,
postoje i uslovi kada se aktivnost odvija brzo, to odgovara zoni submaksimalnog ili visokog
intenziteta. Aerobna izdrljivost se moe razvijati na kardio trenaerima, prvenstveno
na traci za tranje kroz brzo hodanje ili tranje umerenim intenzitetom, kao neprekidni
dui rad aerobnog karaktera, trening tranja tzv. duine . Kao oporavljajui trening moe
se koristiti futing. Pre sprovoenja bilo kakvog aerobnog treninga, potrebno je za svakog
sportistu pojedinano odrediti maksimalni puls, da bi se na osnovu odreenog procenta od
maksimalnog pulsa (ili upotrebom neke druge metode) odredio intenzitet treninga.
Aktivnosti u speleologiji koje se javljaju kao anaerobne, takoe se mogu razvijati kroz
tranje na trenaeru ili u priropdi, visokim intenzitetom na kratkim deonicama (npr. 30 m ili
100 m). Anaerobni vid treninga, pored tranja, moe biti kombinovan sa vebama snage, npr.
u vidu poligona, gde se svaka zadata veba izvodi za odreeno kratko vreme.
Za razvoj snage, pre sprovoenja bilo kog programa, neophodno je izvriti testiranje
sportista. Ono to treba uvrstiti u trening speleologije su opte, tj. nespecifine vebe za
razvoj opte snage, koje treba kombinovati sa specifinim i sportskim vebama. Opte vebe
obuhvataju set vebi za noge, trbuh, grudi, lea, ruke i rameni pojas, a mogu biti vebe sa
otporom tela sportiste, kao to su vebe za razvoj izdrljivosti u snazi ili vebe na mainama.
Kada je re o pokretljivosti, ona je osnovni preduslov za kvalitativno i kvantitativno
izvoenje pokreta. Prilikom njenog poboljanja i razvoja, mogu se koristiti bilo koji od etiri
metoda: statiko, dinamiko ili balistiko istezanje, i PNF metod. Moe se vebati jednom ili
vie puta dnevno, ne iziskuje veliku potronju energije, posebnu opremu i prostor, a moe se
razvijati i u kombinaciji prethodne dve sposobnosti u okviru istog treninga.
Zakljuak
Nakon svega navedenog o speleologiji, jo jednom se moe rei da ova sportska vetina
opravdava svoj sportski epitet, i sa pravnog aspekta, jer je priznata kao takva, ali i sa sportskog,
po prirodi svoje aktivnosti. Na alost, u naoj zemlji ne okupira panju sportske javnosti i
predstavlja marginalnu sportsku vetinu. Ipak, i kao takva, predstavlja ogroman prostor za
istraivanja sa aspekta sporta.
U okviru tehnologije sportskog treninga postoji vie razliitih segmenata, kao to su
tehnologija sportskog treninga, takmienje i oporavak sportista, a za potrebe speleologije bi
trebalo sve obuhvatitit i ralaniti. Kroz ovaj rad je obuhvaena samo tehnologija sportskog
treninga, kroz najzastupljenije fizike sposobnosti u njoj. Svaki segment bi trebalo razraditi
za potrebe ove vetine, i koliko je mogue, uvrstiti je u opte sportske tokove, s obzirom na to
da je vrlo specifina.
Za razvoj aktuelnih sposobnosti i pripreme u speleologiji postoje samo specifini uslovi
rada. Speleolozi su do sad na svojim vebalitima svoju pripremljenost unapreivali samo kroz
aktivnosti koje su sline ili bliske aktivnostima koje ih oekuju u realnim, terenskim uslovima,
sa karakteristinim oblicima kretanja. Ovakav pristup pripremi ni blizu nije pogrean, tanije,
119
Zbornik radova 2
on je sastavni deo svake sportske aktivnosti. Ovaj rad za cilj ima usmeravanje speleologije ka
metodima i sredstvima opte pripreme, to je takoe, prisutno u svakom sportu. Kroz ovakav
nain rada bi se dobila postepenost u razvoju fizikih sposobnosti, i pripreme uopte. To bi
olakalo rad u periodima kada sportisti nisu u formi, jer bi se stvarala opta baza, na ta bi se
kasnije nadogradila specifina priprema. Bilo bi povoljno i za sportiste koji se tek ukljuuju
u aktivnost i koji su poetnici, da se lagano i kroz osmiljen program upoznaju sa vetinom
i dolaze u formu.
U ovom momentu se ne mogu dati konkretni predlozi za trening, npr. koliko vremenski
sportista treba da tri na odreenoj deonici, jer pre sprovoenja programa treninga
neophodno uraditi odreene testove, kako bi se videlo koliko je svaki sportista speman, i
na kom se nivou nalazi njegova kondicija. Ovakav pristup vai i za razvoj snage, gde se u
odnosu na trenutno stanje sportiste odreuju teine sa kojima e se raditi, broj serija, pauze,
uestalost i obim treninga. Jedino kada je u pitanju pokretljivost ne mora postojati nikakav
odreeni nivo treniranosti, ve se vebe mogu sprovoditi vie puta u toku dana u odreenom
trajanju, bez ikakvog zamora i naprezanja.
Iz prethodno navedenog, moe se zakljuiti da speleologija, kao vid fizike aktivnosti,
predstavlja odavno poznatu oblast, koja prua mogunosti vrhunskog bavljenja sportom, u
zdravom i prirodnom okruenju. Zasluuje panju sportske javnosti, otvara prostor za nova
saznanja i istraivanja, iz ega moe proistei obostrana korist, kako za speleologe, tako i za
sportske strunjake koji bi joj se posvetili.
Literatura
1. Baki, D., Baki A., Lackovi, D. (2000). Speleologija. Zagreb.
2. Dobrilla, J.C., Marbach, G. (1973). Tecniques de la Speleolgie Alpine. Paris.
3. Klai, B. (1966). Veliki rijenik stranih rijei. Zagreb.
4. Schurman C., Schurman D. (2009). The outdoor athlete, Human kinetics.
5. Stefanovi ., Jakovljevi, S. (2004). Tehnologija sportskog trening. Beograd.
6. Vasseur, F. (2000). Lu por vous - techniques: Speleologie. Spelunca No. 82, 2e trimestre,
2061, p.46. Paris.
7. Vujaklija, M. (1992). Leksikon stranih rei i izraza. Beograd.
120
Pregledni lanak
POJAVA I RAZVOJ MODERNOG SPORTA U KNEEVINI SRBIJI
ORIGIN AND DEVELOPMENT OF MODERN SPORT IN

THE KINGDOM OF SERBIA
Slaana Mijatovi, Branko Gardaevi

Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd, Srbija
Apstrakt
U sloenim uslovima u kojima se stvarala i razvijala mlada srpska drava, graansko
drutvo je ulagalo ogromne napore da se izbori ne samo za dravnu nezavisnost, ve i za
opti kulturni napredak zemlje. Organizovano fiziko vebanje, kao deo celokupne kulture,
zauzimalo je sve znaajnije mesto.Sport stie u Kraljevinu Srbiju krajem 19. veka i njega
prihvataju sve kategorije graana, negujui ga prvo u graanskim gimnastikim drutvima, a
kasnije i u posebnim sportskim klubovima koji poinju da se osnivaju u mnogim gradovima
Srbije.Streljatvo, maevanje i konjiko takmienje bili su omiljeni tradicionalni oblici
nadmetanja u Srbiji. Stoga su ove vetine, koje su iz Evrope stizale kao moderne takmiarske
discipline, lake prihvatane od strane najirih drutvenih slojeva i negovane u posebnim
sportskim klubovima, koji poinju da se osnivaju krajem 19. veka.
Kljune rei: streljatvo, maevanje, konjiko takmienje
Abstract
Complex conditions of creation and development of young Serbian state, imposed on civil
society enormous efforts to fight not only for state independence, but for general cultural
progress of the country as well. Organized physical exercising, as part of culture, was getting
more important position.Sport reached the Kingdom of Serbia at the Kingdom of Serbia at
the end of 19th century and was accepted by all categories of citizens, cherishing it, firstly, in
civil and gymnast societies, and later in specialized sports clubs which used to be founded
in many Serbian towns. Archery, fencing and equestrian events were popular traditional
forms of competition in Serbia. Therefore, the skills, that had arrived from Europe as modern
competitive events, were more easily accepted by broad social classes and cherished in
particular sports clubs, which were firstly established at the end of 19th century.
Keywords: archery, fencing and equestrian events
121
Zbornik radova 2
Uvod
U prvoj polovini 19. veka srpski narod u Kneevini Srbiji iveo je u uslovima
polusamostalnosti, sa velikom eljom za slobodnom dravnom nezavisnou. U tako
sloenim uslovima u kojima se stvarala i razvijala mlada srpska drava, graansko drutvo je
ulagalo ogromne napore da se izbori ne samo za dravnu nezavisnost, ve i za opti kulturni
napredak zemlje. Organizovano fiziko vebanje, kao deo celokupne kulture, zauzimalo je sve
znaajnije mesto.
Sport stie u Kraljevinu Srbiju krajem 19. veka i njega prihvataju sve kategorije graana,
negujui ga prvo u graanskim gimnastikim drutvima, a kasnije i u posebnim sportskim
klubovima koji poinju da se osnivaju u mnogim gradovima Srbije.
Cilj
Utvrditi kada i kako su u Srbiji osnovani: prvo sreljako drutvo , prvo konjiko drutvo
i prvo drutvo za maevanje. Saznati u kojoj meri i na koji nain su se prihvatali i negovali
ovi moderni sportovi u Kraljevini Srbiji i kao je tekao njihov dalji razvoj.
Metod rada
U radu je korien istorijski metod
Pojava modernog sporta u Kraljevini Srbiji
I pored toga to su u Srbiji u duem vremenskom periodu negovani i razvijani razliiti

tradicionalni oblici nadmetanja i takmienja, organizovani oblici fizikog vebanja graana
javljaju se tek polovinom 19. veka, osnivanjem prvih graanskih drutava za fiziko vebanje
i privatnih kola. U ovim drutvima i kolama za fiziko vebanje, osnivanim u mnogim
mestima Kneevine.
Srbije,okupljala se zainteresovana omladina i graani. U njima su oni uili nove vetine,
sticali snagu, brzinu, izdrljivost i tako poveavali svoje zanimanje za fiziko vebanje.
Zbog toga su ove privatne kole i graanska gimnastika drutva predstavljale mesta u
kojima je moderan sport naiao na pogodno tle za njegovo prihvatanje i dalji razvoj. Na taj
nain oni su bili znaajna osnova i neophodan uslov za pojavu i nastanak modernog sporta
u Kraljevini Srbiji.
Streljatvo, maevanje i konjika takmienja bili su omiljeni tradicionalni oblici nadmetanja
u Srbiji, jer je od uvek to bolja osposobljenost u ovim vetinama znaila spremnije ratnike
, neophodne u burnoj politikoj istoriji Srbije. Stoga su ovevetine koje su iz Evrope stizale
kao moderne takmiarske discipline, lake prihvatane od strane najirih drutvenih slojeva.
Maevanje
Maevanje, kao jedno od najstarijih oblika nadmetanja u Srbiji, u poetku je bilo deo
viteke i vojne obuke. Prvo se pojavilo u privatnim kolama, a kasnije i u gimnastikim
drutvima. Atanasije Nikoli osniva kolu fehtovanja 1839.godine u Kragujevcu, Jovan
Nini otvara slinu kolu u Beogradu 1843.god., a godinu dana kasnije kolu otvara i ore
122
Markovi Koder (1848). I u Gimnastikkim drutvima Soko i Duan Silni pojavilo se i

vebalo maevanje, ali bez veeg uea omladine i graana.
Tek dolaskom Belgijanca arl Dusea u Beograd , maevanje dobija masovniji i
organizovaniji karakter. Kao nastavnik maevanja na Vojnoj Akademiji u Beogradu, 1897.
god. otvara privatnu kolu borenja.
Prvo drutvo za maevanje u Kraljevini Srbiji pod nazivom Borako drutvo Srpski
ma osnovano je u Beogradu 1897.god. koje je nastalo iz privatne kole arl Dusea. Sa veoma
lepo ureenom salom za maevanje Drutvo je privuklo veliki broj omladine, to je bio i prvi
zadatak ovog Drutva. Ve sledee 1898.godine prireen je i prvi javni as, koji je okupio
mnotvo beograana.
Poev od 1900. god maevanje postaje sve popularnije kod srpskih oficira. Sa velikim
uspehom prireivana su takmienja i akademije.
Zahvaljujui osnivanju i radu ovog Drutva, iji je prevashodni zadatak bio negovanje
maevanja kao moderne sportske discipline, dolo je do poveanog interesovanja omladine
za obuavanje i rukovanje ovim orujem. To je svakako uticalo na uspeniji dalji razvoj ovog
sporta u Srbiji.
Streljatvo
Neto pod evropskim uticajem, a vie kao pokret zasnovan na tradiciji srpskog naroda da
se bori i brani slobodu orujem, sredinom 19. veka streljatvo u Srbiji poinje bre da se razvija.
Nastanak modernog streljatva u Srbiji vezujemo za 1851. godinu, kada su organizovana prva
streljaka takmienja u Beogradu.
Strelite je otvoreno uz veliku sveanost, kojoj je prisustvovao i srpski knez Aleksandar
Karaorevi. Pristup je bio dozvoljen svim graanima, a celokupnu aktivnost u vezi
organizacije streljakih takmienja pomagala je vojska.
Prvo streljako drutvo osnovano je 1865. god. pod imenom Beogradsko streljako
drutvo, nakon ega se osnivaju mnoga slina drutva irom Srbije.
Ministarstvo vojno je 1863.god. donelo odluku da se puke i municija mogu besplatno
izdavati narodu, iz ega se jasno vidi koliko je ova sportska disciplina bila predmet posebnog
interesovanja srpske vojske. I u narednom periodu vodila se briga o razvoju ovog sporta, te se
irom Srbije osnivaju streljaka drutva.
Prvo prvenstvo Srbije u streljatvu odrano je 1886. god. u Beogradu, pod nazivom
Zemaljsko gaanje. Veoma brz razvoj streljatva u Srbiji dovelo je do osnivanja Saveza
streljakih druina Kraljevine Srbije 1877. god. Posebnim Zakonom o pomaganju streljakih
i gimnastikih druina i Pet kola jahaa u Kraljevini Srbiji, 1892. god. reeni su i mnogi
finansijski problemi u ovim drutvima.
Ovakav brz razvoj streljatva u Srbiji doprineo je da se Streljaki savez Srbije 1909.god.
ulani u Meunarodni streljaki savez, ime je ovaj moderan sport izaao izvan okvira
Kraljevine Srbije.
Konjiki sport
Konjika takmienja, kao omiljena tradicionalna narodna takmienja, pominju se u Srbiji
dosta rano. Zabeleeno je da su se u aku 1882. godine odrala konjika takmienja, u
apcu 1829.god, u Beogradu 1842. godine.
123
Zbornik radova 2
Poznato je da je dobro uvebana konjica esto odnosila pobede u ratu, a u miru konjika
takmienja su bila narodna zabava , koja je u to vreme bila veoma popularna. Ukazom kneza
Miloa Obrenovia 1863.god. nareeno je da kmetovi, koji su za to imali uslova, moraju da
gaje konje, za kojima je drava imala velike potrebe.
Prva dravna ergela osnovana je 1849.god. u Beogradu, a i sam knez Milo Obrenovi
poklonio je svoje imanje 1860.god. da bi se osnovala dravna ergela, koja je kasnije dobila
ime Ljubievo.
Dolaskom na vlast kneza Mihaila Obrenovia 1860.god. menja se i odnos prema uzgoju
konja i konjikih takmienja. Tako se u Beogradu 1865. god. organizuje konjiko takmienje
na novoizgraenom Trkalitu. Prva pravila za ovaj sport je napisao lino knez Mihailo
Obrenovi za trku odranu 1866. godine.
Za pojavu modernog konjikog sporta u Kraljevini Srbiji vezuje se osnivanje prvog
konjikog drutva pod imenom Udruenje oficira za dresuru konja i prireivanje trka,
koje je osnovano u Beogradu 1885. god. Prvo kolo jahaa Drinosavskog Kola Knez Mihailo
osnovano je u apcu 1888. godine.
I pored toga to konjiki sport nije bio nikakva novina u Kraljevini Srbiji, formiranjem
konjikih drutava dolazi do naglog razvoja ove konjike grane u svim krajevima Srbije.
Znaajan doprinos daljem razvoju ovog sporta svakako je bilo i osnivanje asopisa Vitez.
U znak pijeteta prema knezu Mihailu, tvorcu prvih evropskih trka u Kraljevini Srbiji,
pet Kola jahaa nazvalo se Kolo jahaa Knez Mihailo, sa ciljem da utie na poboljanje i
unapreenje konjikog sporta i podizanje i gajenje vitekog i jahakog duha u srpskom
narodu.
Zakljuak
Moderan sport stie u Srbiju krajem 19. veka, negujui se prvo u privatnim kolama
i graanskim gimnastikim drutvima, a kasnije i u posebnim sportskim klubovima.
Vremenom, sve vie graana prihvata ove sportske discipline, odnosno poinju da se bave tim
novim sportovima, osnivajui nova drutva i sportske klubove u mnogim gradovima Srbije.
Streljatvo, maevanje i konjika takmienja bili su omiljeni tradicionalni oblici nadmetanja
u Srbiji, jer je dobra osposobljenost u ovim vetinama znaila spremnije ratnike neophodne u
burnoj politikoj istoriji Srbije. Ove vetine, koje su iz Evrope stizale kao moderne takmiarske
discipline, brzo i lako su prihvatane od strane najirih drutvenih slojeva.
Prvo drutvo za maevanje u Kraljevini Srbiji osnovano je u Beogradu 1897.god. pod
imenom Borako drutvo Srpski ma.
Prvo streljako drutvo u Srbiji osnovano je 1865. god. pod nazivom Beogradska
streljaka druina.
Prvo konjiko drutvo u Kraljevini Srbiji osnovano je u Beogradu 1885. god. pod imenom
Udruenje oficira za dresuru konja i prireivanje trka.
Ubrzo se formiraju slina drutva i u drugim gradovima Srbije. Na taj nain su ovi sportovi
u narednom periodu sticali sve vei broj pristalica, a sportska drutva sve vei broj lanova.
124
Literatura
1. Arsovi, M. (1911). Viteke igre i sportovi i fiziko vaspitanje naeg naroda. Beoragad.
1911.
2. Grupa autora. (1973). Sport u Srbiji. Beograd.
3. Grupa autora. Prvi jugoslovenski sportski almanah. Beograd. (bez godine izdanja).
4. Davidovi, M. (1904). Streljaka vebanja u srednjim kolama. Beograd.
5. Jevti, M. (1966). Konjarstvo i konjiki sport u Podrinju. abac.
6. Kosanovi, V.: Stotinu godina konjarstva u Srbiji. Beograd ( bez godine izdanja).
7. Osnovna pravila Svih kola jahaa Knez Mihajla sa poslovnikom. (1902). Beograd.
8. Srpski ma: Pravila Borakog drutva i loptakog kluba. (1909). Beograd.
9. Uredba Streljakog saveza u Kraljevini Srbiji. (1903). Beograd.
125
Zbornik radova 2
Struni lanak
INTERAKCIJA I IMPLEMENTACIJA ZNANJA KA

PROFESIONALNOM FUDBALU
INTERACTION AND IMPLEMENTATION OF KNOWLEDGE

TOWARDS PROFESSIONAL FOOTBALL
Hadi Goran Milovanovi

Virtus International DOO
Apstrakt
Proces stvaranja karijere jednog mladog fudbalera predstavlja veoma kompleksan proces
koji ine dva osnovna faktora: fudbalska akademija i igra. Fudbalska Akademija, sa jedne
strane, svojim organizacionim sposobnostima, kadrovima i menadmentom trenane
tehnologije, prua igrau neophodnu pomo i upuuje ga u pravom smeru. Igra, sa druge
strane, kroz ve unapred obezbeene uslove Akademije, svojom odlunou, treningom i
trudom prua maksimum razvijajui svoje sposobnosti. Ukoliko je ceo ovaj proces organizovan
po unapred odreenom receptu, u dogledno vreme ulazimo u svet profesionalnog fudbala
dobijajui Model ampiona.
Kljune rei: fudbalska akademija, interakcija, implementacija, fudbal.
Abstract
The process of building a career of a young football player represents a highly complex
interaction comprising two basic factors: the football academy and the player. The football
academy on one side relies on its organizational capacities, staff and training technology
management, in providing the player with the necessary assistance and thus channeling
the player in the right direction. The player, on the other side, progressing through the pre-
determined conditions of the Academy, relies on his determination, training benefits and
effort, thus giving his utmost dedication in the development of his own skills. Provided this
process is organized in accordance with a pre-determined recipe, in due time it is bound to
enter the world of professional football, in the form of the Champion model.
Key words: football academy, interaction, implementations, football.
126
Uvod
Prvenstva budu i prou, a iz sebe ostave veliku prazninu u fudbalskim duama. Sve se
obino svodi na devizu: Vano je ne primiti gol. Pravilo postii gol, u veini sluajeva ve
poodavno je sahranjeno. Vrhunac dekadencije videli smo nebrojeno puta, a od atomskog
fudbala koji gledamo obino na Areni, ponekad na RTS-u, osta samo deija krilatica iz bajki
oslikana u samo jednoj rei kobajagi.
Zato je srpski fudbal spao na to to gledamo danas i ponekad sami svojim oima ne
verujemo. Odgovor je jasan, ili moda bolje rei prost. Nisu vie vani driblinzi, voleji, tikle,
dupli pasovi da ti pamet stane, i na kraju neizmerna elja navijaa da vide nemo poraenog i
nadmo pobednika. Meu najvee gubitnike na prvom mestu mogu se svrstati gledaoci. Ba
oni koji u skoroj budunosti teko da e imati prilike da aplaudiraju svaki put kada golman
odbrani poneki od retkih uteva na gol.
Evropska nacionalna prvenstva su ve odavno pokazala kakav treba da bude moderan
fudbaler, supermen. A, u Srbiji ini mi se izgubili smo i patriotski i sportski oseaj, svi na
odreeni nain i pogoeni i uvreeni, bez dovoljno snage da problem sagledamo sa svih
aspekata. Mislim da je ipak dovoljno da samo malo zavirimo iza kulisa i barem pokuamo
da razreimo ni najmanje ruiastu situaciju.
Objasniti fudbalskim prijateljima sutinu, pridobiti njihovo poverenje i drei se strogo
slova na papiru, imati isti arin za sve, na tankom jeziku vage, prevagu mogu odneti samo
pobednici ili oni koji tako razmiljaju.
Klubovi ve godinama rade i egzistiraju u tekim, mnogi i nenormalnim uslovima, ali
samouveren sam da izlaza ima. Hoemo da kopiramo taktiku Francuza i Italijana. Zato?
Snagu i disciplinu Nemaca i Engleza. Zato? Tehniku Holanana. Zato? A za najvanije i
najkrae pitanje kada se radi o budunosti i prosperitetu fudbala na naim prostorima ima i
odgovora i reenja.
Posmatrano sa klupskog aspekta, ast, potovanje i naklon pred fudbalskim gromadama
iz Barselone, ali to nikako nije model nae fudbalske dananjice jo manje bliske sutranjice.
Greimo, jer smo izgubili identitet srpske kole fudbala. Moramo razmiljati o fudbalu koji e
se igrati za deset-petnaest godina.
Menadment u fudbalskom sportu

Propisivanje ponaanja sve se vie svodi na ono ta ovek ne sme, a sve manje na ono
ta sme. Kako u ivotu tako i u fudbalu ivi se u zadatom drutvu ograniene slobode. Sve
vie se ovekova sloboda svodi na radio, internet i televiziju koji postaju ovekova istina i
njegova udnja za slobodom. Blago reeno da je ovek-sportista dananjice nesiguran u sebe
i sopstveno okruenje.
Razlozi u kojima se razvijaju dananji fudbaleri potpuno su u koliziji sa prethodnim
izlaganjem. Dananji mlad fudbaler razija se u svetu u kome i pored vidnih svojih kvaliteta
svakodnevno trpi protekciju i guranje loijih fudbalera, gleda i uestvuje u popularnim
igrama tri za tri, razvija se sportski i psihiki pod stalnim pritiskom tkz. gazda klubova bez
adekvatne edukativne nastave itd...
Svakodnevno smo prisutni putem televizije, fudbalskim utakmicama evropskih klubova i
hteli mi ili ne da priznamo sami sebi, nai mladi fudbaleri su suoeni sa trenutnom realnou
srpskog fudbala.
127
Zbornik radova 2
ta nam ovo u sutini predstavlja?

Predstavlja nam mali zraak nade da bar neki broj mladih igraa vidi sebe u realnom svetu
fudbala. Prostor za novu misao i perspektivu je upravo u optimizmu da ukoliko u upravljanju
svim kreativnim, edukativnim, misaonim i telesnim procesima u fudbalu, lei nada koja
nas ne sme udaljiti od preteih pojava i stranputica srpskog fudbala. Zapravo, menadment
treba da bude nova nada za na fudbal gde e se traiti veza najedukativnijih kadrova u
upravljanju sportskim funkcijama i procesima. Zbog toga se u budunosti Teorija fudbalskog
menadmenta mora zasnivati na dostignuima prakse ali i drugim komplementarnim
naunim disciplinama.
Fudbalska akademija FK ALFA

Kao to je apsolutno poznato u svakom biznisu da bi se dobio odreeni kvalitet, u naem
sluaju konkretno kvalitetan fudbaler, potrebno je da se pored kvaliteta poseduje kvantitet i
kontinuitet.
Kvantitet u Akademiji FK ALFA je cilj broj jedan, i to mora da bude baza za dalji rad.
Kao to se sa slike br. 1 vidi, baza su najmlae kategorije fudbalera, konkteretno petlia
odnosno fudbalera starih od 7 do 11 godina. U toj kategoriji mora da postoji najvea
zainteresovanost odnosno najvea masovnost. Da bi se dostigla eljena masovnost
potrebno je organizovati to vie turnira i druenja pre svega u osnovnim kolama, ali
obavezno na nivou Kluba, odnosno prvog tima.
Kontinuitet u Akademiji zahteva stalno ponavljanje svih segmenata zacrtanog plana
bez ikakve nervoze i u sluajevima kada se i ne pokazuju rezultati, ve stalno i uestalo
ponavljenje. Ponavljanja se odnose iskljuivo na mikro-cikluse trenane tehnologije.
Kvalitet: Svetska istraivanja su pokazala da je kvalitet skoro neizbean ukoliko se radi
po programu koji e koristiti Akademija FK ALFA .
Slika br. 1 Prikaz procentaulnog lanstva Akademije po kategorijama
128
Definicija brenda Akademije FK ALFA

Fudbalska Akademija FK ALFA je kola fudbala koja slui za razvoj fudbalskih vetina i
pripremu profesionalnih karijera najupornijih fudbalera bilo kog godita i pola.
Menadment Akademije golmana FK ALFA

Akademija golmana je sasvim opravdan plan kluba, jer se u celom regionu ne nalazi ni
jedna kola golmana ve se rad sa golmanima, pogotovu u mlaim kategorijama improvizuje
ili se skoro i ne radi. Oekuje se od Akademije golmana da okupi veliki broj golmana svih
kategorija i golmana drugih klubova na teritoriji (kao usluga obuke). U daljem radu e biti
predstavljene osnovne metode selekcije i rada sa golmanima u Akademiji. Rad golmana
se odvija u sastavu Akademije FK ALFA i to u dogovoru trenera golmana da trenerima
odreenih kategorija, tako da golmani imaju kako individualne tako i grupne treninge sa
timovima.
Menadment i kreiranje karijere fudbalera FK ALFA

Od samog starta kreiranja karijere jednog fudbalera Akademije veliki akcenat mora se
baciti iskljuivo na domen i rad trenera, medicinskih strunjaka, kao i funkcija struno-
kreativnog rada, treninga i takmienja. Sama selekcija fudbalera je veoma irok pojam,
multidisciplionarnog karaktera i izuzetno znaajna funkcija kluba. Kroz sam proces selekcije
fudbalera jo od starta bavljenja fudbalom prelamaju se:
1. Struno-tehnoloki faktori,
2. Psiholoki faktori,
3. Socijalni faktori,
4. Finansijski i ire ekonomski faktori,
5. Medicinski faktori,
6. Cilj kluba.
Faktor na koji e klub obratiti veliku panju prilikom selekcije je struna selekcija
utemeljena na svim relevantnim naunim metodama. Klub je u svom finansijskom planu
predvideo ovu mogunost. Na osnovu ovih metoda selekcija predpostavlja se da menadment
kluba sa sigurnou moe oekivati i selektirati nekog mladog fudbalera sa 10-11 godina i da
e taj isti fudbaler u budunosti biti igra evropskog kalibra.
Talenat je re koja se esto uje u sportu. Koriste je sportisti, sportski treneri, roditelji,
novinari, menaderi i ostali. Pri tome, svi misle da talenat ne treba posebno objanjavati, jer
se samo po sebi razume da je to visok stepen prirodnih sposobnosti za sport.
Postoji vie razliitih definicija talenta. Jurgen Kozel (prema G. Stojanovi, 2005.)
talenat opisuje kao ekstremno sloen atribut; genetski determinisan, sloene strukture i
podloan sredinskim uslovima. Preciznije reeno, talenat je stepen u kome neka osoba
poseduje odreene fizike, fizioloke ili mentalne atribute koji znaajno doprinose uspehu
u nekom sportu. Obino se smatra da talentovan nije onaj pojedinac koji poseduje prosean
stepen svojstava potrebnih za uspeh u nekom sportu, ve onaj koji ta svojstva poseduje u
natprosenom stepenu.
Nesporno je da meu decom i mladima uvek ima onih za koje moemo rei da su sportski
talentovani. Ali, kljuno pitanje je kako te talente otkriti, uiniti to u pravom trenutku i
129
Zbornik radova 2
usmeriti ih u one sportove u kojima su njihovi izgledi za vrhunska dostignua najvei. Zbog
toga ozbiljne strune i naune institucije koje se bave razvojem i unapreenjem sporta u
svakoj zemlji, identifikaciji talenata poklanjaju posebnu panju.Identifikacija talenata je
proces testiranja izabranih parametara pomou kojih se deca ohrabruju i podstiu da se bave
sportovima u kojima imaju najvie izgleda za uspeh. Za testiranje se biraju oni parametri,
na osnovu kojih se sa najveim stepenom verovatnoe mogu predvideti budui kapaciteti
izvoenja, uzimajui u obzir sadanji nivo zrelosti i pripremljenosti deteta.
Brian Grasso (2005) smatra da proces identifikacije talenata ine tri specifine kategorije:
1. identifikacija talenata
2. selekcija talenata i
3. razvoj talenata.
Identifikacija talenata pomae da se ubrza napredovanje izabranih talentovanih osoba

do elitnog nivoa. Osim toga, kroz proces identifikacije talenata, trenani proces postaje
ekonominiji, racionalniji i efikasniji. Mladi ljudi su zadovoljniji i manje frustrirani, jer su
na vreme usmereni u sport koji najvie odgovara njihovoj psiholokoj prirodi i specifinim
sposobnostima koje poseduju. Ali, ne treba zaboraviti da bi identifikacija talenata, bez
programa za njihov razvoj, jednostavno bila uzaludno traenje vremena i sredstava.
Vilijams i Rajli (2000), Malina, R. (2006), Kluka, D. (2006), kao i veina drugih istraivaa,
kada govore o prepoznavanju ili identifikaciji talenata prave razliku izmeu sledeih pojmova:
) Otkrivanje (detekcija) talenata
b) Identifikacija (prepoznavanje) talenata
c) Selekcija (izbor) talenata
d) Razvoj talenata
Otkrivanje talenata se odnosi na otkrivanje potencijalnih sportista, odnosno pojedinaca

talentovanih za sport koji nisu ukljueni u sport. Otkrivanje talentovanih pojedinaca za
fudbal ne predstavlja vei problem, jer je fudbal popularan sport i igra ga veliki broj dece.
Sasvim je drugaija situacija kod tzv. malih sportova gde je veliki problem dovesti decu u te
sportove, odnosno motivisati ih da se njima bave.
Identifikacija talenata predstavlja proces prepoznavanja aktuelnih uesnika (sportista)
koji imaju potencijale da postanu vrhunski. Sutina ovog procesa jeste prepoznati one
pojedince koji su posebno talentovani za sport kojim se bave, tj. ve na ranim uzrastima imaju
odreena svojstva koja ih kasnije mogu uiniti elitnim igraima. Za ovaj proces od kljune
vanosti je merenje fizikih, fiziolokih, psiholokih i socijalnih svojstava, kao i tehnikih
sposobnosti mladih sportista kako bi se na osnovu rezultata tih merenja predvideo nivo
njihovog izvoenja u odraslom dobu.
Selekcija talenata obuhvata stalni proces identifikovanja onih pojedinaca koji imaju nivoe
izvoenja potrebne za ukljuivanje u odreene klupske, regionalne ili nacionalne timove ili
ekipe. Selekcija ukljuuje izbor odgovarajuih (najboljih) igraa ili grupa igaa za izvoenje
zadatka u datom trenutku (kontekstu).
U savremenoj selekciji fudbalera predvieni su principi i faze i to:

1. Faza prve selekcije
2. Faza specijalizovane selekcije
3. Faza visoke selekcije
130
Faza prve selekcije podrazumeva:

odabir dece za bavljenje nekom vrstom sporta,
animacija dece i njihova privrenost fudbalu,
starosna granica od 5 do 10 godina,
utvrditi Model ampiona, model fudbalera budunosti,
koristiti principe prirodne i laboratorijske selekcije,
direktan uticaj na razvoj imaju treneri i blagi uticaj roditelja.
Faza specijalizovane selekcije podrazumeva:

upuivanje na dalje fudbalsko usavravanje,
starosna granica od 13-16 godina,
ukljuivanje mladih fudbalera u takmienje za bodove,
uvoenje dopunske selekcije fudbalera, ali uz obavezan nadzor psihologa, fiziologa,
ortopeda i dr. sportske medicine,
blago uvoenje u profesionalni fudbal i karijeru,
upoznavanje u naine rada sportskih Agenata,
potpisivanje ugovora sa oficijalnim Agentima i Agencijama za kreiranje profesionalnih
karijera fudbalera.
Faza visoke selekcije podrazumeva:

najznaajnija faza selekcije,
ukljuivanje fudbalera u proces timizacije,
odluke kluba o investiranju u fudbalera,
kreativnost,
sposobnost daljih predvianja karijera,
konsekventnost i opravdanost planiranja kluba,
druga faza dopunske selekcije,
ukljuivanje IS i PR kluba u cilju marketinga i prezentacije fudbalera kao konanog
proizvoda.
Razvoj talenata podrazumeva da se talentovanim pojedincima obezbedi odgovarajua

sredina za uenje i usavravanje, tako da oni imaju mogunosti da realizuju svoje sportske
potencijale. To je sistematski program podrke i treninga u okviru koga se identifikacija moe
pojaviti u razliitim etapama. U poslednje vreme vodei istraivai na polju sportske nauke
svoj interes su pomerili sa ranijeg naglaavanja vanosti otkrivanja i identifikacije talenata na
pridavanje vee vanosti procesu voenja, razvoja i usavravanja sportskih talenata.
Primer sistema kontrole trenane tehnologije i same utakmice bie predstavljen u Pro
Zone softveru.
Implementacija
Pre deceniju i po tralo se 7,5 kilometara po meu, danas su igrai na terenu maratonci sa
pretranih 13 kilometara, barem 5-6 atletski brzih sprinteva na od 50 do 100 metara. I ko to
ne pretri moe bez iijeg prekora i kritike da izae sa terena i sam sedne na klupu. Za nekih
15 godina gotovo je sigurno ta deonica e se produiti na 15-17 kilometara, uz uslov da se ne
promene pravila fudbalske igre. Ko jo zna da pika fudbal dobrodoao u arenu spreman
za borbu prsa u prsa. To je recept za budunost uz neizbenu prolost vezanu za poetak i
131
Zbornik radova 2
najvaniji fudbalski potez koji se zove Prava selekcija.

U selekciji igraa Model ampiona greke se ve neprataju. Pogreni potezi skupo
kotaju, moe ih biti i bie ih, ali ne zadugo. Atomskog fudbala u Srbiji nema bez infrastrukture,
sa preranim odlaskom mladih u inostranstvo, bez masovnosti, strunosti, saradnja lokalne
samouprave, gradskih saveza i Fudbalskog saveza Srbije, nezavisnosti u radu svih strukovnih
organizacija. I sve to posmatrano budnim okom, uz pravinu i strogu kontrolu fudbalskih
organizacija uopte.
Greke, a bilo ih je mali milion i mnogo kotaju su vie nego oigledne i prema uglednim,
sposobnim i dokazanim sportskim radnicima, fudbalerima, trenerima. Maehinski odnos
prema tim ljudima koji danas ive na rubu egzistencije mora se promeniti i postati briga
fudbalskih organa. Nekada smo im se divili, tapali ih po ramenima, danas niko od nas ne
moe, jo manje nam daje za pravo da odluujemo o njihovom novcu, ali nam isto tako
ne moe staviti ni rei primedbe ako te iste fudbalske velikane usmerimo na pravi put, put
kojim bi pokuali koliko toliko da obezbede svoju egzistenciju. Isto pravilo vai i za sadanje
i budue fudbalske generacije. Ako u tome uspemo od njih nam nikada nee biti potrebne
rei zahvalnosti. ta vie ti isti ljudi su nas zaduili po hiljadu osnova da to smatramo svojom
obavezom.
Na kraju, sa pravim navijaima se mora nai zajedniki jezik jer je ostvarenje svih ciljeva
bez njihove pomoi nemogue. Navijai i huligani nisu jedno te isto, nisu nikada ni bili, ali bez
pomoi ovih prvih, fudbal u Srbiji ne moe igrati znaajnu ulogu u porodici ostalih sportova.
Najtea stvar u karijeri jednog fudbalera je implementacija fudbalera juniorskog uzrasta
u seniorski.
U ekonomski stabilnim dravama ovaj proces je umnogome pojednostavljen jer postoje
B timovi. U naem sluaju, pre svega zbog nedostatka finasijskih sredstava, B timovi skoro da
i ne postoje.
Kod jednog fudbalera juniorske kategorije prilikom procesa implementacije mora se
obratiti panja na sledee faktore i inioce:
genetske predispozicije,
talenat,
mentalna zrelost,
fizika zrelost,
kognativno-konativne osobine,
biomehanike sposobnosti,
TE-TA obuenost.
U fazama ukljuivanja fudbalera juniorskog doba (od 16 do 19 godina) veoma je bitno

da treneri moraju imati veliko strpljenje i stalan faktor iznenaujue loe partije mladog
fudbalera. U ovim sluajevima potreban je pravilan pedagoko-socijalni pristup fudbaleru.
Na osnovu empirijskih, statistikih i naunih analiza dolo se do zakljuka da u procesu
implementacije mladih fudbalera, uspostavlja se sistem 1:2:1.
Sistem 1:2:1 predstavlja broj odigranih utakmica u mikrociklusu trenane tehnologije.
Prva utakmica obino se moe oceniti ocenama od 1 do 5 dobrom trojkom.
Druga i trea utakmica obino se moe oceniti ocenama od 1 do 5 dobrom etvorkom ili
peticom.
etvrta utakmica je ona utakmica gde u veini sluajeva dolazi do naglog pada forme i
koja u 90% sluajeva ne prelazi vie od ocene 2.
132
Praksa je pokazala da u velikim evropskim klubovima treneri koriste ovaj sistem i da

posle tri odigrane utakmice mladog fudbalera, u etvrtu utakmicu istog fudbalera ne stavljaju
uopte u igru. Razlog ovakve odluke su ve pomenute kognativno-konativne osobine i
karakteristike, a sve u cilju da pomenute osobine ostanu na visokom nivou.
Zakljuak
Ukoliko bi se svi fudbalski klubovi u naoj dravi pridravali kompletne interakcije i
implementacije objanjene u ovom radu, sa sigurnou bi u dogledno vreme dobili igraa koji
odgovara karakteristikama fudbalera kojeg prepoznajemo kao Model ampiona.
Poznati primeri u svetu: Kristiano Ronaldo (17 godina, 2 utakmice), Lajonel Mesi (17
godina, 8 utakmica), Lazar Markovi i Aleksandar Mitrovi.
Literatura
1. Mihaijilovi, M. (2006). Menadment sportskih organizacija. Beograd.
2. Kastratovi, E. (2004). Osnovi menadmenta sa menadmentom u sportu. Beograd.
3. Tomi, M. (2001). Menadment u sportu. Beograd.
4. Mai, B. (2001). Strategijski menadment. Beograd.
5. Leigh, A. (2003). Savrene komunikacije. Beograd.
6. Leigh, A. (2003). Savren lider. Beograd.
7. Prulj, . (2002). Menadment ljudskih resursa. Beograd.
8. Ili, S. (1994). Istorija sporta. Beograd.
9. Vern, D. (2001). Menadment, proces, struktura i ponaanje. Beograd.
10. ivoti, D. (1999). Upravljanje u sportu. Beograd.
11. Stoner, D. (2002). Menadment. Beograd.
12. Krsmanovi, V. (1997). Drutvene osnove sporta. Beograd.
13. Vujovi, S. (2003). Informatika u sportu. Beograd.
14. Radunovi, I. (2011). Sport nauka i praksa Vol.2, No.3, Beograd.
Internet izvori
www.bundesliga.de
www.uefa.com
www.torwart.de
133
Zbornik radova 2
Struni lanak
OLIMPIJSKI KOMITET BOSNE I HERCEGOVINE

NEIZOSTAVNI SEGMENT SPORTA BOSNE I HERCEGOVINE
OLYMPIC COMMITTEE OF BOSNIA AND HERZEGOVINA -

CRUCIAL SEGMENT OF SPORT BOSNIA AND HERZEGOVINA
Milanko Muibabi
Univerzitet Apeiron, Banja Luka, Bosna i Hercegovina
Apstrakt
U ukupnoj organizaciji sporta Bosne i Hercegovine Olimpijski Komitet ima istaknuto
mesto. U radu je izloen presek organizacije sporta i razvoj Olimpijskog Komiteta Bosne
i Hercegovine, navedeni su program, ciljevi i delatnosti OK BiH, ukazano je na regulativu
Komiteta, a navedene su neke od njegovih najznaajnijih dosadanjih aktivnosti, te
predstavljena organizaciona struktura. Sledstveno sprovedenim aktivnostima rezultati
OK BiH su evidentni kako u razvoju sporta unutar Bosne i Hercegovine, tako i na irem
meunarodnom planu. Stoga se moe kazati da OK BiH ini polugu bez koje sport Bosne i
Hercegovine ne bi bio na eljenom nivou.
Kljune rei: Olimpijski Komitet, Bosna i Hercegovina, sport
Abstract
In total of organization of sport in Bosnia and Herzegovina Olympic Committee has
a prominent place. This paper presents an overview of the development of sport and the
Olympic Committee of Bosnia and Herzegovina, the program, goals and activities of the
OC BiH, pointed to the regulatory Committee, and lists some of its most important current
activities and presented the organizational structure. Consequently of conducted activities
the results OC BiH are evident in the development of sport in Bosnia and Herzegovina and
also on a larger international plan. Thus it can be said that OC BH is a lever without which
sport in Bosnia and Herzegovina would not be at the desired level.
Keywords: Olympic Committee, Bosnia and Herzegovina, sport
134
Uvod
Sport, kao drutveni fenomen sa izuzetno dugom istorijom, je tokom XX veka doiveo
izuzetne promene, koje se pored napretka u tehnologiji i nainu voenja ogledaju i u
finansijskom segmentu. Velika sportska takmienja, a naroito Olimpijske Igre, predstavljaju
dogaaje ija organizacija zahteva podrku itave drave organizatora.
Evropskom sportskom poveljom definisano je da: Sport predstavljaju svi oblici fizike
aktivnosti koji kroz neorganizovano ili organizovano uee imaju za cilj izraavanje ili
poboljanje fizike spremnosti i mentalnog blagostanja, stvaranje drutvenih odnosa ili
postizanje rezultata na takmienjima svih nivoa.
Duh olimpizma je prisutan od Antike Grke pa do dananjeg dana, o emu u moderno
doba glavnu ulogu ima Meunarodni Olimpijski Komitet, koji je osnovan 1894. godine.
Temeljni dokument olimpijskog pokreta predstavlja Olimpijska povelja, koja datira iz 1921.
godine, kada je usvojena u Lozani. Pravila, praksa i delovanje meunarodnih strukovnih
sportskih saveza moraju biti u skladu sa Olimpijskom poveljom, a temeljni zadatak svakog
nacionalnog Olimpijskog komiteta je razvijanje i zatita Olimpijskog pokreta u svojoj zemlji
u skladu sa Olimpijskom poveljom.
Zakonom o sportu Bosne i Hercegovine, OK BiH je nevladino sportsko udruenje koje
obavlja aktivnosti u skladu sa odredbama Olimpijske povelje, Etikog kodeksa MOK-a,
Antidoping kodeksa olimpijskog pokreta, Zajednike izjave iz Lozane, Zakona o udruenjima
i fondacijama Bosne i Hercegovine.
Organizacija sporta i razvoj Olimpijskog komiteta

Kao to je to i u drugim zemljama sveta, organizacija sporta ima piramidalnu strukturu
u ijoj se osnovi nalaze sportski klubovi (amaterski i profesionalni) isportska drutva, koji
se povezuju kroz sportske saveze (u odreenim sportovima), a krovnu organizaciju ini
Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine.
Neophodno je napomenuto da su granski sportski savezi na nivou BiH organizovai
udruivanjem granskih sportskih saveza Entiteta: Federacije BiH i Republike Srpske, koje
prati Ustavno ureenje BiH koja se sastoji od ova dva Entiteta. Takoe se tako organizuju i
takmienja, prvo u Entitetetskom nivou, a potom najbolji idu na prvenstvo BiH ,reprezentaciju
i meunarodna takmienja.
Naravno, takvu strukturu ima i sport invalidnih lica, to se ogleda kroz postojanje
sportskih klubova invalidnih lica, sportskih saveza invalidnih lica, kao i Paraolimpijskog
komiteta Bosne i Hercegovine. Podrazumeva se da postoje ustanove i institucije u oblasti
sporta, koje su predviene Zakonom o sportu.
Olimpijski Komitet Bosne i Hercegovine (OK BiH) je 1993. godine zvanino priznat od
strane Meunarodnog olimpijskog komiteta.
Meutim stvarno predstavljanje sporta na itavoj teritoriji BiH je poelo konstituisanjem
OK BiH 06.12.2002 godine uz uvaavanje Ustava BiH, Lozanske Deklaracije, teritorijalne i
nacionalne zastupljenosti u svim organima i usvajanjem Statuta OK BiH, na tim principima
uz punu podrku MOK-a, sport na nivou BiH je bio zaista ujedinjen i krenuo putem napretka
i meunarodne afirmacije.
Potom je OK BiH decembra 2002. godine upisan u registar Ministarstva pravde kao prva
sportska organizacija u koju se udruuju nacionalni sportski savezi. Upisom u registar, sledei
135
Zbornik radova 2
Lozansku deklaraciju od 1999. godine, Ustavnu specifinost organizacije BiH i punu podrku
MOK-a, OK BiH je uspostavljen kao krovna sportska organizacija u Bosni i Hercegovini.
Program, ciljevi i delatnosti OK BiH

Svojim aktivnostima OK BiH pomae jaanju sporta u BiH, a kroz sport, sportska tela i
sportske organizacije ostvaruje saradnju sa drugim lanicama i dravama.
U skladu sa Zakonom o sportu BiH, Statutom i propisima MOK-a, OK BiH donosi svoj
program aktivnosti:
irenje i afirmacija principa Olimpijskog pokreta i etikih normi u sportu;
briga i zatita simbola i obiljelja MOK-a u BiH;
predstavljanje sporta Bosne i Hercegovine u Meunarodnom Olimpijskom komitetu i
odgovarajuim meunarodnim sportskim asocijacijama;
organizacija i rukovoenje aktivnosti nastupa sportista BiH na Olimpijskom igrama i
drugim zvaninim meunarodnim takmienjima u organizaciji MOK-a;
podsticanje, praenje i unapreenje sporta u BiH;
uestvovanje u ostvarivanju politike razvoja sporta u BiH;
predlaganje programa od javnog interesa u sportu;
uee u izradi Strategije;
usklaivanje aktivnosti sportskih saveza BiH na ostvarivanju Strategije kao i druga
pitanja od znaaja za razvoj i unapreenje olimpijskih sportova BiH.
Ciljevi OK BiH-a su sledei:

osiguranje, potovanje i sprovoenje Olimpijske povelje,
unapreivanje Olimpijske principe, etike i moralne kvalitete sporta u Bosni i
Hercegovini,
unapreivanje i zatita razliitih sportova u Bosni i Hercegovini,
obavezivanje da e se preduzimati mere protiv svakog oblika diskriminacije i nasilja u
sportu na osnovu rasne, etnike, verske, politike, polne ili druge pripadnosti,
uestvovanje u ostvarivanju politike razvoja sporta u BiH,
predlaganje programa od opteg interesa u sportu nadlenim dravnim organima,
uestvovanje u izradi Strategije razvoja sporta u BiH,
saradnja sa Paraolimpijskim komitetom BiH i pruanje pomoi u okviru svojih
mogunosti,
usklaivanje aktivnosti sportskih saveza Olimpijskih sportova na ostvarivanju
Startegije razvoja sporta u BiH,
organizovanje sportskih takmienja i sportskih priredbi u zemlji u disciplinama
Olimpijskih sportova pod pokroviteljstvom MOK-a i EOK-a, uz predhodno
pribavljenu saglasnost nadlenog ministarstva u BiH,
uestvovanje u utvrivanju i realizaciji sportsko-promotivnih programa na celokupnoj
teritoriji Bosne i Hercegovine,
posedovanje ekskluzivnog prava predstavljanja Bosne i Hercegovine na Olimpijskim
igrama i na regionalnim, kontinentalnim i svetskim multidisciplinarnim sportskim
takmienjima pod patronatom MOK-a,
obaveza uestvovanja na Olimpijskim igrama upuivanjem sportista. OK BiH mora
oformiti, organizovati i voditi svoju delegaciju na Olimpijske igre i regionalna,
kontinentalna i svetska multidisciplinska sportska takmienja pod patronatom
MOK-a. OK BiH je takoe odgovoran za ponaanje lanova svoje delegacije,
136
podsticanje i preuzimanje odgovornosti za osnivanje dravne Olimpijske akademije,

Olimpijskog muzeja i kulturnih programa vezanih za Olimpijski pokret,
doprinoenje irenju ideje Olimpizma i Svetskog anti-dopig kodeksa u nastavnim
programima fizikog vaspitanja i sporta u kolama i univerzitetskim ustanovama,
podsticanje razvoja sporta,
doprinoenje unapreenju strunog rada trenera i sudija, kao i pruanje pomoi u
obuci sportsko-administrativnih kadrova,
rad na odravanju dobrih i kooperativnih odnosa sa nadlenim organima vlade.
Meutim, OK BiH e tititi svoju autonomiju i protiviti se svim oblicima pritiska,
ukljuujui i one politike, verske ili ekonomske prirode, koji ga mogu spreavati u
potovanju Olimpijske povelje,
borba protiv upotrebe supstanci i procedura koje MOK i meunarodne federacije
zabranjuju,
kandidatura organizatora Olimpijskih igara, svetskog ili evropskog prvenstva ili
drugog sportskog takmienja u disciplinama Olimpijskih sportova,
obavljanje i drugih zadataka koje su utvreni Zakonom, Statutom i drugim propisima
OK BiH.
lanice OK BiH
U sastavu OK BIH se nalazi 33 sportskih saveza, od kojih su 28 lanica iz reda Olimpijskih
sportova, a 5 lanica predstavljaju neolimpijske sportove bez prava glasa.
lanice OK BiH iz reda Olimpijskih sportova su: Atletski savez, Badminton savez, Bici-
klistiki savez, Bob savez, Bokserski savez, Fudbalski savez, Gimnastiki savez, Rvaki savez,
Dudo savez, Kajakki savez, Klizaki savez, Koarkaki savez, Odbojkaki savez, Plivaki
savez, Ragbi savez, Rukometni savez, Sankaki savez, Savez dizaa tegova, Savez hokeja na
ledu, Savez konjikih organizacija, Skeleton savez, Skijaki savez, Stonoteniski savez, Streljaki
savez, Tekvondo savez, Teniski savez, Triatlon asocijacija i Veslaki savez.
lanice OK BiH iz neolimpijsih sportova su: Boarski savez, Savez Specijalne Olimpija-
de, Sportsko-ribolovni savez, ahovski savez i Vazduhoplovni savez.
Akti OK BiH
Radi registrovanja i funkcionisanja OK BiH kao pravnog lica sainjeni su i usvojeni svi
neophodni akti i to:
Statut OK BiH koji sledi i potuje naela MOK-a i Olimpijske Povelje,
Pravilnik o radu OK BiH,
Pravilnik o radu Predsednitva OK BiH,
Pravilnik o radu Izvrnog komiteta OK BiH,
Pravilnik o radu uslova unutranje organizacije i sistematizacije radnih mesta i
rasporeivanje radnika OK BiH,
Pravilnik o finansijskom poslovanju,
Pravilnik o zatiti poara i fizikom obezbeenju imovine OK BiH,
Pravilnik o higijensko-tehnikoj zatiti na radu,
Pravilnik o materijalno disciplinskoj odgovornosti.
137
Zbornik radova 2
Neke od dosadanjih aktivnosti OK BiH

Od svog osnivanja pa do danas, OK BiH je uz veliku pomo MOK-a uestvovao u radu
svih njegovih asocijacija kao to su: Asocijacija Svetskih nacionalnih Olimpijskih komiteta,
Olimpijska solidarnost, Evropski Olimpijski komitet, svetske meunarodne federacije i svih
drugih tela sa kojima OK BiH ima uspenu saradnju.
OK BiH je uz pomo MOK-a, Grada Barselone, Evropske Unije, Grada Sarajeva i naroito
velike podrke poasnog predsednika MOK-a Huana Antonia Samarana realizovao Projekat
rekonstrukcije i dogradnje Olimpijskog centra Zetra gde je obavljeno sveano zatvaranje
XIV Zimskih Olimpijskih igara. Poasni predsednik MOK-a, Samaran je u martu 1999.
godine sveano otvorio Olimpijski centar Zetra, te OK BiH predao vlasnitvo nad namenski
dograenim kancelarijskim prostorom i Olimpijskim muzejom ukupne povrine od 933 m2.
U julu 1999. godine na inicijativu OK BiH pod pokroviteljstvom MOK-a i uz podrku
sportista i sportskih radnika iz cele BiH zapoeli su razgovori MOK-a i predstavnika Entiteta:
Federacije BiH i Republike Srpske o ujedinjenju sporta na teritoriji BiH. Nakon trogodinjeg
rada, uz podrku MOK-a ovaj projekat je okonan u decembru 2002. godine, ime je sport u
Bosni i Hercegovini ujedinjen, a sportisti kroz svoje federacije uestvuju u zajednikim ligama
BiH i meunarodnim takmienjima. Predstavnici OK BiH su 10.04.2003. godine potpisali
Protokol o saradnji sa Hrvatskim Olimpijskim odborom, a 09.05.2003. godine. Sporazum o
saradnji sa Olimpijskim Komitetom Srbije i Crne Gore.
U februaru 2004 godine, na inicijativu OK BiH i podrku MOK-a, odrana je sportska
manifestacija obiljeavanja 20. godinjice XIV ZOI u Sarajevu. U njenom sklopu realizovana
je Gala revija sportista - uesnika ZOI SARAJEVO 84, uz prisustvo mnogih dravnika,
predsjednika NOK-a, predstavnika MOK-a, EOKA , vrhunskih sportista i sportskih ekipa iz
zimskih sportova, uz veliku medijsku panju. Celokupnu organizaciju i realizaciju projekta
sproveo je OK BiH uz punu podrku MOK-a i dravnih i Entitetskih institucija. OK BiH
je uestvovao u projektu Nove tehnologije u sportu, koji je podran od strane MOK-a uz
uee elnih predstavnika MOK-a na otvaranju ovog Simpozijuma u aprilu 2005. godine u
prostorijama OK BiH, tj. Olimpijskog muzeja, koji je postao tradicionalan i odrava se svake
godine.
U junu 2007. godine elnici OK BiH su u Kataru potpisali Memorandum o saradnji OK
Katara i OK BiH, na osnovu koga e se vriti razmena sportista, strunog kadra, informacija
kao i sva ostala tehnika i struna pomo. U toku 2010. godine u prostorijama OK BiH je
odran sastanak Izvrnog komiteta Evropske nevladine sportske organizacije ENGSO. Iste
godine, OK BIH organizovao sastanak Predsjednika i Generalnih sekretara OK Centralne i
Jugoistone Evrope u prostorijama OK BiH.
Jedna od najznaajnijih aktivnosti OK BiH u 2010. godini je bila organizaciona podrka
prvoj zajednikoj kandidaturi gradova iz dva razliita BiH Entiteta, Gradu Sarajevo i Istono
Sarajevo za organizaciju Zimskog EYOF-a 2015. godine. Sledee godine na ponovljenoj
kandidaturi gradovi Sarajevo i Istono Sarajevo su dobili organizaciju Zimskog EYOF-a
2017, Satajevo-Istono Sarajevo
Na ovome moemo najvie da zahvalimo menadmentu OK BiH, Predsjednitvu i
IKOK BiH, Gradonaelnicima gradova Sarajevo-Istono Sarajevo, Dravnim i Entitetskim
strukturama u BiH. Takoe dugujemo i veliku zahvalnost za podrku i lobiranje NOK iz naeg
okruenja u dobivanju organizacije ovako prestinog sportskog dogaaja. OK BiH je pokrenuo
138
i uestvovao u mnogim humanitarnim akcijama, kao drutvenog zadatka i promociji sportske

solidarnosi i panje.
Organizaciona struktura OK BiH

Saglasno svojim ciljevima i zadacima OK BiH ima svoju odgovarajuu organizacionu
strukturu. Svaki od organa OK BiH ima precizno definisano polje rada sa konkretnom
ulogom i odgovornostima, kako bi doprineli uspenom razvoju sporta i olimpizma.
Skuptinu OK BiH ine: predstavnici 28 olimpijskih sportova iji su strukovni savezi
oformljeni i deluju na podruju BiH, zatim dva predstavnika od stalne Komisije Olimpijaca,
12 istaknutih vrhunskih sportista i sportskih radnika. U lanstvo Skuptine OK BiH mogu
ui i predstavnici neolimpijskih sportova, ali oni nemaju pravo glasa prilikom odluivanja.
Predsednitvo OK BiH se sastoji od predsednika i dva potpredsednika, koji se biraju na
etiri godine, a u okviru mandata svaki lan Predsednitva predsedava po 16 meseci. Izvrni
Komitet je najvie operativno telo OK BiH koje u sutini vodi OK BiH, a prema statutu sa
svim pravima i obavezama i odgovornou, realizuje brojne zadatke i poslove. IKOK BiH je u
sutini Top menadment sa punom odgovornou za funkcionisanje OK i Vrhunskog sporta
u BiH, razvoju, normativnom ustrojstvu, edukaciji, nastupu sportista i prezentovanju sporta
na meunarodnom nivou.
Funkcije lana Predsednitva i lana IK OK BiH se obavljaju na dobrovoljnoj i volonterskoj

osnovi. Uslovi koje lan IK OK BiH mora da ispunjava su:
1. da je dravljanin BiH,
2. da je renomirani sportista ili sportski radnik,
3. da prihvata i priznaje naela i pravila Olimpijske povelje, etikog kodeksa, anti-doping
kodeksa MOK-a i Statuta OK BiH,
4. da se nije ogreio o etike norme i naela Olimpijskog pokreta.
Struna sluba OK BiH ima 9 zaposlenih radnika podeljenih po odeljenjima za: sport,
meunarodne odnose, administraciju, finansije, marketing, olimpijski muzej.
Nadzorni odbor je telo, od tri lana, koje bira Generalna skuptina OK BIH na
etvorogodinji period.
Sud asti i sportske arbitrae je samostalno i nezavisno telo pri OK BiH, sa etvorogodinjim
mandatom, koje reava sporove u vezi sa povredom Statuta OK BIH, Olimpijske povelje od
strane pojedinaca, sluajeve naruavanja dostojanstva OK BiH, te nedolinog ponaanja
lanova i tela u OK BiH. Osim toga, Sud asti i sportske arbitrae daje pravno miljenje iz
svog domena ukoliko ga zatrai IK OK BiH.
Takoe, u okviru OK BIH deluju sledee Komisije: za anti-doping kontrolu, za vrhunski
sport, sport za sve, za meunarodne odnose, za fer plej, za edukaciju i Komisija Olimpijaca.
139
Zbornik radova 2
Zakljuak
Znaajna i organizovana aktivnost, kao to je to sport, radi uspene realizacije zahteva
adekvatnu organizaciju i menadment. U strukturi sportskih organizacija Olimpijski Komitet
Bosne i Hercegovine ima izuzetnu ulogu i predstavlja krovnu organizaciju vrhunskog sporta
BiH.
Doslednim sprovoenjem svojih aktivnosti OK BiH, sa jedne strane pomae jaanju i
razvoju sporta i sportskih aktivnosti kao i saradnju sa drugim dravama, a sa druge strane
kroz uspenu koordinaciju sa sportskim, prosvetnim i privrednim organizacijama omoguava
razvoj i napredak sporta. Zbog dobro postavljene organizacione strukture samog OK BiH,
brojnih organizacija lanica, programa rada i jasno definisanih akata ovaj Komitet uspeno
sprovodi svoju odgovornu drutvenu i sportsku ulogu.
Literatura
1. Mai, Z. (2006). Teorija sporta. Beograd: Fakultet za menadment u sportu.
2. Olympic Charter. (2010). Lausanne: International Olympic Committee.
3. The European Sports Charter. (1992).
4. Zakon o sportu u Bosni i Hercegovini. (2008).
Internet izvori
www.olympic.org
www.okbih.ba
140
Pregledni lanak
UTICAJ AGRESIVNOG PONAANJA SPORTISTE I TRENERA

NA OSTVARENJE VRHUNSKIH REZULTATA
EFFECTS OF AGRESSIVE BEHAVIOR ATHLETES AND

COACHES IN ACHIEVING SUPERIOR RESULTS
Predrag Nemec1, Vesna Nemec2, Ivan Bonjak3, Goran Koci4, Goran Brezi5
1
Fakultet za menadment u sportu, Alfa Univerzitet, Beograd
2
ORK Feniks ukariki, Beograd
3
Braa Bonjak Divet d.o.o.
4
Stonoteniska Akademija Kocic, Beograd
5
III beogradska gimnazija, Beograd
Apstrakt
Preveliki apetiti u sportu i potreba za ostvarenjem vrhunskih rezultata poprimaju sve vee
razmere i stvaraju jo vee stresne situacije to u krajnjem ishodu proizvode veliku agresiju.
Optereenje koje je nametnuto ciljevima i stratekoj orijentaciji kluba doprinose ovakvom
stanju, to se moe definisati i kao slabost igraa u kljunim trenucima. Nije redak sluaj da iz
ovakvih situacija proizilaze teke sportske povrede koje mogu da imaju karakter bespovratnog
bavljenja sportom. Sportsko stvaralatvo postaje, pred ovakvim sluajevima, hendikepirano
i ne moe da se odupre kumulativnom sakupljanju povreda koje donose konanu sudbinu.
Emotivna kontrola ostaje nedoreena jer su treninzi posveeni svemu drugom osim njenom
izgraivanju.
Kljune rei: Agresija, agresija u sportu, komunikacija, akt i efekat,emocionalno ispoljavanje,
emotivna kontrola
Abstract
Excessive sports appetites and the need for achieving best results gain even larger
proportions and create even more stressful situation which ultimately produce great
aggression. The load imposed on the goals and strategic orientation of the club contribute
to the state, which can be defined as weakness of the players at key moments. Very often, in
such situations arise serious sports injuries that can have irretrievable character of practicing
sports. Sports creativity becomes, to such cases, handicapped and can not resist the cumulative
141
Zbornik radova 2
collection of injuries. Emotional control remains incomplete because the training is dedicated
to everything else except building it.
Keywords: aggression, aggression in sport, communication, act and effect, emotional
expression, emotional control
Agresija
Pratei faktor svih promaaja u sportu je agresija koja je najei oblik frustracionog
ponaanja meu sportistima. U poetnom stadijumu ona se ispoljava kao verbalni duel sa
ustrijom raspravom, prigovorom pa i svaom. Pored toga, zapaa se da u tom poetnom
stadijumu kao oblik nasilja koje moe biti usmereno na oveka ali i na mrtvu prirodu, vrlo
esto i na objekte namenjene sportu. Ovakva vrsta agresije izaziva ponaanje koje simbolie
tenju za dominacijom, isticanjem ili skretanjem panje okoline na sebe. Agresivnost moe
biti prenesena iz okoline u kojoj sportista ivi. Frustrirani roditelji prenose svoj uticaj na
decu, a ova je prenose na one sa kojima dolaze u dodir.Vrlo esto, imitirajui odrasle, deca
ne mogu da odrede gde je granica koja se u takvom okruenju ne sme prei a onda dolazi
i do fizikog obrauna. Sve oblike agresije ne treba osuivati, a ni spreavati, ve samo one
koje mogu izazvati drastine negativne efekte za pojedinca ali (naroito) i za tim. Odreeni
stepen agresivnosti u ponaanju je karakteristian za oveka i predstavlja naslee niih
stupnjeva razvoja. Nasleu po principu svakoj provokativnoj akciji odgovara agresivna
reakcija. Nastojanje da se suprotstavi odrenim oblicima agresivnog ponaanja ne sme se
pribei ve pomenutom osujeenju jer ono najee pojaava samu agresiju. U sluaju da je
agresija usmerena prema prepreci koja je nepremostiva (sudija ili pravila igre), frustracija se
ne reava nego se poveava i takve oblike agresije treba izbegavati (razviti uslovno-refleksne
vebe sublimativnim i situacionim treningom u smislu nereagovanja na odreene situacije).
esta osujeenja u raznim vidovima sporta naroito meu profesionalcima koji su, neretko,
prenadraeni visokom motivacijom, moe dovesti do izvedenih simptoma neurotinog
ponaanja, tj. neuroza1. Vlada miljenje da sport ne stvara neurotiare nego im prua priliku
da njihovo ponaanje bude zapaeno kroz sport. Donju granicu meu simptomatinim
ponaanjima ini ispoljavanje nekontrolisane emocije radosti. to su izraajnije, tim vie
su pokazatelji neobuzdanosti, line zaokupljenosti, pretencioznosti i gotovo redovno
nedisciplinovanosti. Ne u uem smislu, jer se nedisciplinovanost moe ispoljavati u svojim
manje uoljivim, ali zato ne manje tetnim oblicima, kakvi su teka prilagodljivost, elja za
improvizacijom, neprihvatanje sugestije, svojeglavost i mnogi oblici tvrdoglavosti. Potpuna
usredsreenost u nadigravanju ili borenju iskljuuje veu mogunost ispoljavanja radosti. Ve
u samom uvodu mora se skrenuti panja da agresivno ponaanje ne pripada samo igraima ve
i trenerima koji takoe mogu da svojim neprikladnim ponaanjem izazovu velike negativne
efekte i direktno imaju uticaja na konaan rezultat.
Agresivnost u sportu
Sport kao drutveni fenomen moe biti izuavan sa vie aspekata, pa se i mnogi oblici
ponaanja sportista mogu posmatrati sa vie stanovita. Agresivnost je jedan od nezaobilaznih
1
Neuroza poremeaj u ljudskom ponaanju preteno funkcionalne prirode i psihogenog porekla,
koji se odigrava samo u pojedinim aspektima i delovima linosti, ne dovodei do njene vee
dezorganizacije kao psihoza. Uglavnom nije somatskog, telesnog porekla, ve je steena u toku
razvoja linosti, nerazreenim dubljim sukobima u okviru linosti.
142
i neizostavnih oblika ispoljavanja u sportu. Umesto definicije pojma agresija, namee se

pojam koji povezuje biloki adaptivnu agresiju sa ljudskom destruktivnou, prihvatajui
savremenu podelu na defanzivnu (benignu) ili destruktivnu (malignu).
injenica je da je sport pogodan za stimulisanje agresivnosti, a to potvruju veoma
drastine posledice dogaaja na igralitima. Neretko navijake strasti prerastu u prave male
ratove. S druge strane, nema dokaza da sport smanjuje agresivnost, ali isto tako ni da je
motivisana agresivnou. Agresivnost, koja se sve vie ispoljava u sportu, nastala je kao
posledica komercijalizacije sporta u kome je osnovni cilj profit, ispoljen esto nevidljivim,
zaobilaznim, posrednim koristima, a ne ponosom na uspeh.
Kategorija prisutna u sportu, koja u velikoj meri doprinosi nepotrebnom doivljavanju
osujeenja, predstavljaju sudije. Neprikosnovenost, iza koje ne stoji zadovoljavajui stepen
odgovornosti pred drutvom, dozvoljava mogunost preruenog oblika agresije, koja od
strane sportista moe biti uzvraena na isti nain, samo u drastinijem obliku.
Rukovoenje u sportu, pod ime se podrazumeva i trenerski posao, koje se zasniva na
prinudi i podrava ekonomskim efektima, najee ne uspeva da dugotrajnije omogui
ispoljavanje maksimalnih mogunosti sportista. Agresivnost moe biti ispoljena i kao
karakteristino ponaanje trenera ili nekog od rukovodeih ljudi u sportu. Takva agresivnost
se ree zapaa, jer je najee u preruenom obliku koji predstavlja deo sindroma. U takvim
sluajevima agresivnost je deo sistema i dobija osobine drutvenog karaktera. Iako je svrstana
u deo drutvenog karaktera ne moe se zaobii injenica da je njen uticaj na tim ili pojedinca
veoma znaajan, ali najee sa kontraefektima koji se teko uoavaju pa su neiskusni treneri
njeni glavni nosioci.
Agresivnost nije deo ljudske prirode, mada mnogobrojni oblici njenog ispoljavanja
i prisutnosti u ivotu, pa i u sportu, ne mogu biti zanemareni. Postoji nekoliko oblika
agresivnosti prisutnih u ispoljavanju sportista. Njaei oblik ispoljavanja agresivnosti u
sportu je nenamerna grubost, a njene posledice su neretko sportske povrede i naroito su
izraene u igrama u kojima se ostvaruje kontakt sa protivnikom. Ispoljava se usled velike velike
individualne motivacije u elji da se osujeti protivnik ili bude efikasan, te se moe desiti da na
momente prevazilazi moi i umenost sportiste. U takvim situacijama sportista gubi kontrolu
nad sobom, to se ispoljava preteranom robusnou i, neretko, agresivnou u preteranoj
meri (smanjenom koordinacijom pokreta). Nisu retke ni situacije da se u trenucima grubosti
doe do samopovreivanja.
Nenamerna agresija moe biti izazvana i od strane protivnika to se moe odigrati u veoma
kratkom vremenskom intervalu. Moe se pojaviti vie puta u toku nadmetanja a isto tako i
brzo izgubiti. Ne mora trajati dugo, ali moe imati veoma drastine posledice. Nedovoljno
pripremljen sportista nenaviknut na podnoenje osujeenja, visok stepen samokontrole,
nenamernu agresiju, reaguje najee istom merom, ne razmiljajui o moguim posledicama.
To su postupci koji nastaju u trenucima gubljenja kontrole i nisu poeljni u sportu, jer
smanjuju efikasnost sportiste, odnosno njegov uinak u sportskom ispoljavanju.
Agresija veoma slina nenamernoj jeste ona koja nastaje kao oblik nestanog ponaanja,
a najee iz elje za skretanjem panje na sebe ispoljavajui se u demonstriranju vrhunske
tehinke i umenosti. Usled ovakve demonstracije jednog sportiste, njegov protivnik dolazi u
inferioran poloaj, a u koliko je demonstriranje naglaeno i pretenciozno, efekat je jo snaniji
i time ulazi u kategoriju nestane agresije. Takva kategorija omalovaava protivnika i izaziva
njegovu nemo u umenosti a mo u ispoljavanju agresije i spreavanja njegovog poniavanja.
Agresija koja se ispoljava sa ciljem samopotvrivanja moe biti veoma tetna, ali i veoma
143
Zbornik radova 2
poeljna i zavisi od toga da li je samopotvrivanje usmereno ka timskoj saradnji, odnosno

ostvarenju zajednikih ciljeva, ili je usmereno iskljuivo linoj afirmaciji sa zanemarivanjem
kolektivnog cilja. Samopotvrujua agresivnost je veoma poeljna za svakog oveka i treba
je negovati i oblikovati (sublimirati) od najranijih dana detinjstva. Ozbiljna smetnja razvoju
samopotvrujue agresivnosti je autoritativna atmosfera u porodici ili klubu, odnosno
autoritativan odnos vaspitaa u koli ili trenera u sportu. U takvom odnosu ponaanje sa
naglaenim oblikom samopotvrivanja smatra se nepoeljnim, odbojnim oblikom saradnje,
odnoso nedolinim ponaanjem.
Oblik agresivnosti, koji je vezan za bioloku adaptivnost oveka, naziva se defanzivna
agresija i njen osnovni cilj nije unitavanje, nego ouvanje ivota, ouvanje to boljeg
stanja sportiste. Ovaj oblik agresije ispoljava se u situacijama kada sportista osea opasnost,
ugroenost svog ivota, zdravlja, uinka, slave, i svega ostalog to ini sport. Za razliku od
ivotinja koja reaguju direktno na prisutnu opasnost, ovek ima ire i raznovrsnije mehanizme
predvianja opasnosti - njegova intuitivnost i imaginacija mu pomau da uoava i predvia
socijalne oblike ugroenosti. Ona se moe pojaviti kod sportiste i u obliku ugroenosti kao
posledica neostvarenog rezultata.
Zakljuak
Podizanje agresivnosti u sportu nije redak sluaj, ali njena je kontrola vrlo suptilna i njome
se ne mogu baviti priueni treneri. Zato opasnost od prevelike koliine agresivnosti moe
da ima i kontraefekat. Prema tome, od malih nogu treba primenjivati sublimativni trening.
Prema tvorcu sublimativnih treninga (prof. Nemecu), ova vrsta treninga omoguava kontrolu
bilo koje agresivnosti, jer tei ka sublimiranju nekontrolisanih navika i prenaglaenih reakcija
prilikom odluujuih momenata u sportskom nadigravanju. Sportsko vaspitanje je jedno od
kljunih elemenata koje se dobija sublimativnim treningom a u sastavu celog tima, i striktnoj
kontroli pojedinca. Upravo je sublimativnim treninzima najlake ostvariti sportsko vaspitanje
i putem njih se dolazi u bezbroj situacija raznim postavljanjem odreenih zadatka koje budui
igrai dobijaju, a naknadno moraju biti provereni od strane trenera. Poto agresivno ponaanje
pripada i trenerima a ne samo sportistima prednost ovakve metode kontrole agresije je u tome
to trener moe sam sebi postavljati zadatke koje e tokom obavljanja i njegove celokupne
usredsreenosti, moi vriti i sopstvenu kontrolu ispunjenosti zadatog cilja. Da ne bi na
ostvarenje rezultata uticalo nekontrolisano ponaanje igraa i trenera, da bi se igrake linosti
oformile u smislu fair pley a, da se steknu uslovi za ostvarenje kontinuiranog rezultata, treba
teiti ka ovim metodama stvaranja uslova za vrhunske rezultate.
Ako je u sportskom ivotu najvea pobeda, pobeda sebe i kontrola svojih emocija onda je
ovo put kojim bi moglo da se ee ide.
Literatura
1. Baanac, LJ., Petrovi, N. i Manojlovi N.(2011). Psiholoke osnove treniranja mladih
sportista. Beograd: Republiki zavod za sport
2. Grupa autora (1986). Mala enciklopedija Prosveta. Beograd: Prosveta
3. Tomi, D. (1992). Trenersko umee. Beograd: SIA (str. 310-311)
4. Tomi, D. i oe, H.(1983). Situacioni trening u sportu, Mostar: Univerzitet Demal
Bijedi. (str. 77-88, 140-144)
5. iropaa, LJ.(2007). Uvod u psihologiju. Beograd: igoja tampa
144
Originalan nauni rad
GUMENA TRAKA ZA RAZVOJ SPECIFINE SNAGE

U TRENINGU ODBOJKAA
RUBBER BAND FOR THE DEVELOPMENT OF STRENGTH

IN THE TRAINING OF VOLLEYBALL PLAYERS
Predrag Nemec1, Dragan Drobnjak2, Branko Markoski3

1
Visoka kola za koarku Borislav Stankovi, Megatrend univerzitet
2
Pomonik ministra kulture, sporta i medija u Vladi Crne Gore
3
Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, Univerzitet Novi Sad
Apstrakt
Poboljanje specifine snage odbojkaa gumenom trakom kroz situacione vebe. Vei
broj elemenata tehnike obuhvaen je vebanjem gumenom trakom u razvoju specifine
snage. Steena snaga ovim vebanjem pokazuje kolika je korist odbojkaa i rekonvalescenata
prilikom oporavka. Ovakvim nainom vebanja omoguava se razvoj one grupe miia koje
je teko aktivirati drugim trenaerima.
Kljune rei: gumena traka, situacioni razvoj snage, specifine vebe.
Abstract
This project is talking about the specific strengths improvement which volleyball player
gets by using the rubber band. Lots of technical elements are included while practicing with
rubber band during the development of specific strength. Acquired strength in this way shows
how big the usefulness is for volleyball players and during the recovery for those who are on
the rehabilitation. Also, this kind of exercise allows the development of the group of muscles
that is hard to develop using the other ways or widgets.
Keywords: rubber band, development of strength in the training of situations, specific
exercises.
145
Zbornik radova 2
Uvod
Sport je segment drutva gde je globalizacija poslednja ula na velika vrata, tako da se u
svakom trenutku mogu prepoznati njeni tragovi u steenim navikama onih koji su u centru
deavanja. Neshvatljivo je da u centralnoj loi globalizacije sedi ve standardno primenljiva
ablonizacija koja je toliko uzela maha da se moe prepoznati u svakom segmentu ivota dece
ili odraslih. Zbog toga je sve tee otkriti kreativnost i sportsku umenost u onoj profesionalnoj
delatnosti za koju se ovek sam opredelio. Zabrinutost je najopravdanija u sluaju dece i
njihove podlonosti ablonizaciji - preveliki broj sati provedenih ispred raunara, ispunjenih
odreenim putanjama igrica i uslovljenih milju da e iz toga proistei odreena kreativnost,
svakako ne uliva poverenje da e deca stei naviku pronalaenja (kreativnih i samostalnih)
reenja i za ivotne probleme.
Zbog dananjeg naina ivota i nedostatka vremena za vebanje, veina ljudi se retko
kree (hipokinezija), pa su i posledice dostigle zabrinjavajue razmere. Najee posledice
toga su: loe dranje tela, oputanje - mlitavost miia (atrofija), oteenje kimenoga stuba,
deformacija stopala, poveanje telesne teine, gojaznost, smetnje u krvotoku, slaba cirkulacija
i ugroenost srca. Osim toga, samo srce nije u stanju da odrava normalan krvotok, pa je
zato potrebno aktiviranje sranog miia. Misli se na miinu pumpu koja ispunjava svoj
zadatak, ako se muskulatura u dinamikoj - ritminoj tehnici kontrahuje. Danas se moe
slobodno tvrditi da izdvojeno vreme u toku dana za sopstveno vebanje predstavlja pravi
luksuz. Meutim, ovaj zadatak u potpunosti moe ispuniti gumena traka. Ona je nenadmana
u svojoj jednostavnosti (celovitosti) i mnogostranosti. Svuda, pa i na najmanjem prostoru,
moe se njom vebati. Samo nekoliko minuta vebe daje velike rezultate. Gumena traka je
sportska hala za svakoga, i to u depnom formatu.
Osnovno sportsko polazite i opravdanost za upotrebu gumene trake lei u injenici da
je sve vei broj povreda u sportskim igrama i to, naroito, u ramenom zglobu. Kada doe
do povrede u ramenom zglobu, koji je posle kolena i najkomplikovaniji za oporavak, a
rehabilitacija veoma duga, preduzimaju se koraci jaanja muskulature vebanjem gumenom
trakom, koji e uticati na oporavak, a nee izazvati novu povredu. Osim toga, javlja se potreba
da se odreena vrsta tehnike upotrebljava upravo onda dok se koristi traka, kako bi ona sama
navodila na ispravnu upotrebu tehnike. Svakako da tu nije kraj kada se eli opravdati znaaj
primene gumene trake, jer pragmatinost u izvoenju tehnike postaje vidljiva odmah posle
nekoliko treninga, a ograniavanje pokreta u specifinim situacijama omoguava racionalno
korienje tehnike. Inae, upotreba gumene trake je preporuljiva kod starijih kategorija, dok
se kod mlaih preporuuje gumena vijaa posebno u kombinaciji sa vebama oblikovanja.
Prednost rada sa trakom ili vijaom ogleda se i u tome to se lako moe odrediti optereenje
pojedinih miinih grupa, ali i raditi u svim uslovima i na svakom mestu. Nabavka ovog
rekvizita, bilo da se radi o gumenoj traci ili gumenoj vijai, vrlo je laka, jeftina i zamenjuje
velike koliine tereta koji bi bio neophodan da njih nema.
Metodoloki pristup u primeni gumene trake

u specifinim treninzima sportista i ostalih veba
Metodoloki pristup u ovom radu je oigledan, a funkcionalno - sintetika metoda, koja
zahteva odabir inovacionih vebi sa mogunou racionalizacije vremena za sprovoenje
146
treninga, dovoljna da se ovakva vrsta vebanja moe svrstati u inovacione metode. Sticanje
navika za fizikom aktivnou ljudi koji se ne bave profesionalno sportom, a ele da im telo
ostane u funkciji, imaju potrebu za relaksacijom. Izraajnost u rehabilitaciji i relaksaciji
sportista daje prednost ovom rekvizitu u odnosu na svaku drugu vrstu teinskog optereenja.
Doziranje prilikom vebanja je veoma lako i vebaeva strunost je dovoljna da bi uvideo
kolika mu je jaina istezanja trake savladiva. Broj ponavljanja bilo koje vebe je u skladu
sa doziranjem i on je jednostavno regulisan u zavisnosti od zdravstvenog stanja i vremena
odvojenog za vebanje. U svemu ovome neophodno je istai vanost odreivanja koliine
optereenja, to je prioritet tokom vebanja ovim rekvizitom, i zajedno sa adekvatnim
znanjem o grupaciji miia koja izvodi pokret i onoj koja kontrolie taj pokret (o agonistima i
antagonistima) ini celinu potrebnu za najefikasniju upotrebu gumene trake.
Opis gumene trake

Gumena traka je duine od jednog metra, sa spojenim krajevima u elipsoidnom ili
ovalnom obliku, irine oko pet centimetara i velike rastegljivosti, koja moe da se prilagoava
potrebama vebaa. Ofarbana je razliitim bojama - sa spoljne strane jednom, a sa unutranje
drugom bojom. Zbog naina upotrebe, traka na sebi ima hrapavi deo sa obe strane kako bi
trenje moglo biti vee prilikom vebanja. Debljina trake je oko pet milimetara, to ukazuje na
mogunost dugoronog odravanja elastinosti trake. Traku bi trebalo posle svake upotrebe
prebrisati iz higijenskih razloga (Slike 1 i 2).
Slika 1 Slika 2
Svrsishodnost upotrebe gumene trake prilikom vebanja

Gumena traka prua sportistima mogunost treniranja u svim uslovima. Osim toga,
mogu se simulirati sve vrste pokreta koji su zastupljeni u sportu, tako da se trenira tano ona
grupa miia koja se u stvarnosti optereuje. Ona je aktivnim sportistima idealna sprava za
trening i ini ga nezavisnim od mesta, prostora i vremena odravanja. Svaki sportista zna koja
147
Zbornik radova 2
grupa miia treba da mu bude vie trenirana, kako ne bi dolo do povrede usled prevelikih
zahteva sporta. Zbog toga je prevencija usmerena ka jaanju specifine muskulature koja je
naroito vana za ouvanje zdravlja sportiste. Gumenu traku sportisti koriste i kao dodatno
optereenje u razvijanju snage prilikom kondicioniranja za trbunu i lenu muskulaturu.
Danas se u savremenoj trenanoj tehnologiji sportskih igara sve vie govori o znaaju
inteziteta i neophodnosti da se po svaku cenu izbegne monotonost u treningu. Racionalizacija
vremena i laka prilagodljivost naporima, koje proizvodi vebanje gumenom trakom ili
vijaom, omoguava da to bude sastavni deo specifinog treninga na minimalnom prostoru
i u uslovima koji iziskuju i vebe istezanja, kako bi se pojaalo dejstvo vraanja miia u
normalnu miinu funkciju nakon intenzivnog, fizikog napora (Slike 3, 4 i 5).
Slika 3 Slika 4
Slika 5
148
Osnovne karakteristike i prednosti gumene trake

u odnosu na druge trenaere ili rekvizite
Savremena intencija sporta zasniva se na racionalizaciji vremena provedenog u treningu,
uslovljenoj nedostatkom slobodnog vremena, koje je igraima neophodno za oporavak. Zato
se u novije vreme najee koriste univerzalni, lako prenosivi rekviziti, koji e proizvesti
sa malo vebanja velike efekte. Pored toga, ni najsavremeniji centri u kojima se teinskim
optereenjima razvija ljudska muskulatura, ne mogu raznim trenaerima pokriti sve potrebe
koje se pojave u sportu. U tenji da se trening usavri i da se to vie panje usredsredi na
zahteve utakmica, koriste se razliita pomona sredstva i rekviziti. Jedan od takvih rekvizita je
i gumena traka, koja se moe koristiti u svim sportskim igrama i granama. Vebe gumenom
trakom moraju biti prilagoene zahtevima sportske grane za koju se trenira. Uz sve to,
neophodno je napomenuti da nain upotrebe gumene trake moe da proizvede efekat, ali
vrlo lako i kontraefekat, u sluaju da se nedovoljno poznaje sportska igra ili grana u kojoj
se koristi. Znanje i strunost koje trener mora da ima da bi pravilno koristio gumenu traku,
dovode do velikog i brzog napretka igraa koji su imali nedostatke u pojedinim elementima.
Pomou gumene trake moe se razvijati opta snaga, to i nije novootkrivena mogunost u
savremenom sportu. Ali za razvoj specifino - situacione snage, na primer u odbojci, koja
se ne moe razviti raznim trenaerima, gumena traka je adekvatan i atraktivan rekvizit, koji
takoe pomae u razvijanju onih grupa miia koje je na drugi nain teko angaovati.
Upotreba gumene trake u odbojci

Prvobitno vebanje gumenom trakom u odbojkakom treningu najee je bilo
kontraproduktivno. Igrai su takvim vebanjem dobijali na snazi, ali gubili na brzini jer, to
je traka bivala vie rastegnuta, otpor je bio sve vei, pa je dovodilo do toga da se pokret u
zavrnoj fazi uspori onda kada u realnoj situaciji treba da bude najbri. Savremena snana
odbojka zahteva izuzetno veliku brzinu kretanja lopte tokom izvoenja smea, to moe da
se postigne na dva naina: smeiranjem celom rukom i smeiranjem perifernom brzinom
ake. kolovani igrai, koji izvode smeiranje perifernom brzinom ake, ree imaju povredu
u zglobu ramena, za razliku od onih koji smeiraju celom, ispruenom rukom. Zbog toga se
i javlja potreba za vebanjem gumenom trakom, kako bi se spreile dalje povrede ili zaleile
ve steene. (Slike 6,7,8,9 i 10).
Traei specifino - situacione vebe za odbojkae, prvenstveno je uzeta u obzir
muskulatura koja je vie angaovana tokom igre, pa e zbog toga u sistematizaciji vebanja
gumenom trakom biti pokazivane vebe od gornjih ekstremiteta ka donjim, odnosno, od
proksimalnog ka distalnom. Zato je neophodno znati funkcionalnu anatomiju odbojkaa,
kako bi se razbila monotonija pokreta:
1. jaanja celokupne muskulature (vebe za ruke, rameni pojas, trup, noge i karlini pojas)
2. primena specifinih vebi sa loptom za odbojkae
149
Zbornik radova 2
Slika 6 Slika 7
Slika 8 Slika 9
Slika 10
Kao to je ranije navedeno, gumena traka u situacionom vebanju moe da slui za

izvoenje simulirajui bilo koji pokret iz odbojkakog nadigravanja, tako da se u ovom radu
mogu videti neki osnovni elementi tehnike i njihov nain uvebavanja. Svaka od ovih vebi
ima posebnu ulogu kada se izvodi odbojkaka tehnika sa loptom, jer doziranjem istezanja
gumene trake omoguava koliinu i ritam izvoenja tehnike u zavrnom obliku. Vraanjem u
prvobitni oblik na poetno izvoenje tehnike, traka podsea sportistu gde treba da se nalaze
delovi ruku koji izvode odbijanje lopte.
Uz kreativnost i strunost trenera mogu da se naprave i odreena pomagala za dalje
razvijanje ovog sistema vebanja kao to su rukavice sa alkicama postavljenim na tri razliita
150
mesta ili narukvica od koe koja je omotana oko ake u trenutku vebanja sa loptom. Neke od
moguih vebi su: odbijanje lopte prstima i stvaranje polulopte od aka sa jaanjem paleva
za odbijanje dugih lopti (Slike 11, 12, 13, 14, 15 i 16), odbijanje lopte ekiem sa povlaenjem
ruku u nazad kao vid amortizacije jako smeiranih lopti (Slike 17, 18, 19 i 20), a ujedno i
dodavanje lopti sa ogranienim ispraenjem ruku za loptom (Slike 21 i 22).
Slika 11 Slika 12
Slika 13 Slika 14 Slika 15 Slika 16
151
Zbornik radova 2
Slika 17 Slika 18 Slika 19 Slika 20
Slika 21 Slika 22
152
Zakljuak
Gumena traka se moe primenjivati u rekreativnim aktivnostima, rehabilitaciji povreenih
i treningu profesionalnih sportista, ali i u vebanju sa trakom kao oteavajuim rekvizitom i
vebanju tehnike - kao inovaciona sistemska struktura koja omoguava usvajanje odreenih
znanja iz tehnike kao celine.
Odlini rezultati su postignuti u rehabilitaciji sa gumenom trakom nakon doivljenih
povreda u sportu, jer ova sprava, kao nijedna druga, daje mogunost da se optereenje
samostalno poveava srazmerno napretku ozdravljenja.
Velika primenljivost gumene trake takoe se ogleda i u vebama optereenja trbune
muskulature, odnosno abdominalne regije, gde slui kao dodatno optereenje.
Za kraj je neophodno istai da je neograniena mogunost primene gumene trake u sportu
i njena funkcionalnost e biti adekvatno iskoriena u skladu sa potrebama, kreativnou i
eljom za napretkom svih onih koji se nalaze u trenanom procesu.
153
Zbornik radova 2
Pregledni lanak
RAZLIITI ASPEKTI UPOTREBE SPORTSKE TERMINOLOGIJE
DIFFERENT ASPECTS OF USING SPORT TERMINOLOGY
Melina Nikoli1, Violeta iljak2, Gordana Vekari3

1
Alfa univerzitet, Beograd
2
Fakultet za menadment u sportu, Beograd
3
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd
Apstrakt
Predmet ovog istraivanja istorijskog karaktera se odnosi na upotrebu termina u oblasti
sporta. Istorijski razvoj drutva je uticao kako na razvoj sporta kao fenomena, tako i na razvoj
jezika, odnosno termina koji su u funkciji sporta. Termini koji su bili u upotrebi pre samo sto
godina su zamenjeni savremenim izrazima. Nepravilna upotreba pojedinih termina u sportu
je veoma prisutna, kako u iroj strunoj, tako i u naunojliteraturi. Takoe, globalizacija je
doprinela i sve veoj potrebnoj i nepotrebnoj upotrebi termina iz engleskog jezika koji su
postali pseudoanglicizmi. Cilj ovog rada je da se objasne termini koji nisu poznati dananjoj
struci i nauci i ukae na njihovu pravilnu upotrebu.
Kljune rei: istorija, terminologija, sport
Abstract
The subject of this research paper of historical character relates to the use of terminology
within the field of sports. The historical development of our society has had an impact on the
development of sport as a phenomenon, as well as on the development of language, namely
of sportsterms. Words that were in use merely one hundred years ago have been replaced
with modern ones. Wrong use of some words in sports is very common, both in extensive
specialised and in scientific literature. Also, globalization has brought about the ever increasing
both necessary and unnecessary use of sports terms from the English language which have
become pseudo-anglicisms. The aim of this paper is to explain some terms that are not known
to the modern profession and science and to point to their correct use in the field of sports.
Keywords: history, terminology, sport
154
Uvod
Termini koji se upotrebljavaju u sportu se javljaju kao fenomen koji je danas sve vie
prisutan u naunim radovima. Meutim, sva ova istraivanja su usredsreena na primenu
anglicizama u naem jeziku,(Mili, 2004; Budini, 2011). Istorijski razvoj sporta je uticao
i na razvoj jezike terminologije u sportu. Termini koji su se upotrebljavali pre nepunih sto
godina su danas zaboravljeni i poznati su malom broju istraivaa (Jankovi, 2008). Istoriari
sporta se najee susreu sa ovim terminima. Takoe, prisutna je i nepravilna upotreba po-
jedinih termina u sportu, kako u medijima, tako i u strunoj i naunoj literaturi (Stefanovi,
2011). Cilj ovog rada je da se ukae na pravilnu upotrebu pojedinih termina u oblasti sporta.
U radu je korien istorijski i spekulativno-bibliografski metod.
Termini koji su zaboravljeni

Uvidom u novinske lanke koji su objavljivali sportske vesti mogu se uoiti termini koji su
nepoznati dananjoj iroj javnosti kao i oni koji danas imaju sasvim drugo znaenje.
Termin dilit je imao dva potpuno razliita znaenja: jedno - koje se se odnosi na utrkivanje
konjima i drugo - koje se odnosi na bacanje koplja. Tekst novinskog lanka u listu Karadi
objavljen 05.05.1899. godine blie objanjava nain izvoenja takmienja u Svilajncu (sl.1),
gde se utrkivalo konjima. U septembru iste godine je objavljeno pismo g. Zoria iz Sarajeva
koji je objasnio da se takmienja u dilitu u Bosanskoj krajini odnose na takmienja u bacanju
koplja (sl.2).
Sl.1 Takmienja u dilitu kao konjikim trkama
155
Zbornik radova 2
Sl. 2 Takmienja u dilitu kao kopljaka nadmetanja
Prvi srpski sportski list koji je izlazio jednom meseno je Velosipedski list. Njegov prvi
broj je izaao 1. januara 1887. godine. Kasnije je promenio ime u Velosipedist, nezavisan
sportski list koji je izlazio od 1898. do 1900. godine. U maju 1898. Godine je objavljen tekst o
velosipedskoj, odnosno biciklistikoj utrci od Beograda do Nia (sl. 3).
Sl. 3 Najava biciklistike trke
156
Zanimljivo je istai da se veina nadmetanja poetkom XX veka nazivala utakmicama

koja su se odnosila na pojedinana takmienja u navedenim sportovima: peake, konjike,
plivake utakmice. U Beogradskim novinama od 14. aprila 1909. g. je objavljena vest o
takmienju u plivanju u Engleskoj (sl.4).
Sl. 4 Plivake utakmice u Engleskoj
Termini preuzeti iz engleskog jezika

Globalizacija je doprinela i sve veoj potrebnoj ali i nepotrebnoj upotrebi termina/
rei engleskog jezika u naem jeziku. Pojedini termini preuzeti iz engleskog jezika se posle
dugogodinje upotrebe smatraju naim izvornim terminima, kako u irokim masama, tako
i u mladoj sportskoj populaciji. To su na primer aut (out) koji je prisutan u skoro svim
sportskim igrama, zatim termin rekord (record), favorit (favorite). Navedeni primeri
su samo neki od velikog broja preuzetih rei u okviru sportske terminologije za koje nije
potrebno posebno objanjenje.
Prema oru Stefanoviu pojavio se niz relativno novih termina u sportu koji su u
funkciji razvoja sporta (2011: 39), i ti termini su se brzo implementirali u sportski renik
srpskog jezika. Neki od njih su:
plej-of (play-off )
fajnal-for (final-four)
elend (challenge)
Termini preuzeti iz drugih jezika

Najvei broj sportskih termina je preuzet iz engleskog jezika, dok su u znatno manjem
broju preuzimani iz drugih jezika. Primer takvog sluaja je re libero (libero) iji su koreni
u italijanskom, odnosno latinskom jeziku. Termin ampion (champion), kao i izvedenica
ampionat (championnat) preuzete su iz francuskog, dok je taan izvor termina tafeta teko
157
Zbornik radova 2
utvrditi poto i u francuskom (estafette) i u italijanskom (staffetta) postoje reiiz kojih je na

termin mogao biti izveden.
Nepravilna upotreba termina u sportu

Nepravilna upotreba pojedinih termina u sportu je veoma prisutna, kako u medijima,
tako i u strunoj i naunoj literaturi (Stefanovi, 2011). Imajui u vidu injenicu koliki uticaj
mediji imaju na javnost, moe se uoiti, na alost, da pored urnalista i reportera, veliki broj
sportista i sportskih radnika koristi pogrene termine.
Olimpijske igre (OI), (gr. , engl. Olympic Games, fr. Jeux Olympiques)
su takmienja sportista u pojedinanim ili ekipnim nadmetanjima, a ne takmienja izmeu
zemalja. Meutim, najee se moe uti da je neko otiao na Olimpijadu a ne na Olimpijske
igre. Termin Olimpijada predstavlja period (Olimpijski ciklus) od etiri uzastopne godine.
Olimpijada poinje 1. januara prve godine, a zavrava se 31. Decembra etvrte godine.
Olimpijade se broje redom poevi od prvih modernih Olimpijskih igara u Atini 1896. godine.
Zimske Olimpijske igre raunaju se redom, kako se odravaju (iljak,2013). Moe se zakljuiti
da niko ne moe otii na Olimpijadu, ve na Olimpijske igre. Razlog pogrene upotrebe ovog
termina verovatno treba traiti u pogrenom prevodu engl. skraenice za Olimpijske igre koja
glasi Olympics, to ne znai da na jezik po automatizmu moe da slobodno prevodi datu
re, pogrenom upotrebom druge rei. Ovakva vrsta greke se moe smatrati materijalnom
grekom.
Drugi primer se javlja kod disciplina tranja preko prepona, gde se u velikom broju
sluajeva uje ili pie 100/110/400 m sa preponama. Nijedan od trkaa ne nosi prepone u
toku trke, ve preskae preko njih, tako da postoji mogunost dva pravilna naina upotrebe
termina za navedene discipline tranja. Jedan je - tranje na 100/110/400m prepone, a drugi
- tranje na 100/110/400m preko prepona.
Kod skokova: skok u dalj, troskok, zatim u koarci, odbojci, rukometu i dr. se upotrebljava
termin odraz, koji je nepravilan umesto rei odskok, koja je pravilna.
Zakljuak
Na osnovu interpretiranih primera, moe se zakljuiti da termini u sportu zahtevaju
mnogo veu panju naune i strune javnosti. U radu su izloeni samo neki primeri, u elji da
se objasne termini koji nisu poznati dananjoj struci i nauci, kao i oni koji zahtevaju pravilnu
upotrebu.
158
Literatura
1. Budini, V. (2011). O sinonimima, pseudoanglicizmima i engleskim jezikim modelima
u sportskoj terminologiji, Uzdanica, asopis za jezik, knjievnost, umetnost i pedagoke
nauke, vol. 8, br. 2, str. 83-94, Jagodina: Pedagoki fakultet Jagodina.
2. Jankovi, S. (2008). Nastanak i razvoj sportskog novinarstva kod Srba do 1914. godine,
Doktorska disertacija, Beograd: Fakultet za menadment u sportu.
3. Mili, M., (2004). Uticaj engleskog jezika na srpski u procesu adaptacije sportske
terminologije, etvrti medjunarodni interdisciplinarni simpozijum Susret kultura,
Filozofski fakultet Univerzieta u Novom Sadu, Novi Sad.
4. iljak, V. (2013). Olimpizam, Beograd: Alfa univerzitet.
5. Stefanovi, . (2011). Filosofija, nauka, teorija i praksa sporta, Beograd: Fakultet sporta i
fizikog vaspitanja i autor.
6. Vujaklija, M. (1966). Leksikon stranih rei i izraza. Beograd: Prosveta.
159
Zbornik radova 2
Struni lanak
VANOST I ULOGA ANIMATORA REKREATIVNIH NASTAVA
THE IMPORTANCE AND ROLE OF ANIMATOR

RECREATIONAL CLASSES
Zlatko Ninkovi, Aleksandar Ivanovski

Apstrakt
Mnogi strunjaci se slau da je rekreativna nastava jedan od vanijih programa rekreacije
dece uzrasta od 6-10 godina. Razvoj rekreativne nastave u svetu je uticao na primenu ovog
oblika rada i kod nas. Do danas su najee prihvaeni termini: kola u prirodi i rekreativna
nastava. Ciljevi rekreativne nastave su ublaavanje negativnih uticaja po zdravlje dece kroz
boravak u prirodi i realizacija nastavnih sadraja u prirodi. Zadaci rekreativne nastave se
odnose na: prirodu (biljke i ivotinje, reljef kraja, ekologija), drutvo (obiaji, zanimanja u
prolosti i sadanjosti, spomenici kraja) i decu (zdravlje, drugarski odosi, sportski duh, vedro
raspoloenje). Rekreativna nastava ima zdravstveni, pedagoko-psiholoki i drutveni znaaj.
Kljune rei: rekreativna nastava, animator
Abstract
Many experts agree that the recreational classes one of the major recreation program of
children aged 6-10 years. The development of recreational classes in the world is affected
by the application of this type of work with us. To date the most commonly accepted term:
education in nature and recreational classes.The goals are recreational classes mitigate negative
impacts on the health of children through the outdoors and realization of teaching content
in nature.Tasks recreational classes related to the nature (plants and animals, the relief of the
end, environment), society (customs, occupations in the past and the present, the end of the
monuments) and children (health, pally went, sporty, cheerful mood). Recreational classes
have medical, pedagogical and psychological and social significance.
Keywords: recreational classes, animator
160
Uvod
Rekreativna nastava je jedan od vanijih programa rekreacije dece uzrasta 6-10 godina.
Razvoj rekreativne nastave u svetu je uticao na primenu ovog oblika rada i kod nas. Do danas
su najee prihvaeni termini: kola u prirodi i rekreativna nastava. Animator pomae da
organizovan ivot dece u kolektivu bude to sadrajniji i raznovrsniji.
Predmet i metoda rada

Predmet rada je uloga animatora na rekreativnoj nastavi.
Metod rada:
deskriptivni metod koji opisuje sadanje dogaaje i koncentrie se na generalno stanje
nekog fenomena
empirijski metod koji je zasnovan na bogatom iskustvu, u ovom sluaju linom, tokom
nekoliko godina bavljenja poslom rekreatora/ animatora.
Takoe, za dobijanje povratne informacije o tome koliko animator ima uticaja na kvalitet
rekreativne nastave i zadovoljstvo dece koja tamo borave uraena je anketa iji e raezultati
biti prikazani u ovom radu.
Vanost i uloga animatora rekreativnih nastava
Ciljevi rekreativne nastave su ublaavanje negativnih uticaja po zdravlje dece kroz boravak
u prirodi i realizacija nastavnih sadraja u prirodi.
Zadaci rekreativne nastave se odnose na: prirodu (biljke i ivotinje, reljef kraja, ekologija),
drutvo (obiaji, zanimanja u prolosti i sadanjosti, spomenici kraja) i decu (zdravlje,
drugarski odosi, sportski duh, vedro raspoloenje). Rekreativna nastava ima zdravstveni,
pedagoko-psiholoki i drutveni znaaj.
Osoba, koja u grupi razvija komunikaciju, stvara porodinu atmosferu i doprinosi
ostavrivanju pomenutih zadataka je animator. On pomae da se i osoblje i gosti oseaju i
prijatnije i udobnije. Animator je tu da svima prui mogunost uivanja, da na indirektan
nain zblii ljude, da organizuje program prilagoen svim uzrastima.
Aktivnost animatora poinje od momenta dolaska svakog deteta i traje tokom itavog
njegovog boravka, pa se zato od animatora zahtevaju odreene psihofizike osobine, talenat i
oseaj za komunikaciju sa decom, kao i odreeni nivo obrazovanja. Stalno je dostupan deci,
a to znai: da ih treba srdano primiti i pozdraviti, informisati, upoznati sa osobljem hotela i
drugim gostima, pokazati interes za njihove elje i potrebe, organizovati im razliite aktivnosti
i srdano se pozdraviti odnosno oprostiti prilikom njihovog odlaska.
Animator moe da obavlja razliite poslove i aktivnosti, koje se mogu svrstati u nekoliko
kategorija, pa tako postoji:
voa ili ef tima animatora (team leader)
all around nimator
sportski animator
kulturno-zabavni animator
deji animator
dnevni animator
veernji animator
161
Zbornik radova 2
Svi navedeni tipovi animatora zahtevaju odreene sposobnosti oko organizovanja

odreene aktivnosti i prilagoavanja programa eljama, potrebama i mogunostima gostiju.
Da bi animator razvio sve navedene psihofizike osobine i odgovorio na zahteve gosta,
potrebna su mu odreena obrazovna i struna znanja. Poto je glavni cilj svake aktivnosti
pozitivan oceaj pojedinca na odmoru, odnosno grupa sa kojom je doao, animator je esto
u situaciji da u isto vreme mora ispunjavati veliki broj zadataka, pa esto ima razliite uloge:
kolega, pokreta, organizator, univerzalac i specijalista, aktivan gost na odmoru, domain,
predstavnik, informator, partner u razgovoru i prijatelj.
Deji animator je zaduen za decu gostiju ili svoj rad moe osmisliti na rekreativnoj nastavi,
to znai da je ceo dan sa decom. Osim poznavanja sadraja sportskih i kulturno-zabavnih
programa, deji animator treba da poseduje oseaj za rad sa decom i dobro poznavanje deje
psihologije. Deji animator je svestan da grupu mogu initi razliita deca, ali i da ne postoji
univerzalna vaspitna metoda kojom e odrati disciplinu, pa e svoje ponaanje, osmiljene
aktivnosti i zadatke usaglasiti sa linostima dece i strukturom grupe. Ako vreme dozvoli, to
vei broj aktivnosti treba prilagoditi za izvoenje na otvorenom prostoru kako bi se pomogao
psihofiziki razvoj dece. Svaki animator treba da ima razraen program rada.
Razliit uzrast dece i uslovi koji vladaju u hotelu (tereni, sportska hala, bazen, diskoteka...)
zahtevaju od animatora da im prilagodi svoj plan i program rada u cilju to boljeg organizovanja
svih aktivnosti. Sa svojim planom i programom rada animator upoznaje nastavnike na
radnom sastanku, po dolasku grupe i dogovara se sa njima o sadrajima koji e se izvoditi
tokom boravka. Orjentacioni plan i program animatora obuhvata sledee sadraje:
1. Jutarnje vebanje- Jedna od najznaajnih formi fizikog vaspitanja dece je jutarnje
vebanje. Cilj ovog oblika aktivnosti je da se formira navika svakodnevnog vebanja,
da se otkloni pospanost i ubrza buenje organizma posle sna, da se pozitivno utie na
organe za varenje i pobolja apetit, da se stvara vedro raspoloenje i deca se pripreme
za dnevni program rada. Jutarnja fizika aktivnost doprinosi jaanju zdravlja i
podsticanju svih vitalnih procesa u organizmu.
2. etnje i izleti- Organizacija i izvoenje etnji zahteva: kretanje dece u grupi, izbor
lokacije i vremenskog raspona (svakog dana se poveava rastojanje koje se pree i
vreme provedeno u etnji). etnje mogu zavisiti od vremenskih uslova i terena, ali sve
imaju za cilj da se dete navikava na due hodanje i da se izlae promenljivom telesnom
naporu (uspon, nizbrdica, klizav teren, prepreke...). Svaka etnja mora imati odreen
cilj, sadraje, pravac i duinu kretanja. Ukoliko postoji mogunost sprovoenja izleta,
oni se organizuju u dogovoru sa nastavnicima. Ako je grupa zainteresovana, animator
je zaduen za organizaciju i realizaciju.
3. Sportsko-rekreativne aktivnosti, kao i sve druge, moraju se planirati i primenjivati
odgovorno, smiljeno i sistematski. Animator ovu aktivnost planira tako to vri izbor
igre i stvara odgovarajue uslove za njeno izvoenje, kroz izbor sprava i rekvizita koje
e se koristiti, pa sa njenim sadrajem, zadacima, pravilima i tokom upoznaje decu.
4. Veernji program- Posle veere, u dogovoreno vreme, dolaze u salu gde se veernji
program odvija u dve celine:
prva aktivnost je iz plana animatora i odnosi se na tematsko vee
druga aktivnost je organizovano kretanje uz muziku koju bira animator
162
Veernje animacije imaju namenu da se deca opuste od napornog dana uz razne igrice,
muziku i ples. Ovde dolazi do izraaja uenika kreativnost, svestranost i pozitivna energija.
Uz zanimljive komentare, motivaciju i bodrenje animator pokuava da stekne njihovo
poverenje, da ih nasmeje, oslobodi treme i to je najvanije- ukljui to vei broj dece.
Kao to je reeno, ostale aktivnosti zavise od uzrasta dece, njihovih interesovanja dobijenih
u razgovoru sa nastavnicima i uslova koji vladaju u hotelu. U zimskom periodu kad je radni
dan napolju krai ili u sluaju loeg vremena, u zatvorenom prostoru moe se organizovati:
kola plesa, origami, piramida zdrave ishrane, igrice na engleskom jeziku, dramatizacija
zanimljivih tekstova i mnoge druge zabavno-takmiarske igre koje su prilagoene adekvatnom
prostoru.
Da li je rekreativna nastava uspeno izvedena ili ne zavisi od mnogo faktora. Animator
je sve vreme u kontaktu sa decom i njihovim nastavnicima i od njega dosta toga zavisi. On
je taj koji mora da iznese teret balansa u sluaju da postoje odreena nezadovoljstva. On je
taj koji mora da ispravi i nadoknadi sve propuste ostalih sektora u hotelu. Upravo zbog toga,
sprovedena je i jedna anketa.
U periodu od 24. 05. 2012. do 31. 05. 2012. na rekreativnoj nastavi u hotelu Grand
u Krupnju boravili su uenici O Mihajlo Petrovi Alas iz Beograda. Poslednjeg dana
rekreativne nastave, pre polaska kui, uz saglasnost svojih nastavnika, uenici su dobili anketu
kojom su ocenili svoj boravak u Krupnju. Od 156 dece, anketu je popunilo njih 121. Tri listia
nisu uzeta u obraun podataka jer su nepravilno popunjeni zaokruivanjem vie ocena za
pojedinu kategoriju. Deca su ocenjivala hotel, smetaj, hranu i animatora, rangiranjem prema
Likertovoj skali gde su:
1. uopte nisam zadovoljan
2. nisam zadovoljan
3. nemam miljenje
4. zadovoljan sam
5. potpuno sam zadovoljan
Rezultati ankete su sledei:
100
94
90
80
70
163
Zbornik radova 2
Rezultati pokazuju koliki je znaaj animatora. Tokom boravka grupe, animator je dobijao
informacije od dece i njihovih nastavnika o kvalitetu rekreativne nastave. Neke zamerke
su bile opravdane dok je dosta stvari bilo zbog onog gost je uvek u pravu. Bez obzira na
rezultate ankete deca su saglasna da im je bilo lepo tokom tih 7 dana. Oni bi ponovo doli
ako bi bio isti animator ili bi ili na neko drugo mesto ako bi dotini animator mogao da ide
sa njima. To i pokazuju rezultati ankete gde je animator dobio ukupno 98,3% ocena 4 i 5, od
ega 79,7% samo ocene 5. Kada pogledamo dve najvie ocene i ostalih parametara koji su
bili na ocenjivanju (hotel- 72%, hrana- 71,2%, smetaj- 65,3%) dolazimo do zakljuka da je
rekreativna nastava generalno kvalitetno realizovana.
Literatura
1. Ivkov, A. (2008). Animacija u turizmu. Novi Sad: Prirodno-matematiki fakultet,
Departman za geografiju, turizam i ugostiteljstvo.
2. Ivanovski, A. (2010). Profil animatora u turizmu. Magistarski rad, Beograd: Fakultet
sporta i fizikog vaspitanja.
3. Jankovi, P. (2007). kolska pedagogija. Sombor: Pedagoki fakultet.
4. Mikalaki, M. (2005), Sportska rekreacija. Novi Sad: Fakultet fizike kulture.
5. Miti, D. (2001). Rekreacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu.
6. Nikoli, R. (1994). Pedagoke vrednosti kole u prirodi. Uice: Uiteljski fakultet.
7. Stanojlovi, B., Simi, S. (1984). kola u prirodi. Beograd: Privredno-finansijski zavod.
8. anak, N., Prentovi, S. (2006 / 2007). Komunikologija i animacija u sportu i turizmu.
Novi Sad: TIMS.
164
Struni lanak
OSNOVE MENADMENTA SPORTSKIH OBJEKATA
FUNDAMENTALS OF MANAGEMENT OF SPORTS FACILITIES
iko Novi 2, Sinia anarevi 2, Predrag Perunii3

1
O oro Panzalovi, Osinja, Bosna i Hercegovina
2
O Nikola Tesla, Derventa, Bosna i Hercegovina
3
Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije
Apstrakt
Najznaajniji materijalni resurs sistema sporta predstavljaju sportski objekti. Oni
svojom strukturom, planiranom namenom i funkcionalnim statusom odreuju, u velikoj
meri, plansko-programsku orijentaciju kod izrade sportskih programa na svim nivoima
organizovanja. Meu sportskim objektima posebno mesto zauzimaju sportski centri kao
polivalentni graevinski kompleksi koji, pruanjem usluga na tritu, omoguavaju da
se obezbede uslovi za bavljenje razliitim modalitetima sportskih aktivnosti (sportsko
obrazovanje, takmiarski sport, rekreativni sport, kolski sport) i za razliite kategorije
korisnika (deca, omladina, odrasli, osobe sa posebnim potrebama).
Kljune rei: sportski objekti, sportski centri, usluge, korisnici
Abstract
The main material resource systems of sports are sports facilities. Their structure, the
planned use and functional status are determined to a large extent planning and program
orientation in making sports programs at all levels. Among the sports facilities a multi-purpose
sports center building complexes have a special place as rendering of services providing the
conditions for dealing with the different modalities of sporting activities (sports education,
competitive sports, recreational sports, school sports) and for different categories of users
(children, youth, adults, people with special needs).
Keywords: sports facilities, sports centers, service, users
165
Zbornik radova 2
Uvod
Sportski objekti mogu sadrati jedno ili vie igralita vebalita, glavne i pomone terene;
pratee sadraje poput svlaionica, ekonomata, magacina, ambulante, prostorije za slubena
lica, administraciju, teretane, saune, solarijume, sale za masau; zatim prostor za publiku
gledalite sa prateim prostorima; prostore za odmor i rekreaciju, uenje; kao i odgovarajue
komunikacije: hodnici, prilazi, prolazi, liftovi, parkinzi i dr. U okviru savremenih sportskih
objekata, kao to su fudbalski stadioni, multifunkcionalne arene i slino, sve ee se pojavljuju
komercijalni ili poslovni prostori koji se najee rentiraju drugim licima i predstavljaju
znaajan izvor prihoda u funkciji racionalnog upravljanja i poslovanja (pokrivanje trokova
odravanja, osiguranja i eksploatacije sportskog objekta).
Javni sportski tereni, u smislu pomenutog zakona, jesu posebno ureene povrine
namenjene za odreene sportske aktivnosti (trim staze, planinarske staze, skijaki tereni,
biciklistike staze, plae i sl.), dostupne graanima pod jednakim uslovima.
Klasifikacija i tipologija sportskih objekata

Sportske objekte moemo klasifikovati prema razliitim kriterijumima.
Prema potrebama korisnika

Objekte za takmiarski sport
Objekte za masovni sport i rekreaciju
Objekte za kolski i univerzitetski sport
Objekte za sport u vojsci
Objekte za sport invalida i osoba sa hendikepom.
Prema urbanistikoj stalnosti

Objekti stalnog karaktera
Objekti privremenog karaktera (sportski tereni se postavljaju na lokaciji predvienoj
za drugu namenu do poetka izgradnje ili korienja lokacije).
Prema sportskim aktivnostima

Objekte za sportske igre (sportske hale, fudbalski, ragbi, bejzbol stadioni...)
Objekte za atletiku (atletski stadioni i dvorane)
Objekte za gimnastiku (gimnastike dvorane i vebalita)
Objekte za sportove na vodi (bazeni, jezera, reke, more...)
Objekte za zimske i ledene sportove (ledene dvorane, ski staze...)
Objekte za borilake sportove (manje sportske hale, spcijalizovani objekti...)
Objekte za streljatvo i streliarstvo (streljane, otvoreni streliarski objekti...)
Objekte za biciklizam (velodromi, biciklistike staze...)
Objekte za konjiki sport (hipodromi)
Multifunkcionalne sportske objekte itd.
Prema graevinskom obliku

Zatvoreni sportski objekti (hale)
Otvoreni sportski objekti (stadioni, javni sportski tereni)
166
Poluotvoreni sportski objekti

Objekti od lakih konstrukcija (balon hale, montani objekti...)
Kompleksni sportski objekti (mogu biti i otvorenog i zatvorenog tipa)
Prema lokaciji
Objekti u gradsko-graevinskim zonama predvienim sa sport i rekreaciju
Objekti u stambenim zonama (tereni za rekreaciju, otvoreni tereni...)
Objekti u kolama (fiskulturne sale, otvoreni tereni, bazeni...)
Objekti u vojnim ustanovama (vojni sportski objekti, streljane...)
Objekti u specifinim zonama (vodene povrine, ume, posebni tereni...)
Objekti u poslovnim zonama (objekti i tereni u okviru kompanija i firmi)
Objekti na selu i u prirodi (sportski tereni, trim staze...)
Tipologija sportskih objekata moe da posmatra sportske objekte kroz nekoliko

osnovnih tipova:
Osnovni ili elementarni sportski objekti
Normirani objekti manjih dimenzija
Normirani objekti veih dimenzija
Sportske staze
Sportski objekti u prirodnim uslovima
Ove osnovne tipove je dalje mogue razvrstavati prema uslovima gde se sportske aktivnosti
odvijaju: na zemlji, na vodi, na snegu, na ledu, u vazduhu...
Kategorije sportskih objekata

Pod kategorijom sportskih objekata podrazumeva se razvrstavanje ovih objekata u
grupe koje izraavaju usklaenost sa normativima urbanistiko-graevinskih kriterijuma
u odreenoj sredini. Postoji nekoliko vrsta generalnih planskih dokumenata po kojima je
vrena kategorizacija sportskih objekata/objekata fizike kulture. Prema Metodologiji
planiranja mree objekata fizike kulture kategorizacija je izvrena prema kriterijumu
namenske komponente:
I Objekti u sklopu kojih je mogue organizovati meunarodna takmienja i takmienja
saveznog nivoa;
II Objekti u sklopu kojih je mogue organizovati takmienja meunarodnog, republikog
i regionalnog znaaja;
III Objekti u sklopu kojih se mogu organizovati takmienja optinskog i lokalnog znaaja;
IV Objekti za trening i sportsko-rekreativne aktivnosti;
V Objekti za sportsko-rekreativne aktivnosti a koji mogu posluiti i kao pomoni objekti
za trening;
VI Vankategorijalni objekti u sklopu kojih se organizuju vrhunske meunarodne priredbe
u sportu kao npr.Olimpijske igre.
Principi i kriterijumi za kategorizaciju prostora za fiziku kulturu se temelje na
funkcionalnoj usmerenosti prostora, kvalitetu opremljenosti, stepenu opremljenosti
prostora i potrebama korisnika. Na osnovu ovih principa prostori za fiziku kulturu
se kategoriu:
167
Zbornik radova 2
I Kategorija Prostori koji odgovaraju geografsko-klimatskim uslovima i tradiciji naselja

sa okruenjem (improvizovana kupalita, trim staze, privremeno ureena kupalita na reci,
sankalita);
II Kategorija Otvoreni tereni za specifine sadraje pojedinih grana sportova (objekti
izmeu stambenih blokova, kolske sale za fiziko obrazovanje, prostori za rekreaciju);
III Kategorija Otvoreni tereni sa minimumom standarda za ostvarivanje trenanog
procesa i takmienja regionalnog karaktera (tereni za fudbal i druge sportske grane kod
klubova koji se takmie u rangovima niim od regionalnog);
IV Kategorija Pokriveni objekti fizike kulture sa standardom koji obezbjeuje uslove
za ostvarivanje programa nastave fizikog vaspitanja (sale za fiziko vaspitanje pri osnovnim
kolama);
V Kategorija Manji sportsko-rekreativni centri i ostali prostori kompleksnog karaktera
za potrebe trenanog procesa ili rekreacije (otvoreni bazeni, otvorena vetaka klizalita, trim
kabineti, kuglane, ureeni tereni za sportove na snegu);
VI Kategorija Pokriveni i otvoreni kompleksi terena iji normativi standarda
zadovoljavaju kriterijume predviene uslovima za odravanje takmienja saveznog ranga
ili ueg meunarodnog znaaja (kompleksni sportsko-rekreativni centri sa visokim nivoom
standarda za konkretnu granu sporta: hale, bazeni, klizalita, strelita, fudbalski stadioni);
VII Kategorija Objekti iji nivo opremljenosti ispunjava uslove za odravanje
meunarodnih takmienja visokog ranga (svetska prvenstva, evropska prvenstva,
univerzijade).
Struktura menadmenta sportskih objekata

Kvalitet egzistencije sportskih objekata koji je direktno odgovoran za njihov opstanak
i razvoj, uslovljen je postojanjem kvalitetnog menadmenta iji znaaj raste zajedno sa
sloenou delatnosti koje objekti vre.
Menadment sportskih objekata je proces usmeravanja ivota i rada sportskog objekta u
cilju zadovoljenja potreba korisnika i ire drutvene zajednice. Sve vie izraen lini interes
za uestvovanjem u sportskim aktivnostima kao i iri drutveni interesi zahtevaju da se
problem upravljanja sportskim objektima nauno istrai, da se identifikuju faktori opteg
interesa i potreba graana koji determiniu racionalno upravljanje kapitalnim sportskim
objektima. Menadment sportskih objekata predstavlja primenjenu naunu disciplinu iji je
predmet efikasno i racionalno funkcionisanje sportskih objekata ili sportskih centara, kao
mesta obavljanja sportskih aktivnosti, a na osnovu jasno identifikovanih potreba korisnika i
drutvene zajednice.
Sportski objekti se planiraju, grade, organizuju i funkcioniu da bi na najbolji nain
odgovorili potrebama drutva, ali i graana kao korisnika njihovih usluga. Javne potrebe su
definisane kao opti interes, a pojedinane potrebe kao potrebe graana u smislu ostvarivanja
prava na bavljenje sportom i fizikim aktivnostima.
Menaderi sportskih objekata su nosioci funkcije upravljanja sportskim objektima i
odgovorni su za rad i poslovanje sportskog objekta kao poslovnog sistema. Menadment
sportskih objekata predstavlja proces odreen fazama procesa menadmenta:
Predvianja potreba drutva i korisnika u smislu izgradnje sportskog objekta ili profilisanja
novih vidova ponude;
168
Planiranja izgradnje i ureenja sportskog objekta i/ili kreiranja ponude na osnovu analize
sportske tranje i ciljeva drutva;
Organizovanja postojeih slubi i optimizacija svih kapaciteta u postupku definisanja
programskih sadraja, a u cilju efikasnog poslovanja i racionalnog odgovora na elje i potrebe
korisnika i drutva;
Rukovoenja sportskim objektom kao poslovnim sistemom koji svoje ciljeve realizuje na
tritu i
Kontrole i utvrivanja standarda u funkcionisanju sportskog objekta.
Predvianje je proces utvrivanja mogunosti da se na to racionalniji nain zadovolje
potrebe korisnika koji gravitiraju odreenom objektu, kao i anticipacija elja, motiva i potreba
ljudi u smislu postojee ali i nove potranje.
Planiranje predstavlja proces utvrivanja ciljeva, procedura i tehnika za njihovo
ostvarivanje. Osnovni cilj planiranja je zadovoljenje potreba korisnika usluga sportskog
objekta odreenog gravitacionog podruja.
Organizovanje predstavlja proces obezbeenja ljudskih i materijalnih resursa u cilju
efikasnog funkcionisanja sportskog objekta. Organizaciono struktuiranje se odnosi na
poslove definisanja uloga i zadataka, kompetencija i ovlaenja, pravila i normi ponaanja
i kontrole resursa kako bi sportski objekat funkcionisao u skladu sa poslovnom politikom i
utvrenim ciljevima.
Rukovoenje sportskim objektom predstavlja proces uticanja na zaposlene da sa
entuzijazmom izvravaju postavljene zadatke u funkciji zadovoljenje zahteva korisnika
i drutva. Menader sportskog objekta mora da vlada i sportskim i poslovnim znanjima i
vetinama i mora da poseduje osobine savremenog lidera.
Kontrola u sportskim objektima je prvenstveno orjentisana na utvrivanje standarda koji
sportski objekti moraju da zadovolje da bi bili u stanju da na najkvalitetniji nain odgovore
zahtevima korisnika. Standardi se pre svega, odnose na zakonske i sportske norme, pravila
odreena sistemima takmienja i standardima meunarodnih sportskih organizacija.
Vrste menadmenta sportskih objekata

U zavisnosti od forme vlasnitva nad sportskim objektima, kao i nivoa potreba koje bi oni
trebalo da zadovolje, moemo razlikovati:
Dravni menadment
Privatni menadment
Meoviti oblik menadmenta
Dravni menadment se odnosi na one sportske objekte koje su u vlasnitvu drave,
odnosno republike, pokrajine ili jedinica lokalne samouprave. To su objekti od dravnog,
regionalnog ili lokalnog znaaja. Menadment sportskog objekta (organe upravljanja)
postavlja dravni organ koji je vlasnik. Veliki kapitalni sportski objekti od nacionalnog
interesa su, uglavnom, u vlasnitvu drave. Drava, kao vlasnik sportskog objekta moe
davati koncesije, odnosno preneti upravljaka prava na trea lica pod odreenim uslovima i
na odreeni vremenski period (to je predmet posebnog ugovaranja). Sportske objekte ovog
tipa karakterie, pre svega, opti interes, ali u novije vreme sve je izraenija opredeljenost ka
graanima kao korisnicima usluga i tenja ka ostvarenju vee konkurentnosti i bolje trine
pozicije. Dravni sportski centri se sve vie okreu profitabilnosti i to boljem profilisanju
trine ponude.
169
Zbornik radova 2
Privatni menadment se odnosi na sve one sportske objekte koji su u privatnom

vlasnitvu. Privatni menadment se javlja tamo gde postoje profitni interesi ulagaa i po
pravilu, predstavlja efikasniji model upravljanja. Privatnici radije ulau svoj kapital u manje,
funkcionalnije sportske objekte koji su komercijalnog tipa i koji se lake trino valorizuju.
Privatna inicijativa u ovom sektoru je od izuzetne vanosti za razvoj sportske infrastrukture i
sporta uopte. Svaka odgovorna drava prepoznaje interes da stimulie ovakav vid ulaganja u
vanu drutvenu oblast kao to je sport. Sportske hale, baloni za mali fudbal i druge sportove,
teretane, wellness i spa centri, teniski centri, golf tereni, paintball tereni, kuglane i slini
objekti su sve zastupljeniji i kod nas i predstavljaju znaajan preduslov za dalji razvoj sporta.
Karakteristika privatnog menadmenta sportskih objekata je profitabilnost, koja je i primarna
svrha njihovog postojanja.
Meoviti menadment se odnosi na razliite forme partnerskih vlasnikih odnosa. Sve
ee se javljaju novi vidovi javno-privatnog partnerstva, odnosno zajednikih ulaganja
dravnog i privatnog kapitala u sportsku infrastrukturu. Ovakvim nainom investiranja
se postie visok nivo zadovoljenja i opteg, javnog interesa, ali i profitnih interesa ulagaa.
Partneri u poslu (ovo se odnosi na izgradnju novih sportskih objekata) svoje meusobne
odnose definiu ugovaranjem. Kod nas, jo uvek, nije zaiveo ovakav vid ulaganja u sportsku
infrastrukturu, ali je odavno u primeni u razvijenim zemljama, kao i u zemljama u okruenju.
Efikasnost poslovanja i usaglaeni javni i privatni interes su osnovna obeleja meovitog
menadmenta sportskih objekata.
Model organizacione strukture

Model organizacione strukture obuhvata sledee organizacione celine:
Rukovodstvo;
Sport i marketing;
Opti i zajedniki poslovi;
Tehniki poslovi;
Komercijala i finansije;
Sluba obezbeenja.
Rukovodstvo ini centralnu menadmentsku strukturu i obuhvata sledee funkcije:

Direktor;
Savetnik direktora;
Pomonici direktora za sport, marketing, opte i zajednike poslove, tehnike poslove,
finansije i komercijalu;
Rukovodioci slubi bezbednosti, sporta i marketinga.
Organizacionom celinom za sport i marketing rukovodi pomonik direktora za sport

i marketing. Sluba sporta je organizovana po principu odeljenja a sluba marketinga
predstavlja centralnu slubu u kojoj se prikupljaju sve informacije o dogaanjima u objektu.
Organizaciona celina za opte i zajednike poslove obuhvata slubu poslovnog prostora
gde se vodi evidencija o poslovnim prostorima koji se izdaju u zakup, vri naplatu i obavlja
ostale poslove po nalogu svog rukovodioca odnosno pomonika direktora za opte i zajednike
poslove, kao i pravnu slubu koja vodi evidenciju o radnicima. Kod ove organizacione celine
prisutno je i odeljenje garae koje vodi rauna o vozilima objekta.
170
Organizaciona celina za finansije i komercijalu ima svog rukovodioca odnosno pomonika

direktora za finansije i komercijalu a obuhvata slubu finansija i knjigovodstva, komercijale,
ugostiteljstva i kulture.
Organaziciona celina za tehnike poslove predstavlja veoma bitan organizacioni deo
kojim rukovodi pomonik direktora za tehnike poslove. Obuhvata mainsku slubu, elektro
slubu, graevinsko zanatsku slubu, slubu higijene i komandni centar.
Planiranje rada sportskog objekta

Planiranje rada sportskih objekata je u nadlenosti menadmenta sportskog objekta iji
je primarni zadatak da obezbedi svim klijentima prostornog sadraja odgovarajui program
korienja.
Planiranje rada u sportskim objektima predstavlja sloen proces izrade i realizacije
razliitih programa kojima se postie maksimalno korienje raspoloivih resursa, pre svega
prostora i povrina u samom objektu, radne snage, finansijskih sredstava i slino.
Menadment je najvie usmeren na proces programiranja koji predstavlja kontinuirani
proces koji uokviruje aktivnost izrade planova realizacije programskih sadraja u objektima
ije se komponente odnose na osnovne namere sportskog objekta, trinu procenu,
postavljanje ciljeva, izbor strategije odnosno sprovoenje i vrednovanje planiranih akcija.
Mehanizam programiranja obuhvata planiranje, izradu vremenskih rasporeda i sprovoenje
aktivnosti uz korienje resursa u cilju zadovoljenja potreba drutvene zajednice.
Program sportskog objekta obuhvata tri osnovna elementa:

Sadrajni obuhvat odnosi se na aktivnosti koje je mogue realizovati u raspoloivim
prostornim kapacitetima;
Objekte i prostore kojima raspolae sportski objekat u celini a mogu da se odnose na
otvorene i zatvorene graevine ukljuujui i adekvatnu opremu i rekvizite, prirodne
prostore ureene za sportske i rekreativne aktivnosti kao to su plae, trim staze;
Usluge koje obuhvataju sve potrebne aktivnosti, metode i sredstva kojima se
iskoriavaju raspoloivi resursi sportskog objekta u funkciji postizanja odreenih
sportsko-takmiarskih rezultata, efekata rekreacije, prateih usluga kao to su
ugostiteljstvo, iznajmljivanje opreme, transport, informisanje.
Sportska oprema i rekviziti

Kao i druga vrsta opreme razliite namene, sportska oprema i rekviziti moraju biti
predmet stalne aktivnosti menadmenta sportske organizacije u pravcu njenog adekvatnog
i permanentnog obezbeivanja, odravanja, efikasne i pravilne upotrebe kao i neophodnog
periodinog obnavljanja u skladu sa upotrebnim karakteristikama. Karakteristika svake
sportske grane ili sportske, rekreativne i druge aktivnosti uslovljava nivo i obim angaovane
opreme, rekvizita, pomagala i drugih resursa ovog tipa. Odreeni kontigenti sprava, rekvizita
i opreme su neophodni za svakodnevnu upotrebu u radu sportista, te se mogu smatrati
obaveznim resursima koje je neophodno posedovati u radu sportskih organizacija.
Oni su u principu povezani i sa karakterom sportskih objekata na kojima se aktivnost
odvija, te odreeni kontigent opreme, sprava i rekvizita egzistiraju u okviru sadrajnog dela
takvih objekata i dostupni su korisnicima za svakodnevnu upotrebu.
171
Zbornik radova 2
Sportski objekat moe biti vlasnitvo sportske organizacije sa svim svojim kapacitetima,
ureajima i opremom. Bez obzira da li se resursi nalaze u vlasnikom posedu sportske
organizacije ili sportskog objekta karakteristike pojedinih sportskih aktivnosti uslovljavaju
specifinu opremu koja se odnosi na minimalni kontigent opremljenosti ua jednu sportsku
organizaciju.
Studija sluaja - sportski objekat

Nacionalni stadion u Pekingu, takoe poznat i kao Ptije gnezdo (sl.1) je stadion u
kojem su se odrale ceremonije otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara u Pekingu 2008.
godine kao i mnoga takmienja za vreme trajanja tih igara. Izgradnja je poela 24.12.2003.
godine, a otvaranje stadiona je odrano 28.06.2008. godine.
Kapacitet stadiona za vreme Igara iznosio je 91 000 sedeih mesta, ali je nakon zavretka
Olimpijskih igara kapacitet smanjen na 80 000 mesta. Izgradnja je kotala 423 miliona US$
(325 miliona ).
Sl. 1. Stadion Ptije gnezdo u Pekingu
Ovaj atraktivni stadion nazvan je ptijim gnezdom zbog isprepletene konstrukcije od

spleta elinih cevi. Konstrukcija gnezda je teka 42.000 tona, a stadion zauzima povrinu od
neverovatnih 258 hiljada kvadratnih metara, irok je 220, dugaak 330, a visok 69,2 metra.
Ovaj stadion je delo vajcarskih arhitekata Pjera de Merona (Pierrea de Meurona) i aka
Hercoga (Jacquesa Herzoga).
Hercog je izjavio da se takva velika konstrukcija ne bi mogla nigde drugde izvesti nego
u Kini. Na stadionu su danonono radile hiljade radnika koji su bili smeteni u barakama
podignutim uz stadion.
172
Zakljuak
Osnovi uslov za sprovoenje aktivnosti iz oblasti sporta, fizikog vaspitanja i rekreacije
je postojanje dovoljnog broja sportskih objekata. Rad sportske organizacije nemogue je
organizovati i sprovesti bez adekvatnog sportskog objekta kao neizostavnog resursa. Nije
vaan samo njihov dovoljan broj, ve i da ti objekti zadovoljavaju propisane uslove (u pogledu
dimenzija i bezbednosti, sanitarno-higijenske, protivpoarne, instalaciono-tehnike i dr.)
kako bi se u njima mogle obavljati sportske aktivnosti. Bez objekta je nemogue bilo ta raditi
u sportu.
Nepostojanje adekvatnih sportskih objekata umanjuje mogunost za bavljenje sportom
dece i omladine, kao i mogunost za razvoj vrhunskog sporta, a istovremeno destimulie
graane da se bave rekreativnim sportom. Bez odgovarajuih sportskih objekata nema
mogunosti razvoja sporta. Obezbeenje ovog uslova zahteva izdvajanje velikih materijalnih
sredstava koja, po pravilu, ne mogu da obezbede sami korisnici (sportski klubovi, organizacije,
pojedinci). Uzme li se u obzir neophodnost postojanja sportskih objekata, jasno je da reavanje
ovog infrastrukturnog problema pored budetskih, zahteva i velika struna ulaganja.
Literatura
1. Dugali, S. (2007. Menadment sportskih objekata, Beograd: SIA.
2. Gavrilovi, P., urevi, N. & Dragovi, L. (1998c) Pravilnik o kriterijumima kategorizacije
sportskih strunjaka u Republici Srbiji (preiena verzija sa izmenama i dopunama).
Beograd: Sportski savez Srbije.
3. Rai, A. (1999) Osnove sportskog menadmenta, Beograd: Sportska akademija.
4. Siebold, M. & Klingmueller, A. (2004). Sports facility financing and development trends
in Europe and Germany, Marquette Sports Law Review, 15, 7591.
5. Tomi, M. (1995). Menadment u sportu, Beograd: Minetko.
6. Tomi, M. (2001). Marketing u sportu, Trite i sportski proizvodi, Beograd: IP Astimbo.
Internet izvori
http://www.savremenisport.com/Menadzment_Upravljanje_sportskim_objektima.
html
http://www.sportskiobjekti.hr/
173
Zbornik radova 2
Struni lanak
SPECIJALNE OLIMPIJSKE IGRE
SPECIAL OLYMPICS
Ivana Parina, Vuk Elezovi, Marija Nikoli

Apstrakt
Predmet ovog rada se odnosi na Specijalne Olimpijske igre, koje su drugi po veliini
multisportski dogaaj za osobe sa invaliditetom. Meutim, one predstavljaju najvei svetski
sportski dogaaj za decu i odrasle sa intelektualnim invaliditetom. Tokom godine odravaju
se obuke i takmienja za vie od 4 miliona sportista iz 170 zemalja. Takmienja se odravaju
irom sveta uz vie od 53.000 dogaaja godinje, ukljuujui lokalna, nacionalna i regionalna
takmienja. Ova takmienja obuhvataju letnje i zimske Specijalne olimpijske svetske igre koje
se odravaju svake dve godine. Cilj ovoga rada je usmeren na edukaciju ire strune i naune
javnosti radi mogue implementacije novih modela i pristupa ovoj vrsti invalidnosti a vezano
za strategiju sporta u naoj zemlji.
Kljune rei: Specijalne Olimpijske igre, intelektualni invaliditet, takmienja
Abstract
The subject of this paper refers to the Special Olympics, which are the second largest
multisport event for people with disabilities. However, they are the worlds biggest sporting
event for children and adults with intellectual disabilities. Over the year, it is provided
year-round training and competitions to more than 4 million athletes from 170 countries.
Competitions are held around the world to more than 53,000 events annually, including
local, national and regional competitions. These competitions include the summer and
winter Special Olympics World Games, which are held every two years. The aim of this
paper is focused on educating the wider professional and scientific community for a possible
implementation of new models and approaches to this type of disability, related to the strategy
of sports in our country.
Key words: Special Olympics, intellectual disabilities, competitions
174
Uvod
Dozvoli mi da pobedim. Ali ako ne mogu pobediti, dozvoli mi da budem dobar u pokuaju.
-deo zakletve takmiara Specijalnih OI
esto se pravi greka izmeu Paraolimpijskih i Specijalnih olimpijskih igara, ponekad se

i podvode pod isti dogaaj. Paraolimpijske igre i Specijalne olimpijske igre su sline po tome
to se obe fokusiraju na sportiste sa invaliditetom i obe su voene od strane meunarodnih
neprofitnih organizacija. Meutim, Paraolimpijske igre i Specijalne olimpijske igre razlikuju
se u 3 podruja:
Kategorije invalidnosti sportista s kojima rade,
Kriterijumu na koji nain sportisti mogu da uestvuju i
U strukturi pojedinanih organizacija.
Specijalne olimpijske igre su iskljuivo za sportiste s intelektualnim potekoama. Za

uestvovanje na Paraolimpijskim igrama, sportisti moraju ispuniti odreene kriterijume I
postii odreene standard kako bi se kvalifikovali I takmiili u odreenom sportu. Uesnici
su vrhunskis portisti s invaliditetom koji za uestvovanje na Paraolimpijskim igrama prolaze
stroge procese kvalifikacija. Specijalne olimpijske igre istiu uestvovanje onih koji mogu i
ele da se takmie. Kvalifikacije za uestvovanje se ne odravaju, ve umesto njega postoji
system nasuminog odabira uesnika za takmienja.
Poetkom ezdesetih godina prolog veka Junis Kenedi iver je odluila da preuzme
konkretne akcije za integraciju ljudi sa intelektualnim smetnjama u drutvo. Primetila je kako
se drutvo prema njima odnosi sa predrasudama i kako se neznanje pretvara u nepravedno
ponaanje. Posebno je pogodila injenica da deca sa intelektualnim smetnjama nemaju prostor
za igru i druenje. Odluila je da odri letnji kamp u svom dvoritu kako bi decu ukljuila
u sportske i druge aktivnosti i pokazala im kolike su njihove mogunosti. Tokom narednih
godina je nastavila sa predanim radom koji je prerastao u pokret Specijalnih olimpijskih igara.
Prve meunarodne Specijalne olimpijske letnje igre odrane su 20. jula 1968. godine u
ikagu. U takmienjima u atletici i plivanju uestvovalo je vie od 1.000 ljudi iz 26 amerikih
drava i Kanade.
Misija Specijalnih olimpijskih igara je da omogui treninge i sportska takmienja tokom
cele godine u raznim disciplinama za decu i odrasle sa intelektualnim smetnjama pruajui
im mogunost da razviju fiziku spremnost, da demonstriraju hrabrost, osete radost i drue
se sa porodicama, drugim sportistima i zajednicom. Ukljuuju preko 32 individualna i timska
sporta.
Prole godine je pokret dostigao rast u broju sportista od 6% na globalnom nivou.
Trenutno postoji 70.278 takmienja irom sveta u kojima uestvuje preko 3.000.000 sportista.
Pokret ukupno ukljuuje 4.205.630 sportista od kojih se 3.122.261 takmii i trenira, dok njih
1.083.369 samo trenira.
Od ukupnog broja sportista 38.5% ine ene (grafikon 1), a najzastupljenija uzrasna
populacija je od 8 do 15 godina sa 34% koju prate sportisti preko 22 godine sa 33.5% (grafikon
2).
Najpopularniji sportovi su atletika, fudbal, koarka, boanje i kuglanje (grafikon 3).
175
Zbornik radova 2
Grafikon 1. Odnos ukupnog broja sportista prema polu
Grafikon 2. Odnos ukupnog broja sportista prema uzrastu
Grafikon 3. Najzastupljeniji sportovi
176
Socijalna integracija
Takmienja na Specijalnim olimpijskim igrama su otvorena za sportiste uzrasta 8 i vie
godina. Za mlade sa intelektualnim invaliditetom starosti od 2 do 7 godina postoji program
za mlade sportiste sa fokusom na niz zabavnih aktivnosti koje su vane za mentalni i fiziki
razvoj. Deca se ukljuuju u igre i aktivnosti koje razvijaju motoriku i koordinaciju. Roditelji
ija deca uestvuju u ovom programu kau da njihova deca razvijaju i bolje socijalne vetine.
Podsticaj poverenjaim olakava da se igraju i razgovaraju sa decom na igralitu i drugim
mestima. Ovakve sportske aktivnosti pruaju pomo deci sa intelektualnim invaliditetom
omoguavajui im da lake savladaju rutine i pristupe uenju potujui pravila i uputstva.
Deca s tekoama u razvoju esto su mete diskriminacije i zanemarivanja pa su im
uskraene kljune usluge, kao to je osnovna zdravstvena zatita, obrazovanje i ostali propisi
socijalne zatite. Negativni drutveni stavovi izlau decu s tekoama u razvoju veem riziku
od nasilja, zlostavljanja i iskoriavanja. Diskriminacija dri decu s tekoama u razvoju na
marginama drutva te je borba protiv nje nuna kako bi se ta deca ukljuila u zajednicu kao
ravnopravni i aktivni lanovi.
Od 2007. godine UNICEF i Specijalne OI zajedno rade na podizanju svesti o sposobnostima
i pravima dece s tekoama u razvoju, promeni percepcije i promeni negativnih stavova.
Zajedno, ove dve organizacije promoviu uee i osnaivanje dece s tekoama u razvoju
i njihovih porodica irom sveta i tee izgradnji njihove samouverenosti, samopouzdanja i
zagovaranju kroz sport i ostale povezane zdravstvene i socijalne usluge.
UNICEF i Specijalne OI trenutno sarauju u 15 zemalja, ukljuujui Grku, a dalje e
raditi na teritorijalnom proirenju svojih zajednikih napora. Na vrhu prioriteta je potsticanje
vlada da ratifikuju i sprovode UN-ove Konvencije o pravima osoba s invaliditetom (CRPD),
prvi ugovor o ljudskimpravima u 21.veku i prvi pravno obavezujui instrument koji obuhvata
zatitu prava osoba s invaliditetom, ukljuujui i decu. Usvojena je odlukom Generalne
skuptine Ujedinjenih nacija u 2006., a do maja 2011. Godine, 100 zemalja je ratifikovalo
Konvenciju.
Partnerstvo takoe ima za cilj integrisanje dece i mladih osoba s tekoama u razvoju
u drutvo. U skladu s tim ciljem, UNICEF podrava i Konferenciju o aktivaciji mladih
koja se odrava u Atini paralelno s letnjim Specijalnim olimpijskim igrama. U organizaciji
Specijalnih OI, Konferencija okuplja mlade ljude sa invaliditetom, ali i bez njega iz 30 zemalja.
S posebnim naglaskom na podsticanje ukljuivanja i raznolikosti, Konferencija o aktivaciji
mladih spaja mlade lidere kako bi razvili strategije kreirane da promene percepciju ljudi o
invaliditetu i uklone negativne stavove.
Specijalne olimpijske igre, prema velikom broju autora, predstavljaju kontraverzan
program za socijalnu integraciju osoba sa intelektualnim potekoama. Brojni nauni lanci
koji se bave ovim pitanjem i dalje razmatraju opcije za i protiv ovog vida sportskih dogaaja,
a u istraivanjima su esto dolazili do zakljuka da bez obzira na viedecenijska istraivanja i
programe razvoja, osobe sa intelektualnim smetnjama i dalje predstavljaju segregacioni deo
drutva. Segregacija se odnosi na mogunost zaposlenja, uestvovanje u lokalnoj zajednici,
kao i u rekreativnim aktivnostima koje deluju kao oblast u kojoj bi integracija mogla najlake
da se postigne.
Socijalna integracija je definisana kao normalan pristup interakciji individua bez
identifikacije invaliditeta uzdobar nain upotrebe resursa zajednice (Will, 1984). U okviru
integracije razmatraju se etiri komponente: fizika integracija, socijalna integracija,
177
Zbornik radova 2
meusobni odnosi i socijalno umreavanje (Mank & Buckley, 1989; Storey, 1993). Ljudi
e jednostavnije uspostaviti odnos sa nekim kome su ee izloeni i sa kim postoji velika
mogunost budue interakcije. Ukoliko procene da je razvoj odnosa sa nekim u budunosti
slab, uloie manje napora u taj odnos. Socijalne interakcije koje se odvijaju tokom Specijalnih
olimpijskih igra izmeu sportista sa smetnjama i ostalih uesnika su uglavnom kratkorone
i male su anse da se takvi odnosi razviju u dugotrajna prijateljstva ili socijalne mree. Takva
povrna i povremena vrsta interakcije ne dovodi ni do smanjenja predrasuda prema ljudima
sa invaliditetom. U nekim istraivanjim, a u kojima je posmatrana percepcija volontera i
publike uopte, dokazano je da ak dolazi do stvaranja ili pojaavanja negativnih stereotipa
prema takmiarima na Specijalnim olimpijskim igrama (Roper 1990a, 1990b).
Same igre su organizovane samo za ljude sa hendikepom i samim tim prebacuju fokus
publike na hendikep umesto na sportska dostignua odreenog takmiara. To nam govori
da Igre podravaju miljenje da se ljudi dele na dve klase, one sa hendikepom i one bez
hendikepa, pa samim tim je neophodno praviti potpuno razliit program rekreacije ili
treninga i takmienja za sportiste sa hendikepom (Orelove & Moon, 1984).
Zakljuak
Na osnovu sprovedenih istraivanja moe se zakljuiti da postoje tri mogua reenja u
vezi sa Specijalnim olimpijskim igrama u smislu da li je promena potrebna i na koji nain
je sprovesti. Prvo reenje je da se zadri sadanja struktura i da se ne sprovode promene.
Drugo reenje je da se izvri reforma sadanje strukture ali da se zadre osnovne ideje
i uslovi odravanja Igara, iako bi to dovelo do dve razliite ideologije- jedna bi i dalje bila
za segregacija, a druga za integraciju i meusobno bi se potirale. Tree reenje bi bilo da se
naprave sasvim novi programi za ukljuivanje osoba sa smetnjama u redovne rekreativne
aktivnosti tokom slobodnog vremena.
Specijalne OI (Special Olympics) su meunarodna organizacija koja menja ivote kroz
mo sporta podsticanjem i osnaivanjem osoba s intelektualnim tekoama, promovisanjem
prihvaanja za sve osobe i podsticajem zajednica na razumevanje i potovanje irom sveta.
Ova organizacija prua osobama s intelektualnim tekoama stalne mogunosti da ostvare
svoje potencijale, razvijaju fizike sposobnosti, pokau hrabrost i iskuse radost i prijateljstvo.
Literatura
1. Deci, E.L., Ryan, R.M. (1985). Intrinsic motivation and self-determination in human
behaviour. New York: Plenum
2. Deci, E.L., Ryan, R.M. (1991). A motivational approach to self: Integration in personality.
In R. Dienstbier, (Ed.). Nebraska symposium on motivation: Perspectives on motivation
(Vol. 38, pp. 237-288). Lincoln: University of Nebrasca
3. Deci, E.L., Ryan, R.M. (2000). The what and why of goal pursuits: Human needs and
the self-determination of behaviour. Psychology Inquiry 11, pp 227-269
4. Mank, D.M., Buckley, J. (1989). Strategies for integrating employment enviroments. In
W. Kiernan&R. Schalock (Eds). Economic, industry and disability: A look ahead (pp. 319-
335). Baltimore: Paul H. Brooks
5. Orelove, F.P., Moon, M.S. (1984). The Special Olympics program: Effects on retarded
persons and society. Arena Review 8. pp 41-45
178
6. Roper, P. (1990a). Changing perceptions through contact. Disability, Handicap and

Society 5. pp 243-255
7. Roper, P. (1990b). Special Olympics volunteers perception of people with mental
retardation. Education and Training in Mental Retardation 25. pp 164-175
8. Storey, K. (2008). The More Things Change, the More they Are the same: Continuing
Concerns With the Special Olympics. Resaerch and Practice for Persons with Severe
Disabilities, vol.33, No.3. pp 134-142
9. Will, M. (1984). Supported employment for adaults with severe disabilities: An OSERS
program initiative. Washington DC: Office of Special Education and Rehabilitation
Services
179
Zbornik radova 2
Struni lanak
POLITIKA EVROPSKOG SPORTA
POLICY OF EUROPEAN SPORT
Branko Petkovi, Aleksandra Perovi, Vukain Stojanovi

Apstrakt
Politika evropskog sporta formulisana je kroz Evropsku sportsku povelju, usvojenu od
strane Komiteta ministara drava lanica Saveta Evrope. Time je stvoren okvir daljeg razvoja
evropskog sporta u cilju promocije sporta kao znaajnog inioca ljudskog razvoja. U radu
se prvo nastoji pribliiti sport kao delatnost od posebnog znaaja za svako drutvo, a zatim
se dalje nastoji preciznije razgraniiti sport u pogledu novih drutvenih odnosa. Takoe se
blie razmatraju kljuni segmenti koji su dali peat formiranju politike evropskog sporta i
formulisanju zakonskog okvira koji ureuje sistem sporta.
Kljune rei: politika, Evropska unija, evropski model sporta, organizovanje klubova
Abstract
Policy of European sport is formulated through European Sport Charter adopted by the
Committee of Ministers of states which are members of European Council. This created
a framework for further development of European sport in order to promote sport as an
important factor for further development. In this work, first attempt is to approach sport as
an activity of special importance for every society, and then to precisely distinguish the sport
in terms of new social relations. It also discusses in detail the key segments that have marked
the formation of European sports policy and the formulation of the legal framework which
is governing the sport system.
Keywords: policy, The European Union, European model of sport, organizing clubs
Uvod
Sport je vana drutvena delatnost jer svakodnevno utie na oblikovanje drutvenog ivota
ispunjavajui pri tom razliite drutvene funkcije: (a) omoguava zapoljavanje, igru, zabavu,
razonodu, eskapizam (beanje od stvarnosti) (b) utie na nae fiziko i mentalno zdravlje,
stvara oseaj zajednitva, pripadnosti, solidarnosti, konano, ujedinjuje nas; (v) sport je za
180
nekog hobi, za nekog nain ivota i potvrivanje linog identiteta, a za neke je jednostavno
izvor prihoda - pitanje egzistencije.
Kao to vidimo sport se razliito shvata i doivljava, ali ono to se ne moe osporiti to je
da je sport danas globalni svetski fenomen. Naime, sve bri razvoj sporta i sve vea prisutnost
u sredstvima masovnog informisanja (TV, tampa, internet) dovelo je do toga da sport danas
postane najpopularnija aktivnost na zemlji. Svaki drugi graanin ove planete je konzument
sportskih informacija bilo kao gledalac, primalac ili davalac sportskih usluga. U svetu se
aktivno sportom bavi milijarda ljudi, dok vie od dve milijarde prate sport kroz elektronske i
pisane medije.
Ako hoemo kritiki da se postavimo i odredimo prema sportu, onda treba rei da je sport
danas organizovana proizvodna delatnost od koje se moe oekivati dobit ili profit i u kome
mnoge oblasti biznisa imaju elju za povezivanjem sa sportom. Na taj nain stvoreni su uslovi
za razvoj jedne posebne industrije - industrije sporta. Dananje bavljenje sportom u svetskim
razmerama zahvata skoro 90% uea profesionalnog bavljenja sportom, to nam potvruje
da su vie nego ikada, potrebne promene u shvatanju funkcionisanja sistema sporta, posebno
poslovnih funkcija (funkcija marketinga kao najvaniji koncept) koje su vane za opstanak
sportskih organizacija.
Sva ova argumentacija ukazuje nam na to da je sport delatnost od posebnog znaaja za
svako drutvo i da je nuno formulisati okvir koji ureuje sportski ivot. Tema ovog rada
je politika evropskog sporta i dokumenti koji ureuju ovu delatnost na prostoru Evropske
unije (EU). Pod politikom ovde ne mislimo na proces, metod sticanja politike moi, ve
se politika odnosi na smernice, kriterijume, principe za usmeravanje i odluivanje u sportu.
Politiku sporta, pa i evropskog sporta, treba sveobuhvatnije shvatati kao izraz dravnog,
odnosno drutvenog interesa.
Politika evropskog sporta

Pravi smisao sporta sastoji se u tome da je najbitnije da ovek slobodno odluuje kako
e se i ime e se baviti iz oblasti sportskih aktivnosti bez spolja nametnutih prisila, u emu
drutvo treba da mu pomogne i obezbedi prihvatljive uslove u ispoljavanju pune dimenzije
slobode. U pogledu novih drutvenih odnosa, prof. Kokovi (2000) savremeni sport posmatra
kroz njegov:
drutveni kontekst - izraz je odreenih drutvenih potreba, a razvojem graanskog
drutva sport postaje pristupaan najirim drutvenim slojevima. To je uslovilo njegovu
politizaciju, komercijalizaciju i profesionalizaciju. Kao sastavni deo civilizacijskih i
kulturnih tokova, sport deli sudbinu drutva kojem pripada.
socijalni kontekst - kao jedan od elemenata kulture visoko industrijalizovanih i
urbanizovanih drutava sport se svima nametnuo zahvaljujui masmedijima i tako
postao potroaka roba masovne kulture.
ekonomski kontekst - savremeni sport izvor je ogromnih prihoda, a sportisti sve
vie lie na gladijatore u slubi biznisa. Ekspanzijom sponzorstva i marketinkim
pristupom sport je postao sektor akumulacije meunarodnog kapitala.
politiki kontekst - velika je greka rei da je sport ideoloki neutralna pojava -
naprotiv, on je sredstvo politike i novi opijum za narod, sredstvo manipulacije. Sport
i politika u osnovi imaju istu socio-psiholoku strukturu; svako od njih ujedinjuje
tri podjednako vana elementa: igru, takmienje (borbu) i spektakl. Na primer,
takmiarske i agresivne karakteristike sporta dobro se uklapaju u kampanje za
podsticanje patriotskih strasti.
181
Zbornik radova 2
kulturni kontekst - odnosi se na nain ivota savremenog drutva. Kultura moe da

utie na promenu odreenih sportova (ragbi ija je postojbina Engleska, transformisao
se u SAD u ameriki fudbal, koji se uspeno integrisao s tamonjim drutvom i nainom
ivota). Takoe, fenomen jugoslovenskog sporta nije mogue objasniti bez kulturnog
konteksta. Specifina potkultura sportista podstie agonizam (borbu, nadmetanje,
takmienje), fer-plej i samodisciplinu.
Ostavljajui za neku drugu priliku iru analizu ovih pitanja, vratili bi se sada na sutinu
politike evropskog sporta. Osnovni dokumenti koji ureuju sportski ivot na prostoru EU i
koji je usvojio Savet Evrope jesu:
Rezolucija o principima politike sport za sve, usvojena 24. 09. 1976.
Evropska konvencija o nasilju i nedolinom ponaanju gledalaca na sportskim
priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama, usvojena 19. 08. 1985. u Strazburu
(za Srbiju ova Konvencija je stupila na snagu 01. 04. 2001.).
Evropska povelja o sportu za sve: osobe sa invaliditetom (1986) i starije osobe (1988).
Konvencija o spreavanju dopinga u sportu (1989).
Evropska povelja o sportu i Kodeks sportske etike; usvojeni 24. 09. 1992. i revidirani
16. 05. 2001.
U ovom dugom periodu reavanja pitanja sporta kroz usvajanje raznih rezolucija,
deklaracija, konvencija, odluka, izjava, izdvaja se nekoliko segmenata koji su dali peat
formiranju politike evropskog sporta:
Razvoj evropske dimenzije sporta

Promocija evropske dimenzije sporta, pri tom vodei rauna o njegovim specifinim
obelejima, njegovoj strukturi zasnovanoj na volonterskim aktivnostima kao i njegovoj
socijalnoj i obrazovnoj funkciji. Razvoj evropske dimenzije sporta, pomou promovisanja
potenja i otvorenosti u sportskim takmienjima i saradnjom meu organizacijama
odgovornim za sport, kao i zatitom fizikog i moralnog integriteta sportista, posebno mladih
sportista. (Ugovor o osnivanju Evropske zajednice, l. 149).
Kako sauvati kontinuitet evropske tradicije nasuprot karakteristikama amerikog modela
(preterana komercijalizacija, profit kao vrhovna vrednost, zatvoren sistem takmienja).
Sport u Evropi ima znaajnu drutvenu vrednost. Nacionalni timovi i njihova meusobna
takmienja promoviu nacionalne kulture i tradiciju, uvaju kulturnu razliitost, to je jedna
od sutinskih razlika evropskog u odnosu na ameriki model sporta.
Nezavisnost sporta od zloupotreba u politike, komercijalne i finansijske svrhe,

odnosno ciljeva koji su suprotni sportskom duhu
Fenomen savremenog sporta otvara jedno gorue pitanje: iji je sport? Da li je on privatna
stvar sportista, menadera i pojedinaca koji ine jednu sportsku organizaciju, ili, pak kontrolu
nad njim ima drava. Ako poemo od pretpostavke da je sport deo drutvene nadgradnje
i da je drava najvii nivo upravljanja u sportu, onda drava u toj oblasti mora da ima
odgovarajui interes koji je sadran u nacionalnom, politikom, ekonomskom, a naroito u
humanom, stvaralakom i drutvenom aspektu. Otuda, okruenje sporta (politiki, socijalni,
pravni, ekonomski faktori) usmerava i sva kretanja i promene unutranje sredine u sportu.
182
Sport i pravo
Sve drave lanice EU zainteresovane su za sport i sportske aktivnosti i ne ele da sport
prepuste stihijskom postupanju i bezakonju. U Evropi se izdvajaju dva modela pravnog
- zakonskog ureivanja sporta koja su jednako zastupljena i to je vano, nijedan od njih
nema izrazitu teorijsku i praktinu prednost u odnosu na drugi. Prvi model u kome je
sistem sporta ureen pravnim normama i u okviru je posebnog Zakona o sportu naziva se
Intervencionistiki model (Grka, panija, Italija, Francuska, Maarska, Rumunija, Slovenija,
Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Srbija). Drugi model u kome su pravne norme (koje se
odnose na sport) izvan posebnog zakonskog teksta i rasporeene su kroz: propise o sistemu
obrazovanja, kulture, zdrastvene i socijalne zatite, naziva se Neintervencionistiki model
(Velika Britanija, Austrija, Danska, Finska, Nemaka, Litvanija, vajcarska, eka, Kipar) Bez
obzira koji model drave koriste kako bi uredile sistem sporta osnovna poruka je da je sport
drutvena delatnost koja uiva zatitu pravnog sistema.
Dostupnost sporta svima pod jednakim uslovima, fer, tolerantan, etiki prihvatljiv i
usmeren ka potpunom ostvarivanju linosti
Sport je humana aktivnost koja poiva na fundamentalnim, socijalnim, obrazovnim
i kulturnim vrednostima i kao takav on je faktor integracije, ukljuenja u socijalni ivot,
toleranciju, prihvatanje razlika i igranja po pravilima. Zato je potrebno ukljuiti najire
slojeve stanovnitva u bavljenje sportom, bilo da su to rekreativci, amateri ili profesionalci.
Ali, sport sve vie gubi spontanost slobodne aktivnosti (istinske igre) i to uz punu saglasnost
kako organizatora sportskih takmienja, tako i samih sportskih aktera. Sportisti su u igri
monih snaga (ekonomskih i politikih), kojima vie ne vlada spontano-stvaralaka igra nego
neka druga sfera u koju se oni jednostavno utapaju i verno je slue zbog ostvarenja svojih
sopstvenih ekonomskih, a ne igrakih interesa. Time je sportista, paradoksalno, vie homo
ekonomikus nego homo ludens. (Boovi, 2008). Od onoga bre, vie, snanije - danas je to
bre, vie, bogatije. Vlasnici klubova ele samo jedno - pobedu ili bez posla odmah ostaju
treneri, funkcioneri, a igrai se prodaju.
Borba protiv dopinga, nasilja, a posebno protiv nametanja utakmica

i nelegalnog klaenja
Ovo je vana tema jer ne obuhvata samo profesionalni sport, ve sve vie pogaa i
takmiare na niim nivoima i mlade sportiste. Sport okuplja ljude iz razliitih socijalnih
sredina, razliitih verskih ispovesti i mukarce i ene i stare i mlade i zato je vaan vezivni
element Evrope, naroito u razvoju demokratije i vladavine ljudskih prava. Evropa se danas
bori sa mnogim negativnim pojavama u sportu, jer veliki sportski dogaaji mobiliu znatne
resurse, a usled sve vee komercijalizacije to motivie i loe momke da pronau svoj interes
za profit. Zato je vano da postoji neki zajedniki pravni okvir - stnadard koji e obavezati sve
drave lanice da se na isti nain bore protiv ovog zla koji ozbiljno ugroava integritet sporta.
U Beogradu je polovinom marta 2012. odrana 12. konferencija ministara sporta Saveta
Evrope, na kojoj je upravo centralna tema bila pitanje nametanja rezultata utakmica i
tom prilikom je predstavljena studija o izvodljivosti stvaranja pravnog okvira u kome bi se
posebno regulisala oblast nametanja rezultata. Ono to je zanimiljivo jeste da su konferenciji
prisustvovali i predstavnici evropskih kladionica.
183
Zbornik radova 2
Evropski model sporta
Kljuni atributi evropskog modela sporta:

a) Piramidalna struktura s klubovima u bazi, koji deluju kao amaterska udruenja i
promoviu sport dostupan svima. Negujui amatersku aktivnost, sportski klubovi
imaju vanu funkciju socijalne inkluzije - integracije stanovnitva.
b) Razvoj sporta temelji se na inicijativi neprofesionalaca i volontera, bez ozbiljnijeg
povezivanja s privredom ili dravom.
v) Vana karakteristika je i sistem promocije i ispadanja iz takmienja; ulazak novih
takmiara ini sistem atraktivnijim od sistema zatvorenih takmienja amerikog tipa.
Barijere u funkcionisanju evropskog sporta:

a) Sportske federacije sve vie prerastaju u komercijalne kompanije i privatne poslovne
jedinice zahvaljujui svojoj ulozi u pregovaranju o TV pravima. Kao odgovor na takvo
stanje u nekim evropskim zemljama lige su se osamostalile od nacionalnih federacija
(fudbal u Engleskoj i paniji, koarka u paniji, Italiji i Francuskoj).
b) Privatizacija klubova i njihov nastup na tritu kapitala dovelo je do toga da neko moe
da bude vlasnik vie klubova i pri tom da se ti klubovi takmie u istom rangu, to
naruava legalnost takmienja i itav sistem takmienja.
v) Medijski potencijal sporta je ogroman. Prava TV prenosa su znaajan izvor prihoda;
Velika konkurencija uticala je na poveanje naknada za TV prava prenosa najvanijih
sportskih dogaaja. Tu su naravno i zatvoreni sistemi kablovske TV gde se plaa
unapred kako bi se gledali prenosi.
Model organizovanja klubova u Evropi

Evropski model ili model EU podrazumeva razliite statusne forme organizovanja klubova
(akcionarska drutva, privatna preduzea, udruenja graana, klubovi lokalne samouprave,
klubovi meovite svojine). U Evropi svi uspeni klubovi koji ostvaruju vrhunske rezultate, a
samim tim i visoke prihode su nuno u statusu preduzea; ak i kada su u statusu udruenja
graana upravljaki deo je odvojen u ekonomskom smislu i svakako je trino orijentisan.
Na primer, po britanskom modelu klubovi su organizovani kao akcionarska drutva, s
mogunou da svoje akcije plasiraju na slobodnom tritu (trita hartija od vrednosti).
Svako moe da kupi akcije klubova i tako postane vlasnik.
Evropska kua fudbala (UEFA) u svom programu licenciranja klubova za takmienja u
evropskim kupovima propisala je obavezu svim klubovima da od janura 2005. posluju kao
preduzea (da vode poslovne knjige bez obzira na statusnu formu i model organizacije), zatim
da posluju transparentno i da su podloni redovnim finansijskim revizijama.
Za razliku od Evrope, model funkcionisanja klubova u SAD-u je takav da su klubovi
organizovani kao korporacije i predstavljaju delove velikog holding sistema. Lige su
profesionalne i zatvorenog tipa, to znai da klubovi ne ispadaju iz lige. Jedino je vano da li
ispunjavaju ekonomske i materijalne uslove za takmienja.
184
Zakljuak
Polazei od toga da je cilj EU postizanje to veeg jedinstva meu svojim lanovima u
cilju podsticanja ekonomskog i drutvenog napretka, a posebno zatite i promocije evropske
kulture, Savet Evrope smatra da sport u velikoj meri moe doprineti linom i drutvenom
razvoju kroz kreativne sportske aktivnosti. Priznajui univerzalnu prirodu sporta i njegovu
posebnu vrednost u svetu koji se brzo menja i koji se, s jedne strane, karakterie poveanim
slobodnim vremenom, a s druge urbanizacijom i tehnolokim razvojem, politika evropskog
sporta dobija svoje posebno mesto i sve vei znaaj. Ona tei da proiri koristi od sporta na
to je mogue vie ljudi sagledavajui sport u mnotvu njegovih oblika, od rekreativne fizike
aktivnosti do takmienja najviih nivoa.
Konstatujui da celokupan sistem sporta ne moe biti na zadovoljavajui nain reavan
iskljuivo u nacionalnim okvirima, formulisanje zajednikih principa politike sporta
omoguava progresivno usaglaavanje nacionalnih politika u ovom domenu. Usvajanjem
Evropske sportske povelje od strane Komiteta ministara drava lanica Saveta Evrope stvoren
je okvir daljeg razvoja evropskog sporta u cilju promocije sporta kao znaajnog inioca
ljudskog razvoja.
Literatura
1. Boovi, R. (2008). Simbolika kultura i fizika kultura. Socioloka lua II/1, str. 49-60
Niki: Filozofski fakultet.
2. Kokovi, D. (2000). Sociologija sporta. Beograd: Sportska akademija
3. Petkovi, B. (u pripremi za tampu). Ekonomika sporta. Beograd: Fakultet za menadment
u sportu.
Internet izvori
Bjelajac, S. (2006). Sport i drutvo. Online biblioteka Scribd.
Preuzeto 27. 08. 2012. sa: http://bs.scribd.com/doc/45731098/Sport-i-Drustvo
Evropska povelja o sportu. Savet Evrope.
Preuzeto 10. 05. 2013. sa: http://www.coe.ba/pdf/EVR_Charter_on_sport.pdf
Consolidated versions of the treaty on European union and of the treaty establishing
the European community. (2006). Official Journal of the European Union.
Preuzeto 10. 05. 2013. sa: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ
:C:2006:321E:0001:0331:EN:PDF
185
Zbornik radova 2
Struni lanak
POTREBA DECE I POTREBA KOLE - INKLUZIVNO

OBRAZOVANJE DECE SA POSEBNIM POTREBAMA
NEEDS OF CHILDREN AND SCHOOL NEEDS - INCLUSIVE

EDUCATION OF CHILDREN WITH SPECIAL NEEDS
Momilo Petrov
Apstrakt
Inkluzija je poslednjih godina u naem kolskom sistemu donela dosta novina kao i
okvire principa za delovanje kroz svakodnevnu nastavu na sam plan obrazovanja i vaspitanja
dece sa posebnim potrebama. Zadatak kole je da pravovremeno proceni i identifikuje sve
uenike kojima je potrebno korigovanje i ublaavanje onih tekoa anomalija koje usporavaju
uenje i pravilno razvijanje. Treba odgovoriti na zahteve i potrebe deteta kao i na potrebe
kole da bi dobili kvalitetan programski sadraj primeren mogunostima tempu usvajanja
gradiva od strane uenika u inkluzivnom obrazovanju, inkluzivnih uenika kao pojedincima
u grupi. Kombinovanjem razliitih strategija, nastavnih metoda, oblika i sredstava, kao i
stvaranje prilika za alternativna iskustva u uenju gde se posebni standardi postignua mogu
prilagoavati oslanjajui se na snage uenika, najsigurniji je put da se deci osigura uspenost.
Saradnja sa roditeljima kao partnerima u cilju to kvalitetnijeg obrazovanja deteta je nei-
zostavna, esto i presudna za ostvarivanje zadataka nastave. Neizostavna je i uloga lokalne
samouprave koja obezbeuje resusrse u inkluzivnoj kulturi da bi kako bi inkluzivno obra-
zovanje sa to manje predrasuda i prepreka bilo prihvaeno i napredovalo u drutvenoj za-
jednici.
Kljune rei: inkluzija, deca sa smetnjama u razvoju, uenik, kola, roditelj, drutvena
zajednica.
Abstract
In recent years inclusion has brought a lot of innovation in our school system on the
plan of education of children with special needs, and frameworks of principles for activities
through everyday classes as well. The assignment of the school is to estimate and identify
all students on time who need correction and alleviation those difficulties (anomalies) that
slow learning and proper developing. The demands and needs of the child and school have
186
to be responded to get high-quality programme content that is appropriate to capability and

pace of acguisition of the material for students in inclusive education. Combining different
strategies, teaching methods, forms and means, as well as creating opportunities for alternative
experiences in learning where specific standards of achievement can be customized by relying
on the strength of the students, is the safest way to ensure success for children. Cooperation
with parents as partners, in order to have the best education for the child, is inevitable, and
often crucial for the realization of the teaching task. The role of the local government is also
indispensable because it provides resources in the inclusive culture, helps it to make progress
in the community, in order to accept inclusive education with less prejudice and barriers.
Keywords: inclusion, children with developmental disorders, student, school, parent, social
community
Uvod
Mnogi polaze od toga da je inkluzivno obrazovanje samo jo jedna verzija specijalnog
obrazovanja ili da se odnosi samo na uenike sa smanjenim sposobnostima.Meutim, glavni
koncepti i pretpostavke koje lee u osnovi inkluzivnog obrazovanja su, na vie naina, suprotne
od pretpostavki koje su osnova specijalnog obrazovanja.Inkluzija ili inkluzivno obrazovanje
nije drugo ime za obrazovanje lica sa posebnim potrebama. Ono obuhvata drugaiji pristup
identifikovanju i pokuajima da se ree tekoe do kojih dolazi u kolama ... obrazovanje za
decu sa posebnim potrebama moe da bude prepreka razvijanju inkluzije u kolama.
Koncepti inkluzivnog obrazovanja imaju vie toga zajednikog sa konceptima koji lee
u osnovi pokreta Obrazovanje za sve (EFA) i poboljanja stanja u kolama. Inkluzivno
obrazovanje predstavlja pomeranje od preokupiranosti odreenom grupom ka fokusiranju
na prevazilaenje prepreka u uenju i uestvovanju.
Najei argument protiv inkluzije su:

Velik broj uenika u odeljenjima i samim tim nemogunost nastavnika da prui
adekvatnu panju detetu sa PP
Nedefinisane uloge u smislu ko je taj koji treba da nastavniku pri podrku
Neadekvatna obuka nastavnika za rad sa decom sa PP
Nedoumica da li e zbog posebnog tretmana koji zahtevaju deca sa PP i prilagoavanja
nastave njima ostala deca u odeljenju biti uskraena
Kako e druga deca da prime decu sa PP u kolektiv
Strah od reakcija roditelja ostale dece
ta treba da budu prioriteti u razvoju inkluzivnog obrazovanja?

donoenje odgovarajueg zakona
senzibilisanje javnosti (medijske promocije, obrazovne emisije, obuka zaposlenih u
kolama)
donoenje jasno definisane strategije
analiza postojeeg stanja
187
Zbornik radova 2
ta se dobija uvodjenjem inkluzivnog obrazovanja?

Uvoenjem inkluzivnog modela obrazovanja poveao bi se obuhvat dece sa PP obrazovno
vaspitnim sistemom, unapredio bi se njihov kvalitet obrazovanja i bila bi im pruena
mogunost za profesionalno osposobljavanje i osamostaljivanje za ivot.
Roditelji dece sa PP bi dobili jednu sigurnost, oseaj da nisu izdvojeni i od strane drutva,
preputeni sami sebi kao to je trenutno sluaj. Najee roditelji kucaju na razliita vrata
najpre da izlee svoje dete, a posle toga da ukljue svoje dete da se drui sa ostalom decom.
Znai, inkluzijom ojaavamo roditelje a samim tim e i oni biti pod manjim stresom i
sposobniji da sa detetom ostvare kvalitetniji odnos. Roditelji bi postali ekonomski nezavisniji
jer ne bi moralo vie lanova porodice da brine o detetu. kole bi kroz vei obuhvat dece sa PP
dobile mogunost da poveaju broj upisane dece, da unaprede kvalitet obrazovno vaspitnog
procesa i da zaposlenima ponude iri izbor programa strunog usavravanja. Inkluzivnim
obrazovanjem drava i drutvo postiu ostvarenje propisanih stratekih ciljeva i u celini
postaju kvalitetniji.
Prilagoavanje nastavnih planova i programa:

Nastavnici koji su u svome odeljenju imali ili imaju decu sa PP su saglasni da je sa njima
jedino mogue raditi ukoliko se vri prilagoavanje planova i programa. Redovni programi
su preobimni i za decu bez smetnji u razvoju. Programi moraju da se prilagode svakom detetu
posebno ak i kada je u pitanju ista vrsta ometenosti poto se deca razlikuju kao l inosti i
na razliit nain doivljavaju svoju ometenost.
Finansiranje inkluzije:
Trokove finansiranja inkluzije, po miljenju predstavnika Ministarstva I Zavoda treba
podeliti izmeu drave i lokalne zajednice, tj. izmeu republikih i optinskih budeta. Jedan
deo trokova mogao bi se pokriti volonterskim radom preko volonterskih centara kao i radom
studenata defektologije, psihologije i pedagogije u okviru obavezne prakse. Jedan deo trokova
moe da se pokrije preraspodelom postojeih resursa (Defekolog koji radi u specijalnoj koli
moe biti dodatno angaovan u redovnoj koli i imati podeljeno radno vreme u specijalnoj
i redovnoj koli). Takoe, sagovornici veruju da bi se dodatna sredstva mogla obezbediti
jednim delom i iz donacija, participacija samih vrtia tj. kola i iz participacije roditelja.
Kako uticati na motivaciju nastavnika da rade sa decom sa PP?

Predstavnici donosilaca odluka u obrazovanju smatraju da je podizanje motivacije
nastavnika mogue ostvariti na vie naina. Pored poveanja plata onim nastavnicima koji
imaju u odeljenju decu sa PP, motivacija se moe podii i pruanjem boljih uslova za rad
(manja odeljenja, bolja opremljenost uionica) kao i kvalitetnim sistemom profesionalne
edukacije i naroito sistemom napredovanja.
Odnos nastavnik-uenik i uenik-uenik:

Kada je u pitanju inkluzivno obrazovanje, tj. ukljuivanje dece sa PP u redovna odeljenja,
postoji duboko ukorenjeno miljenje da deca teko prihvataju svoje vrnjake ometene u
188
razvoju. Interesovalo nas je ta nastavnici misle o tome i kakva su njihova iskustva. Moemo
da kaemo da su takvi sluajevi veoma retki i da deca uz minimalnu pripremu i objanjenje
problema veoma lako i lepo prihvataju svoje vrnjake sa PP. Deca sa PP u odeljenju predstavljaju
jedan kohezioni faktor, jaaju kolektiv i doprinose stvaranju odgovornosti kod druge dece.
Zakljuak
U postojeim okolnostima ne postoji zakonska podrka za inkluzivno obrazovanje (iako
postoji dosta deklaracija i dokumenata koji su ve usvojeni ili su u procesu razmatranja i
usvajanja), tj. pitanje ukljuivanja dece sa PP u redovne kole je zakonski nedovoljno
regulisano. To praktino znai da su svi sluajevi inkluzije nelegalni i deavaju se na osnovu
dobre volje pojedinaca ili uticaja koji roditelji imaju u lokalnoj zajednici da ostvare svoju elju
da svoje dete upiu u redovne kole.
Na osnovu pregleda stratekih dokumenata stie se utisak da postoji naelna volja da se
radi na inkluzivnom obrazovanju, ali, osim pojedinanih projekata nisu dovoljno vidljive
naznake sistemskih reenja koja bi dovela do konkretnih promena na nivou kola.
Iskustva dece sa PP koja su ve ukljuena u redovne kole je uglavnom pozitivno. Najvie
se raduju druenju i igri sa drugom decom, puno im znai da budu prihvaeni, nastavnici su
prema njima dobri I podravajui, a najtee im pada odbacivanje i vreanje od strane druge
dece.
Stie se utisak da inkluzivno obrazovanje ne predstavlja prioritet za znaajan broj nastavnika
i direktora (osim u sluajevima kola koje su bile ukljuene u prethodne projekte koji su
realizovani od strane Save the Children ili nastavnika koji su okupljeni u okviru mree Fonda za
otvoreno drutvo). Pored toga, motivacija da se neto uradi u domenu inkluzivnog
obrazovanja, ak i kada postoji, kod znaajnog broja nastavnika i direktora je povrna i moglo
bi se oekivati da e se smanjiti prilikom prvog susreta sa tekoama.
Iz perspektive nastavnika, najvanije barijere za inkluzivno obrazovanje predstavljaju:
o svest nastavnika da ne poseduju profesionalna znanja i vetine neophodne za rad sa
decom sa PP, o preobimni nastavni programi koji prisiljavaju nastavnike da rade frontalno jer
je to jedini nain da realizuju zadati program, o strah da bi prisustvo dece sa PP u njihovom
razredu znailo da posvete dosta vremena u individualnom radu i da zbog toga ne bi bili
u mogunosti da realizuju nastavni program (zbog ega bi mogli biti kritikovani od strane
struno-pedagokog nadzornika), o nepostojanje pravilnika o ocenjivanju dece sa PP
(nastavnici izraavaju uverenje da ne mogu da ocenjuju uenike sa PP na osnovu postojeih
kriterijuma, a ako ih ocenjuju kao i drugu decu ne uzimaju u obzir njihove sposobnosti
i mogunosti), I o nedostatak sistema podrke na koji bi nastavnici mogli da se oslone u
svakodnevnom radu sa decom sa PP.
Literatura
Internet izvori
http://www.erisee.org/downloads/2012/libraries/rs/rr/Pillars%20and%20
Obstructions%20of%20Inclusive%20Education%20in%20Serbia.pdf
http://inkluzivno-obrazovanje.rs/primena-inkluzije/za-obrazovne-ustanove
http://www.milance.edu.rs/file.php/1/kutak/files/prirucnikzaradsadecom.pdf
189
Zbornik radova 2
Struni lanak
SPORT U PSIHOSOCIJALNOM RAZVOJU

OSOBA SA INVALIDITETOM
SPORTS IN PSYCHOSOCIAL DEVELOPMENT

OF DISABLED PERSONS
Eleni Plakona1, Duan Moraanin2

1
1st Vocational school of Thermaikos, Tesaloniki, Grka
2
Nacionalni institut sporta
Apstrakt
Invalidnost podrazumeva stanje organizma koje je nastalo usled bolesti, ozlede ili uroene
mane koje imaju za posledicu trajno, delimino ili potpuno smanjenje sposobnosti oveka za
normalan socijalni ivot, rad i privreivanje. Sport prua mogunost uenja, razvoja vetina,
smanjuje rizike za pojavu bolesti i pomae izgradnju i odravanje drutvenih odnosa. Da bi
se osobama sa invaliditetom olakao ivot, neophodno je zbliiti i ojaati vezu izmeu njih i
drutvene sredine, jer im je potrebna prilika da bi pronali samopoverenje i svrhu ivljenja. Za
njihovu dobro organizovanu rehabilitaciju, moraju postojati i dobri uslovi drutvene sredine,
kao to su opte ekonomske mogunosti drutva, ali i pozitivni odnosi i stavovi socijalne
sredine prema osobama sa invaliditetom. Edukativni aspekt podrazumeva sticanja potrebnih
znanja, menjanje stavova prema sebi i drutvenim vrednostima, kao i realizaciju programa
obrazovanja i profesionalnog osposobljavanja. Bavljenje sportom osobama sa invaliditetom
poveava kvalitet ivota tako to poboljava i odrava nihovo fiziko i psiholoko zdravlje.
Cilj ovoga rada je da se ukae na potrebu stvaranja centara za bavljenje sportom osoba sa
invaliditetom sa eljom da kvalitetno provode slobodne vreme.
Kljune rei: sport, osobe sa invaliditetom, drutvena sredina
Abstract
Disability is a condition of the body that is caused due to illness, injury or birth defects,
that result in permanent, partial or complete reduction in the ability of man to a normal
social life, work and earning. Sport provides an opportunity for learning, skills development,
reducing the risks of the disease and helps build and maintain social relationships. To ensure
that people with disabilities make life easier, it is necessary to bring together and strengthen
190
the bond between them and the social environment, because they need the opportunity to
find self-confidence and purpose of life. For their well-organized rehabilitation, there must
be good conditions of the social environment, such as general economic opportunities of
the society, and positive relationships and attitudes of the social environment for persons
with disabilities. Educational aspect involves gained the necessary knowledge, changing
attitudes to self and social values, as well as the implementation of programs of education and
professional education. Playing sports for people with disabilities increases the quality of life
by improving their means and maintain physical and psychological health.
The aim of this paper is to point out the need to make a sport center for people with
disabilities wishing to spend quality leisure time.
Keywords: sports, people with disabilities, society
Uvod
ivimo u doba u kome se sve ozbiljnije ukazuje na znaaj fenomena aktivni odmor,
dokolica i sl. Sve vie se namee potreba za boljim planiranjem i racionalnijim korienjem
slobodnog vremena. Sportsko-rekreativna aktivnost se preporuuje kao izvanredno korisno
sredstvo za rekreaciju, za rehabilitaciju, za prevenciju niza bolesti kao i za obogaivanje
slobodnog vremena, zdravu zabavu i razonodu.
Predmet ovog rada se odnosi na ulogu sporta u psihosocijalnom razvoju osoba sa
invaliditetom. Cilj rada je da se utvrdi znaaj bavljenja sportom za osobe sa inavaliditetom. U
ovom radu je primenjen spekulativno-bibliografski i metod analize.
Sportsko-rekreativna aktivnost za osobe sa invaliditetom

Ova aktivnost ima viestruki znaaj za osobe sa inavaliditetom. Sport podrazumeva
znatno vie od same razonode za njih. Ova aktivnost je od dalekosenog znaaja za
psihosocijalno prilagoavanje osobe sa inavaliditetom, za njegovu pobedu nad sopstvenim
oseanjem nesposobnosti i za sopstvenu socijalnu reintegraciju. Sport doprinosi relaksaciji,
umanjuje njihove komplekse. Pasivnost i neverica u sopstvene snage se ublaava. Ona osoba
sa inavaliditetom koja svoje slobodno vreme ispunjava vebanjem se najbre oslobaa ovih
tegoba. Sport sa jedne strane utie na dobro zdravlje, fiziku i radnu kondiciju, a sa druge,
omoguava specijalizovanim profesionalnim radom svakoj osobi sa invaliditetom da ispolji
svoje stvaralake sposobnosti koje poseduje ali su u velikoj meri uskraene.
ovek u svakodnevnom ivotu stalno ulae energiju da usaglasi sopstvene potrebe sa
zahtevima drutva. On te napore mora da intenzivira kada postane osoba sa invaliditetom i
to iz dva razloga:
1. Navikavanje na novi telesni izgled emu

ovek mora da se navikne na svoj novi telesni izgled, telesnu emu. Pod telesnom emom
se podrazumeva mentalna slika koju neko ima o svom telu ili o pojedinim delovima tela.
2. Stavovi drutvene sredine

Fizika promena jednog lana u drutvu izaziva izmenjene stavove prema njemu iz isto
objektivnih razloga. Osoba sa invaliditetom je u prvo vreme manje radno sposobna, zavisna je
191
Zbornik radova 2
finansijski, fiziki i dr. Kao takva, ona je nesamostalna, i intimno sobom nezadovoljna. I njoj,
i drutvu predstoji period navikavanja na njene nove i neoteene sposobnosti. Iz tog razloga,
rehabilitacioni napori moraju biti usmereni na popravljanje telesnog habitusa kroz terapije i
fiziku rehabilitaciju, i telesne eme kroz izmenjeno sopstveno doivljavanje hendikepa. Ne
treba zaboraviti i ostvarivanje novih drutvenih relacija koje su osloboene poetnih oseanja
krivice, manje vrednosti i stida. Poinje aktuelizacija njihovih ranijih potencijala i preostalih
sposobnosti. Najbolji nain za postizanje ovog cilja je putem sporta. Kako e se osoba kao
pojedinac rehabilitovati zavisi i od njegove ranije telesne integrisanosti i mentalnog sklopa
linosti, ranijih planova, ambicija i aspiracija, od prihvatanja od strane mikrosocijalne okoline
u kojoj se kretao.
Kroz sport e u manjoj drutvenoj sredini dobiti razumevanje za njegova emotivna
doivljavanja, stvarae zdrav takmiarski duh i manje e se oseati povreenim i
neprilagoenim. Svi oblici psiholokog reagovanja na bolest potiskivanje, rezistencija,
regresija, e se ublaiti a kompenzacija i sublimacija e izai na povrinu.
Porodica osobe sa invaliditetom najee zauzima jedan od dva ekstremna stava. Potencira
se defekt osobe sa invaliditetom ili se ponaaju kao da ga uopte nema. Pogrean poetni
pristup neprilagoavanja e se kasnije generalizovati u svakoj sredini, pa i u kolskoj, ako je
u pitanju dete.
Kroz sport i sportsku rekreaciju, iako na prvi pogled izgleda paradoksalno, moe se poveati
sigurnost osoba sa invaliditetom usmerenjem na prostor u kome se i drugi rehabilituju, tako
da je mnogo lake prilagoditi se u ovakvoj sredini. Takva inkluzija nije predmet obrazovanja
to je nain ivota. Prisutni su: takmienje u estetskom hodanju, sedea odbojka, koarka u
kolicima, plivanje, stoni tenis, gol bal za slepe gde zvuna lopta izotrava ula slepih za kasnije
bezbednije kretanje na ulici i dr. Uloga sporta kod osoba sa invaliditetom uspostavlja relaciju
igra sport vaspitanje.
Igra sport vaspitanje

Igra je osnovni nain socijalizacije i stvaranja veza i prijateljstava. Izuzetno je vana za
razvoj linosti, navika i socijalnih vetina. Uz igru se ui neverovatno intenzivno.
Platon je rekao da moemo otkriti vie o osobi za sat vremena igre nego za godinu dana
razgovora. Dord Bernard o je rekao: Ne prestajemo se igrati jer smo ostarili, ve starimo
jer smo se prestali igrati.
Igra je spontana, nagonska, dobrovoljna i prijatna aktivnost. Ona je sama sebi cilj.
Unutranje je motivisana, svesna je i misaona, sa izraenom stvaralakom inicijativom i
matom. Smatra se najstarijim vidom socijalizacije. To se naroito odnosi na igre u kojima su
prisutne fizike vebe i fiziko vebanje zbog ovekove potrebe za kretanjem.
Funkcija igre moe biti bioloka i pedagoka. Bioloka funkcija igre se ogleda u tome to
angauje celovitog oveka, utie na rad njegovih unutranjih organa, poboljava razmenu hr-
anljivih materija u organizmu, a to sve utie na zdravstveno stanje osoba sa invaliditetom.
Vaspitna funkcija igre odnosi se na delovanje oduevljenja, mobilie stvaralake potenci-
jale. Dok se osoba sa invaliditetom igra, stalno je na oprezu zato to uvek prima nove utiske
na koje mora pravilno reagovati. Situacija u igri se brzo menja, zbog ega je neophodno da
se brzo i tano uoe nove okolnosti kako bi se uspeno savladale prepreke. Sve to uz umeno
pedagoko voenje utie na razvoj samostalnosti, snalaljivosti, prisebnosti i odvanosti uz
istovremeno spreavanje sujete i samoljublja.
192
Sport se razvio iz igre. S obzirom da je nastao iz igre, sport je zadrao neke karakteristike,
ali vremenom se sve vie naglaava takmiarski karakter sporta. Za razliku od igre, esto se
postavlja kao najvaniji cilj. Vaspitni znaaj takmienja se ogleda u injenici da ovek posta-
je bolji, jai, sposobniji, zdraviji jer stalno tei da prevazie dostignute nivoe razvoja svojih
sposobnosti.
Sport predstavlja poseban faktor intenzivnog ispoljavanja ovekovih psihikih i fizikih
potencijala. Sport je simbol najintenzivnijeg samoostvarivanja oveka. Moralno vaspitanje
je integralni deo formiranja svestrane i slobodne linosti, moralne svesti, stavova, oseanja,
te voljnih i karakternih svojstava linosti, kao i formiranje navika moralnog ponaanja. Sus-
ret sa preprekama i njihovo savladavanje se javlja kao nuan uslov pojave i razvijanja volje.
Ekonominost snage, korekcija tehnike izvoenja pokreta, koncentracija na tehniku kretanja,
samouverenost, su samo neke od karakteristika koje dobija osoba sa invaliditetom kroz sport.
Putem bavljenja sportom, osobe sa invaliditetom postepeno postaju gospodari samim sobom,
jer vladaju svojim postupcima.
Kroz igru i sport deca sa hendikepom kao ravnopravni uenici uestvuju u sistemu obra-
zovanja bez izdvajanja u posebne ustanove uz posebnu podrku kada je ona potrebna. Proces
inkluzije dugo traje, ali postoje prednosti i za decu (socijalizacija, ostanak u svojoj porodici,
vee samopotovanje zbog boravka u redovnoj grupi, savladavanje kompleksa) i za vrnjake,
i za roditelje i za nastavnike.
Pojedine grane sporta mogu da se upotrebe sa ciljem rehabilitacije pacijenta. Atletika,
gimnastika, borenja, sportske igre, sport na vodi, zimski sport, konjiki sport (hipoterapija)
i dr.
Postoji posebna podela za bavljenje sportom, koja ukazuje na najpogodnije sportske akti-
vnosti prema vrsti invaliditeta. Napr. kod amputacije potkolenice to su: vratilo, razboj, karike,
penjanje uz konopac, plivanje, kajak, odbojka (sedea) i dr.
Osobe sa invaliditetom kroz sport se bre i uspenije rehabilituju. Poboljavaju optu
psihofiziku sposobnost u cilju samopouzdanja, proirenja mogunosti zapoljavanja i to je
najvanije, ini ih aktivnim lanovima drutva.
Preko treninga, osoba sa invaliditetom stie znanja za stvaranje zdravstveno-higijenskih
navika. Znaaj sporta je dokazan. Redovno sprovoenje rekreacije i sporta dovodi do
poveanja izdrljivosti miine snage i direktno utie na unapreenje funkcionalnih
sposobnosti u svakodnevnom ivotu. Tako su napr. olakani transferi tih osoba, umanjuje
se rizik od sekundarnih komplikacija kao to su kontraktura, gojaznost, miina atrofija,
povien krvni pritisak, visok nivo holesterola, kardiovaskularne bolesti. Neki od psiholokih
efekata, kao to je navedeno - poveana funkcionalnost i efikasnost utiu na samopouzdanje,
smanjenje depresivnosti i lake prihvatanje onesposobljenja.
193
Zbornik radova 2
Zakljuak
Uoeno je da telesna ogranienja retko predstavljaju stvarni razlog neaktivnosti, a to su
nedostatak institucija i opreme, informacija o tehnikama vebanja i mogunosti ovih osoba
za bavljenje sportom. Neophodna je edukacija invalida da bi preuzeli odgovornost za sebe.
Treba ih povremeno kontrolisati, ali i preventivno informisati o pravilnoj ishrani, higijeni
i reimu ivota. Od toga zavisi njihovo opte zdravlje. Potrebno im je ukazati na znaaj
pravilnog disanja jer e moi kvalitetnije i due da vebaju a time postii bolju kondiciju.
Kroz angaovanje u sportskim aktivnostima osobe sa invaliditetom e pored rada na izgradnji
i ouvanju fizike snage, pokazati svoju ljubav prema ivotu a to jeste prava rehabilitacija.
Literatura
1. okorilo, R. (1998). Pedagogija sporta, Novi Sad.
2. Grupa autora (1977). Prirunik, Novi Sad: Savez za sport i rekreaciju invalida SAP Vo-
jvodina.
3. Mici, D. (1997). Sociologija, Sremski Karlovci.
4. Zaciorski, V. M. (1975). Fizika svojstva sportista, Beograd: Partizan.
194
Struni lanak
POMAGALA KOD PARAOLIMPIJACA
EQUIPMENT FOR PARALYMPIC ATHLETES
Ivica Predovi1, Ranko Marijanovi1, Eleni Plakona2

1
Fakultet za mendment u sportu, Alfa Univerzitet, Beograd, Srbija
2
EPAS, Srednja fizioterapeutska kola, Edesa, Grka
Apstrakt
Predmet ovog rada su pomagala kojima se koriste paraolimpijci na Paraolimpijskim
igrama. Ona predstavljaju bitan inilac u ostvarivanju najboljih rezultata. U radu su kroz prikaz
sportova u kojima se takmie paraolimpijci na Letnjim Paraolimpijskim igrama predstavljena
pomagala kojima se slue takmiari. Cilj ovog rada je ukazivanje na probleme vezane za
hendikepirane sportiste kojima se poklanja malo panje u naoj zemlji. I ako je u dokumentu
Nacionalne strategije razvoja sporta ovaj problem prepoznat, u praksi se nedovoljno uoava
primena istog. Potrebno je dravu podstai da omogui vie sredstava za njihovo treniranje i
usavravanje, kao i same osobe sa invaliditetom koje jo nisu ukljuene u sport.
Kljune rei: Sport, pomagala, paraolimpijci
Abstract
The paper focuses on tools which are used paraolympic athletes at the Paralympic Games.
They are an important factor in achieving the best results. In this paper, by presenting the
sports in which they compete paralympic athletas the Summer Paralympic Games presented
aids that serve athletes. The aim of this study was to evaluate problems for disabled athletes
that receive little attention in this country. And if it is a document of the National Sports
Development Strategy recognized this problem, in practice, the lack of application of the
same. It is necessary to encourage the state to provide more funding for their training and
development, as well as the people with disabilities who have not been involved in the sport.
Keywords: Sport, equipment, paralympic athletes
195
Zbornik radova 2
Uvod
Paraolimpijske igre su veliki meunarodni sportski dogaaj, koji ukljuuje sportiste sa
razliitim fizikim i intelektualnim invaliditetom, odnosno paraplegijom, cerebralnom
paralizom, amputacijom, kao i osoba sa oteenjima vida. Postoje Letnje i Zimske
Paraolimpijske igre, koja se jo od 1988. Letnjih Olimpijskih igara u Seulu, odravaju
neposredno nakon odgovarajuih Olimpijskih igara. Sve Paraolimpijske igre su regulisane
od strane Meunarodnog paraolimpijskog komiteta (MPK). Paraolimpijske igre su izrasle
od malog skupa (1948.) britanskih veterana iz Drugog svetskog rata, u jedne od najveih
meunarodnih sportskih dogaaja od poetka 21. veka. Paraolimpizam se zalaeza jednak
tretman u ravni sa olimpijcima, ali postoji veliki jaz izmeu finansiranja Olimpijskih i
Paraolimpijskih sportista.
Kada je Junoafriki trka Oskar Pistorius stao na startnu liniju 2008.godine na
Olimpijskoj kvalifikacionoj trci, publika je eksplodirala u srdanom aplauzu. Po prvi put,
Pistorius, sa amputiranim nogama, takmiio se protiv sposobnih sportista na specijalno
dizajniranim seivima od ugljeninih vlakana. Trka je oznaena kao prekretnica u istoriji
kako Olimpijskih tako i Paraolimpijskih igara, i podstakla je razvoj debate o korienju
tehnologije za poboljanje atletskih performansi.
Kategorije i klasifikacija paraolimpijskih sportista

Kategorije
Imajui u vidu irok spektar invaliditeta koje sportisti imaju, postoji nekoliko kategorija
u kojima se takmie sportisti. Na osnovu dozvoljenog nivoa invaliditeta podeljeni su u est
irokih kategorija. Kategorije su amputirani, cerebralna paraliza, intelektualni invaliditet,
kolica, oteenog vida, i Les Autres (doslovno The Others, koji su sportisti sa invaliditetom
koji ne spadaju u preostalih pet kategorija, a ona obuhvataju znaci nanizma, multiple skleroze,
i uroeni poremeaji). MPK je osnovao deset kategorije invaliditeta, ukljuujui i fiziki,
vizuelni, i intelektualna oteenja. Ove kategorije se odnose na Letnju i Zimsku Paraolimpijadu.
Sportisti sa jednim od ovih invaliditeta mogu da se takmie na Paraolimpijskim igrama, iako
se nemoe svaki sport dozvoliti za svaku kategoriju invalidnosti.
Telesna oteenja - Postoji osam razliitih vrsta fizikog oteenja:

Oteena snaga miia - sa specijalnim potrebama u ovoj kategoriji, sila generie
miie, kao to su miii jednog ekstremiteta, jedna strana tela ili donji deo tela se
smanjuje, zbog npr. kimene modine,- spina bifida ili deije paralize.
Oteena pasivnog opsega kretanja - Opseg kretanja u jednom ili vie zglobova svodi
na sistematian nain. Akutnih stanja kao to su artritis nisu ukljueni.
Gubitak uda ili nedostatka ekstremiteta - Potpuno ili delimino odsustvo kostiju
ili zglobova od deliminog ili potpunog gubitka zbog bolesti, traume ili uroene
nedostatka ekstremiteta (npr. dismelia ).
Razlika duine nogu - Znaajno skraenje kostiju javlja se u jednoj nozi, zbog uroenog
nedostatka ili traume.
Niskog rasta - Stalna visina se smanjuje zbog skraenja noge, ruke i trup, koji su zbog
miino deficit od kosti ili hrskavice strukturama.
Hipertonija - hipertonija obeleen je nenormalan rast miia i smanjene sposobnosti
miia da se istegne. Hipertonija moe biti rezultat povrede, bolesti ili uslova koji
196
ukljuuju oteenja centralnog nervnog sistema (na primer, cerebralna paraliza).

Ataksia - Ataksija je oteenje koje se sastoji od nedostatka koordinacije miinih
pokreta (npr. cerebralna paraliza, Friedreich je ataksija).
Athetosis - Athetosis se generalno karakterie neuravnoteeni, nevoljni pokreti i tekoe
za izdravanje simetrianog poloaja (npr. cerebralna paraliza, choreoathetosis).
Oteenje vida - Sportisti sa oteenjem vida u rasponu od delimine vidljivost, dovoljno

da se smatra po zakonu slepim, do potpunog slepila. Ovo ukljuuje oteenje jedne ili vie
komponenti vizuelnog sistema (struktura oka, receptori, optikog nerva put, i vizuelni
korteks).Vodii za sportiste sa oteenjem vida su blizak i sutinski deo takmienja, u kojem
se sportista sa oteenim vidom i vodi smatraju timom. Poev od 2012.godine, ovi vodii su
stekli pravo da dobiju svoje medalje.
Intelektualni invaliditet - Sportisti sa znaajnim oteenjem u intelektualnom
funkcionisanju i povezanih ogranienja u adaptivnom ponaanju. MPK daje prvenstvo
sportistima sa fizikim invaliditetom, a invalidna grupa sa intelektualnim invaliditetom
je uvedenana nekim Paraolimpijskim igrama. Ovo ukljuuje samo vrhunske sportiste
sa intelektualnim invaliditetom dijagnostikovane po navrenih 18. godine ivota. Ipak,
MOK priznaje Specijalne Olimpijske Svetske Igre otvorene za sve osobe sa intelektualnim
invaliditetom.
Klasifikacija
U okviru klasifikacije invalidnosti sportiste ipak treba podeliti prema stepenu oteenja.
Klasifikacioni sistemi se razlikuju od sporta do sporta, a imaju za cilj da to vie sportista
koliko je mogue uestvuju u takmienjima protiv sportista sa slinim nivoima sposobnosti.
Najvei izazov u sistemu klasifikacije je kako objasniti raznovrsnost i ozbiljnosti invaliditeta.
Shodno tome, postoji niz vrednosti u veini klasifikacija.
Medicinska klasifikacija
Od svog osnivanja do 1980, Paraolimpijski sistem za klasifikaciju sportista sastojise od
lekarskih pregleda i dijagnostike oteenja. Medicinsko stanje sportiste je jedini faktor koji se
koristi da se odredi klasa za koju se uesnik takmii, na primer, sportista koji je imao povrede
kimene modine koji je rezultirao paralizu donjih ekstremiteta, ne bi se takmiio u istoj trci
sa invalidskim kolicima, kao i sportista sa amputacijom do kolena. injenica da ta njihova
invalidnost prouzrokuje isto oteenje nije faktor u odreivanju klasifikacije, jedina briga je
bila njihova medicinska dijagnoza. To je bilo tako sve dok se pogled na invaliditet atletike
nije promenio od forme rehabilitacije do cilja samog po sebi, te da je promenjen sistem
klasifikacije od medicinske dijagnoze do fokusiranja na funkcionalne sposobnosti sportista.
Funkcionalna klasifikacija
Iako ne postoji jasan datum kada je do smene dolo, funkcionalni klasifikacioni sistem
je postao norma za invalide atletske klasifikacije od 1980. U funkcionalnom sistemu fokus
na ono koje oteenje sportiste u pitanju, ima uticaj na sportski rezultat. U ovom sistemu,
sportisti sa ukupnim gubitkom funkcije nogu takmiiti e se zajedno u veini sportova, jer je
njihov funkcionalni gubitak isti. Jedini izuzetak u funkcionalni sistem klasifikacija je format
koji se koristi od strane Meunarodne sportske federacije slepih (IBSFO), koja jo uvek koristi
medicinski zasnovan sistem.
197
Zbornik radova 2
Neki sportovi se dre samo za odreene vrste invaliditeta. Na primer, golbal je samo za
sportiste oteenog vida. Paraolimpizam poznaje tri razliite ocene oteenja vida, samim
tim i svi takmiari u golbal moraju nositi vizir ili crne iz maske, tako da sportisti sa manjim
oteenjem vida nee imati prednost. Ostali sportovi, poput atletike, su otvoreni za sportisti
raznih oteenja. U atletici uesnici su podeljeni u razliitim klasama na osnovu invalidnosti,
raspolau i smeteni su u klasifikaciji u tom opsegu, na osnovu njihovog stepena oteenja.
Na primer: klasa 11-13 je za sportiste oteenog vida, koja su oni klasa u zavisnosti je od
nivoa oteenja vida. Tu su i ekipna konkurencija, kao to su kolica ragbiju. lanovima tima
se vrednuju poeni na osnovu njihovogstepena ogranienja, veu vrednost poena nosi tee
ogranienje. Tim ne moe imati vie od maksimalno odreenogbroja poena na terenu za igru
u isto vreme, da bi se obezbedila ravnopravna konkurencija. Na primer, bodovanjem u ragbiju
u kolicima, pet igraa kombinovanog invaliditeta, nemoe iznositi vie od osam poena.
Prikaz pomagala kroz letnje paraolimpijske sportove

Letnje paraolimpijske igre sainjavaju sledei vidovi sportova: Streliarstvo, Atletika,
Boanje, Biciklizam, Konjiki sport, Fudbal 5 igraa, Fudbal 7 igraa, Golbal, Dudo
Dizanje tereta, Veslanje, Jedrenje, Streljatvo, Plivanje, Stolni tenis, Odbojka, Koarka u
kolicima, Maevanje u kolicima, Ragbi u kolicima i Tenis u kolicima. Da bi sportisti u
navedenim sportovima nesmetano uestvovali i ostavarivali vrhunske rezultate, bilo je
neophodno primeniti odreena pomagala. Pod tim pomagalima podrazumevaju se sve
izmene i modifikacije, prvenstveno na pomagalima koje sportisti sa invaliditetom koriste u
svakodnevnom ivotu, zatim na rekvizitima koji su sastavni deo nekog sporta a potrebno
je bilo prilagoavati ih sportistima prema vrstama invaliditeta, pa i modifikacije samih
terena za takmienje, naravno, na kraju sve prema pravilima koje propisuje Meunarodni
Paraolimpijski komitet (MPK).
Streliarstvo
U streliarstvu uestvuju sportisti iz kategorije amputarci, cerebralne paralize, kolica i grupe
Ostali. Streliarstvo ukljuuje pucanje strele na metu, iz skupa udaljenosti ili jedne udaljenosti.
Para-Streliarstvo je adaptacija streljatva za sportiste sa invaliditetom. Postoji disciplina stojei
stav i u kolicima. Sloeni lukovi su dizajnirani da smanje silu potrebnu da se dri ica na ceo
reb, pa omoguava streliaru vie vremena da cilja sa manje miinog stresa. Veina sloenih
dizajna koriste kamere ili eliptini tokove na krajevima udova da se to postigne. Tipian ispust
je u rasponu od 65% - 80%. Na primer, luk od 27 kilograma sa 80% ispusta zahteva samo
12 kilograma sile da odri na ceo reb. Do 99% ispust je mogue. Mehaniki lukovi obino
imaju vie dometa, kao to je samostrel. Oni nisu ogranieni snagom jednog strelac i veina
vrsta koristi efekat motora. Vratila strela se obino sastoji od punog drveta, fiberglasa, legure
aluminijuma, ugljeninih vlakana, ili kompozitnih materijala. Pomo otputanja je mehaniki
ureaj dizajniran da prui jasno i precizno otputanje strela od sloenog luka. Najee se koristi,
za otputanje ice, prst-pogon mehanizma za okidanje, koji se nalazi u ruci strelac, ili vezan za
njegov zglob. U drugom tipu, poznat kao vraanje-oslobaanje napetosti, ica se automatski
oslobaa, kada se privlai unapred do utvrene napetosti. Kolica nemoraju biti odreenih
standarda jer nemaju nikakvu ulogu vanosti za ostvarenje rezultata, i ona mogu biti kolica koja
inae takmiari koriste u svakodnevnom ivotu.
198
Paraolimpijska atletika
U atletici uestvuju sportisti iz svih kategorija invalidnosti. Atletika je, u svetu,
najmasovniji paraolimpijski sport. Na atletskim takmienjima uestvuju mukarci i ene
razvrstani u klase. Takmienja se odvijaju prema pravilima Meunarodne Atletske Federacije
koja su prilagoena osobama sa invaliditetom, tako da su za neke klase takmiara bacaki
rekviziti neto laki, slepi i slabovidi takmiari tre sa vodiima, koristei po dve staze i za
trke due od 400m slepi i slabovidi takmiari mogu imati dva vodia, pri emu je dozvoljena
samo jedna izmena. Takmiari u nekim klasama sa amputacijama moraju nositi proteze na
trkama, dok je za takmiare sa amputacijama u ostalim klasama to opcija. Sportske proteze
specijalizirana karbonska stopala, su stopala potpuno drugaije koncipirana od stopala
za svakodnevnu upotrebu. Otto Bock (jedna od vodeih firmi u proizvodnji protetike) je
zato razvio specijalizirana karbonska stopala Sprinter i C-Sprint. Ova stopala se koriste u
utrkama na 100, 200, 400m, skokovima u dalj, i u vis. Nemaju pete, tako da je normalan
hod u njima prilino otean. Kod tranja naprotiv imaju izvanredne osobine. Visoka nivo
povratne energije, jako mala teina, te aerodinamina konstrukcija osiguravaju sportistima
znatno bolje rezultate nego kod koritenja stopala za svakodnevnu upotrebu. Specijalistiku
protetiku koriste jedno ili dva-put amputarci koji prikljuuju seiva na utinicu koja odgovara
njihovim udovima, za aktivnosti od lakog doginga do elitnog tranja.
Takmiari koji se trkaju u kolicima moraju imati kolica koja zadovoljavaju propisane
standarde. Kolica mogu biti ispitivana pre ili posle trke. Kod atletike se koriste potpuno
drugaiji modeli sportskih kolica. Graena su od 3 toka, koji su puno tanji od normalnih
tokova. Takva sportska invalidska kolica nazivaju se jo i formula. Na prednjem trapu
kolica nalazi se mehanizam koji omoguava skretanje invalidskih kolica u zavoju staze
laganim potiskom. Takmiari u kolicima u bacakim disciplinama bacaju sa fiksirane klupe,
koju kad jednom podese vie ne mogu pomerati u toku takmienja. U trkakim disciplinama,
pobednik je sportista koji najbre zavri utrku. U atletskim tehnikim disciplinama, kao to su
bacanje kugle, koplja i diska, rezultati se raunaju uzimajui u obzir stepen fizikog oteenja
svakog takmiara. Na primer, u bacanju koplja takmiari nakon svakog pokuaja dobijaju
poene koji su kombinacija postignutog rezultata i stepena fizikog oteenja i pobednik je
takmiar sa najveim brojem bodova.
Boanje
U boanju uestvuju sportisti iz kategorije amputarci, cerebralne paralize, kolica i grupe
Ostali. Boanje se igra na terenu povrine 12,5 6 m sa 2 m praznog prostora oko njega.
Povrina terena je ravna i glatka. Oblast bacanja je podeljena u est pravougaonih kutijama
u kojima sportisti moraju da u potpunosti ostanu u toku igre. Same kugle su napravljene
od koe i neto su vee od teniske loptice, teine oko 275 grama i 270 mm u obimu. Oni
su dostupni u razliitim stepena mekoe i tvrdoe. Loptice se mogu pomerati sa rukama,
nogama, ili ako je takmiareva invalidnost tea, sa pomonim ureajem, kao to su rampe.
Biciklizam
U biciklizmu uestvuju sportisti iz kategorije amputarci, cerebralne paralize, kolica,
sa oteenjem vida i grupe Ostali. Takmienja se u potpunosti izvode prema pravilima
Meunarodne Biciklisticke Unije. MPK je samo dodao izmene u pravilima koja se odnose na
199
Zbornik radova 2
bezbednost takmiara i na opremu i pomagala koja takmiari mogu da koriste. Bicikli, tanije
tricikli, su dizajnirani sa inovativnim korienjem 7020 aluminijumskih cevi - najsnanija
legura koju je mogue zavariti. Ovo omoguava da runi bicikl ima vrlo nisko teite, visoku
vrstou, malu teinui tokovima od ugljeninih vlakana. Standardno dolaze s dve konice
i 27 brzina jednostavnih za korienje. U bicikli se sedi nisko na zemlji sa jednim tokom
napred i dva na leima da pomogne stabilnost, a mogue sedita ukljuuju sedenje, kleanje
ili leanje. Podesiva kolena/sedita su ukljueni u Kneeler modela koji se koriste od strane
veine sposobnih sportista, a Para Kneeler bicikl dizajniran za sportiste sa paraplegijom imaju
podesive kaveze i podesiva klekni sedita. Takmienja se odvijaju na stazama i putevima,
discipline su pojedinane ili timske, a takmie se mukarci i ene. Takmienja su mogua
za sportiste sa svim vrstama invaliditeta, ali ne mogu sve kategorije osoba sa invaliditetom
da uestvuju u svim disciplinama, npr. osobe sa cerebralnom paralizom mogu da se takmie
samo u drumskim disciplinama.
U biciklizmu su takmiari podeljeni u tri grupe, prema stepenu invaliditeta:

takmiari sa motorikim invaliditetom - takmie se u drumskim disciplinama i u
disciplinama na stazi;
takmiari sa celebralnom paralizom - takmie se iskljuivo u drumskim disciplinama
i u trkama tricikala;
slepi i slabovidi takmiari - takmie se u drumskim disciplinama i u disciplinama na
stazi na tandem biciklima, to znai da sa njima vozi i pilot koji upravlja biciklom.
Pilot moe da bude i bivi profesionalni biciklista samo ako prethodne tri godine nije
obnavljao profesionalnu licencu.
Konjiki sport
U jahanju uestvuju sportisti iz kategorije amputarci, cerebralne paralize, sa oteenjem
vida i grupe Ostali. Za reprezentaciju takmienja kao to su Olimpijske igre, svaki tim se
sastoji od tri jahaa, od kojih jedan mora da bude Ocena 1A, 1B ili Ocena 2. Od 2012, ljudi
sa fizikim i vizuelnim invaliditetom imaju pravo da se takmie. Dogaaji ukljuuju etnja
samo testovi za Ocenu 1A i etnja i kas za Ocenu 1B. Za Ocenu 2 u klasifikaciji je ukljueno
etnja i kas, ali je dresur dozvoljen u slobodnom stilu. U dogaaju otvaranja na Oceni 3
klasifikacije je ukljueno etnja, kas i dresur, i moe da bonu rad u slobodnom stilu. U ova
tri razreda, uesnici koriste arenu 40x20 metara. Otvaranje u Oceni 4 klasifikacije je ukljueno
etnja, kas, dresur, polu-pirueta, 3 i 4 sekvence promene i lateralni rad. Ocenom 4, uesnici
kreu po areni 60x20 metara. Sedla koja se koriste su rekreativna sedla univerzalne namene,
kao to mu i ime kae, koristi se za rekreativno jahanje, u kolama jahanja, u terapijskom
jahanju, za terenska jahanja i slino. Ima srednje visok prednji i zadnji unkas, flepovi su lagano
podstavljeni i daju lepo uporite nozi i protezi. Ispod flepa nalaze se tri kolanska remena, a
kolan se kopa sa dve kope. Kod raznih kategorija je potrebno prisustvo vodia.
Fudbal sa 5 igraa sa svake strane

U fudbal sa 5 igraa uestvuju sportisti iz kategorije sa oteenjem vida. Koristi se
specijalna lopta sa zvonom koja prozvodi zvuk. Svi igrai nose povezu preko oiju kako bi se
osiguralo da se takmie na istoj osnovi. Teren je ograen zidom. Nema ubacivanje lopte u igru
sa strane kao ni ofsajda. Timovi mogu da koriste jednog vodia, koji se nalazi van terena za
200
igru, da pomognu u usmeravanju igraa. Utakmice traju po dva poluvremena od 25 minuta,

sa deset minuta pauze izmeu.
Fudbal sa 7 igraa sa svake strane

U fudbal sa 7 igraa uestvuju sportisti iz kategorije sa cerebralnom paralizom. Sport
se igra sa modifikovanim pravilima FIFA. Meu izmenama je smanjenje polja za igru, do
smanjenja broja igraa, kao i veliina gola (5mx2m), eliminacija ofsajd pravila, a dodatak je
dozvola za ubacivanjem sa jednom rukom. Lopta je sa spoljanjim omotaem od koe, obim
lopte oko 65 cm, teina lopte na poetku igre iznosi 440 grama.Utakmice se sastoji od dve
polovine trideset minuta, a petnaestak minuta pauze u poluvremenu.
Golbal
U golbalu uestvuju sportisti iz kategorije sa oteenjem vida. Cilj igre je kotrljanjem
ubaciti loptu u protivniki gol i pri tome ne primiti gol. Lopta je veliine koarkake ali je dva
puta tea i u sebi ima zvono prema kojem se orijentiu takmiari koji nose povez preko oiju,
da bi bili u ravnopravnoj poziciji, tj. da ne bi videli nita. Ispupene linije na podu pomau
igraima da se orijentiu kada bacaju loptu na gol ili kada pokuavaju da blokiraju udarce
protivnika.Golovi su iroki koliko i teren. Timovi imaju po est igraa, od kojih po trojica
mogu da budu na terenu i koji su rasporeeni u zonama - jedan igra je u centralnom delu, a
jo po jedan sa svake strane terena. Lopta je ispunjena praporcima koji omoguuju igraima
da prate njeno kretanje. Utakmica traje 14 minuta - dva poluvremena od po 7 minuta sa
pauzom izmeu njih od 3 minuta. Timovi mogu da koriste jednog vodia, koji se nalazi van
terena za igru, da pomognu u usmeravanju igraa. Igra se odvija u tiini da bi takmiari mogli
da prate loptu.
Dudo
U dudou uestvuju sportisti iz kategorije sa oteenjem vida. Dudo je borilaki sport
baziran na tehnikama bacanja i u kome su udarci zabranjeni. Svi takmiari su razvrstani u
kategorije iskljuivo prema teini, bez obzira na stepen oteenja vida. Takmienja se izvode
prema neznatno izmenjenim pravilima Meunarodne dudo federacije (IJF). Osnovna
razlika u pravilima u odnosu na dudo za osobe bez invaliditeta je u tome to takmiari imaju
kontakt sa protivnikom pre poetka borbe. Nosi se ista oprema kao u regularnom dudou,
kimono. Takmiari imaju pravo na takozvanog vodia, kojeg ujedno predstavlja trener.
Dizanje tereta
U dizanju tereta uestvuju sportisti iz kategorije amputarci, cerebralne paralize, kolica
i grupe Ostali. Paraolimpijsko dizanje tereta je adaptacija sport dizanje tereta za sportiste
sa invaliditetom. Jedina disciplina Paraolimpijskog dizanja tereta je ben (bench press).
Sport je regulisan od strane Meunarodnog paraolimpijskog komiteta i otvoren za svakoga
sa minimalnim nivoom invaliditeta koji moe da rairi ruke u okviru 20 stepeni od punog
proirenja tokom dizanja. Ben klupa je ista kao i za sportiste bez invaliditeta. Neki takmiari
imaju i vodie.
201
Zbornik radova 2
Veslanje
U veslanju uestvuju sportisti iz kategorije amputarci, cerebralne paralize, kolica, sa
oteenjem vida i grupe Ostali. Prilagodljivo veslanje je posebna kategorija veslake trke za
osobe sa fizikim invaliditetom. Prema pravilima FISA postoje tri kategorije za adaptivnim
veslaa:
LTA - Noge, Ruke, Trup: Upotreba najmanje jedne noge, trupa i ruku. Takoe, i za one
sa vizuelnim i intelektualnim smetnjama. Vesla se u standardnim amcima i klizna
sedita.
TA - Trup i Ruke: Koriste se samo trbunim miiima. amacima fiksna sedita.
AS - Ruke i Ramena: Ograniena kontrola trupa. amac ima fiksna sedita i vesla je
privezan na gornjem delu grudi u nivou da dozvoli samo pokreti ramena i ruku.
Trke se odravaju preko 1.000 m (umesto standardnih 2.000 m). U meovitim dogaajima
pola posade mora da bude muko, a druga polovina enska (kormilar moe biti osoba oba
pola i moe biti osoba bez invaliditeta). Pojedinane koljke za kategoriju Ruke i Ramena
moraju da imaju stabilizirane pontone usko vezani za postavljae. Stabilizacija pontona i
specijalno dizajnirani sedita su samo neke od izmena koje mogu biti na opremi koju koriste
veslai. Trupovi adaptivnih amaca su identini onima koje koriste sportisti bez invaliditeta,
osim jednog dela koji je daleko iri. Sedita u adaptivnom singlu su sa visokim naslonima i
fiksiran je u poziciji da podri donji i gornji deo lea, dok je u dvostrukom sedite neto nie
i podrava da se omogui linijsko kretanje, ali je i dalje fiksirano. Veslai su privreni na
iak trake koje omoguavaju lako putanje u sluaju prevrtanja. Sportisti klasifikovani kao
slabovidi nose maske da spree uticaj svetla na vodi.
Jedrenje
U jedrenju uestvuju sportisti iz kategorije amputarci, cerebralne paralize, kolica, sa
oteenjem vida i grupe Ostali. Mornari na Paraolimpijskim igrama koriste amce opremljene
sa prilagoenim seditima, ruicama i pedalama za kontrolu. Oni se takmie u meovitim
dogaajima za jednu, dve ili tri osobe po brodu, koji moraju da se prilagode potrebama za
svakog lana posade. Sonar amci sa tri lana posade su pristupaniji sa transfer klupama
i barovima koji pomau mornarima da se kreu velikim brodovima. Runa bicikl pedala
sistem na okretanje sedita moe da se instalira za kormilara sa kvadriplegijom. Modifikacije
na Skud18 dvolanih amaca ukljuuju namenski oblikovanim kofa-sedita sa elektrinim
komandama za oputanje i ski-polnim upravljakim drkama. Pojedinani 2.4mR brodovi su
posebno dizajnirani za pojedinane mornare.
Streljatvo
U streljatvu uestvuju sportisti iz kategorije amputarci, cerebralne paralize, kolica, sa
oteenjem vida i grupe Ostali. Postoje dve osnovne discipline: u stojeem stavu i u kolicima.
Takmienja se odravaju u mukoj, enskoj i meovitoj konkurenciji. Postoje i timska
takmienja, ali ona do sada nisu ukljuena u program Paraolimpijskih Igara. Gaanja se vre
malokalibarskim ili vazdunim pitoljem ili pukom. Mete su od strelaca udaljene 10, 25 i
50m. Samo SH1 i SH2 klase su zastupljene na Paraolimpijskim igrama, a na osnovu MPK
klasifikacije pravilima i propisa za streljatvo. Klase u streljatvu:
202
SH1 - Strelci u stanju da dre pitolj bez postolja

SH2 - Strelci zahtevaju pitolj sa postoljem za dranje
SH3 - Blind Strelci (nian emituje zvuk mete)
Pod-klasifikacije A,B i C definiu visina naslona u kolicima u zavisnosti od snage lea i

karlice kod sportiste. Osobe strelci koriste iste oruje i odeu, kao radno sposobnih strelce.
Adaptacije za opremu su specifina:
Razdvojen sto za gaanje takmiara amputaraca od integrisanog stola za takmiare
invalidskih kolica uleeem stavu ili trostav.
Stolica za gaanje za takmiara amputaraca od takmiara u invalidskim kolicima u
leeem stavu ili trostav.
Jakna koja se nosi je skraena kod konkurenata u stavu sedenja - ivice jakne su
razdvojene na vrhu kod butina kada strelac sedi.
Ugao postolja za puku kod SH2 strelca zavisi od sposobnosti da dri puku.
MPK za Paraolimpijsko Streljatvo delimino su adaptirana pravila iz ISSF pravilima. U

10m vazduna puka leei stav i .22 puka leei stav, remenikje potreban za SH1 strelce,
a strelci SH2 nije dozvoljeno da koriste remenik. Amputarci i korisnici kolica imaju veoma
specifine instrukcije za opremu u MPK Streljakom pravilniku.
Plivanje
U plivanju uestvuju sportisti iz svih kategorija invalidnosti. Discipline su kraul, leno,
prsno, leptir i meovito, kao i tafete. Plivanje je, pored atletike, jedan od najmasovnijih
paraolimpijskih sportova. U plivanju imamo dve kategorije takmiara: takmiare sa fizikim
invaliditetom i slepe i slabovide takmiare. Klasifikacija se vri prema funkcionalnim
sposobnostima takmiara. Pravila su veoma slina pravilima pravilima FINA-e. Izmene se
odnose na start iz vode, zvune signale za slepe i slabovide takmiare i platforme za start,
dok upotreba proteza na takmienjima nije dozvoljena. U dogaajima za slepe i slabovide,
ljudi nazivaju Tappers Stand na kraju bazena i koriste motku da tapnu na plivae kada se
pribliavaju zid, ukazujui kada pliva treba da se okrene ili zavri trku. Takmiari u ovim
dogaajima su u obavezi da nose pocrnele naoare, tako da se slabovidi plivai takmie na
ujednaenom nivou sa onima koji su potpuno slepi.
Stoni tenis
U stonom tenisu uestvuju sportisti iz svih kategorije osim osoba sa oteenjem vida.
Takmienja u stonom tenisu se odvijaju u kolicima i u stojeem stavu, a takmie se, zasebno,
ene i mukarci razvrstani u 10 klasa: od 1. do 5. su takmiari u kolicima, a od 6. do 10.
takmiari koji se takmie u stojeem stavu. Takmienja su u singlu, dublu i u konkurenciji
timova. Takmienja se izvode prema pravilima koja su neznatno modifikovana u odnosu na
pravila Meunarodne Stonoteniske Federacije: osnovne razlike su u nainu servisa, dodirivanju
stola rukom u kojoj nije reket, veliini ringa i upotrebi kolica. Igra sa invaliditetom, sedei
u kolicima ili stajati, mogu da nose pantalone za vreme igre, ali farmerke nisu dozvoljene.
Nogare od teniskog stola treba da budu najmanje 40 cm od osnovne linije stola za igrae sa
kolicima. Na takmienjima, prostor za igru nije manji od 14m duine, irine 7m i materijal
parketa nemora biti konkretan. Prostor na takmienju za invalidska kolica mogu se svesti na
203
Zbornik radova 2
8m duine i irine 6m. Podovi mogu biti od betona za invalidska kolica, a koja je zabranjena
u drugim prilikama. Nisu bile potrebne modifikacije na reketu i loptici.
Odbojka
U odbojci uestvuju sportisti iz kategorije amputarci i grupe Ostali. Pored sedee postoji
i stojea odbojka za osobe sa invaliditetom. Svaki takmiar u sedeoj odbojci mora da bude
klasifikovan. Klasifikaciju obavlja tim lekara-klasifikatora koji proverava sposobnost igraa da
napravi odreene pokrete. Postoji trajna klasifikacija koja se ponavlja svake 4 godine, dok za
osobe sa progresivnim invaliditetom postoji privremena klasifikacija koja se obnavlja svake
godine. Pravila dozvoljavaju da timovi u sedeoj odbojci mogu biti meoviti i isto muki
ili enski. Takmienja se odvijaju po pravilima koja su modifikovana pravila Meunarodne
Odbojkake Federacije. Ova modifikacija pravila u odnosu na ona za osobe bez invaliditeta
je minimalna, tako da je igra u sutini identina, samo prilagoena fizikim mogunostima
osoba sa invaliditetom: teren je manji (10x6 metara), mrea je nia tek neto preko jednog
metra (logino - igrai sede na podu), a takmiari sve vreme moraju da budu na podlozi, tj.
karlica igraa uvek mora biti u kontaktu sa podom. Igrai moraju da imaju najmanje jedan
deo zadnjice u kontaktu sa podom kad god oni stupe u kontakt sa loptom. Takoe je mogue
da se blokira i servis, koji se uglavnom ponavlja. Sedea odbojka je izuzetno dinamian sport,
znatno bri od odbojke za osobe bez invaliditeta.
Koarka u kolicima
U koarci uestvuju sportisti iz kategorije kolica, amputarci i grupe Ostali. Ovaj sport se igra
prema pravilima koja su gotovo identina sa pravilima Meunarodne Koarkake Federacije.
Teren je istih dimenzija, kao i visina koeva. Utakmica traje 40 minuta. Postoje specifina
pravila koja se odnose na kretanje igraa, s obzirom da su takmiari u kolicima. Koarkom
u kolicima se moe baviti bilo koja osoba sa invaliditetom i nije neophodno da je invaliditet
takav da takmiar koristi kolica i u svakodnevnom ivotu. Tokovi za sportska invalidska
kolica su dimenzija 24 i 26 cola. U koarci u invalidskim kolicima npr. igra na poziciji centra
e imati dimenzije tokova 26 cola, da budu vii, dok e bekovi na svojim invalidskim kolicima
imati tokove od 24 cola, kako bi im pokretljivost i brzina bila vea. Kolica su nainjena tako
da imaju kosi poloaj tokova i kosi poloaj guma, a to je zbog: zbog smanjenja trenja - guma
dodiruje tlo samo unutranjim rubom te se na taj nain smanjuje trenje i da bi se izbegle
ozlede ake sa gornje strane u kontaktu sa drugim invalidskim kolicima. Svaki takmiar, u
zavisnosti od stepena invaliditeta, ima odreen broj bodova. Bodovi se odnose na specifine
zahteve koarke u kolicima i to je takmiar fiziki manje sposoban da izvrava odreene
koarkake vetine to je broj bodova koji on ima manji. Na parketu moe da bude kombinacija
takmiara takva da im je ukupan maksimalan broj bodova 14, to obezbeuje da u timu u
svakom momentu uestvuju osobe sa razliitim stepenom invaliditeta. Smisao ovog pravila je
da se u igru ravnopravno ukljue osobe sa veim stepenom invaliditeta.
204
Maevanje u kolicima
U maevanju uestvuju samo sportisti iz kategorije kolica. Maevanje u kolicima ukljuuje
tri discipline: floret, ma i sablja. Sport su razvili ranjeni britanski vojnici u bolnici Stoke
Mandeville - rodnom mestu paraolimpijskih igara. Kolica su privrena za pod na nain koji
takmiarima dozvoljava brze pokrete telom i nemaju odreene standarde. Klase takmiara:
klasa A (sportisti sa punim pokreta trupa i dobrom ravnoteom)
klasa B (sportisti bez pokreta nogu, i oteenjem trupa i ravnotee)
klasa C(sportisti sa invaliditetom sva etiri ekstremiteta, i nisu ukljueni u program
Paraolimpijskih igara)
Ragbi u kolicima
U ragbiju uestvuju samo sportisti iz kategorije kolica. Ragbi u kolicima uglavnom igraju
dve ekipe do dvanaest igraa. Samo etiri igraa svake ekipe mogu biti na terenu u bilo kom
trenutku. To je sport oba pola. Igra se u zatvorenom prostoru na tvrdom terenu istih mera kao
regularan koarkaki teren - 28 metara od 15 metara irine. Ragbi se igra na runim kolicima.
Pravila ukljuuju detaljne specifikacije za invalidska kolica. Igrai koriste prilagoena
invalidskih kolica koje su posebno dizajnirane za ovu vrstu ragbija. Kljune karakteristike
dizajna ukljuuju prednji branik, dizajniran da potpomognu udar i dri suprotstavljena
invalidska kolica, a krila koja su pozicionirao ispred glavnih tokova to ini kolica teim za
zaustavljanje i dranje. Sve invalidska kolica moraju biti opremljena titnicima ica, da bi se
spreila oteenja na tokovima, kao i protiv prevrtanja na lea. Lopta za ragbi u kolicima je
identina po veliini i obliku lopti klasine odbojke. Novi igrai i igrai u zemljama u razvoju,
ponekad igraju u invalidskim kolicima koja su prilagoena za ragbiju u kolicima, dodavanjem
privremenih branika i krila.
Tenis u kolicima
U tenisu uestvuju samo sportisti iz kategorije kolica. Tenis u kolicima je jedan od oblika
tenisa prilagoenih za one koji imaju smetnjama u donjim delovima tela. Veliina terena,
lopti i reketa su isti, ali postoje dve velike razlike od klasinog tenisa, oni koriste specijalno
dizajnirane kolica i lopta moe da odskoi i do dva puta u polju. Drugi odskok moe doi i
izvan terena. Kolica su nainjena tako da imaju kosi poloaj tokova i kosi poloaj guma, a
to je zbog smanjenja trenja - guma dodiruje tlo samo unutranjim rubom te se na taj nain
smanjuje trenje i omoguuje bre kretanje i manevrisanje na terenu. Ovo je jedan od zvaninog
Paraolimpijskih sportova, a takoe se igra i na Grand Slam-ovima. Postoje tri kategorije,
mukarci, dame i kuads, i u svakoj kategoriji igra se singl i dubl turnir. Kuads je kategorija
za one sa kvadriplegijom i to se ponekad naziva Mixed posebno na Paraolimpijskim igrama.
Kuads igrai mogu drati reket privren u ruci i koriste invalidska kolica na elektrini
pogon.
205
Zbornik radova 2
Zakljuak
Fundamentalni aspekt problema iznad svega je da naunik tehnologijom efikasno
odgovori zahtevima sportista. Paraolimpijci, vie od veine drugih sportista se oslanjaju na
tehnologiju u takmienju, a poboljanja u poslednjih nekoliko godina su veoma velika i brza.
Bilo da je dizajn kolica ili materijala koji se koriste da se smanji teinu protetike, inenjeri se sve
vie pomeraju granice onoga to je prihvatljivo. Priliv novih tehnologija na Paraolimpijskim
igrama je, meutim, relativno nova pojava. Ipak, dok Paraolimpijci prihvaaju inovacije, neki
delovi sportske zajednice su izrazili zabrinutost u vezi sa uvoenjem stimulativnih sistema.
Njihov argument je da bi inenjering trebalo da pomogne da obezbedi jednake uslove za
sport, a ne da se stvara nepravedna prednost. Na kraju krajeva, oni tvrde, sport je u osnovi
iznad svega prvenstveno atletska sposobnost. Generalno gledajui, kontraverzi u dananjem
svetu ima u svim segmantima tehnolokog razvoja, kako na globalnom nivou, tako i u samom
Paraolimpizmu.
Pravo podudaranja zahteva vetinu, posveenost, mogunost i tehnologiju. Recimo, uzeti
opremu elitnog sportiste nee rezultirati i osvajanje svetskog ampionata. Ukoliko takmiar
koristi reket Novaka okovia, on sam nee proizvesti Grand Slam nivo performansi, ali su
za njega pomagala jedan od najbitnijih inilaca u ostvarivanju vrhunskih rezultata. Kao takav,
napredak u tehnologiji je od sutinskog znaaja za paraolimpijske sportiste.
Literatura
Internet izvori
http://www.theengineer.co.uk/in-depth/analysis/performance-enhancing-
paralympic-technology-raises-hopes-and-concerns/1004937.article
http://www.slobodnaevropa.org/content/paraolimpijske-igre-istorija-sportovi-
zanimljivosti/24691504.html
http://www.ottobock.hr/ortopedska-pomagala/
http://www.dezeen.com/tag/paralympic-design/
http://www.fei.org/disciplines/dressage/about-para-equestrian-dressage
206
Pregledni lanak
ORGANIZOVANJE KONJIKIH SPORTOVA

ZA OSOBE SA INVALIDITETOM
ORGANIZATION OF HORSEBACK RIDING

FOR PERSONS WITH DISABILITIES
Rada Rakoevi1, Dragan Vukajlovi2 , Franja Fratri3 , Milan Nei3

1
OSO Milan Petrovi Novi Sad, Srbija
2
JU CSR Banja Luka, Bosna i Hercegovina
3
Univerzitet Educons Sr. Kamenica, Srbija
Apstrakt
Cilj koji je postavljen u ovom radu je istraivanje za mogunosti proirenja i
osamostaljivanja sportskog jahanja invalida kao nadziranog i institucionalnog oblika pomoi
osobama sa invaliditetom. Rad je nastao kao zavrna faza vizije pokretanja sportskog jahanja
invalida na ovim prostorima.Ukljueno je 15 visoko obrazovanih strunjaka ( edukacija je
u toku) za Terapeute u izvoenju terapija i aktivnosti uz pomo konja.Terapijsko jahanje
invalida je vrhunac sportskog jahanja invalida. Kroz ovo istraivanje ukljuen je veliki broj
visoko obrazovanih strunjaka koji svojom doedukacijom pronalaze put ka kvalitetnijem
i zadovoljnijem ivotu osoba sa invaliditetom (20 volontera). Ispitivana je uinkovitost 50
pacijenata sa raznim oteenjima (cerebralna paraliza, poremeaji u ponaanju, oteenje
sluha, intelektualne smetnje...) koji su pokazali samostalno elju da se bave konjanitvom.U
toku je ukljuivanje konjikih klubova za kandidovanje svojih lanova za obuku operativnih
trenera za paradiscipline u konjikim sportovima. U radu je prikazan predlog za sistemsko
reenje ovog podruja.
Kljune rei: volonteri, edukacija, organizacija, invalidi
Abstract
The goal of this paper is to research the possibilities of expansion and self-support of
sport horse-back riding of persons with disabilities as a supervised and institutional aspect
of help for persons with disabilities (PWD). The paper emerged as a final phase of a vision
to introduce sport horse-back riding for persons with disabilities in this region. 15 highly
educated experts (education is in progress) are involved as therapists in horse therapy and
207
Zbornik radova 2
activity. Therapeutic horse-back riding for persons with disabilities represents the peak of
PWDs sport horse-back riding. 20 volunteers are included into this research. They are being
additional educated in order to find ways to improve life of PWD. 50 patients who expressed
willingness to ride horses were examined in terms of efficiency (cerebral palsy, behavioral
disorders, hearing impairments, intellectual disorders). Horse-back riding clubs are
currently nominating their members who are interested in education for operative trainers
for para-disciplines in horse-back riding.
This paper describes one of the possible systematic solutions for this discipline.
Keywords: volunteers, education, organization, PWD
Uvod
U Srbiji se tek prave prvi koraci u vezi sa organizovanim volonterskim radom, sa javnim
radovima kao i sa edukacijama koje su ozbiljnijeg karaktera a da se sve odnosi na bavljenje
osoba sa invaliditetom konjikim sportom. Sprotsko jahanje invalida je nemogue organizovati
bez edukovanih sportskih jahaa.Terapijsko jahanje je takoe neozbiljan korak u koliko nema
doedukovan terapeut. Organizacija , kao to je konjiki klub posluje bez dodatnih napora za
edukovanje menadera.Svakako , entuzijasti su sada u malim grupama vrlo zainteresovani
da te aktivnosti, terapije i sportsko jahanje invalida organizuje kroz model Centara.Centri se
moraju izmestiti iz nehumanih gradskih uslova, hipodroma kao i iz kunih dvorita.Smetaj
konja je neprimeren kao i kolovanje konja za terapijske konje.U ovom radu se belee ti prvi
koraci koji se odnose na aktere ovog podruja : ukljueno je 15 visoko obrazovanih strunjaka
( edukacija je u toku) za Terapeute u izvoenju terapija i aktivnosti uz pomo konja.Terapijsko
jahanje invalida je vrhunac sportskog jahanja invalida. Kroz ovo istraivanje ukljuen je veliki
broj visoko obrazovanih strunjaka koji svojom doedukacijom pronalaze put ka kvalitetnijem
i zadovoljnijem ivotu osoba sa invaliditetom (20 volontera). Ispitivan je efekat terapijskog
jahanja i drugih aktivnosti sa konjima kod 50 pacijenata sa raznim oteenjima (cerebralna
paraliza, poremeaji u ponaanju, oteenje sluha, intelektualne smetnje...). Programi koji se
odnose na edukaciju Terapeuta su sa obrazovnim programom koji je dizajniran na osnovu
poreenja, analize i sinteze razliitih evropskih programa za obuku terapeuta. U poreenju
sa takvim programima u drugim evropskim zemljama, usmerena je interdisciplinarno, jer
omoguava integraciju razliitih strunih profila, svaka sa njihove take gledita mogu da
daju najpotpuniji tretman za decu, adolescente i odrasle osobe sa smetnjama u razvoju.
Teorijska osnova istraivanja- obrazovni program za Terapeute

za izvoenje terapija i aktivnosti uz pomo konja TPK/APK
Program traje 180 kolskih sati i sastoji se od predavanja i radionica koje e omoguiti
aktivno uee u obliku nastave zapaanja, simulacije i direktan rad sa konjima i ciljnim
grupama korisnika putem terapije uz pomo konja. Od studenata i sluatelja takoe se oekuje
da aktivno uestvuju u predavanjima i radionicama i nezavisno u samostalnom interesovanju
za nastavni materijal i strunu literaturu.
Program je podeljen u osam tematskih modula:

Modul 1: opte znanje o konjima, obrazovanje i kolovanje
Modul 2: zakon i pravna pitanja
208
Modul 3: teorijski okviri u terapiji pomou konja

Modul 4: tretman razliitih ciljnih grupa korisnika terapije pomou konja
Modul 5: Studijska poseta inostranstvu
Modul 6: Radionica: Praktian rad u oblasti terapije pomou konja
Modul 7: Prezentacija seminarskih radova
U programu uestvuje 18 renomiranih slovenakih i stranih predavaa i strunjaka iz oblasti

terapije pomou konja. Predavanja inostranih profesora su na engleskom jeziku. Program je
verifikovan od strane socijalne komore Slovenije. Zaposleni u kolstvu je omoguila proveru
preko Ministarstva prosvete i sporta. U Srbiji je implementiran taj programa u saradnji a kroz
projekat Implementacija slovenakog (EU) modela za obrazovanje Terapeuta za izvoenje
TPK/APK.Partneri u ovom projektu su Ustanova-Fondacija Nazaj na konja , Ptuj , Slovenija
i OSO Milan Petrovi Novi Sad, Srbija.
Ko moe da konkurie za program

Diplomirani studenti ili diplomci sledeih programa:
psihologije, pedagogije, specijalne pedagogije i rehabilitacije, Orthopedagozi, socijalni
pedagozi, socijalni rad, predkolsko obrazovanje, medicina, okupaciona terapija,
fizioterapija i druge srodnie specijalizacije u zdravstvu, obrazovanju i socijali.
Diplomirani studenti ili diplomci iz bilo kog drugog visokog obrazovanja donetog
programa i interno ispitivanje diferencijalnih osnova pedagogije, psihologije i
defektologije.
Poeljni su prethodno iskustvo u radu sa konjima i jahanje vetine na nivou -A dresure-.
Uslovi za kompletan program

Zahtevi za zavretak programa:
Najmanje 75% prisustvo na predavanjima i najmanje 90% prisustvo na praktine
radionice
obavezno uee u studijskoj poseti u inostranstvu
Prezentacija dva seminara u izabranim temama i obavezno 100% prisustvo na
prezentacija seminarski radovi
Uspeno zavrena praksa (20 asova) sa izabranim mentorom
poloenom ispitu o poznavanju JAHANJA (dresurana zadatak A4)
poloenom ispitu u loniranja
poloenom pismeni ispit, koji verifikovan teorijsko razumevanje svih tema
Doneti usmeni ispit u kojem se proveri znanje i razumevanje svih parcela direktno
povezani na terapiju pomou konja
Donoenje praktini ispit iz nezavisnih planiranju i sprovoenju terapijskog tretmana
pomou konja
Struni naziv
Nakon uspenog zavretka obuke, kandidat / e dobiti dodatne struni naziv, kao to sledi:
- kandidata / kandidata koji ispunjava uslove za dobijanje titule terapeuta / s za
terapije uz pomo konja, skraeno terapeut / s za TPK
pomou konja.
209
Zbornik radova 2
Organizacija i program rada

Poetak edukativnog programa je u Oktobru, 2011 .Sastanci su se odrali u Srbiji.
Predavanja su organizovana jednom ili dva puta meseno u kontinuitetu u trodnevne serije
(petkom, subotom i nedeljom). , u skladu sa ugovorom.
Taan raspored predavanja i sadraj se dobija pre odreene sesije,dok su pre poetka
i prijema u program svi kandidati aplicirali sa bogatim podacima koje je zatraio autor
programa Ustanova- Fondacija Nazaj na konja. Sastanci obrazovnog programa e su se i
sada odravali/ju u Novom Sadu i Beogradu. Nakon zavrene edukacije i polaganja zavrnog
ispita , zavisno od mesta prebivalita Terapeuta , osnivae se centri koji e biti prepoznatljivi
i sa istim pravilima na celoj teritoriji RS (7 slinih, a sa istim pravilima, centara).U Centrima
e biti implementirane smernice ili standardi za izvoenje TPK/APK iz zemalja EU- model
Slovenije.
Centar za volonterski rad

U okviru Centara za obuke , rekreacije, rehabilitacije i relaksacije se pripremaju volonteri
za budue polaznike obuke za operativne trenere kao i budue Terapeute za TPK/APK.
Organizovanje volontera se realizuje kroz Centar za volontere koji su registrovani kod
Ministarstva za socijalna pitanja. Svaki volonter ima svoj identifikacioni broj kao i zaduenja
koja su verifikovana pravilnikom. Volonteri dobijaju mogunost da za svoj rad budu nagraeni
besplatnim jahanjem.Nakon i u toku ugovora volonteri dobijaju mogunost preporuke za
dodatne edukacije koje se odnose za na terapeute za TPK/APK , za preporuke za edukacije
u programe operativnih trenera....Organizuju skupove volontera, prisustvuju jednodnevnim
predavanjima.
Osobe sa invaliditetom u konjikom sportu

Sve vrste i kategorije osoba sa invaliditetom se bez starosnog ogranienja mogu baviti
sportskim disciplinama paradisciplinama u konjikom sportu. Vrhunac sportskog jahanja
je terapijsko jahanje. Aktivnosti, terapije i sportsko jahanje osoba sa invaliditetom je izuzetno
kompleksno a ima i multidisciplinaran pristup. Za pripremu jednog paraolimpijca za
pojavljivanje na tu poznatu manifestaciju je jako dug period ( nakon dobro organizovane
terapije koja je imala multidisciplinaran pristup) treninge preuzima operativni trener za
konjike paradiscipline.Tim koji se ne moe zamisliti bez lekara specijaliste, defektologa,
psihologa, terapeuta je sve zadatke postavio kroz IP (individualni program).Takoe svaki
strunjak iz tima iz svoje oblasti i uz svoje kopetencije preporuuje najbolji vid rehabilitacije,
relaksacije ili rekreacije za svaku osobu na individualan nain.Takoe prema vrsti hendikepa,
preporuuje se i konj (nije svaki konj za svaki hendikep).
Metod rada, procena i rezultati istraivanja

U ovom radu je kao glavni metod ispitivanja korien Timski pristup. Ovde se istraivai
bave defektolokom dijagnostikom Metodom defektolokog pregleda, metodom praenja
reakcije (ponaanja), metodom reedukacije, metod relaksacije, metod stimulacije. Metoda
defektoloke dijagnostike i tretmana predstavlja determinatu u posebnom postupku u cilju
preciznijeg odreivanja tretmana dece sa mentalnim smetnjama. Po Stoljeviu (1979) sistem
210
vebi motorne stimulacije , priznat je metod primarne prevencije poremeaja psihomotorike i

i poremeaja u psihomotornom razvoju. Dakle, istraivanje tima, svako iz svoje oblasti- struke,
je primenio svoje validne ili ti standardizovane merne instrumente.Saradnja se odnosila na
vie strunih timova, meusobno a koji se bave decom sa slunim smetnjama, slabostima
vida , mentalnim smetnjama. Najuspelije uinke su imala deca sa cerebralnom paralizom
Za decu sa CP, hippoterapija koristi osnovne principe Rood, Bobaths i proprioceptivnih
neuromuskularnih olakica. Veruje se , da terapijsko jahanje smanji napetost, odravanje i
poveanje obima pokreta u gornjim ekstremitetima ove dece. Haskin i kolege (1982) opisao
prednosti hipoterapijskog programa (30 minuta nedeljno) u 5-ogodinjeg pacijenta koji je
uestvovao u ovoj vrsti terapije. Poboljanja ukljuuju jaanje lea i vrat, bolju ravnoteu,
sposobnost da se uspravi due, manje napetost u donjim ekstremitetima, noge eksterno
rotira. Meutim, pacijent je takoe plivao jednom nedeljno i dobio fizikalnu terapiju za
svoje donje ekstremitete 6 dana nedeljno.
Korienje ponovljeno i izmereno prema Bertoti (1988) procenjuju se posturalne
promene u 11 dece (4 devojice i 7deaka, uzrasta 7 od 28 ) sa spastikom CP nakon uea
u 10-nedeljni program hipoterapije (1-sat sesija, 2 puta nedeljno). Procena stava izvrena 3
puta po 3 pedijatrijskih fizioterapeuta - (I) pretest-1 sledi 10-nedelje periodu bez jahanja, (iii)
pretest-2 sledi 10-nedelje terapijskog jahanja programa, i (III) post-test.Kompozitni skor za
svaki test perioda izraunata za svakog pacijenta, a medijalni rezultat je izraunat za celu grupu
u svakom periodu testiranja.Statistika razlika je uoeno meu 3 test perioda sa znaajnim
poboljanjima koja se deavaju tokom perioda hipoterapije. Subjektivna klinika poboljanja,
kao to su smanjenje hipertoniciti, kao i poboljanja teinu nose i funkcionalni balansne
vetine koje su prijavili roditelji i fizioterapeuti. Ovi nalazi su predstavljali prvi objektivan
izvetaj koji moe imati blagotvorno dejstvo hipoterapije na dranje dece sa spastikom CP.
Meutim, autor je zakljuio da je dalje istraivanje je potrebno da izolujete dodatne varijable
kao to su opseg pokreta, ravnotea, i snagu, kao i da proceni efekte hipoterapije na razliitim
nivoima oteenja.
Cilj istraivanja
Cilj ovog istraivanja je da se skrene panja na potrebu organizovanja, specifinih
Centara koji e se baviti : edukacijom, rehabilitacijom, relaksacijom i rekreacijom sa osobama
sa invaliditetom. Skrenuti panju na vanost strunog tima kao i na doedukaciju Terapeuta,
edukaciju operativnih trenera za paradiscipline u konjikom sportu.Organizovati i ustrojiti
Centar za volontere. Verifikovati standarde ili smernice koji nisu prepoznati u naem sistemu.
Pokazati merne mogunosti za uinkovitost terapije i aktivnosti uz pomo konja kod tekih
oblika hendikepa kao to je CP.Omoguiti osobama sa invaliditetom da se bave rekreacijom,
rekreacijom i ostalim aktivnostima sa konjima.
Uzorak istraivanja
Naunici su 2007. godine ispitivali uticaj hipotherapije na spasticitet i mentalno
blagostanje osoba sa povredom kimene modine (SCI), i uporeivao ga sa efektima drugih
intervencija. Volonterski su radili na uzorku od 12 ljudi sa spastike SCI koji su ukljuene
u ovu studiju, intervencija se sastojala od hipoterapije, sedi jaui na Bobath rolni, i sedi na
stolici sa ljuljanjem sedita. Svaka sesija je trajala 25 minuta, a sprovedeno je dva puta nedeljno
211
Zbornik radova 2
po 4 nedelje, kontrola uslova je spasticitet, merenje bez intervencije. Procene su odmah

izvrene nakon intervencije seansi (kratkoroni efekat); podaci iz procene su analizirani 3 do
4 dana nakon tretmana da bi se izraunao dugoroni efekat. Analizirajui kliniki ocenjen
napetost, samo efekat hipoterapije je dostigao znaaj u poreenju sa kontrolnim stanjem
(bez intervencije); srednje razlike u iznosu Ashvorth scores pre i posle seansi hipoterapije
kretala izmeu -8.0 i +0.5. Postojala je znaajna razlika izmeu spasticiteta smanjivanja efekta
hipotherapije i druge 2 intervencije u sopstvenoj deklarisanosti spasticiteta od VAS, srednje
razlike VAS pre i posle seansi hipoterapije kretala izmeu -4.6 i +0,05 cm. Nije bilo dugorone
efekte na spasticitet. Hitno poboljanje mentalnog subjekata dobrobit otkriveni su tek nakon
hipoterapije (p = 0,048). Autori su zakljuili da je hipoterapija efikasnija od sedenja, jaui na
Bobath rolnu ili na seditu sa ljuljanjem u smanjenju napetosti je privremeno. Hipoterapija
je imala pozitivan kratkoroni efekat na mentalno blagostanje. Glavni nedostatak ove studije
bila je njegova mala veliina uzorka da bi se utvrdila efikasnost hipoterapije kao dugoroni
efekti na spasticitet.
Tehnika ispitivanja
Za procenu sposobnosti korieni su protokoli za ispitivanje praksije J.W.Brown Glygovska
koma skala (GCS), Bobath skala. dvosmerna analiza varijanse, za atributivna obeleja (2 WAY
ANOVA)
Zakljuak
Korisnost uestvovanja u sportu i rekreacionim aktivnostima za osobe sa invaliditetom
navedena je u literaturi u smislu poveane integracije unutar zajednice, poboljanja kvaliteta
ivota, veeg oseaja zadovoljstva i blagostanja, razvoja i boljih drutvenih vetina. Meutim,
literatura, takoe, naglaava da prilike za takvo uestvovanje nisu uvek pogodne.U Republici
Srbiji sport za invalide pa i konjiki sport je poetak o kome se pria a stvarnost je da ne
postoji niti jedan sportski jaha u para disciplinama konjikog sporta.
Veliki finansijski problemi su iskrsli u toku edukacije buduih 14 terapeuta za TPK/APK.
Najaktivniji i najuspeniji su volonteri koji prate, mere postignua, belee rezultate koje deca
sa raznim oteenjima , postiu. Tek u povoju su i pripreme za edukovanje operativnih trenera
za paradiscipline u konjikom sportu.Veliki broj invalida koji su zainteresovani za aktivnosti
sa konjima su u situaciji da sistem ne prepoznaje prave kvalitete , ne postoje standardi ili
smernice za sprovoenje TPK/APK.
U malom uzorku dece sa CP (cerebralnom paralizom) koja su imala priliku da nekoliko
meseci budu ukljueni u hipoterapeutske tretmane, vidljivi su rezultati.
Tamo gde postoje primeri uestvovanja mladih sa invaliditetom u sportu rezultati su
uglavnom pozitivni. Sport i razonoda su vaan deo ivota svih ljudi kako onih sa invaliditetom
tako i onih bez.Tako da sa optimizmom zakljuujem ovaj rad. Osnivanje CORRR (Centar za
obuku rehabilitaciju, relaksaciju i rekreaciju) , na Adi ciganliji u Beogradu, stvaraju se uslovi
da se zapone sa kvalitetnim terapijskim tretmanima OSI sa konjima , edukacijom strunjaka
za rad sa OSI u paradisciplinama u konjikom sportu.
212
Literatura
1. Alberman E., (1984). Describing the cerebral paralises. Clinics in Developmental Medicine,
No. 87, pp. 27-31.
2. Atkinson S., Stanley F.J., (1983). Spastic diplegia among children of low and normal
bithweight. Development medicine and Child Neurology, Vol. 25. pp. 693-708.
3. Bax M.C.O. (1964). Therminology and clasiffication of cerebral palsy. Developmental
Medicine and Child Neurology, No. 6,pp. 295-297
4. Blair E., Stanley B.A. (1985). Interobserver agreement in the clasification of cerebral palsy.
Developmental Medicine and Child Neurology. Vol. 27, pp. 615-622.
5. Capute A. J., Shapiro B.K., Palmer F.B. (1981). Spectrum of developmental disabilities:
Continuum of motor disfunction.Orthopedic Clinic of North America. No. 12, pp. 3-22.
6. Drillen C., Drummond M. (1983). Development screening and the child with special
needs. Clinics in Developmented Medicine, No. 86, pp. 89-95.
7. Gladstone M. (2010). A review of the incidence and prevalence, types and etiology of
childhood cerebral palsy in resourcepoor settings. Annals of tropical pedriatrics, No. 30
(3).
8. Guilbor G. P. (1960). Some eye defects seen in cerebral palsy.Journal of of Physical
Medicine, 32. pp. 342-345
9. Henderson J.L. (1961). Cerebral Palsy in childhood and adolescent. Baltimore.
10. Harison A. (1975a). Component of neuromuscular control. U Holt K.S. Clinic in
developmental medicine, Vol. 55, pp. 34-50.
11. Harison A. (1975b). Studies of neuromuscular control. U Holt K.S. Clinic in developmental
medicine, Vol. 55, pp. 75-101.
12. Hopkins T.W., Rice H.V., Colton K.C. (1959). New Jersey: Evolution and education of
cerebral palsy children.
13. Ingram T.T.S. (1964). Pediatric aspecsts of cerebral palsy.Edingbourgh: Livingstone.
14. Kregeloh Man I., Hagberg G., Meisner C., Schelp B., Hass G.,Eeg Olofsen K.E., Selbman
H.K., Hagberg B., Michaeis R.(1993). Bilateral spastic cerebral palsy-a comparative study
between south-west Germany and western Sweden: Clinical patterns and disabilities.
Development medicine and child neurology, No. 35 (12), pp. 1037-1047.
15. Krsti S. (1980). Neurologija. Beograd: Defektoloki fakultet.
16. Levine E., GaFet J. (1970). Psiholoka praksa sa fizikim invalidima. Beograd: Savezni
odbor gluvih Jugoslavije.
17. Levi Z. (1990). Osnovi savremene neurologije. Gornji Milanovac: Deje novine.
18. Levitt S. (1982). Treatment of cerebral pasly and motor delay. Oxford: Blackwel
19. McDonald A. (1967). Children of very low birt weight. M.E.I.U.Research Monograph, No.
1, London: Spastic society.
20. Mitrovi M., ori I. (1979). Ortopedija, Beograd: Nauna knjiga.
21. Moriss C., Bertlett D. (2004). Gross Motor Function Classification System: impact and
utility. Development Child Neurology, No. 46 (1), pp. 60-65.
22. Neil G., McKinlay I. (1986). Neurologicaly Handicapped Children, Treatment and
Menagment. Clackwell scintific publication.60
213
Zbornik radova 2
23. Panet N., Kiely J. (1984). The frequency of cerebral palsy: A review of population studies
in indrustrialised nation since 1950. U Stanley F., Alberman E. Clinic and Developmental
24. Medicine, No. 87, pp. 46-56.
25. Pharoah P.O., Platt M.J., Cooke T. (1996). Changing epidemiology of cerebral palsy.
Archives of disease in childhood, Fetal and neonatal edition, Vol. 75 (3), pp. 169-173.
26. Popov I., Savi K. (1984). Deja cerebralna paraliza. Novi Sad: RURadivoj ipranovi
27. Radojii B. (1988). Neurologija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga.
28. Radojii B. (1989). Bolesti nervnog sistema. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga.
214
Struni lanak
MENADMENT KLUPSKE STRUNE

TRENERSKE VERTIKALE U FUDBALU
MANAGING PROFESSIONAL-COACH VERTICAL

IN A FOOTBALL CLUB
eljko Sankovi
Fudbalski savez Srbije
Apstrakt
Menadment klupske strune trenerske vertikale u fudbalu podrazumeva kordiniranu
komunikaciju strunjaka svih profila , lanova menaderskog pula. Svrha koordinirane
komunikacije je nunost potrebe u realizaciji klupske vizije, kako seniorskog tima, tako i
klupske fudbalske akademije. Kroz tridesetegodinje iskustvo igraa i trenera, u etiri zemlje i
trinaest klubova, iz sezone u sezonu sam analizirao, spoznavao,izuavao i usavravao klupsku
organizacionu strukturu trenerskoga pula. Kreui se kroz vreme, taj jedini neobnovljivi
resurs, nauio sam pravce uspene klupske struno trenerske vertikale i naina njenog
funkcionisanja i uoio usputne faktore koji su od pomoi, kao i one koji ometaju rad. Praksa
i rezultati su kljuni kriteriumj istine, a moj nain i metodologija rada sa islandskim klubom
HK-a uslovili su da taj klub, pod mojim vostvom iz 4. lige, za tri sezone, doe u najelitniju
dravnu ligu.
Kljune rei : komunikacija, organizacija, fudbal
Abstract
The management of a professional-coach vertical in a football club presumes a coordinated
communication between the professionals of various profiles, the members of the managing
pool. The purpose of a coordinated communication is the need for the realization of a club
vision, both when it comes to the seniors, and the clubs football academy. During my 30 years
of experience as a player and a coach, in four countries and 13 clubs, I have analyzed, studied
and mastered the organizing structure of a clubs coach pool. During this long period of time,
which is an exhaustible resource, I have learned the directions for a successful professional-
coach vertical and the way of its functioning; I also noticed and singled out side-factors that
can be of use, as well as those factors that can obstruct the working process. It is the practice
and results that are the criteria of truth; and my approach and methodology of work with an
Iceland football club HK enabled the club to progress from the 4th league to the elite rank of
competition in just three seasons under my leadership.
Keywords: communication, organization, football
215
Zbornik radova 2
Uvod
Nemogue je zamisliti uspean fudbalski klub i njegove sportske rezultate, bez kvalitetne
organizacije i interakcije struno trenerskog menadmenta. Klju timskog rada kompetentnih
ljudi u idealnom smislu je potrebno sloiti po principu SOFROZINES, izraza koji se koristio
u antikoj Grkoj, i bio sintagma oseaja za meru, kao uslova harmonije.
Sport generalno, a profesionalni fudbal posebno, trai uvek preuzimanje rizika. Tu ne
postoji izgovor da je nekad bilo dobro, pa se na osnovu toga moe statirati i ekati neki bolji
momenat, bolje vreme i bolju sreu. Uspeh se trai u najkraem moguem vremenu i to je
pritisak sa kojim se naroito sreu klupski menaderi. Kad nema rezultata, vlasnici klubova i
njihove uprave najpre menjaju trenerski, struni menadment. ef trenerskog menadmenta
je nosioc odgovornosti i zato priamo o strunoj vertikali kao hijerarhijskom odnosu. To
podrazumeva puno uvaavanje svakog eksperta u timu, ponaosob. Glavni menader uglavnom
dovodi svoj struni tim i iskljuivo je odgovoran za rad i rezultate. To onda implicira da je I
kljuni donosioc odluka.
Ova tema objanjava zdravu organizacionu postavku klubske vizije po principu
ZATVORENI KRUG. To znai da podrazumeva i kontinuirane trenane procese u svim
dobnim selekcijama iji je cilj usmeren na identifikaciju talentiranih uzoraka i njihovih
predispozicija, kao i planiranje individualnog trenanog procesa oslanjajui se na povratne
informacije koje na postavljeni zahtev PRAKSA REZULTAT, treba da potvruje VREME
kao nepobitni garant da li smo ili nismo na pravom putu.
Profesionalni odnos kompletnog menadmenta i svih potrebnih strunih profila, garantuje
kvalitetnu reprodukciju igrakog kadra. To su u praksi potvrdili FC AJAKS Ansterdam
i FC BARCELONA.Iz njihove fudbalske akademije uz izuzetno struan rad trenerskog
menadmeta, seniorskim ekipama svog kluba oni redovno obezbeuju kontinuiran priliv
kvalitetnih, obuenih fudbalera. To je zapravo ideal ZATVORENOG KRUGA.u se trenana
tehnologija apsolutno podreuje reprodukciji igrakog kadra najvie klase, kako za svoje, tako
i potrebe elitnog svetskog trita. Interesantno je analizirati injenicu ovogodinjeg polufinala
Lige ampiona izmeu FC BARCELONA i FC BAJERN i uporediti to sa sezonom 2011/
12, gde su takoe odmerili snage. U pitanju je gotovo identian igraki kadar kod jednog i
drugog kluba, ali ne i isti trenerski menadment. Kod FC BARCELONE je u tom segmetu
pomerena ravnotea, i po mom miljenju je to kljuni razlog njihovog debakla u sezone 2013.
za razliku od prethodne godine u kojoj su dominirali nad rivalom. Ovakav sluaj potvruje
opravdanost ove teme i njenih principa.
Kao igra i trener bio sam lan esnaest klubova koji su se takmiili od najelitnijih do
najniih dravnih fudbalskih liga. Kao trener sam radio sa razliitim dobnim kategorijama,
namanje 2-3 godine sa svakom od njih, i apsolutno tvrdim da svaki klub moe biti uspean,
ako rukovodei kadar ima jasnu viziju i stav onog to hoe kao i realnu postavku onog to ima i
moe. Veoma je bitno angaovati kvalitetnog menadera efa trenerskog menadmenta, koji
treba formirati struni tim koji moe odgovoriti na izazove i zahteve kompleksnog projekta.
Studija sluaja
Tokom 2004. godine, kandidovao sam se u FC HK-KOPAVOGUR na Islandu za poziciju
SUPER VIZOR-KONSULTANT, na klupskom nivou. Uslov je bio da svaki zainteresovani
kandidat predoi u pismenoj formi prezentaciju vlastite ideje oko organizacije rada struno
216
trenerskog menadmenta u njihovom klubu. Klub je bio islandski treeliga, i o njemu sam
znao samo osnovne informacije. Na intervju sa predsednikom kluba sam otiao bez napisanog
programa.
Kada sam seo za pregovaraki sto, predsednik me je zamolio da im uruim pismenu
formu prezentacije i krenem sa izlaganjem. Odgovorio sam da nisam pripremio prezentaciju
i da sam doao na razgovor, sa idejom da najpre nedelju dana opserviram klub, pa tek onda
napravim program. Rekao sam da moram identifikovati bitne detalje kao polaznu osnovu za
pisanje skraene verzije elaborata.
Gospodin Haldor predsednik FC HK - KOPAVOGUR se podigao sa mesta na kom
je sedeo i pruio mi ruku uz komentar - gospodine, dobili ste posao estitam. Svi kandidati
koji su pregovarali pre mene doli su sa uoptenim programom koji nije korespondirao sa
stvarnim ambicijama, realnim stanjem i mogunostima kluba.
Klub je bio lan 3. Islandske lige, a najelitije dravno takmienje je njihova premijerna liga.
Za tih sedam dana neprekidne opservacije, primetio sam da treneri svake od dobnih skupina
forsiraju neki svoj individualni program. Meu njima nije bilo nikakve koordinacije u strunom
smislu. Zapravo, trenerski menadent u ozbiljnom smislu nije postojao, nego je to liilo na
slobodne strelce. Juniori i kadeti su trenirali ispod standarda, odnosno tri puta nedeljno.
U trenanim programima treneri ni jedne selekcije nisu potovali princip pet trenanih
linija. Istovremeno, nije postojao individualni rad sa igraima izraenih predispozicija, u
ni jednoj selekciji. U klubu nije funkcionisao skauting. Nije postojao seniorski B tim, to
je proizvodilo posledicu da je veliki broj igraa nakon zavrenog juniorskog staa, nestajao.
Za neke od tih igraa koji su prestali sa igranjem bilo je potrebno jo samo malo vremena
da iskau svoj kvalitet. Godinji trenani planovi i programi kod trenera svih selekcija nisu
bili razraeni po vremenskim ciklusima, to je proizvodilo posledicu nestabilne takmiarske
forme. Treneri mlaih kategorija nisu imali nikakvu komunikaciju sa roditeljima dece oko
toga, kako se deca hrane, kako provode slobodno vreme i koliko spavaju. Ni jedna selekcija,
od seniora do najmlaih kategorija nije imala strukturnu analizu protekle sezone.
Prvi, seniorski tim je bio pretrpan tzv. univerzalnim igraima to je impliciralo tekoe
oko odreivanja njihovih prirodnih pozicija. U godinjem trenanom planu i programu
prvog, seniorskog tima, bio je prenaglaen rad na muskularnom tonusu miine mase igraa,
to je izazivalo nefleksibilnost, lo oseaj za kontrolu lopte, te je, zbog slabijeg protoka lopte,
bitno smanjivalo timsku komunikaciju. U trenanim procesima, kod svih selekcija, treneri
nisu praktikovali oporavak i regeneraciju.To je u odreenim periodima izazivalo kontinuirani
oseaj zamorenosti kod igraa. Nije postojala psiholoka priprema ni na jednom klupskom,
igrakom nivou. U opisanim uslovima, nije mogla zaiveti bilo kakva sistemsko taktika
vizija modela timske igre. Da bi se to realizovalo bilo je potrebno eliminisati problem, po
problem.
U trenutku moga dolaska u klub, bila je polusezona. U roku od 10 dana, uprava kluba je
razmotrila i prihvatila moj predlog mera i dinamiki plan za reavanje problema. Bilo je jasno
da se sve ne moe popraviti odmah, ali je poetak naredne sezone morao krenuti na novim,
strunim osnovama. Prvi posao je bio procena ko od postojeih sedam trenera u klubu moe
pratiti moje zahteve. Zatraio sam od svih da za sledeu sezonu na osnovu jasnih zahteva
naprave planove i programe za sledeu sezonu, a na osnovu analize aktuelne sezone. Poeli
smo uklanjati nedostatak po nedostatak, a u tom smislu sam uveo neke u klubu, do tada
nepoznate procedure, poput toga da se moraju voditi obrasci vremenskih ciklusa, dnevnici
217
Zbornik radova 2
rada, a svakoga ponedeljka sam predsedavao sastancima strunoga taba na kome se radila
analiza, dijagnostika I prognostika.
Na kraju sezone, tri trenera od sedam, nisu zadovoljili postavljene kriterije i nisu se mogli
uklopiti u strunu vertikalu pa su napustili klub i projekat.
Na moj predlog dolaze trojica trenera sa kojima sam ranije radio i kojima je bila potpuno
jasna moja vizija. Istovremeno, struni tim su pojaali psiholog i instruktor joge zbog ve
opisanog problema sa miinom nefleksibilnou. Struna menaderska vertikala i struktura
bila je dovrena i postavljena. Poinje realizacija sistemsko taktike vizije i modela timske
igre svih kategorija. Uveli smo sistem 1 2 3 5 kao najpodesniji naim potrebama. Osnovni
razlog za njegov izbor jeste injenica da se iz njega najlake transformie u druge sisteme.
Tu sezonu, sa istim igrakim seniorskim kadrom, ulazimo, kao prvaci u 2. Islandsku ligu,
a juniori i kadeti bivaju prvaci u svom rangu i ulaze u vii rang.
Uspeh, motivie upravu kluba i ona eli pojaati seniorski tim u viem rangu, dovoenjem,
iskusnih i relativno skupih igraa. Kako sam ranije imao iskustva sa takvom praksom, i znam
da nije dobra,insistirao sam da se to ne radi nego da u seniorski tim preu etiri juniora iz
nae kole, kako bi mogli tu sezonu iskoristiti kao stabilizirajuu, a naredne dovesti neka
pojaanja sa kojima bi imali izgeleda za plasman u prvu ligu. Predsednik kluba prihvata moje
argumente, i ta sezona je zaista bila stabilizirajua, a iskoristili smo je da potpuno uvrstimo
orjentaciju strunog menadmenta i strategiju oslanjanja na vlastite snage. Primera radi, tada
u kadetskoj ekipi do afirmacije dolazi Kolbejn Siktorsoon, danas prvotimac Ajaksa I jedan od
najperspektivnijih pic igraa u Evropi. Bili smo ve uigrana vertikala, i tu sezonu zavravamo
u gornjem delu tabele, sa izraenim potencijalima za daljnje napredovanje. Sledee sezone,
u tim uvodimo dvojicu novih juniora, i dovodimo tri iskusna igraa. Osvojili smo ligu
dominantno i nastavili raditi u skladu sa istim principima. Kao prvoligai, nalazili smo se u
veoma ozbiljnoj konkurenciji. Nastale su rasprave o tome, ta raditi u novim okolnostima.
Veinski deo uprave kluba je traio da angaujemo vie iskusnih igraa jer bi ispadanje iz
lige znailo finansijske gubitke i odustajanje sponzora. Kako sam imao uvid u rad I kvalitet
naih mlaih kategorija, znao sam da mi imamo potencijal da se i dalje, bez opasnosti od
rezultaskog neuspeha moemo oslanjati na vlastite snage i nastaviti sa realizacijom programa
postavljenog pre tri i po godine. Predsednik kluba je razumeo sutinu mojih zalaganja i
preuzeo rizik, i mi prvom timu prikljuujemo deset juniora,meu kojima i ve pominjanog
Kolbejn Siktorsona. Od 25 igraa prvoga tima, mi smo za tri godine iz nae kole ukljuili njih
16. Rizik se isplatio. U prvom delu sezone bili smo na petom mestu, a u drugom delu smo
dobili devet utakmica, dve igrali nereeno i bez poraza, osvojili prvo mesto, plasiravi se u
Premijer ligu. Nije zabeleeno do tada, da je neki tim na Islandu za 4 godine, iz 3. Lige dospeo
u najelitnije takmienje. Rezultat je tim vei to se sve dogodilo osloncem na sopstvene snage
i strategijom primene savremenog strunoga rada.
Zakljuak
U ovom radu sam nastojao pokazati znaaj menadmenta klupske strune trenerske
vertikale u fudbalu, kroz sopstveno iskustvo. Istovremeno sam istakao znaaj koordinacije
drugih bitnih struktura u klubu i znaaj njihova odnosa prema strunom pulu i projektima
koje on nosi. Klupska, struna organizovanost i struktura je neobino vana, i bez njenog
ispravnog i naukom utemeljenog delovanja, nisu mogui ni rezultati ni napredovanje.
218
U studiji sluaja vezanom za moj rad u FC HK KOPAVOGUR, gde smo za etiri i po

godine, potpuno promenili sistem rada, orjentiui se za oslanjanje na sopstvenu fudbalsku
kolu, uz ispravljanje greaka u organizaciji struke i strunih greaka nastalih iz neznanja,
pokazao sam kako smo uspeli stii iz tree u premijernu ligu.Nastojao sam naglasiti znaaj
timskog delovanja,interdisciplinarnog pristupa, discipline u realizaciji programa i neophodne
hijerhizacije u struci, to vodi ispravnoj distribuciji odgovornosti. Odgovornost je u dobro
postavljenom sistem, klju napredovanja, ali bez znanja je odgovornost nemogua.
Ono to e, kao i do sada, fudbal presudno pomerati napred, su dva faktora organizacija
i struka. Bez toga, samo talentovani mladii nisu dovoljni.
Literatura
1. Acin-Sunglinski, (1993). Obrazovanje menadera za akciju, direktor br. 3, Beograd:
Privredni pregled.
2. FAS. (2011). accesseo (march/ april 2011), www.fss.rs
3. Rot, N. (1994). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna
sredstva
4. Sengi, P. (2003), Peta disciplina: umee i praksa organizacije koja ui. Novi Sad: Adies
MC,
5. Shane, A. & Parry, B. (2001). Successful Event Managment: A Guide to Professional
6. Thomson, A,.Strickland, A.J. & Gamble, E. (2005). Crafting and Executing Strategy. New
York: McGraw-Hill.
7. Vasi, G. (2004) Anaerobni prag kod vrhunskih sportista (Magistarski rad), Novi Sad:
Medicinski fakultet.
219
Zbornik radova 2
UTICAJ SITUACIONOG TRENINGA NA TRANSFORMACIJU

NEKIH ANTROPOLOKIH DIMENZIJA
KOD SELEKCIONISANIH FUDBALERA
THE IMPACT OF SITUATIONAL PRACTICE ON

TRANSFORMATION OF SOME ANTHROPOLOGICAL
DIMENSIONS OF THE CHOSEN FOOTBALL PLAYERS
Zoran Savi, Evagelia Boli, Dragan Popovi

Fakultet za sport i fiziko vaspitanje, Univerzitet u Pritini
sa privremenim seditem u Leposaviu, Srbija
Apstrakt
Svaki taksonomski algoritam moe se definisati kao ekstremizacija funkcije (Z) =
Salfa(Z,S) = maksimum, gde je Z matrica podataka u nekoj pogodnoj metrici, S neka
nepoznata selektorska matrica, a (alfa) neka pogodno izabrana mera slinosti. Taksonomski
algoritmi se, prema tome, razlikuju po tome koja je metrika izabrana za operaciju Z = E V,
gde je E neki skup objekata, a V neki skup varijabli, kako je definisana mera slinosti (alfa) i
koja je funkcija izabrana za ekstremizaciju te mere ( Momirovi, K. i Popovi, D. (2003)).
Kljune rei: Taksonomski algoritam, funkcija, matrica, metrika
Abstract
Each taxonomic algorithm can be defined as a function extremization (Z) = Salfa(Z,S) =
maksimum, where Z is the data matrix in a suitable metrics, S is an uknown selector matrix,
and (alpha) is a properly selected similarity measure. Taxonomic algorithms, therefore, differ
in which metrics is selected for the operation Z = E V, where E is a set of objects, while V is
a set of variables, how the similarity measure (alpha) is defined and which function is
selected for the extremization of that measure. (Momirovic, K. & Popovic, D.(2003))
Keywords: taxonomic algorithm, function, matrix, metrics
220
Uvod
Brojna nauna istraivanja kod nas i u svetu potvrdila su da sistematsko vebanje, odnosno
trening, izaziva itav niz promena u antropolokom statusu svakog subjekta koji je podvrgnut
takvom tretmanu.
Promene stanja subjekta najee se manifestuju u podruju nekih sposobnosti i osobina,
a naroito u sferi motorikih znanja. Sve te antropoloke karakteristike mogu se menjati
u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Pri tome se pod kvantitativnim promenama
podrazumevaju one promene koje su izraene u porastu ili padu efikasnosti neke sposobnosti,
osobine ili motorike informacije, dok se pod kvalitativnim promenama podrazumevaju
promene odnosa izmeu spomenutih karakteristika. Kako se i jedan i drugi tip promena
deava najee istovremeno, mogue je pogodnim izborom i distribucijom trenanih
sadraja, modaliteta i volumena, uticati znaajnije na odreeni tip promena. Pri tome je
vano naglasiti da se puni efekti izazvanih kvantitativnih promena mogu oekivati samo pod
uticajem uspostavljanja optimalnih odnosa izmeu odgovarajuih sposobnosti, osobina i
znanja. U sportskoj praksi je dobro poznato da se optimalna organizacija svih relevantnih
dimenzija linosti ostvaruje tzv. situacionim modalitetima rada, tj. takvim radom gde se
trenirana aktivnost sprovodi u uslovima koja su slina ili identina takmienju.
Kako je motorika efikasnost ma kog subjekta direktno zavisna od nivoa i meusobnih
odnosa antropolokih karakteristika, poznavanje zakonitosti po kojima se odvijaju procesi
kvantitativnih promena u ljudskom organizmu, presudno je za efikasno programiranje i
kontrolu trenanih transformacionih postupaka.
Nasuprot toj pozitivnoj oceni, brojne analize i studije u poslednjih deset godina, sa svrhom
da se utvrdi efikasnost treninga u fudbalskom sportu, pokazale su da ova delatnost bitno
zaostaje za optimalnim razvojem drugih delatnosti i da u celini uzevi ne daje one rezultate
koji bi odgovarali naim sadanjim potrebama, interesima i mogunostima.
Posledice ovog zaostajanja su viestruke. One se najznaajnije manifestuju na antropoloki
status fudbalera, o emu svedoe veoma niske vrednosti u pojedinim sposobnostima i
osobinama, a naroito u sferi tehnikog znanja i taktikog umea, koji neposredno uestvuju
u ostvarivanju vrhunskih rezultata u fudbalskom sportu.
U poslednje vreme, a naroito poslednjih dvadesetak godina uinjeni su veoma ozbiljni
napori da se sportski trening u fudbalskom sportu izvede iz stihije i prevede u jedan
organizovani sistem koji bi se sa vie uspeha mogao ukljuiti u savremene tokove sportske
prakse.
U tom smislu, ovaj rad treba da d odgovor na pitanje u kojoj meri situacioni trening utie
na transformaciju antropolokih dimenzija kod mladih fudbalera, i da pokua da delimino
doprinese reavanju navedene problematike.
Metode
Uzorak ispitanika
Uzorak ispitanika obuhvatio je 141 selekcionisanog fudbalera, uzrasta 12 14 god., iz

fudbalskih klubova sa podruja grada Beograda, koji su se takmiili u prvoj Beogradskoj ligi
za takmiarsku sezonu 2002/03 godine.
Navedeni uzorak je bio podeljen na eksperimentalnu i kontrolnu grupu.
221
Zbornik radova 2
Eksperimentalni uzorak bio je sastavljen od 70 ispitanika, iz sledeih klubova:

FK. Obili iz Beograda, FK. Zemun iz Zemuna i FK. OFK - Beograd iz Beograda.
Kontrolni uzorak bio je sastavljen od 71 ispitanika iz sledeih klubova:
FK. ukariki iz Beograda, FK. eleznik iz eleznika i FK.
Rad iz Beograda.
Izbor uzorka formiran je metodom namernog izbora. Ovo je uinjeno tako s obzirom na
organizaciju trenanog rada u klubovima.
Posebni uslovi pri utvrivanju uzorka ispitanika bili su:

starost ispitanika bila je odreena kao hronoloka starost od 12 14 godina, 6 meseci;
da su ispitanici u vreme merenja bili zdravi;
sportski sta svih praenih fudbalera bio je izmeu 4 i 6 godina i selektirani su u
veini sluajeva iz kategorije petlia istoimenih klubova;
da su ispitanici stalni ili potencijalni lanovi ekipe;
da su ispitanici obuhvaeni redovnim trenanim procesom;
da su ispitanici bili ukljueni u organozovani sitem takmienja.
Uzorak varijabli
Za procenu MOTORIKIH SPOSOBNOSTI bile su primenjene ove varijable:
Za procenu mehanizama za struktuiranje kretanja:
1. Taping rukom (MTAP),
2. Taping nogom (MTAN),
3. Koordinacija sa palicom (MKO).
Za procenu mehanizma za regulaciju tonusa i sinergijsku regulaciju:

4. Duboki pretklon na klupici (MDPK),
5. Popreno stajanje na niskoj gredi sa zatvorenim oima (MPSG),
6. pagat (MSPA).
Za procenu mehanizma za regulaciju inteziteta ekscitacije:

7. Skok u dalj s mesta (MDM),
8. Tranje na 20 m. iz visokog starta (M20V),
9. Bacanje medicinke iz leanja na leima (MBME).
Za procenu mehanizma za regulaciju trajanja ekscitacije u motorikim zonama CNS a:

10. Podizanje trupa za 30 sek. (MD30),
11. Vis u zgibu (MVIS),
12. Izdraj u prednosu (MIPR).
222
Za procenu FUNKCIONALNIH SPOSOBNOSTI bile su primenjene ove varijable:

Za procenu aerobne sposobnosti1 (VO2/ml/kg telesne mase):
1. Puls ergostaze (PER),
2. Potronja kiseonika u litrima tabelarno (VO2),
3. Telesna masa (TM),
4. Telesna visina (TV),
5. Optereenje u vatima (W) (OPT),
6. Puls u miru (PM).
Sve navedene varijable su bile u funkciji izvoenja osnovne varijable za procenu

maksimalne aerobne sposobnosti ispitanika.
Za procenu KOGNITIVNIH SPOSOBNOSTI bile su primenjivane ove varijable:

1. Za procenu efikasnosti paralelnog procesora, odnosno uoavanja relacija i korelata,
primenjen je test: S 1,
2. Za procenu efikasnosti input procesora, odnosno perceptivnog rezonovanja, primenjen
je test: IT 1,
3. Za procenu efikasnosti serijalnog procesora, odnosno simbolikog rezonovanja,
primenjen je test: AL 4.
Za procenu KONATIVNIH KARAKTERISTIKA primenjene su ove varijable:

1. Regulator aktiviteta (EPSILON),
2. Regulator organskih funkcija (HI),
3. Regulator reakcija odbrane (ALFA),
4. Regulator reakcije napada (SIGMA),
5. Sistem za koordinaciju regulativnih funkcija (DELTA),
6. Sistem za integraciju regulativnih funkcija (ETA).
Metode obrade rezultata

Za utvrivanje razlika u strukturi motorikih, funkcionalnih i kognitivnih
sposobnosti kao i konativnih karakteristika kod selekcionisanih fudbalera koji se
aktivno bave fudbalom primenjena je kanonika diskriminativna analiza. Diskriminativni
model se interpretira kao poseban tip faktorske analize koji sadri komponente koje najbolje
razdvajaju grupe u prostoru varijabli. Generalna statistika znaajnost diskriminacije grupa
ispitanika izraunata je pomou F-testa. Diskriminativne varijable se dobijaju na osnovu
diskriminacijskih koeficijenata koji zavise od varijanse svake varijable iz primenjenog sistema
varijabli i imaju originalne rezultate. Diskriminativna jaina primenjenih varijabli odreena
je pomou Wilksove lambde, a nivo znaajnosti diskriminativne jednaine odreuje se
1 Za potrebe miinog naprezanja, pored ostalog, potreban je kiseonik, koji se transportuje krvlju,
dok se raspadni produkti nakon iskoriavanja, eleminiu preko plua. Meutim, kardiorespiratorni
sistem je prilino inertan jer nije u stanju da dopremi dovoljno kiseonika u miine elije, koliko
mii moe da ga utroi. Minutni volumen srca odreena je koliina krvi koja proe kroz srce
za jedan minut, odnosno koliina krvi koja proe kroz srce za jedan minut zavisi od sistolnog
volumena i frekvencije srca. Ukoliko se predpostavi da je kod dobro treniranih fudbalera sposobnost
oksidativnih procesa u miinim elijama, kao i difuzija kiseonika u plunim alveolama na relativno
visokom nivou, oni e moi due tako i na viem nivou da odravaju stanje ergostaze.
223
Zbornik radova 2
Bartlettovim testom. Svaki taksonomski algoritam moe se definisati kao ekstremizacija

funkcije
(Z) = Salfa(Z,S) = maksimum
gde je Z matrica podataka u nekoj pogodnoj metrici, S neka nepoznata selektorska matrica,
a (alfa) neka pogodno izabrana mera slinosti. Taksonomski algoritmi se, prema tome, razli-
kuju po tome koja je metrika izabrana za operaciju
Z = E V,
gde je E neki skup objekata, a V neki skup varijabli, kako je definisana mera slinosti (alfa) i
koja je funkcija izabrana za ekstremizaciju te mere.
Oigledno je da ovako definisan problem nema reenje u zatvorenoj algebarskoj formi i
da se stoga reenje mora potraiti nekim numerikim algoritmom. Kao to je dobro poznato
do sada je predloeno vie stotina takvih algoritama koji su bili dovoljno efikasni tako da su
se odrali u praksi i nali svoje mesto u udbenicima; nekoliko desetina takvih algoritama
implementirano je i u najee upotrebljavane statistike programske sisteme ili pakete,
kao to su SAS, GENSTAT, SPSS, Statistica, BMDP, SYSTAT i drugi, ne nuno bitno loiji
programski proizvodi. Primena tih proizvoda u razliitim naukama ili strukama izvedenim
iz tih nauka pokazala je da njihova efikasnost, procenjena mogunou reprodukcije matrice
S nekom diskriminativnom procedurom, znatno varira ne samo od metode do metode, i od
implementacije do implementacje, ve i od problema do problema, definisanih konfiguracijom
vektora objekata u prostoru varijabli.
U ovoj situaciji prirodno je da se neko reenje opteg taksonomskog problema potrai
u prostoru heuristikih metoda, pa stoga i u prostoru neuronskih mrea, iz prostog razloga
to se neuronskim mreama moe emulirati bilo koja metoda za analizu podataka. Takvih je
mrea do sada konstruisano toliko, da ih je praktiki nemogue prebrojati; meu njima ima i
izvestan, premda neveliki broj taksonomskih neuronskih mrea. Meutim, nisu sve jednako
dostupne, nisu sve jednako efikasne, a nisu ni sve proveravane na dovoljno strog nain. Zbog
toga je za potrebe ovog istraivnja bila konstriusana jedna taksonomska neuronska mrea koja
je, najveim delom bez ikakve prethodne hipoteze o broju taksona ili struktura selektorske
matrice, lako primenljiva u standardnom SPSS ili SAS okruenju, jer je implementirana u
Matrix jeziku.
Rezultati su analizirani taksonomskom neuronskom mreom PDINVADERP koja
prethodno pretvara ulazne varijable u standardizovani sigmoidalni oblik, zatim formira
inicijalnu klasifikaciju na osnovu poloaja entiteta na obodu hiperelipsoida konstruisanog
orthoblique transformacijom glavnih komponenanata znaajnih na osnovu objektiviziranog
scree kriterijuma, i formira finalnu klasifikaciju iterativnom primenom Lebartovog troslojnog
perceptrona. Efikasnost klasifikacije program procenjuje na osnovu ishoda Fisherove
diskriminativne analize u punom prostoru transformisanih varijabli (Popovi, 1993). Nain
na koji to mrea radi vidi se iz simbolikog koda programa:
224
preserve
set printback=off
set decimal=dot
*---------------------------------------------------------------------------
* PDINVADER
* EMULATION OF TAXONOMIC NEURAL NETWORK WITH A HIDDEN LAYER
* FOR STANDARDIZED SIGMOIDAL INPUT AND BINARY OUTPUT DATA
* WITH AUTOMATIC COMPUTATION OF INITIAL CLASSIFICATION
*
* Version 2.0.1.
* 23.1.2005
** INVADERZ can be run with the following statements:
* INCLUDE INVADERZ.SAS.
* INVADERZ VARS=input variables names.
* Algorithm is described in
* Momirovic, K. (2001):
* Automatic classification by neural networks with preprocessing of input data.
* Technical report, Institute of criminological and sociological research.
* Warning 1: Algorithm accept no necessary incitially standardized input data.
* Warning 2: Program print final classification of objects and save it as a
* binary matrix in file ftax.sav, and as a nominal variable in
* file nomtax.sav.
*
*---------------------------------------------------------------------------
define invaderz (vars=!charend(/))
set mxloops=9999
*---------------------------------------------------------------------------
* Saving the original file.
*--------------------------------------------------------------------------
save outfile=tmp__fds.sav
*---------------------------------------------------------------------------
* Activation of matrix language and preliminary operations.
*---------------------------------------------------------------------------
matrix
print /title *** P D I N V A D E R *** /space 1
print /title AUTOMATIC CLASSIFICATION BY NEURAL NETWORK/space 0
print /title WITH SIGMOIDAL (-1,1) TRANSFORMATION OF INPUT
Ovaj program u svojoj izvornoj verziji se moe videti u Konstantin M. i Popovi, D. 2003
Taksonomske neuronske mree, Leposavi, Fakultet za fiziku kulturu.
Modifikovani i prilagoen program za rad u SAS okruenju sainio Popovi, D. 2005 U
Savi Z:2005 Uticaj situacionog treninga na transformaciju nekih antropolokih dimenzija
kod selekcionisanih fudbalera. Doktorska disertacija. Leposavi. Fakultet za fiziku kulturu.
225
Zbornik radova 2
Rezultati
Iz razloga to univarijantni statistiki postupci ne uzimaju u obzir interakciju analiziranih
varijabli sa svim ostalim varijablama i zato to se kod vee primene iste metode na razliitim
varijablama po zakonu sluaja javljaju znaajne vrednosti, iako one nemaju realni znaaj,
univarijantni statistiki postupci se nisu koristili za utvrivanje razlika izmeu dva merenja.
Dobijene razlike izmeu dve grupe entiteta pod uticajem jednogodinjeg trenanog procesa,
izraunavane su pomou programa za kanoniku diskriminativnu analizu. Poznavanje
zakonitosti pod kojima se odvijaju procesi kvantitativnih promena u ljudskom organizmu,
presudno je za efikasno programiranje i kontrolu kineziolokih postupaka, direktno zavisi
od nivoa meusobnih odnosa antropolokih karakteristika. Pri tome se mora voditi rauna
da se puni efekti kvantitativnih promena mogu oekivati samo pod uslovima uspostavljanja
optimalnih odnosa izmeu odgovarajuih sposobnosti, osobina i znanja.
Rezultati diskriminativne analize pojedinih segmenata antropolokog statusa
eksperimentalne i kontrolne grupe na inicijalnom i finalnom merenju prikazani su u
tabelama 1, 2 i 3. Paljivom analizom se moe utvrditi da su dobijene dve znaajne kanonike
korelacije (.67 i .38), koje objanjavaju 77.30 odnosno 16.83% valjane varijanse celokupnog
sistema procenjivanog prostora.
Prvu diskriminativnu funkciju koja je bipolarna na pozitivnom polu, definiu varijable
za procenu motorikih sposobnosti taping rukom, pagat, bacanje medicinke iz leanja,
koordinacija sa palicom, tranje na 20 metara visokim startom, taping nogom, dizanje trupa
za 30 sekundi, popreno stajanje na klupi, varijabla visine tela, Astrandov test, puls, VO2,
kojima se procenjivao prostor funkcionalnih sposobnosti, serijalni kognitivni procesor a na
negativnom polu masa tela i optereenje u vatima. Na osnovu predznaka centroida grupa
moe se zakljuiti sledee:
1. Mladi selekcionisani fudbaleri eksperimentalne grupe na finalnom merenju karakteriu
se boljom koordinacijom koja je podreena faktoru za struktuiranje kretanja,
eksplozivnom snagom, gipkou i brzinom, imaju dobru kondiciju i kristalizovanu
inteligenciju u odnosu na kontrolnu grupu i ostala merenja;
2. Mladi selekcionisani fudbaleri kontrolne grupe na inicijalnom merenju karakteriu se
veom masom tela i loom kondicijom to se vidi kroz malo optereenje koje su mogli
da savladaju u toku labaratorijskih testiranja u odnosu na eksperimentalnu grupu i
ostala merenja; i
3. Eksperimentalna i kontrolna grupa su u toku longitudinalnog istraivanja napredovala
to se moe objasniti delovanjem sledeih faktora:
sistemskog uticaja treninga, koji je isti za lanove kontrolne grupe,
sistemskog uticaja eksperimentalnog programa, koji je isti za lanove
eksperimentalne grupe;
manje sistemskog uticaja odigranih utakmica koji se menja od utakmice do
utakmice i razliit je za lanove jedne ekipe, i
nesistematskog uticaja svih ostalih faktora pre svih hereditarnosti i sociolokog
uticaja.
Drugu diskriminativnu funkciju koja je takoe bipolarna karakterie se na negativnom

polu testom skok u dalj s mesta, a na pozitivnom polu kognitivnim testovima za procenu
226
input i serijalnog procesora, silom trupa merenom testom izdraj u prednosu, fleksibilnou
donjih ekstremiteta, merenom kroz pokretljivost zadnje loe i jednim konativnim sistemom
regulator reakcija napada. Na osnovu veliine i predznaka centroida na drugu diskriminativnu
funkciju moe se zakljuiti sledee:
mladi selekcionisani fudbaleri kontrolne grupe na finalnom merenju pokazali su
najbolje rezultate u testu skok u dalj s mesta za procenu eksplozivne snage donjih
ekstremiteta u odnosu na eksperimentalnu grupu i ostala merenja;
mladi selekcionisani fudbaleri eksperimentalne grupe na finalnom merenju karakteriu
se boljim perceptivnim rezonovanjem, veom fluidnom inteligencijom, silom trupa,
gipkou donjih ekstremiteta i imaju bolju modulaciju primarnih tonikih uzbuenja.
Tabela 1.Kanonike diskriminativne funkcije

Eigen Pct of Cum Can Wilks
Fcn X DF Sig
V. Var Pct Corr L
1* .81 77.30 77.30 .67 .43 223.00 48 .00
2* .17 16.83 94.13 .38 .79 60.82 30 .00
Tabela 2. Matrica strukture

FUNC1 FUNC2 FUNC1 FUNC2
MTAP .60* .05 MPSG .12* -.07
PER .59* .15 MDM -.27 -.51*
MSPA .52* .46 S1 .16 .37*
TM -.48* -.02 IT1 .30 .34*
MBME .46* .15 MIPR .15 .34*
TV .43* .16 MDPK .23 .30*
PM .43* .16 SIGMA -.05 .26*
MKO -.40* .19 DELTA -.21 -.13
M20V .40* .32 HI -.17 -.08
VO2 .38* .13 ETA -.17 -.08
OPT -.37* .16 ALFA -.16 -.04
MTAN .36* .11 MVIS .08 .09
AL4 .26* .26 EPSILON .12 .02
MD30 .25* .21
227
Zbornik radova 2
Tabela 3. Centroidi grupa

GRUPA FUNC1 FUNC2
EI -.57 .63
EF 1.36 .11
KI -.99 -.29
KF .21 -.44
Zakljuak
Istraivanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrde razlike u strukturi motorikih,
funkcionalnih i kognitivnih sposobnosti kao i konativnih karakteristika kod selekcionisanih
fudbalera koji se aktivno bave fudbalom.
U svrhu utvrivanja razlika u strukturi motorikih funkcionalnih i kognitivnih
sposobnosti kao i konativnih karakteristika kod selekciomisanih udbalera, ispitano je 142
ispitanika starih od 12-14 godina.
Za ovaj program merenja znaajne motorike dimenzije su procenjivane sledeim mernim
instrumentima: Struktuiranje kretanja , Regulacija tonusa i sinergijska regulacija, Regulacija
inteziteta ekscitacije i Regulacija trajanja ekscitacije
Za procenu, funkcionalnih sposobnosti primenjeni su sledei merni nstrumenti: Puls
ergostaze , zapremina kiseonika u litrima, opteraenje u vatima , telesna masa , telesna visina,
puls u miru.
Za procenu, kognitivnih sposobnosti primenjena su tri merna instrumenta koja su
odabrana tako, da se analiza strukture rei na osnovu kibernetskog modela Dasa, Kirbija i
Jarmana,.), vodei rauna o tome da izabrani testovi mere tri tipa kognitivnog procesiranja.
Za procenu efikasnosti perceptivnog procesora, izabran je test IT-1, za procenu efikasnosti
serijalnog procesora test AL-4 i za procenu efikasnosti paralelnog procesora test S-l.
Za procenu konativnih karakteristika izabrani su sledei merni instrumenti:
Za procenu efikasnosti sistema za homeostatiku regulaciju (EPSILON),
Za procenu efikasnosti sistema za regulaciju i kontrolu organskih funkcija (HI),
Za procenu efikasnosti sistema za regulaciju i kontrolu odbrambenih reakcija (ALFA),
Za procenu efikasnosti sistema za regulaciju i kontrolu reakcije napada (SIGMA),
Za procenu sistema za koordinaciju regulativnih funkcija (DELTA),
Za procenu sistema za integraciju regulativnih funkcija (ETA).
Za njihovu procenu korien je merni instrument KON6.
Svi podaci u ovom istraivanju, obraeni su u Centru za multidisciplinarna istraivanja
Fakulteta za sport i fiziko vaspitanje Univerziteta u Pritini pomou sistema programa za
obradu podataka koji je razvio Popovi, D. (1980), (1993) i Momirovi, K. i Popovi, D. (2003).
Rezultati diskriminativne analize pojedinih segmenata antropolokog statusa
eksperimentalne i kontrolne grupe na inicijalnom i finalnom merenju prikazani su u
tabelama 1, 2 i 3. paljivom analizom se moe utvrditi da su dobijene dve znaajne kanonike
korelacije (.67 i .38), koje objanjavaju 77.30 odnosno 16.83% valjane varijanse celokupnog
sistema procenjivanog prostora.
Prvu diskriminativnu funkciju koja je bipolarna na pozitivnom polu, definiu varijable
za procenu motorikih sposobnosti taping rukom, pagat, bacanje medicinke iz leanja,
koordinacija sa palicom, tranje na 20 metara visokim startom, taping nogom, dizanje trupa
228
za 30 sekundi, popreno stajanje na klupi, varijabla visine tela, Astrandov test, puls, VO2,
kojima se procenjivao prostor funkcionalnih sposobnosti, serijalni kognitivni procesor a na
negativnom polu masa tela i optereenje u vatima.
Drugu diskriminativnu funkciju koja je takoe bipolarna karakterie se na negativnom
polu testom skok u dalj s mesta, a na pozitivnom polu kognitivnim testovima za procenu
input i serijalnog procesora, silom trupa merenom testom izdraj u prednosu, fleksibilnou
donjih ekstremiteta, merenom kroz pokretljivost zadnje loe i jednim konativnim sistemom
regulator reakcija napada.
Literatura
1. Boli, E.: (2011) Struktura antropolokih dimenzija plesaa i plesaica i izrada postupaka
za njihovu procenu i praenje, (Nauna monografija) Univerzitet u Pritini, Centar za
multidisciplinarna istraivanja Fakulteta za sport i fizikog vaspitanja. Leposavi.
2. Momirovi, K i Popovi, D.: (2003) Konstrukcija i primena taksonomskih neuronskih
mrea (monografija), Univerzitet u Pritini, Fakultet za fiziku kulturu, Leposavi.
3. Popovi, D.: (1991) Metodologija istraivanja u Fizikoj kulturi (udbenik), Univerzitet u
Niu, Nauni podmladak, Ni.
4. Popovi, D.: (1993) Programi i potprogrami za analizu kvantitativnih promena
(udbenik), Univerzitet u Pritini, Fakultet za fiziku kulturu, Centar za multidisciplinarna
istraivanja, Pritina.
5. Guttman, L. (1945): A basis for analysis test-retest reliability.Psychometrika, 10:255-282.
6. Kneevi, G.; Momirovi, K. (1996): Algoritam i program za Orthoblique transformaciju
glavnih komponenata znaajnih na osnovu PB kriterijuma.Technical report, Institute of
criminological and sociological research, Belgrade
7. Momirovi, K. (1996): O merama pouzdanosti latentnih dimenzija odreenih
semiortogonalnim transformacijama glavnih komponenata.U S. Bogosavljevi i M.
Kovaevi, Analiza grupisanja, 2. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
8. Momirovi, D, Wolf, B.and Popovi, D: (1999) The introduction to the theory of
measurement and internal metric properties of composite measuring instruments
(textbook), University in Pritina, Faculty of physical education, Pritina.
9. Momirovic, K. (1999): Dve mere donje i gornje granice pouzdanosti testova sa regularnom
i singularnom matricom kovarijansi cestica.
10. Momirovi, K.; Erjavec, N.; Radakovi, J. (1988): Metoda, algoritam i program za
konkurentnu validaciju mjernih instrumenata pod konfirmativnim i eksplorativnim
modelom komponentne analize. Primijenjena psihologija, 9:157-162.
11. Mulaik, S. A. (1972): The foundations of factor analysis.New York: McGraw-Hill. Tehnicki
izvestaj, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Gracanicka 18, Beograd
12. Popovi, D.: (1993) D etermination of the structure of psychosomatic dimensions in
combats and procedures processing for their evaluation and monitoring (monograph),
University in Pritina, Faculty of physical education, Pritina.
13. Kaiser, H. F. (1958): The varimax criterion for analytic rotation in factor analysis.
14. talec, J.; Momirovi, K. (1971): Ukupna koliina valjane varijance kao osnov kriterija
za odreivanje broja znaajnih glavnih komponenata.
229
Zbornik radova 2
GREKE U ZAKONU O SPORTU, NEADEKVATNA

FORMULACIJA POJEDINIH ZAKONSKIH ODREDBI
I KOLIZIJA TEORIJE I PRAKSE
ERRORS IN LAW ON SPORT, INADEQUATE FORMULATION OF

CERTAIN LEGAL PROVISIONS
AND COLLISION THEORY AND PRACTICE
Ljiljana Stanojevi Markovi

SPORT IURE DOO, Beograd, Sportski klub LIX, Beograd, Srbija
Apstrakt
Novi zakon o sportu (Sl.glasnik RS, br. 24/11), ( u daljem tekstu: Zakon) je trebalo
da formalizuje promene u sportu i ozvanii praktina reenja, jer stari Zakon o sportu
(Sl.glasnik RS, br. 52/96), nije definisao niz oblasti i realnih situacija koje sa sobom nosi
savremeni dinamini sport. Naalost Zakon je pisan neadekvatnom terminologijom, ne
koristi ustanovljene termine iz sveta sporta i pisac ne poznaje sport na terenu, tako da
Zakon nije ostvario eljeni cilj, nije ivotan i realan u sagledavanju problematike sporta.
Uz to ima i dosta nedoslednosti i greaka. Sport je jedan od najkurentijih proizvoda naeg
drutva i Zakon je namenjen irokoj sportskoj javnosti, pre svega sportistima, sportskim
strunjacima i sportskim organizacijama, gde svi oni vrlo esto zbog loe finansijske situacije
i neadekvatnog zakonskog reenja finansiranja sporta, nisu u prilici da angauju strunjake
u sportu iz oblasti pravne nauke pa samim tim veliki deo sportske javnosti nije ni upoznsat
sa pojedinim velikim grekama i kolizijom teksta Zakona sa praksom, to je nedopustivo
za jedan najvii opti akt, kao to je zakon. Na ovaj nain autor eli da ukae subjektima
sporta na greke, nedoslednost i nedaekvatnost pojedinih lanova Zakona i pokua da svojim
znanjem i iskustvom pokrene inicijativu iroke sportske javnosti za izmenu takvih neivotnih
i pogrenih odredbi Zakona.
Kljune rei: Zakon o sportu, greke, sportska javnost
Abstract
Subject of this paper refers to new Sports Law (Official Gazette of RS, no. 24/11),
(hereinafter referred to as the Act) , that was to formalize changes in the sport and formalize
230
a practical solution, because the old Sports Act (Official Gazette , no. 52/96) did not define a
number of areas and the real situation that brings dynamic contemporary sport.Unfortunately,
the Act has been inadequately worded by the author who, being ignorant of the sport on
the ground didnt use any of the already defined terms in the world of sports, what resulted
in the fact that the current Act is not vital and realistic in dealing with sports problems, and
that it hasnt achieved its main aims. Furthermore, it has so many errors and inconsistencies.
Sport is one of the most salable products of our society, and the said Act is meant for a wide
sports public, primarily for sportsmen and sportswomen, sports experts and organizations,
which, due to the bad financial situation and inadequate legislative solutions for sports
financing, havent been capable of recruiting legal experts in the sports area. That is the
reason why a majority of sports public is not aware of some serious errors and collisions in the
content of the said Act, what is unacceptable for the highest legal acts such as the Law is.The
aim of this paper is to focus the attention of sports subjects on some errors, inconsistency and
inadequacy of particular legislative provisions, and try to encourage a wide sports public to
initiate the process of altering such non-vital and wrongly worded legislative provisions.
Keywords: law, sports, errors
Prolegomena
Ovaj nauni rad nastoji da prikae izvrenu analizu Zakona o sportu (Sl.glasnik
RS, br. 24/11), ( u daljem tekstu: Zakon), predoi pronaene greke, nedoslednosti i
kontradiktornosti zakonskih odredbi, kao i da ponudi konstruktivne predloge za uklanjanje
prikazanih nedostataka i poboljanje teksta Zakona.
Svi mi znamo da budemo veliki kritiari i esto se razumemo u sve i svata. Nije
dobronamerno i nije opte drutveno korisno ukoliko se samo kritikuje bez kreativnosti i
znanja da se ponudi neto bolje. Zato se u radu prilikom detekcije greaka i nedoslednosti
zakonskih odredbi, kompetentno nude bolja i ivotnija reenja.
Nastojala sam da svoje kompleksno znanje iz oblasti sportskog prava, kao i veliko i bogato
iskustvo, steeno iz raznih aspekata sportske prakse, stavim u funkciju dobrobiti sporta
i iznesem ga sportskoj javnosti. Moja kompetentnost upuuje apel da se sa uvaavanjem i
obavezom shvati poruka sagledavanja iznesene problematike, bez gledanja kroz obojenu
prizmu raznih predrasuda i da se u interesu sporta uine napori najviih institucija
u oblasti sporta da se oigledni, predoeni analizirani nedostaci otklone i izvri korekcija
neadekvatnih zakonskih odredbi.
Obzirom na moje reference i usko poznavanje materije, oseala sam i obavezu i
odgovornost da reagujem i ukaem na nedostatke Zakona. Zbog opte drutvene teke
finansijske situacije, retko koja sportska organizacija ima sredstava da angauje strunjake iz
oblasti sportskog prava, a i mali je broj takvih strunjaka, jer to nije profitabilna sfera, uz to
je i specifina materija koja se bez znanja iz prakse ne moe tek tako nauiti, pa je posledica
toga injenica da ve dve godine od usvajanja, ostaje nezapaeno da Zakon ima dosta greaka
i nedoslednosti.
Iznela bih da se dugo bavim problematikom sportskog prava i da poznajem i najmanje
finese. Imala sam i tu sreu da sam deceniju radila u Ministarstvu sporta ( u daljem tekstu:
Ministarstvo), kao savetnik ministra u sportskom sektoru na poslovima vrhunskog sporta,
u sektoru pravne slube, kao i na poslovima inspekcijskog nadzora, tako da poznajem do
detalja svaki aspekt sportske problematike i da sam se bavila pitanjima sporta na izvoru
231
Zbornik radova 2
i nauila ono to nije distupno nikome van te institucije, tj. imala privilegiju da steknem
znanje u praksi svojstveno samo nekolicini ljudi zaposlenih u Ministarstvu. Moja prednost
je i to sport i sportsku terminologiju, poznajem i sa terena: jer sam bivi vrhunski sportista
nosilac najvieg zvanja zaslunog sportiste nosilac nacionalnog sportskog priznanja
Republike Srbije za poseban doprinos afirmaciji sporta, takoe i sportski trener, prvi enski
trener seniorske ekipe u koarci ( Partizan). Bivi trener pionirske enske reprezentacije sa
osvojenom srebrnom medaljom na Evropskom prvenstvu. Uz navedene reference, kao i
injenice das sam diplomirala na Pravnom fakultetu, Sportskoj akademiji i Fakultetu za
menadment u sportu, nadam se da imam legitimitet i kompetencije da mogu da pokrenem
nadlene institucije i javnost da se pokrene postupak utvrivanja istinitosti mojih zakljuaka
i pokrene postupak izmene pogrenih i neadekvatnih odredbi Zakona.
Sigurno da sport zasluuje da ima kvalitetan Zakon jer su njegovi rezultati jedan od
najviih dostignua nae zemlje, jer je sport jedina sfera u kojoj je naa zemlja vrlo esto na
najviem pijedestalu. Kao ni u jednoj oblasti naeg drutva, sport osvaja esto prva mesta na
svetu, najvia odlija, to je sigurno od vrhunskog znaaja jer prezentuje nau dravu Srbiju u
najsjajnijem svetlu. Takvi rezultati i preduslovi da se moe jo vie, obavezuju da sport treba
da ima i kvalitetan Zakon.
Uvod
Kad bi zakoni mogli da govore sami za sebe,
prvo bi se poalili na pravnike
Lord Dord Halifaks, engleski dravnik ( 1633-1695)
Ovaj citat Lorda Halifaksa, nagovetava problematiku kojom se bavi autor ovog rada. Sport
je jedan od najuspenijih brendova nae drave. Ne postoji bilo koja druga oblast naeg
drutva po ijim je proizvodina naa domovina u kontinuitetu u svetskom vrhu. Izvrena je
analiza Zakona i ustanovljeno je da postoji dosta raznih ozbiljnih greaka i nedoslednosti,
koje su u zavisnosti od prirode nastanka, klasifikovane u nekoliko grupa.
Posebno je pitanje kako se sem autora, niko nije do sada oficijelno oglaavao i ukazivao na
greke u Zakonu. U fazi rasprave i donoenja Zakona, bilo je dosta kritika zbog loih reenja i
u proceduri rasprave u Skuptini Srbije je bilo podneto preko 200 (dvestotine) amandmana na
Zakon, ali nakon donoenja i objavljivanja Zakona, niko se vie nije bavio njime niti ukazivao
na postojanje greaka. Ukoliko se uzme u obzir da ima i takvih greaka od krucijalnog znaaja,
prosto je neverovatno da je to ostalo nezapaeno i nepropraeno u javnosti. Ve su navedeni
neki od moguih razloga, a to je neinformisanost i niska edukacija u oblasti sportskog
prava, slaba finansijska situacija i neprofitabilnost bavljenja pravom u sportu. Ali verovatno
je i jedan od velikih razloga i injenica da kritikovanje Zakona, pa ak ono bilo i realno i
konstruktivno, moe da izazove nezadovoljstvo rukovodeih struktura u Ministratsvu, koje je
izradilo Zakon i bilo njegov predlaga. To za eventualnog subjekta-kritiara Zakona, zahteva
posebnu hrabrost, jer kritika moe da izazove razne negativne posledice, a najvaniju,
probleme prilikom finansiranja od strane Ministarstva, programa i aktivnosti organizacije iji
je kritiar lan. Ovo odgovorno iznosim, jer dok sam radila u ministartstvu, bila sam svedok
slinih reakcija pojedinaca u pojedinim situacijama kada su odustajali da isteruju pravdu,
nezadovoljni pojedinim postupcima i reenjima ministarstva.
232
Osim toga prilikom primene Zakona, pojedine rukovodee sportske institucije samovoljno
sebi daju vee ingerencije nego to je Zakon predvideo, ali opet s obzirom da i one vre
finansiranje sportskih organizacija, retko ko im se u tome suprotstavlja.
Nadam se da e se prevazii sujeta i lini interesi i da e prevladati kooperativnost i
odgovornost i da e se sagledati problematika iznesena i analizirana u ovom radu i da e se
naeti tabu tema i pokrenuti adekvatni postupci, koji e iznai mogunosti da sport dobije
zakonske odredbe koje su ivotne, primenljive i bez greaka, jer je sramotno da ozbiljne
greke postoje i opstaju due vremena u jednom ozbiljnom, najviem pravnom aktu u oblasti
sporta, Zakonu.
Predmet, metode i cilj rada

Predmet rada je vrenje istraivanja i detaljne i kompleksne analize Zakona o sportu ( u
daljem tekstu: Zakon). Prezentirano je da je Zakon nedosledan i da postoje ozbiljne greke.
Cilj rada je da ukae na greke i pojedine neadekvatne i neivotne zakonske odredbe, koje su
u koliziji sa praksom i samim tim podstakne odgovarajue institucije da ozbiljno sagledaju
problematiku, uzmu u razmatranje i provere istinitosti prikazanih rezultata istraivanja i kao
krajnji in da se pokrenu mehanizmi izmene Zakona i na taj nain se uklone greke i priblii
se Zakon realnosti koja vlada u sferi sporta.
Prilikom istraivanja sam uzela u obzir specifinost predmeta istraivanja i direkcija da se
u naunom istraivanju zadovolje osnovni metodoloki zahtevi: objektivnost, racionalnost,
ciljnost, pouzdanost, optost, sistematinost, kontrolisanost i proverljivost naunog saznanja.
Ono to je najbitnije ovaj rad pokuava da to vie priblii i izvri u najvie moguoj meri
sintezu teorije i prakse. U radu se izlau stavke za korekciju zakonskih odredbi koje su od
vitalnog znaaja za unapreenje sporta.
U izvrenom naunom istraivanju inkorporisani su osnovni sastavni delovi naunog
metoda:
logiki deo (obrauje logike osnove, logika pravila);
epistemoloki deo (obrauje odnos i uzronu vezu teorijskog predmetnog
istraivanja i stvarnosti)
operativno-tehniki deo (obrauje odnos izmeu delova metoda i njihovih
tehnika, zatim pravila konstruisanja i primene tehnika
istraivanja)
U naunom istraivanju su koriene sledee metode: analiza, sinteza, konkretizacija,

indukcija, dedukcija, komparacija. Prilikom prikupljanja podataka neizbeno je koriena
metoda prikupljanja i obrade podataka kao i operativna metoda analize dokumenata.
Prilikom metodolokog rada koriene su razne tehnike istraivanja i instrumenti
istraivanja, kao to su kod metoda prikupljanja podataka- jedna od tehnika istraivanja
anketa i njen instrument anketni upitnik.
Da bi se stekla slika zainteresovanosti, znanja i stavova subjekata o sadrini Zakona, koji
predstavljaju interesnu sferu koju tangira Zakon, izvena je anketa adekvatnih ispitanika
po 5 (pet) iz kategorija: sportista, trenera, predsednika i generalnih sekretara sportskih
organizacija. Koriena je tehnika istraivanja anketa i njen instrument upitnik koncipiran
233
Zbornik radova 2
sa modalitetom meovitih odgovora. Jedan deo modaliteta odgovora je zatvoren, unapred

formuulisan a drugi deo je otvoren.
Tabela 1. Prikaz Ankete sa meovitim modalitetom sa sumiranim odgovorima svih

ispitanika na pitanje: Da li znate da Zakon o sportu ima znaajnih greaka
SUBJEKTI ANKETE-
DA NE OSTALO
ISPITANICI
Sportista 1 *
Sportista 2 *
uo sam da se mnogi ale ali ne znam tano
Sportista 3
ta
Sportista 4 *
Sportista 5 ne zanima me
Trener 1 *
Trener 2 *
znam samo da moram da zavrim fakultet ako
Trener 3 * hou da budem trener, to nije normalno u
ovim godinama
Trener 4 *
Trener 5 *
Predsednik sp.org. 1 *
Predsednik sp.org. 2 nije moj posao da se time bavim
Ministartsvo je napokon napravilo pravi
Zakon u sportu i to je dobro
Brinu nas velike kazne u Zakonu za razne
Gen. Sekretar sp.org. 1 i sitne stvari, ali nisam uo jo da je neko
kanjen
Gen. Sekretar sp.org. 2 *
Gen. Sekretar sp.org. 3 itao sam ali mnoge stvari ne razumem
Ali previsoko je osiguranje za sportiste, to ne
moe da se plati
Jedan od najdominantnijih korienih metoda je potpuna analiza koja je obuhvatala

analizu svih inilaca, internih i eksternih odnosa i funkcionalnih odnosa, kao i jedan njen
poseban vid, metod analize sadraja dokumenata.
234
Izvren je obiman i kompleksan posao Analiziran je svaki lan Zakona i izvrena

komparacija korienja istih pojmova u samom tekstu Zakona, od kojih su neki isti pojmovi
u raznim lanovima Zakona interpretirani sa drugaijim znaenjem. Vrena je analiza i
komparacija odredbi Zakona sa adekvatnim drugim optim aktima i dokumentima u oblasti
sporta, kao i sagledavanje kako se adekvatna materija primenuje u praksi rada Ministartsva i
drugih znaajnih institucija koja zakonski reavaju pojedina pitanja sporta. Znaajna pomo
je bilo dobro poznavanje materije, prakse, kao i Zakona i podzakonskih akata.
Jedino kompleksno znanje svih navedenih inilaca, je omoguilo ono to veina nije
mogla da uoi, spozna i ustanovi, a to su greke i nedoslednosti u Zakonu, to sa sobom nosi
i odgovornost i obavezu da se prezentira i inicira izmena takvog Zakona.
Nakon izvrene kompleksne analize Zakona i drugih adekvatnih optih akata, komparacije
bitnih injenica i utvrivanje korelativnih veza sa praksom, dolo se do zakljuaka da u
zakonskim odredbama ima raznih greaka i kontradiktornosti. Radi lake prezentacije i
razumevanja utvrenih injenica, utvrene greke i nedostaci Zakona su podeljeni u nekoliko
grupa u zavisnosti od vrste nedostataka i to su:
Neadekvatna terminologija, komplikovane, nejasne i nepotpune odredbe Zakona
Ignorisanje i ne pominjanje u Zakonu nekih vanih kategorija u sportu
Meusobna kolizija zakonskih odredbi, kao i kolizija zakonskih odredbi i prakse
Greke u Zakonu u regulisanju materije od fundamentalnog znaaja za sport
Prilikom prezentacije navedene problematike, tehnika izlaganja je takva da je autor

pokuao da na najpregledniji nain i to jednostavnije prikae materiju koja je usko struna,
ali treba da bude dostupna za razumevanje svim subjektima zainteresovanim za sport. Prvo
e se identifikovati broj i sadrina lana Zakona koji je predmet diskusije, nakon toga e se
ukazati na njegove nedostatke. Naravno ne bi sve ovo imalo smisla da se odmah ne nudi
adekvatno bolje reenje, tako da e se nakon ukazivanja na greke, ponuditi konano ispravno
reenje zakonske odredbe. Ukoliko je pitanje dopune lana Zakona sa odreenim terminom,
naznaie se koji je to termin i gde se treba on locirati a ukoliko je vie prmedbi citirae se
kompletno lan Zakona, onako kako bi on trebalo da glasi nakon izvrenih korekcija. Ovako
analitian i egzaktan pristup e omoguiti da adekvatne institucije nakon izvrene analize i
provere tanosti iznesenih kritikih stavova, mogu lako da izvre injihovu implementaciju u
tekst Zakona.
Neadekvatna terminologija, komplikovane, nejasne i nepotpune odredbe zakona

Zakon je prilino obiman gde u pojedinim lanovima koristi suvie rei koje ponekad na
neadekvatan nain koriste gomilu pojmova tako da se gubi sutina i nastaje konstrukcija koja
je nejasna za subjekte koji bi trebali da tu zakonsku odredbu primenjuju u praksi.
Pojedine odredbe su nepotpune i ne oslikavaju reenje problematike kakva je u praksi.
235
Zbornik radova 2
Prelazni rok
Vrlo jednostavan termin u sportskoj praksi prisutan kao prelazni rok je tako definisan u
Zakonu da se koristi previe rei, sa nerazumljivim sklopom, neadekvatnom terminologijom
tako da je retko kome jasno o emu se radi.
lan 48. stav 2. Zakona glasi:

Sportisti lanovi sportskog udruenja imaju pravo da u svako doba istupe iz udruenja,
ali se sportskim pravilima nadlenog nacionalnog granskog sportskog saveza moe propisati
da je istupanje dozvoljeno samo po isteku odreenog otkaznog roka, s tim da otkazni rok
u sportskim granama u kojima pravila predviaju prelazni rok moe da traje najdue do
poetka prvog narednog prelaznog roka, a u ostalim sportskim granama najvie est meseci.
Neophodno je to jednostavnije tumaiti i definisati faktike situacije u sportu, a pre
svega potovati i praksu i same odredbe zakona i dopustiti onoj organizaciji koja je po zakonu
kompetentna da definie neku materiju to zaista i uini. U lanu 102. stav 1. je navedeno da
nacionalni granski savez utvruje sportska pravila iz grane spotrta kojom se bavi a u stavu 2.
istog lana, taka 11. se navodi da u okviru svoje nadlenosti nacionalni granski savez regulie
i prelaske sportista u domae i inostrane organizacije.
Predlog: Najjednostavnije i najivotnije bi bilo da lan 48. stav 2. Zakona glasi:
Sportisti lanovi sportskog udruenja imaju pravo da istupe iz udruenja i koriste prelazni
rok u skladu sa unapred definisanim sportskim pravilima, koje je u skladu sa Zakonom izradio
nadleni nacionalni granski savez.
Sporazumni raskid ugovora-nesporazum oko obeteenja
Poznato veliki problem u sportu je reiti na adekvatan nain odnos ulaganja u razvoj nekog
sportiste od strane kluba i nakon toga plaanje nadoknade, obeteenja tom klubu kada
sportista prelazi u drugi klub. Zakon se nije detaljnije bavio tom znaajnom problematikom,
definisao je jedan njen deo i to vrlo nespretno i neadekvatno.

U sluaju sporazumnog raskida ugovora izmeu sportiste i sportske organizacije, spor
izmeu sportske organizacije iz koje odlazi i sportske organizacije u koju prelazi o iznosu i
plaanju ugovorene naknade za transfer ne sme uticati na sportske aktivnosti sportiste i pravo
nastupa za sportsku organizaciju u koju je preao.
Zakon neadekvatno i nejasno koristi termin transfer. Transfer je vrednost sportiste
na tritu, to je suma koja se plaa sportisti za prelazak u drugi klub a kada sportista prelazi,
on plaa obeteenje klubu iz koga odlazi u skladu sa zakljuenim ugovorom. Naravno u
sportskoj praksi obeteenje plaa klub u koji sportista prelazi, ali u sutini to je obaveza pre
svega sportiste jer je pre isteka ugovora odluio da ga raskine i promeni klub.U praksi u stvari
dosadanji klub sportiste pre isteka ugovora sam trai klub u koji e sportista prei i ugovora
sumu obeteenja, jer u protivnom po isteku ugovora sportista je obino slobodan igra i
klub ne dobija nikakvu nadoknadu.
Ono to je takoe nejasno oko ove odredbe je injenica da Zakon kae u sluaju
sporazumnog raskida ugvora izmeu sportiste i sportske organizacije, spor ne sme uticati...
Kada se potpie sporazumni raskid ugovora definie se i plaanje obeteenja. Niko ne
potpisuje sporazumni raskid ugovora ukoliko nije reeno vitalno pitanje obeteenja, tako da
spora treko tada da moe da ima.
236
Trei deo ovog lana kae da spor oko obeteenja ne sme uticati na pravo nastupa sportiste
za klub u koji je preao. Pretpostavlja se da se ovo odnosi na situaciju samo ukoliko je ugovor
sportiste i kluba sporazumno raskinut (jer u praksi nee biti onda u stvari problem oko
obeteenja). U protivnom ovaj model u drugim situacijama bi bio poguban da se drugaije
i ire tumai i primenjuje u praksi, jer bi u tom sluaju jo vie narastao problem velikih i
malih klubova, jer bi mali klubovi radili i stvarali igrae a veliki klubovi bi profitirali
i dobijali olako gotove igrae, jer takvi sporovi oko plaanja obeteenja bi mogli da traju
godinama a sportista bi za to vreme nesmetano igrao za novi klub.
Pojam obeteenja je od vitalnog znaaja u razvoju sporta. Zakon je trebalo da se
strunije pozabavi ovim pitanjem i pokua da pomogne malim klubovima koji obino
rade najtei posao, rade sa mladima i stvaraju igrae a profit ubiraju kasnije drugi veliki
klubovi. Avagardno bi bilo da se Zakon ugledao na pravna reenja pojedinih velikih svetskih
sportskih federacija, koje su propisale da u fazi transfera sportista, obeteenje u odreenim
procentima dobijaju svi klubovi u kojima je igrao sportista a naroito matini klub, koji esto
biva zaboravljen. Na taj nain bi se stimulisao rad sa mladima i na neki nain pomoglo u
finansiranju malih klubova koji su sada u tekoj finansijskoj situaciji i polako nestaju, jer
drava ne brine o njihovom finansiranju, a to znai i izumiranje masovnog i kvalitetnog rada
sa mladima, u emu najvie gubi sport.
Predlog: U lanu 10. stav 4. izmeniti i izdvojiti kao poseban lan 11. koji glasi:
Prilikom sklapanja ugovora izmeu sportiste i sportske organizacije, potrebno je da
ugovor sadri odredbe koje detaljno reguliu pitanja visine, roka i naina plaanja obeteenja
prilikom prelaska sportiste iz jedne u drugu sportsku organizaciju.
Nadleni nacionalni granski savez prilikom primanja i pre evidentiranja takvog ugovora,
obavezan je da proveri da li ugovor sadri naznaene i detaljne elemente obeteenja i ukoliko
ne sadri, vratie ga na korekciju i dopunu.
Predlog: Nakon lana 11. ubaciti nov lan 12. koji glasi:
Sportista je duan da odreeni procenat od svog transfera koji dobija od kluba u
koji prelazi uplati obeteenje matinom klubu i svim klubovima u kojima je do sada bio
registrovan i igrao, a u skladu sa pravilima, rokom, procentom i visinom novanog iznosa
koje odredi u okviru svojih sportskih pravila nacionalni granski savez iz grane sporta kojom
se sportista bavi.
Nadleni nacionalni granski savez obavezan je da u okviru sportskih pravila koje formira
( u skladu sa lanom 102. Zakona) propie i uslove, visinu i rokove plaanja obeteenja od
transfera sportiste u skladu sa stavom 1. ovog lana.
Reenje o upisu u registar

Novi Zakon je uveo novinu da Reenje o upisu u registar ne izdaje vie i ne bavi se tom
problematikom Ministarstvo, nego Agencija za privredne registre. Zakon taksativno navodi
elemente, tj, sadrinu Reenja o upisu u registar. U praksi nije tako, pa je zakljuak da je
Zakon izostavio bitne lemente koje zaista sadri Reenje. Ne bi bio problem da su to nevani
elementi, ali od vitalnog je znaaja kojom granom sporta se bavi neka sporska organizacija,
kao da su PIB i Matini broj, njeni indetifikacioni elementi kao i matini broj za fizika
lica, tako da bi ovaj lan Zakona trebalo ispraviti i uskladiti sa praksom i stvarnom formom
sadrine Reenja o upisu u registar.
237
Zbornik radova 2

Reenje iz stava 1. ovog lana sadri: datum upisa; naziv, sedite i adresu sportskog
udruenja; lino ime, adresu i matini broj zastupnika, odnosno broj i dravu izdavanja
putne isprave, zastupnika sportskog udruenja. Ovo reenje je konano i protiv njega se
moe pokrenuti upravni spor.
Pojam Reenje iz stava 1. ovog lana se odnosi na Reenje o upisu u Registar. S obzirom
da Reenje Agencije za privredne register sadri jo neke bitne injenice, navedeni lan treba
dopuniti i izmeniti tako da zaista sadri podatke iz navedenog reenja.
Predlog: Stav 2. lana 65. glasi:

Reenje iz stava 1. ovog lana sadri sledee podatke: broj i datum upisa; naziv i skraeni
naziv, sedite, adresu, PIB i Matini broj, datum donoenja Statuta, delatnost, granu sporta i
predvieno vreme za koje se osniva sportsko udruenje; ime i prezime, adresu i matini broj
zastupnika, odnosno broj i dravu izdavanja putne isprave, zastupnika zastupnika sportskog
udruenja. Ovo reenje je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.
Izuzee od glasanja
Zakon se bavio i pitanjima etike kada se na sednicama organa sportskog udruenja vri
odluivanje po pojedinim pitanjima.
lan 61. stav 1. taka 3. Zakona glasi:

lan organa sportskog udruenja, odnosno zastupnik nema pravo glasa na sednici
organa sportskog udruenja kad se odluuje o:
3) njegovoj odgovornosti ili razreenju.
Ukoliko je neetiki glasati po pitanju linog razreenja, nije uputno ni glasati kada se vri
izbor organa, pa analogno razreenju niko ne bi trbao da glasa kada je na redu glasanje za
njegov lini izbor za lana nekog organa sportskog udruenja.
Predlog: lan 61. stav 1. taka 3. glasi:

lan organa sportskog udruenja, odnosno zastupnik nema pravo glasa na sednici
organa sportskog udruenja kad se odluuje o:
3) njegovoj odgovornosti, imenovanju ili razreenju.
Ignorisanje i ne pominjanje u zakonu nekih vanih kategorija i pojmova u sportu

Zakon u lanu 3. navodi da pojedini izrazi imaju odreeno znaaenje i u stavu 1. navodi I
objanjava neke pojmove, njih 22. U lanu 114. stav 1. se navodi opti interes u oblasti sporta,
ima ih 13.
Zakon je zanemario neke osnovne postulate razvoja sporta i nije ih pomenuo niti u
razjanjenju pojmova niti pod opti interes sporta.
Rad sa decom, selekcija i regrutacija

Poznato je da je talenat vrlo bitan za sport. Ali ne postaje se uspean sportista tek tako.
Da bi neko posatao vrhunski sportista treba mnogo da radi, treba da postoje struni treneri
koji e identifikovati talenat i struno raditi da bi se neko zaista razvio u vrhunskog sportistu,
a to podrazumeva i poseban struni rad sa decom, kao i adekvatnu i pravovremenu selekciju
i regrutaciju, koje su osnovni preduslov napredovanja u sportu. Bez tih elemenata koje zakon
238
na alost nije identifikovao i prepoznao , ne bi ni postojalo ni vrhunskog sport, ve bi sve

oistalo na rekreaciji.
Predlog: lan 114. stav 1. Zakona dopuniti tako da nakon take 2. ubaciti novu taku
3.koja glasi:
Opti interes u oblasti sporta jeste:
3) obezbeenje kvalitetnih sportskih strunjaka, adekvatnih objekata i ostalih potrebnih
uslova za kvalitetan sportski rad sa decom, kao i uslova za vrenje adekvatne selekcije i
regrutacije dece sportista, kao preduslov razvoja vrhunskog sporta.
Upis sportista u srednju kolu

Baviti se sportom znai posvetiti veliki deo slobodnog vremena treninzima, takmienjima,
pripremama i putovanjima. Bez obzira na veliki napor i utroeno vreme, treba stimulisati i
brinuti o tome da se svi oni koji se bave sportom istovremeno i edukuju i uspeno koluju. Deca
koja su uspena na koslikm takmienjima iz matematike, srpskog jezika i slino, dobijaju
dodatne bodove kod upisa u srednju kolu. Neprimereno je da i decu koja se bave sportom
adekvatno ne nagradimo ako su uspena u sportu. Ministartsvo bi trebalo u saradnji sa
ministartsvom nadlenim za prosvetu da saini detaljniji i ivotniji podzakonski akt, pravilnik
koji bi adekvatno regulisao ovu materiju, jer ukoliko nae drutvo, naroito ministartsvo
nadleno za pitanja sporta ne brine o edukaciji naih mladih sportista, dobijaemo sportiste
koji se nee ni u ta razumeti sem u spor, a kao takvi imae i slabije sportske rezultate , a nee
ni biti kompletne linosti.
lan 144. Zakona glasi:

Vrhunski sportisti imaju pravo na posebne uslove pri upisu na studije na visokoko-
lskim ustanovama i na posebne uslove studiranja, u skladu sa optim aktima visokokolske
ustanove.
Predlog: lanu 144. Zakona dodati stav 2. koji glasi:

Sportisti koji pohaaju osnovnu kolu imaju posebne uslove pri upisu u srednju kolu u
zavisnosti od postignutih sportskih rezultata, a u skladu sa adekvatnim zakonskim propisima,
tj. pravilnikom koji su u saradnji sainili ministartsvo nadleno za pitanja sporta i ministartsvo
nadleno za prosvetu.
Meusobna kolizija zakonskih odredbi, kao i kolizija zakona i prakse

Pojedine zakonske odredbe kontradiktorno definiu istu materiju u razliitim lanovima.
Da li je u pitanju neznanje, nestrunost ili neto drugo nebitno je, sem injenice da takve
odrebe diskredituju kompetentnost autora za pisanjem Zakona i unose zabunu u praksi.
Enigma profesionalnog sportskog takmienja

Posebna je zabuna oko definicije ta predstavlja profesionalno sportsko takmienje.

Profesionalno sportsko takmienje jeste sportsko takmienje u kojem se, u skladu sa
ovim zakonom i sportskim pravilima nadlenog nacionalnog granskog sportskog saveza,
takmie iskljuivo profesionalni sportisti, osim ako je pravilima nadlenog meunarodnog
sportskog saveza drukije odreeno.
239
Zbornik radova 2

Sportsko takmienje u kojem veina uesnika ima status profesionalnih sportista smatra
se profesionalnim sportskim takmienjem, u skladu sa ovim zakonom.

U ekipama sportskih organizacija na profesionalnim sportskim takmienjima mogu
nastupati samo profesionalni sportisti.
Pitanje je sada ta je autor zakona hteo stvarno da kae. U preglasavanju ko je za koju
opciju, ispravan stav je da na sportskim profesionalnim takmienjima uetsvuju samo
profesionalni sportisti. Proglasiti neko takmienjje profesionalnim zahteva zaista visok
nivo organizacijei ispunjavanje visokih kriterijuma, a u skladu sa tim i zakonskih odredbi da
profesionalni sportista mora po Zakonu zakljuiti Ugovor o radu, pa glasanjem za ovo reenje
titim interes i status sportista.
Posledica ovakvog Zakona je da se u praksi ne zna ta je profesionalno a ta amatersko
takmienje, to znai da je to uvod u krenje i neadekvatnu primenu i ostalih zakonskih
odredbi.
Perspektivni sportista
Pojam mladi i perspektivni sportisti su napravili posebnu zbrku i niz nedolsednosti u
Zakonu i praksi.
lan 3. stav 1. taka11. Zakona glasi:

perspektivni (talentovani) sportista jeste maloletni sportista koji je na osnovu ostvarenih
sportskih rezultata rangiran, u skladu sa Nacionalnom kategorizacijom sportista, u kategoriju
perspektivnih sportista.

Sportska organizacija duna je da zakljui ugovor o osiguranju svojih vrhunskih sportista
od posledica nesrenog sluaja za vreme obavljanja sportske aktivnosti, a na osnovu utvrenog
rangiranja sportista.

Novanom kaznomod 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj sportska
organizacija ili drugo pravno lice, ako: ne zakljui ugovor o osiguranju perspektivnih i
vrhunskih sportista od posledica nesrenih sluajeva za vreme obavljanja sportske aktivnosti
(lan 19. stav 1).
U kaznenoj zakonskoj odredbi se vidi da propisana kazna za sportsku organizaciju ukoliko
ne zakljui ugovor o osiguranju perspektivnog sportiste moe biti do 1.000.000 dinara. U
pitanju je greka, jer ne postoji pravni osnov za kaznu, kada lan 19. stav 1. Zakona na koji
se poziva kaznena odredba uopte ne pominje perspektivnog sportistu ve samo obavezu
zakljuenja ugovora o osigiranju vrhunskih sportista.
U citiranom lanu 3. Zakona stav 1. taka 11. se navodi da se perspektivni sportista
detektuje na osnovu rangiranja u Nacionalnoj kategorizaciji sportista, koju u skladu sa
lanom 139. stav 7. propisuje ministar. Ministar je propisao i doneo: Pravilnik o nacionalnoj
kjategorizaciji vrhunskih sportista ((Sl.glasnik RS, br. 123/12), iako se u Zakonu pominje
termin Nacionalna kategorizacija sportista u okviru koje treba da budu rangirani i
240
perspektivni sportisti. Realnost je da je suprotno Zakonu donet pravilnik koji nosi drugaije
ime i koji saadri samo kategorizaciju vrhunskih sportista gde nisu navedeni i perspektivni
sportisti ni u okviru nje, niti u nekoj drugoj posebnoj kategorizaciji.
Predlog: Doneti novi akt koji e nositi naziv: Pravilnik o nacionalnoj kategorizaciji
sportista. Taj pravilnik bi trebao imati 3 dela: kategorizaciju vrhunskih sportista, perspektivnih
sportista i sportista sa invaliditetom, jer to je jedino ispravno i u skladu sa lanom 139. stav
2. Zakona.
Greke u zakonu od fundamentalnog znaaja za funkcionisanje sporta
Ukoliko je uopte mogue zavriti gradaciju izvrenih greaka u Zakonu, ova grupa bi
predstavljala najvii nivo greaka koje podrivaju osnove sporta i funkcionisanje odnosa u
sportu.
Nedobitne sportske organizacije - stiu prihod i profit

Sportsko udruenje moe sticati sredstva i ostvarivati prihod od priloga, lanarine,
donacija i poklona, subvencija, naslea, kamata na uloge, zakupnine, dividendi, usluga,
sponzorstva i drugih komercijalnih, marketinkih, poslovnih i privrednih delatnosti i
aktivnosti, u skladu sa zakonom.
lan 34. Stav 1. Zakona glasi:

Sportsko udruenje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna nedobitna organizacija
zasnovana na slobodi udruivanja vie fizikih i/ili pravnih lica, organizovana na osnovu
statuta i osnovana radi ostvarivanja zajednikog cilja u oblasti sporta.
Oigledno je nespojivo da je sportsko udruenje nedobitna organizacija a da moe da stie
sredstva i prihode od usluga i komercijalnih i marketinkih poslova.
Po Zakonu, lanom 72. se predvia da sportsko udruenje moe osnovati sportsko
privredno drutvo radi pribavljanja sredstava radi ostvarivanje svojih sportskih ciljeva.
U praksi znamo da su sportske organizacije oduvek bile nedobitne organizacije i da je u
stvari lan 71. greka i da bi on mnogao da se odnosi u stvari na nain sticanje sredstava od
strane sportskih privrednih drutava.
Pitanje je ta bi se desilo u praksi, kako bi reagovala sportska inspekcija Ministarstva,
ukoliko bi neko sportsko udruenje sticalo prihode i profit od raznih usluga i komercijalnih
poslova. injenica je da sportska udruenja ne bi mogla da trpe posledice, sve dok postoji lan
71. Zakona sa ovakvom sadrinom. Po ugledu na Zakon, veliki broj sportskih organizacija je
u svoje Statute ugradilo sticanje sredstava po uzoru na pomenuti lan 71. Zakona.
Sa druge strane Zakon nije uopte pomenuo sticanja sredstava iz budeta, koji je osnov
finansiranja nacionalnih granskih saveza, kao i od obeteenja, kao i od igara na sreu.
Predlog: Izmeniti lan 71. koji bi trebao da glasi:

Sportsko udruenje moe sticati sredstva i ostvarivati prihod iz budeta, od priloga,
lanarine, donacija, sponzorstva, poklona, obeteenja od prelazaka sportista u drugi klub,
subvencija i igara na sreu u u skladu sa zakonom.
241
Zbornik radova 2
Osnivaki akt
Po Zakonu osnivai sportskog udruenja mogu biti fizika i pravna lica, najmanje tri lica.
lan 37. stav 2 i 3. Zakona glasi:

Osnivaki akt sportskog udruenja sainjava se u pismenoj formi i sadri: poslovno ime,
pravnu formu, sedite i matini broj osnivaa ako je osniva pravno lice, odnosno lino ime,
adresu, jedinstveni matini broj graana i potpis osnivaa ako je osniva fiziko lice; ime,
adresu i broj i zemlju izdavanja putne isprave ako je osniva strano fiziko lice; osnovne ciljeve
sportskog udruenja; naziv i sedite sportskog udruenja; lino ime, adresu, jedinstveni
matini broj graana, odnosno broj i zemlju izdavanja putne isprave lica ovlaenog za
zastupanje sportskog udruenja; datum donoenja osnivakog akta.
Osnivaki akt iz stava 2. ovog lana mora biti overen od strane nadlenog suda, odnosno
nadlenog optinskog, odnosno gradskog organa.
U gore navedenom lanu navodi se da osnivai sportskog udruenja ako su pravna lica, u
osnivakom aktu navode poslovno ime, pravnu formu, sedite i matini broj. To bi znailo
da bi svako mogao da falsifikuje osnivaki akt, tj. upie da su osnivai neka pravn a lica, koja
u biti nemaju saznanja o tome a mogu da snose posledice kao osnivai zbog eventualnih
nezakonitih radnji nastalog sportskog udruenja.
Sva srea da je ovo greka zakonske odredbe i da u praksi osnivaki akt ukoliko su osnivai
pravna lica, akt potpisuju zakonski zastupnici i svoj potpis overavaju peatom.
Predlog: Izmeniti lan 37.. u delu koji se odnosi na osnivae- pravna lica, koji bi trebao
da glasi:
Osnivaki akt sportskog udruenja sainjava se u pismenoj formi i sadri: poslovno
ime, pravnu formu, sedite, matini broj, potpis lica za zastupanje osnivaa i overa potpisa
peatom, ako je osniva pravno lice
Nacionalno sportsko priznanje

Velika stvar novog Zakona je da je ozvaniio i ugradio u svoje odredbe dodelu nacionalnih
sportskih priznanja za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta u Srbiji. To jeste vrlo
znaajno za sport ali ima i mnogo iru, socijalnu konotaciju da decu skloni sa ulice i usmeri
ih ka sportu, jer mladima daje poseban stimulans da e se bavei sportom reiti svoju
egzistenciju. Ono to nije dobro, da je Ministartsvo nespretno reavalo ovu materiju i donetu
Uredbu o dodeli nacionalnih sportskih priznanja su menjali ve nekoliko puta i nedaekvatnim
odredbama, izazivali nezadovoljstvo sportskih subjekata, koji su to nezadovoljstvo iskazivali
i u medijama., to u krajnjoj iniji naruava ugled i znaaj nacionalnih sportskih priznanja.

Ukoliko nosilac nacionalnog sportskog priznanja svojim ponaanjem ili ueem u
aktivnostima koje nisu u skladu sa zakonom, sportskim pravilima ili drugim optim aktima
organizacija u oblasti sporta teti ugledu sporta, i na taj nain, ugledu Republike Srbije, Vlada
moe, na predlog Ministarstva, da ukine nacionalno sportsko priznanje.
Nacionalno sportsko priznanje je dodeljeno i nekim sportistima sa Kosova, koji ne priznaju
dravu Srbiju i koji su bili u rukovodeim organima tkzv. Olimpijskog komiteta Kosova. Ako
ovakvo ponaanje ne teti ugledu Republike Srbije, pitanje je ta bi to moglo da bude razlog
da se nekome ukine nacionalno sportsko priznanje.
242
Predlog: Izbrisati stav 3. lana 124., jer se ta odredba ne primenjuje u praksi ili bi bilo
nepravedno da se nekom drugom priznanje ukine a da neko ini tei prekaj i nema posledica.
Druga opcija je da se potuje navedena zakonska odredba i da se u skladu sa zakonom hitno
pokrene postupak za ukidanje nacionalnog sportskog priznanja osobama za koje ima indicija
da tete interesima sporta i ugledu Republike Srbije.
Izvod iz lana 124. stav 1. Zakona glasi:
Pravo na nacionalno sportsko priznanje ostvaruje se od dana donoenja akta o dodeli

tog priznanja.
Akt o dodeli priznanja donosi Vlada Republike Srbije i Reenje o dodeli nacionalnog
sportskog priznanja se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije, to znai da od tog
datuma treba da se vri novana isplata. U praksi se ova odredba ne potuje i isplata priznanja
se vri od dana potpisivanja ugovora nosioca priznanja sa Ministarstvom. Ne bi bio problem
da je u pitanju neki dan zakanjenja, ali deava se da se ugovor zakljui nakon i vie od mesec
dana od donoenja akta o dodeli priznanja. Posledice su da nosilac priznanja bude uvek
oteen, nezadovoljan je ali uplaen da moe da izazove negativne reperkusije ministarstva,
odustaje da se ali i trai potovanje Zakona od strane ministarstva koje samo ne potuje
odredbe koje je donelo.
Predlog: Jasno je da je predlog da Ministarstvo prekine lou praksu i prestane da kri
Zakon i pone da vri isplatu nacionalnih sportskih priznanja od donoenja akta o njegovoj
dodeli.
Zakljuak
Rad je pokuao da prikae neke od nedoslednosti i greaka Zakona o sportu, na vrlo jasan
i nedvosmislen nain, dostupan za razumevanje svakom zainteresovanom subjektu u svetu
sporta. Prostor ni vreme nisu dozvoljavali da se prikau sve greke i kontradiktornosti Zakona,
ve su izabrani pojedini reprezentativni primeri. Namera je da se izazove ineteres javnosti
i adekvatnih dravnih institucija da se pozabave ovim radom, provere instinitosti tvrdnji
i izvri dodatna analiza Zakona i pokrene inicijativu izmene ovakvih i slinih manjkavih
zakonskih odredbi.
Do sada sem mojih linih pokuaja nisam imala prilike da ustanovim da je jo neko ukazao
oficijelnim putem na bilo koje greke u Zakonu. Bilo je velikih kritiara Zakona prilikom
rasprave u Skuptini Srbije, preko 200 amandmana, mediji su burno regovali i kritikovali
Zakon, ali kritike su uglavnom bile izraz raznih interesnih sfera, gde je svako titio svoj
interes uzdrman odredbama Zakona. Niko ni tada ni kasnije nije kritiki nauno i analitino
ukazao u stvari na faktike pravne greke Zakona, koje nisu u korelaciji ni sa kakvim linim
interesom, sem elje da se pomogne sportu i da se Zakon dovede u okvire zakonskih pravno
valjanih normi, kao i da se Ministartsvo ponaa odgovorno, objektivno i samokritiki i
ispravi svoje nedoslednosti i greke u radu, jer ukoliko Ministarstvo samo ne potuje zakonske
odredbe, kako to oekivati od svih ostalih subjekta ukljuenih u sport. Osim toga prilikom
izrade Zakona, Ministarstvo bi trebalo da ukljui razne strukture i sportske strunjake u rad
na izradi zakona, pre svega bazu i glas vrhunskih sportista ija praksa i iskustvo mogu biti
od velike pomoi pravnicima. U vreme izrade zakona radila sam u Ministarstvu omladine i
sporta, ali nisam bila ukljuena u tim koji je radio na izradi Zakona.
243
Zbornik radova 2
Anketa koja je prikazana u radu, pokuala je da prikae informisanost i zainteresovanost

najvanijih subjekata, kategorija iz sveta sporta, da li znaju za greke u Zakonu. Rezultati su
poraavajui. Od 20 (dvadeset) ispitanika samo njih 2 (dvoje) pozitivno odgovorilo da je
upoznato da postoje greke u Zakonu o sportu. Ostale ne zanima, neto su nauli, ne znaju
ili opet iznose svoje probleme ne odgovarajui direktno na pitanje. Izvrena je anketa sa
meovitim modalitetom, jedan deo modaliteta odgovora je zatvoren, unapred formulisan a
drugi deo je otvoren. Deo ankete sa otvorenim odgovorima je namerno ukljuen, kako bi
se bar malo saznalo o razmiljanjima anketiranih lica. U opte tekoj finansijskoj situaciji,
gde sportska udruenja jedva preivljavaju, u biti niko ne eli da kritikuje i zalazi u resor
rada ministarstva bojei se eventualnih posledica prilikom realizacije finansiranja od
strane Ministarstva. Nadam se da moja hrabrost nije uzaludna i da e nova postavka u
Ministarstvu imati vie sluha i razumevanja, jer do sada je postojalo samo nezadovoljstvo
rukovodee strukture kada bih iznosila ovako dobronamerne i konstruktivne, obrazloene
kritike. U svakom sluaju smatram da je moja dunost, da s obzirom da posedujem veliko
znanje i iz teorije i prakse i da sam bivi vrhunski sportista, moram svoje znanje da ukljuim
u funkciju sporta i borim se da se isprave greke, zablude i nedoslednosti, kako bi sport dobio
to potenije i ivotnije zakonske odredbe, jer on to i zasluuje.
Treba takoe smanjiti raskorak izmeu edukacije subjekata sporta i sportskih rezultata.
Tada bi verovatno bilo jo nekih koji bi uoili greke i krenje Zakona u praksi. Edukacija je
na niskom nivou a rezultati u sportu su ogromni i sjajni. Kada se povea stepen edukovanih
subjekata u sportu, i taj raskorak smanji, sigurno da e rezultati u sportu biti jo grandiozniji
i da e doneti naciji jo vie osmeha i radosti.
Literatura
1. Bukvi, A. (1982). Naela izrade psiholokih testova, Beograd: Zavod za ubenike i
nastavna sredstva.
2. Mozer, C.A. (1962). Metode anketiranja i istraivanja drutvenih pojava, Beograd:
Kultura.
3. Pijae, .(1983). Poreklo saznanja,.Beograd: Nolit.
4. Pravilnik o nacionalnoj kategorizaciji vrhunskih sportista. Sl. glasnik RS, br. 123/12.
5. Pravilnik o sadrini i nainu voenja Registra udruenja, drutava i saveza u oblsti sporta.
Sl. glasnik RS, br. 43/11.
6. Pravilnik o upisu uenika u srednju kolu Sl. glasnik RS, br. 45/08.
7. Stojak, R. (1990). Metoda analize sadraja, Tuzla: Institut za prouavanje nacionalnih
odnosa i DP Grafiar.
8. Stoner,D.A.F.,Friman,R.E.,Gilbert, Jr.D.R. (2001). Menadment, Beograd: elnid.
9. Tomi, M. (2007). Sportski menadment, Beograd :Data Status.
10. Uredba o nacionalnim sportskim priznanjima i novanim nagradama. Sl. glasnik RS, br.
8/13.
11. Vujaklija M. (1991). Leksikon stranih rei i izraza, Beograd: Prosveta.
12. Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Sl. glasnik RS, br. 99/11.
13. Zakon o udruenjima. Sl.glasnik RS, br. 51/09.
14. Zakon o sportu. Sl. glasnik RS, br. 24/11.
244
FIZIOTERAPEUTSKI RECEPT
ZA INTENZIVAN OPORAVAK LICA SA PROBLEMOM
PRETRENIRANOSTI I VEGETATIVNE DISTONIJE
PHYSIOTHERAPEUTIC RECIPE
FOR INTENSIVE RECOVERY OF PERSON WITH THE
PROBLEM OF OVERTRAINING AND VEGETATIVE DYSTONIA
Mitrika D. Stardelova1, Predrag Nemec2, Angel Dambazovski3

1
Katedra za antropoloku kinezilogiju pri Fakutetu fizike kulture, Skpolje, Makedonija
2
3
Institut za primenjenu kineziologiju sa fizioterapijom i hiropraktikom, Skoplje, Makedonija
Apstrakt
Eksperiment je izvren na grupi mukaraca, uzrasta od 25 do 43 godine (broj ispitanika -
30), koja je imala simptome pretreniranosti, neurotinosti i vegetativne distonije. Grupa je bila
podeljena u tri podgrupe sa po deset ispitanika. Primenjeni su fizioloki i psiholoki merni
instrumenti. Merenje se vrilo za svakog ispitanika pojedinano, ali u istim uslovima i to pre
poetka terapije. Sprovedeno je dvanaest tretmana pri emu se analiziralo stanje pre poetka
tretmana, posle dvanaest tretmana i nakon dvanaest nedelja. U tom smislu smo se sluili
i multivarijantnom analizom kovarijansi, pri emu su analizirane ulazne i izlazne veliine
varijabilnosti mernih instrumenata korienih u ovom istraivanju. Potom su se analizirale i
promene nastale uticajem izvedene terapije.
Kljune rei: intenzivan oporavak, neurotinost, pretreniranost, vegetativna distonija
Abstract
The experiment was conducted on a group of men aged 25 to 43 years (number of patients
- 30), who had symptoms of overtraining, neuroticism and vegetative dystonia. The group
was divided into three groups of ten subjects. Physiological and psychological measuring
instruments were applied. The measurement is performed for each patient individually, but
in the same conditions and prior therapy. We conducted twelve treatments with the analysis
of the status before treatment, after treatment and after twelve weeks. In this sense, we used
multivariate analysis of covariance, with the analyzed input and output values of variability of
245
Zbornik radova 2
measuring instruments used in this study. Then were analyzed the impact of changes resulting
from derivative treatment.
Keywords: strong recovery, overtraining, vegetative dystonia
Uvod
Za izvoenje ovog fizioterapeutskog programa za odstranjivanje neurotinosti i hroninog
zamora - pretreniranosti, pre svega je potrebna strunost u izvoenju samog fizioterapeutskog
tretmana, ali i dobra materijalna osnova. Ovakav program moe da se koristi i kod ljudi koji
nisu sportisti, odnosno kod svih lica koja imaju neuro - vegetativne smetnje - nervozu, astmu
i druge funkcionalne smetnje bez organskih destrukcija. Osim u naem istraivanju, ovako
postavljeni metod davao je visoke rezultate i u leenju sluajeva sa razliitim smetnjama u
kimi, kao to su diskopatije, lumboiialgije, povean miini tonus itd.
Program za intenzivno ozdravljenje i oporavak lica u stanju neuro-vegetativnih

smetnji i pretreniranosti
Za ovu grupu je izvedena sledea terapeutska sadrina koja je prikazana u tabeli br. 1.
Tabela br. 1
SADRAJ TERAPIJE PRIMENA TERAPIJE
Elektronska kupka + podvodna masaa

Ispitanik se, posle primene podvodne masae u trajanju
15 - 20 min. i elektrine kupke izvedene uzdu i popreko
u trajanju oko 10 min., postavlja na medicinski krevet
Terapija se izvodi 12 dana
gde se dobro odmara 20 - 30 min. umotan u arav i ebe
specijalno pripremljene za ovu priliku. Potom se vri
masoterapija celog tela u trajanju 10 - 20 min. metodom
Dambazovskog i saradnika.
Metodska primena: Ovako programirana terapija se izvodi u strogo odreeno vreme

dolaskom ispitanika na terapiju svakog dana u isto vreme.
Metod rada
Ova lica su imala izvesna odstupanja u sranoj frekvenciji i pulsu koju je primetio sam
ispitanik, ali i trener. Odstupanja su bila zapaena u sranoj frekvenciji, frekvenciji disanja,
ali i u krvnom pritisku. Dobijeni rezultati su obraeni psiholokim i fiziolokim mernim
instrumentima. Psiholoki merni instrumeni su bili: test anksioznosti A1, hipohondrijski
test H13 i kardiovaskularni test K10, dok su fizioloki merni instrumenti bili: izraunavanje
frekvencije disanja u minutu, frekvencija pulsa u minuti, krvni pritisak - sistolni i dijastolni.
Pre poetka tretmana izvrena su neophodna merenja da bi se moglo pratiti stanje lica koja
su dola na oporavak. Posle sprovoenja dvanaest tretmana, vreno je drugo merenje a tree
merenje zdravstvenog stanja uraeno je posle dvanaest nedelja od poslednjeg tretmana, za
246
svakog ispitanika pojedinano. Koliko je terapija, po ovom programu, delovala na vegetativne

funkcije, potrudili smo se da utvrdimo uz pomo ve pomenutih mernih instrumenata, pa su
dobijeni rezultati bili obraeni analizom varijansi, multivarijantnom analizom, faktorskom
analizom i kanonikom analizom. Posle dobijanja rezultata, komparativno su analizirane
razlike izmeu prvog, drugog i treeg merenja. U tom smislu posluila je multivarijantna
analiza kovarijansi, pri emu su se analizirala ulazna i izlazna poveanja varijabilnosti mernih
instrumenata ovog istraivanja.
Rezultati rada sa diskusijom

Rezultati dobijeni multivarijantnim testom, multivarijantna analiza-kovarijansa,
aritmetika sredina za eksperimentalnu grupu od prvog do drugog merenja su prikazani u
tabeli br. 2.
Tabela br. 2
Frekv.
Diast. Frekv.
Merne varijable A1 H13 K10 Sist. prit. puls.
prit. dis. m.
m.
prvo mer. aritm. sred. eks. grupa 41.77 38.63 25.9 150.17 96.00 84.57 18.00
drugo mer. aritm. sred. eks.
29.60 20.10 11.00 121.33 82.67 76.13 15.53
grupa
prvo mer. stan. devij. eks. grupa 12.72 13.67 3.17 25.41 16.44 15.30 3.21
drugo mer. stan. devij. eks. grupa 8.13 7.02 2.15 23.78 13.42 6.20 1.76
Dobijeni rezultati u ovom istraivanju su prvo pokazali u drugom merenju da su postignuti

dobri efekti leenja, a zatim su oni zabeleeni i u treem merenju koje je izvreno dvanaest
nedelja kasnije, to pokazuje da sprovedena terapija ima dugotrajno dejstvo.
Dobijeni rezultati izmeu prvog i drugog merenja su zbir aritmetikih sredina i
standardnih devijacija i oni su prikazani u tabeli br. 3.
Tabela br. 3
Frekv.
Sist. Diast. Frekv.
Merne varijable A1 H13 K10 puls.
prit. prit. dis. m.
m.
zbir aritm. sred. prvo merenje 40.43 38.22 25.43 153.50 99.00 85.63 18.38
zbir aritm. sred. drugo merenje 30.93 23.03 14.80 128.50 85.50 79.25 16.25
ukupna stand. devij. prvo mer. 12.30 13.04 3.92 23.80 15.54 6.60 1.92
ukupna stand. devij. drugo mer. 8.71 8. 24 8.27 19.00 14.30 11.67 2.53
247
Zbornik radova 2
U tabeli br. 3 efekti leenja nakon izvrene terapije su pozitivni u celom zbiru, ali i statistiki
znaajni, to govori da ovaj fizioterapeutski program daje brz oporavak. Slini rezultati su
dobijeni u analizi kovarijansi u smislu nastalih promena u fiziolokim i psiholokim mernim
instrimentima to moe dovesti do zakljuka da su nastale znaajne psiholoke i fizioloke
promene.
Faktorskom analizom izvrena je diskriminatorna funkcija na varijabli t.e. testovi i
posmatra se koji merni instrumenti e najbolje napraviti diskriminaciju. Rezultati dobijeni
izmeu prvog i drugog merenja dati su u tabeli br. 4.
Tabela br. 4
Klasifikovanje iz drugog merenja

H13 633
Sistolni pritisak 443
A1 374
Frekvencija disanja u minutu 318
Frekvencija pulsa u minutu 291
Dijatoslni pritisak 159
K10 155
Ovo pokazuje da je do najvee promene dolo u testu H13, zatim u sistolnom pritisku itd.,
kako je ve prikazano u tabeli br. 4.
Multivarijantna analiza varijansi. Dobijeni rezultati u drugom i treem merenju prikazani
u tabeli br. 5.
Tabela br. 5
Frekv.
Sist. Diast. Frekv.
prit. prit. dis. m.
m.
aritm. sred. za eksp. grupu -
29.60 20.10 11.10 121.33 82.67 76.13 15.53
drugo mer.
aritm. sred. za eksp. grupu -
31.63 21.57 11.87 121.17 81.83 75.73 15.43
tree mer.
stand. devijacija za eks. grupu
8.13 7.02 2.15 23.78 16.44 15.30 3.21
drugo mer.
stand. devijacija za eks. grupu
7.24 5.61 1.57 23.55 16.21 15.07 3.10
tree mer.
248
Dobijeni rezultati u treem merenju, aritmetike sredine za sve merne instrumente

obraeni rezultati u multi varijantnoj analizi kovarijansa (tabela br. 6).
Tabela br. 6
Frekv.
Sist. Diast. Frekv.
prit. prit. dis. m.
m.
Aritm. sred. eksp. grupe tree
32.53 24.26 12.41 126.13 84.99 78.39 16.03
mer.
Dobijeni rezultati pokazuju odline efekte leenja izmeu drugog i treeg merenja, to se
vidi u tabeli br. 6.
U tabeli br. 7 su prikazani rezultati od mernih varijabli pri treem po redu merenju njihove
diskriminitivne funkcije.
Tabela br. 7
Merne varijable Rezultati Redni broj

K10 - 928 1.
Frekvencija pulsa u minutu - 531 2.
Frekvencija disanja u minutu - 416 3.
Sistolni pritisak - 413 4.
H13 - 149 5.
Dijastolni pritisak - 061 6.
A1 - 036 7.
Iz dobijenih rezultata jasno se vidi da su u treem merenju efekti leenja najbolje izraeni
u kardio-vaskularnom sistemu: frekvencija pulsa u minutu, frekvencija disanja u minutu,
sistolni pritisak, dok u mernim varijablama H13, dijastolni pritisak i A1 ima malih razlika
statistiki znaajnih. Iz izvrene terapije se vidi da ovaj fizioterapeutski recept daje visoke
efekte leenja.
Smirivanje organizma u smislu poravnjanja funkcionisanja nervnog sistema i njegovo
izbalansirano funkcionisanje simpatikusa i parasimpatikusa, ime se postie izvesno
odstupanje u frekvenciji pulsa i disanja, regulisanje krvnog pritiska - jednom reju,
odobravanjem fiziolokih mernih instrumenata na osnovu kojih dolazi do promene u
psiholokim mernim instrimentima, u svemu ovome ogleda se visoki efekt leenja i trajno
ozdravljenje i oporavljanje u smislu stabilizovanja psihofizikog sastava organizma.
249
Zbornik radova 2
Zakljuak
Na osnovu dobijenih rezultata u ovom istraivanju, moe se zakljuiti da su postignuti
efekti leenja od statistikog znaaja. Razlika dobijena svim mernim instrumentima je
pozitivna. Ovakav kinezioloko-medicinski program - recept je od posebnog znaaja tokom
regulisanja vegetativnih funkcija, posebno po zavravanju sportske karijere. Osim toga,
ovako pripremljenja terapija moe da se koristi u raznim klinikim sluajevima za regulisanje
razliitih, naruenih funkcija organa i delova sistema. Na osnovu dobijenih rezultata moe se
izvesti zakljuak da tretman deluje, pre svega, na nervni sistem, to i jeste prilika (disregulisano
funkcionisanje) za korienje ovog leenja.
Literatura
1. , ., . , . , . , (2001). -
, : . .
2. , .. (1996). - , , , 1987, .
.
3. , .. (1990). - , .
4. , . (1978). - - - -
, . ., . 2, 90-93.
5. . , . , (2002). , , ,
, : . . .
6. Karaikovi, E.M. (1986). Kineziterapija, Sarajevo: Svetlost.
7. , ., . (2000).
, : .
8. Meinel, K. i sorabotnici (1977). Bewegungslehre, Berlin: Vokseigener Verlag.
9. Tomi, D., Nemec, P. (2012). Odbojka u teoriji i praksi, Beograd: SIA,.
10. Dambazovski, A., Nemec, V. (2010). Krai i bezbedniji oporavak, Trener, Beograd:
2010/59.
11. Dambazovski, A. (1988). Intenzivni oporavak u procesima treninga i takmienja kod
odbojkaa (oktorska disertacija), Beograd: Fakultet fizike kulture.
12. , . (1986).
, : .
13. , . (1995). -
: -
, 2- 4.
14. , . (2011). - , -
, . .
15. , .., , . (2011).
. .
250
Pregledni lanak
PRIMENA ISTORIJSKOG METODA U ISTRAIVANJIMA

U OBLASTI SPORTA
THE APPLICATION OF THE HISTORICAL METHOD

OF RESEARCH IN THE FIELD OF SPORT
Violeta iljak, Ivana Parina

Apstrakt
U metodologiji naunog istraivanja u oblasti sporta, primena istorijskog metoda moe
imati viestruku ulogu. Istorija, kao nauka koja ima svoj metod, se razlikuje od istoriografije,
koja je obino prepriavanje dogaaja iz prolosti. Istorijski metod predstavlja skup specifinih
istraivakih postupaka usmerenih ka otkrivanju istine o dogaajima koji su se zbili u
prolosti. Sport, kao poseban oblik ljudske aktivnosti je u toku svoga istorijskog razvoja esto
oslikavao ekonomsku, socijalnu, pa i politiku dimenziju drutva. U savremenom dobu sport
zauzima veoma znaajno mesto kao planetarni fenomen. Primarna uloga istorijskog metoda
je u prouavanju i objanjenju zakonitosti nastanka i razvoja fenomena sporta od najstarijih
vremena do danas. Ispituju se i utvruju oblici sportskih aktivnosti koji su se u odreenim
drutveno ekonomskim uslovima pojavili, kao i kakva je bila njihova uloga u razvoju sporta.
Meutim, njegova primena je neophodna i kod drugih longitudinalnih istraivanja u sportu
zbog meusobne povezanosti i uslovljenosti odreenih pojava u duem vremenskom
intervalu, kada je njegova uloga sekundarna. Takoe, kod istraivanja koja su orijentisana na
predikciju rezultata, primena ovog metoda je neophodna.
Kljune rei: istorijski metod, istraivanja, sport
Abstract
The use of the historical method in the methodology of scientific research in the field of
sport may have multiple roles. History as a science that has its own method is different from
historiography, which is usually consists of retelling the past. The historical method is a set
of specific research procedures aimed at revealing the truth about the events that occurred in
the past. Sport as a special form of human activity in the course of its historical development
often reflected the economic, social, and political dimension of the society. In the modern
age, sport plays a very important role as a planetary phenomenon. The primary role of the
251
Zbornik radova 2
historical method is the study and explanation of the regularities of the emergence and
development of the phenomenon of sport from ancient times till today. The types of sports
activities that arose in specific socio-economic conditions and their role in the development
of sport are examined and determined. However, the use of this method is also required in
other longitudinal studies in sport because of the interconnectedness and interdependence
of certain phenomena over a longer period of time, when its role is secondary. Furthermore,
the application of this method is necessary in research focusing on the prediction of results.
Keywords: historical method, research, sport
Uvod
Istorija je nauka o stvarnim dogaajima iz prolosti oveka. Svaki dogaaj iz prolosti
obuhvata: oveka, prostor i vreme. Sve to se oveku dogaa ima svoje mesto u vremenu i u
prostoru. Prostor je vaan inilac svakog istorijskog dogaaja ili promene. Redosled dogaaja
je vaan, jer jedan dogaaj moe da prouzrokuje drugi ili itav niz drugih dogaaja. Istoriara
zanima da otkrije vane dogaaje, da utvrdi kada, gde, kako i zato su se dogodili.
Re historia prvi put sreemo kod Herodota1 koji se smatra ocem istorije zbog toga to
je prvi transformisao znanje u istoriju, tako to je istorijske dogaaje hronoloki i objektivno
izloio u svom uvenom delu Istorija2. Prvi je napravio razliku izmeu onoga to se moe uti
o nekom dogaaju, onoga to se moe videti i onoga to se moe zakljuiti ispitivanjem.
O sutini istorije kao nauke raspravljali su mnogi istoriari, izmeu ostalog ta je mitsko,
da li je mitsko istorijsko, ta je metafiziko, itd.3 Danas se pod istorijom podrazumevaju:
istorijska nauka, istorijsko delo i proli dogaaji. Istorijsko miljenje je zasnovano na
pamenju, poreenju razliitih seanja (svojih ili tuih), utvrivanju injenica, tumaenju,
objanjavanju i prepriavanju zapamenih dogaaja.
Istorijski metod
Svaka nauka predstavlja sistematizovano i provereno saznanje o istraivanom problemu,
dobijeno putem odgovarajueg naunog metoda. Sve nauke, pa i istorija, imaju svoj nauni
metod, pomou koga dolazi do naunih rezultata, odnosno saznanja.
Istraivanje prolosti ima znaajnu ulogu jer je istoriar vremenski udaljen od perioda
koji prouava. Neophodno je da razume prolost, da bude objektivan i kritian, da se ne doe
do pogrenog tumaenja iste, zbog pristrasnosti i zastupanja interesa klase, nacije, odreenog
stalea. Dobro poznavanje istorijskog metoda i njegova valjana primena su preduslovi za
bavljenje istorijskim istraivanjima.
Istorija kao nauka se mora razlikovati od istoriografije, koja je obino prepriavanje
dogaaja iz prolosti. Sutinska razlika meu njima je ta da:
istorija otkriva zakonitosti po kojima se pojava odvijala za razliku od istoriografije koja
ostaje na nivou deskripcije,
istorijska graa za razliku od istoriografske nudi mogunost predikcije,
primena istorijskog metoda kao naune kategorije koja se u okviru istoriografije ne
moe nai4.
1
Herodot iz Halikarnasa iveo je od 484-410 p.n.e.
2
Herodotova Istoria se sastojala od devet knjiga.
3
Berajev, N.(2001): str. 27.
4
D. Peri (2000): str. 121-122.
252
Istorijski metod predstavlja skup specifinih istraivakih postupaka usmerenih ka

otkrivanju istine o dogaajima koji su se zbili u prolosti. Sastoji se iz etiri faze:
1. Prikupljanje i poznavanje izvora (heuristika).
2. Kritika izvora predstavlja utvrivanje stepena verodostojnosti i originalnosti izvora
i sastoji se iz: kritike teksta (spoljanja kritika), i kritike iskaza (unutranja kritika).
Kritika teksta utvruje u kakvom je stanju tekst izvora, vreme i mesto njegovog
nastanka, dok kritika iskaza ocenjuje i proverava stepen istinitosti onoga to nam izvor
kazuje.
3. Sinteza je uoptavanje i spajanje kritiki proverenih injenica.
4. Ekspozicija predstavlja izlaganje, odnosno saoptavanje rezultata istorijskih istraivanja
pismenim ili usmenim putem.
Postoji vie vrsta istorijskih radova, a to su: Nauni lanci i istorijske rasprave, Monografija,
Prirunik, Udbenik, Prikaz, Recenzija i Kritika.
Istorijski izvori
Sva svedoanstva ljudske prolosti su istorijski izvori. Istorijski izvori su ostaci prolosti
koji pomau istoriaru u prouavanju nekog dela prolosti. Mogunost istraivanja je u
direktnoj zavisnosti od toga koliko je ostalo tragova prolosti za odreeni period. Dele se na
materijalne, pisane i usmene.
Materijalni istorijski izvori su predmeti ili graevine5, dela ljudskih ruku, koji pomau da
se rekonstruie nekadanji nain ivota. Predmeti stari vie stotina ili hiljada godina se uvaju
u muzejima.
Pisani izvori6 su za istoriare najvaniji izvori jer pruaju najvie podataka. Oni su sauvani
na kamenu, glinenim ploicama, koi, svili, papiru i drugim materijalima koji su u prolosti
korieni kao podloga za pisanje. Najvei broj je na papiru i uva se u bibliotekama (tampane
knjige, rukopisne knjige i novine) i arhivima.
Usmena predanja7 su najmanje pouzdana jer se prenose govorom i tokom niza godina su
doivela promene, te se kao izvor koriste obazrivo.
Za sve istorijske izvore je vano utvrditi njihovu verodostojnost i istinitost. Taj nauni
postupak se zove kritika istorijskih izvora.
Prema nainu na koji su sauvani, istorijski izvori se mogu razvrstati u ostatke i tradiciju.
Ostaci su svi oni izvori koji su sauvani sticajem okolnosti, dok tradicija nastaje namerno
jer ljudi ele da sauvaju pokoljenjima neto to bi svedoilo o prolosti. Tradicija moe biti:
usmena (mitovi, legende, bajke, narodne pesme koje se prenose s kolena na koleno), pisana
(hronike gradova ili drava, biografije, autobiografije, memoari, dnevnici), tampana (leci,
proglasi, novine, asopisi) i likovna (umetnika dela, fotografije, filmovi).
Istorijski izvori mogu biti primarni (originalna dokumenta koja se neposredno odnose
na dogaaje koji su se desili u prolosti), sekundarni (pisani izvori iz vremena deavanja
dogaaja zapisana od strane drugog lica8) i tercijarni (analize odreenog perioda ili dogaaja
od strane istoriara9).
5
U materijalne izvore spadaju svi tragovi koje je ovek ostavio a svakodnevno se njima sluio: alat,
nametaj, posue, odea, nakit, novac, igrake i sl.
6
Pisani izvori su sve ono to je ovek napisao: zakoni, brani i trgovaki ugovori, dnevnici, pisma,
istorijska dela, knjievni spisi.
7
Usmenim putem sa generacije na generaciju su se prenosile: prie, pesme, poslovice, legende i
zagonetke.
8
Anali, letopisi, novinski tekstovi.
9
Istorijske broure, monografije.
253
Zbornik radova 2
Pomone istorijske nauke

Pomone istorijske nauke su se razvile iz prouavanja istorijskih izvora. Najpoznatije
pomone istorijske nauke izuavaju:
Hronologija nain raunanja i beleenja vremena kod raznih naroda u prolosti,
Paleografija nastanak i razvoj pisama kod raznih naroda,
Sigilografija (sfragistika) peate sa raznih dokumenata,
Heraldika grbove, znakove i simbole,
Numizmatika novac raznih naroda
Kriptografija ifre nastale i upotrebljavane u diplomatskoj prepisci,
Epigrafika natpise sa kamena, drveta, metala iz raznih vremenskih perioda.
Istorija sporta je deo opte istorije koja prouava fenomen sporta. Latinska sentenca da je
istorija uiteljica ivota10 nam ukazuje da je vremenom istorija prerasla u naunu disciplinu.
Raznovrsni nauno-istraivaki radovi doveli su do formiranja dovoljno sloenog i celovitog
sistema znanja iz oblasti istorije sporta, tako da se danas konstituisala kao samostalna nastavna
i nauna disciplina koja ima svoj metod.
Istorija sporta razmatra moderni doprinos teorije, tematizujui je u vie razdoblja koji
govore o evoluciji sportskih dogaaja. Jednim delom istorija, sporta se razvila i pod uticajem
drugih optenaunih disciplina i teorija (geografija, arheologija, umetnost, anatomija,
biomehanika i dr).
Upravo ta meusobna povezanost istorije sporta sa drugim naukama ukazuje na injenicu
da je istorijski metod prisutan u velikom broju istraivanja u oblasti sporta. Prve dve faze
istorijskog metoda (heuristika i kritika izvora) su neophodne u svakom nauno istraivakom
radu. Takoe, u uvodnom delu istraivakih radova esto je prisutan kratak istorijski pregled
dogaaja/predmeta istraivanja, to ukazuje na iroku primenu ovog metoda.
Zakljuak
Istorijski metoda ima viestruku ulogu u istraivanjima u oblasti sporta. Primarna uloga
istorijskog metoda je u prouavanju i objanjenju zakonitosti nastanka i razvoja fenomena
sporta od najstarijih vremena do danas. Njegova sekundarna uloga je prisutna i neophodna
kod drugih longitudinalnih istraivanja u sportu, zbog meusobne povezanosti i uslovljenosti
odreenih pojava u duem vremenskom intervalu. Takoe, kod istraivanja koja su
orijentisana na predikciju rezultata, primena ovog metoda je neophodna. Heuristika i kritika
izvora, kao faze istorijskog metoda, su u primeni u velikom broju istraivanja u oblasti sporta.
10
Pun citat se nalazi u uvodnom delu udbenika.
254
Literatura
1. Berajev, N. (2001). Smisao istorije, Beograd: Dereta.
2. Berkovi, L. (1985). Istorija fizike kulture, Novi Sad.
3. Ciceron (2005). Latinski citati, Leskovac: Trend.
4. Ili, S. (1994). Istorija fizike kulture Staro doba i srednji vek, Beograd: SIA.
5. Peri, D. (2000). Projektovanje i elaboriranje istraivanja u fizikoj kulturi, Beograd: SIA.
6. Petrovi, D.; Stefanovi, V. (1981). Problemi teorije i metodologije fizike kulture, Beograd:
FFK Beograd, NIPRO Partizan i Savez za fiziku kulturu Jugoslavije.
7. Radan, . (1981). Pregled historije tjelesnog vjebanja i sporta, Zagreb: kolska knjiga.
8. Radovanovi, T. (2005). Metodologija naunih istraivanja, Novi Sad: Fakultet za me-
nadment.
255
Zbornik radova 2
Struni lanak
KOORDINACIJA I PERCEPCIJA U KOARCI
COORDINATION AND PERCEPTION IN BASKETBALL
Nenad Truni
Apstrakt
Zahtevi savremene koarke su zasieni velikom brzinom egzekucije tehniko-taktikih
elemenata. U situacijama igre potrebno je sve krae vreme reakcije igraa i sve bolja sposobnost
anticipacije. U tom pravcu, pred savremene koarkae se imperativno postavlja zahtev za
irokim perceptivnim poljem, trenutna unutranja percepcija i momentalni izbor adekvatnog
motorikog odgovora u vremenu, prostoru i situaciji u kojoj se igra nalazi. Ovaj rad se bavi
prikazom sledeih zahteva u trenanom i takmiarskom procesu koarkaa: preciznost u
vremenskim i prostornim parametrima kao prvi uslov za adekvatno reenje u svim vebama,
momenat korienja odgovarajue snage i brzine u tehnikom ispoljavanju i efikasnost, kao
specifina sposobnost da se sintetizuju svi zahtevi u motorikom ispoljavanju. Koarka u
budunosti e biti jo vie ispunjena perceptivnim nadraajima, sa tendencijom prebacivanja
akcenta sa motorike pripreme na nain treninga koji stimulie analizu situacije i izbor
adekvatnog motorikog odgovora. Savremena trenana tehnologija zahteva jasne i precizne
naune implikacije u vezi planiranja, programiranja i realizacije koarkakih treninga, to je i
osnovni sadraj i tema ovog rada.
Kljune rei: koordinacija, percepcija, ravnotea, kontrola pokreta, usklaenost pokreta u
vremenu i prostoru (timing), funkcionalni trening
Abstract
The requirements of modern basketball are fed at high speed execution of technical and
tactical elements. In game situations should be getting shorter reaction time players and
getting better at predicting the future. In this respect, the modern basketball is imperative
laying claim to a wide perceptual field, the current internal perception and immediate
selection of the appropriate motor response in time, space and situation where a player is.
This paper is a review of the following requirements during training and competition process
Basketball: accuracy in temporal and spatial parameters as the first condition for an adequate
solution to all exercises, use the appropriate moment the power and speed of manifestation
and technical efficiency as specific ability to synthesize all of the requirements in motor
256
expression and. Basketball in the future will be even more filled with perceptual stimuli, with
a tendency to shift the emphasis from motor preparation in the way of training that stimulates
the situation analysis and the selection of appropriate motor responses. Modern training
technology requires clear and precise scientific implications for planning, programming and
implementation of basketball training, which is the basic content and themes of this paper.
Keywords: coordination, perception, balance, motion control, motion coherence in space
and time (timing), functional training
Uvod
Svaki pokret u koarci nije samo jednostavno pomeranje delova tela, ve sistem ili
sinteza prostornih, vremenskih, ritmikih, kinematikih i dinamikih parametara kretanja,
koje priprioceptivni sistem dovodi u vezu sa relevantnom informacionom komponentom.
Interakcija motorike memorije koarkaa i trenutnih informacija o strukturi pokreta odreuje
situaciju kontinuiranih promena i evolucije u svakom narednom pokretu. Informacije o
kretanju tela ili njegovih delova u vremenu i prostoru se dobijaju od: spoljnih receptora; koji
primaju i prenose signale ili nadraaje iz spoljnih organa (oi, ui, nos, usta, koa), unutranjih
receptora; primaju i prenose signale iz unutranjih organa (krvni sudovi, srce, unutranje
uho, koji daju i emocionalnu komponentu doivljaju pokreta) i proprioceptora,; koji prenose
signale iz neuro-muskularnog sistema (regulatori miine tenzije ili tonusa), od Goldijevog
tetivnog organa (kontrolie tonus tetiva) do zglobnih receptora, koji informiu izvoaa
pokreta o poziciji relevantnih zglobova i stvaraju oseaj o izvoenju pokreta. Kada su u pitanju
vremenski parametri kretanja, ne postoji jasna slika o izvorima informacija iz vremenskog
segmenta pokreta i putevima njihovog prenosa. Ne postoji receptor koji je specijalizovan
za percepciju vremenskih parametara pokreta i njegov transport. Nauka je na stanovitu
da svaka povratna informacija (feed back) o pokretu iz spoljnih i unutranjih receptora
ima svoju vremensku komponentu, koja je komplementarna sa prostornim informacijama
o kretanju. Sposobnost koarkaa za precizno izvoenje tehniko-taktikih elemenata sa i
bez lopte je determinisana motorikom memorijom ili tehnikom obuenou i sposobnou
adaptacije na nove, varijabilne i dinamine situacije. Napredovanje u izvoenju je iz navedenih
razloga u direktnoj korelaciji sa kontrolom unutranjih procesa i brzinom prepoznavanja
aktuelnih situacija u vremenu i prostoru. Kvalitet kontrole navedenog tipa ravnotee ili jo
preciznije sposobnost kontrole neravnotee (to bre uspostavljanje naruene ravnotee)
u situacionim uslovima, zasienim visokim faktorom nestabilnosti (uslovi igre, poloaj
tela, kontakt protivnika ili saigraa, dinamike karakteristike pokreta, prisustvo lopte...) je
uslovljena uzajamnim delovanjem vizuelnog, vestibularnog i proprioceptivnog mehanizma.
Vizuelni aspekti izvoenja pokreta

ulo vida ini sistem koji je najavaniji za prijem informacija o prirodi pokreta koji se eli
izvesti i prostornim komponentama koje utiu na njegovo izvoenje. Pored toga, krucijalni
znaaj ula vida se ogleda u funkciji autokontrole preciznosti izvoenja kretanja ili tehniko-
taktikih elemenata u koarci. Vizuelni parametri izvoenja pokreta koji su bitni za koarku
se mogu posmatrati sa nekoliko aspekata:
a) Centralna vizija ili pregled, koja predstavlja sposobnost koarkaa da u sluaju
centralno postavljenih ciljeva ili predmeta (onih koji se nalaze i frontalnoj ravni),
257
Zbornik radova 2
razlikuju dve take malih dimenzija, koje su odvojene, bez obzira da li su u stanju
mirovanja ili kretanja. Primer iz igre je izvoenje slobodnih bacanja ili sve vrste
dodavanja u frontalnoj ravni. Centralni pregled igre je u koarci odgovoran, pre svega,
za kontrolu lopte i direktnog protivnika.
b) Oseaj dubine vidnog polja ili stereoskopija je odgovorna za prepoznavanje distance ili
rastojanja izmeu dva predmeta ili prostornu distribuciju, koja se odnosi na procenu
udaljenosti jednog predmeta od drugog ili predmeta od igraa (lopta, protivnik,
saigra, sudija, linije igralita...). Vano je rei, da procena poloaja i dinamike kretanja
objekata u visinskom vidnom polju, takoe pripada ovom segmentu vizuelnih
senzacija.
c) Periferni vid se definie kao sposobnost igraa da vidi to vei prostor ispred i pored sebe,
perifernim vidom, bez pomeranja pogleda sa centaralno fiksirane pozicije. Sposobnost
perifernog vida ili irina perceptivnog polja je veoma znaajna u percepciji igrovnih
situacija, u proceni objekta u kretanju (lopta, saigra, protivniki igra, sudija) i ona
direktno utie na sposobnost predvianja ili anticipacije, koja je neizostavno obeleje
svih vrhunskih koarkaa. Dobar periferni vid i percepcija vidnog polja omoguavaju
igraima bolji izbor reenja problemskih situacija i skrauje vreme reakcije (to je vrlo
vano za koarku kao dinaminu igru brzih promena u vremenu i prostoru).
Znaaj ula vida se ogleda u sposobnosti da se na bazi slike koja dolazi iz spoljanosti,
izvri komparacija sa ranije doivljenom vizuelnom senzacijom u perceptivnom polju
(Truni, 2007) i da se izabere adekvatan odgovor iz memorije pokreta. Praktino, na taj nain
se prepoznaju situacije iz igre u kojima je igra ve bio, bira se adekvatno reenje i skrauje
vreme izvoenja pokreta. Kada vizuelna slika doe do receptora u oku, oni je transformiu
u svetlosne stimuluse, koji se nervnim zavrecima prenose do kore velikog mozga u kojoj se
bira odgovor na datu dra.
Optika analiza situacije igre i izbor odgovora su uslovljeni genetskim karakteristikama
igraa i sposobnou analize perceptivnog polja u dubinu i visinu (Brad, 1986). Dokazano
je, (Brad i Fleury, 1986) da je: gornja leva zona vidnog polja bolje analizirana od ostalih zona
vidnog polja; da najvei broj igraa nije u stanju da jednim pogledom proceni vie od 5 do 7
objekata u vidnom polju; da je najbolji ugao za prijem informacija u vidnom polju izmeu
21 - 40 u odnosu na horizontalu i da smanjenje vidnog polja u centralnom segmentu ne
predstavlja problem, dok ometanje perifernog vidnog polja ometa pravilno izvoenje nekog
tehnikog elementa. Isti autori kau da u odreivanju brzine i preciznosti procene predmeta u
vidnom polju, najvaniju ulogu ima ugao pod kojim se predmet primeti. Istraivanja potvruju
da igrai biraju preciznije i bre odgovore kada im predmeti dolaze pod odreenim uglom
(32-40) u odnosu na direktno doletanje u visini oiju. Sposobnost procene trajektorije lopte
koja se kree u prostoru je bila tema brojnih istraivanja i postoji konsenzus, da se tanost i
brzina prijema informacija o objektu u vidnom polju mogu drastino poboljati adekvatnim
treningom (40-45%). Navedeni podaci potvruju da perceptivno i motoriko iskustvo igra
odluujuu ulogu u brzini perceptivne analize i izbora motorikog odgovora. Kao vaan
podatak se navodi potreba za raznovrsnim ili multiformnim nadraajima radi poboljanja
kapaciteta perceptivne i motorike memorije, odnosno u praksi se implikativno namee
potreba za primenom vebi za razvoj koordinacionih sposobnosti u kojima postoje varijacije
u pogledu vremena i prostora, sa akcentom na razliitim uglovima prijema lopte i razliitim
poetnim poloajima u usavravanju tehniko-taktikih vetina.
258
Proprioceptivni sistem
Proprioceptivni trening je segment pripreme koarkaa koji bi trebalo da bude neizbena
komponenta trenanog procesa u cilju razvoja koordinacionih sposobnosti koarkaa i kao
sredstvo prevencije povreivanja (Truni, 2007). Ako do povrede ipak doe, propriocepcija se
moe koristiti u procesu rekonvalescencije i kao sredstvo oporavka. Sposobnost lokomotornog
sistema za primerene odgovore na specifine, a esto i na neobine statike i dinamike
nadraaje se zove propriocepcija (Potach i Borden, 2000). Jednostavnije reeno propriocepcija
podrazumeva oseaj za poloaj vlastitog tela u prostoru. Proprioceptivne vebe su se jo ne-
kada koristile u rehabilitacione svrhe a danas su postale gotovo neizostavan deo preventivnog
i razvojnog kondicionog treninga. Danas se pojavljuju i drugi termini za ovaj tip treninga.
Jedan od njih je PVV (Proprioceptive-Vestibular-Visual) trening koji naglaava vanost
linije koju ine proprioceptori, centar za ravnoteu u unutranjem uhu i vidni analizator.
Drugi termin je senzorno-motoriki trening, a podrazumeva dovoenje sportista u pozici-
je u kojima moraju reagovati zadravanjem ravnotenog poloaja. Takoe se koristi i ter-
min neuromuskularni stabilizacioni trening (Clark, 2001). Znamo da su danas u vrhunskoj
koarci sve vei zahevi i da su igrai podvrgnuti ekstremno velikom naporu, pa su tako i
sve vee mogunosti za povreivanje. Ako se telo koarkaa dovodi u veliki broj trenanih
situacija kojima je cilj da provociraju aktivaciju proprioceptora, ove e pretpostavke omo-
guiti optimalnu reakciju u urgentnim situacijama koje bi mogle usloviti povreivanje (Ju-
ki, 2003.). Proprioceptivni sistem preko specifinih receptora dobija informacije od miia,
tetiva i zglobova i u stanju je da veoma brzo prenosi informacije o pokretu do centralnog
nervnog sistema i kimene modine. Pored toga od proprioceptivnih spsobnosti u velikoj
meri zavisi i modeliranje muskularnog ili miinog odgovora. Promena i podeavanje pozicije
tela (posturalni odgovori) su direktno uslovljeni kvalitetom proprioceptivnih organa. Pro-
priocepcija se esto zanemaruje kod povreda skonog zgloba i kolena. Kada doe do povrede
dolazi do povreda brzo-adaptirajuih i sporo-adaptirajuih receptora i ako se ti receptori dui
period vremena ne koriste tada se oni gube. Isti sluaj je i kod starijih osoba, pa je radi toga
propriocepcija vrlo bitna za svaki uzrast. Ako se povreda ponavlja remeti se oseaj za rav-
noteu a daljom neaktivnou se receptori gube. to je povreda bila tea, to je i gubitak pro-
priocepcije u povreenom segmentu vei. Trenutno se u konceptu propriocepcije razlikuju
svesna i nesvesna komponenta (Riva. D i Trevisson, 2000). Nesvesna komponenta se
odnosi na sposobnost kore velikog mozga da bez uticaja svesti da je odgovore na pritiske koji
se vre na zglobove prilikom izvoenja pokreta, dok svesna komponenta propriocepcije
daje odgovore na nadraaje vizuelnih, vestibularnih i perifernih receptora, odgovarajuom
aktivnou CNS-a.
Tri fundamentalna nivoa kontrole su: spinalni refleks, kora velikog mozga i kognitivno
planiranje odgovora. Iz navedenih podataka je jasno da kontola specifinih pokreta u koar-
ci determinie uspenost igraa. Sposobnost da se ostvari taan nivo otpora i preciznost
pojedinih segmenata tela u vremenu i prostoru se poveavaju sa takmiarskim nivoom
sportista. U tom smislu, treba pomenuti da se pogoranje poloaja tela prilikom izvoenja
tehnikih elemenata u oteanim uslovima, zavisi i od neuro-miinih karakteristika koarkaa
i da je, ak i u segmentu izvoenja jednostavnih tehnikih elemenata, stabilnost nervnog
sistema, faktor koji distinguje uspene igrae od manje uspenih (Latash, 1998).
259
Zbornik radova 2
Vestibularni sistem
Vestibularni sistem je sistem koji poslednji stupa na scenu prilikom izvoenja pokreta
i izbora motorikog odgovora jer ima najsavreniji sistem aktivacije. Kasno ukljuenje
vestibularnog sistema je pozitivna pojava, jer on praktino dozvoljava vizuelnom i
proprioceptivnom sistemu izbor reenja u posturalnom i dinamikom segmentu pokreta.
Kvalitet izvoenja pokreta definitivno najvie zavisi od efikasnosti vizuelnog i proprioceptivnog
sistema. U poetnim fazama izvoenja pokreta dominantne su vizuelne informacije, dok se
proprioceptivna senzibilnost javlja kao odluujui faktor kod izvoenja sloenih pokreta i
potpuno preciznog izvoenja sloenih motornih radnji.
Sistem posturalne kontrole ine: vizuelni sistem-ulo vida (najprecizniji), proprioceptivni
sistem (najbri) i vestibularni sistem (poslednji se ukljuuje u izvoenje pokreta).
Prikaz vebi za razvoj specifine koordinacije u koarci

Naravno da je prvi uslov za realizaciju navedenih vebi, odgovarajui zdravstveni status
igraa i postepeno poveanje zahteva po elementarnim didaktikim principima. Sve vebe
ovog tipa treba raditi na poetku glavnog dela treninga, u uslovima optimalne funkcionalne
spremnosti kotano-zglobnog i ligamentarno-miinog sistema i optimalne pobuenosti
CNS-a.
Veba broj 1:
CILJ: posturalna kontrola tela

SADRAJ VEBE: uz oslonac prvo sa obe noge a kasnije jednononi oslonac na
balans ploi ili bosu lopti driblati (jaom pa slabijom rukom: dribling sa dve lopte
istovremeno, naizmenino, dribling sa koarkakom i teniskom, rukometnom, medicinkom ili
odbojkakom loptom). Napredniji nivoi vebe su: raditi bez vizuelne kontrole, sa promenom
ruke, dodirivanjem poda rukom kojom se ne dribla, promena ruke driblinga uz nagib tela u
svim ravnima, promena visine teita sa prelazom u poziciju poluunja ili dubokog unja
i sl.
DOZIRANJE: serije od 10 do 20 sekundi rada sa pauzom duplo duom od vremena
aktivnosti (odnos rad-odmor je 1:2 a broj serija od 2 do 8 u zavisnosti od cilja treninga
(razvojni, odravajui, preventivni).
260
Veba broj 2:
CILJ: poboljanje specifinog balansa kroz kontinuirano gubljenje i ponovno

uspostavljanje ravnotee.
SADRAJ VEBE: prilikom oslonca na obe ili jednoj nozi raditi dodavanje uz primenu
razliitih tehnika (dve ruke sa grudi, jedna ruka, iznad glave, iza lea...); menjati uglove
dodavanja, ravni iz kojih se prima lopta, jainu i brzinu dodavanja, vrstu lopte (loptica za tenis,
koarkaka, medicinka...). Veba se moe raditi u paru ili trojkama, na veim rastojanjima,
kao osnovna veba ili kao dopunska veba, kao i u pauzi tehniko-taktikih vebi.
DOZIRANJE: 2-8 serija od po 10 do 30 sekundi rada sa pauzom duplo duom od vremena
aktivnosti.
Veba broj 3:
CILJ: kontinuirano odravanje ravnotee prilikom bonog kretanja (u sagitalnoj ravni).

SADRAJ VEBE: brzo bono kretanje u odbrambenom koarkakom stavu levo-
desno; na znak trenera, na preciziranom rastojanju ili sa neravnomernim intervalima rada uz
zaustavljanje i zadravanje amortizacije.
DOZIRANJE: 4-6 serija od u trajanju od 5-20 sekundi sa odnosom rad-pauza, 1:2 ili 1:3.
261
Zbornik radova 2
Veba broj 4:
CILJ: odravanje ravnotee uz otpor partnera i elastinih guma prilikom kretanja u svim
ravnima.
SADRAJ VEBE: kretanje u svim ravnima: levo-desno, napred-nazad, dijagonalno
napred-nazad uz otpor elastinih guma u pravcu suprotnom od otpora partnera.
DOZIRANJE: 4-6 serija u trajanju od 5-10 sekundi sa odnosom rad-pauza, 1:3.
Zakljuak
Aktuelna koarka se zasniva na zahtevima za velikom brzinom egzekucije tehniko-
taktikih elemenata. Zahteva se sve krae vreme reakcije igraa i sve bolja sposobnost
anticipacije. Ideal za igrae u savremenoj koarci treba da bude iroko perceptivno polje,
trenutna unutranja percepcija i momentalni izbor adekvatnog motorikog odgovora u
vremenu, prostoru i situaciji u kojoj se igra nalazi. Takvi zahtevi kao preduslov nameu
visok nivo muskularnih sposobnosti, jak i stabilan nervni sistem, visok nivo inteligencije i
obuenosti u tehniko-taktikom smislu i brzinu taktikog miljenja koja je podrana neuro-
miinim kvalitetima za brze rekcije. Trening mora da bude orijentisan na izbor vebi koje
stimuliu brze reakcije u vremenu i prostoru koje se izvode u odgovarajuem ritmu. Poboljanje
sposobnosti motorikog reagovanja je mogue uz poveanje specifinosti trenanih sadraja,
sa svih aspekata: neuro-muskolarnog, tehniko-taktikog, socioloko-psiholokog. Trening
se posmatra kao adaptivni proces na metabolike, bioenergetske i biomehanike zahteve igre.
Navedene sposobnosti igraa bi ga dovele u situaciju da na utakmici bude u pravom momentu
na pravom mestu i da uz optimalnu potronju snage i brzine pronae, taktiki najbolje reenje.
Ovaj koncept je u teoriji jasan a u praksi ga je mogue realizovati potovanjem sledeih
zahteva u trenanom procesu:
preciznost u vremenskim i prostornim parametrima,
korienje odgovarajue snage i brzine u tehnikom ispoljavanju,
efikasnost kao specifina sposobnost da se sintetizuju svi zahtevi u motorikom
ispoljavanju i
postaviti kvalitet treninga uvek ispred kvantiteta.
U budunosti e svi oblici koarkakog treninga biti u velikoj meri zasieni perceptivnim
nadraajima, sa tendencijom prebacivanja akcenta sa motorike pripreme na nain treninga
koji stimulie analizu situacije i izbor adekvatnog motorikog odgovora.
262
Literatura
1. Brad C. , Fleury M. (1986). Perception visuelle et sports collectifs. Paris: FPA.
2. Farfel V.S. (1988). Il controllo dei movimenti sportivi. Bologna: Fabri editori.
3. Fontani G.(1998). Basi neurofisiologiche della sensibilit propriocettiva e dellequilibrio.
Siena: Istituto di Fisiologia Umana, Universit di Siena.
4. Graydon J.K., Townsend J.(1984). Proprioceptive and visual feedback in the learning of two
gross motor skills. Champaign: Inernational Journal of Sport Psycohology, 15, 227.
5. Komi P.(1986). How important is neural drive for strength and power development in
human muscle? Champaign: In: Saltin B. (ed). Human Kinetics, Biochemistry of Exercise
VI, International series on Sports Science, vol. 16: 515-529.
6. Latash M.L.(1998). Neurophisyologicals basis of movement. Champaign: Human Kinetics.
7. Riva D. (1998). Sistemi di valutazione della sensibilit propriocettiva e della capacit di
gestione del disequilibrio. Torino: Dip.Ricerche in Scienze Motorie.
8. Riva D. (2000). Archeopropriocezione. Roma: Sport & Medicina, 2: 50-54.
9. Riva D., Trevisson P.(2000). Il controllo posturale. Roma: Sport & Medicina, 4: 47-51.
10. Truni, N. (2007). Trening mladih koarkaa razliitih uzrasnih kategorija. Beograd:
Visoka kola za sport.
11. Williams A.M., Weigelt C.(1999). Vision and Proprioception in lower limb interceptive
actions: evidence from the soccer field. Rome: Research Institute for Sport and Exercise
Sciences, Liverpool J.M. University, UK, 4th Congress of the European College of Sport
Science, 14-17 July.
263
Zbornik radova 2
Struni lanak
SRANI UDAR - UESTALA POJAVA NA FUDBALSKIM

TERENIMA
HEART ATTACK - A COMMON OCCURENCE ON THE

FOOTBALL PITCH
Berislav Veki
Apstrakt
Sve uestalija je pojava iznenadne smrti mladih sportista na fudbalskim terenima. Zbog
ega do toga dolazi i kako to preduprediti? Pred novim gladijatorima, mladim vrhunskim
sportistima, su iz dana u dan sve veci izazovi. Da bi se postigli vrhunski rezultati, sportisti
ne prezaju od uzimanja nedozvoljenih sredstava koja negativno uticu na njihovo zdravlje.
Pored ovoga neredovno se kontrolisu od strane klubskih lekara i referentnih zdravstvenih
institucija. Neophodno je uvesti kompletne medicinske preglede, raditi na edukaciji mladih
vrhunskih sportista, kao i na edukaciji sportskih medicinskih ekipa.
Kljune rei: srani udar, nedozvoljene supstance, edukacija sportista
Abstract
More frequent occurrence of sudden death in young athletes football stadiums. Why does
this happen and how can that be prevented? Facing new gladiators, young top sportsmen,
from day to day increasing challenges. In order to achieve great results, athletes have no
qualms about taking illegal means negatively affect their health. Besides this irregularity is
controlled by the clubs medical and health reference institutions. It is necessary to introduce a
complete medical examination, on the education of young athletes, and the training of sports
medical team.
Keywords: heart attack, illegal means, education of athletes
264
Uvod
esto u svakodnevnom ivotu se susreemo sa terminima infarkt ili srani udar. Ove
rei esto moemo uti i u toku komentara razliitih takmienja, odnosno utakmica, kada
komentatori elei da nam doaraju uzbudljivost utakmice koriste frazu utakmica za infarkt.
Meutim u poslednje vreme srani udar je sve uestaliji na sportskom terenu.
Na samom poetku treba naglasiti da postoji razlika izmeu infarkta (sranog udara) i
iznenadnog sranog zastoja. Uzrok nastanka infarkta ili sranog udara je prekid u dotoku
krvi u srce, zbog ega nastaje oteenje sranog miia. Nasuprot tome, iznenadni srani
zastoj nastaje usled prekida prenosa elektrinih signala koji kontroliu sposobnost srane
kontrakcije. Srce moe iznenada da pone da kuca veoma brzo izazivajui treperenje komore,
umesto da pumpa krv na koordinisan nain. Ovaj poremeaj sranog ritma zove se komorska
fibrilacija i nastaje kao odgovor srca koji moe, ali i nemora biti pravovremeno otkriven. Ova
srana fibrilacija remeti adekvatno ispumpavanje krvi iz srca, zaustavlja dotok krvi u ostale
delove tela. Sportisti koji se nau u ovoj situaciji padaju kao pokoeni na sportskom borilitu,
gube svest, puls i prestaju da diu. Ukoliko se pravovremeno ne sprovede kardiopulmonalna
reanimacija, ili se neupotrebi adekvatno defibrilator, sportisti odnosno osobe, umiru u roku
od nekoliko minuta, zbog ega se i zove iznenadna srana smrt.
Ove pojave su sve uestalije i privlae veliku panju javnosti. Profesionalni sportisti iz
razliitih sportskih grana, naizgled zdrave osobe, iznenada se srue na sportskom terenu i
preminu od posledica iznenadnog sranog udara. Procenjuje se da iznenadni srani udar
ubije jednog od 300.000 sportista, mlaih od 35 godina, sa neto eom uestalosti osoba
mukog pola. Jedna od poslednjih tragedija je smrt Filipa ODonela, kotskog fudbalera, lana
fudbalskog prvoligaa Mardevela, koji je pri samom kraju utakmice sa Dandi junajtedom
pao na terenu. Pet minuta mu je ukazivana hitna medicinska pomo na terenu da bi potom
bio transportovan kolima hitne pomoi u bolnicu gde je istog popodneva preminuo. Slian
sluaj, koji je izazvao veliku panju sportske javnosti u Evropi, zbio se nedavno, u prvom
kolu panskog fudbalskog prvenstva. Prvotimac Sevilje Antonio Puerta je u 28. minutu
utakmice sa Hetafeom pred svojim golom klonuo, a zatim pao na travu. Nakon ukazane
medicinske pomoi, izgledalo je da e se sve zavriti dobro, fudbaler je ustao, izaao sa terena,
ali je na putu do bolnice doiveo jo tri infarkta i na kraju je umro. Lekarski konzilijum je
saoptio da je 22-godinjak preminuo zbog poremeaja u radu desne srane komore. Jedan
dan nakon smrti Puerte, od sranog udara na treningu je stradao i Zambijac Nsofva, lan
izraelskog kluba Hapoel Beer Sheva, sportska tragedija je nastavljena. Mark Vivijen Foe je
umro kao 28-godinjak, od infarkta u junu 2003. za vreme fudbalskog mea izmeu njegovog
Kameruna i Kolumbije. Sve smrti fudbalera na terenu i nestignu u medije, ali njihov broj
nije za pocenjivanje. U Brazilu je 2004. stradao 30-godinji igra Sao Kaetana, Paulo Serio
de Oliveira Silva. Obdukcijom je utvreno da je njegovo srce bilo dvostruko vee teine od
normalne. Francuz David di Tomaso iz holandskog Utrehta podlegao je u 26. godini dva dana
posle utakmice sa Ajaksom. Sline tragedije su zabeleenje irom planete i one nisu zaobile
ni Srbiju. Poslednjih desetak godina umrlo je desetak fudbalera. U seanju nam je smrt
Vladimira Dimitrijevia prvotimca Crvene zvezde koji je poetkom oktobra 2001. godine
izdahnuo u Klinikom centru u Beogradu, pola sata nakon to mu je pozlilo na treningu. Ovaj
dvadesetogodinjak je svoj prvi profesionalni me odigrao mesec i po dana ranije. Srani
udari nisu esti samo u fudbalu, nego i u veslanju, atletici, biciklizmu, maratonu, biatlonu i
drugim sportovima koji iziskuju visoke fizike napore. Novinska agencija Rojters iznela je
265
Zbornik radova 2
nedavno podatak da, na globalnom nivou, zbog problema sa srcem godinje umre oko hiljadu
sportista. U Americi, gde se infarkti u sportu istrauju od 1931. godine, najvie sluajeva ima
u amerikom ragbi fudbalu. Ispitivanja koja su voena meu fudbalerima u SAD, utvrdila
su da od kolskog do profesionalnog sporta, za poslednjih 13 godina infarkt miokarda nije
preiveo 31 mladi fudbaler. Prema reima Freda Milera, profesora nauke o treningu i sportu
na Univerzitetu Severna Karolina, vode se posebna istraivanja smrtnih sluajeva koji su
posledica sranih smetnji zato to se mogu izbei.
Koji su to uzroci iznenadnog sranog zastoja? Opte je poznato da su glavni uslovi
hroninog slabljenja sranog miia, naroito kod srednovenih i starijih ljudi, visoki krvni
pritisak, kao i poviene vrednosti holesterola, triglicerida i eera u krvi, kao i drugi problemi
koji mogu dovesti do sranih oboljenja. Ono to se manje poznaje, jesu retki srani poremeaji
koji mogu da izazovu nagli srani zastoj kod mladih ljudi. Kao osnovni etioloki razlog
smatra se hipertrofina kardiomiopatija. Ona predstavlja izrazito zadebljanje sranog miia.
Kod sportista koji imaju ovakvo srce, u toku naporne sportske aktivnosti, unutranji slojevi
hipertofinog sranog miia ne dobijaju dovoljnu koliinu krvi. Ishrana ovakvog sranog
miia je neadekvatna. Ovo oboljenje je procentualno retko i pogaa izmeu 0,05% do 0,2%
sportske populacije. Drugi razlog je kongenitalna ili uroena anomalija koronarnih arterija.
Arterije su nepravilno pozicionirane, ili se pak takvi sportisti rode sa jednom koronarnom
arterijom, umesto uobiajeno sa dve. Marfanov sindrom je trei razlog. To je genetski
poremeaj vezivnog tkiva koji moe imati fatalne kardiovaskularne posledice. Ljudi sa ovim
sindromom imaju tendenciju da budu visoki i mravi. Oni su izloeni opasnosti od pucanja
krvnih sudova kao to je aorta. Taj rizik raste sa naglim poveanjem krvnog pritiska, koji
moe nastati u toku intenzivne sportske aktivnosti.
Da li se moe neto uiniti da do ovakvih traginih situacija nedoe? Da li se moe
preiveti iznenadni srani napad? Medicinski strunjaci kau da je to mogue. Da nebi dolo
do ovakvih situacija strunjaci preporuuju preventivna snimanja u 12 koraka za sve mlade
ljude koji se aktivno ili profesionalno bave sportom. To podrazumeva detaljnu anamnezu,
porodinu istoriju, kao i detaljan fizikalni kliniki pregled. Od sportiste se uzimaju usmeni
podaci da li je imao bolove u grudima pri fizikom naporu, neobjanjive nesvestice, da li
je imao oseaj preskakanja sranog ritma, da li u porodici postoji istorija prerane smrti od
srane bolesti, kao i druga relevantna pitanja. Kliniki pregled obuhvata akultatorni pregled
srca, provera da li postoji srani um, provera srane frekvencije, provera arterijskog pritiska
i provera fizikih znakova Marfanovog sindroma. Mnogi ovaj vid ispitivanja osporavaju
jer smatraju da je skup, a da su srani zastoji kod sportista retki i da ne postoji ekonomska
opravdanost. Uprkos nesugalsicama evidentno je da postoji potreba za zajednikim reenjem,
s obzirom da je vano na vreme dijagnostifikovati problem, jer primena odgovarajue terapije
mogu smanjiti rizik od iznenadnog sranog zastoja. Needukovani madi sportisti izbegavaju
odlazak kod lekara iz straha da ce im biti neto dijagnostifikovano to e ih udaljiti od
sportskih terena, pa zbog toga i pored tegoba koje imaju, izbegavaju da se obrate za savet i da
odu na pregled.
Iako prema propisima Svetske fudbalske federacije (Fifa) i Evropske fudbalske Unije
(Uefa) ultrazvuk srca nije obavezan, Fudbalski savez Srbije, odnosno Medicinska komisija FSS
je pre tri godine propisao obavezu da se naim fudbalerima obavezno jednom godinje uradi
ultrazvuni pregled srca. U odnosu na miokarditis, odnosno upalu sranog miia, mnogo je
manje smrti u fudbalu uzrokovano uroenim sranim manama. Kod nas doping koji takoe
izaziva poremeaje na srcu nije problem kao to to jeste u inostranim klubovima. Zbog svega
266
navedenog FIFA je pojaala lekarske kontrole u svim meunarodnim takmienjima. Zato

toliko stradaju sportisti u punoj snazi, za vreme ili neposredno posle fizikih napora, pitanje
je kojim se bave mnoga istraivanja u svetu. Prema rezultatima koje je objavio magazin
Amerikog koleda za kardiologiju, rizik da se to dogodi je jedan prema 50 do 67.000. Po
izvetaju Amerike medicinske asocijacije, 80 odsto smrtnih sluajeva mladih sportista
posledica je sranih nepravilnosti, a proseni uzrast u kojem se dogaaju je 17 godina. Osim
nedovoljne medicinske kontrole sportista, neutvrivanja porodine istorije u bolesti srca i
drugih propusta, problem je i u tome to fudbal postavlja sve vee zahteve pred igrae, koji
su zbog ugovora spremni i da prenebregnu opasnost. Uz brzu reakciju i dobru medicinsku
obuenost, redovne sistematske preglede, fudbaleri i svi drugi sportisti imaju ansu da preive.
Zakljuci:
Nedovoljno kompletni medicinski pregledi
Neprepoznavanje uroenih sranih mana
Neprepoznavanje miokarditisa
Skrivanje tegoba od strane sportista i njegove porodice.
Neophodnost uvoenja redovnih godinjih medicinskih pregleda
Dobra obuenost sportskih medicinskih ekipa
Literatura
1. Milinkovic Z. (2011). Sportska Medicina. Beograd: ALFA.
2. Neovi B.: Sportska medicina. Beograd: ECPD.
3. Zakon o sportu. Sl. glasnik RS br. 52/96.
267
Zbornik radova 2
Struni lanak
AVANTURISTIKI TURIZAM KAO SAVREMENI OBLIK

REKREAKTIVNOG SPORTSKOG UEA
PODELA, VRSTE I ODLIKE
ADVENTURE TOURISM AS A CONTEMPORARY FORM

OF RECREATIONAL SPORTS PARTICIPATION
DIVISION, TYPES AND FEATURES
Vukan Vujovi, Mirjana Aranelovi

Fakultet za primenjenu ekologiju, Univerzitet Singidunim, Beograd, Srbija
Apstrakt
U uslovima savremenog ivljenja okarakterisanog visokom frekvencijom kretanja i
porastom broja svakodnevnih obaveza dolazi do poveanja psihikog zamora i potrebe za
smanjenjem stresnih situacija kod ljudi. Kao vid alternativnog izbora za izlazak iz pomenutih
okolnosti sve vie se koriste oblici odmora koji u sebi, pored klasinih relaksirajuih elemenata,
sadre i odreenu dozu individualne sklonosti ka prirodno-avanturistikim izazovima u
zamenu za izloenost i razmiljanje o tetnim uticajima drutveno-socijalnog okruenja. Cilj
rada je da ukae na raznovrsnost pojavljivanja i neke od osnovnih odlika pojedinih tipova
turistiko-avanturistikih aktivnosti, predstavljenih putem odreenih sportskih disciplina.
Takoe je razmatrano i prikazano ukupno trino uee na primeru nekoliko izdvojenih
oblika pomenutih aktivnosti. Znaaj istraivane tematike ogleda se u upoznavanju sa
aktuelnim oblicima rekreativnog sportskog uea, mogunosti praenja globalnih trendova,
njihove selektivne primene i afirmacije na naim prostorima. ime bi se teoretski doprinelo
podizanju nivoa turistike svesti domaeg stanovnitva o neophodnosti vee ukljuenosti u
savremene tokove avanturistikog turizma.
Kljune rei: avanturizam, aktivni odmor, uee, rekreacija, odrivost okruenja
Abstract
In the conditions of modern life which is characterized with a high frequency of movement
and increasing number of daily tasksleads comes to an increase mental fatigue and the need to
reduce of stressful situations in humans. As a form of alternative choice for getting out of these
circumstances are increasingly used the forms of rest which in itself, in addition to a classical
268
relaxing elements, contain a certain amount of individual preference for natural-adventure

challenge in exchange for the exposure and thinking about the harmful effects of the social-
welfare environment. The aim of this paper is to show the diversity of impressions and some
of the basic features of individual types of tourism and adventure activities, presented by
certain sports disciplines. It was also considered and shown a total market participation in the
example of several isolated forms of mentioned activities. The importance of the researched
topic is reflected in the introduction to the current forms of recreational sports participation,
opportunities for monitoring of global trends, their selective application and promotion in our
area. Thereby would be theoretically contributed to the raising the level of tourist awareness
of domestic population about the necessity for greater involvement to the modern trends of
adventure tourism.
Keywords: adventurism, active holiday, participation, recreation, environmental sustainability
Uvod
Brzim rastom ivotnog standarda sve vie opada kvalitet ivota savremenog oveka
stegnutog drutvenim zakonima, propisima i ablonima koje je donela globalizacija. Ljudi
su poeli tragati za novim izvorima uzbuenja u sferi slobodnog vremena, gde je smeten
i sport. Ovakav oblik aktivnosti doprinosi oseanju duhovne ispunjenosti i emocionalnog
zadovoljstva.
Avanturizam kao turistika aktivnost predstavlja savremeni trend ispoljavanja sklonosti
ka neobinim, egzotinim, udaljenim i surovim ili divljim destinacijama/krajevima.
Meutim, u fokusu avanturistikog turizma nisu uvek aktivnosti na samoj destinaciji. Mnogo
ee se radi o topografijama i prirodnim odlikama podruja, odnosno fizikom kretanju
kroz nepristupaan teren i ambijent, u vidu unapred osmiljene putanje ili rute do konanog
odredita. Ovaj put nosi u sebi teak i naporan zadatak savladavanja prirodnih sila ili prepreka,
sadrei veliku dozu hrabrosti, upornosti i istrajnosti.
Pojmovi koji najblie opisuju avanturistiki turizam su: adrenalin, strah, izazov,
istraivanje, ekspedicija, rizik, saznanje, stimulacija, osvajanje, uspeh, uzbuenje, oputanje i
avantura. Neke od dodatnih odlika avanture su: primeena opasnost, neizvesnost, nesiguran
ishod, eskapizam, izdvajanje, udubljenost, skoncentrisanost, suprotstavljenost emocija,
testiranje linih sposobnosti, usavravanje vetina, uenje putem sticanja iskustva, oekivane
nagrade i sl.
Mesta koja se mogu dovesti u vezu sa avanturistikim poduhvatima su: vodene dubine,
podzemne prolazi, kanjoni, vodopadi, brzaci, uzvienja, strme litice, provalije, vulkanski
krateri, lednici, visoke graevine i sl (Simi, 2008).
Meunarodno trite avanturistikog turizma procenjuje se na oko 60 miliona turista.
Organizovane ture predstavljale su 1% svih dolazaka u 2000. godini. Najpopularnije su u
SAD, Australiji i na Novom Zelandu. U svetu postoje specijalizovani mali turoperatori i drugi
pruaoci usluga u avanturistikom turizmu, kao i specijalizovani vodii.
Korisnici su uglavnom mlai turisti (25-40), mada ima i starijih, veinom mukarci. Oni
uglavnom pripadaju tipu turiste oznaenim kao istraivai, ali ima i pripadnika masovnog
turizma koji, u odreenom trenutku, poele drugaiji, neobian turistiki doivljaj. Jedan
od glavnih problema je identifikacija uzronika viestruke motivacije za ovaj oblik turizma
(Raboti, 2012).
269
Zbornik radova 2
Avanturistiki turizam je usko povezan sa ekstremnim sportovima i ekoturizmom. Pod

pojmom avanturistiki ili ekstremni sportovi mogu se podvesti sve sportske aktivnosti
koje preferiraju brzinu, visinu, izuzetne psiho-fizike napore, specijalnu opremu i visok nivo
motivacije i odlunosti. Ovi sportovi uesnicima takoe dozvoljavaju i visok stepen interakcije
sa okolinom, zbog ega su jedan od najbre rastuih segmenata turistikih putovanja (Taylor,
Varley, Johnston, 2013).
Istovremeno, ekoturizam predstavlja oblik turizma koji ima minimalan uticaj na
ovekovu okolinu i ivotnu sredinu uopte. Koncept odrivog razvoja tei zapravo ka
uravnoteenju i ostvarivanju balansa izmeu drutvenih, antropogenih i ekolokih faktora, na
jednoj; i zadovoljstva avanturistikih turista i posetilaca, na drugoj strani (Stojanovi, 2006).
Zbog toga je i u ovom segmentu turistikih aktivnosti, u novije vreme, evidentno prisutna
poveana briga za prirodno okruenje i reflektujue posledice eksploatacije prirodnih resursa
na sloene ekosisteme, u kojima se ivotni ciklus mora sasvim bezbedno i neometano odvijati.
To je primarna obaveza i znak povratne zahvalnosti oveanstva prema matinoj planeti, u
zamenu za sve prirodne lepote koje mu ona daruje; a bez kojih ovakav vid aktivnosti i turizma
ne bi bilo mogue ni zamisliti.

U radu je primenjen bibliografsko-spekulativni pristup. Od optenaunih metoda
upotrebljena je potpuna analiza deskriptivnog karaktera, sa elementima generalizacije
i klasifikacije. Prema kriterijumima stepena optosti, svojstava predmeta i pripadnosti - u
pitanju je: opta, teorijsko-empirijska i intradisciplinarna studija. Dok je prema kriterijumu
metodoloke prirode re o sistematsko-neeksperimentalnom istraivanju.
Kada je re o tipu promenjljivih/varijabli, u diskusiji rada, zastupljena je kombinacija
zavisnih i nezavisnih; kao i kvalitativnih (kriterijumskih) i kvantitativnih (numerikih)
pokazatelja. U prvom sluaju, radi se ponovo o metodolokoj prirodi varijabli, tj. odlikama ili
atributima izdvojenih sportskih disciplina; a u drugom o njihovoj mernoj prirodi, tj. podacima
jedne longitudinalne studije za pojanjenje i bolji prikaz odnosa izmeu pojedinih aktivnosti
(u vidu istraivakog primera), kao i odnosa globalnog uea turista u osnovnim tipovima
avanturistikih aktivnosti (predstavljenog putem grafikih prikaza). Takoe su upotrebljeni
numeriki pokazatelji prosenih trokova i poseenosti odreenih avanturistikih destinacija.
Jedinstvena klasifikacija avanturistikih aktivnosti je izuzetno oteana i komplikovana,
zbog postojanja velikog broja veoma razliitih sportskih disciplina, faktora i kriterijuma
podele. Od pomenutih kriterijuma, istiu se: podela prema obimu i intezitetu (male, srednje,
velike); podela prema periodu upranjavanja (letnje, zimske, celogodinje); podela prema
karakteru uea (takmiarske, netakmiarske); podela prema mestu odvijanja (zemljane,
vodene, vazdune); podela prema zastupljenosti i nivou rizika (umerene ili soft, ekstremne
ili hard) itd.
Kombinovanjem kriterijuma poslednje dve navedene podele izvreno je razvrstavanje
na pojedinane tipove avanturistikih sportskih disciplina. Na taj nain dobijeni su sledei
tabelarni prikazi (tabele 1a,1b i 1c). Na njima se jasno moe uvideti raznovrsnost i
izdiferenciranost avanturistikih aktivnosti. Njihov broj je i dalje u svakodnevnoj ekspanziji,
270
to predstavlja rezultat delimine zasienosti postojeim i traenja uvek novih, teih i

zahtevnijih vrsta izazova.
Avanturistike aktivnosti na zemlji su najbrojnija grupa sa irokom i razgranatom
lepezom sportskih disciplina, emu pogoduje najlaka fizika dostupnost taaka na kopnu,
bez nunosti angaovanja specijalnih prevozno-tehnikih sredstava i opreme (tabela 1a):
Tabela 1a. Tipovi avanturistikih aktivnosti (zemlja)

AVANTURISTIKE DISCIPLINE
NAZIV SOFT HARD
Akrobacije biciklom (BMX/XC masters) x
Brdski biciklizam (Mountain biking) x
Brdska vonja motora (Moto-crossing) x
Ekstremno skijanje (Extreme skiing) x
Gaanje bojenim mecima (Paintball) x
Hodanje po dubokom snegu (Snowshoeing) x
Istraivake ekspedicije (Expeditions) x
Istraivanje peina (Caving) x
Jahanje u prirodi (Horseback riding) x
Jedrenje na kopnu (Land surfing) x
Klasini biciklizam (Road cycling) x
Kotrljanje u vakuumskoj lopti (Zorbing) x
Orijentiring (Orienteering) x
Penjanje na stene (Rock climbing) x
Penjanje po ledu (Ice climbing) x
Penjanje uz zid (Wall climbing) x
Peaenje u etapama (Treckking) x
ZEMLJA
Peaenje usponima (Hiking) x

Planinski izleti (Backpacking) x
Planinsko kampovanje (Camping) x
Planinarenje (Mountain climbing) x
Planinsko peaenje (Mountain walking) x
Posmatranje ptica (Birdwatching) x
Pravolinijsko kretanje (Parkur) x
Preivljavanje u prirodi (Extreme surviving) x
Rafting na snegu (Snow rafting) x
Safari vonje (Safari tours) x
Skijako biciklo (Ski bobing) x
Skijanje na dasci (Snowboarding) x
Skijanje na fleksibilnoj dasci (Skwaling) x
Skijanje na gleerima (Glacier skiing) x
Skijanje na pesku (Sand boarding) x
Skijanje skokom iz vazduha (Heli skiing) x
Sputanje niz stene (Absailing) x
Vonja bicikla na ledu (Ice biking) x
Vonja na leeoj dasci (Land/Road luge) x
Vonja motornih sanki (Snowmobile) x
Vonja skejta/rolera (Skate boarding/Roler skating) x
271
Zbornik radova 2
Vodena i vazduna sredina, pruaju takoe povoljne uslove za upranjavanje

avanturistikih poduhvata, ali zbog razliitosti i potrebe prilagoavanja neto izmenjenim i
teim okolnostima u odnosu na one u ovekovoj prirodnoj sredini, iziskuju i primenu dodatne
sigurnosne opreme - naroito kada je re o ekstremnim disciplinama. Pregled aktivnosti iz
ove dve grupe prikazan je tabelarno (tabele 1b i 1c):
Tabela 1b. Tipovi avanturistikih aktivnosti (voda)
NAZIV SOFT HARD

Brza vonja kanjonjom (Kanyon speedboating) x
Gnjurenje (Snorkeling) x
Jedrenje na dasci (Wind surfing) x
Kajakarenje (Kayaking) x
Ronjenje (Scuba diving) x
Lebdenje nad vodom (Water-jet pack) x
Penjanje uz vodopad (Waterfall climbing) x
Jedrenje jedrilicom (Boating) x
Skakanje sa litice (Cliff diving) x
VODA
Skijanje na stopalima (Feet bording) x

Skijanje na vodi (Water skiing) x
Splavarenje brzacima (Rafting) x
Splavarenje podzemnim vodama (Cave rafting) x
Surfovanje na dasci (Body boarding) x
Surfovanje na talasima (Wawe surfing) x
Vodene skakaonice (Water ramp jumping) x
Vonja kanua (Canoeing) x
Vonja skutera (Jet skiing) x
Jedrenje gliserom (Parasailing) x
Jedrenje zmajem (Kitesurfing) x
272
Tabela 1c. Tipovi avanturistikih aktivnosti (vazduh)

NAZIV SOFT HARD
Bandi skokovi (Bungee jumping) x
Jedrenje zmajem/bez pogona (Air gliding) x
Jedrenje mot. zmajem/uz pogon (Motor gliding) x
Letenje vazdunim balonom (Air balooning) x
VAZDUH
Nadletanje vode (Boat gliding) x

Padobranstvo (Parachuting/Skydiving) x
Skakanje iz helikoptera (Heli jumping) x
Skokovi sa platformi (Base jumping) x
Slobodno sputanje (Paragliding) x
Slob. sputanje na snegu (Ski paragliding) x
Surfovanje po nebu (Sky surfing) x
Kao to je mogue uoiti odnos izmeu umerenih (soft) i ekstremnih (hard) aktivnosti
prema zastupljenosti je priblino identian u svim sredinama u kojima se one mogu odvijati.
Na taj nain trite avanturistikih turista ima ravnomernu mogunost opredeljivanja
za jednu ili drugu opciju. Potrebno je napomenuti da je u svakoj od navedenih disciplina
mogue izdvojiti i izvestan broj pod-disciplina, ime se broj raspoloivih mogunosti dalje
uveava i proiruje.
U zavisnosti od rizika koji ukljuuje, avanturistiki turizam moe imati razne modelitete
od soft do hard varijante. to je avanturistika komponenta tea, vei je i nivo fizikog
izazova, percepiranog rizika i elementa opasnosti. Neke od osnovnih odlika ovog kriterijuma
podele avanturistikih disciplina su sledee (tabela 2):
Tabela 2. Karakteristike avanturistikih aktivnosti

AVANTURISTIKI TURIZAM
SOFT HARD
Mali fiziki rizik Visok rizik
Nije neophodan visok nivo znanja i vetina Vani su fiziko i mentalno stanje
Manje fizikih zahteva Najvaniji su fiziki izazovi
Vana je sigurnost i vladanje sobom Aktivnosti uz navalu adrenalina
Izvor: Page, Dowling (2002)
Prikazani raspored odlika u potpunosti odgovara psiholokoj podeli i profilima linosti

koje uzimaju uee u ovim oblicima aktivnosti. U prvom sluaju re je o povuenijim i
umerenijim osobama, koje trae vei stepen line sigurnosti; dok je u drugom re o osobama
sklonim veem iskuenju i fizikoj avanturi.
273
Zbornik radova 2
Sve vea popularnost TV serijala i takmienja u ekstremnim sportovima podstie

gledaoce i navijae na izlive uzbuenja prema avanturistikim disciplinama, posebno onim
koje se odvijaju na zemlji, kao to su: BMX/XC akrobatske predstave ili motokros spektakli.
Planinski sportovi, kao to su skijanje na dasci (Snowboard), dovedeni su do novih krajnosti
sa dodatkom uparenih utrka nizbrdo i izvoenja ski-akrobacija. Ove discipline postale su
ujedno i zimski olompijski sportovi. Takoe i maraton, kao zvanina sportska disciplina,
predstavlja jednu od popularnih avanturistikih aktivnosti na zemlji.
Entuzijasti u vodenim disciplinama mogu zadovoljiti svoje avanturistike potrebe i
putem plivanja na due deonice (Long swimming) ili dugih traganja, tj. plovidbi vodenim
putevima irom zemljine lopte. Meutim, oni koji su u potrazi za avanturom mogu pronai
svoju aktivnost i traganjem za novim i uzbudljivim nainima uivanja u prirodnim resursima
vodene sredine. Jedna od njih je i veslanje (Paddling) u kajacima ili na rafting turama, koje,
kao sastavni deo dve pomenute veslake discipline, znatno obogauje avanturistiki doivljaj.
Jedrenje (Sailing), kao zvanina sportska disciplina, takoe predstavlja dodatnu mogunost i
dimenziju za avanturistiko uivanje.
Avantura nije ograniena samo na brze vode ili iscrpljujue zemljane utrke. Kada je u
pitanju izazivanje sudbine, putem traenja navale avanturistikog uzbuenja ili adrenalina,
granica moe biti i sam vazduni prostor. Pravi avanturistiki sportski entuzijasti mogu
ak povezati neke zasebne discipline, kreirajui i osmiljavajui nove oblike avanture. Tako
je, spajanjem kajakarstva i padobranstva nastala nova disciplina poznata kao kajakarenje
nebom (Skyaking). Kombinacija utrka poput trka ekolokih izazova (Eco-challenge race)
ili kombinovani avanturistiki sportovi sa ekstremnim naporima slue za testiranje volje i
izdrljivosti uesnika (Long, 2013).
Ukupnu raspodelu uea avanturistikih turista u dve osnovne grupe aktivnosti: soft
i hard, u velikoj trinoj studiji sprovedenoj na tri kontinenta (Evropa, Severna i Juna
Amerika) istraivali su: Trgovinska asocijacija avanturistikih putovanja (The Adventure
Travel Trade Association) i Univerzitet Dord Vaington u SAD-u, u saradnji sa jednom
meunarodnom konsalting kompanijom (Xola Consulting).
Studija je realizovana 2010. godine, a sumirani prikazi rezultata istraivanja su sledei

(slika 1):
Ekstremna avantura Umerena avantura Ostala putovanja

Slika 1. Rapodela uea avanturistikih aktivnosti
(Preuzeto od: Stowell et al., 2010)
274
Premda ostala putovanja (u koja spadaju ona pasivna, tj. bez odlika sportskog uea)
i dalje dominiraju turistikim tritima na ispitivanim kontinentima, umerenu avanturu
potrauje ak 35% junoamerikanaca, 18% severoamerikanaca i 23% evropljana. U proseku
25% internacionalnih turistikih putovanja preduzetih sa sva tri podruja su umereno
avanturistika. Stoga su umereni avanturisti vaan trini segment za turistike destinacije,
posrednike kompanije i turoperatore. Oni vie preferiraju upranjavanje razliitih aktivnosti
na destinaciji od tekih avantura, te su stoga mnogo podobniji kao ciljna trina kategorija
posetilaca.
Neiznenaujue, teki avanturisti reprezentuju veoma mali procenat ukupne populacije,
ali ipak pokrivaju prilino veliko trite. Trend u poslednje tri godine pokazuje da se broj
tekih avanturistikih putovanja stabilno odrao na nekih 2% populacije. Meutim, ispitanici
u Evropi i Junoj Americi su veinom istakli da ve za svoj sledei odmor nameravaju da
preduzmu neko teko avanturistiko putovanje, to ipak uliva nadu za boljom perspektivom.
Suprotno tome, u Severnoj Americi, gde je i zastupljenost ovog oblika avanture najvea,
interesovanje za daljim ueem neznatno opada.
Proseno avanturistiko putovanje traje izmeu 7 i 8 dana. Ukoliko se uzmu u obzir i
trokovi prilikom preduzimanja (tabela 3), mogue je konstatovati da su dva kljuna uslova za
njihovim ispunjenjem, kao i kod ostalih turistikih putovanja: slobodno vreme i novac.
Tabela 3. Prikaz prosenih trokova avanturistikih putovanja (u US$)

Ekstremna avantura Umerena avantura Ostala putovanja
Evropski turisti 500 525 483
Severnoameriki tur. 500 914 605
Junoameriki tur. 375 861 835
Sva tri podruja 462 822 591
(Preuzeto od: Stowell et al., 2010)
Na osnovu prikazane tabele i ovoga puta je uoljivo da su Evropa i Juna Amerika

proseno jeftinije kada je re o koliini novca koju je potrebno utroiti za avanturistiko
putovanje, ime se Severna Amerika prema ovom pokazatelju ponovo izdvaja kao region sa
najveim izdacima neophodnim za realizaciju osmiljenog poduhvata.
U longitudinalnoj studiji, sprovedenoj na teritoriji SAD-a, od strane Fondacije za
spoljnu ili otvorenu industriju (Outdoor Industry Foundation OIF) u periodu od 1998.
do 2005. godine, istraivane su ukupno 22 aktivnosti u prirodi (Outdoor activities). Nakon
ega je izvreno uporeivanje 5 najpopularnijih i najaktuelnijih. Meu njima su bile: klasini
biciklizam, peaenje uz uspinjanje, brdski biciklizam, posmatranje ptica i planinski izleti.
Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 4.000 ispitanika irom zemlje, starosti preko 16
godina. Rezultati ove studije su pokazali sledee linearne trendove (slika 2):
275
Zbornik radova 2
Slika 2. Trend kretanja popularnosti najmasovnijih oblika avaturistikih aktivnosti na

podruju SAD-a (Preuzeto od: IMBA, 2006)
Na grafikonu je mogue zapaziti da biciklizam, kao klasina i brdska varijanta, ukljuuje

najvei broj uesnika u posmatranom periodu. Dok klasini biciklizam (Road biking)
upranjava proseno oko 80 miliona ljubitelja, brdski biciklizam praktikuje njih ak oko 40
miliona (sa izraenim pikom u 2001. godini, kada je broj uesnika dostigao gotovo 50 miliona),
to je izuzetno visok procenat stanovnitva za ovako veliku zemlju. Na drugom mestu je
peaenje uz uspon (Hiking) koje preduzima oko 75 miliona amerikanaca, to je gotovo duplo
vie u odnosu na brdski biciklizam. Na etvrtom mestu je iznenaujue, ali veoma pozitivno i
edukujue iskustvo, posmatranje ptica. Ovaj vid avanture praktikuje proseno oko 20 miliona
stanovnika. Na poslednjem mestu, meu pet najomiljenijih aktivnosti u prirodnoj sredini, su
planinski izleti sa oko 15 miliona uesnika.
Posmatrajui kroz brojke i primere, avanturistiki turizam ima jo izraeniji uticaj na
lokalitete i sredine u kojima se odvija. Jedan od njih su kratka avanturistika putovanja poput
pustolovnih safari vonja u Zimbabveu, poznatih kao adrenalinske pumpe, koje sprovodi
kompanija zaduena za kreiranje i osmiljavanje programa i aranmana (Safari Drive Limited).
Avantura traje obino pet dana i ukljuuje sledee aktivnosti: peaenje, vonju kanuima niz
reku Zambezi ili splavarenje ispod Viktorijinih vodopada.
Druga avanturistika putovanja nude pored standardnih aktivnosti, kao to su planinski
izleti; nude i one iz kategorije teih avantura, poput: planinarenja, speleolokog turizma i
brdskog biciklizma. Jedno od vodeih regionalnih udruenja kada je u pitanju brdski
biciklizam i promocija ove avanturistike discipline je Udruenje brdskog biciklizma Zapadne
Kanade (Mountain Bike Tourism Association - MBTA) sa seditem u Britanskoj Kolumbiji.
276
Ova regija raspolae najspektakularnijim i najraznovrsnijim prirodnim terenima i stazama u

svetu.
Sledei koristan primer je Kvinstaun (Queenstown), poznat kao avanturistika prestonica
Novog Zelanda. Ovaj grad smeten je na Junim Alpima novozelandskog Junog ostrva i ima
oko 10.500 stanovnika, a moe ugostiti i do 15.000 posetilaca. Godinje ugoava 400.000
stranih i 200.000 domaih turista. Prosena duina njihovog boravka je izmeu 2,5 i 3 noi.
Sve u svemu, u ovoj oblasti, godinje se ostvari 1,3 miliona noenja, sa prosenim godinjim
nivoom popunjenosti od ak 75%. Lokacija i pejzai privlae avanturiste iz celoga sveta.
Ponuda avanturistikih aktivnosti ovog grada je izvrsna, naroito ako se uzmu u obzir
veliina i pomenuti broj stanovnika. Grad raspolae sa 15 kompanija za det vonje brodom,
pet poslovnica za splavarenje rekom, tri kompanije za skijanje kroz vazduh, tri terena za
golf (sa 18 rupa), duge peake staze za viednevna peaenja (2-5 dana) i najviu svetsku
komercijalnu bandi-damp skakaonicu Kavaru (45m visine). U ukupnoj ponudi je 14
senzacionalnih avanturistikih aktivnosti, izmeu ostalih: padobranstvo, surfovanje rekom,
vonja kajacima, sankanje, det skijanje i slobodno letenje; kao i 16 rekreacionih aktivnosti,
meu kojima su: ribolov, kuglanje, plivanje, jedrenje, tenis, skvo, klasini biciklizam, konjske
trke, klizanje na ledu, paraglajding itd. ak 65 glavnih godinjih deavanja u gradu i okolini
ima sportsko-turistiki karakter, dok se velika panja posveuje ouvanju prirode.
Kao poslednji primer uspenog razvoja dnevnih avanturistikih programa na otvorenom
naveemo sluaj provincije Novi Bransvik (New Brunswick) u Istonoj Kanadi. Regija
ima oko 770.000 stanovnika, okruena je sa tri strane Atlantikom, a obiluje mnotvom
reka, raznolikim terenom i velikom povrinom pod umom. Turistiki prihodi godinje
dostiu blizu 500 miliona US$, a broj zaposlenih u ovom sektoru iznosi oko 24.000. U
cilju aktivnijeg ukljuivanja prirodnih resursa u turistiku ponudu osmiljen je regionalni
razvojni program. etiri podruja Novog Bransvika odreena su za njegov bazni deo.
Dnevni avanturistiki centri obuhvataju grupu, tj. strukturnu mreu od 20 upravnih jedinica
(ogranaka), od kojih je svaka izdata pod zakup odreenom poslodavcu. Organizacijom
programa rukovodi Odeljenje za ekonomski razvoj i turizam. Jedinice u svom sastavu
grupiu bar pet avanturistikih poslovnica. Zainteresovani mogu dobiti program ponuenih
aktivnosti direktno od operatera u dnevnim avanturistikim centrima, a sve informacije na
nekoj od brojnih poslovnica irom provincije. Ove poslovnice ukljuuju lokalne turistike
informacione centre kao i druge neturistike organizacije (npr. velike hotele, ekspoziture
glavnih banaka i sl.).
U turistikoj ponudi je ak oko 50 aktivnosti, a one podrazumevaju razliite avanturistike
discipline kao to su: vonja kajakom, jedrenje, biciklizam, jahanje, lov, vonja kanuima,
ronjenje i sl. Doivljaji mogu biti od poludnevnih ekskurzija, do onih u trajanju od etiri
dana. Cena po svakom uesniku avanture moe varirati od 10-140 US$, u zavisnosti od
duine i sadraja konkretno odabranog programa (Plava, 2009).
Navedeni primeri praktino pokazuju drutveno-ekonomsku isplativost i lokalno-
regionalnu korist ostvarenu putem primenjivosti organizacionog principa ili mogunosti
potpune, odnosno delimine implementacije neke od brojnih strategija zasnovanih na
promovisanju, uvoenju i popularizaciji globalnih avanturistikih trendova.
277
Zbornik radova 2
Zakljuak
Avanturistike discipline su uveliko evoluirale. Veliki uticaj na evoluciju ovog oblika
aktivnosti imala je zapravo televizija. TV serijal X-faktor, zapoet od 1995. godine,
posebno je doprineo popularnosti masovnih sportova poput skijanja na dasci slobodnim
stilom, vonje skejta i moto-kros trka. Takoe, televizijski kanali poput: Travel Channel-a i
Discovery Channel-a znaajno su doprineli promovisanju avanturistikih sportova putem
titlovanih dokumentarnih filmova. Avanturistiki sportovi su prvobitno bili, i jo uvek su, u
izvesnoj meri neuestali sportovi. Ali, putem disciplina kao to su: splavarenje, padobranstvo
i brdski biciklizam postali su biznis, ba kao i radovni sportovi. Otvorene sportske prodavnice
uobiajeno se nalaze u veini trgovakih oblasti, gde ak i najneiskusniji avanturistiki sportsi
entuzijasti mogu pronai opremu i informacije o organizovanim avanturama.
Avanturistiki sportovi su korisni, jer mogu da pomognu u oslobaanju nakupljenog
stresa ili napetosti. Oseaj navale adrenalina putem avanturistikih disciplina moe se opisati
ne samo zadovoljstvom izazivanja sudbine, ve i izraenom fizikom zahtevnou pojedinih
sportsko-avanturistikih disciplina.
Zbog sve razvijenije liste avanturistikih aktivnosti, postoji veliki potencijal za sve vie
i vie kreativnih disciplina koje e i ubudue nastaviti da prkose smrti, privlaei sve vei
broj ljubitelja istinske avanture. Avanturistike aktivnosti takoe podstiu istraivanje i
savladavanje elemenata prirodne sredine, bilo da se radi o: letenju nebom, kretanju preko
planina, kroz peine, ili pod vodom (Moore, 2013).
Podizanje svesti druvene zajednice i stanovniva o vanosti ukljuivanja u aktuelne
turistike trendove, podsticanjem uea u avanturistikim oblicima aktivnosti uz uvaavanje
i potovanje principa ekoloke odrivosti prirodnih resursa, predstavlja osnovnu bazu za
promenu postojeih konvencionalnih ablona miljenja i zastarele filozofije ivljenja. Na
taj nain otvaraju se anse za nove razvojne mogunosti i izgradnju atraktivne i savremene
turistike ponude, po ugledu na neke od ve afirmisanih destinacija avanturistikog turizma.
Literatura
1. Page, S., Dowling, R.K. (2002), Ecoturism, Prentice Hall, London.
2. Plava, J. (2009), Sportsko-rekreativni turizam (scripta), Prorodno-matematiki fakultet,
Novi Sad.
3. Stojanovi, V. (2006), Odrivi razvoj turizma i ivotne sredine, Prirodno-matematiki
fakultet, Novi Sad.
4. Taylor, S., Varley, P., Johnston, T. (2013), Adventure Tourism: Meaning, Experience and
Learning, Routledge, New York, USA.
Interent izvori
International Mountain Bicycling Association-IMBA (2006), Report: Demographics
of Mountain Biking, http://www.imba.com/resources/research/demographics-
mountain-biking (preuzeto dana: 17.03.2013.)
Long, N. (2013), Types of Adventure Sports, http://www.ehow.com/list_7237455_types-
adventure-sports.html (preuzeto dana: 15. 03. 2013.)
Moore, H. (2013), Definition of Adventure Sports, http://www.ehow.com/
about_6130757_definition-adventure-sports.html (preuzeto dana: 20.03.2013.)
278
Raboti, B. (2012), Selektivni oblici turizma (predavanje 5), http://91.185.99.78/

skripte/selektivni_novo/predavanje5.pdf (preuzeto dana: 22.03.2013.)
Simi, V. (2008), Avanturistiki turizam, http://www.ef.uns.ac.rs/Download/
ekonomija-u-turizmu-i-ugostiteljstvu/staro/12-03-08%20avanturisticki%20turizam.
pdf
(preuzeto dana: 15.03.2013.)
Stowell et al .(2010), Adventure Tourism Market Report, http://www.xolaconsulting.
com/Adventure-Market-2010.pdf (preuzeto dana:16.03.2013.)
279
Zbornik radova 2
Struni lanak
KI VEBANJE I MARKETING
KITSCH EXERCISING AND MARKETING
Nenad ivanovi
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Ni
Apstrakt
Vreme u kome ivimo, karakterie brz tehnoloki razvoj i veliko ubrzanje svakodnevnog
ivota. U toj neprestanoj trci sa vremenom, kada sekunde i minuti postaju sve znaajniji
faktor opstanka, ne samo na tritu, ve i u (svakodnevnom) ivotu, marketing izbija u
prvi plan. Pritom, naa kultura, koju obeleava hedonistiko darvinistiki pristup ivotu,
i stim u vezi da (nam) je sve dozvoljeno, polako klizi ka svom surogatu ki kulturi. Taj
opti trend transformacije kulture osea se i u naoj struci. Fizika veba je postala obina
roba koju, naravno, treba prodati. A u plasiranju te robe na trite masovne potronje
marketing igra veoma veliku ulogu. Od raznih sapunica koje su i u sadanjem vremenu
prisutne, dolo se do marketing saekua (ambush marketing). Pritom se, naravo, zaboravlja
da je fizika veba ne samo kretnja uinjena sa odreenim ciljem (na primer - razvijanja
odreenih motorikih karakteristika), ve i blagodatna hrana neophodna oveku. Zbog toga
ki veba(ica)izviruje iz svih sredstava informisanja i nudi se kao proizvod bez koga je teko
organizovati svakodnevni ivot.
Kljune rei: ki, kultura, fizika veba, komodtitet, marketing
Abstract
Time we live in is characterized by swift technologies development and rapid tempo of
everyday living style. In this constant race with time when seconds and minutes are becoming
more and more important factor of survival, not only on the market, but in the ordinary
everyday life, marketing is coming into limelight. At the same time our culture which we
denote as a hedonistic-Darwinist approach to life thus implying that everything is allowed, is
slowly heading towards its surrogate- the kitsch culture. This general trend of transformation
of culture is permeating our domain of knowledge as well. Physical exercising has become
ordinary commodity which naturally should be put in the market and sold. This process of
launching this commodity to the market of the massive consumption is dominated by
the marketing laws. Starting from various soap operas, popular even nowadays, we have
come along to the ambush marketing. Of course, one at the same time forgets that physical
280
exercising is not just a movement performed with some purpose ( for example, development
of certain motor characteristics) but it is also a nurturing food necessary for man. Therefore,
kitsch exercise(female exerciser) is to be seen in all types of media and is offered as a product
which is indispensable and hard to imagine life without.
Keywords: kitsch, culture, physical exercise, commodity, marketing
Uvod
Vreme u kome ivimo, karakterie brz tehnoloki razvoj i veliko ubrzanje svakodnevnog
ivota. U toj neprestanoj trci sa vremenom, kada sekunde i minuti postaju sve znaajniji
faktor opstanka, ne samo na tritu, ve i u (svakodnevnom) ivotu, marketing izbija u prvi
plan. Pritom, naa kultura, koju obeleava hedonistiko darvinistiki pristup ivotu, i stim u
vezi da (nam) je sve dozvoljeno, polako klizi ka svom surogatu ki kulturi.
Taj opti trend transformacije kulture osea se i u naoj struci. Fizika veba je postala
obina roba koju, naravno, treba prodati. A u plasiranju te robe na trite masovne
potronje marketing igra veoma veliku ulogu. Od raznih sapunica koje su i u sadanjem
vremenu prisutne, dolo se do marketing saekua (ambush marketing). Pritom se, naravo,
zaboravlja da je fizika veba ne samo kretnja uinjena sa odreenim ciljem (na primer -
razvijanja odreenih motorikih karakteristika), ve i blagodatna hrana neophodna oveku.
Zbog toga ki veba(ica)izviruje iz svih sredstava informisanja i nudi se kao proizvod bez
koga je teko organizovati svakodnevni ivot.
Poetkom druge dekade 21. veka, kada se govori, glasno i esto, o globalizaciji, liberalizaciji,
komunikaciji, tehnologizaciji, unifikaciji , sasvim je jasno da hedonistiko darvinistiki
sistem dominira kao pogled na svet i ivot pojedinca (individue) u tom svetu. Iz ovakvog
dominirajueg pogleda na ivot otvara se mogunost, i tim pogledom istovremeno opravdava,
da (nam) je sve dozvoljeno (1). Jer, hedonistiko darvinistiki odnos prema realnosti govori
da za ostvarenje postavljenog cilja je dozvoljena upotreba svakog sredstva.
Zbog ovakvog poimanja ivotne stvarnosti, pri emu finsko razumevanje kulture, koje
podrazumeva odnos oveka prema oveku i njegov odnos prema sredini koja ga okruuje,
tumai se u skladu sa Sartrovim miljenjem da (nam) je drugi ovek na pakao i neprijatelj.
Sada je svaki pojedinani (na) ego najvaniji i u skaldu sa tim sve (nam) je dozvoljeno radi
njegovog zadovoljenja. Zbog toga se na sav glas popularie ideja individualizma u kojoj se
ovek izdie na vrh nekakvog vrednosno-potroakog sistema. U tom sistemu, u kome je
naem egou sve dozvoljeno, nema mesta za drugog oveka pored nas. Samodovoljnost
i iz toga proizala sebinost, individuu svodi na bie, i materijalnost, a ne na linost koja
moe da se okrene drugom oveku pored sebe. Naravno, sistem proizaao iz hedonistiko
darvinistikog poimanja ivota, suprotstavlja se, zbog tog mogueg okreta ka drugom pored
sebe, i samoj pomisli da ovek bude linost.
Zbog toga je i razumljivo da se jedna nova socioloka nauna disciplina bavi kulturom
slavnih. Ta, novogovorom kazano IN nauna disciplina, batini jedno iroko socioloko
polje koje se bavi medijskom kulturom. I upravo su ove sicioloke discipline smisleni proizvod
jednog amerikog naunog projekta iz ezdesetih godina 20. veka, koji se bavi(o) mogunou
pasivizacije masa. Otuda nikakvo udo da se ki kultura potura kao jedan dobar lek za
uspavljivanje ljudi. I to je jo zanimljivije, taj lek se dobrovoljno kupuje.
U svemu ovome znaajno mesto zauzima i jedna relativno nova i popularna nauna
disciplina koja ima za cilj da se lako prepoznatljivim porukama, koje se plasiraju ljudima
281
Zbornik radova 2
preko svih medija i sredstava komunikacije, skrene panja masama na neto. Zbog toga je
komunikologija, i iz nje izvedeni marketing, osnovni stub o koji se oslanjaju ve pomenute
nove socioloke discipline.
U skladu sa ve proklamovanim hedonistiko darvinistikim pogledom na ivot
savremenog oveka u tim akcijama pasivizacije ljudi ne biraju se sredstva. Jer, poznato je
da cilj opravdava (svako) sredstvo. I polazei od te utilitarne premise, majstori iz oblasti
komunikacija i marketinga su modifikovali krilaticu iz ezdesetih godina 20. veka koja kod
mladih ljudi treba da uspostavi jedan novi odnos prema ivotu. Tako je poruka jedi brzo,
ivi brzo, umri brzo, iskoriena za novo doba koje poruuje proizvedi brzo, prodaj brzo,
profitiraj brzo. Naravno, da je u nastojanju da se postigne to vea brzina sve dozvoljeno. I
zato se o kvalitetu proizvoda, ne brine mnogo. A o linosti oveka ni toliko.
Ta brzina koja se uvukla ne samo u svakodnevni ivot ljudi ve je postala stil ivota, izranja
iz ovekove svakodnevnice i, gle uda, pasivizira ga. U stalnoj trci sa vremenom, kada sekunde
i minuti postaju sve znaajniji faktor opstanka, ne samo na tritu, ve i u (svakodnevnom)
ivotu, ovek se udaljava i od samog sebe; zaboravlja i ko je, i ta je, i zbog ega je u ovome
svetu. Tu njegovu zaboravnost, podsticanu nametnutom mu trkom sa vremenom, u svojoj
samoi podstie i razvija surogatom (nae) kulture ki kulturom. I u tom krugu, oaran
nenadanim sjajem, ovek ne vidi stranu prazninu u kojoj se nalazi, sve mislei da je, kako
mu kau, lep mlad perspektivan, i da je ceo svet stvoren samo radi njega.
Naravno, marketing iz zasede (ambush marketing) je tu jedan od najznaajnijih faktora
zatvaranja oveka u tom krugu i predstavljanja njegove sjajne praznine za krajnju svrhu
njegovog postojanja. Jer, novo vreme, zahteva novog oveka, neobavetenog u svojoj
obavetenosti, neobrazovanog u svojoj obrazovanosti, nezadovoljnog u svojoj samodovoljnosti.
I eto oveka koji e se dobrovoljno prepustiti potroakim vetrovima savremenog drutva, ali
i dobrovoljno pristati na samoizolaciju u svemu i svaemu. A u toj izolaciji, unutar sve veih
urbanih sredina, njegovu stvarnu prazninu ispunjavaju lana svetla njegovog virtuelnog
ivota. Taj sjaj praznog kruga ovek doivljava kao oreol sopstvenog ivota. (2)
Ovakav opti trend transformacije kulture ka ki kulturi, na alost, osea se i u naij struci.
Fizika veba je postala obina roba koju, naravno, treba prodati. A u plasiranju te robe na
trite masovne potronje marketing igra veoma veliku ulogu. Od raznih sapunica koje
su i u sadanjem vremenu prisutne, dolo se do marketing saekua (ambush marketing).
Pritom se, naravo, zaboravlja da je fizika veba ne samo kretnja uinjena sa odreenim
ciljem (na primer razvijanja odreenih motorikih karakteristika), ve i blagodatna hrana
neophodna oveku. Zbog toga ki veba(ica)izviruje iz svih sredstava informisanja i nudi se
kao proizvod bez koga je teko organizovati svakodnevni ivot.
Marketinke ekipe, koje svoj rad intenzivno vezuju za akcije prepada, zbog toga su
fiziku vebu postavile u prvi plan, a u pozadinskom kontekstu je sr marketinke poruke:
ako elite da ovako izgledate i da ste fiziki izuzetno sposobni onda kupite ovaj proizvod koji
nudimo. I nije nikakvo udo da se pojavi neka lepotica i da, u izazovnoj pozi, dri u ruci (na
primer) teg; ili da super bakica pokazuje svoje udesne fizikesposobnosti (3).
Ova prodaja u paketu, vezuje proizvod koji treba prodati za fiziku vebu. I tu se
ogleda sva filosofija ovakve vrste marketinga iz zasede Podilazei oveku individui, i
njegovoj sujeti i (paljivo negovanoj) elji da bude mlad i lep, to je u skladu sa hedonistiko
darvinistikim pogledom na svet, fizika veba, odnosno fiziko vebanje, se postavlja u prvi
plan. A u drugom planu je ono to je zapravo glavno; privid korisnog efekta vebanja, koji je
u prvom planu, omoguava realizaciju glavne ponude koja se nalazi u pozadini. I ta poruka
282
iz drugog plana, iz pozadine marketike poruke, zapravo je prava poruka; ako elite ovako da
izgledate, svei, lepi, puni snage i energije koristite nae proizvode sokove, patike, sprave
za vebanje, nae fitnes centre, itd.
Uz to, vrlo esto se korisnim savetima nude kompletni programi fizikog vebanja koji
su, naravno, u saglasju sa proizvodima koje treba kupiti. Ovi gotovi programi se, koristei
metode koje se koriste u trenanom procesu vrhunskih i profesionalnih sportista, nude
ljudima svih uzrasnih kategorija; dele se saveti o: zonama optereenja, metodama trenanog
procesa, metodama oporavka ... I sve to, uz podrazumevajuu kupovinu sportske opreme
i rekvizita, korienje adekvatnih fitnes centara, i uz poklon smeak nekog profesonalnog
sportiste ili neke izazovne starlete.
Propagirajui zdrav nain ivota podrazumeva se da su fitnes i velnes centri nezaobilazne
stanice. A time se planirana getoizacija individue koristi kao prelazna faza ka potpunom
prilagoavanju ivota u vertikalnim gradovima i njihovim kulama gde e biti organizovan
kompletan ivot ljudi.
A u tim kulama, ve sada moe da se nasluti, novom oveku e biti organizovan
celodnevni boravak. Tu e moi da radi, ali i da se odmara, zabavlja. Jednom reju, te kule
gradovi e imati svu potrebnu gradsku infrastrukturu za nesmetan dugogodinji boravak
u njima. Ako ova konstatacija, u ovom trenutku zvui morbidno, setimo se sistema gradnje
ovakvih kula gradova koje, unutar svojih stotinak sprativa, ve sada, imaju ne samo
prostore za fiziko vebanje (fitnes centre, bazene, golf terene), ve i pozorita, oping centre,
radni prostor, stambene jedinice za odmor. Jednom reju, sve ono to je oveku potrebno za
ivot. Ovakve kule su zapravo iznuena, prelazna, reenja ka novoj koncepciji organizacije
ivota ljudi. A ta koncepcija podrazumeva gradnju takozvanih pametnih gradova. U
postojeim svetskim megapolisima ove kule gradovi su najpovoljnija reenja za apsolutnu
konrolu ljudi i njihovu pasivizaciju.
Do sada izgraenih desetak pametnih gradova, koji su koncipirani na sistemu
upravljanja i kontrolisanja najsavremenijim tehnologijama, i takvoj organizaciji ivota u
kojoj je ovek osloboen svake obaveze (prema sebi obrazovanje, kreativnost, ali i prema
drugima) koja nija unapred programirana, govore o tome da je planirana orvelizacija ve
poela da se ostvaruje (4). Marketing, naravno, i u ostvarivanju ovakvih planova igra znaajnu
ulogu.
U nastojanju da razumemo smisao ivota i, naravno samog oveka, koji je tajna najvia
i samome sebi (Njego), neophodno je napraviti otklon od arhetipa zapadnog oveka. Ovaj
arhetip zapadnog oveka, koji se formira protiv svih prirodnih zakona, u samom svom
sreditu ima sve ono to se nudi (i) marketingom iz zasede: tenju za lakom i brzom zaradom,
bogatstvom po svaku cenu, slobodom u svakom pogledu, pa ak i onom koja podrazumeva
nasilje, rasizam, razvrat. Zbog toga je sasvim uobiajeno da se govori o kultovima u ijoj
je osnovi fiziko vebanje. Kult tela, kult sportskog rezultata i kult (sportskog) profita
dominiraju skoro svakom formom fizikog vebanja. Njihovom dominacijom izgubio se
svaki pojam o blagodeti fizike vebe; dominira samo njena upotrebna vrednost u gradnji
ovih kultova (5).
Svaki od ovih novoizgraenih kultova poguban je za oveka jer od njega trae, i on pristaje
na to, da se sve rtvuje za kult(ove), a kult(ove) nizata. I ova nova mantra, novog oveka,
skladno se uklapa u njegov hedonistiko darvinistiki pogledom na svet.
Ali, uprkos marketinkim trikovima kojima se i slavne sportske i filmske zvezde koriste
u promociji fizikog vebanja, radi izgradnje kultova o kojima je bilo rei, treba se truditi da
283
Zbornik radova 2
se napravi otklon. A on je mogu, naravno, uz mnogo ljubavi i upornosti; mnogo govora i

objanjenja kojima se, naroito mladim ljudima, ukazuje na sam smisao ivota i ulogu fizike
vebe za bie ovekovo. Nije to lak proces i nastojanje da se suprodstavi tom novopogledu na
svet i oveka u tom svetu, nailazi na mnogo prepreka. Treba se truditi i sa puno vere i ljubavi,
prema oveku, nastojati da se i sam ovek uveri u blagodatnost fizike vebe.
Na tom putu, na kojem je mogu (tako neophodan) otklon od arhetipa zapadnog oveka,
dobro je podsetiti se Solenjicina i njegovog poimanja slobode. On je slobodu, kao najviu
vrednost dobijenu od Svestvoritelja, kod pravoslavnih hriana video kao samostenjenje i
samoogranienje sebe radi drugih (6). Ovakvo poimanje slobode se odnosi na sve one koji
veru doivljavaju, kako bi to rekao Dostojevski, kao ivi ivot. A iz takvog poimanja vere i
odnosa prema ivotu, sasvim je prirodno da se na fiziku vebu gleda kao na blagodatnu
hranu neophodnu naem (pre svega telesnom) biu Zbog toga e je on uvati i truditi se da
je pravilno, i na svoju korist, upotrebljava. Koristie je sebe radi, a ne radi klanjanja novim
kultovima.
I pored sve oiglednije i surovije diktature nauke, u svim segmentima ljudskog ivota, koja
je prihvatila da slui profitu, zaboravljajui pritom da je njena osnovna misija u svetu da slui
dobru i ljudima, moramo se okrenuti Ljubavi. Jer bez toga nema opstanka u vremenu koje
je ispred nas. Jedino ljubav nije zavidna (na neiji uspeh), ne gordi se (nikada), ona oprata
(svima i svakome), razume (ljude pored sebe), podstie (one koji je grle (7). Jednom reju daje
(nam) snagu da istrajemo i ne prepustimo se stihiji ki kulture i prihvatimo ki-vebanje kao
neto to je dobro. Jeste da se ono razliitim marketinkim trikovima uporno nudi ljudima
kao neto vredno, i bez ega se ne moe. Ali, ako se okrenemo sebi i Ljubavi, shvatiemo
zamku savremnih stratega i, nadasve, globalista, koji nas, lepo upakovanim marketingom iz
zasede, guraju u atominizirane idividue i dobre potroae njihovih proizvoda; fizike vebe,
takoe.
Samostenjenjem i samoogranienjem sebe radi drugih ostaemo to to jesmo linosti,

jedinstvene i neponovljive. Naom sabornou i naom Ljubavlju, nainiemo otklon od
arhetipa zapadnog oveka i, izmeu ostalog, prigrliti nau fiziku vebu kao blagodatnu
hranu darovanu nam od Svestvoritelja.
NAPOMENE:
1. Apostol Pavle je u svojoj prvoj poslanici koja je bila namenjena stanovnitvu drevnog
Korinta, koje je bilo raslabljeno i razdrobljeno, poruio i pouio: Sve mi je slobodno,
ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali neu da to oblada mnome (1 Kor. 6, 12).
2. U martu 2013. godine pojavila se jedna reklama za patetu Argete, poznate
prehrambene firme iz Slovenije. I sve bi bilo u redu da nije otkriveno da je mlada dama,
koja je, u razliitim balkanskim novim dravama, sugestivno govorila kako njena
porodica prosto oboava njihovu patetu. Ta domaica je, zapravo, lana domaica.
Pre pojave ove reklame, sa lanom domaicom, setiemo se, u evropskim dravama je
otkrivena prevara sa lani mesom u gotovim prehrambenim proizvodima. Jedno meso
su reklamirali, a drugo su stavljali u hranu.
3. Jena od reklama iz ove serije marketing saekua prikazuje jednu super bakicu koja
svojim fizikim sposobnostima asocira na filsmkog junaka, filmskog super boksera
Rokija (i seriju tih filmova). Ova bakica, zapravo neka mlaa osoba sa maskom starice
284
na licu, je klasini primer prevare potroaa. Jer ta lana bakica, uz pomo sokova
koje pije, sposobna je da poput filmskog boksera Rokija tri, skae, izvodi bokserske
pokrete. Poruka je kupite nae proizvode pa ete i vi biti kao ova bakica. Prevara je
oigledna za one koji mogu oima da vide.
4. Do danas je izgraeno desetak pametnih gradova: Songdo i Inhon (Juna Koreja),
Masdar (Emirati) Dazan (Saudijska Arabija), Lavas (Indija), Usi, Huan, Dongtan
(Kina), Neoplis (Kipar), Dolina PlanIT (Portugalija). U njima je strogo ogranien broj
ljudi koji u njima mogu da ive. Najee je taj broj ogranien na 50.000 ljudi. Svi
stanovnici tih gradova imaju ipove koji im omoguavaju da koriste sve, programom
ponuene, usluge. Stranci, odnosno posetioci, ako im dozvole ulazak u grad, takoe
moraju da imaju ipove da bi mogli nesmetano da koriste gradske usluge. Naravno,
ovi ipovi su vremenski ogranieni, to zavisi od odobrene duine boravka u tim
gradovima. Po isteku vaenja njihovih ipova, oni ne mogu da koriste nijednu uslugu
u tom gradu (pa ak ne mogu da koriste ni WC). Inae, definicija pametnog grada
glasi: To je jedinstveni informacioni sistem i unikalni program potpune rekonstrukcije
i modernizacije infrastrukture grada, radi razvoja principijelno novih mognosti
centralizovanog upravljanja, novim nivoom servisiranja usluga i garantovanja
bezbednosti. (Prema Miloevi, Z., Pametni grad ili pretea budunost?. Peat,
271/2013). Meu istaknutim promoterima gradnje ovakvih gradova su, pre svega,
Bilderberki klub i vodea kompanija u oblasti raunarske i mrene tehnologije
Cisko.
Opozicija ovakvoj ideje zatvaranja i kontrole ljudi, i spas, je u konceptu ivih gradova.
U njima e ivetiti ljudi linosti, a ne atominizirane individua.
5. Vie ovome u: ivanovi, N. (2011) Apologija fizikog vebanja. Panoptikum, Ni.
6. Solenjicin je, kao veliki mislilac i duhovnik, o slobodi govori: Zapadni tip slobode
podrazumeva da se ini ono to priinjava zadovoljstvo, istoni tip slobode (u vreme
polarizovanog sveta na zapad i istok primedba N) podrazumeva dobrovoljno
prihvatanje jarma, a hrianski pravoslavni tip slobode podrazumeva samoogranienje
i samostenjenje sebe radi drugih.
7. Najlepe stihove posveene ljubavi napisao je i uputio ih raslabljenim stanovnicima
Korinta apostol Pavle:
Ako ljudske i aneoske jezike govorim,
a ljubavi nemam,
onda sam metal (zvono) koje zvei
i kimval (praporac) koji zvei.
I ako imam dar prorotva
i znam sve tajne i sva znanja,
i ako imam svu veru, da i gore premetam,
a ljubavi nemam,
nita sam.
I ako razdelim sve svoje imanje,
i ako predam telo svoje da se spali,
a ljubavi nemam,
nita mi ne pomae.
(Jer) ljubav dugo trpi,
ljubav je dobra,
285
Zbornik radova 2
(ona) ne zavidi,
ljubav se ne hvali,
ne nadima se,
ne ponaa se nepristojno,
ne trai svoje,
ne ljuti se,
ne misli o zlu,
ne raduje se nepravdi;
ali se raduje pravdi;
ona sve snosi, sve veruje,
svemu se nada, sve trpi.
Ljubav ne prestaje nikada.
(I Korin. 13 1-8)
286
287
Zbornik radova 2
CIP -
,
005:796(082)

(9 ; 2013 ; )
[Zbornik radova] / 9. Meunarodna
konferencija Menadment u sportu, Beograd,
[24.05.2013.] godine = 9th International
Conference Management in Sport ;
[organizator] Alfa Univerzitet, Fakultet za
menadment u sportu ; priredili Dragan
ivoti, Violeta iljak, Predrag Nemec. -
Beograd : #Alfa univerzitet, #Fakultet za
menadment u sportu, 2014 (Beograd : 3D+). -
277 str. : graf. prikazi, tabele ; 30 cm
Druga knjiga - zbornik radova saoptenja sa

Devete konferencije sa meunarodnim ueem,
Menadment u sportu, takoe, obuhvata
radove koji su izloeni 24.05.2013. godine u
Beogradu. --> predgovor. - Tira 100. - Str.
3: Predgovor / Dragan ivoti. -
Bibliografija uz veinu radova.
ISBN 978-86-86197-34-4
1. ().

a) -
COBISS.SR-ID 207218444
288

Zbornik-9 Preventivni Menadzment U Sportu Julijan Malacko PDF

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Zbornik-9 Preventivni Menadzment U Sportu Julijan Malacko PDF

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Conference Proceedings 1

Ureivaki odbor/Editing Committe:

Mlai urednik/assistant editor:

Sekretarijat/ secretary board:

tampa i grafiki dizajn / Print & Graphic design

Tira/copies: 100 primeraka

Zbornik radova sa Devete meunarodne konferencije Menadment u sportu tampa se uz

Dragan ivoti, Violeta iljak, Predrag Nemec

Ureivaki odbor/Editing Committe:

Mlai urednik/assistant editor:

Sekretarijat/ secretary board:

tampa i grafiki dizajn / Print & Graphic design

Tira/copies: 100 primeraka

Zbornik radova sa Devete meunarodne konferencije Menadment u sportu tampa se uz

Zbornik radova proistekao iz saoptenja koje su uesnici Devete konferencije sa

Konferenciji je prisustvovalo preko 150 uesnika i na njoj je saopteno vie od 80 radova

Organizator konferencije, Fakultet za menadment u sportu, nastojae da odri kontinuitet

Predsednik Organizacionog odbora

Beograd, 2013. godine

Marko osi, Mile Rajkovi

Marko Stojanovi, Franja Fratri

PREVENTIVNI MENADMENT U SPORTU

PREVENTIVE MANAGEMENT IN SPORT

of technological and management functions of modelling prediction and diagnosing

Konstrukcija i struktura menadmentskih funkcija u sportu

U sportskom menadmentu uobiajeno se koristi sledea klasifikacija funkcija:

Interakcija menadmentskih funkcija i ljudskih potencijala

poklanja ljudskim potencijalima, jer se bez adekvatno edukovanih, kreativnih i stvaralakih

Ovakav filozofski, strategijski i pragmatini pristup u savremenoj integracionoj i interak-

Pojam, struktura i funkcionisanje preventivnog menadmenta u sportu

Dijagnostikovanje - prognoziranje, u zajednici sa modelovanjem - predvianjem, pred-

Kreiranje - programiranje proizilazi iz ciljeva i zadataka koji se ogledaju u postizanju

integralnu, interakcionu, odnosno optimalnu mo za svoje delovanje, transformisanje i razvoj

8. Malacko, J. (2012). Preventivni menadment u funkciji ouvanja i unapreivanja zdravlja

NTC METOD I ZNAAJ FIZIKE AKTIVNOSTI

NTC METHOD AND THE SIGNIFICANCE

Ranko Rajovi1, Jelena Davidovi Raki2, Dragica Gutalj3

STRATEKI I POLITIKI PUT PROMOVISANJA FIZIKIH

STRATEGIC AND POLITICAL WAY OF PROMOTING

Damir Ahmi1, Alija Biberovi1, Devad Dibri1,

Princip 1. Potreba javne zdravstvene perspektive za razvoj nacionalne politike za

Princip 2. Razvoj strategije za akciju ukljuujui najiri raspon profesionalaca i

na nivou zajednice i intervencija na nivou individua (kao npr. dueli jedan-na-jedan). Da

Princip 3. Razvijanje realistine strategije za akciju u skladu sa eljenim ishodom i

Pravila za kampanju promocije zdravlja

VIZIJA SAVREMENOG FUDBALSKOG TRENIRANJA

VISION OF MODERN FOOTBALL TRAINING

Haris Ali, Eldin Jelesijevi

ZNAAJ SPORTA I SPORTSKE AKTIVNOSTI

IMPORTANCE OF SPORT AND SPORT ACTIVITIES

Ivan Anastasovski, Joko Milenkovski, Lene Aleksovska Velikovska

Drutveni znaaj sporta i sportske aktivnosti

Koncepcija i cilj sporta i sportske aktivnosti

Telesni razvoj pojedinaca u odraslom dobu

Razlozi zato treba koristiti sport i sportsku aktivnost

Kratki nauni lanak

PROCENA MOGUIH BIOMOTORIKIH SVOJSTAVA

ASSESSMENT OF POTENTIAL BIOMOTORIC

Osmo Bajri1, Senad Bajri1, Dobromir Bonacin2

U ovom radu, budui je jako teko u plivanju insistirati na modelskim karakteristikama u

Grafikon 1. Profil plivaa dobijen simulacijskom analizom

13. Leko, G. (2001). Definiranje odnosa motorikih sposobnosti i antropometrijskih

Originalan nauni lanak