Scribd Logo
Importer

Bienvenue sur Scribd !

  • Akademsko Pisanje Milenko Kundacina Uzice 2007

    Transféré par

    Ivana8888
    57 vues188 pages
    ...

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Formats disponibles

    PDF ou lisez en ligne sur Scribd

    Avez-vous trouvé ce document utile ?

    Ce contenu est-il inapproprié ?

    Signaler ce document
    ...

    Droits d'auteur :

    © All Rights Reserved
    Téléchargez comme PDF ou lisez en ligne sur Scribd
    Signaler comme contenu inapproprié
    57 vues188 pages

    Akademsko Pisanje Milenko Kundacina Uzice 2007

    Transféré par

    Ivana8888
    ...

    Droits d'auteur :

    © All Rights Reserved
    Téléchargez comme PDF ou lisez en ligne sur Scribd
    Signaler comme contenu inapproprié
    sur 188
    Prof. dr Milenko Kundaéina ~ prof. dr Veljko Bandur AKADEMSKO PISANJE Recenzenti Akademik prof, de Groadanka Gojkov. Us Prof. d: Milan Matjevi¢, Sveutiliste u Zagrebu Prof. dr Vidan Nikolié, Univerzite u Kragujeveu iverzitet u Beogradu Iedavad Usiteljski fakultet v Uzicu Univerziteta u Kragujeveu Za icdavaca Prof. dr Krstivoje Spijunovie Urednik Prof. dr Vidan Nikolié Lektor i korektor ‘Mr Daliborka Puné Kompjuterska i graficka obrada JakSa Vuksanovié Dizain kovica Caba Nemet Tirat 300 UUzice 2007, ISBN 978-86-80695-75.4 Copyright © 2007 Milenko Kundatina, Veljko Bandur Copyright © 2007 Usiteljski fakultet Uaice Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodkovati ni prenosit iu Kakvom obliku nit kakvim tvima clektronskim ih mehanickim. fokopiranjem, simanjem ili umnozavanjem 1 bile kojem ‘alickom sistema a pohranjivanje 1 onfeenje her prethodne saglasnostyvaenika prov. ie Nanos. proiek aderka plaanje wradeno je w obvi Te teorike Koncepcie pedagotke merodologje, bro} LASQM9A. iz Programa osnovuil itaaivani isarsiva za nauk Republi Sri. 1 Dr Milenko Kundagina Dr Veljko Bandur AKADEMSKO PISANJE Uéiteljski fakultet Usice, 2007. SADRZAJ Predgover 1. Pristup nauénim informacijama 1-1. Naugne informacije 1.2. Nosioci nautnih informacija 1.3. Stampani nosioci informacija 1.3.1. Primame publikaciie 1.3.2. Sekundarne publi 1.3.3. Tercijarne publikacije 1.4. Klasifikacija nauka i nautnih diseiplina 1.4.1. Opita Kasifkacija podrugja nauka 4.42. Univerzaina decimalna Klasifkactia 15. Elektronski pristup digitalnim informacijama . 1.5.1. Pristup digitalnim informacijama posredstvom racunara - 132 Prin digiainin informaciiana posredssom Ivernea 1.5.3. Elektronski izvori informacija 1.6. Specijalne baze podataka 1.6.1, ISl-jeve baze podataka 1.6.2. Baze podataka koje prate nauke 0 brava 17. Pristup informacijama u bibliotekama 171 Ribliotedki kataloct 1.7.2. Biblioteéki fondovi 1.8. Elektronski pristup informacijama u bibliotckama 1.8.1. Nagini pretrativanja ... 1.8.2, Elektronske zbirke kataloga i bibliograftia 1.8.3, Prisiup Casopisima i bazama preko KoBSON servisa 118-4, Pretrativanje po parametrima URL adrese 1.8.5. Elektronske publikacije vn 1.86, Prezentacije 2. Nauéna i struéna dela . s ; 2.1. Pojam podela Citaj me da se suprotstavljas i raspravijas, ne da ae ban ‘s oe ~ verujes i uzima’ zdravo za gotovo, ne da nades tem za 22.1. Nauena monografiia razgovor i raspravu, vet da odmeris i razmotris. 2.22. Naucna studija 2.23. Nauéni élanak : Bekon 2.24, eveitaj naucnos istrazivania 2.25, Doktorska disertacija 2.26, Ostali nauéni radov 2.3, Strutni radovi 23.1, Udebenict i prinui 2.3.2. Struene monograije i dlanet 2.3.3. Zavrini rad na osnovnim studijama 23-4. Zavrini rad na master stadijama 23.5. Ostali seruéni radovi 3. Struktura nauénog dela 24. Teagan na nuts skupovina 107 24.1, Saopitenie = 108 242. Poster 110 24.3. Simpocijum 110 2.44. Ostale vrste ilagania - 11 3.1. Uvodni delovi nauénog dela Sul}, Podaci 6 autorima 3.1.2. Naslov 3.13. Moto. ve BIA, Zabvalnast sssssccne BLS. Posveta 3.1.6. Predgovor 3.1.7. Rezime 3.1.8. KYjucne reéi 3.1.8. Uvod : 3.2, Osnovni deo nauénog dela 3.2.1. Definisanje osnovnih pojmova 45.2.2. Teorijski pristup problems .. 3.2.3. Prethodna istradivanja . 3.3. Metodototki okvir istradivanja 3.3.1. Problem itraivanja. 3.3.2, Predmet istrasivans 3.3.3. Cilj karakteristragivanja 3.3.4. Zadaci istrazivania 5.3.5. Hipoteze istrativanja . 3.3.6. Varijable istrazivania 3.3.7. Metode i rehnite istrakivanja 3.3.8. Populacija i uzorak istraZivanja.... 3.3.9. Statisticka metoda 5.3.10. Organizacija isrativania . 3.3.11. Metodoloske tetkoée w istrazivanju 3.4. Analiza i interpretacija rezultata 3.4.1. Brojéano iskacivanje rezultata 3.4.2. Tabelarno iskazivanje rezultata von 3.4.3. Iskazivanje rezultata statistichim merama 3.4.4, Grafidko iskazivanje recultara 3.4.5. Interpretacija i diskusija rezultata 3.5. Zavréi delovi nauénog dela 3.5.1. Zabljuéci 3.5.2. Pogovor wn 4. Jezik i stil nauénog dela 173 4.1, Naueni sul pisanja 1B 4.1.1. Strukturisanost naucnog dela 175 4.1.2. bor rec i formulacija receniea »---vsvnvvsnnsnnneveee WT Akademsko pisanje 5. Dokumentovanje nauénih izvora 6. Organizacija rakopisa za Stampu 4.1.3. Formivanje pasusa coe von 18D 4.1.4, Isticanje delova teksta . ABE 4.1.5, Cithjivost teksta : . 183 4.2. Nautni jezik pisanja .. see 18 4.2.1, Uporreba glagolskth vremena, oblika i zamenica 184 4.2.2. Upotreba i pisanje skraéenica 8S 4.23. Uporreba sinonima snanninnnnananannnnennnnnnnnnnane ABT 4.24. Pisanje imena i stranth izraza : sone TBS 4.2.5. Pisanje brojeva 190 4.2.6. Upotreba interpunkijskih znakova . 193 5.1. Upugivanje na i2V0P sn 5.1.1. Napomene prema mest javtjania 512 Napomene prema ene nn 5.2. Citiranje : 5.2.1, Funketia ehtiranja 5.2.2 Stilov citiranja 5.2.3. Opiti principi citiranja 5.3, Parafraziranje 61 Oblikovanje osnovnog tekste 6.2. Medunarodne standardne oznake publikacija 6.2.1. ISBN oznake : 6.2.2. ISSN oznake 6.2.3. Bar kod 624. BIBLID 6.2.5. CIP zapis 6.3, Formiranje osnovnih delova publikacije 6.3.1. Formiranje i pisanje naslova 6.3.2. Formivanje impresuma 63.3. Formiranje sadriaja .. 6.3:4. Formivanie spiska lieranure . 6.3.5, Formiranje spiska ilustracija, abela skraéenica 6.4, Formiranje indekss 64.1. Indeks mena 6.4.2. Indeks pojmova 6.5. Formiranje priloga 6.6. Formiranje ostalih delova publikacije 6.7. Pregledanje teksta 6.8. Objavijivanje naugnib radova 6.8.1, Dostavijanje rukopisa 6.8.2. Iedanja publikacije 6.9. Autorsko i izdavatko pravo 8 M, Kundagina ~ V. Bandar 7. Byaluacija nautnog Fada... : 21 7.1.Vrste evaluacije : 280 7.1.1. Procesna evaluacia 280 7.1.2. Finalna evaluacija .. 281 7.2. Evaluacioni postupei 7.2.1. Eksperiski postupak = on 7.2.2. Scientometriiski postupak vo.vsncs- vs 282 7.3. Oblici evaluacije . 73.1. Recencija 7.3.2 Prikaz nauéne publi 7.3.3. Nauéna kritika 7.4, Evaluacija nauénih radova 7.4.1. Bvaluacija projekt istraivanja 7.4.2. Evaluacija ievestajaistrativanja 7.4.3. Evaluacija monografije 7.4.4. Bvaluacija éasopisa 7.4.5. Evaluacija nauénih skupova 7.4.6, Bvaluacija Glanaka 7.4.7. Evaluaciia zavrinih radova studenata 7.5. Pokazatelfi nauéne uspetnostiistrazivaga ‘8. Nauéna etika : 307 8.1, Pretpostavke iggradivania naunoistradivatke ctike . 307 8.2. Buignost naucnoistrazivatkog rade. : ' vn 308 319 1. Sinonimi u metodologiji auénog ra 2. Primeri zapotinjanja retenica i pasusa . 3. Viste i kvantifikacija individualnih nauénoistraivackin rezultata 351 4. Skraéenice u pisanju naugnih radova ... Indeksi .... 361 Indeks pojmova . 361 Indeks imena 369 PREDGOVOR ‘Nauka je intelektualna delatnost u kojoj nauéni stvaraoci svoje radove objavijuju ‘e nacionainim | medunsarodnim Casopisima, koji tako pestaju dostupn’ Gitaocima Sirom planete. I samo pisanje izvestaja deo je naucnog istrazivanja, cji su kntenijumi, standar- di norme veoma strogi. Medutim, r@ norme pisanjs nisu potpuno univerzalne } unifici= rane, Sa dosta posebnosti i nejasnoéa egzistiraju u nauéno) komunikaeii. Lz tih razloga {ei postojala potreba za sagledavanjem ovog nautnog podrugja na nivou monografskog. dela. Opravdanje 2a to se nalazi u stalno) potrebi upoznavanja mlsdib naucnib radnika & pravilima pisanja i pripremom rukopisa za objavijivanje, koja se postuja u ‘medunarodno} nautnoj zajednic, da bi ih se uw nauéno} komunikaciji (pisanoj i govor- naj) pridréavali, U tebnici nauénog rada uv mnogim damenima estaje neprevazidens studija Kako nastaje naucno djelo Midbata Sami¢a. Medutim, nacin pripreme rukopisa na novim teh- rikame ~ kompjuter, uloga Intemeta i sama Stampa publikacija ~tolike su uznapredova- Ti da ta knjiga, Koja je bila ,bukvar" tehnike nauenog rada, danas zalteva nove dopune i rogatije uglove gledanje ‘Monografska studija pod naslovom Akademsko pisanje radena je u okvira nautnog projekta Globalizaciia.i metateorijske Roncepeije pedagoske metodolosiie, broj 1490494, 2 Programa osnovnih istrafivanja Ministarstva za nauku Republike Srbije 2a period 2006-2010. godlina. SadrZaji studije su razvrstani u sam poglavija osnovnog teksts i u dobro} meri mogu zadovoljti potrebe nauenih radnika, pre svega studenata master i dok- ‘orskih studija i saradnika na univerzitesima i naudnim institutima u podrugju drustvenih nnauka ~i obezbedit izgradnju sila pisanja koji se neguje w navénim radoviren Monogvafiju Akaclemsko pisanje tine poglavlja: Pristup naucnim informactiama: Nautna i strucna dela: Siruktura nauénog dela; Jeziki stil naucnog dela; Dokumento- vanje nauénih izvora: Organizacija rukopisa za ampu; Evaluacija nauénog rada i Na- suena etka. Monografija, pored obaveznih odeljaka: Literanura i Indeksi, sadr i priloge: Si- nonin u metodologili nauénog rada: Primeri zapocinjanja reéenica i pasusa; Vrste ivannifikaciia individualnih naucnoistrazwvackih reculiata ( Skraéenice w pisanju naz nih radova, Sadr2aji monografije su oblikovani tako da mlade naune radnike upoznaju s ‘osnovnim karakteristikama i procesom izeade naunog i struénog dela u naukama 0 vas~ pilanju i obrazovanju prema metodoloskim standardima i pravilima koji vage u medune- odno} nautnoj zajednici, sve radi veZbanja i usaveSavanja akademskog stila pisanja. Monografija moze poslufiti i iskusnijim nauénim radnicima kao kriterijum za preispiti= vanje primene vlastitih standarda u ovaj intelektualnoj delamosti Autori nemaju nameru da ianete postavke o pisanju posta recepti za mlade na uuéne radnike, nego ih saopStavaju radi lakSeg uklapanje w nautnu komunikaciju. Nads- mo se da Ge sadraji monografije doprineti da naueni stvaraoci ujednate norme i kriter- jume prema svelskim standurdime w pisanju nauenih i stuenih dela, te da primene ste- 10 M. Kundadina ~ V. Bandur Zena znanja 0 tom problemu u viastitoj nauénoistrazivatkoj praksi. Verujero da ée ovo roj nastavnika Srednjih Skola uestvovao w istradivanju efekata nastavnih metoda, ‘srupnog oblika rada, ocenjvanja | proveravanja. u nase) zemijt postyi intereso- ‘anje 24 ovakva istrazivanja, ‘Osnovna prednost ovog ipa istraZivanja je u efektnom naginu spajanja nauke i pedagoske prakse | u osposobljavanju nastavnika da vibe odgovarajuca istrabiva- | | ja u razredu. Osim toga br8i Je protok ideja j rezultata nauke prema nastavno} praksi i obratno, Lit: Good, V.C.. introduction in Educational Research, New York, 1959: Butcher, H. I and Pont. H.B., Educational Research in Britain, London, 1980. | ben Prema sadréaju, enciklopedije egzistraju kao opste, posebne i pojedinagne, Op- Sie enciblopedije sadrde opSte pojmove i znanja koja su zajednitka za sve nauke. Poseb- nie enciklopedije sadr2e znanja iz grupe nauka, a pojedinacne enciklopedije iz jedne 0s- uke ili nautne discipline. Prema strukturi, enciklopedije se objavljuju kao: prirucne (do clin sveske), male (do 18 svezaka) i velike (nekoliko desetina svezaka), Enciklopedije pigu grupe autora — eksperara za pojedine nautne oblast, a i2daju ih nacionalne institu cije. U nauénoistrazivatkom radu potrebno je koristiti najnovija izdanja enciklopedije. jer ona sadrée nove odrednice. Iz podrutja nauka 0 obrazovanju, objavijeno je vite enci- Klopedija 2 M, Kundatina ~ V. Bandur Opite i strucne enciklopedije Adams, R. I. Rowe, K. J. (1969); Enciclopedia of Educational Research, New ‘York: Macmillan, Airasian,P. W. Terrasi (1960): Enciclopedia of Educational Research. New York: ‘Macmillan Ball (1960): Enciclopedia of Educational research. New York: Macmillan, Banswas cosemexax auyguctonedus, 30 kK, = Mockwa: Conerenan onijucroncut ‘Bruno, F. (1986): A Dictionary of Key Words in Psychology. London: Rouiledee Collires Eneyclopedia, 24 vol. ~ New York. Der Grosse Brockhaus, 20. vol, Atlas, Vol. 22-25: Supl, 1966-1976. Encyclopedia Britanica (1965) London. Enciklopedija Jugoslavie. Gl. urednik Miroslav Krlefa, kn 1-8, Zagreb: Leksiko- ‘graft zavod PNRJ, 1971 Encyclopedia Americana, 30. vol. ~ New York: American corporation, 1968 Encyclopedia of Comparative Eieation and National Systems of Education, Encyclopedia of Educational Research (1960). Encyclopedia Universalis, 20 vol. Paris, 1968-1976. Furunovié, D. (1996): Enciklopedija Stamparstva ITIL Novi Beograd: Samostal- no izdange autora Hegel Friedrich G. W. (1987): Enciklopediia filozofikih znanosti. Sarajevo: .Ne- selin Maslesa" strovana enciklopedija rradicionalnih simbola. Beograd: Prosveta ~ Noli 1986, International Encyclopedia of Teaching and Teacher Education. Jovanovié, V.; Popovié, E. Stojanovig, M. (1988): Mala jugoslovenska enciklope- dja bibliovekarstva. Beograd: Nova knjiga Kuper, S.F. (1975): lustrovana enciklopediia simbola. Beograd: Prosveta La grand eneyclopedie, 20. vol. Pais: Larousse, 1971-1978, ‘Mala enciklopedija III. Beograd: Prosveta, 1986. Mesaros, F. (1971): Graficka enciklopedia. Zagreb: Tebnicka knjga Opéa encikiopedija jugoslovenskog leksikografskog zavoda (1977), 8 s¥. — Za- frebe JLZ. Opita encikiopedija. Beograd: Prosveta, 1978 Medacoewveck.e suyucxonedus, ConeTexas 2iayuronedu, Mockea, 1965, Medacouica exapuxoncduja, 3arpe6, 1895-1916. Pedagotka enciklopedija, com Vi Tl uredili N. Potkonjak i P. Simlesa. Zavod za uudzbenike i nastavna sredstva, Beograd, Skolska knjiga", Zagreb, «Svjetlost, Sarajevo, Republitki zavod za unapredivanje vaspitanja i abrazo” Vanja, Titograd, Zavod za i2davanje udzbenika, Novi Sad, 1989. ‘The International Eneyelopedia of the Social Sciences (1968). New York: Free Press Akademsko pisanie 23 Da bi bile dostupne ¥iro} javnosti, enciklopedije se objavijuju w obliky skragenih indanja. Uz enciklopedije se izdaju i godinjaci enciklopedija, da bi se postojeéa znanja sdopunila i osavremenila najnovijim nautnim informacijama, Retnici. ~ Vesta referentskih publikacija, u kojima se alfabetskim redom preci ‘mo definisu i objaénjavaju znacenja pojmova iz oblastijedne struke ili iz oblast jednog aspekta, s poreklom j uputstvima za njihovo kori8éenje nazivaju se reénici: Definieije pojmova u reénicima su sazetije od enciklopedijskih. Resnick “Rati, QUOD): Retaiksavremenog obracowanja, Zap: HPRZ, Balsovijev, M. (2000): Reenik metodologie pedagotkih istradivana. Beograd ‘Ucheljki fakultet Bakovljev, M. (1999): Reem didakite, Beograd: URiteliki fakultet | Blekburn, S. (1999): Oksfordski filozofski recnik. Novi Sad: Svetowi. Enciklopedisk rec pedagesije (1963): Unednici D. Frankovié, Z. Pregrad i P. Sime, Zagreb: Maticahrvatska Fitocofstrecnik, (1984): Zagreb: Nakladnizavod Matice brvatske. | Inglis, H. B.; Inglis, A. C. (1972): Obuhvami recnik psiholoskih i psihoanalitickih | ‘pejmove. Beograd: Savremena administac Kaj, I. (2008): Rec jzichihnedoumica, Sesto dopunjeno i iemenjeno iedane. ‘Beograd: Srpska skolska kayiga olesari,V.\ Petr B, (1999): Stet rfecni,Sstrebarsko: Nakada Slap Kisti, D. (1991): Pstholatireenk, Beograd: Savremena administra Lalovie, M. (1974): Sinonini i srodne reel srpstohrvatshog jecika. Beograd: Lek- sikografs zavod. Marie S. (1991): Flozosti rest. Reograd: Deets Pavlovié,B. (1997): Flozoi recnik. Beograd: Pl. PPedagothirecni, om Li I, uredio R. Teodosi. institut za pedagofka itraivania | tl Beograd, Zavod 2a indavanje udfbenika SR Sibie, Beograd 1967 Pete, B, (1992) Puhologisk riecnik Zagreb; Prosyjts. Potkonjak N. (1997): Pedagoikttesauras, Beograd: Zavod za udfbenike i nastav- a sredsva Randi 8. i Radojtié P.M. (1999): Kompterst pomovnik: Vigewhnitka Skoa, Krugevae Reber, A. S. 1986}: Penguin Dictionary of Psychology. Hermondswort: Penguin Solin KR. (1996): Borhesw reénk. Beograd: SKZ. ‘Thompson, A. (1965): Rjecnik bibilotekarslih traza. Englesko-hrvasko-srpsi revel: D. Cutkovig 8. Jue. Zagreb: Sholska knjige. Trebjetanin, Z (2004) Reenikpsihologije. Treve pregledano idanje. Beograd: ‘Shubovt kta Voter (1990) Filozofti rik, Novi Sad: Matica eps, ‘rane, A (2006): Od rukopisa do bibliotcke ~ Pojmovnit. Beograd: FilolSkif tates, Websters New dictionary of Synonyms (1986): Springfield: G. and C. Merriam Co 24 M. Kundadina ~ V. Bandur Refnici mogu da se klasifikuju s ebzirom na: (1) brojjezika koji obraduju;jedno Jeciéni, dvojecién’ i visejeziéni; (2) namenu: skolski, prirucni, akademski i dr.; (3) vie= ‘mensku projekciju: erimoloski,isorijskt i savremenis (4) obubvat: op3ti i spectializova- ni; (5) izbor i nagin tumagenja: jeziék i enciklopediski: (6) deo jezika koji obraduj: or- sografski, akcentoloski i drugi. U upottebi su i strugni i termineloski reénici (terminolo- aie, tezaurusi, nomenklature), koji se bave zapisivunjem, sredivanjem i tumatenjem re- G jednog il vise jezike. Frekvencijski reénici pokazuju retativni broj javljanja pojedinih re8i i njihovih doblika u nekom jeziku. Izraduju se na osnovu snalize tekstova razigitog sadriaja, U tae vim reénicima Teei, pojmovi i leksitke jedinice su poredane alfabetskim redom, ili su _grupisane po predmetnim grupama. IstraZivati koriste i druge regnike: retnik jezitkih nnedoumics, eénik sinonima, retnik stranih reét i izraea, frazeoloski reek, Leksikoni, ~ Retnici koji obraduju pojmove iz jedne nauke ili struke sa nominal- nim definicijama, sa objainjenjima porekla i upotrebe sa alfabetskim (azbugnim ii abe- ceednim) redosledom nazivaju se leksikoni i enciklopedijski recnici. Leksikoni moge biti opiteg harakzera ili posveéent jedno} nauéno} oblast (pedagogija, psibologijy flozotiia 4 dr.). Leksikoni mogu biti terminoloSki, realni-predmetni i biografski. Realnt leksikoni sadrie stedene pojmove jednog stvatnog, realnog podrueja ljudskog nana (pedagozi}a, psihologija, filozofija), dok personalni leksikoni sadeée podatke 0 pojedinim lienostima (naudnicima, kajizevnicima, prosvetnim radnicima, itd), i to: godinu i mesto rodenja, ‘obrazovanje, zasluge, delovanje i sl Letsikoni ‘Bibliografii Teksikon (1984): Beograd: Noli Bubanja, P. (1995): Filocofskt leksikon. Keuevac:Istoriski ariv. Enciklopedisht teksihon (1973): Filozofija. Beograd: Imerpres Gojkow, G.; Krulj, Re; Kundatina, M. 2005): Leksikon pedagotke metadologile. | Predgovor N, Potkonjak. ViSae: Viga Skola 2a obrszovanje vaspitaéa, Gali, D. (1983): Leksikon filozofi. Zagreb: Naprijed. Grubadié, K. (1964): Encikiopediish leksikon bibioteharstva. Sarajevo: Zavou ra izdavanje udzbenika, | Hudolin, V. (1963): Pihiiavjsho-psiioloitéleksthon. Zazreb: Privreda, Jovanovié, V.; Kalender, F.; Popovié, E. i Stojanovig, M. (1984); Bibliotekarski leksikon. Beograd: Noli Kiajn, H. (1979): Mali letsikon Stamparstva i grafike. Beograd: Jugoslasija Kolarig,L 2000): Flczofsto-teolotkileksikon. Uice: Usielikt fakultet. Leksikon Jugosloverskog leksikografthog saved (1974). Zagreb: JLZ Pedagogijsk lelsikon. Zagreb: Minerva nakladna knjizare Pedagothi teksikon. Red. N, Potkonjak, Beograd: Zavod za udbenike i nastayna sredstva, 1096, Srpski biografski leksikon. Novi Sad: Mati srpska Svesnanje. Opiti enciklopedijstileksikon (1937): Beograd: Narodno deo, ‘Trebjesanin, Z. (1996): Letsikon psihoanalie. Beograd: Matica srpska. ‘Vojakliia, M. (2006): Leksikon stranih rect t izrazt, Deveto izdanje. Beograd: Prosveta, Akademsko pisanje 25 0d terminoloski Jeksikona u procesu izrade naucnih i strutnih dela Kkoriste se leksikoni stranih reéi i izraza i leksikoni sinonima i uporednih termina. Biografski leksiloni (Ko je ko?) sadrZe podatke 0 Zivotu, radu i delima nautnika, kao i lignostima Jz umetnickog i javnog Zivota. Pored osnovnih pojmova, recnici definisw i sinonime, an- tonime, simbole, skracenice i uputstva 2a izvore geografskih j biografskih mena. Statistitki pregiedi. ~ Vrsta sekundamnih publikacija koja sadr2i staistigke po- datke iz privrednog i druStvenog Zivota jedne zemlje, koje su prikupili statisti¢hi zavodi kao nacionalne institueije naziva se: siaristicki pregled. Podatke donose sa zakasnje- jem od dve do tri godine. Statistitki godignjaci iz podrufja delatnosti obrazovanja se- ddZe podatke o: zaposlenima, utenicima i studentima, obrazovnim institucijama, (orojs upisanih i diplomiranih studenata, piatama zapostenih, troSkovima po studentu, novea- nim izdvajanjima 24 nauku i obrazovanje is.) Vodiai. - To su referentne publikacije koje sadr%e obaveXtenja o nekim relevant- him izvorinw informacija, 0 institueijama (univerzitetima, bibliotekams, muzejima, na Uucnim institueijama, Skolama, fakultetima, studentskim domovima, kultumim instituci- Jama) u nekom gradu ii reaiii (npr. Vodié 24 srednjoskolce 2a upis na fakultere), Imenici. — Referentne publikacije koje popisuju i sadrZe podatke potrebne za identifikaciju nauénih i obrazovnih institucija, arhiva, muzeja, nauznika, prosvetnih rad= nika Isl nazivaju se imenict ili adresari. Podaci se odnase na nazive institueija i orgeni- zacija, njihove adrese, brojeve telefona i telefaxa, naziv sajta, e-mail adrese, imena kon= takt osoba, delatnost institucija, godine osnivanja, broj zaposlenih, Imaju karaktoristike bibliogralskih informativnih publikacija. U imenicima se mogu dobiti opSte i specifiéne informacije 0 nauénim stvaraocima i njihovom nautnom opusy, kao i sumnanja Sta sv i ‘kako uradili w nekoj oblasti nauke ili u nekom konkretnom istrazivackom polju, Imenici ‘mogu da budu tips: Ko je Ko? $ obzirom na stalne promene podatak koje prikezuje, pogodinije je da se imenici objavijuju u elektronskoj form. Imenich Timenik srpskih pedagoga_(N. Potkonjak, 2006) obuhvata oko 500 pedagogs, pporedanih abecednim redom prema prezimenima, sa osnovnim podacima 0 godin | mestu rodenja, periodu Zivota, temama magistarskih teza i doktorskih disertacija, ‘nauénom stvaralasvu i radnim aktivnostima, Promemi adresar (Beograd. 2006) esnovnih, sedjih i visih Skola, fakulta i predskolskih ustanove, domova ugenika i stdenaia & Sebi, Crnoj Gort Republict ‘Srpskoj, su najvaznijim podacima (vrsta i naziv Skole/fakulteta, mesto sa postanskim Drojem, uli i bro) telefon, ime direktorafdekana | sekreara), Adresar Internet sajtova Fakulteti i visoke tkole w Srbii (Beograd, 2007) | ‘namenjen je maturantioa srednjih $kola pri upis na fakultet. Kritithi pregledi literature, ~ Sistematizovan krticki pregled najnovije literatu- re, prema temama za odtedeni yremenski period sadrée hriticki pregledi literature, Pre- ‘ma Giljarevskom (1959), kritidki pregledi literature mogu biti: (1) analiricki pregledi, kkada sadrZe argumentovanu oceau primarnih nauénih pablikacija i (2) referenmn’ pre ¢gledi, sa manjom dubinom analize, sa izvugenim podacima iz primamih publikecija 26 ‘M. Kundatina ~V. Bandur 1.3.2.2, Referentni Casopisi Referentni éasopisi su vista sekundamih petiodinih publikacija, koja u saZetom i sistematizovanom obliku pratt} objavljuje informacije o primarnim publikacijama u vi- du: anotacija (kratko saopStenje o teri primamog dokumenta), apstrakata (kratko izlo- en sadriaj primamnih publikacija, sa ukazivanjem na njegov karakter, metode, rez 1e), resimea, indeksa i sinteza. Omoguéuju kontinuirano informisanje istragivaga u svo~ Jo) i granignim nauénim oblastima i racionalizuju vieme pronalazenja. Prema E. ‘Kujund2i¢a (2004), u svetu postoji Ceti hiljade servisa za indeksiranje i apstrahovanje. Proizvodi apsteahovanja raalikuju se od indeksa po tome So sadre sazctke indeksira- ‘nog materijala i ograniéeni su na usko predmetno podrueje. Referentni Casopisi omoguéuju kontinuirano informisanje nautnika u svojoj na- ‘utno} disciplini i granicnim oblastima. Racionalizuju vreme pronalazenja informacija u naugnim izvorima, Mogu biti opiti i specijalni. Vrednju se po tome kojom brzinom donose informacije o primarnim publikacijama, koliko i koje primarne publikacije refe- ilu, Ialaze i pod nazivima referenmi biltent i to po serijama koje odgovaraju odredenim naucnim disciplinama, Ova vista éasopisa informacije donosi sa 2akainjenjem u odnost 1a vreme objavijivanja primarnih publikacija. Poznati referentni éasopisi su: Bullezin Signaletique (Pariz), Referativnj Zurnal (Moskva), Bulletin Scientifigue (Zagreb). Apstraktni Sasopisi.— Ova vrsta referentnih Easopisa sad bibliografske podat- ke i kraée izvode iz primarnih publikacijau vidu kratkih apstrakata, uglavnom bez vred~ rnosne acene, vainih za pretrazivanie + izhor nauénih izvora. Pre upotrebe Interneta ns ucnoj Komunikaciji bili sa vise zastupljeni. Funkeija apstrakata, objavijenih u apstrakt- ‘nim Easopisima je da se korisnici nakon informisanja o njihovom sadréaju opredele 2a Gitanje Elanaka. Apstrakti se pojaviiuju kao: (1) citar naslova ili proSinenih naslova ra- dova, ukoliko naslovi nisu dovotjno informativni, (2) indikationi rezimei (rezimirani prikazi sa osnovnim podacima o karakteru radova, namenjeni da Korisnicima pomognu: pri odlutivanju da li €e Gita originale, (3) sinopsisi (kratki faktografski izvodi sadréaja, {i zakljutaka radova, Sto ih daju sami autor), (4) informativni apstraksi (izvodi glavain argumenata i podataka, sadrZanih u @lancima - osim metoda, tebnika, materials, koji do odredene mere mogu zameniti itanje originals) i (5) kriti¢ki apstrakt. Informacije u apstraktnim Casopisima, radi lakSeg pretraZivanja, podeljene su po nautnim oblastima. Indeksni Easopisi. - Bibliografska sredstva referentnog karaktera, koja objavlju- Jv sadréaje primarnih publikacija, neposredno nakon izlaska iz. Stampe nazivaju se indeksni éasopisi. Sastoje se od pojedinaénil indeksa, koji omoguéavaju da se pronadu primame naucne informacije i istrazivanja o temi Koja 2anima istrazivaca i oceni rele- vvantnost sadréaja nekog lanka. Indeksi se sastoje od sredenog niza kljutnih reei, tod rednica (osoba, pojmova, naziva,citata) sa uputnicama koje se odnose na brojeve strani- ca. publikacijama @asopisi, monografie, studije), koje omoguéuju pronalazenje infor- rmacija u njima. Sadrée najnovijaistrazivanja i prezentiraju najnovije radove, iz perioda ‘od nekoliko godina unazad. U indeksnim éasopisima grada se klasifikuje na osnovu ori- zginalnog lanka. Indeksi se formiraju kao: (1) indeksi izvora, (2) permutacioni indeksi i G) indeksi citaa. Kljutne revi za neko nautno delo dobijaju se automatskim indeksira- jem pomoéu raéunara, Akademsko pisanje 2 Indekst icvora daju samo bibliogralske podatke 0 autor, naslov raga, naziva nosioca informacije, meste, godin ilaZenja, broja i sranie. Dostupni su a Stampa a9) i elektronska) formi (on-line pretrativanje baza podataks i CD ROM-ov), Stampane verzije najéeSeeiziezeu redovnim intervaima tokom kalendarske godine. karting ili dvomescéno. a zatim se kumulirajau godiinjem izdanju. Svako ledanjc pokriva objavijene publikacije, u okvira odredenog vremenskog periods. Indcksni Easopisi na CD ROM-ovima pokrivaju period objavlivanja publikacja dui od go- dina dana Permutaciontindeksi nasty x 8 naslova Elan, tako da se tz naslov auto- matski prvo odbacuiu sve nepotreine reti (zamenice, brojevi, predozi, pomoéni gl ok, kao }imenie i pridevsopsteg karaktera, npr. ptanje, problem, istrazivane, pro- uéavanje, metods). Ostale reti iz naslova se koriste kno. predmeine orednice. {june rei, U indeksima se navode u Kontekstu naslova tz Koga su uzete.U permat ‘anja svak ret w naslova postavia se jednom na prvo mest Proces indeksiranja nauénth radova odvija se postypkom utvrdivanja Kijuénin pomova u tekstovima radova. Kijutne neti (deskripton) se mogu izvesti prema naslo- ‘wu (paratekstualni indeks) ii prema celokupnom tekstu nautnog ada (ekstuali indeks Proseéan bro} karakteristinih rei (od 10 do 15), izdvojen w nekom nauénom radu naziva se dabina indeksirania. Indeksitanje je najpouzdanije ako ga obavlajs autor publikacj jer oni najbolje poznaju sadria) svog objavijenog dela. Ox tzbors recs east kvalitet informal, neypnodnih 24 kami pretazivane iteratare. Red se © smislenim reima koje je moguée Koristit v to) nameni, U indeksiranjy ve izuzima- ju: prediors, veznict i roth koje te nepotrebno Sesto pojavijujew naslovima i @ rex Tneima radva, kao npe analiza, istrativanje | sl U svako} mano) disipini, 2a por teebe indoksiranja pblikacia Kort se abecedni popis deskriptora. U nekim tezaur- sim pojmovi su organizavani od opstih ks posebnim. Ako e pri pretrazivanu kori= Ste specifgniiiarazi,dobije se mans brojnevaznih a vet broj vaznih Slanaka, «od nosu na predmet itraivanga CCitatniindeksi. ~ Prevativanjestruéne literature zapotinje jednim relevant nim élankom, Iz popisa literature tog élanks se baja ievori.Indeksiranie je posti- pak povezivanja vlastitog rada sa drugim izvorima koji sadrde srodne informacif. te dickino ukazuje na relevantne dokumente koje je pottebno prostai, Najpoznatiji je SCI (Seience Citation Index), koji citira periodiéne publikacie, a fankeionie t elektronskom obtiku. Zoornici rezimea. ~ Publikacije koje objavijujy rezimee Clanaka pre ili nakon odr¥anih struénih ili nauénih skupova (kongresi, konferencije, okrugli stolovi, struéni sastanci, sekcije) nazivaju se zbornicima rezimea. Rezimei Elanaka objevljeni w zbor- hicima rezimea ne mogu se svrstati u naugna ostvarenja. Predstavijaju bibliografsko sredstvo referentnog karaktera, koje omoguetje istrazivacima da pronadu istrazivanja { natelno upoznaju probleme koji ih interesuju, Zbomnici rezimea prikazui najnovija istraZivanja i prezentiraju najnovije radove. 28 M. Kundagina~V. Bandur Resime ‘Dr Milenko Kundatine Usiteljski fakultet Uzice PRIMENA KVALITATIVNE METODE U ISTRAZIVANIU DAROVITI UCENIKA Rezime U praksi otkrivana, identiikovanja, pragenia i istrazivanja darovitih uenikea w ‘okvitu empirjsko-analtitkog pristupa, pojavjue se vise modela, metoda, postupaka psurumenata, Autor ini napor da izdvaj,sistematizuje analizira istrazivacce po- stupke, karakteristi¢ve 2a kvalittivan metodu | time doprinese celovitom usposta ljanju nauéne metodologije u to) oblast. Taj proces identfikovanya tebe kroz vi ‘osnovna podrugja: (1) procenjivanje razvijenosti osobina utenika, (2) merenje sepe: 1a razvijenosti osobina uéenika i (3) proveniivanje vrednosti uBenitkih proizvoda, advojeni modeli identifikovanja darovitih ucenika razlikuju se, upravo po operacio- nalizovanim postupcima v pojedinim fazama, na die prednost. | nedostutke autor ‘ukszuje, ito sa aspektz kvalitativne nauéne paradjgme. U zakljuécima rada nude se prediozi u pogledu poboljSanja metedologie idemiikovanja daroviti uBerika, Kijuéne retis daroviri ucenici,Kvaliationa paradigme, istrazivacki postupci, valitativna metoda, Doorn rezimes za nau skup Darovitost, interaketjs | ill ialiu mstvg Wi5, 2008 Pregledi sadréaja Casopisa. ~ Registi ili pregledi sadrZaja Easopisa su posebna forma signalnih informacija koji sadrée sadrBaje tek izaSlih brojeva glavnih Easopisa t nekoj nauéno} oblast. Omogucuju brz0 operativne nauéno obaveStavanje Korisnika in- formacija © naugnim radovina koji su im potrebni. Sastoje se od popisa logi8k: raspore- denih delova sadrZaja, tj. naslova poglavlja nauénib izvora (monografskih publikaeija) i nasiova Glanaka w peniodi¢nim publikacijama se stranicama, Najpoznatiji je Current Contents. Koriste se u fa2iinicijainog pretrazivanja u process selekeije nauénih radova, U funkeiji informisanja nautnib radnika © eajnovijim objavijenim publikacijame su: informativni nausni pregledi, liste Casopisa, iaiavacki Katalozi, Informativnim naz nnim pregledima se veora kratko (do dvadesetak redova teksta), medusobno obavesta- ‘vaju nauenici o tome koje probleme i pitanja u tom moment prowtavaju t istrazuja, od- nhosno koja prouGavanja | istraZivanja su zaveSena u okviru istrabivahib timove i insti- ‘ucija. maj medunarodni znataj i Stampaju se na jecnom ii vise svetskih jezika. Liste Casopisa sudrie nasiove éasopisa, poredane alfahetskimn redosledom ili po oblastima predmets, sa informacijama o imenima urednika, adresama izdavaéa, broju £0- ciSnjeg izdanja,tirs2u | preiplanitkim cenama, Jdavadki kazalozi su popisi svih publik cija, objavijenih w toku jedne godine od strane jedne il vie izdavackih kuéa, Pojavijuja se na potetku kalendarske godine ili u povodu organizacije sajmova kajiga i to keo celo- vita izdanja ili u delovima. Objavljuju se u izvodima u strutnim listovima i dnevnoj i ne- dejnojStampi. Izraduju se uzlavnom u komercijalne svrhe, U katalozima izdavadkih kuéa pojavlju se i perspektivne bibliografie koje sadrée izdanja v Sampi i pripremi Akademsko pisanie 29 1.3.2.3. Bibliografije Bibliografi, kao sekundame publikacije, sadrée popis izdanja posebnih + svih nik, Koj sadrdikijuéne re 2a porutje vasptanja i obrazovano, ASSIA. ~ Applied Social Science Index and Abstracts e sta baze podatake koja sade indekse i apstrate Clana ws Casopsima primenjenih drusvenih nal, medu ko jima je i obrazovanje, Priva vite od 500 éasopisa ir Velike Britanije 1 Amerie. More da se korist na DataStar, a dostipa ei preko CD ROM-a, pod nazivom ASSIA plus LISA (Library and Information Acience Abstracts) i ISA (Information Science Abseracts) su baze podataka Kojima se naleze apstratraznih nagnih dela. Na host se nalaze pod nazivom DIALOG. To je medunarodni host u kojem je moguce pretraivanjepreko 400 najvazniih baza podaaka u sven BEL. ~ British Education Index je deo baze ERIC Intemational sa podria Vel ke Britnie, Kanade i Australie, a koja sad2 bibliografske 2apise podeut predskol- skog skolskog vasptana, profesonalne onjentacije i doZivomog cea. PsycINFO. ~ Povchological Abstracts je bazapsiboloSkih apstrakata i lana sa prim tkstom iz podrus psihologijefobrazovanje, 2 1700 Easopise, ij se anc ob- javijuju na 25 jezika. Na raspolaganj jet baza PsycARTICLES koje saGri 1 Clanke = [Bunim tekstovima. Za izbor Kuen rei, pomocu kojih se pretraZujubibliograske r- ference uz baz se konist Thesaurus of Paychologica! Index Terms, Faucation Abstracts ~To je baza koje sai bibliografske reference 2a 400 &a- sopisas engleskog govornog podmutia, rikaze kmiga i drugs teorjska | metodo pitanja Social Science Research Network Elecironie Library obuhvata Abstract Data- base (sa 25000 rezimea nautnih radova v2 podeutjadrustverih nauk) 1 Electronic Pa per Collection. EINUS baza, — Flelsronsk ievetajo nancnom unk Srbpi omoguae wid u nauéni usinak pojedinac, Easopiss,ustanova, projekat,istrativatkih timova, Infor mativai Web sajt_7a obrazovanje, moe se pronaéi na adres (htp/ww'w.info- srad.com). EBSCO-baza se pojavjue kao citaina bsra,baza punog tekst i kao fll page mage" baza. U njoj se mogu naéi radovi iz velikog broja navn i stugnih Ssopis, Akademsko pisanje 37 ‘organizovanih po pojedinim podrusjima. Research-Index je bibliotezka baza koja, po- red ostalog, zahvata oblast psiholoskog i pedagoskog testiranja. Besplatna je i naluzi se na adresi:(hep:/citeseer.psv.edu) ‘Baze apstraksta i baze periodisnih tokstova izraduju se w elektronskoj formi i do- stupne su na CD-ROM-ovima i na Internet. Baze se pretrazuju preko kljuénih redi. Pretradivanje baza se zasniva na principu ljucnog lanka, koga istradiva’ prepocnaje kao najvaZnijeg za svoje istrativanje. Na osnovu referene! iz tog Clanks istrazivae lan- Cano nalazi ostale nauéne radove, ‘Ako autor Zeli da njegov Elanak progita neko u svetu, potrebno je obezbediti da se nalazi u postojecim konvencionalnim sekundarnim izvorima. Od zastupljenosti ne- kkog tasopisa u svetskim bazama podataka, Koji je selektivan, ceni se njegova vrednost i vrednost Slanaka objavijenih w njemu, Web siranice pristupa literatur i najnovijim dastignucima u obrazovanjut napstivww area net (web stranica American Educational Research Association), hup:/ivww. lal k12.ca.usleatalog/providers/185.hun) (web stranica American Educational Research Association), hup:tiwww.acer.edu.aulindex2.himl (web stranica Austrian Council for Educati- ‘onal Research), hup./ivww.bera.ae.uk (Web stranica British Educational Research Association), hiupsfsereac.uk (web stranica Scottish Council for Research in Education), nupstivww.eeraac./index.himl (web stranica European Educational Research ‘Association, psfivww.cem.dur.ac.uk (web stranica Curriculum Evaluation and Management Centre, verovatno najveceg centra na svetu za opazanje ove vrste), hugp:viwww.nfer-ac-uk (web stranica National Foundation for Educational Rese- | arch u Veliko} Britani hupiivwwrfed.cuhk.edu.hh/-hkers (web stranica Hong Kong Edveational Rese- arch Association), hut: ww2-hawai.edu hera (web stranica Hawaii Educational Research Associa- tion), hupsviwww.wera-web org/index hima (web stranica Washington Educational Rese- arch Association), pili wwy:ttu.cedu/~ edupsy/repis html (web stranica Chinese American Edueati- ‘onal Research Association), hupitiwww.msstae-edulorg/msera/msera.html (web stranica Mid-South Educatio~ nal Research Association, vilo veikog regionalnog udruzenja iz SAD-2), hupssiwww.erse.ac-uk (web stranica Economic and Social Research Council u Ve- likoj Britanj), ups! www-asanet.org (web stranica American Sociological Association). SocioFakt. ~ Citatna clektronka baza,formirana na Filozofskom fakulteta Unie veriteta 1 Novom Sadu, pod fukovodstvom Pere Sipke. Pristp ovo} baziostvarue se prcko SocioFakt Open Access kj je instairan u Narodnojbibloteci Srbie. Raspolaze 38 M. Kundading ~ V. Bandur sa podacima Zasopisa iz drustvenih nauka, od 1991. godine, Prate je pomocne baze koje sadrie podatke starjih Gasopisa, knjiga, ai adresare i servisne informacije. Iz ove baze ‘mogu se saznati podaci o naslov rada, autorima, afilijaciji autora, izvona, sazetku, kljucnim resime, spisku referenci, osnovnim podacima o €asopisima, U punom tekst ‘mote se preuzeti odreden broj radova. Adresa: (htipi/www.ceon. ong yulradovifsocio= fakt.hem). Specijaine baze podataka. ~ Formiraje se po odabranim temama. Na mredi se pronalaze po kijucnim retima ili nekom od kataloga, najéesée u Yahoo kataloge. Do ba- 24 nautnih projekata i doktorskih disertacija dolazi se preko posebnih sajtova’ Spectiaine baze podataka ‘Beaucoup (nipiww beaucoup-com) Direct Search (hp://www gwis.2.cie,gwu.edu/gprice/direet htm) Librarians Index to the internet (hup:/ww.HiLorg) ‘Search com (hep:/www search.cnet.com) Yahoo (hp:tiwww. yahoo.com) Dissertations Abstracts Intenational ~ Apstrakt doktorskih disertacj, Koji je w obliku bltena apstrakata disertacija odbranjenih na univerzitetima u SAD i Kanadi i ne- kim drugim univerzitetima w svetu. Sadréi indekse autora i kljuenib regi Izlazi meseé- no 0 dvr senije A i B. Serija A obubvata humanistithe i druttvene nauke, Iedava’ je University Microfilms International u SAD. Indeksi, apstraktij bibliotedke baze doktorskih disertacija: Index to Theses with Abstracts Accepted for Higeher Degrees by the Universities of Great Britain and Ire~ land. Dissertations Abstracts Intenational Serija C sadr2i rezimee doktorskih disertaci- {8 odbranjenih uw Evropi (European Abstracts). Izlazi éetiri puta godiinje, Stampa se u Londonw, Voici za pisanje doktorskih disertaciia ‘Voigt za pisanje doktorskih diseracija na adresam: hupyiworw.ems.ug.aulphdwebiphhome html | Innpyisce.carietonca/fraculty/chinneck/thesis. hea Bibliografski standardi na adres: http:l/portia.dk/musea/relatedsitesbib tama Comprehensive Dissertation Index koje izdaju Ann Arbetu ~ ichiga. (Questia bibliotecka bazs sa punim tekstom i besplatnim pristupom za izeadu teza i disertacija, na adresi hip: www.questia.com Dissertations Abstracts Intenational husp/sce.carleton.ca/fraculty/chinneck/thesis.ht Interne elektronske baze. ~ Istrativati formiraju vlastite baze nau informa-

    Vous aimerez peut-être aussi