Carska panorama

ili Putovanje kroz nemaku inflaciju

Valter Benjamin (1928)

NAPOMENA
Sredinji tekst iz Benjaminove zbirke Jednosmerna ulica (Einbahnstrae, 1928), u
novom prevodu Ivane Maksi i Nikole okovia (2016). Panorama Vajmarske
Nemake, u godinama hiperinflacije (19211924) i kratkotrajnog oporavka (Zlatne
dvadesete, 19251929), koju je Benjamin objavio u predveerje nove krize, izazvane
Velikom depresijom (1929, 19301933).
Naslov teksta aludira na Carsku panoramu, Keiserpanorama, ureaj koji je 1880.
godine patentirao nemaki fiziar i preduzetnik August Furman (August Fuhrmann,
18441925). Sastojao se iz velikog bubnja, sa unutranjim rotacionim mehanizmom,
slinim satnom, koji je prikazivao stereoskopske fotografije, uraene na staklu i esto
retuirane, s naglaenim efektom dubine (rane 3D slike i pretea filma). Publika je
sedela oko bubnja, po nekoliko posetilaca u isto vreme, i posmatrala prizore kroz par
stereoskopskih soiva. Ureaj je bio veoma popularan u nemakim zemljama (u
Poljskoj je praktino ista aparatura patentirana pod nazivom Fotoplastikon, pored
slinih atrakcija konstruisanih u Francuskoj, SAD i drugim zemljama), sve do
priblino 1910, iako nije bio odmah potisnut pojavom filma.
Benjamin se u jo nekoliko navrata bavio Carskom panoramom: u istoimenoj crtici
iz Berlinskog detinjstva (Berliner Kindheit um 1900, 19321934, 1938, neobjavljeno
za ivota) i belekama iz Pasaa (Das Passagen-Werk, 19271940, naroito sveska Q,
Panorama, i poglavlje Dager i panorame, iz teksta Pariz, prestonica XIX veka).1 U
tim tekstovima, Benjamin se osvre na Carsku panoramu i sline tehnike izume,
kao takve a kao takvi, bili su to znaci vremena, fantazmagorini aspekt robe, u
novoj fazi njene ekspanzije ili kao na deo svog odrastanja (Berlinsko detinjstvo);
ovde, meutim, i sam razvija jednu panoramu, u etrnaest slika, ali kritiku, koja
poziva na novu budnost (kod Benjamina, kao to znamo, otvorenu i za snove, kao
bitan deo naeg iskustva), umesto da uljuljkuje u jo jednu iluziju.
AG

1
Za postojee prevode Jednosmerne ulice i Berlinskog detinjstva, videti neko od izdanja koje je preveo
i priredio Jovica Ain (Svetovi, 1989, 1993; Rad, edicija Re i misao, 1997; Slubeni glasnik, Valter
Benjamin, Izabrana dela 1, 2011). Za tekst Pariz, prestonica XIX veka, videti stranicu anarhije/ blok 45
ili Anarhistiku biblioteku, http://anarhisticka-biblioteka.net/library/walter-benjamin-pariz-prestonica-
xix-veka. (Prim. AG)

1
Carska panorama
ili Putovanje kroz nemaku inflaciju

I: U gomili fraza koje odaju meavinu gluposti i kukaviluka, koje su sastavni deo
naina ivota nemake buroazije, postoji jedan iskaz o katastrofi koja samo to nije
nastupila posebno vredan panje ovako vie ne moe. Bespomono hvatanje za
ideje o bezbednosti i imovini, koje potiu iz prolih decenija, spreavaju prosenog
graanina da zapazi prilino znaajne stabilnosti, posve novog tipa, na kojima poiva
savremena situacija. Poto mu je relativna stabilnost predratnih godina odgovarala, on
nuno smatra svako stanje koje ga liava imovine nestabilnim. Ali, stabilne situacije
nikako nisu nuno prijatne, a jo pre rata postojali su drutveni slojevi za koje su
stabilizovani odnosi znaili samo stabilizovanu bedu. Propadanje nije nita manje
stabilno, niti manje iznenaujue, od uspona. Samo raunica koja priznaje propast kao
jedinu datost sadanjeg stanja, mogla bi da prevazie slabanu zaprepaenost nad
onim to se svakodnevno ponavlja, a da fenomene propasti sagleda kao apsolutno
stabilne, dok bi izbavljenje bilo neto vanredno, to se granii s udesnim i
neshvatljivim. Narodi srednje Evrope, u okvirima svojih nacionalnih zajednica, ive
poput stanovnika nekog grada pod opsadom, ije zalihe hrane i baruta ponestaju i koji,
po ljudskom rezonovanju, gotovo ne mogu oekivati spas. A u tom sluaju, pitanje
predaje i to bezuslovne treba ozbiljno uzeti u obzir. No, nema i nevidljiva sila s
kojom se srednja Evropa sukobila ne pregovara. Stoga, ne preostaje nita drugo nego
da se pogled, u neprekidnom iekivanju poslednjeg juria, usmeri ka neemu
vanrednom, koje u ovom trenutku jedino moe doneti spas. Meutim, to nuno stanje
snane, prenapregnute pozornosti, koje ne ostavlja prostora za prigovore, moglo bi,
budui da smo ve u volebnom kontaktu sa silama koje su nas zarobile, zbilja
prizvati udo. S druge strane, oni koji pretpostavljaju da se ovako vie ne moe,
jednog e se dana suoiti s injenicom da za patnju pojedinaca, kao i zajednica,
postoji samo jedna granica preko koje se dalje vie ne moe: unitenje.

II: Jedan udnovat paradoks: kada delaju, ljudi na umu imaju samo sitnosopstveniki
interes, premda su, istovremeno, vie nego ikad, u svom ponaanju odreeni
instinktima mase. I vie nego ikad, instinkti mase su postali zbunjujui i ivotu tui.
Dok mrani instinkt ivotinje o emu govore nebrojene anegdote nasluuje, kako
se opasnost primie, izlaz koji se jo uvek ne nazire, dotle ovo drutvo, iji svaki
pojedinani lan brine samo o svom bednom blagostanju, propada sa ivotinjskom
neosetljivou, samo bez one neosetljive intuicije svojstvene ivotinjama, poput slepe
mase, pred svakom, pa i najoiglednijom opasnou, a raznolikost individualnih

2
ciljeva beznaajna je pred identitetom determinantnih sila. Tako se iznova pokazuje da
je privrenost drutva uvreenom i ve odavno izgubljenom ivotu, tako rigidna, da
ponitava upravo ljudsko korienje pameti i predvianja, ak i u sluajevima kobne
opasnosti. Na primeru ovog drutva, slika gluposti je potpuna: tu su nesigurnost, ak
perverzija vitalnih nagona, nemo, pa i uruavanje intelekta. To je stanje cele nemake
buroazije.

III: Sve intimne meuljudske veze postaju gotovo nepodnoljivo, prodorno jasne, i
stoga teko odrive. Budui da novac zloslutno stoji u sreditu svih stvari od ivotnog
znaaja, a s druge strane je upravo to taka u kojoj se gotovo sve veze kidaju, tako sve
vie, kako u prirodnom tako i u moralnom delokrugu, nestaju bezrezervno poverenje,
spokoj i zdravlje.

IV: Nije se bez razloga ustalio izraz gola beda. Ono to je najpogubnije u javnom
izlaganju bede, prakse koja je poela po zakonu nunosti i koja ini vidljivim tek
hiljaditi deo skrivenih jada, nije saaljenje niti podjednako uasna svest o vlastitom
izuzeu koja se budi u posmatrau, ve stid. Nemogue je ostati u nekom nemakom
velegradu, u kom glad primorava one najbednije da ive od sitnine kojima prolaznici
pokuavaju da prikriju prizor gole bede koji ih ranjava.

V: Nije sramota biti siromaan. Lepo zvui. Ali, oni osramouju siromanog. To
ine, i jo ga tee tom starom izrekom. To je jedna od onih izreka koja je nekad moda
neto i znaila, ali se odavno otrcala. Ne razlikuje se mnogo od one brutalne, ko ne
radi, taj ne treba ni da jede. Kada je postojao rad od kojeg je ovek mogao da se
prehrani, postojalo je i siromatvo koje nije bilo sramno, ukoliko bi zadesilo oveka
zbog nekog telesnog nedostatka ili kakve druge nesree. Ali, dananje stanje
obespravljenosti, u kojem se raaju milioni ljudi, i u koje su stotine hiljada ljudi
gurnute zbog osiromaenja, moe biti samo sramno. Prljavtina i beda rastu oko njih
poput bedema sagraenog nevidljivom rukom. I ba kao to ovek moe mnogo toga
da podnese u osami, ali opravdano osea sram kada ga njegova ena, koja to isto trpi,
gleda u takvom stanju, tako i pojedinac moe da trpi mnogo toga kada je sam, sve dok
to moe da prikrije. Ali, niko ne bi nikada mogao da sklopi mir sa siromatvom,
ukoliko ono pada kao senka divovskih razmera na njegov narod i njegov dom. U tom
sluaju, on mora biti na oprezu pred svakim ponienjem koje mu se priredi, i
disciplinovati se tako da njegova patnja preraste u uzlaznu putanju pobune, a ne u put
tuge koji vodi nizbrdo. Ali, za tako neto nema nade sve dok se najcrnji, najuasniji
udes sudbine, koji se svakodnevno, pa i svakog asa razmatra u tampi, prikazuje kroz
sve mogue prividne uzroke i posledice, to nikome ne pomae da razotkrije mrane
sile koje su porobile njegov ivot.

3
VI: Strancu koji je povrno upoznat sa obrascima nemakog ivota, i koji je makar na
kratko proputovao zemlju, njeni stanovnici ne izgledaju nita manje udovini od
neke egzotine rase. Jedan duhoviti Francuz je rekao: Nemac samo u retkim
prilikama razume samog sebe. Ukoliko se to i desi, nee rei. Ukoliko to kae, neete
ga razumeti.2 To nelagodno odstojanje povealo se tokom rata, ali ne samo zbog
stvarnih i navodnih zloina, koji se pripisuju Nemcima. Ono to u najveoj meri
Nemce groteskno potpuno izoluje u oima drugih Evropljana, ono to kod njih u
sutini stvara stav da se radi o Hotentotima kad imaju posla sa Nemcima (kako je to
ve lepo reeno), jeste nasilje koje je potpuno neshvatljivo za one spolja i potpuno
neosetno za one koji su njim zatoeni, nasilje kojim uslovi ivota, beda i glupost ovde
ljude potpuno potinjavaju silama kolektiviteta, kako su jo samo ivoti divljaka
potinjeni zakonima plemena. Najevropskija od svih tekovina, ta manje-vie jasna
ironija, kojom ivot pojedinca potvruje pravo na vlastiti tok, neovisno od zajednice u
kojoj je nastao, potpuno je napustila Nemce.

VII: Sloboda razgovora nestaje. Ako se ranije prilikom razgovora podrazumevalo

zanimanje za sagovornika, danas je to zapitkivanje o ceni njegovih cipela ili
kiobrana. Prilikom svake prijateljske razmene informacija, neizbeno se namee
tema ivotnog standarda, tema novca. Pri tom su manje bitne brige i patnje
pojedinaca, u kojima bi se mogli jedni drugima nai, koliko uoptena razmatranja. To
je kao kada bi neko bio zatvoren u pozoritu i primoran da, hteo ne hteo, prati
dogaaje na sceni, kao i da ti dogaaji budu, hteo on to ili ne, predmet njegovih misli i
govora.

VIII: Svako ko nije lien sposobnosti da uvidi propast, pourie s tvrdnjom u vidu
posebnog opravdanja za vlastitu prisutnost, delanje i uestvovanje u ovom haosu.
Poto ima mnogo uvida koji se tiu opte propasti, stoga ima i mnogo izuzea za
svaije podruje delovanja, prebivalite i dati trenutak. Svuda je prisutna slepa volja
da se sauva presti line egzistencije, pre nego da se, kroz nepristrasnu procenu,
sopstvena nemo i upletenost u sve to makar razlue od opte zaslepljenosti koja im
stoji u pozadini. Zbog toga je vazduh tako zasien teorijama o ivotu i pogledima na
svet, i zato u ovoj zemlji one deluju tako oholo, jer, na kraju krajeva, skoro uvek slue
samo tome da legitimiu neku potpuno beznaajnu privatnu situaciju. I zato je vazduh
prepun fantoma, fatamorgana o nekoj slavnoj kulturnoj budunosti, koja e nas sve
preko noi zadesiti u punom cvatu, samo zato to je svako privren optikim varkama
koje stvara njegovo od svega izolovano stanovite.

2
Benjamin ne navodi izvor. Kao to pretpostavljaju urednici kritikog izdanja Jednosmerne ulice,
mogue je da je re o izreci koja i ne potie iz literature ve iz prepiske ili razgovora koje je Benjamin
vodio s raznim osobama iz Francuske. Walter Benjamin, Werke und Nachla, Kritische
Gesamtausgabe, Band 8: Einbahnstrae; Detlev Schttker, Steffen Haug (eds.), Suhrkamp Verlag,
Frankfurt am Main 2009, str. 360. (Prim. AG)

4
IX: Ljudi zatvoreni granicama ove zemlje izgubili su iz vida obrise ljudskosti. Svaki
slobodan ovek izgleda im kao udak. Zamislite da se planinski venci Visokih Alpa
ne ocrtavaju na nebu, ve preko nabora tamne tkanine. Grandiozni oblici e se
prikazati samo nejasno. Upravo tako teki zastori zatvaraju nebo Nemake, i vie ne
vidimo ak ni profile najkrupnijih ljudi.

X: Toplina nestaje iz stvari. Svakodnevni predmeti nas lagano, ali uporno odbijaju.
Ukratko, svakog dana, kako bi prevaziao tajne otpore koji mu stoje na putu ne
samo one oigledne ovek mora da obavi ogroman posao. Mora njihovu hladnou
nadomestiti toplinom, kako se ne bi ukoio; mora rukovati njihovim bodljama
beskrajno spretno, ukoliko ne eli da na smrt iskrvari. Od blinjih ne oekuje nikakvu
pomo. Kondukteri, inovnici, radnici, prodavci svi se oni oseaju predstavnicima
neukrotive materije, iju se opasnost upinju da obznane sopstvenom sirovou. I u tu
dekadenciju kojom, podraavajui ljudsko propadanje, kanjavaju oveanstvo, i
sama zemlja se zaklinje. Ona razjeda ljude, kao i stvari, a nemako prolee, koje
nikada ne stie, tek je jedan od bezbroj slinih fenomena raspadanja nemake prirode.
ivi se kao da je pritisak vazdunog stuba, iji teret svako nosi u ovim predelima,
iznenada, protivno svim zakonima, postao opipljiv.

XI: Razvoj svakog ljudskog pokreta, bilo da proistie iz duhovnih ili pak prirodnih
impulsa, nailazi na razobruen otpor okoline. Nedostatak stambenog prostora i sve
vea cena prevoza potpuno su unitili osnovni simbol evropske slobode, koja je u
nekom obliku postojala i u srednjem veku: slobodu kretanja. I dok je srednjovekovna
prinuda vezivala ljude prirodnim sponama, danas su oni okovani unutar neprirodnog
zajednitva. Malo je stvari koje tako jaaju fatalno nasilje nad eljom za putovanjem,
kao to je to guenje slobode kretanja, i nikada sloboda kretanja nije bila tako obrnuto
srazmerna obilju prevoznih sredstava.

XII: Ba kao to sve stvari, u nezaustavljivom procesu meanja i zagaivanja, gube

svoja sutinska svojstva dok dvosmislenost stupa na mesto istinitosti, tako se zbiva i
sa gradom. Veliki gradovi, ija neuporedivo umirujua i uverljiva snaga ograuje
stvaraoce mirom svog zamka, s ijih se zidina, s pogledom na horizont, die svest o
stalno budnim elementarnim silama, sa svih strana trpe provalu divljine. Ne u pogledu
pejzaa, ve onog to je u nesputanoj prirodi najemernije: oranica, puteva, nonog
neba, koje vie ne zastire treperavi veo crvene boje. Nesigurnost ak i onih prometnih
delova grada, stavlja njegovog stanovnika u mranu i zaista strahotnu situaciju, u
kojoj se, pored surovosti puste ravnice, mora navii i na nakaze gradske arhitektonike.

XIII: Plemenita ravnodunost prema sferama bogatstva i siromatva sasvim je nestala

iz proizvedenih stvari. Svaka od njih utiskuje ig na svog vlasnika, koji jo jedino ima
izbor da li e izgledati kao bednik ili kao uteriva dugova. Naime, dok pravi luksuz

5
moe biti proet duhom i drueljubivou, i tako dovesti do zaborava, luksuzna roba,
koja se ovde izlae pogledu, prostire se tako besramno masivno, da razbija svako
duhovno ozraje.

XIV: ini se da nas najstariji narodni obiaji upozoravaju da se uvamo pohlepnih

gestova kada primamo ono to nam priroda velikoduno daje, kad ve ne moemo da
Majci Zemlji uzvratimo odgovarajuim darom. Stoga treba da pokaemo potovanje
kada uzimamo, vraajui deo onog to primamo, pre nego to zgrabimo svoj deo. To
strahopotovanje izraava i drevni obiaj prolivanja vina u slavu bogova (libatio).
Moda je ba to ona prastara praksa koja se, u izmenjenom obliku, odrala kroz
zabranu sakupljanja preostalog klasja ili opalog groa, poto su oni namenjeni zemlji
ili precima koji daju blagoslov. Po atinskom obiaju, bilo je zabranjeno sakupljanje
mrvica za stolom, jer one pripadaju herojima. Ukoliko je drutvo toliko iskvareno
nudom i pohlepom, da sada moe da prima darove prirode samo gramzivo, ako
otkida nezrelo voe da bi ga prodalo jeftino na pijaci i mora da olie svaki tanjir da bi
se zasitilo, zemlja e osiromaiti, a tlo donositi slabe etve.

1928.

Walter Benjamin, Kaiserpanorama. Reise durch die deutsche Inflation, Einbahnstrae (Jednosmerna
ulica), Ernst Rowohlt Verlag, Berlin, 1928, str. 1826.
Sa nemakog preveli Ivana Maksi i Nikola okovi (2016).
Prvi put objavljeno u odlomku, u asopisu Mamac (Novine za umetnost i drutvena pitanja,
Mladenovac), http://mamac.in.rs/arhiva/broj-2-jun-2016/valter-benjamin-1892-1940-carska-panorama/
Korekcije i priprema, u saradnji sa Ivanom i Nikolom: Aleksa Golijanin, anarhija/ blok 45, Beograd,
2017.
aleksa.golijanin@gmail.com
http://anarhija-blok45.net1zen.com