Predavanja 1.

1. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam rekombinacije naelektrisanja.

2. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam koliina naelektrisanja. Kog znaka su naelektrisanja
unutar ove koliine?
3. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam povrinska raspodela naelektrisanja. Koja je jedinica
za ovu veliinu.
4. Objasniti ukratko kako se odreuje ukupna koliina naelektrisanja, ako je poznato da je na telu
prisutna neravnomerna linijska raspodela naelektrisanja.
5. Ako je odreeno telo naelektrisano zapreminskom gustinom naelektrisanja , objasniti ukratko
kako se u najoptijem sluaju moe izraunati ukupna koliina naelektrisanja u tom telu?
6. Objasniti ukratko ta su izvori elektrinog polja.
7. Kako se naziva vektorska veliina koja kvantitativno opisuje elektrostatiko polje i u kojim
8. Za koliko se razlikuju intenziteti vektora jaine elektrinog polja u takama koje su na
rastojanjima rA i 2rA od takastog naelektrisanja Q?
9. Skicirati linije elektrinog polja usamljenog takastog negativnog naelektrisanja.
10. Skicirati linije elektrinog polja veoma dugakog, usamljenog, pozitivno naelektrisanog tapa.

Predavanja 2.

1. ta predstavlja pojam homogenog elektrinog polja.

2. Napisati kako se rauna rad elektrinih sila prilikom premetanja probnog naelektrisanja iz
jedne u drugu taku.
3. Po kojoj putanji je najpogodnije izraunati potencijal neke take? Da li potencijal zavisi od
oblika putanje po kojoj se rauna? Obrazloiti.
4. Kako glasi izraz za potencijal take u okolini takastog naelektrisanja? Od ega zavisi taj
potencijal?
5. Skicirati linije vektora jaine elektrinog polja dva takasta naelektrisanja istog znaka,
meusobno udaljena za ra.
6. Kako izgleda ekvipotencijalna povr, na izuzetno velikom rastojanju od naelektrisanog tela
proizvoljnog oblika?
7. Taka A se nalazi u vazduhu, na rastojanju a od takastog naelektrisanja Q = 10 nC, a taka B
na rastojanju a od take A. Odrediti rastojanje a, ako je napon izmeu taaka A i B, UAB = 2,25
kV. (o = 8,8510-12 F/m).
8. Kako se definie fluks vektora jaine elektrinog polja kroz otvorenu, a kako kroz zatvorenu
povr?
9. Koliko iznosi fluks vektora jaine elektrinog polja kroz zatovrenu povr, ako u njoj postoji ili
ako ne postoji naelektrisanje?
10. ta je neophodno da se unapred poznaje, kako bi se pojednostavila analitika primena
Gausovog zakona?

Predavanja 3.

1. Koliko iznosi intenzitet voktora jaine elektrinog polja unutar provodnika u elektrostatici?
2. Zato na povri provodnika ne postoji tangencijalna komponenta elektrinog polja, kada se on
nalazi u elektrostatikom polju? Obrazloite odgovor.
3. Koliko iznosi intenzitet vektroa jaine elektrinog polja, u okolini povri provodnika,
naelektrisanjog povrinskom gustinom naelektrisanja ?
4. Kako su rasporeena naelektrisanja na povri provodnika koji ima otre i oble delove?
Obrazloite odgovor.
5. ta predstavlja pojam elektrostatika indukcija?
6. Objasnite ukratko efekat Faradejevog kaveza.
7. Ako se takasto naelektrisanje Qo nalazi unutar nenaelektrisane sferne provodne ljuske, ali
pomereno van centra, blie ljusci, odredite i skicirajte raspodelu indukovanog naelektrisanja.
8. Zato se vrh gromobrana pravi u obliku zailjenog provodnika?
9. Na koji nain se proverava da li su dva kondezatora redno vezana? Skicirajte rednu vezu i
objasnite kako se odreuje ekvivalentna kapacitivnost.
10. Veza etiri kondenzatora iste kapacitivnosti C = 5 F, prikazana je na slici. Odrediti
ekvivalentnu kapacitivnost ove grupe.
C

C C
C

Predavanja 4.

1. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam polarizacije dielektrika.

2. Objasnite ukratko kako se rauna povrinska gustina vezanih naelektrisanja. Objasniti pojedine
veliine koje uestvuju u izraunavanju.
3. Koliko puta, orijentaciono, elektrostatiko polje u nekoj supstanci moe da bude vee ili manje
od polja koje bi ista raspodela naelektrisanja stvarala u vakuumu?
4. Objasnite ukratko zato se u kondenzatorske strukture ubacuju dielektrici.
5. Za koliko se promeni kapacitivnost ploastog kondenzatora, kada se izmeu elektroda
dielektrik, relativne permitivnosti r = 3, zameni vazduhom?
6. Skicirati konfiguraciju za koju kaemo da vai uslov da su normalne komponente vektora
elektrinog pomeraja iste, na razdvojnoj povrini dva dielektrika.
7. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam elektrina vrstina dielektrika?
8. Koji uslov mora biti ispunjen da ne bi dolo do proboja dielektrika? Kako se naziva veliina
koja definie mogui proboj dielektrika?
9. Objasnite ukratko kada i gde dolazi do proboja dielektrika u sluaju kondenzatora u obliku
cilindra?
10. Izmeu obloga ploastog kondenzatora, povrina S = 1 m2, na nepoznatom rastojanju, nalazi se
dielektrik relativne permitivnosti r = 8. Kada se kondenzator prikljui na napon U = 1 kV,
energija sadrana u njemu iznosi We = 354 mJ. Odrediti nepoznato rastojanje izmeu obloga
kondenzatora. (o = 8,85.10 12 F/m).

Predavanja 5.

1. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam elektrine struje?

2. Kako je definisan vektor gustine struje i kakva veza postoji izmeu njega i vektora jaine
elektrinog polja?
3. Koliki je fluks vektora gustine vremenski konstantne struje kroz proizvoljnu zatvorenu povr?
Kako se naziva taj iskaz? Navesti jedinice svih veliina iz tog izraza.
4. ta predstavlja pojam usaglaeni referentni smerovi napona i struje na otporiku.
5. Zbog ega sijalica mnogo ee pregoreva pri ukljuenju nego u toku rada? ta, na osnovu toga,
moe da se zakljui o temperaturnom koeficijentu materijala od koga je napravljeno vlakno
sijalice?
6. Kakva je razlika izmeu napona na krajevima realnog naponskog generatora i njegove i
elektromotorne sile?
7. Skicirati naine prikazivanja idealnih i realnih naponskih i strujnih generatora. Na koji nain
idealan i realan naponski generator mogu da se transformiu u ekvivalentne strujne generatore?
8. Objasniti ukratko kako se vre prebacivanje realnog naponskog u realan strujni generator. Koji
uslovi moraju da budu zadovoljeni?

Predavanja 6.

1. ta predstavlja vor, a ta grana u elektrinoj mrei?

2. Koliko jednaina je potrebno napisati po I, a koliko po drugom Kirhofovom zakonu, za
proizvoljnu elektirnu mreu sa n vorova i ng grana?
3. Objasnite ukratko kako se primenjuje metoda potencijala vorova u elektrinom kolu u kom se
nalazi jedan idealni naponski generator.
4. Objasnite ukratko kako se primenjuje metoda potencijala vorova u elektrinom kolu u kom se
nalaze dva idealna naponska generatora, koja su spojena u isti vor.
5. Objasniti ukratko ta predstavlja Tevenenova teorema?
6. Na koji nain se tretiraju naponski, a kako strujni generatori, pri izraunavanju unutranje
otpornosti Tevenenovog generatora?
7. ta znai kada se kae da je prijemnik prilagoen po snazi na generator i koja veliina, u tom
sluaju, ima maksimalnu vrednost?
8. Za osvetljavanje novogodinje jelke imamo na raspolaganju 20 sijalica, na kojima pie: 8V/300
mA. Odrediti nain vezivanja, otpornost i snagu otpornika, koji mora da se upotrebi, da bi cela
rasveta mogla da se prikljui na mreu napona U = 220 V.

Predavanja 7.

1. Objasnite ukratko koji tipovi greaka postoje u elektrinim merenjima.

2. Objasnite ukratko ta predstavlja sistematsk greka merenja. Zbog ega one nastaju?
1. Da li i kako moe da se definie relativna greka u postupku merenja elektrine struje?
3. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam pozitivne sistematske greke. Da li ovaj tip greke
nastaje kod merenja napona ili merenja intenziteta elektrine struje?
4. Ako je vrednost optpornika anta tri puta manja od unutranje otpornosti ampermetra, za koliko
je mogue proiriti merni opseg instrumenta?
5. Pri kom uslovu ampermetar meri tanu vrednost elektrine struje? Kakva se greka javlja ako
ovaj uslov nije ispunjen?
6. Objasniti ukratko UI metodu za merenje malih vrednosti otpornosti.
7. Koji tip sistematske greke se javlja prilikom merenje velikih vrednosti otpornosti, primenom
UI metode?
Predavanja 8.

1. Od kojih sve veliina zavisi intenzitet, pravac i smer magnetske sile izmeu dva provodnika sa
vremenski konstantnim strujama razliite jaine?
2. Dva tanka paralelna provodnika, sa vremenski konstantnim strujama jaine I, istog smera,
nalaze se na meusobnom rastojanju d. Skicirati nain odreivanja pravca i smera sile kojom
strujni element prvog provodnika deluje na strujni element drugog provodnika.
3. Skicirati, priblino, linije vektora magnetske indukcije u sluaju pravog provodnika prenika d,
postavljenog normalno na ravan papira, sa strujom jaine I, smera u papir.
4. Objasniti ukratko ta predstavlja pravilo desne zavojnice?
5. Kako se definie fluks vektora magnetske indukcije kroz otvorenu, a kako kroz zatvorenu
povr.
6. Koliko iznosi fluks vektora magnetske indukcije kroz zatovrenu povr u obliku kupe?
7. Dve sfere, poluprenika rA i rB se nalaze u magnetskom polju, vremenski konstantnih struja.
Odrediti pojedinane flukseve vektora magnetske indukcije kroz ove dve povri, kao i razliku
flukseva kroz ove dve povri.
8. Da li magnetska sila, koja deluje na pokretnu naelektrisanu esticu u magnetskom polju, moe
da skree esticu? Obrazloiti odgovor.
9. Kako se menja intenzitet vektora magnetske indukcije unutar, a kako van pravolinijskog
provodnika, kroz koji protie elektrina struja intenziteta I? Obrazloiti odgovor.
10. Koliko iznosi vektor magnetse indukcije van tankog torusa, na koji su postavljeni namotaji,
kroz koje protie elektrina struja intenziteta I? Obrazloiti odgovor.

Predavanja 9.

1. ta se deava sa supstancom kada se nae u vremenski konstantnom magnetskom polju? Na

koji nain se opisuje interakcija izmeu supstance i vremenski konstantnog magnetskog polja?
2. Opisati, ukratko, podelu materijala prema ponaanju u magnetskom polju i navesti osnovne
karakteristike pojedinih grupa tih materijala.
3. Kako se definie vektor magnetizacije i ta on predstavlja u fizikom smislu?
4. Objasnite ukratko ta predstavlja pojam graninih uslova? Kada se koristi granini uslov?
5. Skicirati priblino raspodelu elementarnih Amperovih struja, linearnog, homogenog i
izotrponog materijala, koji je izloen delovanju vremenski konstantnog magnetskog polja.
6. Skicirati tipian oblik krive prvobitnog magnetisanja materijala linearnog u magnetskom smislu
i obeleiti karakteristine take.
7. Skicirati tipian oblik krive prvobitnog magnetisanja feromagnetskog materijala i obeleiti
karakteristine take.
8. Objasniti ukratko ta znai zasienje feromagnetskog materijala.
9. Skicirati tipian oblik histerzisne petlje feromagnetskog materijala i obeleiti karakteristine
take.
10. Skicirati tipine oblike histerezisnih petlji magnetski tvrdog i magnetski mekog feromagnetskog
materijala. Koja veliina definie da li je materijal magnetski tvrd ili magnetski mek?

Predavanja 10.

1. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam magnetskog kola? Kad kaemo da je magnetsko kola
tanko, a kad debelo?
2. Objaniste ukratko pomou kojih jednaina se reavaju problemi sa magnetskim kolima?
3. Objasnite ukratko ta predstavlja pojam I i II Kirhofovog zakona za magnetska kola?
4. Objasnite ukratko kako se uzima u obzir prisustvo vazdunog procepa u magnetskim kolima?
5. Objasnite ukratko kako se odraava prisustvo vazdunog procepa na vrednosti polja u grani
magnetskog kola?
6. Objasnite ukratko koji granini uslov se primenjuje kada je prisutan vazduni procep u
magnetskim kolima?
7. Objasnite ukratko ta predstavlja pojam krive razmagnetisanja feromagnetskog materijala?
Skicirajte tipian oblik ove krive.
8. Objasnite ukratko ta predstavlja pojam radne prave, a ta radne take prostog magnetskog
kola?

Predavanja 11.

1. Koja je najvanija razlika izmeu elektrine i magnetske sile, koje deluju na naelektrisanu
esticu, koja se nae u elektrinom, odnosno magnetskom polju.
2. Objasnite ukratko ta predstavlja pojam elektromagnetske indukcije? U kojim situacijama se
ona javlja?
3. Objasnite ukratko kada kaemo da je magnetsko polje praeno indukovanim elektrinim
poljem?
4. Skicirajte priblino izgled linija indukovanog elektrinog polja u okolini krune provodne
konture, sa vremenski konstantnom, odnosno sa vremenski promenljivom elektrinom strujom.
5. Kako glasi Faradejev zakon elektromagnetske indukcije? Kako se nazivaju pojedine veliine u
ovom izrazu?
6. Objasnite ukratko ta u fizikom smislu predstavlja indukovana elektromotorna sila?
7. Objasnite ukratko kakva je razlika izmeu indukovanog elektrinog polja i indukovane
elektromotorne sile? Koja se jedinica koristi za jednu, odnosno za drugu veliinu?
8. Skicirajte i objasnite ukratko ta predstavlja pojam Faradejevog toka u reimu rada generatora?
9. Objasnite ukratko ta se dobija kada se Faradejevom toku, u reimu rada generatora, dodaje
nekoliko odstojnika? Skicirajte elektrinu emu takvog kola.
10. Objasnite ukratko princip rada generatora vemenski promenljivog, prostoperiodinog napona.

Predavanja 12.

1. Objasnite ukratko ta predstavlja Lencovo pravilo?

2. Kad kaemo da su dve konture magnetski spregnute?
3. Opisati, ukratko, princip odreivanja induktivnosti usamljene konture, koja se nalazi u
magnetski linearnoj sredini, ako u konturi ne postoji elektrina struja.
4. Objasnite ukratko kako se odreuje elektrina struja i2(t), u konturi C2, koja je magnetski
spregnuta sa konturom C1, u kojoj postoji elektrina struja i1(t).
5. Induktivnost tanke iane konture C1 sa struj jaine i1(t) = Im1 cos(t) iznosi L1. Izvesti izraz
za elektromotornu silu samoindukcije e1 (t), indukovanu u konturi C1.
6. Meusobna induktivnost dve tanke iane konture, C1 i C2, koje se nalaze u vazduhu, sa
strujama jaine i1(t) = Im1 cost i i2(t) = Im2 cost, je L12. Za koliko e se promeniti
elektromotorna sila e12(t), indukovana u konturi C2, ako se amplituda jaine struje i1(t) povea
m puta, a uestanost smanji n puta?
7. Objasniti ukratko kako se u elektrinim emama obeleavaju magnetski spregnuti kalemovi?
8. Objasnite ukratko kada se meusobna induktivnost dva magnetski spregnuta kalema tretira kao
pozitivna, a kada kao negativna? Na koji nain se, ematski, prikazuje pozitivna, a kako
negativna meusobna induktivnost?
9. Objasniti ukratko ta predstavljaju vrtlone, odnosno vihorne struje? Kada i gde se one javljaju?
10. Objasniti ukratko kako se smanjuje efekat delovanja vrtlonih struja u jezgra transformatora?

Predavanja 13.

1. Objasniti ukratko koja je osnovna razlika izmeu vremenski konstantih i vremenski

promenljivih signala (struje/napona)?
2. Objasnite ukratko ta predstavlja pojam perioda vremenski promenljive veliine? U kojim
jedinicama se izraava ova veliina?
3. Kad kaemo da signal prednjai, a kada kasni u odnosu na svoj osnovni oblik? Koja veliina to
opisuje?
4. Koliko iznosi srednja i efektivna vrednost za struju i(t) = 2 cos(2103t + /6) A?
5. Objasnite ukratko kako se vri prelaz iz kompleksan u vremenski domen, prilikom reavanja
mrea sa prostoperiodinim strujama pomou kompleksnog rauna?
6. Skicirajte fazorski dijagram napona i struje na kalemu. Koliko iznosi fazna razlika signala
napona i signala elektrine struje? Koji od ova dva signala prednjai?
7. Skicirajte fazorski dijagram napona i struje na paralelnoj vezi otpornika, kalema i kondenzatora.
Koliko iznosi fazna razlika signala napona i signala elektrine struje kroz kalem u ovoj
paralelnoj vezi? Koji od ova dva signala prednjai?
8. Skicirajte fazorski dijagram napona i struje redne veze otpornika, kalema i kondenzatora.
Koliko iznosi fazna razlika napona na kondenzatoru i elektrine struje u ovoj rednoj vezi? Koji
od ova dva signala prednjai?
9. Potroa impedanse Zp = (2 j1) , prikljuen je na idealan kompleksni naponski generator,
elektromotorne sile E = (9 j3) V. Odrediti sve snage na tom potroau.
10. Potroa impedanse Zp = (1 + j2) , prikljuen je na idealan kompleksni strujni generator,
jaine struje IS = (4 j3) A. Odrediti sve snage na tom potroau.

Predavanja 14.

1. Skicirajte fazorski dijagram napona i elektrine struje na impedansi Z = (3 + j2) . Koliko

iznosi fazna razlika napona i struje?
2. Da li elektrina struja prednjai ili kasni, u odnosu na napon, na impedansi Z = (3 + j2) ?
Obrazloite ukratko odgovor.
3. Objasnite ukratko na koji nain se odreuje da li je potrebno koristiti kalem ili kondenator za
popravak faktora snage potroaa.
4. Kog je karaktera rezultantna impedansa itave grupe, nakon popravka faktora snage potroaa?
5. Potroa nepoznate impedanse Zp, prilagoen je po snazi na realan kompleksni naponski
generator unutranje impedanse Zg = (20 j5) i elektromotorne sile E = 20 V. Odrediti
impedansu potroaa, Zp i sve snage ove impedanse.
6. Trenutna vrednost jaine struje prostoperiodinog strujnog generatora je data izrazom: is(t) =
2cos(t - /4) A, a napon na njegovim krajevima je dat izrazom: u(t) = 28,2cos(t) V. Odrediti
kompleksnu, prividnu, aktivnu i reaktivnu snagu tog generatora.
7. Skicirajte elektrino kolo i odgovarajui fazorski dijagram prostog rednog rezonantnog kola.
8. Kad nastaje antirezonancija kod antirezonantnog kola i zato nam je ona vana?
9. Objasnite ukratko kako se ponaa redna veza kalema i kondenzatora na frekvencijama f = 0 Hz,
f = fr Hz, gde je fr rezonantna frekvencija i na f -> .
10. Na prosto antirezonantno kolo prikljuen je naponski generator efektivne elektromotorne sile E
i promenljive uestanosti. Odrediti elektrinu struju u ovom kolu, kada je frekvencija generatora
f = 0 Hz, f = fa Hz, gde je fa antirezonantna frekvencija i f -> .
11. Na rednu vezu otpornika otpornosti R, kalema indukitvnosti L i kondezatora kapacitivnosti C,
prikljuen je naponski generator prostoperiodinog signala, ija je frekvencija promenljiva. Za
koliko e se promeniti efektivna vrednost elektrine struje ako se frekvencija generatora sa f = 0
Hz promeni na frekvenciju f = 2(LC)-1/2 Hz?
12. U situaciji kada su dva kalema vezana redno, da li magnetska sprega utie na njihovu
ekvivalentnu impedansu? Objasniti ukratko odgovor.