ARISTOTEL

Poslednji od trojice atinskih velikana.

Roen u Stagiri (na Halkidikiju, 3. poluostrvo, najistonije), poreklom Traanin.
Aristotelos (u prevodu: najbolji kraj, zavretak), a upravo je Aristotelova filosofska
misao bila ta kruna, lep zavretak itavog puta koji je krenuo jo od Talesa.
Njegov otac bio je dvorski lekar na dvoru kralja Amite, oca Filipa II, a kasnije i na
dvoru Filipa II. Zvao se Nikomah.
Aristotel je vrlo brzo napustio Stagiru i otiao u Atinu sa nekih 18 godina, a vrlo
brzo i pristupio Platonovoj koli. Pokazao je veliku umnost, interesovanje, talenat.
Platon ga je brzo zavoleo, nazivao ga je ak i Um-om.
Nakon Platonove smrti, njegov rad u koli trebalo je da nastavi Aristotel, ali su
Akademiju preuzeli Platonovi roaci.
Aristotel odlazi iz Atine na Lezbos pokuavajudi da osnuje svoju kolu. Tu se neko
vreme bavio poduavanjem drugih, ali ubrzo dobija poziv od kralja Filipa II da
doe na njegov dvor i bude uitelj njegovog sina, Aleksandra. Proveo je par
godina sa Aleksandrom (kada je Aleksandar imao oko 16 godina). Uio ga je kako
treba vladati.
Aristotel i Aleksandar bili su veoma bliski, pa ak i kada je Aleksandar morao da
napusti svoje rodno mesto, Makedoniju, i ode u ratna osvajanja. Iako razdvojeni,
ostaju prijatelji.
Aristotel se vrada u Atinu i konano otvara svoju kolu u blizini hrama
posvedenom Apolonu Likejskom, pa se i kola nazvala Likej. (Likos=vuk; Hram
Apolona vuijeg). Moda je to bio kraj sa dosta vukova, ko zna.
U Likeju Aristotel puno pie, radi, predaje. Kod njega dolaze mnogi umni ljudi i
uopte ljudi koji su hteli da uju i naue. Teio je da sva svoja znanja sistematizuje
i njima da svoj lini peat.
Tu je Aristotel radio do pred kraj ivota, do momenta kada je morao da pobegne
iz Atine jer je bio dobar prijatelj Aleksandru, a u tom periodu Aleksandrovi
protivnici su imali veliki uticaj u Atini.
Otiao je na ostrvo Evija (starogr. Eubeja) i tu se nastanio na svom posedu u
blizini Halkide.
,,Otidi du iz Atine kako ne biste uinili jo jedan zloin prema filozofiji (Misledi na
ubistvo Sokrata).

Rad Aristotela:
U Likeju, dosta je radio. Dosta je sauvanih radova.
Razmatrajudi oveka i njegov ivot, doao je do zakljuka da postoje 3 oblika
ivljenja:
Bios apolostikos (ivot u kojem proizvodimo ono to nam treba i troimo
ono to nam treba. Za taj ivot potrebna su odreena znanja, vetine,
zanati; zemljoradnja, trgovina...)
Bios praktikos (ivot u zajednici. Javni, politiki ivot. Ali politiki u smislu
vezanosti za grad, za polis (polis-utvrenje, obezbeenje). Aristotel je
smatrao da je ovek ,,zoon politikon (bide zajednice), a ,,idiotes je onaj
koji je izdvojen, koji se ne bavi javnim delovanjem.
ovek ispoljava svoju drutvenost kroz 3 vetine: etika (koja se bavi
ureenjem naeg ivota, u smislu ta je to to smemo initi u zajednici, a da
predstavlja dobro delovanje), ekonomija (gr. ,,helikija i ,,ho nomos u
prevodu ,,kuda i zakon, odnosno vetina voenja domadinstva) i politika
(voenje drave).
Bios theoretikos (Mali broj ljudi ima ovakav ivot. Ovo je ivot posmatraa,
onih koji tee spoznaji prvih naela, principa). Tu se nalaze 3 Aristotelova
spisa:
a) ,,Metafisika (originalan naziv: ,,Prote filosofia ili ,,theologika)
b) ,,Filosofija deuta (u prevodu Druga filozofija, odnosto ,,Tafisika ono
to je pojamno i ulno)
 c) ,,Tamathematika (matematika)
Aristotel: ,,Najmudrija, najvrednija znanja su ona koja nam niemu ne koriste". Jer
ako radimo neto to nam koristi, to znai da moramo. Moramo da proizvodimo
hranu, odedu... da bismo preiveli. Moramo da uredimo nekakav zajedniki ivot
da bismo normalno iveli, ali bavedi se istraivanjem stvari koje nam niemu ne
koriste (osim to razvijaju nau umnost i duh), mi samim tim pokazujemo svoju
najvedu slobodu. Tada smo najblii Bogovima. Zbog toga je ono to je u
svakodnevnom ivotu potpuno beskorisno, upravo najumnije.
Da bi ovek uopte mogao da se pozabavi razmiljanjem o stvarima koje mu ne
koriste, potrebna je dokolica (shole), potrebna je sloboda, slobodno vreme. Jedino
ovek koji razvija svoj duh moe biti slobodan.