1.

ELEMENTI TRANSFORMATORSKIH STANICA

1.1. SABIRNICE

Ime ureaja: sabirnice (tri sabirnice, za svaku fazu po jedna)

Zadatak elementa

Sabirnice su elektrina okosnica razvodnog postrojenja. One povezuju vodove kojima se

dovodi energija sa vodovima koji je dalje odvode. Svi vodovi spojeni su sa sabirnicama, pa su one
za normalan pogon razvodnog postrojenja od najvee vanosti. U sluaju kvara na sabirnicama
relejna zatita mora da iskljui sabirnice i sve vodove koji su na njih prikljueni, to je veliki ispad
snage koji u postrojenjima visokog napona moe da dovede do tekih posledica po
elektroenergetski sistem. Zbog toga se sabirnice naponski izoluju za jedan izolacioni stepen bolje
nego ostali elementi. Uprkos tome, deavaju se kvarovi i na sabirnicama, zbog kvara druge opreme,
oslabljene izolacije izolatora sabirnica ili ljudske greke (pogrene manipulacije).
Sabirnice se izvode od neizolovanih bakarnih ili aluminijumskih provodnika. Za razvodna
postrojenja unutranje izvedbe (u zgradi) do nazivnog napona 35 kV koriste se okrugli, pljosnati ili
U-profili, dok se za takva postrojenja vieg napona, bilo unutranje izvedbe, bilo na otvorenom
prostoru, upotrebljavaju uad ili cevi.

Kako element funkcionie

Sabirnice su provodnici kroz koje prolazi elektrina struja. Uvreni su, statiki, ne
pomeraju se. Zagrevaju se, pa je potrebno da se adekvatno hlade. Na njih pri kratkom spoju deluju
jake sile, zbog ega moraju da budu dobro uvrene.

Oznaka u emi

Videti sliku 1.11. Obeleavaju se debelom punom linijom ako je ema jednopolna, ili sa tri
pune debele linije u tropolnim emama. Prema IEC standardu, oznaavaju se sa L1, L2 i L3.

Koje su im tehnike karakteristike

a) nazivni napon (za izbor naznaenog napona potpornih izolatora);

b) doputeno trajno strujno optereenje (za izbor poprenog preseka);
c) dimenzije poprenog preseka.

Kako izgledaju, kako se raspoznaju u postrojenju

Za postrojenja naznaenih napona U n 35kV izvode se od krutih provodnika, od bakra ili

aluminijuma, najee pravougaonog poprenog preseka.
Kruti provodnici su najee simetrino rasporedjeni u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni
(sl.1.1). Mogui su i rasporedi u kosoj ravni ili u uglovima trougla.

1
 a

1) 2)

Sl.1.1 Skica rasporeda provodnika sabirnica

1) horizontalni raspored ; 2) vertikalni raspored

U sluaju kada su radne struje izrazito velike, faze se, iz konstrukcionih razloga, izvode iz dva
ili vie provodnika manjeg preseka. Na taj nain se obrazuje paket provodnika po fazi. Minimalno
rastojanje izmedju provodnika unutar paketa jednako je irini jednog provodnika.
Hlaenje krutih provodnika, a time i strujna opteretivost, poboljava se ako se provodnici
oboje. Sa stanovita hlaenja, bolje je provodnike postavljati u horizontalnoj, nego u vertikalnoj,
ravni. Na slici 1.2. prikazane su sabirnice od bakarnih pravougaonih profila, sa dva provodnika po
fazi, uvrene popreno.

Slika 1.2 Bakarne sabirnice od pravougaonog profila, dva provodnika po fazi

Slika 1.3 Raspored provodnika (jedan po fazi) i potpornih izolatora koji ih nose

2
Kako se dimenzioniu

Izbor preseka izvodi se:

a) s obzirom na maksimalnu struju u normalnom pogonu;

b) s obzirom na povienje temperature sabirnica za vreme trajanja kratkog spoja;
c) s obzirom na mehaniko naprezanje u sluaju kratkog spoja.

Paralelni provodnici mehaniki se dimenzioniu iz sledeeg razloga. Provodnici ija je

duina l velika u poreenju sa njihovim rastojanjem a, kada protie struja, podvrgnuti su silama
koje su ravnomerno rasporeene du provodnika. U sluaju kratkog spoja, ove sile su naroito jake
i napreu provodnike i potporne izolatore koji ih nose, dovodei do savijanja provodnika. To
napree potporne izolatore toliko da oni mogu da se polome, zbog ega moraju biti adekvatno
uvreni. Ovo je razlog zbog ega se sabirnice ne mogu dimenzionisati samo na osnovu struje
optereenja u normalnom pogonu, ve i na osnovu struje kratkog spoja. Sila usled kratkog spoja
razliito deluje na tri sabirnice zbog njihovog rasporeda, a menja se u vremenu jer se i struja kvara
menja u vremenu. Za dimenzionisanje se koristi najjaa sila koja nastaje u nekom trenutku, na
nekom mestu.

Slika 1.4 Raspored sabirnica H sa po tri provodnika po fazi, sa odstojnicima Z i

silom Fd koja deluje na provodnik

Uaste sabirnice se koriste za izvoenje postrojenja naznaenih napona U n 110kV . Izvo-

de se, kao i nadzemni vodovi, od alu-elinih provodnika. Uaste sabirnice se postavljaju iskljuivo
u horizontalnoj ravni.

3
 Slika 1.5 Cevne sabirnice

Slika 1.6 Cevne i uaste sabirnice

Razmak izmeu sabirnikih provodnika definisan je naponskim naprezanjima u postrojenju.

Na slici 1.7 prikazani su oubiajeni razmaci izmeu provodnika sa vazduhom kao izolacijom,
zavisno od naponskog nivoa.

4
 Slika 1.7 Uobiajeni razmaci sabirnica prema naponskom nivou

Na slici 1.8 prikazane su cevne sabirnice 400 kV, a na slici 1.9 za 110 kV. Cevne sabirnice
naroito se koriste za vee struje, ne postoji problem sa koronom, a na nekim mestima uvruju se
fiksno, kao nepokretne, dok na kraju dela sabirnice mora da postoji razmak od jednog do drugog
dela, zbog termikog irenja i skupljanja sabirnice zbog toplote. Na donjoj slici, to je prikazano u
gornjem desnom uglu.

Slika1.8 Cevne sabirnice 400 kV

5
 Slika 1.9 Cevne sabirnice 110 kV (levo je strujni transformator, a desno SF6 prekida)

Na slici 1.10 prikazane su uaste sabirnice u 400 kV postrojenju. Zbog korone, koja nastaje
kao tinjavo pranjenje oko provodnika u vidu svetlog oreola, postoje dva provodnika po fazi jer je u
tom sluaju radijus provodnika zadovoljavajui, i spreava jako elektrino polje i koronu. Korona
pravi radio smetnje i njome se gubi aktivna elektrina snaga.

6
 Slika 1.10 Uaste sabirnice 400 kV

Presek sabirnikih provodnika odreuju strujna naprezanja.

Izbor preseka sabirnikih provodnika izvodi se prema:

a) maksimalnoj struji u normalnom pogonu Imaxpog;

b) struji merodavnoj za zagrevanje za vreme trajanja kratkog spoja It (kratkotrajna termika
struja kratkog spoja);
c) mehanikim naprezanjuma za vreme trajanja kratkog spoja Iu (udarna struja kratkog
spoja).

Izbor preseka sabirnikih provodnika prema maksimalnoj struji u normalnom pogonu,

Imaxpog:

a) to je najvea struja koja u normalnom pogonu tee kroz najoptereeniji deo sabirnice;
b) prema tom najoptereenijem delu sabirnice dimenzioniu se cele sabirnice;
c) merodavno za izbor preseka provodnika je dozvoljeno zagrevanje provodnika iznad
temperature okoline uz pretpostavku da e ta maksimalna pogonska struja trajati neogranieno dugo
vremena.

Na slici 1.11 prikazan je primer (Fakultet elektrotehnike i raunarstava u Zagrebu)

odreivanja najoptereenijeg dela sabirnice.

7
 Slika 1.11 Odreivanje najoptereenije deonice sabirnica (FER Zagreb)

Tabela 1. Dozvoljena trajna optereenja bakarnih pljosnatih profila (A), povienje temperature za
30 C.

8
Tabela 2. Dozvoljena trajna optereenja aluminijumskih pljosnatih profila (A), povienje
temperature za 30 C.

Tabela 3. Dozvoljena trajna struja optereenja okruglih profila (A), povienje temperature za 30 C

9
 Tabela 4. Dozvoljena trajna struja optereenja cevi (A), povienje temperature za 30 C

Dozvoljena trajna trajna optereenja navedena u tabelama vae za odreene uslove

postavljanja provodnika.
Ukoliko se uslovi postavljanja sabirnikih provodnika razlikuju od pretpostavljenih u
tabelama, potrebno je korigovati dozvoljena trajna optereenja:

- za pljosnate profile pretpostavlja se da je dua stranica profila okomita na povrinu poda

(a), i da je razmak pojedinih provodnika (kod vie provodnika po fazi) jednak irini provodnika
poloeni poloaj provodnika (b) dovodi do slabijeg odvoenja toplote (toplota je zarobljena ispod
provodnika, koji je irok).

U tabelama navedena dozvoljena trajna optereenja vae za horizontalan raspored

sabirnikih provodnika (a), dok je za vertikalan raspored (b) potrebno smanjiti dozvoljena
optereenja za 10-15% (korekcioni faktor 0.85-0.9).

Na slici 1.12 prikazani su vodoravni (levo) i vertikalni raspored provodnika (desno).

10
 Slika 1.12 Vodoravni i vertikalni raspored provodnika

Bojenjem sabirnica poboljava se odvoenje toplote, pa su zbog toga posebno navedena

dozvoljena optereenja za obojene, a posebno za neobojene provodnike.

Vai sledee:

- zbog vrstoe u postrojenjima do 35 kV ne izvode se sabirnice pljosnatog profila manjeg

od 405 mm;
- za naponske nivoe 110 kV i vie - minimalni presek, odnosno prenik, odreen je
zahtevom za spreavanje korone.

Presek provodnika odabran prema maksimalnoj struji u normalnom pogonu potrebno je

dalje proveriti s obzirom na zagrevanje i mehanika naprezanja za vreme trajanja kratkog spoja.

11
Kakav je pogonski mehanizam

Sabirnice nisu rasklopni ureaj, fiksirane su, pa nemaju pogonski mehanizam.

Kako se njima upravlja ukljuenje, iskljuenje

Vodovi i transformatori prikljuuju se na sabirnice prekidaima. Tako se i iskljuuju. One se

ne ukljuuju i iskljuuju tako to se deluje na njih, ve na raskopne aparate.

Opasnosti pri odravanju remontu, popravci

Pri odravanju sabirnica, one moraju da budu u beznaponskom stanju i uzemljene sa obe
strane, kako ne bi mogao da se pojavi napon zbog neije (ljudske) greke ili iz drugog razloga
(atmosfersko pranjenje, indukovani naponi i sl.). Kada monter radi na sabirnici, treba da ima
zatitni lem, koji mu titi glavu od povreda pri padu nekog predmeta na njega, pri padu montera iz
bilo kog razloga, a lem je elektrino izolovan, pa titi glavu montera i od strujnog udara.

NA ISPITU TREBA ODGOVORITI NA PITANJE KOJE JE U TEKSTU DATO KAO

NASLOV

12