1

2
3
Postoje modeli sa AC i DC napajanjem.

Kada su u pitanju tipovi izlaza postoje relejni i tranzistorski (sink ili source tip).

Modeli sa 10 I/O taaka nemaju mogunost proirenja i ne poseduju slot za opcione jedinice.

Modeli sa 14 i 20 I/O taaka mogu da se proire samo jednom jedinicom za proirenje i poseduju
jedan slot za montau opcionih jedinica.

Modeli sa 30, 40 i 60 I/O taaka podravaju do 3 jedinice za proirenje i poseduju 2 slota za montau
opcionih jedinica.

Svi modeli poseduju brze brojake ulaze (4 ose, 100 kHz , jedna faza), a modeli sa tranzistorskim
izlazima poseduju i pulsne izlaze (2 ose, 100 kHz).

4
DELOVI KONTROLERA

(1) Slot za memorijsku karticu

Koristi se za montau memorijske kartice (15). Memorijska kartica moe da se koristi za
arhiviranje PLC programa, parametra i memorije. Takoe postoji mogunost kopiranja
podataka na druge PLC jedinice bez korienja softvera za programiranje.

(2) Periferijski USB port

Koristi se za povezivanje sa PC raunarom prilikom programiranja i monitoringa programa.

(3) Potenciometar za podeavanje

Okretanjem dugmeta potenciometra podeava se vrednost na memorisjkoj lokaciji A642CH u
opsegu od 0 do 255. Koristi se za podeavanje tajmera i brojaa bez korienja softvera za
programiranje.

(4) Konektor za eksterno podeavanje

Slino kao i potenciometar (3) dovoenjem napona od 0-10 V na ovaj konektor podeava se
vrednost na memoriskoj lokaciji A643CH u opsegu od 0 do 255.

(5) DIP switch prekidai

Koriste se za zatitu upisivanja u memoriju, automatski transfer podataka sa memorijske
kartice i sl.

(6) Baterija
Slui za odravanje internog asovnika i stanja memorije kada se iskljui napajnje PLC-a.

5
6
OSOBINE CP1L-E KONTROLERA

U naim primerima koristi se CP1L-EM30DT1-D verzija koja za razliku od standardnih modela CP1L
PLC-ova umesto USB porta poseduje Ethernet port i ima ugraena 2 analogna ulaza 0-10 V.

Pored toga na ovaj model se mogu montirati opcione kartice sa analognim ulazima/izlazima.

7
8
9
10
11
12
13
MONTAA PLC-A NA DIN INU

1. abicu (1) povui na dole tako da ona ostane u donjem poloaju.

2. Na DIN inu (2) poev od gornjeg kraja zakaiti PLC jedinicu.

3. Nakon to je PLC jedinica potpuno legla na DIN inu vratiti abicu (1) pritiskom na gore.

14
15
POVEZIVANJE DIGITALNIH ULAZA

Ulazni terminal blok podeljen je na dva dela sa 12 i 6 terminala za digitalne ulaze.

COM prikljuak moe biti vezan na ili + kraj napajanja zavisno od tipa senzora koje imamo.

COM prikljuak je zajedniki za sve digitalne ulaze.

16
POVEZIVANJE DIGITALNIH IZLAZA

Izlazni terminal blok podeljen je u tri grupe od po 4 izlaza.

Svaka grupa ima zaseban COM prikljuak za napajanje.

Prednost je u tome to se preko izlaza mogu zatvarati signali sa razliitih naponskih izvora.

17
MEMORIJSKE ZONE PLC-A

Memorija PLC-a podeljena je u rei. Re je memorijska organizaciona jedinica veliine 2 bajta (16
bita). U zavisnosti od tipa, podatak moe da zauzima jedan bit, jedan bajt, jednu re ili vie rei.

CIO ZONA
Opta I/O zona predstavlja skup od 6.144 rei kojiima se moe pristupati i bitski.
Rei od CIO 0 do CIO 99 predstavljaju ulaznu zonu u koju se preslikavaju stanja digitalnih i analognih
ulaza.
Rei od CIO 100 do CIO 199 predstavljanu izlaznu zonu koja se preslikava na digitalne i analogne izlaze
PLC-a.
Neki delovi ove zone rezervisani su za razmenu podataka izmeu dva PLC i za serijsku komunikaciju, a
rei i bitovi izmeu CIO 3800 i CIO 6143 mogu se slobodno koristiti.

WORK ZONA
Moe se slobodno koristiti za programske varijable. Preporuka je da prvo iskoristi ova zona, a zatim
CIO zona izmeu 3800 i 6143.

HOLDING ZONA
Moe slobodno da se koristi za programske varijable. Podaci u ovoj zoni zadravaju se i kada se
prekine napajanje PLC-a.

AUXILIARY ZONA
Memorijske lokacije u ovoj zoni su rezervisane i koriste se za specijalne funkcije npr. bit A500.15
koristi se za iskljuivanje svih izlaza, dok se rei A642 i A643 koriste za ugraene analogne ulaze.

18
MEMORIJSKE ZONE PLC-A

DATA MEMORY
Ova memorijska zona predviena je za podatke i pristupa joj se preko rei. Memorija se zadrava i
nakon iskljuenja napajanja PLC-u.
Zona ima vie namena, moe se slobodno koristiti za podatke, ali su neke memorijske lokacije
rezervisane (obino od D32000 pa na dalje, Modbus, AD-DA kartice kod CJ serije... )

TIMER
Ova zona podeljena je na dva dela:
- Bitovi za koji signaliziraju zavretak rada tajmera
- Rei koje predstavljaju trenutnu vrednost tajmera

COUNTER
Ova zona podeljena je na dva dela:
- Bitovi za koji signaliziraju zavretak rada brojaa
- Rei koje predstavljaju trenutnu vrednost brojaa

19
20
21
22
CX-Programmer je deo CX-One paketa i predstavlja softverski alat za kreiranje leder programa koji se
izvravaju na PLC-u.

Pored programiranja, koristi se i za konfigurisanje PLC-a, testiranje programa, prikaz vrednosti

memorijskih lokacija i nadzor programa lokalno ili putem mree.

23
POVEZIVANJE SA PLC-om

0. Podesiti IP adresu raunara na 192.168.250.5

1. Otvoriti CX-Programer.

2. Otvoriti novi projekat (iz menija izabrati File>New).

3. Izabrati tip PLC-a iz padajueg menija (u naem sluaju CP1L-E).

4. Pritisnuti dugme Settings i u novom prozoru izabrati verziju procesora (u ovom sluaju EM).

5. Pritisnuti dugme OK.

24
POVEZIVANJE SA PLC-om

6. Izabrati tip mree (Network Type, Ethernet(FINS/TCP)).

7. Pritisnuti dugme Settings i u novom prozoru izabrati Ethernet HUB connection poto u naem
sluaju pristupamo PLC-u putem svia.

8. U istom prozoru moe se uneti IP adresa koja je podeena u PLC-u (192.168.250.2) ili se pritiskom
na dugme Browse moe izabrati PLC koji se vidi na mrei.

9. Pritisnuti OK i jo jednom OK.

25
POVEZIVANJE SA PLC-om

10. Povezati se sa PLC-om (iz menija izabrati PLC>Work Online)

11. Status veze moe se videti u dnu prozora CX-Programera.

12. Prekinuti vezu sa PLC-om.

26
(1) Glavni meni
Koristi se za pristup funkcijama CX-Programera.

(2) Traka sa alatkama

Sadri preice za esto koriene funkcije.

(3) Stablo projekta

Koristi se za organizaciju projekta, podeavanja PLC-a, kreiranje simbola i programa i
organizaciju programa.
Projekat moe da sadri vie programa od kojih svaki moe biti podeljen u sekcije.
Svaki program dodeljen je jednoj izvrnoj proceduri tj. task-u koji se moe izvravati ciklino ili
se poziva u trenutku obrade nekog pekida.

(4) Programski prozor

Koristi se za rad sa leder dijagramom.

(5) Izlazni prozor za informacije

Prikazuje informacije pri kompajliranju programa, kao to su greke i upozorenja.

(6) Rang broj ranga

Leder dijagram je podeljen na rangove.
Svaki rang ima svoj broj, a moe imati i komentar koji je ispisan u utoj traci iznad ranga.
Komentar se unosi duplim klikom na zaglavlje ranga na kome je ispisan broj ranga.

27
DEFINISANJE SIMBOLA I KREIRANJE SIMBOL LISTE

Simboli (varijable) mogu biti globalni i lokalni.

Globalni simboli zajedniki su za ceo projekat, dok su lokalni aktuelni samo u odgovarajuem
programu.

1. Otvoriti listu globalnih simbola duplim klikom na ikonicu Symbols u prozoru stabla projekta
ispod naziva PLC-a.

2. Otvoriti prozor za definisanje simbola (Insert>Symbol).

3. U otvorenom prozoru uneti ime simbola, tip podatka, adresu i komentar.

4. Ponoviti postupak za sve simbole.

28
DEFINISANJE SIMBOLA I KREIRANJE SIMBOL LISTE

Podaci iz liste simbola mogu se kopirati u excel tabelu radi lakeg definisanja simbola.

Simbole koje smo kreirali u excel tabeli moemo ubaciti u listu simbola tako to uradimo desni klik na
listu simbola i izaberemo Paste.

29
30
DODAVANJE NO KONTAKTA

1. Dodati jedan NO kontakt

Pozicionirati se na mesto u leder dijagramu na koje elimo da dodamo kontakt i

a) iz menija izabrati Insert>Contact>Normally Open
ili
b) pritisnuti taster C na tastaturi
ili
c) izabrati ikonicu za normalno otvoreni kontakt iz trake sa alatkama i uneti ga na eljeno mesto u
leder dijagramu

2. Uneti eljeno ime simbola (u naem sluaju PB1)

31
DODAVANJE NC KONTAKTA

1. Dodati jedan NC kontakt

Pozicionirati se na mesto u leder dijagramu na koje elimo da dodamo kontakt i

a) iz menija izabrati Insert>Contact>Normally Closed
ili
b) pritisnuti taster / na tastaturi
ili
c) izabrati ikonicu za normalno zatvorenii kontakt iz trake sa alatkama i uneti ga na eljeno mesto
u leder dijagramu

2. Uneti eljeno ime simbola (u naem sluaju PB2)

3. Dodati jo jedan NC kontakt (simbol LS1)

4. Dodati jo jedan NC kontakt (simbol MO2)

32
DODAVANJE IZLAZNOG RELEA

1. Dodati jedan izlazni rele

Pozicionirati se na mesto u leder dijagramu na koje elimo da dodamo izlazni rele i

a) iz menija izabrati Insert>Coil>Normally Open
ili
b) pritisnuti taster O na tastaturi
ili
c) izabrati ikonicu za izlazni rele iz trake sa alatkama i uneti ga na eljeno mesto u leder dijagramu

2. Uneti eljeno ime simbola (u naem sluaju MO1)

33
DODAVANJE PARALELNE GRANE

1. Dodati NO kontakt u paralelnu granu

Pozicionirati se ispod kontakta na dijagramu gde elimo da dodamo paralelnu granu i

a) iz menija izabrati Insert>Contact>Normally Open OR
ili
b) pritisnuti taster W na tastaturi
ili
c) izabrati ikonicu za normalno otvoreni ILI kontakt iz trake sa alatkama i uneti ga na eljeno
mesto u leder dijagramu

d) dodati obian normalno otvoreni kontakt kao u prethodnom primeru, a zatim ucrtati potrebne
linije

2. Uneti eljeno ime simbola (u naem sluaju MO1)

Linije se mogu crtati korienjem ikonica za horizontalnu i vertikalnu liniju iz trake sa alatkama ili
kombinacijom tastera CTRL+ i CTRL+ i

34
KOMENTARISANJE RANGA

Da bi program bio itljiviji, mogue je za svaki rang dodati kratak komentar.

Duplim klikom na zaglavlje ranga otvara se prozor u kome moemo da unesemo eljeni komentar

U naem sluaju uneemo OTVARANJE VRATA kao komentar za rang koji smo napravili.

35
Ponoviti postupak i napraviti dijagram za zatvaranje vrata.

36
37
DODAVANJE BROJAA

1. Pozicionirati se na mesto u leder dijagramu na koje elimo da dodamo instrukciju i

a) iz menija izabrati Insert>Instruction

ili
b) pritisnuti taster I na tastaturi
ili
c) izabrati ikonicu za instrukciju iz trake sa alatkama i uneti je na eljeno mesto u leder dijagramu

2. Uneti eljenu instrukciju

CNT0#3

CNT ime instrukcije za broja

0 broj brojaa koji se kree od 0 do 4095
#3 konstanta koja predstavlja zadatu vrednost za broja (predstavljena heksadecimalno)

38
Dodati bit zavretka rada brojaa u paralelnu granu za otvaranje vrata.

39
40
DODAVANJE TAJMERA

1. Pozicionirati se na mesto u leder dijagramu na koje elimo da dodamo instrukciju i

a) iz menija izabrati Insert>Instruction

ili
b) pritisnuti taster I na tastaturi
ili
c) izabrati ikonicu za instrukciju iz trake sa alatkama i uneti je na eljeno mesto u leder dijagramu

2. Uneti eljenu instrukciju

TIM0#50

TIM ime instrukcije za tajmer

0 broj tajmera koji se kree od 0 do 4095
#50 konstanta koja predstavlja zadatu vrednost za tajmer (predstavljena heksadecimalno)

41
DODAVANJE NOVOG RANGA

Prilikom rada sa leder dijagramom ponekad je potrebno dodati novi rang na odreenom mestu.

Dodavanje se vri na sledei nain:

1. Pozicionirati se na zaglavlje postojeeg ranga.

2. Izabrati desni klik > Insert Above ili pritisnuti kombinaciju tastera SHIFT+R da bi se dodao
rang iznad postojeeg.

3. Izabrati desni klik > Insert Below ili pritisnuti taster R da bi se dodao rang ispod postojeeg.

U naem sluaju dodata su dva ranga iznad ranga u kome se nalazi instrukcija za broja.

42
43
DIFERENCIRANJE KONTAKTA

Diferenciranje se vri ako elimo da detektujemo uzlaznu (pozitivnu) ili silaznu (negativnu)
ivicu signala.
Diferencirani signal aktivan je samo tokom jednog programskog sken ciklusa.

Diferenciranje uzlazne (pozitivne) ivice:

Uraditi desni klik na kontakt koji elimo da diferenciramo i izabrati Differentiate>Up

Diferenciranje silazne (negativne) ivice:

Uraditi desni klik na kontakt koji elimo da diferenciramo i izabrati Differentiate>Down

44
45
PROVERA PROGRAMA KOMPAJLIRANJE

Iz glavnog menija izabrati PLC>Compile All PLC Programs ili pritisnuti taster F7

Kada se pokrene kompajliranje vri se provera programa, a informacije se prikazuju u

izlaznom prozoru za informacije.

Uspeno kompajliranje rezultira sa 0 greaka.

Ukoliko se jave greke one e se takoe prikazati u izlaznom prozoru za informacije u kartici
Compile Error.
Duplim klikom na greku program se automatski pozicionira na mesto u leder dijagramu koje
predstavlja uzrok greke.

46
PROVERA PROGRAMA SIMULACIJA

CX-Programer ima mogunost simulacije rada PLC-a. U simulaciji se mogu postavljati ili
forsirati stanja signala i memorijskih lokacija.

Iz glavnog menija izabrati Simulation>Work Online Simulator pri emu se pokree simulacija
programa.

Postavljanje odreenog stanja vri se desnim klikom na odreeni simbol i izborom Set>On ili
Set>Off

Forsiranje odreenog stanja vri se desnim klikom na odreeni simbol izborom Force>On ili
Force>Off
Forsiranje se ponitava desnim klikom i izborom Force>Cancel ili Force>Cancel All Forces

47
48
PREBACIVANJE PROGRAMA U PLC

1. Povezati se sa PLC-om

2. Iz glavnog menija izabrati PLC>Transfer>To PLC...

3. U novom prozoru treba izabrati koje delove projekta elimo da prebacimo u PLC. Treba izabrati
sve sem podeavanja (Settings) jer nismo vrili nikakva podeavanja PLC-a.

4. Pritisnuti taster OK.

5. CX-Programer nas obavetava da e PLC prei u PROGRAM reim rada tj. da e se prekinuti
izvravanje programa koji se nalazi trenutno u PLC-u. Potvrditi promenu reima rada.

6. Kada se zavri prebacivanje programa CX-Programer nas obavetava da e se PLC vratiti u

prethodni reim rada. Potvrditi promenu reima rada.

Program se takoe moe proitati iz PLC-a i za to se koristi komanda PLC>Transfer>From PLC...

Takoe je mogue uporediti program sa raunara i u PLC-u pomou komande PLC>Transfer>Compare

With PLC...

Promene reima rada mogu se vriti iz menija PLC>Operating Mode

49
IZMENE U PROGRAMU U TOKU RADA PLC-a

Ponekad nismo u mogunosti da zaustavimo proces, a potrebno je izvriti izmenu u programu. To se

vri na sledei nain:

1. Pozicionirati se na rang koji elimo da izmenimo.

2. Iz glavnog menija izabrati Program>Online Edit>Begin

3. Uneti potrebne izmene (dodati uslov sa sve-stop tastera i odgovarajuu lampicu na izlazu)

4. Poslati izmene na PLC izborom Program>Online Edit>Send Changes

5. Ukoliko elimo da ponitimo napravljene izmene treba izabrati Program>Online Edit>Cancel

Ove izmene vre se rang po rang, ali je mogue umetati i nove rangove.

50
MONITORING PROGRAMA I SIGNALA

Pomou Watch prozora moe se vriti monitoring izabranih signala.

1. Otvoriti Watch prozor iz glavnog menija izabrati View>Windows>Watch

2. U Watch prozor uneti signale koje elimo da posmatramo

a) Duplim klikom na praznu liniju u Watch prozoru otvara se novi prozor u koji se unosi ime
signala

b) Signale je mogue dodati i iz liste simbola jednostavnim prevlaenjem eljenih simbola

Kao i u simulaciji i u sluaju kada smo povezani sa PLC-om, a on se nalazi u MONITOR reimu rada,
mogue je postavljati i forsirati vrednosti odreenih signala i memorijskih lokacija.
Postavljanje vrednosti moe se vriti i u Watch prozoru.

51
52
1
2
3
SISTEM ZA ODRAVANJE NIVOA VODE U REZERVOARU

Nivo tenosti u rezerovaru meri se sondom za merenje nivoa. Tenost se izvlai iz rezervoara pomou
pumpe sa frekventnim regulatorom.

Treba realizovati dva reima rada: RUNO i AUTOMATSKI.

U runom reimu moe se ukljuivati i iskljuivati pumpa pomou zelenog (SB1) i utog (SB2) tastera.

U runom reimu se takoe moe zadavati referenca putem operator panela.

U automatskom reimu pumpa radi prema definisanom algoritmu.

Pritiskom na Sve-Stop taster zaustavlja se pumpa.

ALARMI

Kada se dostigne nivo HH treba generisati alarm.

Kada postoji greka u radu frekventnog regulatora generisati alarm.

Postojanje bilo kog alarma signalizira se na glavnom ekranu kao i treptanjem crvene sijalice (SB3), a
alarmi se resetuju pritiskom na taster RESET na operator panelu.

4
ALGORITAM RADA PUMPE U AUTOMATSKOM REIMU

- Pumpa se ukljuuje kada nivo dostigne vrednost L i radi minimalnom brzinom od 30 Hz.

- Ako nivo nastavi da raste i dostigne nivo H pumpa poinje da radi maksimalnom brzinom od 50 Hz.

- Kada nivo ponovo padne na nivo L brzina pumpe se vraa na minimalnu.

- Pumpa se iskljuuje kada nivo padne ispod LL.

5
6
7
PREUZIMANJE PROGRAMA IZ PLC-A

1. Otvoriti novi projekat i podesiti tip PLC-a i komunikaciju.

2. Povezati se sa PLC-om.

3. Izabrati PLC>Transfer>From PLC i preuzeti program iz PLC-a na PC raunar.

4. Snimiti projekat.

8
ANALOGNI ULAZ PLC-A

Na analogne ulaze PLC-a dovodi se normalizovani analogni signal koji moe biti 4-20 mA, 0-10 V, 1-5 V
itd.

Kod nekih kartica sa analognim ulazima potrebno je podesiti tip ulaza (4-20 mA, 0-10V i slino).

Analogni signal na ulazu se pomou A/D konvertora pretvara u celobrojnu vrednost koja se smeta
negde u memoriju PLC-a.

Za svaki analogni ulaz definisana je rezolucija.

U naem sluaju tip signala je od 0-10 V DC, dok je rezolucija 1000.

Vrednosti prvog i drugog ulaza konvertuju se u celobrojnu vrednost u rasponu od 0 do 1000 i
smetaju se na adrese A642 i A643 respektivno.

9
SKALIRANJE ANALOGNIH ULAZA

Poto dobijamo podatak tipa Integer, a elimo da radimo sa podacima tipa Float (Real) najpre treba
izvriti konverziju tipa podataka pomou instrukcije FLT. Rezultat smetamo u pomonu promenjivu
AI_real na adresi D0.

Poto je rezultat koji dobijamo sada u rasponu od 0.0 do 1000.0 podeliemo ga sa 10 da bismo dobili
nivo u opsegu od 0 do 100 %.
Koristimo instrukciju za deljenje Float podataka, a to je /F.
Rezultat smetamo u simbol Nivo na adresi D2.

Obratiti panju da se adrese uveavaju za 2 jer podatak tipa Float zauzima dve rei u memoriji PLC-a.

10
ANALOGNI IZLAZ PLC-A

Kao i kod kartica sa analognim ulazima i kod kartica sa analognim izlazima potrebno je podesiti tip
izlaza (4-20 mA, 0-10V i slino).

Analogni signal na izlazu dobija se D/A konverzijom celobrojne vrednosti koja je upisana na odreenu
memorijsku adresu u PLC-u.

Za svaki analogni ulaz definisana je rezolucija.

11
ANALOGNI IZLAZ PLC-A

Memorijska adresa lokacije na koju se upisuje vrednost za konverziju na analogni izlaz zavisi od tipa
kartice i njene lokacije na PLC-u.
Ova adresa odreuje se na osnovu tabela koje su prikazane u korisnikom uputstvu.

U naem sluaju memorijska adresa vrednosti za konverzijiu je CIO 2985.

Tip izlaza je 0-10 V, a rezolucija je 4000.

Konverizja se vri prema prikazanom grafiku.

12
SKALIRANJE ANALOGNIH ULAZA

eljena vrednost reference brzine je simbol Referenca koji je tipa Real i na adresi D4.

Da bismo prosledili referencu brzine frekventnom regulatoru potrebno je da na adresu za konverziju

upiemo odgovarajuu vrednost.

Kako se referenca kree u opsegu od 0-100%, a opseg vrednosti za konverziju je od 0 do 4000

pomnoiemo vrednost reference sa 40 (instrukcija *F) i rezultat emo smestiti u pomonu
promenjivu AO_float na adresi D6.

Poto je rezultat tipa Real, a vrednost za konverziju mora da bude tipa Integer vrimo konverziju tipa
podataka pomou instrukcije FIX i rezultat smetamo na lokaciju za konverziju izlaza tj. CIO 2985.

13
RUNI REIM

Simbol koji nam oznaava reim rada je Rucno_Auto i jednak je 0 za runi reim, a 1 za automatski
reim. Adresa simbola je W0.00.

Komandu za rad u runom reimu (simbol Pumpa_Rucno na adresi W0.01) realizovati pomou KEEP
instrukcije.

Referenca za brzinu pumpe u runom reimu nalazi se na adresi D16, a to je simbol Referenca_Rucno
tipa Real. Referenca se u runom reimu unosi direktno sa operator panela.

14
AUTOMATSKI REIM KOMANDA ZA RAD

Prvo treba definisati simbole:

Nivo_HH (adresa D8)

Nivo_H (adresa D10)
Nivo_L (adresa D12)
Nivo_LL (adresa D14)

Komanda za rad u automatskom reimu (simbol Pumpa_Auto na adresi W0.02) aktivira se kada Nivo
dostigne Nivo_L.

Komanda za rad u automatskom reimu deaktivira se kada Nivo padne ispod nivoa Nivo_LL i prilikom
prelaska u runi reim rada.

Koristiemo instrukcije za komparaciju float tipa podataka >=F i <=F kao i KEEP instrukciju.

15
AUTOMATSKI REIM REFERENCA

Referenca brzine u automatskom reimu je simbol Referenca_Auto tipa Real na adresi D18.

Kada je Nivo ispod Nivo_L pumpa radi brzinom od 60%.

Ako Nivo dostigne vrednost Nivo_H pumpa poinje da radi brzinom od 100%.

Kada sa PLC ukljui mogue je da je Nivo izmeu Nivo_L i Nivo_H pa je potrebno da se u prvom sken
ciklusu referenca brzine takoe postavi na 60%.

16
OPTI DEO REIM RADA

Tasteri RUCNO i AUTO na panelu odgovaraju simbolima Taster_Rucno (adresa W0.03) i Taster_Auto
(adresa W0.04).

Taster_Auto treba da postavi bit za reim rada Rucno_Auto na 1, a Taster_Rucno treba da postavi bit
za reim rada na 0.

Koristiti KEEP instrukciju.

17
OPTI DEO KOMANDA ZA UKLJUENJE PUMPE

U zavisnosti od reima rada proslediti odgovarajuu komandu na izlaz za ukljuenje pumpe.

18
OPTI DEO REFERENCA ZA BRZINU PUMPE

U zavisnosti od reima rada proslediti odgovarajuu vrednost reference za brzinu pumpe.

19
ALARMI VISOK NIVO U REZERVOARU

U sluaju da Nivo dostigne Nivo_HH treba generisati alarm Al_Visok_Nivo (adresa H0.0)

Sve alarme treba resetovati pritiskom na taster RESET na operator panelu (simbol Taster_Reset,
adresa W0.05).

20
ALARMI ALARM PUMPE

Alarm pumpe predstavljen je simbolom Al_Pumpe sa adresom H0.01.

Alarm pumpe generie se ukoliko postoji greka frekventnog regulatora (Greska_FR).

Alarm se resetuje pomou tastera RESET.

21
ALARMI ZBIRNI ALARM

Zbirni alarm predstavlja uniju svih alarma i aktivan je ukoliko je aktivan bar jedan od definisanih
alarma (simbol Alarm, adresa H1.00).

Pojava zbirnog alarma signalizira se tretpatnjem crvene lampice (Lampa_Alarm).

Treptanje se realizuje korienjem bita P_1s koji predstavlja impuls koji se javlja na svakih 1s, a traje
0.5s.

22
23
24
KARAKTERISTIKE NB OPERATOR PANELA

- Poseduje ekran sa preko 65.000 boja koji moe biti u veliinama od 3.5, 5.6, 7 i 10.1 ina.

- Svi modeli imaju ugraene portove za serijsku RS233 i RS422/485 komunikaciju.

- Postoje modeli sa ugraenim Ethernet portom.

- USB host i USB slave prikljuak prisutan je kod svih modela.

- Poseduje drajvere za komunikaciju i sa PLC-ovima drugih proizvoaa (Siemens, AllenBradley,

Mitsubishi, Scheider ...)

-Dodatne mogunosti: Korienje vie jezika putem tekstualnih biblioteka

Pisanje makro programa
Pravljenje animacija
Podrka za alarme i dogaaje

25
UPOZNAVANJE SA NB DESIGNER-OM

1. Glavni meni slui za pristup funkcijama NB Designer-a

2. Traka sa alatkama sadri preice za najee korienje funkcije

3. Prozor sa grafikim elementima:

Connector slui za izbor konekcije izmeu PLC-a i HMI-ja
HMI slui za izbor tipa HMI-ja
PLC slui za izbor tipa PLC-a
PLC parts sadri grafike elemente sa osnovnim HMI funkcijama (taster, lampa, polja za unos i
prikaz, grafici ...)
Function parts sadri multifunkcionalne HMI grafike elemente
Project database sadri specijalne funkcije

4. Radni prozor

4. Prozor sa stablom projekta prikazuje organizaciju projekta, i organizaciju ekrana u okviru HMI
projekta

5. Prozor za poruke slui za prikazivanje poruka pri korienju funkcija kao to su kompajliranje,
prebacivanje aplikacije u operator panel i sl.

26
OTVARANJE NOVOG PROJEKTA

1. Iz glavnog menija izabrati File>New

2. U prozoru koji se otvora uneti ime projekta i putanju gde elimo da smestimo projekat

27
IZBOR HARDVERA

1. Iz prozora sa grafikim elementima iz kartice HMI izabrati eljeni model operator panela (NB5Q-
TW01B) i prevui ga u radni prozor.

2. Izabraziti horizontalni nain prikaza.

3. Iz prozora sa grafikim elementima iz kartice PLC izabrati eljeni model PLC-a (OMRON CP Series
Ethernet) i prevui ga u radni prozor.

28
PODEAVANJE KOMUNIKACIJE

1. Iz prozora sa grafikim elementima iz kartice Connector izabrati serijsku ili ethernet komunikaciju
(u ovom sluaju Ethernet)

2. Kada se otvori novi prozor kliknuti na dugme Add da bi se dodao element.

3. Izabrati tip elementa (Device Type: HMI ili PLC) (u ovom sluaju HMI).

4. Izabrati iz padajueg menija o kom se elementu radi (u ovom sluaju HMI0).

5. Uneti IP adresu elementa (adresa naeg HMI-ja je 192.168.250.1)

6. Izabrati komunikacijski protokol iz padajue liste (u ovom sluaju OMRON CP Series Ethernet
UDP)

7. Ponoviti korake od 2. do 6. i dodati PLC ureaj sa IP adresom 192.168.250.2

29
DODAVANJE NOVOG HMI EKRANA

1. U prozoru u kom je prikazano stablo projekta pronai HMI ureaj sa oznakom HMI0

2. Desnim klikom na oznaku HMI0 izabrati Add Frame da bi se dodao novi HMI Ekran

3. Uneti ime ekrana (Alarmi) i kliknuti OK

Brisanje ekrana iz projekta vri se desnim klikom na odreeni ekran i izborom Delete

30
DODAVANJE BITMAP SLIKA I VEKTORSKIH GRAFIKA

Na poetnom ekranu (Frame0) treba nacrtati prelivni sud, cevovode i ventil.

1. Otvoriti ekran sa nazivom Frame0

2. Iz prozora sa grafikim elementima, kartica Funcitonal Parts izabrati Vector Graph element i
prevui ga na ekran

3. Kada se otvori prozor za izbor slika i grafika kliknuti na Import Graphics da bi se otvorila
sistemska biblioteka koja sadri slike i grafike

4. U sistemskoj biblioteci pronai eljenu grafiku za prelivni sud i kliknuti na Import.

5. Izabrati Exit i OK.

6. Pozicionirati izabranu grafiku na eljeno mesto na ekranu i podesiti njenu veliinu.

7. Ponoviti postupak dok se ne dobije prikazana slika.

Pozicija i veliina slike moe se uneti i pomou tastature:

Duplim klikom na sliku otvara se prozor u kom se na kartici Display Setting mogu uneti koordinate i
veliina slike u pikselima.

31
PRAVLJENJE NOVOG GRAFIKOG ELEMENTA

Poto se u biblioteci ne nalazi simbol za pumpu kakav mi elimo, moemo da napravimo sopstveni
grafiki element.

1. Iz glavnog menija izabrati Draw>New Graphics ili kliknuti na odgovarajuu ikonicu kao to je
prikazano.

2. U novom prozoru uneti ime elementa (Pumpa), tip grafike (vektorska) i broj stanja (u ovom
sluaju dva jer elimo dve slike jednu za iskljuenu i drugu za ukljuenu pumpu).

3. Kliknuti OK.

4. Koristei osnovne geometrijske figure iz menija Draw nacrtati sliice za oba stanja pumpe.

5. Boje, veliine i pozicije geometrijskih oblika menjaju se u meniju koji se otvara duplim klikom na
eljeni objekat.

6. Vratiti se na poetni ekran (Frame0).

32
DODAVANJE BIT STATE LAMP OBJEKTA

Bit State Lamp objekat ili bit lampa koristi se za prikaz stanja odreenog bita u memoriji PLC-a.
Unutar PLC-a ovaj bit moe predstavljati stanje nekog ureaja, stanje alarma i slino.

Treba napraviti bit lampu za prikaz stanja pumpe.

1. Iz prozora sa grafikim objektima, kartica PLC parts izabrati Bit State Lamp objekat i prevui ga na
ekran.

2. Otvara se prozor za podeavanje bit lampe u kom se podeava adresa, grafiki prikaz, tekstualni
prikaz i nain rada bit lampe.

3. U kartici Basic Attributes podesiti adresu bita ije stanje elimo da pokaemo pomou lampe (iz
PLC projekta vidimo da je to adresa 100.04 u CIO zoni)

4. U kartici Graphics izabrati vektorsku grafiku za pumpu koju smo prethodno napravili.

5. Tekstualni prikaz i nain rada lampe neemo podeavati pa kliknuti na OK.

6. Podesiti poziciju i veliinu bit lampe i postaviti je na donji cevovod ispod prihvatnog suda.

33
DODAVANJE BIT STATE LAMP OBJEKTA

1. Dodati jo jednu bit lampu za prikaz reima rada koja nema grafiki prikaz ve samo tekstualni
prikaz (simbol Rucno_Auto).

Tekstualni prikaz podeava se u kartici Tag gde najpre treba ekirati polje Use Tag, a zatim uneti
tekstualni sadraj i podesiti tip, veliinu i boju slova za sva stanja naeg objekta.

2. Dodati jo jednu bit lampu za signalizaciju pojave zbirnog alamra (simbol Alarm) koja se pali-gasi
kada je aktivan alarm.

Ponaanje bit lampe podeava se u kartici Bit State Lamp.

34
DODAVANJE BIT STATE SWITCH OBJEKTA

Bit State Switch objekat ili taster koristi se za postavljanje odreenog bita u memoriji PLC-a.

Treba napraviti taster RUCNO za promenu reimu u runi reim

1. Iz prozora sa grafikim objektima, kartica PLC Parts izabrati Bit State Switch i prevui ga na ekran.

2. Otvara se prozor za podeavanje objekta u kom se podeava adresa, grafiki prikaz, tekstualni
prikaz i nain rada objekta.

3. U kartici Basic Attributes uneti adresu za Taster_Rucno iz PLC projekta (adresa W0.03).

4. U kartici Bit State Switch podesiti funkciju objekta na Reset jer elimo da se bit aktivira samo
prilikom pritiska na ovaj taster, a da se resetuje nakon putanja tastera.

5. U kartici Tag podesiti tekstualni prikaz (na tasteru treba da pie RUCNO).

6. U kartici Graphics izabrati eljeni grafiki prikaz za na taster.

35
DODAVANJE BIT STATE SWITCH OBJEKTA

Dodati jo jedan Bit State Switch objekat za taster AUTO.

36
DODAVANJE NUMBER DISPLAY OBJEKTA

Number Display objekat predstavlja polje za prikaz numerikih podataka na ekranu.

Treba napraviti polje za prikaz reference brzine pumpe.

1. Iz prozora sa grafikim objektima, kartica PLC Parts izabrati Number Display i prevui ga na ekran.

2. Otvara se prozor za podeavanje objekta u kom se podeava adresa, numeriki prikaz i grafiki
prikaz objekta.

3. U kartici Basic Attributes uneti adresu za simbol Referenca (adresa je D4).

4. U kartici Numeric Data podeava se tip podataka koji se prikazuje, njegova veliina i format
prikaza broja (u naem sluaju podatak je tipa Float, format prikaza je ###.##, a opseg od 0 do
100).

5. U kartici Font podesiti tip, veliinu i boju slova.

6. U kartici Graphics izabrati eljeni grafiki prikaz za polje za prikaz numerikih podataka.

7. Kliknuti OK i podesiti veliinu i poziciju polja za prikaz.

37
DODAVANJE NUMBER DISPLAY OBJEKTA

Dodati polje za prikaz nivoa u sudu u procentima (simbol Nivo)

38
DODAVANJE NUMBER INPUT OBJEKTA

Number Input objekat predstavlja polje za unos numerikih podataka putem operator panela.

Treba napraviti polja za unos reference brzine u runom reimu (Referenca_Rucno) kao i etiri
vrednosti nivoa HH, H, L i LL za rad u automatskom reimu.

1. Iz prozora sa grafikim objektima, kartica PLC Parts izabrati Number Input i prevui ga na ekran.

2. Otvara se prozor za podeavanje objekta u kom se podeava adresa, numeriki prikaz i grafiki
prikaz objekta.

3. U kartici Basic Attributes uneti adresu za Referenca_Rucno tj. za referencu brzine u runom
reimu (adresa je D16).

4. U kartici Numeric Data podeava se tip podataka koji se prikazuje, njegova veliina i format
prikaza broja (u naem sluaju podatak je tipa Float, format prikaza je ###.##, a opseg od 0 do
100).

5. U kartici Font podesiti tip, veliinu i boju slova.

6. U kartici Graphics izabrati eljeni grafiki prikaz za polje za unos numerikih podataka.

7. Kliknuti OK i podesiti veliinu i poziciju polja za unos.

8. Iznad polja za unos dodati tekst REFERENCA izborom Draw>Static Text iz glavnog menija.

39
DODAVANJE NUMBER INPUT OBJEKTA

Dodati jo etiri polja za unos numerikih vrednosti: Nivo_HH, Nivo_H, Nivo_L i Nivo_LL.

40
DODAVANJE BAR PICTURE OBJEKTA

Bar Picture objekat predstavlja bar grafik za prikaz numerikih vrednosti.

Treba napraviti bar grafik za prikaz nivoa tenosti u rezervoaru.

1. Iz prozora sa grafikim objektima, kartica PLC Parts izabrati Bar Picture i prevui ga na ekran.

2. Otvara se prozor za podeavanje objekta u kom se podeava adresa, izgled i skala bar grafika.

3. U kartici Basic Attributes uneti adresu za simbol Nivo_BG koji je tipa Integer i predstavlja nivo
rezervoara u procentima.

4. U kartici Bar podeava se opseg vrednosti za prikaz, boja grafika, alarmne vrednosti, smer
popunjavanja grafika itd.

5. U kartici Scale treba ukljuiti prikazivanje skale i podesiti veliinu podeoka i brojeva na skali.

6. Kliknuti OK i podesiti poziciju grafika.

41
DODAVANJE FUNCTION KEY OBJEKTA

Function Key objekat je funkcijski taster koji se moe koristiti za upravljanje ekranima (promena
ekrana, otvaranje popup ekrana, zatvaranje ekrana itd.)

1. Iz prozora sa grafikim objektima, kartica Function Parts izabrati Function Key i prevui ga na
ekran.

2. Otvara se prozor za podeavanje objekta u kom se funkcija tastera, tekstualni i grafiki prikaz.

3. U kartici Function Key treba izabrati opcije Switch Window, Change window i izabrati ekran za
alarme (Frame 10).

4. U kartici Tag podesiti tekstualni prikaz (na tasteru treba da pie ALARMI).

5. U kartici Graphics izabrati eljeni grafiki prikaz za na taster.

6. Kliknuti OK i podestiti veliinu i poziciju tastera na ekranu.

42
DEFINISANJE LISTE ALARMA

Da bi se alarmi prikazivali na operator panelu potrebno je definisati listu alarma.

1. U prozoru sa grafikiim elementima, kartica Project Database izabrati Alarm Information.

2. Otvorie se prozor sa listom alarma gde treba kliknuti na Add kako bi se dodao novi alarm.

3. U novom prozoru uneti adresu alarma (H0.00).

4. Trigger treba biti postavljen na ON.

5. Uneti tekst alarma i podesiti veliinu i boju slova (Tekst: Visok nivo tecnosti u rezervoaru).

6. Kliknuti na OK.

7. Ponoviti korake od 2 do 6 i dodati alarm za pumpu.

Pored alarma u HMI projektu mogue je definisati i dogaaje na slian nain.

Prednost kod dogaaja je to se moe beleiti i vreme kada se javio dogaaj.

43
PRIKAZIVANJE ALARMA

1. Otvoriti ekran Alarmi (Frame 10) koji smo ranije napravili.

2. Iz prozora sa grafikim objektima, kartica PLC Parts izabrati Alarm Display i prevui ga na ekran.

3. U kartici Basic Attributes podeava se adresa na kojoj se smeta broj linije koja je prikazana na
poetku liste. Ovaj podatak se moe koristiti za kretanje kroz listu alarma.

4. U kartici Alarm Display podeava se koje tipove tj. grupe alarma elimo da prikaemo.

5. Izabrati OK i postaviti listu na ekran.

44
PRIKAZIVANJE ALARMA

1. Dodati taster za reset alarma na ekran sa alarmima.

2. Dodati taster za povratak na prethodni ekran.

45
46
PREBACIVANJE HMI APLIKACIJE U OPERATOR PANEL

1. Kompajlirati projekat izborom Tools>Compile All.

2. Podesiti nain prebacivanja projekta izborom Tools>Download Way (izabrati Ethernet i

odgovarajuu IP adresu).

3. Prebaciti projekat na operator panel izborom Tools>Download.

47
48
49
 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

ENKODER A

ENKODER B
A

ENKODER Z

SST
SB1

SB2

SB3
S1

S2

S3

S4

S5

S6

S7

S8
NB Terminal
00 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 00 01 02 03 04 05
(192.168.250.1)
B CIO 0 CIO 1
DIGITALNI ULAZI

CP1L-EM
C
(192.168.250.2) ETHERNET

ANALOGNI DIGITALNI IZLAZI ANALOGNI

ULAZI CIO 100 CIO 101 IZLAZI

A 642 A 643 00 01 02 03 04 05 06 07 00 01 02 03 CIO 2985 CIO 2986

D
SB1 lampica

SB2 lampica

SB3 lampica
0-10 V

PC
(192.168.250.5)
FW RV 0-10 V
E

MX2

RUN ALM
F

Datum: 27.02.2013.

DEMO PANEL Broj strana: 1 Strana broj: 1

MIKRO KONTROL