Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu

Graevinsko-
Studijski program ARHITEKTURA
kolska godina 2015/16

Arhitektonske konstrukcije i fizika zgrada., 1+2

Predavanje br. 6

ZVUNA ZATITA ZGRADA

Dr Veliborka Bogdanovi,
Bogdanovi, red. prof.
prof.
Dr Miomir Vasov
Vasov,, docent
1
 ZVU^NA ZA[TITA ZGRADA

Zato...Razlozi za... ???

Akusti~ki komfor - ostvaruje se:
a) Akustikim dizajnom prostorija u cilju
postizanja kvalitetnijeg odziva
prostora i estetike zvuka
b) Zvu~nom za{titom
tj. za{titom od buke
2
 ZVUK - POJMOVI I VELI^INE
Fizi~ka definicija: Zvuk je pojava
koja nastaje kao posledica promena
pritiska, pomeranja ~estica, mehani~kog
napona ili drugog naprezanja koji se
javlja u elasti~noj ili viskoznoj sredini.
Fiziolo{ka definicija: ^ujni zvuk je
sve ono {to se ~uje, odnosno to je zvuk
frekvencija 16-20 000 Hz;
3
 ZVUK - POJMOVI I VELI^INE

Karakteristike zvuka:
Talasna du`ina ,
Brzina c,
Karakteristi~na impedansa p/v = . c
Frekvencija f = c/
,
Frekvencijski interval - oktava i terca (1/3 oktave)

4
 ZVUNA ZATITA ZGRADA

BUKA je ne`eljeni zvuk.

To mo`e biti: {um, govor, galama, muzika, lupa,
buka automobila i td.
Ose}aj buke je subjektivne prirode, napr:
glasna muzika...

5
 IZVORI BUKE
- Prirodni i
- Stvoreni:
- Buka u radnoj sredini:
- od orua na radnom mestu
- od orua drugih radnih mesta,
- od neproizvod. izv.: ventilatori, vozila
- buka u `ivotnoj sredini:
- komunalna
- u stanu
- saobra}ajna buka
- buka industrijskih postrojenja
- uli~na buka
6
 TETNE POSLEDICE BUKE
- poreme}aj sna u kod dugotrajne izlo`enosti buci,
- ozbiljne psihi~ke smetnje,
- mo`e i da o{teti fina tkiva uha i td.
Dakle, buka je svaki zvuk koji:
- ometa neku aktivnost ~oveka: rad, odmor..., ili
- uslovljava {tetne posledice na zdravlje ~oveka.
- kada nije {tetna po zdravlje, mo`e izazivati
neprijatan ose}aj, {to umanjuje komfor.
7
 MERE ZA[TITE od buke u `ivotnoj sredini

1. MERE:
a) URBANISTI^KE-polo`aj naselja u odnosu na
saobra}ajnice,
b) ARHTEKTONSKE-grupisanje bu~nih prostorija,
u~ionice i sl., suprotno od ulica i td.

2. MERE:
a) ZVU^NA ZA[TITA ZGRADA

8
 ZVUNA ZATITA ZGRADA
Ostvaruje se
MERAMA koje se preduzimaju da bi se smanjilo
preno{enje buke kroz delove zgrade,
ili se podrazumevaju
OSOBINE PREGRADA koje smanjuju
prenoenje zvuka,
a sve to u ekonomski opravdanoj, tj.
prihvatljivoj meri.
9
 ZVUNA ZATITA ZGRADA

DAKLE,
ZVU^NA ZA[TITA ZGRADA je skup postupaka koji
se preduzimaju da bi se u odreenoj meri
smanjilo preno{enje buke kroz delove zgrade, ili
se podrazumevaju definisanje i proveru osobina
pregrada koje smanjuju preno{enje zvuka, a sve
to u ekonomski opravdanoj, tj. prihvatljivoj meri.

10
 REGULATIVA
- Pravilnici,
- Zakona za za{titu stanovni{tva od buke,
- 30-ak Standarda.
Sadr`i:
Projektovanje, izvo|enje pregrada (zidovi, me|uspratne
konstrrukcije, prozori, vrata)
- Kontrola izvedenih pregrada merenjem i
- Merenje parametara materijala i pregrada.
(JUS) SRPS U.J6.201 - zahtevi koje trteba da ispunjava zgrada u
pogledu zvu~ne za{tite
Dokaz o zvunoj zatiti: - Analiti~ki-ra~unski;
- Merenjem
11
 VRSTE BUKE U ODNOSU NA SREDINU

- Vazdu{na buka (vazduni zvuk) - kada se

prenosi kroz vazduh, napr. govor, muzika ...
- Strukturna buka (strukturni zvuk)- udarni
prenosi se kroz ~vrste materije; u gra|evinarstvu,
to je prenos kroz konstrukcije, odnosno pregrade.
Za nas je interesantna buka koja nastaje usled
lupanja i hodanja po podu, otuda se ona naziva
i udarnim zvukom.
- Buka instalacija
12
ZATITA OD VAZDUNOG ZVUKA
Prostiranje vazdu{nog zvuka

13
 ZATITA OD VAZDUNOG ZVUKA
Da nebi uslovljavala ne`eljene posledice, treba
spre~iti prodor buke u prostorije, {to se ~ini merama
zvu~ne izolacije, odnosno pregradama sa svojstvom
zvu~ne izolacije-za{tite.
Prema (JUS) SRPS U.J6.001, zvuna izolacija se
defini{e kao sposobnost neke pregrade da u
odre|enoj meri spre~i {irenje zvu~ne energije.
Razlikuje se:
- izolacija od vazdu~nog zvuka i
- izolacija od udarnog zvuka.
14
IZOLACIJA OD VAZDUNOG ZVUKA

IZOLACIJA OD VAZDUNOG ZVUKA

predstavlja sposobnost pregrade da
spre~i prodor vazdu{nog zvuka kroz tu
pregradu.
Meru te izolacije ~ini izolaciona mo}
pregrade, a naziva se i zu~na izolacija.
Obele`ava se sa R (dB).
Va`i za sve pregrade: zidovi i me|uspratne
konstrukcije.
15
 IZOLACIJA OD VAZDU[NOG ZVUKA

Izolaciona mo} pregrade Rw

JUS (SRPS) propisuje
min Rw razliitih pregrada
Rw se odreuje: Analiti~ki-ra~unski;
Merenjem
Ako je Rw pregrade > od min Rw, JUS (SRPS)U.J6.201-
sledi
- Pregrada ispunjava zahteve zatite od vazdunog zvuka
16
 Struktura pregrada

- Jednostruke
- Dvostruke
- Viestruke tj. vieslojne

Jednostruke pregrade su one koje se sastoje od

prete`no jedne vrste materijala, kao {to su:
- AB zid,
- zid od opeke ili blokova, malterisan i td.
17
 IZOLACIJA OD VAZDU[NOG ZVUKA
Prema (JUS) SRPS U.J6.201- Tehni~ki uslovi za
projektovanje i gra|enje zgrada, boravi{ne prostorije
zgrada treba da budu izolovane od svih mogu}ih
delovanja buke (Va`e pri projektovanju, gra|enju i
rekonstrukciji zgrada), i to:
1 minimalne vrednosti zvu~ne izolacije min Rw,
pregrada koje razdvajaju pojedine prostorije zgrada.
2 zvu~na izolacija prozora i vrata i
3 zvu~na izolovanost specifi~nih prostorija,
4 najve}i dozvoljeni nivoi buke u prostorijam koje su uz
posebno bu~ne prostorije (pogonske), zatim usled buke
instalacija i od saobra}ajne buke van zgrade.

18
 PRORA^UN IZOLACIONE MO]I PREGRADA

Prora~unom se dobijaju pribli`ne vrednosti zvu~ne izolacije

pregrada jer sadr`i dosta aproksimacija, ali dovoljno ta~no da
vrednosti dobijene prora~unom mo`e da poslu`i kao osnova za
projektovanje pregrada.
Na{im standardom (JUS) SRPS U.J6.153 propisana je "metoda
izra`avanja zvu~ne izolacije jednim brojem", a na osnovu vrednosti
izolacionih mo}i na razli~itim frekvencijama.
Metoda prora~una nije standardizovana kod nas. Mo`e se
primenjivati, u literaturi prisutna, metoda platoa Beraneka; koja daje
pribli`ne rezultate sa onima dobijenim merenjem.
Prema strukturi, razlikuju se:
jednostruke, dvostruke i viestruke-vi{eslojne pregrade.
19
Izolaciona mo} zavisi od
frekvencije, pa se zato predstavlja
na dijagramu u funkciji
frekvencije.
Frekvencijski opseg 100 do 3150
Hz, sa skokovima od 1/3 oktave.
Do vrednosti izolacione mo}i se
dolazi upore|ivanjem sa
standardnom krivom, koja je
propisana SRPS-om U.J6.151 -
"standardne vrednosti za ocenu
zvu~ne izolacije".
dijagram i vrednosti stand. krive
20
A - IZOLACIONA MO] JEDNOSTRUKIH PREGRADA

Jednostruke pregrade su one koje

se sastoje od prete`no jedne vrste materijala,
kao {to su:
- AB zid (tj. svi zidovi od betona)
-zid od opeke, obostrano malterisan
-zid od blokova, obostrano malterisan

21
 Izolaciona mo} jednostrukih pregrada

Izolaciona mo} jednostrukih pregrada zavisi

od:
1 frekvencije,

2 povr{inske mase,

3 krutosti pregrade,

4 kompaktnosti, tj propustljivosti za vazduh i

5 veze pregrade sa okolnim konstrukcijama.

22
Uticaj povrinske mase

"Bergerov
zakon mase-
izolaciona mo
pregrade raste
6 dB/okt sa
udvostruenjem
povrinske
mase

23
Uticaj povrinske mase-primeri

krecni malter krecni malter

AB puna opeka puna opeka
M=430/kg/m M=260/kg/m M=320/kg/m
Rw'=54dB Rw'=48dB Rw'=55dB

Reenje problema zvune zatite-poveanje izolacione

moi poveanjem debljine jednostruke pregrade NE!!
razlog je neracionalnost-

24
 Uticaj krutosti pregrade

Krutost pregrade, prema [.,K.,D. i Polencu,

mo`e se definisati preko kriti~ne frekvencije, tj.
grani~ne frekvencije koincidencije fg,

2 x10 4

fg = x (Hz)
d E
fg >=200 Hz - elasti~ne pregrade
fg <=200 Hz - krute pregrade

25
 PRORAUN IZOLACIONE MOI JEDNOSTRUKIHPREGRADA
METODA platoa - T. L. Beraneka

1.Prvi deo krive- "zakon mase
-izolaciona mo pregrade raste 6
dB/oktavno
2. Drugi deo krive - teorija platoa
-od kriti~ne frekvencije, izolaciona mo} se
aproksimira const., - plato (2-4 oktave).
-Visina platoa (Lp) zavisi od krutosti pregrade.
- ve}a krutost - Lp ni`a - R manje
- manja krutost - Lp vi{a - R ve}e.
- [irina platoa (w) je 2-4 okt. a zavisi od od vrste
gra|evinskog materijala, tj. od koeficijenta
prigu{enja materijala
-ve}e prigu{enje-u`i plato - R ve}e i obrnuto.
* Visina i irina platoa su date tabelarno za
pojedine materijale.
-Iza platoa R raste 10 dB/okt - u opsegu od oko 3
oktave, da bi se zatim vratila na 6 dB/oct.
26
PRORAUN IZOLACIONE MOI PREGRADA

Kriva zvune izolacije pregrade

standardna kriva
vrednost na 500 Hz, Rw=52 dB
Kriva zvune izolacije pregrade se
pomera navie, ili nanie, po
odreenom pravilu
OBJANJENJE NA VEBAMA.
Veliina pomeranja je
Iz - INDEKS izolacije od
vazdunog zvuka
+ pomeranje navie
- pomeranje nanie

Rw = 52 + Iz dB
27
SRPS (JUS U. J6. 201) propisuje min Rw
razliitih pregrada

Dosadanji SRPS (JUS) propisuje:

Ako je izolaciona mo pregrade vea od
dozvoljene standardom min Rw,
sledi Rw>min Rw
- Pregrada ispunjava zahteve zatite od
vazdunog zvuka -

28
uticaj kompaktnosti, tj. propustljivosti na vazduh

PORE u graevinskom materijalu, otvori i spojnice, mogu

znatno da umanje izolacionu mo pregrade.

opeka 24cm opeka 24cm

Iz=-2dB Iz=+2dB

24 24

29
Uticaj veza pregrada sa okolnim konstrukcijama

a - Kruta veza uslovljava veu krutost pregrade, to znatno smanjuje njenu

izolacionu mo. Kruta veza predstavlja i zvuni most, tako da je vee bono
provoenje zvuka.

b - Elastina veza smanjuje krutost pregrade, kao i bono provoenje

ZVUCNI MOST asvalt, guma,

/cem. malter/ pvc, trake od
plasticnih masa

a - Kruta veza b - Elastina veza 30

 1. veca povrinska
masa: >d; >gusina mat.
2. < krutost
PRINCIPI ZA
POSTIZANJE 3. < otvora
TO VEE
4. < pora
ZVUNE
IZOLACIJE
JEDNOSTRUKIH 5. zatvorene spojnice
PREGRADA:

6. elasticne veze
sa okolnim konstrukcijama
31
DVOSTRUKE PREGRADE

M1* (beton, opeka, uplji

opekarski blok, siporex,
M2* gipsne ploce...)

MEUPROSTOR:
- vazduh ili
- izolacioni materijal
male krutosti (min. vuna...)
d1 d2

5-50cm

32
DVOSTRUKE PREGRADE

dvostruke pregrade imaju veu izolacionu mo

od jednostrukih, iste povrinske mase.
M1
Rw1 M Rw2
M2

M1+M2=M

Rw2>Rw1
33
DVOSTRUKE PREGRADE

gipsne ploce 8cm

gipsne ploce 10cm
mineralna vuna 3cm ukupno 11cm
gipsne ploce 1cm
M=105/kg/m
Rw'=41dB M~115/kg/m
Rw'>52dB
10 8 3 1

dvostruke pregrade imaju veu izolacionu mo

od jednostrukih, iste povrinske mase - primer

34
 1. M1?M2 (M1:M2 1:2)
/razliciti materijali ili d1 d2/
2. najbolje 2 kruta teka sloja
PRINCIPI ZA (beton, opeka...)
POSTIZANJE
3. 2 kruta laka sloja
TO VEE (npr. gipsne ploce) dopt=10cm
ZVUNE 4. 2 laka savitljiva sloja
(heraklit, tarolit) sa zv. apsorb. 10-25cm
IZOLACIJE
5. bez zvucnih mostova
DVOSTRUKIH
6. to manje (ili bez) otvora
PREGRADA:
7. to manje porozne obloge

8. elasticne veze
sa okolnim konstrukcijama
(ne mora kod 2 laka elasticna sloja)
35
Principi projektovanja skeletnih dvostrukih
pregrada sa to veom izolacionom moi

elasticne trake kod veza

obloga sa okolnom konstrukcijom
elasticne veze
obloga sa stubom razdvojeni /smkanuti/ stubovi

zaptivene veze to vie poroznog materijala

razdvojeni stubovi postavljenog slobodno

36
 VIESLOJNE PREGRADE

Mogu se sastojati od tri ili vie slojeva, ali ne po principu

dvostrukih pregrada: napr.
jednostruki zid + termoizolacija + relativno tanak sloj betona
ili maltera.
One se ne projektuju sa ciljem zatite od vazdunog zvuka, ve
su posledica ispunjenja drugih zahteva: toplotne zatite i td.

Mogu imati:
- veoma dobru izolacionu mo, a mogu pogorati
izolacionu mo jednostruke-homogene pregrade, zbog
pojave rezonance.
37
ZVUNA IZOLACIJA PROZORA I VRATA

Izolaciona mo vrata zavisi od:

- povrinske teine i
- naleganja - zaptivanja krila na okvir, odnosno praga
- jednostruka vrata - kao jednostruka pregrada.

Izolaciona mo prozora zavisi od:

- povrinske teine,
- zaptivanja,
- veliine prostora izmeu stakala,
- razliita debljina stakala prua veu izolacionu mo.

38
IZOLACIJA OD UDARNOG - STRUKTURNOG ZVUKA

PROSTIRANJE STRUKTURNOG ZVUKA

STRUKTURNI ZVUK

Znaajna je kod meuspratnih

konstrukcija. 39
IZOLACIJA OD UDARNOG - STRUKTURNOG ZVUKA

Predstavlja sposobnost pregrade da sprei

prodor udarnog - strukturnog zvuka.
Meru izolacije od zvuka udara predstavlja
zvuna propustljivost ili normalizovani nivom
zvuka udara - Lw.
Manja zvuna propustljivost Lw, tj. manji nivo zvuka udara,
znai vea izolacija od zvuka udara
Lw,max vrednosti propisuje SRPS....
Odreuje se analitiki - raunski, ili merenjem.
40
 PRORAUN IZOLACIJE
OD UDARNOG - STRUKTURNOG ZVUKA

Stanadrdni dijagram, prema JUS U.J6.151,

Kriva zvune izolacije pregrade se

pomera navie, ili nanie, po
odreenom pravilu
Veliina pomeranja je
Iu - INDEKS izolacije od udarnog
zvuka
- pomeranje navie
+ pomeranje nanie
Zvuna propustljivost standardne
krive na 500 Hz je 68 dB,
pa je Lw= 68 + - Iu
Lw< Lw,max (iz JUS-a),
sledi: pregrada zavovoljava 41
IZOLACIJA OD UDARNOG - STRUKTURNOG ZVUKA

Me|uspratne konstrukcije ne zadovoljavaju

u pogledu zvu~ne propustljivosti.
POBOLJ[ANJE IZOLACIJE OD ZVUKA UDARA, ili
SMANJENJE ZVU^NE PROPUSTLJIVOSTI

Mo`e se ostvariti: - plivaju}im podom,

- plafonom.

42
PLIVAJUI PODOVI - idealno

STRUKTURNI ZVUK
PRIGUUJUI SLOJ-
PLIVAJUA MASA

43
 PLIVAJUI PODOVI
Plivaju}i podovi su oni kod kojih su ostali delovi poda
odvojeni
Mineralna vuna
mekim - elasti~nim slojem Staklena vuna
(plivaju}a masa- Elastificirani stiropor
zvu~ni apsorber- Pluta
prigu{uju}i sloj),
koji prigu{uje zvuk
tako da se u izvesnoj meri spreava prodor i irenje
udarnog - strukturnog zvuka kroz zgradu.
VRSTE:
- Bez estriha
- Sa estrihom
44
Plivajui podovi SA ESTRIHOM

45
 UTICAJ PLAFONA NA ZVUNU ROPUSTLJIVOST
Priljubljeni plafoni nemaju znaajniji doprinos zvunoj zatiti, ma
da prema ......,
malterisanjem AB pune tavanice sa 1,5-2 cm maltera smanjuje
se zvuna propustljivost oko 3 dB.
Odvojeni plafoni znaajno doprinose zvunoj zatiti.
U meuprostoru-apsorpcioni materijal (mineralna vuna ili sl.)
Elastine veze
Visei plafoni znaajno doprinose zvunoj zatiti.
Razmak plafonske obloge od tavanice treba da je bar 20cm.
U meuprostoru-apsorpcioni materijal (mineralna vuna ili sl.)
Obloga to tea i to elastinija, kao i elastine veze.

46