Kada -oterate- drustva na pasu i kad pasa krene, iz svake kosnice vadite 1-

2 okvira sa mladim leglom i pripadajucom pcelom. Sve ove okvire

-pakujete- u jedan sanduk, pa u drugi i tako redom. Gledajte da -prebacite- i
po nekog truta, shvaticete zasto! Od svega toga napravite -akumulator
pcela-! Znaci, osnovna drustva niste -mnogo- ostetili jer ste im oduzeli
mlado leglo koje nicemu ne sluzi u pasi, izletnice ce se vratiti u svoje
kosnice.
Ove sanduke naslazete na podnjacu, najvise 3-4 jedan na drugi, u hranilicu
sipate vodu jer tu nema izletnica. Nakon nekoliko dana u -akumulatoru- ce
na svakom ramu biti makar po jedan maticnjak. Posto je bagremova pasa u
punom jeku, a na ramovima ima prepuno polena zaostalog iz vocne pase,
te veliki broj mladih pcela, postoji -opravdana- nada u dobar kvalitet matica.
Desetog dana od formiranja -akumulatora- pristupate formiranju
-oplodnjaka-. Uzimate ram sa maticnjakom, dodajete jedan ram zatvorenog
legla iz drustava koje donose med, tu, na pcelinjaku pored, i jedan ram
meda. Tako formiran oplodnjak mora da se preseli da bi u njemu ostalo
koliko toliko izletnica. Da ne zaboravim, jedan nukleus ostaje na svom
mestu, tamo na mestu -akumulatora-, zbog zaostalih izletnica.
Najbolje je da ih preselite kuci, ne dirate jedno 20-dana, prihranjujete samo
onoliko koliko -nose- za jednu noc. Udaljite ih maximalno jedne od drugih i
uzivajte. Kad vidite da unose polen, otvorite! Mlade pcele koje se izvode iz
zatvorenog legla koje ste dodali, istovremeno poliraju celije iz kojih su se
izlegle i omogucuju Vasoj novoj i mladoj matici mesto za zaleganje, a
takodje su one te koje to leglo mogu i da hrane. Ram meda im daje
sigurnost i nadoknadjuje nedostatak izletnica, a Vi uzivate i dugujete pivo
onome koji je ovo izmislio, mada mozete i meni ako ste od mene prvo culi!
Ovi -mini- rojevi ili nukleusi se moraju pratiti i negovati, prihranjivati i po
mogucstvu pojacavati. Po mom iskustvu, zbog -prekida- legla, varoa u
znatnoj meri smanjuje svoju prisutnost duze vreme i zbog toga jako lepo
zimuju. Na prolece nisu najjaci, ali su sigurno najaktivniji i najbolje
raspolozeni.
Rad i zalaganje oko njih, analiziranje njihove snage, procenjivanje matice,
pravovremeno prosirivanje njihovog stanista, stimulativno prihranjivanje i sl.
je ono sto me ispunjava, ono sto daje smisao, ono zbog cega se postaje
pcelar. Ako se dogodine neki od tih -rojica- izroji, kad vidim broj iz kojeg
izlaze i shvatim da je to prosle godine bila -saka- pcela, onda znam da
znam, onda skidam kapu samom sebi, ne treba mi nista vise na svetu.
Imam ih 10 ove godine i ne mogu da Vam objasnim kako to sad izgleda.
Nema to veze sa kolicinom legla, sve je to dobro, ali one kao da su tek sad
shvatile da postoje kao zajednica, da su drustvo, da ih ima mnogo,
raspolozene su, radne, lepe, radosne. Ako mi se neka pcela vrti oko glave,
ja samo pridjem njima i ta pcela odustaje, zna da me ove cuvaju!