4.

Jezgro atoma
4.1. Prolazak elektrona kroz materiju
Poevi od 1890., Lenard je prouavao slabljenje elektronskih snopova koji
prolaze kroz materiju. Ovo slabljenje moe da ima dva uzroka: elektroni mogu da
gube svoju energiju ekscitujui i jonizujui atome, ili se mogu elastino rasejavati i
tako menjati pravac kretanja pri tome naputajui snop. Lenard je proizvodio snopove
pomou katodne zrane cevi. Danas se termojonska emisija koristi kao izvor elektrona

Slika 4.1. ema

Lenardove x zrane
cevi. Katodni zraci
prolaze kroz tanku foliju
Lenardov prozor- u
okolni vazduh,
ekscitujui ga,
proizvode
fluorescenciju

Vaan rezultat se moe dobiti iz kvalitativnog eksperimenta ilustrovanog na slici 4.1;

ako se gasna cev koja se koristi za proizvodnju katodnih zraka zatvori krajnje tankom
aluminijumskom folijom moe se opaziti da elektroni iz snopa katodnih zraka prolaze
kroz foliju. Oni ekscituju vazduh na rastojanju nekoliko santimetara izvan cevi, to
daje crvenkasto svetljenje, i moe se detektovati nekoliko cm od kraja cevi
fluorescentnim ekranom. Aluminijumski prozor ovog tipa, sa debljinom 5 10-4 cm se
naziva Lenardov prozor. Ovi eksperimenti su dali vidljivi dokaz da elektroni mogu da
prodru nekih 10 000 atomskih slojeva kao i nekoliko cm vazduha na normalnim
uslovima. Pod pretpostavkom da je atom nepropustljiv za elektron, rasejanje elektrona
vazduhom bi se deavalo na duini reda srednjeg slobodnog puta (iz kinetike teorije)
tj. na rastojanju od 10-5 cm.
Iz ovakvih kvalitativnih eksperimenta, sledi da je presek interakcije za sudar
elektrona i atoma u gasu u cevi za pranjenje, mali u poredjenju sa presekom sudara
izmedju dva atoma.
Za kvantitativno odredjivanje preseka interakcije izmedju elektrona i atoma,
moe se koristiti uredjaj slian onom na Sl. 4.1., gde katodni zrak prolazi kroz
Lenardov prozor u rasejavajuu komoru. U komori, elektronska struja se meri poto
je snop proao kroz gasnu atmosferu poznate kompozicije i gustine. Sudari elektrona
sa atomima u foliji se takodje mogu prouavati; za ovu svrhu eksperimentalni
parametri (debljina folije, materijal folije, pritisak i gradja gasa, i rastojanje izmedju
folije i detektora elektrona) se mogu menjati. Presek interakcije se dobija iz kolinika
incidentnog I0 i prenetog intenziteta snopa preko jednaine izvedene ranije (2.22)

I ( x) I 0 e x (4.1)

gde je x debljina rasejavajueg sloja.Moe se pokazati da je

-Apsorbujui ili rasejavajui koeficijenat je proporcionalan pritisku u
rasejavajuoj komori. Ovo je u skladu sa definicijom ukupnog preseka interakcije

35
 n
datog ranije, koji je suma parcijalnih preseka i , poto je za identine
i 1

rasejavajue estice = n, tj. suma svih interakcionih preseka po jedinici zapremine,

gde je n broj estica po jedinici zapremine i proporcionalan je sa pritiskom gasa.
- U folijama i u gasovima, nezavisno od agregatnog stanja materije (faze) i od
pojedinannih osobina materije, za datu elektronsku brzinu je nadjeno da je
/=constant, tj. interakcioni presek je proporcionala gustini rasejavajue
materije.
- Poveanjem brzine elektrona, koliinik / jako opada (Sl. 4.2).

Slika 4.2. Kvalitativno ponaanje

preseka interakcije atoma gasa i
elektrona kao funkcija brzine
elektrona. Sudarni radijus, R, koji je
povezan sa presekom preko R2=
(Sekcija 2.4.2) je predstavljen u
zavisnosti od kolinika v/c brzine
elektrona i brzine svetlosti

Na slici 4.2 sudarni radijusi su izraunati iz merenih preseka interakcije i

predstavljeni kao funkcija energije elektrona. Za vrlo brze elektrone, atomi su za
faktor 108 puta prozirniji nego za spore elektrone. Eksperiment dovodi do sledeeg
zakljuka; samo mali deo zapremine atoma je nepropustljiv za brze elektrone, ili,
kako se izrazio Lenard- unutranjost atoma je prazna kao i medjuplanetarni prostor.
Na prvi pogled samo se opti zakljuak moe izvui iz ovog rezultata, a to je
da su masa i naelektrisanje atoma rasporedjeni na neki grudvasti nain, a ne na neki
ravnomeran - pravilan nain. Analogija sa solarnim sistemom je bila privlana. Danas
znamo da se spori elektroni rasejavaju od atomskog elektronskog oblaka, dok se
brzi elektroni rasejavaju samo na jezgru atoma.
Shvatanje da postoji jedno malo jezgro, koje sadri celokupno pozitivno
naelektrisanje i skoro celokupnu masu atoma, potie iz istraivanja Raderforda, koji je
koristio rasejanje alfa esica u materiji.

4.2. Prolazak alfa estica kroz materiju (Raderfordovo rasejanje)

Neka radioaktivna jezgra emituju alfa estice. To je dvostruko jonizovan atom

helijuma, tj, jezgro atoma helijuma 24 He 2 sa velikom kinetikom energijom. One se
mogu detektovati preko jonizacije vazduha u magliastoj komori (cloud chamber);
alfa estice energije 5 MeV imaju domet 3.5 cm u vazduhu na normalnim uslovima.
Na ovom rastojanju, one gube svoju inicijalnu energiju jonizujui i ekscitujui
molekule vazduha. Kako je srednji slobodni put atoma ili molekula, izraunat iz
kinetike teorije gasova oko 10-5 cm, vidimo da alfa estica moe da prodre i prodje
kroz hiljade atoma (3.5 cm/10-5 3.5105 atoma) bez znaajnog skretanja sa pravca

36
prave putanje. Slike iz magliastih komora prikazuju da je putanja alfa estica
najveim delom prava; tek blizu kraja traga, kada je estica izgubila navei deo svoje
kinetike energije i kree se sporo, mogue je opaziti vea skretanja od pravolinijske
putanje (Sl. 4.3.) Druga mogunost za opaanje putanja alfa estica je pomou
spintariskopa ili scintilacionih detektora (Sl. 2.16 i 2.17). Koristei scintilacione
detektore, Geiger i Masden su prouavali rasejanje alfa estica u materiji, koje emo
ovde tretirati detaljni.
Slika 4.3. Fotografija traga alfa estice dobijena
iz maglene Wilson ove komore. estica prolazi
nekoliko cm u vazduhu bez znaajnijeg skretanja.
Na kraju traga, vidimo dva skretanja. Pri drugom
skretanju moe se videti kratak trag uzmaknutog
jezgra mete, koje je ubrzano udesno usled
sudara. (Iz W. Finkelburg. Einfuhrung in die
Atomphysik. 11, 12th izdanje Springer, 1976,
Slika 3)

4.2.2. Rasejavanje alfa estica na folijama

Da bi se kvantitativno prouavao presek interakcije za sudare izmedju alfa
estica i atoma, Rutherfod i saradnici su koristili sledei eksperimentalni uredjaj
(Slika 4.4);
Alfa estice koj su emitovane prirodnim radioaktivnim materijalom R, prolaze
kroz kolimator i pogadjaju tanku metalnu foliju F. Preneseni intenzitet alfa estica je
odredjivan na scintilacionom ekranu, S, posmatran kroz soivo L. Nasuprot
odredjivanju preseka interakcije opisanom ranije, u Rutherford ovom eksperimentu
intenzitet direktno prenetih alfa estica nije bio glavni cilj istraivanja; umesto toga
odredjivana je zavisnost intenziteta rasejanih estica od ugla rasejanja . je ugao
izmedju pravca incidentnog snopa i pravca skretanja (Fig. 4.7). Eksperimenti
rasejanja ovog tipa su postali jedno od najvanijih orudja u nuklearnoj fizici. Tipian
eksperiment doneo je rezultate kao na slici 4.5.
Intenzitet rasejanog snopa opada jako sa porastom ugla rasejanja. Ugaona
zavisnost je dobro opisana sa sin-4/2. Na velikim uglovima rasejanja opaa se
odstupanje od ove zavisnosti; ovo anomalno Rutherfordovo rasejanje emo tretirati u
Sekciji 4.2.4.

37
Slika 4.4. Eksperimentalni setup za
prouavanje Ratherfordovog rasejanja:
alfa estice iz radioaktivnog izvora R se
rasejavaju na foliji F. Svetlosni bljesak
proizveden na scintilacionom ekranu se
opaa kroz teleskop L. Komora se moe
vakumirati i soivo L se moe okretati
oko ose folije pomou veze J.
Slika 4.5. Grafika prezentacija
eksperimentalnih rezultata Geigera i
Marsdena za Rutherfordovo rasejanje alfa
estica na folijama od zlata. Jaina
rasejanja N, je nacrtana kao funkcija
ugla rasejanja . Linija predstavlja
teorijsku funkciju za Kulonovo rasejanje.

Slika 4.6. Fotografije alfa estica iz

maglenih komora. Mogu se videti sudarni
procesi sa atomima gasa u komori; levo,
gas u komori je vodonik, desno, helijum. U
vodoniku alfa estica je samo malo
skrenuta sa pravolinijhskog traga, dok je
jezgro vodonine mete uzmaknulo znatno
u levo. U helijumu, ugao izmedju traga
alfa estice i uzmaknutog jezgra posle
sudara je 900, jer su estice iste mase. Iz
H. Hellwege: Einfuhrung in die Physik der
Atome. Heidelberger Tashenbucher, Vol 2,
4th izdanje, Springer, Berlin, 1974,

Opaeno je dalje da se rasejanje dogadja i na vrlo velikim uglovima. Moe se

zakljuiti da ovo ne potie od viestrukog rasejanja; rasejanje alfa estica na uglovima
veim od 900 na helijumovim atomima se moglo videti direktno u magliastim
komorama.
Kvantitativno objanjenje ovih rezultata moe biti dato pomou Rutherfor
ovog modela atoma (1911). Ovaj model tvrdi da:
-Atomi imaju jezgro poluprenika oko 10-12 cm. Jezgro sadri skoro
celokupnu masu atoma. Sudar izmedju alfa estice i mnogo lakeg atomskog
elektrona ne izaziva merljivo skretanje alfa estice sa njene originalne putanje.

38
 -Atomsko jezgro ima pozitivno naelektrisanje Ze, gde je Z poloaj elementa u
periodnoj tablici
-Oko pozitivno naelektrisanog jezgra postoji Kulonovo polje koje se menja sa
rastojanjem kao

1 Ze r
E (4.2)
4 0 r 2 r

4.2.3. Izvodjenje Rutherford ove formule za rasejanje

Prethodni model vodi do Rutherford- ove rasejavajue formule (4.20), ako se
u obzir uzme samo Kulonovo odbijanje izmedju naelektrisanja jezgra i alfa estice.
Koristei ovaj model, izraunaemo zavisnost verovatnoe rasejanja od ugla skretanja
u dva koraka; prvi, za dogadjaj jednostrukog rasejanja odrediemo zavisnost ugla
skretanja od udarnog parametra b, koji je jednak rastojanju najveeg priblienja alfa
estice jezgru meti, pretpostavljajui da nema skretanja (vidi Sl. 4.7). Videemo da
postoji jedinstvena- jednoznana relacija izmedju udarnog parametra b i ugla
skretanja. Drugo, izvriemo usrednjavanje preko svih moguih udarnih parametara,
jer je nemogue da se prati jedna jedina alfa estica na svom putu kroz metu-foliju,
ve se u eksperimentu opaa rasejanje mnogo alfa estica. Viestruko rasejanje nee
biti razmatrano; za eksperiment ovo znai da je meta folija dovoljno tanka da se svaka
alfa estica raseje samo jednom pri prolasku kroz metu.
S ciljem raunanja putanje estice podsetimo se kretanja planeta pod uticajem
privlanog gravitacionog polja. Efektivna sila je proporcionalna sa 1/r2, gde je r
rastojanje izmedju sunca i planete. U ovakvim sluajevima mogue su eliptine,
paraboline ili hiperboline orbite.
Poto Kulonova sila ima istu zavisnost od rastojanja, r, kao i gravitaciona sila,
raunanje orbita poznato u nebeskoj mehanici se ovde moe direktno primeniti. Pored
toga, kako je Kulonova sila (u ovom sluaju izmedju naelektrisana istog znaka)
odbojna, mogue su samo hiperboline putanje. elimo da odredimo vezu izmedju
ugla rasejanja i sudarnog parametra b (Sl. 4.7). estica u taki A je jo uvek daleko
od jezgra i ima brzinu v0. Ako ne bi skrenula, prola bi pored jezgra na rastojanju b.
Izmedju alfa estice i jezgra, postoji Kulonova odbojna sila F

1 2 Ze 2 r
F (4.2a)
4 0 r 2 r

gde je Ze naelektrisanje jezgra, e je elementarno naelektrisanje, 0 je dielektrina

konstanta vakuuma, r je rastojanje izmedju jezgra i alfa estie.
Pretpostavimo da je estica dospela do take M na svojoj orbiti i izrazimo silu
koja deluje preko dve komponente

F F sin normalna na incidentni pravac (4.3)

F p F cos antiparalelno originalnom pravcu (4.4)

je ugao izmedju horizontale (tj. pravca incidentnog snopa) i radijus vektora r

trenutnog poloaja estice.

39
 Slika 4.7. Rutherford-ovo rasejanje.
Gornji deo: ematska ilustracija
eksperimentalnog uredjaja. Donji deo:
geometrijski model raunanja. Alfa
estica je skrenuta od A do B
rasejavajui se na jezgru Ze.

Sada primenjujemo zakon ouvanja momenta impulsa (koriste se jo i izrazi

angularni momenat ili ugaoni momenat) postavljajui koordinatni poetak u centru
atomskog jezgra. Poto je sila koja ovde deluje, radijalna (4.2a), ona izaziva skretanje
i ugaoni momenat je konstantan; to znai da su ugaoni momenti u takama A i M isti,
ili matematiki

.
(mv0b) A (mr 2 ) M (4.5)

gde koristimo polarne koordinate (r,). Reavanjem po 1/r2 dobija se:

.
1 / r 2 / v0 b (4.6)

Razmotrimo samo kretanje u pravcu normalnom na incidentni pravac. Njutnova

jednaina kretanja glasi

dv 2 Ze 2 1
m F sin (4.7)
dt 4 0 r 2

Zamenimo 1/r2 u ovoj jednaini sa desnim delom jednaine (4.6) i integralimo preko
celog vremena, koristei smenu k=2Ze2/40 , dobie se

tB
d
B
dv k
t dt dt
mv 0 b
A
sin
dt
dt (4.8)
A

Da bi smo odredili granice integrala, zamislimo da je taka A beskonano daleko od

jezgra. Poto u beskonanosti nema dejstva Kulonove sile, bie v=0, i ugao =0.

40
 Da bi se odredio ugao rasejanja izmedju incidentnog pravca i pravca estice
nakon rasejanja, opet zamislimo da je taka B u beskonanosti (na drugoj strani).
Onda je ugao povezan sa uglom preko =-. Zbog ouvanja energije, krajnja
brzina u taki B je jednaka poetnoj brzini v0 u taki A, poto se potencijalna energija
anulira na dovoljno velikom rastojanju od jezgra. Komponenta v ima, sada
korienjem =-, vrednost v=v0sin. Sada integral jednaine (4.8) koristei

dv d
dt dv i d
dt dt

postaje sledee

v0 sin
k
dv mv b sin d (4.9)
0 0 0

Nakon integracije dobija se

k
v0 sin (1 cos ) (4.10)
mv0 b

Preko trigonometrijskog identiteta

1 cos
cot( / 2) (4.11)
sin

dobijemo relaciju izmedju sudarnog parametra i ugla skretanja koja je i traena

k
b cot( / 2) (4.12)
mv02

U stvarnom eksperimentu, ne moemo da merimo broj rasejanih estica koje dolaze u

jedan konkretan ugao , ve se mora razmotriti konani opseg uglova (interval ugla )
izmedju i +d; ovo odgovara intervalu sudarnog parametra b, b+db. Tako,
diferencirajui (4.12) dobija se relacija izmedju db i d.

k 1
db d (4.13)
2mv0 sin ( / 2)
2 2

Na kraju, potrebno je uzeti u obzir da ceo problem ima rotacionu simetriju oko ose
koja prolazi kroz jezgro metu i koja je paralelna pravcu incidentne estice (Sl. 4.8).

41
 Slika 4.8. Rutherford-ovo rasejanje. Incidentne
alfa estice sa udarnim parametrima u opsegu
b, b+db se rasejavaju u ugovima , -d

Potrebno je razmotriti kruni prsten sa poluprenicima r1=b i r2=b+db, kroz koji

incidentni snop ulazi u interakciju i rasejava se u prostorni ugao od -d . Zapazimo
da se porastom sudarnog parametra b, ugao smanjuje (vidi 4.12). Ovaj opseg
uglova odgovara efektivnoj povrini ili diferencijalnom preseku interakcije da

da 2bdb (4.14)

Ako alfa estice pogadjaju tanku foliju debljine D i povrine A, koja sadri N
atoma/cm3 , onda je efektivna povrina svih atoma

dA 2bdb N D A (4.15)

pod uslovom da se efektivne povrine atoma ne preklapaju, to je dobra aproksimacija

ako je folija tanka ( do 10000 atomskih slojeva).
Verovatnoa da incidentna alfa estica pogodi efektivnu povrinu atoma u
foliji je data sa

W=efektivna povrina/ukupna povrina=dA/A=2N D b db (4.16)

Sa ukupno n alfa estica, broj dn estica koje su pogodile efektivnu povrinu i

tako skrenule u ugao izmedju i - je dat sa

dn=n 2 N D b db (4.17)

Ove estice prolaze kroz jedininu sferu oko folije u prstenastoj oblasti koja je
okarakterisana povrinom d(1)=2sind. Na dalje je pogodinje koristiti poluugao
/2, te se dobija

d (1) 4 sin( / 2) cos( / 2) d (4.18)

Detektor koji se koristi u merenju see samo segment d od povrine prstenastog

oblika. Ovaj povrinski element jedinine sfere se naziva prostorni ugao. Broj estica
stvarno izmerenih je zato manji od broja dn za kolinik d/d(1). Ako se detektor
postavi u prostorni ugao d onda je broj estica opaen njime na uglu dat sa

dn=dnd/d(1) (4.19)

Umetajui b i db iz (4.12) i (4.13) dobija se puna Rutherfod ova formula

42
dn( , d ) Z 2 e 2 DN
d (4.20)
n (4 0 ) 2 m 2 v04 sin 4 ( / 2)

gde je n broj incidentnih estica, dn je broj estica rasejanih na uglu u prostornom

uglu d, Z je naelektrisanje jezgra mete, e je elementarno naelektrisanje, D je
debljina folije, N je broj atoma/cm3 folije, d je prostorni ugao zahvaen detektorom
alfa estica, 0 je dielektrina konstanta vakuuma, m je masa alfa estice, v0 je brzina
incidentne estice i je ugao skretanja.
Ova formula nam govori koliko e se estica dn od incidentnih n, rasejati na
poseban ugao u prostornom uglu d, kada su poznate osobine mete i poetna
brzina estica. Prema (4.20), nalazimo diferencijalni presek

Z 2e2
da d (1) (4.21)
(4 0 ) 2 m 2 v04 sin 4 ( / 2)

Korisno je definisati i makroskopski (diferencijalni) presek Nda, koji je ekvivalentan

efektivnoj povrini dA po jedinici zapremine. Integraljenjem (4.21) preko (1)
moemo da dobijemo ukupni presek interakcije a; on medjutim divergira u
razmatranom sluaju istog (nezaklonjenog) Kulonovog potencijala, poto (4.21)
divergira za 0. U Rutherford-ovoj formuli (4.20) za rasejanje na foliji, granini
sluaj 0 nije fiziki znaajan; ovo je rezultat modela poto = 0 znai b = .
Beskonana vrednost sudarnog parametra je medjutim, nerazumna jer je
pretpostavljeno da su atomi mete gusto pakovani; najvei mogui sudarni parametar
jednak je polovini rastojanja izmedju atoma mete u foliji. Za = , dn/n ima
minimum. Ovo odgovara sluaju b = 0. Za vrlo male sudarne parametre, postoji
odstupanje izmedju rezultata raunanja po formuli (4.20) i eksperimenta. Ovo se
deava jer model skretanja alfa estice u Kulonovom polju vrlo blizu jezgra nije
dovoljan. Iz vrednosti parametra b za koje ovo odstupanje postaje vano moe se
odrediti radijus jezgra R. Ovo e biti diskutovano u sledeoj sekciji.

4.2.4 Eksperimentalni rezultati

Raderfordova formula je paljivo proveravana eksperimentalno. Drei
prostorni ugao d konstantnim, zakon sin-4/2 je odlino reprodukovan pri
eksperimentima (Sl 4.5). ak i sa alfa esticama energije 5 MeV i uglovima rasejanja
od 1500, nije nadjeno odstupanje od Raderfordove formule; ovo odgovara sudarnom
parametru od 610-15 m. U ovoj oblasti jedino Kulonov potencijal jezgra ima merljiv
efekat na alfa estice.
Eksperimentalni testovi Raderfordove formule rasejanja se mogu sumirati na
sledei nain:
Kulonov zakon vai dobro ak i za vrlo male udarne parametre, poto je
Raderfordova formula jo uvek vaea. Tako, radijus jezgra je

R<610-15 m

43
 Iz eksperimenata sa razliitim folijama mogue je odrediti naelektrisanje
jezgra Z. Eksperimenti koje je 1920. god. obavio Chadwick potvrdjuju da je Z
identino sa poloajem elementa u periodnom sistemu.
Prvobitno je pretpostavljeno da se jezgro sastoji iz A protona i (A-Z)
elektrona, gde je A maseni broj definisan ranije. Posle 1932. shvaeno je da ovaj
model nije korektan; (A-Z) je broj neutrona i Z je broj protona u jezgru.
Sada dolazimo do tzv. anomalnog Raderfordovog rasejanja. U rasejanju vrlo
brzih alfa estica (E>6 MeV) na veim uglovima , tj, sa malim udarnim parametrima
b, skoro eonim sudarima- opaa se odstupanje od Raderfordove formule. Ovde,
Kulonov zakon vie ne vai. Alfa estica prilazi jezgru tako blizu da kratko dometna
sila, nuklearna sila, poinje da dejstvuje. Iz vrednosti za b i na kojima poinje
odstupanje od Raderfordove formule moe se odrediti veliina jezgra od R10-15 m.
Ovo znai da je gustina jezgra 1015 puta vea nego gustina atoma kao celine. Ova
odstupanja od rasejanja predvidjenog Raderfordovom formulom se nazivaju
Anomalno Raderfordovo rasejanje
Raderfordov model se moe razviti i dalje. Negativni elektroni krue po
orbitama oko pozitivno naelektrisanog jezgra sa naelektrisanjem Z. Ovo predstavlja
dinamiku ravnoteu, bez kretanja elektrona ne bi postojala stabilnost. Ako je
skretanje alfa estica na velikim uglovima mogue bez znaajnog gubitka energije,
onda znai da je masa jezgra velika u poredjenju sa masom alfa estice. Na drugoj
strani, opaanja u magliastim komorama ispunjenim gasnim helijumom, u kojima
projektil i meta imaju jednake mase, pokazuje skretanje od oko 900. Iz takvih
eksperimenata je jasno da jezgro sadri skoro celu masu atoma.
Nasuprot tome, u sudarima izmedju alfa estice i elektrona, zakon ouvanje
impulsa zahteva da se zbog malosti mase elektrona, samo vrlo mali impuls moe
preneti na elektron. Zbog kolinika masa elektron/alfa estica, u njihovom sudaru
skretanje alfa estice ne moe biti vee od 28.
Za velike udarne parametre (mali uglovi skretanja) Raderfordova formula nije
vie potpuno ispravna. Kulonov potencijal jezgra je perturbiran atomskim
elektronima. Ovi efekti se dogadjaju za b10-10 cm (ugao skretanja od nekoliko lunih
sekundi) i vrlo je teko detektovati ih eksperimentalno. Potpuno analogna formula
rasejanja i rasejavajui problemi se pojavljuju i u rasejanju protona na atomskim
jezgrima. Ugaona zavisnost rasejanja je povezana sa rasejavajuim potencijalom;
odatle on moe biti odredjen iz eksperimenta. Procesi rasejanja igraju vanu ulogu u
nuklearnoj fizici i fizici elementarnih estica, u prouavanju unutranje strukture
elementarnih estica. Na primer, Hofstadter je dobio Nobelovu nagradu 1961. za
eksperimente rasejanja brzih elektrona (109 eV) na protonima i neutronima. Iz ugaone
zavisnosti intenziteta rasejanja, on je dobio informaciji o unutranjoj strukturi protona
i neutrona.

4.2.5 ta se podrazumeva pod nuklearnim radijusom

Moemo da sumiramo naa razmatranja u prethodnim poglavljima na sledei
nain: alfa estice, koje prilaze jezgru izvan atoma su prvo pod dejstvom jedino
Kulonovog odbojnog potencijala. Ako pridju jezgru dovoljno blizu, bie pod
dejstvom privlane nuklearne sile. Nuklearni radijus je definisan kao rastojanje na
kome je nuklearni potencijal uporediv sa Kulonovim potencijalom (Sl. 4.9). Za
ovakva istraivanja koriste se alfa estice visokih energija, tako da mogu da pridju
jezgru dovoljno blizu.

44
 Slika 4.9. Potencijali nuklearne i
Kulonove sile korieni za definisanje
nuklearnog radijusa R.

Iz empirijskih rezultata takvih merenja na jezgrima sa masenim brojem A

nadjeno je
R=(1.30.1)A1/3 10-15 m.

Numeriki primeri za A=12 i A=208 su

R(12C)=2.710-15 m, i R(208Pb)=7.110-15 m

Relacija izmedju mase jezgra i radijusa jezgra implicira da je gustina

nuklearne materije konstanta i nezavisna od veliine jezgra. Ovo je jedan od
eksperimentalnih rezultata koji lei u osnovi modela jezgra koji se naziva model tene
kapi.

Problemi
4.1. Aluminijumska folija rasejava 103 estica u sekundi u datom pravcu i prostornom uglu. Koliko e
se estica rasejati u istom pravcu i prostornom uglu ako se aluminijumska folija zameni zlatnom
folijom iste debljine.

4.2. Broj alfa estica rasejanih na foliji koji pada u broja je 106 s-1 na uglu rasejanja od 100. Iz ovog
podatka izraunati broj alfa estica koje e se rasejati ka ovom brojau ako se on premesti po krunoj
putanji sa 100 na 1800. Pokazati ovaj rezultat N() grafiki.

4.3. Odrediti rastojanje najveeg priblienja protona jezgru zlata u eonom sudaru u kome proton ima
kinetiku energiju (a) 10 MeV i (b) 80 MeV, i uporedi rezultat sa radijusom jezgra. U kom sluaju e
proton dotaknuti jezgro? Odrediti kinetiku energiju protona kada on dodirne jezgro.

4.4. Na kom uglu se raseje alfa estica energije 4 MeV kada se priblii jezgru zlata sa sudarnim
parametrom 2.6 10-13 m?

4.5. Koliki je sudarni parametar alfa estice sa kinetikom energijom od 4 MeV ako se rasejava na glu
od =150 u sudaru sa jezgrom zlata (Z=79)?

4.6. Snop alfa estica kinetike energije 12.75 MeV se rasejava na tankoj aluminijumskoj foliji (Z=13).
Opaa se da broj rasejanih estica poinje da odstupa od predvidjanja na osnovu iste Kulonove

45
interakcije na uglu skretanja =540. Koliki je radijus Al jezgra ako se pretpostavi da je radijus alfa
estice R=210-15 m?

Napomena: Izraunati orbite prema 4.8 i 9 do 0= (180-)/2,, taku najveeg priblienja i odrediti
r(0).

4.7. Uzan snop protona uniformne energije pogadja foliju zlata debljine 4 m pod pravim uglom. Od
ovih protona deo =1.3510-3 se raseje na uglu od =600 u ugaonom intervalu d.
a) Koja je kinetika energija incidentnih protona?
b) Izraunati diferencijalni efikasni presek da ( ) / d jezgra zlata.
c) Koliki je sudarni parametar b?

Napomena: Koristi (4.20) izraz

dn / n da ( )
ND
d d
4.8. Zato se u eksperimentima Ratherfordovog rasejanja na atomima zlata koriste alfa estice a ne
elektroni? Koje bi prednosti/nedostaci imali elektroni kao projektili?

46