nacela neoplasti¢ke umetnosti* teo van dusburg TZRAZAVANIE I IZRAZAJNA SREDSTVA ESTETICKOG DoZIvLIAIA ips peace ees Soe oc on Reelin once oe pas oe re cuaiien eae eon nem ea ce foniadh catgic few adhe et spel {posta objet sub sam da bt ragoret a ‘U'ptvom primera objekat je ell} tog nating izazavania, aw ddrugom samo sredstvo. ako bismo pe! natin: mogi nazvatl lage materio ‘a drug surazatante sn ardobhjima w Kojima Je. pogled na. Zivot bio materials: sigki, i umetnest Je bila-materijalisticka, ‘Sve Slo je one. daval bilo je oponasanie materijainog vida objekta. U ridobljia, kar a je posted na Sivot bio vile duhovan, pritodan, spoljat oblil Bae Korii samo ao pomocno srdstto 10 aadavanje dele Ii osecania. ‘Materjalisticka umetnost je w potpunosti ogranigena na fk ke oblike, ona wu nama busi ideju malerijalne lepote. ovth Shika Tdi nett svaiako 1 sama Kori ove oblike flv ih Korist kao nosioce ideja Hi emocija da bi iazvata dozive iia) vige unutrasnje lepote. i Ostavijajuci po strani pitanje u Kojo} meri je materiatistis. ko Shkarsieo! wietnost, Jasna eda Meats. sikarsto 32 polja \rednijioblik umetnickog izratavanja (pretpostavijajuci da_je Gu uetost Vo plog pontine spatineg obi sta {ila je prava cazisuencija u privod wats 10 raavo}y gina tinetnost J, tile ave ike poe vaailazenja taenog reprodukovanja posmatranih objekata i spol Tog taeda Unnetnel Je sledia'moge puteve Wnastojan}t da Se bork 2a, iskljueivo svo}uteorjay alt umetnict nikada nis Dit svesni Cinjentee da ametnost svo} ellj moze ostvari jedino ha sopstvenom ferent ‘Prevashodni ell} umetnosti je da bude umetnost. Vizuelna uumelnont mora, oblikovalt (gestlien). Svaka ‘primedba upucena ‘ovo “stavtt naicl ce na, logiéan odgovor. kada se upoznamo pohmom ‘Gestaluinga (oblieovania) 1 upitamo. sia to umetnost reba da oblikule ‘Obiikovanie je neposredan, jasan izraz ostvaren éisto umet nigkim sredatvins nosti (Umetni¢ha ravnoteza sh Obi waged obikaT sadrZajn koje Terazava je kno odnos tela pst im se umetnost udalii od svoie pritode i prestane da samo oblikouno sotelotworujex vee ilusirtje, odnosno daje nepostedan limesto, posrednog izraza esteti¢kog dotivljajs, ona presiaje. da barde ste 1 eubs svaju moe jasnoee Svakom umetnickom ‘elu prethodt unutragnjt aj sivarnost, kako fo.nalaze svest. Tdcoisteki t materija fistickl oblicl izrazavanja ‘odgovaraja dvama naéinima dozel}a 'G materijalistiskoj umetnosti percepelja je ogranigena na cbjekat; tu idealistidko} umetnostl peteeped|a,prelazt, ova grant Sto aid Covetog sake proma ota — ct Jo on ‘iée povrsan (prirodan) iit dubij (duhovan) pazamna’ da je umetnost Egipeana bila pretedno, idealistic- ka, Oblici'T boje su odredent stepenom, dubine vest, oblict i boje nostaju odcedenifelementarniji- Sporedni detali + nijan 0 se'potiskuje. Napregnuiost zbija iz ebtisa i jasnoce boja. Od hosi gsnovnin oblika smenjuj proizvoljnu pojavu individualnh Prado obi ee ‘Riaterijalisticka umetnost je previadavala kod Grka. Spoljat prizodn oli sienjueengime kosmieke abixe, Do ovoun Je Toso usted Sinjenice da je Mvotna svest Grka ila’ testo. pove- Zana’ sa-spoljnim prirodnim oblieima, Oni su Zelelt da pred. so. Bom insite bogove w telesnom obliku, da. th vide w visoko ide stizivanon peony ik sinbolko tskrljavanje, kakvo Je Postojato kod Eeipcana, Kod nih jedva da i posto ‘Greka umetaost ce bale! na odobravanje svih nth Koji imaju slicne' poglede. Renesansa 4, svaka civilizaclja koja se zasniva na Fiitkim |_maienjatnim nagelima.pokazuje’Istinitost, toga. ‘Medutim, wsrednjem vekt! pojavdjuje. se nova ideja. Mada je ona bila vite verska neeo urteticka, ta ideja je uticala na Inaiaint vid. umetmosti oblici | boje postaiu izazitiji + dubli, 2 psihitki clement Ger je previadavao ‘erskt stay) je ogranicen, ‘Kame postaju ostre i krute,« boja odredenija. Versio navelo fe, w stvaty drugioblik iaraéavanja, osnowne stvamosti: Byojnost ‘ove stvaost) simbolizaje wu hriscanstva intitm bog davo (Hist Juda, stav | protivsta). ‘Bot je klasiéna umeinost letazavata sustinu egzistencije po- rede religijskim simiolita, Kesnijt fazvo} tmetnost poksa jevda je njen eli dao ein neposredno." Ako "ha oso arsine # genciksh naela pretpostav mo da fe cil} umetnostt da sustine obliave umetnigkim t mika. Evin ditigin’ sredotvtma, automalsk sled zaldjucak, dane ™m0- Jem Sv ilealisigka dela stvatrat | umetnickim delima "ako preslfa‘opsnost od navodenj a popretan stay prema umetnosti Mada mofemo pretpostaviti da su jedna skulptura ili slika pasta je Bale dE prog amet obthovanj, Spake fe Jasno da neka dela me mogusmatratl delima oblixowne iimtinosti ako nemajuumetmigku ide) kao polar taeit, AKO nas deja izrabena teu stimulige na. oval i onaj matin, io ne Jmsel-da je 10 delo oblikoyne tmetnost, Rett da je asve 3t0 nas Tebuduje’t sto fe» tom namerom 1 stvoreno metnoste dovade has do najapaurdnijin: posledica, w_stvari, do. protzvoljnog_ (ba roi) Vailewninos. Kada nas jedno delo stimulige, uvek zavisi od privode stimu tisanja' dat je 10 delo masta oblizovano estetikim sredsivima, ‘vo se ooo | na eo nae u dl, Qne mo, il rat nano drugaéije vrste; one nas mogu stimulisati a da delo 1s Bin? ipak’nema nikakve veze's umetosc. Spomao sam, na osnova sopstvenog iskustva, da vecing ju di, ckifaeujoeh tone oj poanaju umetnost | uimetnike, kao flue) astale aise peed ibtinskam ‘umetniekim elma, dOK Th Uiraga dela stimulisa fasocijactom iefa, 1d) Ravlog ledi w nagina na koji umetnik posmatra objekt sve cosine ‘Sumirajucl rame ideje koje suo ovome iznete, mokemo red daa sama Unetika anaajat tamo, este akeent fda Jey Tok fiaanont preoviadaja tw njemu, njegove delo estctitko Posto smo vet navel termin yestetigkie, da bismo ozna idejuistnske Zivotne.sustine, node am bit te8ko"da zal Elo da je jasno oteloivorenje ove ideje osnov cele umetnostEstetitki dotivijaj je stoga stuaralatki, aktivan, za raziku od. nestvaralagkog, pasivnog dodiljavanja, kao’ w primera prosjaka. XVIE_ Jedino aktivnim, stvaralackim dotivtiavanjem, « ne pasiv ‘nim mote se storia umetnicko delo. XVIII Pasivno dotivljavanie mode dovesti samo do ponavtjanja Hi Kepiranja objekta doteljavanja. Tumedu ove dve_krajnosti dotivljavanja postoje svi mogusi opened memos eames Cho aa) metnoat do fishog' ovlotorenja.esteUitkog dogtijaja, stvarnost Kroes Emedu ova va mogusa nagina dodivijavania isl go jue a hao engOvanie ns esnow ak tivnog, stvaral ivljavanga ‘Uizetnik ce amaino reagovall, na. snaino stvaralagko doi tiavanje: Da bi mogao irrafti-dotiuljay, on ce posegnuti 73. Fpisinim edstina koja ce, w start, Wealth njgov do. ANIME igang stedstva ce bith Karakteristiéna jzratajon sree 2 arta da ikada‘umetnik’ponavlja objekat svog dotivjaja, dajuci tom dauphin SESE "Ste eptiamenta® of Ob ferevanga tvek ostaje a manjoj il veco] ment manje vredan od neposred op sbi clara: 15) obit iralavnja postje Urtgorz- rodap, nejasan, neodreden. "75 nije neposredno ostvarenj, pravi oblik SeraZavanja umet nigke ide, we samo njepova tamer XIX Umetnik, noposredno ostearenje, pravi oblik. izratavanja, mmose"oswarit samo gue’ obvira svojth -ebithovnih Sredstava Umetnitka ideja je oblikoyne_otelotvorena w svakoj umet nnosth putem sopstvenih sivaralackih:stdestava kao. yarerijaina Wmetnosi = viueina wmetnost, muzika, naratotg,stikar stvo—"'moraju oblixownu ideju da laraze na sopstvent agin, sOp- Stvenim sredstvima, Otigledo je da ne mozemo taéno oplsati Stvaraladku deja (esteUitki momenat). Da bismo je raz}asnili, pour smo. ree TavnoteZa postignuta polozajen | proto: IGajem (apr. vertikalno nasuprot hor zontainom, smengivaniem ‘mein outa cena Cap vali aon wroporciia (apr. sivokog | uzanog), Umetnikov je Zadatak da ot Fkcfe'sve skcente entetiéke idee. Od sudtinskog Je, mnacaja za tumetnigko defo da nam se tL akcenel prikagu w vidlfivon, Cue om Tt -opiplivem, odnosno, u Konkretnom obliku, Umetnicko {elo a Kojem je estctitka ideja ierazena nepostedno. (odnosn0, {erazajnim’ sredsivima. svojstvenim dotieno} tnetnosti, pr. 2 Kom, Bofom, povrsinom, masom) nazivanio egzakinone 1 stvar ‘Nazivamo ga egvakinim, nasuprot umetnigkom delu u kojem se tn ideja nastogt tail pomacnim sredstvima. Meg prime- Mima pomocnih sredstava mogu se navest!{ sv stmbol ii ide}, ‘aapoloena tengenie, ot posedujuemocionaine 1 ink: ttalne asocifactie® veinuaaine sarin, rasuprot umetatkom dla x ojem oblikovia sredstva. isu samo. prepreka organskom \ jedinstvu da, Yee maj ntoremeno | stoi predstalih Eiht Vopr. hada se boja Korist! na taj magi a prod luzja Kae Hen. deel le —"'matertnizam, openotan ine. dbe MPoponazanje ‘urije skulpture Ht arbitektonskog “dela -slikar= Shin sredsting, td). TEsteticki dodivijaj se ne mora realizovati_ pomoénim sted: sui ves hm oblRov aeriat (ola, mere, Kae, Hd) ‘Ako umetoik Korisii pomocna sredstva ove vrste, suitinskt bl? umctithoy”dela,"ertareje umetnke Vac, Bie po foe) chaih eae, x mt ol ces coal ytint meron deuce memes pre pelts ane | an ere re oe re oe et Be ree Baraat, pecan eat ae ee ee peal ae eral gi Te me ae Sete ae Lael ee ae poe Ia a ae ar lh ls ferent saci donsieien eat : Ta ale mals are eee? hae ee ee et eee eet SS al a lt es proche Shs oe se a _Zemimo, rn rime: Fang Hay, Rebrant olin, kas in“ perigdima, "Haan su poeel spent oblikstvart aol. Jing) Soba io zone arene ne didlo wile Erato ‘bles pusilla wie“nn golf svolun sttaralackin poriyina | ‘Stata? seo} umeinst dost) vise, piasichim.Konsoenfom neal {ipo Hox nen, ee com heal Baneine fe postepeng posta svestan enjence da se material motorist ao hose sada. crm pig el tes ey mm Re es oc ER aoe dl aaa ‘no prodire w umetnisko delo, uprikos injenici da je pomusenn Brolin esoboposting pedis, Ao ig drug shal De Met se pojavijuje kao otigledna kopija prirodnog, objekta. Umetnik, a taroéito moderan umetniky na priteda gleda stva- zalatki, a to ge otltuje u tome sto svom dozivijaja daje oblik Eistim umetniekim sredstvima, ne proizvoljno, vee prema lowié- Jin" vakonima svoje grane umetnosti (ovt zakont ‘su stedstvo Kontrolisanja stvaralacke intuilje). On stoga korist{ boju, drvo, tmermer, kamen il neki drugi material kao ietatajno,srédstvo. Ti metnik stvara neki novi esteteki Objekt, umetnicko de- To, zavist od njegovog Ovladavanja ovim sredstvimia XX Ako objekat dotivjaja vidno ute u delo, taj objekat je on- da’ pomoéno sredstvo w okviru tzratainth sredstava. Nagin, ‘rafavanja w ovom sludaju nece Bi pra, XX Kada se estetitkt dotivijaj izract neposredno styaralackim Fedaeinaedotiéne grane anemnosti, nai eratavanta ¢e rit pravis PRIMER 5 Kada. posmatrame, stare like, npr, Nikole Pusena, pada 14 08 dinjeniea da su Hudsli likow! prikazant w talevor taidkom Polozaju na Kot nismo navikll w svakodnernom 2ivot, pa ipa, hiihova telesnost Je uverljivo reprodukovana, a i pejzaz je boljé poker, ena detec, ava na zemi rda, Bebo, Nemo vot, mada umethik to. mije naméravag. : etl ovih Judi, pravo mesto na kojem se nalaze nek likovl 1 od hos Yamedu giupies Hiudl 1 Okolnog prostora | prostora.izmedu jh, daleko Su od shicajnog 1 pritodnog. Navlaak Je Jasno sta ‘ijeh ‘na poloza)’ i odnose, © svem je, otigledno, dobro razmi- sho. Sve je reseno prema évrsto odredenim akonima, éak i Svello, jednoliéno lezeno na celom platna, Tazlikuje se’ od Pri rodnog sve ‘Taka slika je u velikoj meri verna Zivotu, pa ipak, Sto je fgpet ishod odredenih ‘nameraslikara, radikuje ve od pritode. 28Et0? Pato Ho Je umelaik postupio. prema umetnickim estet skim zakonima dronstruktiitin orcanizovanjem), ane samo sa Stanovista objektivne prirode Jasnoce. Slikara su ‘ise zanimale esteticke namere nego prirodni oblic, Nedopustajudl skovito} slugajnosti i prirodnoj_raznolikos 4i da prevagn on nasto da asta iztae Opt idle syrsishod- him crganizovanjenikova 1 tapostatjanjem dela, Tako on Zanemaraje prradne akone. a Korist #nkona. wmetnickog str faaitva, prifodne oblike Korist samo kao sedstvo 2a postiza- ne svog timetnitkog ela i J sori harmon celina ko) raynoteb etn, esietithe jedinatvo, postze mnogostranim sinenjivanjem | ski Sanjem polofaje i meta How, prostor mane Pravach. Ae fanja na ae U iavesno} meri umetnigka harmonija je zaista i postignuta. U izvesno} meri, Jer umetickl cil nije ostavren neposredno, lumetnighsm sredtvima, vee posredno, priksivenim prirodnim ob: Hesma, Ni boa obi me, poise wom Risto stan kkso'boja i oblik. Boja 1 oblix su Kori8eeni kao. pomocno sted Stvo ot stvaranjt laze o.nekoj drugo} stvari, mp fife, staklu, Udovim, svi kament ia Ovakvo umetniéke delo je umetniéka idofa, iaratena natura. listiGkim stedstvima, To Je éstetlckonaturallsticko deo. Ako od spoline prirode odstupa utoliko Sto je estetigko fe dubwoyno), od esticke Adeje odstupa uoliko ‘Sto ye natural Sticko. Ono je, dq tako kavemo, podeljeno, 4 stoga mije Jasna 7 Dravo oblikorno dela Cilj oblikovneg umetnika je jednostavan: da da oblik svom festetickom dotivijaju stvarnosti i ‘se ree, stvaralag- {a “dozivija) gusting. stvarnost, Viel umetnik moze ponay- janje pries, bajki, itd, prepustity-pesnielma 1 piseima. edini natin ta koji se vizuelna umetnost move razvijati jeste ponov- fim procenjivanjem 4 progiéeavanjem oplikovmih sredstava. Ru fe nog deco Peja te naparnivo, niu sears sree sta. Siikarska sfedstva su: boje, oblic, nie | povrsine (ravni. es PGRmatafucl sam vinacne umetnot x eli motemo, ve la sredsiva postaju, sve jasnije irazena i prigaju mous. fost Cistop oblikovnog iar timetnigkog dosvlfaja. Orkako su Se ova oblikovna sredstva pojavila kao glavni vidot Giniac, sve fone Sto nije neposredno verano ‘a Cisto tarazajna sredsiva a Sikaratea, vajarsivu 1 Uvesno) meri arhitekturi, pots je drugi plan. Nepotrebno je da se podseéamo na svaku fazu u razvoju njihoveg enataja, w cvoluelly ka pravom umetnigkom jzraza” Za sve ove razliete’Struje, pripadale one nekim sistemima ili, ne, motemo sazeto rec pobéda pravog irralajnog oblika estetickog ‘odivjaja stvarnost. Sulina oblikovne Heje (estetfke) frazava se terminom is Aljudivanje. zl Jedan element iskljuéuje drugl. Ovo iskljut anje | Jednog clementa od strane drigog o€ituje seu PH ‘kao iw umee polja 33nosti. U prirodi je to manje ili vibe prikriveno osobenostima od- Pasig Bik sk Fe umtaol at el prve Sh ‘Mau ne motemo postéi savréenu, harmonijy, apsolutn sav. notevu univerzama, sve na svelu, svaki mot, thedtim, pode. Gen Jo zakonitontima ove harmonije, ove raviotede. Umetnikot fe aati dn ole dh Sli ova} piven simon vo) thiveraaino} ravnoted stval, da pokade njenu podredenost SOP Tatineko.T pravo timetniko dslo je metafora univerzuma po stignsia umetliékim sredstvima, veto Si amo die umeticka ravage & une nigkont del iz ranijeg twxdoblia.postigasta.ponavijanim, isk}: Evanjem Jednog’ pola like digi, jedne’ dimensije druaom fide banoso. neaprosntn ikljucivanjemsredstove pocalmaljenh eperode. WS Kora dalle kf fo wn pv oitkno amen delo sartojt go u elnjeniel ds ono postin esteisku ravnateZa ee Sforumetnieuim sredetvima,{ 0 same nia, iPprmom, Sikowne mctnkordelu, ob je nepdarcdno'| stvarno iragena neprestapin iskljutvanjemy Fovaiihsestivay tao horeontalan polos shale vert sag sigan atin meni et Gapenai wal almy roporelie (role wana). Sedu povrSnu_smenjuje druga’ kor Jaye ogranieava ili Je vezana 2a njulitd, a Isto se mode primenit Fete baja Gedna boje fakljucuje drug’ ne. plava, Pata, ern belt "eda gtupa boja, drugs, a ate obojene povrsine ikl Na taj "natin {sudeci prema Pitu Mondrijanu, »Neue Gestal- iutasbtcher, tom V}y patem neprestande, medusobnog nl pia, mean, provera stout Poste a time, nana): Gakinif nagin elf unetnika: da stvort-obltkovna harmo ‘has da lepotom ieraa) ist. Umetnik vise ne oleloworuje sto. i idchu posrednity priawvanjems simbolima, iscelmna lz 20. in, Strom, Itd__on 'vojo), ket dae oblIK epesredno 1 sto IbetniGkin sredstvima Koja simu dostupna at svi. Umetnieho delo postaje. nezavino, tonermick 40" (plat) corgantramn i kojem je ve protivieza sem tu uel tikupan hatmani¢an odnos, umetnigka av ODNOS POSMATRACA PREMA UMETNICKOM DELU Umetnost je izrazavanje. Teraz naieg estetickog, dotiljave ja sivarnosti-Oblkouna Giiscina) umetnost Je obtikovno ara Wanye colixovnim edema ‘Nluaicka‘umetnost je muiiéko ierafavanje. muzitkim sre Reid adi su sposobni da, ovo iratavanje razumeju odimah, dok je druyima potecbnn intelokivalna priprema 1 poseban pod! sical” Nesvestan’t podsvestan odnos- prema umeiniekom Gels, ie doollee han ‘Da bi postal taj. svesian,pdnos prema uinetn ty koji, Kao sto se vidi iz ove state, moze bil samo syestan amet Gk odnas, potrebno Je shvalitpojam_oblikovne umetnost a Ifeno} susting kako Je objasnjeno .ranifim poptaviima Ty nih se vid. da je u egrakeno}, obikovno} uetnosti ume tik dal} Stvaraoath toate eset sam tng Sra Sivima ‘ojstvenim svako} rani umetmosti — llkarstya, na Puimer, Boom t neni odaosom ‘prema plana slike. Seako Ko Peng trove, moguenost trcoslo Bi dase arMi Posrene uot est Roja je samo crsgorarredno soblikowna, wkojo} Je ume MGla Hdeja’ne|aano fzetzena bog toga sto sa pristine use Fombinacfe dela CaS enn rng mi» eg iol soma rem Sih dana, U dosadainjo} umetnosti_umetnik. se nije pridrzavao Koristio se knjizevnim, simbolickim, religijskim sredstvima iti sredstvima'u Kojima je ideje podstakao objekat kako bi ovom fel dao sintelektualnie akcenat Kao ito je smisao stvaranja originalge slike w njenom opo- nnatanju, pissnje price w njenom prepricavan}u, ‘komponovanie pesme i njenom pevanju, tako je"t gurha egzaktne oblikovne Umetnosti Roja nije epzaktina, all'sadri asoeljativne ideje. posmatraéa prema klasitnom umetniékom deli Yee'neke druge veste, npr. cisto verski it zasno- onda je jasno da | odnos tog posmatraca prema Guzaktnom umernitiom ‘del mora bit) ist Praklicno iskustvo ‘mi Je pokaralo da je to zaista tako. PRIMER 6 Jenom prilikom, kada sam s_jo§ jednom, osobom posetio suze} u kojem st bill tpogent grtEt } exipatskt kipovi,opazio Shin dase to] drug dit samo, gre ship, dok a8 eae Sin" ostavija‘ravnoduinim, Pred prekim kipovima ‘on papeosto Hie tapevao Ga nade reel Kojima bk lara, svoje eduseyjen}e “alain telesnim oblcima Ke} odisn zdravjem 1 wtalnoscue 34 polja Tel Rte into do dru Siler sled tee oni spe ae! et tae a Reston pera ele acy aetna! Se de ae ete nasa ete cee falta ates eae ta ae, ea Pe ae Sse ae eo ee ere Bl Paes oor He end eg oa wn ie cata annette ts meses ite, koh Sagntcee KS,M ven gs R ey ree oe ea pers ora a ee ee ae Feiss ma potnats ey eae xi fe ee Te Seen en eee ton ie moder, cn, See ose ee ant EN cee aw ott rT ea ak ei ac ‘eee heath pe dee ear Aah kel agra a oie Sty Ho Joe tan | asocfatvan, fer Je colle | Stmbole Kaje"ie video. doves pence Sil Rina naa, gy ete roma pro) of odin a Hn fe aaa sao s Pens Paolo ater ta bee ba See ee eee ano umelfto ce nor tee cee sumone mele dale aecerlarsa cutaneous Pet ete pl Searing Peete et cle fen sets Bu ich Seka ER 2a Sh unk, ee Boda sre Ba a ald emer eegiye er td sergente Later coral im SE tar ae bee: ees eae ag hie Lens Fee ee ares ese Ofer Bae coe eens Gree ere be ane ee te a Hg le» ay + une uc, ttn creel er summa, ny, es ete eaters a soe ae me pe A are pe ee ee ee mai ett ta Eafe nae pts sarah (eae me eta Lemuocceras La uae a ale Pao tna eee ete sce a ee moh ad pee seine Oe ae on et a ace ney SR ak SES, Uti Se, rn a Se ee oe a atv pre move ieee es camo ee caro eegl oan Fe aerate erat cinta Sih fcc ee cee Da Ako lak — & pod likom podgaurevam svakoe ko, zoe neoblananos, thei ta une dao samo Calne Ua pucn = Gourtak Mile Pusona zaztna Galt ‘toy tt nj pre ut kor, drvea, Kuta, plea i) sores Me thehyPrae snarl prc epticnom Eantnekont Eatoun ano 40 ride samo odds prema sedpvima Tako is"usgoutt da'e"nck, pif pease) akine nti BS ona pein pasate Elan tem tad. Vanagon lta) elma aja, naam "ere makes ‘ele sete @aStson emu umetniéor de XXII Estetiéko razumevanje egzakinog umeinidkog dela moguée je samo ako posmairaé inia tskifueivo estetteki odnos pre ‘ma uametnkine delim. To math dok oda umeinicko deo, posmatrat mora bit piv se svetla w Rembrantovom ‘dela zmaéi isto Sto i od. evitl ge plidom | svilom na slict Kommelijusa Trosta (C. Troost), Aisin mama na Anion Ton Vemera. (A. von Wer Kaa bi tea, sav bo, merlo prvi razumevana stn skog umetnickog dela, »Noéna strajae 1 Trostov grupni portre pada bist) Kins. ‘Medutim, ta dela se suttnsis raglikulu Rembranta sa svetlo, svila itd. izrazajna ‘sredsiva_(umetnickog Kestetichog sta), ok Je Komeljunt Trost prkazivanje svie ci Rembrant je nastoiao da pomocu svetla i senke nagovesti oblikovanje prostora Roll je slvarset 1 drugatiji-od ‘swvarnog, prostora, Kornelijus Trost Je 2eleo da oponasa svilu bojom. Toi, et, povanlRenbratrsaa, proae a Set aera zag a Pte oar tl cece Pee aeraNa taj natin { sam posmatraé ufestvaje uw stvaralaftvu Tu toj Thee! taf ge proces node oplsat kao ponovno stwaranje Sees posmatiaea. ‘Ova) stvuralaéki naéin je jedini pravi natin posmatranja, vi aetna imctnost, Ne'postot maka Grup main na Mase, fi'za modern urpetnost, ‘Uifasitno} umetnostt umetnigki, cj je manje i vise pri Iiven ‘pomoerim sredstvima. U. modernof umetnostl umetneit Else pojavijuje wvek s vesom jasnocom, vecom eprakinoscu, U ‘joj tvek ima mange karferanja t mange pozajmljivanja od pri Fodk,"Ee Ine shige pasa ponmatraca = umetnihog iad lise je Jath zahtev kojt mu se postavija da ponovo stvara delo (Gsteuiiaaktivnost ponovnog stvaranja). On tora zauett aktiv Iij'stav prema tmetnitkom del, ako 2eli da’ ga praviino shat PRIMER 7 ‘Mora se, yeoma naglasiti da posmatraé, dok gleda egzakino mete ‘l, ne tapata ote, odnasno “upadlive deal isa Koji se ste govor! pre-o potpuno ravnopravnom. znaca ju'svih diovs, sto a me oGnost ano na te delve, ao takve, Yee i na odnos izmedu timetniékos' delat posmatracs Mada je tetko rotima iskazati uticaj umetnigkog dela, naj. uibljt" posmatracevi percepeija como najbolje opisath ako Ka Semo da kod ‘njegadolaxt do uspostavijanja.ravnoteze izmedu Subjektivnog i objektivnog, neposteano prozetog.svescu, 1 on do- Zivi}ava oscenj jasnoce, (siovremene visine 1 dubine, Koja nema ‘eres prirodniin odnesima iii prostoraim dimenajama — per ‘epeija koja dovods posmatraca w stanje svesne harmanije w ke jo} nestaje dslovanje izdvojenth dominant, Nije nemoguce da Je ova umetniska vigija nalikt na versku hharmonija ily tshigenje, posto je najskrovitya.sustina zrazen, {U'umetniékom deltas oxnovelom tadikom tome sto umetnt ‘ka hontemplacia, ‘nepostedna svest 1 ushlgenfe — jediom ree Sts wmetnigkt doggy — nemaju u seb] nigep éudnovatog, nit Tajanstvenog. Naprot: pravi umetniekt dosvljaj Je potpuno Istinski,umetnigki dotiviia] ne mode biti pasivan, jer je po- smatraé.prisiijen da zajedng 5 umetnikom dozivijava stalno i onavliano medusobna smenjivanie | iskijutivanje polozaja 1 di frcnaia Hija povisina, On ce. shalt a harmnbnién! @dnos Konnéno_prolstied tz ove Jgre ponavljanog. smenjivanja i iskif Ehanja d¥aju clemenata. Said’ deo se sjedinjuje s ostalim delo- Yima, Oblitomno jedinstvo celine cine svt delovi (all pojedini de. Tov éeline ne dominiraju nit se isticu) Postignuta je savrsena ravnoteZa umeiniékih odnosa, Nema nigep M0 odvlali paznju posmatraca; on slobodna ueesivule niet 'S engleskog prevela Jordanka Mesié + ove. ss aun posi, art pla) rasrare Ten am Dushar stich Ror Ei ios, leap” pnt pu Ss bloas ekg Ratan ‘Bashar Pies SMe An, Londo, so ares a A Ate crs SUES Be tmp, Go deo de Lat See bt ile ate ce a Sapa re ames GREG So Ree eae kvl "Base ea appa Blticahe ane saline al} Pau gto a {iti “pa fee? mies, Dav tita nce plod Se ee is eS Ce rae w op pg ASE Se Se Se SE AB ele ese kao Mgt ole et NOVE KNJIGE ‘THEODORE ROSZAK: sKONTRAKULTURA® sNaprijeds, Zagreb 1978, Pile: Nikola Poplaien Osporovanje razvijenog kapitalistiskog drustva na, netradiel- ual! natin odie niet pobre pola asthe Do etka protle decenije do danas. Kako se osporavanje 0 Kojem je fet ne lorpljaje tek Pareljsino-empleijskom. akeljom-pokusajes, fit jos jedhotn) teorifekorebjekeljom, vizijom Novos, nego. sar ‘mim naginom zivota nosilaca osporavinja, ono je osialo pred ‘metom inleresovanja ne samo teoreuicara, prvenstveno.zbog te Einjentce, Posto se radio direktnom openiranju. donrinaninoy lkuleur, Theadore Rostak, pored! oma, di2t-da je Taxlozno go Yoriti o konirakaliur, te'generalzacijora sistematsKt nastolt raz. ‘it relovamtna eksplikativiu iniju t doet do validnih zakdjuéaka, Koji su, po Roszak, pre svega, razor pojavi Kontrakulture? UUkratko, kontrakulturnd ‘opoteija’ se konstiuise. spram. tel Ikratskog drustva ‘kno posieie. Ishod | sadrzaj tehnokratje | te fhnokratiana je Jedinstven: odsustvo. sumnje U instnitost-Chipen) Taclonainil sudova nauke (omit ebjektivne svestie) Koja se ize 4p nivon faults, tehnifikacija svi potreba eoveka (pai oni ve fini, nagonskih) 1 tehnologizacl}a’niihove re produkelje | zado- ‘oljaanjas U osnov Je zat a nermetanom »Indutetom Produkeliom koja postaje ell, samosurha, domet je sve voce 120 Bijematerjatnis, potrosnih srodstava koje. mudi ova) (Gamosur- SnD) industrjski aparat, Konsekvenea je. avcopsia, Krantifkact}a i"denaturacija 2hetnog sila, odsustvo tevornoljudakog kvalitet etna’ dharani Na drag strani sin vim as pektimay kontrakullura Je sasvim ‘pehomogena. "Njent sudconici Etulavnom omladines te najraditiugih.sojeya; ez Drisustva ‘ise/plinsko-organtaacionih.prineipa, ona podseca na. Sarentt pro- ‘eelht Koja dus puta neprekidno’ prin i gubl svoje pripadnike; hepraktikovanje Tradicionainin oblika borbe (polteke, ekonom: SED) nikog dugoroéno ni programatski ne. obayeruj,uéestvovati tt sporodiéno} pobuni, spentano} demonstzaciji, vezati se za neki Simbol "suprestavijen” ominaciji tehnokratizma (pa makar to ino ssamor-nacin odevanja.slude omledines),razviatinefunke Clondines oblike ajedniitva, iit uopate niudéma neubestvovat fia''="Sve je to konirakultira, U bekstva od roditeljskog obi Tis, bladnih’ iskalkullsanih, odnosa, omladina trazi neposredova no’ zajednistvo, autentieno Tjudsko iskustvo, CulnostHvota, smelt isk vit, reainst utopije— now, drome smite sKad katem da kontrakultura Istraduje neintelektualne aspe- lac ist aie Rots, onda fo ‘naet da erulem zach rost-njenog pothvata 4 cbrirom ina to da fe vaniina tazina via Jena] fe naum ponckad ‘ejasan, osobito anim otajnim poje ‘inctma "kogh maprecac.nakljucaj Kako, jedin stedstvo Bort i add fonalont nate deat I prpustana Erokom izboru udsekih’strasti, Oni dopustaju, popu sto, Sunedigeipliitanih slidnih'gradangy da"im se! mumijevanje yaustavi a rusintvanjskog.ponaéanja, prihvaéajuet dihotomiju Eimedy ‘spontanity Y"promistjenth’ nadita ponabanja.kao Kona ee (tr 68) U vom Kontekstu je sasvim svrsishodna obigmna Roszakova, ceksposicija” kontrakulturaih: fenomena ' podrutjustudentskog, polja 35