::. KORENI .

:: - Jelek, anterija i opanci

26. July, 2011.

::. Skenirano
Jelek, anterija i opanci

Modra ojana kapa

U poslednjim decenijama 19. veka, osobito posle srpsko-turskih ratova (1876-1878), zapoinje veliki
preobraaj umadijske nonje. Tada, zapravo, nastaje tip odela koji e se uz manje izmene zadrati do
Drugog svetskog rata, kada se razvoj umadijske nonje i zavrava.

::. Navigacija
- Kada govorimo o umadijskoj nonji, onda pod tim podrazumevamo odeu centralnog dela
Srbije i stanovnitva, koje je migracijama u razliitim vremenskim periodima stizalo u taj region. to se tie
muzejske grae, pristupane literature i likovnih izvora, moe se potpunije razgovarati o nonji 19. i 20. veka, jer je
tu re o pouzdanim izvorima. Fragmentarno, ova nonja se moe pratiti i kroz 17. i 18. vek, pre svega zahvaljujui
putopiscima koji su prolazili kroz Srbiju, odnosno te predele, svojevremeno pod turskom vladavinom - kae za
Korene Vilma Nikanovi, direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu.

Kod svih tipova nonje i odee svih naroda sveta vanu odrednicu
Libade i tepeluk
predstavlja i podneblje, geografski poloaj i klima jednog podruja, to
uslovljava i nain odevanja. Tamo gde je hladnije odevni predmeti su Kako navodi Vilma Nikanovi, direktorka
topliji, a gde je toplije oni su laganiji. umadija se nalazi u predelima Etnografskog muzeja u Beogradu, krajem
kontinentalne klime i u njoj se nosila odea od raznovrsnih materijala, 19. veka, sa nekoliko decenija zakanjenja,
ene na selu prihvataju neke elemente tzv
platna, vune i koe. srpskog graanskog kostima, tada ve
demode u gradu. Libade, gornji enski
- U 18. i 19. veku, svakako i poetkom 20. veka, odea se izraivala u haljetak proiren do struka, napred otvoren
kunoj radinosti. Uglavnom su ene bile zaduene za izradu odee za i sa dugim, zvonastim rukavima, kao i
kapica sa tepelukom, inae nisu bili deo
itavu porodicu i zadrugu, ne samo svoju uu familiju. Gajile su lan,
svakodnevne, ve sveane nonje, pa su se
konoplju i od tih vlakana specijalnom tehnikom proizvodile niti i tkale i na selu nosili u takvim prilikama".
koulje, ve i druge odevne predmete. Od vune su se izraivali topliji
haljeci: suknje, anterije, jeleci, zubuni (dugi i lepo ukraeni enski jeleci). Poznata je takoe haljina ili "aljina" kako je
nazivana, od sukna sa dugim rukavima. ene bi izatkale vunenu tkaninu, a zatim su je nosile na valjarice i
vodenice, gde se ona "stupala", udarala u stupama pod vodom, kako bi se ebala, sabila i bila otpornija na
vremenske nepogode, kiu i sneg i svakako toplija. Od tog materijala su potom krojile haljetke i same ih ukraavale,
ako su bili namenjeni svakodnevnoj upotrebi - objanjava naa sagovornica.

Ukoliko je, meutim, taj haljetak trebalo da poslui za sveane prilike, da bude kako se to onda govorilo "stajae
odelo", koje se koristilo samo kada se ide u crkvu, na vaar ili negde u goste i na svadbu, onda se izrada
poveravala i specijalizovanim zanatlijama, terzijama i abadijama. Oni su imali svoje duane u gradovima i
Vise od 65 000
varoicama, ili su kao ambulantne zanatlije putovali od sela do sela i pruali usluge lokalnom stanovnitvu.
mesenih ulazaka na
www.koreni.net je
razlog za toliko puta Bogati levantinski kostim
reeno: Hvala!
Direktorka Etnografskog muzeja konstatuje da je razlika
izmeu seoske i gradske nonje bila velika: "Seoska nonja,
pogotovo ona za svakodnevnu upotrebu, bila je jednostavna i
praktina. Gradska nonja je trpela uticaje razliitih centara
mode koji su uvek postojali . I to je u neku ruku neka
vanvremenska moda, koja je imala svoj ritam mnogo bri nego
u seoskoj sredini. U gradskoj sredini za vreme turske vlasti
izraivali su se haljeci pod uticajima orijentalne kulture,
levantinske kulture, a i zapadnoevropske u neku ruku.
Privilegovani slojevi nosili su haljetke odreenih boja i ukrasa,
dok su za domicilno stanovnitvo bile ustrojene zabrane
noenja odreene boje odee, kao to su zelena ili crvena, kao
i prekomernog ukraavanja"

Krajem 18. i poetkom 19. veka odea obinih stanovnika sela

u umadiji bila je jednostavna i napravljena od materijala
ajkaa je sprski ponos
domaeg porekla, platna ili vune. ene su nosile dugake
koulje do lanaka, vunene arape i opanke domae izrade od netavljene koe. Koulja je u struku opasivana
vunenom tkanicom, a uz to je ila pregaa, vrsta vunene kecelje, prednja i zadnja. Preko koulje se oblaio jelek, a

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2540[7/26/2011 8:44:23 AM]

::. KORENI .:: - Jelek, anterija i opanci

preko svega toga zubun (vrsta dugog jeleka bez rukava uz telo, duine do kolena ili ispod kolena). Postojale su
razlike u pojedinim oblastima, ali je taj osnovni umadijski tip zubuna veoma karakteristian. Finom izradom
posebno su se isticali zubuni raeni u okolini Aranelovca, Kragujevca, ali i aka, blie toj dinarskoj zoni, slini
onima iz uikog kraja ili Bajine Bate. Kada su zime bile jako otre odevala se preko svega toga i dugaka
suknena haljina sa dugim rukavima. Noene su vunene ili svilene marame, a postojao je i specifini oblik
umadijskog eljanja i povezivanja. ene su se eljale koristei posebne umetke, kone, kako bi marame to
lepe stajale.

Mukarci su, kao i ene, nosili vunene arape i "presne" opanke, kasnije i tozluke (suknene ili ojane obloge oko
lista). Moe se rei da sve do prvih decenija 20. veka na selu nisu noene pantalone evropskog tipa, ve akire.
One su od prvobitne, pod uticajem orijentalne odee jako iroke varijante sa nabranim turom, neprestano bivale sve
ue. Preko akira opasivala se tkanica, a do tela nosila se koulja koja je, kao i enska, bila dinarskog tipa, iscela
krojena, od kudeljnog platna, (prtenog) ili lanenog, to je ve bilo namenjeno za sveanije prilike. Kasnije se
koristilo i pamuno platno, pamuk se kupovao i ene su od njega tkale koulje.

Posle ustanaka, uporedo sa oslobaanjem od Turaka, kao neka vrsta
Opanci
bunta i reakcije na dotadanje zabrane, pre svega narodne stareine i
gradsko stanovnitvo usvajaju orijentalni stil odevanja. Kako kae Vrsta obue slina opancima nosila se i u
antropolog Mirjana Proi - Dvorni, "za razliku od obinih seljaka, Rusiji, istonoj Evropi, Turskoj i drugim
narodni prvaci, voe ustanka i drugi istaknuti pojedinci prihvatili su u krajevima. Re je o najjednostavnijoj obui
koju su mnogi narodi pravili koristei
potpunosti bogati levantinski kostim izraen od skupocenih tkanina (oje i sirovine iz okruenja u kojem su iveli - od
svile), bogato ukraene srmom i iritima, sa odgovarajuim odevnim ivotinjske koe ili ak od koe ribe u
elementima kao to su "poturlije, tozluci, demadan, mintan, dolama, severnim krajevima Evrope. U kunoj
trobolos, fes" radinosti, kao materijal, koriena je
najprostija sirova svinjska ili govea koa,
koja se nije tavila. Takva vrsta opanaka se
- Neto kasnije, a posebno polovinom 19. veka, kada su se poboljali nazivala presni ili prenjaci. U drugoj
materijalni uslovi ivota, ova orijentalna nonja, tada na vrhuncu razvoja polovini 19. veka opanari su izraivali
meu gradskim stanovnitvom, postaje jedan od uzora koji e prihvatiti i polutavljene, a poetkom 20. veka opanke
od utavljene koe - onae - abake,
seoska populacija umadije - podsea Proi Dvorni.
umadijske, moravske, kolubarske i uike.

- Dakle, posle osloboenja orijentalno odelo, uz prvake, prihvata i

gradsko stanovnitvo, da bi posle izvesnog vremena to odelo bilo modifikovano - navodi Nikanovi:

- Tu, pre svega, mislim na srpski enski, graanski, kostim koji se formirao polovinom 19. veka. Srpski graanski
kostim proirio se u tom svojstvu u gradovima i varoicama Srbije, ali i Bosne i Hercegovine, gde ga je prihvatilo
prvenstveno srpsko stanovnitvo koje je tamo ivelo.

Pre nego enski, muki deo populacije u Srbiji poeo je da prihvata i zapadni stil odevanja, osobito pripadnici
visokih slojeva, trgovci i predstavnici dravnog aparata, koji su i po prirodi svog posla putovali u inostranstvo i optili
sa strancima. ene su jo par decenija "odolevale" i nosile tipizirani "srpski graanski kostim", mada su prihvatale i
zapadnoevropski, odnosno srednjoevropski stil odevanja.

Podraavanje orijentalnog naina odevanja kod mukaraca na selu, po reima Mirjane Proi - Dvorni, potrajalo je
do srpsko - turskih ratova 1876-1878, da bi se onda, kao i u gradovima nekoliko decenija ranije, teilo njegovom
potpunom naputanju. U to vreme poinje i veliki preobraaj umadijske seoske nonje i uobliava se, zapravo, novi
tip odela, koji e uz odreene manje izmene ostati do Drugog svetskog rata, kada se razvoj umadijske nonje i
zavrava. Na ovaj preobraaj odluujue su uticali neki elementi levantinske (srpsko - graanske nonje), zapadnog
gradskog odela, kao i delovi vojnikih uniformi.

akire "na brid"

- Iz levantinske odee izabran je samo mali broj odevnih predmeta, pri emu su
oni bili modifikovani i pojednostavljeni. Umesto u gornjem delu jako nabranih
poturlija, nosile su se ue akire, turae. Od bogatog inventara prsluka, kaputa i
ogrtaa iz levantinske nonje zadrana je samo anterija ili koporan, tada
izraivana od sukna ili oje i ukraavana gajtanima ili bumom. Preko anterije se
nosio jelek, takoe bogato ukraen, a u sveanim prilikama ogrtao se jo gunj
krdalinac, koji svojim krojem i nainom dekorisanja takoe ukazuje na orijentalno
poreklo - navodi Proi - Dvorni.

- Krajem 19. veka fes se potpuno izbacuje iz upotrebe i zamenjuju ga gradski

filcani eiri, kao i plava ojana kapa "ajkaa", koja je 1873. godine uvedena kao
sastavni deo uniforme srpske vojske, a zatim poela da se nosi i na selu.

- umadijska seoska nonja vremenom je zadobila i atribut srpske nonje,

odnosno nacionalno obeleje i kao takva se irila na druga podruja. "umadija je
bila jedna od prvih oblasti osloboenih od Turaka, tako da su stanovnici krajeva
jo pod turskom vlau imali potrebu da se identifikuju sa umadicima i tako to
su nosili pojedine delove odee iz tog kraja. Ovaj se uticaj osetio i do Leskovca,
u enskoj nonji kada je re o jeleku i opancima, dok su mukarci usvajali
ajkae ili akire "na brid" -podsea Nikanovi.
Muka nonja u umadiji

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2540[7/26/2011 8:44:23 AM]

::. KORENI .:: - Jelek, anterija i opanci

Prema njenim reima, vojniko odelo jeste uticalo na razvoj umadijske seoske nonje, ali je i odea seljaka uticala
na oblikovanje uniformi u vojsci Srbije. esto se deavalo da mobilisane mase seljaka idu u vojne pohode u
sopstvenom odelu.

Najvea promena u enskoj umadijskoj, seoskoj, nonji poslednjih decenija 19. veka, pod uplivom gradskog naina
odevanja, jeste uvoenje vunene suknje. "To je tip suknje koji mi danas lako prepoznajemo kao sastavni i tipini
deo umadijske nonje. Njena izrada je i dalje u domenu domae radinosti, ene su je same tkale, plisirale i
ukraavale, kao uostalom i druge delove odee, izuzev sveanijih predmeta, jeleka i anterija. Istovremeno se
naputa noenje zubuna i zadnje pregae, a umesto duge poinje sve vie da se nosi kratka koulja, kao i neka
vrsta enske anterije (pamuklije)".

Posle Prvog svetskog rata, po uzoru na tadanju vojnu uniformu, poinje da se nosi ajkaa sivomaslinaste boje.
Takoe, u masovniju upotrebu ulaze akire "na brid", koje su do kolena jako uske, a zatim se naglo ire, takoe
inspirisane vojnikim uniformama.

edomir Popovi
19.7.2011.

Postavite na Prilagoeno za tampanje

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2540[7/26/2011 8:44:23 AM]