GLEDANJE U SUNCE

Prevazilaenje uasa od smrti

(Ni suncu ni smrti se ne moe gledati pravo u lice.)

Fransoa de la Rofuko, maksima 26

SMRTNA RANA

U srce mi je kroila tuga. Uplaio sam se smrti.

Gilgame1
Samosvest je vrhunski dar, blago dragoceno koliko i sam ivot. To je ono to nas ini
ljudima. Ali je njena cena visoka: rana smrtnosti. Nae bitisanje je zauvek pod senkom
saznanja da rastemo, razvijamo se i, neizbeno, propadamo i umiremo.

Zaista, u svom terapeutskom radu, za svoje intelektualne pretke ne uzimam toliko

velike psihijatre i psihologe s kraja devetnaestog i poetka dvadesetog veka - Pinela, Frojda,
Junga, Pavlova, Roraha i Skinera - koliko klasine grke filozofe, a naroito Epikura.

Po njegovom miljenju, filozofija ima samo jedan pravi cilj: da

ublai ljudsku patnju. A ta je glavni uzrok te patnje? Epikur je verovao da je to na
sveprisutni strah od smrti.

Strah od smrti obino pada u zasenak otprilike od este godine pa do puberteta, to je

period koji je Frojd oznaio kao period latentne seksualnosti. Nakon toga, tokom
adolescencije dolazi do erupcije straha od smrti: tinejderi su esto okupirani smru; neki
pomiljaju i na samoubistvo.

S godinama, dva velika ivotna zadatka ranog odraslog doba guraju u stranu
adolescentske brige o smrti: ostvarivanje karijere i zasnivanje porodice. Potom, nakon tri
decenije, kako deca naputaju dom i pred nama se pomalja kraj profesionalne karijere,
pogaa nas kriza srednjih godina i doivljavamo jo jednu silnu erupciju strepnje od smrti.
Kako dostiemo vrhunac ivota i gledamo put pred sobom, shvatamo da on vie ne ide
uzlazno, ve kree nadole, ka slabljenju i nestajanju. Od tog trenutka, brige o smrti nikada nas
potpuno ne naputaju.

Poto ne moemo da ivimo

paralisani strahom, stvaramo metode kojima ublaavamo uas smrti. Projektujemo se u
budunost kroz svoju decu. Postajemo bogatiji, poznatiji, sve vei; razvijamo kompulzivne
zatitne rituale; ili usvajamo nepokolebljivu veru u nekog konanog spasioca.

Bog, kako je transkulturalno zamiljen, ne samo to smiruje bol smrtnosti

nekom vizijom venog ivota ve i olakava stranu izolaciju tako to nudi venu prisutnost i
obezbeuje jasan plan za voenje ivota sa smislom.

U svom klinikom radu doao sam do

spoznaje da pojedinac moe potiskivati ne samo seksualnost ve i celo svoje bie, a posebno
svoju konanu prirodu.
U drugom poglavlju razmatram naine na koje se moe prepoznati skrivena strepnja
od smrti. Mnogi ljudi pate od anksioznosti, depresije i drugih simptoma koji se hrane strahom
od smrti.

Centralna teza tog poglavlja je: iako nas fizika smrt unitava, ideja
smrti nas spasava.

Zapravo je sinergija ideja i meuljudskih veza najmonije sredstvo za suoavanje sa smru.

PREPOZNAVANJE STRAHA OD SMRTI

Milan Kundera, smatra da nagovetaj smrti nalazimo i u inu

zaborava: Ono to nas kod smrti najvie uasava nije gubitak budunosti, ve gubitak
prolosti. in zaborava je oblik smrti koji je stalno prisutan u okviru ivota.5

Postoji nekoliko glavnih tema u izjavi ove mlade ene: smrt je za nju postala
personalizovana; to vie nije neto to bi moglo da se desi ili to se deava samo drugima;
neizbenost smrti obesmiljava ceo ivot. Ona smatra da je ideja besmrtne due odvojene od
fizikog tela vrlo neverovatna i ne pronalazi utehu u konceptu ivota posle smrti. Ona takoe
postavlja pitanje da li je nitavilo nakon smrti jednako nitavilu pre roenja (to je vano
pitanje, koje e se ponovo pojaviti u naoj diskusiji o Epikuru).

Frojdovih i Brojerovih Studija o histeriji iz 1895. godine.

Paljivo itanje tog teksta otkriva da je strah od smrti proimao ivote Frojdovih pacijenata.6
To to je on propustio da ispita strah od smrti bilo bi zbunjujue da nema njegovih kasnijih
zapisa koji objanjavaju kako se njegova teorija o poreklu neuroze zasniva na pretpostavci o
konfliktu izmeu razliitih nesvesnih, primitivnih, instinktivnih sila. Frojd je napisao da smrt
ne moe igrati ulogu u genezi neuroze, jer u nesvesnom nema predstava o njoj. Naveo je za to
dva razloga: kao prvo, mi nemamo lino iskustvo smrti i, kao drugo, nemogue nam je da
pojmimo sopstveno nepostojanje.

njegova
desmrtizacija smrti, kako je to nazvao Robert Lifton,9 u formalnoj psihoanalitikoj teoriji
umnogome je uticala na generacije terapeuta da se okrenu od smrti

Zaista, moglo bi se
tvrditi da psihoanalitiki naglasak na prolosti predstavlja uzmicanje od budunosti i od
suoavanja sa smru.

Traiti od pacijenta da meditira pored

groba moda izgleda radikalno, ali Frojd je 1895. godine opisao kako je pacijentu dao upravo
takve instrukcije.11 Dok je Denifer stajala pored oevog nadgrobnog spomenika, iznenada joj
je na pamet pala jedna udna misao: Koliko li mu je samo hladno u tom grobu.
Razgovarali smo o toj udnoj misli. Delovalo je kao da njen detinji pogled na smrt, sa
svojim iracionalnim komponentama (na primer, da mrtvima i dalje moe biti hladno), jo
uvek ivi u njenoj mati, rame uz rame sa njenom racionalnou odrasle osobe.

Konano, izvesne ivotne situacije gotovo uvek izazivaju strepnju od smrti: na primer
teka bolest, smrt bliske osobe ili velika nepopravljiva pretnja po osnovnu linu bezbednost -
kao to je silovanje, razvod, dobijanje otkaza ili pljaka.

Pre mnogo godina, psiholog Rolo Mej je duhovito primetio da strepnja ni od ega tei
da postane strepnja od neega.

Naroiti utisak je na mene ostavio njen izrazito snaan oseaj bespomonosti. Ona je
sebe uvek doivljavala kao veoma snalaljivu osobu, a sada se ta slika razbila - nije mogla
nita da uradi za svog sina (osim da se odeli od njegovog ivota).
Ali zato je Dord bio toliko znaajan u njenom ivotu? Da, on je bio njen sin. Ali
bilo je tu jo neeg. Bio je i suvie znaajan. Izgledalo je da ceo njen ivot zavisi od njegovog
uspeha.

Mislim da se
veliki deo tvoje anksioznosti tie tebe, a ne tvog sina. To je povezano sa tvojim ezdesetim
roendanom, sa tvojom sveu o starenju i o smrti. Rekao bih da na nekom dubokom nivou
verovatno razmatra bitna pitanja: ta e uiniti sa ostatkom svog ivota, ta e tvom ivotu
dati smisao, naroito sada kad ti je jasno da Dord nee odraditi taj posao.

Koliko god da ideje mogu biti korisne, njih e oiveti i osnaiti tek bliske
veze sa drugim ljudima.

3
ISKUSTVO KOJE OTVARA OI
Jedan od najpoznatijih knjievnih likova je Ebenizer Skrud, pohlepni, zloudni starac
samotnjak iz Boine pesme arlsa Dikensa. Neto se ipak na kraju prie dogaa Ebenizeru
Skrudu - on doivljava upeatljivu transformaciju. Topi se njegov ledeni lik i on postaje
srdaan, velikoduan i voljan da pomogne svojim zaposlenima i saradnicima.

Duh budunosti (Duh

budueg Boia) dolazi Skrudu u posetu i daje mu jaku dozu ok terapije, omoguivi mu da
zaviri u budunost. Skrud posmatra svoje zanemareno telo, vidi strance koji daju u zalog
njegovu imovinu (ak i krevet i arave), i uje lanove svoje zajednice kako govore o
njegovoj smrti i olako je primaju. Nakon toga, Duh budunosti ga vodi na groblje da pogleda
svoj grob. Skrud zuri u svoj spomenik, opipava slova svog imena i u tom trenutku se
njegova linost transformie. U sledeoj sceni, Skrud je nova i saoseajna osoba.
Druge primere iskustva koje otvara oi - suoavanja sa smru koje obogauje ivot -
nalazimo u izobilju u knjievnosti i na filmu. Pjer, protagonista uvenog Tolstojevog romana
Rat i mir, suoava se sa smru pred streljakim vodom, da bi dobio pomilovanje nakon to je
ubijeno nekoliko ljudi u redu ispred njega. Pjer, koji je pre tog dogaaja bio izgubljena dua,
transformie se i do kraja romana ivi sa arom i svrhom. (U stvarnom ivotu, Dostojevski je
u dvadeset prvoj godini na slian nain bio poteen u poslednjem trenutku i njegov ivot se
takoe transformisao.)
Ciceron je rekao da je filozofirati znai pripremati se za smrt. Sveti Avgustin je
napisao da se ovekovo sopstvo raa samo u suoavanju sa smru. Mnogi srednjovekovni
monasi drali su ljudske lobanje u svojim elijama kako bi usmerili svoje misli na svoju
smrtnost i njene pouke za voenje ivota. Montenj je istakao da pisac u radnoj sobi mora
imati dobar pogled na groblje kako bi izotrio svoje miljenje.

Razlika izmeu stvari jesu i kakve su stvari

Dijalektika koju je predoio Hajdeger, nemaki filozof iz dvadesetog veka, pojanjava

ovaj paradoks. On je definisao dva modusa bitisanja: svakodnevni i ontoloki (od onto, bie
i sufiksa - logija, nauka, prouavanje). U svakodnevnom modusu, vi ste potpuno okupirani
svojim okruenjem i divite se tome kakve su stvari u svetu, dok u ontolokom modusu
opaate samo udo postojanja i divite se tome to stvari jesu, to vi jeste.
Postoji sutinska razlika izmeu toga kakve su stvari i toga to stvari jesu. Kada ste
obuzeti svakodnevnim modusom, okreete se prolaznim elementima koji odvlae panju, kao
to su fiziki izgled, stil, imovina ili presti. U ontolokom modusu, naprotiv, ne samo to ste
svesniji postojanja, smrtnosti i drugih nepromenljivih karakteristika ivota ve ste isto tako
eljniji i spremniji da napravite znaajne promene. Podstaknuti ste da se uhvatite u kotac sa
svojom osnovnom ljudskom odgovornou da izgradite autentian ivot sainjen od
angaovanja, povezivanja sa ljudima, smisla i samoostvarivanja.

Otvaranje oiju na kraju ivota: Tolstojev Ivan Ilji

U Tolstojevoj pripoveci Smrt Ivana Iljia, protagonista - sredoveni, arogantni

birokrata obuzet samim sobom - oboleva od smrtonosne stomane bolesti i umire u
neprestanom bolu. Kako se smrt pribliava, Ivan Ilji shvata da se celog svog ivota titio od
ideje smrti svojom preokupacijom prestiom, izgledom i novcem. Razbesni se na sve ljude
oko njega koji uvaju neistinu i poriu smrt time to mu daju neosnovane nade da e se
oporaviti.
Potom, nakon jednog zapanjujueg razgovora sa najdubljim delom svog bia, u
jednom trenutku bistrine otvara oi pred injenicom da umire tako loe zato to je tako loe i
iveo. itav njegov ivot bio je pogrean. Branei se od smrti, branio se i od ivota. Uporedio
je svoj ivot sa iskustvom koje je esto doivljavao u vozu kada bi mislio da ide napred, a u
stvari se kotrljao nazad. Ukratko, postao je svestan bitisanja.
Kako se smrt brzo pribliava Ivanu Iljiu, on uvia da ima jo vremena. Postaje
svestan da ne samo on nego sva iva bia moraju umreti. Otkriva u sebi saoseajnost, jednu
za njega novu emociju. Osea nenost prema drugima: prema svom mladom sinu koji mu
ljubi ruku; prema mladom slugi koji se brine o njemu na prirodan i privren nain; i ak, po
prvi put, prema svojoj mladoj eni. On ali zbog patnji koje im je naneo i na kraju ne umire u
bolu, ve u radosti intenzivnog saoseanja.

Po mom iskustvu,
glavni katalizatori za iskustvo koje otvara oi su znaajni ivotni dogaaji:
bol zbog gubitka vane osobe;
bolest koja ugroava ivot;
raskid emotivne veze;
neka bitna ivotna prekretnica, kao to je znaajan roendan (pedeseti, ezdeseti,
sedamdeseti itd.);
katastrofalna trauma, kao to su poar, silovanje ili pljaka;
deca koja naputaju dom (prazno gnezdo);
gubitak posla ili promena karijere;
odlazak u penziju;
preseljenje u staraki dom.

Bol kao iskustvo koje otvara oi

Elis je potraila
pomo kada je njenom muu dijagnostifikovana Alchajmerova bolest. Trebala joj je podrka:
malo je patnji koje su toliki komar za oveka kao to je biti svedok postepenom ali
neumitnom razaranju uma svog ivotnog partnera.

Na naoj sledeoj seansi, naglas sam joj proitao deo iz Tolstojeve Ane Karenjine16 u
kome Anin mu, Aleksej Aleksandrovi, shvata da e ga ona zaista ostaviti: Sada je iskusio
oseanje slino kao ovek koji, dok mirno prelazi preko mosta, odjednom shvata da je most
sruen a da se ispod nalazi provalija. Ta provalija bio je sam ivot, a most je bio vetaki
ivot koji je Aleksej Aleksandrovi iveo.

Srena sam! - rekla je.

Svih ovih godina koliko sam je viao, nikada nije zapoela seansu na takav nain.
Otud ta euforija? (Uvek uim svoje studente da je razumevanje faktora koji ine da se klijenti
oseaju bolje jednako vano kao i razumevanje razloga koji ine da se oseaju loe.)

Dok je jo bila tinejderka,

duboko ju je dirnula Sopstvena soba Virdinije Vulf. Ono to ju je sada inilo srenom, rekla
mi je, bilo je to to je konano, sa osamdeset godina u starakom domu, imala sopstvenu
sobu.

Ne samo to, ve je i oseala da joj se pruila prilika da ponovi jedan deo svog ranog
ivota - da bude sama, bez mukarca, sasvim svoja - i da ovoga puta to shvati na pravi nain:
konano je mogla da priuti sebi da bude slobodna i autonomna. Samo neko ko je intimno
povezan sa njom i potpuno svestan njene prolosti i njenog nesvesnog moe da razume
ovakav ishod, u kome je lino-nesvesno-istorijsko nadvladalo egzistencijalne brige.
Jo jedan faktor je igrao vanu ulogu u njenom oseaju dobrostanja: to je oseaj
oslobaanja. To to je razdala svoj nametaj bio je veliki gubitak, ali isto tako i olakanje.

Prikrivena strepnja od smrti: Dulija

Nakon smrti svog bliskog prijatelja dve godine ranije, Dulija ne samo to nije uspela
da preboli gubitak ve je i razvila niz simptoma koji su joj ozbiljno ometali ivot. Postala je
izuzetno hipohondrina: i najmanji fiziki bol ili gr izazivao je kod nje uzbunu i nagonio je
da pozove lekara. Iz to, postala je suvie plaljiva da bi se bavila nekom od svojih ranijih
aktivnosti - klizanjem, skijanjem, ronjenjem - ili bilo kojom drugom iole rizinom
aktivnou.

Pa, da vas pitam neto: Zamislite da vam klijentkinja doe u kancelariju i kae da je
veoma talentovana i eli da se kreativno izrazi, ali to ne moe da uradi jer se takmii sa
svojim muem ko e zaraditi vie novca - novca koji joj nije potreban. ta biste joj rekli?
Jo uvek mi u uima odzvanja njen munjeviti odgovor i njen odsean britanski
akcenat: Rekla bih joj: ivi apsurdan ivot!

Na primer, razmatrali smo da li je matanje o

alternativnoj sudbini sluilo da na neki nain neutralie ravnu liniju koja se pruala od
roenja do smrti. Ili moda izvlai neku dobit iz toga to ne zavrava svoje radove i samim
tim ne ispituje granice svog talenta? Moda je htela da odrava uverenje kako je mogla da
uradi velike stvari samo da je htela. Moda joj je bilo privlana ta matarija da je, samo da je
htela, mogla biti veliki umetnik. Moda pak nijedan njen umetniki rad nije dostigao nivo
koji je od sebe zahtevala.

Dulijina pria je jo jedan primer prikrivenog ispoljavanja strepnje od smrti.

pozitivna korelacija izmeu straha od smrti i oseaja neproivljenog

ivota.

Drugim reima, to je ivot vie neproivljen, to je vea strepnja od smrti; to vie ne

uspete da potpuno iskusite svoj ivot, to ete se vie plaiti smrti. Nie je ovu ideju snano
izrazio u dva kratka epigrama: Konzumiraj svoj ivot i Umri u pravi as. To govori i Grk
Zorba kada zahteva: Ne ostavljaj smrti nita osim dogorelog zamka,18 kao i Sartr kada u
svojoj autobiografiji pie: Tiho sam iao ka svom kraju... siguran da e poslednji otkucaj
mog srca biti utisnut na poslednjoj stranici mog rada i da e smrt uzeti samo ve mrtvog
oveka.

U senci bratovljeve smrti: Dejms

Dejms, etrdesetestogodinji pravnik, zapoeo je terapiju iz vie razloga: mrzeo je
svoj posao, muilo ga je nespokojstvo i oseaj nepripadanja, preterano je pio i nije imao
bliskih odnosa osim problematine veze sa svojom enom. Tokom prvih seansi, meu
mnogim problemima - poslovnih, branih, problema u meuljudskim odnosima i sa
alkoholom - nisam primetio nijednu evidentnu brigu o takvim egzistencijalnim pitanjima kao
to je prolaznost ili smrtnost.
Brzo su, meutim, isplivali problemi sa dubljih nivoa. Kao prvo, primetio sam da kad
god smo ispitivali njegovu izolovanost od drugih ljudi, uvek smo nekako zavravali na istoj taki: smrt njegovog starijeg brata, Eduarda.

Ispitivao sam njegova paranormalna uverenja u raznim pravcima, dajui sve od sebe
da ne pokaem svoj ekstremni skepticizam i da ne izazovem njegov odbrambeni stav. Moja
strategija je bila da izbegavam razgovor o sadraju (to jest, o postojanju i nepostojanju
vanzemaljskih pojava ili neidentifikovanih leteih objekata) i da se umesto toga usredsredim
na dve stvari: na psiholoko znaenje takvog njegovog interesovanja i na njegovu
epistemologiju - to jest, kako je saznao ono to je znao (koje je izvore koristio i ta je za njega
znailo dovoljno dokaza).

Naglas sam se pitao zato je on, uprkos odlinom obrazovanju na jednom od

prestinih koleda Ajvi lige,20 uporno ignorisao nauna ispitivanja takvih tema kao to je
poreklo ljudskih bia. Kakvu je dobit izvlaio iz prihvatanja ezoterinih, natprirodnih
uverenja? Meni se inilo da su ona za njega bila toksina: poveavala su njegovu izolaciju jer
se nije usuivao da ih podeli sa prijateljima bojei se da bi ga otpisali kao udaka.
Iako Dejms nije imao nikakvih spontanih asocijacija na taj san, traio sam da daje slobodne asocijacije na te slike.

inilo mi se da Dejms pokuava da zadri svog brata u ivotu tako to je usvojio

njegov sistem uverenja, ali sam sumnjao da bi mu ta misao koristila te sam utao.

Velika odluka kao iskustvo koje otvara oi

Velike odluke esto imaju duboke korene. Svaki izbor ukljuuje odricanje, a svako
odricanje ini nas svesnim ogranienja i prolaznosti.

Ova pria ilustruje odnos izmeu slobode i smrtnosti. Teke odluke esto imaju
korene koji seu do sri egzistencijalnih briga i line odgovornosti.

Kao prvo, ona je nagovetavala odricanje. Svako da ukljuuje i ne. Kada bi ozvaniila
svoju vezu sa Semom, druge mogunosti - drugi mlai, moda bolji mukarci - bile bi
iskljuene. Kao to je rekla, ona ne bi bila samo u vezi sa Semom ve bi bila i vezana. Na taj
nain bi odsekla druge mogunosti. To suavanje mogunosti ima mranu stranu: to vie
stvari iskljuujete, to va ivot izgleda manji, krai i manje vitalan.
Hajdeger je jednom definisao smrt kao nemogunost dalje mogunosti.

Njena iluzija da ljudi stalno rastu, napreduju i kreu se uzlaznom linijom nije
neobina. Nju umnogome podstie ideja zapadne civilizacije o progresu, koja postoji jo od
prosvetiteijstva, kao i ameriki imperativ kretanja uzlaznom linijom. Naravno, progres je
samo konstrukcija; postoje i drugi naini da se konceptualizuje istorija. Drevni Grci nisu
prihvatali ideju progresa: naprotiv, oni su gledali unazad, u zlatno doba koje je sve jae
blistalo kako su vekovi prolazili. Iznenadno shvatanje da je stalni napredak samo mit moe da
uzdrma oveka, kao to se dogodilo sa Pet, i ono sa sobom nosi znaajnu promenu u idejama
i uverenjima.

ivotne prekretnice kao iskustva koja otvaraju oi

Drugi primeri buenja - i oni obiniji i oni suptilniji - povezani su sa vanim ivotnim
dogaajima u ivotu kao to su godinjice mature i diplomiranja; roendani i godinjice
braka; prepisivanja imovine i sastavljanje testamenta; veliki roendani, kao to su pedeseti i
ezdeseti

Proslave godinjica mature

Za mene je proslava godinjice mature kao zakljuak pria koje sam poeo da itam
pre trideset, etrdeset, ak pedeset godina. kolski drugovi imaju zajedniku prolost, oseaj
duboke meusobne bliskosti. Znali su vas kada ste bili mladi i svei, pre nego to ste razvili
svoju odraslu linost. Moda je to razlog to iz takvih proslava iznikne iznenaujui broj
novih brakova. Stari drugovi se ine pouzdanim, raspiruju se stare ljubavi, i svi uestvuju u
predstavi koja je poela davno u atmosferi beskrajne nade. Uvek podstiem svoje pacijente da
odu na takva okupljanja i da vode dnevnik o svojim reakcijama na njima.
Prepisivanje imovine
Prepisivanje imovine neizbeno utie na egzistencijalnu svest, jer razmatrate svoju
smrt i svoje naslednike, i paljivo razmiljate o raspodeli novca i imovine koje ste sticali
tokom itavog ivota. Taj proces sumiranja ivota potee mnoga pitanja: Koga volim? Koga
ne volim? Kome u nedostajati? Prema kome treba da budem velikoduan? U to vreme kada
razmatrate i ocenjujete svoj ivot, morate i da obavite praktine stvari da biste se suoili sa
njegovim krajem, uredili sahranu, reili nedovrene poslove.

Roendani i godinjice
Znaajni roendani i godinjice takoe mogu biti iskustva koja otvaraju oi. Iako
obino slavimo roendane uz poklone, torte, estitke i vesele zabave, emu zapravo te
proslave? Moda je to pokuaj da rasteramo sve tune spomene na neumoljivi prolazak
vremena. Terapeuti ispravno postupaju kada obraaju panju na roendane svojih pacijenata -
pogotovo one znaajne, na prelasku u sledeu deceniju - i ispituju kakva to oseanja izaziva.
Pedeseti roendan: Vil

Snovi kao iskustva koja otvaraju oi

Tuan san kao iskustvo koje otvara oi: Mark

Mark, etrdesetogodinji terapeut, doao je kod mene na terapiju zbog hronine
anksioznosti i povremenih paninih napada straha od smrti. Ve na prvoj seansi video sam
koliko je nespokojan i uznemiren. Bio je bolno preokupiran smru svoje starije sestre,
Denet, koja je preminula est godina ranije.

Kakva su oseanja u snu? - pitao sam. (To mi je uvek prvo pitanje, jer je veoma
korisno da se otkriju emocije povezane sa celim snom ili pojedinim delovima.)

Zavretak terapije kao iskustvo koje otvara oi

I ja bih tako rekao - sada se pitam da li smo zaista spremni da prekinemo.
Iskusan terapeut zna da takva dvoumljenja ne treba uzimati toliko ozbiljno da bi se
zbog njih produila terapija. Pacijenti koji su proli kroz znaajnu terapiju obino pristupaju
zavretku sa mnogo ambivalentnih oseanja i esto doive povratak poetnih simptoma. Neko
je jednom psihoterapiju nazvao cikloterapijom: ovek iznova i iznova prelazi preko istih
problema, svaki put sve vie uvrujui linu promenu. Predloio sam Kevinu da zavrimo
terapiju kao to smo i planirali, ali da se sastanemo jo jednom kroz dva meseca.

4
MO IDEJA

Epikur i njegova svevremena mudrost

Epikur je smatrao da beskrajnu i nezadovoljavajuu potragu za novim aktivnostima

treba reavati tako to je emo uvati duboko urezane uspomene na prijatna iskustva i seati
ih se. Ako nauimo da stalno iznova crpimo snagu iz takvih uspomena, naznaio je, neemo
imati potrebu za beskrajnim hedonistikim potragama.

Epikur je smatrao da je dua smrtna i da nestaje sa telom, to je zakljuak

dijametralno suprotan Sokratu

Ako mi jesmo smrtni i ako naa dua nee nastaviti da ivi, tvrdio je Epikur, onda
nemamo ega da se plaimo u ivotu posle smrti.

Drugim reima: tamo gde sam ja nema smrti; tamo gde je smrt,
nema mene. Prema tome, zakljuuje Epikur, zato bismo se plaili smrti kad nikada ne
moemo da je opazimo?
Epikurov stav je krajnja suprotnost poznatoj dosetki Vudija Alena: Ne plaim se
smrti, samo ne elim da budem tu kada se ona desi.

Epikurov trei argument pretpostavlja da je nae stanje nepostojanja nakon smrti

jednako stanju u kom smo bili pre svog roenja.

Mnogi su vekovima koristili ovaj argument, a to je najlepe uinio Vladimir Nabokov,

veliki ruski pisac, u svojoj autobiografiji Govori, seanje, koja poinje ovim redovima:
Kolevka se ljulja iznad ambisa, a zdrav razum nam govori da je nae bitisanje samo kratak
blesak svetlosti izmeu dve venosti tame. Iako su ta dva identini blizanci, ovek, po
pravilu, na prenatalni ambis gleda sa vie smirenosti nego na onaj ka kome ide (sa nekih etiri
hiljade i petsto otkucaja srca na sat).

Prenoenje
Od svih ideja koje su se javile u mom dugogodinjem iskustvu u suprotstavljanju
ljudskoj strepnji od smrti i bolu zbog prolaznosti ivota, najmoniju snagu je pokazala ideja
prenoenja ili talasanja.
Talasanje ili talasasto prenoenje se odnosi na injenicu da svako od nas - esto bez
svesne namere ili znanja - stvara koncentrine krugove uticaja koji na druge ljude mogu
delovati godinama, pa i generacijama.

Potrai je u njenim prijateljima: Barbara

Moda i nije tako sutinski vano da opstane njena linost ili ak

seanje na njenu linost. Moda je zapravo bitno da se odre njeni talasi, uticaj nekog
postupka ili ideje koji e drugima pomoi da postignu sreu i vrlinu u svom ivotu, talasi koji
bi je ispunili ponosom i delovali protiv nemorala, uasa i nasilja koji vladaju u masovnim
medijima i spoljnom svetu

verujem da je sekularna
poruka srednjovekovnog moraliteta Svako26 da dobra dela prate oveka do smrti i prenose se
na generacije koje dolaze.

Umesto da je prizor majinog i oevog groba meu

velikim brojem grobova njihovih roaka uini depresivnom, doivela je neobian oseaj
olakanja i duhovne vedrine. Zato? Bilo joj je teko da to prenese u rei. Najblii opis koji je
uspela da smisli bio je: Ako mogu oni, onda mogu i ja.

Drugi primeri prenoenja

Japanski reiser Akira Kurosava je snano predstavio proces prenoenja u svom

remek-delu iz 1952. godine, filmu Ikiru

Frojd divno objanjava taj argument (i kontraargument) u jednom usputnom kratkom

eseju, O prolaznosti, gde prepriava jednu letnju etnju sa dva svoja prijatelja, pesnikom i
kolegom analitiarem.28 Pesnik je jadikovao kako je sva lepota osuena da izbledi u nitavilo
i kako to konano nestajanje umanjuje vrednost svemu onome to on voli. Frojd je osporio taj
turobni zakljuak i snano odbio stav da prolaznost ponitava vrednost ili znaenje.
Naprotiv, uzviknuo je, poveava! Ograniavanje mogunosti za uivanje poveava
vrednost uivanja. Onda je izneo moan kontraargument koji opovrgava ideju da prolaznost
podrazumeva besmisao

Nepojmljivo je, izjavio sam, da pomisao na prolaznost lepote treba da naruava nae
uivanje u njoj. to se tie lepote prirode, svaki put kada je uniti zima, ona se vraa
sledee godine, tako da je u poreenju sa duinom naeg ivota, zapravo moemo
smatrati venom. Lepota ljudskog tela i lica zauvek nestaje tokom naih sopstvenih
ivota, ali njihova prolaznost im samo daje sveu privlanost. Cvet koji cveta samo na
jednu no ne ini nam se zbog toga manje ljupkim. Niti mogu da razumem zato bi
lepota i savrenost umetnikog dela ili nekog intelektualnog dostignua gubila na
vrednosti zbog svoje vremenske ogranienosti. Zaista moe doi vreme kada e se
slike i skulpture kojima se danas divimo raspasti u prah, ili e nas moda naslediti
rasa ljudi koji nee razumeti dela naih pesnika i mislilaca, ak moe doi do geoloke
epohe kada e nestati svi oblici ivota na zemlji; meutim, poto je vrednost svih tih
lepota i savrenstava odreena samo njihovim znaajem za na emotivni ivot, nema
potrebe da nas one nadive i stoga su nezavisne od apsolutnog trajanja.

Mone misli koje pomau u prevazilaenju strepnje od smrti

Nie, najvei aforistiar, dao je najpronicljiviji opis snage monih misli: Dobar
aforizam je previe tvrd za zub vremena i ne potroi se milenijumima, iako se neprestano
koristi: stoga je to veliki paradoks knjievnosti, trajnost usred promene, hrana koja se uvek
ceni, poput soli, i nikada ne gubi slast.

U Gardnerovom udesnom romanu Grendel, namueno udovite iz legende o

Beovulfu trai mudraca da sazna odgovor na misteriju ivota.30 Mudrac mu kae: Krajnje zlo
je to to vreme stalno nestaje, a postojanje podrazumeva eliminaciju. On je svoja ivotna
razmiljanja saeo u etiri nadahnute rei, a dve jezgrovite, duboke tvrdnje: Sve bledi;
alternative iskljuuju.

Alternative iskljuuju je glavni razlog to mnoge ljude

uznemirava to to moraju da donesu odluku. Svako da sa sobom povlai bar jedno ne, i svaki
pozitivan izbor znai da druge mogunosti morate odbaciti. Mnogi od nas ustuknu pred
potpunim shvatanjem granica, opadanja i gubitka koji su neminovno vezani za postojanje.

U terapiji smo se usredsredili na njegovo odbijanje da kae ne drugim alternativama.

Poto sam ga usmeravao na to ta bi znailo rei ne - odnosno zatvoriti ordinaciju i okonati
vanbrane veze - postepeno je postajao svestan svoje grandiozne predstave o sebi. On je u
porodici bio multitalentovani zlatni deak - muziar, sportista, pobednik na dravnim
takmienjima iz nauke. Znao je da bi bio uspean u bilo kojoj profesiji koju bi odabrao i sebe
je video kao nekog ko je izuzet od ogranienja koja vae za druge, ko ne treba da se odrekne
niega. Alternative iskljuuju se moglo odnositi na druge, ali ne i na njega. Njegov mit je
bio da je ivot vena spirala u usponu ka boljoj i lepoj budunosti i on se opirao bilo emu
to bi ugrozilo taj mit.
Isprva je izgledalo da Lesovu terapiju treba usmeriti na pitanje poude, vernosti i neodlunosti, ali je ona na kraju iziskivala istraivanje dubljih
egzistencijalnih pitanja:
njegovo uverenje da je predodreen da stalno raste i napreduje, i istovremeno da je poteen
ogranienja nametnutih drugim smrtnicima, ukljuujui ak i smrt.

Kada smo umorni... napadaju nas ideje koje smo odavno pobedili
Nie rekao pre jednog veka: kad smo umorni, napadaju nas ideje koje smo odavno pobedili.

Jednostavno regresija kojom je reagovala na traumu

Proivljavanje identinog ivota, iznova i iznova, kroz itavu venost

Zaratustra postavlja izazov: ta ako
biste morali da ivite identian ivot iznova i iznova kroz itavu venost - kako bi vas to
promenilo? Sledee jezive rei su njegov prvi opis eksperimenta venog vraanja. Ja sam ih
esto naglas itao pacijentima. Pokuajte i vi da ih proitate naglas.31
Kako ti je kada se jednog dana ili noi demon dounja u tvoju najusamljeniju
usamljenost i kae ti: Ovakav ivot kakvim sada ivi i kakvim si iveo, morae da
ivi jo jednom i jo bezbroj puta; i u tome nee biti nieg novog, nego e ti se morati
vratiti svaka bol i svako uivanje i svaka misao i uzdah i sve neizrecivo malo i veliko
u tvom ivotu, i sve istim redom i posledicom - a isto tako ovaj pauk i ova meseina
meu drveem, a isto tako ovaj trenutak i ja sam. Veni peani sat postojanja ponovo
e se okretati - a i ti sa njim, zrnce praine od praine! Da li se nee baciti na noge i
krgutati zubima i proklinjati demona, koji je tako govorio? Ili da li si jednom doiveo
silan trenutak, kada bi mu mogao odgovoriti: Ti si bog i nikad nisam uo neto
boanskije? Kada te obuzme ta misao, ona e te, kakav si, preobraziti i moda
smrviti.

Ideja o tome da stalno iznova kroz itavu venost ivite jedan te isti ivot moe biti
neprijatna, nekakva vrsta male egzistencijalne ok terapije. Ona esto poslui kao otrenjujui
misaoni eksperiment, koji vas navodi da ozbiljno razmislite kako u stvari ivite. Poput Duha
budunosti, ona jaa vau svest da ovaj ivot, svoj jedini ivot, treba da ivite dobro i
ispunjeno, skupljajui to je mogue manje aljenja. Nie nas tako odvraa od preokupacije
trivijalnim stvarima i usmerava nas ka cilju esencijalnog ivljenja.
U vaem ivotu ne moe doi do pozitivne promene sve dok se drite misli da razlog
to ne ivite dobro lei izvan vas. Sve dok odgovornost potpuno prebacujete na druge koji se
prema vama ponaaju nepravedno - na svog neotesanog mua, zahtevnog efa koji vam ne
prua podrku, na loe gene ili kompulsivne radnje kojima se ne moete odupreti - dotle e
vaa situacija ostati u zastoju. Vi i samo vi ste odgovorni za kljune aspekte svoje ivotne
situacije, i samo vi imate mo da ih promenite.

Postani ono to jesi

Koncept prve granitne reenice - Postani ono to jesi - bio je poznat Aristotelu, a
prenosili su ga Spinoza, Lajbnic, Gete, Nie, Ibzen, Karen Horni, Abraham Maslov i pokret
za ljudski potencijal iz ezdesetih, sve do savremene ideje samoostvarenja. Postani ono to
jesi je koncept blisko povezan sa Nieovim izrekama Konzumiraj svoj ivot i Umri u
pravi as. U sve tri varijante, Nie nas podstie da izbegnemo neproivljen ivot. Govorio
je: ispuni sebe, ostvari svoj potencijal, ivi hrabro i potpuno. Tada, i tek tada, umri bez
aljenja.

Ono to me ne ubije ini me jaim

Drugu Nieovu granitnu reenicu su koristili, i previe, mnogi savremeni pisci. To je
bila, na primer, jedna od Hemingvejevih omiljenih ideja. (U Zbogom oruje on je dodao i da
postajemo jai tamo gde se slomimo.)

To nije bilo toliko pitanje opratanja ocu koliko prihvatanja nepromenljivosti svoje prolosti.

Neki odbijaju zajam ivota da bi izbegli dug smrti

inilo mi se da je Bernis pokuavala da se zatiti od bola zbog gubitka Stiva tako to
e umanjiti svoju vezanost za njega. Rekao sam da ni njena ljutnja ni povlaenje izgleda nisu
delotvoran nain da izbegne zavretak i gubitak. Uspeo sam da joj potpuno objasnim njenu
psihiku dinamiku citirajui Otoa Ranka, jednog od Frojdovih kolega, koji je rekao: Neki
odbijaju zajam ivota da bi izbegli dug smrti.

Oto Rank je definisao jedan koristan dinamiki proces, stalnu tenziju izmeu strepnje
od ivota i strepnje od smrti, koja moe biti izuzetno korisna za terapeute.35 Po njegovom
miljenju, osoba koja se razvija tei ka individualnosti, rastu i ostvarenju svojih potencijala.
Ali to ima cenu! U svom nastajanju, razvijanju i izdvajanju iz prirode, pojedinac se susree sa
strepnjom od ivota, zastraujuom usamljenou, oseajem ranjivosti, gubitkom osnovne
veze sa veom celinom. ta inimo kada ta ivotna strepnja postane nepodnoljiva? Biramo
drugi pravac: vraamo se nazad, odustajemo od izdvojenosti i pronalazimo utehu u spajanju -
to jest, u sjedinjavanju sa drugim i predavanjem drugome.
Ipak, uprkos svojoj udobnosti i uljuljkanosti, reenje sjedinjavanja nije stabilno: ovek
na kraju ustukne pred gubitkom sebe i pred oseajem stagnacije. Stoga sjedinjavanje izaziva
strepnju od smrti. Ljudi se tokom itavog ivota kreu napred-nazad izmeu ta dva pola -
strepnje od ivota i strepnje od smrti, ili individualnosti i sjedinjavanja. Ova formulacija je na
kraju postala centralna ideja Poricanja smrti, izvanredne knjige Ernesta Bekera.

openhauerov triplet eseja: ta je ovek, ta ovek ima, ta

ovek predstavlja
Ono to imamo. Materijalna dobra su varljiva. openhauer na elegatan nain iznosi
tvrdnju da je gomilanje bogatstva i dobara beskrajno i nezadovoljavajue; to vie
posedujemo, to se vie umnoavaju nae elje. Bogatstvo je kao morska voda: to je
vie pijemo, to smo edniji. Na kraju, mi ne posedujemo svoja dobra - ona poseduju
nas.
2. Ono to predstavljamo u oima drugih. Reputacija je prolazna kao i materijalno
bogatstvo. openhauer pie: Polovina naih briga i strepnji javlja se usled nae
zabrinutosti zbog miljenja drugih ljudi... moramo izvaditi taj trn iz svog tela.

3. Ono to jesmo. To je jedino to je istinski vano. Dobra savest, kae openhauer,

znai vie od dobre reputacije.

Unutranja staloenost potie iz saznanja da nas ne uznemiravaju stvari, ve

nae tumaenje tih stvari.

va poslednja ideja - da je kvalitet naeg ivota odreen nainom na koji tumaimo

svoja iskustva, a ne samim tim iskustvima - jeste vana terapijska doktrina koja potie jo iz
antikih vremena. Ona je bila centralni princip u stoikoj koli, koji su prenosili Zenon,
Seneka, Marko Aurelije, Spinoza, openhauer i Nie, da bi konano postala fundamentalni
koncept i dinamike i kognitivno-bihejvioralne terapije.

PREVAZILAENJE STRAHA OD SMRTI KROZ

POVEZANOST
Umiranje je, meutim, usamljen, najusamljeniji dogaaj u ivotu. Umiranje ne samo
to vas odvaja od ljudi ve vas i izlae drugom, jo stranijem obliku usamljenosti: odvajanju
od samog sveta.

Dve vrste usamljenosti

Postoje dve vrste usamljenosti: svakodnevna i egzistencijalna. Prva je interpersonalna,
to je bol zbog izolovanosti od drugih ljudi. Ta usamljenost - esto povezana sa strahom od
bliskosti ili sa oseanjima odbaenosti i stida ili oseajem da ne zasluujemo ljubav - poznata
je svima nama. Zapravo, najvei deo rada u psihoterapiji je usmeren na pomaganje klijentima
da naue da zasnivaju intimnije, odrivije i trajnije odnose sa drugima.
Usamljenost umnogome uveava agoniju umiranja. I suvie esto naa kultura oko
samrtnika stavlja zastor tiine i izolacije.

Kao to je Vilijam Dejms napisao pre stotinu godina: Ne

moe se osmisliti svirepija kazna, ako bi takva stvar bila fiziki mogua, od one da se
pojedincu da potpuna sloboda u drutvu a da ga onda nijedan lan drutva apsolutno vie ne
primeuje.

Drugi oblik usamljenosti je egzistencijalna usamljenost, koja je dublja i izvire iz

nepremostivog ponora izmeu pojedinca i drugih ljudi. Taj ponor je posledica ne samo toga
to smo svi baeni sami u postojanje i moramo sami i da izaemo, ve potie i od injenice da
svako od nas ivi u svom svetu koji je u potpunosti poznat samo njemu samom.
Krici i aputanja: Mo empatije
Nigde usamljenost smrti i potreba za povezanou nije naslikana ivlje i monije nego
u remek-delu Ingmara Bergmana Krici i aputanja.

Mo prisustnosti
Najvea usluga koju moete pruiti nekome ko je suoen sa smru (a odavde pa
nadalje govorim ili o onima koji boluju od smrtne bolesti ili o fiziki zdravim pojedincima
koji oseaju uasan strah od smrti) jeste da jednostavno budete uz njega.

Okreni se prijateljima: Elis

Ovde je pouka jednostavna: Povezanost je najvanija. Ukljuite se, bilo da ste lan
porodice, prijatelj ili terapeut. Pribliite se na bilo koji nain koji vam deluje prikladno.
Govorite sasvim iskreno. Otkrijte sopstvene strahove. Improvizujte. Prigrlite osobu koja pati
na bilo koji nain koji e joj pruiti utehu.

Samootkrivanje
Kao to u govoriti u sedmom poglavlju, veliki deo obuke terapeuta fokusira se na
centralnom znaaju povezanosti. Po mom miljenju, najvaniji deo te obuke bi trebalo
usmeriti na spremnost i sposobnost terapeuta da povea povezanost sopstvenom
transparentnou.
Poto su mnogi terapeuti obueni u okviru tradicija koje naglaavaju znaaj njihove
nedokuivosti i neutralnosti, prijatelji koji su voljni da se povere jedan drugome mogu, u tom
pogledu, imati prednost nad profesionalnim terapeutom.
U bliskim odnosima, to vie neko otkrije svoja unutranja oseanja i misli, to je
drugome lake da se i sam otkrije. Samootkrivanje igra najvaniju ulogu u razvoju bliskosti.
Odnosi se obino grade kroz proces recipronog samootkrivanja. Jedna osoba ini prvi korak
i otkriva neto intimno, time preuzimajui rizik, a drugi uzvraa reciprono; tako oni zajedno
produbljuju svoj odnos kroz spiralu samootkrivanja. Ako osoba koja je preuzela rizik ostane
bez reciprone reakcije sagovornika, onda njihovo prijateljstvo esto posustaje.

ak i ljudima sa duboko usaenim otporom prema otvorenosti - onima koji oduvek

izbegavaju bliska prijateljstva - ideja o smrti moe posluiti kao iskustvo koje otvara oi, kao
katalizator ogromne promene u njihovoj elji za bliskou i spremnosti da se potrude da je
zadobiju. Mnogi ljudi koji rade sa umiruim pacijentima uvideli su da oni koji su ranije bili
distancirani postaju izrazito i iznenada dostupni za dublji odnos.

Prenoenje na delu
Saznanje Svakoga da postoji jedan saputnik, Dobra Dela, koji je u stanju da ga prati
nosi, naravno, hriansku pouku ovog moraliteta: da sa ovog sveta ne moemo poneti nita
to smo dobili, moemo poneti samo ono to smo dali.

Uloga zahvalnosti

Prenoenje i modelovanje
Utvrdila sam da, na kraju krajeva, jo uvek imam ta da ponudim. Mogu da pruim primer
kako se umire. Mogu da budem uzor svojoj deci i prijateljima za hrabro i dostojanstveno
suoavanje sa smru.

Otkrivanje sopstvene mudrosti

Sokrat je verovao da je najbolji put za uitelja - a ja dodajem: i za prijatelja -
postavljanje pitanja koja ueniku pomau da pronae sopstvenu mudrost. Prijatelji, kao i
terapeuti, to stalno rade.

Prema tome, na zadatak nije da ponudimo odgovore, ve da pronaemo nain da

pomognemo drugima da otkriju sopstvene odgovore.

Terapeuti
oduvek rade sa pretpostavkom da istina koju neko sam za sebe otkrije ima daleko veu snagu
od istine koju dobije od drugih.

Ispunjavanje svog ivota

Terapeuti shvataju da je uglavnom bolje da pokuaju da pomognu
klijentu da ukloni smetnje svom samoostvarenju nego da se oslanjaju na sugestije ili
podsticanje i opominjanje.

Isto tako sam pokuao da umanjim Dekovu izolovanost, ne tako to bih isticao
drutvene mogunosti koje su mu na raspolaganju, ve tako to sam se fokusirao na najvee
smetnje bliskim prijateljstvima: njegovu sramotu i uverenje da e ga drugi smatrati budalom.

Vrednost aljenja

aljenju je dato loe ime. Iako ono obino podrazumeva beznadenu tugu, moe se
koristiti i na konstruktivan nain. Zapravo, od svih metoda koje koristim da pomognem sebi i
drugima u ispitivanju samoostvarenja, najdragocenija je ideja aljenja - kako njeno stvaranje
tako i njeno izbegavanje.
Ako se pravilno koristi, aljenje je sredstvo koje vam moe pomoi da preduzmete
korake kojima ete spreiti njegovo dalje nakupljanje.

Kako moe sada da ivi tako da ne stvori

jo aljenja? ta treba da uradi da bi se promenio u svom ivotu?

Buenje
Nemojte skretati misli, ve iskusite buenje. Iskoristite ga. Zastanite dok posmatrate
svoju staru fotografiju. Pustite da vas taj bolni trenutak obuzme i malo se zadri; okusite
njegovu slast i gorinu.
Imajte na umu kakva je prednost toga da ostanete svesni smrti, da prigrlite njenu
senku. Takva svest moe da sjedini tamu sa vaom varnicom ivota i da pobolja va ivot
dok ga jo uvek imate. Nain da vrednujete ivot, da saoseate sa drugima, da neto volite sa
najveom strau jeste da budete svesni da su sva ta iskustva osuena da nestanu.

6
SVEST O SMRTI: MEMOARI
Postepeno mi je postalo jasno ta je svaka velika filozofija do sada predstavljala: naime, to je lina ispovest
autora i vrsta nevoljnih memoara, takoe, moralne (ili nemoralne) namere u svakoj filozofiji inile su prave
klice ivota iz kojih je izrasla itava biljka. Nietzsche, F. Beyond Good and Evil,

Suoavanje sa smru
Svako od nas ima jaku elju da potuje velikog oveka ili veliku enu, da izgovori
uzbudljive rei vaa svetosti. Moda je Erih From na to mislio kada je pisao o udnji za
pokoravanjem u Bekstvu od slobode.