Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka

Departman za arhitekturu i urbanizam

Studijski program:
OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE: ARHITEKTURA

Nastavni predmet:

ARHITEKTONSKE TEHNOLOGIJE 1
PROGRAMSKA SKRIPTA

Nastavnik:
dr Milena Krklje, docent

Asistenti:
Aleksandra Milinkovi, diplomirani inenjer arhitekture master; rukovodilac vebi
Norbert Harmati, diplomirani inenjer arhitekture master
Stefan kori, diplomirani inenjer arhitekture master

FOND ASOVA 2+2

2 asa predavanja nedeljno
2 asa vebi nedeljno

kolska godina:
2014/2015.
1. Sadraj i koncept predmeta

Predmet Arhitektonske tehnologije 1 pripada grupi obaveznih predmeta na Osnovnim

akademskim studijama Arhitektura. Cilj predmeta je sticanje osnovnih znanja iz oblasti
strukture arhitektonskog objekta, konstruktivnih i funkcionalnih elemenata zgrade i
tehnologije izvoenja radova na arhitektonskim objektima u domenu savremene
arhitektonske prakse. Nastava e biti realizovana kroz niz asova predavanja i vebi, pri
emu e predavanja sluiti kao polazite za studentski individualni rad na vebama, i to kao
izvor informacija o odreenim temama.

Od studenata se oekuje da tokom kursa steknu teorijska i praktina znanja iz oblasti

arhitektonskih tehnologija. Ishod kursa je integrisanje znanja i sposobnost studenata da
samostalno primenjuju steena znanja o konstrukciji i materijalizaciji objekata, kao i
tehnikama graenja. Kroz rad na asovima vebi, studenti prolaze metodoloki postupak
izbora materijala i konstrukcija i praktino primenjuju steeno znanje na sopstvenom
projektu, razvijajui sposobnosti za sinhronizaciju estetskih i tehnikih zahteva u procesu
arhitektonskog projektovanja. Posebni ishodi obuhvataju razumevanje procesa projektovanja
konstruktivnog sklopa, sticanje znanja o problemima fizike zgrada, kao i funkcije objekta u
cilju obezbeivanja uslova unutranjeg komfora i zatite od nepovoljnih klimatskih uslova,
kao i razvijanje sposobnosti za projektovanje arhitektonskih detalja.

Koncept nastave je predvien tako da studente podstakne da svoja zapaanja, analize i

sudove iznose u dogovorenoj formi. Cilj rada na asovima vebi je da se kroz izradu grafikih
radova na primeru manjeg individualnog objekta provebaju steena znanja sa predavanja.
Rad na grafikim zadacima studentima prua neophodna znanja o konstrukciji i
materijalizaciji jednog manjeg objekta i praktino zaokruuje u jedinstven arhitektonski sklop
pojedinane elemente objekta sa kojima se susretao u teorijskoj nastavi. Rad na vebama
koncipiran je tako da student prolazi projektantski rad od idejne skice i kroz razradu pojedinih
elemenata objekta sklapa celinu i izrauje finalne tehnike crtee koji ukljuuju osnove,
preseke, izglede i sve karakteristine detalje na kojima savladava problemska mesta sa
kojima se moe susresti u praksi prilikom razrade i materijalizacije jednog manjeg objekta.

Studenti e tokom semestra, u okviru rada na vebama, imati 5 grafikih zadataka, ija je
pozitivna ocena uslov za izlazak na zavrni ispit.

Zavrni ispit se sastoji od grafikog zadatka iz oblasti koje su obraivane na predavanjima i

tokom rada na vebama.
 Plan predavanja
Zimski semestar 2014/2015. kolska godina

Nedelj Datum Tema predavanja Predava

a
1. 10.10. Uvodno predavanje Doc. dr Milena Krklje
2. 17.10. Struktura arhitektonskog objekta sa Doc. dr Milena Krklje
njegovim osnovnim elementima
(funkcija, poloaj, dimenzije).
3. 24.10. Veza kue sa tlom - tipovi temeljnih Harmati Norbert, dipl.ing.arh.-
konstrukcija. Hidroizolacija master
(horizontalna i vertikalna, izolacija
podrumskih zidova).
4. 31.10. Materijali, tehnike i tehnologije Doc. dr Milena Krklje
graditeljstva.
5. 07.11. Strukturni elementi u graenju Aleksandra Milinkovi, dipl.ing.arh.-
objekta. Anatomija arhitektonskog master
dela.
6. 14.11. Meuspratne konstrukcije. Harmati Norbert, dipl.ing.arh.-
master
7. 21.11. Zidovi svih tipologija i funkcija, Doc. dr Milena Krklje
termika zatita.
8. 28.11. Fasade i fasadna platna. Doc. dr Milena Krklje
Transparentne fasade.
9. 05.12. Otvori - prozori i vrata (funkcija, tipovi, Doc. dr Milena Krklje
konstrukcije, materijali).
10. 12.12. Stepenita i vertikalne komunikacije, Doc. dr Milena Krklje
rampe i liftovi.
11. 19.12. Uticaj i znaaj elemenata na Doc. dr Milena Krklje
formiranje arhitektonskog objekta.
12. 26.12. Sintetiko delovanje detalja, Doc. dr Milena Krklje
materijala i obrade Detalj u
arhitekturi, istorijski osvrt. Boja u
arhitekturi.
13. 16.01. Primeri dobre arhitekture i detalji koji Doc. dr Milena Krklje
ih prate.
14. 23.01. Predispitne konsultacije Doc. dr Milena Krklje

Literatura:
1. Mittag, Martin: Graevinske konstrukcije, Graevinska knjiga, Beograd, 2000.
2. Trbojevi, Ranko: Arhitektonske konstrukcije masivni konstruktivni sklop, Orion art,
Beograd, 2001.
3. Krsti, Petar: Arhitektonske konstrukcije 1 i 2, Nauna knjiga, Beograd, 1972.
4. Petrovi, Momilo: Arhitektonske konstrukcije, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2006.
2. Rad na vebama
Od studenata se oekuje aktivno uee u aktivnostima tokom semestra. Nastava i vebe e
se odvijati prema radnom kalendaru u pogledu broja asova, ali se mogu oekivati izvesna
odstupanja u pogledu termina, o emu e studenti biti blagovremeno obaveteni.

Rad na vebama odvijae se prema dogovorenom terminskom planu, u kom su jasno

istaknute obaveze studenata i ishodi odreenih vebanja. Tokom semestra, u okviru
vebanja, studenti e raditi na 5 grafikih zadataka, koji e obuhvatiti konkretnu razradu tema
sa kojima su se studenti susreli na asovima predavanja, kako bi se proli razliiti elementi i
aspekti delovanja u oblasti arhitektonskih tehnologija. Svi grafiki zadaci bie vrednovani sa
po 8 poena, to u ukupnom zbiru ini maksimalnih 40 poena za predispitne obaveze
studenata.

Da bi student stekao pravo izlaska na zavrni ispit, nephodno je da ima predatih svih 5
grafikih zadataka i da je na svakom stekao minimum 50% predvienih poena. Ukoliko
student na grafikom zadatku ne osvoji potrebnih 50% poena, rad je mogue popraviti u
terminu predaje narednog grafikog zadatka. U sluaju popravke, osvojeni poeni se sabiraju i
dobija se prosean broj poena za tu vebu. Student mora imati minimum 20 poena na
grafikim radovima kako bi mogao da dobije potpis u indeks i pristupi polaganju ispita.

3. Struktura, format i terminski plan vebanja

Proces rada na predmetu je kontinuiran i vrednovan od strane nastavnika i asistenata. Od

studenata se oekuje da na vebe dou pripremljeni u skladu sa utvrenim zadatkom. Plan
rada na vebama je intenzivan i od studenata se oekuje temeljno pripremanje za vebe,
gde propisane aktivnosti predstavljaju samo minimum neophodan za realizaciju vebanja.

Studenti e u okviru svakog grafikog zadatka raditi na idejnim skicama, koje ostavljaju
studentima mogunost kreativnog istraivanja i izraavanja u izboru materijala, reavanju
detalja i na taj nain u kreiranju celokupnog objekta. Grafiki zadaci su koncipirani tako da
studenti provebavaju razliite mogunosti reenja, a teite svih grafikih zadataka je na
analizi moguih reenja i jasnom stavu o odabiru najadekvatnijeg sa aspekta konstruktivne i
estetske logike.

Svi radovi se rade na formatu A3, u razmeri koja je primerena svakom pojedinanom zadatku
koji se radi tokom semestra.

Predviene faze rada su sledee:

Nedelja Datum Tema vebanja
1. 09.10. /
2. 16.10. 1. grafiki zadatak
Idejno reenje konstruktivnog sklopa studentskog paviljona.
Analizirati mogue konstruktivne sisteme za projekat studentskog
paviljona, a zatim na osnovu racionalnih odluka i idejnih skica odabrati
finalno reenje i predstaviti ga kroz crte osnove objekta u razmeri
1:50, sa svim potrebnim elementima crtea.
3. 23.10. Idejno reenje konstruktivnog sklopa studentskog paviljona.
4. 30.10. Idejno reenje konstruktivnog sklopa studentskog paviljona.
5. 06.11. Predaja 1. grafikog zadatka

2. grafiki zadatak
Idejno reenje temelja i podne ploe studentskog paviljona.
Na osnovu prethodnog grafikog zadatka i odabranog konstruktivnog
sistema, kroz skice ispitati mogua reenja temelja i ploe poda za
studentski paviljon, a zatim finalno reenje predstaviti kroz tehnike
crtee, u odgovarajuoj razmeri.
6. 13.11. Idejno reenje temelja i podne ploe studentskog paviljona.
7. 20.11. Predaja 2. grafikog zadatka

3. grafiki zadatak
Idejno reenje spoljanjih zidova (fasadnog platna) za studentski
paviljon.
Analizirati mogua reenja spoljanjih zidova, a zatim odabrati finalno
reenje i predstaviti ga kroz crtee fasada objekta u razmeri 1:50, sa
svim potrebnim elementima crtea.
8. 27.11. Idejno reenje spoljanjih zidova (fasadnog platna) za studentski
paviljon.
9. 04.12. Predaja 3. grafikog zadatka

4. grafiki zadatak
Idejno reenje otvora na fasadi studentskog paviljona vrata i
prozorski otvori.
Analizirati mogua reenja otvora za prozore i vrata, a zatim odabrati
finalno reenje i predstaviti ga kroz crtee osnove i fasada objekta u
razmeri 1:50, sa svim potrebnim elementima crtea.
10. 11.12. Idejno reenje otvora na fasadi studentskog paviljona vrata i
prozorski otvori.
11. 18.12. Idejno reenje otvora na fasadi studentskog paviljona vrata i
prozorski otvori.
12. 20.12. Predaja 4. grafikog zadatka

5. grafiki zadatak
Idejno reenje stepenita za studentski paviljon.
Dimenzionisati, materijalizovati i konstruktivno reiti unutranje ili
spoljanje stepenite za studentski paviljon.
13. 15.01. Idejno reenje stepenita za studentski paviljon.
14. 22.01. Predaja 5. grafikog zadatka.

4. Kriterijumi formiranja zakljune ocene na predmetu

Uslovi za overu semestra iz predmeta Arhitektonske tehnologije 1 su:

redovno pohaanje predavanja (dozvoljena su 3 izostanka u semestru),

redovno pohaanje vebanja (dozvoljena su 3 izostanka u semestru),
aktivno uee na vebama,
predati i pozitivno ocenjeni svi grafiki radovi.

Uslovi za dobijanje konane ocene iz predmeta Arhitektonske tehnologije 1 su:

ispunjeni uslovi za overu semestra na predmetu,

poloen zavrni ispit.

Zakljuna ocena na predmetu Arhitektonske tehnologije 1 bie izvedena na osnovu

rezultata ostvarenih tokom semestra, i to prema sledeem modelu:

Ocena studentske aktivnosti na vebama 5 poena

Ocena studentske aktivnosti na predavanjima 5 poena

Ocena 1. grafikog rada 20 poena

Ocena 2. grafikog rada 20 poena

Zavrni ispit pismeni deo 25 poena

Zavrni ispit usmeni deo 25 poena

Kriterijumi za ocenjivanje pojedinanih faza rada bie opti kvalitet odgovora na

zadatak rada, samostalnost i sistematinost, povezivanje i implementacija teorijskih
znanja u projektantski proces, estetski i tehniki kvaliteti projekta i prezentacije.