Naslov originala: ARISTOTELES

Graece ex recensione

ORGANON
Immanuelis Bekkeri
Edidit Academia regia Borussica.
vol. III.
Berolini 1831.
 SA STAROGRKOG PREVELA

dr KSENIJA ATANASIJEVIC

PREDGOVOR NAPISAO

dr BOGDAN EI

KULTURA 1970. BEOGRAD

 PRVI DEO

KATEGORIJE
 Glava prva
[HOMONIMI, SINONIMI, PARONIMI*]

Homonimi"1 se zovu stvari koje imaju samo zajed-

niko ime, dok im je razliit pojam sutine oznaen ime-
nom. Tako se, na primer, ime ivotinja" upotrebljava da
oznai kako jednog stvarnog tako i jednog naslikanog
oveka. A ove dve stvari imaju samo zajedniko ime, dok
im je pojam sutine, oznaen imenom, razliit. Jer, ako se
eli objasniti ta u svakoj od njih [od te dve stvari] znai
sutina ivotinje, treba za svaku od njih dati svojstvenu
definiciju.
Sinonimi"2 se zovu stvari koje imaju zajedniko ime
i identian pojam sutine oznaen imenom. Tako se, na
primer, i ovek i vo nazivaju ivotinjom. Jer ovek i vo
nazvani su zajednikim imenom ivotinje, i njihova defini-
cija je ista. Jer, ako se eli objasniti definicija svakoga od
njih i rei ta je sutina ivotinje kod svakoga od njih,
tada treba dati istu definiciju.
Najzad, paronimi"3 se zovu stvari koje se razlikuju
od neke druge stvari u padeu, i po njenom imenu se
nazivaju. Tako se gramatiar naziva po gramatici, a hra-
bar ovek po hrabrosti.
* Pojedine glave u originalu Organona nemaju podnaslova,
nego su, jednostavno, odvajane. Kao neki strani prevodioci Organona,
naroito Tricot i Rolfes, mi smo stavljali podnaslove glavama, jer tako
filozofovo veoma teko i esto mutno izlaganje postaje donekle
preglednije. Prev.

5
 Glava d r u g a
[ RAZNIM IZRAZIMA]
to se tie reci, jedne se govore prema nekoj vezi, a
druge bez veze. Prema nekoj vezi se, na primer, kae:
ovek tri", ovek pobeuje", a bez veze, na primer: treba da bude [afirmirano] i subjektu. Na primer,
ovek", vo", tri", pobeuje". ovek" je pridat jednom odreenom oveku, a ivotinja"
Od bia jedna su afirmirana nekom subjektu i ako
nisu ni u jednom subjektu4; tako, na primer, ovek" je
afirmiran nekom subjektu, to jest jednom izvesnom
oveku, ali on nije ni u jednom subjektu. Druge stvari 5 su
u jednom subjektu, ali nisu afirmirane ni jednom
subjektu (a pod izrazom ,,u jednom subjektu"6 podrazu-
mevam ono to poto se ne nalazi u subjektu kao njegov
deo, ne moe biti odvojeno od onoga u emu se nalazi).
Na primer, jedna izvesna gramatika nauka postoji u
subjektu, to jest u dui, ali ona nije afirmirana nekom
subjektu. I izvesno belo nalazi se u jednom subjektu, na-
ime, u telu (jer svaka boja jeste u jednom telu), ali ono
nije afirmirano ni kom subjektu. A druga bia7 su u isto
vreme afirmirana jednom subjektu, i [nalaze se] u jednom
subjektu. Tako, na primer, nauka je u jednom subjektu,
naime, u dui, i ona je afirmirana jednom subjektu,
gramatici. Najzad, druga bia8 nisu ni u jednom subjektu
niti su afirmirana jednom subjektu, na primer, ovaj
ovek" i ovaj konj", jer nijedno bie ove prirode
[vrste] nije u subjektu niti je afirmirano jednom subjektu.
U apsolutnom smislu govorei, ono to je nedeljivo
[individue] i ono to je po broju jedno nisu nikad afirmi-
rani jednom subjektu9; meutim, neke [od partikularnih
akcidencija] nita ne spreava da budu u istom subjektu.
Jer jedna izvesna gramatika nauka jeste u jednom sub-
jektu, ali nije afirmirana ni jednom subjektu.
Glava t r e a
[PREDIKAT PREDIKATA. VRSTE I RODOVI]
Kad je jedna stvar pridana nekoj drugoj stvari kao
[svome] subjektu, tada sve to je afirmirano predikatu
je pridata oveku". Prema tome, i jednom odreenom
oveku treba pridati [pojam] ivotinja", jer jedan
odreeni ovek je i ovek i ivotinja.
Ako su vrste razliite, a nisu podreene jedne dru-
gima, i same njihove razlike bie specifino druge. Uz-
mimo, na primer, [pojmove] ivotinja" i nauka". Razlike
meu ivotinjama jesu: koje hodaju nogama" i dvo-
none", krilate" i vodene". Od ovih razlika nijedna ne
vai za nauku", jer se jedna nauka ne razlikuje od
druge nauke time to je dvonona. Meutim, vrste koje su
podreene jedne drugima nita ne spreava da imaju iste
[specifine] razlike. Jer, vie vrste su predikati niih vrsta,
tako da e sve razlike predikata vaiti i za subjekt.
Glava e t v r t a
[DESET KATEGORIJA]
Svaka bez ikakve veze iskazana re oznaava ili sup-
stanciju, ili kvantitet, ili kvalitet, ili relaciju [odnos], ili
mesto [gde], ili vreme [kad], ili poloaj, ili posedovanje,
ili delanje, ili trpljenje.10
Supstancija kazano jednom reju jeste, na pri-
me?: ovek", konj"; kvantitet je, na primer: dug dva
lakta", dug tri lakta"; kvalitet je, na primer: ,,beo",
vian gramatici"; odnos je, na primer: duplo", pola",
vei"; mesto je, na primer: u Likeju", na agori"; vreme
je, na primer: jue", prole godine"; poloaj je, na pri-
mer: on lei", on sedi"; posedovanje je, na primer: on
je obuven"; on je naoruan"; delanje je, na primer: on
6 7
see", on gori"; trpljenje je, na primer: on je iseen";
on je izgoreo".
Nijedan od ovih termina ne potvruje i ne odrie
nita u sebi i po sebi, nego afirmacija ili negacija postaju
tek meusobnim povezivanjem. Jer, izgleda da je svako
potvrivanje i svako odricanje istinito ili lano. Meutim,
nema ni istinitog ni lanog za izraze koji nisu ni u kakvoj
povezanosti, kao to su, na primer: ovek", beo", tri", ivotinja" pridat oveku; prema tome, termin ivotinja"
pobeuje".
Glava peta
[SUPSTANCIJA]
Supstancija11, u najsvojstvenijem, i prvom, i glavnom
smislu, jeste ono to nije ni afirmirano jednom subjektu
niti je u jednom subjektu, kao, na primer, jedan od-
reeni ovek ili jedan odreeni konj.
Druge supstancije" nazivaju se rodovi u kojima su
sadrane supstancije uzete u prvom smislu12, a rodovima
treba dodati i vrste ovih rodova. Tako, na primer, jedan
odreeni ovek spada u rod oveka, a vrsta ovoga roda je
ivotinja. Ove [poslednje] supstancije zovu se druge",
kao to su, na primer, ovek i ivotinja.
Iz reenoga je jasno da predikat mora biti afirmiran
subjektu kako prema imenu tako i prema pojmu. Tako je,
na primer, ovek" afirmiran jednom subjektu, upravo
jednom odreenom oveku. S jedne strane, pri-dato mu je
ime oveka, poto se individui pridaje ime oveka 13. Ali i
definicija oveka bie isto tako pridata jednom
odreenom oveku. Jer, jedan odreeni ovek jeste u isto
vreme ovek i ivotinja, i tako e ime i pojam biti
podjednako pridati subjektu.
Kad su u pitanju bia koja su u jednom subjektu 14,
veinom ni njihovo ime ni njihova definicija nisu pridati
subjektu. Meutim, u izvesnim sluajevima nita ne stoji na
putu da ime bude pridato subjektu, ali za definiciju je to
nemogue. Tako, na primer, belo, kad se nalazi na jednom
telu, kao subjektu, pridato je ovom subjektu (jer se telo
naziva belim); meutim, definicija belog nikad ne moe
biti pridata telu.
Sve ostalo15 ili je afirmirano prvim supstancijama,
koje su uzete kao subjekti, ili se nalazi u samim ovim
subjektima. To proizlazi jasno iz pojedinanih primera
koji se uzimaju u obzir. Uzmimo, na primer, da je termin
bie pridat jednom odreenom oveku. Jer, kad on ne bi
bio pridat jednom odreenom oveku, on ne bi bio [pridat]
ni oveku uopte. Uzmimo jo jedan primer: boja je u
telu; prema tome, ona isto tako mora biti u jednom odre-
enom telu. Jer, ako nije ni u jednom pojedinanom telu,
tada nee biti ni u telu uopte. Prema tome, sve drugo je
ili afirmirano prvim supstancijama, koje su uzete kao
subjekti, ili se nalazi u samim tim subjektima. A iz toga
izlazi da kad ne bi postojale te prve supstancije, nijedna
druga stvar ne bi mogla postojati.
Od drugih supstancija, rod je vie supstancija nego vrsta.
Naime, rod je blii prvoj supstanciji [nego vrsta]. Jer, ako
se nastoji da se objasni priroda prve supstancije, to e se
uiniti jasnije i tanije ako se ona objasni pomou roda
nego [ako se objasni] pomou vrste. Tako, ako se nastoji
da se opie jedan odreeni ovek, ovo e se jasnije uiniti
ako se kae da je to ovek nego ako se kae da je to
ivotinja. Jer, prvo je svojstvenije pojedinanom oveku, a
drugo je optije. Isto tako, jasnije e se objasniti priroda
jednog odreenog drveta ako se ono oznai kao drvo nego
ako se oznai kao biljka. Sem toga, prve supstancije na-
zvane su supstancijama u prevashodnom smislu, zbog toga
to su one supstrat svega drugog i to je sve drugo njima
afirmirano, ili se u njima nalazi. Kao to se prve supstancije
odnose prema svemu drugom isto se tako rod odnosi prema
vrsti. Jer, rod je supstrat za vrstu; vrste su afirmirane od
rodova, ali rodovi nisu afirmirani od vrsta. Iz toga, isto
tako, izlazi da je rod vie supstancija nego [to je to] vrsta.
Ali od rodova koji nisu vrste jedan nije [ni u emu] vie
supstancija nego drugi. Kad se jedan odreeni ovek
8 9
oznai kao ovek, tada se njemu ne kae nita svojstve-
nije nego kad se jednom odreenom konju kae da je
konj. Isto tako, i kod prvih supstancija jedna nije vie
supstancija nego druga. Jer, jedan odreeni ovek ni u
emu nije vie supstancija nego jedan odreeni 1.
Sa razlogom su, dakle, posle prvih supstancija, od
svega ostalog samo rodovi i vrste nazvani drugim supstan-
cijama17. Jer [od svih predikata], oni jedini objanjavaju
prvu supstanciju po njenom znaenju. Naime, ako se eli
objasniti ta je jedan odreeni ovek, i ako se to uini
pomou roda ili pomou vrste, dae se objanjenje
njegove svojstvenosti, koje e se uiniti tanijim ako se
kae da je to ovek nego ako se kae da je to ivotinja.
Meutim, ako bi se pripisala oveku svaka druga oznaka,
to bi znailo uiniti objanjenje netanim, kao, na pri-
mer, kad se kae da je on beo, ili da tri, ili neto slino.
Tako su sa razlogom, izmeu svih ostalih, samo ovi poj-
movi [rodovi i vrste] nazvani supstancijama. Sem toga18,
prve supstancije, zato to su supstrat svega drugog, na-
zvane su supstancijama u najsvojstvenijem smislu reci. Ali,
onako kako se prve supstancije odnose prema svemu dru-
gom, tako se rodovi i vrste prvih supstancija odnose prema
svemu drugom; jer, od vrsta i rodova afirmirano je sve
drugo. Kad se jedan odreeni ovek nazove gramatiar,
time se kae da su, isto tako, gramatiar i ovek i ivo-
tinja. A isto je i za sve druge sluajeve.
Ono to opte vai za svaku supstanciju jeste da ne
bude u jednom subjektu. Prva supstancija niti je u jednom
subjektu niti je atribut jednog subjekta. Za druge sup-
stancije jasno je iz sledeeg da se ne nalaze u subjektu.
ovek je atribut jednog subjekta, naime, jednog odre-
enog oveka, ali ovek nije u subjektu. Jer, ovek
nije u jednom odreenom oveku. Isto vai i za ivotinju,
koja je atribut jednog subjekta, upravo jednog odreenog
oveka, ali ivotinja nije u jednom odreenom oveku.
Zatim, nita ne spreava, kad su u pitanju stvari koje su u
jednom subjektu, da se, u izvesnim sluajevima, njihovo
ime prida samom subjektu, dok je nemogue da mu se
prida njihov pojam [njihova definicija]. Meutim, to se
tie drugih supstancija, moe se pridati subjektu i njihov
pojam [njihova definicija] i njihovo ime. Naime, pojam
[definicija] oveka pridae se jednom odreenom oveku,
a pojam ivotinje isto tako.19 Iz toga izlazi da se supstancija
ne moe ubrajati u stvari koje su u jednom subjektu. Ali,
ovo nije nikakva svojstvenost supstancije, jer ni razlika nije
u jednom subjektu. Koji hoda nogama" i dvononi"
afirmirani su jednom subjektu, naime, oveku,
ali nisu u jednom subjektu, jer dvononi" i koji hoda
nogama" nisu u oveku. I pojam [definicija] razlike
afirmiran je onome emu je sama razlika afirmirana.
Tako, na primer, ako je koji hoda nogama" afirmirano
oveku, i pojam [definicija] koji hoda nogama" bie isto
tako afirmiran oveku, poto ovek hoda nogama.
Ne smemo biti zbunjeni time to se delovi supstancije
nalaze u celini kao u jednom subjektu, niti smemo straho-
vati da bismo morali smatrati kako ti delovi nisu supstan-
cija. Kad smo rekli da su stvari u jednom subjektu, time
nismo mislili da se one u njemu nalaze kao delovi u celini.
Odlika [drugih] supstancija i razlika jeste ta to su
one u svim sluajevima pridavane u sinonimnom smislu.
Jer, svi njihovi atributi imaju kao subjekte ili individue, ili
vrste. Iz prve supstancije ne proistie nikakva kategorija,
poto ona sama nije afirmirana ni jednom subjektu. Ali,
kod drugih supstancija rod je afirmiran individui, a vrsta
je afirmirana i rodu i individui. Isto tako, i razlike su
afirmirane rodovima i individuama. Ali, prve
supstancije pretpostavljaju i pojam [definiciju] rodova i
pojam [definiciju] vrsta, a rod [pretpostavlja pojam] vrste.
Jer, sve to je reeno predikatu bie isto tako reeno
subjektu. Isto tako, rodovi i individue pretpostavljaju i
pojam [definiciju] razlika. Ali, rekli smo da su sinonimi
stvari kojima je i ime zajedniko i pojam identian. Prema
tome, uvek kad su predikati supstancije i razlike,
pridavanje se vri u sinonimnom smislu.
10 11
 Svaka supstancija izgleda da oznaava jedno odreeno bitnosti]. Tako, na primer, ova supstancija, ovaj ovek
bie20. A za prve supstancije neosporno je i istinito da one nee vie ili manje biti ovek nego to je on sam, ili nego
oznaavaju jedno odreeno bie, jer je izraena stvar neki drugi ovek. Jedan ovek nije vie ovek od drugog
individuum i brojno jedinstvo. A za druge supstancije [oveka], na nain na koji se kae da je belo vie ili manje
moglo bi, isto tako, izgledati, zbog oblika njihovog imena, belo od drugog belog i da je lepo vie ili manje lepo od
da one oznaavaju odreeno bie, kao kad, na primer, drugog lepog. Za jednu istu stvar moe se rei da je neto
kaemo ovek" ili ivotinja". Ali to nije istina, nego se vie ili manje od nje same; tako, na primer, da je jedno
pre u ovom sluaju oznaava neto kvalitativno. Jer, ovde belo telo sad belje nego ranije i da je jedno toplo telo vie
subjekt nije jedan, kao u sluaju prve supstancije, nego je i manje toplo. Ali, za supstanciju se ne moe rei da je ni
ovek" pridan mnogim subjektima, a isto tako i vie ni manje nego ono to je. ovek sad ne biva nazivan
ivotinja". Meutim21 [rod i vrsta], ne oznaavaju vie ovek nego ranije, a isto tako i nijedna od drugih
kvalitet na apsolutni nain, kao [to bi to inilo] belo. stvari koje su supstancije. Tako, dakle, za supstanciju ne
Naime, belo ne oznaava nita drugo nego kvalitet. Meu- vai vie" i manje".
tim, rod i vrsta odreuju kvalitet u odnosu na supstanciju; Ali supstanciji je, izgleda, najvie svojstveno da i
oni upravo oznaavaju supstanciju jednog odreenog kva- ako ostaje identina i po broju jedna moe da prima
liteta. Ova odredba ima vei obim kod vrste nego kod kontrerne suprotnosti24. Kod svih drugih stvari koje nisu
roda, jer onaj ko kae ivotinja" obuhvata vise [vei broj supstancije ne moe se pokazati takva stvar koja, i ako je
bia] nego onaj ko kae ovek". po broju jedna, moe da prima kontrerne suprotnosti.
Ali, supstancijama pripada i to [ali supstancije se Tako, na primer, boja, koja je po broju jedna i identina,
odlikuju i time] da [to] nemaju nikakvu kontrernu sup- ne moe biti bela i crna, kao to i jedna radnja, identina i
rotnost. Jer, ta bi prvoj supstanciji, na primer, jednom po broju jedna, ne moe biti dobra i rava. A isto vai i za
odreenom oveku ili jednoj odreenoj ivotinji, moglo sve druge stvari koje nisu supstancije. Ah' supstancija, i
biti kontrerno? Njoj nita nije kontrerno. Ali ni oveku i ako ostaje po broju jedna i identina, moe da prima
ivotinji23 nita nije kontrerno suprotno. Ovo nije svoj- kontrerne suprotnosti. Tako, na primer, jedan odreeni
stveno supstanciji nego se nalazi i kod mnogih drugih ovek, i ako je jedan i isti, jeste as beo, a as crn; as
kategorija, kao, na primer, kod kvantiteta. Nita nije topao, a as hladan; as rav, a as dobar.
kontrerno suprotno dugakom dva lakta" ili dugakom Meutim, tako neto ne pokazuje se ni kod ega
tri lakta", kao ni broju deset, niti emu tome slinom, drugog, sem ako se ne uini prigovor, i ako se ne kae da
sem ako se tvrdi da je ono to je mnogo kontrerno onom sud i miljenje mogu da prime kontrerne suprotnosti.
to je malo, ili da je veliko kontrerno malom. Ali, kad je Naime, isti izraz moe izgledati istinit i laan. Ako je, na
re odreenim veliinama, nijedna nije kontrerna drugoj. primer, istinit iskaz: ovaj ovek sedi", tada e taj isti
Sem toga, izgleda da supstancija ne doputa vie" ili iskaz biti laan kad on ustane. Isto je tako i sa miljenjem.
manje". Ovim ne mislim da jedna supstancija ne bi Ako se istinito misli da ovaj ovek sedi, tada e se
mogla biti vie ili manje supstancija od druge supstancije pogreno misliti, kad ovek ustane, a njemu se zadri isto
(jer to je injenica, prema naem gornjem objanjenju23) miljenje.
nego [mislim] da se ne moe rei da svaka supstancija Ali ak ako se ovo [ovaj prigovor] i prihvati, ipak
moe biti vie ili manje ono to je u sebi [to je u svojoj postoji razlika u nainu [primanja kontrernih suprotnosti].
to se tie supstancija, one mogu primati suprotnosti
12 13
kad promene same sebe. Tako je hladno promenom postalo
iz toplog (dobilo je drugi kvalitet), a crno je postalo iz
belog, a dobro iz zlog. Isto je tako i za sve druge supstan-
cije, svaka od njih, kad se promeni, postaje sposobna
da primi kontrerne suprotnosti. Meutim, sud i miljenje
ostaju u svakom odnosu i na svaki nain sami u sebi
nepromenjeni; stvar mora biti pokrenuta [promena mora
nastupiti u objektu] da bi u njima postala kontrerna sup-
rotnost. Jer, izraz: ovaj ovek sedi" ostaje identian, i
samo prema kretanju stvari [prema promeni predmeta] on
se oznaava as kao istinit, a as kao laan. Isto vai i za
miljenje. Tako bi bar na nain [na koji se stvari dogaaju]
svojstvenost supstancije bila njena sposobnost da prima
kontrerne suprotnosti pomou svojstvene promene.
Nije istinita pretpostavka da suenje i miljenje mogu
izuzetno primati kontrerne suprotnosti. Jer, ako se suenje
i miljenje oznae kao sposobni da primaju kontrerne
suprotnosti, to nije zbog toga to oni u sebi trpe promenu
nego zato to se ta izmena izvrila u drugom predmetu.
Jer, postojanje ili nepostojanje stvari ini suenje istinitim
ili lanim, a ne [ini ga takvim] sama sposobnost suenja
da prima kontrerne suprotnosti. Naime, suenje i miljenje
ne mogu da se pokrenu [da se promene] ni na koji nain i
niim; oni, dakle, ne mogu da prime kontrerne suprot-
nosti, poto nikakva promena ne moe da se dogodi u
njima. Ali, poto sama supstancija u sebi pretpostavlja
kontrerne suprotnosti, za nju se moe rei da prima suprot-
nosti. Naime, ona podjednako prima bolest i zdravlje, i
belinu i crnilo. I poto ona sama [supstancija] prima svaki
kvalitet ove vrste, moe se rei da ona prima kontrerne
suprotnosti. To je, naime, svojstveno supstanciji to ona,
iako ostaje identina i po broju jedna, prima kontrerne
suprotnosti na osnovu njene sopstvene promene.
Neka toliko bude reeno supstanciji.
Glava e s t a
[KVANTITET]
Kvantitet25 je delom diskretan, delom kontinuiran, i
sastoji se bilo iz delova koji imaju poloaj jedan prema
drugom, bilo iz delova koji nemaju poloaj jedan prema
drugom. Primeri za diskretan kvantitet jesu broj i govor;
a primeri za kontinuirani kvantitet jesu linija, povrina,
telo, a sem toga, jo vreme i mesto.
Delovi broja nemaju nikakvu zajedniku granicu gde
bi se [ti delovi] dodirivali26. Tako, na primer, poto je pet
deo [broja] deset, pet i pet ne dodiruju se ni na kakvoj
zajednikoj granici nego su odvojeni [diskretni]. Isto tako,
tri i sedam ne dodiruju se ni na kakvoj zajednikoj granici.
I, uopte, kod broja se ne moe nai nikakva zajednika
granica izmeu njegovih delova, nego su ovi uvek odvo-
jeni. Dakle, broj je diskretan kvantitet.
Isto tako, i govor je diskretan kvantitet. Jasno je da je
govor kvantitet, poto se on meri po kratkim i dugim
slogovima. Mislim ovde na govor koji je izraen glasom.
Naime, nema nikakve zajednike granice gde se njegovi
delovi dodiruju.27 Jer, nema zajednike granice gde se
slogovi dodiruju nego je svaki slog odvojen [diskretan] u
samome sebi i sam sobom.
Meutim, linija je kontinuirana. Jer, mogue je ime-
novati jednu zajedniku granicu gde se njeni delovi dodi-
ruju, to je taka. A za povrinu je to [ta granica] linija,
jer se delovi povrine isto tako dodiruju na jednoj za-
jednikoj granici. Isto tako, i za telo se moe naznaiti
jedna zajednika granica, linija ili povrina, gde se
delovi tela dodiruju.
Isto tako, vreme i mesto imaju ovu vrstu kvantiteta.
Jer, sadanje vreme se dodiruje s prolim i s buduim
[vremenom].
Dalje, mesto je kontinuum [kontinuirani kvantitet].
Jer, delovi jednoga tela zauzimaju izvesno mesto, a poto
se ovi delovi dodiruju na zajednikoj granici, proizlazi
14 15
da se i delovi mesta, koje svaki deo tela zauzima, i sami
dodiruju na istoj granici kao delovi tela. Tako je i mesto
kontinuirano, poto se njegovi delovi dodiruju na jednoj
zajednikoj granici.
Sem toga28, kvantitet se sastoji iz delova koji imaju
meu sobom uzajamni poloaj, ili iz delova koji nemaju
meu sobom uzajamni poloaj. Tako, na primer, delovi
linije imaju meu sobom uzajamni poloaj; svaki od njih
lei na jednom odreenom mestu, i svakom se moe, za
razliku od drugih delova, utvrditi gde on lei u povrini i
sa kojim se drugim delovima dodiruje. A i delovi povr-
ine zauzimaju jedan odreeni poloaj, jer se isto tako
moe utvrditi gde svaki deo lei i koji se delovi dodiruju.
A isto vai i za delove tela i mesta.
Meutim, za broj se ne moe pokazati da njegovi
delovi imaju izvestan uzajamni poloaj niti da negde lee,
ili [utvrditi] koji se delovi uzajamno dodiruju. A to se, isto
tako, ne moe ni kad je u pitanju vreme, jer nijedan deo
vremena ne traje, a kako bi ono to ne traje moglo imati
neki poloaj? Pre bi se moglo rei29 da vreme [upravo: delovi
vremena] ima jedan izvestan red, na osnovu koga je jedan
deo vremena raniji, a drugi docniji. A isto tako, i broj [ima
jedan izvestan red], jer se jedan broji pre dva, a dva pre tri,
i tako [na osnovu toga moe se rei da] brojevi imaju
izvestan red, ali se kod njih ne moe nai poloaj. Za
govor vai isto: nijedan njegov deo ne traje, i zato ono to
je reeno reeno je, i to je nemogue povratiti. Tako
delovi govora ne mogu imati poloaj, poto nita od njih
ne traje. Tako se kvantitet sastoji iz delova koji imaju
poloaj i iz drugih koji nemaju poloaj.
Kvantitativnim u pravom smislu nazvane su samo
stvari kojima smo govorili; sve drugo, meutim, kvanti-
tativno je samo akcidentalno30. Posmatrajui ove prve
[kvantitete u pravom smislu], mi nazivamo druge stvari
kvantitetima. Tako se, na primer, kae da je belo veliko
zbog toga to zauzima veliku povrinu, i da je radnja
duga, i da je kretanje dugo, zato to mnogo vremena ispu-
njavaju. Jer, nijedna od ovih odredaba nije po sebi i kao
takva nazvana kvantitetom. Ako, na primer, treba obja-
sniti duinu jednog dogaaja, ona e se odrediti vremenom,
i rei e se da se ovaj [dogaaj] desio u toku jedne godine,
ili neto tome slino. A ako treba utvrditi dokle dopire
belo, to e se odrediti prema povrini, i kazae se da se
ono prostire dotle dokle se prostire povrina. Tako e se,
u pravom smislu i po sebi, samo ono emu smo govorili
oznaiti kao kvantitet, ostalo nije kvantitet po sebi nego,
ako je kvantitet, to moe biti samo akcidentalno.
Dalje, kvantitet nema nikakvu kontrernu suprotnost.31
to se tie odreenih kvantiteta, jasno je da oni nemaju
kontrernih suprotnosti; takav je, na primer, sluaj sa dui-
nom od dva ili od tri lakta, ili s povrinom, ili s nekim
drugim kvantitetom te vrste, za koji ne postoji kontrerna
suprotnost. Hoe li se smatrati da je mnogo kontrerno
suprotno onome ega je malo(),ili daje veliko kont-
rerno suprotno malom ()? Ali sve to ne spada u kvan-
titativno, nego u relativno, jer nita, posmatrano u sebi i
po sebi, ne naziva se velikim ili malim, nego samo ukoliko
se odnosi na neto drugo. Tako se, na primer, planina
naziva malom, a zrno prosa velikim zbog toga to je zrno
prosa vee nego druge stvari iste vrste, a to je planina,
isto tako, manja nego druge stvari iste vrste. Ovde, dakle,
imamo odnos prema drugoj stvari, jer kad bi se govorilo
malom ili velikom po sebi, ne bi se nikad moglo rei
da je planina mala, ili da je zrno prosa veliko. Uzmimo,
opet, drugi primer. Mi kaemo da u jednom selu ima mnogo
stanovnika, a da ih u Atini ima malo, i ako su oni ovde
daleko mnogobrojniji; i da u kui ima mnogo sveta, a u
pozoritu malo, i ako ih ovde ima mnogo vie. Isto tako:
dugako dva lakta", i dugako tri lakta", i sve druge
veliine ove vrste oznaavaju kvantitet, dok veliko ili
malo ne oznaavaju kvantitet ve pre odnos, jer se veliko
i malo posmatraju u odnosu na drugu stvar. Tako je
oevidno da su ovi izrazi relativni.
Ali32, bilo da smatramo ili da ne smatramo ove izraze
kao kvantitete, oni ipak nemaju nikakvu kontrernu suprot-
nost. Jer, kako bi se mogla pridati kontrerna suprotnost
16 2 Organon
17
onome to se ne moe uzeti u sebi i po sebi ve samo u
odnosu na drugu stvar?
Sem toga33, ako veliko i malo treba da budu kontrerni,
iz toga e proizai da isti subjekt moe istovremeno primati
kontrerne suprotnosti i da su stvari same sebi kontrerne.
Katkad se dogaa da je ista stvar u isto vreme velika i mala.
Naime, jedna ista stvar je mala u odnosu na jedan izvestan
predmet, a velika u odnosu na neki drugi [predmet]. Iz
toga izlazi da ista stvar u isto vreme moe biti velika i mala
i, prema tome, da ona istovremeno prima kontrerne suprot-
nosti. Ali nita, kako se ini, ne moe u isto vreme dopustiti
kontrerne suprotnosti. Uzmimo, na primer, supstanciju.
Supstancija moe da primi kontrerne suprotnosti, ali ovek
nije u isto vreme bolestan i zdrav. Isto tako, nita nije u
isto vreme belo i crao. Uopte, ne postoji nita drugo to
istovremeno doputa kontrerne suprotnosti. Ali, desie se
da stvari budu same sebi sopstvene kontrerne suprotnosti.
Jer, ako je veliko kontrerno suprotno malom i ako je ista
stvar u isto vreme velika i mala, jedna ista stvar 34 bie
kontrerno suprotna samoj sebi. Ali nemogue je da neto
bude kontrerno suprotno samom sebi. Dakle, veliko nije
kontrerno suprotno malom niti je ono ega je mnogo
kontrerno suprotno onome ega je malo. Iz toga izlazi da,
ak i ako se smatra da ovi izrazi nisu relativni nego da su
kvantitativni, oni ipak nee imati nikakve kontrerne
suprotnosti.
Ali, naroito kad je u pitanju mesto35, kontrarijetet
izgleda da pripada kvantitetu. Ono to je gore stavlja se
kao kontrerno suprotno onome to je dole, a pri tome se
naziva dole" sredini predeo, zato to je najvee rasto- da se na neki drugi nain odnose na drugu stvar 39. Tako,
janje ono od sredita do krajeva vaseljene. Izgleda da se
iz ovih kontrernih suprotnosti izvodi i definicija drugih
kontrernih suprotnosti, i to zato to su termini koji su, u
istoj vrsti, udaljeni jedan od drugog najveom razdaljinom,
definisani kao kontrerno suprotni36.
Ne izgleda da je kvantitet sposoban za vie" i ma-
nje".37 Uzmimo kao primer dug dva lakta". Jedna stvar
duga dva lakta nije dua nego druga [koja ima dva lakta].
Ni kod broja nije drukije [i kod broja ne postoji vie" ili
manje"]: tako, na primer, tri uporeeno sa pet nije vie
tri, a pet uporeeno sa tri nije vie pet. Isto tako, ne kae
se da je jedno vreme vie vreme od drugog nekog vremena.
Od svih navedenih kvantiteta nema nijednog kome bi se
moglo pridati vie" ili manje". Prema tome, kvantitet
nije sposoban za vie" i manje".
Ali, najvie je svojstveno kvantitetu to to mu se moe
pridati jednako i nejednako38. Jer svakom od kvantiteta
kojima smo govorili kae se da je jednak ili nejednak.
Tako se, na primer, kae telu da je i jednako i nejednako
[nekom drugom telu], i vremenu da je i jednako i nejed-
nako [nekom drugom vremenu]. Isto vai i za sve druge
kvantitete koje smo naveli i od kojih se svakom moe
pridati jednako i nejednako. Za sve ostale odredbe, koje
nisu kvantiteti, ne moe se ni na koji nain, izgleda, rei
da su jednake ili nejednake. Tako, na primer, stanju se
nikako ne moe rei da je jednako ili nejednako, nego bi
se pre moglo rei da je slino [i neslino]. Isto tako,
belome se ni na koji nain ne moe rei da je jednako i
nejednako ve da je slino [i neslino]. Ono to je naj-
svojstvenije na kvantitetu jeste da mu se moe pridati
jednako i nejednako.
Glava sedma
[ODNOS RELACIJA]
Relativnima se zovu one stvari ije se celo bie sastoji
u tome to se za njih kae da zavise od drugih stvari, ili
na primer, vee" je ono ije se celo bie sastoji u tome
da bude reeno nekoj drugoj stvari, jer se kae da je
ono vee od neega [drugog]. A dvostruko je ono ije se
celo bie sastoji u tome da bude reeno nekoj drugoj
stvari, jer se kae da je ono dvostruko [vee] od neega.
Isto vai i za sve druge odnose ove vrste.
Isto tako, relativni su sledei izrazi: dranje, stanje,
opaanje, nauka, poloaj.40 Bie svih ovih izraza sastoji
18 2*
19
se u tome to se za njih kae da zavise od [neke] druge
stvari, inae nisu nita. Tako se za dranje kae da je
dranje neega, a za nauku da je nauka neemu, a za
poloaj da je poloaj neega i tako dalje.
Prema tome, relativni su oni izrazi ija se sutina
sastoji u tome da se za njih kae da zavise od drugih stvari,
ili da se na neki drugi nain odnose na neku drugu stvar.
Tako se za planinu kae da je velika prema nekoj drugoj
stvari [uporeena s nekom drugom stvari], jer je planina
nazvana velikom u odnosu na neku stvar: a slino je
nazvano slino neemu, a i drugi izrazi ove vrste nazvani
su isto tako u odnosu na neto. Isto tako, i leanje, i
stajanje, i sedenje jesu odreeni poloaji, a sam poloaj je
relativan41. Ali leanje, ili stajanje, ili sedenje nisu sami
poloaji, nego su paronimno nazvani prema naznaenim
poloajima.
Relativni pojmovi mogu imati kontrerne suprotnosti.42
Tako je, na primer, vrlina kontrerno suprotna poroku,
poto su oba relativni pojmovi, a znanje je kontrerno
suprotno neznanju. Meutim, svi relativni pojmovi nemaju
kontrerne suprotnosti. Dvostruko, trostruko i svaki drugi
izraz ove vrste nemaju kontrernu suprotnost.
Izgleda da su relativni pojmovi sposobni i za vie" i
manje".43 Kae se da je neto vie i manje slino i ne-
slino, i vie i manje jednako i nejednako. Ovde je i jedno
i drugo relativno. Jer, za slino se kae da je neem slino,
a za neslino da je neem neslino. Ali svi relativni poj-
movi nisu sposobni za vie" i manje". dvostrukom se
ne kae da je vie ili manje dvostruko, a, isto tako, ni
jednom takvom izrazu.
Dalje, svi relativni pojmovi imaju svoje korelativne
pojmove.44 Tako se, na primer, kae da je robrob gospo-
dara, a da je gospodar gospodar roba, a da je dvostruko
dvostruko od pola, a da je pola pola od dvostrukog,
a da je vee vee od manjeg, a da je manje manje
od veeg. Isto je tako i sa svim drugim relativnim pojmo-
vima, samo ponekad u govoru postoji razlika u padeu.
Tako se saznanje naziva saznanjem onoga to se moe
saznati; a ono to se moe saznati [naziva se] onim to se
moe saznati saznanjem; a opaanje [naziva se] opaanjem
onoga to se moe opaziti, a ono to se moe opaziti [na-
ziva se] onim to se moe opaziti opaanjem.
Meutim, ima sluajeva kad izgleda kao da nema
korelacije; to biva kad ono to stoji u odnosu nije navedeno
prema njegovoj svojstvenosti nego je uinjena pogreka u
izraavanju. Ako se, na primer, navelo krilo kao izraz
odnosa za pticu, tada nema korelacije izmeu ptice i krila.
Jer nije na svojstven nain utvren prvi odnos odnos
krila prema ptici. Naime, ne govori se krilu kod ptice
ukoliko je ona ptica, nego ukoliko je krilata, jer ima
mnogo drugih krilatih bia koja nisu ptice. Iz toga izlazi da,
kad je odnos naveden na njemu svojstven nain, tada
postoji i korelacija. Tako je, na primer, krilo krilo
krilatog, a krilato je krilato krilom.
Ponekad je, isto tako, nuno da se stvori posebna re
kad ne postoji nijedna re da oznai na svojstven nain
izraz jednog odnosa. Tako, na primer, postaviti krmu kao
relativnu lai, ne znai izraziti tano odnos. Jer, krmi se
ne govori kod lae, ukoliko je ona laa, poto postoje
lae koje nemaju krme. Tako nema korelacije, jer se ne
kae da je laa laa krme. Ali nain na koji se izraava
odnos bio bi moda taniji, kad bi se, otprilike, ovako
kazalo: krma je krma onoga to je snabdeveno krmom",
ili neto drugo tome slino. Jer za ovo ne postoji
posebno ime. A postoji korelacija ako je odnos [relacija]
objanjen na taan nain, jer izraz snabdeven krmom"
znai snabdeven krmom pomou krme". Isto je tako i u
drugim sluajevima. Tako, na primer, glava e biti
stavljena na taniji nain kao korelativ izraza snabdeven
glavom" nego kad bi bila stavljena kao korelativ ivotinje.
Jer, ivotinja nema glavu ukoliko je ivotinja, poto
mnoge ivotinje nemaju glavu. Najlaki nain da se
shvati [ono na ta se neto odnosi], u sluajevima u
kojima [za to] nema [svojstvenih] imena, jeste da se izvedu
imena iz prvih izraza i da se primene na stvari s kojima se
prvi izrazi nalaze u korelaciji, kao to je u prethodnim
20 21
primerima izraz krilat" izveden iz krila", a izraz snab-
deven krmom" iz krme".
Svi relativni pojmovi imaju korelativ ako su tano
izraeni, poto nema korelacije ako su [relativni poj-
movi] utvreni u odnosu na jedan izraz koji je stavljen
sluajno, a ne u odnosu na sam korelativ. Hou da kaem
da ak i za korelativne pojmove kojima su svi saglasni i
koji imaju imena, ne postoji korelacija, ako je jedan od
termina oznaen imenom koje izraava korelativ samo
akcidentalno, a ako nije oznaen samim imenom kore-
lativa. Tako, na primer, rob nije korelativ, ako se uzme
da on nije rob gospodara nego oveka, ili dvonoca, ili
neeg slinog, jer objanjenje odnosa [u ovom sluaju]
nije tano dato.
Dalje, ako je korelacija izraena na prikladan [pravi-
lan] nain, tada e i kad se iskljui sve akcidentalno, a
ostavi samo izraz s kojim je tana korelacija bila utvrena
ta korelacija ipak uvek postojati. Tako, na primer, ako
rob ima za korelativni pojam gospodara, i ako se iskljui
sve to je akcidentalno gospodaru, kao da je on
dvonoan, i sposoban za nauku, i ovek, a ostavi samo
da je on gospodar, uvek e se robu govoriti u odnosu na
ovoga [gospodara], jer se za roba kae da je rob
gospodara. Meutim, ako korelacija nije tano izraena,
tada i ako se iskljui sve drugo [akcidentalno] a ostavi
samo ono ime je korelacija bila utvrena, nee biti
utvrene korelacije. Stavimo da je ovek korelativ roba, a
[da je] ptica [korelativ] krilatog, i odvojmo od oveka
bitnu osobinu gospodara. Tada se ne moe [vie] govoriti
robu u odnosu na oveka [tada nee vie postojati kore-
lacija izmeu gospodara i roba]. Jer, ako nema gospodara,
nema ni roba. Isto je i ako se od ptice odvoji njena bitna
osobina [da je] krilata. U tom sluaju krilat nee vie
biti relativan pojam. Jer, ako nema krilatog, ni krilo nee
vie imati korelativni pojam.
Treba uvek oznaiti taan odnos na osnovu koga se
govori jednom relativnom pojmu.45 Ako postoji ime za
to, ovo oznaavanje je lako, ali ako [ime] ne postoji,
nuno ga je stvoriti. Kad je ovakvo [tano] oznaavanje
[pojmova], jasno je da su svi relativni pojmovi korelativni.
Izgleda da su relativni pojmovi po prirodi istovre-
meni, i to je istinito u veini sluajeva. Tako postoji isto-
vremenost dvostrukog i polovine. Znai, ako polovina
postoji, i dvostruko postoji. Isto tako, ako gospodar
postoji rob postoji, a ako rob postoji gospodar
postoji. Isto vai i za druge sluajeve.
Sem toga, ovi relativni pojmovi uzajamno se uni-
tavaju. Ako ne postoji dvostruko, ne postoji polovina, a
ako ne postoji polovina, ne postoji dvostruko. Isto vai i
za druge relativne pojmove ove vrste.
Meutim, izgleda da nije istina da su u svim slua-
jevima relativni pojmovi po prirodi istovremeni: tako
moe izgledati da je predmet nauke raniji od nauke. Jer,
mi obino dobijamo nauke iz predmeta [stvari] koje ranije
postoje. Jer teko je, ili i nemogue, nai jednu nauku
koja postaje istovremeno sa svojim predmetom. Isto tako,
unitenje predmeta [jedne nauke] povlai za sobom uni-
tenje [odgovarajue] nauke, dok unitenje [jedne] nauke
ne povlai za sobom unitenje njenoga predmeta. Ako ne
postoji predmet nauke, ne postoji ni nauka (jer ona bi bila
nauka niemu), ali ako ne postoji nauka, nita ne
spreava da njen predmet postoji. Takav je, na primer,
sluaj s kvadraturom kruga. I kad se pretpostavi da ona
[kvadratura kruga] postoji kao predmet nauke, njoj ne
postoji nauka, i ako je ona u samoj sebi predmet znanja.
Isto tako, kad se ivotinja uniti, nee biti nauke, ali moe
postojati mnogo predmeta nauke.
Slino ovome stoji s predmetima ulnog opaanja
[senzacijama]46. Izgleda da je predmet senzacije raniji od
senzacije. Ako iezne predmet senzacije, iezava
senzacija; meutim, ako iezne senzacija, ne iezava
predmet senzacije, jer senzacije su na telu i u telu 47. S
druge strane, ako je uniten predmet senzacije, telo je isto
tako uniteno (jer telo spada u predmete senzacija), a ako
telo ne postoji, iezava i senzacija. Tako, ako je uniten
predmet senzacije, unitena je i senzacija. Meutim,
22 23
ako je unitena senzacija, nije uniten i predmet senzacije. ali time to se jedna stvar odnosi na neku drugu stvar ona
Ako je unitena ivotinja, bie unitena i senzacija, dok ne postaje relativna u [svojoj] bitnosti55.
e predmet senzacije postojati, kao, na primer: telo, Iz ovoga se vidi jasno da, kad se poznaje jedan relativni
toplota, slatko, gorko i sve druge stvari koje se ulima pojam na odreeni nain, poznavae se isto tako na odree-
opaaju. Senzacija postaje u isto vreme kad i subjekt koji ni nain i ono u odnosu na ta je on relativan. To je jasno i
opaa, jer senzacija postaje zajedno sa ivotinjom. Meu- po sebi. Jer, ako se zna da je izvesna pojedinana stvar
tim, predmet senzacije postoji pre ivotinje ili senzacije. relativna, poto se bie relativnih pojmova sastoji u
Jer vatra, i voda, i drugi slini elementi iz kojih se sastoji tome da se na odreeni nain prema neem odnose,
ivotinja postoje pre nego to je uopte postojala ivotinja zna se, isto tako, ono prema emu se ta stvar odnosi. Ali,
ili senzacija48. Prema tome, izgleda da je predmet senzacije ako se uopte ne zna ono sa ime ta stvar stoji u odnosu
raniji od senzacije.49 [relaciji], nee se znati ni da li ona stoji u odnosu.
Tekoa se javlja kad se postavi pitanje da li, kao to Pojedinani primeri uinie ovo tvrenje jasnim. Ako
izgleda, nijedna supstancija nije relativna, ili je mogue da se, na primer, odreeno zna da je izvesna stvar dvostruka,
neke od drugih supstancija budu takve. 50 Naime, za prve odmah se odreeno zna i ono od ega je ona dvostruka.
supstancije istina je [da one nisu relativne], jer ni ele Jer ako se ne zna nita odreeno, od ega je ta stvar dvo-
supstancije ni njihovi delovi ne mogu biti relativni. struka, ne zna se uopte da je ona dvostruka. Isto tako,
jednom odreenom oveku ne kae se da je on neiji ako se zna da je izvesna stvar lepa, mora se takoe, nu-
odreeni ovek; a jednom odreenom volu [ne kae se] nim nainom, odmah odreeno znati i od ega je ona lepa.
da je on neiji odreeni vo. Isto vai i za delove. Za jednu Meutim, ne moe se neodreeno znati da je ona lepa od
odreenu ruku ne kae se da je neija odreena ruka nego stvari koja je manje lepa. To bi bilo [nesigurno] miljenje,
[da je] neija ruka; a za jednu odreenu glavu ne kae se a ne saznanje, jer se ne bi vie moglo tano znati da je ta
da je neija odreena glava nego da je neija glava. stvar lepa nego jedna manje lepa stvar. Jer, moglo bi se
Isto je i sa drugim supstancijama, bar sa veinom od desiti da nema nieg manje lepog nego to je ta stvar.
njih. Tako se ne kae oveku neiji ovek, ni volu Dakle, oevidno je nuno da, ako se odreeno zna
neiji vo, ni drvetu neije drvo, nego se kae jedan relativan pojam, tada se, isto tako, odreeno zna
neija svojina.51 Jasno je da imenice ove vrste nisu rela ono na ta se ovaj odnosi. to se tie glave, ruke i svakog
tivne, a postoji sumnja za izvesne druge supstancije. Tako dela iste prirode svih tih stvari koje su supstancije,
se, na primer, za glavu kae neija glava, a za ruku se moe se odreeno poznavati njihova bitnost56. Meutim, iz
kae neija ruka, i isto vai za svaku takvu imenicu. toga ne proizlazi nunim nainom da se poznaje njihov
Iz ovoga izlazi da ti izrazi izgledaju relativni. korelativni pojam. Jer, ne moe se odreeno znati na ta
Ako je bila dovoljna definicija, data relativnim se odnosi ova glava ili ova ruka. Dakle, ove stvari ne
pojmovima,52 bie vrlo teko, ili i nemogue, dokazati mogu biti relativne. A ako one nisu relativne, bie istina
da nijedna supstancija ne moe biti relativna. Ali ako [ta rei da nijedna supstancija nije relativna.
definicija] nije dovoljna i ako relativnima treba nazvati
samo izraze ije se bie ne sastoji ni u em drugom nego Nema sumnje da je teko tano se izjasniti ovim
u tome da budu aficirani izvesnim odnosom [relacijom]53, pitanjima ako ona nisu vie puta razmotrena. U svakom
tada bi se moda dalo rei neto to bi ublailo ovu sluaju nije nekorisno to su pokrenuta pitanja koja mogu
nesigurnost54. Prva definicija prati sve relativne pojmove; da postoje svakoj od ovih taaka.
24 25
 Glava osma
[KVALITET]
Kvalitetom nazivam ono na osnovu ega se kae da
je neto stvoreno onakvim kakvo je [sa izvesnim oso-
binama].
Kvalitet je pojam koji ima vie znaenja. Jedna vrsta
kvaliteta moe biti nazvana stanje [osobina, latinski: habi-
tus] i sposobnost [dispozicija]. Stanje se razlikuje od dispo-
zicije time to je mnogo trajnije i stalnije. Takva su stanja
nauke i vrline. Naime, izgleda da nauka spada u stvari koje
ostaju trajne i koje se odupiru promeni ak i kad je ste-
ena samo u umerenom obimu, sem ako se ne desi
kakva velika promena zbog bolesti ili zbog neeg drugog
slinog. Isto tako i vrlina kao, na primer: pravinost,
umerenost i svaka druga izgleda kao da ne moe lako
da se izgubi ni da se promeni. Meutim, dispozicijama se
nazivaju oni kvaliteti koji mogu lako da se izgube i brzo da
se promene, kao, na primer: toplota i rashlaivanje, i
bolest i zdravlje, i ostalo slino. Jer, za ove pojave ovek
je na izvestan nain disponiran, ali on se brzo menja, po-
stajui od toplog hladan i od zdravog bolestan, a slino je
i za druge pojave, sem ako se ne desi da neka od ovih
dispozicija, proticanjem vremena, postane [ovekova] pri-
roda, i neizleiva ili teko pokretljiva, a tada bi se ona
mogla, moda, nazvati stanjem.
Oevidno je da postoji tenja da se nazovu stanjima
oni kvaliteti koji su trajniji i tee pokretljivi. Jer, za one
koji nisu temeljno savladali nauke i mogu lako da ih iz-
gube [da ih zaborave] ne kae se da je njihovo znanje
[tih nauka] jedno stanje, mada su oni prema nauci disponi-
rani na izvestan nain, vie ili manje dobar. Prema tome,
stanje se razlikuje od dispozicije time to je ova druga lako
pokretljiva, dok je prvo trajnije i tee pokretljivo.
Stanja su u isto vreme dispozicije, ali dispozicije nisu
nunim nainom stanja. Oni koji poseduju stanja isto tako
su disponirani prema njima na izvestan nain; dok oni
koji su disponirani nemaju samim tim u svim sluajevima
i [odgovarajue] stanje.
Druga vrsta kvaliteta jeste ona u odnosu na koju
govorimo dobrim borcima pesnicama, ili dobrim trka-
ima, ili zdravim, ili bolesnim ljudima. Ovde, uopte,
spada sve emu se govori u smislu prirodne sposobnosti
ili nesposobnosti. Jer, ne naziva se svaka od ovih odredaba
kvalitativnom na osnovu jedne odreene [ovekove] dis-
pozicije, nego zato to on poseduje prirodnu sposobnost
ili nesposobnost da neto uini lako, ili da nita ne trpi.
Na primer, dobri borci pesnicama, ili dobri trkai, ne
nazivaju se tako zbog toga to se nalaze u izvesnoj
dispoziciji, nego zato to imaju prirodnu sposobnost da
neto lako ine. Zdravim ljudima nazivaju se oni koji
imaju prirodnu sposobnost da lako podnose sve to ih
moe zadesiti; a, obratno, bolesnim [se nazivaju ljudi]
zato to imaju prirodnu nesposobnost zbog koje ne pod-
nose lako sve to ih moe zadesiti. Isto vazi i za tvrdo i za
meko. Tvrdo se zove neto zato to ima sposobnost da ne
bude lako podeljeno, a meko se zove neto zato to je za
to nesposobno.
Trea vrsta kvaliteta jesu afektivni [pasivni] kvaliteti
i afekcije. Takvi su slatkoa, i gorina, i oporost, i sve
ovima srodno, i jo toplota, i hladnoa, i belina, i crnoa.
Jasno je da su to kvaliteti, jer za stvari koje ih pri-
maju kae se da imaju te kvalitete, poto se ovi u njima na-
laze. Tako je med nazvan slatkim zato to je primio u sebe
slatkou, a telo [je nazvano] belim zato to je primilo u
sebe belinu. A tako je i u drugim slinim sluajevima.
Afektivni [pasivni] kvaliteti ne zovu se tako zato to
su same stvari koje primaju te kvalitete aficirane na izves-
tan nain. Med nije nazvan slatkim zato to je izdrao neku
izmenu, a to vai i za druge sluajeve ove vrste. Isto tako,
i toplota i hladnoa nisu nazvane afektivnim kvalitetima
zato to same stvari koje ih primaju trpe neku afekciju
nego zato to je svaki od kvaliteta kojima je govoreno
sposoban da proizvede izmenu u senzacijama ovi kvali-
teti se nazivaju afektivnim [pasivnim] kvalitetima. Slatkoa
26 27
 proizvodi izmenu ukusa, a toplota [izmenu] pipanja; a
isto je i sa drugim kvalitetima.
Meutim, belina, i crnoa, i druge boje nisu nazvane
afektivnim kvalitetima na isti nain kao ono to je ranije
navedeno; one su nazvane tako zbog toga to su same
postale jednom izmenom. Jasno je da mnoge promene boje
postaju afekcijom. Ko se zastidi, postaje crven, a ko se
uplai, postaje bled i tako dalje. Zato, ako je neko po
prirodi sklon kakvoj afekciji ove vrste zbog odreenih
fizikih osobenosti, verovatno je da ima i odgovarajuu
boju. Jer, ista telesna dispozicija, koja postaje sad u
sluaju oseanja stida, moe da proizlazi i iz sklopa ove-
kovoga tela, tako da prirodno proizvodi i odgovarajuu
boju.
Tako se nazivaju afektivnim kvalitetima sva stanja
ove vrste koja imaju izvor u teko pokretljivim i trajnim
afekcijama. Kad te afekcije vode poreklo iz fizike kon-
stitucije subjekta, bledilo ili crnoa nazivaju se kvalitetima
(jer nam one odreuju nae kvalitete); ili to biva zato to
su ove boje, upravo bledilo i crnoa, posledice neke duge
bolesti ili velike vruine, pa se ne daju lako odstraniti, ili
ak ostaju za vreme celog [ovekovog] ivota. I u ovom
poslednjem sluaju ove afekcije nazivaju se kvalitetima,
jer, s obzirom na njih, dobijamo nae kvalitete. Meutim,
to se tie odredaba koje postaju iz uzroka koji se lako
mogu unititi i brzo odstraniti, one se nazivaju afekci-
jama, a ne kvalitetima, jer se prema njima [tim odredbama]
ne dobijaju kvaliteti. Za oveka koji crveni od stida ne
kae se da ima crvenu boju lica, niti za oveka koji bledi
od straha da ima bledu boju lica, nego se pre kae da oni
trpe izvesnu afekciju. Tako se ove pojave zovu afekcije, a
ne kvaliteti.
Isto vai i za afektivne kvalitete koji se odnose na
duu." Sve pojave koje su, jo od roenja, proizale iz
izvesnih teko pokretljivih [trajnih] afekcija zovu se kvali-
teti: tako, na primer, ludilo, i gnev, i druga stanja ove vrste.
Prema takvim duevnim nastrojenostima, govori se
durnovitim i ludim ljudima. Isto vai za one zastranjenosti
koje nisu prirodne, nego proizlaze iz nekih drugih konsti-
tucionalnih osobenosti kojih je teko osloboditi se ili koje
su sasvim neizleive. I ove pojave su kvaliteti, jer, s obzi-
rom na njih oveku se pridaju izvesni kvaliteti. Meutim,
afekcijama se nazivaju pojave to postaju iz uzroka koji
se brzo rasturaju. Kao primer za ovo moe se navesti
ovek koji se razgnevi zbog pretrpljene neprijatnosti. Ali,
ne naziva se durnovitim ovek koji se u takvom uzbuenju
razgnevi, nego se pre njemu kae da je pretrpeo neku
afekciju. Tako se ovakve pojave zovu afekcije a ne kva-
liteti.
etvrta vrsta kvaliteta jeste figura ili forma koja pripada
svakom biu, a, sem toga, pravost i krivina, i svaka
druga slina osobina. Jer, jednom biu pridaju se kvaliteti
prema svim ovim odredbama. Za jednu stvar se kae da
ima izvestan kvalitet zato to je trouglasta ili
etvorouglasta, ili zato to je prava ili kriva. Tako se
svakoj stvari pripisuju kvaliteti prema njenoj figuri.
Retko i gusto, hrapavo i glatko kao da oznaavaju
neto kvalitativno. Meutim, izgleda da se odredbe ove
vrste protive kvalitativnim podelama, jer svaka od njih
pre izgleda da izraava jedan izvestan poloaj delova.
Gustina [jedne stvari] sastoji se u tome to su [njeni] delovi
blizu jedan drugome, a retkoa to su oni udaljeni jedan
od drugog; a glatkost [jedne stvari] sastoji se u tome to
[njeni] delovi lee kao u jednoj ravni, a hrapavost u tome
to su neki delovi istureni, a neki uvueni.
Mogle bi se moda pronai i druge vrste kvaliteta,
ali ovi navedeni su najobiniji [najei].
Dakle, kvaliteti su odredbe koje su navedene; a stvari
kojima se pridaju kvaliteti nazvane su prema tim kvaliteti-
ma, ili od njih na neki nain zavise. Tako u veini sluajeva,
i gotovo uvek, ime stvari kojoj se pridaje kvalitet proizalo
je iz kvaliteta. Tako je, na primer, belo nazvano po belini,
i gramatiar po gramatici, a pravedan po pravednosti,
a isto vai i za drugo. Ali, u izvesnim sluajevima ne postoji
ime za kvalitete, pa nije mogue oznaiti stvari kojima se
pridaju kvaliteti imenima proizalim iz tih kvaliteta. Tako
28 29
ovek koji je [svojom] prirodnom sposobnou vest u
tranju ili u borbi pesnicama ne dobija ime ni po kakvom
kvalitetu. Naime, ne postoje imena za sposobnosti po
kojima se ovim ljudima pridaju neki kvaliteti, dok postoje
imena za vetine, po kojima se oni, prema svojim sposob-
nostima, nazivaju borci pesnicama ili rvai. Jer, govori se
vetini u borbi pesnicama i veitni rvanja, a oni koji
su u njima vebanjem osposobljeni dobijaju imena od
samih tih vetina.
Ali, ponekad i kad postoji ime [za kvalitet], stvar
koja je prema ovome oznaena kao kvalitativna nosi ime
koje ne proizlazi iz toga kvaliteta. Tako, na primer, poten
ovek [] je takav na osnovu vrline [ ], imaju vie i manje od tih kvaliteta], poto se za jednog
jer se on zove poten zato to poseduje vrlinu, ali njegovo
ime ne proizlazi iz vrline. Meutim, ovaj sluaj nije est.
Tako se zovu kvalitativnima stvari ije je ime pro-
izalo iz navedenih kvaliteta, ili koje na neki drugi nain
od njih zavise. '
Kod kvaliteta postoji i kontrerna suprotnost; na
primer, pravinost je kontrerno suprotna nepravinosti,
crnilo belini i tako dalje. Isto vai i za stvari koje su po
njima nazvane: nepravino je kontrerno suprotno pra-
vinom, a belo crnom. Ali to nije uvek sluaj: crveno, ili
uto, ili druge takve boje nemaju kontrerne suprotnosti, i
ako su kvaliteti.
Zatim, ako je jedna od dve kontrerne suprotnosti
kvalitet, i druga e biti kvalitet. To postaje jasno im se
uzmu u obzir druge kategorije. Tako, na primer, ako je
pravinost kontrerno suprotna nepravinosti, i ako je
pravinost kvalitet, i nepravinost e biti kvalitet, jer
nijedna druga kategorija nee pristajati nepravinosti,
ni kvantitet, ni odnos, ni mesto, i uopte nita drugo sem
kvaliteta. Isto je tako i za sve druge kontrerne suprotnosti
koje potpadaju pod kvalitet.
Kvaliteti pretpostavljaju i vie" i manje" 59. Za
jednu belu stvar kae se da je vie ili manje bela nego
druga, a za jednu pravinu stvar da je vie ili manje pravina
nego druga. Sem toga, sam kvalitet moe da se uveava:
ono to je belo moe da postane belje.59 Ali ta osobina ne
pripada svim kvalitetima nego samo veini od njih. Jer,
moe se sumnjati da li je pravinost u jednom sluaju vea
a u drugom manja, a tako je i sa drugim kvalitetima. Neki
ovo osporavaju i smatraju da se uopte ne moe rei da je
pravinost vea i manja, kao to se ni za zdravlje to ne
moe rei. Sve to se moe rei jeste da jedna linost
poseduje manje zdravlja nego druga, ili manje pravinosti
nego druga, a isto je tako i sa gramatikom i sa drugim
sposobnostima.
Ali, ne moe se osporavati da su stvari nazvane po
ovim kvalitetima sposobne za vie i manje [sposobne da
oveka kae da je bolji gramatiar od drugog, i da je
zdraviji, i praviniji i tako dalje.
Meutim, ne izgleda da doputaju uveavanje trougao,
i etvorougao i nijedna od drugih figura. Jer, stvari na
koje se primenjuje pojam trougla ih kruga jesu sve, na isti
nain, trouglovi ili krugovi. A za stvari na koje se [taj
pojam] ne primenjuje ne bi se moglo rei da je jedna vie
nego druga [trougao ili krug]. Kvadrat nije vie krug nego
to je to prav ugao, jer ni na jedan od njih ne moe da se
primeni pojam kruga. Uopte, ako se pojam navedenog
termina ne primenjuje na oba objekta, ne moe se rei da
jedan od njih ima taj termin vie nego drugi. Dakle, svi
kvaliteti ne pretpostavljaju vie i manje.
Od navedenih odredaba nijedna nije svojstvena kvali-
tetu.60 Meutim, slinom i neslinom govori se samo
kod kvaliteta. Jer, jedna stvar slina je [ili neslina] drugoj
samo ukoliko je kvalitativna. Iz toga izlazi da je kvalitetu
svojstveno da mu se pridaje slino i neslino.'1
Ne treba da se bojimo da e nam neko prigovoriti da
smo ovde gde smo stavili sebi u zadatak da damo
izlaganje kvalitetu uraunali i mnogo relativnog.
Mi smo kazali da stanja i dispozicije spadaju u relati-
ve. TJ svim ovakvim sluajevima vrste su relativni termini,
a nijedan od pojedinanih rodova to nije. Tako je nauka,
kao vrsta, u samoj svojoj sutini ono to je relativno nekoj
30 31
drugoj stvari (jer kae se: nauka neem). Meutim, posedovanje znai stanja, kao biti obuven", biti nao-
nijedna od pojedinanih nauka nije u sutini relativna ruan"; da mesto znai, na primer, u Likeju" i tako dalje,
nekoj drugoj stvari. Tako se, na primer, ne kae da je kao to smo [ranije] naznaili [o kategorijama].
gramatika gramatika neem niti da je muzika muzika
neem. Ali, ako su [ove nauke] relativne, one su takve
samo po svojoj vrsti. Tako se za gramatiku kae da je Glava d e s e t a
nauka neem, a ne da je gramatika neem, a za mu-
ziku [se kae] da je nauka neem, a ne da je muzika [SUPROTNOSTI]
neem. Prema tome, pojedinane nauke nisu relativne.
Samo prema pojedinanim naukama nama se pridaju iz- Za postavljene vrste [kategorije] dovoljno je ono to
vesni kvaliteti, poto njih posedujemo [znamo]. Mi se nazi- smo rekli. Sad treba da se objasni u koliko se znaenja
vamo ueni zato to posedujemo [znamo] jednu odreenu govori suprotnostima.
nauku. I tako ove pojedinane nauke, prema kojima nam Suprotnost jedne stvari prema drugoj etvorostruka
se ponekad pridaju kvaliteti, jesu same kvaliteti, ali one je: postoji li suprotnost u smislu relativnih pojmova, ili u
nisu relativne. smislu kontrernih suprotnosti, ili onda izmeu lienosti
Tako, ako bi se desilo da je jedna ista stvar [u isto [nemanja, privacije] i posedovanja, ili ona izmeu afirma-
vreme] relativna i kvantitativna, ne bi bilo nita besmisleno cije i negacije. U svakom od ovih sluajeva suprotnost
uraunati je u dve vrste [u dve kategorije]. moe da se opie u skici kao suprotnost izmeu relativnih
pojmova na primer, dvostruko prema polovini; zatim
kao ona izmeu kontrernih suprotnosti zlo prema do-
Glava d e v e t a bru; pa u smislu lienosti i posedovanja slepilo prema
vidu; i, najzad, u smislu afirmacije i negacije, kao na
[DELANJE, TRPLJENJE I DRUGE KATEGORIJE] primer: on sedi" i on ne sedi".
Isto tako delanje i trpljenje doputaju kontrernu Stvari koje su suprotne u smislu relativnih pojmova
suprotnost i vie" i manje". Kontrerne suprotnosti su: jesu one ije se bie sastoji u tome da budu kazane dru-
zagrejati" i rashladiti"; i biti zagrejan" i biti rashla- gom lanu suprotnosti [s kojim su vezane], ili ije se bie
en"; i radovati se" i alostiti se"; to znai da de- odnosi na ovaj lan. Tako, na primer, dvostruko je ono za
lanje i trpljenje doputaju kontrernu suprotnost. Isto je i za to se kae da je u samoj svojoj sutini dvostruko nekoj
vie" i manje". Naime moe se [neto] zagrejati vie ili drugoj stvari, jer ono je dvostruko neem. Tako su sa-
manje, i [moe se] biti zagrejan vie ili manje. Dakle, znanje i ono to se moe saznati [sadraj saznanja] suprotni
delanje i trpljenje doputaju vie" i manje". kao relativni pojmovi. Naime, za saznanje se kae da je u
Toliko smo imali da kaemo tim kategorijama. samoj svojoj sutini saznanje onoga to se moe saznati; a
poloaju smo govorili u glavi relativnim poj- za ono to se moe saznati reeno je da ono u sutini stoji
movima, gde smo utvrdili da se ti izrazi nazivaju prema u odnosu prema svojoj suprotnosti, to jest prema saznanju.
odgovarajuim poloajima. Jer, za ono to se moe saznati reeno je da se moe
ostalim kategorijama vremenu, i mestu, i saznati za neto, to jest za saznanje.
pose-dovanju koje su po sebi jasne, nije potrebno Stvari koje su suprotne kao relativni pojmovi jesu,
rei nita vie od onoga to je ve izloeno u poetku, prema tome, one ije se bie sastoji u tome da budu reene
naime da
32 3 Organon 33
 drugoj stvari (jer kae se: nauka neem). Meutim,
nijedna od pojedinanih nauka nije u sutini relativna posedovanje znai stanja, kao biti obuven", biti nao-
nekoj drugoj stvari. Tako se, na primer, ne kae da je ruan"; da mesto znai, na primer, u Likeju" i tako dalje,
gramatika gramatika neem niti da je muzika muzika kao to smo [ranije] naznaili [o kategorijama].
neem. Ali, ako su [ove nauke] relativne, one su takve
samo po svojoj vrsti. Tako se za gramatiku kae da je
nauka neem, a ne da je gramatika neem, a za mu- Glava d e s e t a
ziku [se kae] da je nauka neem, a ne da je muzika
neem. Prema tome, pojedinane nauke nisu relativne. [SUPROTNOSTI]
Samo prema pojedinanim naukama nama se pridaju iz-
vesni kvaliteti, poto njih posedujemo [znamo]. Mi se nazi- Za postavljene vrste [kategorije] dovoljno je ono to
vamo ueni zato to posedujemo [znamo] jednu odreenu smo rekli. Sad treba da se objasni u koliko se znaenja
govori suprotnostima.
nauku. I tako ove pojedinane nauke, prema kojima nam
se ponekad pridaju kvaliteti, jesu same kvaliteti, ali one Suprotnost jedne stvari prema drugoj etvorostruka
nisu relativne. je: postoji li suprotnost u smislu relativnih pojmova, ili u
smislu kontrernih suprotnosti, ili onda izmeu lienosti
Tako, ako bi se desilo da je jedna ista stvar [u isto [nemanja, privacije] i posedovanja, ili ona izmeu afirma-
vreme] relativna i kvantitativna, ne bi bilo nita besmisleno cije i negacije. U svakom od ovih sluajeva suprotnost
uraunati je u dve vrste [u dve kategorije]. moe da se opise u skici kao suprotnost izmeu relativnih
pojmova na primer, dvostruko prema polovini; zatim
kao ona izmeu kontrernih suprotnosti zlo prema do-
Glava d e v e t a bru; pa u smislu lienosti i posedovanja slepilo prema
[DELANJE, TRPLJENJE I DRUGE KATEGORIJE] vidu; i, najzad, u smislu afirmacije i negacije, kao na
primer: on sedi" i on ne sedi".
Isto tako delanje i trpljenje doputaju kontrernu Stvari koje su suprotne u smislu relativnih pojmova
suprotnost i vie" i manje". Kontrerne suprotnosti su: jesu one ije se bie sastoji u tome da budu kazane dru-
zagrejati" i rashladiti"; i biti zagrejan" i biti rashla- gom lanu suprotnosti [s kojim su vezane], ih ije se bie
en"; i radovati se" i alostiti se"; to znai da de- odnosi na ovaj lan. Tako, na primer, dvostruko je ono za
lanje i trpljenje doputaju kontrernu suprotnost. Isto je i za to se kae da je u samoj svojoj sutini dvostruko nekoj
vie" i manje". Naime moe se [neto] zagrejati vie ili drugoj stvari, jer ono je dvostruko neem. Tako su saznanje i
manje, i [moe se] biti zagrejan vie ili manje. Dakle, ono to se moe saznati [sadraj saznanja] suprotni kao
delanje i trpljenje doputaju vie" i manje". relativni pojmovi. Naime, za saznanje se kae da je u samoj
Toliko smo imali da kaemo tim kategorijama. svojoj sutini saznanje onoga to se moe saznati; a za ono
poloaju smo govorili u glavi relativnim poj- to se moe saznati reeno je da ono u sutini stoji u odnosu
movima, gde smo utvrdili da se ti izrazi nazivaju prema prema svojoj suprotnosti, to jest prema saznanju. Jer, za ono
odgovarajuim poloajima. to se moe saznati reeno je da se moe saznati za neto, to
ostalim kategorijama vremenu, i mestu, i pose- jest za saznanje.
dovanju koje su po sebi jasne, nije potrebno rei nita Stvari koje su suprotne kao relativni pojmovi jesu,
vie od onoga to je ve izloeno u poetku, naime da prema tome, one ije se bie sastoji u tome da budu reene
3 Organon
32
33
 drugoj stvari (jer kae se: nauka neem). Meutim,
nijedna od pojedinanih nauka nije u sutini relativna posedovanje znaci stanja, kao biti obuven", biti nao
nekoj drugoj stvari. Tako se, na primer, ne kae da je ruan"; da mesto znai, na primer, u Likeju" tako dali
gramatika gramatika neem niti da je muzika muzika kao sto smo [ranije] naznaili [o kategorijama] J
'
neem. Ali, ako su [ove nauke] relativne, one su takve
samo po svojoj vrsti. Tako se za gramatiku kae da je
nauka neem, a ne da je gramatika neem, a za mu- Glava d e s e t a
ziku [se kae] da je nauka neem, a ne da je muzika
neem. Prema tome, pojedinane nauke nisu relativne. [SUPROTNOSTI]
Samo prema pojedinanim naukama nama se pridaju iz- Za postavljene vrste [kategorije] dovoljno je ono to
vesni kvaliteti, poto njih posedujemo [znamo]. Mi se nazi- smo rekli. Sad treba da se objasni u koliko se znaenja
vamo ueni zato to posedujemo [znamo] jednu odreenu govori suprotnostima.
nauku. I tako ove pojedinane nauke, prema kojima nam Suprotnost jedne stvari prema drugoj etvorostruka
se ponekad pridaju kvaliteti, jesu same kvaliteti, ali one je: postoji li suprotnost u smislu relativnih pojmova, ili u
nisu relativne. smislu kontrernih suprotnosti, ili onda izmeu lienosti
Tako, ako bi se desilo da je jedna ista stvar [u isto [nemanja, privacije] i posedovanja, ili ona izmeu afirma-
vreme] relativna i kvantitativna, ne bi bilo nita besmisleno cije i negacije. U svakom od ovih sluajeva suprotnost
uraunati je u dve vrste [u dve kategorije]. moe da se opise u skici kao suprotnost izmeu relativnih
pojmova na primer, dvostruko prema polovini; zatim
kao ona izmeu kontrernih suprotnosti zlo prema do-
Glava d e v e t a bru; pa u smislu lienosti i posedovanja slepilo prema
[DELANJE, TRPLJENJE I DRUGE KATEGORIJE] vidu; i, najzad, u smislu afirmacije i negacije, kao na
primer: on sedi" i on ne sedi".
Isto tako delanje i trpljenje doputaju kontrernu Stvari koje su suprotne u smislu relativnih pojmova
suprotnost i vie" i manje". Kontrerne suprotnosti su: jesu one ije se bie sastoji u tome da budu kazane dru-
zagrejati" i rashladiti"; i biti zagrejan" i biti rashla- gom lanu suprotnosti [s kojim su vezane], ili ije se bie
en"; i radovati se" i alostiti se"; to znai da de- odnosi na ovaj lan. Tako, na primer, dvostruko je ono za
lanje i trpljenje doputaju kontrernu suprotnost. Isto je i za to se kae da je u samoj svojoj sutini dvostruko nekoj
vie" i manje". Naime moe se [neto] zagrejati vie ili drugoj stvari, jer ono je dvostruko neem. Tako su saznanje i
manje, i [moe se] biti zagrejan vie ili manje. Dakle, ono to se moe saznati [sadraj saznanja] suprotni kao
delanje i trpljenje doputaju vie" i manje". relativni pojmovi. Naime, za saznanje se kae da je u samoj
Toliko smo imali da kaemo tim kategorijama. svojoj sutini saznanje onoga to se moe saznati; a za ono
poloaju smo govorili u glavi relativnim poj- to se moe saznati reeno je da ono u sutini stoji u odnosu
movima, gde smo utvrdili da se ti izrazi nazivaju prema prema svojoj suprotnosti, to jest prema saznanju. Jer, za ono
odgovarajuim poloajima. to se moe saznati reeno je da se moe saznati za neto, to
ostalim kategorijama vremenu, i mestu, i pose- jest za saznanje.
dovanju koje su po sebi jasne, nije potrebno rei nita Stvari koje su suprotne kao relativni pojmovi jesu,
vie od onoga to je ve izloeno u poetku, naime da prema tome, one ije se bie sastoji u tome da budu reene
3 Organon
32
33
 drugim stvarima, ili koje na neki nain stoje u uzajam- termina dobija negacijom svakog krajnjeg termina. Tako
nom odnosu. se, na primer, kae: ono to nije ni dobro, ni ravo; i: ni
to se tie kontrerno suprotnih stvari, njihova sutina pravino, ni nepravino.
nije u odnosu koji one odravaju jedna s drugom nego se Lienost i posedovanje pripisuju se istom subjektu,
za njih samo kae da su kontrerno suprotne jedne drugi- tako, na primer, vid i slepilo pridaju se oku. Opte govo-
ma. Dobro se ne zove dobro zla nego se kae da je ono rei, subjekt u kome posedovanje po prirodi postaje, jeste
kontrerno suprotno [zlu]. Isto tako, belo se ne zove belo onaj kome se afirmiraju obe suprotnosti. Kaemo da se
crnog, nego se kae da je ono kontrerno suprotno [crnom]. lienost pridaje svakom subjektu, sposobnom da primi po-
Ove suprotnosti se, dakle, meu sobom razlikuju. sedovanje, i da mu se pridaje onda kad posedovanje nije
Uvek kad su kontrerne suprotnosti takve da subjekti ni na koji nain prisutno u subjektu kome po prirodi pri-
u kojima one po prirodi postaju, ili kojima su afirmirane, pada, kao i u vremenu kad ono [posedovanje] po prirodi u
nunim nainom sadre obe [suprotnosti], tada izmeu subjektu treba da se nalazi62. Mi ne nazivamo neko bie
njih nema nieg srednjeg. Ali ako se jedna ili druga kon- bezubim zato to nema zuba, ni slepim, zato to nema vida,
trerna suprotnost ne nalaze u subjektu nunim nainom, nego zato to ih nema u vremenu kad po prirodi treba da ih
tada izmeu njih uvek postoji neto srednje. Tako, na pri- ima. Jer, postoje bia koja, kad se rode, nemaju ni vida ni
mer, bolest i zdravlje pojavljuju se shodno prirodi u telu zuba, a njih zbog toga ne nazivaju ni bezubima ni slepima.
ivotinje, i, nunim nainom, jedno ili drugo pripadaju telu Biti lien" jednog stanja i posedovati" ga nije lie-
ivotinje, bolest ili zdravlje. A kae se da su brojevi ne- nost i posedovanje. Jer, posedovanje je [na primer] vid, a
parni i parni, i, nunim nainom, jedno ili drugo pripada lienost je slepilo; ali imati vid" nije vid, a biti lep" nije
broju, naime, ili neparno ili parno. Izmeu ovih stvari slepilo. Slepilo je izvesna lienost, a biti lep" jeste biti
ne postoji nita srednje, ni izmeu bolesti i zdravlja ni lien", a nije lienost.
izmeu neparnog i parnog. Meutim, postoji neto srednje
[izmeu kontrernih suprotnosti], od kojih jedna ili druga ne A kad bi slepilo bilo isto to biti slep", oba izraza
pripada [subjektu] nunim nainom. Tako crno i belo po mogla bi se afirmirati istom subjektu. Ali kae se da je
prirodi postaju u jednom telu, ali nikakva nunost ne po- ovek slep, ali se nikad ovek ne naziva slepilom.
stoji da jedno ili drugo pripadaju telu. Jer, svako telo nije Izgleda, meutim, da su pojmovi biti lien" i po-
nunim nainom belo ili crno. Isto tako, tvrdi se [da je] sedovati" suprotni na isti nain kao [to su to] lienost i
rav i poten oveku i mnogim drugim biima, ali nije posedovanje. Jer, nain suprotnosti [izmeu njih] je isti.
nuno da jedan ili drugi [od ovih izraza] pripada biima Kao to je slepilo suprotno vidu, isto je tako [pojam] biti
kojima se oni pridaju, jer svaka stvar nije nunim nainom lep" suprotan [pojmu] imati vid".
rava ili potena. A izmeu ovih stvari nalazi se neto Ono to potpada pod negaciju i afirmaciju nije nega-
srednje; na primer, izmeu belog i crnog postoji sivo, i cija i afirmacija. Jer, afirmacija je afirmativna reenica, a
ukasto, i sve druge boje, a izmeu ravog i potenog negacija je negativna reenica, a izrazi koji potpadaju pod
[postoji] ono to nije ni ravo, ni poteno. afirmaciju i negaciju nisu reenice. 83 Meutim, kae se da
Ponekad imena su davana prema srednjim terminima. su oni [ti izrazi] suprotni meu sobom kao afirmacija i
Tako, na primer, izmeu belog i crnog nalaze se sivo, negacija, jer je i u ovom sluaju nain suprotnosti isti.
ukasto i sve druge boje. Meutim, katkad nije lako ozna- Kao to je afirmacija suprotna negaciji na primer ree-
iti imenom srednji termin, nego se definicija srednjeg nica: On sedi" suprotna je reenici: On ne sedi", tako
 3*
34 35
isto suprotne su stvari koje potpadaju pod jednu i pod
drugu reenicu, na primer, pod on sedi" i on ne sedi".
Jasno je da lienost i posedovanje nisu suprotni na isti
nain kao relativni pojmovi,64 jer celokupna njihova bitnost
ne sastoji se u tome da budu afirmirani od suprotnosti. Ne
kae se za vid da je on vid slepila, niti relacija postoji na
drugi koji nain. Isto tako, ne moe se za slepilo rei da je
ono slepilo vida nego se kae da je slepilo lienost vida,
ali da nije slepilo vida. Dalje, svi relativni termini su kon-
vertibilni [korelativni], tako da bi slepilo pretpostavlja-
jui da ono spada u relativne pojmove bilo konver-
tibilno [korelativno] s onim s ime stoji u [nekoj] relaciji.
Ali ovde nema konvertibiliteta [korelacije], jer se ne kae
da je vid vid slepila.
Ali, termini koji potpadaju pod lienost i posedovanje
nisu ni kontrerno suprotni,65 to je jasno iz sledeih razloga.
Za kontrerne suprotnosti meu kojima nema nijednog
srednjeg termina, potrebno je, nunim nainom, da se u
subjektu gde one po prirodi postoje ili kome su afirmi-
rane jedna od njih uvek nalazi. Jer, [kao to smo kazali]
ne postoji nijedan srednji termin izmeu konkretnih su-
protnosti, od kojih jedna ili druga treba nunim nainom
da pripada subjektu koji ih prima, kao to je, na primer,
sluaj kod bolesti i zdravlja, i kod neparnog i parnog.
Za kontrerne suprotnosti koje pretpostavljaju jedan
srednji termin nije nikako nuno da jedna od njih pripada
subjektu. Jer, nije nuno da svaki subjekt koji ih prima
bude beo ili crn, topao ili hladan. Naime, nita ne spreava
da se izmeu njih [kontrernih suprotnosti] umetne jedan
srednji termin.
Dalje [smo rekli da] doputaju srednji termin kontrerne
suprotnosti od kojih jedna ili druga ne pripada nunim
nainom subjektu koji ih prima, sem u [naroitom]
sluaju kad samo jedna od njih po prirodi pripada subjektu,
kao, na primer [to pripada], vatri da bude topla, a snegu
da bude beo. U ovom [poslednjem] sluaju mora, nunim
nainom, samo jedna od dveju kontrernih suprotnosti da
odreeno pripada subjektu, a nikad ne moe [da mu pri-
pada] druga [suprotnost]. Naime, vatra ne moe da bude
hladna, a sneg ne moe da bude crn. Tako svakom sub-
jektu sposobnom da ih primi ne pripada nunim nainom
jedna ili druga od kontrernih suprotnosti, sem ako nisu
u pitanju subjekti kojima samo jedna [od suprotnosti] moe
po prirodi da pripada i koji bi mogli primiti samo jednu
odreenu od kontrernih suprotnosti, a ne jednu ili drugu.
Meutim, kad su u pitanju lienost i posedovanje tada
nije istinito nita od onoga to smo rekli.66 Subjekt spo-
soban da prima suprotnosti ne pretpostavlja uvek nunim
nainom jedan od dva lana suprotnosti. Jer, ono to jo
nije po prirodi sposobno da poseduje vid ne smatra se ni
da je slepo niti da ima vid. Iz toga izlazi da ove odredbe
ne spadaju u kontrerne suprotnosti izmeu kojih ne postoji
nikakav srednji termin. Ali, ove [odredbe] ne spadaju ni u
kontrerne suprotnosti koje pretpostavljaju jedan srednji
termin, poto jedna od njih [od odredaba] nunim nainom
treba jednom da pripada subjektu sposobnom da je primi.
im je jedno bie po prirodi sposobno da ima vid, tada e
se za njega kazati ili da je slepo, ili da vidi, i to ne [nee
se rei] iskljuivo jedna od ovih odreenih osobina nego,
prema prilikama, jedna ili druga. Jer, nije nuno da bie
bude ili slepo, ili da ima vid, nego [je nuno], prema prili-
kama, jedno ili drugo od ovih stanja. Ali, [rekli smo] za
kontrerne suprotnosti koje imaju jedan srednji termin, da
nikad nije nuno da jedna ili druga [suprotnost] pripada
nekom subjektu nego [je nuno] da izvesnim subjektima
pripada iskljuivo jedna odreena od dve kontrerne su-
protnosti.
Prema tome, oevidno je da nijedan od dva naina
[postojanja] kontrernih suprotnosti ne odgovara sluaju
suprotnih pojmova posedovanja i lienosti.
Dalje, kada kod kontrernih suprotnosti subjekt sposo-
ban da ih prima ostaje isti, moe se desiti da se jedna
suprotnost promeni u drugu sem ako samo jedna od njih
po prirodi ne pripada subjektu, kao to, na primer, vatri
pripada da bude topla. Jer, mogue je da zdrav ovek
postane bolestan i da belo postane crno, a hladno toplo,
36 37.
i mogue je da poten ovek postane rav, a rav poten.
Jer, kad rav ovek postane bolji u svom ophoenju i
govoru, on tada, ma i u neznatnom stepenu, napreduje ka
dobru. A ako se on jednom popravi, ma i malo, jasno je da
se moe ili potpuno izmeniti, ili bar znatno napredovati ka
boljem. Jer, i kad u poetku naini samo mali napredak,
ovek uvek postaje prijemljiviji za vrlinu nego to je bio.
Zbog toga e on verovatno [postepeno] uiniti jo vei na-
predak. I, ako taj napredak uvek postaje vei, ovek e
najzad doi u kontrerno suprotno stanje, sem ako ga u
tome ne omete nedostatak u vremenu. Meutim, to se tie
posedovanja i lienosti, nemogue je da se dogodi obostrana
uzajamna promena jednog od tih stanja u drugo. Deava
se promena od posedovanja lienosti, ali od lienosti pose-
dovanju promena je nemogua. Naime, onaj ko je postao
lep ne dobija natrag vid, onaj ko je celav ne postaje po-
novo kosmat, a onaj ko je bezub ne dobija vie zube.
to se tie onoga to je suprotno kao afirmacija i ne-
gacija,67 oevidno je da ove nisu suprotne ni na koji od
naina kojima je govoreno. Jer, samo je u ovom sluaju,
nunim nainom, jedna od suprotnosti uvek istinita, a druga
lana. Jer, ni za kontrerne suprotnosti, ni za relativne poj-
move, ni za posedovanje i lienost nije nuno da jedna od
suprotnosti uvek bude istinita, a druga lana. Tako su, na
primer, kontrerno suprotni zdravlje i bolest, a ni jedno ni
drugo nije istinito ili lano. Isto su tako dvostruko i polo-
vina suprotni kao relativni pojmovi, a ni jedno ni drugo
nije istinito ili lano. Isto vai za lienost i posedovanje,
kao, na primer, za vid i slepilo. Uopte, nita nije istinito
ili lano od onoga to se govori bez ikakve veze. A sve
suprotnosti kojima je [ranije] govoreno [u ovom spisu]
izraavaju se bez veze.
Meutim, izgledalo bi da se takva svojstvenost [to jest
sposobnost da se odvoji istinito od lanog] najvie nalazi
kod kontrernih suprotnosti koje se izraavaju u nekoj
[reeninoj] vezi.88 Reenica: Sokrat je zdrav", kontrerno
je suprotna reenici: Sokrat je bolestan". Ali, ak i za ove
dve reenice nije uvek nuno da jedna bude istinita, a druga
lana. Ako Sokrat postoji, jedna [reenica] e biti istinita,
a druga lana, ali ako on ne postoji, obe [reenice] e biti
lane. Jer, niti je istina da je Sokrat bolestan niti da je
zdrav ako Sokrat uopte ne postoji.
A to se tie lienosti i posedovanja, ako subjekt
uopte ne postoji, tada ni jedna ni druga [od reenica] nije
istinita; a ak i kad subjekt postoji, nije uvek jedna [od
reenica] istinita, a druga lana. Jer [reenici]: Sokrat ima
vid" suprotna je [reenica]: Sokrat je slep", kao to je
posedovanje suprotno lienosti. Ako Sokrat postoji, nije
nuno da jedna od ove dve reenice bude istinita ili lana
(jer u sluaju da Sokrat nije jo po prirodi sposoban da
vidi, obe reenice su lane); a ako Sokrat uopte ne postoji,
tada su obe reenice podjednako lane, naime i da on
ima vid, i da je slep.
A kad je re afirmaciji i negaciji, bilo da subjekt
postoji, ili da ne postoji, jedna [od reenica] e uvek biti
lana, a druga istinita. Jer ako se kae: Sokrat je bolestan",
i: Sokrat nije bolestan", oevidno je ako on postoji da
je jedna od ove dve reenice istinita, a druga lana. A isto
je i ako Sokrat ne postoji. Jer, ako on ne postoji, pogreno
je rei da je bolestan, a istinito je rei da nije bolestan.
Prema tome, samo stvari koje su suprotne kao afirma-
cija i negacija imaju osobinu da uvek budu jedna istinita,
a druga lana.
Glava j e d a n a e s t a [O
KONTRERNIM SUPROTNOSTIMA]
Kontrerna suprotnost dobra jeste nunim nainom zlo.
Ovo oevidno pokazuje indukcija,69 koja je osnovana na
pojedinanim sluajevima. Tako je, na primer, bolest kon-
trerna suprotnost zdravlja, a kukavitvo hrabrosti, i tako
dalje.
Zlu je kontrerno suprotno ponekad dobro, a ponekad
zlo. Oskudici, koja je zlo, kontrerno suprotno je preteri-
vanje, koje je zlo, a umerenost, koja je dobro, isto je
38 39
tako kontrerno suprotna i jednom i drugom. Meutim, ovo
poslednje moe se zapaziti samo u malom broju sluajeva;
inae, veinom je zlu kontrerno suprotno dobro.
Dalje, kod kontrernih suprotnosti nije nuno da, kad
postoji jedna, postoji i druga. Ako su svi zdravi, zdravlje e
postojati, a bolesti nee biti. Isto tako, ako je sve belo,
belina e postojati, a crnilo nee postojati. Ako je reenica:
Sokrat je zdrav", kontrerno suprotna reenici: Sokrat je
bolestan", tada, poto nije mogue da dva kontrerna suprot-
na stanja istovremeno pripadaju istom subjektu, bie
nemogue da, ako jedna od ovih kontrernih suprotnosti
postoji, i druga isto tako postoji. Jer, ako je istina da je
Sokrat zdrav, ne moe biti istina da je Sokrat bolestan.
Oevidno je da i kontrerne suprotnosti moraju po
prirodi postojati u jednom subjektu koji je isti po rodu ili
po vrsti. Bolest i zdravlje javljaju se po prirodi u telu ivo-
tinje, belina i crnilo na telu uopte, a pravinost i nepravi-
nost u ljudskoj dui.
Isto tako, nuno je da sve kontrerne suprotnosti budu
ili u istoj vrsti, ili u kontrerno suprotnim vrstama, ili da one
same budu vrste. Jer, belo i crno su u istoj vrsti (boja je
njihova vrsta), pravinost i nepravinost su u kontrerno
suprotnim vrstama (jer je vrsta jedne vrlina, a vrsta druge
je porok). A dobro i zlo nisu u jednoj vrsti nego su sami
vrste nekih stvari.
Glava d v a n a e s t a
[RANIJE]
Jedna stvar naziva se ranijom od druge u etiri smisla.
U prvom i najsvojstvenijem smislu [ona se naziva
ranijom] prema vremenu. U tom smislu za nju se kae da
ima vie godina i da je starija od neke druge stvari. Jer,
zbog toga to je proteklo vie vremena za jednu stvar se
kae da ima vie godina i da je starija [od druge].
U drugom smislu, ranije je ono to ne doputa kon-
vertibilnost u odnosu na konsekuciju [sled] onoga to po-
stoji. Tako, na primer, broj jedan je ranije od broja dva.
Jer, ako postoji dva, odmah sleduje da postoji jedan, ali
ako broj jedan postoji, tada ne sleduje nunim nainom da
broj dva postoji. Prema tome, iz broja jedan ne proizlazi
konvertibUnou da postoji drugi broj. Izgleda, dakle, da je
ranije ono iji sled postojanja ne doputa konvertibilnost.
U treem smislu, ranijim se naziva neto shodno
jednom izvesnom redu, kao [to je to sluaj] u naukama i
u govorima. Jer u demonstrativnim naukama postoji i ra-
nije i docnije shodno redu (naime elementi su, shodno redu,
raniji od geometrijskih propozicija,70 a u gramatici slova su
ranija od slogova). A isto je tako i u govoru, jer je uvod,
shodno redu, raniji od izlaganja.
Sem pomenutih postoji jo jedan smisao, naime ono
to je bolje i dostojnije potovanja izgleda da je ranije [da
prethodi] shodno prirodi. Masa obino kae za ljude koje
naroito ceni i voli da su oni ispred drugih [da prednjae
drugima]. Ovo je zaelo najnesvojstveniji nain prioriteta.
Takvi su, otprilike, naini na koje se obino govori
prioritetu.
Meutim, izgleda kao da, sem navedenih naina prio-
riteta, postoji jo jedan drugi nain. Kad su u pitanju dve
stvari koje doputaju konvertibilnost u odnosu na sled
[konsekuciju] postojanja, izgleda kao da treba da bude
ranija po prirodi ona stvar koja je uzrok postojanja druge
stvari. Jasno je da takve stvari postoje. Da ovek postoji,
konvertira se shodno sledu [konsekuciji] postojanja sa
iskazom koji je istinit njemu [oveku]. Jer, ako ovek
postoji, istinita je i reenica koja izraava da ovek postoji.
Ovo se daje konvertirati: ako je istinita reenica kojom
izraavamo da ovek postoji, tada i ovek postoji. Meu-
tim, istinita reenica nikako nije uzrok to stvar postoji.
Naprotiv, izgleda da je stvar uzrok to je reenica istinita.
Naime od postojanja ili nepostojanja stvari zavisie hoe li
reenica biti istinita ili lana.
Tako se na pet naina jedna stvar naziva ranijom od
druge [stvari].
40 41
 Glava t r i n a e s t a
[ISTOVREMENO (SIMULTANO )]
Istovremenima [simultanima] se, u prostom i najsvoj-
stvenijem smislu, nazivaju stvari ije se postajanje dogaa
u isto vreme. Jer nijedna od dve stvari nije ranija ili docnija
od druge.71 Za ove stvari kae se da su simultane u vremenu.
Po prirodi72 su istovremene stvari koje se konvertiraju
u odnosu na sled [konsekuciju] postojanja, ali jedna [od
njih] nikako nije uzrok to postoji druga [stvar]. Takav je
sluaj sa dvostrukim i sa polovinom. Naime, ovi izrazi se
konvertiraju (jer ako dvostruko postoji, i polovina postoji,
a ako polovina postoji, i dvostruko postoji), ali nijedan od
ta dva izraza nije uzrok to postoji drugi.
Ali, isto tako, nazivaju se istovremenima po prirodi
rodovi koji proizlaze iz podele iste vrste i koji su suprotni
jedan drugom73. Kae se da su suprotne jedna drugoj u
podeli stvari koje su suprotne prema istoj podeli; tako, na
primer, ivotinja koja ima krila istovremena je ivotinji koja
po kopnu hoda i ivotinji koja ivi u vodi. Ova bia
suprotna su jedno drugom u podeli kad proizlaze iz iste
vrste, jer ivotinja je podeljena na rodove, kao, na pri-
mer, na ivotinju koja ima krila, i na ivotinju koja hoda
po kopnu, i na ivotinju koja ivi u vodi. Nijedna od ovih
ivotinja nije ranija ni docnija nego ta bia izgledaju isto-
vremena po prirodi. A svaki od ovih rodova naime,
ivotinja koja hoda po kopnu, i ivotinja koja ima krila i
ivotinja koja ivi u vodi moe opet da bude podeljen
u rodove. Dakle, po prirodi moraju biti istovremeni i ovi
[navedeni] rodovi koji proizlaze iz iste vrste, po istoj podeli.
Meutim, vrste su uvek ranije od rodova, jer nema
konvertibilnosti za sled [konsekuciju] postojanja. Tako,
na primer, ako ivotinja koja ivi u vodi postoji, tada
ivotinja postoji, ali ako ivotinja postoji, ivotinja koja
ivi u vodi ne postoji nunim nainom.
Dakle, nazivaju se istovremene po prirodi stvari koje
su konvertibilne u odnosu na sled [konsekuciju] postojanja,
ali jedna od njih nije nikako uzrok postojanja druge, a
tako se nazivaju i rodovi koji su suprotni jedan drugom u
podeli, polazei od iste vrste. Najzad, bia koja postaju u
isto vreme jesu prosto simultana.
Glava e t r n a e s t a
[KRETANJE]
Kretanje ima est rodova: postajanje, nestajanje [pro-
padanje], uveavanje, umanjivanje, kvalitativna promena
i menjanje mesta.
Sva druga kretanja [sem kvalitativne promene] oe-
vidno su razliita jedno od drugog: tako postajanje nije
nestajanje, niti je uveavanje ili menjanje mesta umanji-
vanje i tako dalje. Meutim, u odnosu na kvalitativnu
promenu javlja se izvesna sumnja da li ono to podlee
kvalitativnoj promeni tu promenu moda trpi nunim
nainom, na osnovu jednog od drugih kretanja. Ali to nije
tano.
Jer, gotovo sve nae afekcije, ili bar veina njih, iza-
zivaju u nama kvalitativnu promenu, koja nema nieg
zajednikog s drugim kretanjima. Jer, ono to biva pokre-
tano prema afekciji ne dobija nunim nainom uveavanje
ili umanjivanje, a isto je tako i za druge vrste kretanja.
Tako bi kvalitativna promena morala biti razliita od
drugih kretanja. Jer, kad bi ova [kretanja] bila identina,
trebalo bi da ono to je kvalitativno promenjeno bude
odmah i uveano ili umanjeno, ili da bude praeno nekim
od drugih rodova kretanja; meutim, to nije nuno.
Isto tako, moralo bi da bude kvalitativno promenjeno
ono to je uveano ili pokretano na neki drugi nain. Ali,
postoje neke stvari koje se uveavaju, ali se kvalitativno
ne menjaju; tako se, na primer, uveava, ali se kvalitativno
ne menja kvadrat kad se oko njega stavi gnomon74. Isto vai i
za sve druge figure takve vrste. Prema tome, kretanja bi
bila razliita jedna od drugih.
42 43
 Uopte, mirovanje je kontrerno suprotno kretanju. ima vino, a merica penicu. Za sve ovo upotrebljava se
Svaki rod kretanja ima svoju posebnu kontrernu suprotnost; izraz imati" u smislu kao u jednom sudu". To je kao
tako je nestajanje kontrerna suprotnost postajanju, uma- posedovanje82; naime, mi kaemo da imamo kuu ili njivu.
njivanje [je kontrerna suprotnost] uveavanju, a mirovanje Mi isto tako kaemo da imamo enu, ili da ena ima
na mestu [kontrerno je suprotno] menjanju mesta. Najvie mua. Ali smisao sad izreenoga imati" izgleda najnepo-
suprotna izgleda promena kontrerno suprotnog mesta; desniji. Jer, iskazom imati enu" oznaavamo samo
tako je kretanju nadole kontrerno suprotno kretanje nagore, stanovati s njom".
a kretanju nagore [kontrerno je suprotno] kretanje nadole. Moda bi se mogla pronai i druga znaenja [glagola]
Nije lako rei koja treba da bude kontrerna suprotnost imati", ali znaenja u kojima se on obino upotreb-
onome kretanju, koje izmeu svih gore navedenih kretanja ljava gotovo su sva nabrojana.
ostaje jo da se ispita. Izgleda da tom kretanju nita nije
kontrerno suprotno, sem ako mu se kao kontrerna suprot-
nost ne stavi ili mirovanje u istom kvalitetu, ili menjanje
ka kontrerno suprotnom kvalitetu, na isti nain kao to
menjanje mesta ima za kontrernu suprotnost ili mirovanje
na mestu, ili menjanje ka kontrerno suprotnom mestu.
Kvalitativna promena je menjanje kvaliteta. Tako je kvali-
tativnom kretanju suprotno ili kvalitativno mirovanje, ili
menjanje ka kontrerno suprotnom kvalitetu, kao to je,
na primer, [izraz] postati beo", kontrerno suprotan izrazu
postati crn". Jer kvalitativna promena nastaje menjanjem
ka kontrerno suprotnim kvalitetima.

Glava p e t n a e s t a
[IMATI"]

[izrazu] imati" govori se na vie naina. Taj izraz

upotrebljava se u smislu stanja i dispozicije ili nekog drugog
kvaliteta, jer kaemo da imamo [posedujemo] izvesnu
nauku ili vrlinu.75 Ili se [taj izraz] upotrebljava kao kvan-
titet, da se, na primer, oznai veliina [visina stasa]
koju neko ima.76 Jer, kae se da neko ima veliinu tri ili
etiri lakta. Ili da se oznai ono to obavija telo, kao, na
primer, ogrta ili tunika.77 Ili ono to je u jednome delu
tela, kao prsten na ruci.78 Ili deo tela, kao ruka ili noga. 78 Ili
[da se oznai ono to je sadrano] u sudu 80: tako me-rica81
sadri penicu ili bure vino, jer kae se da bure

44

NAPOMENE
1
su stvari koje imaju samo zajedniko ime, ali samo se jo rodovi i vrste mogu nazvati supstancijama. Naime,
nemaju nikakvu zajedniku bitnu osobinu.
2 ciji. A samo su rodovi i vrste slini prvim supstancijama, jer samo
su stvari identine po prirodi i po imenu. oni mogu, kao prve supstancije, da slue kao supstrati akcidenci-
2
se nalaze na sredini izmeu homonima i sinonima i jama, poto se sve to se tvrdi individualnom subjektu (o jednom
uestvuju i u jednima i u drugima.
4
Univerzalno, .,druga supstancija" (vrste i rodovi) nije u sub
jektu, jer je supstancija, a nije akcidencija; univerzalno je upravo
predikat jednog subjekta, jedne individue, u njenoj osobini univer
zalnog. (Upor. Aristotel, Organon, I, Catgories, Nouvelle traduc-
tion et notes par J. Tricot. Pari 1946. Bibliotheque des textes
philosophiques, p. 3, note 1.)
5
Partikularna akcidencija je u subjektu, kao akcidencija, ali,
poto je partikularna, ona nije predikat subjekta, poto je svaki
predikat nunim nainom opti. (Ibid., str. 3, nap. 2.)
6
Aristotel daje preciznu definiciju akcidencije. Ona, pre
svega, mora biti u jednom subjektu. Zatim, ona ne treba da bude
samo deo celine, kao to su dua ili ruka deo oveka. Pored toga,
akcidencija treba da bude nerazdvojna od subjekta, i da bez njega
ne moe postojati, kao to belo ne postoji nezavisno od tela.
(Upor. ibid., str. 3, nap. 3.)
7 meriti. Mnoina se naziva ono to se potencijalno rastavlja u diskon
Univerzalna akcidencija, nauka, nalazi se u subjektu, oveku,
kao akcidencija, a ona je, kao univerzalna, i predikat jednog sub
jekta, naime, jedne odreene gramatike.
8
Filozof ima u vidu individualnu supstanciju, . je
prva supstancija u pravom smislu reci, koja nije ni u jednom subjektu,
jer je supstancija, niti je predikat jednog subjekta, jer je individualna.
9
Prva supstancija nije nikad predikat, niti moe to biti.
10
Aristotelove kategorije su najoptije vrste bia; to su poj
movi koji se ne mogu svesti jedan na drugi, i koji se, isto tako, ne
mogu svesti na najvii univerzalni pojam. Bie i Jedno nisu vie
kategorije, jer nemaju nikakve sadrine.
11
Filofoz razlae da je prva supstancija individua. U drugim
svojim delima, pre svega u De Interpr. (13,23 a 24), filozof istie da
46
su prva supstancija Bog i odvojene inteligencije. Izraz nema jedno
odreeno znaenje. On naizmenino oznaava i materiju, i formu, i esenciju, i
neku vrstu kompozicije materije i forme.
12
Prve supstancije nalaze se u drugim supstancijama, kao to
se partikularno nalazi u univerzalnom.
13
Re ovek" oznaava i individuu i rod.
14
Akcidencije uzete in abstracto.
15
16
Sve to nije prva supstancija.
U isto logikom smislu uzeto, ovek nije vie supstancija
nego to je to ivotinja.
17
Pod drugim supstancijama" filozof podrazumeva samo
vrste i rodove, iskljuujui sve druge supstancije.
18
U sledeem izlaganju dokazuje se da, sem prvih supstancija,
moe se nazvati supstancijom samo ono to je slino prvoj supstan
odreenom oveku), tvrdi i rodu (ovek), kao i vrsti (ivotinja)
u koju rod spada. (Upor. navedeni prevod Tricot-a, str. 5, nap. 2.)
19
20 ivotinja je primer za vrstu, a ovek je primer za rod.
Supstancija je jedna konkretna, odreena i odvojena in
dividua.
21
Obesnaenje prigovora koji bi pokuao da svede rodove i
vrste na22 akcidencije, poto je kvalitet jedna akcidencija.
Nita nije kontrerno suprotno oveku i ivotinji, koji su
uzeti kao rod i kao vrsta.
23 prva supstancija je vie supstancija nego rod, dok je rod
vie supstancija nego vrsta. Ovde se ne porede supstancije jedne sa
drugima, nego supstancije u njima samima. (Categ., 2 a 11 b 22.)
24
Vai ne samo za prve supstancije nego i za rodove i vrste.
25
kvantitetu govori Aristotel i u Metaph., , 13, 1020 a 7.
Tu formulie da je kvantitet ono to je deljivo na dva ili vie sastav
nih delova, od kojih je svaki po prirodi jedna i odreena stvar.
Mnoina je kvantitet, kad se moe brojati, a veliina, kad se moe
tinuirano, a veliina se naziva ono to se rastavlja u kontinuirano.
28
Prva podela kvantiteta (1.255a 37) obuhvata kvantitet u njegovoj
bitnosti, koji je deli na diskretan i kontinuiran.
27
Zbog toga je govor diskretan kvantitet.
28
Druga podela kvantiteta u njegovoj bitnosti obuhvata kvan
titete iji delovi imaju ili nemaju jedan prema drugom izvestan polo
aj. Tu spadaju, prvo, linija, povrina i telo, a zatim broj, vreme
i govor.
29
Vreme je sukcesija sadanjih trenutaka. Meutim mogli bi
se prigovoriti da se moe razlikovati pre" i posle". Aristotel na tu
47
objekciju odgovara da pre" i posle" nisu za delove poloaj, nego
red, i da isto vai i za sluaj broja.
80
Druga podela kvantiteta obuhvata akcidentalan kvantitet
(1,37-b 10).
31
Aristotel naroito istie da se prva osobina kvantiteta sa
stoji u tome to on nema kontrernu suprotnost (1.146a 18), i, kad
su u pitanju odreeni kvantiteti kao: dug dva lakta" i kad je re
neodreenim kvantitetima kao: mnogo", malo". Uz to doka
zuje da i ako tako ne izgleda neodreeni kvantiteti nemaju
kontrernih suprotnosti (1.146a 11). Prvi argument za to shva-
tanje, koji filozof malo nie daje, formulie da su neodreeni
kvantiteti u stvari relacije.
32
Drugi argument za isto (1.3033).
33
Trei argument (1.411).
34
Jedna ista stvar bie velika i mala. Ovim filozof ne tvrdi
da e subjekt biti kontrerno suprotan samom sebi, nego da e
takvi biti kvalitet na primer: veliko, malo itd.
35
Od 1.1218 uzeta je u obzir teza da kvantitet nema kont-
rerne suprotnosti. U mestu, koje je vrsta kvantiteta, razlikuju se
gore i dole, desno i levo itd.
36
Za Aristotela su prvobitne kontrerne suprotnosti koje se
odnose na mesto. Da je tako vidi se iz toga to definicija svakog
roda kontrernih suprotnosti ima prostorni karakter. Naime, kont
rerne suprotnosti su termini koji su u istoj vrsti najudaljeniji jedan
od drugog. Ranije tvrenje da odredbe mesta nisu kvantiteti nego
relacije pobija ovaj prigovor.
37
Druga osobina kvantiteta sastoji se u tome to ne doputa
ni vie" ni manje".
38
Trea osobina kvantiteta koja je i poslednja.
39
Upor. izvoenja relativnim pojmovima u Metaph., A, 15.
40
Navedeni termini su relativni samo kad su uzeti uopte,
kao vrste; uzeti partikularno, oni su kvaliteti. Tako je nauka
nauka neem. To, meutim, ne vai za jednu odreenu nauku. posedovanja. Prvo, potrebno je da subjekt bude sposoban da primi
Tako, na primer, gramatika nije gramatika neem.
41
Poloaj uopte jeste relativan, a odreeni poloaji spadaju
u drugu kategoriju.
42
Prividna je ova prva osobina relativnih pojmova, po kojoj
bi ovi imali kontrerne suprotnosti.
43
Prividna je i druga osobina relativnih pojmova, po kojoj
bi ovi bili sposobni za vie" i manje",
44
Trea osobina relativnih pojmova.
45
To jest: treba adekvatno oznaiti korelativne pojmove.
48
Filozof se osvre na osnovne ideje svog gnoseolokog naivnog
realizma. Ta teorija je izloena u De anima, III, 2, 425 b 26, kao i u
Metaph., , 5, 1010 b 30.
47
Na telu" znai predmet senzacije, a u telu" subjekt koji
osea.
45
Jo jednim dokazom potkrepljena je teorija da je predmet
senzacije raniji od subjekta koji je opaa. U okviru svoje teorije
saznanja Aristotel metodino postupa kad tvrdi da su etiri elementa iz
kojih se po njemu sastoje kako predmeti senzacije tako i
ivotinje, raniji od same ivotinje i od njenih ula.
40
Uenje po kome su objektivni ne samo primarni nego i
sekundarni ulni kvaliteti. Tela, kao i sve senzacije e persistirati, i
kad nestane ivota i ulnog opaanja.
50
Prve supstancije i njihovi delovi nisu relativni. Isto vai i
za veinu drugih supstancija. Meutim, relativni su delovi drugih
supstancija.
51
Ovde su ovek, vo i drvo uzeti kao vrste.
52
Ta definicija obuhvata delove drugih supstancija.
53
Definicija prave relacije.
54
To jest: to bi bacilo svetlost na pitanje da li su relativne
izvesne druge supstancije.
53
Pravi relativni pojam je onaj ije se elo bie sastoji u odnosu.
56
Sline supstancije nisu relativne, i, prema tome, nema vie
nijedne supstancije koja bi bila relativna.
57
Na ovom mestu, i dalje, mislilac primenjuje na duevna
stanja ono to je rekao za odredbe tela.
58
Kvalitet moe da raste i da opada i kad se nalazi u raz
nim subjektima i kad se nalazi u jednom subjektu.
58
Znai da u jednom istom subjektu kvalitet moe da raste ili da
opada.
60
Te odredbe se ne primenjuju na svaki kvalitet nego se
primenjuju i na druge kategorije.
61
Bitna je osobina kvaliteta da samo kvalitet pretpostavlja
slino i neslino.
82
Po Aristotelu, postoje tri uslova da jedan subjekt bude lien
posedovanje (kamen ne moe biti lien vida). Drugo, potrebno je da
lienost bude pridana delu tela koje po prirodi raspolae pose-
dovanjem (ovek je lep kad je oko lieno vida). Tree, potrebno je da
se lienost ostvaruje u vremenu kad, po prirodi, posedovanje obino
pripada subjektu (ovek, kad se rodi, i ako ne vidi, nije slep)._ Upor.
Tricot, nav. delo, str. 58, nap. 2.
63
Filozof upravo misli na stvari koje su materijal iz kog se
stvaraju reenice.
64
Sleduje otro povueno razlikovanje izmeu suprotnosti
posedovanja i lisenosti, s jedne, i suprotnosti relativnih pojmova,
s druge strane.
48 4 Organon
49
 65
Utvrena je razlika izmeu dve vrste suprotnosti. Prva postoji
izmeu posedovanja i lisenosti, a druga izmeu kontrernih
suprotnosti. Pre svega izloeni su naini postajanja kontrernih su-
protnosti, i onih koje ne pretpostavljaju srednji termini, i onih koje
ga pretpostavljaju.

Naznaena je poslednja razlika izmeu kontrerne suprotnosti,
s jedne, i suprotnosti izmeu posedovanja i lisenosti, s druge strane.
67
Razlaganje kontradiktornoj suprotnosti, koja je sup
rotnost izmeu dva suda, a odvaja istinito od lanog.
68
Kontrerne suprotnosti, ak i ako su izraene u sudovima,
ne odvajaju istinito od lanog, to je osobina kontradiktornih
suprotnosti. Ako subjekt ne postoji, nijedna reenica nee biti
istinita.
69
Indukcija [] je metoda koja, polazei od pojedina
nih injenica, i na osnovu njih, izvodi opte pojmove. ovoj me
todi Aristotel iscrpno izlae u Anal. prior., II, 23, 68 b 15, i dalje.
70
Termini, aksiome, postulati, hipoteze i dr. raunaju se u DRUGIDEO
elemente geometrije (); oni su raniji od geometrijskih
propozicija ().
71
Ovaj prvi smisao istovremenog odgovara prvom modusu
ranijeg.
72
TUMAENJU
Drugi smisao istovremenog, koji odgovara drugom i petom
smislu ranijeg.
73
Trei smisao istovremenog, koji odgovara treem smislu
ranijeg. Aristotel uzima u obzir rodove i vrste. Podele jedne iste
vrste su istovremene, jer se ne vre na osnovu pre" i posle".
74
Gnomon () je trougao koji ima oblik uglomera i
koji, kad se doda pravougaoniku ili kvadratu, ili kad se oduzme od
njih, uveava ili umanjuje povrinu ovih figura.
75
Kategorija kvaliteta.
76
Kategorija kvantiteta.
77
Kategorija posedovanja.
78
Kategorija posedovanja.
79
Kategorija supstancije, poto su za Aristotela i delovi
tela supstancije.
80
Kategorija mesta.
81
glavna mera za suve stvari.
82
Kategorija odnosa.
50 i*
Glava prva
 [GOVOR I PISANJE. ISTINIT I LAAN GOVOR]
Treba prvo utvrditi ta je imenica, a ta glagol; a
zatim ta je odricanje [negacija], potvrivanje [afirmacija],
reenica [iskaz] i govor.
Zvui izraeni glasom su simboli [znaci] duevnih
stanja, a napisane reci su simboli reci izraenih glasom. I
kao to svi ljudi nemaju isti rukopis, tako ni govorene reci
nisu kod svih iste. Meutim, duevna stanja, iji su
neposredni znaci ovi izrazi, kod svih su identina. A isto
tako, identine su i stvari ije su slike ova stanja. Ali poto
ovaj predmet spada u drugu disciplinu, njemu je rasprav-
ljano u naim knjigama dui.
Kao to se u dui pojavljuje as misao koja nije ni
istinita ni lana, a as misao koja je nunim nainom jedno
ili drugo, tako se dogaa i u pogledu govora. Jer, isti-
nito i lano sastoji se u sastavljanju i u podeli. Same po
sebi, imenice i glagoli slini su pojmu bez sastavljanja i
bez podele kao, na primer, ovek" ili ,,beo", kad im
se nita ne doda jer ove reci jo nisu ni istinite ni lane.
Dokaz za ovo je sledei: re Jarac-jelen" znaci neto, ali
nita ni istinito ni lano sve dok joj se ne doda da ono
to ta re oznaava postoji ili ne postoji, apsolutno govo-
rei, ili u jedno odreeno vreme.
Glava d r u g a
[IMENICE. PROSTE I SLOENE IMENICE. PADEI]
Imenica je jedan glas koji konvencionalno neto znai,
bez obzira na vreme. Nijedan deo imenice nema znaenje
kad je uzet odvojeno [po sebi]. U osobenoj imenici
53
nema nikakvog znaenja imenica [konj] po sebi i Ali ako se kae: nije zdrav", ili nije bolestan" ja
sama sobom, kao to ga ima u izrazu [lep to ne nazivam glagolima. Mada dodaje svome znaenju
konj]. Meutim, ono to vai za proste imenice, ne vai znaenje vremena, mada uvek pripada jednom subjektu,
za sloene imenice. U prvima deo ne znai nita, a u ova razlika nema imena. Ona se moe nazvati samo ne-
drugima deo doprinosi znaenju celine i ako, kad je odvo- odreenim glagolom, zato to se podjednako na sve od-
jeno uzet, on nema nikakvog znaenja. Na primer, u reci nosi, na bie kao i na nebie.1
[gusarska laa] re [laa] ne znai Isto tako, nije glagol, nego jedan pade" [,
nita po sebi. Konvencionalno znaenje" [odredba na lat. tempus, gramatiko vreme] glagola kad se kae: bese
osnovu saglasnosti"] kaemo po tome to nijedna ime- zdrav" ili bie zdrav". Pade glagola razlikuje se od gla-
nica nije takva po prirodi nego samo kad postane simbol. gola time, to glagol sadri jo odredbu sadanjeg vremena,
Jer ak i ako neartikulisani glasovi, kao, na primer, glasovi a pade" oznaava vreme koje okruuje sadanje vreme
ivotinja, neto oznaavaju, nijedan od njih nije imenica. [to jest prolost i budunost].
Ne-ovek" nije imenica. Ne postoji nikakav izraz Ono to se naziva glagolima jesu, dakle, u sebi i po
[oznaka] koji bi mu se mogao pridati. Jer, to nije ni govor, sebi imenice. Glagoli imaju jedno odreeno znaenje (jer
ni odricanje [negacija]. To bi mogla biti samo neodreena time to se oni izgovaraju, usredsreuje se misao sluaoca,
imenica, jer ova pripada svemu, onome to postoji i koji je odmah zadrava u miru), ali oni jo ne znae da
onome to ne postoji. oznaena stvar postoji ili ne postoji. Jer, time to se kae
Ako se kae Filona ili Filonu" [ ], postojati" ili ne postojati" ne oznaava se nikakva stvar,
i druge reci te vrste ove nisu imenice nego su padei kao ni kad se samo za sebe kae postojei". Ovi izrazi
[, lat. casus] jedne imenice. Definicija ovih padea sami po sebi nisu nita, ali oni svome znaenju dodaju
jeste za sve ostalo identina definiciji imenice, ali spajanje izvesno spajanje [dodajui atribut subjektu], koje je
tih oblika sa jeste", bese" i bie" ne daje nita istinito nemogue zamisliti bez stvari koje su spojene [sastavljene].
ili lano; njih uvek daje spajanje tih oblika s imenicom.
Kad se, na primer, kae: Filonovo jeste ili Filonovo nije",
ti izrazi nemaju nieg istinitog i lanog. Glava e t v r t a
[GOVOR I REENICA]
Glava t r e a
[GLAGOL] Govor je spajanje glasova, koje ima opte primljeno
znaenje i iji svaki deo, kad se uzme odvojeno, ima zna-
Glagol je re koja dodaje svom znaenju znaenje enje kao prost govor [iskazivanje], a ne kao afirmiranje
vremena. Delovi vremena, odvojeno uzeti, ne znae nita ili negiranje. Hou, na primer, da kaem da re ovek"
za sebe. Glagol uvek oznaava da je neto afirmirano neto znai, ali ne da on postoji ili ne postoji. Afirmacija
neem drugom. Kaem da glagol, sem svoga znaenja, po- ili negacija e proizai samo ako se tu neto doda. Meu-
kazuje i vreme. Na primer, zdravlje" je imenica, a on je tim samo jedan slog reci ovek" ne znai nita. Jer i u
u dobrom zdravlju" je glagol, jer on dodaje svome znae- reci mi" slog ,,i" [na grkom: ] nema znaaja;
nju da sad postoji zdravlje. Sem toga, glagol je uvek znak to je, u stvari, samo glas. Slog je znaajan [upravo: do-
onoga to se kae drugoj stvari, upravo onoga to pri- prinosi znaaju celine] samo u sloenim recima, ali ne sam
pada jednom subjektu ili se nalazi u njemu. po sebi, kao to smo ranije rekli.
54 55
 Svaki govor ima znaenje, ali ne kao prirodan organ
[instrument], nego kao to smo rekli po konvenciji
[to jest na osnovu jednog sporazuma]. Meutim svaki
govor ne iskazuje neto [svaki govor nije reenica], nego
samo onaj [govor] u kome postoji istina ili zabluda. Ali to
se ne dogaa u svim sluajevima. Tako je svaka molitva
jedan govor, ali ni istinit ni laan. Ali neemo uzeti u obzir
druge vrste govora, poto njihovo raspravljanje spada pre
u retoriku ili u poetiku. Za sada emo razmatrati reenicu.
Glava peta
[AFIRMACIJA I NEGACIJA. PROSTA I SLOENA REENICA]
Prva vrsta iskazanog [deklarativnog] govora [
] jeste afirmacija; sledea [vrsta] je negacija. [istinito tvrenje], a ono to joj ne pripada da joj ne pripada
Svi drugi govori ine jedinstvo samo pomou veze svojih
delova.
Svaka reenica nunim nainom sadri jedan glagol
ili pade" jednog glagola. Jer, pojam ovek", kad mu
se ne prida jeste", ili bejae", ili bie", ili neto te
vrste, jo ne sainjava reenicu.
Zato izraz kao to je ivotinja koja ima noge i koja
ide na dve noge" jeste jedno i nije mnogo? ovek koji se
tako definie ne moe biti takav zato to se te reci izgovore
jedna za drugom. Ali objanjenje toga problema 2 spada u
drugu disciplinu. Iskazan [deklarativan] govor je onaj
koji izraava ili jednu stvar, ili jedinstvo to nastaje iz veze
delova. Meutim, sloene reenice su one koje izraavaju
mnogo, a ne jedno, ili iji su delovi nepovezani.
Imenica ili glagol treba, dakle, da bude samo jedan
govor [ili kazivanje]. Naime, ne moe se rei da se, izraa-
vajui neto na taj nain, obrazuje reenica, pa bilo da
neko pita, ili da ne pita, ili da poinje sa govorom.
Jedna vrsta ovih reenica je prosta, kao, na primer,
tvrditi neto neemu [o nekom subjektu], ili odricati
neto neemu. Druga vrsta obuhvata reenice obrazovane
iz prostih iskaza [reenica]; kao to je, na primer, sluaj
kod jednog ve sastavljenog govora.
Prosta reenica je veza glasova [reci] koja ima da
pokae da jedan atribut postoji ili ne postoji u jednom
subjektu prema podelama [razlikama] vremena [u sada-
njosti, prolosti i budunosti].
Glava e s t a [AFIRMACIJA I
NEGACIJA. KONTRADIKCIJA]
Tvrenje je iskaz koji neto nekom pripisuje, a odri-
canje je iskaz koji neto nekom odrie. A mogue je tvrditi
da ono to pripada jednoj stvari njoj ne pripada [ovo je
lano odricanje], i da ono to joj ne pripada njoj pripada
[ovo je lano tvrenje], i da joj pripada ono to joj pripada
[prava negacija]. A poto to vai i za vremena van sa-
danjice, mogue je i odricati sve ono to je neko tvrdio
i tvrditi sve to je neko odricao. Prema tome, oevidno je
da je svakoj afirmaciji suprotna jedna negacija, i svakoj ne-
gaciji jedna afirmacija. Protivrenost" [kontradikcija] je
suprotnost izmeu jedne afirmacije i jedne negacije. Pod
suprotnou" podrazumevam da se isto istom potvruje
i odrie, ali ne samo homonimno3, i sve to jo inae
moe biti posebno objanjeno [radi ove odredbe pojmova],
nasuprot sofistikim dosaivanjima [prigovaranjima].
Glava s e d m a
[OPTE (UNIVERZALNO) I POJEDINANO
(SINGULARNO). SUPROTNOST REENICA:
KONTRADIKCIJA I KONTRARIJETET]
Stvari su delom opte [univerzalne], a delom poje-
dinane [singularne] (optim" nazivam ono ija priroda
jeste da bude potvreno od vie subjekata, a pojedina-
nim" ono to ne moe da bude potvreno od vie subjekata.
Tako, na primer, ovek" je neto opte, a Kalija" je
56 57
pojedinano bie.) A poto je tako, nunim nainom e se
reenica da jedna stvar pripada ili ne pripada jednom sub-
jektu primenjivati as na jedan opti [univerzalni], a as
na jedan pojedinani [singularni] termin.
Ako se univerzalno iskae jednoj univerzalnoj
stvari da joj neto pripada, ili da joj to isto ne pripada,
tada e ti iskazi biti kontrerno suprotni. Pod iskazati
univerzalno jednoj univerzalnoj stvari" podrazumevam
kad se, na primer, kae: svaki ovek je beo, nijedan ovek
nije beo".
Ali, ako je neto izreeno optem, ali ne opte, tada
ti iskazi nisu kontrerno suprotni, iako katkad ono to oni
izraavaju moe biti kontrerno suprotno. Kad kaem da
neto optem ne biva opte iskazano, tada, na primer,
mislim na iskaz kao ovaj: ovek je beo, ovek nije beo".
Jer, iako je ovek" neto opte, u iskazu se taj izraz nije
upotrebio u optem smislu. Jer, svaki" ne izraava opte,
nego samo da neto opte treba uzeti u optem smislu [ne-
go samo da je opti subjekt uzet u univerzalnom smislu].
Ako se optem [univerzalnom] predikatu prida opte
[univerzalno], iskaz [reenica] nee biti istinit. Naime, ne
moe biti istinita nijedna afirmacija u kojoj je opte pri-
dano optem predikatu. Takav je, na primer, stav: svaki
ovek je svaka ivotinja".
Kaem sad da je afirmacija kontradiktorno suprotna
negaciji, ako prva izraava opti objekt, a ako druga izra-
ava isti subjekt, koji nije opte uzet. Na primer: Svaki
ovek je beo"; poneki ovek nije beo". Nijedan ovek
nije beo"; poneki ovek je beo".
Meutim, kontrerno suprotnom nazivam afirmaciju
jednog opteg subjekta i negaciju jednog opteg subjekta.
Na primer: Svaki ovek je beo"; nijedan ovek nije beo".
Svaki ovek je pravedan"; nijedan ovek nije pravedan".
Zbog toga, ove reenice ne mogu istovremeno biti
istinite; meutim, njima suprotne reenice mogu katkad
istovremeno biti istinite istom subjektu. Na primer:
Poneki ovek nije beo" i poneki ovek je beo".
Kod svih kontradiktornih reenica koje iskazuju [ne-
to] opte [neem] optem, jedna je nunim nainom
istinita ili lana, i to vai i za kontradiktorne reenice
pojedinanom. Na primer: Sokrat je beo", Sokrat nije
beo". Ali, to se tie reenica koje se odnose na opte, ali
nisu opte uzete, od njih nije uvek jedna istinita, a
druga lana. Jer, moe se istovremeno istinito rei: ovek
je beo" i: oveknije beo"; i ovek je lep", i ovek nije
lep". Jer, ako je ovek ruan, on nije lep, a ako neto po-
staje, on to jo nije. Razume se, moglo bi se initi na prvi
pogled da je to besmisleno, zato to reenica: ovek nije
beo" izgleda da istovremeno znai nijedan ovek nije
beo". Ali, ove reenice niti isto znae, niti nunim nainom
istovremeno vae.
Oevidno je da samo jednoj afirmaciji odgovara samo
jedna negacija. Jer, negacija treba da odrie [sam] atribut
koji afirmacija potvruje, i to da ga odrie istom subjektu,
pa bilo da je ovaj pojedinani [singularni] ili opti [uni-
verzalni] subjekt, i bilo da je uzet opte, ili da nije uzet
opte. To je, na primer, sluaj kad kaem: Sokrat je beo"
i: Sokrat nije beo". Ali, ako negacija negira neki drugi
predikat, ili ako negira isti predikat na drugom subjektu,
on
da negacija nee biti suprotna afirmaciji, nego e biti
razliita od nje. Afirmaciji: svaki ovek je beo" stoji
nasuprot negacija: poneki ovek nije beo"; afirmaciji:
poneki ovek je beo", stoji nasuprot negacija: nijedan
ovek nije beo"; a afirmaciji: ovek je beo", stoji na-
suprot negacija: ovek nije beo".
Tako smo objasnili da je [samo] jednoj afirmaciji
kontradiktorno suprotna [samo] jedna negacija, i naveli smo
koje su te kontradiktorne reenice. Isto tako, objasnili smo
da su kontrerno suprotne reenice druge, i koje su ove.
Najzad smo utvrdili da nije kod svake kontradikcije jedna
reenica istinita, a druga lana, kao i zato je to tako, i kad
jedna mora biti istinita a druga lana.4
58 59
 Glava osma
[ JEDINSTVU I MNOINI REENICA. -STVARNO
I PRIVIDNO JEDINSTVO REENICA]
Ona afirmacija ili negacija je jedna, koja iskazuje
samo jedan atribut samo jednom subjektu, pa bilo da
je subjekt opti i opte uzet, ili da nije tako. Na primer:
svaki ovek je beo", poneki ovek nije beo", ovek
je beo", ovek nije beo"; nijedan ovek nije beo";
poneki ovek je beo", ako se pretpostavi da belo"
ima jedno znaenje.
Ali, ako dve stvari, koje u stvarnosti ne ine jednu
stvar, imaju jedno ime, tada afirmacija nije jedna, i
negacija nije jedna.5 Ako se, na primer, stavi da re ,,ode-
a" znai u isto vreme konj" i ovek", tada reenica:
odea je bela" nee biti jedna afirmacija, a i reenica koja
to odrie nee biti jedna negacija. Jer, ne bi bila nikakva
razlika tako kazati, i rei: konj i ovek su beli". A ova
reenica, opet, ni u emu se ne razlikuje od reenica: konj
je beo" i: ovek je beo". Ako ove dve poslednje reenice
izraavaju mnoge stvari i ako su sloene, oevidno je da i
prva reenica izraava ili nekoliko stvari, ili nita. Jer, ne
postoji ovek koji bi bio konj. Iz toga izlazi da za ove vrste
reenica ni od dve protivrenosti jedna nije nunim nai-
nom istinita, a druga nunim nainom lana.
Glava d e v e t a 6
[KONTRADIKTORNE REENICE BUDUEM]
Afirmacija ili negacija koja se odnosi na sadanje ili
prole stvari jeste, dakle, nunim nainom, istinita ili lana.
I [protivrene] reenice, koje se odnose na opte i koje su
opte uzete, jesu uvek, isto tako, jedna istinita, a druga
lana. A, kao to smo rekli, isto je tako u sluaju pojedi-
nanih subjekata. Meutim, ako su u pitanju reenice koje
se odnose na opte, ali koje nisu uzete u optem smislu,
tada to nije nuno, kao to smo ve objasnili. Ali za bu-
due koje se odnosi na pojedinane stvari nije isto.
Jer, ako je svaka afirmacija ili negacija [ak i ako se
odnosi na neto budue] istinita ili lana, tada isto tako
nunim nainom svaka stvar postoji ili ne postoji. Dakle,
ako neki ovek tvrdi da e neto biti, a ako drugi tvrdi da
to isto nee biti, tada, oevidno, nunim nainom, je-
dan od njih mora govoriti istinu, ako je svaka afirmacija i
svaka negacija istinita ili lana. Jer, kod takvih stvari [u
sluajevima ove vrste] afirmacija i negacija ne mogu isto-
vremeno biti istinite.
Jer, ako je istina rei da je neto belo ili da nije belo,
onda to mora biti belo ili ne biti belo; a ako je belo ili nije
belo, tada je bilo istina to tvrditi ili odricati. Ali ako belo
ne postoji, onda se kae neistina; a ako se kae neistina,
belo ne postoji. A iz ovoga proizlazi da je tvrenje ili od-
ricanje, nunim nainom, istinito ili lano.
Prema tome, nita ne postoji i ne postaje sreom ili
sluajno i nita [u budunosti] sreom ili sluajno nee
postojati ili ne postojati, nego sve proistie iz nunosti, a ne
sluajno.7 Istinu kazuje ili onaj koji potvruje, ili onaj koji
odrie, inae bi se neto moglo isto tako dogoditi kao i
ne dogoditi. Jer, sluajnost jeste sloboda opredeljivanja u
sadanjosti ili u budunosti, na jedan ili na drugi nain.
Dalje, ako je jedna stvar sad bela, bilo je ranije istinito
tvrditi da e ona biti bela, tako da je uvek bilo istinito rei
svemu to je ikad postojalo da jeste ili da e biti. Ali, ako
je uvek bilo istinito rei da neto postoji ili da e postojati,
tada nije mogue da to ne postoji ili da nee postojati. A ono
to ne moe da ne postane tome je nemogue da ne postane,
a ono emu je nemogue da ne postane, to postaje nunim
nainom. Dakle, sve to postaje u budunosti, postaje
nunim nainom. Dakle nita se ne dogaa kao posledica
sree ili sluaja. Jer, gde ima sluaja, nema nunosti.
Ali isto tako nije mogue tvrditi da ni afirmacija ni
negacija nisu istinite; da se, naime, ne moe rei neem
ni da e biti, ni da nee biti. Jer, iz toga bi, pre svega, izlazilo
da, kad bi afirmacija bila lana, negacija ne bi bila istinita,
a kad bi opet ova poslednja bila lana, afirmacija bi mogla
da ne bude istinita. Na drugome mestu, pretpostavimo da je
60 61
 istinito rei da je jedna stvar [u isto vreme] bela i velika; obe
ove osobine moraju joj pripadati. A ako [je istinito tvrditi
da] e joj one pripadati sutra, one e joj [stvarno] pripadati
sutra. Ali, ako se pretpostavi da se jednom dogaaju ne
moe rei ni da e se on desiti, ni da se nee desiti sutra,
tada ne bi bilo nieg sluajnog. Ako bi se uzela kao primer
jedna pomorska bitka, trebalo bi da se ne moe rei ni da
e se pomorska bitka dogoditi sutra, ni da se nee dogoditi.
Ove i druge takve besmislenosti morale bi, dakle, proizai,
ako bi [se pretpostavilo da bi] od svake suprotne afirmacije
i negacije pa bile to reenice koje se odnose na opte i
koje su opte uzete, ili pak koje se odnose na pojedinano
jedna nunim nainom morala biti istinita, a druga
lana; kao i kad od svega to se dogaa nita ne bi moglo
biti sluajno, nego bi sve bilo i dogaalo se shodno
nunosti. Tada vie ne bi bilo potrebno ni razmiljati, niti
se naprezati, verujui da ako uinimo jedno izvesno delo,
ono e imati izvesnu posledicu, a ako ga ne izvrimo, ta
posledica se nee dogoditi.
Nita ne stoji na putu da deset hiljada godina unapred
jedan ovek prorekne jedan dogaaj, a da drugi prorekne
neto suprotno. Nunim nainom e se ostvariti ono od ta
dva proroanstva koje je tada bilo istinito.
Bilo bi malo vano da li se neto potvrdilo ili odreklo.
Jer, oevidno je da se stvari odnose onako kako se odnose,
i ako jedan ovek neto nije tvrdio, a drugi nije to odricao.
Jer, dogaaji e se ostvariti ili se nee ostvariti, ali ne zato
to su bili afirmirani ili negirani, pa ma bili objavljeni
hiljadu godina unapred ili ma u kome drugom vremenu.
Ako su u sva vremena stvari stajale tako da je jedna od
protivrenih reenica bila istinita, bilo je nuno da se
ona ostvari, a sa svim dogaajima stajalo se uvek tako da
su se oni deavali nunim nainom. Jer, s jedne strane, ono
emu se istinito kae da e se dogoditi, ne moe da se ne
dogodi; a, sa druge strane, za ono to se dogodilo bilo je
uvek istinito rei da e se dogoditi.
Ali sve ovo moe biti i nemogue. Naime, mi vidimo da
budue stvari imaju svoj princip u tome to se neto [slobod-
62
no] razmilja i radi i to, uopte, stvari koje ne postoje uvek
aktuelno sadre potencijalno postojanje ili nepostojanje; ove
stvari mogu isto tako i da postoje, i da ne postoje i, prema
tome, i da se dogode i da se ne dogode. I kod mnogih stvari
vidi se jasno da sa njima tako stoji. Na primer, ovo
odreeno odelo moe biti raseeno i ne biti raseeno, nego
se moe pre toga pohabati. Ali isto je tako mogue i da ono
ne bude raseeno. Jer, ono vie ne bi moglo biti ranije
pohabano, ako ne bi moglo da ne bude raseeno. A isto je
tako sa svakim drugim postojanjem, koje se osniva na
jednoj takvoj mogunosti. Prema tome oevidno je da sve
stvari ne postoje ili ne postaju iz nunosti, nego mnoge i
sluajno, i to jednom tako da afirmacija ili negacija nisu
istinitije ni lanije jedna od druge, a drugi put opet tako da
je jedna istinitija i veinom se deava, ali da ipak zato
postoji mogunost da se i druga deava, a ona prva ne. Da
ono to postoji jeste, kad jeste, i da ono to ne postoji nije,
kad nije, to je nuno. Ali ipak nije nuno ni da postoji
sve ono to jeste, ni da ne postoji sve ono to nije. Jer, nije
isto rei da svako bie iz nunosti postoji, kad postoji, i rei
da je ono apsolutno nuno. A isto vai i za sve to ne
postoji.
Isto razlikovanje primenjuje se na protivrene stavove.
Nuno je da svaka stvar postoji ili ne postoji, da e biti ili
da nee biti. A meutim ako se odvojeno razmotre ove
alternative, ne moe se rei koja je od njih nuna. Hou,
na primer, da kaem: nuno je da sutra bude pomorska
bitka, ili da ne bude, ili nije nuno da sutra bude pomorska
bitka, kao to nije nuno ni da ona ne bude. Ali, nuno je
da ona sutra bude ili ne bude.
A poto su propozicije istinite na isti nain kao stvari,
oevidno se moraju kod svega to se tako odnosi da je u
jednom kao i u drugom [gore navedenom] sluaju mogua
i suprotnost, i protivrene propozicije nunim nainom
isto tako odnositi. To se dogaa kod onoga to ne postoji
uvek ili to nije uvek nepostojee. Tada nunim nainom
treba da jedna od dve protivrene propozicije bude istinita, a
druga lana; ali ne ova ili ona odreena propozicija,
63
nego ma koja od njih, i mada je jedna od njih vero-vatno
istinitija nego druga, ona nije ve [trenutno] istinita
ili lana.
Dakle, vidi se da nije nuno da od dve propozicije koje su
suprotne izmeu sebe kao [to su] potvrivanje [afirmacija] i
odricanje [negacija], jedna bude istinita, a druga lana. Jer,
sa onim to ne postoji, ali moe da postoji ili da ne postoji, ne
stoji kao sa onim to postoji, nego stoji onako kao to smo
objasnili.
Glava d e s e t a
[PROSTE PROPOZICIJE SA DODATKOM]
Potvrivanje [i odricanje] izraava da se jedna stvar odnosi
na drugu neku stvar koja je ili jedno ime, ili koja nema imena
[koja je anonimna], ali potrebno je da u potvrivanju pridata
stvar bude jedna, i da bude jedan i subjekat kome se ona pridaje.
(Ranije8 sam objasnio ta treba razumeti pod imenom i pod
onim to nema imena. Jer, [izraz] ,,ne-ovek" nije ime [imenica]
[u pravom smislu], nego je neodreeno ime, jer i neodreeno
znai u neku ruku jednu stvar. Slino tome nije zdrav" nije
glagol [u pravom smislu] nego je neodreeni glagol.) Tako
svako potvrivanje i odricanje mora da se sastoji ili iz imena
[imenice] i glagola [u pravom smislu] ili iz neodreenog imena
i glagola.9
Bez glagola nije mogue ni potvrivanje ni odricanje. Jer
[izrazi] jeste", ili bie", ili bese", ili postaje", ili drugi
[izrazi] ove vrste jesu glagoli prema naim prethodnim
objanjenjima. Naime oni dodaju svom sopstve-nom znaenju
znaenje vremena.
Prema tome, prvo potvrivanje i prvo negiranje bie:
ovek postoji", ovek ne postoji". Potom: ,,ne-ovek
postoji", ne-ovek ne postoji". Zatim: svaki ovek postoji",
svaki ovek ne postoji"; svaki ne-ovek postoji", svaki ne-
ovek ne postoji". I za sva vremena van sadanjeg
zakljuivanje je isto.
Kad je je" osim toga pridato, kao trei termin [kao
kopula izmeu subjekta i imena predikata], broj suprotnih
propozicija je tada udvojen. Kaem, na primer, da se u reenici
ovek je pravedan", je" bilo da ga nazovemo imenicom ili
glagolom pojavljuje kao trei sastavni deo u potvrivanju.
Tako emo zbog toga [zbog pomenutog udvajanja] imati
etiri reenice; dve od njih e se dosledno odnositi prema
potvrivanju i odricanju kao privacije, a dve druge nee. Hou
da kaem da je glagol je", a, prema tome, i njegova negacija,
dodat ili izrazu pravedan", ili izrazu nepravedan". Dakle
imaemo etiri reenice. A ta ovim mislimo razumee se lake
iz sledee skice.
ovek je pravedan." Negacija toga jeste: ovek nije
pravedan."
ovek je ne-pravedan." Negacija toga jeste:
ovek nije ne-pravedan."
U ovim sluajevima, jeste" i nije" bie pridati izrazima
pravedan" i ne-pravedan".
U tom redu su rasporeene ove reenice, kao to smo
naznaili u Analitikama"10.
Isto se tako postupa ako je univerzalno potvrivanje [a
isto tako i negiranje] imenice [subjekta]. Na primer: Svaki
ovek je pravedan." Negacija toga jeste: poneki ovek nije
pravedan". Svaki ovek je ne-pravedan." Poneki ovek
nije ne-pravedan."
Meutim, suprotne reenice, stavljene u uglove jednog
kvadrata, koji su spojeni imaginarnim dijagonalama, ne moraju
uvek u isto vreme da budu istinite na isti nain kao u
prethodnim sluajevima, ali se deava da one to budu samo
u izvesnim sluajevima.
To su, dakle, dva para kontradiktorno suprotnih reenica.
Postoje i dva druga para; oni se dobijaju kad se jedan termin
prida ,,ne-oveku" koji se smatra kao vrsta subjekta. Naime:
Ne-ovek je pravian" ,,ne-ovek nije pravian". Ne-
ovek je ne-pravian" ,,ne-ovek nije ne-pravian".
64 5 Organon 65
 Ali ne moe postojati vei broj kontradiktorno suprotnih Sokrat mudar? Ne." [Tada je mogue isto tako rei:]
reenica. Ali poslednje navedene reenice [one koje imaju ___ Sokrat je ne-mudar." Meutim, u odnosu na uni
neodreeni subjekt] ostae bitno razliite od ranijih reenica verzalne subjekte, nijedna reenica ove vrste [afirmativno-
[onih koje imaju odreeni subjekt], jer imaju za subjekt ne- -univerzalno neodreena] nije istinita nego je takva nega
oveka". tivna reenica [partikularno odreena]. Uzmimo, na primer,
U reenicama gde ne moe da se upotrebi glagol jeste" [da je istina rei]: Je li svaki ovek mudar? Ne." [Tada
kao: osea se dobro", ide" glagol tako stavljen ima isto je afirmativna reenica]: dakle, svaki ovek je ne-mudar"
znaenje kao da se primenio glagol je". Uzmimo, na primer: pogrena, dok je istinita negativna reenica: dakle, poneki
svaki ovek osea se dobro" svaki ovek ne osea se ovek nije mudar". Ova poslednja je kontradiktorno su
dobro"; svaki ne-ovek osea se dobro" svaki ne-ovek ne protna, a ranija reenica je kontrerno suprotna.
osea se dobro". Jer, ovde se ne sme rei: ne svaki ovek", Negativni izrazi sa neodreenom imenicom ili glagolom,
nego se negativna partikula ne" mora vezati sa ovekom". Jer, kao ne-ovek" ili ne-pravedan" mogli bi biti smatrani kao
svaki" ne znai da je subjekt univerzalan, nego da je uzet kao negacije bez imenice i bez glagola, ali oni to nisu. Jer, jedna
univerzalan. To se vidi jasno iz sledeih reenica: ovek se negacija mora uvek nunim nainom biti istinita ili lana; a ko
osea dobro" ovek se ne osea dobro"; ne-ovek se osea kae ne-ovek", a tome nita ne doda, nije rekao nita vie
dobro" ,,ne-ovek se ne osea dobro". Ove reenice nego ovek", on se ak naao manje u istini ili u zabludi
razlikuju se od prethodnih time to nisu uzete kao opte. Dakle, [on je ak manje oznaio istinito ili lano].
svaki" i nijedan" ne znai nita drugo nego da afirmacija ili Reenica: svaki ne-ovek je pravedan" nije istovetna po
negacija imenice [subjekta] opte vai. A drugo to pripada znaenju ni sa kojom od ranijih reenica, kao to to nije ni njoj
reenici ostaje nepromenjeno. kontradiktorno suprotna: poneki ne-ovek nije pravedan".
Poto je reenici: svaka ivotinja je pravedna" Meutim, reenica: svaki ne-ovek je ne-pravedan" znai isto
kontrerno suprotna negacija: nijedna ivotinja nije pravedna", to i reenica: nijedan ne-ovek nije pravedan".
jasno je da ove dve reenice nee nikad biti istinite u isti Premetanje [transpozicija] subjekta i glagola ne me-nja
mah, u isto vreme i u odnosu na isti subjekt. Naprotiv, njima znaenje reenice. Na primer: ovek je beo" beo je
[kontradiktorno] suprotne reenice bie katkad u isto vreme ovek". Da nije tako, za jednu istu afirmaciju bilo bi vie
istinite. Na primer: nije svaka ivotinja pravedna" i poneka negacija. Ali, pokazano je12 da jedna afirmacija ima samo jednu
ivotinja je pravedna". negaciju. Jer reenica: ovek je beo" ima za negaciju: ovek
Sledee reenice moraju [logiki] da sleduju jedna drugoj11. nije beo". Meutim, ako reenica: beo je ovek" ne bi imala
Reenici: svaki je ovek ne-pravedan" sleduje reenica: isti smisao kao: ovek je beo", ona bi imala za negaciju ili:
nijedan ovek nije pravedan". Reenici: poneki ovek je beo nije ne-ovek", ili: beo nije ovek". Ali, prva je negacija
pravedan" sleduje suprotna [reenici: svaki ovek je ne- reenice: beo je ne-ovek", a druga reenice: ovek je beo".
pravedan"], naime: poneki ovek je ne-pravedan",jer Tako bi imala dve kontradiktorno suprotne afirmacije jedna
nunim nainom proistie da postoji i jedan pravedan ovek. negacija [ili bi dve suprotne negacije imala jedna afirmacija].
Kad su u pitanju reenice s pojedinanim subjektom, oevidno Oevidno je, dakle, da premetanje [transpozicija]
je da ako na jedno postavljeno pitanje odgovara istinita imenica i glagola ne menja znaenje afirmacije i negacije.
negativna reenica, tada e i afirmativna reenica biti
istinita. Na primer: [uzmimo da je istina rei] Je li
66 5*
67
 Glava j e d a n a e s t a jesu predikati koji mogu biti povezani. Ali ovek nije
dobar obuar" ako je obuar" i dobar".
[SLOENE REENICE]
Smatrati da zato to je svaki odvojeni predikat istinit,
i oba zajedno moraju biti istiniti, znailo bi doi do mnogih
Potvrivati ili odricati samo jedan [predikat] vie besmislenosti. Tako je, na primer, oveku istinito [tvr-
[subjekata], ili vie [predikata] samo jednom [subjektu], diti] da je on ovek i da je beo, a zato su istinita i oba
kad ono to je izraeno sa vie reci nije jedna stvar to [predikata] zajedno [celokupni predikat] ovek-beo".
nije ni jedna afirmacija, ni jedna negacija. Ne zovem jed- Ako mu se prida belo, bie beo i celokupni predikat, to
nim" stvari koje, i ako su oznaene samo jednim imenom, e dati ovek-beo-beo" i tako dalje u beskonanost
nemaju stvarao jedinstvo [u njihovom sastavu]. Tako je, [to je tautologija]. I opet [kad se uzmu] muziar", beo"
na primer, ovek, bez sumnje ivotinja" i dvonoan" i i idui" moi e se ovi atributi povezivati u besko-
pripitomljen", ali on je i jedno, obrazovano iz tih delova nanost. Dalje, [moemo rei] ako je Sokrat Sokrat" i
[odredaba]. Naprotiv, od beloga", oveka" i hodati"13 ovek", on je isto tako Sokrat-ovek", ili ako je Sokrat
ne moe se nainiti jedna stvar. Dakle, ako se za ova tri ovek" i dvonoan", on je i ovek-dvonoan".
termina [koji su uzeti za subjekte] tvrdi samo jedan predi-
kat, tada se u stvari ne dobija jedinstvo afirmacije, nego A apsolutno tvrditi da se uvek mogu sastavljati predi-
samo skup glasova, poto u stvari ima mnogo afirmacija. kati, to, oevidno, znai upadati u mnoge besmislenosti.
Isto tako, ako se samo jednom subjektu potvruju ova A kako se to deava, objasniemo sad [rei emo kad je
tri termina [kao predikati], nee biti jedinstva afirmacije mogue a kad nije sastavljati predikate].
nego e biti mnogo afirmacija. Od predikata i izraza kojima se neto moe tvrditi
Ako se dijalektiko pitanje sastoji u traenju odgo- [to su subjekti], ne mogu sainjavati jedinstvo svi oni koji
vora bilo na samu reenicu, bilo na jedan od dva lana su pridani akcidentalno ili istom subjektu, ili jedan dru-
protivrenosti poto je sama reenica lan jedne protiv- gom. Uzmimo kao primer: ovek je beo i muziar". Beo i
renosti odgovor na njega [na to pitanje] nee biti jedna muziar ne mogu obrazovati jednu stvar, jer oni samo
reenica. Jer i pitanje nije jedno, ak i ako je odgovor akcidentalno pripadaju oba istom subjektu. ak i kad bi
istinit. U Topiki" [VIII, 7] sam to objasnio. bilo istina rei da je muziar beo, muziar" i beo" ne bi
U isto vreme, jasno je da pitanje koje se odnosi na ipak inili jedinstvo. Jer, muziar je beo akcidentalno, tako
samu prirodu jedne stvari nije dijalektiko pitanje. Jer, da beo" i muziar" ne bi mogli da ine jedinstvo.
pitanje treba da onome ko odgovara ostavi slobodu da se Zbog toga se ne moe rei jednostavno ,,dobar-obu-
izrazi kome hoe lanu protivrenosti. Prvo treba defi- ar", a moe se rei ivotinja-dvonona". Naime, u ovom
nisati stvar, a zatim pitati da li je, na primer, definicija drugom primeru, pripadanje nije akcidentalno.
oveka takva ili nije takva. Isto tako, to nije mogue [rei] ni za predikate od
Nekad su predikati povezivanja odvojenih predikata, kojih se jedan nalazi u drugome. Otuda se ne moe staviti
koji se sastavljaju radi toga da bi obrazovali samo jedan ni beo" vie puta, niti se ovek moe nazvati ovek--
predikat; a nekad je to nemogue. [Namee se pitanje:] ivotinja" ili ovek-dvonoan", jer se ovek" i dvo-
od ega dolazi ta razlika? oveku je podjednako istina noan" nalaze u oveku".
rei posebno da je ivotinja, i da je ovek, i sastaviti Meutim, ono to je istina tvrditi jednoj pojedina-
ove iskaze u jedan trei [iskaz]. Isto tako, ovek" i beo" noj stvari, moe se tvrditi i apsolutno [uopte]. Moe se, na
68 69
primer, rei jednom odreenom oveku da je ovek, ili
izvesnom belom oveku da je beo ovek. Ali to nije
uvek mogue, kao, na primer, u sluaju kad je u doda-
tom predikatu sadrano neto suprotno to logiki povlai
za sobom protivrenost. To nije istina, nego je la, rei da
je ovek, jedan mrtav ovek. Ali ako dodati predikat ne
sadri u sebi nita slino [nikakvu protivrenost te vrste],
pripadanje je istinito. Ili zar prisustvo [jedne
protivrenosti] u predikatu ne ini uvek da pripadanje nije
istinito, a zar ga njeno odsustvo ne ini uvek istinitim?
Uzmimo kao primer: Homer je neto", recimo, pesnik.
Da li iz toga sleduje ili ne da Homer postoji? Postoji" je
samo akcidentalno afirmirano Homeru, jer izraava
samo da je Homer pesnik, a nikako da on postoji po sebi.
Dakle, samo u iskazima koji ne sadre u sebi nikakvu
protivrenost, kad se umesto reci [imenica] stave defi-
nicije, i u kojima se pridavanje vri po sebi, a ne akciden-
talno, bie pravilno apsolutno afirmirati predikat po-
jedinanog subjekta.
A nije istina rei za ne-bie da postoji zato to je
objekt misli; jer njemu se nema miljenje da ono postoji
nego da ne postoji.
Glava d v a n a e s t a 1 4
[SUPROTNOST MODALNIH REENICA]
Poto su ova razlikovanja utvrena, treba videti
nain kako se meu sobom odnose negacije i afirmacije
koje izraavaju mogue i nemogue, kontingentno i ne-
kontingentno, i nemogue i nuno. Jer ovde postoje neke
tekoe.
Meu sloenim izrazima oni koji su izmeu sebe kon-
tradiktorno suprotni jesu oni koji su vezani jedan sa drugim
glagolom postojati" ili ne postojati". Na primer, nega-
cija reenice: ovek postoji" jeste: ovek ne postoji", a
nije: ne-ovek postoji". A negacija reenice: ovek je
beo", jeste: ovek nije beo", a nije ovek je ne-beo".
Poto bi ili afirmacija ili negacija morala biti istinita ma
kome subjektu, bilo bi istina i rei: drvo je ne-beo
ovek".
Ako je tako, to e biti sluaj i kod reenica gde gla-
gol postoji" nije dodat; glagol koji ga zamenjuje mora
imati isto znaenje. Tako, na primer, reenica: ovek
ide" nee imati za negaciju: ne-ovek ide", nego: ovek
ne ide". Nema nikakve razlike rei: ovek ide" i ovek
postoji idui".
Ako je tako u svim sluajevima, tada bi reenica:
mogue je da to postoji" morala imati za negaciju: mo-
gue je da to ne postoji", a ne nije mogue da to postoji".
Ali, izgleda da ista stvar moe i da postoji i da ne
postoji. Jer, sve to moe biti iseeno ili [to moe] ii,
moe isto tako da ne ide i da ne bude iseeno. A razlog
tome jeste to sve to je takvo potencijalno, nije uvek
takvo i aktuelno, tako da e mu pripadati i negacija. Jer
ono to je sposobno da ide moe i da ne ide, a ono to je
sposobno da vidi moe isto tako i da ne vidi. Ali nemo-
gue je da reenice protivreno suprotne budu istinite
istom subjektu. Mogue je da to postoji" nema, dakle,
za negaciju: mogue je da to ne postoji". Jer, iz reenoga
proizlazi ili da se u isto vreme ne moe afirmirati i negirati
isti predikat istom subjektu, ili da dodavanje glagola
postoji" ili ne postoji" ne doprinosi da se obrazuju
afirmativne ili negativne reenice. Ako je prvo nemogue,
treba se odluiti za drugo. Od: mogue je da to postoji"
negacija je: nije mogue da to postoji".
Zakljuak je isti kao za reenicu: sluajno je da to
postoji" ija negacija glasi: nije sluajno da to po-
stoji". I druge reenice se isto odnose, tako, na primer,
reenice nunom i nemoguem. To se dogaa kao u
reenicama koje smo maloas razmatrali, gde su glagoli
postoji" i ne postoji" bili dodati u reenicama koje su
razlagale jedna belom, a druga oveku. Isto tako ovde
izrazi: da ovo postoji" i da ovo ne postoji" predstavljaju
subjekt u govoru. A izrazi mogue je" i sluajno je" do-
70 71
dati su i odreuju (na isti nain kao gore glagoli postoji"
i ne postoji" u onome to se tie istinitog i lanog) mo-
gunost ili nemogunost jedne stvari.
Reenici: mogue je da to ne postoji" nije negacija:
nije mogue da to postoji", nego: nije mogue da to ne
postoji". A negacija od: mogue je da to postoji" nije:
mogue je da to ne postoji", nego: nije mogue da to
postoji". Tako izgleda da su korelativne jedna drugoj re-
enice: mogue je da to postoji" i mogue je da to ne
postoji". Jedna ista stvar moe postojati" i ne postojati",
posto sline reenice15 nisu meusobno kontradiktorne16.
Meutim, reenice: mogue je da to postoji" i nije mo-
gue da to postoji" nisu nikad istinite u isto vreme istom
subjektu, jer su suprotne kontradiktorno. A ni reenice:
mogue je da to ne postoji" i nije mogue da to ne po-
stoji" nisu nikad istinite u isto vreme istom subjektu.
Slino tome reenici: nuno je da to postoji" nije
negacija: nuno je da to ne postoji", nego: nije nuno
da to postoji". Negacija reenice: nuno je da to ne po-
stoji" jeste: nije nuno da to ne postoji". Isto tako,
reenica: nemogue je da to postoji" nema za negaciju:
nemogue je da to ne postoji" nego: nije nemogue da
to postoji". A negacija reenice: nemogue je da to ne
postoji" jeste: nije nemogue da to ne postoji".
Uopte, kao to smo kazali, postojanje" i neposto-
janje" moraju se staviti kao subjekt: meutim, modalitete
kojima je re, i koji ine afirmaciju ili negaciju, valja
staviti u isti red kao: postojanje" i ne postojanje".
Treba smatrati sledee parove reenica kao kontradik-
torno suprotne reenice:
Mogue je." Nije mogue."
Sluajno je." Nije sluajno."
Nemogue je." Nije nemogue."
Nuno je." Nije nuno." Istina zijom] sleduju reenicama: sluajno je da to postoji", i:
je." Nije istina."
Glava t r i n a e s t a
[LOGIKO SLEDOVANJE MODALNIH REENICA]
Sledovanje [jedne reenice iz druge] vri se na logian
nain [pravilno] kad se reenice rasporede na sledei nain.
Iz reenice: mogue je da to postoji" sleduje: slu-
ajno je da to postoji" reenica konvertibilna sa prvom,
kao i: nije nemogue da to postoji", i: nije nuno da
to postoji". Iz reenica: mogue je da to ne postoji", i:
sluajno je da to ne postoji" sleduje: nije nuno da to ne
postoji" i: nije nemogue da to ne postoji". Iz reenica:
nije mogue da to postoji" i: nije sluajno da to postoji",
proizlazi: nuno je da to ne postoji" i: nemogue je da
to postoji". Najzad, iz reenica: nije mogue da to ne po-
stoji" i: nije sluajno da to ne postoji" sleduje: nuno je
da to postoji" i: nemogue je da to ne postoji".
Razmotrimo na donjoj tablici17 ono to smo rekli:
[Prvi red] [Trei red]
1] Mogue je da to postoji. 1] Nije mogue da to postoji.
2] Sluajno je da to postoji. 2] Nije sluajno da to postoji.
3] Nije nemogue da to 3] Nemogue je da to po-
postoji. stoji.
4] Nije nuno da to postoji. 4] Nuno je da to ne postoji.
[Drugi red] [etvrti red]
1] Mogue je da to ne 1] Nije mogue da to ne
postoji. postoji.
2] Sluajno je da to ne 2] Nije sluajno da to ne
postoji. postoji.
3] Nije nemogue da to ne 3] Nemogue je da to ne
postoji, postoji.
4] Nije nuno da to ne 4] Nuno je da to postoji.
postoji.
Reenice: nemogue je da to postoji" i: nije nemogu-
e da to postoji", kontradiktorno, ali preokretanjem [inver-
mogue je da to postoji", i: nije sluajno da to postoji",
i: nije mogue da to postoji".18 Reenici: mogue je da
72 73
to postoji" sleduje negacija reenice: nemogue je da to
postoji", a negaciji [sleduje] afirmacija, poto reenici: nije
mogue da to postoji" sleduje: nemogue je da to postoji". Jer:
nemogue je da to postoji" jeste afirmacija, a: nije nemogue
da to postoji" jeste negacija.
Treba sad razmotriti kako se odnosi modus nunog. Jasno
je [moe se primetiti] da se on ne odnosi na nain koji smo
izloili. Naime, ovde kontrerno suprotne reenice sleduju
[kontradiktornim reenicama moguem i sluajnom], a
kontradiktorne reenice odvojene su jedna od druge
Reenica: nije nuno da to postoji" nije negacija [nije
kontradiktorna reenica] reenice: nuno je da to ne postoji",
poto obe ove reenice mogu biti istinito kazane istom
subjektu. Jer, kad je nuno da jedna stvar ne postoji, nije nuno
da ona postoji.
Razlog zbog koga za nuno ne vae ista pravila sledo-
vanja [konsekucije] kao za druge moduse jeste to, izraeno na
kontrerno suprotan nain, nemogue je" jeste ekvipolentno
[jednako po znaenju] sa: nuno je". Naime, ako je nemogue
da jedna stvar postoji, nuno je, ne da ona postoji, nego da ne
postoji, a ako je nemogue da ona ne postoji, nuno je da ona
postoji.
Iz toga bi izlazilo da, ako modalne reenice nemoguem
i ne-nemoguem sleduju, na slian nain, modalnim
reenicama moguem i ne-moguem, tada se na kontrerno
suprotan nain mora vriti sledovanje modalnih reenica
nunom i ne-nunom. Jer nuno je" i: nemogue je" imaju
znaenje koje nije istovetno, nego je, kao to je reeno,
preokrenuto [invertirano].
Zar se pre ne bi moglo tvrditi da je nemogue da se
kontradikcije nunog tako odnose? Jer, kad je nuno da jedna
stvar postoji, tada je isto tako mogue da ona postoji. Jer, inae
bi sledovala negacija, poto sve treba ili afirmirati ili negirati.
Ako stvar nije mogua, ona je nemogua, i tako je nemogue
da postoji stvar koja nunim nainom mora da postoji, to je
apsurdno. Dakle, iz stava: mogue je da to postoji" proizlazi:
nije nemogue da to
postoji", a iz ovog drugog stava sleduje: nije nuno da to
postoji". Iz toga proistice da ono to nunim nainom mora
postojati ne postoji nunim nainom, to je apsurdno.
Iz stava: mogue je da to postoji" ne sleduje ni:
nuno je da to postoji" ni: nuno je da to ne postoji". Jer iz
toga stava [mogue je da to postoji"] proizlaze dve
mogunosti [afirmacija i negacija, postojati i ne postojati].
Meutim, ako je ma koja od dve druge reenice [nuno
postojati i nuno ne postojati] istinita, one odredbe nee vie
biti istinite [postojati i ne postojati]. Jedna stvar moe u isto
vreme da postoji i da ne postoji, ali ako je nuno da ona postoji,
ili ako je nuno da ona ne postoji, ona ne bi mogla u isto vreme
da postoji i da ne postoji.
Sad jo ostaje da samo reenica: nije nuno da to ne
postoji" dolazi posle reenice: mogue je da to postoji". Jer
ova reenica [nije nuno da to ne postoji"] jeste istinita isto
tako onome to nuno postoji. Sem toga, ova reenica [nije
nuno da to ne postoji"] jeste kontradiktorna onoj koja sleduje
iz reenice: nije mogue da to postoji", jer iz ove sleduju:
nemogue je da to postoji", i: nuno je da to ne postoji". A
negacija poslednje reenice jeste: nije nuno da to ne postoji".
Ove kontradiktorne reenice dolaze jedna za drugom na
nain koji smo naznaili, i nita nemogue ne proizlazi iz
rasporeda ove vrste.
Moglo bi se sumnjati19 da li reenici: nuno je da to
postoji" sleduje: mogue je da to postoji". Ako tako ne bi bilo,
sledovala bi kontradiktorna reenica: nije mogue da to
postoji". A ako se smatra da ovo nije kontradiktorna reenica,
moralo bi se tada pretpostaviti da je takva reenica: mogue je
da to ne postoji". A ove dve reenice podjednako su lane kad
se primene na ono to postoji nunim nainom. Meutim,
izgleda da ista stvar moe biti iseena i neiseena, i da moe
postojati i ne postojati, tako da bi iz toga proizlazilo da bi ono
to nunim nainom postoji moglo ne postojati, to je
pogreno.
Ali, oevidno, ne vai uvek da ono to moe ili da postoji,
ili da ide, moe da bude i potencijalno kontrerno
74 7.5
suprotno, nego ima stvari kod kojih to nije istina. Ovo vai
najpre za one potencijalnosti koje ne sadre nita razumno,
na primer za vatru koja moe da greje, i ima nerazumnu mo.
Razumne moi su one koje potencijalno imaju vie dejstva, i
koje su kontrerno suprotne; meutim, nerazumne moi nisu sve
takve. Kao to sam rekao, vatra ne moe u isto vreme da greje i
da ne greje, a isto vai i za sve druge stvari koje su uvek
delatne.
Meutim, neke od nerazumnih [pasivnih] moi isto su
tako sposobne da u isto vreme prime i kontrerne suprotnosti.
Ali ono to smo primetili ima samo za predmet da pokae da
svaka mo ne prima suprotnosti, ak ni onda kad one ne
spadaju u isti pojam [mogueg].
Meutim, neke moi su homonimne. Tako mogue" nije
apsolutan izraz. Naime, on nekad izraava stvarnost ukoliko je
ona aktuelna, na primer, kad se kae da jedan ovek moe
da ide zato to ide. Uopte, jedna stvar je mogua zato to je
ve ostvareno ono za to se tvrdi da je mogue. A nekad
mogue" izraava da bi se stvar mogla ostvariti, tako, na
primer, kad se kae da ovek moe ii zato to bi mogao da ide.
A ova druga vrsta moi [koja je odvojena od dela] pripada
samo biima koja se kreu, dok prva mo [udruena sa delom]
moe da postoji i za nepomina bia. I za oveka koji ve ide i
koji dela, i za onoga koji samo ima mo da ide istina je rei
da nije nemogue da takvo jedno bie ide ili postoji. Nije istina
tvrditi takvu mogunost [mo odvojenu od dela] apsolutnoj
nunosti, ali nju moemo tvrditi drugoj vrsti nunosti.
Poto iz pojedinanog sleduje opte, iz nunog isto tako
sleduje mogue, mada ne sve to je mogue.20
I moe se rei da su nuno i ne-nuno princip bia i ne-
bia svih stvari, a da sve ostalo mora da se smatra kao da iz
njih proizlazi.
Iz toga to je kazano izlazi jasno da ono to postoji
nunim nainom jeste aktuelno.21 Prema tome, ako su vecna
bia ranija, tada je i aktuelnost ranija od potenci-
jalnosti. Neka bia imaju aktuelnost bez potencijalnosti, na
primer, prve supstancije;22 druga [bia] imaju aktuelnost sa
potencijalnou,23 i ranija su po svojoj prirodi, ali su docnija po
vremenu. A druga neka [bia], najzad, nisu nikad aktuelnosti,
nego su samo potencijalnosti24.
Glava e t r n a e s t a
[O KONTRARIJETETU REENICA]
Da li je afirmacija kontrerno suprotna negaciji ili je
afirmacija kontrerno suprotna afirmaciji? I da li reenica koja
izraava: svaki ovek je pravedan" ima za kontrerno suprotnu
reenicu: nijedan ovek nije pravedan". Ili da li reenica:
svaki ovek je pravedan" ima za kontrerno suprotnu reenicu:
svaki ovek je nepravedan"? Kad, na primer, imamo reenice:
Kalija je pravedan", Kalija nije pravedan", Kalija je
nepravedan" treba traiti koje su od ovih reenica kontrerno
suprotne.
Ako ono to u glasu dolazi do izraza prati ono to je u
duhu i ako je u duhu kontrerno suprotan sud koji ima kontrerno
suprotan atribut, kao to je, na primer, sud: svaki ovek je
pravedan" kontrerno suprotan sudu: svaki ovek je
nepravedan", - tada isto tako nunim nainom mora biti i sa
afirmacijama koje se izgovaraju glasom. Ali ako u duhu nije
kontrerno suprotan sud sa kontrerno suprotnim atributom, tada
nee ni afirmacija biti kontrerno suprotna afirmaciji nego e to
biti izraena negacija. Treba ispitati koji je istinit sud kontrerno
suprotan lanome sudu. Je li to sud negacije, ili je sud koji afir-
mativno postavlja kontrerno suprotan [sud]?
Razumem to ovako. Istinit je sud dobrom, koji izraava
da je ono dobro; a drugi, laan, izraava da ono [dobro] nije
dobro; i trei, najzad, koji je razliit od prethodnih, [izraava]
da je ono [dobro] zlo. Koji je od ova dva suda kontrerno
suprotan istinitom sudu? I poto postoji samo jedan kontrerno
suprotni [sud] prema kome e od ta dva suda postojati
kontrarijetet?
76 77
 Pogreno je smatrati da treba definisati kontremo
suprotne sudove na osnovu toga to se oni odnose na
kontremo suprotne stvari. Rei dobrom da je dobro, ili
rei zlu da je zlo, to znai izrei samo jedan isti sud i
izraziti istinu, pa bilo da je re vie sudova ili samo
jednom. A ovde su subjekti [dobro i zlo] kontremo
suprotni. A sudovi nisu kontremo suprotni zato to se
odnose na kontremo suprotne subjekte, nego zato to se
odnose [na isti subjekt] na kontremo suprotni nain.25
Uzmimo za primer sud da je dobro dobro, i drugi
sud da dobro nije dobro. Zatim pretpostavimo da postoji
neki drugi atribut koji ne pripada i ne moe pripadati
dobru. U tom sluaju ne treba smatrati [kao kontremo
suprotne istinitom sudu] ni sudove koji pridaju subjektu
ono to mu ne pripada, ni one koji odriu da mu pridaju
ono to mu pripada. (U oba sluaja bie beskrajni po broju
kako sudovi koji pridaju subjektu ono to mu ne pripada
tako i oni koji mu ne pridaju ono to mu pripada.) U
stvari, [bie samo kontremo suprotni] sudovi u kojima je
zabluda. A ovi sudovi vode poreklo od stvari koje su pod-
lone postajanju. Meutim postajanje dolazi od suprot-
nosti [afirmacije i negacije jednog istog atributa], a isto
tako i zablude.26
Poto je tako, dobro je u isto vreme dobro i ne-zlo.
Prva od ovih odredaba pripada mu po sebi, a druga samo
akcidentalno (jer je ono ne-zlo samo po akcidenciji). Ali
ako je istiniti sud istinitiji kad se odnosi na samu sutinu
subjekta, i laan sud je tada laniji. Sud: dobro nije dobro"
jeste laan sud koji se odnosi na ono to pripada dobru
po sutini, dok se sud: dobro je zlo" odnosi na ono
to akcidentalno pripada dobru. Iz toga izlazi da e sud
koji izraava negaciju dobra [kontradiktorni sud] biti
laniji nego onaj koji izraava kontrernu suprotnost dobra
[kontremo suprotan sud]. Ali najvie se vara u odnosu na
svaku stvar onaj ko ima sud kontremo suprotan istini. Jer
kontremo suprotni sudovi su oni koji su najrazliniji u
istoj vrsti. Ako je od dva suda jedan kontremo suprotan
[istinitom sudu], i ako je onaj koji izraava negaciju kont-
remo suprotniji, tada je jasno da e ovaj poslednji biti
kontrerno suprotan [u pravom smislu]. A sud: dobro je
zlo" jeste sloen. Jer nuno je podrazumevati u isto
vreme: dobro nije dobro".
Ako je istina da, ak i u drugim sluajevima [kad se
radi supstancijama koje nemaju kontremo suprotne poj-
move], stvari mogu da se odnose samo na slian nain, 27
tada izgleda da je tano ono to smo rekli. Jer, kontrari-
jetet se ili nalazi svuda u negaciji, ili [se] nigde [ne nalazi].
A za termine koji nemaju kontremo suprotne [termine]
lani sud je onaj koji je kontremo suprotan istinitom.
Tako, na primer, suditi da ovek nije ovek znai lano
suditi. Ako su ove negacije kontremo suprotne, tada su
takve i druge negacije.
Dalje, suditi da je dobro dobro znai suditi da ne-
dobro nije dobro. A suditi da dobro nije dobro to, isto
tako, znai suditi da je ne-dobro dobro. A koji bi bio
kontremo suprotni sud istinitog suda: ne-dobro nije
dobro"? To ne bi bio sud: ne-dobro je zlo". Jer, i po-
slednji sud mogao bi biti istinit, dok istiniti sud ne moe
nikad biti kontremo suprotan istinitom sudu. I poto se
moe desiti da jedna stvar koja nije dobra bude rava [na
primer, nepravda], iz toga izlazi da dva suda mogu biti
istovremeno istinita. A to ne bi bio ni sud: ne-dobro nije
ravo", jer bi i on mogao da bude istinit, poto ove odredbe
[ne-dobro i ne-zlo] mogu da postoje istovremeno. Ostaje
da sud: ne-dobro nije dobro" ima za kontremo suprotan
sud: ne-dobro je dobro", a ovaj je laan. Na isti nain
se utvruje da je sud: dobro nije dobro" kontremo su-
protan sudu: dobro je dobro".
Oevidno je da nee biti nikakve razlike 28 i ako afir-
maciju uzmemo u optem smislu, tada e njoj biti kont-
remo suprotna opta negacija. Na primer, sud koji izra-
ava: sve ono to je dobro jeste dobro" imae za kont-
remo suprotan sud: nita od onoga to je dobro nije
dobro". Jer, sud: dobro je dobro" ako je dobro" uzeto
u optem smislu identian je sudu koji izraava da je
dobro ono to je dobro. A ovaj se ne razlikuje ni u emu
78 79
od suda da sve to je dobro jeste dobro. A isto je tako i sa ne-
dobrim.
Ako tako stoji sa sudom i ako su afirmacije i negacije
izraene glasom simboli [znaci] onih koje su u duhu, jasno
je da je afirmaciji kontrerno suprotna negacija koja se odnosi
na isti subjekt, uzet u opstem smislu. Tako reenice: sve to je
dobro jeste dobro", ili svaki je ovek dobar", imaju za
kontrerno suprotne: nita [od onoga to je dobro nije dobro"],
ili: nijedan [ovek nije dobar]", a za kontradiktorne: poneki
dobar ovek [nije dobar]", ili: poneki ovek [nije dobar]".
A jasno je i to da ni istiniti sud ni istinita reenica ne
mogu biti kontrerno suprotni nekom drugom istinitom sudu ili
nekoj drugoj istinitoj reenici. Jer, kontrerno suprotne su
reenice suprotnom, a istinite reenice mogu biti istinite u
isto vreme. Dakle, kontrerno suprotne reenice ne mogu u isto
vreme da pripadaju istom subjektu.
NAPOMENE
1
Filozof nije zdrav", ili: Filozof nije bolestan" mora vaiti i kad
filozof ne postoji.
* To je problem jedinstva definicije.
3
Po Tricot-u, izraz ne homonimno" [ ] znai
da u dve propozicije subjekt i predikat ne treba da predstavljaju
samo pseudo-identitet nego stvarno treba da budu isti. (Upor. Ari-
stote, Organon, II, De l'Interpretation, Bibliotheque des textes
philosophiques, Pari 1946, p. 87, note 2.)
4
Ovaj stav je od najveeg znaaja, jer u njemu Aristotel
postavlja pravila za izvoenje zakljuaka.
5
Ovde je istaknuto da je potrebno stvarno, a ne samo nomi
nalno jedinstvo.
Ima istraivaa koji smatraju verovatnim da je redakcija ove glave
postala posle ostalih glava ovog spisa. Teorija koju Aristotel iznosi u ovoj glavi
svakako je odgovor megariarima, koji su iz principa protivrenosti izveli
apsolutan fatalizam.
7
Primena logikih pravila kontradiktornim suprotnostima
na ono to u budunosti moe biti sluajno dovodi do unitavanja
svake sluajnosti u svetu. Meutim, takva konsekvencija je bes
mislena.
8
U glavi 2, 16 a 1930 ovoga spisa.
8
Propozicije u logici nazvane de secundo adjacente, u kojima kopula
nije odvojena od atributa (ovek postoji", ovek tri") razlikuje se od
propozicija de tertio adjacente, u kojima su subjekt, predikat i kopula izreno
izraeni.
10
U poslednjoj glavi I knjige Anal. prior.
11
Filozof se osvre na ekvipolenciju propozicija. Ova se sa
stoji u tome da se od jedne propozicije prelazi drugoj suprotnoj
reenici na taj nain to se doda jedna negacija. A ta negacija
stavlja se ili pre subjekta, ili posle subjekta, ili i pre i posle subjekta.
12
De interpr., gl. 7, 17 b 38.
13
Primeri uzeti iz kategorija kvaliteta, supstancije i delanja.
14
Glava 12. i 13. raspravljaju modalnim reenicama, i to
glava 12. pojmu, rodovima i suprotnosti modalnih reenica, a
glava 13. njihovom logikom sledovanju.
6 Organon 81
 Modalna reenica, suprotna prostoj reenici, ili de inesse, ima dva
elementa. Jedan elemenat je modus, koji izraava modalitet pripadanja, a drugi
je dictum, iji je predmet pripadanje predikata subjektu. Iz toga izlazi da se
svaka modalna reenica rastavlja na dve reenice de inesse, jedna se odnosi
na modus, a druga na predmet. Prva reenica izrie sud drugoj. (Upor. Tricot,
ibid., p. 120121, nap. 2 i Perihermenias oder Lehre vom Satz, neu iibersetzt
von Dr. Eug. Rolfes, Der philosophischen Bibliothek Band 9, Leipzig 1920, S.
36, Anm. 42.)
15
Na primer, reenice: mogue je da ovo postoji" i mo
gue je da ovo ne postoji".
16
Prema tome, obe ove reenice mogu biti istinite.
17
Na ovoj tablici sve reenice koje stoje jedna prema drugoj
jesu kontradiktorne, sem 4. reenice iz prvog i 4. reenice iz treeg
reda. Pacius smatra da ta pogreka nije Aristotelova. Uostalom,
ona e docnije biti ispravljena. A ovde filozof samo izlae doktrine
logiara koji su mu prethodili. Tek od 22 b 10 poinje Aristotel da
izlae svoje sopstveno shvatanje (In Porphyrii Isagogen et Aristo-
telis organum Commentarius analyticus, Aureliae Allobrogum,
1605, 99.) (Upor. Tricot, ibid., p. 127, nap. 1.) Navedenu tablicu u TREI DEO
tekstu dali smo prema Tricotu.
PRVA ANALITIKA
18
Ovo je sledovanje ka nemoguem, poinjui od mogueg.
19
Dokazi za Aristotelovu tezu da je nuno mogue.
20
Mogue sadri nuno, kao to opte sadri pojedinano,
ili rod vrstu. Ali nema koincidencije i, prema tome, pogreno je rei
da je mogue sve to je nuno." (Upor. Tricot, ibid., p. 136, nap. 3.)
21
Ova glava modalnim reenicama svrava se metafizikim
razmatranjima.
22
U Metafizici (, 6) Aristotel u prve supstancije ubraja Boga
i inteligencije sfera.
23
Ta bia ine grupu mogueg i sluajnog.
24
U iste potencijalnosti, koje ine grupu nemogueg, spa
daju prva materija, neodreeno i prazno.
25
Prema tome, izlazi da se kontrarijetet ne sastoji u potvri
vanju kontrerno suprotnog atributa nego u negaciji istoga atributa.
26
Prema izloenom, meutim, izlazi da se kontrarijetet sastoji
u afirmaciji i negaciji jednog istog atributa.
27
Ovim filozof podrazumeva da se kontrarijetet svodi na
negaciju.
28
Na univerzalne reenice univerzalno uzete primenjeno je
ono to je utvreno da vai za neodreene reenice. A ranije je
ve reeno da u neodreenim reenicama kontrerno suprotni su
dovi mogu biti istiniti.
 6*
82
 Knjiga prva

[TEORIJA SILOGIZMU]

Glava prva
[ZADATAK ANALITIKE1. PREMISA. TERMIN.
SILOGIZAM I NJEGOVE VRSTE]
Prvo treba da utvrdimo koji je predmet naeg ispiti-
vanja i od koje discipline ono zavisi. Njegov predmet je
dokaz [demonstracija], a zavisi od demonstrativne nauke.
Zatim moramo da definiemo ta je premisa, i termin, i si-
logizam, i ta je savreni silogizam, a ta nesavreni silo-
gizam, Potom, valja definisati ta znai da je jedan termin
sadran ili da nije sadran u celini drugoga termina i ta
mislimo kad kaemo da je neto opste [univerzalno] afir-
mirano ili opte [univerzalno] negirano.
Premisa je govor koji potvruje ili koji odrie neto
neem. Ovaj [govor] je ili opti [univerzalan], ili poje-
dinaan [partikularan], ili je neodreen. Nazivam optim
[univerzalnim]2 pripadanje ili nepripadanje jednom sub-
jektu, koji je uzet opte [univerzalno]. Pojedinanim [par-
tikularnim] nazivam pripadanje ili ne-pripadanje jednom
subjektu, koji je uzet pojedinano ili ne-opte, a neod-
reenim pripadanje ili ne-pripadanje, bez oznaavanja da
li je ono opte ili pojedinano. Na primer: kontrerno
suprotne reenice spadaju u istu nauku", ili: zadovoljstvo
nije dobro."
Demonstrativna premisa razlikuje se od dijalektike
premise3 time to se u demonstrativnoj premisi uzima jedan

85
od dva dela protivrenosti (jer dokazati ne znai pitati, nego
pretpostavljati); meutim, u dijalektikoj premisi trai se od
protivnika da izabere jedan od dva dela protivrenosti
[afirmaciju ili negaciju]. Ali nee biti nikakve razlike u
samome ostvarivanju silogizma u jednom i u drugom sluaju.
Naime, bilo da se dokazuje ili da se pita, silogizam se stvara na
osnovu pretpostavke da neto neemu pripada ili mu ne
pripada. Iz toga izlazi da e jedna silogisticka premisa uopte
biti afirmacija ili negacija neega povodom neega, na nain
kao to smo rekli [to jest da pripadanje moe biti opte,
pojedinano ili neodreeno]. Silogisticka premisa je
demonstrativna ako je istinita i dobijena pomou principa
prvobitno pretpostavljenih [pomou aksioma, tih principa
nauka koji se ne mogu dokazati]. U dijalektikoj premisi onaj
ko stavlja pitanje trai od protivnika da izbere jedan od dva
dela protivrenosti. Ali, im izvodi zakljuak, on pretpostavlja
neto to se odnosi na privid i na verovatno, kao to je
objanjeno u Topiki.*
ta je premisa i kako se razlikuju silogistike i de-
monstrativne i dijalektike premise bie tanije objanjeno
docnije,5 a ukoliko je ovde potrebno, dovoljne su nam
definicije koje smo dali.
Terminom nazivam ono na ta se rastavlja premisa
[sastavne delove premise]. A ova se rastavlja na predikat i
subjekt kome je [predikat] afirmiran, bilo da su [subjekt i
predikat] vezani glagolom postojati", ili da su odvojeni
glagolom ne postojati".
Silogizam je govor u kome kad se izvesne stvari stave
neto razliito od stavijenoga nunim nainom proizlazi
samim tim to to postoji. Pod izrazom: samim tim to to
postoji", podrazumevam da je time dobijena posledica; a izraz:
time je dobijena posledica" znai da nijedan spoljni termin
nije potreban da proizvede nunu posledicu.
Savrenim6 zovem onaj silogizam kome nije potrebno
nita drugo7 sem onoga to je pretpostavljeno u premisama, pa
da nunost zakljuka bude oevidna. Nesavr-
enim silogizmom zovem onaj kome su potrebne jedna ili vie
stvari8, koje nunim nainom proizlaze iz stavljenih termina, ali
nisu izreno izraene u premisama.
Isto je [znai isto] rei da se jedan termin nalazi u drugom
[terminu] kao u celini, i da je jedan termin pridat drugom, koji
je uzet u optem [univerzalnom] smislu. Kaemo da je jedan
termin opte afirmiran kad se u subjektu ne moe nai nita
[nijedan deo] emu ne bi vaio drugi termin. Isto objanjenje
vai za izraz: ne biti nijednome pridat".
Glava d r u g a
[KONVERSIJA ILI PREOKRETANJE
ISTIH REENICA]
Svaka reenica [premisa] pretpostavlja ili isto pridavanje,
ili nuno pridavanje, ili sluajno pridavanje. Od ovih premisa
jedne su afirmativne, a druge negativne, prema svakom od
njihovih modaliteta pridavanja. A od afirmativnih i negativnih
premisa jedne su opte [univerzalne], druge pojedinane
[partikularne], a neke su opet neodreene. Iz [svega] toga izlazi
da su, u optem pridavanju, termini negativne premise nunim
nainom konvertibilni [da mogu da se preokreu]. Tako, na
primer, ako nijedno zadovoljstvo nije dobro, tada, isto tako,
nijedno dobro nee biti zadovoljstvo. Afirmativna premisa
mora biti konvertibilna, ali ne tako da [iz te konverzije] pro-
izlazi univerzalna, nego [tako da proizlazi] partikularna
premisa. Na primer, ako je svako zadovoljstvo dobro, tada i
poneko dobro mora biti zadovoljstvo. Od parti-kularnih
reenica afirmativna se, nunim nainom, daje preokrenuti u
partikularnu (naime, ako je poneko zadovoljstvo dobro, tada e
i poneko dobro biti zadovoljstvo), ali negativna ne. Jer, ako
ovek" ne pripada ponekoj ivotinji", iz toga ne izlazi da
ivotinja" ne pripada ponekom oveku".
Neka prvo AB bude univerzalna negativna premisa.10 Ako
A ne pripada nijednom B, ni nee pripadati ni-
86 87
jednom A. Ako bi pripadalo ponekom A, na primer , tada ne
bi bilo istina da A ne pripada nijednom B, poto je poneko B.
Ali ako A pripada svakom B, i pripada ponekom A. Jer,
ako ne bi pripadalo nijednom A, A isto tako ne bi
pripadalo nijednom B. Meutim, pretpostavljeno je da A
pripada svakom B.
Isto je tako,11 ako je premisa partikularna. Ako A pripada
ponekom B, mora i nunim nainom da pripada ponekom A.
Jer, kad ne bi nijednom pripadalo, ni A ne bi pripadalo
nijednom B.
Ali ako A ne pripada ponekom B, nije nuno da ne
pripada ponekom A. Neka bude ivotinja, a A ovek, tada
izlazi da poneka ivotinja nije ovek, ali da je svaki ovek
ivotinja.
Glava t r e a
[KONVERZIJA REENICA PREMA
NJIHOVOM MODALITETU]
Na isti nain e se odnositi i nune premise. 12 Naime, u
njima je univerzalno-negativna premisa univerzalno
konvertibilna, a obe afirmativne premise su partikularno
konvertibilne. Jer ako A nunim nainom ne pripada nijednom
B, ni ne pripada nunim nainom nijednom A. Jer, ako bi [B]
moglo da pripada ponekom [A], bilo bi isto tako mogue da A
pripada ponekom B. Jer, ako A nunim nainom pripada
svakom ili ponekom B, tada i nunim nainom pripada
ponekom A. Jer, ako mu ne bi pripadalo nunim nainom, ni A
ne bi nunim nainom pripadalo ponekom B. Partikularno-
negativna reenica nije konvertibilna iz razloga koji smo ranije
naveli.
Kod kontingentnih premisa [premisa koje izraavaju
mogunost] a kontingentnom se u vie smisla govori (jer
mi zovemo kontingentnim i nuno, i ne-nuno, i mogue)13
sve afirmativne premise odnose se na isti nain kad je u pitanju
njihova konvertibilnost. Ako je mogue da A pripada svakom
ili ponekom B, bie
mogue da pripada ponekom A. Jer, ako [B] ne moe da
pripada nijednom [A], tada ni A ne moe da pripada nijednom
B, kao to je ranije [u glavi 2] bilo dokazano. U negativnim
premisama nije isto nego se kod svega to se naziva
kontingentno zbog nunog pridavanja, ili zbog ne-nunog
pridavanja [predikata subjektu] konverzija vri na isti nain
[kao u drugim negativnim reenicama]. Takav je sluaj kad se
kae da je kontingentno da ovek nije konj ili da belo ne
pripada nijednom odelu. U prvom sluaju nuno je da jedan
termin ne pripada subjektu; u drugom sluaju nije nuno da mu
pripada, a premisa je na isti nain konvertibilna. Ako je
mogue da predikat konj ne pripada nijednom oveku, mogue
je isto tako da predikat ovek ne pripada nijednom konju; a ako
je mogue da belo ne pripada nijednom odelu, mogue je i da
odelo ne pripada nijednom belom. Jer, ako bi odelo nunim
nainom pripadalo ponekom belom, moralo bi i belo nunim
nainom da pripada ponekom odelu. Sve je to bilo ranije [u 2.
glavi] dokazano.
Isto vai i za partikularno-negativnu premisu. A kod onoga
to se naziva kontingentnim, zato to se najee dogaa ili to
je takvo po prirodi, a mi na taj nain definiemo
kontingentno konverzija negativnih premisa nee se vriti
kao kod prostih [negativnih] premisa, nego se univerzalno-
negativna premisa ne daje preokrenuti; meutim, partikularna
premisa daje se preokrenuti a to e postati jasno, kad
budemo govorili kontingentnom.14 A sad onome to smo rekli
dodajmo sledee objanjenje. Naime, afirmativna je po obliku
reenica da je mogue da jedan atribut ne pripada nijednom
subjektu ili da ne pripada ponekom subjektu. Jer, izraz:
mogue je" [kontingentno je"] stavljen je u isti red kao
postoji", a postoji" u svim reenicama gde je stavljen stvara
uvek i potpuno afirmaciju, kao to su, na primer, afirmacije:
on je ne-dobar", ili: on je ne-beo", ili uopte: on je ne-ovo".
I ovo e biti docnije15 dokazano. A kad je u pitanju konverzija
[preokretanje], s tim premisama stoji kao s drugim
afirmativnim reenicama.
88 89
 Glava e t v r t a
[KATEGORIKI SILOGIZAM PRVE FIGURE.
PRAVILA ZA IZVOENJE ZAKLJUAKA
U PRVOJ FIGURI]
Poto smo objasnili ove odredbe, sad emo da izloimo
ime, kad i kako postaje svaki silogizam.17 A docnije1 emo
govoriti dokazu. silogizmu moramo raspravljati pre nego
dokazu zato to je silogizam optiji. Jer, dokaz je vrsta
silogizma, ali svaki silogizam nije dokaz.
Kad se, dakle, tri termina meu sobom tako odnose da je
donji termin sadran u srednjem kao celini, a da je srednji
sadran ili nije sadran u gornjem 19 kao celini, tada, nunim
nainom, postoji savreni silogizam izmeu krajnjih termina.
Srednjim nazivam termin koji je [istovremeno] sam
sadran u drugom jednom terminu i sadri u sebi drugi jedan
termin, i koji je svojim poloajem srednji. Krajnjim [spoljnim]
terminima nazivam, prvo, termin koji je sam sadran u drugom
[terminu], a zatim termin u kome je drugi sadran.20
Ako je A afirmirano svakom B, a svakom , tada je,
nunim nainom, A afirmirano svakom .21 Ranije smo rekli
ta podrazumevamo pod izrazom ,,o svakom".22
Ako A nije afirmirano ni jednom B, a ako je afir-
mirano svakom , tada A nee pripadati nijednom .23
Ako gornji termin pripada svakom srednjem terminu
[upravo: srednjem terminu, univerzalno uzetom], a ako srednji
[termin] ne pripada nijednom donjem [upravo: donjem terminu,
univerzalno uzetom], nee biti silogizma za krajnje [spoljne]
termine. Jer, iz toga to je to tako ne proizlazi nita sa
nunou. Jer, gornji termin moe pripadati kako svakom tako i
nijednom donjem terminu [univerzalno uzetom], tako da ni
partikularni ni univerzalni zakljuak ne proizlazi iz toga
nunim nainom. Ali, poto nema nikakve nunosti [poto
nema nunog zakljuka], ove premise ne mogu obrazovati
silogizam.
Termini koji univerzalno pripadaju neka budu: ivotinja--
ovek-konj; a termini koji univerzalno ne pripadaju neka budu:
ivotinja-ovek-kamen.
Ali, isto tako, kad ni gornji termin ne pripada srednjem
terminu, univerzalno uzetom, niti srednji termin donjem
terminu, univerzalno uzetom, ne moe biti silogizma.
Termini koji pripadaju neka budu: nauka, linija, medicina; a
termini koji ne pripadaju: nauka, linija, jedinstvo.
Jasno je, dakle, da e u ovoj figuri, kad su termini [u njoj]
univerzalni, nekad biti, a nekad nee biti silogizma. Isto tako
[jasno je] da, ako postoji silogizam, termini moraju nunim
nainom da se odnose kao to smo rekli i, obrnuto, ako se oni
tako odnose, da e biti silogizma.
Uzmimo da se jedan od termina odnosi univerzalno prema
svome subjektu, a drugi partikularno [to jest: jedna premisa je
univerzalna, a druga partikularna]. Kad se univerzalno odnosi
prema gornjem krajnjem terminu bilo to afirmativno ili
negativno [kad je gornja premisa univerzalna, afirmativna ili
negativna], a kad se parti-kularno-afirmativno odnosi prema
donjem krajnjem terminu [to jest: kad je donja premisa
partikularna i afirmativna] dobie se, nunim nainom, savreni
silogizam. Ali, kad se univerzalno odnosi prema donjem
krajnjem terminu [kad je donja premisa univerzalna, a gornja
partikularna], ili kad se termini meusobno drukije odnose,
nemogue je da bude silogizma. Gornjim krajnjim terminom
nazivam onaj koji sadri u sebi srednji termin, a donjim
krajnjim terminom onaj koji potpada pod srednji termin.
Neka A pripada svakom B, a ponekom .24 Ako biti
afirmiran svima" znai ono to smo kazali u poetku [ovoga
dela, u gl.l, 24 b 28] tada A nunim nainom pripada
ponekom . U sluaju da A ne pripada nijednom B, a da
pripada ponekom , nunim nainom nee pripadati ponekom
.25 mi smo rekli ta podrazumevamo pod izrazom: ne biti
pridan nijednom". Dakle, proizai e savreni silogizam. A isto
je tako i kad je premisa neodreena i afirmativna: bie isti
silogizam bilo da je premisa neodreena, ili da je partikularna.
90 91
 Ali, ako se univerzalno odnosi prema donjem krajnjem
terminu ili afirmativno ili negativno, nee biti silogizma,
bilo da je gornja premisa afirmativna ili negativna,
neodreena ili partikularna. A treba, na primer, da pripada
ili da ne pripada ponekom , a [treba] da pripada sva-
kom . Izrazi za pripadanje su: dobro, stanje, mudrost,
a [izrazi] za ne-pripadanje: dobro, stanje, neznanje.
Ne dobijamo nikakav silogizam ni ako ne pripada
nijednom , a ako A ponekom pripada ili mu ne pripada,
ili ako ne pripada svakom B. Primeri za termine neka budu:
beo, konj, labud; beo, konj, gavran. Isti termini mogu biti
uzeti, ako je premisa AB [gornja premisa] neodreena.
Isto tako nee biti silogizma kad je univerzalna gornja
premisa afirmativna ili negativna, a kad je donja premisa
partikularno negativna, pa bila donja premisa neodreena
ili partikularna. Tako je, na primer, ako A pripada svakom
B, i ako ne pripada ponekom , ili ako ne pripada
svakom . Jer, gornji termin bie afirmiran ili nee biti
afirmiran od celog donjeg termina kome srednji termin,
kad je uzet partikularno, ne moe pripadati. Pretpostavimo,
na primer, termine: ivotinja, ovek, belo. Zatim kao belo,
kome ovek nije afirmiran, uzmimo labuda i sneg. Kod
jednoga [labuda] ivotinja je svim [labuima] afirmirana,
a kod drugoga [snega] ona je svim [snegovima] negirana,
tako da nee biti silogizma. Uzmimo opet da A ne pripada
nijednom i da ne pripada ponekom . Neka termini
budu: neoivotvoren, ovek, beo, i neka belo, kome
ovek nije afirmiran, budu labud i sneg. Kod jednoga
[snega] neoivotvoreno je afirmirano svima, a kod dru-
goga [labuda] ni jednom.
Dalje, neodreeno je rei da ne pripada ponekom
a istina je da bilo da ne pripada nijednom , ili ran. Gornji termin je onaj koji stoji blie srednjem terminu,
da ne pripada svakom , ne pripada ponekom.
Zatim, ako su termini ove vrste uzeti tako da ne pripada
nijednom tada ne postaje silogizam (kao to smo
ranije rekli)20. I poto je tako, oevidno je da zbog toga
to se termini tako odnose nee proizai silogizam. Jer..
inae, bilo bi silogizma i u drugom sluaju. To isto e se
dokazati i onda ako se stavi jedna univerzalno-negativna
premisa.
Isto tako, ne moe biti nikakvoga silogizma27 kad su
obe premise partikularne [kad su odnosi subjekta i predi-
kata partikularni] pa bile one afirmativne ili negativne;
ili kad je jedna afirmativna, a druga negativna; ili kad je
jedna neodreena, a druga odreena; ili kad su obe ne-
odreene.28 Zajedniki termini za sve ove sluajeve jesu:
ivotinja, beo, konj; ivotinja, beo, kamen.
Iz reenoga izlazi jasno da, kad se u ovoj figuri nalazi
partikularni silogizam, termini moraju da budu u odnosima
kao to smo rekli. Jer, ako se [termini] drukije odnose,
nema nikakvoga silogizma. Isto tako, jasno je da su savreni
svi silogizmi u toj figuri, jer svi postaju savreni pomou
premisa koje su u poetku stavljene. I, najzad, jasno je da
pomou te figure mogu biti dokazani svi problemi, to jest
sve konkluzije, univerzalne kao i partikularne, afirmativne
kao i negativne. Takvu silogistiku figuru nazivam prvom.
Glava peta
[PRAVILA ZA IZVOENJE ZAKLJUAKA U
DRUGOJ FIGURI]
Nazivam drugom [silogistiku] figuru koja postaje kad
isti [srednji] termin pripada jednom subjektu koji je uni-
verzalno uzet, a ne pripada drugom subjektu koji je uni-
verzalno uzet; ili kad taj termin pripada ili ne pripada i
jednom i drugom od dva subjekta koji su univerzalno
uzeti. Ono to nazivam srednjim terminom u toj figuri,
jeste onaj termin koji je afirmiran od dva subjekta.29 Dva
krajnja termina jesu oni kojima je srednji termin afirmi-
a donji termin je onaj koji je udaljen od srednjeg termina.
Srednji termin stoji van krajnjih termina i po [svome]
mestu je prvi. Silogizam, dakle, nee biti savren u ovoj
figuri, ali on e biti mogu [on e vaiti], bilo da su
termini univerzalni ili da nisu univerzalni.30
92 93
 Ako su termini univerzalni, bie silogizma uvek kad
srednji termin pripada jednom subjektu koji je univerzalno
uzet, a ne pripada drugom subjektu univerzalno uzetom,
ma koji od dva termina bio negativan [ako je samo
druga premisa afirmativna], inae nema silogizma. Neka
M31 bude termin koji nije afirmiran ni jednom N, ali je
afirmiran svakom 32. Poto se negativna premisa daje
preokrenuti [konvertirati], nee pripadati nijednom M.
Ali pretpostavljeno je da pripada svakom . Dakle nee
pripadati nijednom . to je ve ranije bilo dokazano.33
Ako opet pripada svakom N, ali ne pripada nijednom
, isto tako nee pripadati nijednom .34 Ali ako ne
pripada nijednom , isto tako nee pripadati nijednom M. Ali
pripada svakom N. Prema tome, nee pripadati nijednom
N, jer [inae] opet imamo prvu figuru. Ali poto se negativna
premisa daje preokrenuti, isto tako nee pripadati nijednom
. Dakle, to e biti isti silogizam.
Mogue je ovo [ove zakljuke] dokazati svoenjem na
nemogue [na apsurd].
Jasno je da, kad termini stoje u takvom odnosu, postaje
silogizam, ali ne savreni, jer njegova nunost ne dobija
svoje savrenstvo samo od premisa prvobitno stav-ljenih nego
ona [ta nunost] trai i druge [premise].
Ali ako je afirmirano svakom i svakom ,
tada ne moe biti silogizma. Termini za pripadanje
jesu: supstancija, ivotinja, ovek, a za ne-pripadanje: sup
stancija, ivotinja, broj, a srednji termin je supstancija.
Ne dobija se nikakav silogizam ni onda kad nije
afirmirano ni ponekom N, ni ponekom . Termini za
pripadanje jesu: linija, ivotinja, ovek, a za ne-pripadanje:
linija, ivotinja, kamen.
Dakle, kad je re silogizmu iji su termini univerzalni, ti
termini se moraju nunim nainom odnositi onako kao to smo
rekli u poetku. Jer, ako se drukije odnose, nema nikakve
nunosti.
Uzmimo da se srednji termin odnosi univerzalno prema
jednom od krajnjih termina. Kad god se on [srednji termin]
odnosi prema gornjem terminu univerzalno afirmativno
ili negativno, a kad se prema donjem terminu odnosi
partikularno i na nain suprotan univerzalnoj reenici (a pod
suprotnim nainom" podrazumevam da ako je univerzalna
reenica negativna, partikularna je afirmativna, a ako je
univerzalna reenica afirmativna, partikularna je negativna)
uvek se, nunim nainom, dobija partikular-no-negativni
silogizam.35 Ako ne pripada nijednom N, ali pripada
ponekom , tada, nunim nainom, ne pripada ponekom .36
Jer poto se negativna premisa daje preokrenuti [konvertirati],
nee pripadati nijednom M. Ali pretpostavljeno je da
pripada ponekom . Tako nee pripadati ponekom , jer se
dobija silogizam prve figure.
Ako opet pripada svakom N, a ne pripada ponekom ,
tada, nunim nainom, ne pripada ponekom .37 Jer, ako
pripada svakom , i ako je afirmirano od svakoga N, tada
e, nunim nainom, pripadati svakom . Ali
pretpostavljeno je da ne pripada ponekom . I ako
pripada svakom N, a ne ponekom , u tom sluaju e se dobiti
silogizam u kome zakljuak glasi da ne pripada ponekom .
dokaz je isti.
Ali, ako je afirmirano svakom , a ne ponekom N,
u tom sluaju ne moe biti silogizma. Primeri za termine [neka
budu]: ivotinja, supstancija, gavran; ivotinja, belo, gavran.
Nema zakljuka ni kad nije afirmirano ni jednom , ali je
afirmirano ponekom N. Termini za pripadanje [neka budu]:
ivotinja, supstancija, jedinstvo. A termini za ne-pripadanje:
ivotinja, supstancija, nauka.
Time je, dakle, u sluaju u kome je univerzalna premisa
suprotna partikularnoj, reeno kad e biti, a kad nee biti
silogizma. Ali, ako su premise istog oblika [kvaliteta], upravo
ako su obe negativne ili obe afirmativne silogizam je
potpuno nemogu.
Uzmimo, prvo, da su obe premise negativne i da je gornji
krajnji termin univerzalan; dakle ne pripada nijednom N, niti
ponekom . Tada je mogue da pripada svakom , i da ne
pripada nijednom . Primeri za nepripadanje [neka budu
termini]: crno, sneg, ivotinja. Termini za svako [za opte]
pripadanje ne daju se naznaiti,
94 95
ako M pripada ponekom , a ne pripada ponekom . Jer,
ako pripada svakom , ali ako ne pripada nijednom
N, nee pripadati nijednom . Ali polo se od
pretpostavke da pripada ponekom . zato se ne mogu
naznaiti termini, nego se mora dokazivati pomou
neodreenog. Poto je istina da ne pripada ponekom ,
ak i kad ne pripada nijednom , i poto, kad ne pripada
nijednom , nema silogizma, jasno je da i u ovom
sluaju nee biti silogizma.
Sad, opet, neka obe premise budu afirmativne, i neka
univerzalni termin bude stavljen kao ranije, tako da
pripada svakom i ponekom . Tada moe da pripada
svakom i da ne pripada nijednom . Termini opsteg
[univerzalnog] ne-pripadanja [neka budu]: belo, labud,
kamen. Termini opteg pripadanja ne mogu se nai iz
istog razloga kao u ranijem sluaju, nego se mora dokazi-
vati pomou neodreenog.
Ali ako je univerzalni termin vezan za donji krajnji
termin, i ako tada ne pripada nijednom , a ako opet
ne pripada ponekom N, tada moe pripadati svakom ,
i ne pripadati nijednom . Termini za pripadanje [neka
budu]: belo, ivotinja, gavran. Termini za ne-pripadanje
[neka budu]: belo, kamen, gavran.
Ako su premise afirmativne, termini za ne-pripadanje
mogu biti: belo, ivotinja, sneg; a termini za pripadanje:
belo, ivotinja, labud.
Jasno je: kad premise imaju slinu formu [kvalitet] i
kad je jedna univerzalna, a druga partikularna, onda se
ne moe izvesti nikakav silogizam.
Ali silogizam se ne moe izvesti ni onda kad srednji
termin svakom krajnjem terminu, koji je partikularan,
pripada, ili kad ne pripada svakom krajnjem terminu koji
je partikularan, ili kad pripada jednom partikulamom, a ne
pripada drugom partikulamom, ili kad ne pripada nijednom
od njih univerzalno uzetom, ili kad im pripada na neodre-
eni nain.38 Zajedniki termini za sve sluajeve [neka bu-
du]: belo, ivotinja, ovek; belo, ivotinja, neoivotvoren.
Iz reenoga jasno je sledee: ako se termini meu-
sobno odnose na naznaeni nain, dobij a se nunim na-
inom silogizam; i obrnuto, ako postoji silogizam, tada se
termini nunim nainom tako odnose.
Isto je tako jasno da su svi silogizmi ove figure ne-
savreni (jer svi oni postaju potpuni tek kad se jo neto
doda39 to je nunim nainom sadrano u terminima, ili je
stavljeno kao pretpostavka, u sluaju dokaza pomou
nemoguega); dalje [je jasno] da se silogizam sa afirmativ-
nim zakljukom ne moe dobiti pomou te figure, nego
da [u ovoj figuri] svi silogizmi imaju negativan zakljuak,
i univerzalni, i partikularni.
Glava e s t a
[PRAVILA ZA IZVOENJE ZAKLJUAKA
U TREOJ FIGURI.
KATEGORINI SILOGIZAM TREE FIGURE]
Nazivam treom figuru [koja se dobija] kad jedan
termin pripada, a kad drugi ne pripada istom terminu, koji
je univerzalno uzet [srednjem terminu], ili kad oba
pripadaju ili ne pripadaju tom istom terminu, koji je uni-
verzalno uzet. U ovoj figuri nazivam srednjim onaj termin
iji su predikati dva krajnja termina [drugim recima:
srednji termin je subjekt u obe premise].40 Krajnjim ter-
minima nazivam predikate. Gornjim krajnjim predikatom
nazivam onaj koji je udaljeniji od srednjeg termina, a
donjim krajnjim terminom onaj koji mu je blii. Srednji
termin stoji van krajnjih termina i ima poslednje mesto
[poto je subjekt].
Isto tako, silogizam ne moe biti savren u ovoj figuri,
ali on je mogu [on ima vanost], bilo da termini stoje
prema srednjem terminu u univerzalnom odnosu, ili da ne
stoje.
Ako su termini u univerzalnom odnosu, tada kad
i pripadaju svakom izlazi da e nunim na-
inom pripadati ponekom P.41 Poto se afirmativna premisa
96 Organon 97
moe preokrenuti [poto je ona konvertibilna], e pri-
padati ponekom P. Poto pripada svakom , a [poto]
pripada ponekom , , nunim nainom pripada
ponekom P. Jer, to je silogizam prve figure.42
Moe se, isto tako, izvesti za ovo dokaz pomou
logiki nemogueg [apsurda] i pomou ektheze [produa-
vanja, protezanja]. Ako [u drugom sluaju] oba termina
[ i P] pripadaju svakom , i ako se uzme jedno od , na
primer, N, tada e ovome [N] pripadati i P; prema tome
e pripadati ponekom P.43
Ako pripada svakom , a II ne pripada nijednom ,
dobie se silogizam iji je zakljuak da nunim nainom
ne pripada ponekom P.44 To je mogue dokazati na isti
nain kao prethodni modus, kad se preokrene [kon-vertira]
premisa .45 A isto se daje dokazati i pomou nemogueg
[apsurda], kao u ranijem sluaju.
Meutim, ako ne pripada nijednom , a ako
pripada svakom , nee se dobiti silogizam. Termini za
pripadanje [neka budu]: ivotinja, konj, ovek, a termini
za ne-pripadanje: ivotinja, neoivotvoren, ovek. Isto tako
nee biti silogizma kad oba termina nisu afirmirana ni
jednom . Termini za pripadanje [neka budu]: ivotinja,
konj, neoivotvoren, a za ne-pripadanje: ovek, konj,
neoivotvoren. Srednji termin: neoivotvoren.
Vidi se da i u ovoj [silogistikoj] figuri moe i po-
stojati i ne postojati silogizam; njega nee biti, kad su
termini univerzalni. Kad su oba termina [upravo premise]
afirmativni, postaje silogizam, iji je zakljuak da jedan
krajnji termin partikularao pripada drugom. Ali ako su
oba termina [upravo premise] negativni, nee biti silo-
gizma. Meutim ako je jedan [termin] negativan, a drugi
afirmativan, tada, ako je gornji termin negativan, a drugi
afirmativan, postae silogizam, iji e zakljuak biti da
jedan krajnji tennin ne pripada drugom krajnjem terminu
partikularno. Ali, ako je gornja premisa afirmativna, a
donja negativna, nee postojati silogizam.
Ali, ako se jedan termin odnosi prema srednjem ter-
minu univerzalno, a drugi partikularno, tada e se ako
98
su oba afirmativna nunim nainom dobiti silogizam,
ma koji od termina da je univerzalan.46 Ako pripada
svakom , a ponekom , nunim nainom pripada
ponekom P. Poto se afirmativna premisa daje preokrenuti
[poto je ona konvertibilna], pripada ponekom , i tako
G poto pripada svakom , a ponekom , i pri-
padati ponekom . Iz toga izlazi da pripada ponekom P.
Ako, opet, pripada ponekom , a svakom ,
tada, nunim nainom, pripada ponekom P,47 to se
daje dokazati na isti nain. A to se daje dokazati i pomou
nemogueg i pomou ektheze, kao ranije.
Ali ako je jedan termin stavljen afirmativno, a drugi
negativno, i ako je afirmativan termin univerzalan, tada
e se dobiti silogizam, ako je donji termin afirmativan. 48
Jer, ako pripada svakom , a ako ne pripada ponekom
, tada nunim nainom ne pripada ponekom P. Jer,
ako pripada svakom P, a ako [pripada] svakom ,
e isto tako pripadati svakom . Ali [po pretpostavci] ono
mu ne pripada. Ovo se jo daje dokazati i bez svoenja na
nemogue, kad se uzme jedno od kome ne pripada.49
Ali nee biti silogizma ako je afirmativan gornji ter-
min [upravo: gornja premisa u kojoj se nalazi gornji ter-
min]. Takav je, na primer, sluaj kad pripada svakom
, a kad ne pripada ponekom . Termini za opte pri-
padanje [neka budu]: oivotvoren, ovek, ivotinja. Meu-
tim, ne mogu se nai termini za opte ne-pripadanje, ako
pripada ponekom , a ne pripada ponekom . Jer ako
pripada svakom , a ako pripada ponekom , e isto
tako pripadati ponekom P; meutim, po pretpostavci ono
nijednom ne pripada. Ali mora se postupati kao u
prethodnim sluajevima. Poto je neodreena reenica:
ne pripadati jednom partikularnom terminu", moe se
istinito rei da ono to ne pripada univerzalnom terminu ne
pripada ni partikularnom terminu. Meutim, ne moe biti
silogizma, ako [P] ne pripada nijednom [], [kao to smo
rekli u ovoj glavi 28 a 30]. Jasno je, dakle, da ni ovde ne
moe biti silogizma. Ali dobija se silogizam kad je, o dva
termina, univerzalan onaj koji je negativan, dok je gornji
99
7*
negativan, a donji afirmativan.50 Jer, ako ne pripada ni-
jednom , a ako pripada ponekom , nee pripadati
ponekom P. Jer, opet se dobija prva silogisticka figura,
kad se premisa preokrene.
Meutim, nee se dobiti silogizam kad je donji termin
negativan. Termini za pripadanje [neka budu]: ivotinja,
ovek, divlji. A termini za ne-pripadanje [neka budu]:
ivotinja, nauka, divlji. U oba sluaja srednji termin je
divlji.
Ali nee se dobiti silogizam, ni kad su oba termina
stavljena kao negativna, ali kad je jedan univerzalan, a
drugi partikularan. Termini [u sluaju] kad je donji ter-
min univerzalan u odnosu na srednji termin [neka budu]:
ivotinja, nauka, divlji, ivotinja, ovek, divlji. Ali kad
je to gornji termin [koji je univerzalan u odnosu na srednji
termin] [primeri] za ne-pripadanje [neka budu]: gavran,
sneg, beo.
Meutim, ne mogu se nai termini za pripadanje, ako
pripada ponekom , a ne pripada ponekom . Jer ako
pripada svakom P, a ponekom , e pripadati i
ponekom . Ali po pretpostavci ono nijednom [] ne
pripada. Tako, mora se upotrebiti dokaz pomou neod-
reenog.
U sluajevima kad svaki od krajnjih termina pripada
srednjem terminu, koji je partikularan, ili kad mu ne
pripada, ili kad mu jedan pripada, a kad mu drugi ne
pripada, ili kad jedan pripada srednjem terminu, koji je
partikularan, a kad drugi ne pripada srednjem terminu,
koji je univerzalan, ili kad su premise neodreene, nee
biti nikakvog silogizma. Zajedniki termini za sve navedene
sluajeve [neka budu]: ivotinja, ovek, beo, ivotinja,
neoivotvoren, beo.
Prema tome jasno je da i u ovoj figuri moe i posto-
jati, a moe i ne postojati silogizam, i da se, ako se
termini meusobno odnose na naznaeni nain nunim
nainom dobija silogizam. I, obratno, ako postoji silogi-
zam, termini se nunim nainom tako odnose. Sem toga,
jasno je da su svi silogizmi u ovoj figuri nesavreni (jer
uvek se jo neto mora dodati da bi oni postali savreni).
Dalje, jasno je da se pomou ove figure ne moe dobiti
opti zakljuak; ni negativan ni afirmativan.51
Glava s e d m a
[ZAKLJUCI POMOU PREOKRETANJA ILI
KONVERZIJE U SVIM FIGURAMA. ODNOS IZMEU
TRI SILOGISTIKE FIGURE. V REDUKCIJA
SILOGIZAMA]
Ali, isto tako je jasno, kad su u pitanju sve figure, da
se u svim sluajevima u kojima se ne dolazi do silogizma,
ako su oba termina afirmativna ili negativna ne
moe dobiti neki nuan zakljuak. Meutim, ako je jedan
od termina afirmativan, a drugi negativan, i ako je
negativan termin univerzalan, uvek ostaje silogizam koji
pridaje donji krajnji termin gornjem [krajnjem terminu].52
Uzmimo da A pripada svakom ili ponekom B, a da
ne pripada nijednom . Ako se premise preokrenu, tada,
nunim nainom, ne pripada ponekom A. Isto je tako i
u drugim figurama, uvek se preokretanjem
[konverzijom] dobija silogizam. Ali, isto tako jasno je, kad
se stavi neodreena [premisa] umesto partikularno-afir-
mativne [ili partikularno-negativne], da e se dobiti u
svim [silogistikim] figurama isti zakljuak.
Isto tako, vidi se da svi nesavreni silogizmi postaju
savreni pomou prve figure. Jer, svi [silogizmi] dolaze do
zakljuka ili pomou direktnog dokaza ili pomou svoenja
na nemogue [apsurd]. Ali, na oba naina se dobija prva
figura: za silogizme koji su postali savreni direktnim do-
kazom zato to su, kod svih, zakljuci dobijeni konverzijom,
a ova proizvodi prvu figuru; a za silogizme koji su dokazani
pomou apsurda zato to, kad se stavi lana propozicija,
silogizam postaje pomou prve figure. Tako je u poslednjoj
figuri zakljueno da ako A i pripadaju svakom
iz toga izlazi da A pripada ponekom B. Jer, ako A ne
100 101
pripada nijednom i ako pripada svakom , nee
pripadati nijednom . Meutim po pretpostavci A pripada
svakom . Isto se tako postupa i u drugim sluajevima.
Svi silogizmi mogu se svesti na univerzalne silogizme
prve figure.
Silogizmi koji postaju u drugoj figuri postaju, oe-
vidno, savreni pomou njih [pomou univerzalnih silo-
gizama prve figure], ali ne svi na isti nain, nego
univerzalni silogizmi53 preokretanjem negativne premise, a
oba partikularna silogizma svoenjem na nemogue.
Silogizmi prve figure, u koliko su partikulami, postaju
sami sobom savreni, ali oni se mogu dokazati i po-
mou druge figure, svoenjem na apsurd. Tako, na primer,
ako A pripada svakom B, a ponekom , iz toga
proizlazi da A pripada ponekom . Jer ako ono [A] ne
pripada nijednom , i ako pripada svakom , nee pri- pravila] to i za silogizme prostog pripadanja. Jer, ako su
padati nijednom , to znamo iz druge figure.
Dokaz se isto tako izvodi u negativnom silogizmu.
Ako A ne pripada nijednom B, i ako pripada ponekom
, A nee pripadati ponekom . Jer, ako A pripada sva-
kom , a ne pripada nijednom , nee pripadati ni-
jednom , to je druga [srednja] figura.
Poto se svi silogizmi druge figure daju svesti na
univerzalne silogizme prve figure, i poto se partikulami
silogizmi prve figure daju svesti na silogizme druge figure,
jasno je da partikulami silogizmi prve figure mogu isto
tako da se svedu na univerzalne silogizme prve figure.
Ako su univerzalni termini u silogizmu tree figure,
oni neposredno postaju savreni pomou ovih silogizama.
Meutim, ako su njihovi termini partikulami, oni postaju
savreni partikularnim silogizmima prve figure. A ovi
poslednji mogu se svesti na univerzalne silogizme prve
figure, a partikulami silogizmi tree figure isto tako. Dakle,
jasno je da se svi silogizmi daju svesti na univerzalne silo-
gizme prve figure.
Tako smo pokazali kako se odnose silogizmi koji
dokazuju pripadanje ili ne-pripadanje jedne stvari drugoj,
i to kako oni iz iste figure, tako i oni iz razliitih figura.
Glava osma
[MODALNI SILOGIZMI.
SILOGIZMI SA DVE NUNE PREMISE]
Razliiti su [prosto] pripadanje, nuno pripadanje i
mogue [sluajno, kontingentno] pripadanje (jer mnoge
stvari pripadaju, dodue, drugim stvarima, ah ne nunim
nainom, a druge im stvari ne pripadaju ni nunim
nainom, ni prosto, nego im samo mogu pripadati). A kad
je tako, oevidno je da e se dobiti razliiti silogizmi
za svako od ovih pripadanja, kao i da se njihovi termini
ne odnose na isti nain, nego e biti ili nuni, ili e jedan
drugom [prosto] pripadati, ili e im pripadati na kontin-
gentan nain.
Za silogizme nunog pripadanja vai gotovo isto [ista
termini stavljeni na isti nain u sluaju [prostog] pripadanja,
i nunog pripadanja ili ne-pripadanja, dobie se ili se
nee dobiti silogizam, samo s tom razlikom to e se dodati
terminima izraz nunim nainom pripadati ili ne-pripadati".
Negativna premisa preokree se [konvertira se] oba
puta na isti nain, a biti u celom" [biti u celini jednoga
termina"] i biti opte afirmiran" rei emo u istom smislu.
U ostalim sluajevima bie dokazano da je zakljuak
nuan pomou preokretanja [konverzije], na isti nain kao
kod [prostog] pripadanja. Meutim, u drugoj [srednjoj]
figuri, kad je univerzalna premisa afirmativna, a partiku-
larna negativna, i opet u treoj figuri, kad je univerzalna
premisa afirmativna, a partikularna negativna, dokaz se
nee izvesti na isti nain. Naime tada se pomou ektheze
mora razmotriti deo subjekta kome predikat u svakom
silogizmu ne pripada, pa nainiti silogizam s obzirom na
taj deo. Tada e se nunim nainom dobiti zakljuak [s
terminima koji su tako rasporeeni]. Ali ako se nuni
odnos primenjuje na deo koji je izdvojen ekthezom, taj
odnos mora da se primeni i na poneki deo datog termina.
Naime, izdvojeni deo je poneki deo termina. A svaki od
dva silogizma nalazi se u svojstvenoj [silogistikoj] figuri.
102 103
 Glava d e v e t a
[MODALNI SILOGIZMI.
SILOGIZMI PRVE FIGURE: JEDNA PREMISA
JE NUNA, A DRUGA ASERTORINA]
U izvesnim sluajevima kad je nuna samo jedna od
dve premise i silogizam je nuan, ali to ne sme biti ma
koja premisa, nego samo ona koja se odnosi na gornji krajnji
termin. Takav je sluaj ako A nunim nainom pripada ili ne
pripada B, a ako prosto pripada 54. Jer, ako se premise tako
uzmu, A e nunim nainom pripadati ili nee pripadati . Jer,
poto A nunim nainom pripada ili ne pripada svakom B, i
poto je jedno od B, jasno je da e i za jedan od dva odnosa
[da bude ili da ne bude A] nunim nainom vaiti55.
Ali, ako premisa AB nije nuna, i ako je nuna [premisa]
, zakljuak nee biti nuan. Jer, ako bi on bio nuan,
izlazilo bi, pomou prve i tree figure, da A nunim nainom
pripada ponekom B. Ali to je pogreno. Jer moe biti takvo
[takve prirode] da za A moe biti mogue da ne pripada
nijednom B. Uostalom, i termini pokazuju da zakljuak ne
moe biti nuan. Uzmimo, na primer, da je A kretanje,
ivotinja, a ovek. ovek je nunim nainom ivotinja, ali
ivotinja se ne kree nunim nainom, a ni ovek. Isto vai i
ako je premisa AB negativna. Jer dokaz ostaje isti.
Kad su u pitanju partikularni silogizmi, ako je univerzalna
[premisa] nuna, i zakljuak e biti nuan. Ali ako je
partikularna [premisa] nuna, zakljuak nee biti nuan, pa
bila univerzalna premisa negativna ili afirmativna. Uzmimo,
prvo, da je univerzalna [premisa] nuna i da A nunim nainom
pripada svakom B, a da pripada prosto ponekom . U tom
sluaju je nuno da A nunim nainom pripada ponekom . Jer
potpada pod B, a A nunim nainom pripada svakom B. Isto
je tako ako je silogizam negativan, jer e isti dokaz vaiti. Ali,
ako je nuna partikularna premisa, zakljuak nee biti nuan.
Naime [iz negacije takvog zakljuka], ne proizlazi nita
nemogue, kao [to ne proizlazi] ni kod univerzalnih
silogizama. Isto vai i za negativne silogizme. Termini [neka
budu]: kretanje, ivotinja, belo.
Glava d e s e t a
[MODALNI SILOGIZMI SILOGIZMI
DRUGE FIGURE: JEDNA PREMISA JE NUNA,
A DRUGA ASERTORINA]
Ako je, u drugoj figuri, negativna premisa nuna, i
zakljuak e biti nuan; meutim, ako je afirmativna premisa
nuna, zakljuak nee biti nuan.
Uzmimo, prvo, da je negativna premisa nuna, i da A ne
moe pripadati nijednom B, ali da prosto pripada . Poto je
negativna premisa konvertibilna, ni ne moe pripadati
nijednom A, ali A pripada svakom , tako da ne moe
pripadati nijednom . Jer potpada pod A. Isto je tako ako je
negativna premisa koja se odnosi na . Jer, ako A ne moe
pripadati nijednom , ni ne moe pripadati nijednom A. Ali A
pripada svakom B, dakle ne moe pripadati nijednom B,
jer inae ponovo dobi-jamo prvu figuru. Dakle, ni ne moe
pripadati , jer se isto tako daje preokrenuti.
Ali, ako je nuna afirmativna premisa, zakljuak nee biti
nuan. Jer, A treba svakom da pripada nunim nainom, a da
prosto ne pripada svakom . Ako se preokrene negativna
premisa, dobijamo prvu figuru. Dokazano je56 da u prvoj figuri,
u sluaju da nije nuna negativna premisa koja se odnosi na
gornji termin, ni zakljuak nee biti nuan. I tako ni u naem
sluaju zakljuak nee biti nuan. Dalje, ako bi zakljuak bio
nuan, izlazilo bi da nunim nainom ne pripada ponekom A.
Jer, ako nunim nainom ne pripada nijednom , bie nuno
da ni ne pripada nijednom B. Ali nunim nainom pripada
ponekom A, poto i A nunim nainom pripada svakom B. Iz
toga izlazi da mora, nunim nainom, da ne pripada ponekom
A. Ali nita ne stoji na putu da se A tako shvati da je mogue da
pripada celom njegovom obimu. Dalje, moglo bi se pokazati
probranim primerima da zakljuak nije potpuno nuan ve da je
on samo nuan zakljuak iz stavljenih premisa. Uzmimo, na
primer, da je A ivotinja, ovek, a belo, i da su premise
uzete na isti nain [kao ranije];
104 105
tada je mogue da ivotinja ne pripada nijednom belom.
Tada ni ovek nee pripadati nijednom belom, ali to
nee biti nunim nainom. Jer, mogue je da ovek bude
beo, i ako on to ne moe biti, sve dok ivotinja ne pripada
nijednom belom. Samo ako se ovi uslovi ispune, zaklju-
ak e biti nuan, ali on [ipak] nije potpuno nuan.
Isto e tako biti i ako su silogizmi partikularni. Kad je
negativna premisa istovremeno univerzalna i nuna, i zaklju-
ak e biti nuan. Ali, kad je afirmativna premisa univer-
zalna, a negativna partikularna, zakljuak nee biti nuan.
Uzmimo, prvo, da je negativna [premisa] u isto vreme
univerzalna i nuna, i da A ne moe pripadati nijednom B,
a da pripada ponekom . Poto se negativna premisa moe
preokrenuti [poto je ona konvertibilna], ni ne moe
pripadati nijednom A. Ali A pripada ponekom .
Dakle, nunim nainom ne pripada ponekom .
Uzmimo, opet, da je afirmativna premisa univerzalna
i nuna, i da je premisa koja se odnosi na afirmativna.
Ako sad A nunim nainom pripada svakom B, a ne pri-
pada ponekom , jasno je da nee pripadati ponekom ,
ali ne nunim nainom. Dokaz e se izvesti pomou
istih termina koji su upotrebljeni kod univerzalnih silo-
gizama [ivotinja, ovek, beo].
Ali zakljuak, isto tako, nee biti nuan, kad je nuna
partikularno-negativna premisa. Dokaz e se izvesti po-
mou istih termina.
Glava j e d a n a e s t a
[MODALNI SILOGIZMI.
SILOGIZMI TREE FIGURE: JEDNA PREMISA
JE NUNA, A DRUGA ASERTORINA]
U poslednjoj [treoj] figuri, kad su termini univer-
zalni u odnosu na srednji termin, i kad su obe premise
afirmativne, ako je jedna ili druga od njih nuna, i
zakljuak e biti nuan. Ali kad je jedna premisa
negativna, a druga afirmativna, ako je negativna nuna, i
zakljuak e biti nuan. Ali ako je afirmativna [premisa]
nuna, zakljuak nee biti nuan.
Uzmimo, najpre, da su obe premise afirmativne, i da
A i pripadaju svakom , a da je nuna premisa . Poto
pripada svakom , i e pripadati ponekom B, kad se
izvri konverzija univerzalne [premise] u partikular-nu. Ako
A nunim nainom pripada svakom , a prosto ponekom
B, nuno je da A isto tako pripada ponekom B. Jer,
potpada pod . Dakle opet se dobija prva figura.
Dokaz e se isto tako izvoditi ako je [premisa]
nuna. je konvertibilno s ponekim A, tako da, ako
nunim nainom pripada svakom , e isto tako nunim
nainom pripadati ponekom A.
Uzmimo, opet, da je premisa negativna, i da je
premisa afirmativna, a da je nuna negativna premisa.
Posto je konvertibilno sa ponekom B, i poto je nuno
da A ne pripada nijednom , ni A nuno nee pripadati
ponekom B. Jer potpada pod .
Ali ako je nuna afirmativna premisa, zakljuak nee
biti nuan. Uzmimo da je afirmativna i nuna premisa ,
a negativna i ne-nuna premisa . Poto je afirmativna
premisa konvertibilna, e i ponekom pripadati nunim
nainom. Ali ako A ne pripada nijednom , a [nunim
nainom] pripada ponekom , nee pripadati ponekom
B, ali ne nunim nainom. Jer u prvoj figuri je do-
kazano da, ako negativna premisa nije nuna, ni zaklju-
ak nee biti nuan. I to se moe uiniti oevidnim pomou
termina. Neka A bude dobar", ivotinja", a konj".
Mogue je da dobar" ne pripada nijednoj ivotinji, a
nuno je da ivotinja" pripada svakom konju. Ali nije
nuno da poneka ivotinja ne bude dobra, poto je mo-
gue da svaka ivotinja bude dobra. Ili, ako to nije mo-
gue, treba uzeti drugi termin, kao, na primer, biti budan"
ili spavati", jer se ta stanja mogu primeniti na svaku
ivotinju.
U sluaju kad se termini univerzalno odnose prema
srednjem terminu, utvrdili smo kad e zakljuak biti nuan.
Ali ako je jedna premisa univerzalna, a druga partikularna,
i ako su obe afirmativne, tada uvek kad je univerzalna pre-
misa nuna, mora i zakljuak biti nuan. Dokaz je isti kao
106 107
ranije. Naime, partikularno-afirmativna premisa takoe je nuno da bdenje" ne pripada ponekoj ivotinji. Ali ako
konvertibilna. Ako je nuno da pripada , i ako A je partikularno-negativna [premisa] nuna [mogu se uzeti
potpada pod nuno je da pripada ponekom A. Ali kao termini]: dvonoan", koji se pokree", ivotinja",
ako pripada ponekom A, A isto tako nunim ___ a srednji termin je ivotinja".
nainom mora da pripada ponekom B. Jer, te reenice
mogu se preokrenuti. Glava d v a n a e s t a
Isto je tako ako je premisa nuna, a pri tome uni- [IZVEDENI STAVOVI. POREENJE IZMEU
verzalna, jer potpada pod . KATEGORIKIH I MODALNIH SILOGIZAMA
Ali ako je nuna partikularna premisa, zakljuak KOJI SE ODNOSE NA NUNO]
nee biti nuan. Uzmimo da je premisa partikularna i
nuna, i da A pripada svakom , ali ne nunim nainom. Oevidno je da, ako je pripadanje prosto, postoji
Ako se preokrene, dobij a se prva figura, a univerzalna silogizam samo u sluaju ako su obe premise asertorine.
premisa nije nuna, nego je nuna partikularna [premisa]. Meutim, ako je pripadanje nuno, silogizam e postojati
Ali kad se premise tako odnose, videli smo [u 9. glavi ak i u sluaju da je nuna samo jedna od premisa. U oba
ovoga dela] da zakljuak nije bio nuan; dakle, on nije sluaja, bili silogizmi afirmativni ili negativni, nuno je
nuan ni u ovom sluaju. Ovo je oevidno iz termina. Neka da [bar] jedna od premisa bude slina zakljuku. Pod sli-
A bude bdenje", dvonoan", a ivotinja". pri- nim podrazumevam da ako je zakljuak asertorian, i
pada nunim nainom samo ponekom , ali A moe da premisa je asertorina, a ako je zakljuak nuan, i premisa
pripada , a A ne pripada nunim nainom B. Jer, nije je nuna. Jasno je jo i to, da e zakljuak moi da iskaze
nuno da poneki dvonoac spava ili da bude budan. nuno ili prosto pripadanje samo ako se uzme jedna nuna
Mogue je pomou istih termina dokazati stvar ako ili asertorina premisa.
je premisa partikularna i nuna.
Ali, ako je jedan termin afirmativan, a drugi negati- Glava t r i n a e s t a
van, i ako je univerzalna [premisa] negativna i nuna, i [MODALNI SILOGIZMI. ZAKLJUCI IZ MOGUIH
zakljuak e isto tako biti nuan. Jer, ako A ne moe pri- ILI KONTINGENTNIH PREMISA. POSEBNA
padati nijednom , i ako pripada ponekom , nuno je PRAVILA ZA KONVERZIJU MOGUIH
da A ne pripada ponekom B. Ali kad je afirmativna [pre- ILI KONTINGENTNIH PREMISA]
misa] nuno stavljena, ili kao univerzalna ili kao parti-
kularna, ili kad je tako stavljena partikulamo-negativna Mi smo dovoljno raspravljali nunom pripadanju,
tome kako se ono ostvaruje i kako se razlikuje od pros-
[premisa] zakljuak nee biti nuan. Jer, za ostalo vai tog pripadanja.
ono to smo rekli u ranijim sluajevima. Termini kad Sad emo prei na kontingentno [mogue] i objasni-
je univerzalno-afirmativna [premisa] nuna [neka budu]: emo kad [u kojoj figuri], kako [u kome modusu] i pomou
bdenje", ivotinja", ovek", a srednji termin je ega [pomou kojih propozicija] e postojati silogizam.
ovek". Ali kad je partikularno-afirmativna [premisa] Pod [izrazima] biti kontingentan" i kontingentan"
nuna [termini neka budu]: bdenje", ivotinja", beo". podrazumevam ono to nije nuno, i to se moe pretposta-
Jer, nuno je da ivotinja" pripada ponekom belom, ali viti kao da postoji, i da zbog toga nema nieg nemogueg.
mogue je da bdenje" ne pripada nijednom belom, i nije nunom mi samo homonimno kaemo da je kontingentno.
108 109
 Ali, da je to [to smo kazali] kontingentno, oevidno
je iz [uzajamno] suprotnih negacija i afirmacija [kontin-
gentnosti]. Jer, [iskazi]: nije kontingentno da pripada", i
nemogue je da pripada", i nuno je da ne pripada"
jesu ili identini ili sleduju jedni drugima.57 Ali, i njima
suprotni [iskazi]: kontingentno je pripadati", i nije ne-
mogue pripadati", i nije nuno ne pripadati" jesu isto
tako ili identini ili sleduju jedni drugima. Naime, u svemu
postoji afirmacija ili negacija. Prema tome, kontingentno
e biti ne-nuno, a ne-nuno kontingentno.
Ali sve kontingentne premise daju se preokrenuti
[konvertirati]. Kad ovo kaem, ne mislim da se afirmativne
premise konvertiraju u negativne, nego da se sve propo-
zicije koje imaju afirmativnu formu konvertiraju shodno
suprotnosti. Tako se propozicija: kontingentno je pripada-
ti" konvertira u propoziciju: kontingentno je ne pripadati".
Propozicija: kontingentno je pripadati svakom [A]" kon-
vertira se u propoziciju: kontingentno je ne pripadati ni-
jednom [A]" ili ne pripadati ponekom [A]". Propozi-
cija: kontingentno je pripadati ponekom [A]" konvertira se
u propoziciju: kontingentno je ne pripadati ponekom [A]".
Isti nain konverzije imamo i u drugim propozici-
jama. Poto kontingentno nije nuno, a poto ne-nuno
moe da ne postoji, jasno je da ako je kontingentno da
A pripada B, kontingentno je i da mu ono ne pripada. Ali
ako je kontingentno da [A] pripada svakom [B], kon-
tingentno je i da ono ne pripada svakom [B]. Isto vai i za
partikularno-afirmativne propozicije, jer je [i za njih]
dokaz isti. A ovakve premise su afirmativne, a ne nega-
tivne. Jer biti kontingentan" stoji u istoj liniji kao i po-
stojati", kao to je ranije reeno.58
Poto smo nainili ova razlikovanja, rei emo da izraz
biti kontingentan" biva upotrebljavan na dva naina. U
prvome smislu upotrebljava se da oznai ono to se naj-
ee dogaa, a nije nuno, kao, na primer, kad ovek no je, dakle, da se u dvojakom smislu moe rei: Mogue
postaje sed, ili raste ili opada, ili, uopte, kad se dogaa
ono to mu po prirodi pripada (a to ne sadri u sebi nepre-
kidnu nunost, poto ovek ne postoji uvek, ali ako postoji,
tada to biva ili nunim nainom, ili najee). U drugom
smislu kontingentan" znai ono to je neodreeno, ono
to istovremeno moe i ne moe tako da bude. Tako je, na
primer, za ivotinju mogue da ide, ili za zemljotres da se
desi za vreme dok ivotinja ide. Ili, uopte uzev, kon-
tingentno je ono to se sluajno dogaa. Jer, nita od svega
navedenog ne deava se shodno prirodi pre u jednom smi-
slu nego u suprotnom smislu.
Konverzija kontingentnog [mogueg] u svakom od
ova dva smisla vri se izmeu suprotnih propozicija. Ali
to ne biva na isti nain. Naime, ono to je prirodno kon-
vertira se zato to ne pripada subjektu nunim nainom
(jer u tome smislu kontingentno je da ovek ne postaje
sed). Meutim, ono to je neodreeno [konvertira se] zato
to nema razloga da se neto dogodi pre u jednom smislu
nego u drugom.
Ali nauka i demonstrativni silogizam ne postoje za
neodreene stvari, zato to je srednji termin nestalan [kad
su one u pitanju], nego one postoje samo za prirodne
stvari. Raspravljanja i ispitivanja odnose se samo na kon-
tingentno u tom drugom smislu. U prvom sluaju moe
biti silogizma, ali obino se u njemu ne vre istraivanja.
Ovo e u sledeem59 biti blie objanjeno. Za sada emo
samo rei kad e moi da se naini silogizam iz kontin-
gentnih premisa i kakve e prirode on biti. Izraz: kontin-
gentno [mogue] je da ovo pripada onome" moe se shvatiti
u dvojakom smislu. (Naime, moe se shvatiti da onome"
neto prosto pripada, ili da mu neto moe pripadati. Jer,
kad se kae: ,,A je mogue [pridati] onome emu je pri-
dato", taj iskaz znai ili da je A mogue [pridati] onome
emu je afirmirano; ili da je A mogue [pridati] onome
emu moe biti afirmirano. Nema nikakve razlike izme-
u iskaza: A je mogue [pridati] onome emu je afir-
mirano" i: Mogue je za A da pripada svakom B".) Oevid-
je da A pripada svakom B." Recimo, najpre, sledee: ako
je mogue subjektu , a A subjektu B, kakav e
se silogizam iz toga dobiti. Jer, tako e obe premise biti
110 111
uzete u smislu kontingentnog [mogueg]. Meutim, ako
je A mogue onome emu prosto pripada [ ], tada
je jedna premisa asertorina [stvarna], a druga kontingent-
na [mogua]. Moramo, dakle, poeti premisama koje imaju
isti oblik, kao to smo inili i u drugim sluajevima.
Glava e t r n a e s t a
[MODALNI SILOGIZMI. SILOGIZMI PRVE
FIGURE SA DVE KONTINGENTNE PREMISE]
Kad A moe pripadati svakom B, a svakom ,
dobie se savreni silogizam iji e zakljuak biti da A moe
pripadati svakom . To je jasno iz definicije. Jer, iskaz
moi pripadati svakom"mi smo u ovom smislu objasnili.
Isto tako, ako A moe da ne pripada nijednom B, a
ako moe da pripada svakom , mogue je da A ne
pripada nijednom . Jer, da A moe da ne pripada onome
emu moe da pripada, znai da se ne izostavlja nita
od onoga to moe da potpada pod B.
Ali, kad je mogue da A pripada svakom B, i kad je
mogue da ne pripada nijednom , u tom sluaju iz
postavljenih premisa ne proizlazi nikakav silogizam. Ali kad
se premisa konvertira u odnosu na kontingenciju, dobija
se isti silogizam kao ranije.60 Poto moe da ne pripada
nijednom , i moe da pripada svakom , kao to smo
ranije rekli.61 I ako moe pripadati svakom , a A
svakom B, dobija se opet isti silogizam.
Isto vai, kad se u obe premise negacija vee sa biti
kontingentan [moguan]", mislim, na primer, na sluaj
kad je mogue da A ne pripada nijednom B, a [da] [ne
pripada] nijednom . Iz stavljenih premisa ne moe se
dobiti nikakav silogizam, ali kad se one konvertiraju do-
bija se isti silogizam kao ranije.
Oevidno je, dakle, ako je negacija vezana sa
donjim krajnjim terminom, ili sa obe premise, da tada
ili ne postaje silogizam, ili da postaje, ali ne savren. Jer
nunost [zakljuka] proizlazi [tada tek] iz konverzije.
Ali ako se jedna od premisa uzme univerzalno, a
druga partikularno, dobie se savreni silogizam uvek
kad je gornji krajnji termin univerzalan. Jer ako A moe
da pripada svakom B, a ponekom , tada A moe da
pripada ponekom .62 To je jasno iz definicije biti
moguan".63 Ako, opet, A moe da ne pripada nijednom B, i
ako moe da pripada ponekom , iz toga nunim na-
inom proizlazi da A moe da ne pripada ponekom .64
Dokaz je isti.
Ali, ako se partikularna premisa uzme negativno, a
univerzalna afirmativno, i ako im se ostavi isti poloaj,
kao na primer: A moe da pripada svakom B", i: ,,B
moe da ne pripada ponekom ", tada stavljene pre-
mise ne daju nikakav jasan zakljuak. Ali ako se parti-
kularna premisa konvertira, i ako se pretpostavi da moe
da pripada ponekom , dobie se isti zakljuak kao ra-
nije,65 na nain koji smo naveli u poetku.
Ali, ako je partikularna premisa koja se odnosi na
gornji krajnji termin, a univerzalna premisa koja se odnosi
na donji krajnji termin, i ako su obe afirmativne ili nega-
tivne, ili ako nisu u istoj figuri, ili ako su obe neodreene
ili partikularne, silogizam se nikako nee dobiti. Jer,
nita ne spreava da ima iri obim nego A, i da oni nisu
podjednako afirmirani. Neka bude ono ime prevazilazi
A. Nije kontingentno da A pripada ili ne pripada bilo
da je uzeto univerzalno ili partikularno, poto su kon-
vertibilne premise koje se odnose na kontingentno, i poto
moe da pripada veem broju stvari nego A. I ovo po-
staje oevidno pomou termina. Poto se premise tako
odnose, isto je tako i nemogue da gornji [termin] pripada,
i nuno je da on pripada donjem [terminu], koji je uzet u
univerzalnom smislu. Zajedniki termini za sve sluajeve
[neka budu]: za nuno pripadanje ivotinja, beo, ovek,
a za nemogue pripadanje ivotinja, beo, odea.
Jasno je, dakle, da ne postaje nikakav silogizam, kad
se termini ovako odnose. Jer u svakom silogizmu pripadanje
je ili prosto, ili nuno, ili mogue [kontingentno]. Ali oe-
vidno je da ovde nema ni prostog, ni nunog pripadanja,
112 8 Organon 113
poto je afirmativna propozicija ponitena od negativne, a
negativna od afirmativne. Ostalo bi da je to zakljuivanje
koje se odnosi na mogue pripadanje. Ali ovo je nemogue.
Naime, mi smo dokazali66 da je ako se termini tako od-
nose istovremeno i nuno i nemogue da gornji [termin]
pripada donjem, koji je univerzalno uzet. Prema tome, ne
moe se dobiti kontingentan [mogui] silogizam. Jer mi
nuno nismo smatrali za kontingentno.67
Jasno je, dakle, da ako su u kontingentnim pre-
misama termini univerzalni uvek postaje silogizam u
prvoj figuri bilo da su termini afirmativni ili negativni.
Samo, kad su termini afirmativni dobij a se savreni silo-
gizam, a kad su termini negativni dobija se nesavreni silo-
gizam. A kontingentnost ne treba razumeti kao onu u nu-
nim propozicijama; nju, naime, valja shvatiti prema defi-
niciji koju smo utvrdili.68 A to se ponekad ne zna.
Glava p e t n a e s t a
[MODALNI SILOGIZMI. SILOGIZMI PRVE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA ILI MOGUA,
A DRUGA ASERTORINA ILI PROSTA, STVARNA]
Uzmimo da je jedna premisa asertorina [prosta,
stvarna], a druga kontingentna [mogua]. Kad oznaava
kontingentnost premisa koja se odnosi na gornji krajnji
termin, svi e silogizmi biti savreni i kontingentni, u
smislu definicije koju smo dali. Ali, kad oznaava kontin-
gentnost premisa koja se odnosi na donji krajnji termin,
svi e silogizmi biti nesavreni, a negativni od njih nee
biti kontingentni u smislu nae definicije, nego e njihov
zakljuak ukazivati na ne-nunost pripadanja elom do-
njem terminu ili samo jednom njegovom delu. Jer, kad
jedan termin nunim nainom ne pripada celom drugom
terminu ili jednom delu ovoga, kaemo da je kontin-
gentno [mogue] da on ne pripada celom drugom terminu
ili jednom delu ovoga.
Uzmimo da A moe da pripada svakom B, i pretpo-
stavimo da pripada svakom . Poto potpada pod Uzmimo da su A premise, a zakljuak. Iz toga bi moglo
B, i poto A moe da pripada svakom B, jasno je da A
moe da pripada svakom . Tako postaje jedan savreni
silogizam. Isto je tako kad je premisa AB negativna, a pre-
misa afirmativna. U sluaju kad je prva kontingentna, a
kad druga iskazuje prosto pripadanje, dobija se savreni silo-
gizam iji je zakljuak da A moe da ne pripada nijednom .
Oevidno je da savreni silogizmi postaju kad se
prosto pripadanje odnosi na donji krajnji termin. Meutim,
treba dokazati pomou logiki nemogueg [apsurda] da se
u suprotnom sluaju69 mogu dobiti silogizmi. Time e u
isto vreme biti jasno da su to nesavreni silogizmi, poto
dokaz ne sleduje iz stavljenih premisa.
Ali, prvo treba da utvrdimo sledee: ako, u sluaju da
A postoji, nunim nainom postoji, tada, isto tako, u
sluaju da je A mogue, nunim nainom je i mogue.
Jer pretpostavimo da je, pri takvom odnosu termina, A
mogue, a nemogue. Kad bi mogue, onda kad je
mogue, moglo da postane, a nemogue, onda kad je
nemogue, ne bi moglo da postane, i kad bi u isto
vreme A bilo mogue, a nemogue, tada bi A moglo da
postane bez B, a, ako postane, i da postoji, jer ono to je
postalo, kad je ve postalo, postoji.
Ali treba primeniti nemogue i mogue ne samo na
postajanje, nego i na istinito iskazivanje i na pripadanje, i
na sve druge naine na koje se govori moguem. Jer,
mogue e se svuda [u svim sluajevima] odnositi na isti
nain.
Dalje, kad se kae da kad A postoji postoji B, pod
tim se ne sme podrazumevati da e, ako postoji jedna po-
jedinana stvar A postojati B. Jer, iz postojanja samo
jedne stvari nita ne proizlazi nunim nainom. Da bi to
bilo, potrebne su najmanje dve stvari, kao to je sluaj
sa premisama koje se odnose u silogizmu na nain koji smo
utvrdili.70 Naime, ako je afirmirano , a , i je
isto tako, nunim nainom, afirmirano . Ako je svaka
od ovih premisa mogua, zakljuak je isto tako mogu.
114 8
115
proizai ne samo da ako je A nuno, da je i nuno, nego
i to da, ako je A mogue, mogue je i B.
Iz ovog dokaza jasno je da e, kad se pretpostavi
neto lano, ali ne nemogue i posledica ove pretpo-
stavke biti isto tako lana, ali nee biti nemogua. Uzmimo
da je A lano, ali ne nemogue, i da, ako A postoji
postoji, tada e isto tako biti lano, ali ne nemogue.
Jer, dokazano je da ako postoji, u sluaju da A po-
stoji, tada e isto tako biti mogue, u sluaju da je A
mogue. A poto je pretpostavljeno da je A mogue, i
e biti mogue. Jer kad bi [A] bilo nemogue, jedno isto
bilo bi istovremeno mogue i nemogue.
Poto je ovo utvreno, uzmimo da A pripada svakom
B, i da moe da pripada svakom . Tada, nunim nai-
nom, A moe da pripada svakom . Jer, ako pretpostavimo
da to ne moe biti, ali da pripada [asertorino] svakom ,
to je lano, ali nije nemogue. Ako A ne moe pripadati
, i ako pripada svakom , tada A ne moe pripadati
ponekom B. Jer, dobija se silogizam u treoj figuri. Ali
pretpostavljeno je da A moe pripadati svakom B. Dakle,
nuno je da A moe pripadati svakom . Jer, mada smo
postavili lano, a ne nemogue, posledica je nemogua.
Moe se jo doi do nemogueg i pomou prve figure
ako se pretpostavi da pripada . Jer, ako pripada sva-
kom , i ako A moe pripadati svakom B, tada i A moe
pripadati svakom . Ali pretpostavljeno je da A ne moe
pripadati svakom .
Pripadati jednom univerzalnom terminu" znai neto
to nije ogranieno u vremenu u sadanjosti ili u jednom
odreenom vremenu nego to treba tako shvatiti na
apsolutni nain.71 Samo pomou takvih premisa moemo
da obrazujemo silogizme, jer ako se uzme premisa u
sadanjem trenutku, nee se dobiti zakljuak. Jer, nita ne
spreava da pojam ovek" jednom pripadne i svemu to
se kree, naime onda kad se nita drugo ne bi kretalo.
Pojam pokrenut" moe da pripada svakom konju; meu-
tim ovek" ne moe pripadati nijednom konju. Uzmimo,
dalje, da je gornji termin ivotinja", da je srednji termin
pokrenut", i donji ovek". Premise su iste kao ranije, ali
e zakljuak biti nuan, a ne kontingentan [mogu]. Jer,
ovek je nunim nainom ivotinja. Jasno je, dakle, da
univerzalno treba razumeti u apsolutnom smislu, a ne sa
organienjem na jedno odreeno vreme.
Uzmimo sad, opet, da je premisa AB univerzalno--
negativna, i pretpostavimo da A ne pripada nijednom B,
ali da moe da pripada svakom . Kad se takve pretpo-
stavke naine, izlazi nunim nainom kao mogue da A
ne pripada nijednom . Jer, pretpostavimo da to nije mo-
gue, i da pripada , kao ranije. Tada A nunim na-
inom pripada ponekom B, jer postaje silogizam tree
figure. Ali to je nemogue. I tako e biti mogue da A ne
pripada nijednom . Jer, ako se pretpostavilo da je ta pro-
pozicija lana, zakljuak je nemogu.
Ovaj silogizam ne daje kontingentnost u smislu [nae]
definicije nego u smislu one kontingentnosti koja nijednom
[subjektu] ne pripada nunim nainom. (Jer, ovo je kontra-
diktorna suprotnost nainjene pretpostavke da A nunim
nainom pripada ponekom .) Ali, silogizam pomou
nemogueg [apsurda] postavlja kontradiktornu suprotnost
ove pretpostavke.
Ali, jasno je i iz termina da zakljuak nije kontin-
gentan. Neka A bude gavran", razuman", a ovek".
A ne pripada nijednom B, jer nita razumno nije gavran.
Meutim, moe pripadati svakom , jer svaki ovek
moe biti razuman. Ali A nunim nainom ne pripada
nijednom . Prema tome, zakljuak nije kontingentan. Ali
zakljuak, isto tako, nije uvek nuan. Uzmimo da je A
pokretan", nauka", a ovek". A nee pripadati
nijednom B, ali moe da pripada svakom , a zakljuak
nee biti nuan. Jer nije nuno da se nijedan ovek ne
kree ili, bolje, nije nuno da se poneki ovek kree. Jasno
je, dakle, da zakljuak tvrdi samo da jedan termin ne pri-
pada nunim nainom nijednom terminu. Ali trebalo je
bolje izabrati termine.72
Ako se stavi negacija uz donji krajnji termin koji iz-
raava kontingenciju, iz samih uzetih premisa nee se do-
116 117
biti nikakav silogizam, ali on e se dobiti, kad se kon- asertorina74 dobiti savreni silogizam, kao kad su oba
tingentna premisa konvertira, kao u ranijim sluajevima.73 termina univerzalna. Dokaz je isti kao ranije.75
Uzmimo da A pripada svakom B, a da moe da ne pri- Ali, kad je premisa koja se odnosi na gornji krajnji
pada nijednom . Kad se termini tako odnose, nee pro- termin [gornja premisa] univerzalna, asertorina i nekon-
izai nita nunim nainom. Ali ako se premisa pre- tingentna, a kad je druga [donja] premisa partikulama i
okrene, i ako se uzme da pripada svakom , dobij a se kontingentna bile obe [premise] negativne ili afirma-
silogizam kao ranije. Jer, termini imaju tada isti poloaj. tivne, ili bila jedna negativna, a druga afirmativna, uvek
Na isti se nain postupa, ako su obe premise negativne, i e se dobiti nesavreni silogizam. Meutim, dokaz e se
premisa AB znai prosto [asertoricno] ne-pripadanje, dok izvoditi as pomou nemogueg [apsurda], a as konver-
premisa oznaava da moe da ne pripada nijednom . zijom kontingentne premise, kao u ranijim sluajevima.
Iz ovih uzetih premisa ne dobij a se nunim nainom nika- Dobie se, pomou konverzije, silogizam i tada, kad uni-
kav zakljuak; meutim, kad se konvertira kontingentna verzalna premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin
premisa, dobija se silogizam. Uzmimo da A ne pripada [gornja premisa] oznaava asertoricno pripadanje ili nepri-
nijednom B, a da moe da ne pripada nijednom . Iz toga padanje, a kad je kontingentna druga [donja], partiku-larno-
ne proizlazi nita nunim nainom. Ali ako se uzme da negativna premisa. To je sluaj ako A pripada ili ne pripada
moe da pripada svakom , to je istinito i ako pre- svakom B, iako je mogue da ne pripada ponekom .
misa AB ostaje ista, opet e se dobiti isti silogizam. Jer, silogizam se dobija, ako se premisa konvertira s
Ali ako se pretpostavi da ne pripada svakom , a ne da obzirom na kontingentnost.
je mogue da ne pripada svakom , tada se uopte nee Kad partikulama premisa oznaava prosto [aserto-
dobiti nikakav silogizam, bila premisa AB negativna ili ricno] ne-pripadanje, ne moe se dobiti silogizam. Ter-
afirmativna. Zajedniki termini za nuno pripadanje [neka mini za pripadanje [neka budu]: ,,beo", ivotinja", sneg",
budu]: belo", ivotinja", sneg", a za nemogunost a za ne-pripadanje: belo", ivotinja", smola". Dokaz
nunog pripadanja: belo", ivotinja", smola". za ovo treba izvesti iz neodreenog.
Jasno je, dakle, da kad su termini univerzalni, i kad Ako se premisa koja se odnosi na donji termin [donja
je jedna premisa prosta [asertorina], a druga mogua, premisa] uzme univerzalno, a ako se premisa koja se od-
[kontingentna], tada e se dobiti silogizam uvek kad je nosi na gornji krajnji termin [gornja premisa] uzme parti-
kontingentna premisa koja se odnosi na donji krajnji ter- kularno, bilo da je jedna ili druga [od njih] negativna
min, samo [e se taj silogizam dobiti] nekad na osnovu ili afirmativna, kontingentna ili asertorina, nee se
samih premisa, a nekad na osnovu konverzije jedne pre- dobiti nikakav silogizam.
mise. Utvrdili smo kad se javlja jedan, a kad drugi od Isto tako, i kad su premise partikularne ili neodreene,
ovih sluajeva, i iz koga razloga. fr bile one kontingentne ili asertorine, ili bila jedna kon-
Ali ako se pretpostavi da je jedna od premisa univer- tingentna, a druga asertorina, nee se dobiti nikakav
zalna, a druga partikulama, tada e se, uvek kad se silogizam. Dokaz je isti kao u ranijim sluajevima.76 Za-
premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin stavi kao jedniki termini za nuno pripadanje [neka budu]: ivo-
tinja", belo", odea".
univerzalna i kontingentna pa bila ona afirmativna ili
negativna i kad je partikulama premisa afirmativna i Jasno je, dakle, da, kad je univerzalna premisa koja
se odnosi na gornji termin [gornja premisa], tada postaje
118 119
uvek silogizam; ali kad je univerzalna premisa koja se odnosi
na donji krajnji termin [donja premisa], tada ne postaje nikakav
silogizam.
Glava e s n a e s t a
[MODALNI SILOGIZMI. SILOGIZMI PRVE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA,
A DRUGA NUNA1
Kad jedna premisa iskazuje nuno, a druga mogue
[kontingentnol pripadanje, dobie se silogizam kad se termini
na isti nain odnose kao ranije.77
Silogizam e biti savren kad je donji krajnji termin nuan
[a gornji kontingentan].
Ako su termini afirmativni, zakljuak e biti kontingentan,
a ne asertorian, bili termini univerzalni ili ne-univerzalni.
U sluaju da je jedna premisa afirmativna, a druga negativna,
tada e, uvek kad je afirmativna premisa nuna, zakljuak biti
kontingentan, a ne asertorino--negativan. Meutim, ako je
negativna premisa nuna, zakljuak e biti i kontingentno-
negativan i asertorino-nega-tivan, bili termini univerzalni
ili ne-univerzalni.
Kontingentnost u zakljuku treba shvatiti na isti nain kao
ranije.78 Ali iz nune negativne premise nee se dobiti nikakav
silogizam, jer jedno je kad se kae: ne pripadati nunim
nainom", a drugo: nunim nainom ne pripadati".
Jasno je da se iz afirmativnih termina ne dobij a nuan
zakljuak. Uzmimo da A pripada svakom nunim nainom, i
da moe da pripada svakom . Ovde e se dobiti nesavreni
silogizam, iji je zakljuak da A moe da pripada svakom . Da
je silogizam nesavren, jasno je iz dokaza. Jer, dokaz mora na
isti nain da bude izveden kao ranije.79
Uzmimo opet da A moe da pripada svakom B, a da
nunim nainom pripada svakom . Ovde e se dobiti
silogizam sa zakljukom da A moe pripadati svakom ,
a ne da mu stvarno [asertorino] pripada. I ovaj silogizam je
savren, a nije nesavren, jer neposredno dobija savrenstvo od
premisa koje su u poetku pretpostavljene.
Ako premise nisu sline po obliku, uzmimo prvo da je
negativna premisa nuna, i da, nunim nainom, A moe ne
pripadati nijednom B, dok moe pripadati svakom . Tada je
nuno da A ne pripada asertorino [stvarno] nijednom .
Uzmimo da A pripada svakom ili ponekom . Ali,
pretpostavljeno je da A ne moe da pripada nijednom B. Poto
se negativna premisa daje konvenirati, ni ne moe da pripada
nijednom A. Ali A treba da pripada ili svakom ili ponekom .
Prema tome, ne moe pripadati ponekom ili svakom . Ali
u poetku je pretpostavljeno da moe da pripada svakom .
Oevidno da dobijeni silogizam zakljuuje isto tako na
kontingentno [mogue] ne-pripadanje, poto zakljuuje na
asertorino [stvarao] ne-pripadanje.
Uzmimo sad da je nuna afirmativna premisa, i da A moe
ne pripadati nijednom B, a da nunim nainom pripada
svakom . Silogizam e biti savren, 80 ali e zakljuak biti ne
asertorino ne-pripadanje, nego kontingentno ne-pripadanje.
Jer, tako je uzeta premisa koja zavisi od gornjeg krajnjeg
termina [gornja premisa], a ovde nema svoenja na nemogue.
Jer ako se pretpostavi da A moe pripadati ponekom , i ako se
isto tako pretpostavi da A moe ne pripadati nijednom B, iz tih
premisa ne proizlazi nita nemogue.
Ali ako se negacija stavi u donji krajnji termin [u donju
premisu], tada e se, ako premisa oznaava kontingentnost,
dobiti silogizam konverzijom, kao u ranijim sluajevima.81
Meutim, silogizam se nee dobiti, ako premisa ne
oznaava kontingentnost. A nee se dobiti ni kad su obe
premise negativno stavljene, a ona to se odnosi na donji
termin [donja premisa] nije kontingentna. Termini su isti kao
gore. Za pripadanje termini su: belo", ivotinja", sneg", a za
ne-pripadanje: belo", ivotinja", smola".
120 121
 Isto e se postupati sa partikularnim silogizmima. Kad Oevidno je iz reenoga sledee. Kad se termini slino
je negativna premisa nuna, zakljuak e biti negativan odnose kako u sluaju prostog ili stvarnog [asertorinog]
[odnosie se na ne-pripadanje]. Naime, ako A ne moe pripadanja, tako i u sluaju nunog pripadanja, tada
pripadati nijednom B, a ako moe da pripada ponekom postaje i ne postaje silogizam. Samo, ako je negativna
, tada nunim nainom A ne pripada ponekom . Jer, ako premisa asertorina, dobija se silogizam iji je zakljuak
A pripada svakom , iako ne moe da pripada nijednom mogu [kontingentan], ali ako je negativna premisa nuna,
B, tada isto tako ne moe pripadati nijednom A. I tako, dobija se silogizam iji zakljuak iskazuje kontingentno i
ako A pripada svakom , ne moe pripadati nijednom . asertorino ne-pripadanje. Jasno je da su svi [ovi] silo-
Meutim, pretpostavljeno je da pripada ponekom . gizmi nesavreni, i da postaju savreni pomou ranije
Kad je nuna partikularno-afirmativna premisa u navedenih figura.82
negativnom silogizmu, uzmimo, na primer, premisu
, ili kad je u afirmativnom silogizmu nuna uni- Glava s e d a m n a e s t a
verzalna premisa uzmimo premisu AB nee se dobiti [MODALNI SILOGIZMI. SILOGIZMI DRUGE FIGURE: OBE
silogizam koji izraava pripadanje. Dokaz je isti kao PREMISE SU KONTINGENTNE]
ranije. Kad su obe premise kontingentne, u drugoj figuri
Meutim, ako se univerzalno nalazi u donjem kraj- nee se dobiti nikakav silogizam, bile premise afirma-
njem terminu bila premisa afirmativna ili negativna, ali tivne ili negativne, univerzalne ili partikularne.
kontingentna a ako je partikularna i nuna premisa koja Meutim, kad jedna [premisa] iskazuje prosto pri-
se odnosi na gornji krajnji termin [gornja premisa] nee padanje, a druga kontingentno postojanje, tada, ako
se dobiti silogizam. Termini za nuno pripadanje [neka afirmativna [premisa] iskazuje prosto postojanje nee se
budu]: ivotinja", belo", ovek"; a za nemogunost nikad dobiti silogizam. Ali ako univerzalno-negativna
pripadanja: ivotinja", belo", odea". [premisa] iskazuje prosto postojanje, uvek e se dobiti
Ali kad je univerzalna premisa nuna, a partikularna silogizam. Isto je tako i kad je jedna premisa uzeta kao
mogua [kontingentna], tada su ako je univerzalna nuna, a druga kao kontingentna. I ovde kontingentno u
premisa negativna tennim* za pripadanje: ivotinja", zakljucima treba uzeti u istom smislu kao u ranijim
belo", gavran", a termini za ne-pripadanje: ivotinja", sluajevima.83
belo", smola". Ako je univerzalna premisa afirmativna, Najpre treba dokazati da se ne moe konvertirati
termini za pripadanje [peka budu]: ivotinja", belo", negativno-kontingentna propozicija. Tako, na primer, ako
labud", a termini za nemogunost pripadanja: ivotinja", je mogue da A ne pripada nijednom B, nije nuno da i
belo", sneg". moe ne pripadati nijednom A. Pretpostavimo da moe
Nee se dobiti silogizam ni kad su stavljene premise da ne pripada nijednom A. Poto se afirmativno--
neodreene, ili kad su obe partikularne. Zajedniki termini kontingentne [premise] konvertiraju sa negativnim [pre-
za pripadanje [neka budu]: ivotinja", belo", ovek", a misama] bile one kontrerno ili kontradiktorno su-
za ne-pripadanje: ivotinja", belo", neoduhovljen". Jer protne; i poto moe da ne pripada nijednom A, jasno
pripadanje ivotinje neem belom, i belog neem neo- je da moe pripadati svakom A. Ali to je pogreno. Jer
duhovljenom, jeste i nuno i nemogue. Isto je i sa mo- ako jedno moe svakom drugom da pripada, iz toga ne
guim [kontingentnim] pripadanjem, tako da su ovi termini proizlazi da, i obratno, ovo mora onom da pripada. Prema
upotrebljivi za sve sluajeve. tome, negativna propozicija ne daje se konvertirati.
122 123
 Dalje, nita ne stoji na putu da A moe da ne pripada
nijednom B, i da ne bude nuno da ne pripada ponekom A.
Na primer, belo moe da ne pripada svakom oveku (poto ono
isto tako moe da pripada svakom oveku), ali nije istina rei
da ovek moe da ne pripada nijednom belom. Naime, mnogim
belim stvarima ovek nunim nainom ne pripada. Rekli smo 84
da nuno nije kontin-gentno.
Ali, isto tako, nije mogue dokazati konvertibilnost
pomou nemogueg kad se sudi ovako: Ako je pogreno da
moe ne pripadati nijednom A, istina je da ne moe ne
pripadati nijednom A. Jer, u prvoj propoziciji imamo
afirmaciju, a u drugoj negaciju. Ako je tako, istina je da
nunim nainom pripada ponekom A, a isto tako i A ponekom
. to je nemogue."
Ali ako ne moe da pripada nijednom A, iz toga ne
izlazi da je nuno da pripada ponekom A.
Jer, izraz: ,,B ne moe da ne pripada nijednom A"
upotrebljen je u dvojakom smislu. U prvom smislu pod tim
izrazom se podrazumeva: nuno je da pripada ponekom A",
dok se u drugom smislu podrazumeva: nuno je da ne
pripada ponekom A". Naime, onome to nunim nainom ne
pripada ponekom A, nije istina rei da moe ne pripadati
svakom A. Isto tako, nije istina rei ni onom to nunim
nainom pripada ponekom A da moe pripadati svakom A. Ako
bi neko smatrao da zato to ne moe da pripada svakom ,
nunim nainom ne pripada ponekom A, tvrdio bi neto
pogreno. Jer, pripada svakom , ali zato to mu u nekim
sluajevima pripada nunim nainom, mi zbog toga kaemo da
ne moe pripadati svakom . Prema tome, suprotnost od:
svakom moi pripadati" jeste jednom: ponekom nunim
nainom pripadati", i pored toga; ponekom nunim nainom
ne pripadati". Isto je tako i sa suprotnou od: moi nikome ne
pripadati". Oevidno je da kao suprotnost moguem i
nemoguem u smislu u kome smo ih u poetku definisali
treba staviti ne samo nuno
ponekom pripadati" nego i nuno ponekom ne pripadati". Ali
ako se uzme ovo poslednje [nuno ponekom ne pripadati"], iz
toga ne proizlazi nita nemogue, tako da se ne dobij a
silogizam. Iz reenoga je jasno da se negativna premisa ne daje
konvertirati.
Poto je to dokazano, pretpostavimo da A moe da ne
pripada nijednom i da pripada svakom . Nee se dobiti
silogizam pomou konverzije [negativne premise]. Jer, rekli
smo da se jedna takva premisa ne daje konvertirati. Ali se ne
dobija ni dokaz pomou nemogueg. Jer, ako se pretpostavi da
moe da pripada svakom iz toga ne proizlazi nita
pogreno. Naime A moe da pripada svakom , moe da ne
pripada nijednom .
Uopte, ako ovde postoji silogizam, jasno je da bi ovaj
trebalo da ima kontingentan [mogu] zakljuak, poto nijedna
od dve premise nije asertorina, a taj zakljuak morao bi da
bude afirmativan ili negativan. Ali on [zakljuak] ne moe biti
ni jedno, ni drugo. Jer, u sluaju da se on stavi kao afirmativan,
pomou termina e se dokazati da predikat ne moe pripadati
subjektu. Meutim, u sluaju da se zakljuak stavi kao
negativan, dokazae se isto tako da zakljuak nije kontingentan
nego nuan. Uzmimo da je A belo", ovek", a konj".
Tada moe A, belo, da pripada svakom , i da ne pripada nijed-
nom B. Ali ne moe ni da pripada ni da ne pripada .
Oevidno je da ne moe pripadati , jer nijedan konj nije
ovek. Ali ono [B] isto tako ne moe da ne pripada , jer je
nuno da nijedan konj ne bude ovek, a nuno nije
kontingentno.85 Prema tome, nee se dobiti silogizam.
Dokaz e biti isti ako se negativna premisa preokrene, ili
ako su obe premise afirmativne ili negativne. Dokaz e se
dobiti pomou istih termina. I kad je jedna premisa
univerzalna, a druga partikularna, ili kad su obe parti-kularne,
ili neodreene, ili ma na koji nain da se premise menjaju,
dokaz e se uvek izvesti pomou istih termina.
Jasno je, dakle, da ne postaje silogizam, kad su obe
premise stavljene kao kontingentne.
124 125
 Glava o s a m n a e s t a
[MODALNI SILOGIZMI. SILOGIZMI DRUGE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA,
A DRUGA ASERTORINA]
Ako jedna premisa iskazuje asertorino pripadanje, a
druga kontingentnost [mogunost], i ako se afirmativna
premisa stavi kao asertorina, a negativna kao kontingent-na,
ne moe se dobiti nikakav silogizam, ni kad su termini
univerzalni, ni kad su partikularni.
Dokaz je isti, i izvodi se pomou istih termina [belo,
ovek, konj].
Ali u sluaju da je afirmativna premisa kontingentna, a
negativna asertorina, dobie se silogizam. Uzmimo da A ne
pripada nijednom B, ali da moe da pripada svakom . Kad se
negativna premisa konvertira, nee pripadati nijednom A. Ali
A moe da pripada svakom . Tada postaje silogizam iji je
zakljuak, prema prvoj figuri, da moe da ne pripada
nijednom . Isto je i kad se negacija odnosi na .
Ali kad su obe premise negativne, i kad jedna iskazuje
asertorino ne-pripadanje, a druga kontingentno ne-pri-padanje,
iz samih tih pretpostavljenih propozicija ne proizlazi nita
nuno. Ali, kad se kontingentna premisa konvertira, dobija se
silogizam da moe da ne pripada nijednom , kao u ranijim
sluajevima. Naime, tada ponovo dobij amo prvu figuru.
Meutim, ako su obe premise afirmativne, nee se dobiti
nikakav silogizam. Termini za pripadanje [neka budu]:
zdravlje", ivotinja", ovek", a termini za ne-pripadanje: nijednom . Uzmimo sluaj asertorinog pripadanja. Kad A
zdravlje", konj", ovek".
Na isti nain e se postupati kad su u pitanju partikularni
silogizmi. Jer, kad afirmativna premisa iskazuje asertorino
pripadanje, nee se dobiti silogizam, bila ona [premisa]
pretpostavljena kao univerzalna ili kao partikularna. (Ovo se
dokazuje na isti nain kao gore, i pomou istih termina.) Ali,
kad je negativna premisa asertorina, dobie se silogizam
pomou konverzije, kao u ranijim sluajevima.
A, opet, ako su obe premise uzete kao negativne, i ako je'
asertorino-negativna premisa univerzalna, iz samih premisa
nee proizai nikakav zakljuak; meutim, ako se konvertira
kontingentna premisa, moe, kao ranije, postati silogizam. Ali
ako je negativna premisa asertorina, a pri tome stavljena kao
partikularna, nee se dobiti silogizam, bila druga premisa
afirmativna ili negativna. Isto tako, [nee se dobiti silogizam]
ni ako se obe premise stave kao neodreene, bile one
afirmativne, negativne ili partikularne. Dokaz je isti, i izvodi se
pomou istih termina.86
Glava d e v e t n a e s t a
[MODALNI SILOGIZMI. SILOGIZMI DRUGE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE NUNA, A DRUGA KONTINGENTNA]
Kad jedna premisa iskazuje [neto] nuno, a druga [neto]
kontingentno, tada u sluaju kad je nuna negativna
premisa, dobie se silogizam sa zakljukom ne samo
kontingentno-negativnim, nego isto tako i aserto-rino-
negativnim. Meutim, kad je nuna afirmativna premisa,
nee biti silogizma.
Uzmimo za nuno da A ne pripada nijednom B, ali da [A]
moe pripadati svakom . Ako se negativna premisa konvertira,
ni nee pripadati nijednom A. Ali [pretpostavljeno je] da A
moe pripadati svakom . Tako se opet dobija silogizam prve
figure, sa zakljukom da moe da ne pripada nijednom . U
isto vreme, jasno je da ni asertorino nee pripadati
moe da ne pripada nijednom B, a kad pripada ponekom ,
A ne moe pripadati ponekom . Ali, po pretpostavci, A bi
moglo pripadati svakom .
Na isti nain dokazuje se i kad se negacija odnosi na .
Uzmimo sad da je afirmativna premisa nuna, a da je
druga [premisa] kontingentna, da A moe da ne pripada
nijednom B, ali da nunim nainom pripada svakom . Kad se
termini tako odnose, nee se dobiti nikakav silogizam, jer se
moe desiti da nunim nainom ne
126 127
pripada . Neka A bude belo", ovek", a labud". Belo" dobiti ni suprotna tvrenja, poto je dokazano da nunim
nunim nainom pripada labudu", ali moe da ne pripada
nijednom oveku, a ovek" nunim nainom ne pripada
nijednom labudu". Oevidno je da se u ovom sluaju ne dobija
silogizam sa kontingentnim zakljukom. Jer, ono to je nuno
nije kontingentno. Ali nee se dobiti ni silogizam sa nunim
zakljukom. Jer, nuno dobijamo ili kad su obe premise nune,
ili kad je negativna premisa nuna. Sem toga, moe se desiti da
pripada , kad su termini tako stavljeni. Jer, nita ne stoji na
putu da potpada pod [tako da bude pridato ], i da A
moe da pripada svakom B, a da bude nuno da A pripada .
Uzmimo da je biti budan", ivotinja", a A kretanje".
Kretanje nunim nainom pripada onome ko je budan, a ovo
[kretanje] moe da pripada svakoj ivotinji: i, najzad, sve to je
budno jeste ivotinja. Jasno je da ovde zakljuak nije
asertorino-negativan, poto je kod takvog odnosa termina
zakljuak nunim nainom asertorino--afirmativan. Isto tako,
ne mogu se postaviti ni suprotna tvrenja. Prema tome, nee se
dobiti nikakav silogizam. Isto se tako izvodi dokaz kad se
afirmativna premisa premesti [u gornju premisu].
Meutim, ako su premise sline po formi, tada u
sluaju da su one negativne uvek postaje silogizam, na taj
nain to se izvri konverzija kontingentne premise, kao u
ranijim sluajevima.87 Uzmimo da je nuno da A ne pripada B,
a da moe da ne pripada . Ako se izvri konverzija premisa,
ne pripada nijednom A, i A moe da pripada svakom . Dakle,
dobija se prva figura. Isto je tako kad se negacija odnosi na .
Ali ako su premise afirmativno stavljene, ne dobija se
silogizam. Oevidno je da zakljuak nee biti ni asertorino-
negativan, ni negativan nunim nainom, poto nije stavljena
negativna premisa ni za prosto pripadanje, ni za nuno
pripadanje. Ali zakljuak nee biti ni kontin-gentno-negativan.
Jer kad se termini tako odnose, nunim nainom nee
pripadati . Tako je kad se uzme da je A belo", labud", a
ovek". U zakljuku se ne mogu
nainom ne pripada . Tako ne postaje nikakav silogizam.
Isto e biti i za silogizme koji imaju partikularne
zakljuke. Ako je negativna premisa opta i nuna, uvek e se
dobiti silogizam iji e zakljuak biti kontingentan i
asertorino-negativan (dokaz se izvodi konverzijom). Meutim,
ako je afirmativna premisa (opta i nuna), nikad se ne dobija
silogizam. Dokaz e se izvoditi na isti nain i pomou istih
termina kao kod univerzalnih propozicija.
Zakljuka nee biti ni kad su obe premise afirmativ-ne. I
za ovo se izvodi isti dokaz kao ranije.
Ali ako su obe premise negativne, i ako je pri tome
premisa koja iskazuje [prosto] ne-pripadanje univerzalna i
nuna, tada se nee izvesti nunim nainom nikakav
zakljuak iz premisa onakvih kako su one stavljene; ali e se,
kao u ranijim sluajevima, dobiti silogizam konverzijom
kontingentne premise.
Ali ako su obe premise neodreene ili partikularno uzete,
nee se dobiti silogizam. Dokaz je ovde opet isti, i izvodi se
pomou istih termina.
Dakle, iz reenoga je jasno da ako se stavi uni-
verzalno-negativna premisa kao nuna uvek proizlazi silo-
gizam, koji ima zakljuak ne samo kontingentno-negativan
nego i asertorino-negativan. Meutim, nikad se nee dobiti
silogizam, ako je nuna afirmativna premisa. Isto je tako jasno
da kad se termini odnose na isti nain u sluaju nunog
pripadanja i u sluaju asertorinog pripadanja postaje i ne
postaje silogizam. Oevidno je da su svi silogizmi nesavreni, i
da postaju savreni pomou ranije naznaenih figura.
Glava d v a d e s e t a
[MODALNI SILOGIZMI. SILOGIZMI TREE FIGURE
SA DVE KONTINGENTNE PREMISE]
U poslednjoj figuri dobija se silogizam ako su obe
premise kontingentne, ili samo jedna.
Kad premise iskazuju kontingentnost, zakljuak e takoe
biti kontingentan; on e isti takav biti i kad je jedna premisa
kontingentna, a druga asertorina.
128 9 Organon
129
 U sluaju kad se druga premisa uzme kao nuna,
tada, ako je ona afirmativna, zakljuak nee biti ni nuan,
ni asertorian. Ali, ako je [druga premisa] negativna, dobice
se silogizam iji e zakljuak biti asertorino-negativan,
kao u ranijim sluajevima.88 I ovde se kontingentno u
zakljucima mora razumeti isto [u istom smislu] kao ranije.
Uzmimo najpre da su premise kontingentne, i da A i
mogu pripadati svakom . Poto je afirmativna premisa
partikularno konvertibilna, i poto moe da pripada
svakom , isto e tako i moi da pripada ponekom B.
Ako A moe da pripada svakom , a ponekom B,
isto tako i A moe pripadati ponekom B. Jer dobij a se
prva figura.
Ako A moe da ne pripada nijednom , a ako
moe da pripada svakom , tada nunim nainom
proizlazi da A moe da ne pripada ponekom B. Naime,
konverzijom emo dobiti opet prvu figuru.
Ali, ako se obe premise stave kao negativne, iz samih
tih premisa nee proizai nita nuno; meutim, kon-
verzijom premisa dobice se silogizam kao ranije. Jer, ako
A i mogu da ne pripadaju , ponovo e se konverzijom
dobiti prva figura.
Meutim, ako je jedan termin univerzalan, a drugi
partikularan, i ako se termini odnose na isti nain kao u
asertorinim propozicijama, dobice se ili nee se dobiti
silogizam.
Uzmimo da A moe da pripada svakom , a pone-
kom .89 Konverzijom partikularne premise dobice se prva
figura. Jer, ako A moe da pripada svakom , a ako
moe da pripada ponekom , isto tako moe da pripada
ponekom B.
Isto vai kad je univerzalno.90
Isto e biti i ako je premisa negativna, a premisa
afirmativna.91 Opet e se konverzijom dobiti prva
figura.
Ako se obe premise stave kao negativne, i to jedna
univerzalno, a druga partikularno, iz samih takvih
premisa nee proizai nikakav silogizam. Ali on e se,
kao i ranije, dobiti konverzijom [premisa].
Kad su obe premise neodreene ili partikularne, ne
postaje silogizam. Jer, A nunim nainom pripada svakom
B, a isto tako nijednom B. Termini za pripadanje neka
budu: ivotinja", ovek", belo", a za ne-pripadanje:
konj", ovek", belo". Srednji termin: belo".
Glava d v a d e s e t prva
[MODALNI SILOGIZMI. SILOGIZMI TREE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA,
A DRUGA ASERTORINA]
Ako jedna premisa oznaava prosto pripadanje, a
druga kontingentno pripadanje, zakljuak e biti kontin-
gentan, a ne asertorian, i dobice se silogizam, kad se
termini nalaze u istom odnosu kao ranije.
Uzmimo najpre da su termini afirmativni i da A pri-
pada svakom , a da moe da pripada svakom .92 Ako
se premisa konvertira, dobice se prva figura, kao i
zakljuak da A moe pripadati ponekom B. Jer kad jedna
premisa u prvoj figuri iskazuje kontingentnost, i zakljuak
je isto tako bio kontingentan. Isto je [isti je zakljuak] i
kad je premisa asertorina, a [premisa]
kontingentna.93
Kad je [premisa] negativna, a [premisa] afir-
mativna, ma koja od njih da je asertorina,94 u oba sluaja
zakljuak e biti kontingentan. Jer opet se dobija prva
figura, a dokazano je da ako jedna premisa u njoj iskazuje
kontingentnost, i zakljuak e isto tako biti kontingentan.
Ako se negacija stavi uz donji krajnji termin, ili ako
su obe premise uzete kao negativne, iz samih takvih pre-
niisa ne moe se dobiti silogizam. Ali, ako se premise kon-
vertiraju, dobice se silogizam, kao u ranijim sluajevima.
Ako je jedna premisa univerzalna, a druga parti-
kularna, i ako su obe afirmativne,95 ili ako je negativna
[premisa] univerzalna, a afirmativna [premisa] partikular-
 lj~
130 131
na,96 svi e se silogizmi dobiti na isti nain, jer svi e postati
savreni pomou prve figure. Oevidno je da e se dobiti
silogizam sa kontingentnim, a ne sa aserto-rinim zakljukom.
Ali, ako je afirmativna [premisa] univerzalna, a negativna
partikularna,97 dokaz e se izvesti pomou nemogueg.
Uzmimo da pripada svakom , i da A moe da ne pripada
ponekom . Tada, nunim nainom, A moe da ne pripada
ponekom B. Jer, ako A nunim nainom pripada svakom B, i
ako se pretpostavi da pripada svakom , A e nunim
nainom pripadati svakom , jer to je ranije bilo dokazano.98
Ali pretpostavka je bila da A moe ne pripadati ponekom .
U sluaju da su obe premise neodreene ili parti-kularne,
nee se dobiti silogizam. Dokaz je isti kao za univerzalne
premise, i izvodi se pomou istih termina.99
Glava d v a d e s e t druga
[MODALNI SILOGIZMI. SILOGIZMI TREE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA, A DRUGA NUNA]
Ako je jedna premisa nuna, a druga kontingentna, tada
se, kad su termini afirmativni, uvek dobija silogizam sa
kontingentnim zakljukom. Meutim, ako je jedna premisa
afirmativna, a druga negativna, tada se, ako je afirmativna
[premisa] nuna, dobija kontingentno-nega-tivni zakljuak. Ali
ako je negativna premisa nuna, zakljuak e biti i
kontingentno-negativan i asertorino--negativan. Meutim,
nee se dobiti silogizam sa nunim negativnim zakljukom,
kao [to se nee dobiti] ni u drugim figurama.
Uzmimo najpre da su termini afirmativni, i da A nunim
nainom pripada svakom , a da moe da pripada svakom
.100 Poto je nuno da A pripada svakom , a poto moe da pri tome je afirmativna [premisa] nuna. 105 Ali kad je negativna
pripada ponekom B, i A e pripadati ponekom na
kontingentan, a ne na asertorian nain, jer tako je bilo u prvoj
figuri. Dokaz e biti isti i
ako se uzme da je premisa nuna, a premisa
kontingentna.101
Uzmimo, opet, da je jedna premisa afirmativna, a druga
negativna, i da je afirmativna nuna, i da A moe da ne
pripada nijednom , a da nunim nainom pripada svakom
.102 Opet e se dobiti prva figura, a zato to negativna premisa
iskazuje kontingentnost, oevidno je da e zakljuak biti
kontingentan. Naime, kad su se premise tako odnosile u prvoj
figuri, i zakljuak je bio kontingentan. Ali ako je negativna
premisa nuna,103 zakljuak e biti i da je kontingentno da A ne
pripada ponekom B, i da A asertorino ne pripada ponekom B.
Uzmimo da je nuno da A ne pripada , i da moe da
pripada svakom . Konverzijom afirmativne premise
dobie se prva figura, a negativna premisa pri tome je nuna.
Kad se premise na taj nain odnose, proizlazi da A i moe da ne
pripada ponekom , i da A asertorino ne pripada ponekom .
Zato A nunim nainom asertorino ne pripada ponekom B.
Ali, kad se negacija nalazi u donjem krajnjem terminu [u
donjoj premisi], ako je tako postala premisa kontingentna,
dobie se silogizam pro-menom premise, kao ranije. Meutim,
ako je premisa nuna, nee se dobiti silogizam, jer e zakljuak
biti i nunim nainom univerzalno-afirmativan i nunim
nainom univerzalno-negativan. Termini za opte pripadanje
[neka budu]: san", konj koji spava", ovek", a za opte
ne-pripadanje: san", budan konj", ovek".
Isto e biti i ako se jedan od termina odnosi prema
srednjem [terminu] univerzalno, a drugi partikularno. Jer, ako
su obe premise afirmativne,104 dobie se silogizam sa
kontingentnim, a ne sa asertorinim zakljukom. Isto je tako i
kad se stavi jedna negativna, a druga afirmativna [premisa], a
[premisa] nuna,106 zakljuak e biti asertorino-negativan.
Nain dokaza bie isti i kad su termini univerzalni, i kad nisu
univerzalni. Jer, nuno je da ovi silogizmi budu nainjeni
savrenima pomou prve
132 133
figure, i stoga ono to vai u jednom sluaju [u silogizmima
prve figure] vai i u drugom [u silogizmima tree figure]. Ali
kad se univerzalna negacija stavi u donji krajnji termin [u
donju premisu], ako je [ta negacija] kontin-gentna,
konverzijom e se dobiti silogizam; meutim, ako je ona
nuna, nee se dobiti silogizam. Ovo e se dokazati na isti
nain i pomou istih termina, kao za univerzalne premise.
Oevidno je, dakle, i u odnosu na ovu figuru, kad i kako
e se dobiti silogizam, i kad je zakljuak kontin-gentan, a kad
je asertorian. Isto tako, jasno je da su svi ovi silogizmi
nesavreni i da postaju savreni pomou prve figure.107
Glava d v a d e s e t trea
[OPTA UPOTREBA TRI SILOGISTIKE FIGURE.
SVOENJE NA PRVU FIGURU]
Jasno je iz reenoga da silogizmi ovih figura postaju
savreni univerzalnim silogizmima prve figure i da se na njih
svode.108 Da ovo vai svakom silogizmu uopte,109 bie sad
jasno im pokaemo da svaki silogizam postaje u jednoj od
ovih figura.
Svaki dokaz i svaki silogizam dokazuju, nunim nainom,
ili pripadanje ili ne-pripadanje [jednom subjektu], bilo
univerzalno ili partikularno, i bilo da se dokaz izvodi
neposredno ili pomou hipoteze. A svoenje na nemogue jeste
poseban sluaj dokaza pomou hipoteze.
Najpre emo govoriti silogizmima koji neposredno
dokazuju. Ono to njima budemo utvrdili uinie jasnim
silogizme dokazane pomou nemogueg, i uopte silogizme
dokazane pomou hipoteze.
Ako treba zakljuiti pomou silogizma da A pripada ili ne
pripada B, nuno je pretpostaviti neto neemu.110 Ako se naina (naime time to se A prida i prida B, ili to se
pretpostavilo A , pretpostavilo se ba ono to je pitanje prida A i B, ili to se A i pridaju ), koji odgovaraju figurama
od poetka.111 Ali, ako je A afirmirano , a ako nije
afirmirano ni kome drugom terminu, niti
ie drugi termin [afirmiran] , ni neki drugi termin
^_____nee se dobiti nikakav silogizam.112 Jer, iz toga to
jedna stvar ne pripada jednoj stvari ne proizlazi nita nunim
nainom. Prema tome, mora se [premisi ] dodati druga
premisa. Ako je A afirmirano nekom drugom terminu, ili neki
drugi termin A, ili neki drugi termin 113,
___tada nita ne stoji na putu da postoji silogizam; meutim,
ovaj. na osnovu stavljenih premisa, nee zakljuiti nikakav
odnos prema B. Isto tako, kad pripada nekom drugom
terminu, ovaj opet drugom, i tako dalje, ali nijedan od tih
termina nije vezan sa B, opet se nee dobiti silogizam u ijem
se zakljuku postavlja neki odnos izmeu A i B. Naime, mi
smo uopte utvrdili114 da nikad ne moe postojati silogizam koji
pridaje jednu stvar drugoj bez srednjeg termina koji je pomou
prediciranja [pripadanja] stavljen u odnos sa svakim krajnjim
terminom. Jer, silogizam uopte postaje iz premisa, a silogizam
koji utvruje neki odnos prema odreenom subjektu polazi od
premisa koje postavljaju odnos prema ovom subjektu, a
silogizam koji utvruje odnos odreenoga predikata prema
odreenom subjektu [proizlazi] iz premisa u kojima je ovaj
predikat stavljen u odnos prema ovom subjektu. Ali, nemogue
je uzeti jednu premisu koja postavlja izvestan odnos prema B, a
nita njemu niti tvrdi niti odrie. Nemogue je, isto tako,
[uzeti] jednu premisu koja postavlja odnos izmeu A i B, a ne
uzima nikakav zajedniki atribut, nego neto tvrdi ili odrie
svakom terminu onih atributa koji su joj svojstveni. Prema
tome, treba pretpostaviti neto srednje izmeu oba, 115 neto to
e biti veza izmeu pripadanja, ako treba da se dobije
silogizam koji postavlja odnos odreenog atributa prema
odreenom subjektu.
Ako116 nunim nainom treba pretpostaviti neto to oba
krajnja termina imaju zajedniko, i ako je ovo mogue na tri
kojima smo govorili, oevidno je da svaki silogizam
nunim nainom postaje iz jedne od ovih figura. Odnos je isti i
ako je A vezano sa pomou
134 135
vie srednjih termina. Jer, ak i u sluaju kad ima vise srednjih
termina, figura je ista.
Prema tome, oevidno je da se silogizmi koji neposredno
dokazuju ostvaruju pomou figura kojima smo govorili117. A
da je to sluaj i kod svoenja na nemogue, bie jasno iz
sledeeg.
Uvek kad se ostvaruje neto pomou nemogueg,
silogizmom se zakljuuje lano, ali propozicija koju je
prvobitno trebalo dokazati, dokazana je hipotetiki, kad neto
nemogue proizlazi iz protivrene [kontradiktorne] propozicije.
Tako se nesamerljivost [inkomensura-bilnost] dijagonale
dokazuje iz toga to bi pri pretpostavci njene samerljivosti
[komensurabilnosti] neparni brojevi postali jednaki parnima.
Tada se zakljuuje da neparni brojevi postaju jednaki parnim
brojevima. Uz to, hipotetino se dokazuje inkomensurabilnost
dijagonale time to laan zakljuak proizlazi iz protivrene
propozicije.118 Jer, zakljuivanje iz nemogueg sastoji se u tome
da se dokae nemogunost jedne stvari pomou prvobitno po-
stavljene hipoteze. Poto se lano, pri svoenju na nemogue,
dobija pomou silogizma koji direktno dokazuje, dok prvobitno
tvrenje biva dokazano pomou pretpostavke; i poto smo
ranije utvrdili da se silogizmi koji direktno dokazuje izvode
pomou [navedenih] figura, oevidno je da se i silogizmi u
kojima se vrsi svoenje na nemogue izvode pomou ovih
figura.
Isto vai i za sve druge silogizme koji se osnivaju na
pretpostavci.119 U svim ovim sluajevima silogizam se upravlja
prema propoziciji koja je stavljena na mesto prvobitne
propozicije, ali ova poslednja dobijena je saglasnou ili
drugom kakvom pretpostavkom.
Ali, ako je ovo istina, svaki dokaz i svaki silogizam
moraju nunim nainom da proizau pomou tri figure kako na ovaj drugi nain, tako i na prvi.122 Prema tome, ako je
kojima je ranije govoreno. Kad je to dokazano, jasno je da
svaki silogizam postaje savren pomou prve figure, kao i da se
moe svesti na univerzalne silogizme u njoj.
Glava d v a d e s e t e t v r t a [O
KVALITETU I KVANTITETU PREMISA]
Dalje, u svakom silogizmu jedan od termina treba da bude
afirmativan, kao i da postoji jedno univerzalno pripadanje.120
Jer, bez jedne univerzalne premise ili nee biti silogizma,
ili se ovaj nee odnositi na postavljeno pitanje, ili e postulirati
ono to treba dokazati [dobie se petitio principii].
Uzmimo da treba dokazati da je etiki dobro zadovoljstvo
koje pribavlja muzika. Ako se prizna da je zadovoljstvo etiki
dobro, a ne doda se svako", nee se dobiti silogizam. Ako
se prizna da je poneko zadovoljstvo dobro, tada je ili to
zadovoljstvo drugo nego muzika, i zakljuak nema nikakvog
odnosa sa postavljenim pitanjem; ili je to zadovoljstvo muzika,
i onda se pretpostavlja ono to treba dokazati [vri se petitio
principii]. Ovo se jo bolje moe razjasniti na geometrijskim
figurama. Uzmimo da treba utvrditi da su jednaki uglovi na
osnovici jednog ravnokrakog trougla. Linije A i treba tada
povui ka centru. Ako se sad uzme da je ugao jednak uglu
, a uopte se ne pretpostavi da su jednaki uglovi upisani u
polukrugovima; i ako se opet pretpostavi da je ugao jednak
uglu , a pri tome se ne pretpostavi da su jednaki svi uglovi
upisani u istom iseku kruga; ako se, najzad, pretpostavi da su
kad se jednaki uglovi oduzmu od celih uglova koji su sami
jednaki, jednaki uglovi koji ostaju, i Z, tada e se
pretpostaviti ono to treba dokazati, sem u sluaju ako se isto
tako pretpostavi da su, kad se jednaki uglovi oduzmu od
jednakih uglova, uglovi koji ostaju jednaki.
Oevidno je, dakle, da u svakom silogizmu treba da
postoji opte pripadanje, i da je opte dokazano kad su svi
termini opti.121 Isto tako, vidi se da je partikularno dokazano
zakljuak univerzalan, i termini su
136 137
nunim nainom univerzalni. Meutim, ako su termini
univerzalni, zakljuak moe da ne bude univerzalan.
Isto tako, jasno je da u svakom silogizmu ili obe
premise ili jedna moraju, nunim nainom, biti jednake
zakljuku. Ovim mislim ne samo [da premisa mora biti
jednaka zakljuku] ukoliko je afirmativna ili negativna,
nego i ukoliko je nuna, ili asertorina, ili kontingentna.
A treba uzeti u obzir i druge naine pripadanja.123
Jo je, opte govorei, jasno kad e se dobiti silogi-
zam, a kad se nee dobiti, i kad je on mogu [kad on vai],
a kad je savren; i, najzad, jasno je da, ako postoji silo-
gizam, termini moraju biti rasporeeni na jedan od naina
na koje smo ukazali.
Glava d v a d e s e t peta
[ODREIVANJE BROJA TERMINA, PREMISA
I KONKLUZIJA. SVAKI SILOGIZAM IMA TRI
TERMINA I DVE PREMISE]
Isto tako, jasno je da se svaki dokaz mora izvesti na
osnovu tri termina, a ne vie, iako se isti zakljuak moe
izvesti iz raznih premisa. Tako se zakljuak moe izvesti
iz premisa A i i iz premisa i , ili iz premisa A i B, ili
A i , ili i . Jer, nita ne stoji na putu da za iste
zakljuke postoji vie srednjih termina. Ali, u tom sluaju
ne postoji jedan silogizam, nego nekoliko njih. Ili, opet, u
sluaju kad je svaka od premisa A i za sebe dobijena
pomou silogizma,124 kao A pomou i E, i opet
pomou i . Ili kad se jedna premisa dobije pomou
indukcije, a druga pomou silogizma. Ali, i tako ima vie
silogizama, jer ima vie zakljuaka, kao A i i .1251, ako se
hoe da u ovim sluajevima nema vie silogizama, nego
samo jedan,126 moe se tako dobiti isti zakljuak pomou
vie od tri termina, ali to ne moe biti na nain na koji
proizlazi iz A i iz B.
Uzmimo da je zakljueno iz propozicija . zakljuivanju gde nisu parne po broju premise iz kojih
Nuno je da jedna [od ovih propozicija] stoji u takvom
odnosu prema drugoj kao celina prema delu.127 Jer, ranije128
je dokazano da se, kad postoji silogizam, neki od termina
nunim nainom moraju tako odnositi. Uzmimo da [pro-
pozicija] A stoji u takvom odnosu sa [propozicijom] B. Iz
ovoga proizlazi jedan zakljuak. Ovaj je [propozicija] E, ili
jedna od propozicija i , ili neka druga. Ali ako je
zakljuak E, tada e se silogizam dobiti samo na osnovu
premisa A i B. Ako se [propozicije] i tako odnose, da
je jedna celina, a druga deo, zakljuak e isto tako iz njih
proizai, a ovaj e biti ili [propozicija] E, ili jedna ili
druga od propozicija A i B, ili neka druga. Ali, ako je
[zakljuak] E,129 ili A ih B,130 tada e postojati ili vie
silogizama, ili e isto biti zakljueno pomou vie termina,
na nain koji smo naznaili kao mogu. Ali, ako je zaklju-
ak drugi nego te propozicije [E, ili A, ili B], nai emo
vie silogizama koji meusobno ne stoje u vezi. Ako se
ne odnosi prema tako da se dobij a silogizam, tada su
one [propozicije] uzalud pretpostavljene, sem ako to
nije bilo zbog kakve indukcije, ili radi prikrivanja [neeg],
ili iz nekog slinog razloga. Ali ako iz propozicija A i
ne proizlazi E, nego neki drugi zakljuak, i ako iz i
sleduje jedna od dve propozicije [A i B], ili neka druga
[propozicija], postae vie silogizama koji nemaju veze
sa subjektom. Jer, bilo je pretpostavljeno da silogizam
utvruje E. Najzad, ako nikakav zakljuak ne proizlazi iz
i , znai da su te premise uzalud pretpostavljene, a da
silogizam ne dokazuje propoziciju koja je u poetku
stavljena.131
Iz svega ovoga je oevidno da se svaki dokaz i svaki
[prost] silogizam dobija samo pomou tri termina.
Ako je to jasno, oevidno je da jedan zakljuak za-
visi od dve premise, a ne od veega broja premisa. Jer, tri
termina obrazuju dve premise sem ako im se ne doda
jedna nova [premisa],132 kao to smo rekli u poetku,133
radi toga da se silogizmi naine savrenima.
Iz ovoga se vidi sledee: u svakom silogistikom
proizlazi glavni zakljuak (jer izvesni od ranijih zakljuaka
jesu nunim nainom premise),134 takvo zakljuivanje
138 139
ili nije bilo silogistiko, ili je u njemu bilo postavljeno vie
pitanja nego to je bilo potrebno radi utvrivanja teze.
Ako se uzmu u razmatranje silogizmi prema njihovim
glavnim [prostim] premisama, svaki silogizam proizla-zie
iz premisa koje su po broju parne, i iz termina koji su po broju
neparni.135 Jer, broj termina za jedinicu vei je od broja
premisa. A to se tie zakljuaka, njihov broj bie za polovinu
manji od broja premisa.136
Meutim, kad se doe do zakljuka pomou prosilo-
gizama, ili pomou vie kontinuiranih srednjih termina,137
kao, na primer, propozicija AB pomou srednjih ter
mina i , broj termina bie za jedinicu vei od broja afirmativan zakljuak dokazuje se [izvodi se] samo pomou
premisa (jer dodati termin bie stavljen ili spolja [pored]
ili iznutra [izmeu drugih termina]138 ali u oba sluaja
izlazi da je broj propozicija za jedinicu manji od broja
termina). Broj premisa bie jednak broju propozicija.
Ali,139 premise nee biti uvek parne, a termini neparni,
nego, i obrnuto, kad su premise parne, termini su neparni,
a kad su termini parni, premise su neparne. Jer, premisa
se dodaje u isto vreme kad se dodaje termin, bilo s koje
se strane termin dodavao. Iz toga izlazi da ako su pre
mise parne po broju, a termini neparni po broju nunim
nainom moramo da ih, pri svakom dodavanju, inimo
naizmenino parnim i neparnim.
Meutim, za zakljuke nee vaiti isto pravilo, ni u
odnosu na termine, ni u odnosu na premise. Naime kad se doda
jedan termin, broj dodatih zakljuaka bie za jedinicu manji od
broja ranijih termina.140 Jer, novi termin ne ini zakljuak samo
sa poslednjim [terminom]; inae ga ini sa svima [drugima].
Ako se terminima A, i doda termin , time su neposredno
dodata dva zakljuka,
jedan u odnosu na A, a drugi u odnosu na B. 141 Isto
vai i za sva druga dodavanja.142 Ali i kad se [novi] termin
stavi izmeu dva ranija termina,143 bie isto, jer samo sa
jednim terminom [novi] termin nee initi silogizam. Tako
e zakljuaka biti mnogo vie nego termina i premisa.
Glava d v a d e s e t esta
[KOJI SE ZAKLJUCI IZVODE TEKO A
KOJI LAKO]
Poto znamo na ta se silogizmi odnose, kao i kvalitet
zakljuka dobijenog u svakoj figuri, i [poto znamo] na koje se
naine oni [zakljuci] izvode, jasno nam je koje je probleme
teko, a koje je lako reavati.
Lake je dokazati ono to je zakljueno u vie figura i
pomou vie modusa, a tee je dokazati ono to je zakljueno u
manjem broju figura i pomou manje modusa, Univerzalno-
prve figure, i pomou nje samo na jedan nain. 144 Univerzalno-
negativan [zakljuak] dokazuje se [izvodi se] pomou prve i
pomou srednje [druge] figure; pomou prve samo na jedan
nain,145 a pomou srednje [druge] na dva naina. 146
Partikularno-afirmativan zakljuak dokazuje se [izvodi se]
pomou prve i poslednje [tree] figure; pomou prve147 samo na
jedan nain, a pomou poslednje [tree] na tri naina. 148
Partikularno-negativan zakljuak dokazuje se [izvodi se] u
svim figurama, ali u prvoj samo na jedan nain, 149 u srednjoj
[drugo] na dva naina,150 a u poslednjoj [treoj] na tri naina.151
Jasno je, dakle, da je univerzalno-afirmativan zakljuak
najtee utvrditi, a najlake pobiti.
Ali, uopte je lake pobiti univerzalne nego partiku-larne
propozicije. Jer, univerzalno-afirmativna propozicija pobijena
je kako univerzalno-negativnom, tako i partiku-larno-
negativnom. Partikularno-negativni zakljuak dokazuje se u
svim figurama, a univerzalno-negativan u dve figure. Isto je
tako i sa [univerzalno-] negativnim propozicijama. Jer,
prvobitna propozicija [univerzalno-negativna] pobijena je i
univerzalno-afirmativnom, i partikularno--afirmativnom
[premisom]. A univerzalno-negativna [premisa] nalazi se u dve
figure. Meutim, partikularne [premise] mogu biti pobijene
samo na jedan nain, dokazom univerzalno-afirmativne ili
univerzalno-negativne [premise].152 Ali lake je dokazati
partikularne premise [nego
140 141
univerzalne, jer njihov dokaz moe se izvesti u vie figura i
pomou vie modusa.
I, uopte, ne treba zaboraviti da se propozicije mogu
pobijati jedne drugima, univerzalne partikularnima, a
partikularne univerzalnima. Meutim, univerzalne [premise] ne
mogu se dokazati pomou partikularnih, iako se partikularne
mogu dokazati pomou univerzalnih [premisa]. U isto vreme
jasno je i to, da je lake pobijati nego dokazivati.
Kako postaje svaki silogizam, i pomou koliko termina i
premisa, i kako se ove poslednje meu sobom odnose, a, zatim,
kakva je priroda problema [dokazanog] u svakoj figuri, i koje
se propozicije dokazuju u vie, a koje u manje figura, sve to
jasno je iz onoga to je reeno.153
Glava d v a d e s e t s e d m a
[OPTA PRAVILA ZA KATEGORINE SILOGIZME]
Sad treba da utvrdimo kako moemo uvek da pribavimo
obilno silogizama za postavljeno pitanje, i kojim emo putem
doi do principa za svaki problem.154 Jer, ne treba samo
posmatrati postanak silogizama nego, isto tako, treba biti u
stanju da se oni postave.
Od svega to postoji, jedne stvari 155 su takve da ne mogu
istinito biti univerzalno afirmirane ni od kakve- druge stvari,
kao, na primer, Kleon i Kalija, to jest individualno i ulno, a
druge stvari mogu njima da budu afirmirane (poto je svaka
od ovih individualnih stvari i ovek i ivotinja). Meutim,
druge stvari156 su same afirmirane drugim stvarima, ali
njima nita od ranijeg nije afirmirano. Najzad, druge stvari 157 su
same afirmirane drugim stvarima, a druge stvari njima
samima, kao Kaliji ovek, a oveku ivotinja.
Jasno je da postoje izvesne stvari koje, prema samoj
svojoj prirodi, ne mogu ni emu biti afirmirane. Sve to je
ulno jeste takvo da nije afirmirano ni kojoj drugoj stvari sem
akcidentalno. Jer mi ponekad kaemo da je
ovo belo Sokrat, ili da je ono to dolazi Kalija. Govori-emo
ponovo158 tome da se pri penjanju na vie [ka viim
terminima] dolazi do granice gde treba stati. Za sada se
zadovoljimo time da utvrdimo ono to emo odmah izloiti.
ovim poslednjim predikatima ne moe se dokazati drugi
predikat, sem kao miljenje [sem na dijalektiki nain], 159 ali
oni sami mogu biti afirmirani drugim stvarima. Pojedinane
[individualne] stvari ne mogu se afirmirati drugim stvarima,
ali ove [druge stvari] mogu se afirmirati pojedinanima. to
se tie posrednih termina, oevidno je da oni mogu biti
afirmirani na dva naina: i oni sami mogu biti afirmirani
drugim terminima, i drugi termini mogu biti afirmirani njima,
i gotovo svi dokazi i istraivanja odnose se veinom na
njih.160
Treba, dakle, skupiti premise koje se odnose na svaki
predmet na ovaj nain. Treba, najpre, postaviti sam subjekt,
definicije i sve to je svojstveno [toj] stvari. Zatim, [valja
postaviti] sve atribute koji logiki sleduju stvari, i one kojima
stvar sleduje, a i one [atribute] koji joj ne mogu pripadati. Ali
atributi kojima sama stvar ne moe pripadati, ne treba da budu
posebno razmatrani, zato to je negativna premisa
konvertibilna. Isto tako, meu atributima koji sleduju stvari,
valja razlikovati one koji pripadaju sutini stvari, i one koji su
afirmirani kao [njene] osobine, i one koji su afirmirani kao
akcidencije, i jo neke [atribute] koji pripadaju stvari na osnovu
miljenja, i neke koji joj pripadaju shodno istini. Jer to se sa
vie takvih atributa raspolae, brze e se doi do zakljuka; a
to su atributi istinitiji, dokaz e biti savreniji.
Ali, ne smeju se izabrati atributi koji sleduju jednoj
pojedinanoj stvari, nego oni koji zavise od cele te stvari. Tako,
na primer, ne [srne se izabrati] atribut koji sleduje
individualnom oveku nego onaj koji sleduje svakom oveku.
Jer, silogizam postaje iz univerzalnih premisa.161 Ako je
propozicija neodreena, nejasno je da li je premisa univerzalna,
ali ako je propozicija odreena, to je jasno.
142 143
 Isto tako, iz razloga koji smo naznaili, moraju se izabrati
u njihovoj celini atributi kojima subjekt sleduje.
to se tie samoga atributa koji sleduje ne treba pret-
postaviti da on ceo zavisi od stvari. 162 Ne srne se, na pri-mer,
rei da svaka ivotinja sleduje oveku, ni svaka nauka [upravo
umetnost] muzici183 nego se oba tvrenja mogu rei samo
prosto, kao to postavljamo propozicije. Druga propozicija bila
bi nekorisna i nemogua, kao, na pri-mer, da je svaki ovek
svaka ivotinja, ili da je pravda svako dobro. Ali izraz sve"
stavlja se uz ono emu neto sleduje.
Ali, kad je subjekt za koji treba nai atribute to mu
sleduju sam sadran u nekom drugom pojmu, tada atributi,
afirmativni ili negativni, koji sleduju optem terminu ne
treba da se izberu meu atributima koji sleduju subjektu164 (jer
ovi atributi ve su bili podrazumevani meu atributima to
prate vii pojam. Naime, sve ono to sleduje ivotinji sleduje i
oveku, a isto je i sa onim to ne pripada ivotinji)165, nego
treba uzeti atribute svojstvene svakom subjektu. Naime izvesni
atributi svojstveni su rodu van vrste, jer potrebno je, nunim
nainom, da rodovima, koji su razliiti od vrste, pripadaju
izvesni svojstveni atributi. Ne treba izabrati za subjekte koji
prethode optem pojmu subjekte to prethode pojmu koji ovaj
obuhvata.166 Na primer, ne treba uzeti kao subjekt to prethodi
ivotinji ono to prethodi oveku. Jer, nunim nainom, ako
ivotinja sleduje oveku, ona isto tako sleduje svim stvarima
kojima sam ovek sleduje. Ali, ove stvari vie zavise od izbora
onoga to se odnosi na oveka.
Mora se, isto tako, uzeti u obzir ono to veinom sleduje
ili prethodi. Jer, kod problema koji se odnose na ono to
veinom vai, i zakljuak proizlazi iz premisa koje veinom
vae, bile sve premise ili samo jedan deo takve vrste. Jer, u
svakom silogizmu ima slinosti izmeu zakljuka i njegovih
principa [premisa].
Najzad, ne treba uzeti atribute koji sleduju svim ter-
minima, jer se ne moe dobiti silogizam iz takvih premisa.
Razlog toga bie jasan iz sledeega. 167
Glava d v a d e s e t osma
[POSEBNA PRAVILA ZA ISTRAIVANJE SREDNJEG
TERMINA U KATEGORINIM SILOGIZMIMA]
Kad valja utvrditi da neki predikat pripada jednom
univerzalnom terminu,168 treba razmotriti subjekte predikata
koji valja utvrditi, i kojima je sam on afirmiran. Uz to, [treba
razmotriti] atribute koji sleduju iz onoga emu treba neto
afirmirati. Jer, kad je jedan od subjekata isti kao jedan od ovih
atributa, tada, nunim nainom, izlazi da jedan od termina
pripada drugome.
Ali, ako treba utvrditi da jedan predikat pripada ne jednom
univerzalnom, nego jednom partikularnom terminu,169 tada
valja razmotriti ono to prethodi jednom i drugom terminu. Jer,
ako je jedan od subjekata koji prethodi identian drugome,
dobija se nunim nainom partikularno pripadanje.
Kad jedan termin ne treba da pripada nijednom drugom
univerzalnom terminu,170 valja razmotriti atribute koji sleduju
onome emu predikat ne treba da pripada. A zatim, cpet, [valja
razmotriti] atribute koji ne mogu biti prisutni [koji se ne mogu
nalaziti] u onome to ne treba da pripada subjektu. Ili, obrnuto,
[valja razmotriti] atribute koji ne mogu biti prisutni [koji se ne
mogu nalaziti] u onome emu predikat ne treba da pripada; a,
sem toga, atribute koji sleduju onome to ne treba da pripada
subjektu. U oba sluaja, ako su ovi termini identini, dolazi se
do univer-zalno-negativnog pripadanja, jer se dobija as
silogizam prve figure, a as silogizam srednje [druge] figure.
Ako treba utvrditi partikularno-negativno pripadanje,171
treba razmotriti ono to prethodi onome emu predikat ne
pripada, kao i atribute koji ne mogu pripadati onome to ne
pripada subjektu. Ako je jedan od termina isti kao drugi, dobija
se, nunim nainom, partikularno--negativno pripadanje.
Ovo to smo rekli bie moda jasnije na sledei nain.
Uzmimo da su atributi koji sleduju A 172 oznaeni sa B,
ono emu sleduje sa , a atributi koji ne mogu
144 10 Organon 145
da mu pripadaju sa . Uzmimo opet da su atributi oznaeni sa
Z, ono emu ovo samo sleduje sa H, a atributi koji ne mogu da
mu pripadaju sa . Ako je sad poneko identino ponekom Z,
nuno je da A pripada svakom E.173 Jer pripada svakom E, a
A svakom , tako da A pripada svakom E.
Ako su i identini, A e nunim nainom pripadati
ponekom E,174 jer A sleduje , a sleduje svakom H.
Ako su i identini, A nee pripadati nijednom E,175 na
osnovu prosilogizma. Naime, poto je negativna [premisa]
konvertibilna, a poto je identino sa , nee pripadati
nijednom Z, ali e pripadati svakom E.
Ako su opet i identini, A nee pripadati nijednom
E,176 jer e pripadati svakom A, ali nee pripadati nijednom
E. Jer je bilo identino sa , a nije pripadalo nijednom E.
Ako su i identini, A nee pripadati ponekom E,177 jer
ono nee pripadati H, poto ne pripada ni . Ali potpada pod
E, tako da A nee pripadati ponekom E.
Ako je identino sa H, dobie se silogizam sa kon-
vertiranim zakljukom, jer e pripadati svakom A178 (poto
pripada A), a [pripada] (poto je bilo identino sa H). Ali
nije nuno da A pripada svakom E, nego A nunim nainom
mora pripadati ponekom E, poto se jedan univerzalni iskaz
moe preokrenuti u partikularni.
Jasno je, dakle, da u svakom problemu [u svakom
zakljuku koji treba izvesti] valja razmotriti naznaene odnose
svakog termina, jer se svi silogizmi na njima osnivaju.
Ali, i kod onoga to se odnosi na atribute koji sleduju i na
subjekte koji prethode svakom terminu, treba obratiti panju na
one koji su prvi, upravo najoptiji. Na primer, kod treba vie
razmatrati KZ nego samo Z, a kod A vie nego samo . Ako
A pripada KZ, ono e isto tako pripadati i E; ali ako ono ne
sleduje KZ, ono moe sle-dovati Z. Slino tome, treba
razmatrati i ono to prethodi samome A [ono emu A sleduje].
Jer ako jedan termin
sleduje prvim [najoptijim] subjektima to mu prethode, on e
sledovati i onima koji se nalaze pod njima. Ali ako on ne
sleduje prvima, on ipak moe da sleduje onima koji su im
podreeni.
Isto tako, oevidno je da se ovo istraivanje vri pomou
tri termina i dve premise, i da se svi silogizmi dobi-jaju
pomou figura kojima smo govorili. Jer, dokazano je da A
pripada svakom E, kad je jedan identian termin uzet izmeu
i Z.179 Taj termin bie srednji termin, a krajnji [spoljni] termini
bie A i E. Tako se dobija prva figura. A e pripadati ponekom,
E,180 kad su i uzeti kao identini. To je poslednja [trea]
figura, poto postaje srednji termin. A nee pripadati
nijednom E,181 kad su i identini. Tako se [u isto vreme]
dobijaju prva figura i srednja [druga] figura. Prva figura [dobija
se] zato to A ne pripada nijednom Z, ako je negativna
[premisa] konvertibilna, a ako pripada svakom E. Srednja
[druga] figura [dobija se] zato to ne pripada nijednom A,
a pripada svakom . nee pripadati ponekom E,182 kad su i
identini. To je poslednja [trea] figura, jer A nee pripadati
nijednom H, a e pripadati svakom H.
Jasno je, dakle, da se svi silogizmi dobijaju pomou figura
kojima je ranije govoreno, i da ne treba odabirati atribute koji
sleduju svim terminima,188 zato to iz toga nikakav silogizam ne
moe da proizae. Jer, kao to smo videli, 184 nikako se ne moe
postaviti propozicija iz atributa to sleduju subjektu, i ne moe
se unititi [negirati] propozicija pomou onoga to sleduje svim
terminima, jer srednji termin treba da pripada jednom, a da
ne pripada drugom.
Isto tako, jasno je da su drugi naini za biranje srednjih
termina nekorisni, kad je re postavljanju silogizma. Takvi su
sluajevi ako su identini atributi koji sleduju svakom terminu;
ili ako je ono emu A sleduje [ono to prethodi A] identino sa
atributima koji ne mogu da pripadaju E; ili ako su identini
atributi koji ne mogu da pripadaju jednom ili drugom terminu.
Jer, nijedan silogizam ne postaje na osnovu takvih identinih
termina.
 10*
146 147
 Ako su identini atributi koji sleduju, kao i Z, dobija se
srednja [druga] figura sa afirmativnim premisama.185
Ako je ono emu A sleduje [ono to prethodi A] identino
sa atributima koji ne mogu pripadati na primer, sa i 18
imaemo prvu figuru, ija e premisa koja se odnosi na
donji krajnji termin [donja premisa] biti negativna.
Najzad, ako su identini atributi koji ne mogu pripadati
jednom ili drugom terminu kao, na primer, i 0i87 0De e
premise biti negativne, ili u prvoj ili u srednjoj [drugoj] figuri.
Ali tako nee postati nikakav silogizam.
Isto tako, oevidno je da treba otkriti koji su u ovom
istraivanju identini termini, a ne koji su razliiti ili kon-trerno
suprotni, pre svega zato to je ovo ispitivanje vreno zbog
srednjeg termina, a takav srednji termin ne treba da bude
razliit, nego jedan isti188.
Zatim, u svim sluajevima gde silogizam postaje iz
termina koji su uzeti kao kontrerno suprotni, upravo iz termina
koji ne mogu pripadati istoj stvari, moe uvek da postoji
svoenje na ve pomenute moduse, kao, na primer, kad su
i kontrerno suprotni, ili kad ne mogu pripadati istoj stvari.
Kad se uzmu ovi termini, dobie se silogizam iji e zakljuak
biti da A ne pripada nijednom E. Ali taj zakljuak nee se
izvesti iz postavljenih premisa, nego na ranije pokazani nain.
Jer e pripadati svakom A, ali nee pripadati nijednom E,
tako da, nunim nainom, mora biti identino ponekom .
Ako se, opet, i ne mogu nalaziti u istoj stvari, iz toga
proizlazi da A nee pripadati ponekom E. Jer i na taj nain
dobiemo srednju [drugu] figuru, poto e pripadati
svakom A, a nee pripadati ponekom E. Tako je nunim
nainom identino ponekom . Jer, nema nikakve razlike rei
da i ne mogu pripadati istoj stvari, i rei da je identino
ponekom . Naime, u je sadrano sve ono to ne moe
pripadati E.
Oevidno je da ova istraivanja [koja pretpostavljaju
razliite ili kontrerno suprotne termine] ne daju sama po sebi
nikakav silogizam. Ali, ako su i kontrerno suprotni,
tada, nunim nainom, postoji identitet izmeu i ponekog ,
i silogizam postaje iz ova dva termina [B i ]. Kad se trae
termini na ovaj nain [kad se uzimaju u obzir razliiti i
kontrerno suprotni termini], obraa se panja na drugi put, a ne
na onaj koji je nuan, i to zato to se gubi iz vida identitet
izmeu i .
Glava d v a d e s e t d e v e t a
[ISTRAIVANJE SREDNJEG TERMINA U SILOGIZMIMA
KOJI SE DOKAZUJU POMOU LOGIKI NEMOGUEG,
KAO I U HIPOTETINIM I U MODALNIM SILOGIZMIMA]
Silogizmi koji vode logiki nemoguem [apsurdu]
upravljaju se po istim pravilima kao silogizmi koji direktno
dokazuju.
Jer, i silogizmi koji vode nemoguem postaju pomou
onoga to sleduje svakom od dva termina189, kao i pomou
onoga emu oni sleduju [i onoga to njima prethodi]. A
istraivanje [srednjeg termina] isto je u oba sluaja. Jer, ono to
je dokazano neposredno moe isto tako biti predmet silogizma
pomou nemogueg, na osnovu istih termina. A ono to je
dokazano pomou nemogueg, moe biti [dokazano] i
neposredno, tako, na primer, da A ne pripada nijednom E.
Uzmimo da A pripada ponekom E. Poto pripada svakom A,
a A ponekom , e pripadati ponekom E. Meutim,
pretpostavljeno je da ne pripada nijednom E. Moe se opet
dokazati da A pripada ponekom E. Naime, ako A ne pripada
nijednom E, i ako pripada svakom , nee pripadati
nijednom H. Ali, po pretpostavci A pripada svakom H. Isto vai
i za sve druge probleme [to jest za sve zakljuke koje treba
dokazati], jer uvek i svuda dokaz pomou nemogueg izvodie
se iz onoga to sleduje i iz onoga to prethodi svakom od
termina. I za svaki problem istraivanje je isto, kako za
silogizam sa neposrednim dokazom, tako i za svoenje na
nemogue.
148 149
Jer iz istih termina proizlaze oba dokaza. 190 Ako je, na primer,
dokazano da A ne pripada nijednom E, zato to bi iz toga
proizlazilo da pripada ponekom to je nemogue, i
ako se pretpostavi da ne pripada nijednom E, ali da pripada
svakom A, tada je jasno da A ne moe pripadati nijednom E.
Ako je, opet, dokazano neposrednim dokazom da A ne pripada
nijednom E, tada, ako se pretpostavi da A pripada ponekom
E, dokazae se pomou logiki nemogueg da ono ne pripada
nijednom E. Isto je tako i za druge propozicije. Kod sviju njih
mora se uzeti jedan zajedniki termin razliit od predmeta
istraivanja191. Na njega se moe odnositi silogizam sa lanim
zakljukom, tako da e ako je ova premisa konvertirana, a
ako druga ostaje onakva kakva je, silogizam biti
demonstrativan na osnovu istih termina. Jer demonstrativan
silogizam razlikuje se od svoenja na nemogue time to je, u
prvom, svaka od obe premise stavljena shodno istini, a u
drugom je jedna [premisa] stavljena kao lana192.
Ovo e postati jasnije u sledeem izlaganju (knj. II, gl. 14
ovoga dela] kad budemo raspravljali nemoguem. Za sada
neka nam bude jasno da treba da razmatramo iste termine, bilo
da elimo da zakljuujemo pomou neposrednog dokaza, ili da
svodimo na nemogue.
U drugim hipotetinim silogizmima193, koji se osnivaju na
supstituciji [zamenjivanju] ili na kvalitetu, istraivanje e se
vriti u subjektima. A ti subjekti nee biti oni koji su stavljeni u
poetku, nego oni koji su bili zamenjeni; meutim, nain
posmatranja bie isti. Ali mora se razmotriti i odrediti na koliko
su naina mogui hipotetiki silogizmi.
Svi problemi e biti dokazani na nain koji smo naznaili.
Ali postoji jo jedan nain da se silogizmom dokau neki od
njih [od problema]. Na primer, mogu se dokazati univerzalni
problemi, kad se istrauje partikularni zakljuak, i to na osnovu
jedne pretpostavke.194 Ako bi i bili identini, i ako bi se
pretpostavilo da pripada samo H, tada bi A pripadalo
svakom E. Ako bi opet i bili identini, a bilo afirmirano
samo , iz toga
150
bi proizlazilo da A nee pripadati nijednom E. Jasno je, dakle,
da treba posmatrati stvari i ovako.
Isti nain [kao kod hipotetikih propozicija] prime-njuje
se i na nune i kontingentne propozicije. Istraivanje e biti
isto; i pomou istih termina, stavljenih u isti red, postaje
silogizam, sa zakljukom bilo kontingentnim ili asertorinim.
Kad su u pitanju kontingentni [zakljuci], moraju se uzeti i
termini koji ne pripadaju subjektu, ali mu mogu pripadati. Jer,
dokazano je da iz tih termina proizlazi kontingentan silogizam.
Isto vai i za sve druge moduse pripadanja.195
Iz reenoga je jasno da se ne samo svi silogizmi dobi-jaju
ovim putem [istraivanjem srednjeg termina] nego da je
nemogue dobiti ih nekim drugim putem. Jer, dokazano je da
svaki silogizam postaje u jednoj od figura kojima je ranije
govoreno, a da se ove figure ne mogu obrazovati iz drugih
elemenata nego samo iz onih koji sleduju svakom terminu, kao
i iz onih koji mu prethode. Naime, iz ovih termina proizlaze
premise i srednji termin. Tako silogizam ne moe da postane
pomou drugih termina.
Glava t r i d e s e t a
[ISTRAIVANJE SREDNJEG TERMINA U FILOZOFIJI I U
DRUGIM NAUKAMA ILI UMETNOSTIMA]
Put je svuda isti, u filozofiji, kao i u ma kojoj
umetnosti i disciplini. Treba ispitati atribute i subjekte svakoga
od dva termina, snabdeti se njima to je mogue vie i
razmatrati ih pomou tri termina, na jedan nain pri negiranju,
a na drugi pri afirmiranju. Kad se trai istina, treba poi od
premisa u kojima su termini tako rasporeeni da daju
pripadanje saobrazno istini; meutim, u dijalektikim
silogizmima valja poi od premisa sao-braznih miljenju [od
verovatnih premisa].
Objasnili smo u optim potezima principe silogizama: na
koji se nain oni odnose, i kako ih treba nai, da ne
151
bismo obraali panju na sve to je reeno terminima
problema196, ili istim terminima. Uz to, ne treba praviti
razliku izmeu afirmacije i negacije, niti izmeu univerzalne
afirmacije i partikularne afirmacije, kao ni izmeu univerzalne
negacije i partikularne negacije. Umesto toga, treba obratiti
panju na malo odreenih termina. Jo smo utvrdili kako treba
uiniti izbor [izmeu onoga to sleduje, onoga to prethodi i
kvaliteta nesaglasnih sa terminom] za svaki dati predmet, na
primer za dobro ili za nauku.
U svakoj nauci svojstvenih principa 1"7 ima najvie. Otuda
je stvar iskustva da pribavlja principe koji pripadaju svakom
predmetu. Kaem da astronomsko iskustvo pribavlja principe
astronomske nauke. Jer, tek kad su nebeske pojave bile
dovoljno utvrene, otkriveni su na osnovu njih astronomski
dokazi.198 Isto vai i za ma koju drugu umetnost ili nauku. Kad
se utvrde atributi svake stvari, imamo zadatak da dokaze brzo
uinimo jasnim. Jer, ako nijedan od istinitih atributa koji
pripadaju stvarima nije bio proputen u naem istraivanju,
biemo u stanju da naemo dokaz za sve za ta ovaj postoji, i
da dokaemo, a da uinimo jasnim sve ono za ta po prirodi ne
postoji dokaz.
Mi smo u optim potezima dovoljno izloili na koji nain
treba izabrati premise, ali tome smo dali tanija
objanjenja u naem delu dijalektici.199
Glava t r i d e s e t prva
200
[PODELA !
Lako je uvideti da je podela na vrste201 samo mali deo
nae metode.
Podela je kao slabi silogizam. Jer, to bi trebalo dokazati,
ona postulira202, a, uz to, ona zakljuuje uvek neki predikat vii
od onoga to se oekuje203. Pre svega, tu taku204 su prevideli
svi oni koji su se sluili podelom, i tako su pokuali da nas
ubede kako je mogue dobiti dokaz supstanciji i esenciji. I
tako oni, pri njihovim podelama, nisu poznavali ni ono to je
mogue zakljuiti,
niti su znali da je mogue dokazati pomou silogizma onako
kao to smo objasnili205.
U dokazima, kad pomou silogizma valja dokazati
afirmativno pripadanje, srednji termin pomou koga postaje
silogizam treba uvek da bude ui, a ne optiji od gornjeg
krajnjeg termina. Ali podela ima u vidu ono to je suprotno
tome. Jer ona stavlja univerzalno kao srednji pojam. Uzmimo
da je ivotinja" oznaena sa A, smrtan" sa B, besmrtan" sa ,
a ovek" kome treba dati definiciju206 sa . Sad se stavlja da
je svako ivo bie ili smrtno ili besmrtno, to jest da sve to je A
jeste ili ili . Kad se produi deljenje opet, stavlja se da je
ovek ivotinja; upravo na taj nain stavlja se da A pripada .
Silogizam zakljuuje da e svako biti ili ili . Iz toga
proizlazi da je ovek nunim nainom ili smrtan ili besmrtan,
ali da je on smrtna ivotinja nije nuno, nego je to postulat, i
to je upravo bilo ono to je trebalo dokazati pomou silogizma.
Ako se opet stavi da je A smrtna ivotinja", koja ima
noge", bez nogu", a ovek", tada se na isti nain
pretpostavlja da se A nalazi ili u ili u (jer svaka smrtna
ivotinja ili ima noge, ili je bez nogu), i afirmira se A (jer
smo pretpostavili da je ovek smrtna ivotinja). I tako je nuno
da je ovek ili ivotinja koja ima noge, ili ivotinja bez nogu,
ali da on ima noge nije nuno, nego je samo pretpostavka,
a to je ba ono to je trebalo dokazati. I poto se uvek na
ovaj nain deli, ovi pisci [platoniari] moraju da uzmu
univerzalno kao srednji termin, a kao krajnje termine oni
moraju uzeti s jedne strane subjekt dokaza koji treba izvesti, a,
s druge strane razlike. 207 Na kraju, bilo da valja utvrditi kako je
neto ovek, ili ma koji drugi predmet koji se istrauje, oni
ne kazuju nita jasno i nuno. Jer oni prelaze ceo ostatak puta i
ne slutei mogue obilje koje im se prua208.
Ali isto tako je jasno da se ne moe pobijati pomou ove
metode209, i da se ne moe izvoditi zakljuak kakvoj
akcidenciji, ili osobini, ili nekoj vrsti. Ta metoda ne moe se
primeniti ni na sluajeve kad se ne zna na koji se nain neto
odnosi; tako na primer, da li je dijagonala ko-
152 153
mensurabilna [sa stranom kvadrata] ili nije. Ako se
pretpostavi da je svaka duina ili komensurabilna ili
inkomensurabilna, i da je dijagonala duina, iz toga se
izvodi zakljuak da je dijagonala ili inkomensurabilna ili
komensurabilna. Ali, ako se pretpostavi da je dijagonala
inkomensurabilna, pretpostavie se ono to je trebalo za-
kljuiti. To se ne moe dokazati, jer to je put kojim nije
mogue doi do dokaza.
Uzmimo da je ili inkomensurabilno ili komensura-
bilno" oznaeno sa A, duina" sa B, a dijagonala" sa .
Oevidno je da se ta metoda ne moe primeniti na
svako istraivanje, i da nije upotrebljiva ak ni u slua-
jevima gde izgleda da je najpogodnija.
Iz reenoga je jasno iz ega i kako postaju dokazi, i
ta treba razmatrati u svakom problemu.
Glava t r i d e s t d r u g a
[PRAVILA ZA BIRANJE PREMISA, TERMINA,
SREDNJEG TERMINA I SILOGISTIKE FIGURE]
Kako treba da svedemo silogizme na figure koje smo
ranije oznaili, valja posle toga da izloimo. Jer ostao
je jo taj deo da se ispita.
Naime, ako bismo razmotrili postajanje silogizama210, a
ako bismo imali mo da ih otkrivamo 211, i ako bismo bili
sposobni da ih, kad postanu, svedemo na figure ranije
objanjene, time bismo priveli kraju ono to smo u
poetku stavili sebi u zadatak. U isto vreme e tanost
ranijeg izlaganja biti potvrena i uinjena jasnijom onim
to emo sad rei. Jer sve to je istinito mora biti potpuno
u saglasnosti sa samim sobom.
Treba, prvo, nastojati da se dobiju dve premise silo-
gizma (jer lake je deliti na vee delove nego na manje 212, a
sloeno je vee nego njegovi sastavni delovi).
Zatim treba razmotriti koja je premisa univerzalna, a
koja partikularna, i, ako nisu date dve premise, valja da
sami stavimo drugu [onu koja nedostaje]. A ponekad,
postavljajui univerzalnu premisu, ne uzima se u obzir,
pri vezanom izlaganju ili pri raspravljanju, premisa sadr-
ana u njoj [partikularna premisa]213; ili se postavljaju ove
premise, ali se izostavljaju one [premise] iji su zakljuak
prve [premise]214, i trai se da druge budu date bez odre-
ene svrhe.
Moramo, dakle, razmotriti da li smo uzeli neto ne-
potrebno ili izostavili neto nuno, i tada moramo da
stavimo jedno, a odbacimo drugo, dok ne doemo do
dve premise, bez kojih nije mogue svesti na naznaeni
nain dokaze u pitanju.
Kod izvesnih dokaza lako je videti ta nedostaje; ali
neki su skriveni i izgledaju kao da zakljuuju u obliku silo-
gizma, zato to neto nuno proistie iz stavljenih propozi-
cija. Tako je, na primer, kad se pretpostavi da unitenje
nesupstancije ne povlai za sobom razorenje supstancije,
i da unitenje elemenata ne povlai za sobom unitenje
stvari koja se iz njih sastoji. Na osnovu pretpostavke ovih
propozicija nunim nainom proizlazi da je supstancija i
sam deo supstancije. Ali to je zakljuak koji ne proizlazi po
pravilima silogizma iz stavljenih propozicija, poto su
premise nepotpune.215
Uzmimo, opet, drugi primer. Ako, kad ovek postoji,
nunim nainom postoji ivotinja, a kad postoji ivotinja,
postoji supstancija, tada je nuno da, kad ovek postoji,
supstancija postoji. Ali, ovaj zakljuak nije jo [pravilan]
silogistiki zakljuak, jer se premise ne odnose kao to smo
utvrdili.2,6 U takvim sluajevima mi se varamo zbog toga
to neto nuno proizlazi iz stavljenih premisa, a to je i
silogizam neto nuno. Ali nuno se iri dalje [ima iri
obim] nego silogizam. Naime svaki silogizam je nuan;
meutim, sve to je nuno nije silogizam. Dakle, i ako
neto proizlazi iz stavljenih propozicija, ne treba nastojati
da se one odmah svedu [na figure i na moduse silogizma],
nego prvo treba staviti dve premise, a zatim ih valja ra-
laniti na termine. Kao srednji treba staviti onaj termin
koji je [tako] nazvan u obe premise. Jer, u svim figurama
nuno je da se srednji termin nalazi u obe premise.
154 155
 Ako je srednji termin217 afirmiran jednom subjektu, i ako
se njemu [srednjem terminu] neto afirmira, ili ako je on sam
afirmiran, i ako je neki drugi termin njemu negiran, dobie se
prva figura. Ako je [srednji termin] istovremeno afirmiran i
negiran neemu, dobie se srednja [druga] figura. Najzad,
ako su druge stvari njemu afirmirane, ili ako je jedna
negirana, a druga afirmirana, dobie se poslednja [trea] figura.
Tako se odnosi srednji termin u svakoj figuri. Isto vai i kad
premise nisu opte, jer je srednji pojam tada isto tako odreen.
Jasno je, dakle, da ako u jednom dokazu isti termin
nije uzet u obzir vise puta ne postaje silogizam, poto
srednji termin nije uzet.
Ali, poto znamo koja se vrsta problema zakljuuje
[reava] u svakoj figuri218, kao i u kojoj je figuri zakljueno
univerzalno, a u kojoj partikularno, jasno je da ne treba da
razmatramo sve figure, nego valja da se zadrimo samo na onoj
koja je svojstvena svakom problemu. Ali ako se zakljuak
moe dobiti u vie figura, poznaemo figuru iz poloaja
srednjeg termina.
Glava t r i d e s e t t r e a
[KVANTITET PREMISA]
esto se dogaa da se varamo u silogizmima zbog
nunosti [zakljuka], kao to smo ranije objasnili, a katkad [se
varamo] zbog slinosti u poloaju termina219, to ne smemo
da previdimo.
Na primer, ako je A reeno , a , izgledalo bi da sa zamene sklonostima koje odgovaraju tim stanjima nee se
terminima koji se tako odnose postaje silogizam.220 Meutim, [u
ovom sluaju] nema nikakve nunosti i nikakvog silogizma. 221
Neka A znai biti uvek", misleni Aristomen", a bolesniku mogue da bude zdrav. Ako se to ne pretpostavi, 220 ne
Aristomen". Ovde je istina da A pripada B, jer misleni
Aristomen uvek postoji. Ali isto tako pripada , posto je
Aristomen misleni Aristomen. Ali A ne pripada , jer je
Aristomen propadljiv
[smrtan]. Nikakav silogizam ne bi se mogao dobiti sa
terminima koji se tako odnose;222 [da bi se dobio silogizam]
trebalo bi premisu AB univerzalno postaviti. Ali pogreno je
misliti da svaki misleni Aristomen uvek postoji, poto je
Aristomen propadljiv [smrtan].
Uzmimo sad da je Mikalos", muziar
Mikalos", a A sutra umreti". Istina je tvrditi , jer je
Mikalos muziar Mikalos. Isto tako A moe da se tvrdi ,
jer muziar Mikalos moe sutra da umre [moe sutra prestati da
bude muziar]. Ali pogreno je tvrditi A . Ovaj sluaj je isti
kao prethodni, jer nije univerzalno istinito da e muziar
Mikalos sutra umreti. Ali bez te pretpostavke nije bilo
silogizma.
Ova zabluda postaje otuda to ne pravimo jednu malu
razliku223. Naime, mi prihvatamo zakljuak, kao da nema
nikakve razlike izmeu: ovo pripada onome", i: ovo pripada
onome univerzalno".
Glava t r i d e s e t etvrta
[APSTRAKTNI I KONKRETNI TERMINI]
esto se deava da se varamo zato to ne izlaemo dobro
termine premise. Uzmimo da A oznaava zdravlje",
bolest", a da je ovek". Istina je rei da A ne moe
pripadati nijednom (jer zdravlje ne pripada nijednoj bolesti) i
da opet pripada svakom (jer svaki ovek moe dobiti
bolest). Izgleda da bi se iz toga moglo zakljuiti da zdravlje ne
moe pripadati nijednom o-veku.224 Razlog te zablude lei u
ravom postavljanju termina u govoru.225 Naime, ako se oni
dobiti silogizam. Tako biva ako se umesto zdravlje" stavi
zdrav", a umesto bolesti" bolestan". Nije istina rei da je
dobij a se silogizam, ili se dobija samo silogizam koji se odnosi
na mogue [kontingentno].227 Ali taj zakljuak nije nemogu,
poto je mogue da zdravlje ne pripada nijednom oveku.
156 157
 Zabluda e se na isti nain pojaviti u srednjoj [dru-
goj] figuri. Zdravlje ne moe da pripada nijednoj bolesti,
ali moe [da pripada] svakom oveku; dakle, bolest ne
moe da pripada nijednom oveku."228
U treoj figuri zabluda lei u mogunosti [kontingen-
ciji] zakljuka.229 Jer, zdravlje i bolest, nauka i neznanje, i,
uopte, kontrerne suprotnosti mogu da pripadaju istom
subjektu, ali ti termini ne mogu da pripadaju jedan dru-
gom. Ali, to ne odgovara onome to je ranije reeno. Na-
ime, utvreno je da, kad vie stvari mogu pripadati istom
subjektu, one mogu i jedna drugoj da pripadaju.
Jasno je, dakle, da u svim sluajevima zabluda pro-
istie iz postavljanja termina. Jer, ako se stavi nosilac
stanja na mesto stanja, tada ne proizlazi nita pogreno.
Dakle, oevidno je da u takvim premisama treba uvek
uzeti i staviti kao termin subjekt umesto stanja.
Glava t r i d e s e t peta
[SLOENI TERMINI]
Ne treba uvek teiti tome da se termini izraze samo
jednim imenom, jer to esto mogu biti [sloeni] pojmovi
kojima nije dato ime. Zato je kod takvih silogizama svo-
enje teko. Ponekad e u takvim istraivanjima230 zabluda
proizai zato to se smatra da moe postojati silogizam za
stvari koje nemaju srednjeg termina.
Neka A oznaava dva prava ugla", trougao",
a ravnokraki trougao". A pripada pomou B,231 a,
naprotiv, ono ne pripada vie preko nekog drugog
termina. Naime, trougao kao takav ima zbir uglova jednak
sa dva prava ugla; tako nee biti srednjeg termina za pro-
poziciju AB, iako se ona moe dokazati.232 Jer, jasno je da
srednji termin ne treba uvek da se uzme kao neto
individualno nego ponekad kao govor [kao sloeni izraz],
to se ba deava u pomenutom sluaju.
Glava t r i d e s e t e s t a
[NE SME SE PREVIDETI DA GRAMATIKA
FORMA TERMINA NIJE UVEK ISTA]
Da gornji termin pripada srednjem, a ovaj donjem
krajnjem terminu, ne treba shvatiti tako kao da se oni
uvek jedan drugom mogu afirmirati, ili da je gornji
termin afirmiran od srednjega na isti nain 233 kao to je
srednji od donjega. A isto pravilo vai i za nepripadanje. Ali
treba uzeti u obzir da glagolu pripadati" valja pridati
onoliko znaenja koliko i glagolu biti", ili da je istina rei
jednoj stvari da ona postoji.
Uzeemo za primer da kontrerno suprotnom postoji
jedna nauka. Uzmimo da A oznaava postoji jedna na-
uka", a stvari meusobno kontrerno suprotne". U
ovom sluaju A pripada B, ali ne u smislu da su same
kontrerne suprotnosti jedna nauka, nego zato to je istina
rei da kontrernim suprotnostima postoji jedna nauka.
Katkad se deava da je gornji termin afirmiran
srednjem terminu, a da srednji termin nije afirmiran
treem terminu.234 Tako, na primer, ako je mudrost znanje,
i ako postoji mudrost dobru, zakljuuje se da postoji
znanje dobru. U ovom sluaju dobro nije znanje, ali je
mudrost znanje.
Drugi put srednji termin je afirmiran treem termi-
nu, a gornji termin nije afirmiran srednjem.235 Ako, na
primer, svemu to ima kvalitet ili je kontrerno suprotno
postoji znanje, iako je dobro kontrerno suprotno [zlu]
iako je ono neto to ima kvalitet, tada zakljuak glasi:
postoji znanje dobru, ali dobro nije znanje, niti je neto
to ima kvalitet, niti je neto to je kontrerno suprotno,
iako je dobro i kvalitativno i kontrerno suprotno.
Ima sluajeva u kojima ni gornji termin nije afirmiran
srednjem, niti ovaj treem [terminu], a gornji je termin
as afirmiran treem, a as nije afirmiran. 236 Na primer,
ako onome emu postoji znanje postoji vrsta, iako
postoji znanje dobru, tada zakljuak glasi: dobru
postoji vrsta. Meutim, nita nije afirmirano ni emu.237
158 159
Ako ono emu postoji znanje jeste vrsta, i ako postoji znanje
dobru, zakljuak glasi: dobro je vrsta. Gornji termin je
afirmiran poslednjem terminu, ali jedna stvar nije afirmirana
drugoj.
Na isti nain treba razumeti stvar u sluaju ne-pri-
padanja.238 Naime: ovo ne pripada onome" ne znai uvek:
ovo nije ono", nego ponekad znai: ovo nije onoga", ili ovo
nije onome". Takav je, na primer, sluaj kad se kae: nema
kretanja kretanja" ili postajanja postajanja"; postoji
postajanje zadovoljstva"; dakle zadovoljstvo
postajanje".239 Ili, opet [to jest: drugi je primer]: postoji znak
smeha; ne postoji znak znaka; dakle: smeh nije znak".
Isto vai u drugim sluajevima u kojima je problem
pobijen [to jest gde je zakljuak negativan] time to je vrsta
afirmirana na odreeni nain u odnosu prema terminima toga
problema. [Uzmimo], opet, drugi primer:240 Prilika nije
zgodno vreme, jer prilika pripada Bogu, dok mu zgodno vreme
ne pripada, poto nita nije korisno Bogu." Jer kao termine
treba ovde staviti: prilika", zgodno vreme" i Bog", ali
premisa treba da bude sa-obrazna padeu imenice. Postavljamo
uopte i zauvek pravilo: termini moraju biti stavljeni u
nominativ imenica241
kao ovek", ili dobro", ili kontrerne suprotnosti",
a ne [u genitiv]: oveka", ili dobra", ilikontrernih
suprotnosti", dok se premise moraju uzeti prema padeu
svake imenice [bilo u dativu]: jednakom tome"
[ili u genitivu]: dvostrukog od toga" [ili u akuzativu]:
onoga koji tue" ili onoga koji vidi" ili [u nominativu]:
ovek je ivotinja", ili ma na koji drugi nain da se
imenica pojavljuje u premisi.
Glava t r i d e s e t s e d m a
[RAZNE VRSTE PRIPADANJA]
Iskazi: ovo pripada onome", i: istina je rei ovo
onom" treba da budu shvaeni na onoliko naina koliko ima
raznih kategorija.242 A ove [kategorije] treba shvatiti
160
ili kao relativne, ili kao apsolutne, ili kao proste, ili kao
sloene. Isto vai i za ne-pripadanje. Ovo treba jo bolje
razmotriti i definisati.
Glava t r i d e s e t osma
[UDVAJANJE ISTOG TERMINA]
Termin koji je udvojen u premisama treba da bude dodat
nije gornjem krajnjem terminu, a ne srednjem terminu. Hou da
kaem sledee. Ako je postavljen silogizam iji je zakljuak:
postoji znanje pravinosti da je ova dobro,
izraz da je ova dobro", ili ukoliko je ova dobro"
treba da bude stavljen uz gornji termin. Uzmimo da je A
znanje da je ova dobro", dobro", a pravinost". A
je istinito afirmirano . Jer, dobru postoji znanje da je ono
dobro. Ali isto je tako [istina afirmirati] . Jer, pravinost
potpada pod dobro. Tako se dobija analiza [dokaza]. Meutim,
ako se izraz: da je [pravinost] dobro" doda B, nee se dobiti
silogizam. Jer A e biti istinito , ali nee biti istinito .
Naime, afirmirati pravinosti dobro koje je dobro" jeste
pogreno i besmisleno. Isto bi vailo kad bi se dokazalo da
je zdravo predmet znanja ukoliko je dobro; ili da je jarac-jelen
[predmet znanja] ukoliko je nebie; ili da je smrtan ovek
[predmet znanja] ukoliko ima ula. U svim sluajevima u
kojima predikat dobija ovakvo dodavanje, udvajanje treba da
bude dodato krajnjem [gornjem] terminu.
Poloaj termina nije isti, kad je stvar izvedena pomou
silogizma na jednostavan nain, i kad zakljuak glasi da je ona
izvedena sa izvesnim opredeljenjem, ili bitnim, ili uslovljenim,
ili na ma kakav drugi nain kao na primer, kad je dokazano
da je dobro prosto predmet znanja, i kad je dokazano da je
dobro predmet znanja da je ono dobro. Ako je dokazano da je
dobro prosto predmet znanja, treba staviti za srednji termin
bie". Ali ako se doda da je ono dobro", srednji termin
mora biti izvesno odreeno bie". Neka A bude znanje da je
to jedna odre-
11 Organon \6\
ena stvar", jedna odreena stvar", a dobro".
Istina je afirmirati A , poto je pretpostavljeno da
onome to je izvesna odreena stvar postoji znanje da je
to odreena stvar. Ali, isto tako, istina je afirmirati ,
jer je jedna odreena stvar. Prema tome, istina je [afir-
mirati] A . Dakle, dobru e postojati znanje da je ono
dobro. Jer pretpostavljeno je da jedna odreena stvar"
oznaava supstanciju svojstvenu stvari. Ali ako je bie"
stavljeno kao srednji termin, i ako je bie" jednostavno
dodato krajnjem terminu, a ne bie kao jedna odreena
stvar", mi ne bismo dobili silogizam koji zakljuuje da
dobru postoji znanje da je ono dobro, nego samo
[znanje] da ono postoji. Uzmimo da A znai znanje da
stvar postoji", bie", a dobro". Oevidno je istina je rei da lepo pripada belom, ali moda ne pripada
da u silogizmima ogranienima udvajanjem treba stavljati
termine na izloeni nain.
Glava t r i d e s e t d e v e t a
[MORA SE, NAROITO KOD UDVAJANJA,
PAZITI NA JASNOST I KRATKOU TERMINA,
I ZATO PONEKAD TREBA MANJE JASAN
TERMIN ZAMENITI JASNIJIM]
Treba pri tome, isto tako, razmeniti jedne sa drugima
termine koji isto znae: reci sa recima, i govore sa govorima,
i reci sa govorima, i treba uvek umesto govora uzimati
re. Jer, tako izlaganje termina postaje lake. Ako, na
primer, nema nikakve razlike izmeu iskaza: pretpostav-
ljeno nije vrsta predmeta miljenja", i iskaza: predmet
miljenja nije pretpostavljeno" (jer ova dva suda imaju
isti smisao), tada je, umesto izreenoga govora, bolje
staviti kao termine pretpostavljeno" i predmet miljenja".
Glava e t r d e s e t a
[UPOTREBA LANA]
Poto nije isto [rei]: zadovoljstvo je neto dobro243" i
zadovoljstvo je dobro244", ne treba stavljati termine na
isti nain. Ali, ako postoji silogizam koji dokazuje da je
zadovoljstvo dobro245, termin treba da bude dobro240".
Meutim, ako postoji silogizam koji dokazuje da je zado-
voljstvo neto dobro247, termin e biti neto dobro 248". I
tako e biti i za druge sluajeve.
Glava e t r d e s e t prva
[TUMAENJE IZVESNIH IZRAZA]
Ne postoji istovetnost, ni u stvari, ni u govoru izmeu:
A pripada svemu emu pripada", i A pripada svemu
onome ijem elom obimu pripada". Jer, nita ne stoji
na putu da pripada , ali ne svakom . Uzmimo da je
lepo", a belo". Ako lepo pripada ponekom belom,
svakom belom.
Ako A pripada B, ali ako ne pripada svemu emu je
pridato, u tom sluaju bilo da pripada svakom ,
bilo da, prosto, pripada nije nuno da A pripada ne
samo svakom , nego uopte .249 Meutim, ako A pripada
svemu emu je pridato shodno istini,250 dogodie se da A
moe biti reeno svemu onome u ijem je elom obimu
reeno da se nalazi. Ako je, meutim, A reeno svemu
emu moe biti reeno nita ne stoji na putu da
pripada , a da, ipak, A ne pripada svakom , ili nijednom
.251
Jasno je, kad se uzmu tri termina, 252 da se iskaz: A je
reeno svemu emu je reeno", svodi na ovaj: A
je reeno svim stvarima kojima je reeno".253 I, ako
je reeno elom obimu treeg termina, A e isto tako
biti afirmirano elom obimu treeg termina. Ali ako
nije reeno elom obimu treeg termina, nije nuno da
A bude reeno elom obimu ovoga termina.
Ne treba, dakle, misliti da izlaganje termina vodi
besmislenosti, jer mi ne inimo upotrebu od individualne
stvari, nego postupamo kao geometar koji kazuje da postoji
linija duga jednu stopu, ili prava linija, ili linija bez irine,
kad, u stvari, ona ne postoji,254 ali se ne slui tim figu-
rama da bi na osnovu njih izvodio zakljuak. Jer, ako se
uopte dve stvari ne odnose jedna prema drugoj kao celina
162 u* 163
prema delu i kao deo prema celini, tada onaj ko dokazuje ne
moe, u svom dokazu, poi ni od jedne takve stvari. Prema
tome, nikakav silogizam ne moe postati. Izlaganjem termina
sluimo se kao ulnim opaanjem. Kad ovo kaemo, imamo u
vidu onoga ko ui. To ne znai da se ne moe dokazivati bez
termina, kao to je nemogue dokazivati bez premisa.
Glava e t r d e s e t d r u g a
[RASTAVLJANJE SLOENIH SILOGIZAMA]
Ne treba zaboraviti da se u istom silogizmu svi zakljuci
ne izvode pomou jedne figure, nego as pomou jedne, as
pomou druge.255 Jasno je, dakle, da se i rastavljanja sloenih
silogizama moraju vriti prema ovome. A poto se svaki
problem [svaki zakljuak] ne nalazi u svakoj figuri, nego svaki
problem ima svoje odreeno mesto, zakljuak oevidno
pokazuje u kojoj ga figuri treba traiti.256
Glava e t r d e s e t t r e a
[SVOENJE DEFINICIJA]
to se tie ovih razmatranja koja se, zbog postavljanja
definicije, upotrebljavaju radi toga da se dokae neki sastavni
deo definicije, valja postaviti kao termin deo definicije koji
je predmet raspravljanja, a ne celu definiciju. Naime, tako emo
se manje izloiti opasnosti da budemo pometeni duinom
termina. Ako, na primer, valja dokazati da je voda tenost koja
se moe piti, tada kao termine valja staviti koja se moe piti" i
voda".
Glava e t r d e s e t e t v r t a
[RASTAVLJANJE DOKAZA POMOU LOGIKI
NEMOGUEG I DRUGIH
HIPOTETIKIH SILOGIZAMA]
to se, dalje, tie hipotetikih silogizama, oni se ne mogu
svoditi, jer [kod njih] svoenje nije mogue [izvesti] polazei
od datih premisa. Oni nisu dokazani silogizmom,
nego su svi priznati optom saglasnou. Kad se, na primer,
pretpostavilo da ako jedna [u smislu jednosti] od kont-rernih
suprotnosti nema jednu [u smislu jednosti] sposobnost, tada
nema ni znanja jedna od tih suprotnosti, posle toga se
dokazuje da nema jednu [u smislu jednosti] sposobnost jedna
od kontrernih suprotnosti na primer, zdrav i bolestan, jer
u tom sluaju ista stvar bila bi u isto vreme zdrava i bolesna.
Takvim postupkom pokazano je da ne postoji jedna [u smislu
jednosti] sposobnost za sve kontrerne suprotnosti, ali nije
dokazano da ne postoji znanje tih suprotnosti. Meutim, ovo se
mora priznati. Samo to nee biti zbog silogizma, nego zbog
pretpostavke. Dakle, ovaj dokaz ne moe biti sveden. Ali dokaz
da ne postoji jedna sposobnost moe da bude sveden. Jer,
poslednji dokaz bio je moda silogizam, dok je prvi bio
pretpostavka.
Isto je sa dokazima pomou nemogueg, ni oni ne
mogu biti predmet analize. Ali svoenje na nemogue moe
biti [predmet analize] (poto je ono dokazano pomou
silogizma); meutim, drugi deo dokaza to ne moe biti, jer
zakljuak proizlazi iz hipoteze.257 Razlika ovoga od ranijih
hipotetikih silogizama sastoji se u tome to je, kod ranijih,
nuno ono to je prethodno primljeno da bi se prihvatio
zakljuak. Na primer, treba prihvatiti da, ako je dokazano da
postoji jedna [u smislu jednosti] sposobnost za kontrerne
suprotnosti, tada je i znanje suprotnosti jedno isto. Meutim, u
sledeem primeru, iako nema prethodnog sporazuma, daje se
pristanak zato to je zabluda oevidna: naime, ako je dijagonala
komensurabilna, neparni brojevi bie jednaki parnim
brojevima.258
Mnogi drugi silogizmi zakljuuju na osnovu hipoteze,
njih treba jasno ispitati i objasniti. Koje su razlike izmeu njih,
i na koliko naina postaju hipotetiki silogizmi, -^
protumaiemo docnije.259 Za sada smo uinili oevidnim da je
nemogue te silogizme svesti na figure. A uzrok tome smo
naveli.
164 165
 Glava e t r d e s e t peta
[SVOENJE SILOGIZAMA JEDNE FIGURE NA
NEKU DRUGU FIGURU]
Kod svih problema koji bivaju dokazani u vie figura
mogue je ako su oni bili dokazani silogizmom u jednoj
figuri svesti silogizam na drugu neku figuru.260 Tako,
na primer, negativan261 silogizam prve figure moe se svesti
na drugu, a silogizam srednje [druge] figure na prvu, i
to ne vai u svim sluajevima, nego samo za izvesne
silogizme. To e biti jasno iz onoga to emo dalje rei.
Ako A ne pripada nijednom B, i ako pripada sva-
kom , nee pripadati nijednom .262 Tako se dobija prva
figura. Ali, ako se negativna premisa konvertira, do-bie se
srednja [druga] figura, poto ne pripada nijednom
A, a pripada svakom . Isto je i ako silogizam nije univer
zalan, nego partikularan, na primer, ako A ne pripada
nijednom B, i ako pripada ponekom . Jer kad se nega
tivna premisa konvertira, dobie se srednja [druga] figura.263
Od silogizama druge figure samo univerzalni mogu biti
svedeni na prvu figuru, a od partikularnih [moe biti sveden
na prvu figuru] samo jedan od dva silogizma. 264 Uzmimo da
A ne pripada nijednom B, a da pripada svakom .265 Kad se
negativna premisa konvertira, dobie se prva figura. Naime,
nee pripadati nijednom A, i A e pripadati svakom .
Ali, ako se afirmativna premisa odnosi na B, a negativna
premisa na , tada se mora staviti kao prvi termin. Jer, on
ne pripada nijednom A, a A pripada svakom
B, dakle ne pripada nijednom . isto tako ne pri
pada nijednom , poto je negativna premisa konvertibilna.
Ali, ako je silogizam partikularan, tada, kad se nega-
tivna premisa odnosi na gornji krajnji termin, moe da
postoji svoenje na prvu figuru, kao, na primer, kad A
ne pripada nijednom B, a pripada ponekom .
Naime, kad se negativna premisa konvertira, dobie se
prva figura, jer tada nee pripadati nijednom A, a A e
pripadati ponekom . Ali, ako se afirmativna premisa
odnosi na gornji krajnji termin, ne moe biti svoenja,
tako, na primer, ako A pripada svakom B, a ne pripada
ponekom . Jer, propozicija AB ne pretpostavlja konver-
ziju, niti bi se, kad bi bilo konverzije, dobio silogizam.268
Silogizmi tree figure ne bi mogli biti svedeni svi na
prvu [figuru],267 ali svi [partikularni] silogizmi prve fi-
gure mogu biti svedeni na treu figuru.268 Uzmimo da A
pripada svakom B, a ponekom .269 Poto je partikularno--
afirmativna propozicija konvertibilna, e pripadati po-
nekom B. Ali A je pripadalo svakom B, i tako postaje trea
figura. A isto je i ako je silogizam negativan. Jer, partiku-
larno-afirmativna premisa je konvertibilna, i tako A nee
pripadati nijednom B, ali e pripadati ponekom B.270
Od silogizama poslednje [tree] figure samo se jedan
ne moe svesti na prvu figuru.271 To je sluaj kad negativna
premisa nije univerzalna. Svi drugi [silogizmi] mogu se
svesti [na prvu figuru].
Uzmimo da su A i afirmirani svakom . Tada
moe biti delimino konvertirano sa A ili B, i, prema tome,
ono pripada ponekom . tako e se dobiti prva figura,
ako A pripada svakom , a ponekom B.272
I ako A pripada svakom , a ponekom , dokaz e
biti isti. Naime, se konvertira u odnosu na .273
Ali ako pripada svakom , a A ponekom , prvi
termin koji pre svih treba staviti jeste B.274 Jer pripada
svakom , a ponekom A, prema tome [pripada]
ponekom A. Meutim, poto je partikularna premisa kon-
vertibilna, i A e isto tako pripadati ponekom B.
Ako je silogizam negativan, tada kad su termini
univerzalni treba postupati na isti nain. Uzmimo da
pripada svakom , a da A ne pripada nijednom , tada
e pripadati ponekom B, a A nee pripadati nijednom .
Znai: e biti srednji termin.275
Slino je i ako je negativna [premisa] univerzalna, a
afirmativna partikularna. Jer tada A nee pripadati nijed-
nom , i e pripadati ponekom B.276
Ali, ako je negativna premisa partikularna, nee biti
rastavljanja,277 kao, na primer, ako pripada svakom .
166 167
 a ako A ne pripada ponekom . Jer, kad se [premisa]
konvertira, obe e premise biti partikularne.
Oevidno je da radi toga da se figure svedu jedna
na drugu278 premisa koja se odnosi na donji krajnji
termin treba da bude konvertirana u jednu ili drugu od
figura. Jer, kad se ta premisa konvertira, omoguuje se
prelaz u drugu figuru.
Od silogizama srednje [druge] figure jedan moe biti
sveden, a drugi ne moe biti sveden na treu figuru. 279 Kad je
univerzalna premisa negativna, svoenje je mogue. Jer, ako
A ne pripada nijednom B, a pripada ponekom , tada su
i isto tako konvertibilni u odnosu na A, tako da ne
pripada nijednom A, i da pripada ponekom A. Prema
tome, A je srednji termin.280 Ali kad A pripada svakom B, a ne
pripada ponekom , svoenje nije mogue,281 jer nijedna od
dve premise posle konverzije nije vie univerzalna.
Silogizmi282 tree figure mogu se svesti na srednju
[drugu] figuru, kad je negativna premisa univerzalna; kao,
na primer, kad A ne pripada nijednom , i kad pripada
ponekom ili svakom .283 Naime, nee pripadati
nijednom A, i pripadae ponekom B. Ali ako je negativna
premisa partikularaa, nije mogue svoenje. Jer, partiku-
larna negativna premisa ne doputa konverziju.
Oevidno je, dakle, da silogizmi koji ne mogu biti
svedeni284 u ovim figurama 285 jesu oni isti koji nisu mogli
biti svedeni ni na prvu figuru. [Isto tako oevidno je i to]
da mogu biti svedeni na prvu figuru samo oni silogizmi
koji su dokazani pomou svoenja na nemogue.
Dakle, iz onoga to je reeno jasno je kako silogizmi
treba da budu svoeni, kao [to je jasno] i to da figure
bivaju svoene jedne na druge.
Glava e t r d e s e t e s t a
[ODREENI TERMINI I NEODREENI TERMINI U
SILOGIZMIMA]
Potvrivanje ili pobijanje jednog zakljuka286 razlikuje
se prema tome da li se smatra kao istovetno ili kao razliito
znaenje iskaza: ne biti ovo" i biti ne-ovo", na primer:
ne biti beo" i biti ne-beo". Jer, to ne znai isto, a negacija
od biti beo" nije biti ne-beo", nego ne biti beo".
Razlog ovome je sledei. Propozicija: on moe da
hoda" odnosi se prema [propoziciji]: on moe da ne hoda"
kao [propozicija]: on je beo" prema: on je ne-beo", i kao:
on poznaje dobro" prema: on poznaje ne-dobro". Jer,
nema razlike izmeu: on poznaje dobro" i: on je onaj
koji poznaje dobro", kao [to nema razlike] ni izmeu: on
moe da hoda", i: on je onaj koji moe da hoda", i kao
izmeu njihovih suprotnosti: on ne moe da hoda", i:
on je onaj koji ne moe da hoda".
Ako [propozicija]: on nije sposoban da hoda" znai
isto kao: on je sposoban da ne hoda", ili kao: ne ho-
dati", ove odredbe e pripadati u isto vreme istom sub-
jektu (jer isti subjekt moe istovremeno i da hoda i da ne
hoda, i on je onaj koji u isto vreme poznaje dobro i ne--
dobro), dok afirmacija i negacija koje su suprotne ne pri-
padaju u isto vreme istom subjektu. Kao to, dakle, nije
isto: ne poznavati dobro" i poznavati ne-dobro", tako
nije isto: biti ne-dobro" i ne biti dobro". Jer, ako su od
stvari koje imaju meusobno isti odnos, jedne razliite, isto
su tako i druge [razliite].
Takoe nije isto: biti ne-jednako" i ne biti jed-
nako". Jer, pod jednim, pod onim to je ne-jednako"
nalazi se neto, to jest nejednako", dok se pod drugim
nita ne nalazi. To je razlog zbog koga sve nije jednako ili
nejednako, dok je sve jednako ili ne-jednako.
Dalje, ne vae u isto vreme propozicije: postoji ne--
belo drvo" i ne postoji belo drvo". Jer ako postoji ne-belo
drvo, postojae drvo, ali ono to nije belo drvo, nije nu-
nim nainom drvo. Tako je oevidno da [propozicija]: on
je ne-dobar" nije negacija [propozicije]: on je dobar".
Ako je za svaku propoziciju istinito da je ona ili afir-
macija ili negacija, tada, ako nije negacija, oevidno je da
je na neki nain afirmacija. Meutim svaka afirmacija ima
negaciju; prema tome ta afirmacija [on je ne-dobar"] ima
za negaciju: on nije ne-dobar".
168 169
 Red ovih pripadanja jednih drugima je sledei. Neka
biti dobar" bude A, ne biti dobar" B, biti ne-dobar"
, koje stoji pod B, a ne biti ne-dobar" , koje
stoji pod A.
U ovom sluaju e ili A ili pripadati svakom sub-
jektu, ali oni nikad nee pripadati istom [subjektu].
Isto tako, ili ili pripadae svakom subjektu, ali
nikad istom.
I nunim nainom mora pripadati svemu emu
pripada. Jer, ako je istina rei: ono je ne-belo", isto je
tako istina rei: ono nije belo". Jer, nemogue je da u
isto vreme jedna stvar bude bela i da bude ne-bela, ili da
bude od ne-belog drveta i da bude od belog drveta. Prema
tome, ako jednoj stvari ne pripada afirmacija, pripadae
joj negacija. Ali nee uvek pripadati B. Jer, ono to
uopte nije drvo, nee biti ni ne-belo drvo.287
I obratno, mora pripadati svemu onome emu A
pripada. Jer ili ili [pripada svemu emu A pripada].
Ali poto nije mogue da neto bude u isto vreme ne-belo
i belo, e pripadati [svemu emu A pripada]. Naime,
onome to je belo, istina je rei da nije ne-belo.288
Naprotiv, A ne vai uvek . Jer onome to uopte
nije drvo, nije istina tvrditi A, upravo [tvrditi] da je belo
drvo. Iz toga proizlazi da je istinito, ali da A nije isti-
nito, naime da je ono belo drvo.289
Isto je tako jasno da A i ne mogu nikad pripadati
istom subjektu,290 ali da i mogu pripadati istom sub-
jektu.291
Isto se odnose i negativni termini prema afirmativnim
terminima, koji su stavljeni u isti poloaj. Neka A znai
jednak", ,,ne-jednak", nejednak", a ne- drugo, svakom subjektu, i poto ne moe pripadati
nejednak".292
U mnogo sluajeva u kojima jedna ista stvar pripada
izvesnim stvarima, a ne pripada drugima, negacija moe
biti istinita na isti nain kao ranije.293 Takav je sluaj kad se
kae da sve stvari nisu bele, ili da svaka stvar nije bela.
Meutim, pogreno je tvrenje da je svaka stvar ne-bela ili
da su sve stvari ne-bele. Isto tako,294 propozicija: svaka
ivotinja je bela" nema za negaciju: svaka ivotinja je ne-
bela" (jer su obe ove propozicije lane) nego [je njena
negacija]: svaka ivotinja nije bela".
Poto je oevidno da iskaz: to je ne-belo" znai drugo
nego: to nije belo", jer je jedan od ovih iskaza afirmacija,
a drugi negacija, jasno je da svaki od njih ne biva dokazan
na isti nain.295 Tako, na primer [ne bivaju na isti nain
dokazane propozicije]: sve to je ivotinja nije belo"; ili:
moe ne biti belo"; ili: istina je zvati ga ne-belim", poto
poslednje znai da je ono ne-belo. Meutim, dokazivanje
da je istina zvati ga belim, ili da je istina zvati ga ne-belim
vrie se na isti nain,296 jer ove dve propozicije postavljene
su afirmativno, pomou prve figure. Izraz: istinito" treba
staviti u isti red u koji [se stavlja]: postoji". Jer, negacija
od: istina je zvati ga belo" nije: istina je zvati ga ne-belo",
nego: nije istina zvati ga belo". Ako, dakle, treba da se
dokae da je istina rei: sve to je ovek jeste muziar ili
ne-muziar" tada, isto tako, treba postaviti da je sve to je
ivotinja ili muziar, ili ne-muziar, i dokaz je dobijen.
Meutim, da ono to je ovek nije muziar, dokazuje se
pobijanjem, pomou tri modusa kojima smo govorili.297
Uopte, kad su A i takvi da ne mogu u isto vreme
pripadati istom subjektu, i da jedno od njih pripada nunim
nainom svakom subjektu; i kad se i isto tako odnose
jedno prema drugom; i, najzad, kad A sleduje , ali ne i
obrnuto, tada, isto tako, mora sledovati B, ali ne
obrnuto; i, sem toga, A i mogu pripadati istom subjektu,
ali i to ne mogu.
Pre svega, da sleduje B, bie jasno iz sledeeg iz-
voenja. Poto ili pripadaju nunim nainom, jedno ili
onome emu pripada, zbog toga to ono sadri u sebi A;
a poto A i ne mogu pripadati istom subjektu, jasno
je da e sledovati B.
Poto nije konvertibilno sa A, a poto ili ili
pripadaju svakom subjektu, mogue je da A i pripadaju
istom subjektu.
170 171
 Naprotiv, B i ne mogu biti konvertibilni, zbog toga
to A sleduje ; tako se dolazi do nemogunosti.
Oevidno je da ni i ne mogu biti uzajamno kon-
vertibilni, poto je mogue da i A pripadaju u isto vreme
istom subjektu.
Katkad se isto tako deava da se pri takvom poloaju
termina dopadne zablude, zbog toga to nisu pravilno
shvaene suprotnosti, od kojih jedna nunim nainom
pripada svakoj stvari.
Ako se pretpostavi da A i ne mogu u isto vreme
pripadati istom subjektu, nego da je nuno da jedno od
njih pripada onome emu drugo ne pripada; ako isto vai
i za i ; i ako, najzad, A sleduje svemu emu sleduje,
iz toga e proisticati da nunim nainom pripada
onome emu pripada. Ali to je pogreno.
[Ako se nastavi ovo pogreno izvoenje], uzee se za
negaciju A i termin Z, a opet za negaciju i termin .
Tada je nuno da ili A ili pripadaju svakom subjektu, jer
ili afirmacija ili negacija [treba da pripadaju ovom
subjektu]. A, opet, ili ili [treba da pripadaju svakom
subjektu], jer jedno je afirmacija, a drugo negacija. Pret-
postavlja se da A pripada svemu emu pripada; prema
tome, pripada svemu emu pripada. Poto, opet, ili
ili pripadaju jedno ili drugo svakom subjektu, a poto
isto vai i za i , i poto sleduje Z, i e sledovati , zakljuaka, a od partikulamih silogizama afirmativni daju
to ve znamo. Dakle, ako A sleduje , mora sledo
vati . Meutim, ovakvo izvoenje je pogreno. Jer
kao to smo rekli logiko sledovanje je upravo obrnuto,
kad su termini tako postavljeni.
Naime, moda nije nuno da A ili pripadaju svakom
subjektu, kao ni ili , poto nije negacija A. Jer, nega-
cija od dobar" jeste ,,ne-dobar". A ne-dobar" nije iden-
tino sa ni dobar, ni ne-dobar". Isto je i za i , jer su
pretpostavljene negacije dve.298
Knjiga druga
OSOBINE SILOGIZAMA. LANI ZAKLJUCI
Glava prva
[O MNOGOSTRUKIM ZAKLJUCIMA U SILOGIZMIMA]
Dosad smo izloili1 u koliko se figura dobija silogizam,
kakve su osobine i koliki je broj premisa, i kad i kako
postaje silogizam. Dalje, objasnili smo ta treba uzeti u
obzir pri pobijanju i izvoenju [zakljuaka]; kako treba
da traimo reenje jednog problema datog ma po kojoj
metodi i, najzad, kojim emo putem dobiti principe [pre-
mise silogizma] u svakom [pojedinanom] sluaju. 2
Ali od silogizama jedni su univerzalni, a drugi parti-
kularni.3 I zato svi univerzalni silogizmi daju uvek vie
vie zakljuaka, a negativni daju samo jedan zakljuak.
Jer, druge propozicije mogu se konvertirati, ali nega-
tivna [partikularno-negativna] propozicija ne daje se kon-
vertirati.4 Meutim, zakljuak utvruje jednu odreenu
stvar drugoj odreenoj stvari.5 Iz toga proizlazi da svi
drugi silogizmi [sem partikularno-negativnog] daju vie
zakljuaka.
Ako je, na primer, dokazano da A pripada svakom
ili ponekom B,6 tada, nunim nainom, i pripada
ponekom A. Ali ako je dokazano da A ne pripada nijed-
nom B,7 tada ni ne pripada nijednom A. Taj zakljuak
je razliit od prethodnog. Meutim, ako A ne pripada
ponekom B,8 isto tako nije nuno da ne pripada po-
nekom A, poto ono moe pripadati svakom A.
172 173
 To je, dakle, zajedniki razlog za sve silogizme [koji
daju vie od jednog zakljuka], za univerzalne kao i za
partikulame. Ali za univerzalne silogizme stvar se moe i
drukije obrazloiti.9
Jer sve stvari koje potpadaju bilo pod srednji termin,
bilo pod zakljuak [upravo pod donji termin zakljuka],
mogu biti dokazane pomou istog silogizma, ako su jedne
stavljene u srednji termin, a druge u zakljuak.
Ako je, na primer,10 zakljuak AB dokazan pomou ,
tada sve to potpada pod ili mora, nunim nainom,
u svim sluajevima, dobiti predikat A. Jer, ako je sadrano
u elom obimu B, a [u celome obimu] A, i e isto tako
biti sadrano u [celome obimu] A. Ako je, opet, sadrano
u celome obimu , a u A, i e, isto tako, biti sadrano
u A. Isto vai i ako je silogizam negativan.11
U drugoj figuri moe se uzeti kao zakljuak silogizma
samo ono to potpada pod zakljuak.12 Ako A ne pripada
nijednom B, a pripada svakom , zakljuak e biti da
ne pripada nijednom . Ako potpada pod , oevidno je
da mu ne pripada. Da ne pripada onome to potpada
pod A, nije jasno iz silogizma. Meutim, ne pripada
E, ako potpada pod A. Da ne pripada nijednom ,
dokazano je pomou silogizma. Ali da ne pripada A,13
pretpostavljeno je bez dokaza, i tako ne proizlazi iz silo-
gizma da ne pripada E.
U partikularnim premisama nee biti nuna dedukcija
za stvari koje potpadaju pod zakljuak (jer kad je ovaj
partikularan, nema silogizma).14 Meutim, za sve stvari
koje potpadaju pod srednji termin [postojae nuna de-
dukcija], samo, razume se, ne na osnovi silogizma. Uzmimo,
na primer, da A pripada svakom B, a ponekom .15 Za
ono to se nalazi pod nee biti silogizma; naprotiv, za
ono to se nalazi pod moe biti zakljuka, ali to nee biti
na osnovi prethodnog silogizma.
Isto je i za druge figure. Nije mogu dokaz termina
koji potpada pod zakljuak. Meutim, moe se dobiti dokaz
drugom terminu [onome koji je subordiniran srednjem
terminu], samo ne na osnovi silogizma, nego na isti nain
174
kao to se, u univerzalnim silogizmima, polazei od nedo-
kazane [gornje] premise, dokazuju stvari subordinirane
srednjem terminu. Dakle nee biti zakljuka ili ako su
silogizmi univerzalni ili e ga biti ako su silogizmi parti-
kularni.18
Glava d r u g a
[LAAN ZAKLJUAK, IZVEDEN IZ ISTINITIH
PREMISA, I ISTINIT ZAKLJUAK, IZVEDEN IZ
LANIH PREMISA U PRVOJ FIGURI!
Premise koje obrazuju silogizam mogu biti istinite, i
mogu biti lane, i moe jedna [od njih] biti istinita, a
druga lana. Meutim, zakljuak je, nunim nainom, ili
istinit ili laan.
Iz istinitih premisa ne moe se izvesti laan zakljuak,
ali iz lanih premisa17 moe se izvesti istiniti zakljuak,
ali ne tako da bude pokazano zato je neto istinito, nego
samo da je neto istinito. Jer, zato" ne moe biti predmet
silogizma sa lanim premisama; uzrok toga bie objanjen
u sledeem18.
Pre svega, iz istinitih premisa ne moe biti izveden
lani zakljuak. Ovo je jasno iz sledeeg. Ako je nuno
da, kad A postoji, postoji, nuno je da, kad ne postoji,
A ne postoji. Prema tome, ako je A istinito, je nunim
nainom istinito. U protivnom bi se desilo nemogue: da
ista stvar, u isto vreme, postoji i ne postoji.19
Ali, zato to se stavlja A kao jedan termin, ne srne se
misliti da, kad samo jedna stvar postoji, neto nunim
nainom mora sledovati. Jer, to nije mogue. Ono to
nunim nainom sleduje jeste zakljuak, a ovaj postaje
samo pomou najmanje tri termina i dve propozicije ili
premise. Shodno tome, ako je istina da A pripada svemu
emu pripada, i da pripada svemu emu pripada,
tada, nunim nainom, A pripada [svemu emu pri-
pada]. Ovo poslednje ne moe biti lano, jer bi inae, u
isto vreme, jedno isto jednom subjektu pripadalo i ne bi
mu pripadalo. A je, dakle, stavljeno kao jedna stvar, kao
dve premise zajedno uzete.
175
 To je, dakle, zajedniki razlog za sve silogizme [koji
daju vie od jednog zakljuka], za univerzalne kao i za
partikularne. Ali za univerzalne silogizme stvar se moe i
drukije obrazloiti.9
Jer sve stvari koje potpadaju bilo pod srednji termin,
bilo pod zakljuak [upravo pod donji termin zakljuka],
mogu biti dokazane pomou istog silogizma, ako su jedne
stavljene u srednji termin, a druge u zakljuak.
Ako je, na primer,10 zakljuak AB dokazan pomou ,
tada sve to potpada pod ili mora, nunim nainom,
u svim sluajevima, dobiti predikat A. Jer, ako je sadrano
u celom obimu B, a [u celome obimu] A, i e isto tako
biti sadrano u [celome obimu] A. Ako je, opet, sadrano
u celome obimu , a u A, i e, isto tako, biti sadrano
u A. Isto vai i ako je silogizam negativan."
U drugoj figuri moe se uzeti kao zakljuak silogizma
samo ono to potpada pod zakljuak.12 Ako A ne pripada
nijednom B, a pripada svakom , zakljuak e biti da
ne pripada nijednom . Ako potpada pod , oevidno je
da mu ne pripada. Da ne pripada onome to potpada
pod A, nije jasno iz silogizma. Meutim, ne pripada
E, ako potpada pod A. Da ne pripada nijednom ,
dokazano je pomou silogizma. Ali da ne pripada A,13
pretpostavljeno je bez dokaza, i tako ne proizlazi iz silo-
gizma da ne pripada E.
U partikularnim premisama nee biti nuna dedukcija
za stvari koje potpadaju pod zakljuak (jer kad je ovaj
partikularan, nema silogizma).14 Meutim, za sve stvari
koje potpadaju pod srednji termin [postojae nuna de-
dukcija], samo, razume se, ne na osnovi silogizma. Uzmimo,
na primer, da A pripada svakom B, a ponekom .15 Za
ono to se nalazi pod nee biti silogizma; naprotiv, za
ono to se nalazi pod moe biti zakljuka, ali to nee biti
na osnovi prethodnog silogizma.
Isto je i za druge figure. Nije mogu dokaz termina
koji potpada pod zakljuak. Meutim, moe se dobiti dokaz
drugom terminu [onome koji je subordiniran srednjem
terminu], samo ne na osnovi silogizma, nego na isti nain
kao to se, u univerzalnim silogizmima, polazei od nedo-
kazane [gornje] premise, dokazuju stvari subordinirane
srednjem terminu. Dakle nee biti zakljuka ili ako su
silogizmi univerzalni ili e ga biti ako su silogizmi parti-
kularni.18
Glava d r u g a
[LAAN ZAKLJUAK, IZVEDEN IZ ISTINITIH
PREMISA, I ISTINIT ZAKLJUAK, IZVEDEN IZ
LANIH PREMISA U PRVOJ FIGURI]
Premise koje obrazuju silogizam mogu biti istinite, i
mogu biti lane, i moe jedna [od njih] biti istinita, a
druga lana. Meutim, zakljuak je, nunim nainom, ili
istinit ili laan.
Iz istinitih premisa ne moe se izvesti laan zakljuak,
ali iz lanih premisa17 moe se izvesti istiniti zakljuak,
ali ne tako da bude pokazano zato je neto istinito, nego
samo da je neto istinito. Jer, zato" ne moe biti predmet
silogizma sa lanim premisama; uzrok toga bie objanjen
u sledeem18.
Pre svega, iz istinitih premisa ne moe biti izveden
lani zakljuak. Ovo je jasno iz sledeeg. Ako je nuno
da, kad A postoji, postoji, nuno je da, kad ne postoji,
A ne postoji. Prema tome, ako je A istinito, je nunim
nainom istinito. U protivnom bi se desilo nemogue: da
ista stvar, u isto vreme, postoji i ne postoji.19
Ali, zato to se stavlja A kao jedan termin, ne sme se
misliti da, kad samo jedna stvar postoji, neto nunim
nainom mora sledovati. Jer, to nije mogue. Ono to
nunim nainom sleduje jeste zakljuak, a ovaj postaje
samo pomou najmanje tri termina i dve propozicije ili
premise. Shodno tome, ako je istina da A pripada svemu
emu pripada, i da pripada svemu emu pripada,
tada, nunim nainom, A pripada [svemu emu pripada].
Ovo poslednje ne moe biti lano, jer bi inae, u isto
vreme, jedno isto jednom subjektu pripadalo i ne bi mu
pripadalo. A je, dakle, stavljeno kao jedna stvar, kao dve
premise zajedno uzete.
174 175
 Isto je i za negativne silogizme; jer iz istinitih premisa
ne moe se izvesti laan zakljuak.
Ali iz lanih premisa moe se izvesti istinit zakljuak,
i kad su obe premise lane, i kad je [lana] samo jedna od
njih. Meutim, u ovom poslednjem sluaju nije svejedno
koja se od njih uzima kao lana u celini;20 ako se, naprotiv,
premisa ne uzme kao lana u celini, tada svaka od dve
premise moe biti lana.
Uzmimo da A pripada elom , ali da ne pripada
nijednom B, a da ne pripada .21 To moe da bude; na
primer, ivotinja" ne pripada nijednom kamenu", a
kamen" [ne pripada] nijednom oveku". Ako se sad
pretpostavi da A pripada svakom B, a svakom , A
e pripadati svakom , tako da e se iz dve lane premise
dobiti istinit zakljuak, poto je svaki ovek ivotinja.
Isto vai i kad je premisa negativna. Jer moe biti da
ni A ni ne pripadaju nijednom , a da A pripada svakom
B,22 kao, na primer, kad se uzmu isti termini, i kad se stavi
ovek" kao srednji termin. Jer, ni ivotinja", ni ovek" pretpostavi da A pripada svakom B, a svakom , A e u
ne pripadaju nijednom kamenu", ali ivotinja" pripada
svakom oveku". Dakle, ako se uzme da jedan termin ne
pripada niem od onoga emu pripada, 23 a da drugi termin
pripada celini onoga emu ne pripada,24 tada e se iz
dve lane premise dobiti istinit zakljuak.
Slian zakljuak e se izvesti ako se uzmu premise
koje su obe delimino lane.25
Ali, kad se samo jedna od premisa stavi kao lana,
tada, ako je prva premisa lana u celini na primer AB
[gornja premisa] zakljuak nee biti istinit. Meutim,
ako je [lana u celini] premisa [donja premisa], za-
kljuak e biti istinit. Potpuno lanom zovem premisu
kontrerno suprotnu istinitoj; tako, na primer, ako je ono
to ne pripada niem uzeto kao da pripada svemu, ili ako
je ono to pripada svemu uzeto kao da ne pripada niem.
Uzmimo da A ne pripada nijednom B, a da pripada
svakom .2 Ako sad stavim premisu kao istinitu, a
premisu AB kao potpuno lanu to jest [ako stavim kao
lanu premisu] da A pripada svakom B, nemogue je
da zakljuak bude istinit. Jer A ne bi pripadalo nijednom
, ako je istina da A nije pripadalo niem emu je pri-
padalo, a da je pripadalo svakom .
Isto tako nema istinitog zakljuka ni ako A pripada
svakom B, a svakom . Ali dok se premisa stavlja
kao istinita, premisa AB stavlja se kao potpuno lana,
to znai da A ne pripada niem emu pripada. Dakle, i
u ovom sluaju zakljuak e biti laan.27 Jer A e pripadati
svakom ako je istina da A pripada svemu emu
pripada, a da [pripada] svakom .
Dakle, oevidno je sledee. Ako je prva premisa pot-
puno lana bila ona afirmativna ili negativna, a ako
je druga premisa istinita, nee proizai istiniti zakljuak.
Meutim, ako premisa nije potpuno lana, dobie se
istiniti zakljuak. Ako A pripada svakom i ponekom B,
a svakom ,28 na primer ivotinja" svakom labudu" i
ponekom belom", a belo" svakom labudu", i ako se
istini pripadati svakom , zato to je svaki labud ivotinja.
Isto je tako [isti je zakljuak] ako je premisa AB
negativna.29 Jer, mogue je da A pripada ponekom B, i da
ne pripada nijednom , a da pripada svakom , kao
na primer da ivotinja" pripada ponekom belom", ali
nikakvom snegu", a da belo" [pripada] svakom sne-gu".
Ako se sad pretpostavi da A ne pripada nijednom B, a da
pripada svakom , A nee pripadati nijednom .
Meutim, u sluaju da se premisa AB uzme kao
potpuno istinita, a premisa kao potpuno lana, dobie
se istiniti silogizam [to jest silogizam sa istinitim zaklju-
kom]. Jer, nita ne stoji na putu da A pripada svakom i
svakom , mada ne pripada nijednom ,30 kao oni
rodovi iste vrste koji ne potpadaju jedan pod drugi. Jer,
ivotinja" pripada i konju" i oveku", ali konj" ne
pripada nijednom oveku". Ako se sad uzme da A pri-
pada svakom B, a svakom , zakljuak e biti istinit,
mada je premisa potpuno lana.
176 12 Organon 177
 Isto vai i kad je premisa AB negativna.31 Jer A moe
da ne pripada nijednom i nijednom , i moe da ne
pripada nijednom , kao vrsta rodovima iz druge vrste.
Jer, ivotinja" ne pripada ni muzici", ni lekarskoj ve-
tini", a ni muzika" ne pripada lekarskoj vetini". Ako
se, dakle, uzme kao da A ne pripada nijednom B, a kao da
pripada svakom , zakljuak e biti istinit.
Ako premisa nije potpuno, nego samo delimino
lana, zakljuak e biti istinit. Jer nita ne stoji na putu da
A pripada elom i , a da pripada ponekom ,32 kao
vrsta rodu i razlici [specifinoj diferenciji]. Jer ivotinja"
pripada svakom oveku" i svakom biu koje hoda
nogama" a ovek" ponekom biu koje hoda nogama"
ali ne svakom biu koje hoda nogama". Ako se, dakle, A
uzme da pripada svakom B, a svakom , e pripadati
svakom , to je istina. Isto vai i ako je negativna premisa
AB. Jer A moe da ne pripada nijednom i nijednom ,
mada pripada ponekom ,33 kao vrsta rodu i razlici iz
druge neke vrste. Jer, ivotinja" ne pripada nikakvoj
mudrosti" i nikakvoj teorijskoj sposobnosti", ali
mudrost" pripada ponekoj teorijskoj sposobnosti". Ako
se, dakle, stavi da A ne pripada nijednom B, i da pri-
pada svakom , A nee pripadati nijednom , to je u
navedenom primeru istina.
U partikularnim silogizmima, kad je prva premisa
potpuno lana a druga istinita, zakljuak moe biti istinit,
a isto je tako kad je prva premisa delimino lana, a druga
istinita, ili kad je prva istinita, a partikularna lana, ili,
najzad, kad su obe [premise] lane.
Jer, nita ne stoji na putu da A ne pripada nijednom
B, i da pripada ponekom , a ponekom ,34 kao to
ivotinja" ne pripada nijednom snegu", ali pripada
ponekom belom", a kao to sneg" pripada ponekom
belom". Ako se sad stavi za srednji termin sneg", a za
gornji ivotinja", i ako se uzme kao da A prepada
svakom B, a kao da pripada ponekom , tada je
premisa AB potpuno lana, premisa je istinita, a zaklju-
ak je istinit. Isto vai ako je premisa AB negativna. Jer,
A moe da pripada elom B, a da ne pripada ponekom ;
meutim moe pripadati ponekom .35 Tako, na primer,
ivotinja" pripada svakom oveku", ali ne sleduje po-
nekom belom", a ovek" pripada ponekom belom".
Ako se ovek" stavi kao srednji termin, i ako se uzme da
A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom ,
zakljuak e biti istinit, mada je premisa AB potpuno
lana.
Ako je premisa AB delimino lana, zakljuak e biti
istinit. Jer nita ne stoji na putu da A pripada i i ponekom
, a da pripada ponekom ,3 kao, na primer, da
ivotinja" pripada ponekom lepom" i ponekom ve-
likom", a da lepo" pripada ponekom velikom". Ako se
sad uzme da A pripada svakom B, a ponekom , tada e
premisa AB biti delimino lana, premisa istinita, a
zakljuak istinit. Isto vai ako je premisa AB negativna.
Jer, za dokaz bie isti termini, rasporeeni na isti nain.87
Ako je, opet, premisa AB istinita, a premisa lana,
zakljuak e biti istinit. Jer, nita ne stoji na putu da A
pripada elom i ponekom , a da ne pripada nijednom
,38 kao to, na primer. ivotinja pripada svakom
labudu" i ponekom crnom", iako labud" ne pripada
nijednom crnom". Ako se sad stavi da A pripada svakom
B, a ponekom , zakljuak e biti istinit, dok je pre-
misa lana. Isti je zakljuak ako se uzme da je premisa
AB negativna. Jer mogue je da A ne pripada nijednom B,
i da ne pripada ponekom , i da ne pripada nijednom ,39
kao, na primer, vrsta rodu druge neke vrste i akci-
denciji svojih sopstvenih rodova. Jer ivotinja" ne pri-
pada nijednom broju" i ne pripada ponekom belom", a
broj" ne pripada nijednom belom". Ako se sad kao
srednji termin stavi broj", i ako se uzme da A ne pripada
nijednom B, a da pripada ponekom ; tada A nee
pripadati ponekom , to je bilo istinito. I premisa AB je
istinita, a premisa lana.
I, ako je premisa AB delimino lana, a premisa
lana, zakljuak e biti istinit. Jer, nita ne stoji na
putu da u svakoj premisi A pripada ponekom i ponekom
 12*
178 179
, a da B ne pripada nijednom ,40 kao kad je kon-
trerno suprotno , i kad su oba akcidencije iste vrste. Jer,
ivotinja" pripada ponekom belom" i ponekom cr-
nom", ali belo" ne pripada nijednom crnom". Ako se
sad uzme da A pripada svakom B, a ponekom ,
zakljuak e biti istinit. Ali isto je tako kad se premisa
AB uzme kao negativna, jer e isti termini, rasporeeni
na isti nain, sluiti za dokaz.41
I kad su obe premise lane, zakljuak e biti istinit.
Jer, mogue je da A ne pripada nijednom B, a da pripada
ponekom , dok ne pripada nijednom ,42 kao, na
primer, vrsta rodu druge neke vrste i akcidenciji svojih
sopstvenih rodova. Jer, ivotinja" ne pripada nijednom
broju", ali pripada ponekom belom", a broj" ne pri-
pada nijednom belom". Ako se sad pretpostavi da A
pripada svakom B, a ponekom , zakljuak e biti isti-
nit, dok su obe premise lane. Isto vai kad je premisa AB
negativna. Jer, nita ne stoji na putu da A pripada elom
B, a da ne pripada ponekom , i da ne pripada nijednom
,43 na primer, da ivotinja" pripada svakom labudu",
a ne pripada ponekom crnom", a da labud" ne pripada
nijednom crnom". Ako se uzme da A ne pripada nijednom
B, a da pripada ponekom , nee pripadati ponekom .
Tako je zakljuak istinit, ali su premise lane.
Glava t r e a
[ISTINIT ZAKLJUAK IZVEDEN IZ LANIH
PREMISA U DRUGOJ FIGURI]
U srednjoj [drugoj] figuri mogue je u svima formama
i sluajevima iz lanih premisa izvesti istiniti zakljuak,
bilo da se obe premise stave kao potpuno lane, ili svaka
od njih samo kao delimino lana; ili da se jedna od njih
uzme kao istinita, a druga kao potpuno lana pa ma
koja se od njih stavila kao lana; ili bilo da su obe pre-
mise delimino lane; ili da je jedna potpuno istinita, a
druga delimino lana; ili da je jedna potpuno lana, a
druga delimino istinita; i da to vai kako u univerzalnim
tako i u partikularim silogizmima.
Jer, ako A ne pripada nijednom B, a pripada svakom
,44 ako ivotinja" ne pripada nijednom kamenu", a
pripada svakom konju", kad se premise stave na
kontrerno suprotni nain, i kad se uzme da A pripada
svakom B, a da ne pripada nijednom , tada e se iz
potpuno lanih premisa dobiti istiniti zakljuak. Isto je
tako ako A pripada svakom B, a ne pripada nijednom ,
jer e silogizam biti isti.45
Tako je opet i ako je jedna premisa potpuno lana, a
druga potpuno istinita. Naime nita ne stoji na putu da A
pripada svakom i svakom , ali da ne pripada
nijednom ,46 kao vrsta svojim rodovima koji ne potpa-
daju jedan pod drugi. Jer, ivotinja" pripada svakom
konju" i svakom oveku", a nijedan ovek" nije konj".
Ako se uzme da ivotinja" pripada jednome potpuno, a
drugome nikako, tada e jedna premisa biti potpuno
lana, a druga potpuno istinita, a zakljuak e biti istinit,
ma u koju premisu da se stavi negacija.
Isto e biti i kad je jedna premisa delimino lana, a
druga potpuno istinita. Jer, mogue je da A pripada po-
nekom i svakom , ali da ne pripada nijednom .47
Tako ivotinja" pripada ponekom belom" i svakom
gavranu", a belo" ne pripada nijednom gavranu". Ako
se sad uzme da A ne pripada nijednom B, ali da pripada
svakom , tada je premisa AB delimino lana, premisa
je potpuno istinita, i zakljuak je istinit. Isto je i kad
se negativna premisa premesti, jer e se dokaz izvesti po-
m
u istih termina.48 Isto je i kad je afirmativna premisa
delimino lana, a negativna potpuno istinita. Jer, nita ne
stoji na putu da A pripada ponekom B, ali da ne pripada
elom , a da ne pripada nijednom ,49 kao to, na
Primer, ivotinja" pripada ponekom belom", a ne pri-
pada nijednoj smoli", i kao to belo" ne pripada ni
jednoj smoli". Dakle, ako se uzme da A pripada elom
> a da ne pripada nijednom , tada je premisa AB deli-
180 181
mino lana, premisa potpuno istinita, a zakljuak je istinit.
I kad su obe premise delimino lane, zakljuak moe biti
istinit. Jer, mogue je da A pripada ponekom i ponekom , a
da ne pripada nijednom 50; kao, na primer, da ivotinja"
pripada ponekom belom" i ponekom crnom", a da belo" ne
pripada nijednom crnom". Ako se uzme da A pripada svakom
B, a da ne pripada nijednom , obe premise bie delimino
lane, a zakljuak e biti istinit. Isto e biti i kad se premesti
negativna premisa, za ta se dokaz izvodi pomou istih
termina.81
Oevidno je da se ovo [to smo izloili] primenjuje i na
partikularne silogizme. Jer, nita ne stoji na putu da A pripada
svakom i ponekom , a da ne pripada ponekom ,52 kao, su obe lane, a zakljuak je istinit. Isto je tako kad je
na primer, da ivotinja" pripada svakom oveku" i ponekom
belom", a da ovek" ne pripada ponekom belom". Ako se
sad stavi da A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom ,
tada je univerzalna premisa potpuno lana, partikulama
premisa je istinita, a zakljuak je istinit.
Isto je tako kad je premisa AB negativna. Naime mogue
je da A ne pripada nijednom B, i da ne pripada ponekom , a da
ne pripada ponekom ,53 kao, na primer, kad ivotinja"
ne pripada nijednom neodu-hovljenom" i ne pripada ponekom
belom", tada i ,,neo-duhovljen" nee pripadati ponekom
belom". Ako se sad stavi da A pripada svakom B, a da ne
pripada ponekom , tada je univerzalna premisa AB potpuno
lana, premisa je istinita, a zakljuak je istinit.
Zakljuak je istinit i kad se univerzalna premisa stavi kao
istinita, a partikulama kao lana. Jer, nita ne stoji na putu da A
ne sleduje ni B, ni , a da, meutim, ne pripada ponekom ,54
kao, na primer, da ivotinja" ne pripada nijednom broju" i
nijednom neoduhovljenom", a da broj" ne sleduje ponekom
neoduhovljenom". Ako se sad stavi da A ne pripada nijednom
B, a da pripada ponekom , zakljuak e biti istinit, univerzalna
premisa istinita, a partikulama lana. Isto je i kad je premisa
univerzalno uzeta afirmativna. Jer, mogue je da A pripada [u
isto vreme] i svakom i , ali da ne sleduje ponekom ,55
kao, na primer, vrsta rodu i razlici. Jer, ivotinja" sleduje
svakom oveku" i koji hoda nogama", u njenom elom
obimu, ah" ovek" ne sleduje svakom koji hoda nogama".
Ako se sad uzme da A pripada svakom B, a da ne pripada
ponekom , tada je univerzalna premisa istinita, partikulama
lana, a zakljuak istinit.
Isto tako jasno je da zakljuak moe biti istinit i kad su
obe premise lane, jer je mogue da A [u isto vreme] pripada
svakom i , dok ne sleduje ponekom .6 Jer, ako se uzme
da A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom , premise
univerzalna premisa afirmativna, a partikulama negativna. Jer,
mogue je da A ne sleduje nijednom B, a da sleduje svakom , i
da ne pripada ponekom ," kao, na primer, da ivotinja"
ne sleduje nikakvoj nauci", ali da sleduje svakom oveku", a
da i nauka" ne sleduje svakom oveku". Ako se, sad, uzme
da A pripada svakom B, ali da ne sleduje ponekom , premise
su lane, ali je zakljuak istinit.
Glava e t v r t a
[ISTINIT ZAKLJUAK IZVEDEN IZ LANIH PREMISA U
TREOJ SILOGISTIKOJ FIGURI]
I u poslednjoj [treoj] figuri moe se iz lanih premisa
izvesti istiniti zakljuak. To biva kad su obe premise potpuno
lane; ili kad je svaka od njih samo delimino lana; i kad je
jedna potpuno istinita, a druga [potpuno] lana; zatim to biva i
kad je jedna samo delimino lana, a druga potpuno istinita, i
obrnuto, najzad, to biva i u svim drugim sluajevima u
kojima je mogue premestiti premise.
Jer, nita ne stoji na putu da ni A ni ne pripadaju
nijednom , a da A pripada ponekom B.58 Tako, na pri-mer> ni
ovek", ni koji hoda nogama" ne sleduje ni-
182 183
jednom bezduevnom", dok ovek" pripada ponekom
koji hoda nogama". Ako se uzme da A i pripadaju
svakom , premise su potpuno lane, ali je zakljuak
istinit. Isto je i kad je jedna premisa negativna, a druga
afirmativna. Jer, mogue je da ne pripada nijednom ,
da A pripada svakom , i da A ne pripada ponekom B. M
Tako, na primer, [mogue je] da crno" ne pripada ni-
jednom labudu", da ivotinja" pripada svakom la-
budu", a da ivotinja" pripada ponekom crnom". Dakle,
ako se uzme da pripada svakom , a da A ne pripada
nijednom , tada A nee pripadati ponekom . tako je
zakljuak istinit, ali su premise lane.
I ako je svaka premisa delimino lana, zakljuak e
biti istinit. Jer, nita ne stoji na putu da i A i pripadaju
ponekom , a da A pripada ponekom B,* tako, na
primer, da belo" i lep" pripadaju ponekoj ivotinji", a
belo" ponekom lepom". Ako se uzme da A i pripadaju
svakom , premise su delimino lane, ali je zakljuak
istinit. Isto je i kad je premisa stavljena kao negativna.
Jer, nita ne stoji na putu da A ne pripada ponekom , a da
pripada ponekom , dok A ne pripada svakom .1
Tako, na primer, [nita ne stoji na putu] da belo" ne
pripada ponekoj ivotinji", da lep" pripada ponekoj
ivotinji", a da belo" ne pripada svakom lepom".
Dakle, ako se uzme da A ne pripada nijednom , a da
pripada svakom , tada su obe premise delimino lane,
ali je zakljuak istinit.
Isto je i ako je jedna premisa stavljena kao potpuno
lana, a druga kao potpuno istinita. Mogue je da A i
sleduju svakom , ali da A ne pripada ponekom B. fi2 Tako,
na primer, [mogue je] da ivotinja" i belo" sleduju
svakom labudu", iako ivotinja" ne pripada svakom
belom". Kad se stave ovi termini, i kad se pretpostavi da
pripada elom , i da A ne pripada elom , premisa
bie potpuno istinita, premisa potpuno lana, a
zakljuak [e biti] istinit. Isto je i ako je premisa
lana, a premisa istinita.63 Za dokaz mogu biti upo-
trebljeni isti termini: crn", labud", bezduevan".
Ali isto je tako kad se obe premise stave kao afir-
mativne. Jer, nita ne stoji na putu da sleduje svakom
a da A ne pripada celom , ali da A pripada ponekom B.64
Tako, na primer, [nita ne stoji na putu] da ivotinja"
pripada svakom labudu", da crno" ne pripada nijednom
labudu", a da crno" pripada ponekoj ivotinji". Ako se
uzme da A i pripadaju svakom , premisa je potpuno
istinita, premisa je potpuno lana, a zakljuak je
istinit. Isto je tako, ako je premisa uzeta kao istinita;
dokaz se moe izvesti pomou istih termina.65
Isti je zakljuak i ako je jedna od premisa potpuno
istinita, a druga delimino lana. Jer, mogue je da
pripada svakom , a A ponekom , a da A pripada po-
nekom B.66 Tako, na primer, [mogue je] da dvononi"
pripada svakom oveku", da lep" ne pripada svakom
oveku", a da lep" pripada ponekom dvonocu". Ako
se uzme da A i pripadaju elom , premisa je pot-
puno istinita, premisa delimino lana, a zakljuak je
istinit. Isto je tako i ako se stavi da je premisa istinita,
a premisa delimino lana.67 Jer, kad se isti termini pre-
meste,68 dokaz e biti mogue izvesti. Isto je i ako je jedna
premisa negativna, a druga afirmativna. 69 Jer mogue je
da pripada svakom , a A ponekom , i kad su
termini tako stavljeni da A ne pripada svakom .
poto je tako, ako se sad uzme da pripada svakom , a
da A ne pripada nijednom , negativna premisa je
delimino lana, a druga je potpuno istinita, kao [to je] i
zakljuak [potpuno istinit]. Sad opet, poto je dokazano
da, kad A ne pripada nijednom , a kad pripada po-
nekom , mogue je da A ne pripada ponekom B,
jasno je da ako je premisa potpuno istinita, a premisa
delimino lana, zakljuak moe biti istinit.70 Ako se
uzme da A ne pripada nijednom , a da pripada svakom
, premisa je potpuno istinita, a premisa
delimino lana.
Jasno je da se, i u partikularnim silogizmima, u svim
sluajevima, iz lanih premisa moe izvesti istiniti zaklju-
ak. Treba uzeti iste termine kao kad su premise univer-
184 185
zalne, afirmativne termine u afirmativnim silogizmima, a
negativne u negativnim silogizmima. Jer pri izboru termina ne
ini razliku da li se umesto univerzalno-negativne premise
uzima univerzalno-afirmativna, ili se umesto parti-kularne
uzima univerzalna.71 Isto je i sa negativnim propozicijama.72
Oevidno je, dakle, da ako je zakljuak laan
propozicije od kojih polazi zakljuivanje treba nunim nainom
da budu lane, bilo sve, bilo samo neke. Meutim, kad je
zakljuak istinit, nije nuno da premise budu istinite, bilo da
je u pitanju samo jedna ili sve premise. Ali i kad nijedna od
premisa nije istinita, zakljuak moe biti istinit, samo ne
nunim nainom. Razlog tome [to zakljuak nije nuan, kad su
premise lane] jeste taj to kad se dve stvari uzajamno tako
odnose, da kad jedna postoji, druga nunim nainom postoji,
tada, kad druga ne postoji, ni prva nee postojati. Meutim ako
druga postoji, prva ne postoji nunim nainom.
Ali je nemogue da postojanje i nepostojanje iste stvari
nunim nainom povlai za sobom postojanje iste stvari.
Mislim, na primer, da je nemogue da belina A nunim
nainom povlai za sobom veliinu B, i da ne-belina A nunim
nainom povlai za sobom veliinu B. Ako belina ovoga A
nunim nainom povlai za sobom veliinu ovoga B, a ako
veliina povlai za sobom ne-belinu , tada je nuno da, ako
je A belo, ne bude belo. I ako, kad su data dva termina,
postojanje jednog povlai za sobom nunim nainom
postojanje drugog, nuno je da ne-postojanje jednog povlai za
sobom ne-postojanje drugoga, na primer A. Ako nije veliko,
A ne moe biti belo. Ali ako je, kad A nije belo, nuno da
bude veliko, tada sleduje nunim nainom da, poto nije
veliko, samo to jeste veliko. Ali to je nemogue. Jer, ako
nije veliko, A nunim nainom nee biti belo. Ako sad, u slu-
aju da ovo poslednje nije belo, mora biti veliko, izlazi da,
ako nije veliko, ono je veliko, kao da je to dokazano
pomou tri termina.73
186
Glava peta
[KRUNI DOKAZ U PRVOJ FIGURI]
Kruan i reciproan dokaz sastoji se u tome da se, iz
zakljuka i iz jedne od premisa iji je predikat konver-tiran,
izvede druga premisa koju smo postavili u prvom silogizmu.74
Uzmimo, na primer, da treba dokazati da A pripada svakom , i
da je to dokazano pomou B; i da zatim treba dokazati da A
pripada B, kad se uzme da A pripada , a da pripada B, i
tako da i A pripada B. Meutim, u prvom silogizmu uzeta je
konvertirana propozicija, naime, da pripada . Ili uzmimo da
treba dokazati da pripada , i da se uzme da A pripada
to je bio zakljuak [prvog silogizma], a da pripada A.
Meutim, u prvom silogizmu bila je uzeta konvertirana
propozicija, naime, da A pripada B.
Ali drukije reciproni dokaz nije mogu. Jer ako se uzme
neki drugi srednji termin,75 dokaz nije vie kruan, jer nijedna
od uzetih propozicija nije ista kao ranije.
Ako je to jedan od termina prvog silogizma [koji je
stavljen kao srednji termini, tada, nunim nainom, samo jedna
od premisa prvog silogizma [moe biti uzeta u drugom
silogizmu]. Naime ako bi se uzele dve [premise], zakljuak bi
bio isti, meutim on treba da bude razliit. 76 Kad termini
nisu konvertibilni, jedna od premisa iz kojih proizlazi silogizam
jeste nedokazana.77 Naime, ne moe se dokazati pomou ovih
termina da trei termin pripada srednjem ili srednji prvom.
Kad su u pitanju konvertibilni termini, reciproni dokaz je
mogu za sve, kao, na primer, kad se A i i meusobno
konvertiraju. Uzmimo da je propozicija dokazana pomou
B, koji je uzet kao srednji termin, 78 a opet propozicija AB
pomou zakljuka i pomou kon-vertirane premise ,79 i isto
tako propozicija pomou zakljuka i pomou konvertirane
premise AB.80 Ali treba dokazati premisu i premisu BA. Jer,
samo te premise upotrebili smo bez dokaza. Ako se stavi da
pripada svakom , a svakom A, dobie se silogizam od na
187
 A. Ako se, opet, uzme da pripada svakom A, a da A pripada
svakom B, tada nunim nainom pripada svakom B. U oba
ova silogizma, premisa bila je uzeta bez dokaza, jer su druge
premise bile dokazane. Tako, ako dokaemo i tu premisu, sve
e druge biti reciprono dokazane. Ako se sad uzme da
pripada svakom B, a svakom A, obe te premise bile su
dokazane i, nunim nainom, pripada A. Jasno je, dakle, da je
samo tada kad su termini konvertibilni, mogu kruni i
reciproni dokaz, (dok u drugim sluajevima stoji onako kako
je ranije reeno).81 Ali dogaa se ovde [u ovim poslednjim
silogizmima] da mi dokazano upotrebljavamo kao dokaz. Jer,
dokazuje se , i , na osnovu pretpostavke da vai pomou pretpostavke da pripada parti-kularnom terminu,
A, a je dokazano pomou tih istih premisa, tako da
zakljuak upotrebljavamo kao dokaz.
U negativnim silogizmima82 reciproan dokaz izvodi se na
sledei nain. Uzmimo da pripada svakom , a da A ne
pripada nijednom B; zakljuak je da A ne pripada nijednom .
Ako treba zakljuiti da A ne pripada nijednom B,83 to je
ranije bilo pretpostavljeno, A nee pripadati nijednom , a
e pripadati svakom B, jer je tako premisa konvertirana. Ali ako
iz toga treba izvesti zakljuak da pripada , tada se
propozicija AB ne moe vie konvertirati na isti nain kao
ranije, jer su iste premise: B ne pripada nijednom A" i: A ne
pripada nijednom B". Meutim treba uzeti da pripada svemu
emu nijedno A ne pripada.
Uzmimo da A ne pripada nijednom , to je ranije bilo
zakljueno, i da pripada svemu emu nijedno A ne pripada.
Dakle, nuno je da pripada svakom . Prema tome, svaka od
tri date premise postala je zakljuak, a to je kruni dokaz, koji
se sastoji u tome da se uzme zakljuak i jedna premisa, da bi se
tako izvela druga premisa.
U partikularnim silogizmima univerzalna premisa ne
moe se dokazati pomou drugih; meutim, partikularna
premisa moe [biti dokazana]. Jasno je da se univerzalna
premisa ne moe dokazati. Jer univerzalno se dokazuje
univerzalnim propozicijama. Meutim, zakljuak nije opti,
188
a dokaz mora biti izveden iz zakljuka i iz druge premise. Sem
toga, konverzijom druge premise ne dobija se uopte nikakav
silogizam, jer na taj nain obe premise postaju partikularne. 84 A
partikularna premisa moe biti dokazana. Uzmimo da je A
dokazano ponekom pomou B.85 Ako se stavi da pripada
svakom A, i ako zakljuak ostane, e pripadati ponekom .
Naime, dobija se prva figura, i A kao srednji termin.
Ali ako je silogizam negativan,86 ne moe se dokazati
univerzalna premisa iz ranije navedenog razloga. 87 Meutim,
moe se dokazati partikularna premisa, ako se kon-vertira
premisa AB na isti nain kao u univerzalnim silogizmima,
dok mu je A partikularno negirano. Na drugi nain ne dobija se
nikakav silogizam, zato to je partikularna premisa negativna.
Glava e s t a [KRUNI
DOKAZ U DRUGOJ FIGURI]
U drugoj figuri88 afirmativna propozicija ne moe se
dokazati na ovaj nain, ali negativna moe. Afirmativna
propozicija se ne dokazuje, jer obe premise nisu afirma-tivne.
Jer, zakljuak je negativan,89 a afirmativna propozicija je, kao
to smo videli, dokazana samo ako su obe premise afirmativne.
Negativna premisa dokazuje se na sledei nain.90
Uzmimo da A pripada svakom B, a da ne pripada nijednom .
Zakljuak e biti da ne pripada nijednom . Ako se uzme da
pripada svakom A, tada, nunim nainom, A ne pripada
nijednom . Jer, u tom sluaju dobija se druga figura, a srednji
termin je B. Ako je premisa AB stavljena kao negativna, a
druga [premisa] kao afirmativna, dobija se prva figura. 01 Jer,
pripada svakom A, i ne pripada nijednom , tako da ne
pripada nijednom A. Dakle, A ne pripada ni B. Pomou
zakljuka i samo jedne premise ne dobija se silogizam, ali
ako se doda druga jedna premisa, dobie se silogizam.
189
 Ako silogizam nije univerzalan,02 univerzalna premisa
ne moe se dokazati, iz istoga razloga koji smo ranije
naznaili,93 meutim, partikularna premisa moe se do-
kazati, u sluaju kad je univerzalna premisa afirmativna.
Uzmimo da A pripada svakom B, a da ne pripada
ponekom ; zakljuak je .94 Ako se sad uzme da
pripada svakom A, a da ne pripada ponekom , nee
pripadati ponekom , poto je srednji termin.
Meutim, ako je univerzalna premisa negativna,95
premisa nee biti dokazana konverzijom AB. Naime,
tada e biti negativne ili obe premise, ili jedna od njih, 9" a
to znai da se nee dobiti silogizam. Ali dokaz e biti isti
kao u univerzalnim silogizmima, ako se stavi da A
pripada partikularnom terminu kome je partikularno
negiran.
Glava sedma
[KRUNI DOKAZ U TREOJ FIGURI]
U treoj figuri, kad su obe premise univerzalno uzete,
one se ne mogu uzajamno dokazati. Jer, univerzalno se
dokazuje pomou univerzalnih premisa, dok je, u ovoj
figuri, zakljuak uvek partikularan. Jasno je, dakle, da je
potpuno nemogue dokazati pomou ove figure univer-
zalnu premisu.
Ako je jedna premisa univerzalna, a druga parti-
kularna, dokaz e biti as mogu, as nemogu. Kad su
obe premise afirmativne, i kad se univerzalna premisa
odnosi na donji krajnji termin, dokaz e biti mogu. 97
Meutim, ako se univerzalna premisa odnosi na drugi
[gornji] krajnji termin, dokaz nee biti mogu.98
Uzmimo da A pripada svakom , a ponekom ,
zakljuak je propozicija AB. Ako se pretpostavi da
pripada svakom A, dokazano je da pripada ponekom B,
ali nije dokazano da pripada ponekom . Ako pripada
ponekom B, tada treba, nunim nainom, da i pripada
ponekom . Ali nije isto rei: ovo pripada onom",
i: , ono pripada ovom". Treba jo dodati da ako ovo"
pripada onom", partikularno uzetom, ono" pripada
ovom", partikularno uzetom. Ali ako se to pretpostavi,
silogizam vie ne proizlazi samo iz zakljuka i iz druge
premise.
Ali ako pripada svakom , a A ponekom , moe
se dokazati propozicija , kad se uzme da pripada
svakom B, a A ponekom B.99 Ako pripada svakom B, a
A ponekom B, tada, nunim nainom, A pripada ponekom
, a srednji termin je B.
Ali kad je jedna premisa afirmativna, a druga nega-
tivna, i kad je afirmativna [premisa] univerzalna, druga
premisa moe biti dokazana.100 Uzmimo da pripada
svakom , a da A ne pripada ponekom ; zakljuak je da
A ne pripada ponekom B. Ako se pretpostavi da
pripada svakom B, nuno je da A ne pripada ponekom ,
a je srednji termin.
Meutim, kad je negativna premisa univerzalna,101
druga premisa nije dokazana, sem u sluaju da se postupi
kao gore, naime, ako se uzme da ono" pripada parti-
kularnom terminu kome je ovo" partikularno negirano.
Ako, na primer, A ne pripada nijednom , i ako pripada
ponekom , zakljuak je: A ne pripada ponekom B. Ako
se uzme da pripada partikularnom terminu kome je A
partikularno negirano, tada je nuno da pripada
ponekom B. Drukije nije mogue, konverzijom univer-
zalne premise, dokazati drugu premisu, jer nikako drukije
ne moe se dobiti silogizam.102
Jasno je, dakle, da se u prvoj figuri reciproni [uza-
jamni] dokaz izvodi pomou tree i pomou prve figure,
naime, ako je zakljuak afirmativan, pomou prve
figure, a ako je negativan, pomou poslednje, poto se
[u tom sluaju] pretpostavilo da ono" pripada svemu
emu se ovo" univerzalno odrie.
U srednjoj [drugoj] figuri, kad je silogizam univerza-
lan, dokaz se izvodi pomou same te figure i pomou prve
figure. A ako je silogizam partikularan, tada se [dokaz] iz-
190 191
vodi pomou same druge figure, i pomou poslednje [tree].
U treoj figuri dokaz se uvek izvodi pomou same te figure.
Jasno je da u treoj i u srednjoj figuri silogizmi koji nisu
dobijeni pomou samih ovih figura ili nisu sposobni
za kruni dokaz, ili su nesavreni.
Glava osma
[KONVERZIJA SILOGIZAMA PRVE FIGURE]
Konvertirati silogizam znai promeniti zakljuak u
njegovu suprotnost, i postaviti silogizam, da bi se utvrdilo
da gornji krajnji termin nee pripadati srednjem terminu,
ili da srednji termin nee pripadati donjem krajnjem ter-
minu.103 Jer, kad je zakljuak bio konvertiran, i kad jedna
premisa ostaje, nuno je da se druga [premisa] pobije, jer
ako ona vai, vaie i zakljuak.104 pripada ponekom , a svakom
Ali postoji razlika u tome, da li se zakljuak konver-
tira na kontradiktorni ili na kontrerni nain. Jer, ne dobija
se isti silogizam ako se konverzija izvri na jedan ili na
drugi nain, kao to e biti jasno iz sledeeg. Nazivam kontrerno [konvertiran], nijedna [nije pobijena]. Jer, ovde
kontradiktorno suprotnim": svakom" i ne svakom",
kao i: ponekom" i nijednom" [ne pripadati]; meutim,
nazivam kontrerno suprotnim": svakom" i nijednom",
kao i ponekom" i ponekom... ne" [pripadati].
Pretpostavimo da je dokazano A , pomou srednjeg
termina B.105 Ako se uzme da A ne pripada nijednom , ali
da pripada svakom B, tada nee pripadati nijednom
.1061 ako A ne pripada nijednom , i ako pripada svakom
, zakljuak e biti da A ne pripada ponekom B, a nikako
da A ne pripada nijednom B,107 poto se [kao to smo
videli] univerzalno ne dokazuje pomou poslednje figure.
Uopte, nije mogue pobiti univerzalno pomou konverzije
premisu koja se odnosi na gornji krajnji termin. Jer, ona se
uvek pobija pomou tree figure, poto obe premise treba
nunim nainom postavljati u odnosu na donji krajnji
termin.
Isto vai i ako je silogizam negativan. Pretpostavimo
da je pomou dokazano da A ne pripada nijednom
.108 Ako se pretpostavi da A pripada svakom i da ne
pripada nijednom B, tada nee pripadati nijednom .109
Ako A i pripadaju svakom , e pripadati ponekom B.
Ali [u ranijem silogizmu] ono nije pripadalo nijednom .110
Ako je zakljuak kontradiktorno konvertiran, silo-
gizmi e biti kontradiktorni, a ne univerzalni. Jer, postaje
jedna partikularna premisa, a tako e i zakljuak biti
partikularan. Uzmimo da je silogizam afirmativan,111 i da je
konvertiran kao to smo rekli. Ako A ne pripada ponekom
, ali pripada svakom B, nee pripadati ponekom
.112 Ako A ne pripada ponekom , i ako pripada , A
nee pripadati ponekom .113 Isto je i kad je silogizam
negativan.114 Naime, ako A pripada ponekom , a ne pripada
nijednom B, zakljuak je da nee pripadati ponekom , a
[nije zakljuak] da nee pripadati nijednom .115 Ako A
kao to se postavilo
u poetku A e pripadati ponekom B.m
U partikularnim silogizmima, kad je zakljuak kontra-
diktorno konvertiran, obe premise su pobijene, a kad je
ne proizlazi vie, kao u univerzalnim silogizmima, pobi-
janje u kome zakljuak, dobijen konverzijom, nije uni-
verzalan, nego ovde uopte nema pobijanja.
Uzmimo da je dokazano da A pripada ponekom .117
Ako se stavi da A ne pripada nijednom , i da pripada
ponekom , A nee pripadati ponekom B.118 I ako A ne
pripada nijednom , a pripada svakom B, tada nee
pripadati nijednom .119 Tako bivaju pobijene obe premise.
Meutim, ako je zakljuak bio kontrerno konvertiran,
nijedna premisa nee biti pobijena. Jer, ako A ne pripada
ponekom , ali pripada svakom B, tada nee pripa-
dati ponekom .120 Ali time jo nije pobijena prvobitna
premisa. Jer moe [u isto vreme] da pripada ponekom
, i da ne pripada ponekom . Za univerzalnu premisu AB
nema uopte nikakvog silogizma [koji bi je pobio].
Naime, ako A ne pripada ponekom , a ako pripada
ponekom , nijedna od dve premise nije univerzalna.
192 13 Organon
193
 Isto vai i ako je silogizam negativan. Ako se uzme da A
pripada svakom , obe premise su pobijene, a ako se uzme da A
pripada ponekom , nijedna od njih nije pobijena. Dokaz je isti
[kao ranije].
Glava d e v e t a
[KONVERZIJA SILOGIZAMA DRUGE FIGURE]
U drugoj figuri ne moe se pobiti njenom kontrernom
suprotnou premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin,
ma kakva se konverzija uzela. Jer, uvek se dobija konkluzija u
treoj figuri, a [kao to smo videli] u toj figuri ne postoji
univerzalan silogizam.
Meutim, drugu premisu moemo pobiti na nain slian
onome kojim je konverzija uinjena. Kad kaem: slinim
nainom, podrazumevam da, ako se konverzija zakljuka vri
kontremo, pobijanje e se vriti kontrerno, a ako se konverzija
vri kontradiktorno, pobijanje e se vriti kontradiktorno.
Pretpostavimo da A pripada svakom B, i da ne pripada
nijednom , tada se dobija zakljuak .121 Ako se sad uzme
da pripada svakom , i ako [propozicija] AB ostaje, A e
pripadati svakom . Jer, dobija se prva figura.122
Ako pripada svakom , i ako A ne pripada nijednom ,
A ne pripada ponekom B, tako je dobijena poslednja [trea]
figura.123 Ali ako je zakljuak kontradiktorno konvertiran,
premisa AB bie dokazana [upravo: pobijena] na isti nain [kao
ranije], a premisa bie kontradiktorno dokazana.124 Jer, ako
pripada ponekom , i ako A ne pripada nijednom , nee svakom , ne dobija se silogizam koji zakljuuje .132 Isto
pripadati ponekom B. Ako pripada ponekom , a A svakom
, e pripadati ponekom , tako da e zakljuak silogizma se dobiti silogizam koji zakljuuje .133
biti kontradiktorna suprotnost premise.125 Dokaz e biti isti, i
kad se premise premeste.126
Ako je silogizam partikularan, tada kad je zakljuak
kontrerao konvertiran nijedna od obe premise nije pobijena,
kao to nije ni u prvoj figuri. Meutim, pri kontradiktornoj
konverziji, obe premise bivaju pobijene.
Pretpostavimo da A ne pripada nijednom B, a da pripada
ponekom . Tada se dobija zakljuak .127 Ako se sad stavi da
pripada ponekom , i ako ostane premisa AB, zakljuak
e biti da A ne pripada ponekom . Ali prvobitna propozicija
nije bila pobijena, jer, A moe [u isto vreme] da pripada
ponekom , i da ne pripada ponekom .
Ako sad pripada ponekom , i A ponekom , nee se
dobiti silogizam, jer nijedna od stavljenih premisa nije
univerzalna. Tako AB nije pobijeno. Meutim, pri
kontradiktornoj konverziji obe premise bivaju pobijene. Jer,
ako pripada svakom , a ako A ne pripada nijednom B, A
nee pripadati nijednom . Meutim, uzeto je da A pripada
ponekom .128 Ali, opet, ako pripada svakom , a A ponekom
, e pripadati ponekom B.129 Isti dokaz vai, ako je
univerzalna premisa afirmativna.130
Glava d e s e t a
[KONVERZIJA SILOGIZAMA TREE FIGURE]
U treoj figuri, kad je zakljuak kontrerno konvertiran,
nijedna od obe premise nije pobijena ni u jednom silogizmu.
Meutim, pri kontradiktornoj konverziji, obe premise mogu biti
pobijene, u svim silogizmima.
Pretpostavimo da je dokazano da A pripada ponekom B, a
da je uzeto kao srednji termin, i da su premise univerzalne.131
Ako se sad uzme da A ne pripada ponekom B, i da pripada
tako, ako A ne pripada ponekom B, ali pripada svakom , nee
Dokaz e biti isti, ako premise nisu univerzalne. 134 Jer, ili
premise dobijene konverzijom moraju biti obe partikularne, 135
ili se univerzalna premisa mora odnositi na donji krajnji
termin.13G Ali tako [kao to smo videli] nije dobijen silogizam
ni u prvoj, ni u srednjoj [drugoj] figuri.137
194 13*
195
 Meutim, kad su zakljuci kontradiktorno konverti-
rani, obe premise su pobijene.138 Jer, ako A ne pripada
nijednom B, a ako pripada svakom A, tada A nee pri-
padati nijednom . Ali ako A ne pripada nijednom B, a
pripada svakom , nee pripadati nijednom .
A isto je i kad jedna premisa nije univerzalna.139 Jer,
ako A ne pripada nijednom B, a ako pripada ponekom
, A nee pripadati ponekom . Ali ako A ne pripada
nijednom B, a pripada svakom , nee pripadati
nijednom .
Isto vai i kad je silogizam negativan. Uzmimo da je
dokazano da A ne pripada ponekom B, poto je premisa
afirmativna, a premisa negativna. Jer, [kao to
smo videli] tako je postao ovaj silogizam.140 Kad se uzme
kontrerna suprotnost zakljuka, nee se dobiti silogizam.
Jer, ako A pripada ponekom B, a svakom , nije se
dobio silogizam koji zakljuuje . Isto tako, ako A pri-
pada ponekom B, a ne pripada nijednom , nije se dobio
silogizam koji zakljuuje . Tako premise nisu pobijene.
Meutim, kad se uzme kontradiktorna suprotnost
zakljuka, premise su pobijene. Jer ako A pripada svakom
B, a [svakom] , tada A pripada svakom ;141 ali
[reeno je da] A ne pripada nijednom []. Ali ako sad A
pripada svakom B, a ne pripada nijednom , tada ne
pripada nijednom .142 Ali [reeno je] da pripada
svakom .
Dokaz se izvodi na isti nain, ako premise nisu uni-
verzalne.143 Premisa je tada univerzalna i negativna, a
druga [premisa je] partikularna i afirmativna. Ako A
pripada svakom B, a ponekom , iz toga izlazi da A
pripada ponekom .144 Ali [pretpostavljeno je da] ono ne
pripada nijednom . Ako sad A pripada svakom B, ali ako
ne pripada nijednom , tada ne pripada nijednom .145
Prema pretpostavci, meutim, pripada ponekom . Ali
ako A pripada ponekom B, a ponekom , ne dobija se
silogizam.146 I ako A pripada ponekom B, a ne pripada
nijednom , ne dobija se silogizam.147 Tako su na prvi
nain premise pobijene, ali na drugi nain nisu.
Jasno je iz onoga to je reeno kako konverzijom
zakljuka postaje silogizam u svakoj figuri, kao i kad
je zakljuak kontreran, a kad je kontradiktoran premisi.
Isto je tako jasno da u prvoj figuri [upravo u pobijanju
premisa silogizma prve figure] silogizmi postaju pomou
srednje [druge] i poslednje [tree] figure, a premisa koja se
odnosi na donji krajnji termin uvek je pobijena pomou
srednje [druge] figure, a ona koja se odnosi na gornji
krajnji termin, pomou poslednje [tree] figure.
U drugoj figuri silogizam postaje pomou prve i
poslednje [tree] figure, a premisa koja se odnosi na donji
krajnji termin uvek je pobijena pomou prve figure,148 dok
[je] ona koja se odnosi na gornji krajnji termin [uvek
pobijena] pomou poslednje [tree] figure.149
U treoj figuri, najzad, silogizam postaje pomou prve
i srednje [druge] figure, a premisa koja se odnosi na gornji
krajnji termin uvek je pobijena pomou prve figure,150 dok
[je] ona koja se odnosi na donji krajnji termin [uvek
pobijena] pomou srednje [druge] figure.151
Glava j e d a n a e s t a
[SVOENJE NA NEMOGUE U PRVOJ FIGURI]
Ovim smo objasnili ta je konverzija i kako se ona
vri u svakoj figuri, kao i silogizam koji iz toga proizlazi.
to se tie dokaza silogizma pomou logiki nemo-
gueg,152 on postaje kad se stavi kontradiktorna suprotnost
zakljuka i kad se jo doda druga premisa, to moe da
se vri u svim figurama. Jer, ovaj silogizam slian je
konverziji, a razlika meu njima postoji samo ukoliko
konverzija pretpostavlja prethodno postavljanje silogizma
i prihvatanje dve premise, dok u svoenju na nemogue
istinitost suprotnosti ne zavisi od saglasnosti protivnika,
nego od njene oevidnosti.153
Termini su isti u oba sluaja [kako u konvertiranom
silogizmu, tako i u svoenju na nemogue], dok su premise,
i u jednom i u drugom sluaju, postavljene na isti nain.
196 197
 Uzmimo, na primer, da A pripada svakom B, a da je
srednji termin. Ako se pretpostavi da A ili ne pripada
ponekom B, ili da ne pripada nijednom B, ali da pripada
svakom to je bilo istinito [a ovo je propozicija koja
je uzeta kao istinita], tada mora, nunim nainom, ili
da ne pripada nijednom B, ili da ne pripada ponekom B.
Ali to je nemogue; i, prema tome, pretpostavka je lana;
znai njena suprotnost je istinita. Isto je i u drugim
figurama. Jer, gde je mogua konverzija, tu se moe vriti
i svoenje na logiki nemogue.
Svi drugi problemi [svi zakljuci] dokazivani su po-
mou logiki nemogueg u svim figurama, sem univer-
zalno-afirmativnog, koji se dokazuje u srednjoj [drugoj] i
u treoj figuri, ali se ne dokazuje u prvoj.154
Pretpostavimo da A ne pripada ponekom B, ili da ne
pripada nijednom B, i dodajmo drugu neku premisu sa
jedne ili sa druge strane, bilo da se stavi da pripada
svakom A, ili da pripada svakom . Tako se dobija
prva figura. Ako se pretpostavi da A ne pripada ponekom
B, tada se ne dobija silogizam, ma sa koje se strane
uzela premisa. Meutim, ako se pretpostavi da A ne pri-
pada nijednom B, i ako se doda premisa BA, dobie se
silogizam koji dokazuje da je prva propozicija lana, ali
se ne dokazuje ono to je trebalo dokazati. Ako A ne
pripada nijednom B, i ako pripada svakom , ne
pripada nijednom . Uzmimo da je to nemogue. Tada je
lano da A ne pripada nijednom B. Ali ako je lano da
nijednome ne pripada, zbog toga jo nije istinito da sva-
kome pripada. Ako se sad doda premisa , ne postaje
silogizam, a on ne postaje ni u sluaju ako se pretpostavi
da A ne pripada ponekom B.
Dakle, jasno je: da neto svakom pripada, ne doka-
zuje se u prvoj figuri pomou logiki nemogueg.
Ali, u njoj se dokazuje da neto pripada ponekom, i
nijednom, i ne svakom.155 Stavimo da A ne pripada nijednom
B, i uzmimo da pripada svakom rili ponekom . Prema
tome A, nunim nainom, ne pripada nijednom , ili ne
pripada ponekom . Ali to je nemogue. Jer pretpo-
stavimo da je istinito i oevidno da A pripada svakom .
Iz toga izlazi ako je ova propozicija lana da A
nuno mora pripadati ponekom B. Ali ako se druga pre-
misa odnosi na A, ne dobija se silogizam.156 Nema zakljuka ni
kad se pretpostavi kontrerna suprotnost zakljuka,
naime da A ne pripada ponekom B. Jasno je, dakle, da se
mora pretpostaviti kontradiktorna suprotnost.
Sad opet stavimo da A pripada ponekom B, i uzmimo
da pripada svakom A. Tada je nuno da pripada
ponekom B. Ali uzmimo da je to nemogue; prema tome,
pretpostavka je lana. Ako je tako, istina je da A ne
pripada nijednom B. Isto vai i ako se premisa uzme
kao negativna. Ali, ako se uzme premisa koja se odnosi
na B, nee postati silogizam.157 Ako se stavi kontrerno
suprotna propozicija, dobie se silogizam, i zakljuak e
biti nemogu, ali se nee dokazati ono to se stavilo u
zadatak. Pretpostavimo da A pripada svakom B, i uzmimo
da pripada svakom A.158 Nuno je, prema tome, da
pripada svakom B. Ali poto je to nemogue, lano je da
A pripada svakom B. Ali nije nuno da A ne pripada ni-
jednom B, ako ne pripada svakom B. Isto je i ako se druga
premisa odnosi na B,159 jer e se dobiti silogizam i zakljuak
koji je nemogu, ali pretpostavka nije pobijena. Iz toga
izlazi da treba pretpostaviti kontradiktornu suprotnost.
Ali da bi se dokazalo da A ne pripada ponekom B, 160
treba pretpostaviti da ono pripada svakom B. Jer, ako A
pripada svakom B, a svakom A, tada pripada svakom
B, tako da ako je ovo poslednje nemogue pret-
postavka je lana. Isto vai i ako se druga premisa odnosi
na B.m I ako je premisa negativna, bie isto. Jer i tako
postaje silogizam.162 Ali ako je negativna premisa koja se
odnosi na B, nita nije dokazano.163
Meutim, ako se pretpostavi da A pripada ne svakome
B, nego ponekom B,164 time se ne dokazuje da A ne pripada
ponekom B, nego da A ne pripada nijednom B. Jer, ako A
pripada ponekom B, a svakom A, e pripadati
ponekom B. Ako je to nemogue, lano je da A pripada
ponekom B, tako da je istinito da A ne pripada ni-
198 199
jednom B. Ali kad se to dokae, tada je, sem toga, pobijena
i istinita premisa, jer je trebalo dokazati da je A pripadalo
ponekom B, i da nije pripadalo ponekom B. Sem toga,165
nemogue ne proizlazi na osnovu pretpostavke. Jer pret-
postavka bi bila lana, poto se ne moe izvesti laan
zakljuak iz istinitih premisa. Ali zakljuak je istinit, jer
A pripada ponekom B. Dakle, ne treba pretpostaviti da A
pripada ponekom B, nego da pripada svakom .1
Isto valja postupati ako treba da dokaemo da A ne
pripada ponekom B. Jer ako je isto: ne pripadati ponekom
terminu" i: ne pripadati elom terminu", dokaz e biti
isti i za jedno i za drugo.
Jasno je, dakle, da treba uzimati kao pretpostavku u
svim silogizmima ne kontrernu nego kontradiktornu suprot-
nost.167 Jer, tako emo dobiti nuni zakljuak,169 a pret-
postavljena propozicija [prvobitna teza] bie prihvaena
od sviju. Ako postoji afirmacija ili negacija svake stvari,
tada ako je dokazano da negacija nije istinita, nuno
je da afirmacija bude istinita. Ako se, opet, ne pretpostavi
istinitost afirmacije, bie primljena od sviju propozicija
da je negacija istinita. Meutim, kontrerna suprotnost ne
bi mogla, ni na koji od ova dva naina, da bude uzeta u
obzir. Jer, ako je univerzalno-negativna propozicija lana,
nije nuno da univerzalno-afirmativna propozicija bude
istinita, a isto tako nije ni prihvaeno od sviju da je, ako je
jedna propozicija lana, druga istinita.
Glava d v a n a e s t a
[SVOENJE NA LOGIKI NEMOGUE U DRUGOJ FIGURI]
Jasno je, dakle, da su u prvoj figuri svi zakljuci koje
treba utvrditi [svi problemi] dokazani pomou nemogueg,
izuzimajui univerzalno-afirmativan, koji ne moe biti do-
kazan. Ali, u srednjoj [drugoj] i poslednjoj [treoj] figuri i
ovaj dokaz [univerzalno-afirmativnog zakljuka]169 moe da
se izvede.
Neka se pretpostavi da A ne pripada ponekom B, a
da A pripada svakom . Ako A ne pripada ponekom B,
a pripada svakom , tada nee pripadati ponekom B.
Ali to je nemogue, pod pretpostavkom da je oevidno da
pripada svakom B. Iz toga izlazi da je pretpostavka
lana. Dakle, istina je da A pripada svakom B. Ali, ako se
pretpostavi kontrerna suprotnost,170 dobie se silogizam i
nemogu zakljuak, ali nee biti dokazano ono to je
stavljeno u zadatak. Jer, ako A ne pripada nijednom B, a
pripada svakom , tada nee pripadati nijednom B.
Meutim, to je nemogue, tako da je lano da A ne pri-
pada nijednom B. Ali nije istina da zato to je to lano, A
treba da pripada svakom B.
Kad treba dokazati da A pripada ponekom B, 171
stavimo da A ne pripada nijednom B, i uzmimo da A
pripada svakom . Tada je nuno da ne pripada nijed-
nom B. Prema tome, ako je to nemogue, A nunim na-
inom treba da pripada ponekom B. Ali ako se pretpostavi
da A ne pripada ponekom B,172 isto e biti kao u prvoj
figuri.
Sad opet stavimo da A pripada ponekom B,173 a da A
ne pripada nijednom . U tom sluaju nuno je da ne
pripada ponekom B. Ali je pripadalo svakom B. Dakle,
pretpostavka je lana; prema tome, A nee pripadati
nijednom B.
Najzad, kad [treba dokazati da] A ne pripada pone-
kom B,174 pretpostavimo da ono pripada svakom B, a da
ne pripada nijednom . U tom sluaju nuno je da ne
pripada nijednom B. Ali to je nemogue, i tako je istinito
da A ne pripada ponekom B.
Jasno je, dakle, da svi silogizmi mogu biti dokazani
pomou srednje [druge] figure.175
Glava t r i n a e s t a
[SVOENJE NA LOGIKI NEMOGUE U TREOJ FIGURI]
Isto tako [oni se mogu dokazati] i pomou poslednje
[tree] figure. Pretpostavimo da A ne pripada ponekom B,
i da pripada svakom B. Dakle, A nee pripadati ponekom
200 201
.170 Ako je to nemogue, lano je da A ne pripada ponekom
B, tako da je istinito da A pripada svakom B. Ali ako se
pretpostavi da A ne pripada nijednom B,m dobija se
silogizam i nemogui zakljuak, ali nije dokazano ono to
je postavljeno kao cilj. Jer, ako se pretpostavi kontrerna
suprotnost, dobija se isto to i ranije. Meutim, tu pretpo-
stavku treba nainiti, da bi se dokazalo da A pripada po-
nekom B.178 Jer, ako A ne pripada nijednom B, i ako
pripada ponekom B, tada A nee pripadati ponekom .
Ako je ovo lano, tada je istinito da A pripada ponekom B.
U sluaju kad treba dokazati da A ne pripada nijednom
B,179 pretpostavimo da A pripada ponekom B, i uzmimo da
pripada svakom B. Tada je nuno da A pripada ponekom
. Ali [po pretpostavci] ono nije pripadalo nijednom ,180
i tako je lano da e A pripadati ponekom B.
Meutim, ako se pretpostavi da A pripada svakom
B,m ono to je nameravano nije dokazano, nego se ova
pretpostavka mora uiniti, da bi se dokazalo da A ne
pripada ponekom B.182 Jer, ako A pripada svakom B, a
ponekom B, tada e A pripadati ponekom . Ali tako
nije bilo,183 te je lano da A pripada svakom B. Ali ako je
tako, tada je istina da A ne pripada ponekom B. Meutim,
ako se pretpostavi da A pripada ponekom B,184 isto e biti
kao u ranije pomenutim sluajevima.
Jasno je, dakle, da u svim silogizmima koji proizlaze
pomou nemogueg treba pretpostaviti kontradiktornu
suprotnost.
Isto tako, oevidno je da se u srednjoj [drugoj] figuri
moe, na izvestan nain, dokazati afirmativan zakljuak,
a u poslednjoj [treoj] figuri univerzalan.
Glava e t r n a e s t a
[POREENJE SVOENJA NA NEMOGUE I
NEPOSREDNOG DOKAZA]
Dokaz pomou logiki nemogueg razlikuje se od ne-
posrednog dokaza time to prvi pretpostavlja ono to hoe
da pobije185 svoenjem na neku drugu propoziciju koja je
priznata kao lana, dok neposredni dokaz polazi od pro-
pozicija koje su primljene kao istinite. Obe vrste dokaza
uzimaju, dakle, dve primljene premise, ali neposredni
dokaz uzima premise iz kojih postaje [prvobitni] silogizam,
dok svoenje na nemogue uzima samo jednu od premisa,
poto je druga propozicija kontradiktorna suprotnost za-
kljuka. A tamo [u neposrednom dokazu] nije nuno da
zakljuak bude poznat, niti da se unapred zna da on vai
ili ne vai, dok se ovde [u dokazu pomou logiki nemo-
gueg] mora unapred znati da on ne vai. 188 Ali, ne ini
nikakvu razliku da li je zakljuak afirmativan ili negativan,
naime u oba sluaja stvari se odnose na isti nain.
Sve to je zakljueno pomou neposrednog dokaza
moe isto tako da bude zakljueno pomou nemogueg, a
ono to je dokazano pomou nemogueg moe biti ne-
posredno dokazano pomou istih termina, ali ne u istim
figurama.
Kad je silogizam [svoenje na nemogue] u prvoj
figuri, istinito [neposredni dokaz] bie dobijeno u srednjoj
[drugoj] ili u poslednjoj [treoj] figuri, i ono e biti nega-
tivno u drugoj, a afirmativno u poslednjoj [treoj] figuri.
Kad je silogizam [svoenje na nemogue] u srednjoj [dru-
goj] figuri, istinito [neposredni dokaz] je dobijeno u prvoj
figuri, za sve zakljuke. Naposletku, kad je silogizam u
poslednjoj [treoj] figuri, istinito187 je dobijeno u prvoj i
srednjoj [drugoj] figuri: afirmativne propozicije u prvoj, a
negativne u srednjoj figuri.
Uzmimo da je pomou prve figure dokazano da A ne
pripada nijednom B, ili da ne pripada ponekom B.188 Tada
je pretpostavka bila da A pripada ponekom B, a premise
su bile da pripada svakom A i da ne pripada nijednom B.
Jer, tako su dobijeni silogizam i nemogue [nemogui
zakljuak]. Ali srednja [druga] je figura, ako pripada
svakom A i ne pripada nijednom B. Iz tih premisa izlazi
jasno da A ne pripada nijednom B.
Isto je i ako je bilo dokazano da A ne pripada po-
nekom B.189 Pretpostavka je tada da A pripada svakom , a
premise su bile da pripada svakom A, ali da ne pri-
202 203
pada ponekom . Isto je tako i kad se premisa stavi
kao negativna,190 jer i na taj nain dobija se srednja [druga]
figura.
Uzmimo sad da je dokazano da A pripada ponekom
B.191 Pretpostavka je bila da A ne pripada nijednom B;
meutim, premise su bile da pripada svakom , a A ili
svakom ili ponekom . Jer, na taj nain dobie se
nemogue [nemogui zakljuak]. Naime, dobija se po-
slednja figura, ako A i pripadaju svakom . iz toga [iz
tih premisa] izlazi jasno da A nunim nainom mora pri-
padati ponekom B. Isto je i ako se uzme da ili A pripa-
daju ponekom .
Uzmimo sad da je u srednjoj [drugoj] figuri dokazano
da A pripada svakom B.m Dakle pretpostavka je bila da A
ne pripada ponekom B, i premise su bile da A pripada
svakom , a svakom B. Jer, na taj nain dobie se
nemogue [nemogui zakljuak]. Ali dobija se prva figura,
ako A pripada svakom , a svakom B.
Isto je i ako je bilo dokazano da A pripada ponekom
B.m Jer, pretpostavka je tada bila da A ne pripada ni-
jednom B, a premise su bile da A pripada svakom , a
ponekom B.
Ali ako je silogizam negativan,194 pretpostavka je da A
pripada ponekom B, i pri tome se uzimalo da A ne
pripada nijednom , a da pripada svakom B, tako da se
dobije prva figura.
A ako silogizam nije univerzalan, nego ako je doka-
zano da A ne pripada ponekom B, 195 isto je. Pretpo-
stavka je da A pripada svakom B, i pri tome se uzimalo
da A ne pripada nijednom , i da pripada ponekom B.
Jer tako se dobila prva figura.
A sad uzmimo da je u treoj figuri dokazano da A
pripada svakom B.190 Pretpostavka je, dakle, bila da A ne
pripada ponekom B, i uzimalo se da pripada svakom B,
a A svakom . Jer, tako e se dobiti nemogue [nemogu
zakljuak]. A to je prva figura.
Isto je tako ako dokaz utvruje pripadanje u parti-
kularno-afirmativnoj propoziciji.197 Tada je pretpostavka
bila da A ne pripada nijednom B, i uzimalo se da pri-
pada ponekom B, a A svakom .
Ako je silogizam negativan,198 pretpostavka je da
A pripada ponekom B, i uzimalo se da ne pripada ni-
jednom A, a da pripada svakom . to je srednja [druga]
figura.
Isto je, najzad, ako dokaz nije univerzalan.199 Pret-
postavka e biti da A pripada svakom B, i uzima se da
ne pripada nijednom A, i da pripada ponekom . to je
srednja [druga] figura.
Oevidno je, dakle, da se pomou istih termina koji
se primenjuju u dokazu pomou nemogueg, svaki pro-
blem moe i neposredno dokazati. Isto tako, kad su silo-
gizmi sa neposrednim dokazom, oni se mogu svesti na
nemogue u datim terminima, ako se uzme kao premisa
kontradiktorna suprotnost zakljuka. Jer, silogizmi postaju
istovetni onima koji se dobijaju konverzijom, tako da
odmah dobijamo i figure pomou kojih e svaki problem
biti reen.
Jasno je, dakle, da se svaki problem dokazuje na oba
naina, pomou nemogueg i neposredno, i da nije
mogue odvojiti ih jedan od drugog.
Glava p e t n a e s t a
[ZAKLJUCI IZ SUPROTNIH PREMISA]
U kojoj se figuri moe izvesti zakljuak iz suprotnih300
premisa, a u kojoj ne moe, postae oevidno iz sle-
deeg. Kaem da su, prema govornom izrazu, premise su-
protne [jedna drugoj] na etiri naina. Naime, postoji
suprotnost izmeu univerzalno-afirmativne i univerzalno--
negativne premise; i univerzalno-afirmativne i partiku-
larno-negativne; i partikularno-afirmativne i univerzalno--
negativne; i izmeu partikularno-afirmativne i partiku-
larno-negativne. Ali, u istini, postoje samo tri suprotnosti.
Jer partikularno-afirmativna premisa suprotna je partiku-
lamo-negativnoj samo u recima. Od njih [od propozicija
stvarno suprotnih] kontrerno suprotne su univerzalne pro-
204 205
pozicije kao: svakom pripadati", i: nijednom ne pripadati".
Na primer, propozicija: svaka nauka je dobra" suprotna je
propoziciji: nijedna nauka nije dobra", ostale su
kontradiktorno suprotne.
U prvoj figuri iz suprotnih premisa ne moe se dobiti
silogizam, ni afirmativan, ni negativan. Afirmativan se ne moe
dobili zato to obe premise moraju biti afirmativne, dok su
suprotne premise jedna afirmativna, a druga negativna. A
negativan [silogizam ne moe se dobiti] zato to suprotne
propozicije afirmiraju i negiraju isti predikat istom subjektu
[a i predikat i subjekt su isti u obe propozicije]. U prvoj figuri
dva krajnja termina ne afirmiraju srednji termin, nego ovaj
negira drugi jedan termin, a i on je afirmiran od drugog
termina.201 A takve premise nisu suprotne.
Meutim, u srednjoj [drugoj] figuri moe se dobiti
silogizam kako iz kontradiktornih tako i iz kontrernih
premisa.202
Neka sa A bude oznaeno dobar", a sa i nauka".
Ako se uzme da je svaka nauka dobra, a, potom, da nijedna
nauka nije dobra, tada A pripada svakom B, i ne pripada
nijednom , tako da ne pripada nijednom . Dakle izlazi da
nijedna nauka nije nauka.203 Isto je tako i ako se stavi da je
svaka nauka dobra, ali da medicina nije dobra. Jer, A pripada
svakom B, a ne pripada nijednom . Iz toga izlazi da jedna
pojedinana nauka ne bi bila nauka.204 Tako je i ako A pripada
svakom , a ne pripada nijednom B, pri emu je
nauka", medicina", a Amiljenje".205 Jer, prvo se uzelo nijednom,214 i da se pri tome termini mogu preokrenuti.
da nijedna nauka nije miljenje, a zatim se opet stavilo da je
poneka nauka miljenje. Ovaj silogizam razlikuje se od
prethodnog time to su termini preokrenuti, u prethodnom se
afirmativna premisa odnosila na B, a sad se odnosi na .20 Isto
je tako i ako jedna premisa nije univerzalna. Jer, uvek je srednji
termin ono to se negira jednom krajnjem terminu, a afirmira
drugom.207 Tako je mogue da suprotnosti dadu zakljuak, ali
ne uvek i apsolutno, nego samo ako su termini koji potpadaju
pod srednji termin ili identini, ili se
odnose kao celina prema delu. Inae je to nemogue. Jer, ni na
koji drugi nain premise ne mogu biti ni kontrerno, ni
kontradiktorno suprotne.
U treoj figuri nee se nikad dobiti afirmativan silogizam
iz suprotnih premisa, iz razloga koji smo ve dali kad smo
govorili prvoj figuri,208 ali se moe dobiti negativan
silogizam, bili termini univerzalni ili ne bili univerzalni.209
Uzmimo da i znae nauku", a A medicinu". Ako se
stavilo da je nauka svaka medicina, i da nijedna medicina nije
nauka, uzelo se da pripada svakom A, a da ne pripada
nijednom A. Iz toga e izai da poneka nauka nije nauka. 210 Isto
je i ako se premisa BA ne uzme univerzalno. Jer, ako je nauka
jedna medicinska nauka, i ako, opet, nijedna medicinska nauka
nije nauka, izlazi da poneka nauka nije nauka. 211 Ako su termini
univerzalno stavljeni, premise su kontrerno suprotne, ali ako
je jedan partikularan, one su kontradiktorno suprotne.
Treba primetiti da se suprotnosti mogu uzeti kao to smo
rekli, naime, da je svaka nauka dobra, i da, zatim, nijedna
nauka nije dobra, ili da poneka nauka nije dobra, argument
ija neispravnost [iji sofistiki karakter] ne ostaje skrivena. Ali
moe se zakljuiti na jedan od lanova proti vrenosti pomou
pitanja, ili se on moe uzeti onako kao to smo naznaili u
Topiki [VIII, 1].
A poto afirmacije imaju tri suprotnosti, izlazi da su
suprotnosti uzete na est naina: da neto pripada ili svakom i
nijednom,212 ili svakom i ne svakom213, ili ponekom i
Uzmimo da A pripada svakom i da ne pripada nijednom ; ili
da A pripada svakom i da ne pripada nijednom B; ili da A
pripada svakom i da ne pripada ponekom ; i da se pri tome
opet termini mogu preokrenuti. Isto vai i za treu figuru.215
Tako je jasno na koliko se naina i u kojim figurama
jedan silogizam moe dobiti iz suprotnih premisa.
Isto tako, jasno je da se iz lanih premisa moe izvesti
istinit zakljuak, kao to smo ranije rekli,216 ali da se ne
206 207
moe izvesti iz suprotnih premisa. Jer [u tome sluaju]
silogizam je uvek kontrerno suprotan stvarnosti. Tako, na
primer, ako je neto dobro, zakljuuje se da nije dobro, ili ako
je to ivotinja, da nije ivotinja, zato to je silogizam
izveden iz kontradiktorne suprotnosti, i to su termini na
kojima se on osniva ili identini, ili se odnose kao celina prema
delu.
Isto tako jasno je da u paralogizmima217 nita ne stoji na
putu da se dobije zakljuak protivrean pretpostavci, tako,
na primer, ako je jedan broj neparan, zakljuuje se da on nije
neparan. Jer, iz kontradiktornih premisa proizlazi silogizam
kontreran stvarnosti. Ako se uzmu takve premise, zakljuak e
biti protivrean pretpostavci.
Ali treba primetiti da se kontrerne suprotnosti ne mogu
izvesti iz jednoga silogizma, tako da se dobija sledei za-
kljuak: ono to nije dobro je dobro, ili neto drugo te vrste,
sem ako se odmah ne uzme jedna premisa kao: svaka ivotinja
je bela i ne-bela"; dakle: ovek je ivotinja". Ali, ili treba uzeti
u pomo protivrenost, na primer, rei da je svaka nauka
miljenje, a zatim pretpostaviti da je medicina nauka, ali da
nijedna medicina nije miljenje, prema nainu na koji se
vre pobijanja218, ili treba zakljuivati na osnovu dva
silogizma. Ali da bi premise doista bile kontrerno suprotne, one
se ne mogu uzeti ni na koji drugi nain sem na onaj koji je
ranije oznaen.
Glava e s n a e s t a [TRAENJE
PRINCIPA" PETITIO PRINCIPU]
Postuliranje i pretpostavljanje pitanja koje je prvobitno
postavljeno, sa gledita vrste kojoj pripada, sastoji se u
nedostatku dokaza iznesenog problema. 219 A ovaj [nedostatak
dokaza] moe da se javi na vie naina: ako se uopte ne
zakljuuje, ili ako se polazi od nepoznatijeg ili podjednako
nepoznatog,220 ili tako da se iz onoga to je docnije zakljuuje
ono to je ranije.221 Jer dokaz mora da se osniva na onom to je
verodostojnije i ranije.
Ali nita od svega toga nije [ono to se u logici naziva]
traenje principa" [ili petitio principii]. Meutim, poto je
priroda izvesnih stvari takva da se one saznaju same sobom, a
poto se druge po prirodi saznaju samo pomou drugih
injenica (jer principi se saznaju sami sobom, a ono to potpada
pod principe222 pomou drugih injenica), tada kad se nastoji
da se dokae sama sobom istina koja se ne moe saznati sama
sobom vri se petitio principii.
Ovo [petitio principii] moe da se vri kad se odmah uzme
u obzir stavljeno pitanje; ili se pomou drugih stvari koje bi
bile, samom svojom prirodom, dokazane pitanjem stavljenim u
poetku ovo pitanje moe dokazati samim tim stvarima.
Ovo se dogaa ako je A dokazano pomou B, i pomou ,
dok u prirodi tei da ono samo bude dokazano pomou A. Jer
oni koji tako zakljuuju dokazuju A pomou njega samog.
To upravo ine oni koji veruju da crtaju [demonstriraju] para-
lelne linije. Jer, oni ne primeuju da sami stavljaju stvari koje je
nemogue dokazati, ako paralelne linije ve ne postoje.223 Tako
se deava da oni koji na ovaj nain zakljuuju kau da svaka
stvar postoji, ako postoji. Ovako bi sve bilo poznato po sebi,
to je nemogue.
Ako je, dakle, neizvesno da A pripada , a isto tako i da A
pripada B, i ako se postulira da A pripada B, 224 jo nije jasno
da li se postulira ono to je u poetku bilo pitanje. Ali jasno je
da nema dokaza. Jer princip dokaza ne moe biti ono to je isto
tako nesigurno [kao samo pitanje koje treba resiti]. Ali ako se
i meu sobom tako odnose da su identini, bilo da su
oevidno konvertibilni, bilo da jedno pripada drugom, tada
se postulira pitanje koje je stavljeno u poetku. Moglo bi se
dokazati da A pripada pomou tih termina, ako se oni
konverti-raju. Ali [ako se oni ne mogu konvertirati] to spreava
takav jedan dokaz, a ne upotrebljeni nain. Ako se to uini [ako
se oni konvertiraju], tada se ini ono to smo rekli [dokazuje se
da A pripada B], i to se ini time to se izvri konverzija
pomou tri propozicije.
208 14 Organon
209
 Isto tako, ako se uzme da pripada , propozicija koja
je isto tako nesigurna kao pitanje da li A pripada ,
jo se ne ini petitio principu, nego se samo ne dokazuje.
Ali ako su A i identini, bilo zato to su konvertibilni,
bilo zato to A [logiki] sleduje B, ini se petitio principu
iz istog razloga [kao ranije]. Jer, mi smo objasnili ta znai
petitio principu. Naime, ovo se sastoji u tome da se samo
sobom dokazuje ono to nije oevidno samo sobom.
Ako postulirati pitanje stavljeno u poetku znai dokazati
samo sobom ono to nije jasno samo sobom; 225 to jest, ako to
znai ne dokazati, kad su podjednako nesigurni kako
propozicija koju treba dokazati tako i ono pomou ega se ona
dokazuje, bilo zato to predikati koji su identini pripadaju
istom subjektu, bilo zato to isti predikat pripada identinim
subjektima, tada se u srednjoj i u treoj figuri moe nainiti
petitio principu na ova dva naina. Meutim, za afirmativni
silogizam traenje prncipa" moe da postoji samo u treoj i u
prvoj figuri.226 Ako je silogizam negativan, petitio principu
postoji kad se isti predikati negiraju istom subjektu, a obe
premise ne postuliraju pitanje na isti nain
a to treba rei i srednjoj figuri, zato to ne postoji
konverzija termina u negativnim silogizmima.227
U demonstrativnim silogizmima petitio principu sastoji se
u tome da se postulira ono to se shodno istini, a u
dijalektikim silogizmima ono to se shodno miljenju [shodno
verovatnoi] tako odnosi.228
Glava s e d a m n a e s t a
[O DOKAZU NAZVANOM U LOGICI
NON PROPTER HOQ
Prigovor: ishod nije pogrean zbog toga" koji u
raspravljanju esto imamo obiaj da uinimo, nalazi se, najpre,
u silogizmima koji vode u logiki nemogue, kad se
osporava ono to je bilo dokazano svoenjem na logiki
nemogue. Nee se rei: ovo nije zbog toga", sem ako se
ne ospori ta propozicija, nego [e se rei] samo da je
neto pogreno bilo stavljeno u ranije delove argumenta. Isto
tako, to se nee rei ni u neposrednom dokazu, jer se u njemu
ne stavlja ono to osporava zakljuak. Sem toga, kad se pobija
neka propozicija neposrednim dokazom pomou termina ,
ne moe se rei da silogizam ne zavisi od onoga to je bilo
pretpostavljeno. Jer, mi kaemo: to nije zbog onoga" samo
u sluaju kad je pretpostavka pobijena, a silogizam ipak izvodi
zakljuak, to se ne dogaa u silogizmima sa neposrednim
dokazom. Jer ako je jedna teza pobijena, nee vie biti
silogizma koji se na nju odnosi.
Jasno je, dakle, da se samo u sluajevima svoenja na
logiki nemogue moe rei: ovo nije zbog onog", i pri tome
je jo potrebno da izmeu prvobitne pretpostavke i nemogueg
[zakljuka] postoji takav odnos da se i kad je pretpostavka
stavljena, i kad nije stavljena ipak zakljuuje
nemogunost.229
Najoevidniji sluaj u kome pogrean zakljuak ne zavisi
od pretpostavke jeste kad silogizam, sastavljen iz srednjih
termina koji zakljuuju na nemogue, nije u vezi sa
pretpostavkom, kao to smo objasnili u Topiki.- Jer, to znai
staviti ono to nije uzrok kao uzrok, kao kad bi se, na
primer, htela dokazati inkomensurabilnost dijagonale, pa se, s
tim ciljem, nastojao dokazati Zenonov argument
nemogunosti kretanja, pomou svoenja na nemogue. Jer, ni
na koji nain i nikako lano [laan zakljuak] ne stoji u vezi sa
poetnim tvrenjem.
Drugi je sluaj kad nemogue [nemogui zakljuak] stoji
u vezi sa pretpostavkom, ali ne proizlazi iz nje. To se moe
dogoditi, bilo da se pretpostavi veza nagore ili na-dole, tako
ako se, na primer, stavi da A pripada B, da pripada , a
, i da je pogreno da pripada A. Jer ako se A ukloni, a ipak
se stavi da pripada , a da pripada , lano [lani
zakljuak] nee zavisiti od poetne pretpostavke. Ili ako se
stavi veza nagore, kad se, na primer, pretpostavi da A
pripada B, da pripada A, a , tada bi bilo pogreno da
pripada A. Jer i
210 14*
211
na taj nain bi ipak proizaslo nemogue [nemogui zaklju-
ak], i kad se ukloni prvobitna pretpostavka.
Ali [da bi doista bilo svoenja na nemogue], treba
da je nemogue [nemogui zakljuak] u vezi sa terminima
stavijenim u poetku, jer e na taj nain ono [nemo-
gue] zavisiti od pretpostavke. Kad se, na primer, pret-
postavi veza nadole, nemogue [nemogui zakljuak] mora
biti u vezi sa onim terminom koji je predikat. Jer, ako je
nemogue da A pripada , tada, kad se iskljui A, nee
vie biti lanog [zakljuka]. Ako se postavi veza nagore,
nemogue [nemogui zakljuak] mora biti u vezi sa
subjektom pripadanja. Jer, ako ne moe da pripada B,
tada, kad se iskljui B, nee vie biti nemogueg [za-
kljuka]. Isto vai i za negativne silogizme.
Oevidno je, dakle, da ako nemogue [nemogu
zakljuak] ne stoji u vezi sa terminima stavljenim u po-
etku lano [lani zakljuak] ne proistie iz pretpostav-
ke. Ili zar, ak i u ovom sluaju, lano [lani zakljuak] ne
bi uvek proizlazio iz pretpostavke? Ako se stavi da A ne
pripada B, nego da pripada K, da pripada , a ovo ,
ipak ostaje nemogue [nemogui zakljuak]. Isto je i kad
se uzmu termini nagore. Dakle, poto se dobij a nemogue
[nemogui zakljuak] bila pretpostavka data ili ne taj
zakljuak moe biti nezavisan od pretpostavke. Ili moda
izraz prema kome je, u odsustvu pretpostavke, pogrean
zakljuak ipak dobijen, ne treba uzeti u smislu kao da
bi, ako je neka druga pretpostavka bila stavljena, iz toga
proizala nemogunost. Nego treba ovako shvatiti: da, kad
se pretpostavka izostavi, ista nemogunost [nemogui
zakljuak] proizlazi iz premisa koje ostaju, poto zaelo nije
besmisleno da jedan isti lani zakljuak proizlazi iz vie pre-
misa. Tako, na primer, sleduje da se paralelne linije seku,
bilo da se stavi da je unutranji ugao vei nego spoljasnji
ug?o, ili da se stavi da trougao ima vie od dva prava ugla.
Glava o s a m n a e s t a
[LANO PROIZLAZI UVEK SAMO IZ LANOG. LANOST
ZAKLJUKA PROIZLAZI IZ LANOSTI PREMISA
SILOGIZMA ILI PROSILOGIZMA]
Laan argument proizlazi iz prve lane postavke.231
Svaki silogizam se sastoji ili iz dve premise ili iz vie njih. 232
Ako [laan zakljuak] proizlazi iz dve premise, jedna od
ovih premisa, ili ak obe jesu nunim nainom lane. Jer,
iz istinitih premisa ne moe da postane laan silogizam.233
Ali ako silogizam postaje iz vie premisa, na primer, ako
je propozicija dobijena iz propozicija A i B, a ove iz ,
, i H, tada e biti lana jedna od ovih propozicija
koje dalje lee, a zbog toga e i argument [biti laan]. Jer
iz , , i zakljuuje se A i B. Dakle, iz jedne od njih
[od ovih propozicija] proistiu zakljuak i lanost [glav-
nog silogizma].
Glava d e v e t n a e s t a
[KATASILOGIZAM. PRAKTINI SAVETI KAKO SE DIJA-
LEKTIKI MOE PREDUHITRITI PORAZ I SOPSTVENA
STVAR DOVESTI DO POBEDE]
Da ne bismo bili pobijeni katasilogizmom,234 treba
da obratimo panju, kad nam protivnik trai dokaz, a
ne dodaje zakljuke,235 da ne upotrebimo dvaput isti
termin u premisama [da ne pretpostavimo dve propozicije
koje imaju isti termin], poto znamo da silogizam ne po-
staje bez srednjeg termina, a da je srednji onaj termin koji
je upotrebljen vie od jedanput. Kako treba gledati na
srednji termin u odnosu na svaki zakljuak, jasno je kad
se zna koji zakljuak u svakoj figuri biva dokazan. To nam
ne moe ostati skriveno, poto znamo kako da podrimo
na dokaz.236
Ono to preporuujemo da se izbegava pri odgovo-
rima, treba nastojati da sakrijemo kad sami postavljamo
pitanja. To e se postii najpre ako se umesto da se iz-
vedu zakljuci prosilogizama uzmu nune premise,237 a
212 213
zakljuci se dre skriveni; zatim, ako se, umesto da se pita
za propozicije koje najbolje lee,238 uzmu one koje imaju
najmanje zajednikih termina. Uzmimo da treba zakljuiti
A , sa i E, kao srednjim terminima.
Tada treba pitati da li A pripada B, a, zatim, ne da li
pripada , nego da li pripada E, i tek tada da li pada svakom B, a da pripada , ali da A ne pripada
pripada 239 i tako dalje. Ako je silogizam dobijen pomou
samo jednog srednjeg termina, tada treba poeti srednjim
terminom. Tako e se najsigurnije ostaviti u nejasnosti
onaj ko odgovara.
Glava d v a d e s e t a
[KAD JE POBIJANJE MOGUE240]
Poto znamo kad jedan silogizam moe postati, i kako
se pri tome njegovi termini moraju meusobno odnositi,
jasno je kad e biti, a kad nee biti pobijanja. Ako su sve
propozicije priznate, ili ako su odgovori dati jedan u jed-
nome smislu, a drugi u drugom na primer, ako je jedan
negativan, a drugi afirmativan moe biti pobijanja. Jer,
silogizam se dobijao sa terminima koji su stajali u odnosi-
ma na prvi ili na drugi nain. 241 Prema tome, ako je ono
to je tvreno kontrerno suprotno zakljuku, pobijanje po-
staje nunim nainom. Jer, pobijanje je silogizam koji
postavlja kontradiktornu suprotnost.242 Meutim, ako nita
nije priznato,243 pobijanje ne moe proizaci. Naime nema
silogizma, kad su svi termini negativni, i u takvom jednom
sluaju nema pobijanja. Jer ako ima pobijanja, ima nunim
nainom silogizma, ali ako postoji silogizam, nema nunim
nainom pobijanja. Isto je [pobijanje isto tako nije mo-
gue] i ako u odgovoru nita nije univerzalno tvreno. Jer
ista je definicija pobijanja i silogizma.
Glava dvadeset prva
[ZABLUDA]
Katkad se deava da, kao to se varamo u poloaju
termina, isto smo tako u zabludi u sudu koji njima do-
nosimo. Mogue je, na primer, poto isti predikat ne-
posredno pripada nekolikim subjektima, da se ne poznaje
jedan [subjekt], pa se misli da mu predikat ne pripada, dok
se poznaje drugi [subjekt].
Uzmimo da A pripada po sebi i po sebi, i da na
isti nain i pripadaju . Ako se sad misli da A pri-
nijednom , i da pripada svakom , imae se istoj
stvari u odnosu na istu stvar znanje i neznanje.
Ako se, opet, zabluda odnosi na termine koji pripa-
daju istoj seriji [redu], ako, na primer, A pripada B,
, a , ali ako se pretpostavi da A pripada
svakom B, a da, opet, ne pripada nijednom , tada e
se, u isto vreme kad se zna da A pripada , pretpostavljati
da mu ono ne pripada. Zar se posle toga nee verovati da
se ne misli ono to se zna? Zna se, u neku ruku, da A
pripada pomou B, kao to se zna partikularno pomou
univerzalnog. I tako se smatra da se ono to se u neku
ruku zna nikako ne misli, to je nemogue.
U sluaju koji smo najpre naveli, u kome srednji ter-
min ne zavisi od istog reda, ne mogu se misliti istovremeno
dve premise koje se odnose na svaki od srednjih termina,
tako, na primer, da A pripada svakom B, ali da ne
pripada nijednom , i da, u isto vreme, i pripadaju
svakom . Jer, deava se da je prva premisa kontrerno
suprotna ili potpuno, ili delimino. Jer, ako se pret-
postavi da A pripada svemu emu pripada, i ako se zna
da pripada , isto se tako zna da A pripada . Meutim,
ako se smatra da A ne pripada niem emu pripada,
smatra se da A ne pripada onome emu, partikularno
uzeto, pripada B. Ali ako se smatra da A pripada svemu
emu pripada, i ako se, potom, smatra da A ne pripada
onom emu, partikularno uzeto, pripada B, tada je to
potpuna ili delimina kontrerna suprotnost sudova.
Na takav nain, dakle, ne moe se pretpostavljati.
Meutim, nita ne stoji na putu da se pretpostavlja jedna
premisa svakoga silogizma ili dve premise jednoga od dva
silogizma, tako, na primer, da A pripada svakom B, a
da pripada , i da, opet, A ne pripada nijednom .
214 215
 Takva zabluda slina je zabludi pojedinanim stvarima.
Ako, na primer, A pripada svakom B, a svakom , A e
pripadati svakom . Ako se, dakle, zna da A pripada svemu
emu pripada B, tada se isto tako zna da A pripada . Ali nita
ne stoji na putu da se zna da postoji . Uzmimo da A oznaava
dva prava ugla, trougao, a trougao koji se moe opaziti
ulima. Moe se misliti da ne postoji, iako se zna da svaki
trougao sadri dva prava ugla, tako da se jedno isto u isto
vreme zna i ne zna. Jer, znati da svaki trougao ima zbir uglova
jednak sa dva prava ugla" nije neto prosto; nego to jednom
znai da se ima znanje optem, a, zatim, da se ima znanje znanje, ali ne aktuelno [stvarno] znanje. Jer, znanju se govori
pojedinanom. Tako se zna optim znanjem da ima zbir
uglova jednak sa dva prava ugla, ali se to ne zna znanjem po-
jedinanom. Prema tome, nee se imati znanje i neznanje koji
su kontrerno suprotni jedno drugom.
Isto tako, [moe se kritikovati] i argumenti iz Me-nona2**
da je uenje seanje. Naime nikad se ne dogaa da se
pojedinano zna ranije, nego mi sticemo znanje pojedinanih
stvari u isto vreme sa indukcijom, kao da ih samo ponovo
upoznajemo. Jer neke stvari odmah saznajemo, tako, na
primer, [saznajemo] da je zbir uglova [izvesnog pojedinanog
trougla] jednak sa dva prava ugla, im znamo da je to trougao.
Isto je i u drugim sluajevima.
Mi, dakle, mislimo pojedinane stvari pomou saznanja
opteg, a ne saznajemo ih znanjem koje je njima svojstveno.
Tako njima moemo biti u zabludi, ali ne na kontrerno
suprotni nain. U stvari, saznanje se odnosi na opte, a zabluda
na pojedinano.
Isto je i u sluajevima kojima smo ranije govorili,245
zabluda uinjena u odnosu na srednji termin nije kontrerno
suprotna saznanju steenom pomou silogizma. Isto tako nije
[kontrerno suprotan] sud koji se odnosi na jedan od srednjih
termina prema sudu koji se odnosi na drugi [srednji termin].
Meutim, nita ne stoji na putu da, i ako se zna da A
pripada celome B, a da pripada , ipak se misli da A
ne pripada . Tako, na primer, iako se zna da je svaka mazga
neplodna, a da je ova ivotinja mazga, ipak se sudi da je ona
skotna. Jer ne zna se da A pripada , ako se istovremeno ne
misli na obe propozicije istovremeno.
Iz ovoga je oevidno da se mora pasti u zabludu ako se
zna jedna [propozicija], a ne zna se druga. I to je ba odnos koji
postoji izmeu znanja opteg i znanja pojedinanog.248 Jer, mi
ne upoznajemo nijednu od stvari koje se ulima mogu opaziti,
izvan onoga to dolazi od ula, ak i ako smo ih ranije
percipirali247 sem u sluaju da njima imamo opte i svojstveno
u trojakom smislu248: ono znai opte, pojedinano [svojstveno
stvari] i aktuelno [stvarno] znanje, a tako i zabluda ima ovaj
trojaki smisao249. Tako nita ne stoji na putu da se jedna ista
stvar i zna, i da se njoj bude u zabludi, samo ne na kontrerno
suprotan nain. To se deava u sluaju kad je znanje ogranieno
na svaku od premisa, i kad se prethodno nije razmotrila
pojedinana stvar. Jer, kad se pretpostavlja da je mazga skotna,
tada se nema aktuelno znanje, a isto tako ne pada se, zbog te
pretpostavke, u zabludu kontrerno suprotnu znanju. Jer, zabluda
kontrerno suprotna znanju opteg jeste silogizam.
Ali, ko pretpostavi da sutina dobra jeste sutina zla, on
mora pretpostaviti da su isto sutina dobra i sutina zla. Neka
sutina dobra bude A, sutina zla B, i, ponovo, sutina dobra .
Poto se misli da su i identini, mora se misliti i da je
, a, isto tako, da je A, i, prema tome, da je A. Jer
kao to bi ako bismo rekli da ako je bilo istina onome
emu je istina, a A onome emu je istina, A isto tako
bilo istina , to vai i za glagol suditi". Isto je tako i za
glagol biti". Jer, ako bi bilo identino sa B, a opet sa A, i
bi, isto tako, bilo identino sa A. Isto je tako i za glagol imati
miljenje".
Zar to [da se moe misliti da su isto sutina dobra i sutina
zla] nije tada nuno, ako se dopusti pretpostavka [da sutina
dobra jeste sutina zla]? Ali, moda zabluda lei u tome to se i
u drugome smislu moe zamisliti da
216 217
sutina dobra jeste sutina zla, a ne samo akcidental-no. 250
Jer to se moe zamisliti na razliite naine. Ali ovu taku treba
bolje ispitati.
Glava d v a d e s e t druga
[PRAVILA ZA KONVERZIJU I POREENJE STVARI KOJE
TREBA ZELETI ILI IZBEGAVATI]
Kad su konvertirani krajnji termini, nuno je da srednji
termin isto tako bude konvertiran sa dva krajnja termina.
Ako A pripada pomou B, tada, ako su A i kon-
vertirani, i ako pripada svemu emu A pripada, se
konvertira sa A, i pripada svemu emu A pripada, pomou
srednjeg termina ; i se konvertira sa pomou srednjeg
termina A.
Isto je tako i za negativne propozicije. Ako pripada , a
A ne pripada B, ni A nee pripadati . Ako se konvertira sa
A, tada e se, isto tako, konvertirati sa A. Uzmimo da ne
pripada A; tada mu ni nee pripadati, jer [po pretpostavci]
pripada svakom .
Ali ako se konvertira sa , se isto tako konvertira sa
A. Jer, je afirmirano svemu emu je afirmirano. I ako
se konvertira sa A i , se isto tako konvertira sa A. Jer,
pripada onome emu pripada, ali ne pripada onome
emu A pripada. I samo ovde [u ovom poslednjem sluaju]
polazi se od zakljuka, a ne u drugim sluajevima, kao
kod afirmativnog silogizma.
Ako su, opet, A i konvertibilni, a, isto tako, i , i ako
je ili A ili nunim nainom pridato svakom biu, tada e
se i tako odnositi, da e ili jedno ili drugo biti pridato
svakom biu.
Poto pripada onome emu A pripada, a onome emu
pripada, i poto je ili A ili pridato svakom biu, ali ne oba
istovremeno oevidno je da je ili A ili isto tako pridato
svakom biu, ali ne oba u isto vreme. Ako je, na primer,
nestvoreno nepropadljivo, a nepropad-ljivo nestvoreno, nuno
je da stvoreno bude propadljivo,
a da propadljivo bude stvoreno. Jer, dva silogizma su ovde
povezana.
Ako, opet, ili A ili pripada svakom biu, isto kao ili ili
, ali ne u isto vreme, tada, ako su A i konvertibilni, i
se isto tako konvertiraju. Jer, ako ne pripada onome emu
partikularno pripada , jasno je da e mu A pripadati. Ako mu
A pripada, pripada mu i , poto se oni konvertiraju. Dakle, i
bie zajedno pridati, to je nemogue.
Ali ako A pripada elom i , i nije afirmirano ni emu
drugom; i ako, isto tako, pripada svakom , potrebno je,
nunim nainom, da se A i konvertiraju. Jer, poto A vai
samo i , i poto je afirmirano u isto vreme samome
sebi i , oevidno je da e vaiti svemu emu A vai,
sem samome A.
Meutim, kad A i pripadaju celome , i kad je
konvertibilno sa B, nuno je da A pripada elom B. Naime
poto A pripada svakom , a poto pripada konverzijom,
i A e pripadati svakom B.
Kad je od dva suprotna termina A i B, A bolje od B, a isto
tako od , tada, ako su bolji od , A je bolje od .
Jer, A treba zeleti isto onoliko koliko od treba beati, poto su
to suprotnosti. Isto vai i za i , jer su i oni jedno drugom
suprotni. Ako, dakle, A treba isto toliko zeleti koliko , tada
treba isto toliko izbega-vati koliko . Jer svaku od stvari koju
treba izbegavati valja izbegavati isto toliko koliko svaku od
stvari koju treba zeleti valja zeleti. Prema tome, isto vai
obema zajedno, dakle u odnosu na . Ali, poto
treba vie zeleti nego , A se ne moe zeleti isto koliko , jer
bi inae trebalo zeleti isto koliko .
Ali ako treba vie zeleti od A, tada i treba manje
izbegavati od , jer manje je suprotno manjem. Ali vee
dobro i manje zlo treba vise zeleti nego manje dobro i vee zlo.
Dakle, i celinu, , treba vise zeleti nego .
Meutim, tako nije. Prema tome, A treba vie zeleti nego
, i, prema tome, treba manje izbegavati nego B.
218 219
 Ako, dakle, svaki koji voli, zbog svoje ljubavi, pret-
postavlja A to znai da je voljena osoba raspoloena da mu
ukae svoju blagonaklonost, ali mu je ne ukazuje (to je
oznaeno sa ) ukazivanju blagonaklonosti od strane
voljene osobe (to je oznaeno sa ), ali bez raspoloenja da
mu [tu blagonaklonost] ukae, to je oznaeno sa B; tada je
oevidno da je A takve prirode da ga treba pretpostaviti
ukazivanju blagonaklonosti od strane voljene osobe.
U ljubavi, dakle, ovek treba vie da eli da bude voljen,
nego da se telesno sjedinjuje [sa voljenom osobom]. Tako
ljubav zavisi vie od naklonosti nego od telesnog sjedinjavanja.
A ako je [u ljubavi] najvanije biti voljen, tada je to cilj ljubavi.
Prema tome, telesno sjedinjavanje ili uopte nije cilj ljubavi, ili
je cilj koji je u isti mah sredstvo da se bude voljen. To je isto
tako nain na koji postaju druge elje i umetnosti.251
Glava d v a d e s e t t rea
[TEORIJA INDUKCIJE]
Ovim smo, dakle, objasnili odnos termina u konverzi-
jama, i pokazali smo ta prvenstveno treba izabrati ili iz-
begavati.
Ali sad moramo da govorimo tome da se pomou figura
ranije prouenih ne dobijaju samo dijalektiki i demonstrativni
silogizmi, nego [se dobijaju] i retorski silogizmi, i uopte svaka
vrsta ubeivanja, ma kakva bila njena metoda. 252 Jer, sve to
verujemo verujemo ili na osnovu silogizma, ili na osnovu
indukcije.
Indukcija ili induktivni silogizam sastoji se u zaklju-
ivanju koje se oslanja na jedan od krajnjih termina da je
drugi [krajnji termin] pridat srednjem [terminu]. Na primer, kad
je srednji termin izmeu A i , dokazae se pomou da A
pripada B, i na taj nain izvodimo indukcije. Uzmimo da A
znai koji dugo ivi", koji nema ui", a stvorovi ratovati sa Tebancima zlo, treba staviti da je zlo ratovati sa
koji dugo ive", kao ovek", konj" i mazga".
A pripada tada svakom , jer svaki stvor koji nema ui
dugo ivi. Ali isto tako koji nema ui" pripada
svakom . Ako se konvertira sa B, a ako srednji termin nema
vei obim nego , tada A nunim nainom pripada B. Ranije je
dokazano da ako dva atributa pripadaju istom subjektu, i ako se
krajnji termin konvertira sa jednim od njih, drugi predikat e
pripadati konvertiranom predikatu. Ali pod mora se razumeti
ono to je sastavljeno iz svih pojedinanih bia. Jer, indukcija
postaje nabrajanjem sviju njih.
Ova vrsta silogizma slui tome da pribavi prvu i nepo-
srednu premisu. Jer, ono za ta postoji srednji termin, silogizam
zakljuuje pomou srednjeg termina; meutim, ono za ta nema
srednjeg termina silogizam zakljuuje indukcijom.
A, na neki nain, indukcija je suprotna silogizmu. Naime
silogizam dokazuje, pomou srednjeg termina, da gornji krajnji
termin pripada treem terminu; a indukcija dokazuje, pomou
treeg termina, da gornji krajnji termin pripada srednjem
terminu.
Po prirodnom redu je, dakle, silogizam koji zakljuuje
pomou srednjeg termina raniji i poznatiji, ali za nas je
induktivni silogizam jasniji.
Glava d v a d e s e t etvrta
[PRIMER KAO SREDSTVO ZA OBRAZOVANJE TEORIJSKOG I
PRAKTINOG SUDA]
Dobija se primer []253, kad se dokae da gornji
krajnji termin pripada srednjem terminu pomou termina
slinoga treem. Ali treba znati da srednji termin pripada
treem terminu, a prvi terminu slinom treem. Neka A bude
zlo", objaviti rat susedima", Atinjani Tebancima",
a Tebanci Fokejcima". Ako hoemo da dokaemo da je
susedima. Verovanje u ovo proizlazi iz slinih sluajeva,
tako, na primer, da
220 221
je bilo zlo za Tebance da ratuju sa Fokejcima. Poto je zlo Uzmimo, opet, da je mali broj termina koji se nalaze
ratovati sa susedima, a poto je rat protiv Tebanaca rat izmeu i , jer i na taj nain pribliavamo se zna-
protiv suseda, jasno je da je zlo ratovati sa Teban-cima. nju.256 Uzmimo, na primer, da je biti kvadratan",
Jasno je da pripada i (jer, u oba sluaja, to znai pravolinijska figura", a krug". Ako bi se izmeu i
objaviti rat susedima); a, isto tako, oevidno je da A nalazio samo jedan termin na primer ako bi, pomou
pripada (jer rat protiv Fokejaca nije bio povoljan za polumeseca, krug postao jednak pravolinijskoj figuri
Tebance). Da A pripada B, bie dokazano pomou . Na time bi se stvar pribliila znanju.
isti nain izvee se dokaz, ako je dokaz odnosu srednjeg Meutim, kad nije verovatnije nego , i kad
termina prema krajnjem terminu bio dobijen pomou vie termini izmeu njih nisu malobrojni, ja to ne zovem
slinih sluajeva. abdukcijom. Isto tako [ne zovem abdukcijom] ni kad je
Oevidno je, dakle, da se primer ne odnosi ni kao deo propozicija neposredna, jer takva propozicija jeste
prema celini ni kao celina prema delu, nego kao deo prema znanje257.
delu, kad su dva pojedinana sluaja podreena istom
terminu, i kad je poznat jedan od njih. I [primer se] raz- Glava d v a d e s e t e s t a
likuje od indukcije time to indukcija, polazei od svih
individua [od sveg pojedinanog, nedeljivog], dokazuje da [OBJEKCIJA]
gornji krajnji termin pripada srednjem terminu, i ne vezuje 258
silogizam za donji krajnji termin; meutim primer ga Objekcija je premisa kontrerno suprotna jednoj
vezuje, a ne dokazuje, polazei od svih individua.254 premisi. Objekcija se razlikuje od premise [kojoj je su-
protna] time to objekcija moe biti partikularna, a premisa
ili uopte ne moe biti takva, ili bar nije takva u univerzal-
Glava d v a d e s e t peta nim silogizmima.
[TEORIJA ABDUKCIJE] Objekcija se javlja na dva naina i u dve figure. Ona
se javlja na dva naina, zato to je svaka objekcija ili uni-
Postoji abdukcija,255 kad je oevidno da prvi termin verzalna, ili partikularna. A u dve figure objekcije se jav-
pripada srednjem, a kad je nesigurno da srednji termin ljaju zato to su suprotne premisi, a suprotnosti mogu biti
pripada poslednjem, poto je taj odnos isto toliko vero- dokazane samo u prvoj i u treoj figuri259. Jer, kad se tvrdi
vatan, ili ak verovatniji nego zakljuak. da neto svakome pripada, mi prigovaramo da ne pripada
Dalje, [postoji abdukcija] kad su malobrojni termini nijednom ili da ne pripada ponekom, i od tih propozi-
koji se nalaze izmeu poslednjeg i srednjeg termina. Jer u cija ona da nijednom ne pripada zakljuena je u prvoj
svim ovim sluajevima pribliujemo se znanju. figuri, a ona da ne pripada ponekom zakljuena je u po-
Neka A bude koji se moe nauiti", zna- slednjoj figuri. Uzmimo da je A jedna jedina nauka",
nje", a pravinost". Jasno je da se znanje moe a kontrerno suprotno". Ako se tvrdi da je nauka
nauiti, ali je nesigurno da je vrlina znanje. Ako je pro- kontrerno suprotnom jedna, objekcija moe biti ili da
pozicija isto tako verovatna, ili ako je verovatnija nego nauka suprotnostima nije uvek jedna i ista, i da je ono
, postoji abdukcija. Jer, mi smo se pribliili znanju to je kontrerno suprotno, tako da se dobija prva
time to smo zakljuku dodali propoziciju , jer figura; ili da ne postoji jedna nauka onome to se moe
ranije nismo imali nikakvo znanje. i onome to se ne moe saznati, to je trea figura.
222 223
Jer, onome to se moe i onome to se ne moe
saznati istina je da je to kontrerno suprotno, a lano je
da je to predmet samo jedne nauke.
Isto je ako je premisa negativna200. Kad se tvrdi da
nauka kontremo-suprotnom nije jedna, mi kaemo ili da
su sve suprotnosti, ili da su izvesne kontrerne suprotnosti
kao zdrav i bolestan predmet samo jedne iste nauke.
U prvom sluaju zakljuak se izvodi u prvoj, a u drugom
sluaju u treoj figuri.
Jer, uopte u svakoj objekciji koja se univerzalno ini,
nuno je upraviti protivrenost protiv univerzalnog termina
koji sadri u sebi od [protivnika] navedene termine. Na-
ime, ako protivnik tvrdi da nauka kontrernim suprotno-
stima nije jedna, valja rei da je jedna nauka svim suprot-
nostima. Tako moramo dobiti prvu figuru. Naime, univer-
zalno [koje sadri prvobitni subjekt] postaje srednji termin.
Meutim, [u objekciji uinjenoj] partikularno, protiv-
renost mora biti vezana sa terminom u odnosu na koji je
subjekt stavljene premise univerzalan. Tako e se rei da
nije ista nauka onome to moe i onome to ne moe
da se sazna. Jer, kontrerno suprotno" je univerzalno u
odnosu na ove termine. I tako postaje trea figura, jer
srednji termin je stavljen partikularno, kao ono to
moe i ono to ne moe da se sazna.
Premisle, iz kojih se moe izvesti kontrerno suprotni
zakljuak, jesu one od kojih polazimo, kad se trudimo da
izrazimo objekcije. Otuda ih dajemo samo u ovim
figurama [to jest u prvoj i treoj]. Naime, samo u njima
nalaze se suprotni silogizmi, poto srednja [druga] figura
ne moe dati afirmativan zakljuak.
Meutim, objekcija pomou srednje [druge] figure
uinila bi nunim iscrpnije obrazloenje, tako, na pri-
mer, kad se ne bi dopustilo da A pripada B, zato to mu ne
sleduje . To postaje jasno samo pomou drugih premisa.
Prema tome, objekcija ne treba da pribegne drugim
stvarima, nego druga premisa [koju uzima] treba da bude
neposredno jasna. Zbog toga, samo ova figura ne daje
dokaz pomou znaka.
Treba razmotriti i druge objekcije, kao one koje su
izvedene iz kontrerne suprotnosti, i iz slinog, i iz onog
to je predmet miljenja. Isto tako, treba jo ispitati da li
partikularna objekcija moe da se obrazuje u prvoj figuri,
ili negativna objekcija u srednjoj [drugoj] figuri.
Glava d v a d e s e t s e d m a
[ENTIMEM]
261
Verovatno i znak nisu isto, nego je verovatno pro-
pozicija koja je verovatna. Jer verovatno je ono emu se
zna da se veinom tako dogaa ili ne dogaa, da tako
jeste ili da tako nije, kao, na primer, mrziti zavid-
Ijivce" ili oseati naklonost prema ljudima koje volimo".
Meutim, znak tei tome da bude demonstrativna
propozicija, nuna ili mogua. Jer. stvar ije postojanje ili
postajanje povlai za sobom postojanje ili postajanje
druge stvari, bilo ranije ili docnije jeste znak postajanja
ili postojanja druge stvari.
Entimem202 je silogizam iz verovatnih premisa ili
znakova.
Znak moe da se uzme u tri smisla, koji odgovaraju
poloaju srednjeg termina u figurama. Jer znak moe biti
uzet ili kao u prvoj figuri, ili kao u srednjoj [drugoj], 203 ili
kao u treoj. Na primer, dokaz da je jedna ena trudna zato
to ima mleka, proizlazi iz prve figure, jer imati
mleka" jeste srednji termin. A je biti trudna",
imati mleka", a ena". Meutim, dokaz da su mu-
draci poteni, zato to je Pitak poten, proizlazi iz poslednje
[tree figure]. A je poten", mudraci", a
Pitak". Ovde je istina tvrditi i A i , ali se po-
slednja propozicija ne iskazuje, zato to je poznata, i stavlja
se samo prva [propozicija]. Najzad, dokaz da je jedna ena
trudna zato to je bleda odnosi se na srednju [drugu] fi-
guru. Naime, poto se bledilo vezuje za trudnou, a poto
se bledilo javlja kod te odreene ene, misli se da je do-
kazano da je ona trudna. A je bledilo", biti
trudna", a ena".
224 15 Organon 225
 Ako se izrekne samo jedna premisa, dobija se samo
znak, ali ako se uzme i druga premisa, postaje silogizam,
tako. na primer, da je Pitak slobodouman, poto su
astoljubivi ljudi slobodoumni, a poto je Pitak asto-
ljubiv. Ili da su mudraci dobri, jer Pitak je dobar, ali i
mudar.
Tako se dobij aju silogizmi, samo je onaj koji se
dobija pomou prve figure nepobitan, ako je istinit (jer je
univerzalan), a onaj koji se dobija pomou poslednje
[tree] figure moe se pobiti, ak i ako je zakljuak istinit,
zato to silogizam nije ni univerzalan, niti odgovara stvari
[koju treba dokazati]. Jer, ako je Pitak poten, iz toga ne
izlazi nunim nainom da su i drugi mudraci takvi. Silo-
gizam koji se dobija u srednjoj [drugoj] figuri moe se
pobiti uvek i u svim sluajevima. Jer, nikad ne postaje
jedan silogizam kad se termini meu sobom tako odnose.264 Jer,
ako je trudna ena bleda, a ako je ova ena bleda, iz toga
ne izlazi nunim nainom da je ona trudna. Dakle, ono to
je istinito moe se nai u svim znacima, ali sa naznaenim
razlikama.
Treba ili da podelimo znake na ovaj nain,265 i meu
njima da oznaimo srednji termin kao indiciju [znak koji
dokazuje] (jer kau da je indicija ono to ini da znamo,
a to najvie vai srednjem terminu); ili treba nazivati
znakom [upravo znacima] dokaze koji proizlaze iz krajnjih
termina, a indicijom [upravo indicijama] one koji proizlaze
iz srednjeg termina. Jer, najverovatnije i najistinitije je ono
to je zakljueno pomou prve figure.
Mogue je suditi pomou fizionomije266 [pomou
spoljne, telesne figure], ako se dopusti da sve fizike afek-
cije istovremeno menjaju telo i duu. Jer, moda se u dui
onoga ko ui muziku neto promenilo, ali to ne spada u
nae fizike afekcije, nego su to pre fiziki pokreti strasti
i elja.
Ako se ovo dopusti, kao i to da za jednu pojedinanu
afekciju postoji jedan pojedinaan znak, i ako moemo
da utvrdimo za svaki rod osobenu afekciju i znak, tada
226
moemo suditi pomou fizionomije [pomou telesnog
izgleda].
Jer, ako postoji jedna afekcija koja, kao svojstvena,
pripada jednom rodu koji se vie ne moe deliti, kao
hrabrost lavovima, nuno je da za to postoji i neki znak.
Naime, mi smo pretpostavili da postoji simpatija izmeu
tela i due. Pretpostavimo i da se taj znak sastoji u
posedovanju velikih nogu. Ovaj znak moe da pripada i
drugim rodovima, iako ne svim individuama [tih rodova].
Naime znak je svojstven na taj nain, poto je sama afek-
cija svojstvena elom rodu, ali nije svojstvena samom tom
rodu, kao to obino kaemo. Isto se moe nai i u drugom
rodu, naime, ovek moe biti isto tako hrabar, kao i neki
drugi rod [ivotinja]. Ta bia imae znak [hrabrosti
velike noge], poto jednoj pojedinanoj afekciji odgovara
jedan pojedinaan znak. Ako je tako, i ako moemo da
prikupimo takve znake u onim ivotinjama koje imaju
samo jednu svojstvenu afekciju, a svaka afekcija ima
svoj znak, jer ona nunim nainom mora imati samo jedan
znak, tada emo biti u stanju da sudimo po fizionomiji
[po telesnom izgledu].
Meutim, ako ceo rod ima dve svojstvene afekcije
kao, na primer, lav, koji je hrabar i plemenit, kako
bismo saznali koji se znak od onih koji, kao svojstveni,
prate ove afekcije, odnosi na jednu ili na drugu od ovih
afekcija? To bi moglo biti u sluaju kad dve afekcije pri-
padaju nekom drugom rodu, ali ne u elom njegovom
obimu, i kad, u ovim rodovima kojima svaka od ovih
afekcija pripada, ne pripadajui svim individuama, izvesna
individua ima jednu od afekcija, a nema drugu. Jer, ako je
neki ovek hrabar, ali nije plemenit, i ako od dva znaka "us
jedan, jasno je da je i u lavu ovaj znak hrabrosti.
Mogue je, dakle, suditi po fizionomiji u prvoj figuri, a*o
se srednji termin konvertira sa prvim krajnjim termi-
15*
227
nom, ali ima vei obim nego trei [krajnji termin], i ne
konvertira se s njim. Uzmimo da je A hrabrost,
velike noge, a lav. U tom sluaju pripada onome
emu pripada, ali, pored toga, pripada i drugim stva-
rima. Meutim, A pripada svemu emu pripada, i niem
drugom, ali je A konvertibilno sa B. Kad ne bi bilo tako,
tada samo jedan znak ne bi odgovarao samo jednoj afekciji.
NAPOMENE
PRVA KNJIGA
1
Re analitika () znai metodu ralanjavanja misli
i pojmova u njihove sastavne delove, zatim elementarnu logiku koja
se bavi pojmovima, sudovima i zakljucima. Kod Aristotela ana
litika, pre svega, znai svoenje konkluzija na njihove premise. Kao
takva, analitika je uenje izvoenju zakljuaka, upravo silogistika.
Aristotelova Prva analitika prouava formu zakljuka, a Druga
analitika njegovu sadrinu. Prva analitika prouava zakljuak uopte,
a Druga analitika iskljuivo nauni, apodiktini zakljuak.
Prva analitika izlae formalnu teoriju silogizma, i zato se smatra
da je ona uvod u Drugu analitiku delo koje ne prouava silogizam
uopte, nego samo nauni, demonstrativni silogizam. Tri-cot smatra da
je Stagiraninova logika metodologija i propedeutika nauke prirodi.
(Upor. Aristote: Organon, III. Les Premiers Analy-tiques. Nouvelle
traduction et notes par J. Tricot. Bibliotheque des textes
philosophiques, Pari 1947, p. 1, note 1.)
2
Ove definicije univerzalnog, partikularnog i neodreenog
pripadanja jesu upravo saeta ponavljanja filozofovih izvoenja u
7. glavi De Interpr.
8
Dijalektika vetina, po Aristotelu, sastoji se u tome da se
odgovara sa da" ili ne" na postavljeno pitanje. Silogizam je instru-
ment ne samo dijalektike nego i analitike. Silogizam, naime, ini
zakljuivanje pravilnim.
4
U prvoj knjizi, u glavama 1. i 10.
5
U Drugoj analitici za demonstrativne, a u Topici za dijalek
tike premise.
6
Savreni su samo silogizmi prve figure.
7
Drugim recima: nikakav drugi termin i nikakva druga pro
pozicija.
8
Jedna ili vie stvari" znai upravo jednu novu propoziciju
ih vie njih. A te nove propozicije e od nesavrenog silogizma na
initi savreni silogizam prve figure.

229
 9
Konverzija se sastoji u premetanju termina jedne propozi 23
cije, pri emu se ne menja njihov kvalitet, tako da predikat Drugi modus prve silogistike figure Celarent.
postaje subjekt, a subjekt predikat. (Upor. Tricot, str. 6, nap. 1.) 24 Trei modus Darii.
10
11
A je atribut, a je subjekt. 25 etvrti modus Ferio. 2
Drugim recima: konverzija je ista ako je premisa parti- Anal. prior., 1, 26 a 2.
kularna.
12
To jest: kad su u pitanju nune premise, konverzija e se & Od 16 modusa prve silogistike figure Stagiranin je odbacio 12
vriti na isti nain. modusa. Dakle, kao pravilna ostala su etiri modusa prve figure koje je
13
Silvester Maurus tumai ovo mesto na sledei nain: nuno prihvatila formalna logika.
je kontingentno, zato to moe da postoji i ako ne moe i da ne po ss Neodreene su propozicije koje imaju neodreeni subjekt. U ovim
stoji, kao, na primer, apsolutno bie, Bog; ne-nuno je kontingentno, propozicijama nije oznaeno jesu li one univerzalne ili parti-kularne.
jer moe da postoji i da ne postoji, kao stvorovi; mogue je kon 29
Jasnije reeno, srednji termin je predikat u dve premise.
tingentno, zato to moe da postoji, ne uzimajui u obzir da li je to
nuno ili nije, tako je, na primer, mogue da uopte neto postoji. Filozof ovim izraava da su savreni, to jest da imaju pravu vanost
(Upor. Aristoteles Lehre von Schluss oder Erste Analvtik, Neu iiber- samo oni silogizmi koji se mogu svesti na silogizme prve figure, izuzev na
setzt und mit erklarenden Anmerkungen versehen von Dr. Eug. Rol- Baroco. Ali i ako nisu savreni silogizmi kojima je ovde re, u njima se
fes, Der philosophischen Bibliothek Band 10. Leipzig 1922, S. 152, zakljuak izvodi neposredno iz premisa.
31
Anm. 2.) U ovoj glavi, je srednji termin, gornji, a donji; gor
14
Vidi ovo delo, gl. 13 i 17. nja premisa je MN, donja , a konkluzija .
32
15
Ovo delo, gl. 46. Prvi modus druge silogistike figure, Cesare.
16
italac ove glave mora prethodno da dobro upozna optu 33
To je dokazano za Celarent, u ovom delu, I 4. 25 b 40.
teoriju silogizma, koja je izloena u svakoj formalnoj logici. 34
17
Kojim terminima i reenicama, u kojim figurama i kojim Drugi modus druge silogistike figure Camestres.
35
modusom svake figure postaje svaki silogizam. (Upor. Tricot, Nav. Trei i etvrti modus druge silogistike figure Festino i
delo, str. 12, nap. 4, 5 i 6.) Baroco.
18
U Drugoj analitici. 36
Trei modus druge silogistike figure Festino.
19
Aristotel naziva termine: , 37
etvrti modus druge silogistike figure Baroco.
gornji termin; , donji termin" i 38
, srednji termin". Umesto gornji termin" Tako su od 16 modusa druge figure 12 iskljueni; prema
i donji termin", kao to smo mi preveli, neki autori prevode veliki tome, ostaju samo 4 modusa za pravilno izvoenje zakljuaka.
39
termin", ili vii termin" i mali termin", ili nii termin". To jest: kad se, kao dopuna, dodaju jo neke reenice.
Slino tome, preveli smo gornja premisa", a 40
U ovoj glavi, srednji termin obeleen je sa , gornji sa ,
: donja premisa". Ima autora koji te izraze prevode velika a donji sa P. Gornja premisa obeleena je sa , donja sa , a
premisa" i mala premisa", i via premisa" i nia premisa". zakljuak sa .
20
Dva krajnja termina su termini extremi. Tricot 41
Prvi modus tree silogistike figure Darapti.
istie da Aristotel oznaava srednji termin sa B, gornji sa A, a donji 42
Modus Darii prve figure.
sa . Gornja premisa je AB, donja , a zakljuak . U for 43
Ekteza (od ) ovde znai: sve to vai za srednji
malnoj logici A je univerzalno-afirmativna premisa, univer- termin, vai i za njegov deo. Ako je svako i , tada je i
zalno-negativna, I partikularno-afirmativna, a partikularno- poneko (na primer ) i P; dakle poneko je .
-negativna. (Nav. delo, str. 13, nap. 2.) 44
21 Drugi modus tree silogistike figure Felapton.
Ovo je Barbara prvi modus prve silogistike figure. 45
Radi boljeg razumevanja sledeih Aristotelovih izlaganja silogisti- Tada se dobija Ferio.
kim figurama i njihovim modusima, valja uzeti u obzir, pored 46
Ovo je trei modus tree silogistike figure Disamis.
prouavanja formalne logike, i egzemplifikaciju napomena Tricot-a, 47
Ovo je etvrti modus tree silogistike figure Datisi.
u navedenom delu. Ta egzemplifikacija je obimna i iscrpna. 48
22 Peti modus tree silogistike figure Bocardo.
Anal. prior., 1, 24 b 28. 49
Dokaz pomou ekteze, kad se uzme jedan deo srednjeg ter
mina kome gornji termin ne pripada.
230 231
 50 72
esti modus tree silogistike figure Ferison. Neki komentatori ovog dela na primer Silvester Maurus
51
Od 16 modusa koji su mogui u treoj figuri, Aristotel je i Tricot smatraju da je, umesto termina nauka" trebalo staviti
odbacio deset, a zadrao samo 6 modusa, koji su prihvaeni i do uen".
danas vae u formalnoj logici. 73
Ovo delo, I, 14, 33 a 7.
Aristotel je u svojoj formalnoj logici utvrdio samo tri silogistike figure. 74
V. Kirchmann u svom prevodu Prve Analitike", str. VII, kae da zbog toga Modusi Darii ili Ferio.
75
Aristotela ne treba kuditi, nego da ga treba hvaliti, jer je od lekara Galena Vidi poetak ove glave.
pronaena silogistika figura u stvari samo preokrenuta Aristotelova prva 7
Upor. ovo delo, I, 14, 33 a-34 b 17.
figura. Po Kirchmann-u, Galenova etvrta figura lake se prilagoava govornoj 77
Ibid., I, 15, 35 a, 25 b 8.
upotrebi nego prva Aristotelova figura. Meutim Stagiraninova vie odgovara 78
Ibid., I, 15, 33 b 29, 34 b 27.
logikom stanju stvari i naunoj upotrebi. Kirchmann smatra da se Galenova 79
figura moe, s pravom, ostaviti po strani. Ibid., I, 15, 34 a 34 b 6.
80
Galenovu figuru su, poev od XV veka, usvojili logiari. Meutim, Ovo e biti savreni silogizam u modusu Celarent.
veina modernih logiara tu figuru ne prihvata. 81
Upor. ibid., I, 15, 35 b 7 i I, 14, 33 a 7.
52
U ovoj glavi filozof govori indirektnim modusima svoje 82
Stavlja se u sumnju autentinost ove poslednje reenice.
tri silogistike figure. 83
53
Cesare i Catnestres. Upor. ibid., I, 15, 33 b 29, kao i 34 b 27.
84
54
Ovde imamo moduse Barbara i Celarent, gde je gornja pre Upor. ibid., I, 13, 32 a 28.
misa nuna, bila ona afirmativna ili negativna, donja asertorika, 86
Upor. ibid.
a zakljuak nuan. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 46, nap. 1.) 86
Tricot (nav. delo, str. 100, nap. 1) upuuje ovde na Julius
55
Drugim recima: to svemu vai, i svemu nunim nai Pacius, Aristotelis Stagirite... Organon, Morgiis, 1584 (I, 207
nom vai, vai nunim nainom i svemu to se pod njim pod- 208), gde su dati primeri za sve ove sluajeve.
razumeva. 87
Upor. ovo delo, I, 13, 32 a 29.
56
Ovo delo, I, 9, 30 a 2333. 88
57 Upor. ibid., I, 19, 38 a 14.
Dokazi da se kontingentno mora razlikovati od nunog. 89
58
Ovo delo, I, 3, 25 b 21. Dobie se silogizam u Datisi.
90
59
Anal. post. (I, 8). Silogizam je u Disamis.
91
60
Ovo delo, I, 13, 32 b 3840. Silogizam je u modusu Ferison. Bocardo filozof uopte
61
Ibid., I, 13, 32 a 34. ne govori.
92
62
Modus je Darii. Silogizam je u Darapti.
93
63
Aristotel misli na definiciju mogunosti pripadanja jednom Silogizam je u Darapti.
univerzalnom terminu. 94
Silogizam je u modusu Felapton.
64
Modus je Ferio. 95
Silogizam je u modusu Disamis.
65
Dobie se opet modus Darii. 96
66
Silogizam je u modusu Ferison.
U I, 5 ovoga dela. 97
67 Silogizam je u Bocardo.
Ibid-, I, 13, 32 a 29 gde je utvreno da je kontingentno 98
ne-nuno, a da je ne-nuno kontingentno. Upor. ibid., I, 9, 30 a 1523.
99
68
Ibid., I, 13, 32 a 18. Taj dokaz iznet je u 20. glavi ovog dela (39 b 26).
69
Ovim se misli na kontrerno suprotni raspored premisa, to 100
Silogizam u Darapti.
znai da je gornja premisa asertorina, a donja kontingentna. 101
Silogizam u Darapti.
79
Ovo delo, I, 23, 40 b 35 i Anal. post., I, 3, 73 a 8. 102
71 Silogizam u modusu Felapton.
Kontingentan zakljuak u silogizmima kojima je govoreno moe se 103
dobiti samo ako su premise istinite u apsolutnom, a ne u vremenskome smislu. Silogizam u modusu Felapton.
104
Silogizam u Disamis ili u Datisi.
105
Silogizam u modusu Ferison.
106
Silogizam u modusu Ferison.
232 233
 107
Aristotelovo uenje silogizmima sa kontingentnim premi
sama mnogo je kritikovano, tokom vekova, zbog nepreciznosti, ne-
doslednosti i proizvoljnosti koje sadri ak i od Teofrastove
kole koja je u njega unela neke nebitne ispravke.
108
Preciznije reeno: silogizmi druge i tree figure svode se na
silogizme prve figure. A ovi poslednji kao to je jasno iz gl. 7
ovog dela svode se na Barbara i Celarent.
io9 Ovo vai kako za hipotetian tako i za kategorian silogi-
zam.
110
Filozof svodi na tri figure sve silogizme koji direktno do
kazuju. U svakom silogizmu koji ima da zakljui A , srednji
termin treba da bude vezan za svaki od dva krajnja termina. Po
Aristotelu, srednji termin ima samo tri mogua poloaja koji tano
karakteriu tri figure. Prema tome, svaki silogizam ove vrste spada
nunim nainom u jednu od ovih figura.
Stagiranin je postavio i pravila nuna za postajanje silogizma
koji direktno dokazuje.
Prvo pravilo: da bi se dobio silogizam koji zakljuuje A ,
potrebna je nunim nainom premisa koja iskazuje jedan predikat
jednom subjektu. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 118, nap. 1.)
111
Drugo pravilo: premisa koja je nuna za postajanje silo
gizma mora biti drukija nego zakljuak; u protivnom sluaju dobija
se petitio principu (ibid., str. 118, nap. 2).
112
Tree pravilo: da bi se dobio zakljuak potrebne su bar dve
propozicije. Ako imamo samo propoziciju , a ako nije afirmi
rano ni jednom drugom terminu, niti je drugi kakav termin afir
miran ili A, nee se dobiti silogizam. (Ibid., str. 118, nap. 3.)
113
etvrto pravilo: dve premise koje su nune da se dobije
silogizam, treba da su rasporeene tako da je srednji termin vezan
za dva krajnja termina. (Ibid., str. 118119, nap. 4.)
114
Anal. prior., I, 425 b 32.
115
Treba pretpostaviti jedan srednji termin koji vezuje gornji
i donji termin.
116
Filozof utvruje nunost srednjeg termina, iz ijeg poloaja
proizlaze tri silogistike figure.
117
Mislilac svodi na tri figure silogizme koji se dokazuju
pomou logiki nemogueg. Iz njegovog izlaganja proizlazi da su ti
silogizmi u stvari silogizmi koji direktno dokazuju; prema tome, i
za njih vae pravila tri figure.
118
To jest komensurabilnost dijagonale.
1,9
Dokaz pomou logiki nemogueg samo je pojedinani sluaj
hipotetikog dokaza.
120
U ovoj glavi dokazano je da svaki silogizam mora imati
jednu afirmativnu premisu. A ranije Aristotel je ve utvrdio da dve
negativne ili dve partikularne premise ne daju zakljuak.
121
To znai: kad su obe premise univerzalne.
122
Partikularni zakljuak moe se izvesti ili iz dve univer
zalne premise (kao u Darapti), ili iz jedne univerzalne i jedne parti
kularne premise (u Darii). (Upor. Tricot, nav. delo, str. 125, nap. 2.)
123
Na primer: mogue i nemogue.
124
Ovde imamo sluaj kad je svaka premisa glavnog silo
gizma zakljuak jednog prosilogizma.
125
A i su zakljuci prosilogizama, a je zakljuak glavnog
silogizma.
126
Ovim se misli na polisilogizam ili sorites, u kome su ostali
nepomenuti srednji zakljuci. Ali tada je u pitanju sloen, a ne prost
silogizam, koji moe imati samo tri termina.
127
U ovoj silogistikoj figuri gornja univerzalna premisa jeste
celina u odnosu na partikularnu donju premisu.
128
Anal. prior., I, 23, 40 b 30.
120
Ako dokazuje E, koje je ve dokazano pomou AB, tada ili
imamo dva silogizma, ili jedan sloeni silogizam, sorites, ali ne
prost silogizam, koji na ovom mestu jedini dolazi u obzir.
130
Ako dokazuje premisa A ili premisa B, to je prosilogi-
zam, a glavni silogizam ostaje AB iji je zakljuak E.
131
Ta propozicija jeste zakljuak koji treba dokazati.
132 Nova premisa dobijena je pomou konverzije, kad se druga
ili trea figura svedu na prvu.
133
Ibid., I, 1, 24 b 24.
134
Zakljuci prosilogizama jesu premise glavnog silogizma.
135 iz dve premise i tri termina,
Bie jedan zakljuak.
137
Ovo je sorites.
138
Termini A, i ine dve propozicije: AB i . Kad se
doda , dobijaju se etiri termina i tri propozicije. Prema tome,
pravilo je uvek isto.
139
U sloenim silogizmima premise su as parne, a termini
neparni, kao u prostim silogizmima, a as su premise neparne, a
termini parni. Time je istaknuta razlika izmeu sloenih i prostih
silogizama.
140
Ako postoje tri termina, pa im se doda etvrti, dobijaju
se dva nova zakljuka. Ako se doda peti termin, dobijaju se tri
nova zakljuka.
141
Tri termina A, i obrazuju dve propozicije: AB i
i jedan zakljuak: . Kad se tim terminima doda etvrti ,
dobijaju se tri propozicije: AB, i i dva nova zakljuka:
i .
142
Broj zakljuaka se poveava ukoliko pridolaze novi termini.
Utvrena je sledea formula koja izraava zakon ove progresije:
{ 1)
2
U navedenoj formuli oznaava broj propozicija.
234 235
 les ovo tvrenje ne vai u potpunosti. Tako, na primer, smeh koji
3 Izmeu A i B, ili izmeu i . ne pripada ivotinji, pripada oveku.
144
Samo pomou modusa Barbara. 168
Poto je govorio atributima koji sleduju, filozof sad prelazi na subjekte
145
Celarent. koji prethode. U odnosu na to pitanje, postavlja jedno slino pravilo. Kad traimo
146
Cesare, Camestres. subjekt jednog atributa (na primer, subjekt ivotinje) ne treba razmatrati subjekte
147
Darii. koji prethode rodu, obuhvaenom u vrsti. (Ibid., str. 140, nap. 2.)
167
148
Darapti, Disamis, Datisi. Upor. sledeu glavu ovog dela (44 b 20).
168
149
Ferio. Kad valja dobiti jedan univerzalno-afirmativan zakljuak
150
Festino, Baroco. u Barbara (subjekt zakljuka je univerzalan), treba najpre razmotriti
ono to prethodi ili subjekte predikata koji treba utvrditi u za
i5i Felapton, Bocardo, Ferison. kljuku, a zatim ono to sleduje subjektu ovog zakljuka. Zajed
152 Partikularno-afirmativna premisa pobijena je od univer- niki termin koji istovremeno prethodi predikatu i sleduje subjektu,
zalno-negativne (Celarent, Cesare, Camestres), a partikularno-nega- sainjava srednji termin, koji e dopustiti da se postavi silogizam
tivna od univerzalno-afirmativne (Barbara). u Barbara, iji je zakljuak da predikat u pitanju pripada elom
153 u poslednjoj reenici ukratko je iznesena sadrina 26 subjektu kome je re. (Tricot, nav. delo, str. 141, nap. 4.)
glava ovoga dela, koje raspravljaju sastavu silogizma. 169 u ovom sluaju treba dobiti partikularno-afirmativan za
154
Drugim recima: do premisa iz kojih e se izvesti svaki kljuak u Darapti.
zakljuak. 170
155 Individue ili prve supstancije" mogu biti samo subjekti, a Univerzalno-negativan zakljuak u Cesare ili Celarent, ili
ne atributi, kao to je utvreno u 2. glavi Kategorija. u Camestres.
171
i5 isti atributi kao, na primer, kvantitet i kvalitet i drugo ne mogu nikad Silogizam u modusu Felapton, koji se moe svesti na
biti subjekti. modus Ferio.
157
Te druge stvari" jesu vrste i rodovi koji mogu biti 172
A oznaava predikat zakljuka koji treba dokazati, a
subjekti ili atributi. oznaava subjekt.
158
U Anal. post., I, gl. 1922. Valja imati na umu da, po 173
Dobija se silogizam u Barbara.
Aristotelu, postoje najvie vrste, koje su samo atributi, a nisu 174
Silogizam je u Darapti.
subjekti. 175
Silogizam je u Cesare ili Celarent, i on se dobija konver
15 Filozof misli na proste i verovatne silogizme koji se odnose na dijalektiku, zijom negativne premise. Prosilogizam na koji je ovde ukazano
je sinonim za . moe se dobiti i u svim drugim sluajevima.
i60 Oni su glavni predmeti silogizama. 176
Silogizam je u Camestres.
i1 Upravo, potrebna je bar jedna univerzalna premisa da bi se dobio silogizam. 177
Silogizam je u Felaptonu.
i62
Problem kvantifikacije predikata Aristotel reava pomou 178
Silogizam je u Baraliptonu, indirektnom modusu prve figure.
negativne premise. 179
To je zakljuak jednog silogizma u Barbara.
les Ne moe se reci: ovek je svaka ivotinja", niti se moe rei:
muzika je svaka nauka". iso Modus Darapti.
181
i64 Na ovom mestu tekst je vrlo teak. Po tumaenju Tri-cot-a Modusi Celarent i Cesare.
znaenje teksta je sledee. Kad, u silogizmu, sam subjekt jedne 182 Modus Felapton.
premise ulazi u optiji pojam, kao rod u vrstu, treba proceniti ne 183
Upravo: gornjem i donjem terminu silogizma.
udaljene atribute koji pripadaju viem pojmu nego specifine atribute 184
Upor. Anal. prior., I, 5, 27 a 1820, 27 b 2328 a 8.
koji neposredno pripadaju subordiniranom pojmu. Na primer, treba 185 xj ovom sluaju dobija se silogizam druge figure sa dve
uzeti atribute oveka, a ne ivotinje, jer su ovi poslednji ve poznati, i afirmativne premise, to je nemogue, jer druga figura, koja ima negativan
nekorisno ih je ponavljati: A sve ono to pripada oveku, pripada zakljuak, treba da ima bar jednu negativnu premisu.
ivotinji. (Upor. nav. delo, str. 139-140, nap. 5.) 186 prva figura ne moe imati negativnu donju premisu.

236 237
 187
U ovom sluaju bie dve negativne premise, koje ne mogu
dati zakljuak.
188
Srednji termin vezuje gornji i donji termin; on moe biti
samo jedan. Ako su, na primer, i razliiti ili kontrerno su
protni, bilo bi etiri termina, to se ne slae sa prirodom silogizma.
189
To su gornji i donji termin koji ulaze u zakljuak. Ono
to sleduje tim terminima, ono emu oni sleduju, kao i kvaliteti
kontrerno suprotni terminima isti su u obe vrste silogizama.
190 p0 Aristotelu, isti zakljuak dokazan je kako pomou
apsurda tako i neposredno, pomou istih termina, onih koji sle
duju i onih koji prethode, kao i pomou kontrerno suprotnih
kvaliteta. Zbog toga filozof svodi silogizam koji dokazuje pomou
apsurda na silogizam sa neposrednim dokazom iji su termini isti,
i to u Darii i Camestres. I obrnuto, isti silogizam sa neposrednim
dokazom u Camestres svodi se na silogizam sa dokazom pomou
apsurda.
Ovo dvostruko svoenje istih propozicija sa istim terminima pokazuje
osnovni identitet dve vrste silogizama. (Tricot, nav. delo, str. 152, nap. 3.)
i9i pocj predmetima istraivanja filozof podrazumeva gornji i donji
termin zakljuka.
192
Zakljuak je pogrean, kad je jedna od premisa pogrena.
les prelazei na ispitivanje, mislilac navodi da je jedna vrsta hipotetikih
silogizama svoenje na logiki nemogue. Kod hipotetinih silogizama
ispitivanje srednjeg termina vri se kao u kategorikim silogizmima samo
kod prvih treba razmatrati zame-njene, a ne prvobitne termine.
Aristotel nije dovoljno razvio teoriju hipotetikim silogizmima.
Stoiari su prvi dali potpunu teoriju njima.
194
To je drugi nain da se dobije univerzalni zakljuak u treoj figuri.
# i5 Kao gto je utvreno u De interpr. (12, 22 a 12) isto e vaiti i za ne-
nunost, nemogunost itd.
196 Principi silogizma koji sleduju i koji prethode menjaju se, i te
promene zavise od toga da li je silogizam univerzalno-afirma-tivan, ili
univerzalno-negativan, ili partikularno-afirmativan, ili partikularno-negativan.
187
Pod principima Aristotel i ovde misli na principe koji sleduju i na one
koji prethode.
198
Aristotelovo gledite jeste da svaka umetnost i svaka
nauka imaju empirijsko poreklo.
199 vidi jop> pre svega j 14 _ Tako je fjIozof jasno ^^
na to da su dijalektika i analitika tesno povezane.
200
ela ova glava (vidi i Anal. post. II, 5, od poetka do 91 b
27) jeste kritika platonovske podele karakteristinog postupka
,dijalektike koja silazi" iz poslednjih Platonovih dijaloga. A ta dijalektika je, po
Aristotelovoj Metafizici (A, 6, 987 b 31), osnov teorije ideja. Podela po
dihotomiji sastoji se, za Platona, u deljenju vrsta u rodove prema njihovim
suprotnim razlikama.
Aristotel zamera ovoj metodi to ona ne postavlja analitiku vezu izmeu
pojmova, i to ne otkriva srednji termin, tako da zakljuak nije nuan.
(Upor. Tricot, nav. delo, str. 159, nap. 1.)
201
Dihotomna podela jeste deo opte metode izloene u
prethodnim glavama koja se sastoji u tome da se u silogizmu
odvoji srednji termin od onoga to mu sleduje i prethodi, kao i
od osobina koje se ne slau sa gornjim i donjim terminom. Iz
daljega izlaganja videe se da podela ne moe doi ni do kakvog
negativnog zakljuka, a da se, isto tako, ne primenjuje ni na sve
afirmativne zakljuke. (Ibid., str. 159, nap. 2.)
202 Podela je ovde petitio principii. Naime, treba najpre upo
znati prirodu stvari koju valja definisati, da bi se mogle izabrati
razlike.
203
Upravo: konkluzija ne zakljuuje ono to hoe da dokae,
nego neki univerzalan pojam. A u tom pojmu sadrano je ono to
treba da bude dokazano.
204
Platoniari nisu bili u stanju da utvrde da se ne moe
dobiti dokaz definicija i rodova.
25 U stvari, filozof upuuje na prethodnih trideset glava ovog dela i na
teoriju silogizmu.
206 Podela se progresivno kree; ona ide od vrste rodovima
koji su sadrani u vrsti, sve do poslednjih razlika.
207
Dihotomna podela se nastavlja, i najzad se dolazi do poj
mova koji se ne mogu dalje svoditi. Aristotel smatra da se u svim ovim
podelama za srednji termin mora uzeti ono to je najuniverzalnije.
208 Platoniari po Tricot-u idu do kraja ovoga puta, i ne slutei da
bi mogli da upotrebe silogistiku metodu. Tako oni dele ivotinju na razumnu i
nerazumnu; razumnu na smrtnu i besmrtnu; smrtnu na onu koja ima noge i na
onu koja ih nema; a onu koja ima noge na onu koja ima dve i na onu koja ima
mnogo nogu sve dok ne dou do onoga to se vie ne moe deliti. Ali ceo
ovaj put uzaludno je prevaljen. (Ibid., str. 162, nap. 1.)
209 >ve propozicije, stavljene kao premise, moraju biti afirmativne.
Prema tome, ne moe se dobiti negativan zakljuak.
2io postajanju silogizama govoreno je u glavama 126. 211 tome je
govoreno u glavama 2731. 2i2 Propozicije su delovi govora iji su sastojci
termini koji, kao takvi, moraju biti manji nego propozicije.
2i3 Ako se ova premisa uzme u obzir, dobija se entimem.
214
To su prosilogizmi.
215
Ovo nije zakljuak pravog silogizma; to je potencijalni
silogizam, poto u njemu nema srednjeg termina.
238 239
 216
Hipotetiki silogizam, koji e postati kategorian kad mu
se premise transformiraju.
217
Iz onoga to sleduje jasno je da se prema poloaju sred
njeg termina u premisama odreuju figure silogizama.
218
Pri odreivanju figure treba da razmotrimo, sem srednjeg
termina, jo i zakljuak. Ako je zakljuak univerzalan, silogizam
spada u prvu figuru.
219
Znai da ne pravimo razliku izmeu univerzalnih i ne
odreenih termina.
220
U stvari, nema silogizma. Da bi se dobila prva figura,
trebalo bi uzeti univerzalno.
221
Drugim recima: ne postoji nikakav silogistiki zakljuak,
kao to ne postoji i nikakva nuna konkluzija.
222
Silogizam nije mogu, jer su termini neodreeni. Uz to,
AB ne moe se univerzalno uzeti, kao to to mora biti u prvoj
figuri, jer je pogreno rei da svaki Aristomen uvek postoji.
223
Razlika izmeu univerzalnog i neodreenog.
224
Silogizam je u modusu Celarent, koji ima gornju premisu
nunu, a donju asertoriku. Gornja i donja premisa su istinite, ali
je zakljuak pogrean.
225
Zabluda dolazi otuda to su termini apstraktni.
226
Drugim recima: ako se ne pretpostavi da bolestan ovek
moe da bude zdrav.
227
Nee se dobiti nuan ve samo kontingentan zakljuak, po
kome je samo mogue da nijedan ovek ne bude zdrav.
228
Silogizam je u modusu Cesare; njegova gornja premisa je
nuna, a donja kontingentna. Iako su premise istinite, zakljuak
je pogrean, jer su uzeti apstraktni, umesto konkretnih termina.
229
Ako se uzme silogizam u Darapti, sa dve kontingentne
premise, njegov zakljuak je pogrean. Kad se upotrebe, umesto
apstraktnih, odgovarajui konkretni termini, dobija se silogizam u
Darapti, sa istinitim zakljukom.
230
Zabluda bi upravo dolazila od nastojanja da se, u svim
silogizmima, srednji termin izrazi samo jednom reju.
231
Silogizam je u Barbara.
232
Upravo, nee biti srednjeg termina koji je izraen samo
jednom reju. Pri svemu tome, gornja premisa AB, kao svaka
definicija, moe se dokazati.
233
Upravo u istom padeu.
234
Silogizam je u Barbara. U gornjoj premisi gornji termin je u
nominativu; u donjoj premisi srednji termin je u dativu [u originalu u
genitivu], emu Aristotel kae: srednji termin nije afirmiran od
donjeg termina", mislei na pade. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 173
174, nap. 1.)
235
Silogizam je u Barbara. Gornja premisa i zakljuak su
afirmativne propozicije, iji je subjekt u originalu u genitivu; samo
donja premisa ima subjekt u nominativu. (Ibid., nap. 2.)
236
Silogizam je u Barbara. Gornja i donja premisa imaju
subjekte [u originalu] u genitivu, a zakljuak je as u nominativu, as
u genitivu. (Ibid., nap. 4.)
237
Afirmaciju u pravilnom padeu ne sadre ni premise ni
zakljuak, poto su svi njihovi subjekti u genitivu [u originalu].
238
U sluajevima kad silogizmi imaju negativan zakljuak.
239
Aristotelova gledita nemogunosti kretanja, kretanja i
postajanja, izloena su u Phys. V, 2, 225 b 15. odnosima izmeu
zadovoljstva i kretanja valja videti Eth. Nicom., X, 4.
240
Primer u treoj silogistikoj figuri u kome je [u originalu]
upotrebijen dativ umesto genitiva.
241
Kad nisu u premisama, termini valja da se nalaze u nomi
nativu. Meutim, kad su u premisama, termini treba uvek da budu
u razliitim padeima kako to trae same propozicije.
243
ovome treba videti i Met., , 7, 1017 a 22.
243
Pridev: .
244
Imenica: .
245
Imenica
240
Imenica.
247
Pridev: .
248
Pridev.
249
To znai da nema univerzalnog zakljuka, i da uopte
nema zakljuka. Naime, gornja premisa AB mora, u prvoj figuri,
da bude univerzalna.
250
U ovom sluaju imamo univerzalnu gornju premisu. Za
kljuak je ili univerzalan u Barbara (ako je donja premisa univer
zalna), ili partikularan u Darii (ako je donja premisa par ti kulama).
231
Ni univerzalan, niti ma kakav drugi zakljuak ne moe se
izvesti kad je gornja premisa AB neodreena.
252
Radi toga da se dobije univerzalan zakljuak.
253
A je afirmirano svemu to se nalazi u ; je, prema
tome, afirmirano .
254
Upravo: nacrtane linije nemaju takve osobine.
255
Sloeni silogizmi sadre u sebi vie silogizama koji se, sem
soritesa, ne mogu svesti na istu figuru, nego svaki od njih mora da
bude sveden na svojstvenu figuru. Tako, u jednom sloenom silo
gizmu na primer, koji se sastoji iz glavnog silogizma i iz pro-
silogizma, moe se desiti da zakljuak glavnog silogizma ne moe
biti dokazan pomou iste figure kao zakljuak prosilogizma.
240 16 Organon 241
 256
Univerzalno-afirmativan zakljuak dobija se samo u prvoj 279
Od partikularnih silogizama druge figure, Festino moe da
figuri; u drugoj figuri nema afirmativnog, a u treoj nema uni bude sveden na treu figuru, a Bocardo ne moe.
verzalnog zakljuka. 280
Festino se svodi na Ferison prostom konverzijom gornje i
257
Taj postupak Aristotel je ranije objasnio (Anal. prior., I, donje premise.
23, 41 a 21, i dalje). 281
Svoenje nije mogue u Baroco.
258
Jasno je da je to logiki nemogue. 282
Poto u drugoj figuri nema afirmativnog zakljuka, to su
259
To je Aristotel propustio da protumai. negativni silogizmi.
200
U sledeim svoenjima zakljuci treba da budu dokazani u vie 283 Felapton ili Ferison svode se na Festino, prostom konver
figura. zijom gornje premise i deliminom konverzijom donje premise.
261
Afirmativan silogizam ne moe biti uzet u obzir. Naime, 284
U modusima Baroco i Bocardo.
druga figura ima samo negativne zakljuke. 285
Upravo, koji ne mogu biti svedeni iz druge u treu, i iz
262
Celarent je sveden na Cesare, i to prostom konverzijom tree u drugu figuru.
gornje i negativne premise. Ova svoenja navoena su po Tri- 288
Aristotel je izlagao odreenim i neodreenim ili neobinim
cot-u, koji je dao i opirnu egzemplifikaciju. terminima u De interp. gl. 3.
263 Ferio je sveden na Festino prostom konverzijom gornje 287
Ako je stavljeno, ne sleduje nunim nainom.
negativne premise. 288
A prethodi , koje mu sleduje. Treba birati izmeu i
264
Festino, ali ne Baroco. , ali A i su kontrerne suprotnosti; prema tome, ostaje .
289
265
Cesare je sveden na Celarent prostom konverzijom gornje ne prethodi uvek A; onome to ne postoji moe se
premise. tvrditi , ali ne A.
290
2 Gornja premisa moe da bude samo delimino konverti-rana: A i su kontrerno suprotni.
291
poneko A je B". Ali tada su obe premise partikularne (I O), pa ne moe biti i su kompatibilni.
292
silogizma. Odnosi sa AB jesu isti, ako su, umesto neodreenim
287
Na prvu figuru Bocardo ne bi mogao biti sveden. terminima, propozicije i izraene negacijama. Primer za ovo
268 Trea silogistika figura ima samo partikularne silogizme, imamo kad se stave nejednako" ili ravo", umesto ne-jednako"
pa zato svi partikularni silogizmi prve figure mogu biti svedeni ili ne-dobro". U svakom sluaju, raspored termina i njihovi od
na nju. nosi nee se promeniti.
293
269 Upor. Anal. prior., I, 45. Negacija jednog odreenog
Konverzijom donje negativne premise , Darii se svodi
na Datisi. predikata nema isto znaenje koje ima afirmacija jednog neodre
270 enog predikata. Naime, negacija je istinita, a afirmacija je lana.
Ferio se svodi na Ferison, konverzijom donje premise. 294
271 Jo jedan primer za razliku koja postoji izmeu negacije
Bocardo koji ima gornju premisu partikularno-negativnu. jednog odreenog predikata i afirmacije jednog neodreenog
272
Darapti se svodi na Darii, deliminom konverzijom donje predikata.
premise. 295
Ima silogizama sa afirmativnim zakljukom koji se pri-
273
Datisi se svodi na Darii. menjuju na biti ne-beo", dok se drugi silogizmi sa negativnim
274
Disamis se svodi na Darii, na taj nain to se konvertiraju zakljukom primenjuju na ne biti beo". Te dve vrste silogizama
donja premisa i zakljuak, i to se izvri transpozicija premisa. ne mogu se uzeti jedni umesto drugih.
275
Felapton se svodi na Ferio, deliminom konverzijom afir- 298
Oba ova zakljuka su afirmativna. Oni se razlikuju samo po tome to
mativne donje premise. prvi ima odreeni predikat, dok drugi ima neodreeni predikat.
27 Ferison se svodi na Ferio, prostom konverzijom donje premise. 297
Ta tri modusa jesu Celarent u prvoj, i Cesare i Camestres
277
Za Bocardo nema svoenja. Naime, kad bi donja premisa u drugoj figuri. Pomou ova tri modusa dokazuje se negativan
bila konvertirana u partikularnu, ona bi dala dve partikularne zakljuak sa odreenom gornjom premisom: nijedan ovek nije
premise, iz kojih se ne bi mogao izvesti zakljuak. muziar".
278
Radi toga da se prva figura svede na treu, i trea na 298 p0 Aristotelu, nemogue je da postoje dve negacije samo
prvu. Svoenje se vri konverzijom donje premise. za jednu afirmaciju.

I*
242
243
 25
DRUGA KNJIGA Silogizam je u Barbara; dve premise su delimino lane,
1
a zakljuak je istinit.
Anal. prior., I, 126. 26
Silogizam je u Barbara; gornja premisa je potpuno lana,
2
Anal. prior., I, 2731. donja je istinita, a zakljuak je laan.
* Upravo, zakljuak jednih je univerzalan, a drugih je parti-kularan. 27
Silogizam je u Celarent; gornja premisa potpuno je lana,
4
Ako se utvrdi da je svaki ovek ivotinja, samim tim se donja je istinita, a zakljuak je laan.
28
utvruje da je poneka ivotinja ovek. Silogizam je u Barbara; gornja premisa je delimino lana,
5
I kad je istinita konverzija zakljuaka, ona daje propoziciju donja je istinita, a zakljuak je istinit.
29
sasvim razliitu, zbog transpozicije predikata i subjekta. Silogizam je u Celarent; gornja premisa je delimino lana,
6
Konverzija zakljuka u Barbara i u Darii daje partikularnu donja je istinita, i zakljuak je istinit.
30
propoziciju. Silogizam je u Barbara; gornja premisa je istinita, donja je
7
Konverzija zakljuka u Celarent daje univerzalnu pro potpuno lana, i zakljuak je istinit.
31
poziciju. Silogizam je u Celarent; gornja premisa je istinita, donja je
8
Kad je zakljuak u Ferio, ne moe biti konverzije. potpuno lana, a zakljuak je istinit.
32
9
Pomou stava po kome je sve to je istinito za vrstu, istinito Silogizam je u Barbara; gornja premisa je istinita, donja
i za rodove vrste; a sve to nije istinito za vrstu, nije istinito ni za delimino lana, a zakljuak je istinit.
33
rodove vrste. Silogizam je u Celarent; gornja premisa je istinita, donja
10
Barbara. delimino lana, a zakljuak istinit.
34
11
Celarent. Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno lana,
12 donja je istinita, a zakljuak je istinit.
Upravo ono to potpada pod donji termin. Ovaj primer je 35
dat u Cesare. Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno lana,
13 donja je istinita, a zakljuak je istinit.
Gornja premisa novog silogizma u Celarent nije zakljuak 36
prethodnog silogizma u Cesare, nego je dobijena konverzijom. Silogizam je u Darii; gornja premisa je delimino lana,
14
donja je istinita, a zakljuak je istinit.
U prvoj figuri partikularna gornja premisa ne daje za 37
Silogizam je u Ferio; gornja premisa je delimino lana,
kljuak. donja je istinita, a zakljuak je istinit.
15
Silogizam je u Darii, ali e zakljuivanje biti isto i za 38
Silogizam je u Darii; gornja premisa je istinita, donja je
Ferio. Moe se uzeti i Barbara. potpuno lana, a zakljuak je istinit.
16
A to znai da postoji paralelizam izmeu silogizama sa 39
Silogizam je u Ferio; gornja premisa je istinita, donja je
univerzalnim zakljukom i silogizama sa partikularnim zakljukom. potpuno lana, a zakljuak je istinit.
17
Bilo da su obe lane, ili da je lana samo jedna od njih. 40
Silogizam je u Darii; gornja premisa je delimino lana,
18
Anal. prior., II, 4, 57 a 40-b 17. donja je lana, a zakljuak je istinit.
19
Filozof oznaava sa A ono to prethodi ili premise, a sa 41
Silogizam je u Ferio; gornja premisa je delimino lana,
ono to sleduje ili zakljuak. donja je lana, a zakljuak je istinit.
20
Malo docnije, u ovoj istoj glavi, 54 a 4, Aristotel obja 42
Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno lana,
njava ta znai propozicija koja je lana u celini. donja je lana, a zakljuak je istinit.
21
Silogizam je u Barbara; dve premise su potpuno lane, a 43
Silogizam je u Ferio; gornja premisa je potpuno lana,
zakljuak je istinit. donja je lana, a zakljuak je istinit.
22
Silogizam je u Celarent; dve premise su potpuno lane, a 44
Silogizam je u Camestres; dve premise su potpuno lane,
zakljuak je istinit. a zakljuak je istinit.
23
Na primer, ako se u lanoj gornjoj premisi tvrdi da i 45
Silogizam e biti isti kao u Camestres, ali e postojati pre-
votinja" ne pripada nijednom oveku". metanje premisa i konverzija zakljuka.
24
Ako se u lanoj donjoj premisi lano tvrdi da ovek" 46
Silogizam je u Camestres, sa jednom premisom potpuno
pripada svakom kamenu". istinitom, a drugom potpuno lanom, i sa istinitim zakljukom.
244 245
 47
Silogizam je u Cesare, sa negativnom premisom delimino 72
to vai za Felapton vaie i za Bocardo i Ferison.
lanom, afirmativnom premisom potpuno istinitom, i sa istinitim 73
Taj silogizam ima samo dva termina, A i B, ali je rezultat
zakljukom. isti kao da su tri termina. Naime, je uzeto dvaput, kao da je
48
Isti je sluaj i u modusu Camestres. upotrebljen hipotetiki silogizam .
49
Silogizam je u Camestres; afirmativna premisa je deli 74
mino lana, negativna premisa je potpuno istinita, a zakljuak Krug" ili kruni dokaz" nije logika pogreka, nego je
je istinit. pravilan postupak. Kruni dokaz postaje, kad se iz jednoga silo
50
Silogizam je u Camestres; dve premise su delimino lane, gizma uzme zakljuak i jedna od njegovih konvertiranih premisa,
a zakljuak je istinit. i kad se od njih naine premise drugog silogizma. Zakljuak tog
51 drugog silogizma bie druga premisa prvobitnog silogizma. Ako
Isti je sluaj u Cesare. bilo koja od premisa prvog silogizma moe postati zakljuak dru
52
Silogizam je u Festino; gornja premisa je potpuno lana, gog silogizma, tada je kruni dokaz savren, jer postaje u mo
donja je istinita, a i zakljuak je istinit. dusu Barbara. Meutim, ako samo jedna od premisa moe na taj
53
Isti je sluaj u Baroco. nain da bude dokazana, kruni dokaz je nesavren.
54
Silogizam je u Festino; gornja premisa je istinita, donja je 75
Ako se, sem , uzme neki drugi srednji termin, na pri-
lana a zakljuak je istinit. mer , ne dobija se vie krug, nego novi silogizam.
55
Isti je sluaj u Baroco. 78
Od premisa prvobitnog silogizma potrebno je uzeti samo jednu.
56
Silogizam je u Festino; dve premise su lane, a zakljuak 77
Ta premisa ne moe biti dokazana krunim dokazom.
je istinit. 78
57
Isti je sluaj u Baroco. To je prvi silogizam.
79
58
Silogizam je u Darapti; dve premise su potpuno lane, a To je drugi silogizam. On dokazuje gornju premisu prvog
zakljuak je istinit. silogizma.
80
59
Isti je sluaj u modusu Felapton. To je trei silogizam. On dokazuje donju premisu prvog
60
Silogizam je u Darapti; dve premise su delimino lane, silogizma.
81
a zakljuak je istinit. To jest jedna od propozicija ne moe se kruno dokazati.
81
Isti je sluaj u modusu Felapton. 82
U modusu Celarent.
82
Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je pot 83
Dokaz gornje premise, pomou zakljuka i konvertirane
puno lana, donja je istinita, a i zakljuak je istinit. donje premise.
83
Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je isti 84
Zakljuak koji je stavljen kao premisa jeste partikularan,
nita, donja je potpuno lana, a zakljuak je istinit.
64 a i druga propozicija je partikularna. A kad su dve premise
Silogizam je u Darapti; gornja premisa je potpuno lana, donja je partikularne nema zakljuka.
istinita, a zakljuak je istinit. 85
85
Isti je sluaj u Darapti; gornja premisa je istinita, donja je potpuno Silogizam je u modusu Darii.
88
lana, a zakljuak je istinit. Silogizam je u modusu Ferio.
87
88
Silogizam je u Darapti; gornja premisa je delimino lana, Nemogue je dokazati univerzalnu gornju premisu pomou
donja je istinita, a zakljuak je istinit. partikularnog zakljuka.
88
67
Silogizam je u Darapti; gornja premisa je istinita, donja je U pitanju su univerzalni silogizmi.
89
delimino lana, a zakljuak je istinit. Afirmativni zakljuak ne moe se dokazati pomou nega
68
To jest kad gornji i donji termin promene mesta. tivnog zakljuka koji je postavljen kao premisa.
90
89
Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je deli Silogizam je u modusu Camestres.
mino lana, a donja je potpuno istinita. 91
Silogizam je u modusu Cesare.
70
Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je isti 92
U pitanju su partikularni silogizmi.
93
nita, donja je delimino lana, a zakljuak je istinit. Anal. prior., II, 5, 58 a 38.
71
Znai da je ishod isti, i kad je univerzalna propozicija 94
Silogizam je u modusu Baroco.
potpuno lana, i kad je delimino lana. Ono to vai za Darapti, 95
Silogizam je u modusu Festino.
vaie i za Datisi i Disamis.
246 247
 96
Ako se uzmu zakljuak i gornja premisa, obe premise e 117
Modus je Darii.
biti negativne. 118
Konverzija pomou modusa Ferison vri se na taj nain
97
U modusu Disamis. to se uzme kontradiktorna suprotnost zakljuka i zadri se donja
98
U modusu Datisi. premisa, da bi se kontradiktorno pobila gornja premisa u Darii.
119
99
Modus je Disamis. Pobijanje donje premise pomou Camestres.
120
100
Modus je Bocardo. Konverzija pomou modusa Baroco. Zadri se gornja
101
Modus je Ferison. premisa i uzme se kontrerna suprotnost zakljuka, ali se ne pobija
102
Dobie se dve negativne premise iz kojih se ne moe iz donja premisa.
121
vesti zakljuak. Silogizam je u Camestres.
122
los Navedena definicija primenjuje se, pre svega, na silogizme u modusu Kontrerno pobijanje donje premise modusom Barbara,
Barbara. Konverzija je osobina silogizma kojom se, kad je dat jedan silogizam, kontradiktornim konvertiranjem zakljuka.
123
uzima kontradiktorna ili kontrerna suprotnost zakljuka i jedna od dve premise. Kontradiktorno pobijanje premise modusom Felapton,
Iz tih elemenata obrazuje se novi silogizam, iji e zakljuak biti na taj nain to se zakljuak kontrerno konvertira.
124
kontradiktorna ili kontrerna suprotnost druge premise. (Upor. Tricot, nav. delo, Premisa AB bie kontradiktorno pobijena. Dobija se silo
str. 245246, nap. 7.) gizam u modusu Ferison.
125
104
U Anal. prior., I, 46, dokazano je da laan zakljuak ne Zakljuak u modusu Darii jeste kontradiktorna suprotnost
moe biti izveden iz istinitih premisa. Poto se lanost zakljuka donje premise u modusu Camestres.
stavlja na taj nain to se uzima njegova kontradiktorna ili kon 126
Aristotel misli na promenu koja se odnosi na kvalitet
trerna suprotnost, i poto je jedna premisa istinita, potrebno je, premisa; ove postaju i A u modusu Cesare.
nunim nainom, da druga premisa koja ostaje bude lana. (Ibid., 127
Modus Festino.
str. 246, nap. 1.) 128
105
Pobijanje donje premise modusom Celarent.
Silogizam je u modusu Barbara. 129
Pobijanje gornje premise modusom Disamis.
10e
Konverzija pomou Camestres sastoji se u tome to se sauva gornja 130
U tom sluaju modus je Baroco.
premisa, a stavi se kontrerna suprotnost zakljuka, radi toga da bi se kontrerno 181
Modus je Darapti.
pobila donja premisa u Barbara. 132
107
Gornja premisa ne moe se pobiti, ako se uzme kontrerna
Konverzija pomou modusa Felapton, pri kojoj se uzima suprotnost zakljuka. U tom sluaju, naime, dobijaju se premise:
gornja premisa, kao i kontrerna suprotnost zakljuka, da bi se Poneko nije A", i: Svako je B", iz kojih se ne moe
kontradiktorno pobila gornja premisa u Barbara. izvesti zakljuak.
108
Silogizam je u modusu Celarent. 133 Ni donja premisa ne moe se pobiti, jer se dobijaju pre
109
Konverzija se vri pomou modusa Cesare. mise: Poneko nije A", i: Svako je A", iz kojih se ne
1U
> Konverzija se vri pomou modusa Darapti. moe izvesti zakljuak.
134
111
Modus je Barbara. Modusi su u Disamis i Datisi.
135
112
Konverzija pomou modusa Baroco sastoji se u tome to Za pobijanje donje premise u modusu Disamis dobijaju
se uzme gornja premisa i kontradiktorna suprotnost zakljuka, da se, kad se uzme kontrerna suprotnost zakljuka, premise: Poneko
bi se kontradiktorno pobila donja premisa modusa Barbara. nije A", i: Poneko je A" iz kojih se ne moe izvesti
115
Konverzija pomou modusa Bocardo sastoji se u tome to se uzme zakljuak.
136
kontradiktorna suprotnost zakljuka i donja premisa, da bi se kontradiktorno Za pobijanje gornje premise dobijaju se premise: Poneko
pobila gornja premisa modusa Barbara. nije A", i: Svako je B", iz kojih se ne moe izvesti
114
Modus je Celarent. zakljuak.
137
115
To je utvreno ranije u ovome delu {Anal. prior., I, 4, 26
Konverziji pomou modusa Ferison pribegava se da bi se a 1721, kao i u I, 5, 27 a 412.)
kontradiktorno pobila donja premisa u modusu Celarent. 138
Modus Darapti. Pobijanje modusom Celarent gornje
116
Konverzija pomou modusa Disamis vri se da bi se po premise vri se kad se uzme kontradiktorna suprotnost zakljuka.
bila gornja premisa. 139
Modusi su Disamis i Datisi. Modusom Ferio pobija se
gornja premisa u Datisi. Donja premisa pobija se modusom Cesare.
248 249
 Anal. prior., I, 6, 28 b 14, 1529 a 10. Modus je Felapton. 159 Modus Barbara.
141
Gornja premisa moe se pobiti modusom Barbara. 160
Dokaz partikularno-negativne premise. Dobija se silogizam
142
Donja premisa pobija se modusom Camestres. u modusu Barbara.
143
Modus je Ferison. 161
Modus je Barbara.
144
Gornja premisa pobija se modusom Darii. 162
145
Donja premisa pobija se modusom Camestres. Modus je Celarent.
103
146
Gornja premisa pobija se kontrernom suprotnou za Nema zakljuka.
kljuka. 164
Ako se stavi kao hipoteza kontrerna, umesto kontra
147
Donja premisa pobija se kontrernom suprotnou zaklju diktorna suprotnost, dobija se silogizam u Darii.
ka, ali se novi zakljuak ne dobija. Ovakva zakljuivanja mogla 165
Daje se drugi razlog zbog koga treba odbaciti kontrernu
bi se vriti u modusu Bocardo. suprotnost kao pretpostavku.
148
Subjekt jedne premise jeste predikat druge premise. 166
149
Subjekt je isti, a atributi su razliiti. Treba uzeti kontradiktornu, a ne kontrernu suprotnost.
167
150
Subjekt jedne premise jeste predikat druge premise. Aristotel upravo misli: u svim silogizmima prve figure koji
151
Atribut je isti, a subjekti su razliiti. vode logiki nemoguem.
152
U dokazu pomou logiki nemogueg jedna od premisa 168
Istinitost zakljuka koji treba dokazati, i koji je kontra
kontradiktorna je zakljuku koji treba utvrditi (), nju diktorna suprotnost, sleuje nunim nainom iz lanosti hipoteze.
stavlja protivnik. Druga premisa oevidno je istinita; ona je prim 169
Dobija se silogizam u modusu Baroco.
ljena od oba sagovornika. Zakljuak koji proizlazi iz ovih premisa 170
Silogizam e biti u modusu Camestres.
oevidno je laan i logiki nemogu. Ali, kako se iz istinitih pre 171
misa ne moe izvesti laan zakljuak, iz toga izlazi da je lana Silogizam e biti u modusu Camestres.
172
premisa koja protivrei zakljuku; prema tome, zakljuak je istinit. Kad se uzme kontrerna suprotnost zakljuku, dobija se
(Upor. Tricot, nav. delo, str. 258, nap. 1.) silogizam u modusu Baroco.
173
153
Aristotel se i ovde, kao na mnogim mestima Organona, Dokaz univerzalno-negativne premise silogizmom u mo
nejasno izraava. Razlika izmeu konverzije i svoenja na logiki dusu Festino.
nemogue po njemu je dvostruka. U konverziji ima dva silogizma, 174
Dokaz partikularno-negativne premise silogizmom u mo
i prvobitni silogizam sastoji se iz dve premise koje su primljene dusu Cesare.
zajednikom saglasnou dva protivnika; meutim, u svoenju na 175
Ovo znai prema dosad izloenom da u drugoj
nemogue postoji samo jedan silogizam ija je jedna premisa prim
ljena od protivnika, a drugoj premisi se raspravlja. A u svo figuri svi zakljuci mogu biti dokazani svoenjem na logiki ne
enju na nemogue ne objanjava se prvobitna premisa koja je mogue, nezavisno od toga da li su oni univerzalni ili parti-
suprotna zakljuku novoga silogizma, nego se ona smatra kao oe kularni, afirmativni ili negativni.
vidna po sebi. (Ibid., str. 258, nap. 2.) 178
Dokaz univerzalno-afirmativne premise silogizmom u modusu
154
U prvoj figuri univerzalno-afirmativna premisa ne moe se Bocardo.
dokazati pomou logiki nemogueg. U prvoj figuri, naime, ne 177
Ako se uzme kontrerna suprotnost zakljuku, dobija se
postoji partikularno-negativna premisa koja bi bila kontradiktorna neuspeli dokaz u modusu Felapton.
zakljuku koji treba izvesti. 178
Uzima se kontrerna, a ne kontradiktorna suprotnost za
155
Znai da se u prvoj figuri moe dokazati partikularno- dokaz partikularno-afirmativne propozicije u modusu Ferison.
-afirmativna, i univerzalno-negativna, i partikularno-negativna 179
premisa. Dokaz univerzalno-negativne propozicije u modusu Dis-
156
Aristotel naziva drugom premisom propoziciju koja je amis.
180
stavljena kao istinita i dodata lanoj propoziciji, kontradiktornoj Prema Anal. prior., II, 12, 62 a 39.
181
zakljuku koji valja utvrditi. Ako se uzme kontrerna suprotnost, dobija se Darapti. Ali
157
Ako je propozicija stavljena kao istinita donja premisa, zakljuak nije dokazan, jer obe kontrerno suprotne premise mogu
dobijaju se premise iz kojih se moe izvesti zakljuak. biti lane.
182
158 Modus Barbara. Da bi se dobio dokaz partikularno-negativne premise treba
uzeti za pretpostavku kontradiktornu suprotnost. U tom sluaju
dobija se Datisi.
250 251
 183
Anal. prior., II, 12, 62 a 39. 200
Upravo, iz kontradiktorno ili kontrerno suprotnih premisa.
184
Ako se uzme kontrerna suprotnost, dobija se modus Dis~ a*1 U prvoj figuri srednji termin je subjekt gornje, a predikat
amis. Upor. Anal. prior., II, 11, 61 b 3962 a 8.
185
donje premise; dakle, u te dve premise ni subjekt ni atribut nisu isti.
To je, upravo, kontradiktorna suprotnost zakljuka koji 202
Slcdei primer pokazuje da je silogizam mogu, ali da e
treba dokazati.
188 zakljuak biti besmislen.
Zna se po tome to se uzima kontradiktorna suprotnost zakljuka koji 203
treba dokazati. Silogizam je u Camestres; on ima kontrerno suprotne
187
U celoj ovoj glavi silogizam" () u stvari premise, a identine subjekte.
204
oznaava svoenje na logiki nemogue, a istinito" () ne Dobija se silogizam u Camestres, u kome su premise kon
posredan dokaz. trerno suprotne. U tom silogizmu se subjekt donje premise sadri
188
U prvoj figuri u modusu Darii dokazana je pomou lo u subjektu gornje premise kao vrsta u rodu.
205
giki nemogueg univerzalno-negativna premisa. Neposredan dokaz Dobija se silogizam u Cesare; on ima kontrerno suprotne
je u Camestres. premise, a subjekt donje premise jeste rod subjekta gornje premise.
206
189
Dokaz pomou logiki nemogueg partikularno-negativne U prethodnom silogizmu gornja premisa je afirmativna
premise dobija se u modusu Barbara. A on se dobija u modusu (Camestres), a u ovom (Cesare) donja premisa je afirmativna.
Baroco pomou neposrednog dokaza. 207
Modus je Festino. A isto je i za Baroco. Premise su kon
190
Dokaz univerzalno-negativne premise pomou logiki ne tradiktorno suprotne.
mogueg dobija se u modusu Ferio. Neposredan dokaz dobija se u sos rja bi se dobio afirmativni zakljuak, obe premise moraju biti
Camestres. Za partikularno-negativnu premisu dokaz pomou ne afirmativne.
mogueg je u Celarent, a neposredan dokaz je u Festino. 209 ovo znai: bilo da su obe premise univerzalne, ili da je
191
Dokaz pomou logiki nemogueg partikularno-afirmativ- univerzalna samo jedna od njih.
ne premise dobija se u Celarent. A neposredan dokaz je u Darapti 210
Modus je Felapton.
ili u Disamis. 211
192 Modus je Ferison.
Dokaz pomou nemogueg univerzalno-afirmativne pre 212
Univerzalno-afirmativna i univerzalno-negativna premisa.
mise dobija se u Baroco, a neposredan dokaz je u Barbara. 213
193
Univerzalno-afirmativna i partikularno-negativna premisa.
Dokaz pomou nemogueg partikularno-afirmativne pre 214
Partikularno-afirmativna i univerzalno-negativna premisa.
mise dobija se u Camestres. A neposredan dokaz dobija se u Darii. 215
194
est navedenih kombinacija postoje u treoj figuri, kao i
Dokaz pomou nemogueg univerzalno-negativne premise u drugoj. Sluajevi koji su slovima navedni kao primeri jesu iz
dobija se u modusu Festino. A neposredan dokaz dobija se u druge figure. U prvoj figuri nisu mogui silogizmi koji se sastoje
modusu Celarent. iz suprotnih premisa.
195
Dokaz pomou nemogueg partikularno-negativne propo 218
Anal. prior., II, 2, 3 i 4 glava.
zicije dobija se u modusu Cesare. A neposredan dokaz dobija se u 217
Kod paralogizama podrazumevaju se pogrena zakljui
modusu Ferio. vanja koja polaze od suprotnih premisa. Ta zakljuivanja izgledaju
196
Dokaz pomou logiki nemogueg univerzalno-afirmativne prividno istinita, zato to su dvosmislena. Njihov zakljuak je pro
propozicije dobija se u modusu Bocardo. A neposredan dokaz do pozicija kontradiktorna ili kontrerna onome to je postavljeno kao
bija se u modusu Barbara. istinito.
197
Dokaz pomou nemogueg partikularno-afirmativne pre 218
Upor. Anal. prior., II, 20, kao i De soph. eleneh., 1.
mise dobija se u modusu Ferison. A neposredan dokaz je u modusu 219
ili & (petitio principu) sa
Darii.
198 stoji se u tome to se pretpostavlja ono to treba dokazati.
Dokaz pomou logiki nemogueg univerzalno-negativne 220
Upravo: ako se poe od premisa manje poznatih ili pod
premise dobija se u modusu Disamis. A neposredan dokaz je u
modusu Cesare. jednako nepoznatih. Kad su premise manje jasne, ili isto tako
199 malo jasne kao postavljeni problem, tada nema dokaza.
Upravo, ako on dokazuje partikularno-negativni zaklju 221
Naime, ono to sleduje treba da bude objanjeno onim to
ale. Dokaz pomou logiki nemogueg dobija se u Datisi. A
prethodi, a ne ono to prethodi onim to sleduje. Upor. Categ., 12.
neposredan dokaz dobija se u Festino. 222
Filozof ovde misli na zakljuke objanjene premisama.
252 253
 223
Oni pretpostavljaju ili da paralelne linije ne konvergiraju,
ili da su jednaki naspramni uglovi, koje sa njima ini transverzala,
to je, i jedno i drugo, posledica paralelnosti.
224
Petitio principu u prvoj silogistikoj figuri.
225
Izrazito mutan kraj ove glave govori petitio principu u
drugoj i treoj figuri.
226
Petitio principu u silogizmu sa afirmativnim zakljukom
moe biti samo u prvoj i u treoj figuri. Naime, druga figura ima
uvek negativan zakljuak.
227
Kad silogizam ima negativan zakljuak, petitio principu
postoji, ako su isti predikati negirani istom subjektu. U negativ
nim silogizmima petitio principu mora da bude samo u negativnoj
premisi, zbog toga to termini negativne premise nisu konvertibilni.
228
Vidi Top., VIII, 12.
229
U sluaju svoenja na logiki nemogue, zakljuak se do-
bija i pomou pretpostavke, i pomou negacije.
230
Pod Topikom Aristotel u stvari misli na De soph. eleneh.,
V, 167 b 2136. Filozof istie da je ovaj sluaj najlake razumeti.
Naime u njemu logiki nemogui zakljuak nema nikakve veze s
pretpostavkom, nego jedino zavisi od posrednih propozicija koje
obrazuju silogizam. Iz toga izlazi da se jednom sofizmom pripisuje
logina uzronost onom to nikako nije uzrok.
Zenonovom dokazu Aristotel govori u Phys., VI, 9, 239 b 10. (Vidi
Tricot, nav. delo, str. 200, nap. 2.)
231
Zakljuak je laan, ako je najmanje jedna premisa lana.
232
Kad su u pitanju prosilogizmi.
233
Anal. prior., II, 2, 53 b 1125.
234
Katasilogizam je protivan silogizam. Takav
upravljen je protiv onoga koji dokazuje.
235 Upravo: kad protivnik trai premise jednog ili vie pro-
silogizama, a ne ukazuje na zakljuke koji e posluiti kao premise
glavnom silogizmu.
236
To jest zakljuak glavnog silogizma ne moe ostati skri
ven, poto protivnik treba da dokae protivrenost teze.
237
To su u stvari premise prosilogizama iz kojih zakljuci
proizlaze nunim nainom.
288
Propozicije koje imaju jedan zajedniki termin.
239
Da bi se zbunio protivnik, navode se propozicije koje ne
lee jedna pored druge i nemaju zajedniki termin. Na taj nain
remeti se logiki red.
240
pobijanje koje je vrsta silogizma.
241
Aristotel hoe da kae da u svakom silogizmu zakljuak
moe biti izveden iz dve afirmativne, ili iz jedne afirmativne, a
druge negativne premise.
242
tome vidi De soph. eleneh., I, 1.
243
Ako se odrie sve to protivnik pita.
244
Re je odnosima izmeu opteg i pojedinanog. Opte
se moe saznati samo pomou pojedinanog. Saznanje opteg nalazi
se potencijalno u znanju do koga se dolazi ulnim opaanjem.
245
Anal. prior., II, 21, 66 b 2026, 2630.
248
Aristotelovo shvatanje jeste da kad ovek zna univerzalno, a ne zna
partikularno, on je u zabludi.
247
Vidi Metaph., Z, 15, 1039 b 20.
248
Upor. De anima., II, 1.
24 Postoje, dakle, opte, pojedinano i aktuelno znanje, a ista podela
vai i za zabludu.
250 pD Aristotelu, nemogue je zamisliti kao to ini He-
raklit identitet suprotnosti. Zlo po sebi moe biti dobro samo
akcidentalno, i obrnuto.
251
Aristotel naglaava da cilj ljubavi nije fiziko sjedinja
vanje, nego da je ovo poslednje sredstvo za jedan vii cilj: biti
voljen. Isto je lako u eljama i umetnostima sve upravljeno cilju
koji treba dostii. Upor. i shvatanja koja je filozof izloio u
Nikomahovoj etici, 2, 3, 1105 b 9.
252
Za Aristotela silogizam je instrument nauke ili dokaza
kad se sastoji iz premisa koje izraavaju nune odnose. Filozof u
silogizmu gleda instrument dijalektike, kad se ovaj odnosi na
obina miljenja. Uz to, smatra silogizam za instrument retorike.
A retorika je jedna grana dijalektike i odnosi se na besedniku
silogizam vetinu. Upor. Rhet., I, 1, 1354 a 1.
253
govori Aristotel jo u Anal. post. (I, 1,
71 a 10) i u Rhet. (I, 2, 1356 b 3). Pod primerom filozof pod-
razumeva raznolikost indukcije koja dokazuje da gornji termin pri
pada srednjem terminu posredovanjem ne donjeg termina, nego
etvrtog termina, slinog donjem.
254
Primer () se razlikuje od obinog silogizma
time to ovaj zakljuuje od celine na deo, od opteg na pojedina
no, a onaj jedan slian sluaj primenjuje na drugi. Od indukcije
primer se razlikuje time to prva od delova prelazi na celinu,
dok primer od jednog poznatijeg dela dospeva do drugog manje
poznatog.
255
Abdukcija ili redukcija () jeste silogizam koji ne
daje istinito, nego priblino saznanje.
Abductio u logici znai prelaz od jednog stava drugome pri
zakljuivanju.
256
Sledei primer uzeo je Aristotel od Hipokrata sa Kiosa,
koji je pokuao da pomou polumeseca dokae kvadraturu kruga.
257
Upravo takva propozicija jeste sam princip dokaza.
258
Objekcija () jeste propozicija koja je kontrerno
ili kontradiktorno suprotna jednoj propoziciji. Aristotel govori
254 255
objekciji u Anal. post., I, 12, 77 b 34; u Top., VIII, 2, 157 a 34b
33, kao i u Rhet., II, 25, 1402 a 30.
258
Objekcija je propozicija suprotna prvobitnoj propoziciji; kao
takva, ona se moe javiti samo u prvoj i u treoj figuri, jer se samo u
njima mogu dokazati suprotne premise, od kojih je jedna afirmativna,
a druga negativna. Meutim, zakljuci druge figure samo su negativni.
260
Aristotel, razume se, misli na premisu protiv koje je
objekcija upravljena.
261
Filozof uzima verovatno" i znak" za sastavne delove
entimema. Upor. Rhet., I, 2, 1357 a 32-b 21.
Verovatno" i znak" razlikuju se time to je prvo sud, dok
znak" slui kao pretpostavka za druge propozicije.
262
Entimem (v$v\vc\u.a) je skraeni zakljuak, upravo za
kljuak u kome se jedna premisa izostavlja i ne iskazuje, ali
moe da se dopuni u mislima. O entimemu upor. Rhet., I, 1, 1355 ETVRTI DEO
a 6; I, 2, 1357 a 32; Problem., XVIII, 3.
263
U prethodnoj glavi mislilac je tvrdio kontrerno suprotno.
264
Upravo kad su dve premise afirmativne. U drugoj
silogistickoj figuri entimem je naroito nepouzdan. Naime on ne
moe da dokae ak ni jedan deo onoga to je trebalo dokazati,
kao to to moe entimem tree figure.
265
Treba da podelimo znake na nepobitne i na one koji se
mogu pobiti, i to prema figurama. Indicija (TEK^TKHOV) moe
da se smatra ili kao rod (prva figura) iji je znak vrsta (u tri
silogistike figure); drukije reeno, to je srednji termin; ili je
indicija suprotna kao rod prema rodu. Naime, znak se naziva
ono to je zakljueno u drugoj i treoj figuri (iji se srednji ter
mini zovu SXQO, zbog njihovog poloaja, kao predikat u drugoj
figuri, i kao subjekt u treoj), a indicija ono to je zakljueno u
prvoj figuri. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 325326, nap. 4.)
266
Aristotel sad prouava prirodne znake i fizionomski silo DRUGA ANALITIKA
gizam, koji spada u semiotiku (OE|XEICOTI>:T|). Semiotika je uenje
epikurejca Filodema, po kome reci nisu slike, nego su znaci naih
predstava. U medicini, semiotika je nauka o znacima ili simpto
mima bolesti.
Fizionomski silogizam je poseban rod onoga silogizma koji se
osniva na znacima.
Aristotelova fizionomika ima iri obim nego moderna, ukoliko
obuhvata i ivotinje, a ui ukoliko kod ljudi zakljuuje samo na one
duevne pojave i osobine koje su, po filozofovim recima, zajednike
dui i telu, ukoliko je njihov subjekt ili nosilac oduhovljeno telo (na
primer, gnev i pouda). Aristotelova fizionomika smatra da je
oduhovljeno telo, zajedno sa svojim organima, nosilac ulnih pojava,
dok miljenje i htenje pripadaju samo dui (De anima, I, 1, 3 i 4).
(Upor. Dr Eug. Rolfes, nav. delo, str. 206, nap. 96.)
256 !7 Organon
Knjiga prva
 TEORIJA DOKAZA
Glava prva
[NUNOST SAZNANJA KOJA SU RANIJE POSTOJALA]
Svaka razumna nastava i svako uenje dolaze od sa-
znanja koje je ranije postojalo. To se vidi jasno kad se
sve nauke posmatraju; na ovaj nain stiu se matematike
nauke, a isto tako i svaka od ostalih disciplina [vetina].
Isto je tako i sa dijalektikim obrazloavanjima [ras-
pravljanjima, djsputacijama], pa bilo da se ona vre po-
mou silogizama ili pomou indukcije.Naime, na oba
naina proizvode ona nastavu pomou ve ranije saznatog
[pomou znanja koja ve ranije postoje], i to u prvom
sluaju uzimaju se premise kao da ih protivnik podrazu-
meva, a u drugom sluaju opte [univerzalno] se potvruje
iz oevidnosti pojedinanog [partikularnog]. Na isti nain
retorski argumenti ubeuju ili primerima, dakle indukci-
jom, ili entimemima,1 to je silogizam [dakle silogistikim
putem].
Svako prethodno saznanje mora biti dobijeno na dva
naina; na prvi [nain] mora se pretpostaviti da stvar
postoji, a na drugi se mora razumeti ta je ono to je ime-
nom [terminom] oznaeno. A katkad, opet, moraju se oba
naina uzeti u obzir [znaenje imena ili termina i posto-
janje stvari]. A rei da je za svaku stvar istinito ili potvr-
ivanje ili odricanje znai pretpostaviti da stvar postoji. S
druge strane, mi za trougao pretpostavljamo da znai
17*
259
 izvesnu stvar; a o jedinici pretpostavljamo u isto vreme obe
stvari, naime, ta ona znai [njeno ime], kao i da ona postoji.
Svaki od ova dva sluaja nije nam podjednako oevidan.
Mogue je da jedno saznanje proizlazi kako iz ranijih saznanja
tako i iz saznanja steenih u isto vreme kad i ono samo. Kao
primer za to mogu se navesti pojedinane stvari koje su
obuhvaene optim pojmom i o kojima se, samim tim, ima
saznanje. Tako se ve znalo da je zbir uglova svakog trougla
jednak zbiru dvaju pravih uglova; ali da je ova figura upisana u
polukrugu trougao saznaje se istovremeno sa postavljanjem
druge premise. Jer, izvesne stvari se ue samo na ovaj nain, i
mali termin se ne saznaje pomou srednjeg termina: sve ove
stvari su pojedinane stvari koje nisu potvrene od nekoga
subjekta. Pre indukcije ili pre izvoenja zakljuka iz silogizma
treba, bez sumnje, rei da se na izvestan nain zakljuak
[konkluzija] ve zna, a da se na drugi nain on ne zna. Jer, ako se
ne zna apsolutno [u apsolutnom smislu] da li neto [trougao]
postoji, kako se o njemu moe apsolutno znati da su njegovi
uglovi jednaki sa dva prava ugla? U stvari, mora biti jasno da se
u izvesnom smislu zna, ukoliko se zna uopte, ali da se ne zna
apsolutno. Kad tako ne bi bilo, dospelo bi se u tekou izloenu u
[Platonovom] Menonu: da se ili nita ne moe uiti, ili [da se
moe uiti] samo ono to se ve zna.
Ali ova tekoa se ne moe resiti, kao to su neki
pokuavali, postavljajui pitanje: Zna li ti da je svaka duada
parna, ili ne zna?" Ako se ovo pitanje potvrdi, oni navedu
jednu odreenu duadu za koju upitani ne misli da postoji, pa,
prema tome, ne misli ni da je parna. I tako oni reavaju tekou
na taj nain to kau da ne znaju da je svaka duada parna, nego
to znaju samo o jednoj takvoj duadi koja im je poznata kao
duada.
A ipak oni znaju ono o emu imaju dokaz, ili su ga
jednom ranije dobili; ali oni ga nisu dobili za sve o emu znaju
da je trougao ili broj, nego na apsolutan nain, za svaki broj i
za svaki trougao. Jer nijedna premisa ne
260
postavlja se tako da bi trebalo da vai samo za broj koji ti kao
takav poznaje, ili za pravolinijsku figuru koju ti kao takvu
poznaje, nego [se postavlja] tako da ona vai za broj i za
figuru uopte. Ali nita, mislim, ne spreava da se ono to se
ui na neki nain [ve] zna, a da se na neki drugi nain [jo] ne
zna. Jer, nije besmisleno rei da se ono to se ui na neki nain
ve zna, nego [je besmisleno] rei da se to zna u onoj meri i na
onaj nain kako se ui.
Glava d r u g a
[NAUKA I DOKAZ]
Mislimo da tada neto znamo na apsolutan nain, a ne na
sofistiki, akcidentalan [sporedan, sluajan] nain kad mislimo
da poznajemo uzrok kao takav, kojim stvar [predmet] postoji, i
kad znamo da je ovaj uzrok uzrok stvari i da ne moe biti
drukije.
Jasno je da je [nauno] znanje takve vrste. Da je tako
pokazuje dranje kako onih koji ne znaju tako i onih koji znaju.
Naime, prvi veruju da se ponaaju kao to smo naznaili, a
drugi se stvarno tako ponaaju. Iz toga proizlazi da objekt
nauke u pravom smislu jeste neto to ne moe biti drukije
nego to jeste.
Da li postoji jo drugi takav nain znanja objasni-emo
docnije. Za sada kaemo da mi pomou dokaza znamo. Pod
dokazom podrazumevam nauni silogizam. A naunim
nazivam silogizam, ako mi pomou njega ukoliko ga imamo
znamo.
A ako je [nauno] znanje onakvo kao to sam ovde
pretpostavio, tada, nunim nainom, i apodiktiko [na dokazu
osnovano] znanje mora da proizlazi iz premisa koje su istinite, i
prve, i neposredne, i poznatije, i ranije nego zakljuak, i iji su
one uzrok. Jer, tako e principi onoga to je dokazano biti
svojstveni konkluziji. Jedan silogizam moe postojati i bez
takvih svojstvenih premisa, ali on nee biti dokaz, jer nee
proizvoditi nauku.
Premise moraju biti istinite, zato to nije mogue znati
ono to ne postoji na primer, samerljivost [komensura-
261
bilnost] dijagonale. One moraju biti prve, i one se ne mogu
dokazati, jer se inae ne bi mogle znati, poto ne bi bilo za njih
dokaza. Naime, znanje stvari koje se mogu dokazati ako nije
re o akcidentalnoj nauci nije nita drugo do imati dokaza o
njima. Premise moraju biti uzroci konkluzije, poznatije od nje i
ranije od nje. [Premise moraju biti] uzroci zato to mi tek
tada znamo jednu stvar kad poznamo njen uzrok. A [premise]
moraju biti ranije zato to su uzroci, i ranije saznate [ranije i
po saznanju]. To ranije saznanje ne sastoji se samo u
razumevanju na drugi nain na koji smo ukazali nego i u znanju
da stvar postoji.
Ranije" i poznatije" imaju dvostruko znaenje. Jer, ono
to je po prirodi ranije nije identino s onim to je ranije za nas,
a isto tako i ono to je po prirodi poznatije nije identino s onim
to je poznatije za nas. Pod onim to je ranije i poznatije za nas
podrazumevam predmete koji lee blie ulnom opaanju; a
pod ranijim i poznatijim na apsolutan nain predmete
udaljenije [upravo: najudaljenije] od ulnog opaanja. A
najoptiji uzroci su najudaljeniji od ulnog opaanja, dok su mu
pojedinani uzroci najblii. A ovi pojmovi suprotni su jedan
drugome.
Premise moraju biti prve, to jest one moraju biti svoj-
stveni principi stvari. Jer, prvu premisu i princip smatram za
isto.
Princip dokaza jeste jedna neposredna premisa [stav,
propozicija], a neposredna je ona premisa koja nema nikakvu
drugu ispred sebe.
Premisa je ili potvrdni ili odreni deo jednog iskaza, koji
neto o nekom iskazuje [kojim se jedan predikat pridaje ili
odrie jednom subjektu]; ona je dijalektika kad na isti nain
jedan ili drugi deo pretpostavlja, a ona je apodiktika
[demonstrativna] kad jedan od njih odreeno pretpostavlja kao
istinit. Iskaz je jedan ili drugi deo jedne protivrenosti, a
protivrenost je suprotnost takva dva stava, koji nita tree
izmeu sebe ne doputaju. Deo protivrenosti koji neto o
neem izraava jeste potvrivanje
[afirmacija], a deo koji neto od neeg iskljuuje jeste
odricanje [negacija].
Od neposrednih principa jednog silogizma nazivam
tezama one koji se ne mogu dokazati, ali koji nisu neophodni
svakome ko hoe neto da naui; meutim, nazivam
aksiomama principe koji su neophodni svakome ko hoe neto
da naui. Jer, postoje neki takvi stavovi, i mi ih obino
nazivamo aksiomama.
Od teza su hipoteze one koje uzimaju jedan od dva dela
iskaza mislim, naime, da neto postoji ili da ne postoji; a
one koje ih ne uzimaju jesu definicije.
Jer, definicija je teza, poto aritmetiar utvruje da je
jedinica kvantitativno nedeljiva, ali definicija nije hipoteza.
Jer, nije isto rei ta je jedinica [definisati jedinicu] i tvrditi da
jedinica postoji.
Ali, poto se nae verovanje u jednu stvar i znanje koje o
njoj imamo sastoje u tome to imamo jedan silogizam one vrste
koju nazivamo dokazom, i poto je taj silogizam takav samo na
osnovu prirode principa na kojima je silogizam izveden, nuno
je, prema tome, ne samo da se poznaju pre zakljuka prve
premise bilo sve, bilo bar neke od njih nego i da se one
bolje poznaju nego zakljuak.
Uzrok zbog koga jedan atribut pripada jednom subjektu,
sam pripada subjektu vie nego taj atribut; na pri-mer, nama je
drae ono zbog ega volimo [jedan predmet] nego voljeni
predmet. Dakle, ako nae znanje [konkluzije] i nae verovanje
proizlaze iz prvih premisa, tada mi ove bolje znamo i vie u
njih verujemo, zato to pomou njih znamo posledice. Ali nije
mogue da se, u viem ste-penu nego u stvari koje se znaju,
veruje u stvari koje se niti znaju niti se proziru pomou znanja
vieg nego to je saznanje.2 A to bi se dogodilo ako niko od
onih koji su dokazom navedeni na verovanje ne bi ranije i bolje
saznao principe. Jer, principima ili svima ili nekima od njih
mora se vie verovati nego zakljuku [konkluziji].
262 263
 A ko hoe da stekne znanje do koga se dolazi pomou
dokaza, taj ne mora samo da bolje poznaje principe i da im vie
veruje nego onome to je dokazano; nego njemu, isto tako, ne
srne biti nita izvesnije i poznatije nego suprotnost principa
odakle bi poao silogizam koji bi zakljuio suprotnu zabludu
jer onaj ko ima znanje u apsolutnom smislu mora biti
nepokolebljiv [u svom ube-enju].
Glava t r e a
[KRITIKE IZVESNIH ZABLUDA O ZNANJU I DOKAZU]
Neki misle da zato to se moraju znati prve premise ne
postoji nauka [nauno saznanje]. Drugi, opet, doputaju
postojanje nauke, ali misle da za sve postoje dokazi; meutim,
ni jedno ni drugo od tih miljenja nije istinito ili nuno.
Jer, oni, po ijoj pretpostavci nikakvo znanje uopte nije
mogue, tvrde da se bavljenjem kojim od njih dospeva do
beskonanog, poto se sledee ne moe znati pomou ranijeg tako, ne mogu nita drugo kazati nego da jedna stvar postoji,
ako ne postoji prvo. I u tome imaju pravo, jer se beskrajno ne
moe proi do kraja. I ako se stane kod principa, onda, kau,
ovi se ne mogu saznati, jer za njih ne postoje nikakvi dokazi
koji jedini sainjavaju [nauno] znanje. Ako se prve premise ne
mogu znati, tada se ni ono to je iz njih izvedeno
[konkluzije] ne moe znati u apsolutnom ili u pravom smislu
ve samo pod pretpostavkom da su premise istinite.
Drugi doputaju mogunost znanja, koje kau oni nainom, povlai za sobom postojanje B, a ovo poslednje
postaje samo pomou dokaza. Ali, po njima, nita ne spreava
da za sve postoji dokaz. Jer, dokaz moe da bude voen u
krugu i reciproan [premise mogu jedna iz druge da budu
dokazane].
Ali, mi kaemo da svaka nauka nije demonstrativna i da
se nauka o neposrednim principima ne moe dokazati. A jasno
je da tako mora biti nunim nainom. Jer, ako je nuno
poznavati ranije premise, iz kojih dokaz biva iz-
voen, i ako se jednom stane kod neposrednih istina, ove se,
nunim nainom, ne mogu dokazati.
To je nae gledite, i mi tvrdimo ne samo da postoji nauka
[nauno saznanje] nego da postoji i poetak [princip] nauke,
kojim mi upoznajemo definicije.3
Jasno je da dokaz u krugu u apsolutnom smislu nije
mogu ako dokaz treba da poe od ranijih i poznatijih principa
ka zakljuku [konkluziji]. Jer, mogue je da iste stvari, u
odnosu na iste stvari, u isto vreme budu ranije ili docnije
sem ako se ti izrazi ne uzmu na drugi nain i ako se ne kae da
su jedne takve za nas, a druge u apsolutnom smislu, dakle,
na nain kojim indukcija vodi saznanju. Ali, u tom sluaju,
naa definicija znanja u pravom smislu ne bi bila tana, nego bi
ovo znanje u stvari imalo dvojako znaenje. Ili, druga vrsta
dokazivanja, koja polazi od onoga to je poznatije za nas,
moda i nije dokazivanje u pravom smislu?
Ali oni koji pretpostavljaju dokaz u krugu ne samo da
dospevaju u tekoe o kojima smo sad govorili nego oni, isto
ako [ona] postoji. A da to proizlazi, jasno je kad se stave tri
pojma, jer nije vano da li se kae da se dokaz savija u
krugu pomou mnogo ili pomou malo pojmova, pomou
malo pojmova ili samo pomou dva pojma. Ako, naime,
postojanje A povlai za sobom, nunim nainom, postojanje B,
a ovo poslednje postojanje, iz toga izlazi da e postojanje A
povui za sobom postojanje r. Ako sad postojanje A, nunim
postojanje A (jer u tome se, po naem objanjenju, sastoji dokaz
u krugu), onda A moe biti stavljeno na mesto T. Prema tome,
rei da ako B postoji A postoji, jeste isto to i rei da
ako B postoji postoji i V, a iz toga proizlazi zakljuak da
ako A postoji, postoji i V. Ali T je identino sa A. Dakle, oni
koji pretpostavljaju da je dokaz kruni ne tvrde nita drugo
nego da ako A postoji A postoji. I na taj nain daje se sve
lako dokazati.
264 265
 Ali takvo dokazivanje ne bi bilo mogue, sem kod onih
pojmova koji jedan drugom logiki sleduju kao svojstveni
atributi4.
Ali, za sluaj da je stavljena samo jedna stvar, mi smo
dokazali da iz nje nikad nunim nainom ne proistie druga
stvar (pod samo jedna stvar" hou da kaem da se stavlja
samo jedan termin [pojam] ili samo jedna teza [premisa]). Tek
na osnovu najmanje dve teze [premise] mogue je izvesti
zakljuak [konkluziju], a to je uslov za silogizam. Kad, dakle,
A sleuje B i r i kad ova dva po-slednja termina sleduju jedan
drugome i A u tim sluajevima je mogue da se u prvoj
figuri dokau, jedna pomou druge, sve propozicije koje se
trae [konkluzija i premise], kao to je pokazano u [naim]
raspravama o silogizmu. Mi smo tamo3 takoe dokazali da se u
drugim figurama ili ne moe dobiti [izvesti] kruni silogizam,
ili se konkluzija silogizma ne odnosi na postavljene premise. A
propozicije iji se termini uzajamno ne potvruju nikad ne
mogu biti predmet krunog dokaza. I poto se malo propozicija
ove vrste javljaju u dokazivanjima, jasno je da je uzaludno
[prazno] i nemogue tvrditi da dokazivanje biva izvoeno iz
propozicija koje se uzajamno potvruju i da, na taj nain, sve
moe biti dokazano.
Glava e t v r t a
[DEFINICIJE O SVAKOM", PO SEBI" I OPTE"
(UNIVERZALNO")]
Poto je nemogue da se moe drukije odnositi ono to je primer, muziar [obrazovan] ili beo za stvorenje obdareno
predmet nauke, uzet u apsolutnom smislu, bie nuno ono to
se zna apodiktikim znanjem. Apodiktiko je znanje onda kad
ga imamo time to imamo dokaz. A dokaz je zakljuak iz
nunog [dokaz je silogizam izveden iz nunih premisa].
Moramo, dakle, da ispitamo kakve su osobine i kakva je
priroda premisa dokaza. Ali prvo moramo da utvrdimo ta
podrazumevamo kad kaemo ,,o svakom" [pridato svakom
subjektu"], i po sebi", i opte" [univerzalno"].
Pod izrazom ,,o svakom" podrazumevam: u odnosu na
ono to se ne nalazi samo kod jednog, a kod drugog ne, ili [u
odnosu] na ono to ne postoji samo jednom, a drugi put ne
postoji; kao, na primer, ako za svakog oveka vai predikat
ivotinja [stvorenje obdareno ulima], i ako je istinito rei da je
ovo ovek, tada je takoe istinito rei da je to ivotinja; i ako je
prva reenica sad istinita, i druga je u isto vreme istinita. A isto
je tako i ako je svakoj liniji pridata taka.
A dokaz za to to smo rekli jeste da mi prigovore protiv
onoga ,,o svemu" verujemo da smo vratili ako ili pitamo da li
neto kod jednoga ne vai, ili da li jednom ne vai.
Po sebi" postoje atributi koji pripadaju sutini subjekta;
tako, na primer, trouglu pripada linija, a liniji taka (jer bitnost
trougla i linije sastoji se iz ovih elemenata koji su sadrani u
definiciji to izraava sutinu stvari).
Drugo, sami atributi [akcidencije] sadrani su u sub-
jektima, koji se sami podrazumevaju u definiciji to izraava
prirodu ovih atributa. Tako liniji pripadaju pravo i okruglo, a
neparno i parno pripadaju broju, a isto tako prvo [prosto] i
sloeno, i ravnostrano [kvadratni broj], i raznostrano
[pravougaoni broj].6 Za sve te atribute definicija koja oznaava
njihovu prirodu sadri subjekt, naime, tamo liniju, a ovde
broj. Isto tako, to se tie svih drugih atributa, nazivam
atributima po sebi one koji kao to sam napomenuo
pripadaju njihovim subjektima; naprotiv, one koji ne pripadaju
njihovom subjektu ni na koji od ta dva naina, nazivam
akcidencijama [sluajnim, sporednim atributima] kao, na
ulima.
Dalje upotrebljavam izraz po sebi" za ono to nije
iskazano o nekom drugom subjektu; na primer, kad se kae
onaj koji ide", to znai da je neka druga stvar koja ide [to je
podrazumevani subjekt, supstancija], ili koja je bela; naprotiv,
supstancija, upravo sve ono to oznaava izvesnu odreenu
stvar, nije neto drugo nego ono to ona sama jeste. Prema
tome, ja nazivam atributima po
266 267
sebi" atribute koji nisu iskazani o jednom subjektu, a
akcidencijama" one koji su iskazani o jednom subjektu. Isto
tako, jo je na drugi nain [u drugom smislu] ono to jednoj
stvari pripada zbog nje same po sebi"; meutim, ono to joj
ne pripada zbog nje same jeste akcidentalno". Ako, na primer,
eva munja dok neko ide, onda je to akcidentalno zato to nije
sevala munja zbog idenja, nego se samo, kaemo, tako
akcidentalno desilo. Ali, ako jednoj stvari pripada neto zbog
nje same, tada joj to po sebi pripada. Tako, kad ugine neka
zaklana ivotinja, to se dogaa zbog klanja kao takvog, jer je
ona uginula zato to je zaklana, i nije samo akcidentalno da
ivotinja ugine pri klanju.
Tako, dakle, to se tie objekata nauke u pravom smislu,
atributi koji se nazivaju po sebi", ili u smislu to su njihovi
subjekti sadrani u njima, ili u smislu to su oni [atributi]
sadrani u njihovim subjektima ti atributi po sebi" postoje
u isto vreme i kao takvi i nunim nainom.
Jer, nemogue je da subjektu ne pripadaju atributi po
sebi" ili u apsolutnom smislu, ili kao jedna od dve suprotnosti,
kao [to, na primer,] liniji [pripada] pravost ili krivost, a
broju neparnost ili parnost. Jer kontrerno suprotno je ili lienost
[privacija] ili protivrenost [kontradikcija] u istoj vrsti. Tako,
na primer, kod brojeva parno je ne-parno [ukoliko parno
nunim nainom sleduje iz ne-neparnog]. Dakle, ako je nuno
ili potvrivati ili odricati predikat jednog subjekta, atributi po
sebi moraju isto tako nunim nainom pripadati svojim
subjektima.
Na ovaj nain, dakle, treba da budu pojamno odreeni ,,o
svakom" [to jest atribut potvren od svakog subjekta]'i po
sebi" [to jest atribut po sebi]. A opte" [univerzalno"]
nazivam ono [onaj atribut] to pripada svakom subjektu i po
sebi, i ukoliko je ono to jeste.7
Iz ovoga je jasno da sve to je opte nunim nainom
pripada stvarima.8
Po sebi" i kao takvo" jesu jedna i ista stvar. Tako liniji
po sebi pripadaju taka i pravost, jer joj one pripa-
daju ukoliko je ona linija. A trouglu, ukoliko je trougao,
pripada zbir uglova jednak sa dva prava ugla zato to su
uglovi trougla po sebi jednaki sa dva prava ugla.
Atribut pripada univerzalno subjektu kad se moe
pokazati da on pripada ma kome od njih [subjekata], kao i da
mu prvobitno pripada.
Tako atribut sadravati dva prava ugla" ne pripada figuri
univerzalno. Isto tako, moe se na jednoj figuri dokazati da
sadri dva prava ugla, ali ne na ma kojoj figuri, a i onaj ko
dokazuje ne upotrebljava ma koju figuru. Jer, etvorougao je
figura, ali zbir njegovih uglova nije jednak sa dva prava ugla.
Meutim zbir uglova ma koga ravnostranog trougla jednak je
sa dva prava ugla, ali ne prvobitno, nego, pre njega, tu osobinu
ima trougao [uopte]. Dakle, jednom sluajno uzetom ili
svakom drugom trouglu, na kome je, kao prvome, dokazana
osobina da ima zbir uglova jednak sa dva prava ugla ova
[osobina] prva opte [univerzalno] pripada. A demonstracija u
pravom smislu sastoji se u dokazu da ta osobina opte
[univerzalno] pripada takvom jednom trouglu. Meutim,
dokazati da taj atribut pripada drugim trouglima jeste
demonstracija samo u jednom izvesnom smislu, a ne u pravom
smislu. A ni jednakost uglova u trouglu sa dva prava ugla nije
opti atribut ravnostranog trougla, nego se prostire dalje.
Glava peta [O ZABLUDAMA U
OPTOSTI DOKAZIVANJA]
Ne treba prevideti da se ovek esto vara, i da dokazana
konkluzija nije prva ni opta u smislu u kome mislimo da smo
je dokazali kao prvu i optu.
Ta pogreka se ini, pre svega, kad se ne moe nai
nijedan pojam vii od jednoga ili mnogih pojedinanih
subjekata. Dalje, ova pogreka se ini kad jedan takav pojam
postoji, ali kad on nema imena, u sluaju stvari koje su razliite
po vrsti. Najzad, ona se ini kad se, u
268 269
dokazivanju, ono to je u stvari deo celine uzme za celinu, jer
e se dokazivanje odnositi na pojedinane sluajeve
obuhvaene u tome delu, i ovo e se primeniti na sve subjekte,
ali ipak prvi i opti [univerzalni] subjekt nee biti dokazan. Ali,
ja nazivam neto dokazom za prvi subjekt kao takav ako on
vai za prvi univerzalni subjekt.
Ako bi se, prema tome, dokazalo da se prave linije ne
seku, onda, izgleda, da se dokaz odnosi na ono to je prvo
opte, zato to je tako kod svih pravih linija. Ali nije tako ako
je istina da paralelizam linija ne zavisi od toga to su uglovi
[trougla] jednaki sa dva prava ugla na taj odreeni nain, nego
to su oni uvek jednaki.
I kad bi postojali samo ravnostrani trougli, dokaz da oni
sadre u sebi dva prava ugla, izgledalo bi da vai samo utoliko
ukoliko su oni ravnostrani.
Najzad, stav konvertibilnosti9 lanova jedne proporcije
bio je dokazan odvojeno za brojeve, i linije, i tela, i vremena
mada je bilo mogue dokazati ga za sve te pojmove jednim
jedinim dokazom. Ali, poto za sve ovo naime, za brojeve,
duine, vreme i tela nema jednog zajednikog imena i poto
su svi ovi pojmovi meusobno specifino razliiti, ta osobina
je bila dokazana za svaki od njih odvojeno. Ali, sad je stav
univerzalno dokazan, jer onaj atribut se ne nalazi u njima kao u
linijama ili brojevima, nego ukoliko su oni ono to se
pretpostavlja da je kao opte u njima sadrano.
Ako bi se zbog toga svakom trouglu bilo istom,
bilo svaki put drugom demonstracijom dokazalo da svaki
sadri dva prava ugla, i to odvojeno za ravno-strane i
odvojeno za raznostrane i odvojeno za ravnokrake trouglove,
jo se ne bi znalo trouglu da su njegovi uglovi jednaki sa
dva prava ugla, sem na sofistiki nain, niti [bi se to znalo]
trouglu uopte, ak i ako van tih vrsta ne postoji nikakva druga
vrsta trougla. Jer, ne zna se da trougao kao takav ima ovu
osobinu niti ak da nju ima svaki trougao, sem ako se ne
izvri nabrajanje svih trouglova. A dokazati ovu osobinu prema
obliku, ne znai
dokazati je svim trouglovima, ak i ako ne bi postojao
nijedan koji se ne poznaje.
[Postavlja se pitanje:] kad nae znanje nije opte
[univerzalno], a kad je ono apsolutno? Oevidno bi se to
apsolutno znalo kad bi biti trougao" i biti ravnostran" bili isto
ili za pojedinani trougao ili za sve [trouglove]. Ali, ako ne
postoji identitet nego raznolikost sutine [izmeu trougla kao
takvog i ravnostranog trougla] i ako zamiljeni atribut pripada
ravnostranom trouglu, ukoliko je ovaj trougao tada nae
znanje nema optosti.
Ali, da li mu ovaj atribut pripada ukoliko je trougao, ili
ukoliko je ravnokrak? I kad mu prvobitno pripada? I za koji se
subjekt moe dokazati da mu [ovaj] atribut pripada
univerzalno? Oevidno, prvom terminu apstraho-vanjem
pripada atribut. Tako su uglovi ravnokrakog tucanog trougla
jednaki sa dva prava ugla i kad se apstra-huje [injenica] da je
on tucan i ravnokrak. Ali [moe se postaviti pitanje] da li se
atribut gubi ako se apstrahuju figura i granica? Zaelo, ali
figura i granica nisu prvi subjekt. Koji je prvi subjekt? Ako
je to trougao, onda samo zbog trougla atribut isto tako pripada
drugim subjektima, i trougao je subjekt za koji moe biti
dokazano da mu atribut univerzalno pripada.
Glava e s t a
[O NUNOM I BITNOM KARAKTERU PREMISA
DOKAZIVANJA]
Ako apodiktika [na dokazu osnovana, demonstrativna]
nauka proizlazi iz nunih principa (jer predmet prave nauke ne
moe biti drukiji nego to jeste) i ako bitni atributi nunim
nainom pripadaju stvarima (jer jedni pripadaju bitnosti
njihovih subjekata, a drugi sadre njihove subjekte kao
elemente u njihovoj sopstvenoj prirodi i, za ove poslednje
atribute, jedna ili druga od suprotnosti pripadaju subjektu
nunim nainom) jasno je da ce, polazei od izvesnih
premisa ove vrste, biti izveden
270 271
demonstrativni silogizam. Naime, svaki atribut ili na taj nain nije zaboravio on je sad ne zna zato to on tu stvar ni ranije
pripada svome subjektu ili je akcidentalan. Meutim, nije znao. A srednji termin mogao je potom da propadne,
akcidencije nisu nune. poto on po pretpostavci nije bio nuan. I tako e taj ovek,
Dakle, mora se ili tako rei, ili se mora postaviti kao ako dalje ivi, i ako stvar i dalje postoji, poznavati razmatranje
princip da je dokaz neto nuno i da, kad je neto dokazano, to stvari i zakljuak njoj, ali nee imati znanje, a ni ranije ga
ne moe drukije biti. Prema tome, silogizam mora biti izveden nije imao. ak i onda ako srednji termin nije propao, ali moe
iz nunih premisa. Jer, iz istinitih premisa moe se, razume se, da propadne, ova konsekvencija bi bila mogua i mogla bi biti
zakljuivati bez dokazivanja, ali iz nunih premisa ne moe se proizvedena. Ali nemogue je da se, pri takvome stanju stvari,
drukije zakljuivati nego time to se dokazuje, poto ovo ve ima znanje.
pripada dokazu. Ako je zakljuak nuan, nita ne stoji na putu da srednji
Znak da dokaz treba izvesti iz nunih premisa jeste taj, to termin, koji je razlog dokaza, bude nuan. Jer, mogue je
prigovore protiv onih koji veruju da su neto dokazali inimo zakljuiti ono to je nuno i iz stavova koji nisu nuni, kao to i
na taj nain [to istiemo] da stvar ne stoji tako nunim istinito moe da bude zakljueno iz onoga to nije istinito. A
nainom [to jest: osporavamo nunost jedne od premisa], pa ako je srednji termin nuan, i zakljuak je nuan kao to
bilo da pri tome mislimo da ona uopte drukije stoji [da ona istinite premise daju uvek istinitu kon-kluziju.
moe biti druga nego to jeste], ili da se tako kae samo radi Jer, ako A nuno vai , a , tada je nuno da A
diskusije. pripada . Ali ako zakljuak nije nuan, nije mogue ni da
Iz ovoga je jasno da su naivni ljudi, koji misle da pravilno srednji termin bude nuan. Pretpostavimo da A ne pripada
shvataju principe, ako su premise samo verovatne ili ak nunim nainom , a da A pripada nunim nainom B, a
istinite kao to to ine sofisti kad tvrde da znati znai imati nunim nainom ; tada bi A pripadalo nunim nainom . Ali
[poznavati] nauku. Jer, nije princip verovatno ili neverovatno, pretpostavljeno je da mu ono ne pripada nunim nainom.
nego princip moe biti samo ono to je prvo u vrsti koju Poto, dakle, apodiktiko [demonstrativno] znanje
dokazivanje ima za predmet, a sve to je istinito nije svojstveno mora doi do nunog zakljuka, potrebno je, oevidno, da se
predmetu koji dolazi u pitanje. dokazivanje vri pomou srednjeg termina. Inae se nee znati
Iz sledeega proizlazi da silogizam mora da se osniva na ni zato je zakljuak nuan niti ak da je on nuan. Naime, tada
nunim premisama. Ako se onde gde je mogu dokaz ne e se ili verovati samo da se ima znanje nunosti zakljuka, i
poznaje razlog zato stvar postoji, tada tu nema naunog ako se on ne zna, kad se kao nuno pretpostavlja ne-nuno; ili
znanja. Pretpostavimo, dakle, da A, nunim nainom, pripada se ak nee ni verovati da se ima to znanje bilo da se zna
, ali da srednji termin kojim se vri dokazivanje nije prosto da je stvar istinita, pomou posrednih propozicija, ili ak
nuan. U ovom sluaju razlog se ne poznaje. Jer, nunost da A da se zna zato [je ona istinita], pomou neposrednih
biva iskazano, ne dolazi od srednjeg termina [nunost propozicija.
zakljuka ne zavisi od srednjeg termina]. Jer, srednji termin Ali ne moe postojati apodiktiko [demonstrativno]
moe i da ne vai, ali zakljuak vai, nunim nainom. znanje za one akcidencije koje ne postoje po sebi, u smislu u
Dalje, ako neko jednu stvar sad ne zna, i ako je zadrao u kome smo definisali atribute po sebi. Naime, ovde se
pameti razmatranje njoj i zakljuak njoj, i ako on dalje ivi,
a stvar i dalje postoji, a on [ono to je znao]
272 18 Organon
273
ne moe izvesti nuan zakljuak, jer akcidencija, u smislu u
kome ovde njoj govorim, moe i da ne pripada subjektu.
Meutim, moda bi moglo biti sumnje u to zato se,
povodom takvih akcidencija koje nisu nune, izvesna pitanja
moraju postavljati, ako zakljuak ne treba nuno da vai. Jer,
rezultat ne bi bio razliit i kad bi neko iz premisa proizvoljno
uzetih izveo zakljuak.
U stvari, treba traiti od protivnika da dopusti postavljanje
propozicija, ne zato to je zakljuak nuan na osnovu traenih
propozicija, nego zato to je nuno da se, kad se dopuste ove
propozicije, pretpostavi, isto tako, zakljuak, i da se zakljui
istina, ako su propozicije istinite.
Ali poto su, u svakoj vrsti, nuni atributi koji bitno
pripadaju njihovim subjektima kao takvima, jasno je da nauni
dokazi imaju za predmet bitne zakljuke, i da se ovi izvode iz
premisa koje su i same bitne. Jer akcidencije nisu nune, tako
da se ne zna nunim nainom uzrok zakljuka, ak ni onog koji
se izvodi iz uvek istinitih propozicija, ali koje nisu nune. To se
deava u silogizmima koji se izvode iz znakova. Jer, u tom
sluaju nee se znati po sebi ono to postoji po sebi niti e se
znati zato ono postoji. A znati zato" znai poznavati
uzrok. Treba, dakle, da srednji termin treem, a prvi srednjem
pripadaju po sebi.
Glava s e d m a
[O NEKOMUNIKABILNOSTI TO JEST NESPOJLIIVOSTI
VRSTA]
Prema tome, ne moe se dokazivati na taj nain to se iz
jedne vrste prelazi u drugu; tako se ono to spada u geometriju
ne moe dokazivati aritmetikim stavovima.
Jer, za dokazivanje se trae tri elementa. Prvi je ono to
treba dokazati, zakljuak, a to je neto [izvestan atribut] to po
sebi pripada izvesnoj vrsti. Drugi elemenat jesu
aksiome, ono iz ega biva dokazano [upravo: aksiome su
principi na osnovu kojih zakljuak proizlazi iz premisa]. Trei
elemenat jeste vrsta, subjekt ije osobine i bitne atribute
dokazivanje ini oevidnim.
Aksiome, pomou kojih dokaz biva izvoen, mogu biti
iste [za dve ili za vie nauka]. Ali kod onoga to je po vrsti
razliito, kao kod aritmetike i geometrije, aritmetiki dokaz
nije mogue primeniti na osobine prostornih veliina, ako
veliine nisu brojevi. A kako to kod mnogih veliina moe biti
sluaj, bie docnije objanjeno. Ali aritmetiki dokaz kree se
uvek u okviru vrste na koju se dokaz odnosi, a isti je sluaj i
kod drugih nauka. Iz toga izlazi da vrsta mora nunim nainom
biti ista, ili na apsolutni nain, ili na jedan izvestan nain,
naime, ako dokaz treba da pree u drugu vrstu [ako dokaz treba
da se prenese iz jedne nauke u drugu].
A jasno je da inae nikakav dokaz nije mogu. Jer krajnji i
srednji termini moraju, nunim nainom, pripadati istoj vrsti,
zato to predikati, ako ne pripadaju po sebi svojim subjektima,
moraju im akcidentalno pripadati.
Zbog toga se ne moe pomou geometrije dokazati da
kontrerno suprotno spada u jednu nauku, a isto tako ni da dva
kubna broja [kad se pomnoe] daju kubni broj10; niti jedna
nauka moe dokazati stavove druge nauke, sem ako se one
jedna prema drugoj tako odnose, da je jedna obuhvaena
drugom, kao to se optika odnosi prema geometriji, a
harmonika prema aritmetici.
A isto tako nije mogue dokazati da linijama pripada neka
osobina, ali ne ukoliko su one linije, to jest na osnovu njima
svojstvenih principa, tako, na primer, nije mogue dokazati
da je prava linija najlepa od linija, ili da je ona kontrerno
suprotna krunoj liniji. Naime lepo i kontrerna suprotnost
lepom ne pripadaju linijama na osnovu njihove svojstvene
vrste, nego ukoliko pripadaju neem to ima vei obim [nego
lepo i suprotnost lepom jesu osobine zajednike i drugim
vrstama].
274 18*
275
 Glava osma
[IZ UNIVERZALNIH PREMISA PROIZLAZI VEAN
ZAKLJUAK]
Ali isto tako, jasno je da ako su opte [univerzalne]
premise iz kojih je silogizam izveden, nunim nainom je
vean i zakljuak takvog jednog dokaza, upravo dokaza u
apsolutnom smislu. Naime, prolaznim stvarima nema
nikakvog dokaza i nikakvog apsolutnog znanja, nego samo
akcidentalnog, zato to u podruju prolaznih stvari nita ne
vai neemu univerzalno, nego samo u odreeno vreme i na
odreeni nain.
Ali, ako [za prolazne stvari] vai onako kako je za-
kljueno, tada je jedna premisa nunim nainom ne-opta i
prolazna; prolazna je zato to samo ako je premisa prolazna, i
zakljuak e biti takav; a nije opta, zato to e predikat
subjektu as vaiti, a as nee vaiti, tako da se ne moe dobiti
zakljuak koji vai opte, nego samo za sadanjost.
Isto tako je i sa definicijama, jer je definicija ili princip
dokaza, ili je dokaz koji se razlikuje samo poloajem svojih
termina, ili je zakljuak stav [konkluzija] jednog dokaza.
Dokazi i nauke onome to se esto dogaa, kao
pomraenjima meseca, oevidno, uvek vae ukoliko su pravi
dokazi i nauke; a ukoliko ti dokazi i nauke ne vae uvek, oni su
partikularni. A to vai za pomraenja meseca, vai i za druge
pojave ove vrste.
Glava d e v e t a
[SVOJSTVENI PRINCIPI DOKAZIVANJA KOJI SE NE MOGU
DOKAZATI]
Poto je, prema tome, jasno da se svaka stvar moe
dokazati samo iz njenih svojstvenih principa, dakle, samo tada
kad ono to se dokazalo kao takvo pripada jednom subjektu,
oevidno nije nikakvo znanje kad se neto dokazuje samo iz
istinitih i neposrednih premisa koje se ne mogu dokazati.
Jer, tada bi se moglo neto tako dokazati, kao to je
Brizon11 uinio sa kvadraturom kruga. Jer, takvi stavovi
dokazuju pomou neeg opteg, to i drugom subjektu moe da
pripada. Zato se ti stavovi isto tako primenjuju na druge
subjekte, koji ne pripadaju istoj vrsti. Zbog toga se ne zna stvar
kao takva, nego se zna samo akcidentalno. Jer inae se dokaz
ne bi primenjivao i na drugu vrstu stvari.
Ali mi ne znamo jedan predmet na akcidentalan nain ako
ga saznamo pomou onoga pomou ega on vai, to jest iz
njegovih svojstvenih principa, koji mu kao takvom pripadaju,
tako ako mi, na primer, saznamo da osobina imati zbir
uglova jednak sa dva prava ugla pripada predmetu [trouglu]
kome se pridaje po sebi, na osnovu njegovih svojstvenih
principa [kao da proistie iz njegovih svojstvenih principa].
Ali, ako ta osobina onome emu pripada po sebi pripada, onda
srednji termin, nunim nainom, mora pripadati istoj vrsti kao
gornji i donji termin. A ako to nije sluaj, imamo odnos koji, na
primer, nalazimo u harmonici, ukoliko se njeni zakoni [njene
teoreme] izvode iz aritmetike. Takve teoreme dokazuju se na
isti nain, ali samo sa jednom razlikom: [ista] injenica
potpada pod drugu [niu] nauku [pod harmoniku], (jer je
druga vrsta koja ovim teoremama slui kao osnov), dok
zato" [uzrok] potpada pod viu nauku [aritmetiku] kojoj
atributi bitno pripadaju.12
Iz ovoga je jasno da se neto moe potpuno dokazati
samo iz svojstvenih principa. Ali principi svojstvenih principa
[metafiziki principi] obuhvataju oblast zajedniku obema
vrstama nauka vioj i nioj.
Ako je ovo sad jasno, jasno je i to da nije stvar svake
[pojedinane] nauke da dokazuje svojstvene principe. Jer, za to
su potrebni principi koji za sve vae [principi svih stvari], a
nauka koja takve principe postavlja mora biti najvia od svih
nauka [metafizika]. Naime onaj ko zna neto iz viih uzroka,
zna to u viem stepenu. Jer, saznaje polazei od prvih premisa,
onaj ko saznaje polazei iz neprouzrokovanih uzroka. Prema
tome, ako neko saznaje
276 277
u viem i u najviem stepenu, to saznanje e biti i nauka u
viem i u najviem stepenu.
Dakle, dokaz se ne primenjuje na drugu vrstu, sem to se,
kao to smo rekli, geometrijski dokazi daju prime-niti na
mehaniku ili na optiku, a aritmetiki dokazi na harmoniku.
Meutim teko je saznati da li se neto zna ili ne, poto je
teko saznati da li mi svaku stvar znamo iz njenih svojstvenih
principa ili je ne znamo. A u ovom poslednjem se upravo
sastoji znanje. Ali mi verujemo da znamo, kad imamo
silogizam iz istinitih i prvih premisa. Ali to nije dovoljno,
nego zakljuak mora da pripada istoj vrsti kao i premise.
Glava d e s e t a
[RAZLIITI PRINCIPI]
Ali, ja nazivam principima u svakoj vrsti one istine za
koje se [sredstvima odgovarajue nauke] ne moe dokazati da
postoje.
Pretpostavlja se ta znae kako prve istine tako i atributi
koji su iz njih izvedeni. 13 Ali mora se pretpostaviti da principi
postoje, a postojanje ostalog [atributa, osobina] treba dokazati.
Tako se pretpostavlja ta znae jedinica, a ta prava i trougao.
Ali mora se pretpostaviti da postoje jedinica i [prostorna]
veliina, a sve drugo treba dokazati.
Od principa koji se primenjuju u naukama koje dokazuju
[u demonstrativnim naukama] jedni su svojstveni svakoj nauci,
a drugi su opti, ali opti u smislu analogije ili jednakog
odnosa, jer je njihova upotreba ograniena na vrstu koja
potpada pod odgovarajuu nauku.
U svojstvene principe spadaju definicije linije i prave, a u
opte principe stav da kad se jednako oduzme od jednakog
ostaje jednako. Ali svaki od ovih stavova je dovoljan kad ostaje
u okviru vrste s kojom se odgovarajua nauka bavi. Naime, on
e imati istu vrednost ak i kad
nije upotrebljen u svojoj optosti, nego ako je [na primer, u
geometriji] primenjen samo na [prostorne] veliine, ili ako ga
aritmetiar primeni samo na brojeve.
Ali principi svojstveni jednoj nauci, ije postojanje biva
pretpostavljeno, jesu objekti na kojima nauka posmatra ono to
im po sebi pripada [njihove bitne atribute]. Takvi principi su za
aritmetiku jedinice, a za geometriju znaci [ili take] i linije.
Postojanje i znaenje [definicija] tih predmeta pretpostavljaju
se u isti mah [bez dokaza]. A to se tie atributa koji tim
objektima po sebi pripadaju, pretpostavlja se samo znaenje
svakoga od njih. Tako aritmetika pretpostavlja ta je neparan ili
paran broj, kvadratni ili kubni broj, a geometrija ta je
iracionalno [inkomensurabilno, nesamerljivo], ili isprekidana ili
kriva linija, Ali, postojanje ovih pojmova dokazano je kako
pomou optih aksioma tako i iz ve dokazanih konklu-zija.14
Isto tako postupa i astronomija. Jer, svaka nauka koja dokazuje
ima da radi sa tri elementa: sa onim ije postojanje
pretpostavlja (to jest sa vrstom ije bitne osobine razmatra); sa
optim principima, nazvanim aksiomama, iz kojih, kao iz prvih
istina, ona izvodi dokaze; i, tree, sa osobinama. A za svaku od
tih osobina nauka pretpostavlja znaenje [to jest nauka prima
bez dokaza ta svaka od tih osobina znai]. Meutim, deava se
da pojedine nauke zanemare neke od tih elemenata. Na primer,
neka nauka moe da ne pretpostavi postojanje vrste, ako je to
postojanje oevidno (jer nije na isti nain jasno da broj postoji,
kao da hladno i toplo postoje), 15 i moe da ne pretpostavi
znaenje osobina, ako su ove jasne. Isto tako, nije potrebno
pretpostaviti znaenje optih aksioma, kao, na primer, da kad se
jednako oduzme od jednakog ostaje jednako, jer je to
poznato. Ali, po prirodi stvari, postoje tri elementa dokazivanja:
predmet dokazivanja, stavovi koji se dokazuju i principi od
kojih se polazi.
Ali nije ni hipoteza ni postulat ono to nunim nainom
postoji po sebi i u ta nunim nainom treba verovati [a to je
aksioma]. Naime, dokaz, kao i silogizam, ne od-
278 279
nosi se na spoljani govor, nego na unutranji govor due. 16 Jer,
mogu se uvek initi prigovori na spoljni govor, dok se ne mogu
uvek initi prigovori na unutranji govor.
Ono to se mada moe biti dokazano postavi a ne
dokae [od strane uitelja], jeste hipoteza, ako nju prihvati
uenik, ali to nije hipoteza u apsolutnom smislu, nego samo u
odnosu na uenika. Ako uenik nema nikakvo miljenje, ili,
ako ima suprotno miljenje, tada je ta pretpostavka postulat. I u
tome je razlika izmeu pretpostavke i postulata. Jer postulat je
suprotan uenikovom miljenju, i mada se moe dokazati, on
se bez dokaza pretpostavlja i upotrebljava.
Definicije, dakle, nisu pretpostavke (jer one nita ne
kazuju postojanju i nepostojanju), nego pretpostavke lee u
premisama. Potrebno je samo razumeti definicije, a
razumevanje definicija nije pretpostavka, jer bi se inae moralo
rei da je i sluanje17 [sve ono to se uje] pretpostavka.
Nasuprot tome, postoji hipoteza, kad iz same injenice to su
izvesne stvari postavljene, proizlazi zakljuak.
Isto tako, nije istina ono to neki ljudi govore, naime
da geometar neto lano pretpostavlja. Jer oni navode da se ne
srne upotrebiti nita lano, a da geometar tvrdi neto lano kad
kae da je jedna linija koja nije dugaka jednu stopu
dugaka jednu stopu ili da je prava nacrtana linija, i ako ona
nije prava. U stvari, geometar ne izvodi nikakav zakljuak iz
injenice pojedinane linije kojoj govori, nego samo iz
pojmova koji njegove figure izraavaju. Sem toga, svaki
postulat i svaka hipoteza zamiljeni su ili kao celina
[univerzalno] ili kao deo [partikularno], dok definicije nisu ni
jedno ni drugo.
Glava j e d a n a e s t a
[AKSIOME]
Da bi se omoguilo dokazivanje nije nuno da postoje
ideje ili jedinstvo van mnoine. 18 Meutim, za to je nuno da
uistinu postoji jedno u mnoini [upravo:
da jedan isti atribut moe da bude potvren od vie subjekata].
Jer, kad tako ne bi bilo, ne bi postojalo nita opte
[univerzalno], a kad ne bi postojalo nita opte, ne bi bilo nita
srednje, a, prema tome, ne bi postojalo nikakvo dokazivanje.
Prema tome, jedno i identino mora postojati u mnogome [u
mnoini individua], i to ne u smislu same jednakosti imena [na
nedvosmisleni nain].
Princip prema kome je nemogue u isto doba potvrivati i
odricati jedan predikat jednom subjektu nijedan dokaz ne
uzima za pretpostavku, jer bi inae i zakljuak morao biti
dokazan u tom istom obliku.19 U ovom sluaju, dokazivanje
pretpostavlja kao [gornju] premisu da je istinito potvrivati
gornji termin srednjem terminu, a da nije istinito odricati ga.
A to se srednjega termina tie,
nema nikakve razlike ako se u isto vreme pretpostavi da on
postoji i da ne postoji, a isto vai za trei [donji] termin. Jer,
ako se pretpostavi jedan [donji] termin kome je istinito tvrditi
ovek", ak i ako je isto tako istinito tvrditi ,,ne-ovek",
ako se samo dopusti da je ovek stvorenje obdareno ulima, a
ne stvorenje koje nema ula,
bie uvek istinito rei da je Kalija, ak i ako je istinito rei
to i ne-Kaliji, ipak zato stvorenje obdareno ulima, a da nije
stvorenje koje nema ula. Razlog tome jeste to je gornji termin
potvren ne samo od srednjeg termina nego i od drugoga, zato
to ima vei obim. Iz toga izlazi da bilo da je srednji termin u
isto vreme sam on i ono to nije sam on [upravo: da je ono to
je, ili da to nije], ovo nema nikakvu vanost za zakljuak.
Princip po kome je za svaki predikat istinito potvrivanje
ili odricanje,20 upotrebljava se u dokazivanju koje postupa
svoenjem na logiki nemogue [apsurdum]. Taj princip nije
uvek opte [univerzalno] upotrebljavan, nego samo ukoliko je
dovoljan, to je sluaj kad je dovoljan za vrstu koja je u
pitanju. Pod vrstom koja je u pitanju" podrazumevam vrstu u
kojoj se izvodi dokaz, kao to sam gore napomenuo.21
Sve nauke stoje meusobno u zajednici pomou optih
principa [aksioma]. A zajednikim nazivam principe ko-
280 281
jima se nauke slue da bi na osnovu njih dokazivale, ____
a ne ono emu dokazuju ili ono to biva dokazano. A
dijalektika je zajednika svim naukama. I to bi vailo i
nauci22 koja bi pokuala da na opti nain dokae
zajednike principe, na primer, da je za svaku stvar
istinito potvrivanje ili odricanje [da se sve mora potvr-
ivati ili odricati], ili da, kad se jednako oduzme od jed-
nakog, ostaje jednako, i drage aksiome ove vrste. Ali
dijalektika nema za predmet stvari odreene [determini-
rane] na taj nain, niti je ona ograniena samo na jednu
vrstu. Jer, inae se dijalektiar ne bi sluio pitanjima.
Naime, pri dokazivanju nije mogue ispitivati, poto se
ne moe dokazati jedna ista konkluzija pomou suprotnih
injenica [pomou jedne afirmativne i jedne negativne pre-
mise]. Ja sam to dokazao u mojoj raspravi silogizmu [u
Prvoj analitici].
Glava d v a n a e s t a
[NAUNO ISPITIVANJE]
Ako je jedno silogistiko ispitivanje isto kao jedna
premisa, koja iskazuje jedan ili drugi lan protivrenosti, i
ako su svojstvene premise jedne nauke one iz kojih je sa-
stavljen njoj svojstveni silogizam, onda e, zaelo, postojati
jedna vrsta naunog ispitivanja23, vrsta [sastavljena] iz
premisa iz kojih e svaka nauka izvoditi [njoj] svojstveni
zakljuak. Prema tome, oevidno nije svako ispitivanje
geometrijsko ili medicinsko, a isto vai i za druge nauke,
nego je takvo da iz njega neto biva dokazano u odnosu
na predmet geometrije, ili u odnosu na neto za ta vae
isti principi kao za geometriju, kao to je, na primer, slu-
aj kod optike. Tako je i u drugim naukama. A takvim
problemima geometar mora dati objanjenja, na osnovu
geometrijskih principa i svojih sopstvenih zakljuaka;
meutim, samim principima, geometar, ukoliko je geo-
metar, ne mora dati objanjenja.24 A isto vai i za druge
nauke.
Zato ne treba svakom ko zna stavljati svako pitanje,
niti u svakoj nauci treba odgovarati na sve to se pita,
nego ispitivanja treba da se kreu u granicama pojedinih
nauka. Ali, ako se sa geometrom kao takvim di-sputuje,
tada se, oevidno, dobro disputuje ako se iz takvih pitanja i
odgovora neto dokae, inae se ne disputuje dobro. Isto
tako, oevidno je da se inae geometar samo akcidentalno
pobija. Dakle, u ne-geometrijskim stvarima ne mora se
disputovati geometrijskim predmetima, jer bi se inae
a da se to i ne primeti ravo disputovalo. Isto vai i za
drage nauke.
Ali, ako postoje geometrijska pitanja, postoje li tada
isto tako i ne-geometrijska pitanja [u geometriji]? I jesu li
geometrijska ona pitanja koja, na osnovu nekog neznanja, u
svakoj nauci bivaju postavljana? I je li silogizam, osnovan
na neznanju, zakljuak iz premisa suprotnih [nauci], ili je
to paralogizam koji ostaje i u geometriji [izveden iz
geometrijskih premisa].
Morae se rei da postoje takva pitanja, a da su to
ona koja pripadaju drugoj disciplini [vetini, umetnosti];
kao, na primer, da je pitanje iz oblasti muzike, kad se
postavi u geometriji ne-geometrijsko. Ali ako se misli
da se paralelne linije seku, onda je to miljenje na jedan
nain geometrijsko, a na drugi nain ne-geometrijsko.
Jer, izraz ne-geometrijsko" ima dvostruki smisao,
kao i izraz ,,ne-ritmino". Naime, u jednom sluaju taj
izraz znai ono to je ne-geometrijsko, zato to nema u
sebi nieg geometrijskog, kao to i ne-ritmino nema u
sebi nieg ritmikog. Meutim, u dragom sluaju taj
izraz znai prostu geometrijsku zabludu. A ovo neznanje,
to e rei neznanje koje zavisi od ove vrste principa, sup-
rotno je nauci [geometriji].
U matematikim naukama25 paralogizam nije est,
zato to se dvosmislenost uvek nalazi u srednjem terminu.
Jer, gornji termin je potvren celim srednjim terminom, a
srednji termin je potvren celim donjim terminom, pri
emu se predikatu ne dodaje re svaki". Ovi srednji ter-
mini mogu se [u matematikim naukama] na neki nain
282 283
videti duhom, dok nam u dijalektici njihova dvosmislenost
ostaje skrivena. Je li svaki krug figura?" Ako se krug nacrta,
to se vidi jasno. Ali ako se doda: Da li su epovi krug [upravo
jedan ciklus pesama]?" odgovor e biti: Razume se da
nisu."
Ali, ne sme se staviti nikakav prigovor [objekcija] na
pitanje, ako je premisa induktivna. Poto nema premise koja se
ne primenjuje na vie sluajeva (jer, inae ona ne bi bila istinita
za sve sluajeve, a silogizam se izvodi iz optih premisa),
oevidno je da to vai' i za prigovor. Jer, premise i prigovori su
isti. Jer, prigovor koji se ini mogao bi da postane premisa,
bilo apodiktika ili dijalektika.
Ali mnogi mogu da se ogree formu silogizma time to
stavljaju srednji termin posle oba krajnja termina, kako,
pored ostalih, ini Kainej, kad hoe da dokae da se vatra
obimom iri po geometrijskoj proporciji. Jer, kako on kae,
poveava se brzo kako vatra tako i ova proporcija. 26 Ovakvo
zakljuivanje nije silogizam. Naime silogizam moe postojati
samo ako proporciji koja najbre raste sleduje geometrijska
proporcija, i ako proporcija koja najbre raste moe da se prida
kretanju vatre.27
Katkad nije mogue nainiti silogizam, polazei od
premisa takve prirode, ali nekad je to mogue, mada se ta
mogunost ne vidi.
Ako bi bilo nemogue dokazati istinito polazei od lanog,
onda bi rastavljanje konkluzije na njene premise bilo lako, jer
bi nunim nainom postojala veza izmeu premisa i zakljuaka,
koji bi uzajamno bili u jednakom odnosu [i mogli bi da se
preokreu]. Pretpostavimo da A postoji, i da postojanje A
povlai za sobom stvari za koje znam da postoje, na primer B;
polazei od ovih po-slednjih stvari, ja mogu pokazati da prvo
[A] postoji. To stajanje u jednakom uzajamnom odnosu premisa
i konkluzije, i obratno [upravo mogunost njihovog preo-
kretanja], naroito je esto u matematikim naukama, zato to
ove ne uzimaju za premise nita akcidentalno
(i u tome se matematike nauke razlikuju od dijalektikih
raspravljanja), nego uzimaju za premise samo definicije.
Dokazivanja se ne uveavaju umetanjem novih srednjih
termina, nego dodavanjem novih [velikih ili malih] termina.
Tako je, na primer, A potvreno od , od , a od , i tako
dalje u beskrajnost. A to moe i lateralno da se ini, ako je, na
primer, A dokazano i . Uzmimo da A oznaava broj
konane ili beskonane veliine, neparan broj konane
veliine, a neparan pojedinaan broj; tada je A potvreno od
. Zatim uzmimo da je jedan paran konaan broj oznaen sa ,
a jedan pojedinaan paran broj sa ; je tada potvreno od E.
Glava t r i n a e s t a
[ZNANJE INJENICA I UZROKA]
Znanje injenice [] razlikuje se od znanja uzroka [].
Ova razlika postoji, prvo, u jednoj istoj nauci, i to na dva naina.
Prvi [nain] je kad se silogizam ne izvodi iz neposrednih
premisa (jer tada nije stavljen uzrok koji neposredno prethodi
posledici, dok je znanje uzroka ono koje neposredno prethodi
posledici); a drugi je [nain] kad se silogizam izvodi iz
neposrednih premisa, ali umesto da se izvodi iz uzroka, on se
izvodi iz onoga od dva reciprona termina koji je poznatiji
[umesto da se uzme uzrok kao srednji termin, uzima se
posledica, koja stoji u odnosu reciprociteta sa neposrednim
uzrokom]. Jer, nita ne stoji na putu da od dva predikata koji
stoje u odnosu reciprociteta, bolje poznati bude katkad onaj koji
nije uzrok, tako da e se pomou njega vriti dokazivanje.
Ovo je sluaj kad se dokazuje da su planete blizu, zato to one
ne svetle. Uzmimo da su planete, da je ne svetliti, a da jeA
biti blizu. Ovde je istinito tvreno , poto planete ne svetle.
Ali i A moe da bude tvreno , jer ono to ne svetli jeste
blizu, kao to se moe utvrditi indukcijom ili ulnim
opaanjem. Poto A nunim nainom pripada , dokazano je da
su planete blizu. Takav silo-
284 285
gizam nije izveden iz uzroka, nego iz injenica. Jer, planete
nisu blizu zato to ne svetle, nego one ne svetle, zato to su
blizu.
Ali moe se, isto tako, posledica dokazati uzrokom i tada
se dobija dokazivanje uzroka. Neka budu planete' biti
blizu, A ne svetliti. pripada tada , a A ne svetliti poloaju srednjih termina, razlike izmeu silogizama injenica
pripada B. Dakle, A pripada isto tako , a silogizam se odnosi
na uzrok, poto je neposredni uzrok uzet za srednji termin.
Drugi je primer kad se dokazuje sferni oblik meseca
uveavanjem njegove svetlosti. Jer ako ono to se tako uveava
ima oblik sfere, a ako se mesec tako uveava, oevidno je da
on ima oblik sfere. Na ovaj nain dobija se silogizam koji se
odnosi na injenicu, ali ako se srednji termin preokrene, dobie
se silogizam uzroka. Naime, mesec nema sferni oblik zbog
svojih uveavanja, nego se on tako uveava zato to ima sferni
oblik. Mesec je , sferni B, uveavanje A.
U sluajevima u kojima srednji termini nisu reciproni
[konvertibilni], i gde je poznatiji termin onaj koji nije uzrok,
dokazana je injenica, a ne uzrok.
To se dogaa u sluaju kad je srednji termin stavljen izvan
krajnjih termina, jer i tada se dokazivanje odnosi na injenicu,
a ne na uzrok, poto neposredni uzrok nije oznaen. Takav
sluaj imamo, na primer, kad se na pitanje zato zid ne die,
odgovori: Zato to on nije ivotinja." Jer, kad bi to bilo uzrok
nedisanja, tada bi biti ivotinja" moralo biti uzrok disanja, kao
to je ako je odricanje uzrok nepostojanja potvrivanje
uzrok postojanja. Tako, ako je neravnotea izmeu toplog i
hladnog uzrok ravog zdravlja, njihova ravnotea je uzrok
dobrog zdravlja. A isto tako, ako je potvrivanje uzrok
postojanja, odricanje mora da bude uzrok nepostojanja. Ali u
datom primeru ta posledica se ne proizvodi, jer svaka ivotinja
ne die28. Silogizam koji upotrebljava ovu vrstu uzroka stvara
se u drugoj figuri. Pretpostavimo da A oznaava ivotinju,
disanje, a zid. A pripada tada svakom (jer je ivotinja sve
to die), ali ne pripada nijednom , tako da ne pripada
nijednom ; dakle zid ne die.
Takvi uzroci lie na hiperboliki govor, koji se sastoji u
tome to se srednji termin uzme mnogo dalje, kao to je na
primer, sluaj u izreci Anaharsidovoj: ,,U Skitiji nema sviraa
u flautu, zato to tamo nema vinove loze."20
Takve su, dakle, u oblasti jedne iste nauke, prema
i silogizama uzroka. Ali ima jo i drugi nain kojim se
razlikuju injenica i uzrok, naime kad svaki od njih ispituje
druga nauka.
U ovu vrstu idu nauke koje meusobno stoje u odnosu
podreenosti, kao to optika stoji prema geometriji,
mehanika prema stereometriji, harmonika prema aritmetici, a
uenje nebeskim pojavama na sublunarnom nebu prema
astronomiji. Neke od tih nauka imaju gotovo isto ime kao
discipline kojima su podreene. Tako se astronomijom naziva
kako matematika tako i nautika astronomija, a harmonikom
kako matematika tako i aku-stika harmonika. Ovde je, naime,
stvar onoga ko opaa [empirijskoga posmatraa] da zna
injenicu, a matematiara da znaju uzrok. Jer, ovi drugi imaju
dokaze iz uzroka, i esto ne znaju injenicu; kao to oni koji
posmatraju samo ono to je univerzalno esto ne znaju neke od
pojedinanih sluajeva, zato to im nedostaje mo opserviranja.
Takve su nauke koje se mada su po sutini razliite od
matematike ipak bave samo formama. Jer, matematike
nauke bave se samo formama, a ne jednim odreenim
supstratom.30 Naime, iako su geometrijske osobine osobine
jednog izvesnog supstrata, matematike nauke ih ne dokazuju
ukoliko one [te osobine] pripadaju supstratu 31. Kao to se
optika odnosi prema geometriji, tako se prema optici odnosi i
druga jedna nauka ona dugi. Jer, u njoj je znanje injenice
stvar fiziara, a znanje uzroka stvar optiara, na apsolutan
nain, ili ukoliko je on matematiar.
Uostalom, isto se tako uzajamno odnose mnoge druge
nauke koje nisu jedna drugoj podreene; tako se,
286 287
na primer, medicina odnosi prema geometriji. Tako lekar zna
da se okrugle rane sporije zaceljuju, ali geometar zna zato je
tako.32
Glava e t r n a e s t a
[PREIMUSTVO PRVE FIGURE]
Od svih [silogistikih] figura prva je najvie nauna. Jer, u
toj figuri izvode svoje dokaze matematike discipline kao
to su aritmetika, i geometrija, i optika, i, moe se rei,
gotovo sve nauke koje istrauju uzroke. Jer, silogizam uzroka
izvodi se ili iskljuivo ili obino i u najvie sluajeva u toj
figuri. I zbog toga je prva figura najvie nauna, i sama po sebi
ima najnaunije obeleje. Jer, znanju je najvie svojstveno [jer
najsvojstvemja osobina znanja jeste] da ispituje uzrok.
Drugo, samo u ovoj figuri mogue je stei znanje sutini
stvari. Jer, u drugoj figuri ne dobija se nikakav afirmativan
zakljuak, a znanje sutini stvari jeste neto pozitivno. A u
treoj figuri dobija se dodue afirmativan, ali nikakav
univerzalan zakljuak, a sutina je neto univerzalno. Jer,
ovek nije samo u jednom izve-snom smislu dvonono bie.
Najzad, tree, prvoj figuri nisu potrebne obe druge figure,
ali ove poslednje bivaju pojaane i proirene prvom, dok se ne
doe do neposrednih premisa.
Prema tome, jasno je da prva figura ima vodee mesto u
nauci.
Glava p e t n a e s t a
[NEGATIVNE NEPOSREDNE PROPOZICIJE]
Ali, kao to A moe da bude neposredno afirmirano od B,
isto tako moe i da bude neposredno negirano. Pod
neposrednim afirmiranjem [pripadanjem] ili negiranjem [ne-
pripadanjem] podrazumevam da izmeu ta dva termina nema
nikakvog srednjeg termina, jer se samo
u tom sluaju nee pomou neeg drugog [nego pomou samih
termina] vriti afirmiranje [pripadanje] ili negiranje [ne-
pripadanje].
Ako su, dakle, ili A ili B, ili ak A i B, uzeti zajedno,
sadrani u jednoj celini [u jednom optijem pojmu], tada nije
mogue da negiranje A od bude neposredno [prvobitno].
Pretpostavimo da je A sadrano u jednoj celini, u . Ako sad
nije u celini, u (jer mogue je da je A u jednoj celini, koja ne
sadri u sebi B), onda e se dobiti silogizam ija je
konkluzija da A ne pripada B. Jer, ako pripada svakom A, ali
nijednom B, tada A nee pripadati nijednom B 33. Isto je tako,
ako je u jednoj celini, recimo u . Jer tada pripada svakom
B, ali A [ne pripada] nijednom , tako da konkluzijom A nee
pripadati nijednom B34. Dokazivanje e se izvesti na isti nain,
ako su oba termina sadrana u jednoj celini.
Ali da moda nije sadrano u celini koja sadri A, ili da,
obrnuto, A nije u celini u kojoj je B, vidi se iz redova
pojmova koji se ne daju zameniti jedan drugim 35. Jer, ako
nijedan termin reda nije pridan nijednom terminu reda
BEZ, a ako se A sadri u celom , terminu koji pripada istom
redu kao on, tada oevidno nee biti u , jer bi inae redovi
bili razmenjeni jedan sa drugim. Isto je tako i kad je u jednoj
celini.
Ali ako nijedan od oba termina nije u jednoj celini, i ako A ne
pripada B, tada mu ono mora neposredno ne pripadati. Jer, ako
bi postojao neki srednji termin, onda bi jedan od oba [termina]
morao biti sadran u jednoj celini. Jer, silogizam bi se
obrazovao ili u prvoj ili u drugoj figuri. Ako bi to bilo u prvoj
figuri, tada bi bilo u jednoj celini (jer premisa koja se odnosi
na mora biti afirma-tivna)36. Meutim, ako bi to bilo u drugoj
figuri, tada bi jedan od dva termina, A ili B, bio u jednoj celini,
poto se dobija silogizam bilo da se negativna premisa odnosi
na jedan ili na drugi37. Ali, ako su obe premise afirmativne
nema silogizma.
288 Organon
289
 Dakle, sad je oevidno da jedan termin moe biti
neposredno negiran od drugoga, a mi smo objasnili kad i kako
je to mogue.
Glava e s n a e s t a
[ZABLUDA I NEZNANJE KOJI PROIZLAZE IZ
NEPOSREDNIH PREMISA]
to se tie neznanja, shvaenog, ne u smislu negacije
znanja, nego u smislu stanja duha, ono je zabluda pro-
izvedena silogizmom.
Zabluda se, pre svega, proizvodi u sluajevima nepo-
srednih pridavanja ili nepridavanja, i tada se pojavljuje na dva
naina: ili se potpuno veruje u jedno pripadanje ili
nepripadanje, ili se to verovanje stie pomou silogizma.
Zabluda to potie iz potpunog verovanja jeste prosta, dok
zabluda steena silogizmom uzima razne forme. Pretpostavimo
da A ne pripada nijednom neposredno. Ako se, pomou
srednjeg termina , zakljui da A pripada B, to e biti
zabluda proizvedena silogizmom.
Dalje, mogu obe premise da budu pogrene [lane], a, isto
tako, moe i samo jedna da bude pogrena. Ako se A ne pridaje
nijednom , a se ne pridaje nijednom B, ali se ipak u svakoj
od obe propozicije suprotno pretpostavlja, onda e obe
premise biti pogrene.
Ali moe biti da je odnos prema A i takav, da niti
potpada pod A, niti je univerzalno pridato B. Jer, s jedne
strane, ne moe biti u jednoj celini, poto je za A reeno da
ne pripada neposredno B, a, s druge strane, A nije nunim
nainom univerzalni atribut svih stvari. Iz toga izlazi da obe
premise mogu biti pogrene.
Ali moe jo biti da je jedna od premisa istinita, ali ne ma
koja od obe, nego samo premisa . Jer, premisa mora
uvek biti pogrena, zato to nije sadrano ni u kakvoj vrsti.
Meutim, premisa moe biti istinita, kao kad, na primer, A
neposredno pripada i B. Jer, kad je isti termin neposredno
pridat mnogim terminima,
nijedan od ovih nee pripadati drugome. Ali ne ini nikakvu
razliku ni ako pridavanje [prve premise ] nije neposredno.
Zabluda u pridavanju postaje samo iz tih razloga i na taj
nain (jer videli smo da silogizam u kome je pridavanje
univerzalno ni u jednoj figuri nije mogu sem u prvoj38);
meutim, zabluda u ne-pridavanju javlja se u isto vreme u
prvoj i u drugoj figuri. Ali, recimo prvo u koliko se oblika ona
javlja u prvoj figuri, i kako se premise odnose u svakom
sluaju.
Zabluda nastaje i kad su obe premise lane; to je sluaj
ako se pretpostavi da A neposredno pripada i B. Jer, ako se
uzme da A ne pripada nijednom , a da pripada svakom B,
tada su obe premise pogrene.
Ali zabluda je, isto tako, mogua i kad je jedna od
premisa svejedno koja pogrena. Jer, premisa moe
biti istinita, a premisa pogrena, naime istinita, zato
to A ne pripada svemu to postoji, a premisa pogrena,
zato to je nemogue za , kome nikad ne pripada A, da ono
[] pripada B. Jer, tada premisa ne bi bila vie istinita. Ali,
u isto vreme, ako su obe premise istinite, i zakljuak bi bio
istinit.
Ali, isto tako, moe premisa biti istinita, dok je druga
premisa lana. Na primer, kad bi istovremeno bilo sadrano
u i u A, nuno bi bilo da jedan od ova dva termina potpada
pod drugi, tako da, ako se pretpostavi da A ne pripada
nijednom , takva jedna premisa mora biti pogrena. Tako
oevidno, silogizam mora biti pogrean, pa bila samo jedna
premisa pogrena, ili obe.
Ali u drugoj figuri obe premise ne mogu biti potpuno
pogrene. Kad A pripada svakom B, tada se ne moe uzeti
nijedan srednji termin koji je univerzalno afirmiran od jednog
krajnjeg termina, a univerzalno negiran od drugoga. Dakle,
premise treba tako uzeti, da srednji termin bude afirmiran od
jednog krajnjeg termina, a negiran od drugog krajnjeg termina,
ako treba da postane silogizam. Ako su, dakle, tako uzete
premise potpuno Pogrene, oevidno je da e njima kontrerno
suprotne
290 19*
291
premise biti potpuno istinite. Ali to je nemogue. Meutim,
nita ne stoji na putu da obe premise budu delimino pogrene.
Uzmimo da stvarno pripada ponekom A i ponekom B. Jer,
ako se pretpostavi da pripada svakom
A, a nijednom B, obe premise bie pogrene, ali ne pot
puno, nego samo delimino. A isto je tako i kad se,
obrnuto, negiranje stavi u gornju premisu.
Isto se tako moe desiti da je jedna od premisa pogrena, i
to svejedno koja. Pretpostavimo da e ono to pripada svakom
A, pripadati isto tako i svakom B. Ali ako se sad pretpostavi da
pripada elom A, ali da ne pripada nijednom B, tada bi
premisa bila istinita, a premisa lana. A opet ono to ne
pripada nijednom
B, nee pripadati ni svakom A. Jer ako bi ono pripadalo
svakom A, tada bi pripadalo i svakom B. Ali to je protiv
pretpostavke. Ako se sad pretpostavi da pripada elom
A, ali nijednom B, onda je premisa istinita, a druga
premisa je lana.
Isto je tako i kad se negiranje stavi u gornju premisu. Jer,
to ne pripada nijednom A, nee, isto tako, pripadati nijednom
B. Ako se sad pretpostavi da ne pripada svakom A, ali da
pripada svakom B, tada e premisa biti istinita, a druga
premisa lana. I obrnuto, pogreno je pretpostaviti da ono to
pripada svakom B, ne pripada nijednom A. Jer ono to pripada
svakom B, nunim nainom pripada i ponekom A. Jer ako se
pretpostavi da pripada svakom B, ili nijednom A, onda e
premisa biti istinita, a premisa lana.
Vidi se, dakle, [sledee]: bilo da su obe premise pogrene,
ili samo jedna, uvek je u sluaju neposrednih propozicija
mogu jedan laan silogizam.
Glava s e d a m n a e s t a
[NEZNANJE I ZABLUDA KOJI PROIZLAZE IZ
POSREDNIH PREMISA]
U sluajevima u kojima se ne bez posredovanja
pridaje ili se ne pridaje predikat subjektu, kad pomou
svojstvenog srednjeg termina silogizam daje lani zakljuak,
__. nije mogue da obe premise budu lane. Naime, tada
moe biti lana samo gornja premisa. A pod svojstvenim
srednjim terminom podrazumevam srednji pojam pomou koga
se dobija istiniti silogizam, protivrean [kontradiktoran]
pogrenom silogizmu. Uzmimo da A treba da pripada
pomou srednjeg termina . Ali poto je [ako se zakljuak vri
pomou prve figure] nuno da premisa bude afirmativna da
bi se dobio silogizam, ona, oevidno, mora uvek biti istinita,
poto nije preokrenuta [konver-tirana]. Meutim, premisa
mora biti lana, jer njenim preokretanjem [konverzijom]
silogizam postaje kontrerno suprotan.
Isto je tako kad se srednji termin uzme iz nekog drugog
reda. Uzmimo, na primer, da je ne samo sadrano u A kao u
svojoj celini, nego i da je afirmirano od svakoga B. Tada je
nuno da [donja] premisa ostane [afirmativna], a da druga
[gornja] premisa [] bude preokrenuta [da postane
negativna]; prema tome, bie prva premisa uvek istinita, a
druga uvek pogrena. A jedna takva zabluda gotovo je ista kao
ona to proizlazi iz svojstvenog srednjeg termina.
Ali ako zakljuak nije dobijen svojstvenim srednjim
terminom, tada ako srednji termin potpada pod A, ali ne
pripada nijednom obe premise nunim nainom moraju
biti lane. Jer, premise moraju biti uzete na nain kontrerno
suprotan onome na koji se one stvarno odnose, ako treba dobiti
silogizam. Ali, ako se one uzmu na ovaj nain, obe postaju
lane. Uzmimo sad da A pripada svakom , a da ne pripada
nijednom B, tada kad se te premise preokrenu [konverzijom
tih premisa] dobie se zakljuak ije e obe premise biti lane.
Ali ako srednji termin, dakle ne potpada pod A, premisa
bie istinita, a premisa lana. Jer premisa je istinita,
zato to nije bilo sadrano u A, a premisa je lana, poto,
kad bi ona bila istinita, i zakljuak bi bio istinit [jer dve istinite
premise ne mogu dati lanu konkluziju]; meutim, zakljuak je
po pretpostavci laan.
292 293
premise biti potpuno istinite. Ali to je nemogue. Meutim,
nita ne stoji na putu da obe premise budu delimino
pogrene. Uzmimo da stvarno pripada ponekom A i
ponekom B. Jer, ako se pretpostavi da pripada svakom
A, a nijednom B, obe premise bie pogrene, ali ne pot
puno, nego samo delimino. A isto je tako i kad se,
obrnuto, negiranje stavi u gornju premisu.
Isto se tako moe desiti da je jedna od premisa po-
grena, i to svejedno koja. Pretpostavimo da e ono to
pripada svakom A, pripadati isto tako i svakom B. Ali
ako se sad pretpostavi da pripada elom A, ali da ne
pripada nijednom B, tada bi premisa bila istinita, a
premisa lana. A opet ono to ne pripada nijednom
B, nee pripadati ni svakom A. Jer ako bi ono pripadalo
svakom A, tada bi pripadalo i svakom B. Ali to je protiv
pretpostavke. Ako se sad pretpostavi da pripada elom
A, ali nijednom B, onda je premisa istinita, a druga
premisa je lana.
Isto je tako i kad se negiranje stavi u gornju premisu.
Jer, to ne pripada nijednom A, nee, isto tako, pripadati
nijednom B. Ako se sad pretpostavi da ne pripada sva-
kom A, ali da pripada svakom B, tada e premisa biti
istinita, a druga premisa lana. I obrnuto, pogreno je
pretpostaviti da ono to pripada svakom B, ne pripada
nijednom A. Jer ono to pripada svakom B, nunim na-
inom pripada i ponekom A. Jer ako se pretpostavi da
pripada svakom B, ili nijednom A, onda e premisa
biti istinita, a premisa lana.
Vidi se, dakle, [sledee]: bilo da su obe premise po-
grene, ili samo jedna, uvek je u sluaju neposrednih
propozicija mogu jedan laan silogizam.
Glava s e d a m n a e s t a
[NEZNANJE I ZABLUDA KOJI PROIZLAZE IZ
POSREDNIH PREMISA]
U sluajevima u kojima se ne bez posredovanja
pridaje ili se ne pridaje predikat subjektu, kad pomou
svojstvenog srednjeg termina silogizam daje lani zakljuak,
nije mogue da obe premise budu lane. Naime, tada
moe biti lana samo gornja premisa. A pod svojstvenim
srednjim terminom podrazumevam srednji pojam pomou
koga se dobija istiniti silogizam, protivrean [kontradik
toran] pogrenom silogizmu. Uzmimo da A treba da pri
pada pomou srednjeg termina . Ali poto je [ako se
zakljuak vri pomou prve figure] nuno da premisa
bude afirmativna da bi se dobio silogizam, ona, oevidno,
mora uvek biti istinita, poto nije preokrenuta [konver-
tirana]. Meutim, premisa mora biti lana, jer njenim
preokretanjem [konverzijom] silogizam postaje kontrerno
suprotan.
Isto je tako kad se srednji termin uzme iz nekog dru-
gog reda. Uzmimo, na primer, da je ne samo sadrano u
A kao u svojoj celini, nego i da je afirmirano od svakoga B.
Tada je nuno da [donja] premisa ostane [afirmativna],
a da druga [gornja] premisa [] bude preokrenuta [da
postane negativna]; prema tome, bie prva premisa uvek
istinita, a druga uvek pogrena. A jedna takva zabluda
gotovo je ista kao ona to proizlazi iz svojstvenog srednjeg
termina.
Ali ako zakljuak nije dobijen svojstvenim srednjim
terminom, tada ako srednji termin potpada pod A, ali
ne pripada nijednom obe premise nunim nainom
moraju biti lane. Jer, premise moraju biti uzete na nain
kontrerno suprotan onome na koji se one stvarno odnose,
ako treba dobiti silogizam. Ali, ako se one uzmu na ovaj
nain, obe postaju lane. Uzmimo sad da A pripada svakom
, a da ne pripada nijednom B, tada kad se te pre-
mise preokrenu [konverzijom tih premisa] dobie se za-
kljuak ije e obe premise biti lane.
Ali ako srednji termin, dakle ne potpada pod A,
premisa bie istinita, a premisa lana. Jer premisa
je istinita, zato to nije bilo sadrano u A, a premisa
je lana, poto, kad bi ona bila istinita, i zakljuak bi
bio istinit [jer dve istinite premise ne mogu dati lanu
konkluziju]; meutim, zakljuak je po pretpostavci laan.
292 293
 Ali, ako je zabluda zakljuena u drugoj figuri, tada ne
mogu obe premise biti potpuno lane (jer kad potpada pod A,
nijedan termin ne moe da bude afirmiran celini jednog
krajnjeg termina, a da bude negiran celini drugog krajnjeg
termina, kao to smo ve ranije rekli), ali je mogue da je
jedna od dve premise lana, i to svejedno koja. Jer, ako
istovremeno pripada A i B, tada e, ako se pretpostavi da
pripada A, a da ne pripada B, premisa biti istinita, a
druga premisa e biti lana. I obrnuto, ako se pretpostavi da
pripada B, ali da ne pripada nijednom A, premisa bie
istinita, a druga premisa bie lana.
Tako smo izloili kad i pomou kojih vrsta premisa
postaje zabluda, kad je negativan silogizam koji daje zabludu.
Ali kad je silogizam afirmativan,39 nemogue je ako je
zakljuak dobijen svojstvenim srednjim terminom da obe
premise budu lane. Jer, premisa mora da ostane [kao
afirmativna], ako se hoe da se dobije silogizam [prve figure],
kao to je ve ranije reeno. Otuda e premisa biti uvek
lana, jer je ona preokrenuta [konvertirana].
Isto se dogaa ako srednji termin biva uzet iz nekog
drugog reda, kao to je ve bilo reeno [kad je govoreno]
sluaju negativne zablude. Jer, premisa treba da ostane,
nunim nainom, a premisa mora da bude preokrenuta, i
tada je zabluda ista kao u ranijem sluaju.
Ali ako afirmativan silogizam nije dobijen svojstvenim
srednjim terminom, onda e ako potpada pod A, ta premisa
[gornja premisa ] biti istinita, a druga [donja premisa ]
bie lana, jer A moe biti atribut vie termina koji ne
potpadaju jedan pod drugi. Ali, ako ne potpada pod A, tada
e, oevidno, ova premisa [gornja premisa ] uvek biti
pogrena (jer je ona afirmativno uzeta), ali premisa moe
biti kako istinita tako i lana. Jer, nita ne stoji na putu da A ne
pripada nijednom , i da pripada svakom B, kao, na
primer, [da] bie obdareno ulima [ne pripada] nijednoj nauci,
ali [da] nauka [pripada] muzici. A isto tako nita ne spreava da
A ne pripada nijednom , kao ni nijednom B. Dakle,
oevidno
je: kad srednji termin ne potpada pod A, tada mogu da budu
lane kako obe premise tako i samo jedna od njih. Tako je,
dakle, oevidno na koliko naina i na osnovu kojih premisa
mogu da se jave zablude koje proizlaze iz siloizma, bilo
kod neposrednih propozicija, ili kod onih koje se mogu
dokazati.
Glava o s a m n a e s t a [NEZNANJE
POSMATRANO KAO NEGACIJA NAUKE]
Dakle, jasno je, isto tako, da, ako jedno ulo nedostaje,
tada, nunim nainom, nedostaje i jedna nauka, koju je
nemogue stei.40 Naime, mi uimo ili pomou indukcije ili
pomou dokazivanja [demonstracije]. Ali dokazivanje se
izvodi iz opteg [iz univerzalnih principa], a indukcija iz
pojedinanih sluajeva. Ali nemogue je stei saznanje opteg
drukije nego putem indukcije, poto ak i ono to se naziva
ishodima apstrakcije moe biti pristupano samo pomou
indukcije, preciznije reeno time to svakom rodu, prema
prirodi svojstvenoj svakom od njih, pripadaju izvesne osobine
koje se mogu prouavati kao odvojene, ak i kad u stvari nisu
odvojene. Ali nemogue je baviti se indukcijom, ako se nema
ulo [ako se nema senzacija]. Jer, na pojedinane sluajeve
primenjuje se senzacija. A za pojedinane sluajeve ne moe
postojati nauka, jer se ona ne moe dobiti ni iz opteg bez
indukcije, niti indukcijom bez senzacije.
Glava d e v e t n a e s t a
[DA LI SU PRINCIPI DOKAZIVANJA KONANI ILI
BESKONANI PO BROJU]
Svaki silogizam sastoji se iz tri termina. Afirmativan
silogizam ima snagu da dokae da A pripada , zato to A
pripada B, a pripada ; meutim, u negativnom silogizmu
jedna premisa izraava da jedan termin pripada drugom, dok,
naprotiv, druga premisa izraava da jedan termin ne pripada
drugom.
294 295
 Vidi se, dakle, da su to principi i takozvane pretpostavke
silogizma. Jer, kad se oni uzmu na ovaj nain,41 tada se, nunim
nainom, moe dokazati da A pripada pomou B, i opet da A
pripada pomou drugog jednog srednjeg termina, i da, isto
tako, pripada .
Za onoga ko se zadovoljava da zakljuuje prema
miljenju i na dijalektiki nain, oevidno je da treba gledati
samo na to, da li silogizam proizlazi iz najverovatnijih moguih
premisa. Ako, dakle, izmeu A i ne postoji uistinu srednji
termin, nego ako samo izgleda da postoji, tada e onaj ko na
osnovu njega izvodi zakljuak dijalektiki zakljuivati. A da bi
se dostigla istina, mora se imati u vidu ono to postoji.
Ali sa tim stvar ovako stoji. Postoje atributi koji su
afirmirani jednom subjektu drukije nego akcidentalno. Pod
akcidentalnim [pridavanjem] podrazumevam da se, na primer,
nekom belom predmetu kae da je ovek, to nema isti
smisao kao rei da je ovek beo. Naime, ovek nije beo budui
neto drugo nego ovek, dok, naprotiv, belo je belo zato to je
ovek beo [jer belo mora uvek biti u jednom subjektu]. Dakle,
postoje izvesni termini takve vrste [prirode] da mogu biti kao
takvi pridavani drugima.
Pretpostavimo sad da je termin koji sam ne pripada
nikakvom drugom terminu, a njemu kao prvom pripada B, i da
nita izmeu njih ne postoji. Pretpostavimo da pripada na
isti nain, a . Mora li ovaj red nunim nainom ovde da
se zaustavi, ili moe li tako da ide u beskonanost?
Pretpostavimo opet da nita nije afirmirano po sebi,
ali da [atribut] A neposredno pripada [subjektu] , a niem
drugom izmeu njih, a da [kao atribut] pripada [subjektu]
H, a da pripada B. Da li i ovaj red isto tako nunim nainom
treba da se zaustavi, ili moe li on da ide dalje u beskonanost?
Ovo drugo pitanje razlikuje se od prvog time, to se u
prvom pita da li se polazei od onoga to samo ne pripada
nijednoj drugoj stvari, ali emu druga stvar pripada moe ii
nagore bez kraja; meutim, drugo pitanje
sastoji se u ispitivanju da li se, poinjui onim to je pridano
drugom, ali emu nita drugo nije pridano moe nadole ii u
beskonanost.
Dalje, mogu li srednji termini da budu beskrajni po broju,
dok su krajnji termini vrsto determinirani? Hou da kaem:
pretpostavimo da A pripada , a da je srednji termin meu
njima, a da izmeu i A postoje drugi srednji termini, a
izmeu ovih opet drugi, moe li tada red tih srednjih
termina da bude beskrajan, ili je to nemogue?
Na ovo se obazreti, znai pitati da li dokazivanja idu u
beskonanost, i da li postoji dokaz za sve, ili se dokazi
uzajamno ograniavaju?42
Ista pitanja stavljam i negativnim silogizmima i
negativnim premisama. Na primer, ako A ne pripada nijednom
B, onda e to [ne-pripadanje] biti ili neposredno, ili e izmeu
njih postojati neki srednji termin, koji prethodi B, a kome A ne
pripada (neka to bude koje pripada svakom B), ali tu
moe postojati jo jedan termin koji prethodi H, na primer ,
koji pripada svakom H. U ovim sluajevima [kao i u gore
navedenim] ili je red ranijih termina kojima A ne pripada
beskrajan, ili se on zaustavlja.
Ali ne stoji tako [ili: ova pitanja se ne mogu postaviti] sa
pojmovima koji se daju preokrenuti [sa konvertibilnim
pojmovima]. Naime, kad se subjekt i predikat daju preokrenuti,
tada nema ni prvog ni poslednjeg subjekta. Jer, u ovom pogledu
odnosi se sve prema svemu na isti nain [svi reciproni termini
stoje u istom odnosu], pa bilo da su beskrajni atributi subjekta,
ili da su beskrajni i subjekti i atributi. Ovde je izuzet sluaj kad
se termini mogu preokrenuti na razne naine, i kad se
pridavanje vri za jedan termin akcidentalno, a za drugi kao
kategorija [kao odredba bia].
Glava d v a d e s e t a
[BROJ SREDNJIH TERMINA NIJE BESKRAJAN]
Jasno je da je nemogue da izmeu dva termina postoji
beskrajan broj srednjih termina, ako red atributa
296 297
nadole i red atributa nagore imaju granicu.43 Pod redom nagore
podrazumevam pravac ka optijem, a pod redom nadole pravac
ka pojedinanom.
Ako bi, kad se A prida Z, posrednih termina [izmeu
njih], ovde obeleenih sa B, bilo beskrajno mnogo, oevidno je
da bi bilo mogue, polazei od A, dodati beskrajno atributa
jednih drugima prema redu nanie (poto bi, pre nego to se
doe do Z, bilo beskrajno posrednih termina); kao to bi,
polazei od nagore, trebalo prei beskrajni broj posrednih
termina, pre nego to bi se stiglo do A. Ali ako je to nemogue
[to jest: ako je red atributa po broju ogranien], bie isto tako
nemogue da izmeu A i postoji beskrajni broj srednjih
termina. Isto tako ne slui niem rei da izvesni termini reda
AB dolaze neposredno jedan za drugim, na nain koji ne
doputa nijedan posredni termin izmeu njih,44 dok se kod
drugih ne daju pronai takvi termini, koji se meu sobom
neposredno granie.45 Jer, ma koji od termina da uzmem,
broj posrednih termina u pravcu A ili mora biti beskrajan ili
konaan. A nema nikakve vanosti [utvrditi] odakle ti redovi
termina postaju beskrajni, da li odmah, ili ne odmah, jer e
u svakom sluaju [srednji] termini koji potom dolaze biti
beskrajni po broju.
Glava d v a d e s e t prva
[U NEGATIVNIM DOKAZIVANIIMA SREDNII TERMINI
NISU BESKRAJNI PO BROJU]
Ali, isto tako, jasno je da e i u negativnom dokazivanju
red termina biti po broju ogranien, ako je, u afir-mativnom
dokazivanju, on ogranien u dva pravca [to jest ako postoji prvi
atribut i poslednji subjekt]. Pretpostavimo da nije mogue [u
afirmativnim silogizmima] ii u beskraj-nost, ni idui od
poslednjeg termina navie [od subjekta ka atributu], (a ja
nazivam poslednjim terminom onaj koji sam ne pripada
nijednom drugom terminu, ali kome pripada neki drugi termin,
na primer Z); niti polazei od prvog termina poslednjem [to-e-
rei, silazei od atributa
subjektu], (a ja nazivam prvim terminom onaj koji se iskazuje
jednom drugom, ali kome nijedan drugi nije iskazan). A
ako je tako [to jest, ako postoje prvi i poslednji termin u
afirmativnim dokazivanjima], onda e i red srednjih termina, u
sluaju negiranja, imati kraja.
Jer, na tri naina se dokazuje da neto ne pripada neem
drugom. Pre svega, moe se rei: pripada svemu emu
pripada , i A ne pripada niem emu pripada. to se tie
propozicije , a to je uvek sluaj za jedan od dva intervala
[premise, ovde: donje premise], treba nunim nainom doi
do neposrednih propozicija, poto je ovaj interval [ova
premisa] afirmativan. to se tie druge premise, jasno je da ako
je gornja premisa negirana od nekog drugog termina, na primer
od , koji je raniji od B ; tada e morati da pripada svakom
. ako je opet gornja premisa negirana od nekog drugog
termina, ranijeg nego , taj termin morae da pripada svakom
. Iz toga izlazi da e poto je red nagore po broju ogra-
nien i red nadole biti isto tako ogranien, i da e postojati
prvi subjekt kome je A negirano.
Ali ako, opet, pripada svakom A, ali nijednom , onda
ni A ne pripada nijednom . Ako sada treba dokazati ovu
propoziciju [negativnu donju premisu], onda e se to oevidno
dokazati ili prvom figurom, kao gore, ili ovom [drugom]
figurom, ili treom. prvoj smo govorili, a drugu emo
objasniti. Dokaz e se otprilike ovako izvoditi: pripada
svakom B, a ne pripada nijednom , poto predikat, nunim
nainom, pripada . zatim, poto valja dokazati da ne
pripada , drugi jedan termin, sam negiran od , pripada . Ali
poto je afirmativno pripadanje viem terminu 46 uvek
ogranieno, negativno pripadanje [viem terminu] bie isto
tako ogranieno.
U treoj figuri postupa se na sledei nain. Ako A pripada
svakom B, a ako ne pripada ponekom , ne pripada svemu
emu A pripada. I ovde e ta premisa [negativna premisa ]
biti dokazana ili gornjim [silogi-stikim] figurama, ili samom
ovom figurom. U prve dve figure, red je ogranien. U
poslednjoj figuri ponovo e se
298 299
pretpostaviti da pripada , terminu kome je uzetom
pojedinano negirano. I ova propozicija e biti na isti
nain dokazana. Ali poto se pretpostavlja da je red nadole isto
tako ogranien, jasno je da e postojati granica i u negativnom
pridavanju .
Oevidno je, dakle, da e dokaz biti ogranien i kad se ne
izvodi jednim putem, nego svim putevima, to jest [ne samo
u jednoj, nego u tri silogistike figure], as u prvoj, as u
drugoj, as u treoj [silogistikoj] figuri. Jer, putevi su konani
po broju. A ako se konano pomnoi konanim brojem,
proizvod e, nunim nainom, biti konaan.
Dakle, jasno je da postoji granica u negiranju, kao to ona
postoji i u afirmiranju. Ali da je tako u afirmiranju, moe se
videti iz sledeih dijalektikih razmatranja.
Glava d v a d e s e t druga
[U AFIRMATIVNIM DOKAZIVANJIMA BROJ TERMINA JE
KONAAN]
to se tie bitnih predikata," oevidno je da su ti predikati
ogranieni po broju. Jer, ako je definicija mogua, to jest ako se
bitnost moe saznati, i ako se, s druge strane, jedan beskrajni
red ne moe prei, tada, nunim nainom, treba da su bitni
predikati konani.
predikatima uopte imamo da kaemo sledee. Moe se
rei shodno istini: belo ide" i: ova velika stvar je od drveta",
ili opet: drvo je veliko" i: ovek ide". Ali postoji razlika
izmeu prvih i drugih [od ovih] iskaza. Kad kaem: belo je od
drveta", ja pod tim podrazumevam da se sluajno dogaa
onome to je belo da bude od drveta, a ne da je belo supstrat
drveta. Jer, stvar nije postala od drveta time to je ona sutina
belog ili jedne vrste belog, prema tome belo je drvo samo
akcidentalno. Naprotiv, kad kaem: drvo je belo", to ne znai
da je belo neto drugo, emu se sluajno desilo da bude drvo.
Isto tako, kad kaem: muziar je beo", hou da kaem da
je beo ovek kome se sluajno desilo da bude muziar. [Prema
tome, kad kaem: drvo je belo", to znai] da je drvo supstrat
koji je, u svojoj bitnosti, postao beo, poto nije nita drugo
nego sama bitnost drveta ili jedne vrste drveta.
Ako sad [povodom ovoga] treba da se postavi neko
pravilo, onda je ovaj poslednji nain govora [drvo je belo"]
jedan iskaz, a drugi iskaz [belo je drvo"] ili uopte nije
nikakav iskaz, ili nije iskaz apsolutno, nego akciden-talno. to
tada zauzima mesto belog, jeste ono to je iskazano [atribut], a
to zauzima mesto drveta, jeste ono emu neto biva
iskazano [subjekt].
Pretpostavimo, dakle, da se predikat pridaje subjektu uvek
apsolutno, a ne akcidentalno, jer dokazivanja dokazuju
pridavanjem ove vrste [a ne akcidentalnim pridavanjem]. Kad
je samo jedan predikat pridan samo jednom subjektu,
pridavanje se odnosi ili na bitnost, ili na kvalitet, ili na
kvantitet, ili na odnos, ili na akciju, ili na trpljenje, ili na mesto,
ili na vreme.48
Dalje supstancijelni predikati oznaavaju ili bie ili deo
bia onoga emu bivaju pridavani. A akcidencije su atributi
koji ne oznaavaju supstanciju, nego koji su afirmirani
subjektu razliitom od njih samih, koji nije ni sam odreeni
atribut, ni vrsta toga atributa. Na primer, belo je akcidencija
oveka, jer ovek nije ni bitnost belog, ni bitnost dela belog.
Meutim, moe se rei da je ovek ivotinja, jer je ovek po
svojoj bitnosti jedna vrsta ivotinje. Ovi nesupstancijelni
predikati moraju da budu pridavani nekom subjektu, i nema
nijednog belog koje je belo, a da, isto tako, nije i neto drugo
nego belo. A ideje se moraju odbaciti. Jer, ideje su samo prazne
zvune fraze; kad bi one i postojale stvarno, bile bi za
obrazloavanje potpuno beznaajne, poto se dokazi bave tim
obrazloa-vanjima [predikatima kako smo ih mi definisali].49
Ali, dalje, jedna stvar ne moe biti kvalitet druge [stvari],
a ova [ne moe biti] kvalitet prve [stvari]. To jest, jedna stvar
ne moe biti kvalitet svoga kvaliteta, poto je nemogue da one
budu uzajamno jedna od druge potvrene [afirmirane] na
jedan od navedenih naina.
300 301
One mogu jedna drugoj da budu istinito izreene, ali ne
mogu da budu istinito potvrene jedna od druge.50
Ali neto se moe pridati u smislu supstancije [u smislu
bitnog uzajamnog pridavanja], to jest kao neto to je ili vrsta
ili razlika [subjekta] koju predikat potvruje. Meutim,
dokazano je [u poetku ove glave] da ova pridavanja nisu
beskrajna ni u redu nanie, ni u redu navie. Tako, na primer,
nije beskrajan ni red: ovek je dvo-noac", dvonoac je
stvor [ivotinja]", a stvor opet neto drugo; niti [je beskrajan]
red koji pridaje stvora oveku, oveka Kaliji, a Kaliju nekom
drugom subjektu, kao jednu odredbu njegove bitnosti. Jer,
svaka takva supstancija daje se definisati; ali beskrajno se ne
moe prei u miljenju. A iz toga izlazi da nisu beskrajni ni red
navie ni red nanie. Jer, ne daje se definisati jedna supstancija
iji je broj predikata beskrajan.
Kao vrsta, predikati se ne mogu uzajamno afirmirati jedan
drugim, jer bi to bilo identifikovati vrstu sa jednim od njenih
rodova. Ali ni kvalitet ne moe, isto tako, drukije nego
akcidentalno da bude uzajamno potvren od jednog kvaliteta.
Isto vai i za druge kategorije. Naime, svi ovi predikati [upravo
kategorije] su akcidentalne prirode i pridaju se supstancijama.
Ali, isto tako, ni red [predikata] nagore nije beskrajan, jer
ono to se tvrdi svakoj stvari izraava da je subjekt
odreenog kvaliteta, ili odreenog kvantiteta, ili da spada pod
jednu kategoriju te vrste,51 ili da izraava atribute koje
supstancija sadri. Ali ovi atributi su ogranieni po broju, a
vrste kategorija postoje isto tako u jednom odreenom broju.
Jer, kategorije su ili kvalitet, ili kvanti-tet, ili odnos, ili
delatnost, ili trpljenje, ili mesto, ili vreme.52
Uzmimo da se jedan predikat afirmira jednom subjektu,
a, sem toga, da predikati koji ne izraavaju supstanciju ne
mogu biti pridavani jedni drugima. Jer, sve su to akcidencije,
samo su neke od njih predikati po sebi, a druge su razliitoga
tipa. Mi ipak kaemo da su svi ti predikati podjednako
afirmirani nekom supstratu, a da
akcidencija nije nikad supstrat. Zaista, mi nikako ne po-
stavljamo meu odredbe ove vrste jednu stvar, koja, ne budui
neto drugo nego ona sama, nosi oznaku koju nosj; nego
kaemo da je ona afirmirana od subjekta drugog nego to je
ona sama, kao i da ti atributi mogu biti razliiti prema
razliitim subjektima.
Dakle, nee moi bez kraja ni navie ni nanie jedno
[samo jedan predikat] drugome [samo jednom subjektu] da
bude tvreno [afirmirano]. Jer subjekata ije su akcidencije
afirmirane, ima onoliko koliko ima sastavnih de-lova svake
individualne supstancije, a ti delovi nisu po broju beskrajni.53 A
red navie obuhvata i sastavne delove [svake individualne
supstancije] i akcidencije. U stvari, ni jedni ni drugi nisu
beskrajni po broju.54 Nuno je, prema tome, da postoji jedan
prvi subjekt kome neto prvo biva tvreno [kome se pridaje
prvi atribut], a ovome neto drugo [i da postoji drugi atribut
kome se prvi pridaje], i taj red mora se zaustaviti, i mora
postojati neto to vie ne biva tvreno drugom, kao
ranijem, i emu nije vie tvreno drugo, kao ranije [taj red
mora se zaustaviti jednim atributom koji nije vie pridavan
nekom ranijem terminu, i kome nijedan raniji termin nije pri-
davan].55
Ovo je jedan nain kojim moe da se dokae ono to smo
rekli. A postoji i drugi nain, poto se dokazivanje tie stvari
kojima su pridati raniji predikati, i poto se, prema stavovima
koji se daju dokazati, ovek ne moe bolje odnositi nego tako
da ih zna.56 Ali nemogue je znati te stavove bez dokazivanja.
A poto je zakljuak poznat samo iz premisa, onda, ako ove ne
znamo, niti ih moemo poznavati na neki nain koji je bolji od
znanja na osnovu dokaza, neemo poznavati ni zakljuke to iz
njih proizlaze. Ako se pretpostavi da je mogue neto saznati
apsolutno pomou dokazivanja, a ne na osnovu postulata i
pretpostavaka, nuno je da posredni termini budu
ogranieni po broju. Jer, kad oni ne bi bili ogranieni, nego kad
bi postojao uvek jedan termin vii od po-slednjeg termina,
onda bi za sve postojao dokaz [onda bi se
302 303
svaki stav mogao dokazati]. A iz toga proizlazi da poto se
ne moe prei beskrajnost [nee biti prvoga principa, i] mi
stvari za koje postoji dokaz ne moemo znati na osnovu
dokazivanja. Dakle, ako mi nismo prema njima [tim stvarima]
u boljem poloaju nego kad bismo ih poznavali, 57 tada ne bi
bilo mogue ma ta znati pomou dokaza apsolutno, nego samo
na osnovu pretpostavaka.
Sa dijalektike take gledita, dokazi koje smo izneli
dovoljni su da se poveruje u ono to smo rekli, ali analitiki
dokaz pokazae jo krae da ni red predikata navie, ni red
predikata nanie ne moe biti beskrajan po broju u
demonstrativnim naukama, koje su predmet naeg ispitivanja.
Dokaz se odnosi na ono to po sebi pripada stvarima. A
atributi po sebi pripadaju stvarima na dva naina: ili zato to su
sadrani u sutini njihovih subjekata, ili zato to su njihovi
subjekti sadrani u njihovoj svojstvenoj sutini.
Takvo je, na primer, u drugom pomenutom sluaju
neparno, koje je atribut broja. Jer, i ako neparno pripada broju,
sam broj je sadran u definiciji neparnog, a opet mnoina ili
deljivost [sadrani su] u definiciji broja.
Ali nemogue je da jedan ili drugi red predikata po sebi
bude beskrajan. To nije mogue u sluaju u kome se neparnost
potvruje [afirmira] broju, jer bi tada u ne-parnosti bio
sadran neki drugi atribut kome bi neparno pripadalo. Ali ako
je tako, broj e biti prvi subjekt ovih atributa, i on e pripadati
svakom od njih. Poto nije mogue da se beskrajni atributi ove
vrste sadre u jednoj stvari, ni red nagore nee biti beskrajan.
Jer, nuno je na svaki nain da svi ovi atributi pripadaju
prvom subjektu, na primer broju, a broj njima, tako da meu
njima postoji konvertibilnost, ali da nijedan od njih ne
premauje drugi [nema vei obim nego drugi] A nisu beskrajni
po broju ni atributi koji su sadrani u sutini svojih subjekata,
inae bi definicija bila nemogua.58
Dakle, ako svi predikati koji su afirmirani postoje po sebi,
i ako ti predikati nisu beskrajni, red nagore bie o<>ranien, a,
prema tome, [bie ogranien] i red nadole.
Ali, ako je tako, onda su isto tako posredni termini izmeu
dva termina uvek ogranieni po broju. 59 A tada je oevidno da
moraju nunim nainom postojati principi dokazivanja kao [to
je oevidno] i da se sve istine ne mogu dokazati, kao to
misle neki kojima smo govorili u poetku. Jer, ako postoje
principi, onda niti se sve [sve istine] daje dokazati, niti se moe
ii u beskonanost. Jer, pretpostaviti jedno ili drugo, znailo bi
tvrditi da nijedan interval [propozicija] nije neposredan i nede-
ljiv, nego da su svi deljivi, poto se zakljuak dokazuje
umetanjem srednjeg termina, a ne dodavanjem spoljnjeg
termina. Dakle, ako bi se ovo umetanje moglo produiti u
beskonanost, onda bi izmeu dva [spoljnja] termina mogao
postojati beskrajan broj srednjih termina. Ali to je nemogue,
ako postoji granica u redu termina kako nagore, tako i nadole.
Ali mi smo ranije dijalektiki dokazali da postoji granica, a sad
smo to dokazali na analitiki nain.60
Glava dvadeset t r e a
[KOROLARIJE]
Poto je to dokazano, jasno je da ako isti predikat, A,
pripada dvama terminima, i , a ovi sami nisu pridavani
jedan drugom, nikako, ili ne univerzalno, taj im predikat nee
uvek pripadati na osnovu jednog zajednikog srednjeg termina.
Uzmimo, na primer, da ravnostrani i raznostrani trougao, na
osnovu jednog zajednikog srednjeg termina, imaju osobine da
je zbir njihovih uglova jednak sa dva prava ugla. Ta osobina im
pripada ukoliko su i jedan i drugi jedna odreena
[geometrijska] figura, ali ne ukoliko se razlikuju jedan od
drugog. Ali nije uvek tako.
Neka bude termin na osnovu koga A pripada .
Oevidno je da e pripadati i na osnovu drugog
zajednikog termina, a opet ovaj drugi na osnovu treeg
304 2 Organon 305
termina, tako da bi izmeu dva termina bio umetnut beskrajan
broj posrednih termina. Ali to je nemogue.
Dakle, nije uvek nuno da se pridavanje jednog istog
predikata nekolikim subjektima vri na osnovu jednog
zajednikog termina, jer tu treba da postoje i neposredni
intervali [neposredne propozicije]. Ali nuno je da srednji
termini pripadaju istoj vrsti, i da su izvedeni iz istih nede-ljivih
premisa, ako zajedniki atribut treba da pripada bitnim
atributima. Jer, pri dokazivanju ne sme se prei iz jedne vrste u
drugu.
Isto je tako jasno da, ako A pripada B, a izmeu njih
postoji jedan srednji termin, moe se dokazati da A pripada
B. Elementi toga zakljunog stava jesu premise koje sadre
srednji termin [o kome je re]. 61 Tih elemenata ima onoliko
koliko ima srednjih termina. Jer elementi su sve neposredne
propozicije, ili bar one koje su univerzalne. Meutim, ako
nema srednjeg termina, nije mogue nikakvo dokazivanje,
ali na tome putu dolazi se do principa.
Isto vai i kad A ne pripada B; ako postoji jedan srednji
termin ili jedan termin raniji nego B, kome A ne pripada,
dokazivanje je mogue. Meutim, u drugom sluaju [ako tih
termina nema], dokazivanje nije mogue, nego je premisa
princip. Sem toga, ima onoliko elemenata koliko [ima] srednjih
termina. Jer, premise sadre te termine koji su principi
dokazivanja. Isto tako postoje mnogi principi koji se ne mogu
dokazati, koji tvrde da je ovo ono, ili da ovo pripada onom,
kao to ima drugih koji negiraju da je ovo ono, i da ovo
pripada onom.62 Tako e jedni principi potvrivati da jedna
stvar postoji, a drugi da ona ne postoji.
Ako treba dokazati jedan zakljuni stav [konkluziju], tada
treba uzeti [u pomo] njegov prvi predikat. Neka to bude ,
kome je A slino pridano [kao to je pridano i ], ako se uvek
tako dalje ide, nikad se ne uzimaju [u obzir] za dokaz jedna
propozicija ili jedan atribut koji lee van A, nego se srednji
termin [interval izmeu A i B] neprekidno stee [zgunjava],
sve dok propozicije ne postanu nedeljive i ne svedu se na jedno
[na jednu neposrednu
propoziciju koja se ne moe dokazati, a koja se moe uporediti
sa nedeljivom jedinicom]. A postoji jedinstvo, kad premisa
postane neposredna, poto je samo neposredna premisa jedna,
u apsolutnom smislu reci.
I kao to je, u drugim oblastima, princip [jedinica mere]
neto prosto, ali ne svuda isto za teinu je princip mina
[mera], za melodiju polovina tona, a za druge stvari je neki
drugi princip,63 tako je za silogizam princip neposredna
premisa, a za dokazivanje i nauku to je nus [razum, um,
intelektualno gledanje].
Tako u silogizmima koji dokazuju da jedan atribut pripada
jednom subjektu, srednji termin ne pada nikad izvan gornjeg
termina.
U negativnim silogizmima prve figure koji dokazuju
pripadanje [jednog predikata jednom subjektu] srednji
termin ne pada nikad izvan gornjeg termina; tako, na pri-mer,
kad se dokazuje da A ne pripada pomou ; jer ako pripada
svakom , ne pripada nijednom . Ako treba dokazati da A
ne pripada nijednom , tada treba uzeti jedan srednji termin
izmeu A i , i tako e se uvek dalje ii. Ali ako treba dokazati
da ne pripada E, ukoliko pripada svakom , ali ne pripada
nijednom ili ne pripada ponekom E, srednji termin nee
nikad pasti izvan E, a je subjekt kome ne treba da pripada.
Najzad, u treoj figuri, srednji termin nee nikad leati
izvan termina kome drugi neki [termin] treba da se odrie, niti
izvan termina koji treba da se odrie.
Glava dvadeset e t v r t a
[PREIMUSTVO UNIVERZALNOG DOKAZA]
Ali poto je dokaz univerzalan ili partikularan, afirma-
tivan ili negativan, javlja se pitanje koji je od njih bolji. Isto
pitanje javlja se i povodom takozvanog direktnog dokaza i
povodom dokaza koji se sastoji u svoenju na nemogue.
Ispitajmo prvo univerzalni i partikularni dokaz. Kad na njih
jednom budemo bacili svetlost, govoriemo takozvanom
direktnom dokazu i dokazu koji vodi nemoguem.
306 20*
307
 Kad neko tome razmilja, moe mu se uiniti da je
partikularni dokaz bolji iz sledeih razloga.
Bolji dokaz je onaj koji vodi viem znanju (jer u tome se
sastoji vrednost dokaza). A mi jednu stvar bolje znamo, kad je
znamo po sebi [o odnosu na nju samu], a ne kad je znamo na
osnovu neeg drugog [u odnosu na neku drugu stvar]. Tako mi
bolje poznajemo muziara Koriska, kad znamo da je Korisk
muziar, nego kad znamo da je ovek muziar. Isto je i u
drugim sluajevima.
A univerzalan dokaz samo dokazuje da stvar druga nego
subjekt, a ne sam subjekt ima jedan [odreeni] atribut. Tako, na
primer, taj dokaz, u odnosu na ravnokraki trougao, samo
dokazuje da trougao, a ne ravnokraki trougao, ima takvu
osobinu. Meutim, partikularni dokaz dokazuje da sam subjekt
ima takav atribut. A ako je bolji dokaz [koji utvruje] da jedan
subjekt po sebi ima jedan atribut, i ako je priroda partikularnog
dokaza takva da to u veem stepenu utvruje nego priroda
univerzalnog dokaza, iz toga e proizlaziti da je partikularan
dokaz bolji.
Dalje, ako opte [univerzalno] nije neto to postoji van
pojedinanih stvari, ali ako dokaz [o tome] izaziva miljenje
da postoji neto to je osnova dokaza, i da to sainjava prirodu
koja stvarno postoji; na primer prirodu trougla van
pojedinanih trouglova, figure van pojedinanih figura i broja
van pojedinanih brojeva; a ako je, s druge strane, dokaz
onome to postoji [o partikularnom] bolji od dokaza onom to
ne postoji [o univerzalnom], i ako je dokaz koji nas ne vara
bolji od onoga koji nas vara-, i ako opti [univerzalni] dokaz
spada u tu poslednju vrstu [ako je on dokaz koji nas vara], (jer
se, u tome dokazu, postupa kao u jednom slinom argumentu [u
kome se tvrdi] da je ono to je takve prirode, a to nije ni linija,
ni broj, ni telo, ni povrina, ipak neto slino pored toga); ako
je, dakle, ovaj dokaz optiji, i ako se on primenjuje manje na
ono to je partikularni dokaz, i ako proizvodi pogreno
miljenje, iz toga e sledovati da je univerzalni dokaz gori
od partikularnog dokaza.
Meutim, pre svega, zar prvi dokaz ne pristoji manje
dobro optem dokazu nego partikularnom? Ako je osobina
jednakosti sa dva prava ugla osobina subjekta, ne ukoliko je on
ravnostran, nego ukoliko je trougao, onaj ko zna da
ravnostrani trougao ima taj atribut poznaje manje sam subjekt
nego onaj ko zna da trougao ima taj atribut. Uopte, ako subjekt
nema u stvari jedan atribut ukoliko je trougao, a dokae se
da ga ima ukoliko je trougao, to nee biti dokaz. Meutim,
ako subjekt ima taj atribut ukoliko je trougao, onda vie zna
onaj ko poznaje subjekt kome pripada taj atribut ukoliko je ovaj
ono to je. Prema tome, ako trougao ima iri obim [nego ravno-
strani trougao], i ako [za sve vrste trouglova] postoji samo
jedan isti pojam trougla, to jest, ako se re trougao ne kazuje
samo homonimno, i ako stav jednakosti zbira uglova sa dva
prava ugla pripada svakom trouglu, tada taj stav zbiru
uglova ne vai za trougao ukoliko je on ravnostran nego vai za
ravnostrani trougao ukoliko je on trougao. Prema tome, onaj ko
jednu stvar univerzalno zna, zna bolje zato joj jedan atribut
pripada, nego onaj ko je partikularno poznaje. Dakle,
univerzalni dokaz bolji je od partikularnog dokaza.
Dalje, ako postoji samo jedan isti pojam univerzalnog, a
ne jedan homoniman pojam, univerzalno nee postojati manje
od pojedinanih stvari, nego vie, ukoliko univerzalno
sadri neprolaznost, a pojedinano prolaznost.
Sem toga, nije nikako nuno pretpostaviti da je uni-
verzalno neto to postoji odvojeno od pojedinanih stvari,
zato to oznaava jednu stvar; kao to nije potrebno pret-
postaviti to isto za druge stvari, koje ne oznaavaju sup-
stanciju, nego kvalitet, ili odnos, ili delanje. A ako se naini
takva pretpostavka, za to nije kriv dokaz, nego slualac [koji
ravo razume dokaz].
Dalje, ako je dokaz silogizam koji dokazuje uzrok i
zato", univerzalno je vie uzrok, jer ono emu po sebi
pripada jedan atribut, jeste samo uzrok toga pripadanja, a
univerzalno je prvi uzrok; dakle, univerzalno je
308 309
uzrok. Dakle, univerzalan uzrok je bolji, jer on vie dokazuje
uzrok i zato".
Dalje, mi dotle traimo zato", i verujemo da ga tada
znamo, kad nije vie mogue da je uzrok postajanja ili
postojanja jedne stvari postajanje ili postojanje druge stvari.
Jer, poslednja taka [stepen] ovakvog istraivanja jeste kraj i
granica [problema]. Tako, ako neko pita: Zato je on doao?"
odgovara se: Da bi dobio novac a on hoe novac, da bi
vratio ono to je duan, a ovo [eli] da ne bi uinio
nepravdu." I kad idemo tako dalje, sve dok ne doemo do
neeg to se ne dogaa vie pomou neeg drugog niti radi
neeg drugog, i kad kaemo da je neko doao iz izvesnog
razloga koji je njegov cilj, ili da stvar postoji ili postaje, tek
tada [moemo da] kaemo da najvie poznajemo razlog zato je
on doao. Ako su, dakle, svi uzroci i sva zato" slini u tom
pogledu, i ako, kad su u pitanju finalni uzroci, kako smo ih
mi izloili, na ovaj nain najbolje saznajemo, izlazi da, i kad
su drugi uzroci u pitanju, dostiemo vee saznanje kad atribut
ne pripada vie [svome] subjektu uslovljen nekom drugom
stvari. Tako, kad znamo da su spoljnji uglovi jednog trougla
jednaki sa etiri prava ugla, zato to je taj trougao ravnokrak,
tada jo ostaje da se odgovori na pitanje: zato ravnokraki
trougao ima tu osobinu? Odgovor glasi: zato to je on trougao, i
zato to je trougao pravolinijska figura. A ako pravolinijska
figura nema tu osobinu ni iz kakvog drugog razloga nego zbog
svoje sopstvene prirode, tada najvie znamo. Jer tada je ba
nae znanje postalo opte [univerzalno]. Prema tome, opti
[univerzalni] dokaz je bolji.
Dalje, to je dokaz partikularniji, on sve vie dospeva u
beskrajnost, dok opti dokaz vodi prostom i ogranienom. Ali,
ukoliko su beskrajne, pojedinane stvari ne mogu se saznati;
samo ukoliko su konane, one se mogu saznati. Prema tome,
mi stvari vie saznajemo ukoliko su one opte, nego ukoliko su
pojedinane.
Dakle, opte se vie daje dokazati. A za ono to se vie
daje dokazati, i dokaz je jai, poto se i korelativni
pojmovi istovremeno poveavaju. Prema tome, opti [uni-
verzalni] dokaz je bolji, zato to je on dokaz u viem stepenu
[zato to on vie dokazuje].
Dokaz kojim upoznajemo jednu stvar, a i druga, treba
pretpostaviti onom kojim upoznajemo samo jednu stvar. Dakle,
onaj ko ima opti [univerzalni] dokaz, zna i pojedinano, dok
onaj ko zna pojedinano, ne zna opte. Prema tome, i iz ovoga
razloga, treba pretpostaviti opti dokaz.
Poslednji argument sastoji se u sledeem. Opte se moe
bolje dokazati, zato to se ono dokazuje pomou srednjeg
termina koji blie stoji principu. Ali njemu najblie stoji
neposredna premisa koja je [upravo] sam princip. Ako je sad
dokaz koji polazi od principa taniji nego onaj koji ne polazi
od principa, tada je i dokaz koji stoji blie principu taniji nego
dokaz koji od njega dalje stoji. Poto je opti dokaz tenje
vezan za svoj princip, opti dokaz je bolji. Ako, na primer,
treba dokazati A , pri emu su i srednji termini,
onda, poto je gornji termin, i dokaz koji se na njemu osniva
bie optiji.
Meutim, neki od ovih argumenata samo su dijalektiki.
Najjasniji dokaz vioj vrednosti opteg [univerzalnog] dokaza
sastoji se u sledeem. Ako od dve propozicije imamo raniju,
mi, na neki nain, znamo i onu koja je docnija, mi je
[upravo] imamo [znamo] potencijalno. Tako, kad se zna da je
zbir uglova svakog trougla jednak sa dva prava ugla, onda se
zna na neki nain da je i u rav-nokrakom trouglu zbir uglova
jednak sa dva prava ugla. To se, upravo, zna potencijalno, ak i
kad se zna da je ravno-kraka figura trougao. Ali ko ima [zna]
donju premisu, taj ne zna opte ni u kome smislu, ni
potencijalno, ni aktuelno.
Najzad, opti [univerzalni] dokaz je inteligibilan, dok se
partikularni dokaz svrava ulnim opaanjem.64
Glava d v a d e s e t peta
[VIA VREDNOST AFIRMATIVNOG DOKAZA]
Ovim je, dakle, utvreno da je opti [univerzalan] dokaz
bolji od partikularnog dokaza. Ali da je afirmativan dokaz bolji
od negativnog dokaza, postaje jasno iz sledeega.
310 311
 Pretpostavimo da je kad sve drugo ostaje isto bolji
dokaz onaj koji je izveden iz manjeg broja postulata ili
pretpostavaka, to jest premisa. Jer, kad su propozicije
podjednako poznate, stei e se bre znanje iz malobrojni-jih
propozicija, i zato njih treba pretpostaviti [mnogobroj-nijim]. A
argumenat za nae tvrenje da je bolji dokaz koji proizlazi iz
manjeg broja propozicija jeste opti. Ako su, u jednom
sluaju kao i u drugom, srednji termini poznati, i ako su oni
koji su raniji vie poznati, moemo da pretpostavimo dokaz,
pomou srednjih termina , da A pripada E, i drugi jedan,
pomou H, da A pripada E. Da A pripada , poznato je u
istom stepenu kao i da A pripada E. Meutim, da A pripada ,
jeste ranije i poznatije nego da A pripada E, poto je ovo
poslednje dokazano ranijim, a poto je ono ime se dokazuje
sigurnije od onoga to je dokazano. Prema tome je, pod inae
jednakim uslo-vima, bolji onaj dokaz koji ima manji broj
premisa. Oba dokaza, i afirmativni i negativni, izvode se
pomou tri termina i dve premise; ali prvi pretpostavlja samo
da neto postoji, a drugi pretpostavlja u isto vreme da neto
postoji i da neto ne postoji; drugi se, dakle, izvodi iz veega
broja premisa; prema tome, on je gori.
Dalje, bilo je dokazano65 da dve negativne premise ne
mogu dati nikakav silogizam; mogue je da postane silogizam
samo ako je jedna premisa negativna, a druga afirmativna.
Dalje, mora jo ovo da se uzme u obzir. Ukoliko se dokaz
uveava [prosilogizmima], afirmativnih propozicija bie vie
nunim nainom; a nemogue je da bude vie od jedne
negativne premise u svakom silogizmu. Uzmimo da A ne treba
da pripada nijednoj stvari kojoj pripada, ali da pripada
svakom . Ako sad, opet, obe premise treba uveavati, tada
treba umetnuti jedan srednji termin. Neka bude srednji
termin za AB, a neka bude srednji termin za . Sad je
oevidno da je afirmativno stavljeno [u odnosu na i ], a
afirma-tivno u odnosu na B, a negativno u odnosu na A. Jer,
pripada svakom B, dok A ne treba da pripada nijednom . Tako
se dobija samo jedna negativna premisa .
Isto vai i za druge silogizme [za silogizme drugih figura],
jer je uvek, u terminima jednog afirmativnog silogizma, srednji
termin afirmativan u odnosu na dva krajnja termina. Meutim,
u negativnom silogizmu, treba, nunim nainom, da je srednji
termin negativan samo u odnosu na jedan od njih [od dva
krajnja termina], tako da je samo ova premisa negativna, a da
su druge premise afirma-tivne. Ako je, dakle, ono ime se
dokazuje poznatije i verodostojnije nego ono to se dokazuje, i
ako je negativna propozicija dokazana afirmativnom, a ne
afirmativna negativnom, tada e afirmativan dokaz kao
raniji, bolje poznati i verodostojniji biti bolji.
Sem toga, ako je princip silogizma univerzalna nepo-
sredna premisa, i ako je univerzalna premisa afirmativna u
afirmativnom dokazu, a negativna u negativnom dokazu; ako je
afirmativna premisa ranija i poznatija od negativne premise
poto se negacija saznaje afirmacijom, i poto je afirmacija
ranija, upravo kao to je bie ranije od ne-bia, iz toga izlazi
da je i princip afirmativnog dokaza bolji od principa
negativnog dokaza. A jedan dokaz koji se osniva na boljim
principima jeste i sam bolji.
Na kraju, priroda afirmativnog dokaza vie se pribliuje
prirodi principa, jer bez afirmativnog dokaza ne moe biti
negativnog dokaza.
Glava d v a d e s e t e s t a
[PREIMUSTVO DIREKTNOG DOKAZA NAD SVOENJEM
NA NEMOGUE]
Ali ako je afirmativan dokaz bolji od negativnog dokaza,
on je, oevidno, samim tim, bolji od svoenja na nemogue.
Ali, pre svega, treba dobro znati kakva je razlika izmeu
ova dva dokaza [izmeu negativnog dokaza i svoenja na
nemogue]. Uzmimo, na primer, da A ne pripada nijednom B, a
da pripada svakom . Iz toga, nunim nainom,
312 313
izlazi da A ne pripada nijednom . Sa premisama ove prirode,
bie direktan negativan dokaz da A ne pripada . A svoenje na
nemogue sastoji se u sledeem. Ako treba dokazati da A ne
pripada B, tada treba pretpostaviti da mu ono pripada, a, sem
toga, da pripada , tako da bi iz toga izlazilo da A pripada .
Ali pretpostavimo kao poznato i priznato da je to nemogue.
Prema tome, nije mogue da A pripada B. Ako se, dakle, prizna
da pripada , nemogue je da A pripada B.
Red termina je isti u oba dokaza. Razlika izmeu ta dva
dokaza lei u njihovoj primeni, koja se svodi na pitanje koja je
od te dve negativne propozicije poznatija, da li ona koja odrie
da A pripada B, ili ona koja odrie da A pripada . Ako je
poznatiji zakljuak da A ne pripada , tada se ima dokaz
pomou nemogueg; meutim ako je poznatija premisa
silogizma, ima se direktan dokaz.
Ali propozicija da A ne pripada po prirodi jeste ranija
od propozicije da A ne pripada . Jer, premise iz kojih je
izvedena konkluzija ranije su od same konkluzije. Propozicija
da A ne pripada jeste konkluzija, a ona da A ne pripada
jeste jedna od premisa iz koje se izvodi konkluzija. Jer,
negativan ishod svoenja na nemogue nije konkluzija, niti su
stavovi koji joj prethode premise. Naprotiv, principi silogizma
jesu premise koje se izmeu sebe odnose kao celina prema
delu, ili kao deo prema celini; meutim premise i AB ne
stoje jedna prema drugoj u odnosu te vrste.66
Ako je, dakle, bolji dokaz izveden iz poznatijih i ranijih
premisa, i ako oba dokaza [direktan dokaz i svoenje na
nemogue] ubeuju, polazei od toga da neto ne postoji; i ako
je polazna taka jednog [direktnog dokaza] ranija od polazne
take drugoga [svoenja na nemogue], izlazi da [direktan]
negativan dokaz mora biti apsolutno bolji od svoenja na
nemogue, a afirmativan dokaz, kao bolji od negativnog
dokaza, bie isto tako oevidno bolji od svoenja na nemogue.
Glava d v a d e s e t sedma
[USLOVI PREIMUSTVA JEDNE NAUKE]
Jedna nauka je tanija i ranija [u poreenju sa drugom],
ako ona, u isto vreme, poznaje injenicu i uzrok [zato"], a ne
samu injenicu, odvojenu od uzroka. Isto tako, nauka koja se ne
bavi [kakvim materijalnim, promenljivim] supstratom tanija je
od one koja se bavi [takvim] supstratom; tako je aritmetika
tanija od harmonike [uenja harmoniji]. Isto je tako nauka
koja se osniva na manje principa tanija od one koja se osniva
na principima to proizlaze iz dodavanja, kao aritmetika
koja je tanija od geometrije. Pod proizlaze iz dodavanja"
hou da kaem da je, na primer, jedinica supstancija bez
poloaja, a da je taka supstancija koja ima poloaj. A na tako
neto kao koja ima poloaj" mislim, kad govorim
dodavanju.67
Glava d v a d e s e t osma
[JEDINSTVO I RAZNOVRSNOST NAUKA]
Jedna nauka samo je jedna ako ima za predmet samo
jednu vrstu, naime, takvu jednu vrstu koja je sastavljena iz
prvih principa i od koje postoje delovi ili afekcije [stanja] po
sebi.
Meutim, jedna nauka razlikuje se od druge, kad njihovi
principi ili nemaju zajedniko poreklo, ili kad ne vode poreklo
jedni od drugih.
Dokaz za tu razliku ima se kad se dospe do premisa jedne
nauke koje se ne daju dokazati. Jer ove premise moraju da se
nalaze u istoj vrsti u kojoj i konkluzije njima dokazane. A
dokaz za to jeste to konkluzije dokazane ovim premisama
pripadaju istoj vrsti i to su im srodne.
Glava d v a d e s e t d e v e t a [O
MNOGOSTRUKOSTI DOKAZA]
Ali moe biti vie dokaza za jednu istu konkluziju ne
samo na taj nain to se iz istoga reda uzima jedan
nekontinuirani srednji termin, na primer i i Z, odvo-
314 315
jeno, [kao] srednji termini A i B, nego i to se oni uzimaju iz
nekog drugog reda.
Uzmimo, na primer, da A znai menjati se, kretati se
[trpeti promenu], radovati se [oseati zadovoljstvo] a
mirovati. moe istinito da se prida B, a A moe istinito da se
prida , jer onaj ko se raduje trpi promenu a ono to trpi
promenu, menja se. S druge strane, A moe istinito da se prida
H, a moe istinito da se prida B, jer svaki ko se raduje
miruje, i svaki ko miruje trpi promenu. Dakle, silogizam
moe da se postavi pomou srednjih termina koji su razliiti,
upravo koji ne pripadaju istome redu, samo, razume se, ne
tako kao da nijedan od ovih srednjih termina ne bi mogao da se
prida drugom. Naime, treba, nunim nainom, da oba srednja
termina pripadaju samo jednom i istom subjektu.
Ovde bi se, isto tako, moralo ispitati na koliko se naina u
drugim figurama moe dobiti ista konkluzija iz silogizma.
Glava t r i d e s e t a [SLUAJNE
INJENICE NISU PREDMET DOKAZA!
Ali sluajnom ne moe postojati nauka osnovana na
dokazu. Jer, sluajno se ne dogaa ni iz nunosti, ni veinom,
nego se dogaa izvan ova dva reda injenica. A dokaz se izvodi
samo jednom ili drugom od njih. Jer, svaki silogizam osniva
se na nunim ili samo na stalnim premisama, poto je
konkluzija nuna, ako su premise nune, a poto je ona samo
stalna, ako su premise stalne. Dakle, poto sluajna injenica
nije ni stalna, ni nuna, na nju se dokaz nee primeniti.
Glava t r i d e s e t prva
[NEMOGUNOST DOKAZA OSNOVANOG NA ULNOM
OPAANJU]
Ali nije mogue stei znanje ni na osnovu ulnog
opaanja. Jer, ako se ulno opaanje odnosi na stvar jednog
odreenog kvaliteta, a ne samo na jednu pojedinanu stvar,
316
onda se mora, nunim nainom, opaati jedna odreena stvar
na jednom odreenom mestu i u jednom odreenom trenutku.
Ali nemogue je imati ulno opaanje opteg [univerzalnog],
koje se primenjuje na sve sluajeve, jer opte nije ni jedna
odreena stvar, niti je jedan odreeni trenutak, jer inae ono
ne bi bilo opte. Naime mi nazivamo optim ono to se nalazi
uvek i svuda. Ali poto su dokazi opti [univerzalni], i poto
opti pojmovi ne mogu biti ulno opaani, jasno je da nema
nauke na osnovu ulnog opaanja.
Meutim, oevidno je da bismo, ak i kad bi bilo mogue
utvrditi opaanjem da je zbir uglova u trouglu jednak sa dva
prava ugla, mi tome traili drugi dokaz, a ne bismo kao to
neki kau88 to znali. Naime, pojedinane stvari opaaju se
ulima, nunim nainom, a nauka se sastoji u saznanju opteg.
Tako, ako bismo mi bili na mesecu, i ako bismo videli zemlju
kako se postavlja na putanju sunane svetlosti, mi ne bismo
znali uzrok pomraenja. Naime, mi bismo opaali da u tom
trenutku postoji pomraenje meseca, ali nikako ne bismo znali
za uzrok toga. Jer, kao to smo rekli, nae opaanje ne odnosi
se na opte. Meutim, ako bi se taj dogaaj esto posma-trao, i
time se otkrilo opte, dobio bi se dokaz; jer kad se pojedinano
esto ponavlja, opte postaje oevidno.69
A vrednost opteg sastoji se u tome to ono otkriva uzrok.
I tako je injenicama koje imaju uzrok u neem drugom [a ne
u sebi samima], opte saznanje od vee vred-nosti nego ulno
opaanje ili intuicija.70 Ali sa najviim principima drukije
stoji.
Jasno je, dakle, da je nemogue pomou ulnog opaanja
stei znanje onome to se moe dokazati, sem ako se
opaanjem ne naziva injenica posedovanja znanja na osnovu
dokaza. Meutim izvesni problemi bivaju postavljani samo
zbog nesavrenstva ulnog opaanja. Jer, mnogome ne bi
nam bilo potrebno da pitamo, kad bismo ga videli. A mi to ne
bismo saznali gledanjem, nego zato to bismo iz onoga to
vidimo utvrdili opte. Kad
317
bismo, na primer, videli da je staklo porozno i da kroz njega
prolazi svetlost, bilo bi isto tako jasno zato svetlost
gori [saznali bismo razlog providnosti], poto bismo
___________________________________________________
. zajednikih principa.72
videi da se ta pojava ponavlja odvojeno za svaku au_______
u isto vreme razumeli da je tako u svim sluajevima.
Glava t r i d e s e t d r u g a
[O RAZNOLIKOSTI PRINCIPA]
Nemogue je da principi budu isti za sve silogizme. Da je
tako, pokazuju prvo dijalektika razmatranja. Neki silogizmi su
istiniti, a drugi su lani. Jer, iako se istinito moe zakljuiti iz
lanih premisa, to se dogaa samo jednom. Naime, ako je, na
primer, A istinito , a ako je srednji termin laan poto
je lano i da A pripada B, i da pripada tada e ipak, ako
su srednji termini uzeti da dokau ove premise, one biti lane,
zato to svaka lana konkluzija ima lane premise. Meutim
istinite konkluzije imaju istinite premise, a lano i istinito u
stvari se razlikuju.
Sem toga, lane konkluzije ne proizlaze uvek iz principa
koji su meusobno identini, poto su lane i stvari koje su
kontrerno suprotne jedne drugima, i one koje ne mogu zajedno
da postoje, to se vidi iz sledeih pri-mera: Pravinost je
nepravda ili kukavitvo"; ovek je konj ili vo"; Jednako je
vee ili manje".
Ali polazei od principa koje smo utvrdili, moe se izvesti
sledei dokaz. Istinite konkluzije nemaju sve iste principe. 71
Principi mnogih konkluzija razlikuju se po vrsti i ne mogu se
zameniti jedni drugima. Tako jedinice ne mogu zauzeti mesto
taaka, jer prve nemaju poloaj, a druge ga imaju. Trebalo bi
bar da se termini prilagode bilo kao srednji, ili navie, ili
nanie, ili jedni u unutranjosti, a drugi u spoljanjosti krajnjih
termina.
Ali neki od zajednikih principa ne mogu sluiti ni kao
premise, da bi se dokazale sve konkluzije. Pod zajednikim
principima" podrazumevam takve kao to je
na primer, onaj po kome se sve [o jednom predmetu] moe ili
afirmirati ili negirati. Jer, vrste bia su razliite; izvesni atributi
pripadaju kvantitetu, a drugi pripadaju samo kvalitetu, i to
su odredbe na osnovu kojih dokaz biva izvoen, pomou
Dalje, principa nema mnogo manje nego konkluzija.
Naime, principi su premise, a premise postaju na taj nain to
se doda ili umetne jedan termin. Dalje, konkluzije su
beskonane po broju, dok su termini konani po broju. Najzad,
izvesni principi su nuni, a drugi su mogui.
Pri ovakvim razmatranjima izgledae nemogue da su
principi identini ili ogranieni po broju, poto je broj
konkluzija beskonaan. Ako se, s druge strane, upotrebljavajui
identitet u drugom smislu, kae da su ovo principi geometrije,
ovo principi silogizama73, a ovo medicine, ta bi to drugo
znailo nego da postoje razni principi za razne nauke? Nazivati
ih identinima, zato to su sami sebi identini, bilo bi smeno,
jer se na taj nain svaka stvar moe identifikovati sa svakom
stvari. Isto tako ne moe se tvrditi da se sve iz svega daje
dokazati, jer bi to bilo tvrditi da sve treba da ima iste principe,
to bi bilo vrlo jednostrano. Naime to se ne dogaa ni kod
evidentnih matematikih stavova, a nije mogue ni u
[silogistikoj] analizi, poto su neposredne premise principi, i
poto se razliita konkluzija dobija samo kad se doda jedna
nova neposredna premisa. Ali ako se kae da su ove prve nepo-
sredne premise principi, to je zbog toga to postoji jedna takva
premisa u svakoj vrsti. Ali ako stvar ne biva shvaena ni tako,
kao da iz svih moguih premisa ma koja konkluzija moe biti
dokazana, i ako se ne pretpostavi da su principi toliko razliiti
da su razliiti za svaku [pojedinu] nauku, ostaje jo da se
ispita da li mada su principi svih konkluzija jedne iste vrste
ipak neke posebne konkluzije ne bi bile dokazane nekim
posebnim premisama, a neke druge nekim drugim
[premisama].74 Ali, oevidno je da ni to nije mogue. Jer,
dokazano je da su principi stvari koje su razliite po vrsti i sami
razliiti po vrsti. Jer, principi su dvojaki: oni pomou kojih se
dokazuje, i principi
318 319
kojima biva dokazivano [koji su svojstveni svakom predmetu].
Prvi su opti, a drugi su svojstveni pojedinim na-ukama, kao
to su, na primer, broj i [prostorna] veliina.75
Glava t r i d e s e t t r e a
[NAUKA I MILJENJE]
Nauka i njen predmet razlikuje se od miljenja i njegovog
predmeta time to je nauka opta i nuna. A nuno je ono to ne vezane za subjekt, onda e se imati miljenje a ne istinita
moe da bude drukije nego to jeste.
Ima stvari koje su istinite i koje stvarno postoje, ali koje
mogu da budu i drukije. Jasno je da se nauka ne bavi njima,
jer, inae, stvari koje mogu biti drukije ne bi mogle biti
drukije. Ali isto tako ni nus [intuicija] ne bavi se njima. A pod
nusom [intuicijom] podrazumevam princip nauke. Ali te stvari
nisu ni predmet nauke koja se ne moe dokazati, i koja se
sastoji u shvatanju neposredne premise.76
Ali poto mogu biti istiniti razum, i nauka, i miljenje,
kao i ono to oni izraavaju, izlazi da se miljenje odnosi na
ono to bilo istinito ili lano moe biti drukije nego to Protagora] vodi, pored drugih besmislenosti, i pretpostavci
je. A to e rei da je miljenje shvatanje jedne neposredne i ne-
nune premise.
To se slae i sa onim to posmatramo. Jer, miljenje je
nepostojano, i njegova priroda je takva.
Uostalom, nijedan ovek ne veruje da samo [neto
prolazno] misli, kad veruje da stvar [o kojoj misli] ne moe biti
drukija: nego on tada dri da je to [to misli] znanje. Ali ako
neko veruje da je stvar takva [kakvom je on sebi predstavlja],
ali da nita ne stoji na putu da bi ona mogla biti i drukija,
tada on to smatra za [prosto] miljenje, jer veruje da je takav
svojstveni predmet [prostog] miljenja, dok je ono to je nuno
predmet nauke.
Kako je sad mogue da jedna ista stvar moe u isto doba
da bude predmet [prostog] miljenja i nauke? I zato miljenje
nije nauka, ako se pretpostavi da se sve to se zna moe isto
tako i misliti? U stvari, i onaj ko zna, i onaj ko ima miljenje
produavaju da idu istim putem pomou
istih srednjih termina, sve dok ne dou do neposrednih
premisa. Tako, ako je istina da prvi poseduje znanje, njega e
imati i drugi koji samo misli. Doista, mogue je imati miljenje
ne samo injenici nego i zato" [uzroku], a zato" je
srednji pojam.
Ali, ako se shvataju istine koje ne mogu biti drukije, na
nain na koji se razumeju definicije na osnovu kojih se izvode
dokazi, tada se nee misliti nego e se znati. Meutim, ako
se istine shvate kao istinite, ali ne supstanci-jelno i sutinski
nauka, ono miljenje koje se odnosi i na injenicu i na
zato" [uzrok], ako je dobijeno na osnovu neposrednih
premisa, a ako nije dobijeno na osnovu neposrednih premisa,
ono se odnosi samo na injenicu.
Meutim, predmet miljenja i predmet nauke nisu potpuno
identini, nego kao predmet lanog miljenja i predmet istinitog
miljenja mogu biti isti samo u izvesnom smislu; na taj isti
nain predmet nauke i predmet miljenja mogu takoe biti isti.
Jer, verovanje da istinito miljenje i lano miljenje imaju isti
predmet u smislu u kome to neki tvrde, [pre svega, sofist
da onaj ko ima pogreno miljenje nema miljenja. Jer, izraz
identian" ima vie znaenja; u jednom smislu predmet
istinitog miljenja i lanog miljenja moe biti isti, ali u drugom
smislu on ne moe biti isti. Tako je besmisleno miljenje koje
pretpostavlja kao istinito da je dijagonala komensurabilna [stra-
nama kvadrata]; ali, poto je ista dijagonala na koju se odnose
dva miljenja [istinito i lano], ta dva miljenja imaju u tom
smislu samo jedan i isti predmet. Samo [pojamna] bitnost,
izraena u definiciji, nije ista u oba sluaja. U tom smislu
znanje i miljenje odnose se na isto. Nauka, na primer, shvata
ivotinju na taj nain da ona ne moe da ne bude ivotinja; za
miljenje, meutim, ova bi mogla i da ne bude ivotinja. U
prvom sluaju, imamo shvatanje da je ivotinja bitni element
oveka, a u drugom sluaju shvatanje da je ivotinja atribut
oveka, ali da nije bitni element oveka. I u jednom i u drugom
320 21 Organon 321
sluaju subjekt je isti, poto je on ovek, ali nain saznanja
nije isti.
Ali, iz toga je, isto tako, jasno da se ne moe isto isto-
vremeno misliti i znati. Jer, tada bi se istovremeno pret-
postavljalo, da ista stvar moe biti drukija, i da ne moe biti
drukija nego to jeste, to nije mogue. Znanje i miljenje
jednoj stvari mogu istovremeno postojati u raznim duhovima, u
smislu u kome je to naznaeno, ali ne mogu istovremeno
postojati u istoj linosti. Jer, tada bi se istovremeno
pretpostavljalo, s jedne strane, da je ovek u bitnosti ivotinja
(a to se podrazumevalo, kad je reeno da on ne moe biti drugo
nego ivotinja), a, s druge strane, pretpostavljalo bi se da ovek
nije u bitnosti ivotinja, jer to bi znailo moi biti drugo
nego ivotinja.
A to se ostalog tie to jest razlika koje treba utvrditi u
miljenju, i intuiciji [nusu], i nauci, i umetnosti, i razboritosti, i
mudrosti, ta pitanja vie spadaju delom u fiziku, a delom u
etiku.
Glava t r i d e s e t e t v r t a
[OTROUMNOST]
Otroumnost je sposobnost da se u trenutku tano otkrije
srednji termin. Primer za otroumnost je kad neko vidi da
mesec svoju svetlu stranu uvek okree suncu, pa odmah shvati
uzrok te pojave, naime, da to biva zato to mesec svoju
svetlost dobija od sunca. Ili kad neko posmatra oveka koji
govori sa nekim bogataem, pa odmah otkrije da on od njega
hoe da pozajmi novac. Ili kad se pronae razlog prijateljstva
izmeu dve linosti u njihovoj zajednikoj mrnji prema treoj
linosti. U svim ovim sluajevima bilo je dovoljno videti
krajnje termine, pa saznati srednje termine, koji su uzroci.
Oznaimo sa A okrenuti svetlu stranu suncu, sa
primiti svetlost od sunca, a sa mesec. Tada mesecu, ,
pripada primiti svetlost od sunca, dok A okrenuti
svetlu stranu suncu pripada B. Tako je A preko pridano .
Druga knjiga
[TEORIJA DEFINICIJE I UZROKA]
Glava prva [RAZNE
VRSTE ISTRAIVANJA]
Ono o emu se pita jednako je po broju onome to se zna.
A postavljamo etiri vrste pitanja. Ona se odnose na injenicu,
na zato" [uzrok], na: da li stvar postoji, i na: ta je ona78.
Tako, kad se, obuhvatajui mnoinu termina, pitamo je li
jedna stvar ovakva ili onakva, da li se, na primer, sunce
pomrauje ili ne, tada istraujemo injenicu. Dokaz da je
tako jeste to mi prestajemo da pitamo, im utvrdimo da se
sunce pomrauje. A ako od poetka znamo da se sunce
pomrauje, mi to vie ne ispitujemo.
Ali, kad poznajemo injenicu, mi traimo uzrok; na
primer, ako znamo da se sunce pomrauje i da se zemlja trese,
mi pitamo zato se sunce pomrauje ili zato se zemlja trese.
Takva su pitanja koja postavljamo sebi kad obuhva-tamo
mnoinu termina. Ali ima sluajeva kad postavljamo sebi
pitanje na drugi nain. Tako, na primer, da li ken-taur ili Bog
postoji ili ne postoji"? Izraz: da li postoji ili ne postoji",
uzmimo u apsolutnom smislu, a ne kao kad se kae: Da li je
subjekt beo ili nije." A kad smo saznali da stvar postoji, mi
pitamo ta je ona, na primer: ta je Bog", ili ta je ovek"?
322 21
323
 Glava druga
[SVAKO ISTRAIVANJE SVODI SE NA
ISTRAIVANJE SREDNJEG TERMINA]
Dakle, takve su vrste pitanja koje postavljamo sebi. U
odgovorima na ova pitanja sastoji se nae znanje.
Kad traimo injenicu, ili kad traimo da li jedna stvar
postoji u apsolutnom smislu, mi u stvari traimo da li za to
postoji ili ne postoji srednji termin.79
Ali ako smo saznali injenicu, ili [ako smo saznali] da
stvar postoji, ili da ona postoji bilo delimino ili apsolutno, a
kad opet istraujemo uzrok ili prirodu stvari, mi tada
istraujemo koji je srednji termin.
Kad se istraivanje odnosi na injenicu, tada govorim
deliminom postojanju stvari, a ako se odnosi na samo
postojanje, tada govorim apsolutnom postojanju. deli-
minom postojanju misli se kad se pita: Da li se mesec
pomrauje?" ili: Da li se mesec uveava," Jer, mi time pitamo,
da li jedna stvar ima ili nema izvestan atribut. A da li jedna
stvar apsolutno postoji, misli se kad se postavlja pitanje da li
mesec ili no postoje ili ne. U svim ovim istraivanjima mi se
pitamo bilo da li postoji srednji termin [kao uzrok], bilo koji je
srednji termin. U stvari, srednji termin je uzrok, a on se trai u
svim ovim pitanjima. Na primer pitanje: Da li se mesec
pomrauje?" znai: Postoji li za to uzrok ili ne postoji?" Posle,
kad se sazna da postoji za to uzrok, prelazi se na pitanje: Koji
je taj uzrok?" Jer, uzrok kojim jedna stvar jeste ne ovo ili ono,
nego kojim ona jeste [postoji] na apsolutan i bitan nain, kao i
uzrok kojim jedna stvar jeste [postoji] ne na apsolutan nain,
nego kojim je ona ovo ili ono, ukoliko ima neki bitan ili
akcidentalan atribut, taj uzrok je, u oba sluaja, srednji
termin. Pod izrazom: stvar koja jeste na apsolutan nain",
podrazumevam sam subjekt, kao mesec, ili zemlju, ili sunce, ili
trougao; a pod neto" [pod kvalitetom potvrenom od
subjekta] podrazumevam pomraenje, jednakost, nejednakost,
pitanje je li [zemlja] u sredini [sveta] ili nije. U svim ovim
sluajevima jasno je da su isti priroda jedne
stvari i njen uzrok. ta je pomraenje meseca?" Nestanak
vetlosti na mesecu interpozicijom zemlje." Zato nastaje
pomraenje?" Ili: Zato mesec biva pomraen?" Zato fto
nestaje svetlosti, poto zemlja stupa pred mesec." ta je
muziki akord?" Odnos brojeva u visini ili dubini tonova."
Zato stoji u skladu visina [tona] sa [njegovom] dubinom?"
Zato to visina i dubina [tona] stoje meusobno u jednom
[odreenom] odnosu brojeva." Moe li postojati sklad izmeu
visine i dubine?" Je li njihov odnos numeriki?" A ako smo
otkrili da je to odnos broja, mi pitamo: Dakle kakav je taj
odnos?"
Da se istraivanje uvek odnosi na srednji termin, to se
jasno pokazuje u sluajevima kad se srednji termin moe
opaziti ulima. Mi srednji termin traimo samo zato to ga ne
opaamo ulima. Mi, na primer, istraujemo postoji li ili ne
postoji srednji termin koji prouzrokuje pomraenje meseca. Ali
kad bismo bili na mesecu, mi ne bismo istraivali ni da li
postoji pomraenje meseca, ni zato ono postoji, nego bi nam i
jedno i drugo [i injenica i uzrok] bili u isto vreme jasni.
Naime, iz opaanja bismo ovde dobili saznanje opteg.
Jer, opaanjem bismo doznali da je sad nastala interpozi-cija
zemlje, poto je oevidno da mesec sad biva pomraen, i iz
ovoga bi se shvatilo ono to je opte [univerzalno].
Tako, kao to smo rekli, znati ta je jedna stvar jeste isto
to i znati njen uzrok [zato ona postoji]. Ovo je istinito i za
stvari ukoliko one postoje u apsolutnom smislu, a ne samo
ukoliko su odreene nekim atributom [a isto tako i ukoliko se
kae da one imaju neki atribut], kao, na primer, jednak sa dva
prava ugla, ili vei ili manji.
Glava t r e a
[RAZLIKA IZMEU DEFINICIJE I DOKAZA]
Dakle, jasno je da se sva pitanja svode na istraivanje
srednjeg termina.
Izloiemo, dakle, kako se dokazuje ta je jedna stvar, i na
koji se nain definicija moe svesti na dokaz, kao i
324 325
ta je definicija, i za koje stvari postoji definicija. Osvrnimo se,
pre svega, na neke tekoe koje se javljaju pri reava-nju tih
pitanja.
Ponimo sa tekoom koja je najblia naim dosadanjim
ispitivanjima. Moglo bi se, naime, sumnjati je li mogue isto i
u istom odnosu znati pomou definicije i pomou dokaza, ili je
to nemogue? Jer, definicija izgleda da se odnosi na ono to
stvar jeste, i sve ono to objanjava ta je jedna stvar jeste
univerzalno i afirmativno, dok silogizama ima delom
negativnih, a delom ne-univerzalnih.80 Tako su svi silogizmi
druge figure negativni, a silogizmi tree figure su ne-
univerzalni. Dalje, ne mogu se definisati svi afirmativni
zakljuci prve figure, tako, na primer, zakljuak, da je zbir
uglova svakog trougla jednak sa dva prava ugla. Razlog tome
[razlog razlike izmeu definicije i dokaza] jeste to znati ono
to se moe dokazati znai imati dokaz za to. Ako za
konkluzije ove vrste moe biti dokaza, jasno je da ne moe
postojati i njihova definicija, jer bi se inae mogla znati takva
jedna konkluzija i pomou njene definicije, i ako se njoj
nema dokaza. Jer, nita ne stoji na putu da se ima jedna bez
druge.
Dovoljnu potvrdu [za ovo] moe nam pruiti indukcija,
jer pomou definicije mi nikad nismo saznali ono to jednom
subjektu ili po sebi pripada ili mu je akcidentalno.
Ako je, najzad, definicija saznanje supstancije, tada takve
odredbe oevidno nisu supstancije.
Jasno je, dakle, da nema definicije za sve za ta postoji
dokaz. Ali da li tada postoji ili ne postoji dokaz za sve za ta
postoji definicija? Ima jedan razlog, isti kao malopre navedeni,
koji se i ovde daje primeniti. Jedna i ista stvar, ukoliko je jedna,
moe biti saznata samo na jedan nain [pomou dokaza, ili
pomou definicije]. Ali, ako znati ono to se moe dokazati
znai isto kao imati dokaza tome, tada e proizai
nemogunost, onaj ko ima definiciju znae bez dokaza
[upravo: znae se stvar koja se moe dokazati bez dokaza,
to je nemogue].
Dalje, definicije su principi dokaza, kojima je ranije
dokazano da za njih ne moe biti nikakvih dokaza, jer
inae bi se ili principi mogli dokazati, kao i principi principa, i
tako bi to dalje ilo u beskrajnost, ili bi prvi principi bile
definicije koje se ne mogu dokazati.
Ako, uzeti u celini, predmeti definicije i predmeti dokaza
ne mogu biti isti, zar bar neki od njih ne mogu biti isti? Hi je to
nemogue? Jer, dokaz se ne odnosi na ono na ta se odnosi
definicija. Jer, definicija se odnosi na sutinu i na supstanciju,
dok je oevidno da svi dokazi pretpostavljaju i uzimaju u obzir
sutinu. Tako matematiki dokazi pretpostavljaju sutinu
jedinice i sutinu neparnog, a isto je i u drugim naukama.
Dalje, svaki dokaz dokazuje da jedan predikat pripada ili
ne pripada jednom subjektu, ali u definiciji jedno [predikat]
nije pridano drugom [subjektu]. Tako, na primer, mi ne tvrdimo
ni da je dvonoac ivotinja, niti da je ivotinja dvonoac. Isto
tako, mi ne tvrdimo ni da je ravan figura, poto ravan nije
figura, niti da je figura ravan.
Dalje, postoji razlika izmeu: pokazati ta je jedna stvar i
pokazati da jedan predikat pripada jednom subjektu.81
Definicija ini jasnim ta je jedna stvar [ini jasnom njenu
sutinu], a dokaz da izvestan atribut pripada ili ne pripada
izvesnom subjektu. Razliite stvari trae razliite dokaze, -
ukoliko se jedan dokaz ne odnosi prema drugom kao deo
prema celini. Hou da kaem: dokazano je da je i zbir uglova u
ravnokrakom trouglu jednak sa dva prava ugla, kad je
dokazano da ta osobina pripada svakom trouglu, jer je onaj
[ravnokraki trougao] deo, a trougao je celina. Ali u sluaju
kojim se bavimo, injenica da jedan predikat pripada jednom
subjektu i sutina stvari ne odnose se uzajamno tako, poto
jedno nije deo drugog.
Jasno je, prema tome, da ne postoji dokaz za sve emu
postoji definicija, niti da postoji definicija svega za ta postoji
dokaz. I tako se nikad istoj stvari ne moe [u isto vreme]
imati definicija i dokaz. I tako je jasno da definicija i dokaz niti
mogu biti identini, niti sadrani jedno u drugom, jer da je
drukije, i njihovi subjekti stajali bi u istim odnosima.
326 327
 Glava e t v r t a
[NE POSTOJI DOKAZ SUTINE]
Toliko tekoama koje se ovde javljaju.
Da li je sutini mogu silogizam i dokaz, ili nije -kao
to je pretpostavljalo sadanje raspravljanje? 82 U stvari,
silogizam dokazuje da jedan atribut pripada jednom subjektu
pomou srednjeg termina, a, s druge strane, bitnost je u isto
vreme svojstvena subjektu, i pridaje mu se kao da pripada
njegovoj sutini. Ali, u tom sluaju, subjekt, njegova definicija i
srednji termin jesu, nunim nainom, konvertibilni. Jer, ako je
A svojstveno , jasno je da je A svojstveno B, a da je
svojstveno , tako da su svi ovi termini svojstveni jedan
drugom. I, dalje, ako je A sadrano u sutini svakog B, i ako je
afirmirano univerzalno svakom , kao da pripada sutini ,
A mora, isto tako, nunim nainom, da bude afirmirano od
, kao da pripada njegovoj sutini.
Ali ako nije tako u dve premise, to jest ako se tvrdi da A
pripada sutini B, ali da ne pripada sutini subjekata kojima
je afirmirano, A nee biti nunim nainom afirmirano , kao
da pripada njegovoj sutini. Tako e obe premise afirmirati
sutinu, i, prema tome, i e biti afirmirano kao njegova
sutina. Poto, dakle, obe premise afirmiraju sutinu, to jest
bitnost, bitnost bie srednji termin, pre nego to zakljuak
bude izveden.
Pretpostavimo da treba dokazati kakva je ovekova
sutina. Pretpostavimo da je ovek, a A ovekova sutina,
bila to dvonona ivotinja ili neto drugo. Ako, dakle, hoemo
da nainimo silogizam, nuno je da A bude pridano svakom B.
Ali ta premisa imae jedan novi srednji termin, koji e isto tako
biti sutina oveka. Dakle, pretpostavlja se ono to treba
dokazati, poto je isto tako sutina oveka.
Ali treba posmatrati sluaj kad postoje samo dve premise,
i kad su premise prve i neposredne,83 poto tako najpre postaje
jasno ono to kaemo.
Dakle, oni koji pomou konvertibilnih termina dokazuju
sutinu due ili sutinu oveka ili neku drugu stvarnost, ve
pretpostavljaju ono to treba dokazati. Takav je sluaj ako se
pretpostavlja da je dua ono to je samome sebi uzrok ivota, a
da je to broj koji samoga sebe kree. 84 Jer, tada nunim
nainom treba pretpostaviti da je dua u sutini svojoj broj koji
samoga sebe kree, u tome smislu to postoji potpuni identitet
due i toga broja.
Ako A [logiki] sleduje B, a [logiki] sleduje , A nee
biti bitnost , nego e biti samo ono to je bilo istinito rei .
Isto je tako i ako A afirmirano svakom B, ukoliko je
jeste identino jednome rodu A; u tom sluaju sutina ivotinje
afirmirana je sutinom oveka,
___poto je istina da, u svim sluajevima, sutina oveka
jeste sutina ivotinje, isto tako kao to je istina da je svaki
ovek ivotinja, ali nije afirmirana kao identina sutina
oveka.
Zakljuujemo da seako se ne pretpostave dve premise
kao to smo rekli [to jest premise koje izraavaju sutinu] ne
moe zakljuiti da je A bitnost i supstancija . Samo ako se one
uzmu na taj nain, kad se pretpostavi pretpostavie se
unapred da je bitnost . tako se nije izveo nikakav dokaz,
nego se odmah u poetku pretpostavilo kao istinito ono to je
trebalo dokazati.
Glava peta
[SUTINA NE MOE BITI DOKAZANA PODELOM]
Ali, isto tako, ni put kroz podele [ni metoda podele] ne
daje nikakav zakljuak, kao to smo to objasnili u analizi koja
se odnosi na silogistike figure [u logikom rastavljanju
konkluzije na njihove premise].
Jer, nikad se ne dobija nunim nainom da jedna izvesna
stvar postoji zato to druge izvesne stvari postoje. Naime,
deoba ne dokazuje vie nego indukcija. Zakljuak ne treba da
bude ispitivanje, i ne treba da zavisi od odo-
328 329
bravanja [protivnika], ali nuno je da on postoji, kad su
premise date, ak i kad ga pobija onaj ko odgovara.
[Uzmimo da se postavlja pitanje:] Je li ovek ivo bie
[ivotinja] ili je on bez ivota?" 85 Zatim se pretpostavlja, ali se
ne zakljuuje, da je on ivo bie. I dodaje se da svako ivo bie
ivi ili na suvu ili u vodi, i pretpostavlja se da ovek ivi na
suvu. A da je ovek skup ta dva pojma, to jest da je on jedno
ivo bie koje ivi na zemlji, ne proizlazi nunim nainom
iz onoga to je reeno, nego je to jedan novi postulat. Ali ne
menja stvar da li se deoba vri sa velikim ili sa malim brojem
razlika; u oba sluaja je isto [sve je pretpostavljeno, ali nita
nije dokazano].
Dakle, ovaj postupak [upotreba deobe] ne koristi onima
koji ga primenjuju ni kod stvari koje se daju dokazati
silogizmom. Jer, ta spreava da sve to bude istinito oveku,
a da ipak ne otkriva ni ovekovu sutinu, ni njegovu bitnost?
ta smeta da se doda neto sutini, ili da se od nje neto
oduzme, ili da se pree preko nekog njenog bitnog elementa?
To su zaista nedostaci, ali oni se mogu izbei ako se uzmu
svi elementi koji su sadrani u sutini, i ako se, poto se
pretpostavi prvi element, produi deljenjem neprekidan red
termina, i nijedan od njih se ne izostavi. I ti uslovi moraju biti
ispunjeni, poto deoba mora da dospe do onoga to je
nedeljivo.
Ali u takvom postupanju nema silogizma, i ako nam
deljenje daje znanja neemu, to biva na drugi nain. A u tome
nema nieg besmislenog, jer ni indukcija ne dokazuje, ali ipak
neto pokazuje. Ali ne postavlja se silogizam kad se iz deobe
izvodi definicija, jer s tim stvar stoji kao sa zakljucima u
kojima nedostaju srednji termini. Jer, ako neko u tom sluaju
tvrdi da, kad su izvesne premise date, tada, nunim nainom,
treba da postane izvesna stvar, moe se pitati za razlog toga.
Tako je i sa definicijama koje se osnivaju na deobi. Na primer:
ta je ovek? Smrtno bie, koje se koraanjem pokree, i koje
je dvonono i bez krila." Pri dodavanju svakog novog
atributa moe se pitati: zato". Rei e se, ak e se i dokazati
kao to se bar veruje pomou deobe, da je svako ivo
bie ili smrtno ili besmrtno. Ali elo tako dobijeno
obrazloenje nije nikakva definicija. Tako, ak i kad bi se
pretpostavilo da se ovo moe dokazati pomou deobe, ipak
time definicija nikako ne bi postala zakljuak.
Glava e s t a
[SUTINA NE MOE BITI DOKAZANA
HIPOTETICKIM SILOGIZMOM]
Ali, da li je mogue hipotetikim silogizmom dokazati
definiciju koja izraava sutinu jedne stvari, pretpostavljajui, s
jedne strane, da se bitnost stvari [ovde: njena definicija] sastoji
iz elemenata svojstvenih njenoj sutini, a, s druge strane, da se
samo ti elementi sadre u sutini, i da je njihov skup svojstven
stvari? Jer, u tome se sastoji sutina stvari.
Meutim, javlja se pitanje da li i u ovoj [donjoj] premisi
nije pretpostavljena bitnost, poto dokaz nunim nainom mora
da se izvodi pomou srednjeg termina?86
Dalje, kao to se u silogizmu ne uzima za premisu ono to
je sam silogizam, poto se uvek jedna od premisa iz kojih se
sastoji silogizam odnosi prema drugoj kao celina prema delu,
tako isto ni bitnost87 ne treba da se sadri u silogizmu, nego
treba da bude van pretpostavljenih premisa. Onome ko sumnja
da li je konkluzija silogistika ili nije, treba odgovoriti da je
ona silogistika, poto odgovara definiciji koju smo postavili
silogizmu. A onome ko sumnja da je konkluzija bitnost, treba
odgovoriti da je ona to izvesno, jer odgovara definiciji bitnosti
koju smo dali. Tako se moe zakljuivati, ak i bez definicije
silogizma ili bitnosti.88
A isto je tako i u dokazu sledee vrste koji je osnovan na
hipotezi. Ako se sutina zla sastoji u deljivosti, i ako je sutina
kontrerno suprotnog jedne stvari kad su u pitanju stvari koji
imaju kontrernu suprotnost kon-
330 331
tremo suprotno sutini stvari, tada, ako je dobro kon-trerno
suprotno zlu, a ako je nedeljivo kontrerno suprotno deljivom, iz
toga izlazi da se sutina dobra sastoji u nede-ljivosti. Jer, i ovde
se dokazuje samo na taj nain to se bitnost stavlja kao
premisa, i to kao premisa koja se stavlja da bi se dokazala
bitnost.89 Ali [moe se primetiti] to je druga bitnost. Ja to
doputam, jer i u dokazima mi stavljamo kao premisu stav da
se izvesna stvar pridaje drugoj stvari, ali pridani termin nije
ni isti kao gornji [termin], niti je identian sa njim na osnovu
definicije, niti je konvertibilan sa njim.
Najzad, povodom obe vrste dokaza onoga na osnovu
deobe i onoga na osnovu silogizma kao to smo ga opisali
javlja se ista tekoa [koja se sastoji u pitanju]: zato bi ovek
bio jedno dvonono bie koje ivi na zemlji, a ne jedno bie i
koje ivi na zemlji? Jer, iz usvojenih premisa ne proizlazi
nikakva nunost da predikati sainjavaju jedinstvo, nego je to
samo jedna veza, kao u sluaju kad se istom oveku pripisuje
da je muziar i gramatiar.
Glava sedma [DEFINICIJA NE
MOE DA DOKAZE SUTINU]
Kako bi onaj ko definie dokazao supstanciju ili sutinu?
Jer, on niti moe dokazivanjem iz stavova ije je vaenje
priznato da uini jasnim da, ako izvesne stvari postoje, tada
nunim nainom postoji neka druga stvar, jer to bi bio
dokaz; niti moe da uini jasnim, kao kod indukcije, oslanjajui
se na oevidne pojedinane sluajeve, da je celina takva, zato
to nijedan od pojedinanih sluajeva nije drukiji. Jer,
indukcija ne dokazuje ta je jedna stvar, nego da ova ima ili
nema neki atribut. Dakle, koji drugi nain [postupanja]
preostaje? Jer, zaista, sutina se ne moe dokazati ulnim
opaanjem ili na taj nain to e se na nju pokazati prstom.
Dalje, kako bi se definicijom dokazala sutina? Jer kad se
zna ta je ovek ili neka druga stvar, onda se isto
tako nunim nainom zna da on postoji. Jer, niko ne zna ta je
ono to ne postoji; naime, samo se moe znati ta znai govor
ili ime, kad kaem jarac-jelen", ali nemogue je znati ta je
jarac-jelen".
Ali ako definicija moe da dokae ta je jedna stvar, da li
ona moe da dokae i da stvar postoji? [I kako bi definicija u
isto vreme dokazala sutinu i postojanje jednim obrazloenjem,
poto] definicija, kao i dokaz, objanjava samo jednu stvar? A
razliiti su sutina oveka i postojanje oveka.
Zatim kaemo da se, nunim nainom, pomou dokaza za
sve moe dokazati da postoji, sem za supstanciju. 90 Ali bie
nije nikad supstancija neega, poto ono nije vrsta. Dakle,
dokaz e se odnositi na postojanje stvari. Tako sad postupaju
nauke. Geometar pretpostavlja ta znai trougao, ali on
dokazuje da trougao ima izvestan atribut. ta e se onda
dokazati kad se definie sutina? Moda trougao? Dakle, kad se
na osnovu definicije zna ta je jedna stvar [trougao], nee se
znati da li ona postoji, to je nemogue,
Ali isto je tako jasno, ako posmatramo sadanje naine
definicija, da oni koji daju definiciju jedne stvari pri tome ne
dokazuju da definisana stvar postoji. Jer, ak i kad bi postojalo
neto to je podjednako udaljeno od sredita, [moe se jo
uvek postaviti pitanje]: zato bi definisana stvar postojala? I
zato bi to bila definicija kruga? Moglo bi se isto tako rei da je
to definicija mesinganog kruga. Jer, definicije ne dokazuju ni
da definisana stvar moe postojati, ni da je ona ono to se hoe
definisati; uvek je mogue pitati: zato [tako neto mora
postojati]?
Ako, sad, onaj ko definie dokae ili ta je stvar ili ta
znai njeno ime, mi iz toga moemo zakljuiti da e definicija,
ako apsolutno ne dokazuje ta je stvar, biti samo govor koji ima
isto znaenje kao ime. Ali to je besmisleno. Jer tada bi, prvo,
postojala definicija i ne-substancija i onoga sto ne postoji,
poto se i stvari koje ne postoje mogu izraziti imenom.
Dalje, svi govori bili bi definicije. Jer svakom govoru moe se
dati ime, tako da bismo uvek govorili u definicijama i da bi i
Ilijada bila definicija. Najzad,
332 333
nijedna nauka ne dokazuje da izvesno ime znai izvesnu
odreenu stvar, i zbog toga ni definicije nee to objasniti.
Prema svemu ovom, izgleda da definicija i silogizam nisu isto,
i da predmet definicije i predmet silogizma nisu identini; a iz
toga izlazi da definicija nita ne dokazuje i nita ne objanjava,
i da sutina ne moe biti poznata ni pomou definicije, ni
pomou dokaza.
Glava srna [ODNOS
DEFINICIJE I DOKAZA]
Meutim, moramo jo jednom da ispitamo koji su od tih
zakljuaka tani [pravilni], a koji nisu, ta je definicija, i da li
sutina u izvesnom smislu moe biti predmet dokaza ili je to
potpuno nemogue.
Tako je, kao to smo rekli, isto znati ta je jedna stvar i
znati uzrok njenoga postojanja, a razlog toga jeste to jedna
stvar mora imati uzrok. Sem toga, taj uzrok je ili identian
sutini ili razliit od nje, i samo u sluaju kad je njen uzrok
razliit od nje, sutina se ili moe dokazati, ili se ne moe
dokazati. Ako je uzrok razliit od sutine, i ako je dokaz
mogu, uzrok e nunim nainom biti srednji termin, a dokaz
se daje u prvoj figuri, jer je tu ono to se ima dokazati
univerzalno i afirmativno. Tako bi jedan nain koji smo sad
izloili [da doemo do svoga cilja] bio da dokaemo sutinu
pomou druge sutine [da dokaemo definiciju jedne stvari
pomou druge jedne od njenih definicija]. Jer, zakljuci koji
sadre sutine moraju nunim nainom biti dobijani pomou
jednog srednjeg termina koji je sam sutina, kao to su
svojstveni atributi dobijeni pomou svojstvenog srednjeg
termina. Tako e se od dve bitnosti jedne [iste] stvari jedna
dokazati, a druga se nee dokazati.
Da ovaj nain postupanja ne moe biti nikakav dokaz, ve
sam ranije rekao.81 Taj nain je samo jedan dijalektiki
silogizam sutini. Ponimo, dakle, ponovno od poetka, i
objasnimo na koji se nain moe dokazati sutina. Kad
saznamo injenicu, mi traimo uzrok, i mada su nam
ponekad istovremeno poznati injenica i uzrok, ipak nije
mogue znati uzrok pre nego to se zna injenica. Tako,
oevidno, bitnost jedne stvari ne moe da se sazna, ako se ne
sazna njeno postojanje. Jer, nemogue je znati ta je jedna stvar
kad se ne zna da li ona postoji.
Ali, da li jedna stvar postoji ili ne, mi znamo katkad samo
akcidentalno, a katkad shvatajui i neto od te stvari. Tako, na
primer, zna se da je grom tutnjava oblaka, da je pomraenje
meseca lienost svetlosti, da je ovek jedna vrsta ivotinje, a da
je dua ono to samo sebe pokree. A uvek kad samo
akcidentalno znamo da neka stvar postoji, mi, nunim
nainom, nemamo nikakvo znanje njenoj sutini, jer ne
znamo pouzdano ak ni da ona postoji. A traiti ta je jedna
stvar, a ne znati da ona postoji, to je traiti nita. Ali, kad
shvatamo jedan element stvari, lake je [traiti njenu sutinu].
Iz toga izlazi da to bolje znamo da jedna stvar postoji, mi smo
sve sposobniji da saznamo njenu sutinu.
A stvarima ijoj sutini neto znamo, navedimo kao
prvi primer sledee. Neka pomraenje bude A, mesec , a
interpozicija zemlje B. Istraivati da li se mesec po-mrauje ili
ne, znai istraivati da li postoji ili ne postoji. A to nije nita
drugo do traiti razlog pomraenja meseca. A ako taj razlog
[interpozicija zemlje] postoji, mi kaemo da i A takoe postoji.
Ili [da navedemo drugi primer]: kome od dva lana jedne
kontradiktorne suprotnosti pripada razlog to je [u trouglu] zbir
uglova jednak sa dva prava ugla ili to on nije jednak? Ali im
smo nali razlog, mi u isti mah znamo i injenicu i uzrok,
ukoliko su premise neposredne. Ali ako premise nisu
neposredne, mi znamo injenicu, ali ne uzrok. [Uzmimo
sledei primer.] Neka bude mesec, A pomraenje, a
nesposobnost meseca, kad je pun, da baca senku, i ako se
nikakvo telo ne moe videti izmeu nas i meseca. Ako, dakle,
nesposobnost [meseca kad je pun] da baca senku, i ako se
nikakvo telo ne nalazi izmeu nas i meseca pripada , a ako
A biti pomraen pripada B, jasno je da je mesec pomra-
en, ali jo nije jasno zato je pomraen, i mi znamo da po-
334 335
stoji pomraenje, ali ne znamo ta je ono. Ali, ako je jasno da A
pripada , tada pitati zato mu ono pripada, znai pitati ta je B,
da li je to interpozicija zemlje, ili okretanje meseca, ili
gaenje njegove svetlosti? Ali ovaj novi srednji termin jeste
definicija drugoga krajnjega termina dakle, ovde A. Jer,
pomraenje je interpozicija koju proizvodi zemlja. Moe se
pitati: ta je grom? Odgovor: gaenje vatre u oblaku.
Pitanje: zato grmi? Odgovor: zato to se vatra gasi u oblaku 92
Neka oblak bude , grom A, a gaenje vatre B. Sad
pripada oblaku, , zato to se u njemu vatra gasi, A,
tutnjava, pripada B, a je izvesno definicija A, velikog [prvog]
krajnjeg termina. Ako je potreban jo i neki drugi srednji
termin [kao uzrok B], to e biti jedna od definicija A.
Tako smo, dakle, utvrdili kako se iznalazi i saznaje
sutina, kao i to da nema ni silogizma, ni dokaza sutine.
Meutim, sutina se ipak upoznaje silogizmom i dokazom.
Dakle, bez dokaza nije mogue upoznati sutinu jedne stvari
koja ima neto drugo za uzrok. Uz to, ona [ta stvar] ne moe
biti dokazana, kao to smo naznaili u naim prethodnim
raspravljanjima.
Glava d e v e t a
[NE MOGU SE DOKAZATI NI POSTOJANJE NI
SUTINA PRINCIPA]
Izvesne stvari imaju uzrok drugi nego one same [to su],
dok uzrok nekih drugih stvari nije razliit od njih samih. Otuda
je oevidno da i meu sutinama ima onih koje su neposredne i
koje su principi; za te sutine treba pretpostavljati ne samo da
postoje, nego i ono to su, ili ih treba uiniti jasnim na neki
drugi nain. To je upravo ono to ini aritmetiar, poto on, u
isto vreme, pretpostavlja i ta je jedinica, i da ona postoji.
Meutim, stvari koje imaju srednji termin, upravo uzrok drugi
nego to je njihova bitnost, mogue je, kao to smo kazali,
uiniti jasnim pomou dokaza, ali time ne moe biti dokazana
njihova sutina.
Glava d e s e t a
[RAZNE VRSTE DEFINICIJA]
Poto se definicija smatra kao govor koji objanjava ta je
jedna stvar, jasno je da e jedna od njenih vrsta biti govor koji
objanjava ta znai ime, ili govor potpuno nominalan, razliit
od onoga koji izraava sutinu. To e biti ono to znai izraz
trougao. Kad znamo da trougao postoji, mi pitamo zato on
postoji. Ali teko je tako [kad poznajemo samo nominalnu
definiciju] shvatiti definiciju stvari za koje ne znamo da li
postoje. Uzrok tekoe jeste kao to smo ranije rekli 93 to
mi samo akcidentalno znamo da li stvar postoji ili ne. Jedinstvo
jednog govora je dvostruke vrste: jedna se sastoji u vezi, kao u
Ilijadi, a druga u tome to izraava samo jedan predikat samo
jednog subjekta drukije nego akcidentalno.94
Prva definicija definicije jeste ona koju smo dali. Druga
vrsta definicije jeste govor koji pokazuje zato neka stvar
postoji [to je definicija pomou uzroka]. Tako prva [definicija]
oznaava ta je stvar, ali to ne dokazuje; meutim, druga e
oevidno biti kao neki dokaz sutine, koji se od dokaza
razlikuje samo poloajem svojih termina. Jer, postoji razlika
izmeu rei: Zato grmi?" i: ta je grom?" Jer, u prvom
sluaju rei e se da grmi zato to se vatra gasi u oblacima. Ali
ta je grom? Tutnjava koja postaje kad se vatra gasi u oblacima.
Tako isti govor dobija razliiti oblik: u jednom obliku on je
kontinuirani dokaz, a u drugom je definicija. Jo jedna
definicija groma jeste: tutnjava u oblacima, i to je zakljuak
dokaza sutini [groma]. Najzad, definicija neposrednih
termina jeste tvrenje sutini koje se ne moe dokazati.
I tako, definicija je, u prvom smislu, govor sutini koji
se ne moe dokazati. U drugom smislu, ona je silogizam
sutini koji se razlikuje od dokaza samo poloajem termina
[spoljnom formom]. U treem smislu, ona je konkluzija u
dokazu sutini.
Prema onome to smo rekli, vidi se,95 dakle, u kom smislu
postoji, a u kome smislu ne postoji dokaz sutini,
336 22 Organon 337
za koje stvari on postoji, a za koje ne postoji. Zatim se vidi
u koliko je smisla uzeta definicija, u kome smislu ona do-
kazuje sutinu, a u kome smislu je ne dokazuje. Sem toga,
vidi se za koje stvari postoji definicija, a za koje ne postoji.'
Naposletku, vidi se kako se definicija odnosi prema do-
kazu, i kako jedno i isto [jedan i isti objekt] moe imati
definiciju i dokaz, a kako ne moe.
Glava j e d a n a e s t a [RAZLIITI
UZROCI UZETI KAO SREDNJI TERMINI]
Mi mislimo da znamo kad poznajemo uzrok. A ima
etiri vrste uzroka: prva je bitnost; druga vrsta se sastoji u
tome da, kad su izvesne stvari date, druga jedna stvar
proizlazi nunim nainom; trea je princip kretanja stvari;
etvrta je cilj zbog koga se neto deava. 96 Otuda su svi
ovi uzroci dokazani jednim srednjim terminom [to jest:
mogu se pojaviti u srednjem terminu.]
Kad je jedna stvar data da onda proizlazi, nunim
nainom, druga stvar to se ne moe dokazati samo
pomou jedne premise, ve su za to potrebne najmanje dve
premise, a to znai da one moraju imati samo jedan srednji
termin. Tako, kad se stavi taj srednji termin, zakljuak
proizlazi nunim nainom.
To se jo moe objasniti i na sledei nain [sledeim
primerom]. Zato je prav ugao upisan u polukrugu? Ili:
ta mora biti pa da on bude prav ugao? Neka sad A ozna-
ava prav ugao, polovinu dva prava ugla, a ugao upi-
san u polukrugu. Da A, pravi ugao, pripada , uglu u
polukrugu, tome je uzrok B, jer je jednako A, a ugao
jednak je B, jer je polovina dva prava ugla. Poto je
polovina dva prava ugla, zbog toga A pripada , a to
znai, kao to smo rekli, da je prav ugao upisan u polu-
krugu. Sem toga, je identino bitnosti A, poto je ono
to oznaava definicija A. Ve je pokazano97 da je srednji
termin bitnost kao uzrok.98
Dalje, pitanje: Zato je persijski rat voen protiv
Atinjana?" znai: koji je uzrok rata koji je voen pro-
tiv Atinjana?"99 Odgovor glasi: zato to su oni [Atinjani]
sa Eretrejcima upali u Sard". Jer, to je izazvalo rat. Uz-
mimo da A oznaava rat, prvi upad, a Atinjane. Tada
prvi upad, pripada , Atinjanima, a A pripada B, jer se
rat vodi protiv onih koji su prvi napali. Tako A, ratovati,
pripada B, onima koji su prvi poeli [da napadaju], a
pripada , Atinjanima, jer su oni prvi poeli [da napa-
daju]. Dakle, i ovde uzrok, to jest princip kretanja, jeste
srednji termin100.
Isto vai i za sluajeve u kojima se uzrok pojavljuje
kao ono zbog ega se neto deava101. Uzmimo sledei
primer. Zato se ovek seta? Da bi bio zdrav. A zato po-
stoji kua? Da bi se sauvalo pokuanstvo. U prvom sluaju
uzrok [finalni] je zdravlje, a u drugom taj uzrok je ouvanje
[pokuanstva]. Ali, nema nikakve razlike izmeu pitanja
zato se treba etati posle ruka, i pitanja radi ega to treba
initi. Neka znai etnju posle ruka, injenicu da
hrana ne ostaje u stomaku, a A biti zdrav. Pretpostavimo,
dakle, da etnja posle obeda ini da jela ne ostaju na otvoru
eluca i da je to dobro za zdravlje, jer izgleda da ,
etanju, pripada injenica da jela ne ostaju u elucu,
da A biti zdrav pripada B. Koji je uzrok zbog koga
A, finalni uzrok, pripada ? Taj uzrok je B, injenica da
jela ne ostaju u elucu. je vrsta definicije A, jer se po-
mou njega objanjava A. Ali zato pripada ? Zato to
biti u takvom stanju kao znai biti zdrav. Treba pre-
mestiti definicije, pa e tako sve postati jasnije. Samo, red
postajanja je ovde obrnut onome kod uzroka kretanja.
Naime u redu eficijentnih uzroka srednji termin mora da
bude prvi, dok je u redu finalnih uzroka prvi , donji
termin, a poslednji je finalni uzrok.
Mogue je da ista stvar u isto vreme postoji zbog
nekoga cilja i iz nunosti, na primer svetlost koja pro-
lazi kroz fenjer. Jer, ono to se sastoji iz manjih delova
prolazi nunim nainom kroz vee pore, ako se pretpostavi
da svetlost postaje napolju prodiranjem. U isto vreme to se
dogaa i zbog jednog cilja: da se ne bismo sudarali [u
mraku]. Ako jedna stvar moe da postoji iz dva uzroka,
338 22
339
zar ona, isto tako, ne moe i da postane iz dva uzroka? Na
primer, zar, s jedne strane, grom nije zvidanje i tutnjava koji
su, nunim nainom, proizvedeni gaenjem vatre u oblacima,
a, pri tome, s druge strane, kao to kau pita-gorovci, zar on
nema za cilj da preti stanovnicima Tartara da bi im ulio strah?
Uostalom, primeri te vrste veoma su mnogobrojni, a
naroito kod bia iji su postajanje i sastav prirodni' jer priroda
proizvodi nekad zbog nekog cilja, a nekad iz nude. A nunost
je dvojak. Jedna [nunost] je saobrazna prirodi i nagonu, a
druga je nasilna i suprotna nagonu. Tako, na primer, kamen se
iz nunosti kree kako nagore tako i nadole, ali ne iz iste
nunosti.
to se tie stvari koje vode poreklo [koje proizlaze] iz
miljenja, u jednima od njih nikad nijedan deo nije postao sam
od sebe. Tako, na primer, kua ili statua ne postaju same od
sebe. One, isto tako, nisu nainjene sluajno ili iz nunosti,
nego uvek radi nekog cilja. Meutim drugi proizvodi miljenja,
kao, na primer, zdravlje i spaavanje iz neke opasnosti, mogu
da proizlaze i iz srenog sluaja. A naroito su stvorena radi
nekog cilja one stvari koje mogu biti i drukije nego to su,
ukoliko ih ne stvara srean sluaj, tako da je taj cilj dobar,
bio on u prirodi ili u umetnosti. S druge strane, nita od onoga
to zavisi od srenog sluaja ne dogaa se zbog nekoga cilja.
Glava d v a n a e s t a [O
ISTOVREMENOSTI UZROKA I POSLEDICE]
Jedno i isto moe biti uzrok za stvari koje postaju, i za
stvari koje su postale, i za stvari koje e postati, kao i za stvari
koje postoje. Jer, srednji termin je uzrok; za stvari koje postoje
uzrok postoji, za stvari koje postaju uzrok postaje, a za stvari
koje su postale uzrok je postao, a za stvari koje e ubudue
postati uzrok e postati.
Na primer: zato se desilo pomraenje meseca? Zato to
je zemlja dola u sredinu [izmeu meseca i sunca].
Pomraenje nastaje zato to zemlja dolazi u sredinu; ono e biti
zato to e zemlja doi u sredinu, i pomraenje postoji zato to
je zemlja u sredini. Dalje: ta je led? Pretpostavimo da je led
smrznuta voda. Neka voda bude , zaleena A, a srednji termin,
koji je uzrok, naime potpuna oskudica toplote neka bude B.
Dakle, pripada , a A zaleenost, [pripada] B. Led se
stvara kad se stvara B led se stvorio kad se stvorio, i on e
se stvoriti kad se' bude stvorilo.
Ova vrsta uzroka [formalni uzrok] i njegova posledica
postaju istovremeno kad postaju, i postoje istovremeno kad
postoje; a isto je tako i sa njihovim postojanjem u prolosti i u
budunosti. Ali u sluajevima kad ne postoji istovremenost
uzroka i posledice,102 da li stvari, kao to nama izgleda, mogu
biti uzroci drugih stvari u jednom kontinuiranom vremenu,
poto prola posledica proizlazi iz prolog uzroka, razliitog od
njega; poto budua posledica [proizlazi] iz razliitog budueg
uzroka, a poto posledica koja postaje [proizlazi] iz
razliitog i ranijeg uzroka. Silogizam polazi ovde od onoga to
je docnije postalo [jer se u silogizmu uzrok dokazuje
posledicom]; ali, i u ovakvim sluajevima poetak lei u onome
to je ranije postalo, i zato tako stoji i sa onim to postaje.
Meutim, ako se poe od onoga to je ranije, nije mogue
zakljuiti da zato to se neto dogodilo, drugo neto docnije
mora da se dogodi. A isto je tako i sa buduim dogaajima. Jer
bilo da se meuvreme [izmeu uzroka i posledice] pretpostavi
kao neodreeno ili kao odreeno, nikad nee biti mogue
zakljuiti da je tim samim to je istina rei da se izvestan
proli dogaaj desio istina rei da se izve-stan docniji proli
dogaaj desio. Jer u meuvremenu [izmeu jednog i drugog
dogaaja] bie pogreno rei ovo drugo [to jest da je istina da se
izvestan docniji proli dogaaj desio], i ako se prvi dogaaj ve
desio. Razmatranje je isto i kad su u pitanju budue stvari.
Naime, ne moe se zakljuiti ni da e se jedan budui dogaaj
desiti, zato to se izvestan dogaaj desio. Jer, srednji termin
mora pripadati istoj vrsti kao krajnji termin, on mora biti u
prolosti kad
340 341
su krajnji termini u prolosti; u budunosti kad su oni u
budunosti; u postajanju kad su oni u postajanju; a u postojanju
kad oni postoje. Ako se krajnji termini odnose na prolost i
budunost, ne moe biti srednjeg termina iste vrste [u odnosu
na vreme]. Drugi razlog je taj to meu-vreme ne moe biti ni
neodreeno, ni odreeno, poto e iskaz biti laan za sve to
meuvremeno103.
Mi takoe treba da ispitamo prirodu onog to osigurava
kontinuiranost dogaaja, tako da u samim stvarima prolom
dogaaju sleduje dogaaj u postajanju. Moe se rei da je
oevidno da jedan sadanji dogaaj nije kontinuiran jednom
prolom dogaaju, poto jedan proli dogaaj ne moe biti kontinuirano jedan za drugim.105 Ali i ovde treba uzeti kao
kontinuiran jednom prolom dogaaju. Naime, proli dogaaji
su ogranieni i nedeljivi. Kao to take nisu kontinuirane jedne
drugima, tako nisu ni proli dogaaji, jer su i take i dogaaji
nedeljivi. Isto tako, jedan sadanji dogaaj ne moe biti
kontinuiran jednom prolom dogaaju, i to iz istog razloga, jer
sadanje postojanje je deljivo, a proli dogaaj je nedeljiv. Tako
je odnos sadanjeg postajanja prema prolom dogaaju slian
odnosu linije prema taki. Naime, beskonani broj prolih
injenica sadri se u onome to postaje. Ova pitanja treba jo
jasnije da budu raspravljana u optem uenju kretanju.
Da bismo objasnili kako je kad se pretpostavi da je
postajanje red dogaaja koji dolaze jedan za drugim srednji
termin identian sa uzrokom, napomenimo sledee. U tim
silogizmima srednji i gornji termin nunim nainom treba da
obrazuju jednu neposrednu premisu. Na primer: poto se
dogodilo, A se dogodilo. A se ranije dogodilo, a docnije. Ali
princip je , jer je blie onome to se sad dogaa, a
sadanjost je princip vremena. se dogodilo, ako se
dogodilo. Poto se dogodilo, A se nunim nainom dogodilo.
Uzrok [tome] je , jer ako se dogodilo, se moralo nunim
nainom dogoditi; a ako se dogodilo, A se moralo nunim
nainom ranije dogoditi. Ali ako se na taj nain uvek uzima
jedan srednji termin, da li e se red zaustaviti na jednoj
neposrednoj premisi, ili e se jedan novi srednji termin uvek
umetati izmeu dva dogaaja,
poto su srednji termini beskrajni po broju. Naime, kao to je
reeno, jedan proli dogaaj nije kontinuiran jednom prolom
dogaaju104. Ali treba nunim nainom poi od premise
obrazovane od srednjeg termina i od gornjeg sadanjeg
termina.
Isto vai i za budue dogaaje. Jer, ako je istina rei da e
postojati, tada pre toga treba, nunim nainom, da bude istina
rei da e A postojati. Uzrok toga zakljuka je . Jer, ako
treba da postoji u budunosti, e postojati pre njega, a ako
treba da postoji u budunosti, A e postojati pre njega. I ovde je
ista podela u beskonanost, poto budui dogaaji ne teku
princip jednu neposrednu premisu [gornju premisu ].
Isto je tako i u stvarnosti. Ako je jedna kua sagraena,
kamenje je, nunim nainom, moralo biti istesano i moralo je
postojati. A zato? Zato to je temelj, nunim nainom, morao
biti udaren, poto je kua sagraena. A ako treba da se udari
temelj, kamenje pre toga, nunim nainom, mora da postoji. A
ako jedna kua treba tek u budunosti da se sagradi, kamenje
e, isto tako, pre toga morati da postoji.
Dokaz se i ovde izvodi pomou srednjeg termina na isti
nain, jer e temelj postati pre kue.
Ali, poto vidimo kod onoga to postaje jednu vrstu
krunog postajanja, ovo se moe isto tako ponoviti u dokazu,
ako srednji termin i spoljnji termini idu jedan za drugim, poto,
u ovom sluaju, postoji konverzija. 108 A konvertibilnost
zakljuaka i premisa dokazana je ranije,107 i kruno postajanje
je primer za to.
A u stvarnosti to kruno postajanje javlja se na sledei
nain. Kad je zemlja mokra, nunim nainom postaje para; a
kad postane para, tada od nje postaje oblak, i kad ovaj postane,
tada postaje voda [kia], a kad pada kia, zemlja nunim
nainom postaje mokra. A to je bio poetak [polazna taka],
tako da je zatvoren krug [postajanja i dogaanja]. Jer, ako je
dat ma koji od ovih termina, onda sleduje drugi, a iz njega opet
drugi, a iz ovoga prvi.
342 343
 Ima nekih dogaaja koji se opte deavaju (jer uvek i u
svim sluajevima oni postoje ili postaju ono to su). A drugi se
ne deavaju uvek, nego samo najee, na primer, kod
oveka mukarac nema uvek bradu, ali najee je ima. U
sluajevima ove vrste treba, nunim nainom, da i srednji
termin najee postoji. Ako je A univerzalno potvreno , a
ako je univerzalno potvreno , nuno je, isto tako, da A
uvek i u svim sluajevima bude potvreno , poto se priroda
univerzalnog sastoji u tome da vai za sve i uvek. Meutim,
ovde smo pretpostavili, da je re onom to se najee
deava; dakle, nunim nainom, treba da i srednji termin,
predstavljen sa B, najee vai. Dakle, i za zakljuke koji su
najei posto-jae neposredni principi, a to su zakljuci
koji postoje ili postaju najee na ovaj nain.
Glava t r i n a e s t a
[DEFINICIJA SUPSTANCIJE METODOM
KOMPOZICIJE. UPOTREBA PODELE]
Ranije je objanjeno108 na koji se nain sutina javlja u
terminima jednog dokaza, i na koji nain postoji ili ne postoji
dokaz ili definicija sutine. Sad emo rei kako treba traiti
predikate koji su sadrani u sutini.
Meu atributima koji uvek pripadaju jednoj stvari neki se
ire dalje nego ona, ali se ne ire preko vrste. Pod atributima
koji se dalje ire podrazumevam one koji, iako pripadaju
univerzalno jednom subjektu, pripadaju i drugom. Na
primer, postoji jedan atribut koji pripada svakoj trijadi [broju
tri], a koji pripada i onom to nije trijada, kao to bie pripada
trijadi, ali onome to nije broj. Meutim, neparno je u isto
vreme atribut svake trijade i atribut koji se iri dalje nego ona,
poto neparno pripada i pentadi [broju pet], ali se ne iri dalje
od vrste. Naime, pentada je broj, a nita, izvan broja, nije
neparno.
Ove atribute treba dalje traiti, i zaustaviti se tek na taki
u kojoj se svaki od njih iri dalje nego subjekt, ali
344
ne i svi zajedno. Jer, skup tih atributa je nunim nainom sama
supstancija stvari. Na primer, atributi svake trijade jesu da je
ona broj, i to neparan, a, isto tako, da je ona prvi broj u dva
smisla, to jest ona nije deljiva ni sa kojim brojem, i ona nije
zbir brojeva.109 To je upravo trijada: broj, neparan, i prvi, i to
prvi u dva smisla, jer prva dva od ovih atributa, kad se
odvojeno uzmu, pripadaju svim neparnim brojevima, a
poslednji pripada i duadi i trijadi. Meutim, svi zajedno ne
pripadaju nijednom broju.
Ali poto smo ranije pokazali110 da su nuni oni predikati
koji su sadrani u sutini, i da su univerzalni atributi nuni, i
poto su atributi za koje pretpostavljamo da pripadaju trijadi ili
svakom drugom subjektu koji je sastavljen na taj nain,
afirmirani kao da pripadaju njegovoj sutini, trijada e tako
imati nunim nainom ove atribute.
Ali da ovi atributi sainjavaju supstanciju trijade, jasno je
iz sledeeg. Kad ovi atributi ne bi inili sutinu trijade, trebalo
bi, nunim nainom, da oni budu u odnosu na trijadu kao neka
vrsta koja bi ili imala ime, ili bi bila bez imena, i koja bi,
dakle, bila ira nego trijada. Jer, treba pretpostaviti da se vrsta,
bar potencijalno, vie iri nego njena sadrina. Ako ovaj skup
atributa ne pripada nikakvom drugom subjektu, nego samo
individualnim trijadama, on e biti sutina trijade. Jer, mi jo
moemo pretpostaviti da je supstancija svakog subjekta ona
vrsta poslednjeg pripadanja koje se primenjuje na individue.111
Iz ovoga izlazi da e svaki drugi skup atributa, koji su tako
dokazani, biti, na slian nain, identian samoj sutini subjekta.
Ako je re jednoj celini, treba podeliti vrstu na njene
prve, nedeljive rodove, na primer, treba podeliti broj na
trijadu i duadu, a zatim pokuati da se dobije definicija tih
rodova, na primer, definicija prave linije, kruga i pravog
ugla. A posle toga, kad se utvrdi ta je njihova vrsta [kojoj
kategoriji pripada vrsta], da li pripada kvantitetu ili kvalitetu,
treba razmotriti svojstvene osobine vrste, pomou optih i
prvih osobina rodova.
Poto su bili definisani svojstveni rodovi od kojih se vrsta
sastoji, znae se iz samih tih definicija koji su bitni
345
atributi vrste. Princip svih ovih pojmova [vrsta i razlika] jeste [u definiciji]; meutim, drukije postupanje vodi nunim
definicija, to jest ono to je prosto, a atributi pripadaju bitno i nainom propustima, a da se to i ne primeti.
jedino ovim prostim rodovima, ali oni pripadaju vrsti samo Meutim, da bi se definisalo i delilo nije potrebno znati
preko njenog posrednika [to jest preko njenih rodova]. sve to postoji [sve pojedinane stvari]. A ipak se kae [tvrdi]
Podele prema specifinim razlikama jesu korisna pomo da je nemogue poznavati razlike svake [pojedinane] stvari od
pri takvom postupanju [pri traenju definicije]. A kako one svake druge, ako se ne poznaje svaka od drugih stvari. Ne
slue za dokazivanje, reeno je ranije. 112 Ovde emo pokazati moe se poznavati svaka stvar, ako se ne poznaju njene razlike.
da one mogu samo posluiti tome da se doe do zakljuka Jer, ono od ega se jedna stvar ne razlikuje jeste identino toj
sutini. Zacelo bi moglo izgledati da one [podele] ne slue stvari, a ono od ega se ona razlikuje, jeste od nje razliito.
niem drugom nego da stave svaku stvar na neposredan nain Ali, pre svega, ovo poslednje tvrenje je lano. Jer ne ini
[bez dokazivanja], kao to se stavlja poetni postulat bez svaka razlika da neto postane razliito ili [da postane] neto
podele113. Ali postoji razlika u redu predikata, prema kojoj je drugo, jer mnoge razlike pripadaju stvarima koje su po vrsti
jedan [od njih] prvi ili poslednji. Na primer, nije isto rei: identine, ali se ne odnose na njihovu sutinu ni na njihove
ivotinja pitoma dvonona", i rei: dvonona bitne osobine.115
ivotinja pitoma".114 Jer, ako se sve to se moe definisati Dalje, kad se uzmu suprotnosti i razlika [po vrsti], i kad se
sastoji iz dva dela, i ako ivotinjapitoma" ini jedinstvo, i pretpostavi da cela sadrina vrste potpada pod jednu ili pod
ako taj pojam, kad se prida jednoj [specifinoj] razlici, drugu suprotnost, i da je subjekt koji treba definisati prisutan u
sainjava oveka, ili neku drugu stvar, koja postaje samo jedan jednoj od njih, i da se on potpuno poznaje, tada je svejedno
pojam, tada su stavljeni elementi nunim nainom bili da li se poznaju ili ne svi drugi subjekti, ije su razlike isto tako
podeljeni. afirmirane. Jasno je da ako se produujui tako podelu
Zbog toga se sme postupati samo na ovaj nain [pomou doe do onoga [do onih odredaba] to ne sadri u sebi vie
deljenja], da se ne bi nita izostavilo [previdelo] pri nikakvu razliku, onda e se imati definicija sutine. Sem
odreivanju sutine. Ako se stavi prva vrsta, i ako se uzme toga, pretpostaviti da cela sadrina vrste potpada pod podelu,
jedna od podela koja stoji dublje pod njom [jedna od niih nije princip koji se stavlja a ne dokazuje [petito principu],
podela] [umesto da se uzmu bliske razlike], tada stvar koju ako su u pitanju suprotnosti izmeu kojih nema niega
treba deliti nee cela potpasti pod ovu podelu. Na primer, svaka [posrednog]; jer je, nunim nainom, potrebno da se sve ono
ivotinja nema krila koja su samo iz jednog komada to spada u vrstu nalazi u jednom od dva dela podele, ako je
[] ili krila sastavljena od odvojenih pera uzeta u obzir [specifina] razlika ove vrste.
[] nego [njih ima] samo svaka krilata ivotinja, Da bi se postavila [dobila] jedna definicija pomou
jer diferencijacija pripada ovom poslednjem pojmu. Ali, prva podele, treba obratiti panju na tri pravila. Naime, treba uzeti
diferencijacija ivotinje mora biti ona koja obuhvata svaku predikate sadrane u sutini jedne stvari [njenu vrstu i
ivotinju. Isto vai za sve druge vrste, kako za vrste izvan vrste specifinu razliku]; zatim ih treba poredati po redu, to jest
ivotinje, tako i za one koje su njoj podreene. Na primer, u rei koji je prvi ili drugi; i, najzad, treba uzeti sve te predikate.
poslednjem sluaju, prva diferencijacija ptice je ona koja Prvo od ovih pravila moe se privesti u delo, jer kao to za
obuhvata svaku pticu, a [prva diferencijacija] ribe je ona koja akcidenciju moemo zakljuiti da pripada [jednoj] stvari
obuhvata svaku ribu. Ako se tako postupa, moe se znati da na isti nain mogu se, pomou vrste,
nita nije previeno
346 347
postaviti vrsta i razlika. S druge strane, atributi e biti
stavljeni u ispravni red, ako se kao prvi uzme termin koji treba,
a to e biti sluaj ako je stavljeni termin onaj koji [logiki]
sleduje svima drugima, a ako nijedan od drugih logiki ne
sleduje njemu, poto je, nunim nainom, potreban jedan
termin ove vrste116. Kad se ovaj termin tako stavi, na isti nain
e se postupati sa niim terminima, jer e drugi termin biti prvi
od ostalih termina, a trei termin bie prvi od sledeih termina.
Jer, kad se vii termin ukloni, termin koji ostaje, a koji iza
njega dolazi bie prvi. A isto e biti i za ostale [termine].
A to se tie celokupnog nabrajanja svih atributa, ono
jasno proistice iz naeg naina postupanja. Naime mi smo uzeli
razliku koja u podeli dolazi na prvo mesto, tako da je na
primer svaka ivotinja ovo ili ono, i da joj pripada jedan od
ovih atributa [na primer, vrsta je ivotinja, a razlika u podeli
jeste: razumna ili nerazumna]. Zatim, iz ove celine [ivotinja,
razumna) mi smo uzeli razliku i pokazali da u poslednjoj celini
nema razlike. To jest, im smo uzeli poslednju razliku, da
bismo nainili neto sloeno [ivotinja, razuman, ovek kao
definicija oveka], ovo po-slednje ne pretpostavlja vie nikakvu
podelu na rodove.
Zaista je oevidno da nita suvino nije dodano, poto svi
ovi termini koje smo uzeli ine deo sutine. Ali, isto tako, nita
nije ni izostavljeno, jer bi termin koji nedostaje bio ili jedna
vrsta ili jedna razlika. A ono to je stavljeno kao prvo [kao prvi
termin], i to je uzeto sa njegovim razlikama, jeste vrsta, a i sve
razlike se podrazumevaju, poto nema vie nikakve docnije
razlike, jer bi se inae ono to je poslednje sloeno
specifino razlikovalo od definicije. A mi smo rekli da se ono
od nje ne razlikuje.
Treba uzeti u obzir grupu slinih i nediferenciranih
jedinaka i traiti prvo ta sve one mogu imati identino. A
zatim to treba initi za drugu grupu jedinaka koje, iako spadaju
u istu vrstu kao prve, jesu meu sobom specifino razliite od
jedinaka prve grupe. Kad se jednom za individue druge grupe
utvrdi ono to je u svima njima identino, i kad se isto uini i
za individue prve grupe, tada
treba razmatrati da li te dve grupe imaju neto identino,
___dok se ne dospe do jednog izraza, jer e ovaj biti
definicija stvari. Meutim, ako se umesto da se doe do
samo jednog izraza doe do dva ili vie njih, jasno je da ono
to se nastoji definisati nije jedno, nego da je mnogostruko.
Ako, na primer, traimo sutinu gordosti, treba da
obratimo panju na neke gorde ljude koje poznajemo, i da
posmatramo ta svi oni kao takvi imaju zajedniko. Na primer,
ako je Alkibijad bio gord, kao i Ahil i Ajaks, pitaemo se ta im
je svima zajedniko? Zajedniko im je to to ne mogu da
podnesu uvredu. I to je prvoga odvelo ratu, drugoga ljutini, a
treega samoubistvu. A ispitaemo i druge [gorde ljude] na
primer Lizandra ili Sokrata. I tada, ako im je zajednika
ravnodunost u srei i u nesrei, uzimaju se ove dve zajednike
osobine, i razmatra se ega imaju zajednikog ravnodunost
prema promenama sree i nedostatak strpljenja da se podnosi
sramota. Ako nemaju nieg zajednikog, tada moraju postojati
dve vrste gordosti.
Svaka definicija je uvek univerzalna. Naime, lekar ne
kae uvek samo ono to je lekovito za jedno oko, nego to je
lekovito ili za sve oi, ili bar za jednu odreenu vrstu oiju.
Ali lake je definisati pojedinani rod nego univerzalni.
Zbog toga treba prei od pojedinanih rodova univerzalnim
vrstama. A homonimije vie ostaju neprimetne u univerzalnim
vrstama nego u onome to nije odvojeno specifinim razlikama
[nego u rodovima koji vie ne doputaju razlike].
Kao to u dokazima mora da se nalazi snaga zakljui-
vanja, tako u definicijama mora da bude jasnosti. A to e se
postii ako se, pomou pojedinanih grupa koje smo postavili,
moe dobiti odvojeno definicija svakoga roda, na primer
definicija slinog, ne uopte, nego samo u bojama i figurama;
definicija otrog [ali samo] u glasu, i ako se tako ide
zajednikom [elementu], pazei da se ne padne u homonimiju.
Ako, u dijalektikoj] diskusiji, treba izbega-vati metafore [koje
vode dvosmislenostima], onda je isto
348 349
tako oevidno da se u definiciji ne treba sluiti ni meta-
forama, ni metafornim izrazima, sem ako ne bi trebalo
da i dijalektika upotrebljava metafore.
Glava e t r n a e s t a
[ODREIVANJE RODA]
Da bi se resili problemi, treba izabrati odeljke i podele
i pri tome tako postupati, da se kao osnov stavi vrsta koja
je zajednika svim prouenim subjektima. Ako su, na pri-
mer, u pitanju ivotinje [treba ispitati] kakve osobine pri-
padaju svakoj ivotinji. Ako se ove [osobine] utvrde, mora
se ponovo videti koji nuni atributi pripadaju celoj prvoj
od ostalih klasa. Ako je to, na primer, klasa ptica, mora se
videti koje osobine pripadaju svakoj ptici. I uvek se mora
tako dalje pitati [koje osobine pripadaju klasi koja dolazi
neposredno za prethodnom]. Jer, jasno je da emo tada
isto tako znati da kaemo zato klase koje potpadaju pod
zajedniku vrstu imaju svoje atribute; na primer, zato o-
vek ili konj imaju svoje atribute. Neka A bude ivotinja,
atributi svake ivotinje, a izvesni rodovi ivotinja.
Ovde se jasno vidi zato pripada ; to je, naime, zbog
A, a pomou A i pripada drugim rodovima. Isti razlog
vai i za druge klase.
Izabrali smo sad primere meu stvarima koje su do-
bile zajednika imena, ali ovde ne treba da zaustavimo
nae razmatranje117. Ako smo razmatrali jo neki drugi
zajedniki atribut, potrebno nam je, poto ga uzmemo, da
vidimo kojim rodovima on pripada i kakve osobine ima.
Kod ivotinja koje imaju rogove, na primer, otkrivamo
kao zajednike osobine stomak koji preiva [trei
stomak"] i zube samo u jednoj vilici. Zatim treba pitati
kojih je vrsta atribut: imati rogove? Jer, tada je jasno zato
ti atributi pripadaju tim ivotinjama, naime, to je zato
to one imaju rogove.118
Postoji jo jedan nain [postupanja]; to je izbor po
analogiji. Naime, nije mogue nai jedno isto ime da se njime
oznai kost sipe, riblja kost i kost. Meutim sve ove stvari
imaju atribute koji im pripadaju, kao da su samo od jedne
prirode te vrste [od jedne koane prirode].
Glava p e t n a e s t a [O IDENTITETU
SREDNJEGA TERMINA ZA VIE PITANJA]
Neki problemi koje treba resiti jesu identini, zato
to imaju samo jedan isti srednji termin, na primer, zato
to sve to sainjava grupu injenica koje treba dokazati
jeste posledica suprotnog dejstva [reakcije]. Meu samim
ovim problemima neki su identini samo po vrsti [a ne po
rodu], i to su oni koji se razlikuju meusobno samo zato
to se odnose na razliite subjekte, ili koji se razlikuju
nainom manifestovanja. Ovo je, na primer, sluaj ako se
trai uzrok odjeka, ili odbijanja svetlosti, ili uzrok duge.
Jer svi ovi problemi svode se po vrsti na jedno isto pitanje
(jer sve ove pojave jesu oblici odbijanja zvuka i svetlosnih
zrakova), ali oni se razlikuju po rodu.
to se drugih problema tie, razlika izmeu njih sastoji
se samo u tome, to srednji termin jednog problema stoji
pod srednjim terminom drugoga. Uzmimo kao primer
pitanje: zato Nil tee obilnije [jae] krajem meseca? Zato
to je mesec [dana] vlaniji kad se blii kraju. Ali zato je
mesec [dana] vlaniji kad se blii kraju? Zato to mesec
[nebesko telo] tada opada. Uzajamni odnos pomenutih
injenica jeste onaj koji naznaujemo.
Glava e s n a e s t a [ODNOSI
IZMEU UZROKA I POSLEDICE]
Povodom uzroka i njegove posledice moglo bi se pitati
[sumnjati] da li, kad postoji posledica, postoji i uzrok.118 Na
primer, kad opada lie, ili kad je pomraenje meseca, da li
e postojati i uzrok pomraenja meseca ili opadanja lia.
A uzrok opadanja lia jeste taj to biljka ima iroko
350 351
lie, dok uzrok pomraenja meseca jeste to se zemlja nalazi uzete kao prvi subjekti, na primer, ako je prvi subjekt atributa
izmeu meseca i sunca. A, a ako je jedan drugi prvi subjekt A, a ako su i drugi
Ako ovaj uzrok ne postoji, neto drugo e biti uzrok ovih prvi subjekt i , tada e A pripadati i , e biti uzrok to
pojava. A ako postoji uzrok, posledica e u isto vreme postojati. A pripada , a e biti uzrok to A pripada E. Tako, ako
Na primer, kad zemlja stoji u sredini, postoji pomraenje postoji uzrok, nuno je da postoji i stvar [posledica], ali, ako
meseca, a kad je lie iroko, onda ono opada. Ali, ako je tako, postoji stvar [posledica], nije nuno da postoji sve ono to bi
uzrok i posledica e biti istovremeni i mogu se jedno drugom joj moglo biti uzrok. Ono to je nuno jeste da jedan uzrok
dokazati. postoji, a ne da svi uzroci postoje.
Neka opadanje lia bude A, imati iroko lie B, a vinova Ali, poto je problem uvek univerzalan, a poto je uzrok
loza . Ako A pripada (jer svaka biljka koja ima iroko lie celina, i posledica mora isto tako biti univerzalna. Na primer,
gubi lie), i ako pripada (jer svaka loza je biljka sa gubljenje lia pripadae iskljuivo jednom subjektu koji je
irokim liem), tada A pripada , drugim recima, svaka vinova celina, i ak, ako ova celina ima rodove, pripadae univerzalno
loza gubi lie, a srednji termin je uzrok. Ali, moe se isto i njegovim rodovima, bilo svim rodovima biljaka, bilo
tako dokazati da je vinova loza biljka sa irokim liem, zato jednom posebnom rodu biljaka. Tako, u ovim silogizmima,
to ona gubi lie. Pretpostavimo da znai biljku sa irokim treba da postoji adekvatnost srednjeg termina i njegovih
liem, da znai gubiti lie, a vinovu lozu. Tada pripada posledica; upravo oni moraju biti konvertibilni [jedan u
(jer svaka vinova loza gubi lie), a pripada (poto svaka drugom]. Na primer, zato drvee gubi lie? Ako se
biljka koja gubi lie jeste biljka sa irokim liem). Dakle, pretpostavi da to biva zgruavanjem soka [srednji termin], tada,
svaka vinova loza jeste biljka sa irokim liem. A gubljenje ako drvo gubi lie, mora postojati zgruavanje [soka], a ako
lia jeste uzrok. postoji zgruavanje [soka] ne ma u emu, nego u jednom
Ali, ako nije mogue da ovi termini budu uzroci jedan drvetu, ovo mora da gubi lie.120
drugoga (jer uzrok je raniji od onoga iji je on uzrok, a
interpozicija zemlje je uzrok pomraenja meseca, a pomraenje
meseca nije uzrok interpozicije zemlje), i ako je, dakle, dokaz Glava s e d a m n a e s t a
iz uzroka dokaz zato", a ako je dokaz koji nije izveden iz [DA LI RAZLIITI UZROCI MOGU DA PROIZVEDU ISTU
uzroka dokaz injenici, tada [kad se zna pomou POSLEDICU]
pomraenja] zna se samo injenica interpozicije [zemlje], ali se
ne zna [njen] uzrok. Ali je li mogue da uzrok iste posledice nije isti u svim
Ali jasno je da pomraenje [meseca] nije uzrok inter- subjektima, nego da je razliit, ili je to nemogue? Moda je
pozicije [zemlje], nego da je interpozicija uzrok pomraenja to nemogue, ako je dokazano da posledica sutinski pripada
meseca. Naime, u samoj definiciji pomraenja [meseca] stvari, a da joj ne pripada samo kao znak ili kao akcidencija
sadrana je interpozicija zemlje. A iz toga oevidno izlazi da je stvari, poto je tada srednji termin definicija gornjeg
pomraenje meseca poznato pomou interpozicije zemlje, a da termina. Meutim, ako se dokaz ne odnosi na sutinu, mnoina
nije interpozicija zemlje poznata pomou pomraenja meseca. uzroka je mogua.
Ali je li mogue da postoji vie uzroka jedne posledi-ce? Zacelo se mogu posmatrati posledica i njen subjekt,
Ako je isti predikat afirmiran za vie stvari koje su ukoliko oni ine akcidentalno jedinstvo. Meutim, izgleda
352 23 Organon 353

da to nisu problemi u pravom smislu [poto se dokaz odnosi
samo na ono to je nuno].
Ako je, meutim, jedna akcidentalna veza primljena kao
predmet problema, srednji termin bie slian krajnjim
terminima.121 Ako su ovi homonimni [dvosmisleni], srednji
termin e biti homoniman [dvosmislen], a ako su oni p0 rodu
jedno, srednji termin e isti takav biti.
Uzmimo kao predmet pitanje: zato su termini jedne
proporcije konvertibilni? Uzrok je razliit za linije i za brojeve,
ali on je ipak [u osnovi] isti. Ukoliko su linije linije [a ne
brojevi], uzrok je drugi, a ukoliko one sadre odreeno
poveavanje, uzrok je isti. Tako je i u svim proporcijama.
Meutim, uzrok slinosti izmeu boje i boje drugi je nego
uzrok izmeu figure i figure. Jer, slinost je ovde [kod figura]
jedan homoniman [dvosmislen] termin koji bez sumnje znai
proporcionalnost strana i jednakost uglova. A kad je u pitanju
boja, slinost se sastoji u jedinstvu senzacije koja ih opaa, ili u
neem drugom ove vrste. Ali stvari ko je su iste samo po
analogiji, imae srednji termin isto tako po analogiji.
U stvari, uzrok, posledica i subjekt [srednji, gornji i donji
termin] uzajamno se afirmiraju na sledei nain. Ako se rodovi
uzmu odvojeno, tada se posledica iri dalje nego subjekt. Na
primer, imati spoljne uglove jednake sa etiri prava ugla
jeste atribut koji se iri van trougla ili kvadrata. Meutim, taj
atribut prua se [iri se] podjednako kod svih pravolinijskih
figura. Naime, u ovom primeru atribut se prostire podjednako
na sve figure iji su spoljni uglovi jednaki sa etiri prava ugla.
A srednji termin [sa krajnjim terminima] nalazi se uzajamno u
jednakom odnosu, jer je srednji termin definicija gornjeg
termina. Zbog toga, sve nauke postaju pomou definicije. Na
primer, gubljenje lia je u isto vreme atribut loze i atribut koji
se prua [iri] dalje nego ona. Ali gubljenje lia je isto tako
atribut smokvinog drveta, kao to je i atribut koji se prua [iri]
dalje nego to drvo. Ali taj
354
atribut ne prua se dalje nego sve biljke i drvee sa irokim
liem, ve se prostire isto koliko oni. Ako se uzme srednji
termin, koji je prvi poev od gornjeg termina, tada je to definicija
opadanja lia. Naime, imae se, najpre, prvi srednji termin [irina
lia], poev od donjeg termina [vinova loza, smokvino drvo], i
jedna premisa koja potvruje taj srednji termin svim subjektima
[koji imaju iroko lie]. A, zatim, imae se jedan srednji termin,
upravo zgruavanje soka ili neto drugo ove vrste [i taj srednji
termin dokazae da prethodni srednji termin pripada gornjem
terminu]. Sta znai opadanje lia? To je zgruavanje soka semena
na mestu gde se spaja lie sa granom. Ako se trai shema veze
uzroka i posledice, ona se moe dati na sledei nain.122
Neka A pripada svakom B, a svakom od rodova , ali tako
da se A i dalje prostiru [ire] nego njihovi subjekti [ali da su
jednaki njihovom skupu]. Tada e biti opti atribut svakog od
rodova . Jer nazivam takav jedan atribut optim, ak i ako
nije konvertibilan, a nazivam ga prvim optim atributom ako je
konvertibilan, ne sa svakim od rodova, nego sa njihovim
skupom. Dakle, se prostire [izvan svakog od rodova, uzetog
odvojeno]. Tako je uzrok to A pripada rodovima ; prema
tome, A mora da se prostire dalje nego B. Jer kad tako ne bi bilo,
zato bi bilo vie uzrok nego A [zato bi bilo uzrok to A
pripada , pre nego to bi A bilo uzrok to pripada ]. Ako
sad A pripada svim rodovima E, svi rodovi inie jedinstvo,
zbog toga to imaju zajedniki uzrok drugi nego B. Jer, inae,
kako bismo mogli tvrditi da se A moe pridati svemu emu se
moe pridati E, kad se ne moe pridati svemu emu se A moe
pridati? Zato, dakle, nema nikakvog uzroka za to [to A pripada
E], kao to ima uzroka za pripadanje A svim rodovima ? Tada
e i rodovi initi jedinstvo, time to imaju jedan uzrok, koji
treba isto tako da se razmotri, i koji se moe oznaiti sa .
Dakle, ista posledica moe imati vie od jednog uzroka,
ali to ne vai za subjekte koji su po rodu identini.
23 355
Na primer, uzrok to etvoronoci dugo ive jeste to oni
nemaju u, a uzrok dugovenosti ptica jeste to one imaju
suvu prirodu, ili je uzrok dugovenosti ptica razliit od
onoga koji vai za etvoronoce.
Ali ako se ne doe odmah do neposrednih premisa i ako
srednji termin nije jedan, nego ih je vie, . tada ima i vie
uzroka.
Glava o s a m n a e s t a
[NAJBLII UZROK JE ISTINIT UZROK]
Ako ima vie uzroka, da li je, medu srednjim terminima,
uzrok pripadanja [jedne] osobine raznim rodovima srednji
termin koji se najvie pribliuje optom i prvom terminu, ili je
to onaj koji se najvie pribliuje rodovima? Jasno je da su
uzroci srednji termini, koji su najblii svakom rodu, uzetom
odvojeno, iji su uzroci, poto je uzrok ono to ini da se
subjekt sadri u univerzalnom. Pretpostavimo da je uzrok to
pripada . Iz toga izlazi da je uzrok to A pripada , da je
uzrok to A pripada ; dok je uzrok to A pripada samo B.
Glava d e v e t n a e s t a
[SHVATANJE PRINCIPA*23]
A kad je re silogizmu i dokazu, jasno se vidi sutina
jednog i drugog, kao i nain kako se oni obrazuju. To se u isti
mah vidi i za demonstrativnu nauku, poto je ona identina
samom dokazu. Meutim, kad je re principima, ono to e
nam jasno pokazati kako ih upoznajemo, i koja ih sposobnost
upoznaje, jeste raspravljanje [nekoliko] prethodnih
tekoa124.
Ranije smo izloili da nije mogue znati pomou dokaza
a ne poznavati prve neposredne principe. Ali to se tie
saznanja ovih neposrednih principa, mogu se javiti neka
pitanja. Mogu se postaviti pitanja: da li to saznanje
ieste ili nije iste vrste kao saznanje demonstrativne nauke Ikoje
se osniva na zakljucima]; i da li postoji ili ne postoji nauka u
svakom od ovih sluajeva [u sluaju zakljuaka i u sluaju
principa]. [Sem toga, mogu se postaviti pitanja:] da li nauka
postoji samo za konkluzije, dok bi za principe postojala jedna
razliita vrsta saznanja; i da li sposobnosti kojima saznajemo
principe nisu uroene nego steene, ili su uroene, ali mi prvo
ne znamo za njihovo prisustvo u nama.
Ali kad bismo mi sticali principe na poslednji na
in ___ to bi bilo besmisleno. Jer, iz toga bi izlazilo da
mi imamo znanja, koja bi bila jo tanija nego ona steena
pomou dokaza, ali da ne znamo za njihovo prisustvo u
nama. A ako ih stiemo, a nemamo ih ranije,
___kako ih moemo saznati i nauiti, ako ne poemo od
ranijeg znanja. To je nemogue, kao to smo naznaili i u
uenju dokazu.
Jasno je, dakle, da mi ne moemo imati uroeno znanje
principa, i da se, isto tako, principi ne mogu obrazovati u nama,
ako njima nemamo nikakvo znanje, niti kakvu sposobnost za
njih. Zbog toga mi, nunim nainom, moramo imati neku mo
da ih steknemo, ali ne takvu mo koja bi tanou nadmaavala
samo znanje principa.
Ta vrsta znanja izgleda da se nalazi kod svih ivotinja, jer
one imaju jednu uroenu mo razlikovanja koja se zove ulno
opaanje. Ali iako je ulno opaanje uroeno kod svih
ivotinja, kod izvesnih [viih ivotinja] traje ulni utisak, a kod
drugih [niih ivotinja] on ne traje. Tako ivotinje kod kojih
ulni utisak ne traje, ili nemaju nikakvo znanje izvan samoga
akta opaanja, ili upoznaju samo pomou ula predmete od
kojih utisak ne traje. Meutim, ivotinje, kod kojih ulni utisak
traje, zadravaju, posle ulnog opaanja, u dui ulni utisak.
Kad se uveaju [kad se mnogo puta ponavljaju] ti utisci
koji traju [ostaju], pojavljuje se jo jedna druga razlika-, naime,
kod jednih se iz trajanja ovih utisaka obrazuje pojam, a kod
drugih se takav pojam ne obrazuje. Tako Jz ulnog opaanja
proizlazi ono to nazivamo seanjem,
356 357
Na primer, uzrok to etvoronoci dugo ive jeste to oni
nemaju u, a uzrok dugovecnosti ptica jeste to one imaju
suvu prirodu, ili je uzrok dugovecnosti ptica razliit od
onoga koji vai za etvoronoce.
Ali ako se ne doe odmah do neposrednih premisa, i ako
srednji termin nije jedan, nego ih je vie, tada ima i vie
uzroka.
Glava o s a m n a e s t a
[NAJBLII UZROK JE ISTINIT UZROK]
Ako ima vie uzroka, da li je, meu srednjim terminima,
uzrok pripadanja [jedne] osobine raznim rodovima srednji
termin koji se najvie pribliuje optom i prvom terminu, ili je
to onaj koji se najvie pribliuje rodovima? Jasno je da su
uzroci srednji termini, koji su najblii svakom rodu, uzetom
odvojeno, iji su uzroci, poto je uzrok ono to ini da se
subjekt sadri u univerzalnom. Pretpostavimo da je uzrok to
pripada . Iz toga izlazi da je uzrok to A pripada , da je
uzrok to A pripada ; dok je uzrok to A pripada samo B.
Glava d e v e t n a e s t a
[SHVATANJE PRINCIPA123]
A kad je re silogizmu i dokazu, jasno se vidi sutina
jednog i drugog, kao i nain kako se oni obrazuju. To se u isti
mah vidi i za demonstrativnu nauku, poto je ona identina
samom dokazu. Meutim, kad je re principima, ono to e
nam jasno pokazati kako ih upoznajemo, i koja ih sposobnost
upoznaje, jeste raspravljanje [nekoliko] prethodnih
tekoa124.
Ranije smo izloili da nije mogue znati pomou dokaza a
ne poznavati prve neposredne principe. Ali to se tie saznanja
ovih neposrednih principa, mogu se javiti neka pitanja. Mogu
se postaviti pitanja: da li to saznanje
jeste ili nije iste vrste kao saznanje demonstrativne nauke [koje
se osniva na zakljucima]; i da li postoji ili ne postoji nauka u
svakom od ovih sluajeva [u sluaju zakljuaka i u sluaju
principa]. [Sem toga, mogu se postaviti pitanja:] da li nauka
postoji samo za konkluzije, dok bi za principe postojala jedna
razliita vrsta saznanja; i da li sposobnosti kojima saznajemo
principe nisu uroene nego steene, ili su uroene, ali mi prvo
ne znamo za njihovo prisustvo u nama.
Ali kad bismo mi sticali principe na poslednji nain, to
bi bilo besmisleno. Jer, iz toga bi izlazilo da mi imamo znanja,
koja bi bila jo tanija nego ona steena pomou dokaza,
ali da ne znamo za njihovo prisustvo u nama. A ako ih stiemo,
a nemamo ih ranije, kako ih moemo saznati i nauiti, ako
ne poemo od ranijeg znanja. To je nemogue, kao to smo
naznaili i u uenju dokazu.
Jasno je, dakle, da mi ne moemo imati uroeno znanje
principa, i da se, isto tako, principi ne mogu obrazovati u nama,
ako njima nemamo nikakvo znanje, niti kakvu sposobnost za
njih. Zbog toga mi, nunim nainom, moramo imati neku mo
da ih steknemo, ali ne takvu mo koja bi tanou nadmaavala
samo znanje principa.
Ta vrsta znanja izgleda da se nalazi kod svih ivotinja, jer
one imaju jednu uroenu mo razlikovanja koja se zove ulno
opaanje. Ali iako je ulno opaanje uroeno kod svih
ivotinja, kod izvesnih [viih ivotinja] traje ulni utisak, a kod
drugih [niih ivotinja] on ne traje. Tako ivotinje kod kojih
ulni utisak ne traje, ili nemaju nikakvo znanje izvan samoga
akta opaanja, ili upoznaju samo pomou ula predmete od
kojih utisak ne traje. Meutim, ivotinje, kod kojih ulni utisak
traje, zadravaju, posle ulnog opaanja, u dui ulni utisak.
Kad se uveaju [kad se mnogo puta ponavljaju] ti utisci
koji traju [ostaju], pojavljuje se jo jedna druga razlika; naime,
kod jednih se iz trajanja ovih utisaka obrazuje pojam, a kod
drugih se takav pojam ne obrazuje. Tako iz ulnog opaanja
proizlazi ono to nazivamo seanjem,
356 357
a iz seanja na jednu istu svtar koje se nekoliko puta ponavlja A,tim principi su poznatiji nego dokazi, a svaka nauka cnovana
proizlazi iskustvo, jer mnogobrojne uspomene jesu [postaju] je na rasuivanju. A iz toga izlazi da nema nauke na principima
jedno iskustvo. A iz iskustva, upravo iz univerzalnog koje I poto, sa izuzetkom intuicije, nijedna vrsta znanja ne moe
potpuno miruje u dui125, kao jedinstvo van mnoine, i koje se biti istinitija od nauke, intuicija e hvatati principe. To izlazi
nalazi jedno i identino u svim pojedinanim subjektima, ne samo iz razmatranja koja orethode nego i iz injenice to
proizlazi princip umetnosti i nauke umetnosti u onome to sam princip dokaza nije dokaz kao to i nauka nije princip
se odnosi na postajanje, a nauke u onome to se odnosi na nauke. Ako, dakle, nemamo izvan nauke nikakvu drugu vrstu
bie126. istinitog saznanja, tada e intuicija biti princip nauke. A
Dakle, ove sposobnosti nisu u nama uroene u jednom intuicija je princip samoga principa, a cela nauka odnosi se
odreenom obliku. One, isto tako, ne proizlaze iz drugih, prema celim stvari kao to se intuicija odnosi prema principu.131
poznatijih sposobnosti, nego [polaze] iz ulnog opaanja. Kad
u jednoj bici, usred poraza, svi bee, pa se jedan vojnik
zaustavi, tada se zaustavlja i drugi, a potom i trei, [i
tako se to nastavlja sve] dok se vojska ne vrati u svoj prvobitni
red. Slino tome, i dua je sazdana na nain da moe oseati
tako neto.127
Poto ono to smo ovome ranije rekli128 nije dovoljno
jasno, mi se ponovo vraamo na to. Kad se jedna od po-
jedinanih stvari [ulno opaenih] koje nisu izdiferencirane po
rodu zaustavi u dui, tada je to prvi opti pojam. (Jer, i ako akt
opaanja ima za predmet pojedinano, ulno opaanje se ipak
odnosi na opte [naime, opte se sadri u pojedinanom], na
primer na oveka, a ne na oveka Kaliju.) Zatim se u ovim
prvim optim pojmovima deava [u dui] jedno novo
zaustavljanje129, dok se u njoj, najzad, ne zaustave nedeljivi i
opti pojmovi [kategorije, najopstiji pojmovi]. Tako je izvestan
rod ivotinja stepen razvitka ka vrsti ivotinja, a ovaj je, opet,
stepen razvitka ka jednom viem pojmu.
Jasno je da nas indukcija 130 nunim nainom upoznaje sa
principima, jer na taj nain samo ulno opaanje proizvodi u
nama opte.
to se tie sposobnosti razuma, kojima saznajemo istinu,
jedne [od njih] su uvek istinite, a druge su podlone i
zabludi, kao, na primer, miljenje i zakljuivanje. A nauka i
intuicija uvek su istinite, i, sa izuzetkom intuicije, nijedna
vrsta saznanja nije tanija od nauke. Me-

358
 i6 Razliku izmeu spoljnjeg i unutranjeg govora due postavio
NAPOMENE ie Platon u Teletu (189 e). Spoljanji govor izraava se recima. Unu-
PRVA KNJIGA
tranji, iskreni govor dua dri samoj sebi. (Ibid., str. 57, nap. 3.)
17
Na ovom mestu za Aristotela je razumevanje duhovno slu-
1
Entimem () skraeni zakljuak u kome se jedna anje.
premisa izostavlja. i8 Ovim Aristotel prelazi na kritiku Platonove teorije ideja.
2
To znanje, vie nego znanje osnovano na dokazu, jeste za Stagiranin odbacuje postojanje ideja kao venih realnosti i praslika
Aristotela intuicija koju proizvodi. stvari koje su jedinstvo mnoine. On, sa svoje strane, ui da postoji
3
Filozof iz Stagire ui da je princip nauke definicija njenog vrsta, koja je jedinstvo mnogoga. Prema tome, opte postoji u poje-
objekta koju daje . dinanom.
4
propria, svojstvene odredbe jedne stvari. 19
Filozof misli ovde na stav protivrenosti.
20
5
Upor. Anal. prior., II, 57. To je stav iskljuenja treeg, koji se upotrebljava u dokazi
6
Naziv: kvadratni broj () i pravougaoni broj (- vanju pomou svoenja na apsurdum. Taj stav je za Aristotela, u
) potiu od pitagorovaca. stvari, drugi oblik stava protivrenosti.
7
To jest: jasno je da svi opti atributi nunim nainom pripa 2i Upor. Anal. post., 7, 75 a 42, i 10, 76 b 13.
daju njihovim subjektima. 22
Ta nauka je metafizika.
8
Pravi smisao ove reenice jeste da je opti onaj atribut koji 23
Nauno ispitivanje razlikuje se od dijalektikog ispitivanja.
pripada svakom subjektu po sebi. 24
Ova objanjenja spadaju u oblast metafizike.
9
Konvertibilnost pretvorljivost, preobratljivost. 25
Aristotel smatra da ovo vai za sve nauke koje dokazuju.
10
Ovim Aristotel misli na problem udvajanja kocke, koji je 26
nazvan delski problem. Silogizam sofista Kaineja.
11
Megariar Brizon, uenik Pironov, nije uspeo u svom poku Prva premisa:
aju da ostvari kvadraturu kruga. Ono to raste po geometrijskoj proporciji [progresiji] raste
12
Aristotel pravi razliku izmeu niih nauka, iji su predmet brzo;
iskljuivo injenice, i viih nauka, koje ispituju uzroke. U nie nauke Druga premisa:
ubraja harmoniku i optiku, a u vie aritmetiku i geometriju. Vatra raste brzo;
13
. Zakljuak:
14
Tricot smatra da su ove konkluzije uzete kao premise, za Dakle, vatra raste po geometrijskoj proporciji [progresiji].
27
razliku od aksioma, koje imaju samo regulativnu ulogu. (Aristote, U tom sluaju, kad se gornja premisa konvertira, dobija se
Organon IV, Les seconds analytiques, Nouvelle traduction par sledei pravilan silogizam prve figure.
J. Tricot. Bibliotheque des textes philosophiques, page 56, note 1.) Prva premisa:
15
Zbog toga aritmetika izreno pretpostavlja postojanje broja, Proporcija koja najbre raste jeste geometrijska proporcija.
dok fizika smatra da je nepotrebno pretpostavljati da hladno i toplo Druga premisa:
postoje. (Upor. ibid., nap. 5.) Vatra se najbre poveava;
Zakljuak:
Dakle, vatra raste po geometrijskoj proporciji.
28
Po Aristotelovom biolokom tumaenju, ne die svaka ivo
tinja nego samo ivotinja koja ima plua.
29
Poto u Skitiji nema loze, u njoj nema ni vina koje izaziva
dobro raspoloenje i svirku. Anaharsid je Skit, kraljevskog roda.
Boravio je u Grkoj i tamo se obrazovao i studirao filozofiju. U
Grkoj je stekao veliki ugled. Neki su tvrdili da je Anaharsid bio
jedan od sedmorice mudraca. Izgleda da ga je ubio brat zato to
je u svojoj domovini hteo da uvede grki kult bogova.
360 361
 30
Matematika se bavi formama, apstrahujui od svih mate
rijalnih predmeta koji se mogu ulno opaziti.
31
Matematika posmatra, dodue, materijalne forme, jer se
prostorna veliina nalazi u materiji i na njoj, ali je ne posmatra ukoli
ko su one materijalne ..." Aristoteles Lehre von Beweis oder zweite
Analytik, ubersetzt von Eug. Rolfes, Leipzig 1922, S. 122, Anm. 77.
32
Lekar zna na osnovu iskustva, a geometar zna apriorno da se
okrugla rana tee leci nego rana drugog oblika a istog obima, jer se
ivice prve rane tee zatvaraju, zbog veeg rastojanja izmeu njih.
33
To jest, dobie se silogistika figura Camestres:
Svako A je ;
Nijedno nije ;
Nijedno nije A.
34
Dobie se silogistika figura Celarent (subjekt je u , a definicije stvari.
atribut A nije u ):
Nijedno nije A;
Svako je ;
Nijedno nije A.
35
Ovde je ukazano na to da krajnji pojmovi mogu pripadati
razliitim vrstama.
36
Na taj nain dobija se silogizam u Celarent, jer donja pre
misa koja sadri B, treba da bude afirmativna.
37
Ako je gornja premisa negativna, dobija se silogizam u Cesa-
re, a ako je donja premisa negativna, dobija se silogizam u Camestres.
38
U drugoj figuri nema nikakvog afirmativnog, a u treoj
nikakvog univerzalnog zakljuka.
39
Filozof na ovom mestu uzima u pretres pogrene zakljuke
koji su afirmativni, i to u prvoj silogistikoj figuri Barbara. Pri
tome pretpostavlja da su odgovarajue negativne konkluzije istinite.
40
Aristotel ui da svako saznanje proizlazi iz dokazivanja ili
iz indukcije. A indukcija proistie iz opaanja pojedinanih stvari;
ona pribavlja principe dokazivanju. Tako, u krajnjoj liniji, za Ari
stotela svako saznanje proizlazi iz ula. Ako jedno ulo nedostaje,
odgovarajua nauka je nemogua, jer nema senzacija na osnovu
kojih bi se dolo do principa. Time je jasno formulisano da
bez ula nema ni zakljuivanja ni indukcije. (Upor. Tricot, nav.
delo, str. 9596, nap. 5.) Naime Aristotel smatra da se samo induk
cijom dolazi do optih pojmova. Ovako shvatanje suprotno je
doktrinama pitagorovaca i Platona, po kojima apstraktni pojmovi
postoje nezavisno od ulnih predmeta.
41
Taj nain sastoji se u tome da se uzmu dve afirmativne
premise za afirmativni silogizam, a jedna afirmativna i jedna ne
gativna premisa za negativni silogizam.
42 Da je red srednjih termina beskrajan, bile bi nemogue
naune i filozofske discipline.
43 U ovoj glavi Aristotel dokazuje da, ako su u silogizmu krajnji
termini ogranieni po broju, i srednji termini moraju isto tako biti
ogranieni.
44
Te termine Aristotel zamilja kao diskretne veliine.
45 Ovi termini zamiljeni su kao kontinuirane veliine.
46 U svakom prosilogizmu srednji termin afirmiran je subjektu koj'i
postaje sve univerzalniji, u odnosu na subjekt prvobitnog silogizma." Tricot,
nav. delo, str. 106, nap. 1.
4' U ovoj glavi jednoj od najtee prevodljivih ne samo u Drugoj
analitici" nego u Aristotelovim delima uopte utvruje se da bitni atributi
moraju biti ogranieni po broju, zato to su konstitutivni elementi pojma ili
48
Upor. Categ. 4.
4 I na ovom mestu, gde je re uzajamnom akcidentalnom
pridavanju predikata, Aristotel ne proputa priliku da pokae svoje
neslaganje sa Platonovom teorijom ideja.
50
Ovo pridavanje nije supstancijelno, nego je akcidentalno.
51
Aristotel ovim utvruje da je red predikata navie nuno
brojno ogranien, poto svaki predikat spada u jednu kategoriju.
S druge strane, i broj predikata u svakoj od kategorija mora biti
ogranien. Najzad, i broj kategorija je konaan.
52
Celokupno sledee mutno izlaganje supstancijelnim i
akcidentalnim predikatima treba da uini reljefnijim Aristotelovo
uenje da su konani i red predikata navie i red predikata nanie.
53
Poto su subjekti jednaki po broju sastavnim delovima sva
ke supstancije, za koje je ve dokazano da ne mogu biti beskrajni
po broju, izlazi da red subjekata nanie mora biti konaan.
54
Poto ni supstancijelni ni akcidentalni predikati nisu bes
krajni po broju, i red atributa koji ide navie mora biti konaan.
55
Ovom nejasno formulisanom reenicom Aristotel nastoji da
dokae da su ograniene brojem kako krajnje tako i srednje premise.
56
Za Aristotela saznanje na osnovu intuicije nusa nadmono
je znanju na osnovu dokazivanja.
57
Drugim recima: poto mi njima nemamo intuiciju.
58
A ako nema definicije, nema ni nauke.
59
Ako su spoljni termini ogranieni po broju, posrednih
termina ne moe biti beskrajno mnogo. Uopte, posredni termini
izmeu jednog odreenog subjekta i jednog odreenog atributa
moraju biti ogranieni po broju.
* Dijalektiki dokaz primenjuje se na svaki silogizam, a ana-
litiki dokaz samo na demonstrativan silogizam.
362 363
 61
Dokazivanje je mogue samo ako postoji srednji termin.
Stavovi u kojima nema srednjeg termina ne mogu se dokazati. Ti
stavovi su, po Aristotelu, elementi i principi dokazivanja.
62
Drugim recima: kao to postoje pozitivne neposredne pre
mise, tako postoje i negativne.
63
Ovo Aristotel tvrdi shodno svom shvatanju da jedinica mere
za razne stvari varira svojom materijom, ali ne svojom formom
koja je jedna.
64
Aristotel smatra da intuicija nusa saznaje opte i svrava se
optim. Meutim, partikularan dokaz svrava se senzacijom. Poto
nus ima veu vrednost nego ula, i univerzalni dokaz mora stajati
nad partikularnim dokazom.
65
Upor. drugi argument u Anal. prior. knj. I, gl. 7.
66
svoenju na nemogue upor. Anal. prior. knj. I, gl. 5
(27 a 15).
67
Aristotel utvruje da su prostije, apstraktnije i tanije nauke
osnovane na manje principa od onih koje su osnovane na principima
to proizlaze iz dodavanja". U prvu grupu ubraja aritmetiku, a u
drugu geometriju koja prouavanju brojeva dodaje prouavanje
prostornih veliina.
68
Ovim se verovatno misli na Protagoru.
69
Da bi se upoznao uzrok jedne pojave potrebno je, na osnovu
optih pojmova, doi do dokaza tome uzroku.
70
upotrebljeno je na ovom mestu u smislu intuicije pojmova, kao ni pomou podele, niti iz hipotetikih pretpostavljenih
nusa koja saznaje opte u pojedinanom.
71
Sledei dokaz je analitiki.
72
Svaka nauka ima za predmet jednu odreenu vrstu bia
kojima pripadaju izvesni svojstveni atributi. Dokaz trai premise
koje sadre vrstu i njene osobine, kao i aksiome koje igraju ulogu
regulativnih principa." (Tricot. nav. delo, str. 151, nap. 5.) Poto su
vrste bia razliite, moraju biti razliiti i njihovi principi. I ovim je
potvreno da se svi istiniti zakljuci ne osnivaju na istim principima.
73
Tricot prevodi raun, a Kirchmann logika.
74
Prema ovom izlaganju izlazilo bi da principi nisu ni potpuno
isti, ni potpuno razliiti, nego da su oni isti po vrsti, a razliiti po
rodu.
75
Po ovom dokazu, principi raznih nauka ne mogu pripadati
jednoj vrsti, nego oni pripadaju razliitim vrstama.
76
Sem u shvatanju neposrednih premisa, nauka koja se ne
moe dokazati sastoji se i u saznanju optih pojmova.
DRUGA KNJIGA
77
Prva knjiga ovog dela raspravlja demonstrativnom zaklju
ku; druga knjiga, meutim, ispituje principe na kojima se osniva
istina dokazanog. Jedni od tih principa su srednji pojmovi, a drugi
su principi pojedinih nauka koji se vie ne mogu dokazati. (Upor.
Eug. Rolfes, nav. delo, nap. 1, uz Drugu knjigu, str. 139.)
78 po Tricot-u, prvo je pitanje: da li izvestan predikat pripada
izvesnom subjektu (da li je ovek beo?); drugo: koji je razlog pripa
danja (zato je ovek beo?); tree: da li subjekt postoji (da li ovek
postoji?); a etvrto: kakva je ovekova priroda? (Upor. nav. delo,
str. 161, nap. 1.)
79
etiri vrste istraivanja svode se na istraivanje srednjeg
termina, identifikovana sa uzrokom on da li pripadanje predikata
subjektu ima uzrok? koji je uzrok pripadanja?
da li subjekt ima uzrok? koji je uzrok subjekta? Uzrok
nikako ne znai , kad je u pitanju (apsolutna egzisten
cija). Uzrok jedne supstancije koja poseduje bie u apsolutnom
smislu nije nita drugo nego sama ta supstancija, to je njen ,
njena definicija, a ne moe biti srednji termin jednog silogizma.
(Upor. nav. delo, str. 163, nap. 2.)
80
Dakle, jasno je: sve ono to moe biti dokazano, ne moe
biti definisano. Poto je predmet definicije sutina, ona se uvek
izraava afirmativnim i univerzalnim stavom.
81
Zbog te razlike, definicija i dokaz ne mogu biti svedeni
jedno na drugo.
82
Poto je prethodno izneo tekoe koje se odnose na defini
ciju, Aristotel u ovoj glavi raspravlja tekoama koje se odnose na
sutinu. Istie da se sutina ne moe objasniti pomou konvertibilnih
delova sutine. Naroito podvlai da ne postoji nikakav dokaz
sutini, kao i da nije mogu nikakav zakljuak sutini. (Upor.
Eug. Rolfes, nav. delo, str. 141, nap. 13.)
83
To bi bio silogizam bez prosilogizama. Taj silogizam imao
bi premise koje se ne mogu dokazati. Njegov zakljuak nalazio bi se
ve u donjoj premisi to bi inilo petitio principu". A petitio
principu" jeste pretpostavka jednog nedokazanog stava koji jo
treba dokazati kao razloga koji dokazuje.
84
Ksenokrat iz Halkedona (roen 396. g. pre n. e., poznati
filozof stare Akademije, kojoj je stajao na elu 25 godina) uio je da
je dua broj koji samoga sebe kree.
85
Pitanje postavlja sagovornik koji se slui podelom.
8e
Poto je u srednjem terminu izraena bitnost stvari, jasno je da
se dobija petito principu", jer se bitnost i pretpostavlja i dokazuje.
87
Tricot uzima da bitnost" ovde upravo znai definiciju defi
nicije (nav. delo, str. 181, nap. 4).
88
Upravo: definicije definicije.
89
Ovde imamo, u stvari, petitio principu".
90
Da supstancija postoji, saznaje se neposredno, bez dokaza.
n
U etvrtoj glavi druge knjige ovoga dela.
92
Ovo uenje Empedokla i Anaksagore Aristotel pominje u
svojoj Meteorologiji, 2, 9, 369 b 12.
364 365
 93
Ovo delo, II, 8.
84
Upor. ovo delo, II, 7.
95
U ovom stavu filozof ukratko navodi sadrinu glava 3lo
ovoga dela Druge analitike".
96
Aristotel postavlja etiri vrste uzroka. Prvi je formalni,
drugi je materijalni, trei eficijentni, a etvrti finalni uzrok. U ovoj
glavi izloena je na nejasan nain teorija etiri vrste uzroka koji
su posmatrani kao srednji termini. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 197
do 198, nap. 4.)
97
U ovome delu, II, 8, 93 a 3.
98
U srednjem terminu, na osnovu koga se izvodi nauni
zakljuak, pojavljuje se materijalni uzrok.
99
Aristotel prelazi na ispitivanje eficijentnog uzroka.
M0
Na ovome mestu srednji termin je eficijentni uzrok za-
kljuka.
101
Sad mislilac uzima u pretres finalne uzroke koji su, po nje
mu, u krajnjoj liniji, identini sa eficijentnim i formalnim uzrokom.
102
Prelazi se na materijalne i eficijentne uzroke.
103
Razmatranje koje se vri u vremenu izmeu uzroka i posle-
dice nema vrednosti, zato to se posledica jo nije pojavila.
104
Raspravljanja kontinuitetu i diskontinuitetu prostora iz
este glave Fizike primenjena su na dogaaje. Filozof postavlja
analogiju izmeu dogaaja, koji su shvaeni kao nedeljive celine,
i taaka. Kao to po teoriji diskontinuitetu prostora izmeu dve
take mora postojati prazan prostor, tako i izmeu dva dogaaja
kao dve celine treba pretpostaviti prazno.
105
ledan dogaaj nije kontinuiran sa drugim, kao to su to
delovi jedne linije. Ali filozof naglaava kako se iz toga ne moe
zakljuiti da se izmeu dva pojma moe uvek umetnuti trei pojam,
i tako dalje, do u beskonanost.
loe TriCot kae: Drugim recima, konverzija je uslovljena reci-
procitetom termina u dokazu." (Nav. delo, str. 210, nap. 2.)
107
U treoj glavi prvog dela ovog spisa, i u drugom delu Prve
analitike", u glavama 3, 4, 5, 8, 9 i 10.
1(18
U drugom delu ovog spisa, u glavama 410.
109
ledinica nije broj, nego princip broja i mera.
110
U ovom spisu, u etvrtoj glavi prvog dela.
111
Tricot daje sledee objanjenje Aristotelovom vrlo mutnom
razmatranju, oslanjajui se na Philop., 400, 15: Ako skup atributa
moe pripadati samo individualnim trijadama koje su sadrane u
vrsti-trijadi, tada se mi nalazimo pred definicijom trijade: sutina
i definicija trijade nije nita drugo nego poslednje pripadanje, a ovo
se primenjuje na individue koje se nalaze u vrsti ija je definicija
data." (Upor. nav. delo, str. 215, nap. 1.)
us U drugom delu, petoj glavi ovog spisa, kao i u prvom delu,
31. glavi Anal. prior.
i13 Podele pomou specifinih razlika slue tome da se utvrde
vrsta i rod; meutim one ne mogu zameniti dokaz sutini.
u* Podela utvruje istiniti red pojmova koji ini definiciju. Po
Aristotelu, ako se svaka podela sastoji iz vrste i razlike, i ako vrsta
dodana definiciji, obrazuje jedan novi pojam, koji, sa svoje strane
obrazuje drugi, kad mu se doda nova razlika, tada je jasno da su
ovi elementi dobijeni i ureeni podelom.
115
Definicija uzima u obzir samo bitne osobine, a nikako
akcidentalne.
116 prvi termin za Aristotela jeste vrsta koja je, samom svojom
prirodom, ranija od svih termina koji posle nje dolaze.
117
Filozof tvrdi da se ono to je izloio ne odnosi samo na
vrste i podvrste koje imaju ime, nego i na one vrste koje nemaju
imena, a koje izraavaju zajedniku prirodu i zajednike atribute.
Upuuje da u poslednjem sluaju treba traiti rodove i zajednike
atribute te vrste bez imena. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 227, nap. 3.)
118
Upor., povodom ovog primera, Aristotelovu Hist. anim.,
II, 1, 501 a 12; II, 17, 507 b 7.
119
Na redu je dijalektiko raspravljanje pitanja da li se moe
zakljuiti sa date posledice na uzrok, kao to se moe sa datog
uzroka zakljuiti na posledicu.
120
Ova glava sadri pozitivno reenje pitanja da li se od posle
dice moe zakljuiti na jedan odreeni uzrok koji ini jedinstvo.
121
U sluaju kad se izvodi akcidentalni zakljuak, srednji
termin bie iste prirode kao zakljuak.
122
Tricot (nav. delo, str. 237, nap. 6) daje sledeu shemu:
A
123
U glavi 19 dat je izvod sadrine obe Analitike.
124
Prva analitika raspravlja silogizmu, a Druga analitika
dokazu. U Drugoj analitici (I, 2,3) utvrena je identinost demon
strativne nauke i dokaza. Principi su najvii stavovi, koji se mogu
dokazati, pojedinih nauka i umetnosti.
U prvoj knjizi Druge analitike Aristotel je utvrdio koje su vrste
premise ili principi iz kojih se, pomou zakljuaka, dobija nauka;
druga knjiga istoga dela pokazuje nain kako se oni nalaze. Ali sa
principima ne moe se ii u beskonanost, nego mora doi do prvih,
neposrednih principa, koji se ne daju dokazati iz principa
odgovarajue nauke. Ova glava govori tome kako se saznaju ti
prvi i neposredni principi. (Upor. Eug. Rolfes, nav. delo, str. 157
158, nap. 90.)
366 367
 125
Za Stagiranina, pojmovi su nepomini; oni postaju na taj
nain to se u dui zaustavlja i umiruje ono to je zajedniko u vie
razliitih predstava. A misao je akt koji se nalazi izvan postajanja
i kretanja.
126
Tri su stupnja kroz koja ulno opaanje mora da proe
da bi pripremilo saznanje principa. Prvi stupanj je pamenje, koje
filozof svodi na trajanje senzacije. Drugi stupanj je iskustvo, koje
priprema polaznu taku za stvaranje univerzalnog pojma, dok
je trei stupanj pojam, koji sadri ono to je opte u mnoini poje
dinanih stvari. Pojam je princip umetnosti, kad se odnosi na bia
koja postaju i nestaju. Meutim, pojam je princip nauke, kad se
odnosi na saznanje realnosti.
127
Aristotel pretpostavlja da dua ima prirodu koja saznaje,
i koja, snagom to u njoj postoji, materijal ulnog opaanja podie
do univerzalnog. Tako se opte sadri u predmetu opaanja.
128
U Drugoj analitici (II, 13, 97 b 7) Aristotel tvrdi da je uni
verzalno prerada pojedinanog. PETI DEO
129
Prvi opti pojmovi" su opti pojmovi rodova, preko kojih
i pomou kojih se dolazi do jo optijih pojmova.
130
Indukcija je metoda zakljuivanja koja od posebnog ide TOPIKA
optem.
131
Ovim je utvreno da ne postoji nauka principima. Isto
tako, principi ne mogu potpadati pod miljenje ili pod zakljuivanje,
jer su oba podloni zabludi; meutim principi su istinitiji i pouzda
niji nego sve drugo. Aristotel stavlja principe pod intuiciju (),
koja je princip nauke ukoliko saznaje njene principe.
 principa treba da bude sam po sebi izvestan. Verovatna
su miljenja

24 Organon
K n j i g a prva

[OPTI POGLEDI DIJALEKTICI. PREDMETI

DIJALEKTIKE. DOKAZI]

Glava prva [PLAN

OVE RASPRAVE]

Cilj ove rasprave je da nae metodu koja nas ospo-

sobljava da iz verovatnih premisa izvodimo zakljuke
svakom postavljenom problemu, a kad sami treba da
odgovaramo na dokaz da izbegavamo da kaemo neto
to mu je suprotno.
Dakle, treba, pre svega, da objasnimo ta je silogizam
i koje su njegove razne vrste, da bismo shvatili ta je
dijalektiki silogizam. Jer dijalektiki silogizam bie
predmet naeg istraivanja u ovoj raspravi.
Silogizam1 je govor u kome, kad se izvesne stvari
pretpostave, druga jedna stvar, razliita od njih, proizlazi
nunim nainom, na osnovu pretpostavljenih stvari.
Dokaz2 se dobija kad silogizam postaje iz istinitih i
prvih premisa, ili iz premisa koje su takve da samo sa-
znanje koje njima imamo proistie iz prvih i istinitih
premisa. Dijalektiki je onaj silogizam koji zakljuuje
na osnovu verovatnih premisa.
Istiniti i prvi jesu stavovi koji dobijaju svoju
izvesnost, ne od drugih stavova, nego sami od sebe. Jer, ne
treba pitati za uzrok principa nauka nego svaki od tih
ona koja su primljena od svih ljudi, ili od veine, ili 0d
mudraca, a izmeu ovih ili od svih, ili od veine, ili 0d
najpoznatijih i najslavnijih.
Eristiki je silogizam koji se osniva na miljenjima koja
izgledaju verovatna, ali nisu takva, kao i silogizam koji samo
prividno zakljuuje na osnovu verovatnih miljenja ili onih
koja izgledaju verovatna. Jer, nije verovatno sve ono to
izgleda verovatno. Jer nita od onoga to je oznaeno kao
verovatno ne odaje na povrini sigurnu osobinu lanosti, kao
to je sluaj za principe eristikih dokaza. Naime, kod ovih se
odmah otkriva njihova lana priroda, i to u veini sluajeva,
i ak i za one koji su obdareni samo sa malo razumevanja.
Tako prvi od eristikih silogizama kojima smo govorili
nazivamo prvim silogizmom, a drugi nazivamo eristi-kim
silogizmom, a ne prosto silogizmom, jer on zakljuuje samo
prividno, ali u stvari ne zakljuuje.
Sem svih sad navedenih silogizama, ima jo i para-
logizama koji postaju od premisa svojstvenih odreenim
naukama, koje nalazimo u geometriji i u srodnim disciplinama.
Ova vrsta [zakljuivanja] izgleda da se razlikuje od ve
oznaenih silogizama. Crta lanih geometrijskih figura ne
zakljuuje ni iz istinitih i prvih premisa, ni iz verovatnih
premisa. On ne potpada pod [nau] definiciju, poto ne uzima
za propozicije ni one prihvaene od svih ljudi, ni od veine
njih, ni od mudraca, a meu mudracima ni od sviju njih, ni od
veine, ni od najslavnijih, nego izvodi svoj silogizam iz
propozicija koje su svojstvene odgovarajuoj nauci, ali nisu
istinite. Jer on izvodi para-logizam ili opisujui polukrugove
drukije nego to treba, ili povlaei odreene linije onako
kako one ne treba da budu povuene.3
Ovo mogu, u optoj skici uzete, biti razliite vrste silo-
gizama koje smo oznaili. Opte govorei, ovde bismo mogli
da se zaustavimo sa naim razlikovanjima svih silogizama
kojima smo govorili, kao i onih kojima emo dalje govoriti.
Naa namera nije da damo tanu definiciju svakoga od njih. Mi
emo sve [pomenute silogizme] navesti
samo u skici. Smatramo, naime, da e biti sasvim dovoljno,
metodu koju smo prihvatili, ako se osposobimo da upoznamo na
neki nain svaki od tih silogizama.
Glava d r u g a [KORIST
DIJALEKTIKE]
Posle ovoga to je napomenuto treba da kaemo za koliko
je stvari i za koje je stvari korisna ova rasprava.
Ona je korisna na tri naina: za vebanje, za izmenu misli
i za filozofske nauke.
Da je korisna za vebanje, jasno je po sebi. Naime, kad
razpolaemo ovom metodom, biemo sposobniji da lake
dajemo dokaze datom predmetu.
Ta razprava korisna je i za izmenu misli, jer kad se
upoznamo sa miljenjima mase, mi moemo sa njome da se
naemo u oblasti njenih sopstvenih miljenja, a ne miljenja
koja su joj strana, i moemo da pobijemo svaki njen dokaz koji
nam ne bi izgledao osnovan.
Najzad, to se tie prouavanja filozofskih nauka,
mogunost da se problemima dadu dokazi u dva smisla [za i
protiv], pomoi e nam da lake otkrijemo u svakom
pojedinanom sluaju istinu i la.
Postoji jo jedna korist [od ove rasprave] koja se tie
prvih principa svake nauke. Naime nemogue je zakljuivati
njima na osnovu principa svojstvenih jednoj datoj nauci, poto
su principi prvi elementi svega ostalog. Njih, nunim nainom,
treba objasniti samo pomou verovatnih miljenja koja se tiu
svakog od njih. To je svojstvena ili najvlastitija dunost
dijalektike. Jer zbog njene istraivake vetine, ona nam kri
put ka principima svih ispitivanja [nauka].
Glava t r e a
[DIJALEKTIKA VETINA]
Savreno emo raspolagati ovom metodom, ako se prema
njoj budemo odnosili kao to se odnosimo prema retorici,
medicini i drugim vetinama ove vrste; drugim
372 373
 recima, ako, koliko je to mogue, ispunimo postavljeni cilj. Jer,
niti e retor ubeivati, niti e lekar leiti na svaki nain,
nego ako oni ne izostave nita od onoga to je mogue, rei
emo da raspolau valjanim znanjem.
Glava e t v r t a
[O ELEMENTIMA DIJALEKTIKOG DOKAZIVANJA]
Treba prvo da razmotrimo iz koliko se delova naa
metoda sastoji. Kad bismo uspeli da dokuimo na kolike se i
kakve se stvari [to jest probleme ili zakljuke] prime-njuju
dijalektika dokazivanja, kao i elementi od kojih ova polaze 4, i
[kad bismo mogli da dokuimo] nain na koji moemo da ih
obilno pribavimo, postigli bismo svoj cilj.
Elementi iz kojih postaju dijalektiki dokazi po broju su
jednaki i istovetni kao oni koji se uzimaju za predmete
dokazivanja. Dijalektiki dokazi postaju iz propizicija, dok su
predmeti silogizama problemi. Svaka propozicija i svaki
problem izraavaju ili vrstu, ili svojstvenost, ili akcidenciju, jer
i [specifina] razlika, kao srodna vrsti, mora zajedno sa njom da
bude stavljena. Ali, poto svojstvenost as znai bitnost stvari, a
as je ne znai, treba podeliti svojstvenost na ona dva sad
nazvana dela. Deo koji oznaava bitnost bie nazvan
definicijom, a drugi, prema nazivu koji se obino daje ovim
pojmovima, ostae nazvan svojstvenou. Tako je iz reenoga
jasno da se, po ovoj sad nainjenoj podeli, dobijaju etiri
elementa: svojstvenost, definicija, vrsta i akcidencija.
Ali neka nas niko ne razume kao da smo kazali da svaki
od njih [od tih elemenata], uzet za sebe, sainjava sam jednu
propoziciju ili jedan problem. Mi hoemo samo da kaemo da
od tih pojmova proizlaze problemi i propozicije.
Problem i propozicija razlikuju se po formi [po obrtu
reenice]. Ako se kae: je li ivotinja koja hoda i koja ima dve
noge definicija oveka"? i: je li ivotinja vrsta co-veka"?
dobija se propozicija. Meutim, ako se kae:
je li ili nije ivotinja koja hoda i koja ima dve noge definicija
oveka"? i: je li ili nije ivotinja vrsta oveka"? to je
problem. A isto je i za drugo [za druge pojmove]. Iz ovoga
prirodno izlazi da su problemi i propozicije jednaki po broju.
Naime, od svake propozicije moe se nainiti problem [i
obratno] kad se promeni njena forma.
Glava peta
[OBJANJENJE ETIRI DIJALEKTIKA ELEMENTA]
Sad treba da kaemo ta je definicija, ta svojstvenost, ta
vrsta i ta akcidencija.
Definicija je govor koji oznaava bitnost stvari. Ona se
moe izraziti u obliku bilo govora koji dolazi na mesto jedne
reci, bilo govora koji dolazi na mesto jednog govora. Jer,
izvesne stvari, izraene govorom, mogu da budu i definisane.5
Ali kad se, na koji bilo nain, stvar koju treba definisati
izrazi samo jednom reju, oevidno je da to ne znai dati
definiciju stvari, poto je definicija uvek izvestan govor.
Osobinu definicije ima na primer reenica: Ono to je
pristojno jeste etiki dobro." Isto vai i za pitanje: Da li su
ulno opaanje i nauka jedno isto ili su razliiti?" Jer, u
definicijama najvea tekoa postoji oko raspravljanja pitanja
istovetnosti [identitetu] ili razlici. Zato emo pridati osobinu
definicije [upravo osobinu onoga to defi-nie ili to slui ili
to pripada definiciji] uopte svemu to spada u isti red
istraivanja kao definicije. Da sve to smo sad naveli ima tu
osobinu jasno je po sebi. Ako smo sposobni da u
raspravljanju utvrdimo da su dve stvari istovetne [identine] ili
razliite, na isti nain biemo sposobni da naemo obilno
dokaza u pogledu definicija. Tako, ako smo pokazali da stvari
nisu istovetne, unitili smo definiciju. Ono to je sad reeno ne
daje se konvertirati. fer, da bi se postavila definicija, nije
dovoljno dokazati istovetnost dve stvari; meutim, da bi se
unitila definicija, dovoljno je dokazati da ta istovetnost ne
postoji.
374 375
 Svojstveno je ono to ne izraava bitnost jedne stvari ali
pripada samo toj stvari i moe da se u iskazu razmeni sa njome.
Tako se, na primer, osobenost oveka sastoji u tome to je on
sposoban da naui gramatiku. Jer, ako ovek postoji, on je
sposoban da naui gramatiku, a ako je sposoban da naui
gramatiku, on je ovek. Nikad se ne naziva svojstvenim ono to
moe pripadati nekoj drugoj stvari; na primer san se nikad ne
naziva svojstveno-u oveka, i kad bi sluajno, za neko
vreme, san samo oveku pripadao. I kad bi se tako neto
nazvalo svojstvenim, ono se ne bi nazvalo svojstvenim u
apsolutnom, nego u vremenom ili u relativnom smislu. Biti
desno" jeste [za subjekt] svojstveno u vremenom smislu, a
dvononi se naziva svojstvenim u relativnom smislu;
poslednji izraz vai, na primer, za oveka u odnosu na konja i
psa. Ali oevidno je da nita od onoga to moe da pripada i
neem drugom [sem subjektu], ne moe u iskazu biti raz-
menjeno sa subjektom. Jer, ako jedno bie spava, ne sleduje
nunim nainom da je ono ovek.
Vrsta je ono to je kao bitno pridato mnogim stvarima
koje se po rodu meusobno razlikuju. Treba smatrati kao bitne
predikate sve termine koji su takve prirode da prikladno
odgovaraju na pitanje: ta je ovaj subjekt pred vama"? Tako,
na primer, ako se oveku pita ta je on, prikladan odgovor je
da je on ivotinja. U pitanje vrsti spada sledee: Da li jedna
stvar spada u istu vrstu kao druga stvar, ili u razliitu vrstu"?
Naime takvo pitanje potpada pod isto nauno istraivanje kao
pitanje vrsti. Ako smo u raspravljanju utvrdili da je ivotinja
vrsta oveka, a isto tako i vola, utvrdili smo da oni spadaju u
istu vrstu. Meutim, ako smo dokazali da je ivotinja vrsta
jednog, a da nije vrsta drugog, utvrdili smo da oni nisu u istoj
vrsti.
Akcidencija je ono to nije nita od svega toga, to nije
ni definicija, ni svojstvenost [, lat. proprium], ni vrsta, ali
to pripada stvari; ili akcidencija je ono to moe da pripada ili
da ne pripada jednoj i istoj stvari, ma kakva ona bila. Tako, na
primer, sedeti" moe pripa-
dati ili ne pripadati jednom istom biu. Isto vai i za belo".
Naime, nita ne stoji na putu da ista stvar bude as bela, a as
ne-bela.
Od ove dve definicije akcidencije druga je bolja. Naime
ako se prva prihvati, potrebno je nunim nainom, da bi se ona
razumela, da se unapred zna ta je definicija, i vrsta, i
svojstvenost; meutim druga [definicija akcidencije] dovoljna
je po sebi da nam uini shvatljivim ta je po sebi izraz kome
je re [to jest akcidencija].
Za akcidenciju se mogu vezati i sva poreenja meu
stvarima. Naime ma na koji nain da se ta poreenja vre, kae
se da ona proizlaze od akcidencije. Takav je sluaj, na primer,
u sledeim pitanjima: Da li zasluuje preimu-stvo lepo ili
korisno?" Da li je prijatniji ivot shodan vrlini ili ivot shodan
uivanju?" A takav je sluaj i kad je u pitanju svaki drugi
problem koji bi se mogao izraziti na slian nain. Jer, u svim
takvim sluajevima ono to se istrauje jeste: Na koji se od
dva termina predikat kome je re vie akcidentalno
primenjuje?"
Po sebi je oevidno da nita ne stoji na putu akciden-ciji
da postane vremena ili relativna svojstvenost. Tako, na primer,
sedeti" koje je akcidencija, ako sam ovek sedi moe da
bude vremena svojstvenost; meutim, ako sam ovek ne sedi,
to e biti i relativna svojstvenost u odnosu na one koji ne sede.
Tako nita ne spreava da akcidencija postane relativna ili
vremena svojstvenost. Meutim, u apsolutnom smislu
uzeto, to nee biti svojstvenost.
Glava e s t a
[PROUAVANJE ONOGA TO SE MOE PRIDATI]
Ne treba da izgubimo iz vida da sve ono to se odnosi na
svojstvenost, na vrstu i na akcidenciju, moe da se pri- meni i na
definicije. Kad pokaemo da atribut kome je rec ne pripada
jedinom terminu koji potpada pod definiciju kao to se ini i
u sluaju svojstvenosti jedne stvari, ili da vrsta naznaena u
definiciji nije prava vrsta, ili
376 377
da jedan od elemenata pomenutih u definiciji ne pripada
definisanom to vai i za akcidenciju, mi smo tada
unitili i samu definiciju. Tako, prema objanjenju koje smo
ranije dali6, svi pojmovi koje smo nabrojali mogli bi, na
izvestan nain, imati prirodu definicije.
Ali zato se ne srne traiti jedna zajednika metoda koja bi
se primenjivala na sve te pojmove.
Naime, ta metoda ne bi se lako pronala, a ak i kad bi
bila pronaena, ona bi bila potpuno nesigurna i nepri-menljiva
na nau sadanju raspravu. Meutim, ako se naznai jedna
metoda svojstvena svakoj od vrsta koje smo razlikovali 7, u tom
sluaju, kad se poe od pravila sao-braenih svakom pojmu,
bilo bi moda lake ispitati na predmet. Tako, kao to smo
ranije8 rekli, treba da razu-memo nau podelu formalno. A od
ostalih pitanja svako treba prikljuiti onom koje mu je
najsrodnije, oznaavajui ih kao pitanja koja se odnose na
definiciju i na vrstu9. Tako smo ono emu govorimo ve
prilino postavili na pravo mesto.
Glava sedma
[RAZNE VRSTE IDENTITETA]
Pre svega treba da utvrdimo u koliko se znaenja govori
izrazu identian"10
Moglo bi se misliti da identino da bismo ga opisali
samo u optem pregledu ima tri znaenja. Naime mi
nazivamo neto identinim ili po broju [numeriko], ili po rodu
[specifino], ili po vrsti [generiko]. Po broju je identino ono
to ima vie imena, ali je samo jedna stvar, na primer, odea
i ogrta. Po rodu je identino ono to je vie [nego jedno], ali
ne pokazuje nikakvu razliku u rodu. Tako je, na primer, ovek
identian oveku, a konj konju, jer stvari koje spadaju u isti
rod nazivaju se identine po rodu. Isto tako su identine po
vrsti stvari koje potpadaju pod istu vrstu, kao na primer konj i
ovek.
Moglo bi se smatrati da se nain na koji se voda iz istog
izvora naziva identinom, razlikuje od sad nazna-
enih naina. Ali ovakva identinost treba da bude stavljena u
isti red kao stvari koje su, na jedan ili na drugi nain, nazvane
identinima zato to pripadaju jednom rodu. Jer sve takve
stvari izgleda da su srodne i sline jedne drugima. Svaka voda
nazvana po rodu identina je svakoj drugoj vodi, zato to ima
izvesnu slinost s njom, a voda iz istog izvora razlikuje se
samo time to je ovde slinost jo jaa. Zbog toga je ne
odvajamo od stvari koje se na neki nain nazivaju identinima
zato to pripadaju jednom rodu.
Opte se pretpostavlja da se izraz identino" prvenstveno
upotrebljava za ono to je po broju identino. Ali i u ovom
sluaju taj izraz moe da ima vie smisla. U svom osnovnom i
prvom smislu, ovaj izraz se upotrebljava, kad je identitet pridan
imenu ili definiciji, kao, na primer, kad je ogrta"
identifikovan sa odeom", a kad je ivotinja koja hoda
nogama i koja ima dve noge" identifi-kovana sa ovekom". U
drugom smislu identitet se pridaje svojstvenoj odredbi jedne
stvari, kao, na primer, kad se ono to je sposobno za nauku
identifikuje sa ovekom, a ono to se po prirodi penje nagore sa
vatrom. U treem smislu identitet se pridaje jednom predmetu
na osnovu akcidencije, kao, na primer, kad se onaj ko sedi
ili muziar identifikuje sa Sokratom. U svim ovim sluajevima
nastoji se da se oznai numeriko jedinstvo.
Da je ono to je sad reeno istinito, doznaje se najbolje iz
sluajeva u kojima je jedan naziv zamenjen drugim. Jer esto
kad zapovedimo da se pozove jedna od linosti koje sede,
oznaujui je njenim imenom, mi menjamo to oznaavanje
uvek kad linost kojoj dajemo zapovest ne razume ono to smo
joj rekli. Poto oekujemo da e nas ona bolje razumeti, ako
poemo od neke akcidentalne osobine, mi joj nareujemo da
nam pozove oveka koji sedi" ili koji raspravlja". Naime mi
oevidno pretpostavljamo da oznaavamo identino, bilo da
nazivamo ime ili akcidenciju.
378 379
 Glava osma
[RAZLIITI DOKAZI ZA ONO TO SE MOE PRIDATI]
Tako se identino, kao to smo kazali, upotrebljava u tri
razna smisla.
Indukcija je prvi nain da se ovek uveri da su elementi
koji su ranije naznaeni 11 oni na osnovu kojih su sastavljeni
[dijalektiki] dokazi; iz tih elemenata proizlaze [dijalektiki]
dokazi i na njih se primenjuju.
Ako se pojedinano ispitaju propozicije i pitanja, videe
se da svako od njih dolazi ili iz definicije jedne stvari, ili iz
njene svojstvene odredbe, ili iz vrste, ili iz akcidencije.
Drugi nain da se ovek u to uveri dobija se zakljui-
vanjem. Svaki predikat jednog subjekta ili se nunim nainom
konvertira, ili se ne konvertira sa subjektom. Ako se konvertira
[sa subjektom], dobie se ili definicija predikata, ili njegova
svojstvena odredba, njegova definicija, ako izraava bitnost,
a njegova svojstvena odredba, ako je ne izraava. Jer, rekli smo
da je svojstvena odredba ono to se konvertira sa subjektom, ali
to ne izraava njegovu bitnost. Meutim, ako se predikat ne
konvertira sa subjektom, tada je on ili jedan od termina koji su
sadrani u definiciji subjekta, ili nije. Ako je predikat jedan
od termina koji su sadrani u definiciji, on e biti rod ili
[specifina] razlika, poto se definicija sastoji iz vrste i
[specifinih] razlika. Meutim, ako predikat nije jedan od
termina koji je obuhvaen u definiciji, on e oevidno biti
akcidencija. Naime mi smo oznaili kao akcidenciju ono to
nije ni definicija, ni vrsta, ni svojstvena odredba, a ipak pripada
stvari kojoj se govori.
Glava d e v e t a
[KATEGORIJE I NJIHOV ODNOS SA ONIM TO SE MOE
PRIDATI]
Posle ovoga to smo sad rekli, treba odrediti vrste
kategorija u koje spadaju etiri elementa kojima smo
govorili12.
Ima deset kategorija. One su: sutina, kvantitet, kva-litet,
odnos, mesto, vreme, poloaj, posedovanje, delanje, trpljenje.
Akcidencija, i vrsta, i svojstvena odredba, i definicija moraju
uvek pripadati jednoj od ovih kategorija. Jer, sve propozicije,
obrazovane iz ova etiri pojma, oznaavaju ili sutinu, ili
kvalitet, ili kvantitet, ili jednu od drugih kategorija.13
Ali, oevidno je po sebi da se, oznaavajui ta je stvar,
oznaava as supstancija, as kvalitet, a as jedna od drugih
kategorija. Kad se neko nalazi u prisustvu jednog oveka, pa
kae da je ovek ili ivotinja ono to ima pred sobom, tada
kazuje ta je to, i oznaava jednu supstanciju Ali kad se neko
nalazi pred jednom belom bojom, pa kae da je belo ili boja to
ima pred sobom, tada napominje ta je ova, i oznaava jedan
kvalitet. Isto tako, kad se neko nalazi pred veliinom od jednog
lakta, pa kae da ima pred sobom veliinu od jednog lakta,
tada kazuje ta je ova, i oznaava jedan kvantitet. Isto stoji i sa
drugim kategorijama. Izraava se sutina svakog od pojmova
ove prirode, ako se, od jedne date stvari, potvruje ili sama
stvar, ili njena vrsta. Meutim, kad se potvrivanje odnosi na
stvar drugu nego to je stvar kojoj je re, tada se ne izraava
sutina nego kvantitet, ili kvalitet, ili koja od drugih kategorija.
Iz toga izlazi da su kategorije, po prirodi i po broju, predmeti
[problemi] i elementi [propozicije] dijalektikih dokaza. Kako
emo da ih steknemo i obilno pribavimo, treba posle ovoga da
kaemo.
Glava d e s e t a
[DIJALEKTIKE PROPOZICIJE]
Najpre treba da definiemo ta je dijalektika propozicija i
ta je dijalektiki problem. Jer, ne treba smatrati svaku
propoziciju ni svaki problem kao dijalektiki. Naime, nijedan
ovek koji ima razuma nee tvrditi ono to niko ne dri za
istinito, niti e praviti problem od onoga to je oevidno za sve
ljude ili za veinu ljudi. U drugom sluaju nema tekoe, a prvi
sluaj niko nee prihvatiti.
380 381
 Dijalektika propozicija je pitanje koje je verovatno ili za
sve ljude, ili za veinu njih, ili za mudre, a meu mudrima ili
za sve, ili za veinu njih, ili za najuglednije ali to pitanje ne
treba da bude protivno optem miljenju'. Jer, moe se
prihvatiti ono to je dobijeno od mudraca ako to nije suprotno
miljenjima mnogih ljudi.
U dijalektike propozicije spada i ono to je slino
verovatnim miljenjima, kao i propozicije to protivree
kontrernim suprotnostima miljenja koja se dre za vero-vatna,
a isto tako i sva miljenja koja su saglasna sa onim to ue
priznate vetine.
Ako je verovatno miljenje da je nauka kontrerno
suprotnom jedna ista, izgledae isto tako verovatno da je
opaanje kontrerno suprotnog jedno i isto. Isto tako, ako je
verovatno miljenje da postoji po broju jedna gramatika,
izgledae verovatno i da je po broju jedna vetina sviranja u
frulu. Meutim, ako je verovatno miljenje da ima vie
gramatikih nauka, izgledae isto tako verovatno da ima vie
vetina sviranja u frulu. Jer, sve ovo [sva ova miljenja]
izgledaju slina i srodna.
Isto tako, izgledae verovatne i propozicije koje protivree
kontrernim suprotnostima verovatnih miljenja. Ako je
verovatno miljenje da treba initi dobro svojim prijateljima,
isto je tako verovatno miljenje da im ne treba initi zlo. Stav da
treba initi zlo svojim prijateljima kontrerno je suprotan [optim
miljenju], a stav da im ne treba initi zlo protivrei tom
kontrerno suprotnom stavu. Isto tako, ako svojim prijateljima
treba initi dobro, ne treba ga initi svojim neprijateljima. I ovo
protivrei miljenjima koja su kontrerno suprotna [optim
miljenjima], poto je kontrerno suprotno miljenje da treba
initi dobro svojim neprijateljima. A isto je i u svim drugim
sluajevima. Isto tako, pri poreenju izgledae saobrazno
optem miljenju da kontrerno suprotan predikat pripada
kontrerno suprotnom subjektu, tako, na primer, ako treba
initi dobro svojim prijateljima, treba isto tako initi zlo svojim
neprijateljima. Moglo bi izgledati i kao da je injenje dobra
svojim prijateljima kontrerno suprotno injenju zla svojim
neprijateljima. Meutim pitanje je li u istini tako ili nije, bie
objanjeno u naim raspravljanjima kontrernim
suprotnostima14.
A jasno je i to da sva takva miljenja koja su saglasna sa
nastavom vetina, jesu dijalektike propozicije. Jer mogu se
prihvatiti miljenja dobijena od onih koji su upueni u te
predmete. Tako, na primer, pitanjima iz medicine sudie se
kao to sudi lekar, pitanjima iz geometrije kao geometar i
tako dalje.
Glava j e d a n a e s t a
[DIJALEKTIKI PROBLEM. DIJALEKTIKA TEZA]
Dijalektiki problem je teorema [predmet istraivanja]
koja je ili usmerena na izbor i bekstvo [na to da izabere i da
izbgene]15, ili na istinu i saznanje 16, i to ili po sebi
[neposredno], ili kao pomo reenju nekog drugog problema te
vrste. To treba da bude stvar kojoj masa nema nikakvo
odreeno miljenje, ili ima miljenje suprotno mudracima, ili
kome mudraci imaju miljenje suprotno masi, ili kome
postoji nesaglasnost izmeu mudraca i meu masom. Postoji
korisno poznavanje izvesnih problema, koje slui tome da se
izabere ili izbegne neka stvar. Takav je, na primer, problem da
li je zadovoljstvo ono to treba eleti ili nije. Meutim kod
drugih problema korist lei samo u znanju, tako, na primer,
u problemu da li je svet vean ili nije. Neki problemi, opet, kao
takvi i po sebi nisu od koristi ni za jedan od ova dva predmeta
[ni za saznanje, ni za praksu], ali doprinose reenju takvih
problema. Naime ima mnogo stvari koje mi ne elimo da
saznamo po sebi i kao takve, nego samo zbog drugih stvari,
upravo da bismo, pomou njih, upoznali neku drugu stvar.
Problemi su i pitanja kojima postoje suprotna zaklju-
ivanja (tekoa se, povodom njih, sastoji u tome da se dozna
jesu li stvari takve ili nisu, poto je mogue dati ubedljive
dokaze u oba smisla). Isto tako, problemi su 1 pitanja povodom
kojih nemamo nikakav dokaz, poto
382 383
su obimna i poto smatramo da je teko naznaiti im razlog.
Takvo je, na primer, pitanje da li je svet vean ili nije, jer se
i tako neto moe ispitivati.
Dakle, problemi i propozicije treba da budu definisani
onako kao to smo rekli. Teza17 je sud, kontrerno suprotan
opte primljenom miljenju, koje je izrazio neki ugledni
filozof, na primer, da ne moe biti protivrenosti, kao to je
tvrdio Antisten, ili da se sve kree, kao to smatra Heraklit, ili
da je bie jedno, kao to kae Melis. Jer, bilo bi glupo brinuti se
za miljenja suprotna optim miljenjima koja ma ko ispoveda.
Ili teza moe jo biti tvrenje koje moemo opravdati
zakljuivanjem kontrerno suprotnom optim miljenjima.
Takvo je, na primer, zakljuivanje da sve to postoji nije ni
postalo, niti je veno, kao to kau sofisti. Naime, tvrde sofisti,
muziar koji je gramaticar jeste takav, i ako nije postao
gramaticar, i ako on nije veno gramaticar. A ako se ovo
tvrenje i ne primi, ono bi moglo biti pretpostavljeno, poto za
njega postoji razlog.
I teza je problem, ali svaki problem nije teza, poto su neki
problemi takvi da njima nemamo nikakvog [odreenog]
miljenja ni u jednom ni u drugom smislu. Meutim, jasno je
da je i teza problem. Jer, prema reenome proizlazi, nunim
nainom, ili da masa tezi nije u sagla-snosti sa mudracima, ili
da [o tome] postoji nesaglasnost izmeu mudraca ili meu
masom, poto je teza sud suprotan optem miljenju. U
dananjici se nazivaju tezama gotovo svi dijalektiki problemi.
Ali nije od vanosti kako se oni nazivaju. Jer mi nismo eleli
da dajemo imena, inei ova razlikovanja, nego smo nastojali
da ne previdimo razlike koje postoje izmeu tih pojmova.
Ne treba ispitivati svaki problem i svaku tezu nego [to
treba initi] samo [u sluaju] kad tekou iznesu ljudi koji trae kao to je ranije naznaeno20.
dokaze, a ne kad ona trai kaznu ili kad je dovoljno imati
zdrava ula [pa resiti tekou]. Tako, na primer, onima koji
sumnjaju da li treba ili ne treba potovati bogove i voleti
roditelje, potrebna je kazna, a onima koji sumnjaju da li je sneg
beo ili nije, potrebna su zdrava
ula [potrebno je da vide sneg]. Raspravljanje ne treba da se
odnosi ni na ono za ta je dokaz sasvim blizu, ni na ono za ta
je dokaz odve udaljen. U prvom sluaju nema nikakve
tekoe, a u drugom sluaju tekoe su odve velike za prosto
vebanje.
Glava dvanaesta
[DIJALEKTIKO ZAKLJUIVANJE I
DIJALEKTIKA INDUKCIJA]
Poto je ovo utvreno, treba odrediti koliko ima vrsta
dijalektikih zakljuivanja. Jedna vrsta je indukcija, a druga
zakljuivanje.
Ranije smo rekli ta je zakljuivanje18.
A indukcija je put od pojedinanog [od pojedinanih
sluajeva] optem. Tako, ako je na primer, najvetiji krmaro
onaj ko razume svoj posao, a ako isto vai i za koijaa,
tada je, uopte, najbolji ovek koji, u svakom sluaju, zna svoj
posao. Indukcija je ubedljivija i jasnija, lake se moe poznati
pomou ulnog opaanja, i, prema tome, pristupanija je
prosenom oveku. Meutim zakljuivanje ima vie snage, i
delotvornije je, u sluaju kad treba odgovarati onima koji
protivree.
Glava t r i n a e s t a
[DIJALEKTIKA ORUA]
Vrstve stvari19 na koje se primenjuju [dijalektika]
zakljuivanja i iz kojih se obrazuju, treba da budu podelje-ne
Orua, koja e nam obilno pribaviti zakljuivanja i
indukcije, ima etiri: jedno [prvo] je iznalaenje reenica,
drugo je sposobnost da se razlikuje u koliko je znaenja uzeta
svaka pojedinana re, tree je iznalaenje razlike Imeu
stvarima], a etvrto je ispitivanje njihovog identiteta.
 25
384 Organon
385
 Tri poslednja orua su na neki nain isto tako reenice, jer
se za svako od njih moe nainiti reenica. Uzmimo kao primer
[sledee reenice]: ono to treba izabrati moe biti ili lepo, ili
prijatno, ili korisno". Oseaj se razlikuje od nauke u tome to
nauka, kad se izgubi, moe opet da se stekne, dok oseaj ne
moe." I: Zdrav se odnosi prema zdravlju kao to se onaj koji
je dobrog sastava odnosi prema dobrom sastavu." Prva od ovih
reenica izvedena je iz razlike znaenja jednog izraza, druga je
izvedena iz razlika meu stvarima, a trea iz njihovih slinosti.
Glava e t r n a e s t a
[PRAVILA ZA IZBOR PROPOZICIJA]
to se tie propozicija [reenica], ima onoliko naina da
se one izaberu koliko smo razlikovali rodova u samoj
reenici21. Tako moemo uzeti miljenja svih, ili veine, ili
mudrih ljudi, a meu poslednjima ili miljenja svih, ili veine,
ili onih najuglednijih. Ili moemo uzeti miljenja kontrerno
suprotna onima koja izgledaju opte usvojena, kao i ona koja
vae u umetnostima. Treba postaviti kao reenice [propozicije]
miljenja protivrena miljenjima kontrerno suprotnim onima
koja izgledaju opte pretpostavljena, kao to je ranije
reeno22, to jest negativna.
Korisno je, isto tako, izabrati kao reenice ne samo
verovatna miljenja, nego i ona koja su im slina, tako, na
primer, [miljenje] da je oseaj kontrernih suprotnosti jedan isti
(jer je i nauka kontrernim suprotnostima jedna ista), i da mi
vidimo na taj nain to neto primamo u sebe, a ne to neto
aljemo iz sebe. A isto je tako i za druge oseaje. Tako mi
ujemo zato to neto u sebe primamo, a ne zato to neto
aljemo iz sebe, a isto je tako i za oseaj ukusa. I za druge
oseaje je isto.
Isto tako, i sve reenice koje izgledaju istinite za sve
sluajeve ili za veinu njih, treba da budu uzete za princip i za
tezu koja vai. Jer, te reenice postavljaju protivnici koji ne
primeuju u isto vreme da u jednom odreenom sluaju moe
ne biti tako.
Treba izabrati svoje reenice i iz napisanih izvoenja, i
nainiti spiskove tako da se stave odvojeno pod svaku vrstu, na
primer pod Dobro, ili pod ivotinju, i to pod sveukupno Dobro,
poev od sutine. Isto tako, trebalo bi zapisati na ivici miljenja
svakog filozofa,^ tako, na primer, iz Empedoklovog uenja
da postoje etiri telesna elementa. Jer, prihvatie se [kao teza]
ono to je neki slavni ovek rekao.
Postoje da se samo u skici izrazimo tri vrste
propozicija i problema. Jedne propozicije su etike, druge
fizike, a tree logike. Etike su propozicije kao to je, na
primer, sledea: da li treba sluati roditelje pre nego zakone,
ako izmeu njih postoji neslaganje"? Logike propozicije su
kao to je, na primer, sledea: da li je nauka kontrernim
suprotnostima jedna ista ili nije"? A fizike propozicije su kao
to je, na primer, sledea: da li je svet vean ili nije"? Ista
podela vai i za probleme. Kakve propozicije spadaju u svaki
od ovih rodova, nije lako objasniti definicijom; treba samo
pokuati da se svaka od njih upozna neprekidnom indukcijom,
time to se one ispituju ranije datim primerima.
U filozofiji treba raspravljati ovim stvarima prema
njihovoj istinitosti, ah u dijalektici dovoljno je drati se
miljenja. Sve propozicije treba da budu uzete to je mogue
optije, i iz jedne valja nainiti vie njih. Tako se, na primer,
pretpostavlja da je nauka jedna i ista za suprotnosti, a, potom,
da je ona ista za kontrerne suprotnosti, a da je ista i za relativne
pojmove. Na isti nain opet i ove dve propozicije treba da budu
deljene, sve dok deoba moe da se nastavlja. Tako e se, na
primer, rei da je jedna i ista nauka dobru i zlu, i belom i
crnom, i hladnom i toplom, i tako dalje.
Glava p e t n a e s t a [TRAENJE
HOMONIMNIH IZRAZA]
propozicijama neka bude dovoljno ono to je reeno
to se tie mnoine znaenja jednog izraza, treba ne
samo da raspravljamo ovim izrazima koji imaju razliita
 25
386 387
 znaenja, nego treba pokuati i da se za njih dadu definicije.
Tako, na primer, treba da kaemo ne samo da su pravinost" i
hrabrost" nazvani dobrom u jednom smislu, a snaan" i
zdrav" u drugom smislu, nego i da su prve od ovih reci tako
nazvane zato to izraavaju izvesnu osobinu, a druge dve
ukoliko neto proizvode, a ne ukoliko same sobom izraavaju
izvesnu osobinu. Isto je tako i u drugim sluajevima.
Da li je jedan izraz upotrebljen prema definiciji u vie
smisla ili samo u jednom smislu, mora se razmotriti na sledei
nain:
Valja prvo ispitati da li kontrerna suprotnost izraza ima
vie znaenja, pa bilo da [meu njima postoji] razlika po
rodu ili samo po imenu. U nekim sluajevima razlika koja ide
do imena odmah se javlja, tako, na primer, otro u glasu ima
za kontrernu suprotnost duboko, a kad je u pitanju telo
[kontrerna suprotnost otrom] je tupo. Prema tome jasno je da
kontrerna suprotnost od otrog ima vie znaenja. Ako je tako,
otar" mora imati vie znaenja. Jer, svakom od ranijih izraza
odgovarae razliit kontrerno suprotan izraz. Jer nee isto otro
biti kontrerno suprotno tupom i dubokom, iako je otro
kontrerno suprotno jednom i drugom. A dubokom u glasu
kontrerno suprotno je otro, ali kad je u pitanju telo, tada je to
lako, tako da je duboko uzeto u vie smisla, zato to je isto tako
uzeta u vie smisla i njegova kontrerna suprotnost. Isto je tako i
za [izraz] lepo, koji kad se pri-meni na ivo bie ima kao
kontrernu suprotnost runo, a kad se primeni na kuu, ima za
kontrernu suprotnost porueno, tako da je [izraz] lepo
homoniman.
Kod izvesnih stvari ne javlja se nikakva razlika u recima,
nego se u njima odmah veoma jasno pokazuje razlika u rodu,
kao, na primer, kod belog [jasnog] i crnog [tamnog]. Tako
se govori glasu da je jasan i taman, a isto tako i boji. Ove
stvari ne razlikuju se u recima, nego se u njima odmah veoma
jasno pokazuje razlika u rodu. Jer, boja nije nazvana jasnom u
istom smislu kao glas. To je jasno i kad se uzme u obzir oseaj.
Stvari koje
su po rodu iste izazivaju isti oseaj, ali jasnom ne sudimo
istim oseajem kao kod tona i kod boje, nego boji sudimo
ulom vida, a tonu ulom sluha. Isto je tako sa ljutim i tupim
kod ukusa i kod tela, samo se drugom sudi pipanjem, a
prvom ukusom. Jer, i ovde nema razlike u recima, ni kod
imenovanih stvari, ni kod njihovih kontrernih suprotnosti.
Naime tupim se naziva ono to je kontrerno suprotno otrom u
jednom ili u drugom smislu.
Dalje treba razmotriti da li jedno od znaenja izraza ima
kontrernu suprotnost, dok je drugo znaenje uopte nema.
Tako, na primer, zadovoljstvo u piu ima za kontrernu
suprotnost patnju zbog ei, ali zadovoljstvo u posmatranju da
je dijagonala inkomensurabilna strani nema nikakvu kontrernu
suprotnost. Tako se zadovoljstvu govori u vie znaenja. A
od voleti" u duhovnom smislu kontrerna suprotnost je
mrzeti", ali od voleti" u ulnom smislu nema takve
suprotnosti, i tako je jasno da je voleti" homonimni
[dvosmisleni] izraz.
Dalje, to se tie njihovih izraza koji stoje u sredini, treba
videti da li [izvesna znaenja i njihove kontrerne suprotnosti]
imaju jedan takav termin, a drugi ga nemaju, ili da li, u oba
sluaja, postoji jedan, ali koji nije isti. Tako, na primer, izmeu
belog i crnog stoji kod boja u sredini sivo, a kod glasa ne stoji
nita, a i kad bi se nalazilo neto, to bi bilo promuklo, kao to
neki smatraju da se promukao glas nalazi na sredini [izmeu
jasnog i dubokog glasa]. Prema tome, belo je homoniman
izraz, a crno isto tako. Dalje, treba razmotriti da li neki od ovih
izraza imaju vie od jednog srednjeg termina, a drugi samo
jedan, kao belo i crno. Kod boja ima vie srednjih termina,
a kod glasa ima samo jedan promuklo.
Isto tako, kod kontradiktorne suprotnosti treba videti da li
izraz ima vie znaenja. Ako ima vie znaenja, i njegova
suprotnost bie uzeta u vie smisla. Tako se, na primer, ne
videti" upotrebljava u vie smisla: u jednom, da se nema vid, a
u drugom da se nema sposobnost gledanja. Ali, ako se ne
videti" upotrebljava u vie smisla, izlazi, nunim nainom, da
se i videti" upotrebljava u vie smisla,
388 389
jer za svaki smisao ne videti" postojae jedan suprotni dobro koje dolazi u dobar as. Jer dobro se naziva ono to
smisao. Tako, na primer, za nemati vid" [postojae su- dolazi u zgodan as. esto se dobro odnosi na kvantitet [na
protni smisao] imati vid", a za nemati sposobnost gle- kategoriju kvantiteta], kao kod prave mere. Jer, prava mera
danja" [bie suprotni smisao] imati sposobnost gledanja". naziva se dobrom. Iz toga izlazi da je dobro homoniman
Isto tako, treba ispitati izraze koji su suprotni prema izraz. Na isti je nain belo [jasno], primenjeno na telo,
[kategoriji] lienosti i posedovanja. Ako jedan od izraza boja [kvalitet], a primenjeno na glas ono to se lako moe
ima vie znaenja, i drugi e imati vie znaenja. Tako, uti [dejstvo]. Slino je i sa otrim, jer ono ne znai isto u
na primer, ako izraz oseati" ima vie znaenja, prema svim sluajevima. Tako je otar glas brz [on brzo deluje]23,
tome da li se primeni na duu ili na telo, i izraz ne ose- kao to to ui matematika teorija harmonije. Meutim, otar
ati" imae vie znaenja, prema tome da li se primeni na ugao je onaj koji je manji od pravog ugla24, a otar ma je
duu ili na telo. Oevidno je da je suprotnost izmeu sad onaj iji vrh ima otar ugao [kvalitet].
navedenih izraza ona prema [kategoriji] lienosti i posedo- Treba razmatrati i vrste stvari koje imaju [potpadaju
vanja, poto iva bia po prirodi imaju svaki od dva roda pod] isto ime, i videti da li su one razliite, a ne potpadaju
oseaja, kako za duu, tako i za telo. jedna pod drugu, kao, na primer, re magarac []
Dalje, treba razmatrati menjanje oblika reci. Ako se koja [na grkom] oznaava ivotinju i spravu. Jer definicija
pravino" kae u vie znaenja, i pravian" e se rei u reci ovde je razliita za jednu i za drugu stvar. Naime je-
vie znaenja. Jer, svakom od znaenja reci pravino" dna re e oznaiti odreenu ivotinju, a druga odreenu
odgovara jedno znaenje reci pravian". Na primer, ako spravu. Ali ako su vrste podreene jedna drugoj, nikako
se izraz pravino" uzme i u smislu suditi po svome ube- nije nuno da definicije budu razliite. Tako je vrsta gavrana
enju", i u smislu suditi kako treba", bie isto i za izraz ivotinja, a i ptica. Kad kaemo da je gavran ptica, mi
pravian". Isto tako, ako se [pridev] zdrav" uzme u vie kaemo i da je on ivotinja izvesne vrste, tako da gavran
znaenja, i [prilog] zdravo" e se uzeti u vie znaenja. obe vrste afirmira. Isto tako, kad nazovemo gavrana kri-
Tako, na primer, ako je zdrav" ono to proizvodi, ono to latom ivotinjom na dve noge, mi kaemo da je on ptica. I
uva i ono to oznaava zdravlje, i zdravo" e znaiti ili tako su obe vrste afirmirane gavranu kao i njihove
nain koji proizvodi, ili nain to uva, ili nain to definicije. Ali to se ne dogaa kod vrsta koje ne potpadaju
oznaava zdravlje. Isto tako, u drugim sluajevima, kad jedna pod drugu. Naime kad kaemo sprava, mi ne kaemo
izraz ima vie znaenja, i menjanje oblika koje je iz njega ivotinja, a kad kaemo ivotinja, ne kaemo sprava.
izvedeno imae vie znaenja. Meutim, ako menjanje Treba jo paziti na to da li su vrste razliite, a ne
oblika ima vie znaenja, i izraz e imati vie znaenja. potpadaju jedna pod drugu, i to ne samo u odnosu na
Isto tako, treba razmatrati vrste kategorija na koje se stavljeni izraz, nego i u odnosu na njegovu kontrernu
izraz odnosi i videti da li su one svuda iste. Jer, ako one suprotnost. Ako je kontrerna suprotnost uzeta u vie zna-
nisu iste, oevidno je da je izraz homoniman [dvosmislen]. enja, jasno je da isto vai i za stavljeni izraz.
Tako, na primer, dobro kod hrane jeste ono to stvara Isto tako, korisno je obratiti panju na definiciju
zadovoljstvo, a u medicini je dobro ono to stvara zdravlje. sloenoga izraza, kao to su, na primer, belo telo" i
Za duu, meutim, dobro znai izvesnu osobinu, kao jasan glas". Jer, ako se odvoji ono to je svojstveno u
umeren, ili hrabar, ili pravian, a isto je tako i ako se svakom sluaju [telo i glas], treba da ostane ista definicija
dobro primeni na oveka. Nekad se dobro odnosi na [jasnog]. Ali kod homonimnih izraza na primer kod
vreme [na kategoriju vremena], kao, na primer, onih koje smo sad pomenuli to se ne dogaa. Jedan
390 391
[izraz] je telo izvesne odreene boje, a drugi je glas koji se
prijatno slua. Ako se odvoje telo" i glas", tada ono to
ostaje nije isto u oba izraza. A da je jasan" sinonimni izraz,
trebalo bi da u svakom sluaju definicija bude ista.
esto se u same definicije uvue homonimija, i iz toga
razloga treba ispitati i definicije. Ako bi se, na primer
definisalo ono to objavljuje i stvara zdravlje kao ono' to se
odnosi prema zdravlju na pravilan nain, tada ne bi trebalo
odbaciti tu definiciju, nego bi trebalo razmotriti ta se pod
izrazom na pravilan nain" oba puta podrazumeva. Tako, na
primer, da li, u drugom sluaju, taj izraz znai ono to je
kvantitativno sposobno da stvori zdravlje, a, u prvom sluaju,
ono to je kvalitativno sposobno da oznai kakva je priroda
subjektovog stanja.
Dalje [treba razmotriti] da li izrazi ne mogu biti upo-
reeni prema vie" ili prema jednakom stepenu", kao, na
primer, kad su u pitanju jasan glas i beli ogrta, i otar ukus i
otar [visoki] glas. Za ove stvari ne moe se rei da su jasne ili
otre, niti da su takve u istom stepenu, niti da je jedna takva
vie nego druga. Iz toga izlazi da su jasno i otro homonimi.
Naime sinonimi se mogu uvek porediti jedni sa drugima, jer e
se uvek njima rei da su oni takvi u istom stepenu, ili da je
jedan takav vie nego drugi.
A poto su razlike vrsta koje su razliite i meu sobom
nepodreene i po rodu [specifino] razliite kao, na primer,
vrste ivotinje i nauke (jer su razlike oba ova pojma razliite)
mora se razmotriti da li su znaenja nazvana istim imenom,
razlike razliitih vrsta koje su meu sobom nepodreene, kao
to je, na primer, otro razlika glasa i tela. Naime, jedan glas
razlikuje se od drugoga glasa time to je otar, a isto tako [se
razlikuje] telo od tela. Iz toga izlazi da je otro" homonimna
re, jer ona oznaava razlike razliitih vrsta, nepodreenih
meu sobom.
Sem toga [treba razmotriti] da li su razlike znaenja koje
su oznaene istim imenom i same razliite, kao, na primer,
boja u telima i u melodijama 25. Jer [razlike boje u telima]
rasturaju i skupljaju vid, a u melodijama
nisu iste takve razlike [boja]. I tako izlazi da je boja homo-
nimna [dvosmislena] re. Naime iste stvari imaju iste
razlike.
Dalje, poto rod nije razlika ni od ega, treba razmotriti je
li od znaenja obeleenih istom reci jedno rod, a drugo
[specifina] razlika26, kao, na primer, izraz ,,beo" [ jasan"] koji,
kad se primeni na telo, jeste rod boje, a kad se primeni na glas,
jeste razlika. Jer glas se razlikuje od glasa time to je jasan.
Glava e s n a e s t a
[ISTRAIVANJE RAZLIKA]
Razna znaenja jednog izraza treba da budu ispitana
pomou navedenih i pomou slinih naina.
Uzajamne razlike meu stvarima treba posmatrati u
unutranjosti samih vrsta. Tako, na primer, treba istraivati u
emu se pravda razlikuje od hrabrosti, a mudrost od umerenosti
(jer sve one proistiu iz iste vrste). I tako treba ii od jedne
vrste drugoj, obraajui panju samo na to da one ne budu
suvie udaljene jedna od druge, kao kad se, na primer,
istrauje razlika izmeu ulnog opaanja i nauke. Naime,
potpuno su oevidne razlike izmeu vrsta koje su veoma
udaljene jedna od druge.
Glava sedamnaesta
[ISTRAIVANJE SLINOSTI]
Slinost treba prvo razmatrati u stvarima koje se nalaze u
razliitim vrstama, i valja postati svestan toga da kao to se
jedan izraz odnosi prema drugom, tako se trei izraz odnosi
prema etvrtom. Tako, na primer, kao sto se nauka odnosi
prema svom predmetu, tako se oseaj odnosi prema onom to
se ulima opaa. I kao to je jedan izraz u drugom, tako je trei
u etvrtom. Tako, na Primer, kao to je vid u oku, tako je
razum u dui, i kao st je mir u moru, tako je zatije od vetra u
vazduhu.27
392 393
Naroito se treba vebati da se nau slinosti u izrazima vrlo
udaljenim jedan od drugog. Jer, u drugim sluajevima mi
moemo lake da zapazimo slinosti. Isto tako, treba razmotriti
stvari koje se nalaze u istoj vrsti, i videti da li im neto
identino svima pripada, na primer oveku, konju i psu. Jer,
ukoliko im [svim] neto identino pripada utoliko su one
sline.
Glava o s a m n a e s t a
[RAZNOVRSNA KORIST OD TRI
POSLEDNJA DIJALEKTIKA SREDSTVA]
Korisno je da se uzme u obzir broj znaenja jednog izraza,
kako radi jasnoe (jer se bolje poznaje ono to se tvrdi, kad
postane oevidna raznolikost znaenja toga izraza), tako i radi
toga da se uverimo da se zakljuivanja odnose na samu stvar, a
ne samo na njeno ime. Ako se ne zna u koliko je smisla neto
reeno, moe se desiti da onaj ko odgovara, kao i onaj ko pita,
ne upravljaju svoju misao na istu stvar. Meutim, ako je postalo
oevidno u koliko je smisla neto reeno, i ako se zna na ta se
misli kad se neto tvrdi, onaj ko pita izgledae smean ako
svoj dokaz ne primeni u tom smislu.
Ovo prouavanje je, isto tako, korisno radi toga da sam
ovek ne bi bio prevaren paralogizmima, a da bi njima mogao
prevariti protivnika. Kad znamo koliko znaenja ima jedna re,
nee nas prevariti paralogizmi, nego emo primetiti da li onaj
ko pita upravlja svoje dokazivanje u istom pravcu. A ako mi
sami pitamo, moi emo da pomou paralogizama prevarimo
onog ko odgovara, sem ako on ne zna koliko znaenja ima
jedna re. Ali to nije mogue u svim sluajevima, nego samo
kad su od raznih znaenja jedna istinita, a druga lana. Ovoj
nain [dokazivanja] nije svojstven dijalektici. 28 Otuda dijalekti-
ari treba da potpuno izbegavaju raspravljanja koja se sastoje
od reci, sem u sluaju da su sasvim nesposobni da na drugi
nain raspravljaju postavljenom predmetu.
Pronalaenje razlika korisno je za zakljuivanja
identinom i razliitom, a zatim i radi toga da se sazna sutina
svake stvari. Jasno je da je to pronalaenje korisno za
zakljuivanja identinom i razliitom. Jer, ako smo otkrili ma
kakvu razliku u predmetima koji su nam postavljeni, mi smo
time pokazali da oni nisu identini. A to pronalaenje korisno
je i za saznanje sutine, zato to razlikujemo definiciju
svojstvenu supstanciji svake stvari pomou razlika svojstvenih
toj stvari.29
Razmatranje slinosti korisno je za induktivne dokaze i za
hipotetika zakljuivanja, a i za davanje definicija. Ono je
korisno za induktivne dokaze, zato to indukcijom
pojedinanih sluajeva koji su slini mislimo da emo izdvojiti
ono to je opte. Jer nije lako induktivno zakljuivati, ne
poznavajui slinosti.
Razmatranje slinosti korisno je i za hipotetika
zakljuivanja, poto je verovatno da je ono to je istinito za
jedan od slinih sluajeva istinito i za ostale sluajeve. I tako
emo se ako kome od njih imamo obilno dokaza za
raspravljanje prethodno sporazumeti da sve to vai za taj
sluaj, vai i za onaj kome je re. Ako smo prvi sluaj
dokazali, samim tim smo hipotetiki dokazali ono to je u
pitanju. Jer time to smo uzeli kao pretpostavku da sve to vai
za ovaj sluaj, vai i za sluaj kome je re, izveli smo traeni
dokaz. Najzad, traenje slinosti korisno je da se pribave
definicije, zato to mi, ako smo u stanju da opazimo ono to je
u svakom sluaju identino, neemo biti u zabuni tome u
koju vrstu da stavimo stvar kojoj je re kad je definiemo, jer
meu zajednikim predikatima, vrsta e biti onaj koji najvie
izraava sutinu. Isto tako, za definicije stvari koje su vrlo
daleko jedna od druge, korisno je posmatranje sli- nos}}?
kao, na primer, da je tiina na moru isto to i zatije od vetrova
u vazduhu (jer je svako od njih tiina), a da je taka u liniji isto
to jedinica u broju, jer, i tacka i jedinica jesu princip. I
zato, oznaavajui kao vrstu ono to je zajedniko svim
sluajevima, izgleda da neemo netano definisati. A na isti
nain oni koji definiu
394 395
daju obino definicije. Naime, oni kau da je jedinica princip
broja, a da je taka princip linije. Jasno je, dakle, da oni
stavljaju kao vrstu ono to je zajedniko u svakom od ovih
pojmova. Takva bi bila orua za zakljuivanje. 30 Sto se tie
mesta za koja je ono to je reeno korisno, ona su sledea.

Knjiga druga
[ZAJEDNIKA MESTA AKCIDENCIJE]

Glava prva [OPTE

NAPOMENE]

Jedni problemi su univerzalni [opti], a drugi su parti-

kularni [pojedinani]. Univerzalni su, na primer [problemi]:
svako zadovoljstvo je dobro", i: nijedno zadovoljstvo nije
dobro". A partikularni su, na primer [problemi]: poneko
zadovoljstvo je dobro", i: poneko zadovoljstvo nije dobro".
Ovim dvema vrstama problema zajednika su mesta koja
slue tome da utvrde ili da pobiju univerzalno. Ako smo
dokazali da neto svakom pripada, mi smo isto tako dokazali
da to i ponekom pripada. A ako smo dokazali da neto
nijednom ne pripada, mi smo, isto tako, dokazali da to i
ponekom ne pripada.
Pre svega, treba da govorimo mestima koja slue tome
da pobijaju univerzalnu propoziciju, zato to su takva mesta
zajednika univerzalnim i partikularnim problemima, kao i
zato to kad sagovornik stavi pre afirmativne nego negativne
teze, oni koji dokazuju stavljaju sebi u zadatak da ih pobijaju.
Ali, vrlo je teko konvertirati svojstveni naziv izveden iz
akcidencije. Jer, jedino u sluaju akcidencija jedna stvar moe
vaiti samo na izvestan nain, a ne uopte. Nunim nainom su
konvertibilni nazivi izvedeni iz definicije, iz onoga to je
svojstveno i iz vrste. Tako, na primer,

397
ako je ivotinja koja hoda nogama i koja ima dve noge atribut
nekog subjekta, bie istinito kazati, poto se izvri konverzija, da
je taj subjekt ivotinja koja hoda nogama i koja ima dve noge.
Isto je tako i kad se naziv izvede iz vrste. Naime, ako je biti
ivotinja" atribut nekog subjekta taj subjekt je ivotinja. Isto vai
i kad je re onome to je svojstveno. Naime, ako biti sposoban
za gramatiku" pripada nekom subjektu, taj subjekt e biti
sposoban za gramatiku [da naui gramatiku]. Nijedan od ovih
predikata ne moe pripadati ili ne pripadati subjektu u izvesnom
smislu [relativno], nego mu moe samo apsolutno pripadati, ili ne
pripadati. Meutim, kad su u pitanju akci-dencije, nita ne stoji na
putu da jedan atribut kao belina ili pravinost pripada stvari
u izvesnom smislu, tako da nije dovoljno dokazati [pri
raspravljanju] da je belina ili pravinost jedan ovekov atribut, da
bi se dokazalo da je ovek beo ili pravian. Jer postoji sumnja
tome, i moe se rei da je ovek beo ili pravian samo u izvesnom
smislu. Tako nema nunim nainom konverzije
za akcidencije.
Ali treba odrediti i pogreke u problemima. One su
dvojake, ili se sastoje u pogrenom tvrenju, ili u tome to
se neki izraz ne uzima u uobiajenom smislu. Gree oni koji
neto pogreno tvrde, i koji kau da jednoj stvari pripada ono
to joj ne pripada; a oni koji nazivaju stvari tuim imenima
kao, na primer [koji nazivaju] platan ovekom odstupaju od
uobiajenog smisla jednog naziva.
Glava d r u g a
[MESTA]
Prvo pravilo [ znai i mesto i pravilo] jeste kontradiktorno suprotnim. I ako za ove sluajeve jo nita nije
videti da li je odreen [da li je protivnik odredio] jednom
subjektu kao akcidencija atribut koji mu pripada na neki drugi
nain [kao rod, ili svojstvenost, ili kao definicija]. Ova
pogreka ini se veinom s obzirom na rodove; na primer, ako
se kae da je za belo akcidencija da bude boja, Jer nije
akcidentalno da je belo boja, nego je boja vrsta belog.
398
Moe biti da onaj ko postavi jedan stav [jednu tezu]
definie atribut na taj nain to upotrebi naziv akcidencije,
__ka0; na primer, kad kae da je za pravinost akciden
talno da bude vrlina. esto, i ako nema takve definicije
jasno je da je vrsta uzeta kao akcidencija, tako, na
primer, ako je reeno da je belina obojena ili da je hodanje
u pokretu. Naime, predikat izveden iz vrste nije nikad,
u svom obliku koji proizlazi iz druge reci, afirmiran od
roda, nego su uvek vrste sinonimno afirmirane od svojih
rodova, poto rodovi dobijaju ime i definiciju svojih vrsta.
Ako se kae da je belo obojeno, tada obojeno nije uzeto
kao vrsta belog, jer je za to upotrebljena re izvedena iz
boje, niti je obojenost uzeta kao svojstvenost belog, ili
kao njegova definicija. Jer, definicija i svojstvenost ne
pripadaju niem drugom sem subjektu, ali obojene su
i mnoge druge stvari, a ne samo belo, kao, na primer,
drvo, kamen, ovek, konj. Dakle jasno je da je ovaj atribut
uzet kao akcidencija.
Drugo mesto [pravilo] jeste posmatranje svih sluajeva u
kojima je predikat univerzalno afirmiran ili negiran subjektu
[od strane protivnika]. Ali ti sluajevi moraju se ispitivati po
rodovima, a ne po individuama kojih je bezbrojno. Jer tada e
se ispitivanje vriti metodinije i sa manje zadravanja. Valja
poeti istraivanjem prvobitnih klasa, i od njih ii do dalje
nedeljivih rodova. Tako, na primer, ako je reeno [ako je
protivnik rekao] da postoji jedna ista nauka suprotnostima,
treba ispitati da li je jedna ista i nauka relativnim i
kontrerno suprotnim pojmovima, kao i pojmovina suprotnim
prema [kategoriji] lienosti i posedo-vanja, i onima
jasno dostignuto, treba ih i dalje deliti, sve dok se ne doe do
onoga to nije vie deljivo. Tako, na primer, treba videti da li taj
stav [da postoji jedna ista nauka suprotnostima] vai i za
pravino i nepravino Ikontrerno suprotno], za dvostruko i
polovinu [kategorija relacije], za slepilo i vid [kategorija
lienosti i posedovanja], za bie i nebie [kontradiktorne
suprotnosti]. Jer, ako je za ]edan od ovih sluajeva dokazano da
nauka nije ista, mi
399

smo dokazali neosnovanost problema1. A isto je tako, kad
jedan atribut nijednoj od suprotnosti ne treba da pripada. 2
Ovo mesto upotrebljava se podjednako i za utvrivanje prob-
lema, i za dokazivanje njegove neosnovanosti. Ako pri podeli
izgleda da se predikat primenjuje na sve sluajeve ili na
veliki broj sluajeva, moe se od protivnika traiti da postavi
tvrenje kao opte, ili da nasuprot postavi negativan primer,
da bi pokazao u kome sluaju nije tako. Jer, ako ne uini ni
jedno ni drugo, izgledae besmisleno to odbija tezu. A
drugo jedno mesto [pravilo] jeste dati definicije akcidencije
i subjekta kome je ova pridata, ili [definicije] obojih
[akcidencije i subjekta] odvojeno, ili samo jednog od njih,
i zatim razmotriti da li je neto neistinito uzeto u
definicijama kao istinito. Tako, na primer [ako problem
glasi]: Da li se moe uiniti nepravda Bogu?" [treba pitati:]
ta znai uiniti nepravdu?" Ako to znai hotimino
koditi nekom, oevidno je da se Bogu ne moe uiniti
nepravda. Jer Bog ne moe da pretrpi nikakvu tetu. [A ako
protivnikov problem glasi:] Da li je valjan ovek
zavidljiv?" [valja pitati:] ta je to zavidljiv"? i ta je to
zavist"? Ako je zavist alost koju izaziva izgled sree jednog
uglednog oveka, jasno je da valjan ovek nije zavidljiv,
jer bi inae bio rav. [Ako problem glasi:] Da li je ovek
pravian kao boanstvo Nemezis3 zavidljiv?" treba pitati:
ta je jedno i drugo [pravian kao boanstvo Nemezis i
zavidljiv]"? Jer tako e se videti da li je ono to se tvrdi
istinito ili lano. Na primer: ako je zavidljiv ovek onaj ko
se alosti zbog uspeha dobrih ljudi, a ako je ovek pravian
kao boanstvo Nemezis onaj ko se alosti zbog uspeha zlih
ljudi, jasno je da ovek pravian kao boanstvo Nemezis
nee biti zavidljiv. Treba umesto izraza koji se nalaze u
ovim definicijama staviti njihove svojstvene definicije,4 i ne
treba se zaustavljati sve dok se ne doe do nekog dobro
poznatog izraza. Naime esto, kad se uzme cela definicija,
jo nije jasno traeno reenje; meutim ako se umesto
jednog od izraza koji se nalaze u definiciji stavi njegova
svojstvena definicija, on odmah postaje oevidan.
400
Dalje, od problema se moe nainiti propozicija, i
moe se uiniti protiv nje prigovor. 5 Jer, prigovor e biti
napad na tezu. Ovo mesto je gotovo isto kao kad se posma-
traiu predmeti kojima je predikat bio univerzalno afir-
miran ili negiran. Razlika lei samo u obrtu [dokazivanja].
Dalje, valja odrediti koje stvari treba zvati kao [to ih
zove] veina ljudi, a koje ne. To je korisno i za utvrivanje
i za pobijanje problema. Tako moemo rei da pri imeno-
vanju stvari treba ii sa veinom ljudi, ali kad se pita koje
stvari jesu ili nisu jedne izvesne vrste, ne treba se vie obra-
ati veini. Na primer, valja nazvati zdravim ono to pro-
uzrokuje zdravlje, kao to veina kae. Meutim, ako treba
doznati da li predmet kome je re jeste ili nije uzrok
zdravlja, ne treba vie usvojiti miljenje veine ljudi, nego
lekara.
Glava t r e a
[DRUGA MESTA]
Dalje,6 ako je jedan izraz uzet u vie znaenja, i ako je
[u problemu ili u tezi] stavljeno da on pripada ili ne pripada
jednom subjektu, treba dokazati jedno od dva razliita
znaenja, ako se ne mogu dokazati oba. Ovim [mestom ili
pravilom] treba se sluiti kad razliita znaenja ostaju
skrivena. A ako nije skriveno da se izraz uzima u vie
znaenja, [onaj ko brani tezu] stavie prigovor da se nije
raspravljalo znaenju koje je on doveo u pitanje, nego
drugom znaenju.
Ovo mesto [pravilo] podjednako slui da utvrdi i da
pobije jedan problem. Ako elimo da utvrdimo izvesnu
tezu, pokazaemo da atribut pripada subjektu u jednom
od dva znaenja, kad to ne moemo da pokaemo u oba
znaenja. Meutim, ako hoemo da pobijemo tezu, poka-
zaemo da atribut ne pripada subjektu u jednom od dva
znaenja, kad to ne moemo da pokaemo u oba znaenja.
Ali, pri pobijanju nikako nije potrebno da raspravljanje
zavisi od protivnikovog ustupanja7 po kome teza pretpo-
stavlja opte afirmativno pripadanje ili opte nepripadanje.
Jer, ako pokaemo da u jednom sluaju atribut ne pripada
26
Organon 401
subjektu, mi smo time pobili da on pripada svakom subjektu
Isto tako, ako pokaemo da u jednom sluaju atribut pri-
pada subjektu, mi smo time pobili da on ne pripada nijed-
nom subjektu. Meutim, oni koji postavljaju jednu tezu
moraju prethodno pretpostaviti [sa protivnikom] da ako,
izvesnom sluaju, atribut pripada subjektu, on mu univer-
zalno pripada, pod pretpostavkom da je to verovatan
postulat. Jer, da bi se pokazalo da neto svemu pripada,
nije dovoljno raspravljati samo jednom sluaju. Tako, na
primer, nije dovoljno dokazati da je ovekova dua bes-
mrtna, da bi se utvrdilo da je svaka dua besmrtna. Prema
tome treba se prethodno saglasiti tome da ako je ma
koja dua besmrtna, svaka e dua biti besmrtna. Ali to ne
treba uvek initi, nego samo u sluaju kad ne moemo na-
vesti dokaz zajedniki za sve sluajeve, kao kad geo-
metar na primer tvrdi da je zbir uglova u trouglu
jednak sa dva prava ugla.
Ako8 razliita znaenja jednog izraza nisu skrivena,
treba naznaiti u koliko se znaenja koji izraz uzima, pre
nego to se teza pobije ili utvrdi. Tako, na primer, ako se
pretpostavi da je dunost ono to je korisno ili ono to je
asno, valja se truditi da se utvrde ili pobiju ova dva tvre-
nja za izneseni predmet, i da se dokae da je on poten i
koristan, ili da nije ni poten ni koristan. Ali ako se ne
mogu dokazati oba znaenja, treba bar dokazati jedno od
njih, i pri tome nagovestiti da je izneseni predmet istinit u
jednom smislu, a laan u drugome. Isto pravilo vai i kad
je broj znaenja koje jedan izraz ima vei od dva.
Treba jo razmotriti izraze koji imaju vie znaenja ne
na osnovu homonimije [jednakosti dve reci koje imaju raz-
liita znaenja], nego na drugi nain.9 Uzmimo, na primer,
reenicu: Nauka vie stvari jeste jedna ista." U ovoj
reenici vie stvari" moe da znai ili cilj i sredstva da se
dostigne taj cilj, kao to je medicina nauka odravanju
zdravlja i dijete; ili se ove dve stvari uzimaju kao ciljevi, kao
to se kae da je nauka kontrernim suprotnostima jedna
ista (jer jedna od tih suprotnosti nije vie cilj nego to je
druga).10 Ili vie stvari" moe da znai jedan atribut po
sebi, i jedan akcidentalni atribut. Tako, na primer, bitni je
atribut da trougao ima uglove jednake sa dva prava ugla, a
akcidentalan atribut jeste da ravnostrani trougao ima uglove
za koje isto vai. Naime, poto je akcidentalno za ravnostrani
trougao da bude trougao, mi iz toga saznajemo da je zbir
njegovih uglova jednak sa dva prava ugla. Ako ni u jednom
od njenih znaenja ne moe biti ista nauka vie stvari,
jasno je da ona uopte ne moe biti jedna ista, ili ako u
jednom od tih znaenja ona moe biti jedna ista, jasno je da
je nauka vie stvari jedna ista. Valja razlikovati onoliko
znaenja koliko je to korisno. Ako, na primer, hoemo da
utvrdimo jednu tezu, treba da navedemo sluajeve koji mogu
da se sa njom slau, i da izdvojimo samo ona [njihova]
znaenja koja su korisna i za utvrivanje teze. Meutim, ako
hoemo da pobijemo [tezu], valja da navedemo sva znaenja
koja se ne slau sa tezom, a preko ostalih treba da pree-
mo11. A to treba uiniti i u sluaju kad je nepoznato koliko
znaenja ima jedan izraz. I valja utvrditi pomou istih mesta
da se jedna stvar odnosi, ili se ne odnosi, na neku drugu
stvar, na primer da se izvesna nauka odnosi na izvesnu
pojedinanu stvar, koja je uzeta ili kao cilj, ili kao sredstvo
da se doe do tog cilja, ili kao akcidencija; ili, opet, da se
izvesna stvar ne odnosi na izvesnu stvar ni na jedan od
navedenih naina. Isto pravilo vai i za elju, kao i za sve
drugo to se odnosi na vie stvari. Jer, elja za izvesnom
stvari znai ili elju za tom stvari koja je uzeta kao cilj
na primer, elju za zdravljem, ili kao sredstvo da se do-
stigne cilj na primer elju za uzimanjem lekova, ili kao
akcidenciju, kao, na primer, kad je u pitanju vino,
kad onaj ko voli slatki eli vino, ne zato to je to vino,
nego zato to je ono slatko. Jer on eli slatko kao takvo, a
vino [eli] samo akcidentalno, jer kad je vino oporo, on ga
vie ne eli. Dakle on akcidentalno eli vino.
Ovo mesto korisno je za ono to je relativno, jer gotovo
sve stvari ove vrste spadaju u relativne.
 26
402 403
 Glava e t v r t a
[DRUGA MESTA]
Sem toga, zgodno je i zameniti jedan izraz drugim
poznatijim, tako na primer, u jednom sudu rei jasan"'
umesto taan", a umesto injenice meanja u mnoge po- muziku, ili neku od drugih nauka, ili e biti oznaen nekim
slove" rei injenica voleti se meati u mnoge poslove". Jer,
kad je izraz postao poznatiji, lake je napadati tezu. I ovo
mesto [kao i mesta koja su mu prethodila] zajedniko je za obe
namere: za utvrivanje i za pobijanje [jednog tvrenja].
Da bi se dokazalo da kontrerne suprotnosti pripadaju
istom subjektu, treba razmotriti vrstu toga subjekta [drugo
mesto ili pravilo]. Tako, na primer, ako hoemo da dokaemo
da u ulnom opaanju postoje istina i zabluda, rei emo da je
opaati suditi, i da se moe suditi istinito i ne-istinito, i da u
ulnom opaanju mogu postojati istina i zabluda.
Ovoj dokaz izvodi se od vrste na rod. Jer, suenje je jedna
vrsta opaanja. Naime, onaj ko opaa u neku ruku sudi. A opet
moe se, obrnuto, zakljuivati od roda na vrstu. Jer, svi atributi
koji pripadaju rodu jesu i atributi koji pripadaju vrsti. Na
primer, ako postoji jedna rava i jedna dobra nauka, postoji i
jedna rava i jedna dobra osobina. Jer, osobina je vrsta nauke.
Prvo od ova dva mesta je pogreno da se postavi teza, a
drugo je istinito. Nije nuno da sve to pripada vrsti pripada i
rodu. Tako ivotinja ima krila i etiri noge, a ovek ih nema.
Meutim, sve to pripada rodu, nunim nainom pripada i
vrsti. Ako je ovek valjan, i ivotinja je valjana. Ali, za
obaranje jedne teze, prvo mesto je istinito, a poslednje je
pogreno. Jer, sve to ne pripada vrsti, ne pripada ni rodu, ali
nije nuno da sve to ne pripada rodu, ne pripada ni vrsti.
Zatim, stvari kojima se pridaje vrsta moraju isto tako,
nunim nainom, dobijati kao atribut neki od rodova, a sve to
ima vrstu ili je oznaeno kao paronim vrste [izraz izveden iz
vrste] treba nunim nainom da ima i neki od rodova
ili da bude oznaeno kao paronim [izraz izveden iz] jednog od
rodova. Tako, na primer, ako je jednoj stvari pridata nauka,
tada e toj stvari biti pridata i gramatika, ili muzika ili kJa od
drugih nauka, a ako neko poseduje nauku ili je oznaen jednim
paronimnim imenom nauke, on e posedovati i gramatiku, ili
paronimnim imenom tih nauka, kao, na primer, gramatiar" ili
muziar".
Ako je stavljen neki izraz koji je, na neki nain, uzet iz
vrste na primer da se dua kree treba ispitati da li dua
moe da se kree prema jednom od rodova kretanja, na primer,
da li ona moe da se poveava, ili da propada, ili da postaje, ili
da ima neki drugi rod kretanja. 12 Jer, ako se ona ne kree
nijednim od ovih kretanja, jasno je da se nikako ne kree.
Ovo mesto je zajedniko za obe [nae namere], za
pobijanje i za utvrivanje [teze]. Jer, ako se dua kree prema
jednom od rodova kretanja, jasno je da se kree, a ako se ne
kree ni prema jednom od rodova kretanja, jasno je da se ne
kree.
Ako nedostaje dovoljno dokaza da se napadne teza, 13 treba
ispitati da li se oni ne mogu uzeti meu stvarnim definicijama
stvari kojoj je re ili meu njenim prividnim definicijama. 14
A ako za ovo nije dovoljna jedna definicija, treba uzeti dokaze
iz vie njih. Ako je navedena definicija stvari, bie lake da se
napadne [teza]. Naime, napad protiv definicija uvek je laki.
Dalje, to se tie predmeta raspravljanja, treba ispitati
kojoj datoj stvari taj predmet sleduje, ili koja stvar sleduje
nunim nainom, ako je predmet dat. 15 Kad hoe da se dokae
[jedna teza], treba traiti kojoj e datoj stvari sle-dovati
predmet kome se raspravlja (jer ako je dokazano postojanje
prve stvari, time je dokazano i postojanje predmeta kome je
re). Meutim, kad hoe da se pobije jedna teza, valja ispitati
koja stvar postoji, ako je dat postavljeni predmet. Jer, kad
budemo dokazali da ono to sleduje postavljenom predmetu ne
postoji, mi smo samim tim obes-naili predmet kome je re.
404 405
 A, isto tako, treba obratiti panju i na vreme, 16 i videti
postoji li sa njime kakvo neslaganje. Na primer, [sagovornik
kae da] ono to se hrani raste nunim nainom. [Na to se
moe odgovoriti] da se ivotinje uvek hrane, ali da uvek ne
rastu. A isto je tako i ako se tvrdi da je znanje seanje. 17 Jer,
seanje se odnosi na prolost, a znanje na sadanjost i
budunost. Naime, mi kaemo da znamo sadanje i budue
stvari, tako, na primer, da e biti pomraenje; meutim nije
mogue seati se neeg drugog sem onoga to je prolo!
Glava peta
[DRUGA MESTA]
Dalje, [ovde dolazi u obzir] sofistiki nain raspravljanja
koji se sastoji u tome da se protivnik dovede do take 18 gde
nam za napad stoji na raspolaganju mnotvo dokaza. Ovaj
nain postupanja bie nekad stvarno nuan, a nekad prividno
nuan;19 meutim, [nekad nee biti] ni prividno ni stvarno
nuan. [Pomenuti nain] bie stvarno nuan kad onaj ko
odgovara pobije neko tvrenje korisno da se napadne teza, dok
onaj ko pita upravlja svoje dokazivanje na spornu taku, a
ova je taka jedna od onih u prilog kojih se mogu navesti
mnogi dokazi.
[Pomenuti nain, isto tako] bie stvarno nuan kad [onaj
ko pita] izvede indukciju osnovanu na tvrenju onoga ko
odgovara, pa nastoji da pobije propoziciju do koje je doao. Jer,
ako ova padne, pae i tvrenje koje je najpre bilo stavljeno.
[Pomenuti nain je] prividno nuan, kad taka na koju se
odnosi raspravljanje izgleda korisna i svojstvena tezi, ali
stvarno nije takva. A ona nije takva, bilo zato to je onaj ko
odrava teret dokaza [onaj ko odgovara] odbio da ustupi
[protivniku] neku taku [koja slui tome da se dokae
prvobitna propozicija], ili zato to se onaj ko pita poto je
verovatnom indukcijom, osnovanom na tezi onoga to
odgovara, dostigao tu taku trudi da je obori. Ostaje jo
sluaj kad taka na koju se raspravljanje odnosi nije nuna ni
stvarno, ni prividno, i kad je onaj ko odgovara pobijen na
nekom drugom pitanju. Valja se uvati ovoga naina
raspravljanja koji je stavljen na poslednje mesto. Naime, on ne
pripada dijalektici i njoj je stran. Zbog toga onaj ko
odgovara ne treba da se ljuti, nego treba da prizna vanost
takama koje nisu korisne za pobijanje teze, kao i da oznai sve
take koje se ne slau sa njegovim miljenjem, ali kojima on
priznaje vanost. Jer, veinom, oni koji postavljaju pitanja
dolaze u veu zabunu ako poto im se odobre sve
propozicije ove vrste ne uspevaju da izvedu zakljuak.
Dalje,20 uvek kad se neto kae [kad se izrekne neko tvrenje],
kazana je, u izvesnom smislu, mnoina, jer svemu to se
kae sleduju, nunim nainom, mnoge posle-dice. Tako, na
primer, kad se kae da je neko ovek, reeno je, isto tako, da je
on ivotinja, i da je oduhovljen, i da ima dve noge, i da je
sposoban za razumno miljenje i za nauku; prema tome, ako je
samo jedna od ovih posledica ma koja to bila oborena,
i prvobitna propozicija je oborena. Ali treba izbegavati da se
pree sa jednog predmeta na drugi tei [predmet]. Jer, nekad je
lake pobiti posledicu, a nekad samu tezu.
Glava e s t a
[DRUGA MESTA]
Uzmimo subjekte kojima, nunim nainom, treba da
pripada samo jedan od dva kontrerno suprotna atributa kao
to, na primer, oveku, nunim nainom, pripada bolest ili
zdravlje. Ako imamo mnogo dokaza da jedan od ovih atributa
pripada ili ne pripada subjektu, imaemo ih i za drugi atribut.
Ovo mesto moe da bude uzajamno korisno za obe namere [i
da se utvrdi i da se pobije jedna teza]. Ako smo dokazali da
jedan od dva atributa pripada subjektu, mi smo time dokazali
da mu drugi ne pripada, a ako smo dokazali da jedan od dva
atributa ne pripada subjektu, mi smo time dokazali da mu drugi
pripada. Jasno je da je ovo mesto korisno za oba sluaja.
Protivnik se moe napasti i na taj nain to se jedan izraz
svede na njegov pojam [to mu se da njegov bukvalni
smisao]21 [i to se naglasi] da je prikladnije tako shvatiti
406 407
izraz, nego onako kao to se on obino shvata. Tako, na primer,
moe se rei da izraz onaj ko ima dobru duu" [] ne uivati" znai rei da je stvar akcidentalni atribut same sebe.
znai hrabar ovek", kao to je sad utvreno [uobiajeno],
nego ovek ija je dua dobra", kao to izraz koji ima
dobru nadu" [] moe znaiti ovek koji se nada dobrim
stvarima". Slino tome, moe se rei da srean" []
znai onaj iji je demon 22 valjan", u smislu u kome Ksenokrat
kae da je srean onaj ko ima valjanu duu, jer je dua demon
svakog oveka.
Dalje, poto se neke stvari dogaaju nunim nainom,
druge stalno, a neke opet sluajno, ako se stavi nuno kao
stalno, ili stalno bilo ono samo ili njegova kontrerna
suprotnost kao nuno, stvara se uvek mesto za napad [protiv
sebe].23 Ako se stavi nuno kao stalno, oevidno je da je time
reeno da ono ne pripada svemu, ali poto ono [u stvari]
pripada svemu, uinjena je pogreka. A ako se kae da je
stalno ono to je nuno, uinjena je pogreka na isti nain, jer je
reeno da svemu pripada ono to [u stvari] ne pripada svemu.
Isto je tako ako se kae da je nuno ono to je kontrerno
suprotno od stalnog. Naime, kontrerno suprotno od onoga to je
stalno jeste uvek ono to je rede. Kad su, na primer, ljudi stalno
ravi, oni su rede dobri. Tako je jo vea pogreka uinjena,
ako je reeno da su ljudi nunim nainom dobri. Isti je sluaj i
kad se uzme ono to je sluajno kao nuno ili stalno. Jer, ono
to je sluajno nije ni nuno, ni stalno.
Ako je u pitanju stvar koja se najee dogaa, tada i ako
sagovornik nije odredio je li ona stalna ili nuna, moe se
pretpostaviti u raspravljanju [da bi se protivnik pobio] da je
rekao kako je stvar nuna. Ako je on kazao da su ljudi
iskljueni iz nasledstva ravi svi bez razlike, moe se u ras-
pravljanju pretpostaviti da su oni takvi nunim nainom.
Dalje, treba ispitati24 i da li je protivnik postavio stvar kao
akcidentalni atribut same sebe, i uzeo je kao razliitu stvar, zato
to se razliito naziva, kao to je [sofist] Prodik [sa Keosa]
delio zadovoljstva na radost, i veselje, i uivanja. Jer, ovo su
imena za neto identino sa zadovolj-
stvom. Kazati da je radovati se" akcidentalni atribut od
Glava s e d m a
[DRUGA MESTA]
Poto je ono to je kontrerno suprotno meusobno
povezano na est naina, ali poto samo etiri od tih pove-
zanosti obrazuju kontrernu suprotnost, valja uzeti kontrerno
suprotno onako kako ono moe biti korisno za pobijanje kao i
za utvrivanje jedne teze. Jasno je da se ono to je kontrerno
suprotno povezuje na est naina. Ili e se svaki od kontrerno
suprotnih atributa povezati sa svakim od kontrerno suprotnih
subjekata na dva naina, kao, na primer: initi dobro
prijateljima" i: initi zlo neprijateljima", ili, naprotiv: initi
zlo prijateljima", i initi dobro neprijateljima". Ili se dva
kontrerno suprotna atributa odnose samo na jedan subjekt, i to
opet na dva naina, kao, na primer: initi dobro
prijateljima" i initi zlo prijateljima", ili initi dobro
neprijateljima" i: initi zlo neprijateljima". Ili se samo jedan od
kontrerno suprotnih atributa odnosi na dva subjekta, opet na
dva naina, kao, na primer, initi dobro prijateljima" i:
initi dobro neprijateljima", ili initi zlo prijateljima" i initi
zlo neprijateljima".
Dve povezanosti koje smo prvo oznaili ne obrazuju
kontrernu suprotnost, tako, na primer: initi dobro pri-
jateljima" nije kontrerno suprotno sa: initi zlo neprijate-
ljima". Jer, treba eleti obe ove stvari, koje zavise od istog
etikog stava. A initi zlo prijateljima" nije, isto tako,
kontrerno suprotno sa: initi dobro neprijateljima". Jer treba
izbegavati obe ove stvari, koje zavise od istog etikog stava. I
ne izgleda da je jedna stvar koju treba izbegavati kontrerno
suprotna drugoj stvari koju isto tako treba izbegavati, sem
ako jedna od njih ne znai suvie mnogo, a druga suvie malo.
Jer, suvie mnogo pripada stvarima koje treba izbegavati, a isto
tako suvie malo.25 Meutim, sve ostale etiri povezanosti
obrazuju kontrernu suprotnost.
408 409
initi dobro prijateljima" kontrerno je suprotno sa: , initi zlo
prijateljima", jer dolazi iz kontrerno suprotnog etikog stava, i
jedno treba eleti, a drugo valja izbegavati. Isto je tako i sa
drugim povezanostima. Naime, u svakom paru kontremih
suprotnosti jednu od stvari treba eleti, a drugu valja
izbegavati; jedna proizlazi iz dobrog etikog stava a druga iz
ravog.
Iz reenoga je, dakle, jasno da od jedne iste svari ima vie
kontrernih suprotnosti. initi dobro prijateljima" ima za
kontrerne suprotnosti i: initi dobro neprijateljima" i initi
zlo prijateljima". Isto je tako i sa svakim od drugih tvrenja;
naime kad se svako od njih ispita na ovaj nain, videe se da
ima po dve kontrerne suprotnosti. Treba, dakle, izabrati onu od
dve kontrerne suprotnosti, koja se moe iskoristiti za tezu [da
se napadne teza].
Dakle, ako akcidencija jedne stvari26 ima kontrernu
suprotnost, valja razmotriti da li ova pripada subjektu kome
akcidencija treba da pripada. Ako mu pripada, druga [kontrerna
suprotnost] ne moe da mu pripada. Naime, nemogue je da
istom subjektu istovremeno pripadaju kontrerne suprotnosti.
Ili [valja razmotriti] da li je jednom subjektu pridat takav
predikat da, ako je ovaj dat, kontrerne suprotnosti moraju
nunim nainom pripadati subjektu. Kao primer za to neka
poslui tvrenje da su ideje u nama. Jer, iz toga tvrenja" e
sledovati da ideje u isto vreme bivaju pokretane i da miruju,
kao i da su istovremeno ulne i inteligi-bilne. Kad se
pretpostavi postojanje ideja, izgleda da ideje miruju i da su
inteligibilne. A ako se ideje nalaze u nama, nemogue je da one
budu nepokretne. Jer kad se mi kreemo, tada se, nunim
nainom, i sve to je u nama kree sa nama 27. Jasno je da se
ideje, ako su u nama, ulno opaaju, jer opaanjem ula ono to nije ivotinja nije ovek." Isto je tako i u drugim
vida upoznajemo oblik svake stvari.
A, opet, ako je teza pretpostavila jednu akcidenciju koja
ima kontrernu suprotnost28, treba videti je li subjekt, sposoban
da primi akcidenciju, sposoban da primi i kontrernu suprotnost
te akcidencije. Jer, ista stvar sposobna je da primi kontrerne
suprotnosti29. Tako, na primer, ako
. reeno da mrnja sleduje gnevu [to je teza], mrnja e biti u
impulzivnom delu due, poto je gnev u njemu. Zatim treba
videti da li je kontrerna suprotnost mrnje [prijateljstvo, ljubav]
u impulzivnom delu due, jer ako nije tamo, to jest ako se
prijateljstvo nalazi u poudnom delu due,' u tom sluaju
mrnja nee sledovati gnevu. Isto je tako'i ako se tvrdilo da je
poudni deo due lien saznanja. Taj [poudni] deo bio bi
sposoban i za znanje ako je bio sposoban za neznanje. Ali se
obino ne pretpostavlja da je poudni deo sposoban za znanje.
Kad treba pobiti neto [neku tezu], valja, kao to smo
rekli, primeniti ovo mesto. Meutim, ako treba utvrditi neto
[neku tezu], ovo mesto se ne moe primeniti radi dokaza da
akcidencija pripada subjektu, nego se moe primeniti samo radi
dokaza da akcidencija moe pripadati subjektu. Kad dokaemo
da stvar kojoj je re nije sposobna da primi kontrernu
suprotnost akcidencije koja je afirmirana, time smo dokazali da
akcidencija ne pripada i da ne moe pripadati subjektu. Ali, ako
dokaemo da kontrerna suprotnost pripada subjektu, ili da je
subjekt sposoban da primi kontrernu suprotnost, jo nismo
dokazali da njemu pripada i afirmirana akcidencija. Time
bismo samo dokazali da mu ona moe pripadati.
Glava osma
[DRUGA MESTA]
Poto ima etiri suprotnosti30, valja videti da li se moe
izvesti dokaz iz protivrenih termina, na taj nain to se obrne
red sledovanja [subjekta i predikata] i to bilo u sluaju da se
pobija, bilo da se utvruje [jedna teza]. Taj dokaz se dobija
indukcijom. Uzmimo ovaj primer: Ako je ovek ivotinja,
primerima za protivrene termine. Naime u njima je obrnuto
sledovanje [subjekta i objekta], zato to oveku sleduje
ivotinja, a ne-oveku ne sleduje ne-ziyotinja, nego, naprotiv,
ne-ivotinji sleduje ne-ovek. U svim ovim sluajevima treba
uzeti postulat, kao to je,
410 411
na primer, sledei: Ako je dobro prijatno, u tom sluaju ono
to nije prijatno nije dobro. Ako jedno nije istinito ni drugo nije
istinito." Isto tako: Ako ono to nije pril jatno nije dobro,
dobro je prijatno."31 Tako je jasno da i za potvrivanje i za
pobijanje teze32 vai sledovanje po protivrenosti, kad se ovo
uzme u suprotnom smislu.
to se tie kontrernih suprotnosti [subjekta i predikata
teze], valja obratiti panju na to da li kontrerna suprotnost
jednog dolazi za kontrernom suprotnou drugog, ili
neposredno, ili obrnuto. Ovo mesto je korisno i za pobijanje i
za utvrivanje jedne teze. Ovakvi dokazi moraju se dobiti
pomou indukcije, ukoliko nam to slui cilju. Tako je
sledovanje neposredno, na primer, za hrabrost i kukaviluk.
Hrabrosti sleduje vrlina, a kukaviluku porok. Prvoj sleduje da
je treba eleti, a drugome da ga treba izbegovati. Ovde je
sledovanje neposredno. Jer, ono to treba eleti kontrerno je
suprotno onome to valja iz-begavati. A tako je i inae.
Meutim, sledovanje je obrnuto [za utvrivanje teze] u
sluaju kao to je sledei: dobrom telesnom stanju sleduje
zdravlje, ali loem stanju tela ne sleduje bolest, nego bolesti
sleduje loe stanje tela. Dakle, jasno je da je ovde sledovanje
obrnuto. Meutim, obrnuto sledovanje retko se deava kod
kontrernih suprotnosti, i sledovanje je veinom neposredno.
Ako, dakle, kontrerna suprotnost jednog termina ne
sleduje kontrernoj suprotnosti drugog termina ni neposredno ni
obrnuto, jasno je da ni u stavljenom problemu jedan termin ne
sleduje drugom.33 Ako kod kontrernih suprotnosti jedna sleduje
drugoj, tada, nunim nainom, treba da bude isto kod
prvobitnih termina.34
Na isti nain kao kod kontrernih suprotnosti, treba
postupati pri ispitivanju lienosti i posedovanja. 35 Samo kod
lienosti nema obrnutog sledovanja, nego je sledovanje uvek
neposredno nunim nainom. Tako, na primer, vidu uvek
sleduje opaanje ula vida, a slepilu odsustvo [vizu-elnog]
opaanja. ulno opaanje i odsustvo ulnog opaanja stoje
nasuprot jedno drugom kao posedovanje i lise-nost, jer jedno je
posedovanje, a drugo lienost.
Isto kao kod posedovanja i lienosti treba postupati i sa
suprotnostima relativnih pojmova.36 Jer, i ovde je neposredno
isto sledovanje atributa. Tako, na primer, ako je trostruko neto
mnogostruko, njegova treina je vrlo mali deo Jer, trostruko je
relativno treini, a mnogostruko je relativno svom vrlo malom
delu.37 Opet jedan primer: ako je znanje [nauka] verovanje,
predmet znanja jeste i predmet verovanja. 38 Ako je vienje
ulno opaanje, i predmet vienja je i predmet ulnog
opaanja.
Mogao bi se staviti prigovor da kod relativnih pojmova
sledovanje ne biva, nunim nainom, kao to je tvreno.
Naime, predmet ulnog opaanja jeste predmet znanja, a ulno
opaanje nije znanje [nauka]. Ali ne izgleda da se taj prigovor
osniva na istini. Naime mnogi tvrde da predmetima ulnog
opaanja ne moe biti znanja.39 Dalje, ono to je reeno
[poslednje mesto] nije manje korisno da dokae kontrerno
suprotno tvrenje, kao, na primer, da predmet ulnog
opaanja nije predmet znanja, poto ulno opaanje nije znanje.
Glava d e v e t a
[DRUGA MESTA]
Dalje, treba obratiti panju na srodne izraze i na izvedene
reci, i u sluaju kad se pobija, i u sluaju kad se utvruje jedna
teza.40
Nazivaju se srodnima izrazi kao, na primer, sledei.
Pravina dela" i pravian ovek" srodni su sa pravinou",
a hrabra dela" i hrabar ovek" sa hrab-rou". Isto tako
stvari koje neto proizvode ili odravaju srodne su sa onim to
proizvode ili odravaju, kao, na primer, ono to je zdravo" sa
zdravljem", a ono to doprinosi zdravlju" sa dobrim stanjem
tela". Isto vai i za druge sluajeve. Takve se stvari obino
zovu srodnima; meutim izvedene reci bie, na primer,
pravino", i hrabro", i zdravo", i svi izrazi koji se na ovaj
nain obrazuju. Izgleda da su izvedene reci isto tako srodni
izrazi, kao to je, na primer, pravino" u odnosu na pravdu", i
412 413
hrabro" u odnosu na hrabrost". Nazivaju se srodnima izrazi stvari. Ako je ono to proizvodi stvari dobro, i same stvari su
koji spadaju u isti red pojmova, kao pravinost" pravian dobre, a ako je ono to proizvodi propadanje stvari dobro,
ovek", pravino delo", pravino". same stvari su rave.46
Ako je, na primer, dokazano da je ma koji izraz iz istoga
reda pojmova dobar" ili dostojan hvale", samim tim je Glava d e s e t a
dokazano da su i svi ostali izrazi takvi. Ako, na primer,
pravinost" spada u stvari dostojne hvale, tada e pravian [DRUGA MESTA]
ovek", i pravino delo", i pravino" isto tako spadati u Treba opet razmotriti i stvari sline ovome emu je re, i
stvari dostojne hvale. emu se kae pravino", tome e se videti da li se one slino odnose. Na primer, ako postoji jedna
kazati i dostojno hvale", prema istom izvoenju iz dostojnog nauka koja ima vie od jednoga predmeta, to vai i za jedno
hvale", kao to je pravino" izvedeno iz pravinosti". miljenje, a ako imati vid znai videti, tada i imati sluh znai
Treba razmotriti ne samo subjekt kome je re, nego i uti. Isto je tako i kod drugih stvari, kako kod onih koje postoje
njegovu kontrernu suprotnost za kontrerno suprotni predikat. 41 tako i kod onih za koje se samo misli da postoje. Ovo mesto
Tako, na primer, moe se rei da dobro nije nunim nainom moe posluiti za obe svrhe [za utvrivanje i za pobijanje
prijatno, jer ni zlo nije [nunim nainom] muno; ili ako je zlo teze]. Jer ako se [ovo mesto] tako odnosi kod jedne od slinih
nunim nainom muno, i dobro je nunim nainom prijatno. A stvari, tada se tako odnosi i kod drugih slinih stvari. A ako se
ako je pravinost znanje, i nepravinost je neznanje. A ako je tako ne odnosi kod jedne od njih, tada se tako ne odnosi ni kod
pravino" ueno" i vesto" i nepravino" je neznalako" drugih stvari.
i neveto". A ako ova druga dva [odnosa] nisu [istinita], ni Treba, isto tako, razmotriti da li se [ovo mesto] na isti
prva dva [odnosa] nee biti [istinita], kao to smo sad rekli [u nain odnosi prema jednoj stvari i prema mnogim stvarima. Jer
navedenom primeru]. Jer moglo bi pre izgledati da je nekad ima neslaganja. Ako, na primer, znati jednu stvar znai
nepravino" vesto" nego da je neveto". Ovo mesto bilo misliti je, tada znati mnogo stvari znai misliti mnogo stvari.
je ranije navedeno,42 u sledovanjima kontrernih suprotnosti. Jer, Ali ovo tvrenje nije istinito. Jer, mogu se znati mnoge stvari,
mi sad ne mislimo nita drugo, nego da kontrerna suprotnost ali se [u isto vreme] ne mogu misliti mnoge stvari. A ako
predikata sleduje kontrernoj suprotnosti subjekta. poslednje tvrenje nije istinito, tada nije istinito ni ono koje
Dalje, dolaze u obzir naini postajanja i propadanja [jedne vai samo za jednu stvar. Prema tome, ne moe se smatrati da
stvari] i uzroci njenog proizvoenja i propadanja, 43 kako da bi znati jednu stvar znai misliti je.
se pobila tako i da bi se utvrdila [jedna teza]. Stvari iji naini Dalje, moe se dokazivati pomou vie" i manje". U
postajanja spadaju u dobre stvari, jesu i same dobre, a ako su odnosu na vie" ima etiri mesta.
same stvari dobre, i njihovi naini postajanja su isti takvi. _ Jedno [mesto] sastoji se u tome da se razmotri da li vie"
Meutim, ako naini postajanja stvari spadaju u rave stvari, i predikata prati vie" od subjekta [da li uveavanje predikata
dolazi za uveavanjem subjekata]. Tako, na primer, ako je
same stvari su rave. Ali za naine propadanja vai obrnuto:
zadovoljstvo dobro, valja razmotriti da li je vee zadovoljstvo i
ako naini propadanja spadaju u dobre stvari, same stvari su vee dobro, a ako je initi nepravdu zlo, valja razmotriti i da li
rave,44 a ako naini propadanja spadaju u rave stvari, same je vee injenje nepravde vee zlo. Ovo mesto je upotrebljivo
stvari su dobre.45 Isti dokaz vai i za uzroke proizvoenja i za obe [svrhe], 'er, ako kao to je reeno uveavanju
propadanja subjekta sle-
414 415
duje uveavanje akcidencije, jasno je da akcidencija pripada
subjektu, a ako mu ne sleduje, akcidencija ne pripada
subjektu. To treba utvrditi indukcijom.
[Uzmimo sad u obzir] drugo mesto. Kad se jedan
predikat afirmira dva subjesta, tada ako on ne pripada
onome kome je prirodnije da pripada, on ne pripada ni
onome kome je manje prirodno da pripada. A ako pripada
onome kome je manje prirodno da pripada, on isto tako
pripada onome kome je prirodnije da pripada.
A, opet, kad su dva predikata afirmirana samo jed-
nom subjektu [vai sledee pravilo]. Ako onaj koji izgleda
da vie pripada subjektu njemu ne pripada, tada mu ni
onaj koji izgleda da mu manje pripada isto tako ne pri-
pada. Ili ako onaj koji izgleda da manje pripada subjektu
njemu pripada, tada i onaj koji izgleda da mu vie pripada
njemu pripada.
Dalje, kad su dva predikata potvrena dva subjekta
[vai sledee pravilo]. Ako onaj od dva predikata koji
izgleda da vie pripada jednom od dva subjekta njemu ne
pripada, tada ni drugi predikat ne pripada drugom
subjektu. Ili ako onaj od dva predikata koji izgleda da
manje pripada jednom od dva subjekta njemu pripada, i
drugi predikat pripada drugom subjektu.
Dalje, moe se izvesti dokaz iz toga to jedan atribut
pripada ili izgleda da pripada jednom subjektu na tri na-
ina, upravo onako kao to je to poslednji put nazna-
eno za tri mesta koja se odnose na vie".
Kad je samo jedan predikat afirmiran ili izgleda afir-
miran, na isti nain, dva subjekta, tada vai pravilo:
ako predikat ne pripada jednom subjektu, on ne pripada
ni drugom; meutim, ako pripada jednom, on pripada i
drugom subjektu.
Kad su dva predikata afirmirana na isti nain istom
subjektu, vai pravilo: ako jedan predikat ne pripada
subjektu, tada mu ni drugi predikat ne pripada; meutim,
ako mu jedan pripada, i drugi atribut mu pripada.
Isto pravilo vai i ako su dva predikata afirmirana,
na isti nain, dva subjekta. Ako jedan predikat ne pri-
pada jednom subjektu, ni drugi predikat ne pripada drugom
subjektu; meutim ako jedan predikat pripada jednom
subjektu,' i drugi predikat pripada drugom subjektu.
Glava j e d a n a e s t a
[DRUGA MESTA]
Moe se izvesti dokaz iz vie" i manje", a i iz sli-
nog" na onoliko naina kao to smo rekli. A moe se iz-
vesti dokaz i na osnovu dodavanja.
Ako jedna stvar, dodata drugoj, ini tu drugu stvar
dobrom ili belom, mada ova ranije nije bila ni dobra, ni
bela, dodata stvar e biti dobra ili bela, i imae osobinu
koju e preneti na celinu. Dalje, ako dodavanje neega
jednom predmetu pojaava osobinu koju je ovaj ve imao, i
dodata stvar e imati tu osobinu. Isto vai i za druge
predikate.
Ovo mesto ne moe se primeniti na sve sluajeve
nego samo na one gde mogu da se vre uveavanja u smislu
mesta vie". Ali, ovo mesto se ne daje konvertirati, tako
da bi moglo postati korisno i za pobijanje. Jer, ako ono
to je dodato ne ini drugu stvar dobrom, iz toga jo ne
proizlazi da ono to je dodato nije samo dobro. Jer, dobro,
kad se doda zlu, ne ini celinu nunim nainom dobrom,
kao to ni belo, kad se doda crnom, ne ini celinu nunim
nainom belom.
A opet ako se za predikat kae da pripada vie ili
manje jednom subjektu, to je zato to mu i apsolutno
pripada. Jer, za ono to nije dobro ili belo, ne moe se
rei ni da je vie ili manje dobro ili belo. Jer ne moe se
rei da je jedna rava stvar vie ili manje dobra nego ijedna
druga, ve samo da je vie ili manje rava.
Ni ovo mesto ne daje se konvertirati, tako da bi se
m
oglo upotrebiti za pobijanje. Jer, mnogo predikata u
odnosu na koje se ne govori vie" [i manje"], apsolutno
 27
Organon
416 417
pripadaju subjektu. oveku se ne kae da je vie ili manje nee se rei da je dobro prineti svoga oca na rtvu nego re se
ovek, ali iz toga ne sleduje da on nije ovek. rei] da to samo izvesni ljudi smatraju za dobro; t>rema tome,
Treba jo razmotriti na isti nain pridate atribute i u to nije dobro u apsolutnom smislu. Meutim rei e se bez
relativnom smislu, i u odnosu na jedno dato vreme' i u odnosu ikakvog dodavanja da je dobro potovati bogove, jer to
na jedno dato mesto. Ako je jedan predikat mogu u relativnom je dobro u apsolutnom smislu. Dakle, za ono to bez ikakvoga
smislu, tada je on mogu i u apsolutnom smislu. Isto je tako i dodavanja izgleda da je lepo, ili runo, ili da ima neku drugu
za ono to vai u jednom datom vremenu ili mestu. Jer, ono to slinu osobinu, rei e se da je takvo u apsolutnom smislu.
je apsolutno nemogue, nije mogue ni u relativnom smislu, ni
u jednom datom vremenu, ni mestu.
Na ovo se moe staviti prigovor da ima ljudi koji su u
relativnom smislu valjani po prirodi.47 Tako, na primer, ovek
moe biti plemenit ili umeren, iako, u apsolutnom smislu, nije
po prirodi valjan. Jer niko nije po prirodi mudar. Isto tako,
jedna propadljiva stvar moe da ne propadne u jedno izvesno
vreme, ali, u apsolutnom smislu uzeto, nije mogue da ne
propadne.48 Na isti nain, na izvesnom mestu korisno je voditi
jedan odreeni nain ivota, kao, na primer, u nezdravim
krajevima, ali u apsolutnom smislu uzeto to nije korisno. 49 Isto
tako, mogue je da se na izvesnom mestu nalazi samo jedan
ovek, ali, u apsolutnom smislu uzeto, nije mogue da se tamo
nalazi samo jedan ovek. Na isti nain, u izvesnim krajevima
smatra se za dobro prineti na rtvu svoga oca, kao to je to
sluaj, na primer, kod Tribala50, ali, u apsolutnom smislu uzeto,
to nije dobro. Ali ovde se pitanje odnosi ne na mesto ve na
ljude. Jer, nita nee prome-niti stvar mesto gde su oni, jer
svuda gde se budu nalazili, taj postupak e za njih biti dobar,
zato to su oni Tribali. Jo jedan primer: u izvesnom vremenu 51
dobro je uzimati lekove, na primer, onda kad je ovek
bolestan, ali uopte ih uzimati nije dobro. A moda ovde
nije u pitanju jedno izvesno vreme, nego telesno stanje. Naime,
ovde nita nee promeniti stvar vreme, ako je ovek u tome
stanju [ako je bolestan].
Ali jedna stvar jeste apsolutno ono to je, kad se i ako
se nita ne doda moe rei da je ona dobra ili da je
kontrerno suprotna dobru [rava]. Tako, na primer,
 27'
418
Knjiga tre a
 [NASTAVAK MESTA AKCIDENCIJI]

Glava prva
[MESTA]

Treba na sledei nain ispitati pitanje koju od dve ili

vie stvari treba najpre pretpostaviti, ili koja je bolja. Ali,
prvo treba napomenuti da se nae ispitivanje ne odnosi na
stvari koje su veoma udaljene jedna od druge i izmeu
kojih postoji velika razlika (jer niko se ne mui pitanjem
da li treba da se pretpostavi srea ili bogatstvo), nego na
bliske stvari kojima smo u nedoumici kojoj treba dati
prvenstvo, zato to ne vidimo nikakvo preimustvo jedne
nad drugom. Kod takvih stvari jasno je sledee. im se
dokae jedno ili vie preimustava [na nekoj od tih stvari],
nae miljenje e se saglasiti s tim da ma koja bila stvar
koja ima preimustvo, nju treba pretpostaviti [ostalima].
Pre svega, ono to je trajnije i postojanije treba pret-
postaviti onome to ima tu osobinu u manjoj meri. A, isto
tako, treba pretpostaviti ono to bi izabrao mudar ovek,
ili dobar ovek, ili pravian zakon, ili ljudi vesti u svojoj
struci koji biraju kao takvi [kao strunjaci], ili ono to u
svakoj vrsti stvari biraju oni koji znaju, a to znai ono
to bi izabrala ili mnoina od njih, ili svi oni. Tako, na
primer, u medicini ili u graevinarstvu, to je ono to bi
izabrala veina lekara, ili svi lekari, ili uopte to je sve
ono to bi izabrala veina ljudi, ili svi ljudi, ili sve stvari,
naime dobro, jer sve stvari tee dobru. Treba

421
upraviti dokaz, prema potrebi, ka jednoj od tih taaka
Ali ono to je, u apsolutnom smislu uzeto, bolje i to treba
pretpostaviti, jeste ono to pripada boljoj nauci; meutim
za pojedinca to je ono to pripada njegovoj sopstvenoi
nauci.
Zatim, ono to je u bitnosti jedna odreena stvar treba
pretpostaviti onome to ne pripada odgovarajuoj vrsti. Tako,
na primer, pravinost treba pretpostaviti pravinom oveku.
Jer, pravinost pripada vrsti, dobru, a pravian ovek joj ne
pripada, i prva je u bitnosti dobro a drugi to nije. Jer ni za
jednu stvar ne kae se da je u bitnosti vrsta, kad ne pripada
vrsti. Tako, na primer, beo ovek nije u bitnosti boja. A to vai
i za drugo.
A ono to treba eleti zbog njega samoga treba vie eleti
nego ono to valja eleti zbog neeg drugog. Tako, na primer,
zdravlje treba vie eleti nego gimnastiku. Jer, zdravlje treba
eleti zbog njega samoga, a gimnastiku zbog neeg drugog. A
ono to postoji po sebi treba pretpostaviti onome to
akcidentalno postoji. Tako treba vie eleti da su [nai]
prijatelji pravini nego [nai] neprijatelji. Jer jedno treba eleti
po sebi, a drugo akcidentalno. Jer mi samo akcidentalno elimo
da [nai] neprijatelji budu pravini, da nam nita ne bi
nakodili. Ovo mesto je isto kao prethodno, i razlikuje se od
njega samo po izrazu. Jer mi po sebi elimo da [nai] prijatelji
budu pravini, ak i kad to ne bi imalo po nas nikakvih
posledica, i kad bi se oni nalazili u Indiji. Meutim mi elimo
da [nai] neprijatelji [budu pravini] zbog druge stvari, da
nam nita ne bi nakodili.
A ono to je po sebi uzrok dobra treba pretpostaviti
onome to mu je uzrok akcidentalno; tako vrlinu treba
pretpostaviti srei. Jer, vrlina je sama po sebi uzrok dobrih
stvari, a srea [je uzrok dobrih stvari] akcidentalno. A isto vai
i za druge takve stvari. Isto je i sa kontrernom su-protnou.
Ono to je po sebi uzrok zla treba vie izbega-vati nego ono to
je to akcidentalno. Kao primer za to uzmimo nevaljalstvo i
sluaj. Jer prvo je ravo po sebi, a drugi je to akcidentalno.
A ono to je u apsolutnom smislu dobro treba pretpostaviti
onome to je dobro samo za jednu odreenu linost. Tako, na
primer, oseati se zdravim" treba pretpostaviti stanju pretrpeti
odsecanje nekoga dela tela". Jer, jedno je u apsolutnom smislu
j
dobro, a drugo je dobro samo za onoga za koga je takva jedna
operacija nuna. A ono to ie po prirodi dobro treba
pretpostaviti onome to po prirodi nije dobro, kao, na
primer, pravinost pravinom oveku. Jer, pravinost je dobra
po prirodi, a dobrota pravinog oveka je steena. I, zatim,
treba vie eleti atribut koji pripada boljem i dostojnijem
subjektu. Tako, na primer, treba vie eleti ono to pripada
Bogu nego ono to pripada oveku, i treba vie eleti ono to
pripada dui nego ono to pripada telu. A ono to je svojstveno
boljem subjektu bolje je od onoga to je svojstveno gorem
subjektu. Tako je, na primer, ono to je svojstveno Bogu bolje
od onoga to je svojstveno oveku. Jer, to se tie atributa koji
su zajedniki Bogu i oveku, meu njima nema razlike;
meutim kad su u pitanju atributi koji su im svojstveni, jedan
nadmaava drugi. I bolje je ono to se nalazi u boljim, ili
ranijim, ili dostojnijim stvarima. Tako je, na primer, zdravlje
bolje nego jaina i lepota. Jer, zdravlje se nalazi u vlanim, i
suvim, i toplim, i hladnim delovima, ukratko reeno u prvim
sastavnim delovima ivotinje, meutim jaina i lepota
nalaze se u docnijim sastavnim delovima. Naime, jaina lei u
ilama i kostima, a lepota izgleda da je izvesna simetrija delova
tela.
I cilj izgleda da treba vie eleti nego sredstva, a od dva
sredstva treba vie eleti ono koje se nalazi blie cilju. I,
uopte, sredstvo koje se odnosi na cilj ivota treba pretpostaviti
onome koje je upravljeno drugom nekom cilju. Tako, na
primer, ono to doprinosi srei treba pretpostaviti onome to
doprinosi mudrosti. A mogue [u etikom smislu] treba
pretpostaviti nemoguem. Od dva initelja koji deluju
[proizvode] treba pretpostaviti onaj iji je cilj boljL Ali ako
treba uporediti inilac koji deluje sa ciljem, odluuje se
pomou proporcije ta treba pretpostaviti. Naime, [odluuje se]
prema proporciji da li jedan cilj nad-
422 423
masa drugi vie nego to ovaj nadmaa njemu svojstveni
delatni uzrok. Ako, na primer, srea nadmaa zdravlje
vie nego to zdravlje nadmaa delatni uzrok zdravlja
tada je delatni uzrok sree bolji od zdravlja. Jer, za koliko
srea nadmaa zdravlje, za toliko delatni uzrok sree
nadmaa delatni uzrok zdravlja. Ali, zdravlje manje nad-
maa delatni uzrok zdravlja. Prema tome, delatni uzrok
sree nadmaa delatni uzrok zdravlja vie nego to samo
zdravlje nadmaa delatni uzrok zdravlja. Tako je jasno da
delatni uzrok sree treba pretpostaviti zdravlju, jer on
nadmaa vie delatni uzrok zdravlja.
Dalje, treba pretpostaviti ono to je po sebi lepe [etiki
bolje], dostojnije i vrednije hvale. Tako, na primer, prijatelj-
stvo treba pretpostaviti bogatstvu, a pravinost snazi. Jer
prijateljstvo i pravinost po sebi pripadaju stvarima koje su
dostojne i vredne hvale; meutim bogatstvo i snaga nisu
takvi po sebi, nego zbog neeg drugog. Naime niko ne ceni
bogatstvo zbog njega samoga, nego zbog neeg drugog;
meutim prijateljstvo se ne ceni kao takvo, ak i kad se od
njega ne oekuje nikakva korist.
Glava druga
[DRUGA MESTA]
Dalje, kad su dve stvari vrlo sline jedna drugoj i
kad ne moemo da primetimo nikakvo preimustvo jedne
nad drugom, tada treba razmotriti ono to im sleduje [to
za njima dolazi]. Jer, onu stvar koja je praena veim
dobrom treba vie eleti. Ali, ako su rave posledice koje
tu stvar prate, tada treba pretpostaviti stvar koja je pra-
ena manjim zlom. Jer, iako obe mogu biti dostojne elje,
nita ne stoji na putu da iz njih proistekne neto muno.
Ispitivanje onoga to se na stvari nadovezuje, moe da se
vri na dva naina. Jer sa njima neto moe da bude ve-
zano ranije, a neto docnije. Tako je, na primer, sa ove-
kom koji ui ranije vezano neznanje, a docnije [je vezano]
znanje. Ali veinom je bolje razmotriti ono to je docnije
vezano. Dakle, od stvari koje su sa neim vezane treba
uvek uzeti onu koja je korisnija u datom sluaju.
Dalje, vei broj dobara treba vie eleti nego manji
broj dobara, ili u apsolutnom smislu, ili kad se jedna dobra
nalaze u drugima, upravo kad se manji broj dobara nalaze u
veem broju. Stavie se prigovor da se moe dogoditi da
jedno od dobara postoji zbog drugog, i da tako ta dva dobra
zajedno ne treba vie eleti nego samo jedno. Tako, na
primer, vraanje zdravlja i zdravlje ne treba vie eleti nego
samo zdravlje, jer mi elimo da povratimo zdravlje zbog
zdravlja. Ali, isto tako, nita ne stoji na putu da se stvari
koje nisu dobre [dodate dobrim stvarima], pretpostave
dobrim stvarima [veem broju dobrih stvari], tako, na
primer, da se srea i neto to nije dobro vie ele nego
pravinost i hrabrost.
I iste stvari treba vie eleti kad su praene zadovoljstvom
nego kad su bez zadovoljstva. I iste stvari treba vie eleti
kad su bezbolne nego kad su praene bolom. Svaku stvar
treba vie eleti u vreme kad ona ima vie znaaja. Tako, na
primer, bezbolnost treba vie eleti u starosti nego u
mladosti, jer ona ima vie znaaja u starosti. Shodno
tome, mudrost treba vie eleti u starosti. Naime, niko ne
bira mlade ljude za voe, jer se ne smatra da su oni mudri.
Sa hrabrou stvar stoji obrnuto, jer je hrabro postupanje
nunije u mladim godinama. Isto je tako i sa umerenou,
jer su mladi ljudi optereeniji poudama nego stari.
I vie je za eljenje ono to je korisnije u svako doba,
ili u veini sluajeva. Tako su, na primer, pravinost i
umerenost vie za eljenje nego hrabrost. Jer, prve dve su
uvek korisne, a hrabrost samo povremeno.
I, od dve stvari treba pretpostaviti onu koja, poto je
svi imaju, druga nam i nije potrebna. Naime, ovu prvu
stvar treba pretpostaviti onoj drugoj koja bi i kad bi ]e
svi imali ipak u nama ostavila potrebu za prvom
stvari. Primer za to daju nam pravinost i hrabrost. Jer,
kad bi svi bili pravini, hrabrost ne bi bila nita potrebna.
424 425
 Meutim, kad bi svi bili hrabri, pravinost bi i dalje bila
potrebna.
Sem toga, moe se suditi preimustvima stvari iz
njihovih propadanja, i gubitaka, i postajanja, i dobitaka i
kontrernih suprotnosti. Jer, treba vie eleti stvari ije
propadanje valja vie izbegavati. A isto vai i za gubitke i za
kontrerne suprotnosti stvari, jer valja vie eleti stvar iji
gubitak ili kontrernu suprotnost treba vie izbegavati. A sa
postajanjima i dobicima stoji suprotno. Naime, stvari ije
dobitke ili postajanja treba vie eleti, valja i same vie eleti.
Uzmimo drugo mesto: ono to je blie dobru bolje je i
dostojnije elje, i slinije je dobru. Tako je, na primer,
pravinost bolja nego pravian ovek.1 I treba vie eleti jednu
stvar koja je slinija [nego druga stvar] neem to je bolje nego
sama ta [prva] stvar. Tako je, na primer, kao to neki kau,
Ajant bio bolji nego Ulis zato to je bio sliniji Ahilu. Na ovo
se moe staviti prigovor da to nije istina, jer nita ne stoji na
putu da Ajant bude sliniji Ahilu [nego Ulis] u onome u emu
je Ahil bolji, dok je Ulis dobar, iako nije slian Ahilu. Treba
razmotriti i sluaj u kome slinost prelazi u smeno. Tako maj-
mun lii na oveka, a konj na njega ne lii, jer majmun nije
lepi nego konj, iako vie lii na oveka.
A, opet, kad su u pitanju dve stvari, ako je jedna od
njih slinija boljoj stvari, a druga goroj, tada e biti bolja
ona koja je slinija boljoj [stvari]. I ovde se moe staviti
prigovor. Naime nita ne stoji na putu da jedna stvar bude malo
slina boljoj, a da druga bude vrlo slina goroj stvari, kao to
je, na primer, sluaj kad je Ajant malo slian Ahilu, a kad je
Ulis veoma slian Nestoru. I stvar slina boljoj stvari moe da
lii na nju po onom to je u njoj gore, a stvar slina goroj stvari
moe da lii na nju po onom to je na njoj bolje, kao to
konj lii na magarca, a majmun na oveka.
Drugo mesto: ono to je oevidnije [dobro] treba vie
eleti nego ono to je [dobro] manje oevidno, a ono to je tee
[treba vie eleti] nego ono to je manje teko. Jer,
nas vie vredi da imamo ono to nije lako stei. 1 ono to je
svojstvenije valja vie eleti nego ono to je optije. treba
pretpostaviti ono to je manje pristupano zlu, jer treba vie
eleti ono emu ne sleduje nikakva tekoa necro ono emu
neka tekoa moe sledovati.
Dalje, ako je ovo u apsolutnom smislu bolje od onoga,
tada je najbolja od stvari koje su u prvom sadrane bolja nego
najbolja od stvari koje su sadrane u drugom. Ako je, na
primer, ovek bolji od konja, tada je i najbolji ovek bolji od
najboljeg konja. I ako je najbolje [ovoga] bolje od najboljeg
[onoga], tada je i prvo u apsolutnom smislu bolje od drugog.
Tako, na primer, ako je najbolji ovek bolji od najboljeg konja,
tada je i ovek u apsolutnom smislu bolji od konja.
Dalje, ono u emu [nai] prijatelji mogu da uzimaju
uea treba vie eleti od onoga u emu oni to nisu u stanju. I
stvari koje pretpostavljamo da uinimo za prijatelja treba vie
eleti od onih koje bismo uinili za koga mu drago. Na primer,
treba vie eleti da se pravino postupa i da se ini dobro, nego
da samo izgleda da se tako radi. Jer, mi vie elimo da
[stvarno] inimo dobro [svojim] prijateljima, nego da to samo
tako izgleda; ali stvar stoji obrnuto kad je u pitanju bilo ko
[neki ovek koji nam je ravnoduan].
A ono to proizlazi iz obilja bolje je od onoga to je
nuno, a ponekad je i vie za eljenje. Jer dobro iveti bolje je
nego iveti. A dobro iveti proizlazi iz obilja; meutim sam
ivot je nuan. Ali ponekad ono to je bolje nije i ono to treba
vie eleti. Jer, kad je neto bolje, ono nije nunim nainom i
dostojnije eljenja. Tako je filozofirati bolje nego sticati novac,
ali za oveka kome nedostaje ono to je nuno prvo nije
dostojnije eljenja od drugoga. A obilje je kad neko ima ono to
je nuno, a radi da stekne neku drugu lepu stvar. U strogom
smislu uzeto, moda valja vie eleti ono to je nuno, ali je
bolje ono to pripada obilju.
I treba vie eleti ono to se ne moe pribaviti pomou
drugoga nego ono to se moe pribaviti pomou drugoga,
426 427
kao to je to, na primer, sluaj sa pravinou, u pore-
denju sa hrabrou.
I od dve stvari treba pretpostaviti prvu drugoj, ako
prvu treba eleti bez druge, ali ne drugu bez prve. Tako
na primer, mo ne treba eleti bez mudrosti, ali mudrost
treba eleti bez moi.
I, ako od dve stvari negiramo jednu da bi izgledalo
kao da imamo drugu, tada treba pretpostaviti onu za koju
elimo da izgleda kao da je imamo. Tako, na primer
negiramo da smo marljivi, da bismo izgledali obdareni'.
I, zatim, ono zbog ijeg bismo odsustva manje preko-
revali sebe u nesrei treba vie eleti; a ono zbog ijeg
bismo odsustva vie prekorevali sebe, kad nismo u nesrei
treba vie eleti.
G l a v a t re a
[DRUGA MESTA]
Dalje, od stvari istoga roda treba vie eleti onu koja
ima svojstvenu vrlinu roda nego onu koja je nema. A ako
je obe imaju, treba pretpostaviti onu koja je ima u veem
stepenu.
Dalje, ako jedna stvar ini dobrom stvar u kojoj se
nalazi, a ako je druga [stvar] ne ini dobrom, tada treba
vie eleti onu koja ini stvar dobrom, kao to je i ono
to greje toplije nego ono to ne greje. A ako jednu stvar
ine dobrom dve stvari, tada treba pretpostaviti onu koja
je ini dobrom u veem stepenu, ili onu koja ini dobrom
stvar koja je bolja i znaajnija, na primer, ako jedna
ini dobrom duu, a ako druga ini dobrim telo [treba
pretpostaviti prvu].
Dalje, treba suditi stvarima prema menjanju oblika
izraza koji ih oznaavaju, 2 prema njihovim upotrebama, i
delanjima, i radnjama; i [obrnuto], treba suditi [o ovim
odredbama] pomou samih stvari, jer jedne dolaze za
drugima. Tako, na primer, ako pravino" treba vie
eleti nego hrabro", tada i pravinost treba vie eleti
nego hrabrost. A ako pravinost treba vie eleti od hra-
brosti, tada i pravino" treba vie eleti nego hrabro".
A slino je i sa drugim sluajevima koje smo naveli.
Sem toga, kad je, za jedan isti subjekt, jedan od atri-
buta vee dobro, a drugi manje [dobro], tada treba vie
eleti ono koje je vee. Ili, kad jedan [atribut] pripada
viem subjektu, i on je sam vei.
Ali, i kad dve stvari treba vie eleti nego samo drugu
jednu, tada onu koju treba najvie eleti valja vie eleti
nego onu koju treba manje eleti.
Dalje, stvar ije preterano obilje treba vie eleti nego
preterano obilje druge stvari, valja vie eleti nego tu
drugu stvar. Tako, na primer, prijateljstvo treba vie eleti
od bogatstva, jer preterano obilje prijateljstva treba vie
eleti od preteranog obilja bogatstva.
I stvar koju bi ovek izabrao da bude sama svoj uzrok,
treba vie eleti od one koja bi se dobila od drugog. Tako,
na primer, prijatelje treba vie eleti od bogatstva.
Moe se, dalje, onome to treba vie eleti suditi
po dodavanju, i videti da li, kad se jedna stvar doda istoj
stvari kao i druga stvar, ovo ini celinu vie za eljenje,
nego to je ini samo dodavanje druge stvari. Ali ovo mesto
ne treba proirivati na stvari u kojima zajedniki termin
ima za orue jednu od dodatih stvari, ili od nje ima pomo
na neki drugi nain, i drugu od njih nema za orue i od
nje ne dobija pomo. Takav sluaj imamo, na primer, kad
se testera i kosa dodadu drvodeljskoj vetini, jer te-steru
treba pretpostaviti [kosi, kad je vezana sa drvodelj-skom
vetinom], ali, u apsolutnom smislu uzeto, testeru ne treba
pretpostavljati kosi.
A, opet, jednu stvar treba vie eleti ako ona, dodata
nekoj manje dobroj stvari, ini celinu boljom.
Isto tako, onome to treba vie eleti moe se suditi
po oduzimanju. Ono to, kad se oduzme od jedne i iste
stvari, ini ostatak manje dobrim, bie vee dobro, poto
njegovo oduzimanje ini ono to ostaje manje dobrim.
A ako jednu stvar treba eleti zbog nje same, a drugu iz
sujete [tada prvu treba vie eleti]. Tako, na primer, treba
vie eleti zdravlje nego lepotu. Definicija onoga
428 429
to se eli iz sujete jeste sledea: to je stvar koju se ovek ne bi
naprezao da stekne, ako niko njoj nita ne bi znao
A jednu stvar treba vie zeleti, ako je ona za eljenje zbog
nje same i u isto vreme zbog sujete, dok je druga stvar za
eljenje samo zbog jednog ili drugog.
A ona od dve stvari koja ima vrednost zbog sebe same
jeste isto tako bolja i vie za eljenje. A imae veu vrednost po
sebi ona stvar koju pretpostavljamo zbog nje same, i nita
drugo nee biti potrebno da joj pripada.
Dalje, valja razlikovati u koliko se smisla upotrebljava re
ono to treba vie zeleti", i zbog ega [se ona upotrebljava],
na primer, da li zbog koristi, ili radi dobra, ili radi
zadovoljstva. Jer, stvar koja je korisna za sve po-menuto, ili za
veinu od ovoga, valja vie zeleti nego onu koja nije korisna u
istom stepenu.
Ako ista preimustva pripadaju dvema stvarima, treba
ispitati koja ih ima u veem stepenu. Tako, na primer, treba
ispitati koja je od dve stvari prijatnija, ili lepa, ili korisnija.
A, zatim, valja pretpostaviti ono to se ini radi boljeg
cilja. Tako, na primer, ono to se ini radi vrline treba
pretpostaviti onome to se ini radi zadovoljstva.
Isto je tako i sa stvarima koje treba izbegavati. Tako treba
vie izbegavati ono to u veem stepenu stavlja prepreku
stvarima koje treba zeleti. Na primer, bolest treba vie
izbegavati nego runou, jer bolest je vea prepreka i
zadovoljstvu i vrlini.
Dalje, [moe se odrediti da li jednu stvar treba vie zeleti,
na osnovu injenice] to pomenutu stvar treba podjednako
izbegavati i zeleti. Naime, jednu stvar, koja se podjednako eli
i izbegava, treba manje zeleti nego drugu koju treba samo
zeleti.
Glava e t v r t a [PRIMENE
PRETHODNIH MESTA NA PROSTE IZRAZE]
Uzajamna poreenja stvari [prema onome to je vie" i
manje"] treba da se ine onako kao to smo naznaili. Ista
mesta korisna su da pokau da jednu stvar treba pot-
uno zeleti ili izbegavati; valja samo izostaviti izraz vie" mi
manje"] koji se daje jednoj stvari u odnosu na drugu. Ako" ono
to je dostojnije treba vie zeleti, tada i ono to dostojno treba
zeleti; i ako ono to je korisnije treba vie zeleti, tada i ono to
je korisno treba zeleti. A isto je i sa drugim preimustvima,
koja su tako uzajamno poreena. Ali za izvesne izraze tvrdimo
odmah, im ih uporedimo jedan s drugim, da svaki od njih, ili
samo jedan, treba zeleti, tako, na primer, kad kaemo da je
jedan [od izraza] po prirodi dobar, a da drugi po prirodi nije
dobar. Jer ono to je po prirodi dobro oevidno treba zeleti.
Glava peta [UOPTAVANJE
PRETHODNIH MESTA]
Mesta koja se odnose na vie" i na manje" treba uzeti u
to je mogue optijem smislu. Jer, kad se tako uzmu, ona su
upotrebljiva u veem obimu. A malom pro-menom izraza
mogue je uiniti optijim izvesna od navedenih mesta. Tako
se, na primer, kae da ono to ima izvesnu osobinu po prirodi,
ima je vie nego ono to je nema po prirodi. 31, ako jedna
stvar daje izvesnu osobinu subjektu koji je ima, a druga stvar
mu je ne daje, tada sve to ini subjekt takvim jeste u viem
stepenu takvo nego ono to ga ne ini takvim. 4 A ako obe stvari
ine subjekt takvim, tada ona [stvar] to ga ini vie takvim
jeste i sama vie takva.5
Dalje, ako je za istu stvar jedan atribut vie takav, a drugi
manje," i ako je jedan atribut vie takav nego to je neki trei
atribut, a ako drugi atribut nije takav, oevidno je da e prvi
biti vie takav.
Dalje, moe se suditi po dodavanju,7 i videti da li jedna
stvar, dodata istoj stvari kao neka druga stvar, ini pelinu vie
takvom nego to bi je inila ta druga stvar, "i da li, kad se [prva
stvar] doda stvari koja je manje takva, ona ini celinu vie
takvom.
430 431
 Isto je i ako se uzme u pomo oduzimanje. 8 Naime
ono to, kad je oduzeto, ini ostatak manje onakvim [nego
to je bio], jeste samo vie takvo.
A stvari koje su manje pomeane sa svojim kontrer-
nim suprotnostima imaju u viem stepenu izvesnu oso-
binu.9 Tako je, na primer, belje ono to je manje pome-
ano sa crnim.
Uz to, van mesta kojima smo ranije raspravljali
jednu odreenu osobinu ima vie ono to savrenije ispu-
njava svojstvenu definiciju te osobine.10 Tako, na primer
ako je definicija belog boja koja rastura vid", tada je
belje ono to je vie boja koja rastura vid.
Glava e s t a [PRIMENA RANIJIH
MESTA NA POJEDINANE PROBLEME]
Ako je problem postavljen kao pojedinaan, a ne kao
opti, tada su, pre svega, korisna sva opta mesta koja
smo naznaili,11 a koja doputaju da se postavi ili da se
pobije neka teza. Kad utvrujemo ili pobijamo optu tezu,
mi dokazujemo i pojedinanu. Tako, ako jedan atribut
pripada svim stvarima jedne vrste, on pripada i ponekima
od njih, a ako ne pripada nijednoj od njih, on ne pripada
ni ponekoj od njih.12
Najzgodnija i najoptija su ona mesta koja su izve-
dena iz suprotnosti, iz onoga to je srodno [po pojmovima]
i iz izvedenih oblika. Propozicija: ako je svako zadovolj-
stvo dobro, tada je i svako nezadovoljstvo zlo, isto je
toliko verovatna kao propozicija: ako je poneko zadovolj-
stvo dobro, tada je i poneko nezadovoljstvo zlo. 13 Ako,
dalje, poneko ulno opaanje nije sposobnost, tada ni
poneko odsustvo ulnog opaanja nije odsustvo sposob-
nosti.14 A ako je poneki predmet miljenja predmet znanja,
tada je i poneko miljenje isto tako znanje. 15 A ako je
poneka nepravina stvar dobro, poneka pravina stvar je
isto tako zlo.16 A ako je poneka stvar pravino uinjena zlo,
tada je i poneka stvar nepravino uinjena dobro. A ako
poneto prijatno treba izbegavati, tada i poneko
zadovoljstvo treba izbegavati. Po istom pravilu, ako je
korisno poneto od onoga to je prijatno, tada je i po- neko
zadovoljstvo korisno.
A tako je i sa onim to prouzrokuje propadanje, kao i
sa postajanjima i nestajanjima.18 Ako je dobro ono to
prouzrokuje propadanje zadovoljstva ili znanja, tada e i
zadovoljstvo ili znanje spadati u zla. Isto tako, ako po-
neko nestajanje znanja spada u dobra, ili ako poneko
postajanje znanja spada u zla, poneko znanje spadae u
zla. Tako, na primer, ako spada u dobra zaboraviti sramna
dela koja su uinjena, ili ako spada u zla seati ih se,
,__tada znati za sramna dela koja su uinjena spada u zla.
A tako je i inae. U svim sluajevima premise i zakljuci
podjednako su verovatni.
Dalje, moe se poi od onoga to je vie, i manje, i
pojednako.19 Ako neka od stvari koje zavise od druge
vrste ima u viem stepenu jednu izvesnu osobinu nego to
je imaju one stvari koje zavise od vrste kojoj je re, i
ako nijedna od stvari te druge vrste nema tu osobinu,
tada ni ono to spada u vrstu kojoj je re nee imati takvu
osobinu. Tako, na primer, ako je neka nauka [druga vrsta]
vie dobro [zajednika osobina] nego [to je to]
zadovoljstvo [vrsta kojoj je re], i ako nijedna nauka
nije dobro, ni zadovoljstvo nee biti dobro. A moe se
pobiti i utvrditi jedna teza, i polazei od onoga to je pod-
jednako i manje. Samo, dok se pomou podjednakog moe
i pobiti i utvrditi jedna teza, pomou manjeg ona se samo
moe utvrditi, a ne moe se pobiti. A ako je neka spo-
sobnosti podjednako dobro20 kao nauka, i ako je neka
sposobnost dobro, i nauka je dobro. A ako nijedna spo-
sobnost nije dobro, i nauka nije dobro. A ako je neka
sposobnost manje dobro nego nauka,21 i ako je neka spo-
sobnost dobro, i nauka je dobro. Meutim, ako nijedna
sposobnost nije dobro, tada ne proizlazi nunim nainom
da nijedna nauka nije dobro. Jasno je, dakle, da se moe,
polazei od onoga to je manje, samo utvrditi jedna teza.
432 Organon
433
 Ali ne samo da se moe pobiti jedna teza pomou
neke druge vrste, nego je to mogue uiniti i pomou iste
vrste, na taj nain to se iz nje uzme ono to ima jednu
odreenu osobinu u najviem stepenu. Na primer, ako je
pretpostavljeno da je poneka nauka dobro, ali ako je
dokazano da mudrost nije dobro, nijedna druga nauka
nee biti dobro, jer nije dobro ni rod u kome izgleda da
ima najvie dobra.
Dalje, moe se hipotetiki postupati, i pretpostaviti
da ako atribut pripada ili ne pripada samo jednom sub-
jektu, on, isto tako, pripada ili ne pripada u istoj meri
svim subjektima. Tako, na primer, [moe se pretpostaviti]
da, ako je ovekova dua besmrtna, i druge due su be-
smrtne, a ako ovekova dua nije besmrtna, ni druge due
nisu besmrtne. Ako je bilo pretpostavljeno22 da atribut
pripada ponekom subjektu, valja dokazati da on ne pripada
ponekom subjektu, jer e, na osnovu pretpostavke, sledo-
vati da on ne pripada nijednom subjektu. Ali ako je pret-
postavljeno da atribut ne pripada ponekom subjektu, 23
tada treba dokazati da on pripada ponekom subjektu, jer
na taj nain e proizai da on pripada svim subjektima.
Jasno je: kad se uzme ova pretpostavka, ini se optim
problem koji je postavljen kao pojedinaan. Jer, sudi se
da, kad se dopusti pojedinano, doputa se i opte, mudrost jedina od vrlina znanje, ona se moe pobiti na
poto se sudi da ako atribut pripada samo jednom sub-
jektu, on na isti nain pripada svim subjektima.
Kad je problem neodreen, tada se moe pobijati sa-
mo na jedan nain. Takav je, na primer, sluaj kad sago-
vornik tvrdi da je zadovoljstvo dobro, ili da nije dobro, a
ne doda nijednu drugu odredbu. Ako se smatra da je on
hteo rei da je poneko zadovoljstvo dobro, treba opte do-
kazati da nijedno zadovoljstvo nije dobro, ako se eli pobiti
to tvrenje. Isto tako, ako je on utvrdio da poneko zado-
voljstvo nije dobro, treba opte dokazati da je svako zado-
voljstvo dobro. Inae, taj stav nije mogue pobiti. Naime,
ako dokaemo da poneko zadovoljstvo nije dobro, ili da
je dobro, tada tvrenje jo nije pobijeno.24
Jasno je da se [jedna neodreena propozicija] moe bijati
samo na jedan nain; meutim ona se moe utvrditi na dva
naina. Bilo da opte dokaemo da je svako zadovoljstvo
dobro, ili da je poneko zadovoljstvo dobro,
__, mi emo dokazati tvrenje. A isto je tako i ako,
kad treba da ispitamo stav da poneko zadovoljstvo nije
dobro, dokaemo da nijedno zadovoljstvo nije dobro,
ili da' poneko zadovoljstvo nije dobro. U tom sluaju,
naime, mi smo zakljuili na dva naina, na opti i poje-
dinani, da bismo dokazali da poneko zadovoljstvo nije
dobro.
Ako je teza odreena, tada se ona moe pobiti na dva
naina. Taj sluaj imamo, na primer, ako je pretpostavljeno
na dobrota pripada ponekom zadovoljstvu, ali da ne
pripada ponekom drugom [zadovoljstvu]. Jer bilo da se
dokae da je svako zadovoljstvo dobro, ili da nijedno
zadovoljstvo nije dobro, tvrenje e biti pobijeno. Ali ako
je protivnik tvrdio da je samo jedno zadovoljstvo dobro, to
tvrenje se moe pobiti na tri naina. Jer, mi emo
navedeno tvrenje pobiti, kad dokaemo da je svako zado-
voljstvo dobro, ili da nijedno zadovoljstvo nije dobro, ili
da je vie od jednoga zadovoljstva dobro. A ako je teza
jo ue odreena, tako ako se uzme kao primer da je
etiri naina. Jer, ovo tvrenje bie pobijeno kad se
dokae da je svaka vrlina znanje, ili da nijedna vrlina nije
znanje, ili da je poneka druga vrlina, na primer pravi-
nost, isto tako znanje, ili da sama mudrost nije znanje.
Korisno je takoe razmotriti pojedinane sluajeve u
kojima je poneki atribut [u tezi] afirmiran kao da pripada
ili ne pripada subjektu, kao [to je sluaj] i kod optih
problema.25 Dalje, valja razmotriti vrste, na taj nain to
e se one deliti na rodove, sve dok se ne doe do onih koji
nisu vie deljivi kao to smo ranije naznaili. 26 Jer,
bilo da atribut izgleda kao da pripada svakom subjektu,
ili kao da ne pripada nijednom subjektu, potrebno je
posto se [u korist svoje teze] navelo vie primera ili da
protivnik uopte prihvati tezu, ili da navede negativan
434 :s*
435
primer, pokazajui u kome sluaju nije tako. Dalje, u slu-
ajevima u kojima se akcidencija moe deliti bilo po rodu
ili po broju, treba ispitati da li nijedna od ovih odredaba
ne pripada subjektu,27 tako, na primer, [kad se za po-
tvrivanje stava] da se vreme ne kree i da ono nije kre-
tanje, nabroje razliiti rodovi kretanja. Jer, ako nijedna od
ovih odredaba ne pripada vremenu, jasno je da se vreme
ne kree, i da ono nije kretanje. Isto tako, moe se
dokazati da dua nije broj, poto se svaki broj podeli na Knjiga etvrta
neparan i paran. Jer, ako dua nije ni neparna, ni parna
ona oevidno nije broj. [OPTA MESTA VRSTE]
to se tie akcidencija, moe se postupati takvim sred-
stvima [upravo slinim onima kojima smo govorili], i Glava prva
na takav nain. [MESTA]

Posle mesta akcidencije treba ispitati mesta koja se

odnose na vrstu i na svojstvenost.1 To su sastavni delovi
mesta koja se odnose na definicije,2 ali oni su, kao takvi,
retko predmet istraivanja dijalektiara. 3
Ako je protivnik postavio vrstu nekog bia, treba prvo
da upravimo panju na sve stvari koje pripadaju istoj
vrsti kao stvar kojoj je re, da bismo videli postoji li
neka stvar kojoj vrsta nije pridana, kao to smo inili
za akcidenciju.4 Tako, na primer, ako je dobro postavljeno
kao vrsta zadovoljstva, treba videti da li poneko zado-
voljstvo nije dobro. Naime, ako je tako, oevidno je da
dobro nije vrsta zadovoljstva, jer vrsta je afirmirana
od svega to potpada pod isti rod.
Dalje, treba ispitati je li vrsta afirmirana, ne u bit-
nosti, ve samo kao akcidencija, kao to je belo afirmi-
rano od snega, ili kao to je ono to se samo sobom kree
[afirmirano] od due. Jer, sneg nije u bitnosti beo i,
prema tome, belo nije vrsta snega. A ni dua nije u bitnosti
ono to se kree, nego je njeno kretanje za nju akcidencija
kao to je i za ivotinju esto akcidencija hodati" i
biti stvor koji hoda". Dalje, ono to se kree ne oznaava
sutinu, nego ono to dela ili to trpi. Isto vai za belo.
Jer, belo ne izraava sutinu snega, nego njegov
437

izvestan kvalitet. Iz toga izlazi da nijedan od ova dva izraza
nije u bitnosti afirmiran.
A naroito treba razmotriti definiciju akcidencije, da
bi se videlo da li se ona slae sa naznaenom vrstom' .________
kao to je to sluaj u sad navedenim primerima. Mogue je da
se jedna stvar kree i da se ne kree, a, isto tako da bude bela i
da ne bude bela. Tako nijedan od ovih atributa nije vrsta, nego
je akcidencija, poto smo nazvali akcidencijom ono to moe
pripadati i ne pripadati jednom subjektu.5
Treba, dalje, ispitati da li se vrsta i rod nalaze ne u istoj
podeli [kategoriji], nego da li je vrsta supstancija, a rod
kvalitet, ili da li je prva relacija, a druga kvalitet. Tako, na
primer, sneg i labud su supstancije, a belo nije supstancija,
nego kvalitet. Tako, belo nije vrsta ni snega ni labuda.
Uzmimo, opet, kao drugi primer: nauka spada u relacije, a
dobro i lepo su kvaliteti. Tako, dobro i lepo ne mogu biti vrsta
nauke. Naime, vrste relacije treba same da spadaju u relacije,
kao, na primer, dvostruko, jer mnogostruko, kao vrsta
dvostrukog, i samo je relacija. Opte govorei, vrsta mora
potpadati pod istu podelu kao i rod. Ako je rod supstancija, i
vrsta mora biti supstancija, a ako je rod kvalitet, i vrsta mora
biti kvalitet. Tako, na primer, ako je belo kvalitet, tada i boja
mora biti kvalitet. A isto je tako i za drugo.
A, opet, treba videti je li nuno ili mogue da vrsta
uestvuje u onome to njoj treba da pripada [to je rod].
Uestvovati znai dobiti definiciju onoga u emu neto
uestvuje." Iz ovoga je jasno da rodovi uestvuju u vrstama, a
ne vrste u rodovima. Jer rod dobija definiciju vrste, a vrsta [ne
dobija] definiciju roda. Treba videti da li data vrsta uestvuje ili
moe uestvovati u rodu. Na primer, u sluaju da se jedna stvar
oznai kao vrsta bia ili jednog, iz toga proizlazi da bi vrsta
uestvovala u rodu. Naime, bie i jedno afirmirani su od svega
to postoji, a prema tome [afirmirana je] i njihova definicija. 7
Dalje, treba videti je li istinit rod koji je pridat jednoj
stvari, dok [njena] vrsta nije istinita. Tako, na primer,
438
treba videti je li bie ili predmet nauke stavljen kao vrsta
predmeta miljenja. Predmet miljenja moe biti afirmiran od
nebia, poto su predmeti miljenja mnoge stvari koje ne
postoje. Meutim, jasno je da bie ili predmet znanja nisu
afirmirani od nebia. Prema tome, ni bie ni predmet znanja
nisu vrsta predmeta miljenja. Jer, i vrsta stvari iji je rod
afirmiran mora biti afirmirana.
Treba jo razmotriti da li stvar koja treba da pripada vrsti
nije sposobna da uestvuje ni u jednom od rodova. Jer, nemogue
je da ono to ne uestvuje ni u jednom od rodova uestvuje u
vrsti, sem ako to nije jedan od rodova koji su dobijeni pomou
prve podele, jer ovi uestvuju samo u vrsti. Ako je kretanje
stavljeno kao vrsta zadovoljstva, treba videti da li zadovoljstvo
nije ni kretanje iz mesta u mesto, ni kvalitativna promena, niti
inae koji od pretpostavljenih rodova kretanja. Jer, tada je jasno
da zadovoljstvo ne moe uestvovati ni u jednom od rodova, a,
prema tome, ni u vrsti, poto ono to uestvuje u vrsti mora
uestvovati i u jednom od rodova. Iz toga proizlazi da
zadovoljstvo ne moe biti neki rod kretanja, a i nijedna od
individualnih injenica koje se podrazume-vaju pod reju
kretanje". Jer, individue uestvuju u vrsti i u rodu. Tako, na
primer, pojedinani ovek uestvuje u oveku i u ivotinji.
Dalje, treba videti da li termin koji treba da pripada vrsti
ima iri obim nego vrsta. Tako, na primer, predmet miljenja
ima iri obim nego bie, poto su bie i nebie u isti mah
predmet miljenja, i tako predmet miljenja ne moe biti rod
bia. Naime, vrsta uvek ima iri obim nego rod. Jo treba ispitati
da li su rod i vrsta jednakog obima, tako da li je od atributa
koji pripadaju svim stvarima [i koji su prema tome jednakog
obima] jedan stavljen kao rod, a drugi kao vrsta, kao, na
primer, bie i jedno. Jer, bie i jedno pripadaju svim stvarima,
tako da nijedno od njih dvoje nije vrsta drugog, poto imaju
jednak obim. Isto vai ako se ono to je prvobitno i princip
stave kao da potpadaju jedno pod drugo. Jer, princip je ono to
je prvobitno, a ono to je prvobitno je princip, tako da su ili
439
ova dva izraza samo jedna ista stvar, ili da nijedna od njih
dveju nije vrsta druge. Glavno pravilo za sve ovakve sluajeve
jeste da vrsta mora imati vei obim nego rod i nego
[specifina] razlika. Jer i razlika ima manji obim nego vrsta.
Treba jo ispitati da li pomenuta vrsta nije, ili moe da ne
izgleda, vrsta neeg to po rodu nije razliito od stvari kojoj
je re. Ili [treba ispitati], kad se utvrdi jedna teza, je li ona vrsta
neke od tih stvari. A sve stvari koje se ne razlikuju po rodu
imaju istu vrstu. Ako je dokazano da je ona vrsta jedne od tih
stvari, tada je oevidno da je ona vrsta svih tih stvari; a ako je
dokazano da ona nije vrsta samo jedne od tih stvari, oevidno
je da ona nije vrsta nijedne od njih. To je kao kad bi, na primer,
neko ko je stavio nedeljive linije [linije koje se ne mogu ei]
tvrdio da je njihova vrsta nedeljiva. Ovaj izraz [nedeljivo] nije
vrsta linija koje su deljive, a ove se ne razlikuju po rodu od
nedeljivih linija. Jer, sve prave linije nisu nikad po rodu
razliite jedne od drugih.
Glava druga
[DRUGA MESTA]
Treba, isto tako, obratiti panju na to da li postoji neka
druga vrsta datoga roda koja ne sadri datu vrstu, i koja nije
pod njom, kao to bi bio sluaj kad bi, na primer, neko
stavio nauku kao vrstu pravinosti. Jer, vrlina je takoe vrsta
pravinosti, i nijedna od ove dve vrste ne sadri drugu, tako da
nauka ne bi mogla biti vrsta pravinosti. Jer, izgleda da uvek
kad jedan rod potpada pod dve vrste, jedna vrsta je sadrana u
drugoj.8
Ali ovo pravilo donosi tekou u vie sluajeva. Naime
neki smatraju da je mudrost u isto vreme vrlina i nauka, a da
nijedna od ove dve vrste ne potpada pod drugu.
Svi ne misle da je mudrost nauka. Ali i kad se dopusti da
je to tvrenje istinito,8 ipak e izgledati nuno da su vrste iste
stvari podreene jedna drugoj, ili da se obe sadre u istoj vrsti,
kao to to vai za vrlinu i nauku. Jer obe
noslednje potpadaju pod istu vrstu, poto je svaka od njih stanje
i sposobnost. Treba, dakle, razmotriti da li nijedna od ove dve
osobine ne pripada naznaenoj vrsti, jer ako vrste nisu
podreene jedna drugoj, i ako obe ne pripadaju istoj vrsti, tada
naznaeni izraz ne moe biti vrsta. Valja isto tako razmotriti
vrstu date vrste, i tako uvek treba ii dalje ka vioj vrsti i videti
da li su sve vrste afirmirane od roda, i da li su afirmirane u
bitnosti. Jer, sve vie vrste moraju biti bitno pridate rodu. Ako
na nekom mestu nema ovog slaganja, jasno je da naznaeni
termin nije vrsta.
Treba, uz to, videti da li vrsta uestvuje u rodu, ili ona
sama, ili jedna od njenih viih vrsta. Jer, via vrsta ne
uestvuje ni u kakvim niim vrstama.
Ako se jedna teza pobija, treba primeniti pravilo koje smo
dali. Ali, ako treba utvrditi tezu, i ako je pretpostavljeno da
termin izraen kao vrsta pripada rodu, ali se samo sumnja da
mu on pripada i u koliko je vrsta, dovoljno je dokazati da je
jedna od viih vrsta bitno afirmirana od roda. Jer, ako je samo
jedna od njih [od vrsta] u bitnosti pridata, tada e sve vrste i
one koje su vie, i one koje su nie od nje, ako su afirmirane
od roda, biti u bitnosti afirmirane, tako da je i izraz koji je
naznaen kao vrsta bitno afirmiran. Treba pomou indukcije
pokazati da e, ako je samo jedna od vrsta bitno afirmirana, i
sve ostale [vrste], im su afirmirane, biti bitno afirmirane.
Ali, ako se sumnja da izraz koji je naznaen kao vrsta
potpuno pripada subjektu, tada nije dovoljno dokazati da je
neka od viih vrsta u bitnosti afirmirana rodu. Tako, na
primer, ako je premetanje [iz mesta u mesto] naznaeno kao
vrsta hoda, nije dovoljno dokazati da je hod kretanje da bi se
dokazalo da je on premetanje, poto postoje i drugi rodovi
kretanja. Naime treba jo dokazati da hod ne uestvuje ni u
jednom od rodova kretanja koji proizlaze iz iste podele [iz iste
vrste kretanja], sem u sluaju premetanja [iz mesta u mesto].
Jer, nunim nainom, ono sto uestvuje u vrsti, uestvuje i u
nekom od rodova koji su dobijeni prvom deobom vrste. Prema
tome, ako hod
440 441
ne uestvuje ni u uveavanju, ni u smanjivanju, ni u drugim
rodovima kretanja, jasno je da e on uestvovati u pre-
metanju, tako da e premetanje [iz mesta u mestol biti
vrsta hoda.
A kad se tie stvari iji je postavljeni rod afirmiran kao
vrsta,10 treba razmotriti je li ono to je naznaeno kao njegova
vrsta isto tako u bitnosti afirmirano samim stvarima kojima je
rod isto tako pridat, a, slino tome da li su sve vrste koje su vie
nego ta vrsta takoe [pridate stvarima]. Ako na nekom mestu
nije tako, jasno je da naznaeni izraz nije vrsta. Jer, kad bi bio
vrsta, tada bi sve vrste koje su vie nego ona, a i ona sama, bile
u bitnosti afirmirane onim stvarima iji je rod isto tako u
bitnosti afirmiran. Ako se pobija neka teza, korisno je videti da
li nije u bitnosti afirmirana vrsta onih stvari iji je rod isto tako
afirmiran.11 Ali, ako se utvruje neka teza, korisno je razmotriti
je li vrsta u bitnosti afirmirana. Jer, ako jeste, iz toga e
proizai da e vrsta i rod biti u bitnosti afirmirani od istog
subjekta, tako da isti subjekt potpada pod dve vrste. Ove vrste
moraju, nunim nainom, biti pot-injene jedna drugoj. A ako
je dokazano da izraz koji hoemo da utvrdimo kao vrstu ne
potpada pod rod, jasno je da e rod potpadati pod njega, tako da
e biti dokazano da je taj izraz vrsta.
Valja razmotriti i definicije vrsta i videti da li one
odgovaraju datom rodu i onom to u rodu uestvuje. Treba,
nunim nainom, da definicije vrsta budu afirmirane rodu i
stvarima koje uestvuju u rodu. Ako na nekom mestu nije tako,
oevidno je da naznaeni izraz nije vrsta.12
Valja jo obratiti panju na to da li je protivnik stavio
[specifinu] razliku kao vrstu, uzimajui, na primer, besmrtno
kao vrstu Boga. Jer, besmrtno je razlika ivog bia, poto su od
ivih bia jedna smrtna, a druga besmrtna. Prema tome, jasno
je da je protivnik pogreio [ako je tako uinio]. Naime,
[specifina] razlika nije nikad vrsta niega. A oevidno je to
istinito, jer nijedna razlika ne izraava sutinu, nego pre neku
osobinu, kao to su, na primer, onaj ko hoda nogama" i
dvononi".
Treba jo razmotriti je li protivnik stavio [specifinu]
razliku u vrstu, na primer na taj nain to je uzeo neparno za
broj. Jer neparno je razlika broja, a nije rod. A ne izgleda ni da
razlika uestvuje u vrsti. Jer ono to uestvuje u vrsti uvek je ili
rod, ili individuum; meutim razlika nije ni rod, ni individuum.
Tako je oevidno da razlika ne uestvuje u vrsti. Dakle ni
neparno ne moe biti rod, nego [specifina] razlika, poto ne
uestvuje u vrsti.
Dalje, treba razmotriti da li je protivnik stavio vrstu u rod13
, na primer, time to je ono to se dodiruje uzeo za ono to je
kontinuirano, ili time [to je uzeo] meavinu za stapanje,14 ili
kao u Platonovoj definiciji to je uzeo kretanje iz mesta u
mesto za premetanje sa jednog mesta na drugo.15 Dodir ne mora
nunim nainom da bude kontinuitet, nego je, naprotiv,
kontinuitet dodir. Jer, sve to se dodiruje nije kontinuirano, ali
sve kontinuirano se dodiruje. Tako je i sa ostalim primerima.
Svaka meavina nije stapanje (jer meavina suvih stvari nije sta-
panje), i svaka promena mesta nije premetenje sa jednog mesta
na drugo. Hodanje nije premetanje sa jednog mesta na drugo.
premetanju se govori obino samo kod stvari koje prelaze sa
jednog mesta na drugo nevoljno [mehaniki], kao to je to sluaj
kod neoduhovljenih bia. U navedenim sluajevima vidi se da
rod ima iri obim nego vrsta, obrnuto onom to bi moralo da
bude.
Dalje, valja razmotriti da li je protivnik postavio
[specifinu] razliku u rod, kao, na primer, da li je uzeo
besmrtno za Boga.16 Iz toga bi proizalo da rod ima obim
jednak ili vei [nego razlika to ne moe biti]. Jer, razlika
ima uvek obim jednak ili vei nego rod.
Dalje, treba razmotriti da li je protivnik stavio vrstu u
razliku time to je, na primer, rekao da je boja ono to skuplja
[to ini manjim ono to se vidi] ili da je broj ono to je
neparno.
I [treba razmotriti]: da li je protivnik uzeo vrstu za razliku.
Jer moe se izneti sledea teza: da je meavina razlika stapanja
ili da je menjanje mesta razlika preme-stanja iz mesta u mesto.
Ispitivanje svih ovakvih sluajeva
442 443
mora se vriti pomou istih pravila, jer mesta su opta za
sve [sluajeve]. Vrsta treba uvek da ima vei obim nego
razlika, i ne treba da uestvuje u razlici. Ali ako je vrsta
uzeta kao to je [ranije] reeno, nijedno od dva [pomenutal
pravila nee vaiti. Naime, vrsta e imati manji obim nego
razlika i uestvovae u razlici.
Zatim, ako nijedna od razlika vrste nije afirmirana
datom rodu, ni vrsta nee biti afirmirana. Tako, na primer
dui nije afirmirano ni neparno, ni parno, tako da
ona nije broj.17
Valja jo videti je li rod po prirodi raniji nego vrsta, i
da li, kad iezne, nestaje i vrste. Jer, izgleda da treba da
bude suprotno.
Dalje, ako pomenuta vrsta, ili njena razlika mogu da
nedostaju rodu, na primer, ako je mogue da kretanje
nedostaje dui, ili da istinito i lano nedostaju miljenju,
tada nijedan od pomenutih izraza nee biti ni vrsta, ni
razlika. Jer, izgleda da vrsta i razlika prate rod, dokle god
on traje.
Glava t r e a
[DRUGA MESTA]
Treba jo razmotriti da li ono to se podrazumeva u
vrsti, uestvuje, ili moe da uestvuje u neem to je kont-
rerno suprotno vrsti. Tada e, naime, ista stvar istovremeno
uestvovati u kontrernim suprotnostima, poto se ona
nikad ne odvaja od svoje vrste, a, ipak, ona uestvuje ili
moe da uestvuje u onome to joj je kontrerno suprotno.
Dalje, treba videti da li rod ima udela u nekoj osobini
za koju je potpuno nemogue da pripada stvarima to
potpadaju pod vrstu. Tako, na primer, ako dua ima udela
u ivotu, a nijedan broj ne moe da ivi, tada dua ne
moe da bude rod broja.
Treba obratiti panju i na to da li je rod homoniman
vrsti, na taj nain to pri tome upotrebljavamo elementarne
principe koje smo oznaili.18 Jer, vrsta i rod su sinonimi.
Poto svaka vrsta sadri vie rodova, treba videti da li
nemogue da postoji jo i jedan drugi rod sem onog koji je
stavljen kao da pripada naznaenoj vrsti. Ako taj rod ne
postoji, jasno je da izreeni izraz uopte ne moe biti
vrsta.
Treba, isto tako, videti da li je protivnik naveo kao
vrstu neki metaforni izraz [izraz u prenesenom smislu].
Tako, na primer, kad se kae da je umerenost harmonija,
[jasno je da je] svaka vrsta afirmirana u bukvalnom [pra-
vom] smislu reci svojim rodovima, a [da] harmonija nije
afirmirana umerenosti u bukvalnom smislu, ve meta-
forno. Jer, svaka harmonija lei u tonovima.
Dalje, treba videti postoji li kontrerna suprotnost
rodu. To ispitivanje moe se vriti na vie naina. Prvo
valja videti da li kontrerna suprotnost spada u istu vrstu
kao rod, kad vrsta nema kontrernu suprotnost. Jer, kont-
rerne suprotnosti moraju biti u istoj vrsti, ako vrsta nema
nikakvu kontrernu suprotnost.
Ali, ako vrsta ima kontrernu suprotnost, valja videti
da li se kontrerna suprotnost roda nalazi u kontrerno
suprotnoj vrsti. Jer, kontrerno suprotni rod treba nunim
nainom da se nalazi u kontrerno suprotnoj vrsti, uvek
kad postoji kontrerna suprotnost vrsti. Sve ovo u pojedi-
nostima postaje oevidno pomou indukcije.
Sem toga, valja videti da li se kontrerna suprotnost
roda ne nalazi uopte ni u jednoj vrsti, nego je sama ona
vrsta. Uzmimo kao primer dobro. Ako dobro nije u vrsti,
ni njegova kontrerna suprotnost nee biti u vrsti, nego e
sama biti vrsta, kao to se deava kod dobra i zla. Naime,
nijedno od njih ne stoji u vrsti, nego su vrsta i jedno i drugo.
Dalje, treba videti da li su vrsta i rod kontrerne suprot-
nosti neem, i da li par tih kontrernih suprotnosti ima
jedan srednji izraz, a ne drugi. Ako vrste imaju neto
srednje, rodovi ga isto tako imaju, a ako ga imaju
rodovi, tada ga imaju i vrste, kao to je to sluaj kad su u
pitanju vrlina i porok [vrste], pravda ili nepravda [rodovi],
gde svaki od ovih parova ima neto srednje. Na ovo se
444 445
moe staviti prigovor da izmeu zdravlja i bolesti ne postoji
nita srednje, iako ono postoji izmeu dobra i zla
Ili valja ispitati da li, moda, i ako zaista postoji neto
na sredini izmeu oba, to jest i vrsta i rodova, ovo nije
izraeno u oba sluaja na isti nain, ve je u jednom [sluaju da li i kontrerno suprotni rod stoji u kontrerno suprotnoj vrsti.
izraeno] negativno, a u drugom kao subjekt.19 Verovatno je da
se ono to stoji u sredini mora odnositi na isti nain u oba
sluaja kao kod vrline i poroka, pravinosti i nepravinosti, jer
u ova dva para [suprotnosti] ono to stoji u sredini izraeno je
negativno.20
Dalje, kad vrsta nema kontrernu suprotnost, treba ne
samo razmotriti da li se ono to je kontrerno suprotno rodu
nalazi u istoj vrsti, nego da li se u njoj nalazi i neto srednje.
Jer, u vrsti gde se nalaze krajnosti nalazi se i ono to stoji na
sredini, kao kod belog i crnog. Jer, boja je i njihova vrsta, i
vrsta svih boja koja se izmeu njih nalazi. Moe se staviti
prigovor da nedostatak i preteranost pripadaju istoj vrsti (jer
oba pripadaju zlu); meutim, prava mera, koja stoji izmeu
jednog i drugog, ne pripada zlu nego dobru.
Mora se jo ispitati da li vrsta ima neku kontrernu
suprotnost, a rod je nema. Jer, ako vrsta ima neku kontrernu
suprotnost, i rod je ima, kao to je, na primer, vrlina
kontrerno suprotna poroku, a pravinost nepravinosti. Ako se
ispitaju i drugi primeri, videe se jasno da je tako. Kao
prigovor moe se navesti sluaj zdravlja i bolesti. Zdravlje je
potpuno kontrerno suprotno bolesti, ali jedna odreena bolest,
koja je izvestan rod bolesti, nije kontrerno suprotna niem. Kao
primer za to mogu posluiti groznica, i bolest oiju, ili druge
pojedinane bolesti.
Sve ove razne naine razmatranja treba primeniti na
pobijanje [jedne teze]. Jer, ako osobine kojima je govoreno
ne pripadaju postavljenoj vrsti, jasno je da dati izraz nije vrsta.
Ali ako treba utvrditi tezu, postupa se na tri naina.
Pre svega, treba se zapitati da li kontrerna suprotnost roda
postoji u naznaenoj vrsti, kad vrsta nema kontrerne
suprotnosti. Ako kontrerna suprotnost postoji u vrsti, jasno je
da u njoj postoji i rod kome je re.
Zatim, valja videti da li se srednji rod nalazi u naznaenoj
vrsti. Jer, gde se nalazi srednji rod, nalaze se i krajnji
rodovi.
Sem toga, kad vrsta ima kontrernu suprotnost, valja videti
Jer, ako se on u njoj nalazi, jasno je da i rod kome je re stoji
u vrsti kojoj je re.21
Pored toga, i kad se pobija, i kad se utvruje teza, valja
uzeti u obzir izvedene gramatike oblike i srodne pojmove, i
videti da li oni na slian nain sleduju jedan drugom. Jer,
atribut koji pripada ili ne pripada jednom izrazu, u isto vreme
pripada ili ne pripada svim izrazima. Tako, na primer, ako je
pravinost nauka, tada je pravino" nauno", a pravian
ovek" je naunik". Meutim, ako ne vai jedan od ovih
izraza, tada ne vai ni jedan od ostalih izraza.
Glava e t v r t a
[OSTALA MESTA]
Dalje, treba razmotriti stvari koje meusobno stoje u
slinom odnosu. Tako prijatno stoji prema zadovoljstvu u istom
odnosu kao korisno prema dobrom. Naime, u svakom sluaju
jedno proizvodi drugo.22 Ako je zadovoljstvo u sutini dobro, i
prijatno e biti u sutini korisno. Jasno je da e prijatno
proizvoditi dobro, poto je zadovoljstvo dobro. Isto tako, treba
razmotriti postajanja i propadanja [nestajanja]. Tako, na primer,
ako je graditi" delati", tada je gradilo se" delalo se";
a ako je uiti" seati se", tada je i uilo se" sealo
se"; i ako je rastoiti se" propasti", tada je isto tako biti
rastoen" biti propao", a rastoavanje je vrsta propadanja.
A isto je tako za sve ono to proizvodi postajanje i
Propadanje, kao i za sposobnosti i [njihove] primene. I, uopte,
bilo da se jedna teza pobija, ili da se utvruje, treba uzeti u
obzir stvari prema nekoj [njihovoj] slinosti, kao
446 447
to smo to naveli za postajanje i propadanje. Ako ono to
proizvodi propadanje proizvodi i rastocavanje, tada biti
propao" jeste biti rastoen"; a ako ono to proizvodi postajanje
proizvodi i stvaranje, tada biti postao" jeste i biti stvoren", a
postajanje jeste stvaranje. Isto je i sa sposobnostima i
[njihovim] primenama. Jer, ako je obdarenost nastrojenost, tada
biti obdaren" jeste i biti nastrojen". A ako je upotreba neeg
delatnost, tada je upotre-biti" delati", a upotrebilo se"
delalo se".
Ako je suprotnost rodu neka lienost, tada se jedna
[postavljena] teza [o vrsti] moe pobiti na dva naina. Prvo,
treba ispitati da li je suprotnost u datoj vrsti. Jer, ili se lienost
nikad ne nalazi u istoj vrsti, ili se bar ne nalazi u istoj najblioj
vrsti. Tako, na primer, ako je najblia vrsta koja sadri vid
oseaj [vida], tada slepilo nee biti oseaj [vida]. Drugo, ako
postoji lienost koja je suprotna i vrsti i rodu, ali ako se
suprotnost roda ne nalazi u suprotnosti vrste, tada ni sam dati
rod ne moe biti u datoj vrsti. Kad se [pri raspravljanju] pobija
jedna teza, moraju se primeniti pravila kao to je to objanjeno.
Ali za utvrivanje teze postoji samo jedan [nain postupanja].
Naime, ako je suprotni rod u suprotnoj vrsti, tada e i rod
kome je re biti u vrsti kojoj je re. Tako, na primer, ako je
slepilo rod neosetljivosti, vid je rod oseaja.
A kod negacije [vrste i roda] treba obrnuto postupati, kao
to je reeno za akcidenciju.23 Tako, na primer, ako je prijatno u
sutini dobro, ono to nije dobro nije prijatno. A kad ne bi bilo
tako, tada bi i stvar, koja nije dobra bila prijatna. Ali ako je
dobro vrsta prijatnog, tada je nemogue da stvar koja nije dobra
bude prijatna. Jer kad vrsta jedne stvari nije afirmirana, nijedan
od njenih rodova nije afirmiran. A ko treba neto da utvrdi,
mora isto tako da postupa. Jer ako ono to nije dobro nije
prijatno, tada je prijatno dobro; prema tome, dobro je vrsta
prijatnog.
Ako je rod relacija, treba videti da li je i vrsta relacija. Jer,
ako rod spada u relacije, u njih spada i vrsta, kao to se vidi na
dvostrukom i mnogostrukom,24 koji su i jedno i drugo relacije.
Ali ako vrsta spada u relacije, nije nuno
i da rod u njih spada. Tako je nauka relacija, ali gramatika to
nije. Ili moda i ono to je ranije reeno nee izgledati istinito.
Naime vrlina je u sutini lepa i u sutini dobra, ali ona je
relacija, a dobro i lepo nisu relacije, nego kvaliteti. A, zatim,
treba ispitati da li se rod i odnosi na istu stvar, kad se on uzme
po sebi, i kad se stavi pod svoju vrstu. Tako, na primer, ako se
dvostruko nazove dvostrukim od polovine, tada se i
mnogostruko mora nazvati mnogostrukim od polovine,
inae mnogostruko ne bi moglo biti vrsta dvostrukog.
I, dalje, valja razmotriti da li se rod ne naziva u odnosu na
istu stvar, i na vrstu i na sve vrste svoje vrste. Naime, ako je
dvostruko mnogostrukost polovine, tada e se rei i da je
polovina vea, i uopte, da su se udvostruile sve vie vrste
koje se odnose na polovinu. Moe se staviti prigovor, da nije
nuno da se jednom izrazu govori u odnosu na jednu istu
stvar, kad se govori njemu kao takvom, i kad se njemu
govori prema njegovoj vrsti. Naime, nauci se kae da je ona
nauka svom predmetu, ali da je ona stanje i sposobnost ne
svoga predmeta, nego due.
Jo valja razmotriti da li su vrsta i rod upotrebljeni na isti
nain, upravo u istim padeima, tako, na primer, da li se
kae [u dativu] neem", [u genitivu] neega", i tako dalje. Jer,
vrsta se [ovde] mora slagati sa rodom, kao u sluaju dvostrukog
i njegovih viih vrsta. Naime mi kaemo dvostruko od neega"
i mnogostruko od neega". A tako je i sa naukom. Jer, kao to
se kae nauka neem", tako se kae da se i njene vrste, to
jest sposobnost i stanje, odnose na neto. Na ovo bi se moglo
prigovoriti da ponekad nije tako. Jer, kaemo: vii od neeg"
i ,,kon-trerno suprotno neem" [na grkom dativ]. Meutim,
drugi", koji je vrsta ovih izraza, ne ide [na grkom] sa
dativom, nego sa genitivom. Jer, kae se: drugi nego neto"
[ , na grkom genitiv].
I jo: valja razmotriti da li relativni izrazi koji su slino
izraeni u padeima reci nisu slino konvertibilni 25, kao
dvostruko i mnogostruko. Svaki od ova dva izraza
448 29 Organon 449
trai isti genitiv i za sebe, i pri konverziji. Naime mi kaemo i upotrebljavaju, ali se mogu u njima nai (tako je, na primer,
polovina neeg" i vrlo mali deo neeg". Isto j e tako i sa dua predmet nauke, jer nita ne stoji na putu da dua ima
naukom i sa miljenjem. Predmeti na koje se odnose nauka i znanje sebi, i ako to nije nuno. Jer mogue je da se ta nauka
miljenje stoje [u grkom] u dativu, i isto j e tako kad se izvri dui nalazi u drugoj stvari.) I najzad, drugi izrazi ne mogu
konverzija. Ako u nekim sluajevima slaganja reci zbog uopte postojati u stvarima za koje se upotrebljavaju, kao,
konverzije nisu slina, jasno je da jedna re nije vrsta druge. na primer, kontrerno suprotno u kontrerno suprotnom, ili nauka
A, zatim, valja ispitati da li se rod i vrsta odnose na u predmetu nauke, sem ako predmet nauke nije dua ili
podjednako padea. Jer, smatra se da su oba [i rod i vrsta] ovek. Treba razmotriti da li je protivnik stavio jedan izraz u
afirmirani u istim padeima i za isti broj padea, kao to se vidi pogrenu vrstu, da li je, na primer, izjavio da je pamenje
na primeru poklona i dara. Jer, kae se poklon neega nekome odmor od nauke. Svaki odmor nalazi se u stvari koja miruje i
[grki: ], a dar neega i nekome [ ]. na nju se odnosi; prema tome, i odmor od nauke je u nauci.
dar je vrsta poklona. Naime, poklon je dar koji ne treba da se Tako je i pamenje u nauci, poto je ono odmor od nauke. Ali
vraa. Kod nekih stvari padei nisu jednaki po broju. Jer, to nije mogue, poto je pamenje u dui.
dvostruko je dvostruko od neega, a ono to nadmaa i to je Mesto kome je govoreno zajedniko je i akcidenciji. Jer,
vee jesu takvi u neem i od neeg [grki: ]. nema razlike u tome oznaiti odmor kao vrstu pamenja, ili
Naime, sve ono to nadmaa ili to je vee, uvek nadmaa u rei da je odmor akcidencija pamenja. Jer, ma na koji nain da
neem i od neeg. Tako, pomenuti izrazi nisu vrste dvostrukog, je pamenje odmor, i dalje e vaiti isto dokazivanje
poto se ne odnose na isti broj padea kao rod. Ili moda ne bi pamenju.
bilo bezizuzetno istinito da se vrsta i rod odnose na jednaki
broj padea.
Glava peta
Mora se videti i da li suprotnost roda ima suprotnost vrste
za svoju vrstu26. Tako, na primer, ako je mnogostruko vrsta [DRUGA MESTA]
dvostrukog, da li i polovina ima za vrstu mali deo Dalje, treba jo ispitati da li je protivnik svrstao stanje u
mnogostrukog. Jer, suprotnost vrste mora uvek biti vrsta delanje, ili delanje u stanje, tako, na primer, da li je tvrdio
suprotnog roda. Ako se tvrdi da je nauka u sutini ulno da je ulno opaanje kretanje koje telo prenosi. Jer, ulno
opaanje, tada i predmet nauke u sutini mora biti ono to se opaanje je stanje, a kretanje je delanje. Isto je tako i ako se
opaa. Ali, nije tako. Svaki predmet nauke ne moe se opaati, tvrdi da je pamenje stanje koje je sposobno da zadri jednu
jer ima i nekih inteligibilnih stvari koje su predmet nauke. misao. Jer, pamenje nije nikad stanje, nego je pre delanje.
Predmet ulnog opaanja nije vrsta predmeta nauke. A ako to Varaju se oni koji uvruju stanje u sposobnost koja je
nije, ni ulno opaanje nije vrsta nauke. njena posledica". Primere za ovo imamo, kad se blagost oznai
Od relativnih izraza neki se nalaze nunim nainom u kao savlaivanje gneva, a hrabrost i pravinost kao
stvarima, ili se odnose na stvari za koje se upotrebljavaju. savlaivanje straha i udnje za dobitkom. Naime, hrabrim i
Takvi su, na primer, sposobnost, i stanje, i skladnost (jer izrazi blagim naziva se ovek koji je osloboen strasti, a gospodarem
kojima je govoreno ne mogu se nalaziti ni u jednoj stvari sem sebe onaj ko je obuzet strastima, ah ne doputa da ga one vode.
u onima za koje se upotrebljavaju). A drugi izrazi ne nalaze se A oba ova stanja moe da Prati takva mo da, kad je ovek
nunim nainom u stvarima za koje se aficiran strau, on joj
450 29* 451
ne podlee, nego vlada njome. Ali u tome ne lei sutina
hrabrosti u jednom sluaju, a blagosti u drugom, nee 0 ona lei
u tome da se uopte ne oseaju takve strasti.
A nekad se stavlja kao vrsta sve to je ma kako povezano
sa rodom; tako, na primer, [stavlja se] bol kao vrsta gneva, a
miljenje kao vrsta verovanja. Oba pomenuta izraza [bol i
miljenje] su na neki nain povezani sa datim rodovima
[gnevom i verovanjem], ali ni bol ni miljenje nisu njihove
vrste. Onaj ko se ljuti osea bol, ali se bol u njemu stvorio pre
gneva. Jer, gnev nije uzrok bola nego je bol uzrok gneva.
Prema tome, u apsolutnom smislu uzeto gnev nije bol 28.
Shodno tome, ni miljenje nije verovanje! Naime, mogue je
da se zadri isto miljenje, a da verovanje^ ne ostane isto. Ali
to nije mogue, ako je verovanje rod miljenja. Jer jedna stvar
ne moe da ostane ista, ako joj se potpuno promeni rod. Tako
ista ivotinja ne moe as biti ovek, a as ne biti. Meutim,
ako se kae da verovati znai, nunim nainom, i misliti [u
smislu: biti ubeen], tada e verovanje i miljenje dobiti isti
obim. A tako jedno od njih nee biti vrsta drugog. Naime, vrsta
mora imati vei obim [nego rod].
Valja jo ispitati da li se oba [vrsta i rod] mogu po prirodi
nalaziti u istom subjektu. Jer, u onome u emu se nalazi rod,
nalazi se i vrsta. Tako je, na primer, boja u onome u emu je
belo, a znanje je u onome u emu je gramatika. Ako se, dakle,
stid nazove strahom, a gnev bolom iz toga e proizai da se rod
i vrsta nee nalaziti u istom subjektu. Jer, stid je u razumnom
delu due [ ], strah u kolerinom delu [ ravi]. Jer, ravima se nazivaju oni koji ine zlo po svom
], bol u poudnom delu due [ ] u slobodnom izboru. Svaka mo je neto dostojno eljenja. ak
kome je i zadovoljstvo, a gnev je u kolerinom delu due.
Prema tome, dati izrazi nisu vrste, poto oni ne postaju, prema
svojoj prirodi, u istom delu due kao rodovi. Isto tako, ako bi
se prijateljstvo nalazilo u poudnom delu due, ono ne bi bilo
rod volje. Jer svaka volja nalazi se u razumnom delu due. Ovo
mesto moe se prime-niti i na akcidenciju. Naime, u istoj stvari
nalaze se akciden-cija i ono ija je ona akcidencija, tako da,
ako se [ta dva
elemenata] ne pojavljuju u istoj stvari, jasno je da nije re
akcidenciji.
A zatim, opet, valja ispitati da li samo u izvesnom odnosu
rod uestvuje u vrsti kojoj je re. Naime smatra se da rod ne
uestvuje u vrsti samo u izvesnom odnosu. Tako ovek nije
ivotinja u izvesnom odnosu, niti je gramatika nauka u
izvesnom odnosu. A isto vai i za druge sluajeve. Treba videti
da li se u vrsti uestvuje samo u izvesnom odnosu, kad su u
pitanju neki njeni rodovi. Tako, na primer, [valja ispitati] da li
se za ivotinju kae da je stvor koji se u sutini ulno opaa ili
koji se vidi. jer, ivotinja je samo u izvesnom odnosu stvor koji
se ulno opaa i koji se vidi. Ona je stvor koji se ulno opaa i
koji se vidi u odnosu na [svoje] telo, ali ne u odnosu na [svoju]
duu. I tako ono to se vidi i to se ulno opaa ne moe biti
vrsta ivotinje.
Nekad se ne primeti da se celina stavila u deo, kao, na primer,
kad se tvrdi da je ivotinja oduhovljeno telo. Deo ni na koji
nain nije afirmiran od celine, i tako telo ne moe biti vrsta
ivotinje, poto je ono deo [ivotinje]. Treba jo ispitati da li je
protivnik stavio kao mo [sposobnost], ili kao mogunost neto
to valja kuditi ili izbegavati. Na primer, [treba ispitati] da li je
sofist ili klevetnik, ili lopov oznaen kao ovek koji ume da se
doepa tueg dobra, ili da ispreda klevete, ili da se bavi
sofizmama. Jer, niko od ovih ljudi nije nazvan tako zbog toga
to ima sposobnost da uini naznaeno delo. Naime, i Bog i
poten ovek mogu da ine rava dela, ali oni nisu takvi [nisu
su i sposobnosti da se ini zlo za eljenje, i zbog toga
kaemo da ih imaju Bog i valjan ovek, jer su oni sposobni da
ine rava dela. Tako mo ne moe biti vrsta onoga to je za
kuenje. Naime, kad ne bi bjlo tako, sledovalo bi da je ono to
je kuenje dostojno eljenja, jer bi postojala neka mo
onoga to je za kuenje. A treba jo ispitati da li je stavljeno
neto to je zbog samoga sebe puno vrednosti, ili dostojno
eljenja u
452 453
 [vrstu] moi, mogueg i stvaralakog. Jer svaka mo, i
sve to je mogue, i stvaralako dostojno je eljenja
samo zbog neeg drugog.
A, zatim, [treba ispitati] da li je jedna stvar, koja se
nalazi u dve ili vie vrsta, stavljena samo u jednu od njih
Neke stvari ne mogu se staviti samo u jednu vrstu, kao
na primer, varalica i klevetnik. Jer, nije klevetnik ili vara-
lica onaj ko bi hteo takav da bude, ali nije za to sposoban-
niti onaj ko je za to sposoban, ali ne bi hteo takav da bude'
nego je klevetnik ili varalica onaj ko raspolae sa oba'
ova uslova. Prema tome, ovo emu je govoreno ne treba
staviti u jednu vrstu, nego u dve vrste.
Dalje, ponekad se [u preokrenutom redu] daje vrsta
umesto [specifine] razlike, a [specifina] razlika umesto
vrste. Primer za to imamo kad se kae da je preneraenost
preteranost uenja, a da je ubeenje vrstina verovanja. Ni
preteranost, ni vrstina nisu vrsta, nego [specifina] razlika.
Jer, smatra se da je preneraenost preterano uenje, a da je
ubeenje vrsto verovanje. Tako su preneraenost i
verovanje vrsta, a preteranost i vrstina razlika. Ako se
pretpostavi da su preteranost i vrstina vrste, tada bi i stvari
koje nemaju due imale ubeenje i oseale preneraenost.
vrstina i preteranost neega nalaze se prisutni u onom
emu pripadaju vrstina i preteranost. Ako je preneraenost
preteranost uenja, preneraenost e se nalaziti prisutna u
uenju, tako da e uenje biti preneraeno [a to je sluajevima izgleda da ova vrsta nije istinita, kao, na pri-
besmisleno]. A isto tako ubeenje e se nalaziti prisutno u
verovanju, ako je ubeenje vrstina verovanja , tako da
e verovanje biti ubeeno [to je, isto tako, besmisleno]. A
desilo bi se [onome ko razvija ovakvo shvatanje] da govori
vrstoj vrstini i preterano j preteranosti [to je, isto tako,
besmisleno]. Postoji vrsto ubeenje. Ako je ubeenje
vrstina, postojae vrsta vrstina. Isto tako je i
preneraenost preterana. Ako je preneraenost preteranost,
postojae preterana preteranost. Ali nijedna od ove dve
postavke ne moe se prihvatiti, kao ni [kao to se ne moe
prihvatiti ni tvrenje] da je nauka predmet nauke, a da je
kretanje pokretano.
454
Nekad zabluda nastaje otuda to se jedno trpljenje ili
jedna osobina stavlja u subjekt kao u vrstu koja ima ovu
osobinu, kao, na primer, kad se kae da je besmrtnost
veni ivot. Jer besmrtnost izgleda da je izvesna modifika-
cija ili akcidencija ivota. Da je reeno istina, jasno je
kad se prihvati mogunost da neko od smrtnog moe po-
stati besmrtan. Naime niko nee reci da ovaj ovek ulazi
u drugi neki ivot, nego da je ovaj isti ivot dobio izvesnu
novu akcidenciju ili modifikaciju. Prema tome, ivot nije
vrsta besmrtnosti.
Treba jo ispitati da li se jednoj modifikaciji pripisuje
za vrstu subjekt ija je ona modifikacija. Takav primer
imamo kad se kae da je vetar pokrenuti vazduh. Upravo,
vetar je kretanje vazduha.29 Naime, vazduh ostaje isti i
kad se kree, i kad miruje. Prema tome, vetar uopte nije
vazduh. Jer, inae bi bilo vetra ak i kad se vazduh ne bi
kretao. Naime, ostaje isti vazduh, koji je maloas bio
vetar. Isto je tako i sa drugim takvim stvarima.
A kad bi se smatralo da u ovom sluaju treba da prih-
vatimo kako je vetar pokrenuti vazduh, ne bi trebalo pret-
postaviti da ovo tvrenje vai za sve stvari koje nemaju
istinitu vrstu. Naime, to tvrenje trebalo bi primeniti samo
na stvari ija je data vrsta istinito afirmirana. U nekim
mer, u sluaju blata i snega. Naime, kae se da je sneg
zgusnuta voda, a da je blato zemlja pomeana sa vlagom.
Ali sneg nije voda, niti je blato zemlja, i tako ni sneg ni
voda ne mogu biti vrsta. Jer, vrsta mora uvek biti istinita
za sve svoje rodove. Isto tako, ni vino nije uskisla voda u
smislu u kome kae Empedokle, voda uskisla u drvetu",
jer vino uopte nije voda.
Glava esta
[DRUGA MESTA]
Dalje, treba razmotriti da li dati izraz nije uopte
vrsta niega, jer jasno je da on tada ne moe biti ni vrsta
roda koji je u pitanju. Valja ispitati da li se stvari koje ue-
455
 stvuju u datoj vrsti ni u emu po rodu ne razlikuju jedna od
druge, kao, na primer, bele stvari koje se po rodu ne razlikuju
jedna od druge. Meutim, rodovi svake vrste su razliiti. Tako
belo ne moe biti vrsta niega.
Treba, zatim, razmotriti i da li je opti [univerzalni] atribut
oznaen kao rod ili kao [specifina] razlika. Naime ime vie
optih atributa.30 Tako Bie i Jedno spadaju u opte atribute.
Ako je Bie postavljeno kao vrsta, jasno je da e ono biti vrsta
svega, poto je od svega afirmirano. Jer, vrsta nije pridata
niem drugom nego svojim rodovima. Tako bi Jedno bilo rod
Bia. Iz toga izlazi da e svemu emu je vrsta afirmirana i
rod biti afirmiran. Jer Bie i Jedno afirmirani su od svega
uopte. A rod treba da ima manji obim [nego vrsta]. Meutim,
ako je neki opti atribut oznaen kao [specifina] razlika, jasno
je da e ta razlika dobiti obim jednak ili vei nego vrsta. Jer,
obim razlike bie jednak obimu vrste, ako i vrsta spada u opte
atribute, a ako ne spada, obim razlike bie vei.
Dalje, valja ispitati da li je u subjektu vrsta pridata rodu,
kao belo snegu. Jasno je u tom sluaju da belo ne moe biti
vrsta.31 Jer, vrsta je afirmirana rodu samo kao subjektu.
Valja ispitati i da li vrsta nije sinonimna rodu. Jer, vrsta je
sinonimno afirmirana svim rodovima.32
Dalje, valja ispitati da li je, kad postoji jedna kon-trerna
suprotnost i za rod i za vrstu, bolja [od tih suprotnosti]
stavljena u goru vrstu.33 Iz toga bi sledovalo da se rod koji
ostaje nalazi u vrsti koja ostaje, jer se kontrerne suprotnosti
nalaze u kontrerno suprotnim vrstama. Tako e bolji rod biti u
goroj vrsti, a gori rod u boljoj vrsti. Ali smatra se da bolji rod
treba da spada u bolju vrstu.
A [nepravilno se postupa] i ako se isti rod isto odnosi
prema dvema vrstama, pa se on stavi u goru, a ne u bolju vrstu.
Tako [se postupa], na primer, ako se dua oznai kao kretanje
ili kao pokreta. Izgleda da je dua princip mirovanja kao i
kretanja. Ako je mirovanje bolje, tada dua pripada toj vrsti.
Dalje, valja dokazivati na osnovu onog to je vie" i onog
to je manje". Ako neto [jedna teza] treba da se pobije, valja
ispitati da li vrsta doputa vie, a rod ne doputa, i to ni sam
rod, niti izraz koji je po njemu nazvan. Tako, na primer, ako
vrlina moe da se poveava [ako ona doputa vie], tada to
mogu i pravinost i pravedan ovek. Jer, jedan ovek se naziva
pravednijim od drugoga. Prema tome, ako data vrsta moe da
se poveava, a rod to ne moe ni sam rod, ni ono to je po
njemu nazvano, tada dati izraz nee biti vrsta.
I opet: ako ono to izgleda vie, ili isto toliko vrsta nije
vrsta, jasno je da ni dati izraz to nije. Ovo mesto naroito je
korisno za one sluajeve gde izgleda da rodovi imaju vie
bitnih predikata koji nisu razlikovani jedan od drugog, te,
prema tome, ne moemo rei koji je od njih vrsta. Tako su, na
primer, gnevu obino bitno pridavani [kao vrste] i bol i
oseanje pretrpljenog prezrenja, jer gnevan ovek osea bol
i smatra se prezrenim. Isto ispitivanje primenjuje se i kad se
jedan rod uporeuje sa drugim. Ako se ono to izgleda da se
vise ili podjednako nalazi u datoj vrsti ne nalazi u vrsti, jasno je
da ni dati rod nee biti u vrsti.
Ako se pobija [jedna teza], treba primeniti naznaeni
postupak, a ako se [jedna teza] utvruje, mesto je nepri-
menljivo, ako data vrsta i rod mogu da se uveavaju [ako
doputaju vie]. Jer, iako oba izraza mogu da se uveavaju [ako
doputaju vie], nita ne stoji na putu da jedan bude vrsta
drugog. Lepo i belo mogu da se uveavaju, a nijedno nije vrsta
drugog. Meutim, korisno je poreenje vrsta izmeu njih samih
i rodova izmeu njih samih. Na primer, ako jedna odreena
stvar izgleda isto toliko vrsta koliko neka druga odreena stvar,
tada, ako je jedna od njih vrsta, i druga je isto tako vrsta. Isto
vai i u sluaju ako je vrsta ono to manje izgleda da je vrsta,
kao i u sluaju ako je vrsta ono to vie izgleda da je vrsta.
Tako, na primer, ako je mo, vie nego vrlina, vrsta
samosavlaivanja, tada, ako je vrlina vrsta, i mo e biti
[vrsta]. Isto se daje primeniti i na rod. Ako jedna odreena stvar
izgleda isto
456 457
 stvuju u datoj vrsti ni u emu po rodu ne razlikuju jedna od
druge, kao, na primer, bele stvari koje se po rodu n e razlikuju
jedna od druge. Meutim, rodovi svake vrste su razliiti. Tako
belo ne moe biti vrsta niega.
Treba, zatim, razmotriti i da li je opti [univerzalni] atribut
oznaen kao rod ili kao [specifina] razlika. Naime ime vie
optih atributa.30 Tako Bie i Jedno spadaju u opte atribute.
Ako je Bie postavljeno kao vrsta, jasno je da e ono biti vrsta
svega, poto je od svega afirmirano. Jer, vrsta nije pridata
niem drugom nego svojim rodovima. Tako bi Jedno bilo rod
Bia. Iz toga izlazi da e svemu emu je vrsta afirmirana i
rod biti afirmiran. Jer Bie i Jedno afirmirani su od svega
uopte. A rod treba da ima manji obim [nego vrsta]. Meutim,
ako je neki opti atribut oznaen kao [specifina] razlika, jasno
je da e ta razlika dobiti obim jednak ili vei nego vrsta. Jer,
obim razlike bie jednak obimu vrste, ako i vrsta spada u opte
atribute, a ako ne spada, obim razlike bie vei.
Dalje, valja ispitati da li je u subjektu vrsta pridata rodu,
kao belo snegu. Jasno je u tom sluaju da belo ne moe biti
vrsta.31 Jer, vrsta je afirmirana rodu samo kao subjektu.
Valja ispitati i da li vrsta nije sinonimna rodu. Jer, vrsta je
sinonimno afirmirana svim rodovima.32
Dalje, valja ispitati da li je, kad postoji jedna kon-trerna
suprotnost i za rod i za vrstu, bolja [od tih suprotnosti]
stavljena u goru vrstu.33 Iz toga bi sledovalo da se rod koji
ostaje nalazi u vrsti koja ostaje, jer se kontrerne suprotnosti
nalaze u kontrerno suprotnim vrstama. Tako e bolji rod biti u
goroj vrsti, a gori rod u boljoj vrsti. Ali smatra se da bolji rod
treba da spada u bolju vrstu.
A [nepravilno se postupa] i ako se isti rod isto odnosi
prema dvema vrstama, pa se on stavi u goru, a ne u bolju vrstu.
Tako [se postupa], na primer, ako se dua oznai kao kretanje
ili kao pokreta. Izgleda da je dua princip mirovanja kao i
kretanja. Ako je mirovanje bolje, tada dua pripada toj vrsti.
Dalje, valja dokazivati na osnovu onog to je vie" i onog
to je manje". Ako neto [jedna teza] treba da se pobije, valja
ispitati da li vrsta doputa vie, a rod ne doputa, i to ni sam
rod, niti izraz koji je po njemu nazvan. Tako, na primer, ako
vrlina moe da se poveava [ako ona dopusta vie], tada to
mogu i pravinost i pravedan ovek. Jer, jedan ovek se naziva
pravednijim od drugoga. Prema tome, ako data vrsta moe da
se poveava, a rod to ne moe ni sam rod, ni ono to je po
njemu nazvano, tada dati izraz nee biti vrsta.
I opet: ako ono to izgleda vie, ili isto toliko vrsta
___nije vrsta, jasno je da ni dati izraz to nije. Ovo mesto
naroito je korisno za one sluajeve gde izgleda da rodovi
imaju vie bitnih predikata koji nisu razlikovani jedan od
drugog, te, prema tome, ne moemo rei koji je od njih vrsta.
Tako su, na primer, gnevu obino bitno pridavani [kao vrste] i
bol i oseanje pretrpljenog prezrenja, jer gnevan ovek
osea bol i smatra se prezrenim. Isto ispitivanje primenjuje se i
kad se jedan rod uporeuje sa drugim. Ako se ono to izgleda
da se vise ili podjednako nalazi u datoj vrsti ne nalazi u vrsti,
jasno je da ni dati rod nee biti u vrsti.
Ako se pobija [jedna teza], treba primeniti naznaeni
postupak, a ako se [jedna teza] utvruje, mesto je nepri-
menljivo, ako data vrsta i rod mogu da se uveavaju [ako
doputaju vie]. Jer, iako oba izraza mogu da se uveavaju [ako
doputaju vie], nita ne stoji na putu da jedan bude vrsta
drugog. Lepo i belo mogu da se uveavaju, a nijedno nije vrsta
drugog. Meutim, korisno je poreenje vrsta izmeu njih samih
i rodova izmeu njih samih. Na primer, ako jedna odreena
stvar izgleda isto toliko vrsta koliko neka druga odreena stvar,
tada, ako je jedna od njih vrsta, i druga je isto tako vrsta. Isto
vai i u sluaju ako je vrsta ono to manje izgleda da je vrsta,
kao i u sluaju ako je vrsta ono to vie izgleda da je vrsta.
Tako, na primer, ako je mo, vie nego vrlina, vrsta
samosavlaivanja, tada, ako je vrlina vrsta, i mo e biti
[vrsta]. Isto se daje primeniti i na rod. Ako jedna odreena stvar
izgleda isto
456 457
toliko rod vrste kojoj je re koliko neka druga odreena rtirati sa atributom. Jedna stvar moe [logiki] da prati
stvar, tada, ako je jedna vrsta, i druga je isto tako vrsta A ,cm stvar u univerzalnom smislu, a da druga stvar ne
ako ono to manje izgleda da je rod jeste rod, tada e isto ti orvu u univerzalnom smislu. Tako, na primer, mir
tako biti rod i ono to izgleda da je vie rod. P
vek prati tiinu bez vetra, a deljivo prati broj, ali obrnuto
Dalje, da bi se utvrdila [jedna teza], valja razmotriti je niie sluaj (jer sve deljivo nije broj, niti je mir tiina bez
li vrsta bitno afirmirana od stvari za koje treba da vai ptra) A poto je sve to tako, treba pretpostaviti kad
pod pretpostavkom da ne postoji samo jedan dati rod, nego lim ovek dokazuje da termin koji uvek sleduje jeste
da ih ima vie, i to razliitih. Jer, jasno je da e u tome rsta kad drugi termin ne moe da se konvertira s prvim
sluaju ona biti vrsta. Ali ako je dati rod jedan, valja raz rier vrsta uvek logiki prati rod, ali rod ne prati logiki
motriti je li vrsta bitno afirmirana i od drugih rodova, vrstu] Ali, ako protivnik iznosi ovaj dokaz, njega ne treba
_______________________________________________ odobriti u svim sluajevima. Tom dokazu moe se postaviti
jer e opet sledovati da je vrsta afirmirana od vie i razli- prigovor da nebie sleduje svemu to postaje (jer ono to
itih rodova. postaje ne postoji) i da izmeu njih nema konverzije (jer
Ali, poto neki smatraju da je i [specifina] razlika ne postaje sve ono to ne postoji), a ipak nebie nije vrsta
bitno afirmirana od rodova, valja razlikovati vrstu od onoga to postaje. A uopte ne postoje nikakvi rodovi ne-
[specifine] razlike na taj nain to e se iskoristiti osnovni bia [jer ovo ne moe biti vrsta].
principi kojima je ranije*4 bilo reci. Tako se smatra, rodu treba raspravljati onako kao to smo na-
prvo, radi toga to vrsta ima vei obim nego razlika, a zatim znaili.
zbog toga to je za oznaavanje sutine jedne stvari zgod-
nije imenovati vrstu nego razliku. Jer, kad se kae da je
ovek ivotinja, time se vie pokazuje ta je ovek, nego
kad se kae da je on bie koje hoda nogama. Najzad,
[tako se smatra] zato to razlika uvek oznaava kvalitet
vrste, a vrsta ne oznaava kvalitet razlike. Kad se kae
bie koje hoda nogama", oznaava se ivotnja izvesnog
kvaliteta. A kad se kae ivotinja", tada se biu koje hoda
ne pridaje izvestan kvalitet.
Tako razliku treba odvajati od vrste. Izgleda da je
ako je muziar ovek koji [neto] zna tada i muzika
neka nauka, i da je ako se onaj ko hoda pokree hoda-
njem tada i hodanje kretanje. A poto je tako, valja
razmotriti vrstu u koju hoemo neto da postavimo na nain
kome smo govorili. Tako, na primer, ako se eli dokazati
da je nauka u sutini ubeenje, valja razmotriti je li ube-
en onaj ko raspolae naukom, ukoliko je zna. Jer, jasno
je da e nauka biti neko ubeenje. Na isti nain valja
postupati u drugim takvim sluajevima.
Ali teko je razlikovati od vrste atribut koji uvek
[logiki] prati jednu stvar, i ako se ta stvar ne moe kon-

458
 Knjiga peta
[OPTA MESTA PRAVILA ONOME TO JE
SVOJSTVENO]
Glava prva
[O SVOJSTVENOM I NJEGOVIM RAZNIM RODOVIMA!

Da li je naznaeni atribut svojstven ili nije, treba raz-

motriti na osnovu sledeih mesta [pravila].
Data svojstvenost1 je takva ili po sebi i uvek, ili u od-
nosu na neto drugo i za izvesno vreme. Tako, na primer,
oveku je svojstveno po sebi da bude po prirodi pitoma
ivotinja. Svojstveno u odnosu na neto drugo jeste, na pri-
mer, za duu u odnosu na telo da prva vlada, a da drugo
slui. Veno svojstveno je, na primer, za Boga da bude
besmrtno bie. Vremenski svojstveno jeste, na primer, za o-
veka da se eta po mestu za telesne vebe [ ].
Data svojstvenost u odnosu na neto drugo 2 proiz-
vodi ili dva, ili etiri problema. Samo dva problema pro-
izlaze, kad se ista svojstvenost, koja se pridaje jednoj stvari,
drugoj odrie, tako, na primer, kad se kae da je svoj-
stveno oveku u odnosu na konja da bude dvonoan. U
ovom sluaju mogue je pokuati da se dokae da ovek
nije dvonoan, a i da je konj dvonoan; na oba naina svoj-
stvenost bi bila unitena. Ali ako se, od dve svojstvenosti,
jedna prida jednom, a odrekne drugom subjektu, a ako se
druga prida drugom subjektu, a odrekne prvom, dobie
se etiri problema. Tako biva, na primer, kad se kae da je
svojstveno oveku, u odnosu na konja, da ovek ima dve

461
 noge, a konj etiri. Jer, mogue je pokuati da se dokae da
ovek nije dvonoan, i da je on po prirodi etvoronoan a isto
tako [mogue je pokuati da se dokae] da je konj dvonoan, a
da nije etvoronoan. I ma kakvo bilo tvrenje koje se
dokazuje, postavljena svojstvenost ne moe da se odri.
Svojstveno po sebi jeste ono to je dato kao svojstvenost
jedne stvari u poreenju sa svima drugim stvarima i to je
razlikuje od svega. Tako je, na primer, svojstvenost oveka:
smrtna ivotinja sposobna za nauku. Svojstvenost u odnosu
prema neem drugom [relativna svojstvenost] jeste ono to
razlikuje jednu stvar ne od svega ostalog, nego samo od neeg
odreenog. Tako je svojstveno vrlini u odnosu prema nauci to
to prva postaje po prirodi u vie delova due, a druga samo u
razumnom delu due i kod bia koja imaju razum. Svojstvenost
koja uvek postoji jeste ona koja je istinita u svako doba i koja
nikad ne prestaje. Takva je svojstvenost za ivo bie da bude
sastavljeno iz due i tela. Vremenska svojstvenost jeste ona
koja vai samo za izvesno vreme i ne prati uvek subjekt
nunim nainom. Primer za ovo jeste kad je jednom izvesnom
o-veku svojstveno da se seta po trgu.
Pridavanje relativne svojstvenosti sastoji se u tome to se
odreuje razlika koja se nalazi ili u svim individuama i uvek, ili
u veem delu vremena i u veini sluajeva. Tako svojstvenost
ovekova u odnosu prema konju, koja vai svuda i uvek, jeste
da ovek ima dve noge. Jer, svaki ovek ima uvek dve noge, a
nijedan konj nikad nema dve noge. A [specifina] razlika koja
vai u veem delu vremena i za veinu individua, sastoji se u
tome to je, na primer, svojstveno razumnom delu due da
zapoveda poudnom i kolerinom delu, to jedan zapoveda,
dok drugi sluaju. Ali razumni deo due ne zapoveda uvek,
nego se katkad njemu i zapoveda, a i poudnom i kolerinom
delu se uvek ne zapoveda, nego ovaj ponekad i zapoveda,
naime, kad je ovekova dua rava.
Logiki najbolje svojstvenosti [koje su plodne za ras-
pravljanje] jesu svojstvenosti po sebi, i one koje su vene,
i one koje su relativne. Relativna svojstvenost proizvodi vie
problema, kao to smo rekli maloas [u ovoj istoj davi 128 b
22]. Naime, ima dva ili etiri problema koji postaju nunim
nainom, i zato mora da bude i vie dokaza koje oni stvaraju.
svojstvenom po sebi i uvek svojstvenom moe se
raspravljati u odnosu na mnoge stvari, ili se oni mogu
posmatrati s obzirom na vie vremena. svojstvenom po sebi
moe se raspravljati s obzirom na mnoge stvari. Naime, ono to
je svojstveno mora pripadati svom subjektu u odnosu na sva
bia, tako da ako subjekt nije odvojen od svega drugog,
svojstvenost ne moe biti pravilno data. Svojstvenost koja uvek
postoji daje se posmatrati u odnosu na razna vremena. Naime
ako svojstvenost ne pripada subjektu, ili ako mu nije pripadala,
ili mu nee pripadati, ona ne moe biti svojstvenost.
Meutim vremensku svojstvenost ne posmatramo ni u kom
drugom vremenu sem u sadanjosti. Prema tome, njoj nema
mnogo dokaza. A problem zgodan za raspravljanje jeste onaj
koji stvara mnoge vrste dokaze.
Svojstvenost koja se zove relativna treba da bude ispitana
pomou mesta [pravila] koja se daju primeniti na akcidenciju.
Valja videti da li akcidencija pripada jednoj stvari, dok ne
pripada drugoj.3 A svojstvenosti koje uvek postoje i koje su
bitne valja razmotriti na osnovu sledeib mesta.
Glava druga
[MESTA PRAVILA]
Pre svega, valja ispitati da li svojstvenost moda nije
pravilno izraena, ili jeste.
Da bi se znalo je li ta svojstvenost izraena pravilno ili
nije, prvo mesto [pravilo] jeste znati da li je svojstvenost
postavljena na osnovu termina koji su manje poznati ili vise
poznati nego subjekt. A pri pobijanju [teze] valja ispitati [je li
svojstvenost postavljena] na osnovu manje poznatih termina,
dok pri utvrivanju [teze] treba razmotriti da li je ona
postavljena na osnovu poznatijih termina.4 Da bi
462 463
se saznalo je li [svojstvenost postavljena] na osnovu manje
poznatih termina, valja, pre svega, ispitati je li data svojstvenost
uopte manje poznata od subjekta ija je svojstvenost
naznaena. Jer, ako je tako, znai da svojstvenost nije pravilno
postavljena. Mi postavljamo svojstvenost radi toga da poznamo
stvar. Zbog toga, svojstvenost mora biti odreena terminima
koji su poznatiji nego stvar. Jer, samo tako moe se subjekt
tanije saznati. Tako, na primer ako se stavi da je svojstvenost
vatre to to ona najvie lii na duu, upotrebljava se za
objanjenje [vatre] dua koja je manje poznata nego vatra (jer
mi bolje znamo ta je vatra nego ta je dua). I zbog toga se ne
moe pravilno staviti da je svojstvenost vatre da bude ono to
najvie lii na duu. A moglo bi se, isto tako, ispitati da li je
pripadanje svojstvenosti subjektu manje poznato nego sam sub-
jekt. Jer, ne samo da svojstvenost treba da bude poznatija nego
stvar, ve valja da bude poznatije i to da ta svojstvenost pripada
stvari. Jer, ako se ne zna da li svojstvenost pripada izvesnom
subjektu, nee se znati ni da li ona pripada samo tom subjektu.
Tako, i u jednom i u drugom sluaju svojstvenost postaje
nejasna. Tako, na primer, ako se uzme da se svojstvenost vatre
sastoji u tome da bude prvi element u kome se po prirodi nalazi
dua, tada se iskoriuje neto to je manje poznato nego vatra,
a to je [pitanje] da li dua pripada vatri, i da li joj prvobitno
pripada. Zbog toga svojstvenost vatre ne moe biti pravilno
odreena ako se tvrdi da je ona prvi element u kome se dua po
prirodi nalazi.
Pri utvrivanju teze mora se razmotriti da li je svoj-
stvenost odreena poznatijim terminima, i to terminima
poznatijim na svaki od dva naina kojima smo govorili. Jer,
tako bi svojstvenost bila pravilno odreena. Od mesta koja
utvruju da je svojstvenost pravilno odreena, jedna pokazuju
da je ona samo u tom pogledu, a druga mesta da je apsolutno
pravilno odreena. Tako, na primer, kad se kae da je
svojstveno ivotinji da ima ulno opaanje, tada su
upotrebljeni poznatiji izrazi i nainjena je svojstvenost
poznatijom na oba [pomenuta] naina. Tako je
posedovanje ulnog opaanja u tom pogledu pravilno odreeno
kao svojstvenost ivotinje.
Zatim, kad je re pobijanju [jedne teze], treba razmotriti
da li jedna od rei upotrebljenih da objasni svojstvenost ima
vie znaenja, ili ceo izraz ima nekoliko smisla. Jer, u tom
sluaju, svojstvenost ne bi bila pravilno data. Poto, na primer,
opaati" ima nekoliko znaenja,
__pre svega imati ulno opaanje", a zatim upotrebiti
ulno opaanje", ne odreuje se pravilno svojstvenost
ivotinje kad se kae da je ona po prirodi sposobna da opaa.
Zbog toga se za odreivanje svojstvenosti ne srne upotrebiti ni
re ni reenica koje imaju nekoliko smisla, zato to vie
znaenja izraenog ine nejasnim ono to se kae, jer se onaj ko
na tome hoe da se oproba u raspravljanju pita koje od razliitih
znaenja ima reeno. Jer svojstvenost je data radi uenja [radi
toga da se upozna stvar]. Sem toga, valja dodati da kad neko
svojstvenost tako odredi, on se nunim nainom izlae
pobijanju, naime, kad protivnik izvodi svoje zakljuivanje
na osnovu onoga meu razliitim znaenjima izraza koji se ne
slae sa onim emu je re.
Meutim, pri utvrivanju [jedne teze] valja obratiti panju
na to da nijedna od pojedinanih reci i nijedan od celih izraza
nema vie znaenja. Jer, tada bi svojstvenost bila pravilno
postavljena. Poto, na primer, nemaju vie znaenja ni telo",
ni ono to se najlake kree ka gornjem mestu", niti celina
obrazovana iz pomenute reci i pomenute reenice, bie
pravilno rei da je, u tom pogledu, svojstveno vatri da bude
telo koje se najlake kree ka gornjem mestu.5
Zatim, pri pobijanju [jedne teze] valja razmotriti da li je
uzet u vie smisla subjekt ija se svojstvenost daje, a da [pri
tome] nije odreeno u kome je od tih znaenja svojstvenost
stavljena. Jer, [u tom sluaju] svojstvenost ne bi bila pravilno
stavljena. Uzroci zbog kojih je tako, ne mogu biti skriveni zbog
onoga to je ranije [u ovoj istoj glavi, 129 b 7] reeno, jer iste
posledice proizlaze nunim nainom, iako, na primer, izraz
ovo znati" ima vie znaenja (taj
464 30 Organon 465
Kad se, na primer, kae da je svojstveno tenosti da bude
telo koje moe da uzima svaki oblik, odreena je samo
jedna svojstvenost, a ne vie njih. Prema tome, u tom po-
gledu svojstvenost tenosti pravilno je postavljena.
Glava t r e a
[DRUGA MESTA]
Zatim, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li je
[protivnik] upotrebio sam subjekt ija se svojstvenost odre-
uje, ili neki od njegovih rodova. Jer, u tom sluaju,
svojstvenost ne bi bila pravilno stavljena. Naime svojstve-
nost se odreuje da bi se subjekt saznao. Ali subjekt ostaje
uvek nepoznat, kao to je i svojstvenost bila nepoznata, a,
sem toga, jedan od njegovih rodova je docniji nego on, i
nije poznatiji. Tako, na ovaj nain, subjekt ne postaje
poznatiji. Na primer kad se kae da je svojstveno ivotinji
da bude supstancija iji je rod ovek, primenjuje se jedan
od njenih rodova. Prema tome, svojstvenost nije pravilno
odreena. Pri utvrivanju [teze] treba paziti da se ne upo-
trebi ni subjekt, i ni jedan od njegovih rodova. Naime,
tada bi, u tom smislu, svojstvenost bila pravilno odreena.
Tako, na primer, ako se odredi da je svojstveno ivom biu
da se sastoji iz due i tela, tada se nije upotrebio ni sub-
jekt, niti koji od njegovih rodova. Prema tome, u tom
smislu, odredilo bi se pravilno ono to je svojstveno ivom
biu.
Na isti nain valja razmotriti i druge odredbe koje ne
ine subjekt poznatijim, ili ga ine takvim. Pri pobijanju
treba ispitati da li je [protivnik] upotrebio ono to je sub-
jektu suprotno, ili uopte neto to mu je po prirodi isto-
vremeno, ili to je docnije nego on. Jer, u tom sluaju svoj-
stvenost ne bi bila pravilno odreena. Suprotnosti su po
prirodi istovremene, a ono to je po prirodi istovremeno
jednom subjektu, ili to je docnije od njega, ne ini ga poz-
natijim. Tako, kad se, na primer, kae da je svojstveno
dobru da bude najvea suprotnost zlu, upotrebljena je
suprotnost dobru, i, prema tome, svojstvenost dobra nije
pravilno odreena. Pri utvrivanju [jedne teze] valja paziti
da se ne upotrebi nikakva suprotnost i nita to je po pri-
rodi istovremeno jednom subjektu ili to je docnije od nje-
ga. Jer u tome sluaju bi, u ovom pogledu, svojstvenost
bila pravilno odreena. Tako, na primer, ako se stavi da je
svojstveno nauci da bude najpouzdanije ubeenje, tada se
nije upotrebila ni suprotnost, niti neto to je po prirodi
istovremeno subjektu, niti neto to je docnije od njega.
Prema tome, u tom pogledu pravilno je odreeno ono to
je svojstveno nauci.
Zatim, pri pobijanju, valja razmotriti da li je protivnik
stavio za svojstvenost neto to ne prati uvek subjekt,
nego mu ponekad nije svojstveno. Jer, u tom sluaju svoj-
stvenost ne bi bila pravilno oznaena. 6 Naime tada ne bi
bilo nuno da i ime subjekta mora biti istinito za ono emu,
po pretpostavci, takva svojstvenost pripada. Isto tako,
tada ne bi bilo nuno ni da ime subjekta bude istinito za
ono emu, po pretpostavci, takva svojstvenost ne pripada.
Sem toga, i kad se svojstvenost odredi, nije jasno da li ona
pripada subjektu, poto mu moda nedostaje. I tako nije
oevidno da li je to svojstvenost. Tako, na primer, kad se
uzme da je ivotinji svojstveno da se as kree a as miru-
je, time je data svojstvenost koja katkad prestaje da to
bude, i zbog toga svojstvenost nije pravilno uzeta. Pri utvr-
ivanju teze valja razmotriti da li se stavilo kao svojstve-
nost ono to je uvek to, nunim nainom, jer tada bi se
svojstvenost u tom pogledu pravilno postavila. Tako, na
primer, ako se uzme da je vrlini svojstveno da uini valja-
nim onoga ko je ima, tada je kao svojstvenost navedeno
ono to uvek ide za vrlinom. U ovom sluaju pravilno je
navedeno ono to je svojstveno vrlini.
Zatim, pri pobijanju, valja videti da li je protivnik sta-
vio svojstvenost koja sad postoji, i pri tome propustio da
kae kako je dao svojstvenost koja sad postoji. Jer, u tom
sluaju, svojstvenost ne bi bila ispravno postavljena. Prvo,
sve ono to se ini suprotno navici trai objanjenje, a svi
su navikli da stavljaju kao svojstvenost atribut koji uvek
prati subjekt. Drugo, stvar ostaje nejasna kad se ne
468 469
kae tano da li se elela staviti sadanja svojstvenost. A
ne treba pruati izgovor kritici. Tako, kad se uzme kao
svojstvenost jednog odreenog oveka injenica da on sa
nekim sedi, uzima se svojstvenost koja sad vai. [U ovom
sluaju] svojstvenost nije pravilno data, ukoliko je nazna-
ena bez odredbe. Kad se utvruje [teza], treba obratiti
panju na to da li je, pri stavljanju sadanje svojstvenosti,
tano odreeno da je to sadanja svojstvenost. Jer, tada bi
u tom pogledu ono to je svojstveno bilo pravilno stavljeno.
Na primer, ako se kae da je svojstveno jednom od-
reenom oveku da se sad seta, pa se ta svojstvenost
tano stavi, ona je, u tom sluaju, pravilno utvrena.
Zatim, pri pobijanju, treba razmotriti da li je protiv-
nik oznaio takvu svojstvenost da se njeno pripadanje sa-
znaje samo ulnim opaanjem. Jer, u tom sluaju svojstve-
nost ne bi bila pravilno postavljena. Naime, sve to se
daje ulno opaziti postaje neizvesno kad se nae van ul-
nog opaanja. Jer, tada je nepoznato da li [ono to se daje
ulno opaziti] jo pripada subjektu, jer se to samo pomou
ulnog opaanja daje saznati. To e biti istinito kad su u
pitanju atributi koji ne prate uvek subjekt nunim nainom.
Kad se, na primer, kao svojstvenost sunca navede da je ono
najsjajnije nebesko telo koje se kree vie [iznad] zemlje,
tada je, pri oznaavanju svojstvenosti, upo-trebljen izraz da
se sunce kree vie zemlje, to se upoznaje samo ulnim odvoje subjekt od drugih stvari. Prema tome, svojstvenost
opaanjem. Zbog toga svojstvenost sunca nije pravilno
odreena. Naime neizvesno je da li se sunce, kad zae, [i
dalje] kree vie zemlje, jer nam tada nedostaje ulno
opaanje.
Pri utvrivanju [teze] valja razmotriti da li je postav-
ljena svojstvenost koja nije opaena pomou senzacije, ili
koja, i ako se daje ulno opaziti, oevidno pripada subjektu
nunim nainom. Naime, tada je svojstvenost u ovom
pogledu pravilno odreena. Ako se, na primer, odredi da
je svojstvenost jedne povrine ono to je obojeno kao prvi
subjekt, pri tome je upotrebljen ulni kvalitet biti
obojen, ali je taj kvalitet takav da oevidno uvek pripada
subjektu. Prema tome, u tom pogledu, pravilno je odree-
na svojstvenost povrine.
Dalje, pri pobijanju valja videti da li je [protivnik]
oznaio definiciju kao svojstvenost. Jer, tada svojstvenost
ne bi bila pravilno data. Naime, svojstvenost ne treba da
objasni bitnost neega. Tako, na primer, kad se kae da je
svojstvenost covekova to to je on ivo bie koje hoda
nogama i koje ima dve noge, time je stavljeno da je
svojstveno oveku ono to oznaava njegovu bitnost. A
time svojstvenost covekova nije pravilno postavljena. Pri
utvrivanju [teze] valja obratiti panju na to da li je
stavljena svojstvenost predikat koji se moe konvertirati
sa subjektom, ali koji ne izraava njegovi bitnost. Naime,
tada bi svojstvenost u tom smislu bila pravilno oznaena.
Tako, na primer, ako se postavilo da je covekova svojstve-
nost da bude ivotinja po prirodi pitoma, tada je odreena
svojstvenost koja je predikat koji se moe konvertirati sa
subjektom, ali koji ipak ne izraava njegovu bitnost.
Prema tome je, u tom pogledu, pravilno odreena cove-
kova svojstvenost.
Zatim, pri pobijanju valja razmotriti da li je protivnik
odredio svojstvenost, ali nije uvrstio subjekt u sutinu. Za
svojstvenosti, kao i za definicije, potrebno je da se, prvo,
stavi vrsta, a da se zatim dodadu ostali termini i da oni
koja nije na ovaj nain odreena nije pravilno stavljena.
Tako, na primer, kad se kae da je svojstveno ivotinji da
ima duu, time nije odreena ivotinja u njenoj sutini.
Zbog toga svojstvenost ivotinje nije pravilno postavljena.
Pri utvrivanju [teze] valja razmotriti da li je u sutini
odreen subjekt ija se svojstvenost stavlja, i da li su
potom dodati ostali termini. Jer, tada je u tom pogledu
svojstvenost pravilno data. Tako, na primer, ako je
odreeno da je oveku svojstveno da bude ivo bie sposob-
no za nauku, stavljena je svojstvenost, poto je odreen
subjekt u njegovoj sutini. Prema tome, u tom pogledu
covekova svojstvenost pravilno je odreena.
470 471
 Glava e t v r t a
[DRUGA MESTA]
Da li je svojstvenost pravilno data, ili nije, valja ispitati na
naine kojima je govoreno. A valja razmotriti pomou
sledeih mesta pitanje da li ono to je oznaeno kao
svojstvenost jeste ili nije potpuna svojstvenost. Mesta koja
potpuno utvruju da je svojstvenost pravilno odreena bie ista
kao ona koja stavljaju pravu svojstvenost. Ako smo ove
poslednje oznaili, i prva mesta e biti izloena sa njima.
Pre svega, pri pobijanju valja razmotriti svaki rod subjekta
iju je svojstvenost protivnik naveo. Tako, na primer, treba
videti da li svojstvenost ne pripada nijednom od tih rodova, ili
da li ona nije istinita u odnosu na odreeni subjekt, ili da li to
nije svojstvenost svakog od tih rodova u odnosu na subjekt ija
je svojstvenost oznaena. Jer, tada ono to je odreeno kao
svojstvenost nee biti svojstvenost. Tako, na primer, poto nije
istina za geometra7 da je nesposoban da bude prevaren nekim
zakljuivanjem (naime geometar se vara kad nacrta pogrenu
figuru), ne moe se odrediti kao svojstvenost naunika da on ne
moe biti prevaren nekim zakljuivanjem. Pri utvrivanju teze
valja obratiti panju na to da li je odreena svojstvenost istinita
u svim sluajevima i da li je istinita u odnosu kome
govorimo. Jer, tada e ono to je oznaeno da nije svojstvenost,
biti svojstvenost. Tako, na primer, poto je oznaka: ivo bie
sposobno za nauku" istinita svakom oveku, i to ukoliko je on
ovek, postae ovekova svojstvenost oznaka: ivo bie
sposobno za nauku".
Ovo mesto upotrebljava se za pobijanje.8 Naime, treba
ispitati da li nije istinit iskaz koji se odnosi na ono ije je ime
istinito, i da li nije istinito ime koje obeleava ono emu je
iskaz istinit. Zatim, da bi se utvrdila [tezal, treba razmotriti da li
je i iskaz afirmiran onom ije je ime afirmirano, i da li je i
ime afirmirano onom emu je izkaz afirmiran.
Zatim, pri pobijanju valja videti da li iskaz nije afirmiran
onom ije je ime afirmirano, i da li ime nije afirmi-
rano onom emu je iskaz afirmiran. Jer, u tom sluaju, ono
to je oznaeno kao svojstvenost nee biti svojstvenost. Tako,
na primer, poto je [oznaka]: ivo bie koje uestvuje u
znanju" istinita Bogu, a predikat ovek nije afirmiran Bogu,
[oznaka:] ivo bie koje uestvuje u znanju" ne moe
oznaavati ovekovu svojstvenost. Pri utvrivanju [teze] valja
razmotriti da li je i ime afirmirano onome emu je iskaz
afirmiran, i da li je iskaz afirmiran onom ije je ime
afirmirano. Jer, u tom sluaju, ono to je oznaeno kao da nije
svojstvenost bie svojstvenost. Tako, na primer, poto je
predikat: ivo bie" istinit onome emu je istinito: imati
duu"; a poto je: imati duu" istinito onome iji je istiniti
predikat: ivo bie", [oznaka:] imati duu" bie svojstvena
ivom biu".
Dalje, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li je pro-
tivnik stavio subjekt kao svojstvenost onoga to se nalazi u
samom subjektu. Jer, u tom sluaju ono to je oznaeno kao
svojstvenost nee biti svojstvenost. Tako, na primer, navesti
vatru kao svojstvenost najtanjeg tela, znai oznaiti subjekt kao
svojstvenost njegovog predikata. Naime, vatra ne moe biti
svojstvenost najfinijeg tela. Subjekt nee biti svojstvenost
onoga to se nalazi u samom subjektu, zbog toga to bi tada ista
stvar bila svojstvenost mnogih stvari koje su razliite po rodu.
Jer, isti subjekt ima vie predikata koji su razliiti po rodu i koji
samo njemu pripadaju. Ako se svojstvenost tako odredi, subjekt
e biti svojstvenost svih tih predikata. 8 Pri utvrivanju [teze]
valja obratiti panju na to da li je, kao svojstvenost subjekta,
navedeno ono to se nalazi u subjektu. Jer, tada e svojstvenost
biti ono to je protivnik naveo da nije svojstvenost, pod
pretpostavkom da je to afirmirano samo od stvari ija
svojstvenost treba to da bude. Tako, na primer, kad se kae da
je svojstvenost zemlje da bude po rodu najtee telo, navodi se
da je svojstvenost subjekta neto to vai samo toj stvari, i to
je afirmirano kao njena svojstvenost, i zbog toga je
svojstvenost zemlje tano odreena.
Zatim, pri pobijanju [teze], valja obratiti panju na to da li
je protivnik odredio svojstvenost na osnovu uestvo-
472 473
vanja10. Jer, u tom sluaju ono to je oznaeno kao svoj-
stvenost nee biti svojstvenost. Atribut u kome subjekt
uestvuje pripada njegovoj bitnosti. A ovakav atribut bie
[specifina] razlika koja vai samo za jedan odreeni rod.
Tako, na primer, kad se kao ovekova svojstvenost naznai
da je on bie koje hoda nogama i koje ima dve noge,
tada je odreena svojstvenost na osnovu uestvovanja.
Zbog toga: bie koje hoda nogama i koje ima dve noge"
ne moe biti ovekova svojstvenost. Pri utvrivanju [te-
ze] mora se paziti da se ne odredi svojstvenost na osnovu
uestvovanja, niti kao ono to oznaava bitnost subjekta, i
ako joj se subjekt moe uzajamno pridati. Jer, u tom
sluaju svojstvenost e biti ono to je protivnik naznaio
da nije svojstvenost. Tako, na primer, ako se oznai kao
svojstvenost ivog bia prirodna sposobnost za ulno opa-
anje, time nije odreena svojstvenost ni na osnovu
uestvovanja, niti [je odreena] kao da oznaava bitnost
subjekta, i ako joj se subjekt moe uzajamno pridati. I zato
e prirodna sposobnost za ulno opaanje biti svojstvenost
ivog bia.
Zatim, pri pobijanju [teze] treba razmotriti da li svoj-
stvenost ne moe da bude istovremena onom ije je ime
afirmirano, nego je ili docnija ili ranija od subjekta. 11 U
drugom sluaju, ono to je oznaeno kao svojstvenost,
nee biti svojstvenost ili nikad, ili bar ne uvek. Tako,
na primer, poto je mogue da etanje po javnom trgu
pripada nekom [stvoru] ranije ili docnije nego oveku,
zbog toga etanje po javnom trgu ili nije nikad, ili nije
uvek ovekova svojstvenost. Pri utvrivanju [teze] treba
razmotriti da li je atribut uvek nunim nainom istovremen
stvari, a da pri tome nije ni njena definicija ni [specifina]
razlika. Jer, tada e biti svojstvenost ono to je protivnik
oznaio da nije svojstvenost. Tako, na primer, poto je
oznaka: ivo bie sposobno za nauku" uvek nunim na-
inom istovremena oveku, a pri tome nije ni [specifina]
razlika, ni definicija ovekova, oznaka: ivo bie spo-
sobno za nauku" bie svojstvena oveku.
Zatim, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li isti
atribut nije svojstven stvarima koje su iste kao subjekt,
ukoliko su iste. Jer, u tom sluaju ono to je navedeno kao
svojstvenost ne bi bilo svojstvenost. Na primer, poto
onome za im valja teiti nije svojstveno da izgleda dobro
nekim ljudima, onome to treba eleti isto tako nije svoj-
stveno da izgleda dobro nekim ljudima. Jer, ono za im
valja teiti i ono to treba eleti jesu isto. Pri utvrivanju
[teze] treba razmotriti da li je isti atribut svojstvenost jedne
stvari koja je ista kao subjekt, ukoliko je ista. Jer u sluaju
da je tako, ono to je oznaeno da nije svojstvenost, bie
svojstvenost. Tako, na primer, poto vai kao svojstveno
oveku, ukoliko je ovek, da ima duu koja se sastoji iz
tri dela, zbog toga e i smrtnom biu, ukoliko je smrtno,
biti svojstveno da ima duu koja se sastoji iz tri dela. Ovo
mesto daje se primeniti i na akcidenciju. Jer, istim stvari-
ma, ukoliko su iste, isti atributi treba ili da pripadaju ili da
ne pripadaju.
Zatim, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li svoj-
stvenost stvari koje su po rodu iste kao subjekt nije uvek
po rodu ista kao svojstvenost kojoj je re. Jer, tada ono
to je oznaeno kao svojstvenost ne bi bila svojstvenost
subjekta kome je re. Tako, na primer, postoji istovetnost
po rodu izmeu oveka i konja [jer oba pripadaju vrsti
ivotinje]. Poto nije uvek svojstveno konju da sam od
sebe stoji, nee biti ni svojstveno oveku da se sam od
sebe kree. Jer, sam od sebe se kretati" i sam od sebe
stajati" jesu identini po rodu, poto svaki od ta dva atri-
buta pripada svakoj od ovih ivotinja oveku i konju
ukoliko su oni ivotinje [iva bia].
Pri utvrivanju [teze] treba razmotriti da li je uvek
istinita za stvari koje su po rodu istovetne kao subjekt
svojstvenost koja je po rodu ista kao svojstvenost kojoj
je re. Jer, tada e ono to je protivnik oznaio da nije
svojstvenost ipak biti svojstvenost. Tako, na primer, poto
je svojstvenost oveka da bude ivo bie koje hoda noga-
ma i koje ima dve noge", i svojstvenost ptice bie da bude
stvor koji ima krila i dve noge". Jer, svaki ovaj izraz
474 475
jeste isti po rodu, ukoliko su ovek i ptica rodovi koji
spadaju u istu vrstu ivotinje, a druga dva izraza [koji
hoda nogama i ima dve noge", i koji ima krila i dve no-
ge"] obeleavaju [specifine] razlike vrste ivotinje. Ovo
mesto je lano, kad jedna od naznaenih svojstvenosti pri-
pada samo jednom rodu, a druga mnogima, kao, na
primer, kod predikata koji hoda nogama i ima etiri noge".
Poto se istom" i drugom" govori u vie smisla,
teko je onome ko sofistiki uzima stvari da navede
svojstvenost koja pripada samo jednoj stvari i njoj jedinoj.
Ono to pripada jednoj stvari koju prati neka akcidencija,
pripadae i akcidenciji, kad se ova stavi zajedno sa sub-
jektom ija je akcidencija. Tako, na primer, ono to pripada
oveku pripadae i belom oveku, ako postoji beo ovek, a
ono to pripada belom oveku, pripadae i oveku. Mogle
bi se voditi i prazne prepirke veini svojstvenosti, i
isticati da je subjekt drugi po sebi, a da je drugi sa [svojom]
akcidencijom, i rei, na primer, da je drugi ovek, a drugi
beo ovek i, dalje, da je drugo stanje, a da je opet drugo
ono to je nazvano prema stanju. Jer to pripada stanju,
pripadae i onom to je nazvano prema tom stanju, a to
pripada onome to je oznaeno prema nekom stanju,
pripadae i stanju. Tako, na primer, poto je i preimustvo
naunika oznaeno prema nauci, ne moe biti svojstvenost
nauke to to je ona uporna prema raspravljanju, jer bi tada
i naunik bio uporan u raspravljanju. Pri utvrivanju
[teze] valja naglasiti da subjekt akcidencije nije potpuno
drukiji od akcidencije, koja je stavljena sa subjektom ija
je akcidencija, i ako se kae da je drukiji zato to je razliit
nain postojanja dve stvari. Naime, nije isto za oveka da
bude ovek, i za belog oveka da bude beo ovek. A
moraju se razmotriti i oblici reci [padei], i treba, na
primer, rei za naunika da e on biti ne ono to je uporno
u raspravljanju, nego onaj ko je uporan u raspravljanju. A
nauci valja rei da je ona ne ono to je uporno u
raspravljanju, nego ona koja je uporna u raspravljanju.
Naime, svim odbrambenim sredstvima valja odgovarati
protivniku koji se slui svim orujem.
Glava peta
[DRUGA MESTA]
Zatim, pri pobijanju [teze], valja razmotriti da li se
protivnik koji hoe da odredi ono to po prirodi pripada
subjektu, izraava na nacin koji oznaava ono to uvek
pripada subjektu. Naime, u tom sluaju uopte e izgledati
da treba odbaciti ono to je navedeno kao svojstvenost.
Tako, na primer, kad se kao ovekova svojstvenost navede
da on ima dve noge, smatra se da je odreen atribut koji
mu po prirodi pripada. Meutim, ovaj izraz oznaava
atribut koji uvek pripada oveku. Prema tome, nije svoj-
stveno oveku da ima dve noge, jer svaki ovek nema dve
noge. Pri utvrivanju teze valja obratiti panju na to da li
se eli odrediti svojstvenost koja po prirodi pripada
subjektu, i da li se to izraava na zgodan nain. Naime,
tada u tom pogledu svojstvenost ne moe da bude pobije-
na. Tako, na primer, kad se navede kao ovekova svojstve-
nost da je on ivo bie sposobno za nauku, tada se ne samo
eli oznaiti svojstvenost koja postoji po prirodi nego se
ova i izraava. Prema tome, tako odreena svojstvenost ne
moe se pobiti, niti se moe dokazati da nije ovekova
svojstvenost da bude ivotinja sposobna za nauku.
Sem toga, za sve to je reeno subjektu zbog nekog
prvog subjekta, ili subjektu koji je sam stavljen kao prvi,
teko je odrediti svojstvenost. Ako se odredi svojstve-
nost subjekta prema drugom nekom subjektu, ova e vaiti
i za prvi subjekt, a ako se odredi svojstvenost prvog sub-
jekta, ona e biti afirmirana i drugom. Tako, na primer,
ako se obojenost navede kao svojstvenost povrine, tada e
obojenost vaiti i za telo. A ako se obojenost navede kao
svojstvenost tela, ona e biti afirmirana i od povrine. Iz
toga izlazi da samo ime nee biti istinito onome emu
je iskaz svojstvenosti istinit.
Kod nekih svojstvenosti dogaa se da najee zablu-
da dolazi otuda to nije odreeno kako se naznauje svoj-
stvenost i kojim stvarima ona treba da pripada.
476 477
 Svi se trude da navedu kao svojstvenost izvesne stvari
ili atribut koji joj po prirodi pripada kao oveku da
ima dve noge; ili atribut koji joj stvarno pripada kao
izvesnom oveku da ima etiri prsta; ili atribut koji joj
pripada po rodu kao vatri da se sastoji iz najtanjih
estica; ili atribut koji joj u potpunosti pripada kao
ivotinji da ivi; ili atribut koji joj pripada ukoliko ona
zavisi od neke druge stvari kao dui da bude mudra; ili
atribut koji pripada stvari kao prvom subjektu kao
razumnom delu due mudrost; ili zato to je stvar u izve-
snom stanju kao to nauniku pripada da bude nepo-
kolebljiv u raspravljanju (jer naunik nee biti nepoko-
lebljiv u raspravljanju ni zbog ega drugog nego samo
zato to se nalazi u izvesnom stanju); ili zato to je stvar
stanje koje je svojina neega kao nauka kojoj pripada,
da je ne mogu pokolebati raspravljanja; ili zato to u njoj
uestvuje neka druga stvar kao to ivotinji pripada
ulno opaanje (jer i neto drugo na primer, ovek
raspolae ulnim opaanjem, ali samo zato to ve
uestvuje u vrsti ivotinje); ili, najzad, zato to ona ue
stvuje u neem drugom kao to izvesnoj ivotinji pripa
da da ivi.
Prema tome, ako se ne doda izraz po prirodi", pada
se u zabludu, zato to je mogue da atribut koji po prirodi
postoji ne pripada stvari kojoj po prirodi pripada, kao
to, na primer, oveku pripada da ima dve noge. Pada se
u zabludu i kad se ne objasni da se kao svojstvenost nazna-
ava stvaran atribut, zato to taj atribut nee biti [docnije]
takav kakav je sad, pa ne moe pripadati ovom subjektu,
kao, na primer, u sluaju kad ovek ima etiri prsta. Pa
da se u zabludu i ako se ne objasni da se jedna stvar uzima
kao prvi subjekt, ili kao nazvana prema nekom drugom sub
jektu, zato to, u ovom sluaju, samo ime nee biti isti-
nitije od onoga iji je iskaz svojstvenosti istinit, kao to
se, na primer, obojenost navodi kao svojstvenost povrine
ili tela. Pada se u zabludu i ako se unapred ne kae da je
svojstvenost osnovana na stanju jedne stvari, ili na tome
to je pomenuta stvar stanje neke druge stvari, jer u
tom sluaju ona ne moe biti svojstvenost. Jer, ako se
prida svojstvenost jednoj stvari na osnovu toga to je ona
stanje neke druge stvari, svojstvenost e pripadati i
onome to ima to stanje. A ako se prida svojstvenost
jednoj stvari zato to ona ima jedno stanje, ta svojstvenost
e pripadati i tom stanju. Takav je, na primer, sluaj da se
bude nepokolebljiv u raspravljanju, kad se ovo po-
slednje stavi kao svojstvenost nauke ili naunika. Pada se
u zabludu i ako se unapred ne oznai da svojstvenost
pripada stvari zato to stvar uestvuje u neem, ili zato to
neto u toj stvari uestvuje. Naime, u tom sluaju svoj-
stvenost e pripadati i nekim drugim stvarima. Ako se
odreuje svojstvenost jedne stvari na osnovu toga to neka
stvar uestvuje u njenom subjektu, svojstvenost e pri-
padati i stvarima koje u njemu uestvuju. A ako se ta svoj-
stvenost odreuje na osnovu toga to subjekt stvari ue-
stvuje u neem, svojstvenost e pripadati i stvarima u
kojima subjekt uestvuje. Takav je, na primer, sluaj ako
se ivljenje stavi kao svojstvenost jednog pojedinanog
roda ivotinje ili ivotinje uopte. U zabludu e se pasti
i ako se ne objasni da se odreuje svojstvenost koja pri-
pada rodu. Naime, tada e svojstvenost pripadati samo
jednoj od stvari koje potpadaju pod izraz ija se svojstve-
nost oznaava. Jer, ono to se pridaje u najjaoj meri pri-
pada samo jednoj od tih stvari. Ovo, na primer, biva u slu-
aju kad se stavi, kao svojstvenost vatre, osobina najlakeg
elementa. Ponekad se pada u zabludu i kad se doda po
rodu". Naime, [da bi to objanjenje bilo dovoljno] trebalo
bi da postoji samo jedan rod stvari odreenih da prime
svojstvenost, uvek kad se doda izraz,, po rodu". Ali kod
nekih stvari, kao, na primer, kod vatre, to nije sluaj. Ne
postoji samo jedan rod vatre; ugalj, plamen i svetlost su
vatra, ali su po rodu razliiti. Ali, ne treba da postoji drugi
rod sem jedinog naznaenog roda uvek kad je dodat izraz
po rodu", zbog toga to e svojstvenost kojoj je re
pripadati vie jednim, a manje drugim rodovima, kao
to vatri pripada da se sastoji iz najtanjih estica. Jer,
svetlost je sastavljena iz tanjih estica nego ugalj i plamen.
478 479
Ali to ne srne da bude, sem ako i ime ne pripada vie onom
iji je izraz svojstvenosti istinitiji, inae, ne bi se ispu-
njavalo pravilo, po kome, onde gde je izraz svojstvenosti
istinitiji i ime treba da bude istinitije. Ovome treba dodati
da e se dogoditi da isti atribut bude svojstven kako izrazu
koji ga potpuno ima tako i onome to ga ima u najjaoj
meri u izrazu koji ga potpuno ima, kao to se deava
kod vatre koja se sastoji iz najtanjih estica. Naime ovaj
isti atribut [koji je svojstven vatri] bie svojstven i svetlosti,
poto se i svetlost sastoji iz najtanjih estica.
Ako protivnik tako odreuje svojstvenost, njega treba
napasti. Meutim mi sami ne treba da trpimo da nam se
ini takav prigovor, nego, im se oznai svojstvenost, valja
da odredimo na koji je nain ona oznaena.
Zatim, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li je
protivnik oznaio stvar kao svojstvenost nje same. Jer, u
tom sluaju, ono to je oznaeno kao svojstvenost nee daje udisati). Prema tome, svojstvenost vazduha ne moe
biti svojstvenost. Jer, svaka stvar sama sobom pokazuje
svoju sutinu, a ono to pokazuje sutinu nije svojstvenost,
nego je definicija. Tako, na primer, kad se kae da je pri-
merno svojstveno lepom, upravo dobrom u moralnom smi-
slu data je stvar kao svojstvenost same sebe (jer su lepo
i primerno istovetni), i zbog toga primerno ne moe biti
svojstveno lepom. Pri utvrivanju [teze], valja obratiti
panju na to da se stvar ne oznai kao svojstvenost sebe
same, poto je postavljen jedan predikat koji je sa njom
konvertibilan. Jer, tada e ono to je pretpostavljeno kao
da nije svojstvenost biti svojstvenost. Tako, na primer, ako
se pretpostavi da je svojstvenost ivotinje da bude odu-
hovljena supstancija, tada se nije pretpostavila stvar kao
svojstvenost same sebe, nego je oznaen predikat koji sa
njom stoji u uzajamnom odnosu. Prema tome, oduhovljena
supstancija bie svojstvenost ivotinje.
Zatim, kad su u pitanju stvari koje se sastoje iz slinih
delova, valja pri pobijanju razmotriti da li svojstvenost
celine ne vai za deo, ili da li svojstvenost dela nije afirmi-
rana od celine. U tom sluaju, naime, ono to je oznaeno
kao svojstvenost nee biti svojstvenost. Ovo moe da se
desi u nekim sluajevima. Naime, kad su u pitanju stvari
koje se sastoje iz slinih delova, svojstvenost se moe ozna-
iti ili kad se razmotri celina, ili kad se obrati panja na
ono to je afirmirano od dela. Ni u jednom od dva navedena
sluaja svojstvenost nije tano odreena. Kad je re
Cetini, moe se, na primer, rei da je svojstvenost mora da
bude najvea mnoina slane vode. Time je odreena svoj-
stvenost neeg to je sastavljeno iz slinih delova, ali je na
taj nain stavljena svojstvenost koja ne vai za deo (jer
jedno pojedinano more nije najvea mnoina slane vode).
Prema tome, svojstvenost mora ne moe biti da je ono
najvea mnoina slane vode. A ako je re delu, kad
se stavi da je svojstveno vazduhu da se moe udisati, tada je
naznaena svojstvenost neeg to se sastoji iz slinih delova.
Ali time je data svojstvenost koja vai za neki odreeni
vazduh, ali ne za vazduh uopte (jer se svaki vazduh ne
biti da se on moe udisati. Pri utvrivanju [teze] valja
razmotriti da li je ono to je istinito svakoj od stvari
koje se sastoje iz slinih delova isto tako svojstvenost
tih stvari kad se one uzmu kao celina. Jer, tada bi ono to
je [po protivnikovom izlaganju] oznaeno kao da nije svoj-
stvenost bilo svojstvenost. Tako, na primer, poto vai
za elu zemlju [za svaki deo zemlje] da prirodnim kreta-
njem tei nadole, i poto je to svojstveno jednom odree-
nom delu zemlje, ukoliko je taj deo zemlja, bie
svojstvenost zemlje da prirodnim kretanjem tei nadole.
Glava esta
[DRUGA MESTA]
Zatim, tamo gde su u pitanju suprotnosti, treba, prvo,
uzeti u obzir kontrerne suprotnosti, i pri pobijanju [teze]
valja razmotriti je li kontrerna suprotnost odreene svoj-
stvenosti svojstvenost kontrerno suprotnog subjekta.
Jer, u tom sluaju, druga kontrerna suprotnost nee biti
svojstvenost drugog kontrerno suprotnog subjekta. Uzmimo
kao primer sledee. Nepravinost je kontrerna suprotnost
480 31 Organon 481
pravinosti, a najvee zlo je kontrerna suprotnost najveem
dobru. Ali najvee dobro nije svojstvenost pravinosti. Prema
tome, najvee zlo ne moe biti svojstvenost nepravinosti. Pri
utvrivanju [teze] valja razmotriti je li kontrerna suprotnost
odreene svojstvenosti svojstvenost kontrerno suprotnog
subjekta. Naime, u tom sluaju bi i druga kontrerna suprotnost
bila svojstvenost drugog kontrerno suprotnog subjekta.
Uzmimo sledei primer. Zlo je kontrerna suprotnost dobra, a
ono od ega valja beati jeste kontrerna suprotnost onoga to
valja eleti. A poto je ono to valja eleti svojstvenost dobra,
ono od ega valja beati bie svojstvenost zla.
Drugo, valja pre svega razmotriti relativne pojmove. A pri
pobijanju [teze] valja obratiti panju na to da li korelativan
pojam stavljene svojstvenosti nije svojstvenost korelativnog
pojma subjekta. Jer, tada ni drugi korelativan pojam ne bi bio
svojstvenost korelativnog subjekta. Uzmimo sledei primer.
Dvostruko je relativan pojam polovine, a ono to nadmauje
relativan je pojam onoga to je nadmaeno. Ali ono to
nadmauje nije svojstvenost dvostrukog. Zbog toga polovina ne
moe imati za svojstvenost ono to je nadmaeno. Pri
utvrivanju teze treba obratiti panju na to da li korelativan
pojam stavljene svojstvenosti ima za svojstvenost korelativ
subjekta. Jer, i u tom sluaju e drugi korelativni pojam biti
svojstvenost korelativnog subjekta. Tako se, na primer, govori
dvostrukom u odnosu na polovinu, a dva u odnosu na jedan.
A svojstvenost dvostrukog jeste da se odnosi kao dva prema
jedan, i stoga e biti svojstvenost polovine da se odnosi kao
jedan prema dva.
Na treem mestu, pri pobijanju [teze] treba razmotriti da li
svojstvenost posedovanja nije izraz nazvan po njemu. Jer, u
tom sluaju svojstvenost lienosti ne bi bio atribut koji je
nazvan po lienosti. A ako izraz nazvan po lienosti nije
svojstvenost lienosti, u tom sluaju ni izraz nazvan po
posedovanju ne bi bio svojstvenost posedovanja. Tako, na
primer, poto se ne oznaava kao svojstvenost gluvoe
nedostatak senzacija sluha, nee biti ni svojstvenost sluha
postojanje senzacija sluha. Pri utvrivanju [teze] treba
razmotriti da li je izraz nazvan po posedovanju svojstvenost
posedovanja. Jer, u tom sluaju izraz nazvan po lienosti bie
svojstvenost lienosti. A ako izraz nazvan po lienosti jeste
svojstvenost lienosti, tada e izraz nazvan po posedovanju biti
svojstvenost posedovanja. Tako je, na primer, gledanje
svojstveno vidu, ukoliko imamo vid. I zato je slepilu
svojstveno da ne vidi, ukoliko nemamo vida koji bi, po
prirodnoj sposobnosti, trebalo da posedujemo.
Zatim, valja razmotriti afirmaciju i negaciju, 12 i to pre
svega same predikate13. Ovo mesto slui samo pri pobijanju.
Tako, na primer, treba razmotriti da li je svojstven subjektu
afirmativan izraz, ili izraz nazvan po afirmaciji. Naime, u tom
sluaju ne bi bio svojstven subjektu negativan izraz ili izraz
nazvan po negaciji. I ako je svojstven subjektu negativan izraz
ili izraz nazvan po negaciji, u tom sluaju nee biti
svojstven subjektu afirmativan izraz ili izraz nazvan po
afirmaciji. Tako, na primer, poto je oduhovljenost svojstvena
ivom biu, neoduhovlje-nost nee biti svojstvena ivom
biu.
Drugo,14 treba razmotriti afirmativne ili negativne
predikate, kao i subjekte kojima su oni afirmirani ili negirani.
Uz to pri pobijanju valja obratiti panju na to da li afirmativni
izraz nije svojstven subjektu koji afirmira. Naime, u tom
sluaju ni negativan termin ne bi bio svojstven subjektu koji
negira. A ako negativan izraz nije svojstven subjektu koji
negira, ni afirmativan izraz nee biti svojstven subjektu koji
afirmira. Tako, na primer, poto ivo bie nije ovekova
svojstvenost [iskljuiva osobina], ne-ivo bie nee biti ne-
ovekova svojstvenost. I ako ne-ivo bie izgleda da nije
svojstvenost ne-oveka, ni ivo bie nee biti ovekova
svojstvenost. Pri utvrivanju teze treba razmotriti da li je
afirmativan izraz svojstvenost subjekta koji afirmira. Jer u tom
sluaju i negativan izraz bio bi svojstven subjektu koji negira.
Ako je negativan izraz svojstven negativnom subjektu, i
afirmativan izraz bie svojstven subjektu koji afirmira. Tako, na
primer, poto je ne-ivom biu svojstveno da ne ivi, ivom
biu bie
482 31* 483
svojstveno da ivi. A ako izgleda svojstveno ivom biu
da ivi, izgledae svojstveno ne-ivom biu da ne ivi.
Tree, valja razmotriti same subjekte, i pri pobijanju
treba obratiti panju na to da li je naznaena svojstvenost
svojstvena subjektu koji potvruje. U tom sluaju, naime,
isti izraz nee biti svojstven i subjektu koji odrie. A ako
je naznaeni izraz svojstven subjektu koji odrie, on ne
moe biti svojstven subjektu koji potvruje. Tako, na
primer, poto je oduhovljenost svojstvena ivom biu,
oduhovljenost ne moe biti svojstvena ne-ivom biu. Pri
utvrivanju [teze] valja se drati sledeeg stava: ako nazna-
eni izraz nije svojstven subjektu koji potvruje, on e
biti svojstven subjektu koji negira. Meutim, ovo mesto
je pogreno. Jer, afirmativan izraz nije svojstven subjektu
koji odrie, niti je negativan izraz svojstven subjektu koji
afirmira. Naime, afirmativan izraz nikako ne pripada
subjektu koji odrie, a izraz koji odrie, i ako pripada
subjektu koji potvruje, ne pripada mu kao svojstvenost.
Zatim dolazi u obzir sluaj kad treba razmotriti la-
nove jedne iste podele. Ovde pri pobijanju [teze] treba videti
da li nijedan lan podele nije svojstven nijednom od drugih
lanova. Tada, naime, stavljeni izraz nee biti svojstvenost
onoga za iju je svojstvenost stavljen. Tako, na primer,
poto ivo bie koje ulno opaa nije svojstvenost nijednog
ivog bia koje je smrtno, inteligibilno ivo bie nee biti
svojstvenost Boga. Pri utvrivanju [teze] valja obratiti
panju na to da li je koji od drugih lanova podele svoj-
stven svakom od onih izraza koje podela obuhvata. Jer, u
tom sluaju, izraz koji ostaje bie svojstvenost onoga to
[po protivnikovom izlaganju] nije svojstvenost. Tako, na
primer, poto je svojstveno mudrosti da u sutini po
prirodi bude razumni deo due, tada, ako se svaka od
drugih vrlina uzme tako [kao da je preimustvo jednog
odreenog dela due] bie svojstveno umerenosti da u
sutini po prirodi bude vrlina poudnog dela due.
Glava sedma
[DRUGA MESTA]
Zatim treba razmotriti oblike i padee rei i videti da
li, pri pobijanju, oblik i pade stavljene svojstvenosti nije
svojstvenost oblika i padea subjekta. U tom sluaju,
naime, ni drugi neki oblik i pade ne bi bili svojstvenost
drugog nekog oblika i padea. Tako, na primer, poto
dobro" [prilog] nije svojstvenost pravinog" [prilog],
ni lepo" [pridev] nee biti svojstvenost pravinog"
[pridev]. Pri utvrivanju [teze] treba obratiti panju na to
da li je pade stavljene svojstvenosti svojstvenost
padea subjekta. Naime, i u tom sluaju neki drugi pade
bio bi svojstvenost nekog drugog padea. Tako, na primer,
ako je onaj koji hoda nogama i ima dve noge" svoj-
stvenost oveka" [genitiv], tada e svojstven oveku"
[dativ] biti i izraz onome koji hoda nogama i ima dve
noge". Ali ne samo da u sluaju gornjeg izraza treba ispitati
padee nego [to isto treba uiniti] i u sluaju kad su u
pitanju suprotnosti toga izraza, kao to smo primetili na
ranijim mestima15. Tako, pri pobijanju [teze], treba obratiti
panju na to da li oblik reci i pade suprotnosti date
svojstvenosti nije svojstvenost oblika reci i padea
suprotnosti subjekta. Jer, u sluaju da nije, oblik reci i
pade druge suprotnosti nee biti ni svojstvenost oblika
reci i padea druge suprotnosti. Tako, na primer, poto
dobro" [prilog] nije svojstvenost pravinog" [prilog]
ni ravo" [prilog] nee biti svojstvenost priloga nepra-
vino". Tako, pri utvrivanju teze treba obratiti panju na
to da li je oblik reci i pade suprotnosti stavljene svoj-
stvenosti svojstvenost oblika reci i padea suprotnosti
datog subjekta. U sluaju, naime, da jeste, i oblik reci i pa-
de druge suprotnosti bie svojstvenost oblika reci i padea
druge suprotnosti. Tako, na primer, poto je najbolji"
svojstvenost dobrog, i najgori" e biti svojstvenost zlog.
Zatim, valja razmotriti stvari koje se slino odnose,
i, pri pobijanju [teze], treba obratiti panju na to da li ono
to se slino odnosi prema datoj svojstvenosti nije
484 485
svojstvenost onoga to se slino odnosi prema subjektu,
U sluaju da nije, ni druga stvar koja se slino odnosi
ne bi bila svojstvenost onoga to se slino odnosi. Tako,
na primer, poto se graditelj odnosi prema graenju kue
na slian nain kao lekar prema uspostavljanju zdravlja,
a poto uspostavljanje zdravlja nije svojstvenost lekara,
ni graenje kue nee biti svojstvenost graditelja. Pri
utvrivanju [teze] treba obratiti panju na to da li je ono
to se slino odnosi prema datoj svojstvenosti svojstve-
nost onoga to se slino odnosi prema subjektu. Naime, u
sluaju da jeste, i druga stvar koja se slino odnosi bie
svojstvenost onoga to se slino odnosi. Tako, na primer,
poto se lekar odnosi prema uspostavljanju zdravlja na
slian nain kao uitelj gimnastike prema uspostavljanju
snage [normalnog stanja due i tela], i poto je svojstvenost
uitelja gimnastike da uspostavlja snagu, i svojstvenost
lekara bie da uspostavlja zdravlje.
Dalje, valja razmotriti stvari koje se istovetno odnose,16 i
pri pobijanju [teze] valja obratiti panju na to da li atribut
koji se istovetno odnosi prema dva subjekta nije svoj-
stvenost subjekta koji se prema njemu istovetno odnosi
kao subjekt kome je re. Jer u sluaju da nije, atribut
koji se istovetno odnosi prema jednom i drugom subjektu,
nee biti svojstvenost subjekta koji se prema njemu odnosi
istovetno kao prvi subjekt. A ako atribut koji se odnosi
istovetno prema dva subjekta jeste svojstvenost subjekta
koji se prema njemu istovetno odnosi kao subjekt kome
je re tada atribut nee biti svojstvenost onoga subjekta
kome je stavljen kao svojstvenost.17
Tako, na primer, mudrost se istovetno odnosi prema
[etiki] lepom i sramnom, poto je ona nauka i jednom i
drugom. A poto nije svojstvenost mudrosti da bude
znanje lepom, svojstvenost mudrosti nee biti ni da bude
znanje sramnom. Ali ako je svojstvenost mudrosti da
bude znanje lepom, njena svojstvenost nee biti da bude
znanje sramnom. Jer, ista stvar ne moe da bude svoj-
stvenost vie subjekata. Pri utvrivanju [teze] ovo mesto
nije nimalo korisno. Jer, ono to se istovetno odnosi jeste
jedini atribut koji se uporeuje sa vie subjekata.
Zatim, pri pobijanju [teze], valja razmotriti da li
atribut nazvan po postojanju nije svojstvenost subjekta
koji je nazvan po postajanju. Jer, u tom sluaju ni pro-
padanje ne bi bilo svojstvenost onoga to je nazvano po
propadanju, niti bi postojanje bilo svojstvenost onoga to
je nazvano po postajanju. Tako, na primer, poto ovekova
svojstvenost nije da bude ivotinja, ni svojstvenost
ovekovoga postajanja nee biti postajanje ivotinje, niti e
svojstvenost ovekovoga propadanja biti propadanje
ivotinje. Na isti nain treba zakljuivati od postajanja na
postojanje i na propadanje, i od propadanja na postojanje i
na postajanje, kao to smo zakljuivali od postojanja
na postajanje i na propadanje. Pri utvrivanju [teze] treba
razmotriti da li subjekt koji je odreen prema postojanju
ima za svojstvenost atribut koji je odreen prema postoja-
nju. Naime, ako ga ima, subjekt koji je nazvan prema po-
stajanju imae za svojstvenost atribut nazvan prema posta-
janju, a subjekt nazvan prema propadanju imae atribut
odreen prema propadanju. Tako, na primer, poto je
ovekova svojstvenost da bude smrtan, bie i svojstvenost
ovekovoga postajanja postajanje smrtnog bia, a svoj-
stvenost ovekovoga propadanja bie propadanje smrtnog
bia. Na isti nain, kao to smo rekli za pobijanje [teze],
treba poi od postajanja i propadanja, i ii biu i svemu
to iz toga proizlazi.
Zatim, valja obratiti panju na ideju odreenog su-
bjekta,18 i pri pobijanju [teze] treba razmotriti da li odreena
svojstvenost ne pripada ideji kojoj je re, ili da li joj ne
pripada ukoliko je ona ideja stvari ija je svojstvenost
oznaena. U sluaju da joj ne pripada, ono to je bilo
odreeno kao svojstvenost nee biti svojstvenost. Tako,
na primer, mirovanje ne pripada oveku kao takvom
[upravo: ideji oveka], ukoliko je on ovek, nego ukoliko
je ideja. I poto je tako, mirovanje ne moe biti ovekova
svojstvenost19. Pri utvrivanju [teze] valja razmotriti da li
svojstvenost kojoj je re pripada ideji, i da li joj pripada
486 487
ukoliko je ona ideja [konkretne] stvari, za koju se smatra da joj
nije svojstvenost. Naime, u tom sluaju ono to je odreeno kao
da nije svojstvenost bie svojstvenost. Tako, na primer,
ivotinji kao takvoj pripada da se sastoji iz due i tela, i da joj,
sem toga, ta osobina pripada ukoliko je ivotinja. I poto je
tako, svojstvenost ivotinje bie da se sastoji iz due i tela.
Glava osma
[DRUGA MESTA]
Zatim, valja razmotriti vie" i manje" i, pre svega, pri
pobijanju [teze] treba obratiti panju na to da li ono to je vie
odreeni predikat nije svojstvenost onoga to je vie odreeni
subjekt. Jer, u sluaju da nije, ni ono to je manje odreeni
predikat nee biti svojstvenost onoga to je manje odreeni
subjekt; ni ono to je najmanje odreeni predikat nee biti
svojstvenost onoga to je najmanje odreeni subjekt. A isto
tako, ono to je najvie odreeni predikat nee biti svojstvenost
onoga to je najvie odreeni subjekt, kao to ni prost predikat
nee biti svojstvenost prostog subjekta. Tako, na primer, poto
vea obojenost nije svojstvenost onoga to je vie telo, ni manja
obojenost nee biti svojstvenost onoga to je manje telo, niti e
obojenost biti svojstvenost prostog tela. Pri utvrivanju [teze]
valja razmotriti da li je ono to je vie odreeni predikat
svojstvenost onoga to je vie odreeni subjekt. Jer, ako jeste,
ono to je manje odreeni predikat bie svojstvenost onoga to
je manje odreeni subjekt; ono to je najmanje odreeni
predikat bie svojstvenost onoga to je najmanje odreeni
subjekt; ono to je najvie odreeni predikat bie svojstvenost
onoga to je najvie odreeni subjekt, a prost predikat bie
svojstvenost prostog subjekta.
Tako, na primer, poto je vie opaati svojstvenost onoga
to je vie ivo, manje opaati bie svojstvenost onoga to je to je znanje svojstvenost oveka, a poto ulno opaanje nije
manje ivo. A najvie opaati jeste svojstvenost onoga to je
najvie ivo, dok je najmanje opaati svoj-
stvenost onoga to je najmanje ivo, a prosto opaati jeste
svojstvenost onoga to, prosto, ivi.
Treba prei od prostog izraza istim izrazima [kao u
gornjim izlaganju], to jest viem" i manjem", i pri pobijanju
valja obratiti panju na to da li prost atribut nije svojstvenost
prostog subjekta. Jer, u sluaju da nije, ono to je vie odreeni
predikat nee biti svojstvenost onoga to je vie odreeni
subjekt, niti e ono to je manje odreeni predikat biti
svojstvenost onoga to je manje odreeni subjekt. A isto tako,
ni ono to je najvie odreeni predikat nee biti svojstvenost
onoga to je najvie odreeni subjekt. A takoe ni ono to je
najmanje odreeni predikat nee biti svojstvenost onoga to je
najmanje odreeni subjekt. Tako, na primer, poto valjanost nije
svojstvena oveku, ni vea valjanost nee biti svojstvena
onome to je vie ovek. Pri utvrivanju [teze] valja obratiti
panju na to da li je prost predikat svojstvenost prostog
subjekta. Jer, u tom sluaju, ono to je vie odreeni predikat
bie svojstvenost onoga to je vie odreeni subjekt; ono to je
manje odreeni predikat bie svojstvenost onoga to je manje
odreeni subjekt; ono to je najmanje odreeni predikat bie
svojstvenost onoga to je najmanje odreeni subjekt, a ono to
je najvie odreeni predikat bie svojstvenost onoga to je
najvie odreeni subjekt. Tako, na primer, poto je svojstveno
vatri da po prirodi tei navie,
i onome to je vie vatra bie svojstveno da po prirodi
tei navie. Na isti nain treba sva ova pitanja razmotriti
s obzirom na druge pojmove.
Drugo20, pri pobijanju [teze] valja obratiti panju na to da
li ono to je vie svojstvenost nije svojstvenost onoga to je
vie subjekt. Jer u sluaju da nije, ono to je manje svojstvenost
nee biti ni svojstvenost onoga to je manje subjekt. Tako, na
primer, poto je ulno opaanje vie svojstvenost ivotinje nego
svojstvenost ivotinje,
znanje nee biti ovekova svojstvenost. Pri utvrivanju
[teze] valja obratiti panju na to da li je ono to je manje
svojstvenost svojstvenost onoga to je manje subjekt.
488 489
Jer, u sluaju da jeste, ono to je vie svojstvenost bie
svojstvenost onoga to je vie subjekt. Tako, na primer, poto je
manje ovekova svojstvenost da bude po prirodi pitom nego
to je svojstvenost ivotinje da ivi, i poto je ovekova
svojstvenost da bude po prirodi pitom, ivljenje e biti
svojstvenost ivotinje.
Tree21, pri pobijanju [teze] treba obratiti panju na to da
li atribut nije svojstvenost onoga emu je on vie svojstven. Jer,
u sluaju da nije, to ne bi bila ni svojstvenost onoga emu je on
svojstven. Meutim, ako je on svojstvenost prvoga subjekta, on
nee biti svojstvenost drugoga subjekta. Tako, na primer, poto
je obojenost vie svojstvenost povrine nego tela, a poto ona
nije svojstvenost povrine, obojenost ne moe biti ni
svojstvenost tela. Meutim, ako je ona svojstvenost povrine,
ona nee biti svojstvenost tela. Ali za utvrivanje teze ovo
mesto se ne moe upotrebiti. Naime, nemogue je da ista stvar
bude svojstvenost vie subjekata.
etvrto22, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li ono to
je vie svojstveno odreenom subjektu nije u stvari njegova
svojstvenost. Naime, u sluaju da nije, ono to je manje
svojstveno tome subjektu ne bi isto tako bila njegova
svojstvenost. Tako, na primer, poto je ono to se moe ulima
opaziti vie svojstveno ivotinji nego ono to se moe deliti, a
poto ono to se moe ulima opaziti nije svojstveno ivotinji,
ono to se moe deliti ne moe biti svojstveno ivotinji. Pri
utvrivanju [teze], valja razmotriti da li je ono to je manje
svojstveno subjektu njegova svojstvenost. Jer, u sluaju da
jeste, ono to je vie svojstveno tom subjektu bie njegova
svojstvenost. Tako, na primer, poto je ulno opaanje manje
svojstveno ivotinji nego ivot, i poto je ulno opaanje
svojstveno ivotinji, ivot e biti svojstvenost ivotinje23.
Zatim24, valja razmotriti atribute koji na slian nain
pripadaju svojim subjektima, i, pre svega, pri pobijanju [teze],
treba obratiti panju na to da li ono to je na slian nain
svojstvenost nije u stvari svojstvenost onoga ija je ono
svojstvenost na slian nain. Naime, u tom sluaju,
ni ono to je na slian nain svojstvenost ne bi bilo svojstvenost
onoga ija je ono svojstvenost na slian nain. Tako, na primer,
poto je udnja svojstvena poudnom delu due na isti nain
kao to je miljenje [svojstveno] razumnom delu due, a poto
udnja nije svojstvena poudnom delu due, ni miljenje ne
bi bilo svojstveno razumnom delu due. Pri utvrivanju [teze]
valja obratiti panju na to da li ono to je na slian nain
svojstveno jeste svojstveno onome kome je svojstveno na
slian nain. Jer, u sluaju da jeste, ono to je svojstveno na
slian nain bie svojstveno onome kome je svojstveno na
slian nain. Tako, na primer, poto je prvi subjekt mudrosti
svojstvenost razumnog dela due na isti nain kao to je prvi
subjekt umerenosti svojstvenost poudnog dela due, kao to
je svojstvenost razumnog dela due prvi subjekt mudrosti,
svojstvenost poudnog dela due bie prvi subjekt umerenosti.
Drugo, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li ono to je
na slian nain neem svojstveno u stvari nije njegova
svojstvenost. Jer, u sluaju da je tako, ni ono to je na slian
nain svojstveno ne bi bilo svojstveno stvari. Tako, na
primer, poto su vid i sluh na slian nain svojstveni oveku, i
poto vid nije svojstven oveku, ni sluh nee biti oveku
svojstven. Pri utvrivanju [teze] valja obratiti panju na to da li
ono to je na slian nain svojstveno stvari jeste njena
svojstvenost. Jer, u sluaju da jeste, ono to je na slian nain
svojstveno toj stvari bie njena svojstvenost. Tako, na primer,
poto je na slian nain svojstveno dui da bude prvi subjekt
svog poudnog i razumnog dela, i poto je svojstveno dusi da
bude prvi subjekt svog poudnog dela, bie svojstveno dui
da bude prvi subjekt svog racionalnog dela.
Tree, pri pobijanju [teze] valja obratiti panju na to da li
svojstvenost nije svojstvenost onoga ija je svojstvenost na
slian nain. U tom sluaju ona nee biti ni svojstvenost onoga
ija je svojstvenost na slian nain. Meutim, ako jeste
svojstvenost prvog subjekta, ona nee biti svojstvenost drugog
subjekta. Tako, na primer, poto je gorenje na slian nain
svojstveno plamenu i
490 491
uglju, a poto gorenje nije svojstveno plamenu, gorenje nee delanja, time to je odreena potencijelna svojstvenost,
biti svojstveno ni uglju. Meutim ako je [gorenje] svojstveno odreena je i svojstvenost u odnosu na bie. Jer, kad bie
plamenu, ono nee biti svojstveno uglju. Za utvrivanje [teze] postoji, ono raspolae i sposobnou da neto trpi ili dela, tako
ovo mesto nikako se ne moe upo-trebiti25. da e svojstvenost bia biti sposobnost za trpljenje ili za
Mesto izvedeno iz stvari koje se odnose na slian nain, delanje.
razlikuje se od mesta izvedenog iz atributa koji na slian nain Zatim, pri pobijanju [teze], treba obratiti panju na to da li
pripadaju subjektu26 time to je prvo mesto izvedeno po je protivnik izrazio svojstvenost superlativom. Jer, u sluaju da
slinosti, bez uzimanja u obzir pripadanja subjektu, a to drugo jeste, ono to je trebalo da bude svojstvenost, nee biti
mesto izvodi poreenje od pripadanja subjektu. svojstvenost. Jer, dogaa se, kad se tako odreuje svojstvenost,
da ime ne bude istinito za stvar iji je iskaz svojstvenosti istinit.
Glava d e v e t a
Jer, i kad stvar propadne, iskaz svojstvenosti ipak moe da
[DRUGA MESTA] postoji, zato to on pripada superlativu neke od stvari koje
postoje. To je, na primer, sluaj, ako se oznai da je svojstveno
Zatim, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li je vatri da bude najlake telo. Jer, i kad vatra propadne, ostae
protivnik, pri odreivanju potencijelne svojstvenosti, odredio i ipak neko telo koje e biti najlake. Tako vatra nema
potencijelnu svojstvenost u odnosu na ne-bie, svojstvenost da bude najlake telo. Pri utvrivanju [teze] valja
u sluaju kad potencijelnost kojoj je re ne moe pripadati obratiti panju na to da se svojstvenost ne izrazi superlativom,
ne-biu. U tom sluaju, naime, ono to je odreeno kao jer e tada, u tom pogledu, svojstvenost biti pravilno odreena.
svojstvenost nee biti [prava] svojstvenost. Tako, na primer, Tako, na primer, kad se kao ovekova svojstvenost postavi da je
kad se kae da je svojstveno vazduhu da se moe udisati, time on po prirodi pitoma ivotinja, tada nije data svojstvenost u
je data potencijelna svojstvenost (jer se moe udisati ono to je superlativu, i zato je svojstvenost, u tom pogledu, pravilno
takve prirode da se moe udisati), ali je odreena i svojstvenost odreena.
u odnosu na ne-bie. Jer, vazduh moe postojati i kad ne postoji
nikakva ivotinja po prirodi sposobna da udie vazduh;
meutim, nikakvo disanje nije mogue, ako ne postoji nikakva
ivotinja. I tako nee biti svojstvenost vazduha da moe [po
svojoj prirodi] da bude udisan, ako ne postoji nijedna
ivotinja koja [po svojoj prirodi] moe da ga udie. Prema
tome, ne moe biti svojstvenost vazduha da on moe biti
udisan. Pri utvrivanju [teze] valja obratiti panju na to da li se,
kad se odreuje potencijelna svojstvenost, odreuje i svoj-
stvenost ili u odnosu na bie ili u odnosu na ne-bie,
kad potencijelnost moe da pripada ne-biu. Naime, u tom
sluaju ono to je bilo oznaeno kao da nije svojstvenost
bie svojstvenost. Tako, na primer, ako se odredi, kao
svojstvenost bia, sposobnost trpljenja ili

492
Knjiga esta
 [OPSTA MESTA DEFINICIJE]

Glava prva
[OPTA PODELA PROBLEMA KOJI
SE ODNOSE NA DEFINICIJU]

Razjanjavanje definicijama ima pet delova. [Treba

ukazati na sledeih pet taaka.] [Prvi deo obuhvata sluajeve u
kojima] uopte nije istinito primenjivati izraz definicije na stvar
koja dobija ime (jer definicija oveka treba da bude istinita
svakom oveku). [Drugi deo uzima u obzir sluajeve kad] i ako
stvar ima vrstu, ona se ne stavlja pod vrstu, ili ne pod vrstu koja
joj je svojstvena (jer, pri definisanju, stvar treba staviti u njenu
vrstu, i tada valja dodati njene razlike, jer, od svih sastavnih
delova definicije, vrsta najvie oznaava sutinu definisane
stvari). [Trei deo obuhvata sluajeve u kojima] izraz definicije
nije svojstven stvari (jer definicija kao to je ve kazano
mora biti svojstvena definisanoj stvari) 1. [etvrti deo obuhvata
sluajeve u kojima] valja razmotriti da li i ako su svi raniji
uslovi bili uzeti u obzir ipak stvar nije definisana, to jest nije
izraena njena bitnost. Osim ovoga to je reeno, ostaje jo da
se [u petom delu] razmotre sluajevi kad je stvar definisana,
ali nije pravilno definisana.
Ako izraz definicije nije istinit i za stvar koja dobija ime,
ispitivanje treba vriti prema mestima [pravilima] koja se
odnose na akcidenciju. Naime, i ovde se namee
495
pitanje da li je iskaz istinit ili nije istinit. Jer, kad utvrdimo da
akcidencija pripada subjektu, tada tvrdimo da je [iskaz] istinit,
a kad utvrdimo da ne pripada subjektu, tada tvrdimo da nije
istinit. Bilo da stvar nije stavljena pod njenu svojstvenu vrstu,
ili da dati izraz nije svojstven stvari, ispitivanje se mora
oslanjati na mesta koja se odnose na vrstu i na svojstvenost.2
Ostaje jo da se izloi kako treba da se ispita da li stvar
nije definisana, ili da li nije pravilno definisana. Ovde treba
prvo obratiti panju na pitanje da li stvar nije pravilno
definisana. Jer, sve se lake daje initi nego dobro initi. U
ovom sluaju ee se grei, jer je zadatak tei. I, prema tome,
napad postaje laki u drugom sluaju nego u prvom.
Moe se na dva naina ne definisati dobro. Prvi je nain
kad se upotrebi nejasan izraz, jer pri postavljanju definicije
treba biti to je mogue jasniji, poto se ona daje radi saznanja;
drugi je nain kad se u definiciji daje vie nego to je nuno,
poto je suvino sve to se dodaje definiciji.
A svaki od ova dva naznaena momenta deli se opet u
vie delova.
Glava druga
[O NEJASNOSTI DEFINICIJE]
Prvo mesto nejasnosti definicije sastoji se u tome da se
razmotri je li upotrebljeni izraz homoniman nekom drugom,
kao, na primer, kad se kae: postajanje je prelaz supstanciji";
ili: zdravlje je ravnotea toplih i hladnih elemenata". Ovde su
homonimni izrazi: prelaz" i ravnotea", te je nejasno na koje
se od mnogih znaenja izraza misli.
Isto je i ako se definisani izraz uzme u raznim znaenjima,
pa se postavi definicija, a ne naini se razlika [meu njima].
Naime, tada je nejasno kome je od tih znaenja data
definicija. Uz to, protivnik moe da pravi tekoe iz pakosti i
da tvrdi kako se definicija ne moe
primeniti na sve stvari ija je definicija data. Slian prigovor se
moe uiniti naroito onda kad je homonimija skrivena. A
poto se naini razlika u mnogim znaenjima izraza koji je dat
u definiciji, mogue je izvesti zakljuak. Naime, ako
upotrebljeni izraz ne odgovara potpuno subjektu ni u jednom
od njegovih znaenja, on, oevidno, nije definisan na nain
kome je re.
Drugo mesto sastoji se u obraanju panje na to da li je
protivnik govorio u metafori, tako, na primer, da li je
definisao nauku kao nepokolebljivu, ili zemlju kao dojkinju, ili
umerenost kao harmoniju. Jer, nejasno je sve to se kae u
metafori. A mogue je i da se iz pakosti prave tekoe onome
ko se slui metaforom, i da se tvrdi kako je on nju bukvalno
upotrebio. Jer, postavljena definicija nee pristajati definisanom
izrazu kao, na primer, umerenosti poto harmonija uvek
postoji meu tonovima. Ako je harmonija vrsta umerenosti, ista
stvar bie u dve vrste, od kojih jedna ne sadri drugu. Jer, niti
harmonija sadri vrlinu, niti vrlina sadri harmoniju.
Dalje, valja obratiti panju na to da li se protivnik slui
izrazima koji nisu u upotrebi, kao to se, na primer, njima
slui Platon kad kae da je oko oseneno trepavicama, ili da
ujed otrovnog pauka izaziva truljenje, ili da kosti proizvode
sr.3 Jer, sve neuobiajeno je nejasno.
Neki izrazi ne osnivaju se ni na homonimiji, ni na
metafori, ni na bukvalnom smislu, kao, na primer, tvrenje
da je zakon mera ili slika stvari koje su po prirodi pravine.
Takvi izrazi gori su od metafore. Jer metafora daje na neki
nain izvesno poznavanje izraene stvari na osnovu slinosti.
Jer, u svim sluajevima kad se upotrebi metafora, to se ini na
osnovu neke slinosti. Meutim, druga vrsta izraza ne ini nita
poznatijim, jer ne postoji nikakva slinost na osnovu koje je
zakon mera ili slika, a ni zakon nije obino tako nazvan. Prema
tome, zabluda je ako se kae da je zakon u pravom smislu mera
ili slika. Jer, slika je neto to postaje na osnovu podraavanja,
a to se ne deava kod zakona. A ako se izraz ne uzme
496 32 Organon 497
u pravom smislu, oevidno je da je upotrebljen izraz nejasan i
gori nego to je metafora.
Dalje, valja razmotriti da li je nejasna definicija kon-
trerne suprotnosti postavljene definicije. Naime, definicije koje
su pravilno postavljene objanjavaju i svoje kontrerne
suprotnosti.
Ili treba obratiti panju na to da li definicija, po sebi
uzeta, oznaava jasno ta njome treba da bude definisano, ili je
sa njome kao sa slikama starih slikara u kojima se ne zna ta
svaka slika predstavlja, ako to na njoj nije napisano.
Glava t r e a
[SUVINOST RECI U DEFINICIJI]
Ako definicija nije jasna, tada ispitivanje treba da se vri
na osnovu razmatranja ove vrste.
Ali ako je definicija suvie iroka, tada valja prvo
razmotriti da li je [protivnik] upotrebio atribut koji pripada
svim stvarima, kako uopte stvarnim predmetima tako i
onima to potpadaju pod istu vrstu kao i ono to je definisano.
Jer, zbog toga atributa definicija postaje suvie iroka nunim
nainom.4 Vrsta treba da odvaja stvari od drugih stvari, a
[specifina] razlika treba da odvaja stvar od neke od drugih
stvari koje spadaju u istu vrstu. Meutim, atribut koji pripada
svim stvarima ne odvaja jedan predmet ni od ega, a atribut
koji pripada svim predmetima koji potpadaju pod istu vrstu, ne
odvaja jedan predmet od predmeta koji spadaju u istu vrstu.
Prema tome, takav jedan dodatak je izlian.5
Ili valja razmotriti sledee: i ako je dodati atribut
svojstven definisanom predmetu, da li je ipak, ako se taj atribut
izostavi, ostatak definicije svojstven definisanom, i da li ipak
objanjava njegovu sutinu. Tako je definiciji oveka [ovek hoda nogama i koja ima dve noge, visoka etiri lakta". Takva
je ivotinja koja hoda nogama i koja ima dve noge"] izlino
dodati: sposobna za nauku". Jer, i kad se taj atribut izostavi,
ostatak definicije svojstven je oveku i objanjava njegovu
sutinu. Ukratko, izlino je sve ono to moe da se izostavi a da
ipak ostatak objanjava ono
to je definisano. Takva je, na primer, definicija due, po kojoj
je dua broj to samoga sebe pokree. 6 Jer, ono to samo sebe
pokree jeste dua, kao to je Platon defini-sao. 7 Ali
upotrebljeni izraz moe da bude svojstven subjektu a da ipak ne
objanjava sutinu due, ako je re broj" izostavljena.
Teko je odrediti koja je od ove dve definicije pravilna 8. U svim
takvim sluajevima treba uzeti u obzir ono to je korisno [u
raspravljanju]. Tako se uzima da je definicija sluzi: prva
nesvarena vlaga iz hrane". Ono to prvo dolazi jeste jedno, a ne
mnogo; prema tome, suvian je izraz nesvareno". Ako se taj
izraz i izostavi, ostatak definicije bie ipak svojstven subjektu.
Jer ne mogu istovremeno sluz a i neto drugo proizlaziti prvi iz
hrane. Ili, moda, sluz nije potpuno ono to proizlazi prvo iz
hrane, nego samo ono to proizlazi prvo od nesvarenoga, tako
da treba dodati: nesvareno". Jer, bez ovoga dodatka definicija
ne bi bila istinita, poto sluz nije prva od svega uopte [od svih
proizvoda hrane].
Dalje, valja razmotriti da li jedan od sastavnih delova
definicije ne pripada svemu to potpada pod isti rod. Jer,
ovakva definicija gora je od onih u kojima se upotrebljava
atribut koji pripada svim biima. U ranijem sluaju, ako je
svojstveno definisanom predmetu ono to ostaje [kad se izbaci
suvian izraz], i celina e mu biti svojstvena. Jer, moe se
uopte rei da e ako se svojstvenosti doda ma kakav istiniti
atribut u tom sluaju i ceo izraz postati svojstven. Meutim,
u ovom sluaju, ako jedan od sastavnih delova definicije ne
pripada svim stvarima koje potpadaju pod isti rod, tada
celina ne moe biti svojstvenost defi-nisanog objekta, poto ta
celina nee biti atribut koji moe da se konvertira sa
predmetom. Uzmimo kao primer definiciju: ivotinja koja
definicija nije atribut konvertibilan sa [definisanim] predmetom
[ovekom], zato to oznaka visok etiri lakta" ne pripada svim
biima koja potpadaju pod isti rod.
I, opet, valja obratiti panju na to da li je protivnik vie
puta ponovio isto, kao, na primer, da li je rekao da
498 32*
499
je udnja elja za prijatnim. Jer, predmet svake udnje
jeste prijatno, tako da e i predmet onoga to je identino
udnji biti prijatno. Tako dobijamo [sledeu] definiciju ud-
nje: elja za prijatnim prijatnog. Jer, nema nikakve razlike
kad se kae: udnja, i kad se kae: elja za prijatnim,
tako da e prijatno biti predmet svakoga od ova dva izraza.
Meutim, moe da bude istina da ovde nema nieg
besmislenog. Naime moe se rei: ovek je dvonono
bie; prema tome, i ono to je identino oveku bie dvo-
nono bie; dakle, identina je oveku ivotinja koja hoda
nogama i koja ima dve noge. A iz toga izlazi da e ivotinja
koja hoda nogama i koja ima dve noge biti dvonoac." Iz
ovoga ne proizlazi nikakva besmislenost. Naime, dvo-
noac" nije predikat ivotinje koja hoda nogama" (jer kad
bi to bio, dvonoac" bi bio afirmiran dvaput istom). U
stvari, dvonoac" se naziva ivotinja koja hoda nogama i
koja ima dve noge", tako da je dvonoac" svega jednom
prediciran. Isto je i sa udnjom. Naime, nije afirmirano
elji da ima za predmet prijatno, nego je to afirmirano
celini [o elji za prijatnim], tako da se i ovde prediciranje
samo jednom vri. Besmislenost ne lei u tome to se ista
re dvaput izgovara nego u tome to se neem vise puta
isto kae kao to, na primer, Ksenokrat tvrdi da je mudrost
ono to definie i posmatra bia. Jer definicija je ve izvesno
posmatranje, tako da kad se doda ono: ,,i koja posmatra"
ista stvar se dvaput kazuje. U istu zabludu padaju oni koji
kau da je nazeb lienost prirodne toplote. Svaka lienost
liava [neki predmet] jednog prirodnog atributa; prema
tome, izlian je dodatak prirodan". Naime, bilo je dovoljno
rei lienost toplote", poto sama re lienost" oznaava definicija. Ali ti izrazi nisu isti, poto su definicije razliite9.
da je u pitanju neto prirodno.
A jo valja obratiti panju i na to da li je, poto je uni-
verzalno iskazano, dodat i neki partikularni izraz, tako,
na primer, da li je za blagost reeno da je ona umanjivanje
korisnog i pravinog. Naime, pravino je neto korisno, i
zbog toga se ve sadri u korisnom. Zbog toga je re
pravino" suvina, jer time to je oznaeno univerzalno,
ve je dodato partikularno. A isto je tako i kad se medicina
definie kao nauka onom to je zdravo za ivotinju i o-
veka, ili kad se zakon definie kao slika onog to je po
prirodi lepo i pravino. Jer pravino je vrsta lepog [u eti-
kom smislu], i stoga je [u takvoj definiciji] isto reeno
vie puta.
Glava e t v r t a
[DRUGA MESTA]
Da li je definicija pravilna ili nepravilna, treba ispitati
prema ovim i slinim razmatranjima. Meutim, da li je
naznaena i definisana bitnost stvari, valja ispitati prema
sledeem.
Prvo, valja obratiti panju na to da protivnik nije
propustio da izvede definiciju na osnovu ranijih i pozna-
tijih pojmova. Definicija se izvodi radi toga da bi se upo-
znao termin koji je u pitanju. Ali upoznajemo stvari ne
kad uzmemo ma koji termin, nego kad uzmemo ranije i
poznatije termine kao to se ini u demonstracijama.
(Jer, to vai za svaku nastavu koja se daje ili prima.) A
poto je tako, oevidno je da, kad se ne definie takvim
terminima, nikako se i ne definie. Kad to ne bi vailo,
ista stvar bi imala vise definicija. Jer, oevidno je da
upotrebiti ranije i poznatije termine znai dati definiciju, i
to bolju definiciju, i tako bi i jedna i druga definicija
bile definicije iste stvari. Ali ne izgleda da je to tako.
Naime, svako od bia ima samo jednu sutinu. Ako treba
da postoji vie definicija za jednu istu stvar, sutina
definisane stvari bie istovetna njenom izrazu u svakoj od
Prema tome, oevidno je da se nije definisalo kad se to nije
uinilo pomou ranijih i poznatijih termina.
Tvrenje da se definicija ne osniva na poznatijim ter-
minima moe se razumeti na dva naina. Naime, ili se
pretpostavlja da su termini [te definicije] manje poznati u
apsolutnom smislu, ili da su ti termini manje poznati za
nas. Jer, i jedno i drugo moe da bude. U apsolutnom smi-
slu uzeto, ranije je poznatije nego docnije. Tako, na primer,
500 501
taka je poznatija nego linija, linija je poznatija nego povr-
ina, a povrina nego telo. Isto tako stoji i sa jedinicom
prema broju. Jer jedinica je ranija od svakog broja, i ona
je princip svakoga broja. Isto tako stoji i sa slovom prema
slogu. Ali, obrnuto stoji sa onim to je poznatije za nas.
Jer, telo se najvie opaa ulima, povrina se vie opaa
nego linija, a linija vie nego taka. Jer, veina ljudi upo-
znaju prvo ove pojmove. Naime, ma koji obian ovek
moe da ih shvati, dok je za shvatanje drugih pojmova
potreban otriji i vii razum.
U apsolutnom smislu uzeto, bolje je nastojavati da se
ono to je docnije upozna pomou onog to je ranije, zato
to se na taj nain vie unapreuje znanje. Meutim, za
one koji ne mogu doi do saznanja tim putem, moda je
nuno dati definiciju pomou termina koji su im poznati.
Takve su vrste definicije take, linije i povrine. Naime,
sve one objanjavaju ranije docnijim, poto se u njima
tvrdi da je taka granica linije, da je linija granica po-
vrine, a da je povrina granica tela.
Meutim, ne treba prevideti da se, kad se tako definie,
ne moe objasniti bitnost definisanog, sem ako sluajno
nije istovetno ono to je poznatije za nas i ono to je pozna-
tije u apsolutnom smislu, poto pravilna definicija mora
da definie pomou vrste i [specifinih] razlika, a poto ove
pripadaju stvarima koje su, u apsolutnom smislu uzeto,
poznatije i ranije od roda. Jer, kad se izostave vrsta i raz-
lika, tada to povlai sa sobom izostavljanje roda. Naime
vrsta i razlika su ranije nego rod. Ali, one su i poznatije.
Jer, kad se poznaje rod, tada nunim nainom moraju biti
poznate i vrsta i razlika (jer kad se poznaje ovek, nunim
nainom se poznaje i ivotinja" i koja hoda nogama").
Ali kad se poznaje vrsta ili [specifina] razlika, ne poznaje
se nunim nainom rod. Dakle, rod je manje poznat.
Sem toga, ako se smatra da su istinite definicije one koje
se izvode iz odredaba koje pojedinac bolje poznaje, mora
se rei da postoji vie definicija iste stvari. Nekim ljudima
su poznatije izvesne stvari, a drugim ljudima opet neke
druge stvari, ali svima nije isto poznatije, tako da svakom
valja dati razliitu definiciju, ako definicija treba da se iz-
vede iz odredaba koje pojedini ljudi bolje poznaju.
Isto su tako za iste ljude u jednom vremenu jedne, a
u drugom vremenu druge stvari poznatije. U poetku su
poznatiji predmeti koji se mogu ulima opaziti, ali kad
docnije duh postane izotreniji, dogaa se suprotno. I
zato, ak i za istog oveka, ne treba davati uvek istu defi-
niciju, ako se smatra da definicija treba da bude izvedena
iz odredaba koje neki pojedinac bolje poznaje.
Jasno je, dakle, da ne treba definisati na osnovu takvih
odredaba, nego na osnovu onih koje su poznatije kad
se stvar uzme u apsolutnom smislu. Jer, samo tako moe
postati definicija koja je uvek jedna ista.
Ali moda i ono to je poznato, kad se stvar uzme u
apsolutnom smislu, nije ono to je svima poznato, nego to
je poznato samo onima iji je duh razvijen, kao to je
apsolutno zdravo ono to je zdravo za one ije je telesno
stanje dobro.
Treba, dakle, tano odrediti svaku od ovih taaka, i
korisno je primenjivati u raspravljanjima. A vie svega je
neosporno da se jedna definicija moe oboriti, ako protiv-
nik nije izveo svoje izlaganje ni oslanjajui se na ono to je
poznato u apsolutnom smislu, ni oslanjajui se na ono to
je poznatije za nas.10
Kao to smo maloas11 rekli, prvi [pogrean] nain
da se definicija ne izvodi na osnovu poznatijih odredaba,
sastoji se u tome da se izrazi ranije docnijim.
Drugi [pogrean] nain sastoji se u tome da se da
definicija onoga to se nalazi u miru i to je odreeno
na osnovu onoga to nije odreeno i to se nalazi u kreta-
nju. Jer, ono to ostaje i to je odreeno, jeste ranije od
onoga to je neodreeno i od onoga to se nalazi u kretanju.
Pogreka koja se sastoji u tome dae definicija ne daje
na osnovu onoga to je ranije, moe dobiti tri oblika. Prvi
je kad je suprotnost definisana [svojom] suprotnou, na
primer, kad je dobro definisano zlim. Jer suprotnosti su po
prirodi istovremene [pa jedna nije ranija od druge]. Neki
502 503
misle da su obe suprotnosti predmeti iste nauke, i da prema
tome jedna nije poznatija od druge.
Ne treba prevideti da se neke stvari moda ne daju
drukije definisati, tako, na primer, dvostruko" ne moe biti
definisano bez polovine", kao i bez svih izraza koji su po sebi
relativni. Jer, bie svih takvih izraza sastoji se u jednom
odreenom odnosu prema neem, tako da se ne moe
upoznati jedan od relativnih pojmova bez drugog. Zbog toga, u
definiciji jednoga od njih i drugi nunim nainom treba da se
podrazumeva.
Treba, dakle, sve ovo [sva ova pravila] poznavati i
upotrebiti u sluajevima kad to izgleda korisno.
Drugi oblik ove zablude sastoji se u tome da se [u
definiciji] upotrebi samo ono to je definisano. Ova zabluda
ostaje skrivena, kad se ne upotrebi samo ime definisanog,
kao, na primer, kad se sunce definie kao zvezda koja
ija danju. Jer, kad se upotrebi re dan, upotrebljava se i
re sunce. Da bi se otkrile takve zablude, treba na mesto
imena staviti definiciju i [u ovom sluaju], na primer, defi
nisati dan kao kretanje sunca vie zemlje. Jasno je da se
kazalo: sunce", kad se kazalo: kretanje sunca vie zem
lje". Tako se upotrebio izraz sunce" kad se upotrebi izraz
dan".
Trei oblik zablude kojoj govorimo postaje, kad se od
dva suprotna lana jedne podele jedan definie drugim,
kao, na primer, kad se neparno definie kao ono to je
za jedinicu vee od parnog. Delovi jedne podele koja pro-
istie iz iste vrste istovremeni su po prirodi. A neparno i
parno su takvi delovi, jer su oba razlike broja.
Isto tako, treba obratiti panju na to da li je protivnik
definisao vii izraz nekim izrazom koji mu je podreen, da li
je, na primer, rekao da je parno broj podeljen na polovine ili
da je dobro stanje vrline. Jer, polovina je izvedena od broja
dva, koji je paran, a vrlina je neto dobro. Tako su izrazi koji su
upotrebljeni za objanjenje podreeni onima koji se
objanjavaju. Isto tako, kad se upotrebljava podreeni izraz,
mora se nunim nainom upotrebiti i drugi. Jer, kad se
upotrebljava izraz vrlina", upotrebljava se i izraz
dobro", poto je vrlina izvesno dobro. Isto tako, kad se
upotrebljava izraz polovina", upotrebljava se i izraz paran",
poto biti podeljen na polovine" znai biti podeljen na dva
dela", a poto je dva" paran broj.
Glava peta
[DRUGA MESTA]
Uopte uzev, postoji samo jedno mesto za [pogrenu]
definiciju koja se ne sastoji iz ranijih i poznatijih izraza. Delovi
toga mesta su gore navedeni.
Drugo mesto sastoji se u sledeem: doznati da li je
protivnik uinio pogreku da stvar koja spada u vrstu ne
stavi u vrstu. Ovakva zabluda nalazi se svuda gde sutina nije
stavljena u izraz definicije, kao to je to, na primer, sluaj u
definiciji tela, po kojoj je telo ono to ima tri dimenzije; ili u
definiciji oveka, po kojoj je ovek ono to zna da rauna.
Naime, u ovim definicijama nije oznaeno ta je ono to ima tri
dimenzije ili ono to zna da rauna. A vrsta oznaava bitnost
stvari, zato ona kao prva treba da se nalazi meu delovima
definicije.
Zatim valja razmotriti da li je poto definisano vai za
vie stvari nainjena pogreka to nisu navedene sve stvari
za koje definisano vai. Taj sluaj imamo, na primer, ako se
gramatika definie kao znanje da se pie ono to se kazuje. Jer,
mora se dodati jo: i da se ita. Znanje da se pie ne spada u
definiciju gramatike vie nego znanje da se ita; prema tome,
nije se stvarno definisala gramatika, kad se kau jedna ili druga,
nego samo kad se [istovremeno] kau obe stvari. Naime, za istu
stvar ne moe postojati vie definicija. Meutim, samo je u
izvesnim sluajevima u istini onako kao to je reeno, dok u
mnogim sluajevima nije tako, kao, na primer, onda kad su u
pitanju izrazi [odredbe, termini] koji ne stoje [istovremeno] u
sutinskom odnosu sa dve stvari 12. Tako je kad se kae da
medicina proizvodi bolest i zdravlje. Naime, kae se da
medicina proizvodi po sebi zdravlje, a bolest samo
akcidentalno. Jer, proizvoenje
504 505
bolesti jeste stvar potpuno suprotna medicini. Definicija
medicine koja istie obe ove strane ne definie je bolje nego
ona koja samo jednu stranu uzima u obzir. Moda je ova druga
definicija gora, jer i svaki ko nije lekar moe da proizvede
bolest.
Dalje, treba obratiti panju da li se definisano ne odnosi
na bolje, nego na gore, kad ima vie stvari na koje se
definisano odnosi. Jer, svako znanje i mo odnosi se, kako
izgleda, na najbolje.
A, sem toga, valja razmotriti, prema osnovnim pravilima
koja se mogu primeniti na vrste, kao to je ranije reeno13,
da li neki termin nije stavljen u svojstvenu vrstu.
Dalje, treba obratiti panju na to da li je u oznaavanju
vrsta preskoena pri definisanju, na primer, pravinost, kao
stanje koje proizvodi jednakost ili koje razdeljuje ono to je
jednako. Jer, kad se tako definie, preskae se vrlina, i na taj
nain izostavlja vrsta pravinosti, i ne naznauje se njena
bitnost. Naime, sutina jedne stvari je, u svakom pojedinom
sluaju, vezana za vrstu te stvari. Znai da ne treba staviti stvar
u njenu najbliu vrstu. Jer, kad se ona stavi u najbliu vrstu,
time se naznauju sve vie vrste, jer su sve vie vrste afirmirane
od vrsta koje pod njih potpadaju. Prema tome, ili treba staviti
stvar u njenu najbliu vrstu, ili valja pridati vioj vrsti sve
razlike kojima je definisan najblii rod. Jer, tako se nita ne
izostavlja, nego se podreena [najblia] vrsta oznaava
definicijom, umesto imenom. Meutim, kad se pomene sama
via vrsta, time se ne oznaava u isto vreme vrsta koja pod nju
potpada. Jer, kad se kae biljka", time se ne kae drvo".
Glava e s t a
[DRUGA MESTA]
A, povodom razlika, valja na isti nain obratiti panju na
to da li su i razlike koje su oznaene razlike vrsta. Jasno je
da nema definicije ako ova ne sadri svojstvene razlike stvari,
ili ako je stavljen neki odreeni termin koji
nikako ne moe biti razlika neega, na primer ivotinje
ili supstancije. Naime, ovi termini nisu razlike niega [poto su
ivotinja i supstancija vrste].
Sem toga, valja ispitati da li naznaena razlika ima neki
termin koji joj je suprotan u istoj podeli. Ako to nije sluaj,
oevidno je da naznaena razlika ne moe biti razlika vrste. Jer
svaka vrsta podeljena je razlikama koje su koordinirani termini
podele. Tako, na primer, vrsta ivotinje podeljena je na
ivotinje koje hodaju nogama, na krilate, na one koje ive u
vodi i na dvonone ivotinje. Ili valja jo razmotriti da li, pored
toga to postoji razlika suprotna stavljenoj razlici, ova nije
istinita vrsti. Jer, tada je jasno da ni jedna ni druga ne moe
biti razlika u vrsti, poto su sve koordinirane razlike jedne iste
podele istinite vrsti svojstvenoj stvari. Isto tako valja ispitati
da li, i ako je istinita razlika koja je suprotna datoj razlici, njeno
dodavanje vrsti ipak ne obrazuje jedan rod. Ako je tako,
oevidno je da ona ne moe biti razlika koja obrazuje rod
[specifina razlika] vrste. Naime, svaka specifina razlika kad
se doda vrsti obrazuje rod. A ako ona nije razlika, tada to nije ni
naznaena razlika, poto joj je ona suprotna u podeli.
Dalje, valja ispitati da li je vrsta podeljena negacijom, kao
to je dele oni koji definiu liniju kao duinu bez irine. Jer to
ne znai nita drugo nego da linija nema irine. Iz toga bi
izlazilo da vrsta uestvuje u svom rodu. 14 Jer svaka duina ili
nema irine, ili je ima, poto za svaku stvar vai ili afirmacija
ili negacija. Tako i vrsta linije, koja je duina, ili nema irine,
ili je ima. Duina bez irine jeste definicija roda, ali je isto to i
duina koja ima irinu. Jer izrazi: bez irine" i koji ima
irinu" jesu razlike, a definicija roda sastoji se iz razlike i iz
vrste. Tako e vrsta dobiti definiciju svoga roda. A, isto tako,
vrsta e dobiti definiciju razlike, poto je jedna ili druga od
naznaenih razlika nunim nainom afirmirana od vrste.
A ovo mesto kome je re moe se upotrebiti protiv onih
koji tvrde da postoje ideje. Ako duina po sebi postoji, kako e
moi da se tvrdi da vrsta ima irinu ili da je bez irine. Za
duinu uzetu u njenoj sveukupnosti treba da bude
506 507
istinit samo jedan od ova dva atributa, poto on treba da vai za
vrstu. Ali to se ne deava, jer postoje duine bez irine i sa
irinom. Tako se ovo mesto moe upotrebiti samo protiv onih
koji propovedaju da je vrsta uvek po broju jedna. A to ine
pristalice ideja, koji tvrde da je vrsta duina po sebi i ivotinja
po sebi.
Ali u nekim sluajevima postoji nunost da se pri
definisanju upotrebi ak i negacija, kao, na primer, kad treba
definisati nemam je [lienost, privaciju]. Tako je slepo" ono
to nema vida u vreme kad bi trebalo da ga ima po prirodi. Ali
nema razlika u tome da li se vrsta deli pomou negacije ili
pomou afirmacije koja, nunim nainom, ima negaciju kao
suprotan termin u deljenju, kao, na primer, kad se jedna
stvar definie kao duina koja ima irinu. Jer, onome to ima
irinu suprotnost [koordinirani termin] u podeli jeste ono to
nema irinu, i nita drugo, tako da je ovde opet vrsta
podeljena negacijom.
Dalje, treba obratiti panju na to da li je umesto razlike
dat rod, kao to ine oni koji definiu vreanje kao drskost
praenu podsmehom. A podsmeh je jedna odreena drskost. Iz
toga izlazi da podsmeh nije razlika, ve da je rod.
Dalje, treba obratiti panju na to da li je stavljena vrsta
kao razlika, tako, na primer, da li je reeno da je vrlina
dobro [asno] stanje.Jer, dobro je vrsta vrline [a nije njena
razlika].
Ili, moda,dobro nije vrsta, nego razlika, ako je istina da
se ista stvar ne moe nalaziti u dve vrste koje ne potpadaju
jedna pod drugu. Naime, niti dobro sadri stanje, niti stanje
sadri dobro. Jer, svako stanje nije dobro, niti je svako dobro
stanje. Prema tome, oba ova pojma ne mogu biti vrste. Dakle,
ako je stanje vrsta vrline, jasno je da dobro nije vrsta, nego
razlika vrline. Stanje izraava sutinu vrline, a dobro ne
izraava sutinu, nego kvalitet. Dakle, izgleda da razlika
obeleava izvestan kvalitet. Valja jo razmotriti da li stavljena
razlika oznaava ne izvestan kvalitet, nego neku odreenu
stvar. Jer, po optem miljenju, razlika uvek izraava izvestan
kvalitet.
508
Isto tako, treba obratiti panju da li razlika pripada
definisanom samo akcidentalno. Jer, nikad razlika, kao ni vrsta,
ne pripada akcidentalnim atributima. Jer, razlika jedne stvari ne
moe i da pripada toj stvari, i da joj ne pripada.15
Dalje, ako je predikat vrste razlika, ili rod, ili jedna od
stvari koje potpadaju pod rod, tada nema definicije. Nita od
sveg reenog ne moe biti afirmirano od vrste, poto vrsta ima
najvei obim od svega toga.
Zatim, valja razmotriti da li je afirmirana vrsta razlike. Jer,
izgleda da vrsta nije afirmirana razlici, nego da je afirmirana
onome emu je samo razlika afirmirana16. Tako je, na
primer, ivotinja afirmirana oveku, i volu, i drugim
ivotinjama koje hodaju nogama, a ne samoj razlici, koja je
afirmirana rodu. Jer, ako ivotinja treba da bude afirmirana
svakoj od svojih razlika, tada e ivotinja vie puta biti
afirmirana rodu, poto su razlike afirmirane rodu17. A sve
razlike su ili rodovi, ili individue18, ukoliko su one ivotinje.
Jer, svaka ivotinja je ili rod, ili individua.
Dalje, treba na isti nain ispitati da li je afirmiran razlici
i rod, ili neto to potpada pod rod. A to je nemogue, jer
razlika ima iri obim nego rodovi.Iz toga bi izlazilo da je
razlika rod, ako je jedan od rodova njoj afirmiran. Tako, na
primer, ako je ovek pridat razlici, oevidno je da je razlika
ovek.19
Jo valja obratiti panju na to da li razlika nije ranija od
roda. Naime, razlika treba da bude docnija od vrste, ali ranija
od roda.20
Valja jo ispitati da li data razlika pripada jo nekoj drugoj
vrsti koja nije ni sadrana [u vrsti kojoj je re], niti je sadri.
Izgleda da ista razlika ne moe pripadati dvema vrstama
od kojih jedna ne sadri drugu. Inae bi se dogodilo da i isti rod
bude u dve vrste od kojih jedna ne sadri drugu. Jer, svaka
razlika nosi sobom svoju svojstvenu vrstu, tako, na primer,
onaj koji hoda nogama" i dvonoan" nose sobom vrstu
ivotinja".
509
 emu je afirmirana razlika, tome je afirmirana i svaka
od obe vrste, i tako bi oevidno trebalo da rod bude u dve vrste,
od kojih jedna ne sadri drugu [a to nije mogue]. Ili moda
nije nemogue da ista razlika pripada dvema vrstama od kojih
jedna ne sadri drugu, ali bi moda jo trebalo dodati: ,,sem u
sluaju kad obe [vrste] potpadaju pod istu vrstu". Tako
ivotinja koja hoda nogama" i ivotinja koja ima krila" jesu
vrste od kojih jedna ne sadri drugu, a dvononi je [specifina]
razlika u obe vrste. Treba jo dodati: sem u sluaju kad se obe
[vrste] nalaze u istoj vrsti". Jer, obe [te vrste] potpadaju pod
vrstu ivotinja". Jasno je, isto tako, da nije nuno da razlika
nosi sa sobom celu svoju svojstvenu vrstu, poto je mogue da
se ista razlika nalazi u dve vrste, od kojih jedna ne sadri
drugu. Ali nuno je da ona samo nosi sa sobom jednu ili drugu
od vrsta, zajedno sa svim vrstama koje su vie od nje, kao
to dvononi" nosi sa sobom ili krilatu ivotinju" ili
ivotinju koja hoda nogama".
Jo valja obratiti panju na to da li je dato postojanje u
neemu kao razlika supstancije jedne stvari. Jer, izgleda da se
jedna supstancija ne razlikuje od druge supstancije samo time
to se nalazi na izvesnom mestu. Zbog toga su kueni oni koji
dele ivotinje na one koje ive na zemlji" i one koje ive u
vodi", poto nazivi koji ivi na zemlji" i koji ivi u vodi"
ukazuju na mesta gde te ivotinje borave. Ili, moda, u ovom
sluaju zamerka nije opravdana. Naime, naziv koji ivi u
vodi" ne znai da ivotinja postoji u neem ili na nekom mestu,
nego znai jednu izvesnu osobinu. Naime, jedna ivotinja je
ivotinja koja ivi u vodi i kad se nalazi na zemlji, a, isto tako,
ivotinja koja ivi na suvu, i kad se nalazi u vodi, bie ivotinja
koja ivi na suvu, a ne ona koja ivi u vodi. Ali ako se nekad
dogodi da razlika oznaava postojanje u neem, jasno je da je
uinjena pogreka u definiciji.
A treba obratiti panju i na to da li je postavljena afekcija
kao [specifina] razlika21. Jer, svaka afekcija, kad se pojaa,
slabi supstanciju stvari. Ali za razliku to ne vai. Izgleda da
razlika pre spaava [odrava] ono ija je raz-
lika, i potpuno je nemogue da svaka stvar postoji bez svoje
svojstvene razlike. Jer, ako nema bia koje hoda nogama, nee
biti ni oveka. Uopte govorei, nita od onoga od ega se stvar
menja ne moe biti njena razlika. Jer sve takve odredbe, kad se
pojaaju, slabe supstanciju [stvari]. Prema tome, grei se ako se
stavi takva neka razlika. Jer ne postoje za nas nikakve
[kvalitativne] promene uopte u oblasti razlika.
Valja jo ispitati da li je data, kao razlika jednog rela-
tivnog izraza, razlika koja nije sama relativna. Jer, razlike
relativnih pojmova jesu i same relativne, kao to to biva u nauci
[koja je relativna svom predmetu]. A razlikuju se spekulativna
[teorijska], praktina i poetska [stvaralaka] nauka, i svaka od
tih razlika obeleava jedan odnos. Naime, nauka je teorija
neem teorijskom, i stvaranje neega, i delanje neega.
Mora se obratiti panja i na to da li se, pri definisanju,
svaki od relativnih pojmova doveo u odnos sa onim emu je po
prirodi relativan. U nekim sluajevima svaki od relativnih
pojmova moe se upotrebiti samo u odnosu na ono emu je po
prirodi relativan. U drugim sluajevima, meutim, on moe da
bude upotrebljen i u odnosu na neku drugu stvar. Tako, na
primer, vid slui samo za gledanje, a eagija moe da poslui i
za vaenje vode. Meutim, uinila bi se pogreka, kad bi se
eagija definisala kao orue za vaenje vode. Jer, ona ne
postoji po prirodi radi toga. Ako se trai definicija onoga na ta
se jedna stvar po prirodi odnosi, ona je sledea: to je ono za
ta bi stvar bila upotrebljena od mudrog oveka, ukoliko je on
mudar, kao i od nauke koja je toj stvari svojstvena".
Ili treba obratiti panju na to da li, kad se dogodi da neki
izraz stoji u odnosu sa vie stvari, ovaj [izraz] nije stavljen u
svom prvobitnom odnosu. Tako, na primer, valja paziti da li je
mudrost definisana kao vrlina oveka ili due, a ne kao vrlina
razumnoga dela due. Naime mudrost je prvobitno vrlina
razumnoga dela [due], poto se samo u odnosu na ovu
sposobnost smatra da dua i ovek imaju mudrost.
510 511
 Isto tako, pogreeno je u definiciji ako stvar iji je
definisani izraz nazvan afekcijom, ili sposobnou, ili nekom
drugom odredbom nije u stanju da je primi. Svaka
sposobnost i svaka afekcija postaje prirodno u onoj stvari ija je
sposobnost ili afekcija, kao to i znanje postaje u dui, poto je
ono sposobnost due. Ali katkad se grei u ovakvim prilikama,
tako, na primer, kad se kae da je san nemo ulnog besmrtno. Ali ako se dogodi da ono to je dato u definiciji
opaanja, a da je sumnja [neizvesnost] jednakost kontrerno
suprotnih zakljuivanja, a da je bol nasilno razdvajanje delova
koji su po prirodi sjedinjeni. San ne pripada ulnom opaanju,
a morao bi mu pripadati, da je on nemo ulnog opaanja.
Isto tako sumnja [neizvesnost] ne pripada kontrerno suprotnim
zakljuivanjima, kao to ni bol ne pripada delovima koji su po
prirodi sjedinjeni, jer bi, u suprotnom sluaju, stvari koje
nemaju duu oseale bol, poto bi se bol u njima nalazio.
Pogrena je i definicija zdravlja, ako se tvrdi da je zdravlje
ravnotea toplog i hladnog. Jer, kad bi bilo tako, trebalo bi,
nunim nainom, da toplo i hladno budu zdravi. Naime,
ravnotea svake stvari pripada onome to ima ravnoteu" prema
tome, toplota i hladnoa morali bi pripadati zdravlju. Dogaa se
da oni koji tako definiu stavljaju posledicu umesto uzroka, i
obratno. A odvojenost delova koji su po prirodi spojeni nije bol,
nego uzrok bola. Isto tako, san nije nemo ulnog opaanja,
nego je jedno uzrok drugoga. Jer, ili spavamo zbog nemoi
[ulnog opaanja], ili smo nemoni za ulno opaanje zato to bi delio].
spavamo. Isto tako izgledalo bi da je jednakost izmeu
kontrerno suprotnih zakljuivanja uzrok neizvesnosti [sumnje].
Jer, kad zakljuujemo na dve strane, i kad svi razlozi izgledaju
jednaki na obe strane, tada smo u neizvesnosti ta treba da
radimo.
Dalje, treba obratiti panju na sva [razna] vremena, i
videti da li u tom pogledu ima kakvog neslaganja, 22 tako, na
primer, da li je definisano da je besmrtno ono to je ivo i to
je sad nepropadljivo. Jer, ivo bie koje je sad nepropadljivo
bilo bi sad besmrtno. Ili bi se moglo desiti da posledica ne
sleduje, zato to je dvosmislen izraz sad
nepropadljivo". A taj izraz moe da znai ili da neto nije sad
uniteno, ili da ne moe biti sad uniteno, ili da je sad takvo, da
nikad ne moe biti uniteno. Ako kaemo da je jedno ivo bie
sad nepropadljivo, time hoemo da kaemo da je jedno ivo
bie sad takvo da nikad ne moe biti uniteno. A to znai da je
ono besmrtno, tako da iz toga ne proizlazi da je samo sad
pripada sadanjosti ili prolosti, dok im ono to ima ime ne
pripada, tada nema identiteta [izmeu definicije i onoga to
je definisano].
Valja primeniti ovo mesto onako kao to je reeno.
Glava s e d m a
[DRUGA MESTA]
Treba razmotriti da li neka druga stvar tanije nego data
definicija izraava prirodu stvari koja je definisana. Primer za
to imamo ako se pravda definie kao sposobnost koja razdeljuje
jednakost. Izraz pravian" oznaava vie oveka koji po svojoj
volji hoe da deli jednakost, nego onoga ko za to ima samo
sposobnost. Prema tome, pravinost ne moe biti sposobnost
koja razdeljuje jednakost. Jer, i tada bi najpraviniji bio ovek
koji bi imao najveu sposobnost da deli jednakost [a koji je ne
Dalje, valja razmotriti da li stvar doputa vie" [to jest:
svoje uveavanje], a sadraj definicije to ne doputa, ili da li,
obrnuto, sadraj definicije doputa vie", a stvar to ne doputa.
Jer treba da vie" doputa i jedno i drugo [i stvar i definicija],
ili da nijedna od obeju to ne doputa, ako je sadrina definicije
identina sa stvari.
Dalje, valja razmotriti da li se iako obe [stvar i
definicija] doputaju vie" one istovremeno ne uveavaju.
Taj sluaj imamo ako se, na primer, fizika ljubav definie kao
udnja za telesnim sjedinjavanjem. A, u stvari, onaj ko voli
vie, ne udi za telesnim sjedinjavanjem, tako da se ovo dvoje
[to jest: s jedne strane ljubav, a, sa druge, udnja za telesnim
sjedinjavanjem] ne uveavaju istovremeno. A to bi moralo biti,
kad bi ovo dvoje bilo identino.
512 33 Organon 513
 Dalje, ako je re dve stvari, valja ispitati da li je
onoj iji definisani pojam doputa vie", pridata defi-
nicija koja doputa manje". Takav primer imamo ako se
vatra definie kao najtanje telo. Naime, plamen je vie
vatra nego svetlost, ali je plamen manje nego svetlost naj-
tanje telo. Pri svemu tome, i definicija i definisani pojam
morali bi vie pripadati istoj stvari, ako bi trebalo da oni
budu identini.
Sem toga, valja razmotriti da li od dve stvari kojima
je re [te dve stvari su definisani pojam i definicija], jedna
[definisani pojam] pripada podjednako dvama pretpostav-
ljenim predmetima, a druga [definicija] im ne pripada obo-
jima podjednako ve [pripada] vie jednom nego drugom.
Pored toga, valja razmotriti da li je definicija postav-
ljena za dve stvari uzete odvojeno [disjunktivno]. Primer
za to imamo kad se lepo definie kao ono to je prijatno
za vid i za sluh, a bie kao ono to je sposobno da trpi ili
da dela. Tada e ista stvar biti istovremeno lepa i ne-lepa,
i, slino tome, ona e biti bie i nebie. Jer ono to je
prijatno za sluh bie identino lepom, tako da e ono
to je neprijatno sluhu biti identino sa nelepim. Jer su-
protnosti identinih stvari su isto tako identine. Suprotnost
lepom je nelepo, a onome to je prijatno sluhu suprotnost
je ono to je neprijatno sluhu. Jasno je da postoji identitet
izmeu neprijatnog za sluh i nelepog. Ako je jedna stvar
prijatna za vid, a nije prijatna za sluh, ona e u isto vreme
biti lepa i nelepa. A isto tako emo dokazati da je ista
stvar [istovremeno] bie i nebie.
Zatim, za vrste, i razlike, i za sve drugo to je dato u
definiciji moraju se staviti definicije umesto imena, i
mora se razmotriti da li se neto ne slae.
Glava osma
[DRUGA MESTA]
Ako je definisani izraz bilo kao takav bilo po svojoj
vrsti relativan, tada valja razmotriti da li se pogresilo
to se u definiciji nije naznailo emu je on relativan, upravo
da li je takav po sebi, ili po svojoj vrsti. Tako, na primer,
treba razmotriti da li je nauka definisana kao nepokolebljivo
suenje, ili htenje kao udnja u kojoj nema alosti. Sutina
svakog relativnog pojma sastoji se u tome da se on odnosi
na neku drugu stvar. Naime, ve je reeno23 da se bie
svakog relativnog pojma sastoji samo u tome da on stoji u
izvesnom odnosu. Prema tome, trebalo bi rei da je nauka
sud onom to se moe saznati, a da je htenje udnja za
dobrom.Isto bi bilo kad bi se gramatika definisala kao
nauka slovima. Jer, u definiciji trebalo bi dati ili ono na
ta se sam definisani izraz odnosi,24 ili bar ono na ta se
njegova vrsta odnosi.25
Ili valja jo razmotriti je li uinjena pogreka to se
relativan izraz nije stavio u odnosu na njegov cilj. Naime,
cilj je za svaku stvar ono to je najbolje ili ono radi ega
sve ostalo postoji. Treba naznaiti ono to je najbolje i
krajnje. Tako, na primer, treba rei da udnja tei ne za
prijatnim, nego za zadovoljstvom, jer mi zbog zadovolj-
stva elimo prijatno.
Treba, isto tako, ispitati je li ono na ta se izraz odnosi
postajanje ili delanje. Jer, nita takvo ne moe biti cilj.
Jer, izraz delanja i postajanja je pre cilj nego [to su to]
delanje po sebi i postajanje po sebi. Meutim, ovaj stav
moda nema optu istinitost. Jer, veina ljudi vie voli da
uiva nego da prestane da uiva, tako da oni radije
stavljaju kao cilj samo delanje nego njegov izraz.
U ponekim sluajevima, opet, valja razmotriti je li
proputeno da se naini razlika izmeu kvantiteta, ili
kvaliteta, ili mesta, ili drugih razlika, tako, na primer,
u sluaju astoljubivog oveka [je li proputeno da se naz-
nai] kolike i kakve poasti on eli. Naime, poto svi ljudi
ele poasti, nije dovoljno rei da je astoljubiv ovek onaj
koji eli poasti, nego treba dodati razlike odredaba ko-
jima je govoreno. Isto tako, kad je u pitanju lakom ovek,
valja dodati koliko bogatstva on eli, ili, kad je re ne-
umerenom oveku, treba rei u kojim uivanjima on nema
mere. Jer, ne naziva se neumerenim onaj ko se predaje ma
kojoj vrsti uivanja, nego onaj ko se predaje jednom odre-
enom uivanju. A isto vai i kad se definie no kao
514 33*
515
senka zemlje [kao senka na zemlji], ili zemljotres kao kre-
tanje zemlje, ili oblak kao zgunjavanje vazduha, ili vetar kao
kretanje vazduha. U svim ovim sluajevima, naime, treba
dodati odredbe kvantiteta, kvaliteta i uzroka. Isto vai i za
ostale sluajeve te vrste. Naime, ako se izostavi ma koja
razlika, ne moe se oznaiti bitnost. Valja uvek napadati
ono ega nema u definiciji. Tako, na primer, nema zemljo-
tresa, kad se zemlja kree proizvoljno i u proizvoljnom
kvantitetu, i isto tako nema vetra, kad se vazduh kree
proizvoljno i u proizvoljnom kvantitetu.
Dalje, kad su u pitanju elje, valja razmotriti je li
proputeno da se doda re prividan". A isto vai za druge
sluajeve gde se ta re primenjuje. Takav sluaj imamo,
na primer, ako se kae da je volja elja za dobrim, ili da je
pouda elja za prijatnim, a ne kae se da je re privid-
nom dobru ili prividnom zadovoljstvu. Onima koji neto
ele, esto ostaje skriveno ta je dobro ili prijatno, tako
da nije nuno da predmet elje bude dobar ili prijatan,
nego je nuno da samo takav izgleda. Trebalo bi dati defi-
niciju, uzimajui u obzir ovo objanjenje. Ali i kad je izraz
kome je re dodat u definiciji, valja dovesti u oblast
ideja protivnika koji pretpostavlja da ideje postoje. Jer,
nita to je prividno nema ideju, nego izgleda da se ideji
govori uvek u odnosu na [drugu] ideju. Tako, na primer, ud-
nja po sebi odnosi se na prijatno po sebi, a volja [elja] po
sebi na dobro po sebi. Ove ideje ne odnose se na prividno
idobro i na prividno prijatno. Jer, besmisleno je pretpostaviti
da postoji prividno dobro po sebi ili prividno prijatno po
sebi.
Glava d e v e t a
[DRUGA MESTA]
Dalje, ako se definicija odnosi na stanje, valja razmotriti
subjekt koji ima stanje, a ako se definicija odnosi na sub-
jekt koji ima stanje, treba razmotriti stanje. Isto vai i za
druge sluajeve. Tako, na primer, ako je prijatno identino
korisnom, tada je i ovek koji osea zadovoljstvo onaj ko
ima koristi. Uopte, moe se rei da se, u definicijama
ove vrste, dogaa da onaj ko definie u izvesnom smislu
definie vie stvari umesto jedne. Tako, na primer, kad se
definie nauka, definie se na neki nain i neznanje [ne-
naunost], a, isto tako, sa naunikom definie se i nezna-
lica, a sa znanjem i neznanje. Naime, kad se prvi izraz
razjasni, i ostalo se na neki nain razjanjava. U svim ovak-
vim sluajevima treba obratiti panju na to da nema negde
nekog neslaganja; pri tome treba upotrebljavati osnovna
pravila do kojih se dolazi razmatranjem konkretno suprot-
nih izraza, kao i onih izraza koji pripadaju istom redu.
Kad su u pitanju relativni izrazi, valja ispitati je li
rod dat kao relativan rodu onoga kome je sama vrsta data
kao relativna.26 Tako, na primer, ako se miljenje odnosi
na predmet miljenja, valja razmotriti da li se jedno odre-
eno miljenje odnosi na jedan odreeni predmet miljenja.
A ako se mnogostruko odnosi na vrlo male delove [jedne
stvari], valja razmotriti da li se ono to je mnogostruko
odreeno odnosi na odreene vrlo male delove [jedne stvari].
Ako se ne uini tako, oevidno je da se pogreno postupilo.
Isto tako, valja razmotriti da li suprotan izraz ima su-
protnu definiciju, tako, na primer, da li je definicija po-
lovine suprotna definiciji dvostrukog. Jer, ako je dvostruko
ono to [neto drugo] nadmaa za jednaku koliinu, tada je
polovina ono to je nadmaeno od jednake koliine.
Isto vai i za kontrerne suprotnosti. Jer, na kontrerno
suprotni izraz primenie se definicija koja je kontrerno
suprotna shodno jednom od naina povezivanja kontrerriih
suprotnosti. Tako, na primer, ako je korisno ono to pro-
izvodi dobro, tada je tetno ono to proizvodi zlo ili to
unitava dobro. Jer, jedan od ova dva izraza nunim nai-
nom je kontrerno suprotan prvobitnom izrazu [definiciji
korisnog, kao onog to proizvodi dobro]. Ako nijedan od
dva izraza nije kontrerno suprotan prvobitnom izrazu, jasno
je da nijedna od definicija koje su date na poslednjem mestu
[definicije onog to proizvodi zlo i onog to proizvodi
dobro] nee biti definicija kontrerne suprotnosti prvobitno
definisanoga izraza. Prema tome, isto tako nije pravilno
data definicija koja je prvobitno data. A kad su u
516 517
pitanju neke od kontrernih suprotnosti, jedna je izraena
samo lienou druge, kao to, na primer, nejednakost iz-
gleda da je lienost jednakosti (jer se naziva nejednakim ono
to nije jednako). A poto je tako, oevidno je da kontrerna
suprotnost izraena u formi lienosti, nunim nainom mora
da bude definisana drugom kontrernom suprotnou; me-
utim, druga kontrerna suprotnost ne moe biti izraena u
formi lienosti, jer bi iz toga sledovalo da bi svaka od njih
bila poznata pomou druge.27 Kad su u pitanju kontrerne
suprotnosti,28 treba, dakle, obratiti panju na to da se ne
uini takva pogreka, kao, na primer, da se definie
jednakost kao kontrerna suprotnost nejednakosti, jer
tada bi se ona definisala u formi lienosti. Sem toga, kad
se ovako definie, mora se u definiciji upotrebiti definisano.
To postaje jasno kad se umesto imena stavi njegova defini-
cija. Naime, nema nikakve razlike kad se kae nejedna-
kost" i kad se kae lienost jednakosti". Jer, jednakost e
biti kontrerna suprotnost lienosti jednakosti, i tako je
upotrebljen ba onaj izraz koji treba definisati. Ako nijedna
od dve kontrerne suprotnosti nije izraena u formi lienosti,
nego je definicija stavljena na isti nain kao ranije, kao,
na primer: dobro je kontrerna suprotnost zla", tada je
jasno da e i zlo biti kontrerna suprotnost dobra. Jer,
definicija stvari koje su na ovaj nain kontrerno suprotne
mora biti stavljena na isti nain. Prema tome, i ovde sleduje
da se upotrebljava ba ono to je definisano. Jer, dobro
postoji u definiciji zla. Shodno tome, ako je dobro kont-
rerna suprotnost zla, i ako se zlo ni u emu ne razlikuje od
kontrerne suprotnosti dobra, tada e dobro biti kont-
rerna suprotnost kontrerne suprotnosti dobra. Tako je
oevidno da je upotrebljeno ono to je trebalo definisati.
Dalje, valja ispitati da li je, pri stavljanju izraza ozna-
enog prema lienosti, proputeno da se stavi izraz ija je
on lienost [upravo: na koji se on odnosi], na primer,
stanje, ili kontrerna suprotnost, ili neto drugo ija je on
lienost. A, isto tako, treba ispitati da li je proputeno da
se doda izraz u kome se lienost po prirodi javlja, i to
ili na taj nain to nije dodat uopte nikakav izraz, ili to
nije dodat prvi subjekt u kome se lienost po prirodi javlja.
Takav sluaj imamo, na primer, ako se pri definisanju
neznanja kao lienosti ne napomene da je ono lienost zna-
nja, ili ako se ne doda subjekt u kome se neznanje po
prirodi javlja, ili ako se doda subjekt, ali se ne naznai
prvi subjekt u kome se ono javlja. Takav sluaj imamo, na
primer, ako se tvrdi da se neznanje nalazi ne u razumnom
delu due, nego u oveku ili dui. Ako jedno od ovoga
nije izvreno, uinjena je pogreka. Isto je tako i ako se ne
kae da je slepilo lienost vida u oku. Da bi se pravilno
definisalo ta je slepilo, mora da se naznai i ega je ono
lienost, a, isto tako, i koji je subjekt te lienosti.
Dalje, treba ispitati da li je definisano na osnovu li-
enosti ono to nije izraeno prema lienosti. Tako, na
primer, ako je u pitanju neznanje, izgleda da pogreku ove
vrste ine oni koji ne shvataju neznanje kao negaciju.
Naime, onaj ko nema znanja ne izgleda da ne zna, nego
pre izgleda da ne zna onaj koji se prevario. Zbog toga mi
ne kaemo da neoduhovljena bia i deca ne znaju. Dakle,
neznanje ne treba da se shvati na osnovu lienosti znanja.
Glava d e s e t a
[DRUGA MESTA]
Dalje, valja razmotriti da li slinim oblicima rei u
definiciji odgovaraju slini oblici reci u onome to je de-
finisano; tako, na primer, da li koristan" znai koji
proizvodi zdravlje", a korisno" ono to proizvodi
zdravlje", a ono to je bilo korisno" ono to je pro-
izvelo zdravlje".
Treba, isto tako, ispitati da li e se oznaena definicija
primeniti i na ideju. U nekim definicijama to nije sluaj,
tako, na primer, kad Platon dodaje re smrtan" pri defi-
nisanju ivotinja. Ideja na primer, ovek po sebi ne
moe biti smrtna, i, prema tome, definicija se ne moe prime-
niti na ideju. Uopte, svuda gde su dodati izrazi sposoban
da dela" ili sposoban da trpi" nunim nainom se ne
slau definicija i ideja. Jer, oni koji pretpostavljaju da ideje
518 519
postoje, smatraju da su ove nesposobne da pate to su ne-
pomine. Protiv njih su i ovakvi dokazi korisni.29
Dalje, kad su u pitanju homonimni izrazi, valja obratiti
panju na to da li je data samo jedna definicija, zajednika svim
znaenjima [tih izraza]. Sinonimni izrazi imaju samo jednu
definiciju koja ih zajedniki oznaava. Prema tome, data
definicija ne pripada nijednoj od stvari koje se nalaze u
homonimnom izrazu, poto se ta definicija podjednako
primenjuje na sve to taj izraz sadri. Takvu pogreku sadri i
definicija ivota koju je dao [sofist] Dionizije,30 i po kojoj je
ivot uroeno kretanje vrste bia koja moe da se hrani. A ta
osobina ne pripada vie ivotinjama nego biljkama. Meutim,
izgleda da ivot nije shvaan samo kao jedan rod, nego je
ivot drukiji u ivotinjama, a drukiji u biljkama. 31 Ali moe se
namerno dati ovakva definicija, 32 na osnovu pretpostavke da je
ivot sinoniman pojam koji oznaava samo jedan rod. Ali nita
ne stoji na putu ni tome da se, pri svem tom to se primeti
homonimija i to se eli dati definicija samo jednoga od dva
znaenja izraza, ne primeti da je data definicija koja nije
svojstvena jednom znaenju, nego je zajednika [nego vai] za
oba znaenja. Ali nije manje istinito ni to da se pogrei, ma
kako se postupalo.33 A poto se neki homonimi ne opaaju, onaj
ko postavlja pitanja treba da ih upotrebi kao sinonime. (Jer,
definicija jednoga od znaenja nee odgovarati drugom
znaenju, tako da e izgledati kao da onaj ko odgovara nije
definisao na pravilan nain. Naime sinoniman izraz treba da se
primeni na sve to pod njega potpada.) Meutim, onaj ko
odgovara treba da razlikuje razna znaenja izraza. Ali neki od
onih koji odgovaraju kau da je homonim ono to je u stvari
sinonim, kad stavljena definicija ne odgovara svemu to se
podrazumeva pod onim to je de-finisano. Sem toga, neki od
onih koji odgovaraju kau da je sinonim ono to je u stvari
homonim, kad data definicija moe da se primeni na dva
znaenja izraza. [Da bi se izbeglo ono to je navedeno], treba
se prethodno sloiti ovome sa protivnikom, ili valja ranije
dokazati da je izraz [koji se upotrebljava] homoniman ili
sinoniman.
Jer, do sporazuma se lake dolazi kad se ne predvia kakve e
biti njegove posledice.
Ali, ako nikakav sporazum nije prethodio i ako protivnik
tvrdi da je homonim ono tu je u stvari sinonim, zbog toga to
se stavljena definicija ne moe primeniti na drugo znaenje
izraza, valja ispitati da li se i definicija drugoga znaenja
primenjuje na ostala znaenja. Jer, u tom sluaju oevidno je da
to znaenje mora biti sinonimno sa ostalim izrazima. Kad tako
ne bi bilo, postojalo bi vie definicija ostalih znaenja, jer im se
pridaju dve razliite definicije u objanjavanju izraza
definicija to je data prva i ona to je data poslednja.34
Ali nekad protivnik treba da definie jedan izraz koji ima
vie znaenja, a njegova definicija ne moe da se primeni na
sva znaenja, pa on smatra ne da je taj izraz homoniman
[dvosmislen], nego da re ne odgovara svim znaenjima, poto
im ni njegova definicija ne odgovara. Tada bi tome protivniku
trebalo odvratiti da, iako se u nekim sluajevima ne treba
izraavati kao prost svet, mora se upotrebljavati uobiajeni i
opte prihvaeni nain izraavanja, a ne izazivati takve
pometnje.
Glava j e d a n a e s t a
[DRUGA MESTA]
Ako je stavljena definicija jednog sloenog izraza, valja
odvojiti od definicije jedan od sastavnih delova toga izraza, i
razmotriti da li ono to ostaje od definicije definie ono to
ostaje od izraza. Ako nije tako, jasno je da cela definicija ne
odgovara elom izrazu. Tako, na pri-mer, ako se definisala
konana prava linija kao granica povrine, koja ima granice i
ija se sredina nalazi u istom redu u kome i krajevi; i ako je
definicija konane linije da je ona granica povrine koja ima
granice, tada ostatak
ija se sredina nalazi u istom redu u kome i krajevi"
mora biti definicija prave linije. Ali beskonana linija nema
ni sredine, ni granica, a ipak je prava linija. Prema tome, taj
ostatak nije definicija ostatka izraza.
520 521
 Dalje, kad je definisani izraz sloeni pojam, valja raz-
motriti da li se data definicija sastoji iz onoliko lanova iz
koliko se sastoji ono to je definisano. Za definiciju se kae
da je sastavljena iz onoliko lanova iz koliko je sastavljeno
ono to je definisano, kad je broj sastavnih delova koji se
nalazi u definisanom isti kao broj imenica i glagola to se
nalaze u definiciji. Naime, neizbeno je u takvim definici-
jama da postoji prosta razmena izraza, i to ili svih, ili izves-
nih od njih. Jer, sad nema vie upotrebljenih imenica nego
to ih je bilo ranije. Pri definisanju valja umesto reci dati
njihove pojmove, ako ne za sve, bar za veinu od njih. Jer,
kad bi se tako postupalo, tada bi i prosti izrazi mogli biti
definisani na taj nain to bi im se samo ime promenilo, i
to bi se, na primer, stavilo odelo" umesto ogrta".
Pogreka je jo vea ako se manje poznati izrazi stave
umesto prvih, tako, na primer, ako se umesto ,,beo o-
vek" kae bezazleni smrtnik". U ovom sluaju, naime,
nije se definisalo, a [upotrebljeni] izraz je nejasniji.
Isto tako, kod promene reci treba obratiti panju na
to da li [njihovo] znaenje nije vie isto. Taj sluaj, na pri-
mer, imamo kad se za teorijsku nauku kae da je teorijsko
suenje. Jer, suenje nije isto to je nauka. A bilo bi po-
trebno da je tako, ako cela definicija treba da bude ista kao
definisano. Naime, mada je re teorijski" zajednika za
oba izraza, razliito je ono to ostaje.
Valja razmotriti da li se, kad se jedan izraz zameni
neim drugim, menja ne razlika nego vrsta, kao to je
sluaj u navedenom primeru. Jer, teorijski" je manje po-
znat izraz nego znanje", poto je ovaj vrsta, dok je onaj
razlika, a vrsta je najpoznatiji od svih izraza. Prema tome,
ne bi trebalo menjati rod nego razliku, poto je ova manje
poznata. Ali ova kritika moe izgledati smena. Jer, nita
ne stoji na putu da se razlika, a ne vrsta, izrazi najpoznati-
jom reju. Jasno je da u ovom sluaju valja promeniti ime
vrste, a ne razlike.
Ali, ako se umesto jedne reci stavi ne samo druga re,
nego ako se umesto jedne reci stavi ceo izraz, jasno je
da treba da bude data pre definicija razlike nego vrste,
poto se definicija daje radi saznanja. Jer, razlika je manje
poznata nego vrsta.
Glava d v a n a e s t a
[DRUGA MESTA]
Ako je data definicija razlike, treba videti da li ta
definicija obuhvata i drugu neku stvar. Tako, kad je, na
primer, reeno da je neparni broj onaj broj koji ima sre-
dinu, treba jo objasniti kako on ima sredinu. Naime, re
broj" zajednika je u oba izraza, a definicija je stavljena
na mesto izraza neparan". Ali, i linija i telo imaju sredinu,
a nisu neparni. Tako mi ovde nemamo definiciju neparnog.
Ali ako izraz koji ima sredinu" sadri vie znaenja,
mora se odrediti u kome se smislu uzima ovde izraz koji
ima sredinu". Iz ovoga e proizai kuenje navedene
definicije, ili dokaz da nita nije definisano.
Jo valja razmotriti da li ono za ta je stavljena defi-
nicija spada u stvari koje postoje, a da li ono to definicija
sadri ne spada u stvari koje postoje. Uzmimo, na primer,
da je belo definisano kao boja pomeana sa vatrom. Ne-
mogue je da neto bestelesno bude pomeano sa jednim
telom, tako da boja pomeana sa vatrom ne moe posto-
jati, dok belo postoji.35
Dalje, kad su u pitanju relativni pojmovi, pa se ne
objasni emu je neto relativno, nego se korelativan pojam
obuhvati zajedno sa vie stvari, tada se grei potpuno
ili delimino. Tako se, na primer, grei ako se kae da je
medicina nauka onome to postoji. Ako medicina nije
nauka ni emu to postoji, jasno je da se potpuno po-
greilo; meutim, ako je medicina nauka neem to
postoji a ne i neem drugom, tada se delimino po-
greilo. Naime, medicina mora biti nauka svemu to
postoji, ako ona treba da bude po sebi. a ne akcidentalno,
nauka onom to postoji. To vai i za druge relativne
pojmove. Jer, svaki predmet nauke odnosi se na svoju
nauku. Isto vai i za sve druge relativne pojmove, jer se
svi relativni pojmovi mogu konvertirati.
522 523
 Dalje, ako se smatra da je pravilan nain definisanja jedne
stvari ne da se ona definie po sebi, nego akciden-talno, u
tom sluaju bi se svaki od relativnih izraza odnosio ne samo na
jednu stvar nego na vie njih. Jer, nita ne stoji na putu da ista
svar i postoji, i da bude i bela, i dobra. I zato bi, kad bi se stvar
dovela u odnos sa ma kojom od ovih odredaba, to znailo dati
njenu pravilnu definiciju, kad bi dati akcidentalnu definiciju
znailo dati pravilnu definiciju.
Ali nemogue je da takva definicija bude svojstvena
datom izrazu. Jer smatra se da ne samo medicina nego i veina
drugih nauka stoje u odnosu sa onim to postoji, i tako bi svaka
od njih bila nauka onom to postoji. Jasno je da ova definicija
ne vai ni za jednu nauku, jer definicija treba da bude
svojstvena definisanom, a ne zajednika definisanom i drugim
predmetima.
Katkad se ne definie stvar, nego stvar u dobrom svojstvu
ili u savrenom stanju. Takve su definicije retora i lopova,
ako se retor definie kao onaj ko je sposoban da u svakoj prilici
iznae ono to ubeuje i da nita ne izostavi, a lopov kao onaj
ko tajno uzima. Kad se ovo dvoje tako definiu, jasno je da e
jedan biti dobar retor, a drugi dobar lopov, iako nije lopov
onaj ko tajno uzima, nego onaj ko eli da tajno uzme.
Sem toga, valja razmotriti da li je dato ono to treba eleti
po sebi kao vredno eljenja radi onoga to stvara ili ini, ili
uopte kao ono to treba eleti radi neeg drugog, kao, na
primer, kad se kae da je pravinost ono to zatiuje zakone,
ili da je mudrost ono to stvara sreu. Naime ono to proizvodi
ili zatiuje spada u stvari koje treba eleti radi neeg drugog.
Istina je: moe se rei da nita ne stoji na putu da ono to treba
eleti po sebi treba eleti i zbog neeg drugog. Ali nije se manje
pogreilo i kad se tako definisalo ono to treba eleti po sebi. U
stvari, ono to je najbolje u svakoj stvari, nalazi se u njenoj
sutini. A za jednu stvar bolje je da bude za eljenje zbog sebe
same, nego da bude za eljenje zbog neeg drugog. Prema
tome, trebalo bi da definicija ovo naroito izrazi.
Glava t r i n a e s t a
[OPTA MESTA1
Valja jo ispitati da li se, kad se stavi definicija jedne
stvari, ona definisala da je ovo i ono", ili da je proizvod ovog
ili onog", ili da je ovo sa onim".
Ako je stvar definisana kao ovo i ono", tada e
definicija vaiti za dve stvari zajedno, a nee vaiti ni za jednu
odvojeno. Takav sluaj imamo, na primer, kad je pravinost
definisana kao umerenost i hrabrost. Ako se pretpostave dva
oveka od kojih svaki ima samo jednu od te dve osobine, u
tom sluaju e obojica biti pravini, i nijedan od njih nee biti
pravian, poto obojica zajedno raspolau pravinou, a
poto svaki odvojeno njome ne raspolae.
A ako reeno ne izgleda veoma besmisleno, poto se takvo
stanje javlja i u drugim sluajevima (jer nita ne stoji na putu da
dva oveka imaju jednu minu, iako je nijedan od njih nema
odvojeno), bilo bi potpuno besmisleno da kontrerno suprotni
atributi pripadaju istim subjektima. A to bi se dogodilo ako bi
jedan od njih raspolagao ume-renou i kukavitvom, a drugi
hrabrou i neumerenou. Jer, obojica e, u tom sluaju, imati
[kao osobine] pravinost i nepravinost. Naime, ako je
pravinost umerenost i hrabrost, nepravinost e biti kukavitvo
i neumerenost. Uopte, sve to nastoji da dokae da celina nije
identina sa svojim delovima, moe da bude iskorieno u
sadanjem raspravljanju. Jer, kad se definie na ovaj nain,
izgleda kao da se kae da su delovi identini sa celinom. Ovi
dokazi su naroito saobraeni sluajevima u kojima je skup
delova oevidan, kao, na primer, kad je u pitanju kua ili
druga neka stvar te vrste. Jer, u njima, oevidno, nita ne stoji
na putu da delovi postoje i ako celina ne postoji, tako da delovi
nisu isto to je celina.
Ali, ako se kae da ono to je definisano nije ovo i ono"
nego proizvod ovog i onog", mora se prvo razmotriti da li po
prirodi moe postati samo jedna stvar iz ovih izraza. Neke
stvari se meusobno tako odnose da iz njih nita ne moe
proizai, kao, na primer, linija i broj.
524 525
 Dalje, valja razmotriti da li se ono to je definisano
po prirodi nalazi samo u jednom prvom subjektu, a izrazi
iz kojih se kae da definisano proizlazi ne nalaze se samo
u jednom prvom subjektu nego se svaki od njih nalazi u
odvojenom subjektu. Jer, tada, oevidno, definisano ne bi
moglo proizlaziti iz tih izraza. Naime, gde su delovi tamo
je nunim nainom i celina, tako da se celina ne bi nalazila
samo u jednom prvom subjektu, nego u vie njih [a to bi
bilo besmisleno].
Ali, ako su i delovi i celina samo u jednom prvom
subjektu, valja razmotriti da li taj subjekt nije isti, nego je
drugi za celinu, a drugi za delove.
I, sem toga, valja razmotriti da li delovi propadaju
istovremeno kad i celina, jer treba da bude obrnuto,
da, kad propadnu delovi, propadne i celina. Ali, ako je
propala celina, nije nuno da i delovi propadnu.
Ili treba ispitati da li je celina dobra ili rava, a de-
lovi nisu ni jedno, ni drugo; ili, obrnuto, da li su delovi
dobri ili ravi, a celina nije ni jedno, ni drugo. Iz stvari
koje nisu ni dobre ni rave ne moe proizai neto dobro
ili ravo, niti iz ravih ili dobrih stvari moe proizai
neto to nije ni dobro ni ravo.
Ili valja razmotriti da li je kad je jedan od dva
sastavna dela vie dobar nego to je drugi rav i ono
to iz tih delova proizlazi vie dobro nego ravo. Takav
sluaj imamo, na primer, ako je bestidnost definisana da
proizlazi iz hrabrosti i iz lanog miljenja. U ovom sluaju
hrabrost je dobra vie no to je lano miljenje ravo.
Prema tome, i ono to je iz njih proizalo mora da ide za
onim to je bolje, i da bude ili potpuno dobro, ili, bar, vie
dobro nego ravo.
Meutim, ovo poslednje nuno je samo ako je svaka
od ovih osobina po sebi dobra ili rava. Jer, mnoge stvari
koje proizvode neke druge stvari nisu dobre po sebi, nego
[su dobre] samo kad su pomeane. Ili, obrnuto: svaka stvar
za sebe moe biti dobra, a kad je pomeana sa drugima
ona je rava, ili nije ni dobra ni rava. Ovo to je sad
reeno, najjasnije se pokazuje na onome to je za zdravlje
korisno ili kodljivo. Jer, neki lekovi tako su nainjeni da
je svaki od njih, kad se zasebno uzme, dobar, ali kad se
daju.oba pomeano, oni ravo dejstvuju.
Sem toga, valja razmotriti da li celina, kad se sastoji
iz jednog boljeg i iz jednog goreg dela, nije gora nego
bolji deo, i bolja nego gori deo. Ali to se deava nunim
nainom samo ako su po sebi dobri delovi iz kojih je celina
sastavljena, inae nita ne stoji na putu da postane
celina koja nije dobra, kao u primeru koji smo maloas
naveli.
Sem toga, valja razmotriti da li je celina sinonimna
sa jednim od svojih delova. Jer, tako ne treba da bude,
kao to se to ne dogaa ni kod slogova. Naime, slog nije
sinoniman ni sa jednim od slova iz kojih se sastoji.
Dalje, treba razmotriti da li je proputeno da se na-
znai nain spoja [delova]. Da bi se jedna stvar upoznala,
nije dovoljno rei da se ona sastoji iz izvesnih delova. Jer,
sutina svake od sloenih stvari ne sastoji se samo iz
njenih sastavnih delova, nego ona zavisi i od naina kako
su ovi sloeni. Kao primer za to moemo uzeti kuu.
Naime, kad se stavi materijal kako mu drago, daleko je
od toga da postane kua.
Ako je neka stvar definisana kao ovo sa onim",
valja prvo primetiti da je ovo sa onim" isto to i ovo i
ono", ili da je isto to i proizvod iz ovog ili onog". Jer,
kazati med sa vodom", znai rei med i voda" ili neto
od meda i vode". Prema tome, ako je ovo sa onim" isto-
vetno sa jednim ili drugim od dva druga izraza, tada mo-
emo staviti iste primedbe koje smo ranije stavili na svaki
od tih izraza.
Dalje, treba razlikovati razna znaenja u kojima se
kae jedno sa drugim", a zatim valja razmotriti da li se
ne moe rei ovo sa onim" ni u jednom od tih znaenja.
Tako, na primer, ako se kae jedna stvar sa drugom",
to znai da se one ili nalaze u istom subjektu koji je
sposoban da ih primi kao to se pravinost i hrabrost
nalaze u dusi, ili da postoje na istome mestu, ili u isto
526 527
vreme, pa nijedno od ovih znaenja nije istinito za izraze
kojima je re, u tom sluaju jasno je da se stavljena
definicija ne moe primeniti ni na ta, poto se ni na koji
nain ne moe rei ovo sa onim".
Ali ako je povodom znaenja koja su razlikovana
istina da se svaki od dva izraza nalazi u istom vremenu
u kome se i drugi nalazi, u tom sluaju valja ispitati da li
se i jedan i drugi ne odnose na istu stvar. Primer za ovo
imamo ako se hrabrost definie kao smelost [udruena] sa
pravilnim miljenjem. Jer, mogue je imati hrabrost da se
krade, i pravilno miljenje stvarima koje se odnose na
negu zdravlja. Ali ovek nije hrabar kad ima u isto vreme
ovu osobinu sa onom.
Sem toga, ak i kad se obe ove osobine odnose na
isto, na primer na stvari za leenje jer nita ne stoji na
putu da se u stvarima za leenje raspolae smelou i
pravilnim miljenjem, ovek nije hrabar ako raspolae
jednom sa drugom od tih osobina. Jer, kao to obe ove
osobine ne treba da se odnose na drugi predmet, tako ni
isti predmet na koji se one odnose ne treba da bude koji
mu drago, nego valja da se obe ove osobine odnose na
cilj hrabrosti, naime na opasnosti u ratu, ili, moda, na
neto drugo to jo vie sainjava taj cilj.36
Neke od definicija ove poslednje vrste ne spadaju pod
podelu kojoj je govoreno. Primer za to imamo kad se
gnev definie kao alost praena ovekovom predstavom
da je prezren. A to znai da alost proizlazi iz ovekove
predstave da je prezren. Ali, rei da jedna stvar postaje
pomou neke druge stvari ne znaci rei jedna stvar sa
drugom", i to ni na jedan od naina kojima je go-
voreno.
Glava etrnaesta
[DRUGA MESTA]
A, zatim, ako je celina oznaena kao spoj njenih de-
lova, na primer, ako je ivo bie oznaeno kao spoj
due i tela, valja prvo razmotriti da li je proputeno da
se kae kakav je taj spoj. Tako, na primer, valja razmo-
triti da li su definisani meso ili kosti kao spoj vatre i zemlje,
ih vazduha. Nije dovoljno rei da je to spoj, nego treba
odrediti i kakav je to rod spoja. Jer, meso ne postaje kad
se ti elementi spoje kako bilo, nego meso postaje kad se
oni spoje na jedan odreeni nain, a kosti postaju kad se
oni spoje na drugi odreeni nain.
Ali izgleda da nijedno od dva sastavljanja kojima
je govoreno nije ni u emu identino sa jednim spojem.
Jer, svaki spoj ima za kontrernu suprotnost razdvajanje;
meutim obe celine kojima je govoreno nemaju kontrerne
suprotnosti.87
Ako zasluuje podjednako verovanje da je ili svako
sastavljanje spoj, ili da nijedno sastavljanje nije spoj, i da,
iako je svako ivo bie sastavljanje, ono nije spoj, u
tom sluaju nijedno od drugih sastavljanja ne moe biti
spoj.
Ako, sem toga, kontrerne suprotnosti mogu podjed-
nako da po prirodi pripadaju nekom subjektu, i ako je
stvar definisana samo pomou jedne od njih, oevidno
je da ona nije definisana. Kad ne bi bilo tako, desilo bi se
da bi isti predmet imao vie definicija. Jer, zato bi trebalo
smatrati da je definicija pomou jedne kontrerne
suprotnosti bolja od definicije pomou druge kontrerne
suprotnosti, kad po prirodi obe podjednako pripadaju
istom subjektu? Takav karakter ima definicija due kad
se dua definie kao supstancija sposobna za nauku, poto
je ona sposobna i za neznanje.
Kad se ne moe napasti cela definicija zato to se
ona ne poznaje u celini, valja bar napasti jedan od njenih
delova, ako je on poznat i ako ne izgleda pravilno odreen.
Jer, ako se obori deo, oborena je i cela definicija. Kad su
definicije nejasne, treba ih ispraviti i preinaiti tako da
postanu jasnije, i na taj nain dobiti oslonac da se one
napadnu, pa potom pristupiti njihovom ispitivanju. A
onaj to odgovara treba nunim nainom ili da prihvati
shvatanje onoga koji pita, ili da sam objasni ta znai
njegova definicija.
528 34 Organon 529
 I kao to je u narodnim skuptinama obiaj kad se
predlae neki novi zakon, da se raniji zakon ukine, ako je
novi bolji tako treba postupati sa definicijama, i valja
predloiti drugu definiciju. Jer, ako izgleda da je ova bolja
i da jasnije opisuje stvar koju treba definisati, jasno je da
e stavljena definicija biti oborena, poto ne moe
postojati vie definicija jedne iste stvari.
Pri napadu na sve definicije pravilo koje nikad ne
treba zanemariti jeste da ovek samome sebi da tanu
definiciju predmeta kome je re, ili da usvoji definiciju
koja je pravilno data. Kad se na definiciju gleda kao na
uzor, treba nunim nainom zapaziti koji sastavni delovi,
od onih koje bi ona trebalo da ima, nedostaju definiciji,
kao to treba videti i ono to je njoj nekorisno dodato. Na
taj nain dobie se vie materijala za raspravljanje.
Neka toliko bude reeno onome to se odnosi na
definicije.
Knjiga sedma
[OPSTA MESTA IDENTITETA. NASTAVAK
MESTIMA DEFINICIJE]
Glava prva
[MESTA IDENTITETA]
Da li su dve stvari identine ili razliite u naj-
osnovnijem od svih znaenja koja su navedena za izraz
identian" (a rekli smo1 da izraz identian" u najosnov-
nijem znaenju jeste ono to je po broju jedno) to se
mora ispitati na osnovu oblika reci i padea, kao i na
osnovu njihovih srodnih pojmova i njihovih suprotnosti.2
Ako je pravinost" identina sa hrabrou", tada je
i pravian" [pridev] identian sa hrabrim" [pridev], a
pravino" [prilog] sa hrabrim" [prilog].
A isto vai i za suprotnosti. Naime, ako su odreeni
izrazi identini, i njihove suprotnosti su identine, ma kakav
da je rod suprotnosti kome se govori. Jer svejedno je da
li se uzima suprotnost jednog ili drugog, poto su one
identine.
Isto tako treba ispitati ono to proizvodi i unitava
stvari kojima je re, kao i njihovo postajanje i nesta-
janje, i uopte sve ono to se slino odnosi na svaku od
tih stvari. Jer, kad su stvari potpuno iste, i njihova posta-
janja i nestajanja su ista, kao i ono to ih proizvodi i uni-
tava.
Valja, isto tako, obratiti panju na to da li, ako od
dve stvari kojima je re, jedna treba da bude neto u
34
531
najviem stepenu, tada i za drugu od tih istih stvari, u istom
odnosu, vai predikat u najviem stepenu. Tako, na primer,
Ksenokrat dokazuje da su srean ivot i ivot pun vrline
identini, zato to od svih ivota najvie treba eleti ivot pun
vrline, a isto vai i za srean ivot. Jer, isto je ono to najvie
treba eleti i ono to je najvee. A isto je i sa drugim takvim
sluajevima. Ali treba da svaka od dve stvari za koju se kae da
je najvea ili najvie dostojna eljenja bude po broju jedna. Jer,
kad ovo ne bi bio sluaj, ne bi bilo dokazano da je to ista stvar.
Ako su Peloponeani i Lakedemonjani najhrabriji od Grka, iz
toga ne proizlazi nunim nainom da su Peloponeani identini
s Lakedemonjanima, poto po broju ne postoji samo jedan
Peloponeanin ili Lakedemonjanin.
Ali samo proizlazi da jedan od ovih izraza nunim
nainom mora da se podrazumeva pod drugim, kao Lake-
demonjani pod Peloponeanima. Inae, ako se jedan od tih
naroda ne podrazumeva pod drugim, dogodie se da e oni
uzajamno biti bolji jedan od drugog [a to je besmisleno]. Tada
su Peloponeani nunim nainom bolji nego Lakedemonjani,
poto se jedan od tih naroda ne podrazumeva pod drugim. Jer,
oni su bolji od svih ostalih [naroda]. A, opet, i Lakedemonjani
su nunim nainom bolji od Peloponeana jer su i oni bolji od
svih ostalih [naroda]. Tako e svaki od tih naroda biti uzajamno
bolji od drugog. Dakle, oevidno je da ono to treba da bude
najbolje i najvee, mora da bude jedno po broju, ako njegov
identitet treba da bude dokazan.
Zbog toga i Ksenokrat nije izveo dokaz. Jer, po broju nije
isti srean ivot i valjan ivot. A iz toga to su oba ta ivota
najvie dostojna eljenja, ne proizlazi nunim nainom da su
oni identini, nego samo da jedan potpada pod drugi.
Isto tako, treba razmotriti da li, ako se pretpostavi da je
jedna od dve stvari identina treoj, i druga identina treoj.
Jer, ako obe one nisu identine treoj, jasno je da nisu identine
ni meu sobom.3
Sem toga, valja ispitati dve stvari polazei od njihovih
akcidencija, kao i od stvari ije su one akcidencije. Naime, sve
to je akcidencija jedne od tih stvari, mora biti i akcidencija
druge stvari. A stvarima kojima akcidentalno pripada jedna od
pomenute dve stvari, mora biti akcidencija i druga od njih. Ako
u jednom od tih sluajeva postoji nesklad, to je zato to stvari
kojima je re oevidno nisu identine.
Valja, isto tako, razmotriti da li dve stvari, umesto da se
nalaze u istoj vrsti kategorije, spadaju jedna u kategoriju
kvaliteta, a druga u kategoriju kvantiteta ili relacije. Treba jo
videti da li vrsta svake od te dve stvari nije ista, nego je, na
primer, jedna dobra, a druga rava, ili je jedna vrlina, a druga
nauka. Ili [treba videti] da li je vrsta ista, ali razlike
afirmirane svakoj od njih nisu iste, poto je jedna istaknuta
kao teorijska, a druga kao praktina nauka. A isto je i u drugim
sluajevima.
Sem toga, s obzirom na vie", valja ispitati da li je jedna
od stvari sposobna za vie" [sposobna da se uveava], a druga
nije, ili obe stvari doputaju vie", ali ne u isto vreme. Tako
onaj ko vie voli ne osea veu udnju za telesnim
sjedinjavanjem; prema tome, nisu istovetne ljubav i udnja za
telesnim sjedinjavanjem.
Dalje, valja pribei dodavanju, i razmotriti da li se, kad se
istoj stvari doda svaka od dve stvari kojima je re, ne dobija
ista celina; ili, da li je, kad se od svake od te dve stvari oduzme
ista stvar, ostatak razliit. Primer za to imamo ako se tvrdi da je
dvostruka polovina isto-vetna sa mnogostrukom polovinom. U
tom sluaju, ako se sa obe strane oduzme polovina, trebalo bi
da ostaci znae isto. Ali oni ne znae isto, jer dvostruko i
mnogostruko ne znae isto.
Ali valja razmotriti ne samo da li neto nemogue
proizlazi neposredno iz teze [da su A i istovetni] nego i da li
ta nemogunost moe proizlaziti iz neke hipoteze. A to se
dogaa onima koji smatraju da su prazno" i ispunjeno
vazduhom" identini. Jer jasno je da ako se vazduh izbaci
napolje, nee biti manje, nego vie praznog,
532 533
dok ispunjenost vazduhom nee vie postojati. Prema tome,
pri jednoj odreenoj pretpostavci, bila ona lana ili istinita
(jer to nema vanosti), jedna od dve stvari je unitena, a
druga nije, i prema tome te dve stvari nisu identine.
Uopte uzev, valja ispitati da li postoji negde nesklad
u predikatima afirmiranim na neki nain svakom od dva
izraza, kao i u stvarima kojima su ovi izrazi afirmirani.
Jer, sve to je pridato jednom, treba da bude pri-dato i
drugom, a sve iji je predikat jedno, treba da ima i drugo
za predikat.
I, dalje, poto re identian" ima vie znaenja, valja
razmotriti da li su stvari iste i na drugi nain. Naime, nije
ni nuno ni mogue da stvari koje su iste po rodu, ili po
vrsti, budu iste po broju. Mi treba da ispitamo da li su
stvari iste u tom treem smislu [po broju] ili nisu.
Naposletku, valja razmotriti da li jedna od dve stvari
moe da postoji bez druge, jer u tom sluaju one ne bi
mogle biti identine.
Glava d r u g a [O UPOTREBI MESTA
IDENTITETA U DEFINICIJI]
Toliko bi mesta koja se odnose na identino trebalo
navesti.
Jasno je iz onoga to je reeno da sva mesta koja se
odnose na identitet i kojima se pobija, mogu da se pri-
mene i za pobijanje definicije, kao to je gore napome-
nuto.4 Jer, ako ono to je oznaeno reju i izrazom nije
isto, jasno je da stavljeni izraz ne moe biti definicija.
Meutim, nijedno od mesta kojima se utvruje ne moe
da se primeni za utvrivanje definicije. Jer, nije dovoljno
dokazati identitet onoga to potpada pod dati izraz i pod
re, da bi se utvrdilo da je izraz definicija, naime defi-
nicija treba da ima sve osobine koje su ve propisane. 5
Glava t r e a
[DALJE MESTIMA DEFINICIJE]
to se tie pobijanja definicije, treba uvek pokuati
da se ona pobije na ovaj nain i ovim sredstvima.
Ali ako elimo da utvrdimo jednu definiciju, valja
pre svega znati da se u raspravljanjima nikad ne dolazi, ili
se retko kad dolazi do definicije pomou zakljuivanja,
nego da se definicija uzima uvek kao princip. Tako se, na
primer, postupa u geometriji, u aritmetici, i u drugim
takvim disciplinama.
Zatim, treba znati da je zadatak druge jedne rasprave
[Anal. post.] da tano odredi i prirodu definicije i nain
definisanja. Za sada je dovoljno da se zadrimo na onom
to nam je u ovom trenutku korisno. Prema tome, neka
bude samo reeno da se pomou zakljuivanja mogu dobiti
definicija i bitnost. Jer, ako je definicija stav koji izraava
bitnost stvari, i ako treba da su sami predikati koji se
nalaze u definiciji pridati i stvari u njenoj sutini; i ako su
vrste i [specifine] razlike tako afirmirane u kategoriji
sutine; u tom sluaju je jasno da e ako se uzmu
atributi koji su samo afirmirani od stvari u njenoj sutini
stav gde se nalaze ti atributi biti nunim nainom de-
finicija. Naime, neto drugo ne moe biti definicija, jer
nita drugo [to jest: nikakva druga vrsta ni razlika] nije
afirmirano stvari u njenoj sutini.
Oevidno je, dakle, da se moe doi do definicije po-
mou [dijalektikog] zakljuivanja. Na drugim mestima je6
tanije odreeno pomou kojih mesta definicija treba da
bude utvrena. A u sadanjem istraivanju mogu biti pri-
menjena ista mesta [kao i za pobijanje].
Radi toga moramo obratiti panju na ispitivanje
kontrernih i drugih suprotnosti stvari, i moramo razmotriti
izraze u celini, kao i u njihovim delovima. Jer, ako je
suprotna definicija u stvari definicija suprotnog izraza, tada
data definicija nunim nainom mora biti definicija po-
stavljenoga izraza. Ali, poto kontrerne suprotnosti dopu-
taju vie povezanosti, meu tim povezanostima kontrernih
534 535
suprotnosti valja izabrati onu ija kontrerno suprotna defi-
nicija izgleda najjasnija. Prema tome, treba razmotriti
definicije uzete u celini, kao to je reeno. A ispitivanje
njihovih delova vri se na sledei nain.
Pre svega, treba razmotriti da li je data vrsta bila
pravilno data. Jer, ako se kontrerno suprotna stvar nalazi
u kontrerno suprotnoj vrsti, i ako subjekt kome je re
nije u istoj vrsti, oevidno je da e on biti u kontrerno
suprotnoj vrsti, poto se kontrerne suprotnosti nunim na-
inom nalaze ili u istoj vrsti, ili u kontrerno suprotnim
vrstama.
Smatramo da su kontrerno suprotne i razlike koje su
afirmirane od kontrernih suprotnosti kao, na primer,
razlike izmeu belog i crnog. Jer, jedna od njih rastura
vid, a druga ga skuplja.7 Ako su razlike koje su kontrerno
suprotne [onima koje se nalaze u definiciji] afirmirane od
kontrerno suprotnog termina, u tom sluaju e razlike
postavljene u definiciji biti afirmirane od termina kome
je re. Ali poto su i vrsta i razlike bile pravilno stavljene,
jasno je da e stavljena definicija biti pravilna.
Ili, moda nije nuno da su kontrerno suprotne raz-
like afirmirane od kontrernih suprotnosti, sem ako se
kontrerne suprotnosti ne nalaze u istoj vrsti. Za stvari ije
su same vrste kontrerno suprotne nita ne stoji na putu da
ista razlika bude pridata obema kao, na primer,
pravinosti i nepravinosti. Jer, jedna je vrlina, a druga
ravtina due, tako da je izraz dua" [specifina] razlika ono to proizvodi zdravlje, tada e ono to doprinosi
za obe, poto i telo ima svoju vrlinu i svoj porok. Ali je
istinito da su razlike kontrernih suprotnosti ili kontrerno
suprotne, ili identine. Ako je razlika kontrerno suprotna
[stavljenoj razlici] afirmirana od kontrerno suprotnog
termina, a ne od termina kome je re, jasno je da data
razlika treba da bude afirmirana od ovog drugog.
Opte govorei,8 poto se definicija sastoji iz vrste i
iz [specifinih] razlika, ako je definicija kontrerno suprot-
nog termina oevidna, i definicija postavljenog termina
bie oevidna. Njegova kontrerna suprotnost nalazi se ili
u istoj, ili u kontrerno suprotnoj vrsti, a slino tome su
i razlike, afirmirane od kontrernih suprotnosti, kontrerno
suprotne ih identine. A poto je tako, oevidno je da
mogu nastati tri mogunosti. Prva je da e se od postav-
ljenog termina afirmirati ista vrsta kao vrsta njegove kont-
rerne suprotnosti, a njegove razlike bie kontrerno suprotne
razlikama njegove kontrerne suprotnosti, ili svih, ili nekih
od njih, dok druge ostaju identine. Druga mogunost,
naprotiv, sastoji se u tome to e razlike biti iste, a vrste
kontrerno suprotne. A trea mogunost sastoji se u tome,
to e obe biti kontrerno suprotne, naime, vrste i
razlike. A nemogue je da i vrste i razlike budu identine,
jer bi inae kontrerne suprotnosti imale istu definiciju.
Dalje, treba poi od oblika reci i od srodnih izraza,
jer vrste nunim nainom treba da odgovaraju vrstama, a
definicije definicijama. Ako je, na primer, zaborav gubitak
znanja, i zaboraviti e biti izgubiti znanje, a zaboravljeno
bie izgubljeno znanje u prolosti. Ako se prizna jedan od
tih izraza, i sve ostalo nunim nainom mora biti priznato.
Isto tako, ako unitavanje znai rastavljanje supstancije,
tada i biti uniten znai imati rastavljenu supstanciju, a
unititeljsko znai rastavljeno. A ako uniti-teljski znai
onaj to rastavlja supstanciju, i unitenje bie rastavljanje
supstancije. Isto vai i za druge sluajeve. Tako, ako se
stavi jedan od ovih izraza, i sve ostalo e biti priznato.
Treba se jo staviti na taku gledita onih stvari koje
stoje u istim odnosima jedna sa drugom. Jer ako je zdravo
zdravlju biti ono to proizvodi savreno zdravlje, a korisno
e biti ono to proizvodi dobro. Svaki od pomenutih izraza
stoji u istom odnosu prema svom svojstvenom cilju, tako
da, ako se jedan od ovih izraza definie kao da proizvodi
taj cilj, ta definicija mora vaiti i za svaki od ostalih izraza.
Dalje, treba poi od vie" i od istog stepena", i
ispitati na koliko se naina moe osnovati definicija po-
mou poreenja dva i dva izraza. Na primer, ako jedna
odreena definicija definie odreenu stvar bolje nego
536 537
druga odreena definicija drugu odreenu stvar, i ako je
definicija koja definie manje dobro ipak definicija,
tada je i ona koja definie bolje definicija. I ako odreena
definicija definie odreenu stvar, u istom stepenu kao to
druga odreena definicija definie drugu odreenu stvar, i
ako ta druga definicija definie tu drugu stvar, tada i
definicija koja ostaje definie stvar koja ostaje. Meutim,
kad se jedna definicija poredi sa dve stvari ili dve
definicije sa jednom stvari, nee biti nikakve koristi od
razmatranja vie". Naime, nije mogue da postoji jedna
definicija za dve stvari, niti dve definicije za istu stvar.
Glava e t v r t a
[NAJKORISNIJA MESTA]
Najzgodnija mesta jesu ona koja smo sad naznaili,
kao i ona koja se izvode iz srodnih izraza i iz oblika reci.
Zato je najvanije njih imati na raspolaganju i pri ruci.
Jer, ta mesta su najkorisnija u najveem broju sluajeva.
A meu drugim mestima najznaajnija su ona koja su
najoptija, jer ona imaju najvie dejstva od svih ostalih.
Tako treba uzeti u obzir pojedinane sluajeve, i tada
razmotriti da li se na njihove rodove definicija moe pri-
meniti, poto je rod sinoniman individuama. Ovo mesto
korisno je i za pobijanje onih koji pretpostavljaju posto-
janje ideja, kao to je ranije reeno. 9 Jo treba razmotriti
da li je protivnik upotrebio jedan izraz metaforno, ili ga je
afirmirao samom izrazu, kao da je drugi. A ako postoji
jo neko zajedniko i delotvorno mesto, njega treba pri-
meniti.
Glava peta
[DA LI JE LAKO ILI TEKO POBITI ILI
UTVRDITI RAZNE PROBLEME]
Ali da je tee utvrditi nego pobiti jednu definiciju,
postae jasno iz onoga to emo rei. vrstu; i jednu i drugu lake je pobijati nego utvrivati. Za
Stavove kao to su sledei nije lako sam nai ili ih
pomou pitanja dobiti od drugih. Na primer: da je od
sastavnih delova koji se nalaze u datoj definiciji, jedan
vrsta, a drugi [specifina] razlika; a da su u kategoriji
sutine afirmirani samo vrsta i [specifine] razlike. Bez
ovih stavova nemogue je dobiti definiciju pomou zaklju-
ivanja. Jer, ako su i neke druge stvari afirmirane stvari
u kategoriji sutine, neizvesno je da li je definicija subjekta
naznaeni izraz, ili je to neki drugi izraz, poto je de-
finicija izraz koji objanjava bitnost stvari.
A drugi dokaz [da je lake pobiti nego utvrditi jednu
definiciju] jeste da je lake izvesti samo jedan zakljuak
nego vie njih. Za pobijanje [definicije] dovoljno je disku-
tovati protiv samo jednog od njenih delova (jer ako uni-
timo samo jedan od njenih delova, ma koji on bio,
mi smo unitili i definiciju). Meutim, pri utvrivanju
definicije nuno je zakljuiti da svi delovi definicije pri-
padaju stvari.
Dalje, pri utvrivanju definicije treba izvesti opti
zakljuak.10 Jer, definicija treba da bude pridata svemu
emu je samo ime pridato, a sem toga i da bude konverti-
bilna, ako data definicija treba da bude svojstvena
subjektu. Pri pobijanju, meutim, nije nuno dokazati
univerzalno vaenje. U tom sluaju dovoljno je dokazati
da izraz definicije nije istinit za jednu od stvari koje su
obuhvaene imenom. I kad bi trebalo pobijati univerzalnom
propozicijom, i tada ne bi bilo nuno dokazati konverziju
propozicije pri pobijanju definicije. Jer, za univerzalno po-
bijanje definicije dovoljno je da se pokae da se izraz ne
moe pridati nijednoj od stvari kojima je ime pridato, ali
nije nuno dokazati konverziju i pokazati da ime nije
afirmirano stvarima iji je izraz afirmiran.
Isto tako, definicija je pobijena ako se primenjuje na
sve to je obuhvaeno imenom, ali se ne primenjuje samo
na to.11
Isto stoji i sa onim to se odnosi na svojstvenost i
svojstvenost ovo oevidno proizlazi iz reenoga. Svoj-
stvenost je veinom data kao povezana sa drugim izrazima,
tako da se ona moe pobiti ako se uniti samo jedan od
538 539
izraza. Meutim, da bi se svojstvenost utvrdila, treba
nunim nainom sve izraze dokazati pomou zakljuivanja.
A gotovo sve drugo to vai za definiciju vaie i za svoj-
stvenost. Kad se utvruje svojstvenost, treba pokazati da
ona pripada svim stvarima koje su obuhvaene imenom
kome je re. A kad se pobija svojstvenost, dovoljno je
pokazati da ona ne pripada samo jednoj od tih stvari. A
ak i ako svojstvenost pripada svim stvarima koje pot-
padaju pod izraz, ali ne samo njima, ak je i tako pobi-
janje izvreno, kao to smo rekli za definiciju.
Postoji, nuno, samo jedan nain da se utvrdi vrsta:
pokazati da ona pripada svim sluajevima. Meutim vrsta
se pobija na dva naina: bilo da se pokae da vrsta ne
pripada nijednom sluaju, ili da ne pripada ponekom
sluaju, oba puta je oboreno ono to je u poetku bilo
stavljeno kao vrsta. Da bi se utvrdila vrsta, nije dovoljno
pokazati da ona pripada jednom predmetu, nego se mora
pokazati i to da mu ona pripada kao vrsta. Pri pobijanju,
meutim, dovoljno je pokazati da ona ne pripada jednom
sluaju, ili da ne pripada nijednom sluaju. Otuda izgleda
da je kao to to vai i u drugim podrujima gde je uni-
titi lake nego stvoriti i ovde lake pobijati nego utvr-
ivati.
A to se tie akcidencije, univerzalnu akcidenciju lake
je pobiti nego utvrditi. Jer, pri utvrivanju mora se po-
kazati da akcidencija pripada svim sluajevima, a pri po-
bijanju dovoljno je pokazati da ona ne pripada jednom
sluaju. I obratno, partikularnu akcidenciju lake je utvr-
diti nego pobiti. Jer, pri utvrivanju akcidencije dovoljno
je pokazati da ona pripada jednom pojedinanom sluaju,
dok pri pobijanju treba pokazati da ona ne pripada ni-
jednom sluaju.
Jasno je zato je od ova etiri problema najlake po-
biti definiciju. Naime, poto definicija sadri najvie delova,
u njoj se nalazi najvie taaka koje se mogu pobijati. Sto
je vie delova tim bre se izvodi zakljuak. Jer, prirodno
je da se zabluda ee javlja kod mnogo, nego kod malo
stvari.
Dalje, moe se napasti definicija i pomou drugih
pravila.12 Jer, definicija je pobijena, bilo da izraz nije
svojstven predmetu, ili da stavljeni termin nije vrsta, ili
da jedan od delova definicije ne pripada predmetu. Da bi
se pobili drugi problemi, ne treba ih napadati ni pomou
mesta izvedenih iz definicija, ni pomou drugih koja ostaju.
Samo mesta koja se odnose na akcidenciju zajednika su
svim rodovima atributa kojima je govoreno. Jer, svaki
od rodova atributa kojima je govoreno mora pripadati
predmetu kome je re, a vrsta moe da mu ne pripada
kao svojstvenost, ali da zbog toga ne bude pobijena. Isto
tako, nije nuno da svojstvenost pripada predmetu kao
vrsta, niti da mu akcidencija pripada kao vrsta ili kao
svojstvenost, nego treba samo da mu pripada. Prema
tome, nije mogue sluiti se jednima protiv drugih, sem
kad se daje definicija.
Jasno je, dakle, da je od svih problema najlake pobiti
definiciju, a da je najtee nju utvrditi. Jer, pomou zaklju-
ivanja treba utvrditi sve sastavne delove (naime i da na-
znaeni atributi pripadaju subjektu, i da je stavljeni termin
prava vrsta, i da je izraz svojstven subjektu), a, uz to,
[valja utvrditi] da izraz objanjava bitnost stvari. I ovo
treba da bude pravilno uraeno.
Od drugih problema, svojstvenost je najvie slina
definiciji13. Svojstvenost je lake pobiti, zato to je ona
najee sastavljena iz vie reci; meutim, nju je najtee
utvrditi, zato to treba dokazati vise sastavnih delova, i
to, osim toga, valja dokazati da ona ne pripada samoj
stvari i da je sa njom konvertibilna.
Utvrditi akcidenciju najlake je od svega [od svih
problema]. Za druge probleme treba pokazati ne samo da
predikat pripada subjektu nego i kako mu pripada.
Meutim, kad je u pitanju akcidencija, dovoljno je pokazati
da ona pripada samo subjektu. Meutim, akcidenciju je
540 541
najtee pobiti, jer ona sadri najmanje sastavnih delova.
Jer, za akcidenciju nije oznaeno kako ona pripada sub-
jektu. U drugim sluajevima moe se pobijati na dva
naina, ili time to se pokazuje da predikat ne pripada
subjektu, ili da mu ne pripada na izvestan odreeni nain;
meutim, kad je u pitanju akcidencija, nju je mogue po-
biti samo kad se pokae da ona ne pripada subjektu.
Mesta pomou kojih moemo dobiti dokaze za ras-
pravljanje svakog problema bila su priblino dovoljno Knjiga osma
nabrojana.
[PRAKTINA DIJALEKTIKA]

Glava prva
[PRAVILA ISPITIVANJA]
Posle ovoga, treba raspravljati redu i nainu
kojima valja ii u postavljanju pitanja.
Kad se nameravaju postavljati pitanja, prvo valja
pronai mesto od koga napad treba da poe; drugo, treba
sam u sebi iskazati pitanja i staviti ih jedno po jedno u
odreeni red; i, tree, valja ih postaviti drugom [protivniku].
Dok je re pronalaenju mesta, istraivanje je isto
za filozofa i za dijalektiara; meutim, stavljanje mesta u
red i postavljanje pitanja jeste svojstvena dunost dija-
lektiara. Jer, sve to ovde spada ima znaaja samo u od-
nosu prema protivniku. Ali, ne vai isto za filozofa i za
onoga ko istrauje za sebe. Naime, prvom je malo stalo do
toga to su premise njegovog silogizma ma bile one
istinite ili poznate odbaene od strane onoga ko odgo-
vara, zato to su bliske pitanju koje je stavljeno u poetku,
i zato to ovaj predvia posledicu svoga prihvatanja. ta-
vie, filozof treba da se stara tome da njegove aksiome
budu to je mogue poznatije i to blie pitanju, jer iz njih
proizlaze nauni silogizmi.
Ranije1 je oznaeno odakle treba uzimati mesta. Sad
valja raspravljati [njihovom] redu i stavljanju pitanja,
a, pre svega, valja odrediti premise koje su druge nego
nune premise i koje sem ovih treba primeniti. Nunima se
543
nazivaju premise na osnovu kojih postaje zakljuak. Ima
etiri vrste premisa koje se sem ovih primenjuju. One se
primenjuju ili da bi se, pomou indukcije, priznala univer-
zalna premisa, ili da bi se proirio dokaz2, ili da bi se pri-
krio zakljuak, ili da bi se dokaz uinio jasnijim. Sem ovih
premisa, ne srne se upotrebiti nijedna druga, jer samo
pomou njih treba pokuati da se pitanja proire i postave.
A propozicije koje imaju za cilj da prikriju zakljuak po-
stavljene su samo radi raspravljanja. Ali, poto je cela ova
[dijalektika] vetina uvek upravljena protiv drugog [pro-
tivnika], i mi smo primorani da se njome sluimo.
Prema tome, nune premise, pomou kojih se vri
zakljuivanje, ne treba odmah stavljati, nego treba poi od
reenica koje su to je mogue vie udaljene od zakljuka.
Na primer, ako se nastoji da protivnik prihvati da je nauka
kontremim suprotnostima jedna ista, od njega e se tra-
iti da to prihvati ne onome to je kontrerno, nego onome
to je suprotno. Ako je to prihvaeno, tada se moe zaklju-
iti i da je nauka kontremim suprotnostima jedna ista,
poto je ono to je kontrerno ono to je suprotno. Ali ako
protivnik to ne prihvati, valja nastojati da on to ipak primi
pomou indukcije, na taj nain to se postavljaju pojedinane
kontrerne suprotnosti. Jer, nune premise moraju se dobiti
ili pomou zakljuivanja, ili pomou indukcije, ili jedne
pomou indukcije, a druge pomou zakljuivanja, a
suvie jasne propozicije moraju se neposredno postaviti.
Zakljuak koji se izvodi uvek je tee pregledan iz
rastojanja i pomou indukcije, a, s druge strane, i ako
nismo sposobni da na taj nain postavimo traene premise,
slobodno nam je da ih same postavimo.
A premise koje nisu nune i kojima je maloas govo-
reno3 moraju biti uzete u obzir zbog nunih premisa.
Svaku od njih treba upotrebiti na sledei nain. Indukcija
od pojedinanih sluajeva ide optem, i od poznatog nepo-
znatom, poto su predmeti koji se ulno opaaju bolje poz-
nati, bilo u apsolutnom smislu uzeto, ili veini ljudi.
Skrivanje zakljuaka vri se kad se pomou prosilogi-
zama utvruju premise kojima dokaz problema stavljenog u
poetku treba da bude dobijen. A tih premisa treba uzeti
to je mogue vie. To se moe postii ako se pomou silo-
gizma mogu dokazati ne samo nune premise nego i neke
od onih koje su korisne za njihovo postavljanje.
Dalje, ne treba iskazati zakljuke [tih prosilogizama],
nego ih, najzad, valja izvoditi jedan za drugim. Jer, na taj
nain [onaj koji odgovara] ostae na najveem moguem
rastojanju od prvobitne teze.
Uopte govorei, kad se u postupku upotrebi skrivanje,
treba postavljati pitanja tako da poto se ispitivanje
odnosilo na ceo dokaz, a kad se utvrdi zakljuak sago-
vornik treba jo da istrauje zato" [upravo: kako se zak-
ljuak dobij a iz premisa?]. A to e se postii naroito na
maloas kazani nain. Jer, kad se iskae samo poslednji
[glavni] zakljuak, ostaje nejasno kako je ovaj dobijen.
Jer, onaj ko odgovara nije predvideo iz kojih propozicija
zakljuak proizlazi. A to biva zato to mu raniji silogizmi
nisu bili objanjeni u pojedinostima, a i zato to silogizam
zakljuka ne zalazi u pojedinosti. Naime, mi smo stavili
ne propozicije iz kojih se sastoji silogizam zakljuka, nego
samo one iz kojih su postale same te propozicije [].
A isto tako je korisno [kad zakljuak treba sakriti] da
se ne uzmu u kontinuiranom redu [ ] propozicije
[] koje se trae za obrazovanje silogizama, nego
valja uzimati naizmenino propozicije koje vode jednom i
one koje vode drugom zakljuku. Jer, ako se propozicije
koje pripadaju svakom zakljuku stave neposredno jedna
pored druge, bie jasnije ono to e iz njih sledovati.
Treba, gde je to mogue, nastojati da se dobije univer-
zalna premisa pomou definicije koja vai ne za same izraze
kojima je re, nego za one koji su im srodni po smislu.
Jer, oni koji odgovaraju zapliu se sami od sebe u zabludu,
kad se definicija odnosi na izraz srodan po smislu, a oni
veruju da ne odobravaju univerzalnu propoziciju. Takav
sluaj imamo, na primer, kad se mora priznati da gnevan
covek eli osvetu zbog preziranja koje mu je pokazano, i
kad se dopusti da je gnev elja za osvetom koja je izazvana
izraavanjem preziranja. Jasno je da emo, ako se ovo pos-
 35 Organon
544 545
lednje prizna, dobiti uopte ono do ega nam je stalo. Me-
utim, ako se iskau premise koje se odnose na izraze
kojima je re, tada se esto dogaa da onaj ko odgovara
odbija da ih prihvati, zato to mu sam izraz prua vie
prilike za prepirku povodom njegovog prigovora, kao u
ovom sluaju, na primer, da gnevan ovek ne eli osvetu.
Naime, mi se ljutimo na nae roditelje, ali ne elimo da im
se svetimo. Ali ovaj prigovor neosporno nije osnovan. Jer,
u odnosu na neke ljude, dovoljna je osveta da im se zada
alost i da se u njima izazove kajanje. Meutim, taj prigo-
vor nije bez izvesne ubedljivosti koja izgleda da daje pro-
tivniku neki razlog da odbaci propoziciju. Ali, kad se defi-
nie ljutina, nije tako lako nai prigovor.
Sem toga, treba postaviti propoziciju kao da se ona
ne stavlja radi nje same, nego zbog neeg drugog. Oni koji
odgovaraju uvaju se svega to moe da koristi tezi.
Uopte govorei, treba uiniti to nejasnijim da li se
eli da bude priznata propozicija ili njena suprotnost. Jer,
ako ono to slui dokazivanju ostane nejasno, u tom
sluaju oni koji odgovaraju vie su voljni da kau svoje
miljenje,
Sem toga, mogu se postavljati pitanja pomou slino-
sti, jer takvo ispitivanje je ubedljivo, a ono to je univer-
zalno ostaje pri tome vie skriveno. Takav sluaj imamo,
na primer, kad se pitanjima izazove sledee priznanje: kao
to je isto znanje i neznanje kontrernih suprotnosti, tako je
isto i ulno opaanje kontrernih suprotnosti; ili obratno:
poto je ulno opaanje isto, i znanje je isto. Ovaj postu-
pak slian je indukciji, iako nije identian sa njom. Jer, u
indukciji iz pojedinanih sluajeva dobija se opte; meu-
tim, na osnovu slinosti ne dobija se opte u kome je sadr-
ano sve to je slino.
Ponekad se mora uiniti prigovor i samom sebi. Jer,
oni koji odgovaraju nisu nepoverljivi prema onima koji
pri raspravljanju izgleda da pravilno postupaju. Korisno
je jo dodati da je ono to se tvrdi opte priznato. Jer oni
koji odgovaraju ustruavaju se da poljuljaju uobiajeno
miljenje, kad nemaju spreman prigovor. A poto, u isto
vreme, oni upotrebljavaju ovakve [opte primljene] dokaze,
uvaju se toga da ih poljuljaju.
Dalje, ne treba se uporno zalagati za neki dokaz, ma
kako ovaj bio koristan. Naime, uporno zalaganje pojaava
otpor protivnika.
Dalje: treba postaviti [svoju] propoziciju kao poree-
nje. Jer, lake se prima ono to se tvrdi zbog neeg drugog,
a nije korisno zbog sebe [a nema samo sebe za cilj].
A ne treba staviti ni propoziciju ije nam je usvajanje
nuno, nego onu ije je nuno sledovanje prva propozicija.
Protivnik lake prihvata ovu drugu propoziciju, zato to
ne vidi tako jasno ta je njena posledica, a ako je po-
slednja propozicija usvojena, i druga je usvojena.
I, na kraju, treba pitati ta se najvie eli da bude
priznato. Naime, oni koji odgovaraju naroito su skloni da
odbiju prva pitanja, zato to veina onih koji ispituju govo-
re najpre stvarima do kojih im je najvie stalo. Meutim
nekim protivnicima treba pre svega rei ovakve propozi-
cije. Jer, neprijatni ljudi najpre prihvataju ono to im se
prvo prua, sem ako zakljuak koji iz toga proizlazi
nije potpuno jasan, a na kraju postaju teki. Isti stav
treba imati prema onima koji veruju da su otroumni u
svojim odgovorima. Jer poto su odobrili veinu stvari
[koje su im prvo iznesene], oni pri kraju poinju da izvode
opsene, kojima hoe da dokau da zakljuak ne proizlazi
iz stavljenih propozicija. Oni lako ine ustupke, zato to
veruju u svoju vetinu, i to misle da im se nita nepovoljno
ne moe dogoditi.
Sem toga, dobro je produavati dokaz i u njega umet-
nuti stvari koje nisu korisne za raspravljanje, kao to ine
oni koji crtaju pogrene geometrijske figure. Jer, kad se
mnogo govori, neizvesno je gde se nalazi zabluda. Zbog
toga oni koji pitaju ponekad ne primeuju da su u toj ne-
jasnosti uspeli da budu prihvaene stvari koje, da su same
izloene, ne bi bile primljene.
Kad je re skrivanju [dokaza], treba upotrebiti
naine kojima je govoreno. A za ukraavanje izlaganja
iskoriuje se indukcija i podela srodnih pojmova.
 35*
546 547
 Jasno je ta je indukcija. A deliti to je, na primer,
rei da je jedna nauka bolja nego druga nauka, ili zato to
je tanija, ili zato to je njen predmet vii, ili zato to su
od nauka jedne teorijske, druge praktine, a tree stva-
ralake. Svako od tih razlikovanja ukraava izlaganje, i ako
nije nuno da ona budu iskazana zbog zakljuka.
Da bi se raspravljanje uinilo jasnijim, treba navesti
primere i poreenja, ali primere koji su prikladni i uzeti iz
poznatih stvari, kao iz Homera, ali ne kao iz Hoirila. Jer,
tako ono to je tvreno postaje jasnije.4
Glava druga
[PRAVILA ZA POSTAVLJANJE PITANJA.
INDUKCIJA I SILOGIZAM]
U dijalektikim raspravljanjima silogizam treba prime^
niti pre u odnosu na dijalektiare nego na masu; meutim,
indukciju treba primeniti pre na masu. tome je ranije
ve govoreno.5
U nekim sluajevima mogue je pri indukciji stavljati
pitanja u univerzalnom obliku. U drugim sluajevima, opet,
to nije lako, zato to nema zajednikog imena koje je utvr-
eno za sve slinosti, nego, kad treba dobiti univerzalno,
kae se da se izvestan izraz upotrebljava u svima takvim
sluajevima. Ali ono to je najtee, jeste odrediti ta je od
navedenih stvari takvo, i ta nije. I otuda se sagovornici u
raspravljanju esto uzajamno varaju, na taj nain to jedni
tvrde da je slino ono to nije slino, a to drugi sumnjaju
da je slino ono to je slino. Zbog toga [oni to uestvuju
u raspravljanju] treba da nastoje da sami pronau ime za sve
stvari [to spadaju u vrstu kojoj je re], tako da ni onaj ko
odgovara ne moe da sumnja i da kae da postavljena stvar
nije uzeta u slinom znaenju, niti onaj ko pita moe lano
da tvrdi da je stvar uzeta u slinom znaenju. Jer, mnoge
stvari, koje nemaju slino znaenje, izgleda da ga imaju.
Kad se izvri indukcija koja obuhvata mnoge sluajeve,
a onaj ko odgovara ipak nee da prizna univerzalnu propo-
ziciju, tada je ispravno zatraiti od njega da stavi svoj
prigovor. Ali ako sam on ne kae u kojim je sluajevima
tako, nije ispravno traiti od njega da kae u kojim sluaje-
vima nije tako. Treba najpre izvriti indukciju, a tek potom
traiti da protivnik stavi prigovor.
Isto tako, treba zahtevati da se prigovori ne odnose
na samu stvar koja se tvrdi, sem u sluaju ako ta stvar nije
jedina u svom rodu, kao to je, na primer, duada, meu
parnim brojevima, jedini prvi broj. Jer, onaj ko ini prigo-
vor treba da upravi svoj prigovor na drugi predmet,
sem u sluaju ako moe da kae da je predmet kome je
re jedini u svome rodu.
to se tie onih koji ine prigovore na jedno opte
tvrenje i upravljaju prigovor ne na samu stvar nego na
jedan homonim i koji, na primer, tvrde da neko moe imati
boju, ili nogu ili ruku koja nije njegova (poto slikar moe
da ima boju koja nije njegova, a kuvar nogu koja nije
njegova), u takvim sluajevima treba postaviti pitanje tek
poto se naini razlika. Naime prigovor na propoziciju
imae vanost, dokle god homonimija ostaje skrivena.
Ali ako [protivnikov] prigovor koji se ne odnosi
vie na homonim nego na samu stvar omete ispitivanje,
u tom sluaju onaj ko ispituje treba da izostavi ono to je
od prigovora pogoeno, a da ostatak uini univerzalnim,
dok ne postigne da se primi ono to mu je korisno. Da
bismo ovo objasnili, uzmimo za primer zaborav i injenicu
da je [neto] zaboravljeno. Jer, protivnici ne priznaju da je
zaboravio onaj ko je izgubio znanje, zato to ako se
stvar promeni znanje je izgubljeno, ali nije zaboravljeno.
Treba izostaviti ono to je pogoeno od prigovora, a braniti
ostatak tvrenja, tako, na primer, treba rei da ako
stvar i dalje traje, a znanje njoj je izgubljeno, u tom
sluaju znanje je zaboravljeno.
Isti stav treba imati prema onima koji ine prigovor
stavu da je veem dobru suprotno vee zlo. Jer, oni navode
da je zdravlju, koje je manje dobro nego normalno stanje
due i tela, suprotno vee zlo, poto je bolest vee zlo nego
ravo stanje tela. I ovde treba izostaviti ono to je prigovor
pogodio. Jer ako se to izostavi, protivnik e lake primiti
548 549
stav da je veem dobru suprotno vee zlo, sem ako
jedno od dva dobra ne sadri u sebi drugo, kao to nor-
malno stanje duha i tela sadri u sebi zdravlje.
Ovo treba initi ne samo kad protivnik stavlja prigo-
vor nego i kad ga ne stavlja ali negira ono to tvrdimo, zato
to predvia da iz toga moe da se postavi jedan takav pri-
govor. Jer, kad se izostavi ono na ta je upravljen prigovor,
protivnik e biti primoran da da [svoj] pristanak, poto ne
moe da predvidi u onome to ostaje neto to ne bi bilo
onako kako je reeno. A ako protivnik ne da svoj pristanak,
u tom sluaju, kad se od njega zatrai prigovor, on nee
moi da ga stavi. Takvi sluajevi nastaju kad su u pitanju
propozicije koje su delimino lane, a delimino istinite. U
njima je mogue izostaviti jedan deo, tako da ostatak
ostane istinit. A kad se propozicija rairi na mnoge pojedi-
nane sluajeve, a protivnik ne stavi nikakav prigovor,
treba smatrati da je on nju prihvatio. Naime, u dijalektici
vai premisa koja moe da se tako primeni na mnoge poje-
dinane sluajeve, a da se protiv nje ne stavi prigovor.
Kad se isti zakljuak moe izvesti kako bez svoenja na
logiki nemogue tako i svoenjem na nemogue, u tom
sluaju, ako se dokazuje, i ako se dijalektiki ne raspravlja,
svejedno je da li se zakljuuje ovako ili onako [jednom ili
drugom metodom]. Ali, ko dijalektiki raspravlja s protiv-
nikom taj ne srne primeniti zakljuivanje pomou nemogu-
eg. Ako je zakljueno bez svoenja na nemogue, protivnik
ne moe izazvati nikakvu sumnju. Meutim, ako je izveden
nemogu zakljuak, protivnik negira da je on nemogu,
sem u sluaju da je lanost sasvim oevidna, tako da oni
koji ispituju ne postiu da bude prihvaeno ono to ele.
Treba tvrditi sve propozicije koje se tako primenjuju
na mnoge sluajeve, i koje ne doputaju nikakav prigovor
ili uopte, ili na prvi pogled. Jer, ako protivnici nisu spo-
sobni da primete sluajeve u kojima nije tako kao to je
reeno, oni primaju propoziciju kao istinitu.
Od zakljuka ne treba praviti pitanje. Inae, ako ga
protivnik odrie, izgleda da nije bilo zakljuivanje. Jer,
protivnici esto negiraju zakljuak, i kad on nije stavljen
kao pitanje, nego kad je izveden kao zakljuak, i kad tako
ine, njih ne smatraju kao pobijene oni koji ne vide da je
to [nuni] zakljuak iz primljenih premisa. A kad se ne
kae da je to zakljuak, pa se ovaj stavi kao pitanje, i pro-
tivnik ga odrekne, u tom sluaju nikako ne izgleda da
je izvreno zakljuivanje.
Izgleda da svako opte pitanje nije dijalektika propo-
zicija. Kao primer za to uzmimo pitanje: ta je ovek?"
ili: ,,u koliko se smisla govori dobru?" Naime, dijalek-
tika je ona propozicija na koju moe da se odgovori sa
da" ili ne", to nije sluaj sa navedenim propozici-
jama. Zbog toga ovakva pitanja nisu dijalektika, sem ako
onaj ko pita nije sam izveo razlikovanja ili podele, i na
primer rekao: da li se dobru govori u ovom ili u
onom smislu?" Jer, na ovakva pitanja lako je odgovoriti ili
potvrdno ili odreno. Stoga treba nastojati da se uzimaju
ovakve propozicije. A u isto vreme moda je ispravno pitati
protivnika u koliko se smisla govori dobru, kad ih je
onaj ko postavlja pitanja znaenju dobra razlikovao i
postavio, a protivnik ih nikako nije prihvatio.
Onaj ko dugo vremena postavlja pitanja samo jednoj
stvari rav je ispitiva. Ako ispitiva to ini, i ako ispi-
tivani odgovara na ono to ga pita, jasno je ili da mu prvi
stavlja vie razliitih pitanja, ili da mu stavlja vie puta isto
pitanje. A iz toga izlazi ili da je ovo brbljanje, ili da nema
silogizma. Jer, svaki silogizam sastoji se iz malog broja
premisa. Ali, ako protivnik ne odgovara, tada ispitiva
grei to ga ne kudi, ili to ne prekine raspravljanje.
Glava t r e a [TEKOE
DIJALEKTIKIH DOKAZA]
Ima nekih pretpostavka koje je teko napadati i lako
braniti.
Takve su stvari koje su po prirodi prve i koje su po-
slednje [prvi principi i poslednji zakljuci]. Prvim stvarima
potrebna je definicija, a na poslednje stvari zakljuuje se
550 551
pomou mnogo posrednih lanova, ako se hoe da se
sauva kontinuitet [od poetka do kraja], i to poev od
prvih principa. Bez toga svako raspravljanje [o ovom pred-
metu] izgleda sofistiko, poto je nemogue neto dokazati,
ako se ne pone sa principima koji su [toj stvari] svojstveni,
i ako se ne povee [red raspravljanja] sve do poslednjih
zakljuaka. Sto se tie definisanja prvih principa, oni koji
odgovaraju ne misle da to ine i ne obraaju nikakvu pa-
nju onome ko ispituje kad on definie. A, meutim, dok
ne postane jasan predmet raspravljanja, nije lako boriti se
protiv njega. A to se najvie dogaa kad su u pitanju prin-
cipi. Jer, drugo [druge propozicije] se dokazuje pomou
principa, a ovi sami ne mogu biti dokazani pomou dru-
goga, nego se svaka od ovakvih propozicija mora upoznati
pomou definicije.
Ali teko je napadati i propozicije koje su vrlo bliske
principu. Jer, ne mogu se pribaviti mnogi dokazi protiv
njih, zato to ima malo srednjih propozicija izmeu zaklju-
aka i principa, a to pomou tih srednjih propozicija treba
nunim nainom dokazati propozicije koje im sleduju. Ali
od svih definicija najtee je napadati one koje upotreb-
ljavaju izraze za koje je prvo nejasno da li imaju jedno ili
vie znaenja, i za koje je, sem toga, nejasno i da ih onaj
ko definie uzima bukvalno ili kao metaforu. I poto su ti
izrazi malo jasni, oni se ne mogu uzeti kao uporite za
napad; a poto se ne zna da li njihova nejasnost dolazi
otuda to su upotrebljeni kao metafora, nije ih mogue
pobijati.
Uopte svakom problemu koji se teko daje pobijati
valja pretpostaviti da mu je potrebna definicija, ili da je on
dvosmisleno ili metaforno izraen, ili da nije udaljen od
principa, ili da nam na prvi pogled nije jasno na koji se od
ovih naina svodi tekoa koju on stavlja. Jer kad postane
jasan nain na koji se javlja tekoa, tada je oevidno da
treba ili definisati, ili razlikovati, ili pribaviti srednje pro-
pozicije na osnovu kojih se dokazuju krajnje propozicije.
mnogim tezama nije lako raspravljati i napadati ih,
poto definicija nije bila tano data. Ovo, na primer, vai
za problem da li jedna stvar ima jednu ili vie kontrernih
suprotnosti. Ali, ako su kontrerne suprotnosti pravilno
definisane, lako je zakljuiti da li ista stvar moe ili ne moe
imati vie kontrernih suprotnosti. A na isti nain se po-
stupa kad su u pitanju drugi izrazi koje treba definisati.
Izgleda da i u matematici neke tekoe u dokazu figura
dolaze zbog nedostatka definicije. Takav primer imamo kad
se dokazuje da prava koja see povrinu paralelnu strani
[jednog paralelograma] na slian nain deli liniju i povrinu.
Meutim, ako je data definicija, ono to se kae postaje
odmah jasno. Jer, povrine bivaju seene isto kao linije, i
to je definicija iste proporcije. U apsolutnom smislu uzeto,
kad se stave definicije na primer, linije i kruga tada
je vrlo lako dokazati prve osnovne principe. Samo, nema
mnogo dokaza koji se mogu dati za svaki od njih, poto
nema mnogo srednjih lanova. Ah, ako nisu date definicije
principa, ovaj dokaz je teak, ako ne i nemogu. A slino
kao sa matematikim pojmovima dogaa se i sa dijalek-
tikim zakljuivanjima.
Ne treba smetati s uma da, kad je teko diskutovati
protiv jedne teze, to biva zbog toga to ona ima jedan od
nedostataka kojima je govoreno. Ali, kad je tei posao
raspravljati postulatu, upravo premisi, nego samoj
tezi, valja dvoumiti treba li stavljati takve propozicije ili
ne treba. Jer, ako se ne odobri postulat, i ako se hoe da se
i njemu raspravlja, tada e se od protivnika traiti
neto tee nego to je dokazati tezu koja je stavljena u
poetku. Meutim, ako se postulat odobri, protivnik e
verovati na osnovu onoga to je manje za verovanje.
Ako se jedan problem ne srne nainiti teim, treba
odobriti postulat, ali ako se zakljuak mora izvoditi iz
poznatijih premisa, ne treba da se postavi postulat. Ili:
onaj ko eli da se bavi prouavanjem ne treba da ga po-
stavi, sem ako on nije poznatiji od zakljuka. Meutim,
onaj ko se veba [u raspravljanju] treba da postavi postu-
lat, ako samo ovaj izgleda istinit. Oevidno je, dakle, da se
menja nain na koji se trae takvi postulati, prema tome
da li neko ispituje ili predaje.
552 553
 Glava e t v r t a
[ULOGA ONOGA KO ISPITUJE I ONOGA KO ODGOVARA]
Ono to je reeno gotovo je dovoljno da objasni kako
i u kome redu treba stavljati pitanja.
A to se tie odgovora [odbrane teze], valja najpre
odrediti ta treba da radi onaj koji hoe dobro da odgovara,
kao i ta treba da radi onaj koji hoe dobro da pita.
Zadatak onoga koji ispituje [koji napada tezu] jeste da
tako vodi raspravljanje da natera onog koji odgovara da
tvrdi najvee paradokse koji iz teze nunim nainom proiz-
laze. Meutim, zadatak onoga koji odgovara [onoga koji
brani tezu] jeste da nastoji da ono to kae besmisleno ili
paradoksno izgleda kao da ne dolazi od njega, nego kao
da proistie iz njegove teze. Jer, postoji razlika izmeu
pogreke koja se sastoji u tome da se stavi kao teza ono
to ne treba da bude stavljeno, i pogreke koja se sastoji
u tome da se stavljeno ne brani kako treba.
Glava peta
[PRAVILA ZA ONOG KOJI ODGOVARA]
Oni koji raspravljaju radi vebanja i probe nemaju ni-
kakva odreena pravila kojih treba da se dre, jer nisu
isti ciljevi onih to predaju ili onih to se ue i onih koji se
prepirui bore, kao to je drukiji i cilj onih koji rasprav-
ljaju jedan s drugim radi nekog istraivanja. Naime, onaj
koji ui treba uvek da prizna ono to mu izgleda istinito,
jer niko nee ni pokuati da mu predaje neto lano. U
dijalektikim sukobima, onaj koji pita ima za cilj da svim
sredstvima izazove privid da je pobio protivnika, a onaj
koji odgovara ima za cilj da se prikazuje kao da ga to nije
nimalo pogodilo. Ali u dijalektikim borbama u kojima se
dokazuje ne radi prepiranja, nego radi ogledanja i ispi-
tivanja, nije dosad nita odreeno reeno cilju koji onaj
to odgovara treba da ima u vidu, niti kakve stvari treba
ili ne treba da prizna da bi dobro ili ravo odbranio svoju
tezu. Poto nam nai prethodnici nisu ovome predali
nita [nikakva odreena pravila koja smo pomenuli u
poetku ove glave], mi emo pokuati da sami neto ka-
emo tom predmetu.
Nuno je da onaj koji odgovara podri raspravljanje
time to e postaviti tezu koja je ili verovatna ili nevero-
vatna, ili koja nije ni jedno, ni drugo; i koja je ili verovatna
ili neverovatna ili u apsolutnom, ili u odreenom smislu,
ili, na primer, u odnosu na nekoga, ili na samoga onog ko
odgovara, ili na nekog drugog. Ne ini nikakvu razliku na
koji je od ta dva naina teza verovatna ili neverovatna, jer
e nain da se pravilno odgovara, i da se ono to je pitano
odobrava ili ne odobrava, biti isti [u oba sluaja].
Ako je neverovatna teza onoga koji odgovara, za-
kljuak koji trai onaj koji ispituje mora biti verovatan, a
on je neverovatan za verovatnu tezu. Jer, onaj koji pita
izvodi uvek zakljuak suprotan stavljenoj tezi. A ako ono
to se tvrdi nije ni verovatno ni neverovatno, i zakljuak
e biti takav.
Ali poto onaj koji pravilno zakljuuje dokazuje za-
kljuak iz premisa koje su verovatnije i poznatije nego to
je zakljuak, jasno je da u sluaju ako je teza potpuno
neverovatna onaj koji odgovara ne treba da prizna ni
ono to je potpuno neverovatno, ni ono to je verovatno,
ali je manje verovatno nego zakljuak onoga ko ispituje.
Jer, ako je neverovatna teza [onoga koji odgovara], bie
verovatan zakljuak [onoga koji ispituje], tako da e sve
stavljene premise [od strane onoga koji ispituje] morati da
budu verovatne i verovatnije nego zakljuak [koji on izvodi].
Jer, pomou poznatijih premisa mora se zakljuiti ono to
je manje poznato. Prema tome, ako neko od stavljenih pita-
nja nije takvo, onaj koji odgovara ne treba da ga odobri.
Meutim, ako je potpuno verovatna teza [onoga koji
odgovara], jasno je da e biti potpuno neverovatan zaklju-
ak [onoga koji ispituje]. Prema tome, [onaj koji odgovara]
treba da prizna sve to je verovatno, a od onoga to nije
verovatno sve ono to je manje neverovatno od zakljuka
[onoga koji ispituje]. Jer, tako e se smatrati da je zado-
voljavajue raspravljao.
554 555
 Isto tako treba postupati u sluaju ako teza [onoga
koji odgovara] nije ni verovatna, ni neverovatna. Jer i tada
valja odobriti sve to je verovatno, a od stvari koje nisu
verovatne sve one koje su verovatnije od zakljuka [onoga
koji ispituje]. Jer, na taj nain zakljuivanja e postati
verovatnija.
Ako je, dakle, ono to se tvrdi potpuno verovatno ili
potpuno neverovatno, u tom sluaju merilo poreenja
treba da bude ono to je potpuno verovatno. Meutim, ako
ono to se tvrdi nije potpuno verovatno ili potpuno nevero-
vatno, nego ako je verovatno ili neverovatno samo za onoga
koji odgovara tada e sam ovaj biti merilo poreenja
na osnovu koga treba da sudi onome to je verovatno ili
neverovatno, i da prihvata ili da odbija traenu stvar.
A ako onaj koji odgovara brani miljenje nekog dru-
gog, jasno je da, imajui u vidu to miljenje, on treba da
prizna ili da odbaci sva tvrenja.
Zbog toga i oni koji uvode u miljenje drugih kao,
na primer, [u miljenje] da su dobro i zlo isto, kao to kae
Heraklit, nee da pretpostave da je nemogue da kont-
rerne suprotnosti pripadaju u isto vreme jednoj istoj stvari,
i to ne zato to oni sami u ovo ne veruju, nego zato to,
kad se zakljuuje prema Heraklitu, treba tako da se tvrdi.
To ine i oni koji uzimaju teze jedan drugog. Oni nastoje
da se izraze kao to bi inio onaj koji je postavio tezu.
Glava e s t a
[ODGOVOR NA VEROVATNA I NEVEROVATNA TVRENJA,
KAO I NA TVRENJA KOJA PRIPADAJU I KOJA
NE PRIPADAJU STVARI]
Oevidno je, dakle, ta treba da ima u vidu onaj koji
odgovara, bilo da je njegova teza potpuno verovatna, ili
da je verovatna za nekog.
Svako ispitivanje treba nunim nainom da bude ili
verovatno, ili neverovatno, ili da ne bude ni jedno ni drugo,
i treba ili da se odnosi na dokaz, ili da se ne odnosi na
dokaz. A, poto je tako, tada u sluaju da je ispitivanje
556
verovatno i da nema odnosa sa dokazom, onaj koji odgo-
vara treba da ga odobri i da kae da je ono verovatno. A
ako ispitivanje nije verovatno i ako se ne odnosi na dokaz,
onaj koji odgovara treba ipak da ga odobri, ali pri tom
treba da ukae na to da ono nije verovatno, kako bi izbegao
da ga smatraju za jednostranog. A ako se ispitivanje od-
nosi na dokaz i ako je verovatno, onaj koji odgovara treba
da kae da je ono verovatno, ali da je suvie blizu tezi koja
je stavljena u poetku, i da, ako se odobri, stavljeni pro-
blem se rui. A ako propozicija koju trai onaj koji ispituje
stoji u vezi sa dokazom, ali je suvie neverovatna, u tom
sluaju onaj koji odgovara dopustie da, ako se ona odobri,
traeni zakljuak iz nje proistie, ali da je propozicija odve
jednostrana da bi bila primljena.
Ako propozicija nije neverovatna, ni verovatna, tada
u sluaju da se ona ni u emu ne odnosi na dokaz, treba je
odobriti bez primedaba. Ali ako se ona odnosi na dokaz,
tada onaj koji odgovara treba osim toga da naznai da, ako
se ona prihvati, rui se problem, koji je u poetku stavljen.
Kad se ispunjavaju ova pravila, tada onaj koji odgo-
vara nee izgledati ni u emu kao lino odgovoran za ono
to mu se dogaa, ako predvia posledicu svake ustupljene
take; a onaj koji ispituje moi e da izvede zakljuak, po-
to su mu odobrene sve premise koje su verovatnije nego
zakljuak. Ali oni koji se trude da izvedu zakljuak pola-
zei od premisa koje su neverovatnije nego zakljuak, oe-
vidno ne zakljuuju pravilno. Zato te premise ne treba
odobriti onima koji ih trae.
Glava sedma
[OSOBINA ISPITIVANJA]
Na isti nain treba da postupa onaj koji odgovara ako
protivnik upotrebljava izraze koji su nejasni i koji imaju
vie znaenja. Poto je onome koji odgovara dozvoljeno
da ako neto ne razume kae da ne razume, a poto
ako protivnik postavlja pitanje koje ima vie znaenja, on
ne mora da ga potvruje ili odrie, oevidno je, pre
557
svega, da ako [neki] izraz [protivnikov] nije jasan, onaj
koji odgovara bez ustezanja treba da kae da ga ne razume.
Jer esto se zapada u tekoe kad se odgovara na pitanja
koja nisu bila jasno postavljena.
A ako razume izraz, i ako je ovaj upotrebljen u vise
znaenja, tada, ako je izraz u svim znaenjima istinit ili
laan, on mora potpuno da ga odobri ili da ga odbaci. Ali
ako je izraz delimino laan a delimino istinit, on mora da
objasni da je taj izraz upotrebljen u vie znaenja, kao i da
je u jednom od ovih istinit, a u drugom laan. Jer, ako tu
razliku naini docnije, ostae nejasno da li je ve u
poetku primetio dvosmislenost.
Ako onaj koji odgovara nije prethodno primetio dvo-
smislenost, nego odobrio pitanje, imajui u vidu samo
jedan smisao reci, u tom sluaju on treba da kae pro-
tivniku, koji hoe da svom pitanju da drugo znaenje da
on nije mislio na to, nego na drugo znaenje, kad je pri-
znao reenicu. Ako je pitanje u isto vreme jasno i prosto,
na njega treba odgovarati sa da ili ne.
Glava osma
[O ODGOVORU NA INDUKCIJU]
Ali u zakljuivanju je premisa [koju protivnik predlae]
uvek ili jedna od propozicija iz kojih se sastoji zakljuivanje,
ili propozicija koja je postavljena radi toga da utvrdi jednu
od ovih propozicija. A uvek je jasno kad je propozicija
uzeta radi neke druge reenice, iz toga to je stavljeno
vie slinih pitanja. (Jer, univerzalno se dobija veinom po-
mou indukcije ili pomou slinosti.) I poto je tako,
onaj koji odgovara moe da prizna sve partikularne pro-
pozicije, ako su one istinite i verovatne. A protiv univer-
zalne propozicije treba nastojati da se stavi prigovor. Jer,
bez takvog prigovora, bio on stvaran ili prividan, sputavati
dokaz znai praviti nepotrebne tekoe. Ako se ne
prizna univerzalna propozicija koja jasno proizlazi iz mnogo
pojedinanih sluajeva, i ako nikakav prigovor nema da
se stavi, oevidno je da se samo prave nepotrebne te-
koe. A ako ne moemo pokazati protivdokazom da
propozicija nije istinita, jo vie emo izgledati izloeni
nepotrebnim tekoama. I to ak i u sluaju kad ovaj
protivdokaz ne bi bio dovoljan.
Naime, mi se esto nalazimo pred dokazima kontrerno
suprotnim uobiajenim miljenjima i koje je teko resiti.
Primer za to imamo u Zenonovom dokazu da kretanje nije
mogue i da se trkalite ne moe pretrati. Ali to nije razlog
da se ne usvoje suprotnosti ovih stavova.
Ako se ne odobri [protivnikova propozicija], i ako se
nasuprot njoj ne moe staviti ni prigovor, ni protivdokaz,
oevidno je da se prave bezrazlone tekoe. Jer, izraz
initi bezrazlone tekoe pri raspravljanjima" znai dati
odgovor koji postaje na nain razliit od pomenutih naina
koji obara zakljuak.
Glava d e v e t a
[O PRETHODNIM VEZBANJIMA I
NEVEROVATNIM TEZAMA]
Pre no to podri jednu tezu ili jednu definiciju, onaj
ko odgovara treba samom sebi da uini sve prigovore.
Jer, njegova je dunost, oevidno, da uzme kontrernu
suprotnost dokaza kojima oni koji ispituju pobijaju ono
to je on stavio.
On e izbegavati i da podri neverovatnu pretpostavku.
Jedna pretpostavka moe biti neverovatna na dva naina.
Ona je neverovatna kad iz nje proizlaze besmislene pro-
pozicije, kao kad bi se na primer reklo da se sve kree
ili da se nita ne kree.0 Neverovatne su i pretpostavke koje
prihvataju ljudi ravih sklonosti, a koje su suprotne sklo-
nostima normalnog oveka: kao, na primer, da je zado-
voljstvo dobro, i da je initi nepravdu bolje nego je podno-
siti. Ljudi oseaju mrnju prema onome ko podrava te
stavove, jer smatraju da on to ne ini radi raspravljanja,
nego zato to stvarno tako misli.
558 559
 Glava d e s e t a
[ RESENJU LANIH DOKAZA]
Dokazi koji daju laan zakljuak obesnauju se na
taj nain to se izostavlja deo iz koga postaje zabluda.
Jer, izostavljanje jednog dela ne ispravlja dokaz, ak
ni ako je izostavljeni deo laan. A dokaz moe da sadri
vie zabluda. Uzmimo, na primer, [kao premise propozi-
cije]: Onaj ko sedi pie", i: Sokrat sedi". Zakljuak iz
tih premisa jeste: Sokrat pie". Ako se izostavi reenica:
Sokrat sedi", time jo nita nije dobijeno za ispravljanje
dokaza. Moe se desiti da je traena reenica [donja pre-
misa, koja je izostavljena] lana, ali od nje ne zavisi la-
nost dokaza. Jer, ako sluajno neko sedi, ali ne pie,
tada se ne moe primeniti isto reenje. Prema tome, ne
treba izostaviti donju premisu, nego gornju: Onaj ko sedi
pie." Jer, ne pie svako ko sedi.
Prema tome, potpuno reenje dokaza sastoji se u tome
da se izostavi deo iz koga postaje zabluda. A kad se zna
da od tog dela zavisi dokaz, tada se poznaje reenje, kao
to je sluaj kod pogreno nacrtanih geometrijskih figura.
Jer, nije dovoljno uiniti prigovor, ak i ako je izostavljeni
deo laan, nego valja dokazati zato je on laan. Jer samo
tako moi e da se vidi jasno da li je, kad je prigovor
uinjen, posledica bila ili nije bila predviena.
Postoje etiri naina da se sprei dobijanje jednog
zakljuka. Ili: izostavljanjem dela [propozicije] iz koga
postaje zabluda. Ili: kad se uputi prigovor onome ko ispi-
tuje, jer esto, i kad se ne moe doneti reenje [i kad ne
moe da pobije protivnikovu tezu] onaj koji ispituje nije
sposoban da produi svoje dokazivanje. Tree: prigovor
moe da bude upuen stavljenim pitanjima. Jer, moe se
dogoditi da zakljuak koji eli onaj ko ispituje ne pro-
izlazi iz njegovih pitanja, zato to je pogreno pitao, dok
bi neka dodata propozicija dala zakljuak. Ako onaj koji
pita ne moe da produi dokazivanje, prigovor e se odno-
siti na onoga koji ispituje; meutim, ako moe da produi
dokazivanje, prigovor e se odnositi na njegova pitanja.
etvrti i najgori prigovor odnosi se na vreme [raspravlja-
nja]. Jer, mnogi ljudi ine prigovore koji su takvi da je za
njihovo ispitivanje potrebno vie vremena nego to im
stoji na raspolaganju.
Tako, kao to smo rekli, ima etiri naina da se stav-
ljaju prigovori. Ali samo prvi nain daje pravo reenje, dok
ostali samo spreavaju i sputavaju izvoenje zakljuaka.
Glava j e d a n a e s t a
[KRITIKE NA ZAKLJUIVANJA I KRITIKE NA PROTIVNIKA]
Kritika jednog dokaza nije ista kad se odnosi na sam
dokaz i na dokaz u obliku pitanja.
Cesto rav tok dokazivanja daje onaj koji pita, zato
to ne priznaje propozicije iz kojih bi se zgodno mogao
izvesti dokaz protiv njegove teze. Jer, ne lei u moi samo
jednog od dva protivnika da uspeno izvede zadatak koji
je zajedniki obojici.
Nekad je nuno napasti samog sagovornika, a ne
njegovu tezu, naime, onda kad onaj ko odgovara uporno
vreba sve to je suprotno onome to eli ispitiva. Tako
zlonamerna preterivanja ine raspravljanja od dijalektinih
polemikima.
Sem toga, poto se takvi dokazi daju radi vebanja i
probe, a ne radi uenja, oevidno je da treba zakljuivati
ne samo istinito ve i lano, i ne uvek samo iz istinitih
premisa ve nekad i iz lanih. Cesto kad se stavi istinita
propozicija, onaj koji raspravlja mora da je obori i da se
pri tome oslanja na lane propozicije. 7 Nekad stavljanu
lanu propoziciju treba oboriti lanim propozicijama.8 Jer,
nita ne stoji na putu da neko vie veruje u ono to ne
postoji nego u ono to je istinito. Iz toga proizlazi da, ako
dokaz postaje iz propozicija koje mu izgledaju istinite, on
e lake biti ubeen ili e mu se lake pomoi.
Ali onaj ko hoe da ispravno pree [od istinitog la-
nom, i od lanog istinitom], treba da u tome prelaenju
postupa dijalektiki, a ne eristiki kao to geometar
 36 Organon
560 561
rasuuje geometrijski bilo da je njegov zakljuak istinit ili
laan. A ranije9 je reeno kakvi su dijalektiki silogizmi.
A poto je rav drug onaj ko sputava zajedniko delo,
ovo oevidno vai i pri raspravljanju. Jer, i ovde postoji
zajedniki cilj, sem za one koji raspravljaju radi same
borbe. Naime, istome cilju ne mogu teiti i jedni i drugi [od
protivnika], jer moe da pobedi samo jedan, a ne vie njih.
Svejedno je da li tetu nanosi onaj koji odgovara ili
onaj koji pita. Naime, onaj ko eristiki pita isto je tako
rav dijalektiar kao i onaj ko ne daje odgovor koji mu
izgleda istinit, ili najzad odbija da shvati ono na ta se
odnosi istraivanje onoga ko postavlja pitanja.
Jasno je iz onoga to je reeno da ne treba kuditi na
isti nain dokaz po sebi i onoga ko ispituje. Jer, nita ne
stoji na putu da dokazivanje bude ravo, a da ipak onaj ko
ispituje najbolje mogue raspravlja sa onim ko odgovara.
Jer, sa smutljivcima moda nije mogue odmah izvoditi
zakljuke kako se hoe nego samo kako se moe.
Dokazi postaju nunim nainom pogreni, ukoliko
nije odreeno kad ljudi pretpostavljaju kontrerno suprotne
stvari, a kad se dre onoga to je stavljeno u poetku [svoga
prvobitnog gledita]. (Jer, esto, kad govore sami sa sobom,
oni kazuju kontrerno suprotne stvari, i, poto su prvo ne-
girali jednu stvar, oni je potom pretpostavljaju. Zbog toga,
kad su ispitivani, oni esto odobravaju kontrerno suprotne
stvari i ono to je u poetku bilo predloeno.) Uzrok
tome jeste onaj ko odgovara, zato to jedno ne priznaje, i
drugo takve prirode priznaje. Oevidno je da one koji
ispituju ne treba tako kuditi kao njihove dokaze.
Ima pet zameraka kojima podlee dokaz po sebi.
Prva se ini kad se iz stavljenih pitanja ne izvodi ni pred-
loeni zakljuak, niti uopte zakljuak, i kad su lane i
neverovatne, ako ne sve, a ono veina premisa na kojima
se osniva zakljuak, i kad se ni pomou oduzimanja, ni
pomou dodavanja, ni pomou oduzimanja i dodavanja
zajedno ne moe dobiti zakljuak. Druga zamerka se ini
ako zakljuivanje ne moe da se izvri u odnosu na tezu,
iako je sastavljeno iz odreenih premisa i na naznaeni
nain. Trea zamerka se ini kad izvesni dodaci doputaju
da postane zakljuak, ali su ti dodaci gori od stavljenih
pitanja i manje verovatni od zakljuka.
I opet [zamerka se ini], kad se dobij a zakljuak, poto
se neto oduzme. Jer, katkad se uzima vie premisa nego
to je nuno, tako da zakljuivanje ne postaje zbog toga
[zbog njihovog prisustva].
Najzad, [poslednja zamerka se ini] kad su premise
neverovatnije i manje ubedljive nego zakljuak, ili kad su
one istinite, ali trae vie truda da budu dokazane nego
problem.
Ne treba traiti da za sve probleme zakljuivanja budu
podjednako verovatna i ubedljiva. Jer, neposredno pripada
prirodi [stvari] da izvesni problemi koji se istrauju budu
laki, a drugi tei, tako da, ako se zakljuilo na osnovu
najverovatnijih moguih premisa, dobro se raspravljalo. Iz
toga je jasno da, ak i kad se dokaz razmatra, zamerka ne
moe biti ista, nego je razliita prema tome da li je dokaz
uzet u odnosu na problem ili po sebi. Jer, nita ne stoji na
putu da je sam dokaz dostojan kuenja, a ipak dostojan
preporuke u odnosu na postavljeni problem.10 I obrnuto:
dokaz je dostojan pohvale po sebi, a dostojan kuenja za
postavljeni problem, naime, kad postoji nekoliko
propozicija koje su verovatne i istinite, i iz kojih bi se lako
mogao izvesti zakljuak.
A jedan dokaz iz koga se izvodi zakljuak moe kat-
kad biti gori nego dokaz iz koga se ne izvodi zakljuak. To
biva kad prvi dokaz izvodi zakljuak iz slabih premisa, dok
problem nije slab, i kad drugi dokaz, iako su mu potrebni
izvesni dodaci, njih trai samo kao verovatne i istinite
dodatke, ali se dokaz ne osniva na njima.
Ali onima koji zakljuuju istinito iz lanih premisa
ne moe se postaviti umesna zamerka. Lano se uvek
nunim nainom zakljuuje iz lanih premisa, ali istinito
moe katkad da se zakljui iz lanih premisa, kao to je
jasno iz Analitika11.
Kad se neto dokazuje pomou dokaza kome je re,
tada, ako postoji neto drugo to nema nikakvog odnosa
 36*
562 563
sa zakljukom, isti argument nee dokazati i tu drugu
stvar, a ako izgleda da je dokazuje, to e biti sofizma,
a ne dokaz.
Filozofema je demonstrativno zakljuivanje; epiheirem
je dijalektiko zakljuivanje; sofizma je eristiko zakljui-
vanje; a aporema je dijalektiko zakljuivanje kontradik-
torne suprotnosti.
Ako se neto zakljuuje iz premisa koje su i jedna i
druga verovatne, ali nisu podjednako verovatne, u tom
sluaju nita ne stoji na putu da dokazani zakljuak [po
sebi] bude verovatniji nego svaka od dve premise. Ali,
ako je jedna od premisa verovatna, a ako druga nije ni
verovatna ni neverovatna, ili ako je jedna verovatna, a
druga neverovatna, u tom sluaju, ako su one takve u
istom stepenu, i zakljuak e biti istog stepena; meutim,
ako je jedna premisa takva u veem stepenu nego druga,
zakljuak e se upravljati prema premisi koja je takva u
veem stepenu.
I ovo je pogreka koja se javlja u zakljuivanjima: da
se suvie opirno zakljuuje, iako se to moglo krae
izvriti, i sa ogranienjem na premise koje su sadrane u
dokazu. Primer za to imali bismo kad bi se, kao dokaz da
je jedno miljenje vie [verovatnije] miljenje nego neko
drugo, uzeli sledei postulati: Svaka stvar po sebi jeste
ono to je najvie ta stvar"; i: Zaista postoji jedan pred-
met miljenja po sebi". Iz ova dva postulata izlazi zaklju-
ak: Predmet miljenja po sebi vie je predmet miljenja
nego pojedinani predmet miljenja". A zatim: Relativ-
nom izrazu koji pretpostavlja vie od govora odgovara
korelativni izraz koji isto tako pretpostavlja vie", i: Po-
stoji stvarno miljenje po sebi koje e biti potpunije milje-
nje nego pojedinana miljenja". Ali sad imamo postulate:
Istinito miljenje po sebi postoji", i: Svaka stvar po sebi
jeste ono to je najvie ta stvar". A iz toga izvodi se za-
kljuak: Miljenje po sebi bie potpunije najvie istinito
miljenje". Koji je nedostatak ovog dokazivanja? Naime,
ovo dokazivanje prikriva uzrok dokaza.
Glava d v a n a e s t a
[KAD JE DOKAZ JASAN A KAD JE LAAN]
Dokaz je jasan u prvom, najobinijem smislu, kad je
njegov zakljuak takav da mu nisu potrebna nikakva dalja
pitanja. Dokaz je jasan u drugom smislu, po kome se obi-
no takvim naziva, kad iz uzetih propozicija zakljuak pro-
istie nunim nainom, i kad je dokaz izveden na osnovu
premisa koje su same zakljuci [prosilogizama]. Najzad,
u treem smislu dokaz je jasan, kad izostavlja jedan deo
koji je veoma verovatan [u ovom sluaju dobija se entimem].
Lanim se naziva dokaz u etiri smisla. U prvom smi-
slu dokaz je laan kad izgleda da zakljuuje, ali u stvari
ne zakljuuje. Ovo se naziva eristikim zakljuivanjem.
U drugom smislu, dokaz je laan kad dolazi do zakljuka,
mada to nije zakljuak kome je re. Ova pogreka obino
se deava pri svoenju na nemogue. U treem smislu,
dokaz je laan kad vodi zakljuku koji je u pitanju, ali ne
po metodi koja je svojstvena predmetu. To je sluaj kad
dokaz koji nije medicinski izgleda medicinski, ili kad dokaz
koji nije geometrijski izgleda geometrijski, ili kad dokaz
koji nije dijalektiki izgleda dijalektiki, pa bio njegov
ishod istinit ili laan. Najzad, etvrto, dokaz je jo u dru-
gom jednom smislu laan kad je, naime, zakljuak dobijen
pomou lanih premisa. A zakljuak takve jedne dedukcije
bie katkad laan, a katkad istinit. Jer, lano se uvek za-
kljuuje iz lanog, a istinito moe da se zakljui i iz neisti-
nitog, kao to smo ranije rekli12.
to je jedan dokaz pogrean, vie je greka onoga ko
dokazuje nego dokaza, a nije uvek ni greka onoga ko
dokazuje, nego samo u sluaju kad on ne opaa da daje
laan dokaz. Jer mi u ovome, radije nego u mnogim isti-
nitim dokazima, esto pretpostavljamo dokaz koji obara
istinitu propoziciju, ako proizlazi iz premisa to je mogue
verovatnijih. Naime, ovakav dokaz jeste dokaz drugih
stvari koje su istinite. Jer, jedna od premisa koje su bile
stavljene nikako ne bi trebalo da je stavljena, i tome
e tada postojati dokaz.18 Ali, ako bi istinit zakljuak bio
564 565
izveden iz lanih i vrlo prostih premisa, dokaz bi bio gori
od mnogih dokaza koji vode lanom zakljuku 14 iako
bi i dokaz koji vodi lanom zakljuku mogao biti takav.
Dakle, jasno je da prva stvar koju treba ispitati u jednom
zakljuivanju po sebi jeste da li ono ima zakljuak; druga
je da li je zakljuak istinit ili je laan; a trea iz kojih
premisa on postaje. Jer, ako su premise lane, ali
verovatne, dokaz je logiki [dijalektiki]; a ako su istinite,
ali neverovatne, on je pogrean. A ako su premise i lane,
i pri tome vrlo proste, oevidno je da je dokaz rav, ili
u apsolutnom smislu ili u odnosu na predmet.
Glava t r i n a e s t a
[TRAENJE PRINCIPA I TRAENJE
KONTRERNIH SUPROTNOSTI]
Kako onaj koji pita moe traiti princip" i traiti
kontrerne suprotnosti, raspravljeno je sa stanovita istine
u Analitikama [Anal. prior., II, 16]. A sad treba da govo-
rimo tome sa gledita miljenja.
A traenje principa" izgleda da se moe izvriti na
pet naina.
Prvi i najoevidniji nain jeste kad se trai ba ono
to treba dokazati. Ova pogreka ostaje teko skrivena,
kad se trai sam izraz kome je re. Ali nju je tee otkriti
kod sinonima, i tamo gde re i izraz isto znae.
Drugi je nain kad se u optem smislu trai ono to
treba da bude dokazano pojedinano. Primer za to imamo
u sluaju kad hoe da se dokae da je nauka kontrernim
suprotnostima jedna, pa se postulira [pretpostavi] da je
nauka kontrernim suprotnostima uopte jedna.
Jer, tada izgleda da se stvar, koju je trebalo dokazati
samu sobom, postulira sa vie drugih stvari.
Trei je nain kad se postulira pojedinano ono to
treba opte dokazati. Primer za to imamo u sluaju kad
tamo gde treba dokazati da je nauka svim kontrernim
suprotnostima jedna, ovo se postulira za neke kontrerne
suprotnosti. Jer i ovde izgleda da se odvojeno i za sebe
postulira stvar koju je trebalo dokazati sa vie drugih.
Dalje, [etvrti nain traenja principa" postaje] kad
se problem postulira, poto je [prethodno] podeljen. Taj
primer dobija se kad treba dokazati da se medicina odnosi
na zdravo i bolesno, pa se svaka od ove dve stvari odvo-
jeno postulira.
Najzad, [peti nain postaje] kad se od dve stvari koje
nunim nainom sleduju jedna drugu, postulira jedna.
Taj primer dobija se kad treba da se dokae da je dijago-
nala inkomensurabilna strani [kvadrata], a postulira se
da je strana inkomensurabilna dijagonali.
Na onoliko se naina trae kontrerne suprotnosti na
koliko se naina trai princip.
Prvo, kad se postuliraju suprotna afirmacija i suprot-
na negacija.
Drugo, kad se stave kontrerno suprotni izrazi jedne
antiteze, tako, na primer, da je ista stvar dobra i rava.
Tree, kad se prvo pretpostavi opte, pa se, potom,
opet postulira njegova partikularna kontradiktorna suprot-
nost. Takav sluaj imamo kad se, na primer, pretpostavi
da postoji jedna nauka kontrernim suprotnostima, pa se,
zatim, smatra da je ona jedna nauka u sluaju zdravog, a
druga u sluaju bolesnog.
Ili [etvrto], kad bi se prvo postulirala poslednja
propozicija, pa se potom pokualo da se antiteza uzme u
univerzalnom smislu.
Naposletku [peto], ako se postulira kontrerna suprot-
nost zakljuka koji nunim nainom proizlazi iz stavljenih
premisa, i to ak i u sluaju ako se ne pretpostave same
suprotnosti, a postuliraju se dve premise, od kojih bi naj-
pre bila stavljena ona koja je suprotna prvom zakljuku.
Postuliranje kontrernih suprotnosti razlikuje se od
traenja principa" time to se u drugome pogreka odnosi
na zakljuak (jer razmatrajui zakljuak kaemo da je
postulirano pitanje koje je u poetku stavljeno). Meutim,
traenje kontrernih suprotnosti cilja na premise, ukoliko
ove imaju odreeni odnos jedna prema drugoj.
566 567
 Glava e t r n a e s t a
[KAKO SE POSTAJE VALJAN I VEST DUALEKTIAR]
Da bi se stekle izvebanost i vetina u ovakvim doka-
zima, treba se prvo navii da se dokazi konvertiraju. Jer,
tako emo biti vie u stanju da raspravljamo [protivni-
kovu] tezu kojoj je re, i posle malo pokuaja upozna-
emo savreno mnoge dokaze. A konvertirati dokaz'"'
znai preokrenuti zakljuak, i sa njim i ostalim premisama
oboriti jednu od datih premisa. Jer izlazi nunim nainom
da, ako zakljuak nije istinit, jedna od premisa je oborena,
posto, kad su sve premise date, zakljuak nunim nainom
treba da bude izveden.
Za svaku tezu valja traiti dokaze za i protiv; a kad
se oni pronau, valja traiti kako se oni mogu pobiti. Jer,
tako e se u isto vreme imati najbolje vebanje kako za
stavljanje pitanja tako i za odgovaranje. I ako nemamo
nikoga drugog sa kime bismo mogli raspravljati, to emo
initi sa samima sobom. I moraju se izabrati dokazi kojima
moemo pobijati samu tu tezu [koju smo maloas branili],
i moramo ih staviti paralelno sa prethodnima. Jer imati na
raspolaganju dokaze za i protiv, znai stei obilje dokaza
kojima e se prisiliti protivnik, kao i veliku pomo u po-
bijanju. Jer tada treba biti sam na oprezu od propozicija
kontrerno suprotnih onoj koja se eli utvrditi.
A za saznanje i za filozofsku nauku nije neznatno
orue moi obuhvatiti ili ve obuhvatiti jednim pogledom
konzekvencije jedne i druge pretpostavke. Jer tada ne
ostaje nita vie da se uini, nego da se izmeu te dve pret-
postavke naini pravilan izbor. Ali za to su potrebne srene
prirodne sklonosti, a te srene prirodne sklonosti sastoje
se upravo u sposobnosti da se pravilno izabere ono to je
istinito, a da se izbegne ono to je lano. A to mogu da
ine ljudi prirodno obdareni. Jer sa pravom ljubavlju ili
mrnjom prema onome to im se predlae, oni pravilno
sude ta je najbolje.
to se tie problema koji se najee javljaju u rasprav-
ljanjima, dobro je duboko poznavati dokaze koje treba
upotrebiti, naroito za prve stavove [principe]. Jer,
dok njih raspravljaju, oni koji odgovaraju postaju esto
nestrpljivi [poto su ti stavovi potpuno oevidni].
Dalje, treba raspolagati mnogim definicijama i imati
u pripravnosti one meu njima koje su verovatne, a i one
koje su prve. Jer, pomou njih izvode se zakljuivanja.
A treba pokuati i da se potpuno ovlada optim mesti-
ma pod koja dokazi najee potpadaju. Jer, kao to je u
geometriji korisno biti upuen u poznavanje elemenata, i
kao to je u aritmetici korisna podrobna upoznatost sa
Pitagorinom tablicom18 to ima velikog znaaja i za
znanje mnoenja drugih brojeva tako je i za dokaze
korisno da se dobro poznaju principi i da se napamet
znaju premise. Kao to je mnemoniaru [oveku vinom
vetini pamenja] dovoljno samo da ima pred sobom
mnemonika mesta, pa da se pomou njih odmah seti
samih stvari, tako e sklonosti kojima govorimo uiniti
oveka sposobnijim da zakljuuje, zbog toga to ima pred
oima propozicije u odreenom broju. Ali bolje je urezati
sebi u pamenje jednu zajedniku premisu nego jedan
dokaz, jer nije teko snabdeti se obiljem principa i hipo-
teza.
Dalje, treba se vebati u tome da se iz jednog dokaza
naini vie njih, i to na to je mogue skriveniji nain. To
se dogaa kad se ovek udalji to je mogue vie od
mesta koja su bliska subjektu dokaza. Najuniverzalniji
dokazi mogu naroito dati pomenuti ishod. Primer za to
imamo u stavu da ne moe postojati samo jedna nauka
vie od jedne stvari, jer taj stav vai za relativne poj-
move, za kontrerne suprotnosti i za srodne pojmove.
Pri seanju na protivnikove stavove [u diskutovanju],
ovima treba dati univerzalan oblik, i ako ih je on upravio
na pojedinano. Jer, na taj nain, iz jednoga dokaza moi
e da se naini vie njih. Slino se postupa u retorici sa enti-
memima. Meutim, radi samoga sebe treba to je mogue
vie izbegavati da se sopstvena zakljuivanja uoptavaju.
Uvek treba ispitivati da li se dokazi dobijaju na osnovi
opstih principa. Jer, partikularni dokazi su isto tako uni-
verzalno dokazani, a u partikularnom dokazu uvek je
568 569
sadran univerzalan dokaz, zato to se ne moe izvesti ni-
kakvo zakljuivanje, ako se ne primeni univerzalno.
Treba iskoristiti vetinu u induktivnom zakljuivanju
protiv mladog, a vetinu u deduktivnom zakljuivanju
protiv iskusnog protivnika. Treba pokuati da se uzmu
premise od onih koji deduktivno zakljuuju, a poredenja
od onih koji induktivno zakljuuju, jer su i jedni i drugi
vesti u odgovarajuim zakljuivanjima.
Uopte, iz ovih dijalektikih vebanja treba se truditi
da se izvede ili neki silogizam neem, ili reenje nekog
pitanja, ili neka propozicija, ili neki prigovor, ili neki sud
tome je li pitanje postavljeno pravilno ili nepravilno, da NAPOMENE
li ga je sam ovek postavio, ili neko drugi, i zato je ono
bilo dobro ili ravo postavljeno. Jer, iz tih stvari dobij a PRVA KNJIGA
se snaga, zbog koje se vri vebanje, a najvie u onome 1
to se odnosi na stavove i prigovore. Jer, jednom reju Upor. definiciju silogizma u Anal. priora, I, 1, 24 b 18.
2
izraeno, dijalektiar je onaj ko je sposoban da postavlja Vidi Anal. post., I, 2, 71 b 16.
3
propozicije i prigovore. A postaviti propoziciju znai od Aristotel misli na svoje definicije demonstrativnih, dijalek
vie stvari nainiti jednu (poto treba uzeti uopte, kao tikih i eristikih silogizama, koje se na paralogizam ne mogu pri-
meniti.
jednu stvar, zakljuak dokaza). A postaviti prigovor znai 4
To su propozicije ili dijalektika mesta.
od jedne stvari nainiti vie njih. Naime, u drugom sluaju 5
Definisano moe biti prosti termin koji definicija razvija, ili
se deli ili se pobija, time to se jedan deo propozicije propozicija koju definicija objanjava drugom propozicijom.
odobrava, a drugi ne. 6
Top., I, 5, 102 a 9.
Ne treba raspravljati sa svakim, niti se uputati u 7
Te vrste su definicija, svojstvene odredbe jedne stvari, vrsta
dijalektiku s kim bilo. Jer, s nekim protivnicima zaklju- i akcidencija.
ivanja se nuno izopauju. Ako se ima protivnik koji se 8
Top., I, 1, 101 a 22.
svim sredstvima trudi da izgleda kao da mu se ne moe 9
Pitanje razlika treba vezati za pitanje vrste, a pitanje pore
prii, ispravno je svim sredstvima pokuati da se izvede denja za pitanje akcidencije.
zakljuak, ali to nije otmeno. I zbog toga se ne treba 10
Vidi ovome Metaph., , 9, 1017 b 271018 a 11.
lakomisleno uputati u svau sa svima koji naiu, jer iz 11
Ti elementi su opet definicija, svojstvene odredbe jedne
toga nunim nainom proizlazi razgovor ravim stvarima. stvari ili propria, vrsta i akcidencija.
12
A oni koji se na taj nain vebaju [u raspravljanju], nee kategorijama vidi Categ., 4.
13
moi da se uzdre i da raspravljaju bez estine. Tako Aristotel svodi na deset 'kategorija propozicije koje
izraavaju definiciju, vrstu, svojstvenu odredbu i akcidenciju.
Najzad, treba imati gotove dokaze za ovakve pro- 14
Upor. Top., II, 7, 113 a 118 i De interpr., 14, 23 b 37.
bleme, u kojima raspolaemo sa najmanje izvora, ali njima 15
Misli se na praktian moralni problem: da se ispuni dobro,
moemo da se sluimo u najvie sluajeva. Takvi su univer- a izbegne zlo.
zalni dokazi, a njih je tee pribaviti pomou svagdanjega 18
Misli se na teorijski problem kojim se ide za istim saznanjem.
iskustva.17 17
tezi upor. filozof ovo izlaganje u A nal.post., I, 2, 72 a 15.
570 571
 i8 Top., I, 1, 100 a 25, i dalje. 9
Tree mesto je izraz sa vie nedvosmislenih znaenja.
18
Definicija, svojstvenost, vrsta i akcidencija. 10
Nauka bojama smatra kao ciljeve i belo i crno.
2 Vidi Top., I, 4, i dalje. 11
Preciznije: valja uzeti samo znaenja povoljna za tezu koja
21
Vidi Top., 1, 10, 104, a 815. se eli utvrditi, ili nepovoljna za tezu koja se eli pobiti.
12
22 Vidi Top., I, 10, 104 a 13 i 20. Filozof postavlja razne vrste kretanja u Metaph., Z, 7,
23
Za Aristotela je to kategorija delovanja, poto otrina tona 1032 a 15.
13
brzo see vazduh. Drugo mesto.
14
24
Kategorija odnosa. Naime, predmet dijalektike su i verovatne stvari.
15
25
Vidi Metaph., A, 7, 1057 b 8, i dalje. To je mesto onoga to prethodi i onoga to sleduje.
16
26
Izvesno je dvosmislen (homoniman) izraz koji znai i rod Upravo: na mesto koje se odnosi na vreme.
17
(jasan", upravo ,,beo" za boju), i specifinu razliku (jasan" za Ovde Aristotel kritikuje Platonovu teoriju seanja.
glas). Naime, rod ne moe biti specifina razlika. 18
Ta taka nije postavljeni problem.
87
Vidi Metaph., H, 2, 1043 a 21. 19
Ova dva sluaja izloena su u nameri da se dokae problem,
28
Naznaeni nain dokazivanja svojstven je sofistici. ali u njima nema nieg sofistikog.
29 20
Definicija se sastoji iz vrste i specifine razlike. Mesto koje se sastoji u prelazu prvobitne propozicije njenim
30
tim oruima mislilac je govorio u glavama 1318. konzekvencijama.
21
Mesto uzeto iz etimologije.
DRUGA KNJIGA 22
demon, dobri duh i genije.
23
1
Taj problem je postavljen kao univerzalan stav, po kome je Ovo mesto proizalo je iz podele stvari na nune, stalne
i sluajne.
nauka suprotnostima jedna ista. 24
2
Protivnik postavlja svoju tezu: nauka ni jednoj od suprot Mesto izvedeno iz nemogunosti da stvar bude sama svoj
nosti nije jedna ista. atribut. Zabluda dolazi od mnoine imena koja oznaavaju istu stvar.
3 Ako se kao to je inio sofist Prodik, koji se u Platonovom Pro-
boanstvo u kome je oliena boanska pravinost. tagori bavio definicijom reci, zadovoljstvo podeli u pojmove koji
4
Definicije subjekta i atributa nekad mogu biti analiza koja su samo razni prelazi zadovoljstva, tada se stvar pridaje samoj stvari.
je nedovoljna da pokae istinitost ili pogrenost jedne teze. U tom Upor. Tricot, nav. delo, str. 74, nap. 3.
sluaju valja definisati i svaki od izraza koji sainjava same te defi 25
Po Aristotelovoj definiciji, svaka vrlina je sredina izmeu
nicije, i ii tako dalje, sve dok se ne doe do izraza koji su oevidni. dva ekstrema. ovome videti Eth. Nic, II, 8,1108 b 11.
(Vidi Aristote, Organon V, Les Topiques, Nouvelle traduction par 26
Ovo mesto izvedeno je iz toga to, na osnovu principa pro-
J. Tricot, Bibliotheque des textes philosophiques, Pari 1950, page 58, tivrenosti, kontrerne suprotnosti ne mogu pripadati istovremeno
note 1.) istom subjektu. Vidi Categ., 11.
5
Aristotel upuuje da treba da uinimo ono to bi na protiv 27
Aristotel istie da je ovo unutranja protivrenost u Plato
nik uinio, treba da konvertiramo problem u univerzalno-afirma- novoj teoriji ideja, po kojoj su ideje inteligibilne i nepokretne.
tivnu ili negativnu propoziciju. Tada e se naa pobijanja primeniti 28
na ovu tezu. A tako se vraamo na drugo mesto, kome je u ovome Drugo mesto: ono to moe da primi jednu od dve kontrerne
delu ranije govoreno (U, 2, 109 b 13). Vidi ibid., str. 58, nap. 3. suprotnosti, moi e da primi i drugu, a ono to ne moe da primi
6 jednu od dve kontrerne suprotnosti, nee moi da primi drugu.
Prvo mesto je prikrivena dvosmislenost. 29
7
Da bi se pobila jedna afirmativna ili negativna univer ovome vidi Categ., 5, 4 a 10, i dalje.
80
zalna teza, valja kategoriki postupati. Naime, poto je propozicija Vidi Categ., 10. Ovde filozof ispituje kontradiktornu
univerzalna, dovoljno je dokazati da se u izvesnom pojedinanom suprotnost. U neposrednom sledovanju subjekt i predikat jedne pro-
sluaju ona ne primenjuje, pa da ta propozicija bude oborena. Meu pozicije suprotni su subjektu i predikatu druge propozicije. Na pri-
tim, da bi se utvrdila jedna teza, treba postupati hipotetiki i pret mer: Hrabrost je vrlina, dakle kukavitvo je porok." Obrnuto
hodno, saglasno s protivnikom, pretpostaviti da je ono to je istinito u sledovanje je ono u kome je red termina obrnut; u njemu subjekt prve
jednom sluaju istinito u svim sluajevima. Upor. ibid., str. 60, nap. 1. propozicije postaje predikat druge propozicije, a predikat prve subjekt
8 druge propozicije. Na primer: ovek je ivotinja, dakle ne-
Drugo mesto je oevidno dvosmisleno. ivotinja nije ovek."
572 573
 to se tie kontradiktornih termina, mesto je sleee. Treba 50
Pleme koje je ivelo na severu Trakije.
ispitati da li se moemo posluiti obrnutim sledovanjem termina 51
Vraanje na drugi oblik prigovora koji se odnosi na vreme.
protivrenih terminima stavljenim u tezi, da bi se pobila ili da bi se
utvrdila jedna teza. Kad je afirmacija istinita, obrnuta negacija je
istinita (ovek je ivotinja, dakle ne-ivotinja nije ovek"). Time TREA KNJIGA
je teza pobijena. U terminima u kojima je negacija istinita, i obrnuta 1
afirmacija je istinita (Ono to nije ivotinja, nije ovek, dakle ono To je akcidencija.
2
to je ovek je ivotinja") Time je teza potvrena. Tricot, nav. delo, Upor. Top., , 9, 114 a 26.
3
str. 80, nap. 1. Ibid., III, 1, 116 b 10.
4
31
Ovo zakljuivanje sad postavlja tezu. Ibid., III, 3, 118 a 29.
32
To je sledovanje termina teze prema protivrenosti termina. s Ibid., III, 3, 118 a 31.
6
33
Sluaj neposrednog ili obrnutog sledovanja, da bi se po Ibid., III, 118 b 1.
7
bila teza. Ibid., III, 3, 118 b 10.
8
34
Sluaj neposrednog ili obrnutog sledovanja, da bi se Ibid., III, 3, 118 b 17.
9
utvrdila teza. Ibid., III, 2, 117 a 24.
10
35
Filozof govori suprotnosti prema posedovanju i lienosti. Mesto a definitione.
11
U sluaju da su dve stvari suprotne kao posedovanje i lienost, Ta mesta objanjena su u II i III knjizi Topike.
12
posedovanju sleduje posedovanje, a lienosti lienost, i sledovanje je Upor. Top., II, 2, 109 b 13.
13
neposredno. I za pobijanje i za utvrivanje teze postupak je isti kao Mesto izvedeno iz kontrernih suprotnosti.
14
za kontrerne suprotnosti. Mesto izvedeno iz suprotnosti izmeu posedovanja i lie
36
Filozof govori suprotnosti relativnih pojmova. nosti.
15
37
Trostruko i treina su relativni pojmovi, ali je trostruko Mesto izvedeno iz odnosa.
16
neto mnogostruko, dakle, treina je deo. Mesto izvedeno iz kontrernih suprotnosti.
17
38
Znanje i njegov predmet jesu relativni pojmovi, kao to su Ovo mesto i sledea izvedena su iz srodnih pojmova.
18
i verovanje i njegov predmet relativni pojmovi. Prema tome, ako je Vidi Top., II, 9, 114 b 16.
19
znanje verovanje, predmet znanja je predmet verovanja. Primena mesta iz ovoga dela, II, 10, na pojedinane pro
bleme.
U Rhet., III, 16, Aristotel utvruje da je znanje verovanje koje je 20
Ispitivanje slinog. Mogue je i utvrditi i pobiti tezu.
dokazom postalo neoborivo. Meutim verovanje je podlono zabludi. 21
Ispitivanje manjeg, jer se samo pomou njega moe
Predmet verovanja mogu biti stvari kojima nemamo znanje. utvrditi teza.
3B
Znanje se odnosi na opte, a opaanje na pojedinano. 22
Poneka dua je besmrtna."
40
Opet jedno mesto. 23
Poneka dua nije besmrtna."
41
Drugo jedno mesto. 24
Zbog toga to dve kontrerno suprotne propozicije mogu
42
U Top., II, 8, 113 b 27114 a 6. da budu istinite u isto vreme.
43
Pomenuto mesto izvedeno je iz postajanja i nestajanja stvari. 25
Vidi Top., , 2, 109 b 13.
44 28
Propadanje bolesti je dobro, a bolest je rava. Ibid., II, 2, 109 b 15.
27
45
Propadanje zdravlja je ravo, a samo zdravlje je dobro. Mora se ne samo subjekt nego i predikat, akcidencija, de-liti
46
Ako je ono to proizvodi zdravlje dobro, i samo zdravlje po rodovima. Kad se kae da akcidenciju treba deliti po rodu ili po
je dobro, a ako je ono to proizvodi propadanje bolesti dobro, bolest broju, tada izgleda da se izraz po broju" odnosi na sluajeve gde se
je zlo. ne moe govoriti rodovima.
47
To je prvi oblik prigovora koji se odnosi na relaciju. U vezi
s ovim vidi Eth. Nic, VI, 9, 1142 a 1316. ETVRTA KNJIGA
48
Drugi oblik prigovora u odnosu na vreme.
49
Za trei oblik prigovora koji se odnosi na mesto dati su * Red u kome jedan za drugim idu etiri predmeta problema \
^P11.1.30'^ Jeste sledei: akcidencija, vrsta, svojstvena osobina i definicija.
primeri koji sleduju. Akcidencija je prisutna u subjektu, ali nije odredba bia,
574 575
 16
i ne daje se sa njime razmeniti. Primer: Marko je lep." Vrsta nije Rod je vrsta specifine razlike, Bog je vrsta besmrtnog, a
samo prisutna u subjektu nego pripada odredbi njegovog bia. besmrtno je specifina razlika Boga.
17
Primer: ovek je ulno bie." Svojstvena osobina ne samo da je Ovo je suprotno Ksenokratovom shvatanju dui kao broju.
prisutna u subjektu nego moe sa njime da se razmeni. Primer: i8 Vidi Top., I, 15, 106 a b.
ovek se smeje." Ono to se smeje, jeste ovek." Najzad, i Vidi Categ., 10, 12 a 20.
20
definicija nije samo prisutna u subjektu nego stoji kao odredba bia, i Vrlina i porok koji su vrste i pravinost i nepravi
biva sa njim razmenjena. Primer: Svaki ovek je razumno bie." nost koje su rodovi imaju samo neto to izmeu njih stoji
Svako razumno bie je ovek." (Upor. Aristoteles To-pik, Neu na sredini, i to je neto negativno. To je, upravo, ono to nije ni
iibersetzt von dr. Eug. Rolfes, Zweite Auflage, Der philo-sophischen vrlina ni porok, i to nije ni pravinost ni nepravinost.
21
Bibliothek Band 12, Leipzig 1922, Seite 210, Anmer- Nepravda je kontrerno suprotna pravdi, a porok vrlini.
kung 1.) A vrlina je vrsta pravde. Dakle, porok je vrsta nepravde. Jer, gde
2
Jer, definicija sadri vrstu, i ona je svojstven ost onoga to su vrste kontrerno suprotne, moraju kontrerno suprotni rodovi da
se definie. Zbog toga definicija dolazi poslednja na red. pripadaju kontrerno suprotnim vrstama.
22
3
Naime, dijalektiari se vie interesuju za mesta akcidencija, Filozof se ovde poziva na pojam proporcije, kome je
jer su ova ea u dijalektikim raspravljanjima. govorio u Anal. post., I, 4, 74 a 17.
23
4
Vidi Top., II, 2, 109 b 13. Vidi Top., II, 8, 113 b 1526.
24
5
Ibid., I, 5, 102 b 6. Po Categ., 7, dvostruko je rod mnogostrukog.
25
konverziji relativnih pojmova mislilac govori u Categ.,
' ovek, na primer, uestvuje u definiciji ivotinje, ali ivotinja 7, 6 b 27.
ne uestvuje u definiciji oveka. 26
Aristotel misli na suprotnost izmeu relativnih pojmova,
7
Poto su bie i jedno najoptiji pojmovi, oni ne mogu pot na primer, izmeu nauke i njenog predmeta, i izmeu ulnog opa
padati ni pod koju vrstu. anja i njegovog predmeta.
27
8
Prema ovom izlaganju, jedan rod ne moe pripadati raz Znai da nije vrsta jednog stanja sposobnost koja tom
nim vrstama koje ne potpadaju jedne pod druge. stanju sleduje.
28
9 Gnev nije rod bola, zato to bol prethodi gnevu, a vrsta
Tvrenje da je mudrost znanje podrazumeva da isti rod ne treba nikad da prethodi svojim rodovima.
moe imati dve vrste. 29
Prema tome, vetar je modifikacija vazduha, a ne jedan od
10
Ovo vrlo mutno mesto Tricot objanjava, po Pacius-u, na njegovih rodova. Jer vazduh je uvek isti, i kad je u miru, i kad se
sledei nain. Ako rod koji je u pitanju spada u jednu vrstu, i ako kree to ne bi bilo kad bi vetar bio rod vazduha.
je sam on vrsta s obzirom na nie rodove, treba da je via vrsta 30
Ti univerzalni atributi postae u skolastikoj filozofiji
bitno afirmirana od niih rodova. A ako je sama via vrsta sa transcendentni pojmovi, koji ne mogu biti ni vrste, ni specifine
drana u jo vioj vrsti, ova jo via vrsta treba na isti nain da razlike.
bude afirmirana od niih vrsta i rodova. Tako, na primer, ako je 31
Iz ovoga izlazi da, ako se termin koji je dat kao vrsta na
iv" vrsta ivotinje", tada su vie vrste (telo", supstancija") lazi u rodu kao u subjektu, on je u stvari akcidencija, a nije vrsta.
bitno afirmirane od oveka, od konja, i, uopte, od rodova ivo Tako je belo akcidencija snega, a nije njegova vrsta. Naime,
tinja. (Nav. delo, str. 130, nap. 3.) vrsta je afirmirana od roda subjekta.
11
Ako hoemo da pobijemo da je nauka vrsta vrline, kaza- 32
Upor. Top., IV, 3, 123 a 33.
emo: ako je nauka vrsta vrline, nauka i vrsta nauke treba da budu 33
Ako su dve kontrerno suprotne vrste dobro i zlo, a dva
bitno afirmirane od svih pojedinanih vrlina (umerenosti, pravi kontrerno suprotna roda zadovoljstvo i bol, tada zadovoljstvo treba
nosti). Meutim, nije tako. Prema tome, umerenost ili pravinost da bude rod dobra, a bol rod zla.
oevidno nisu nauka. (Ibid., str. 131, nap. 1.) 34
Vidi Top., IV, 2, 123 a 3.
12
Ako se definicija nauke ne primenjuje na vrlinu, jasno je
da nauka nee biti vrsta vrline. PETA KNJIGA
13
Vrsta nije u rodu, upravo nije podreena rodu kao jedan
1
od njegovih rodova. svojstvenom vidi Top., I, 5, 102 a 1830.
2
14
' meavina elemenata u ma kome agregatnom sta Utvreno je da je logiko mesto celog ovog paragrafa posle
nju, meavina tenosti. 129 a 16.
15
je upravo, mrtvo, bezvoljno prenoenje iz mesta u
mesto. 37 Organon 577

576
 3
Relativna svojstvenost nije prava ve pre akcidentalna svoj
stvenost. Naime, ona moe i pripadati i ne pripadati subjektu.
Prema tome, mesta koja vae za akcidenciju, vaie i za relativnu
svojstvenost.
4
Svojstvenost treba da bude izraena terminima koji su
poznatiji nego subjekt. Ako su ti termini manje poznati, to znai
da je svojstvenost ravo postavljena, i teza je samim tim pobijena.
Meutim, ako su ti termini poznatiji nego subjekt, svojstvenost je
dobro postavljena, i teza je potvrena.
5
Po fizici starih Grka postoji trostruko prirodno kretanje
tela: nagore, nadole i u krugu. Najvie se nagore penje vatra, ispod
nje vazduh, pa zemlja, pa voda. Eterna nebeska tela, sfere i zvezde,
kreu se u krugu.
6
U ovom sluaju imali bismo akcidenciju, a ne svojstvenost.
7
Geometar je rod vrste naunika. A svojstvenost naunika
jeste da ne moe da se vara.
8
Ceo ovaj stav izgleda da je docnije dodat.
9
Po Tricot-u, ovo je dokaz pomou logiki nemogueg. Ako
bi jedan subjekt mogao imati vie predikata razliitih rodova, i ako
bi subjekt mogao biti svojstvenost onoga to sadri, on bi bio
svojstvenost svih tih predikata razliitih rodova. U stvari, sutina
svojstvenosti sastoji se u tome to ona moe da pripada samo jed
nom subjektu. (Upor. nav. delo, str. 187, nap. 2.)
10
Aristotel se slui Platonovim izrazom. Ono u emu subjekt
uestvuje nije svojstvenost. Naime, subjekt uestvuje u vrsti i spe
cifinoj razlici. A dve poslednje jesu elementi esencije i definicije.
11
Nunim nainom i uvek, svojstvenost mora biti istovre
mena subjektu.
12
Filozof prelazi na ispitivanje kontradiktorne suprotnosti.
13
Uzeta su dva predikata sa jednim subjektom.
14
Uzeta su dva atributa sa dva subjekta.
15
U drugoj knjizi, devetoj glavi Topike (114 b 615).
16
Mesto kome mislilac govori ima po objanjenju Tri-
cot-a tri termina, dva subjekta i jedan atribut, koji je afir
miran od dva subjekta. Ako atribut nije svojstvenost prvog subjekta,
on nee biti ni svojstvenost drugog subjekta. Meutim, ako je
atribut svojstvenost prvog subjekta, on ne moe biti svojstvenost
drugog subjekta, jer jedan isti atribut ne moe biti svojstvenost
vie stvari. (Nav. delo, str. 210, nap. 1.)
Ovo mesto je jedan od najnejasnije izraenih stavova svoj-
stvenosti kod Aristotela.
17
Primer to sleduje ne govori odnosu jednog atributa pre
ma dva subjekta ve odnosu dva atributa prema jednom sub
jektu. Zato su neki tumai smatrali da taj primer nije dao Aristotel,
nego da je umetnut.
578
18
Stagiranin uzima u obzir Platonovu teoriju ideja, tvrdei
da ono to ne pripada ideji jedne stvari, ne moe pripadati ni sa
moj toj stvari. Aristotelu uvek pravi zadovoljstvo da pronalazi
slaba mesta u uvenoj teoriji svoga uitelja.
19
Mirovanje nije ovekova svojstvenost, ali pripada oveku,
kad se ovaj posmatra kao ideja. Mirovanje, naime, pripada svim
idejama.
20
Ovo mesto, po tumaenju Tricot-a, poredi dva subjekta
i dva atributa. Prvi atribut treba da bude vie svojstvenost prvog
subjekta nego to je drugi atribut svojstvenost drugog subjekta.
Prema tome, ako prvi atribut nije svojstvenost prvog subjekta,
drugi atribut nee biti svojstvenost drugog subjekta. (Nav. delo,
str. 215, nap. 2.)
21
Ovo mesto poredi jedan atribut sa dva subjekta.
22
Porede se dva atributa sa jednim subjektom.
23
U ovom istom delu tvreno je malo ranije (138 a 7)
verovatno samo hipotetiki da ulno opaanje nije svojstveno
ivotinji.
24
Filozof iznosi sluajeve kad su dve svojstvenosti poreene
sa dva subjekta, ili kad dve svojstvenosti pripadaju samo jednom
subjektu, ili kad samo jedna svojstvenost pripada dvama subjek
tima.
25
Naime, svojstvenost ne moe pripadati nekolikim sub
jektima.
26
Upor. Top., V, 8, 138 a 30-b 27.
ESTA KNJIGA
1
2
Upor. Top., I, 4, 101 b 19.
pomenutim mestima raspravlja se u IV i V knjizi ovoga
dela.
3
Ova tvrenja ne nalaze se u sauvanim Platonovim delima.
4
U definiciji je izlian atribut koji pripada svim stvarima
iste vrste.
5
Pacius navodi sleee primere koje ponavlja Tricot. Ako,
na primer, kaem da je ovek bie obdareno duom, ulima i
razumom tada je izlian izraz bie". A ako kaem da je ovek
ivotinja koja ulno opaa i koja je razumna tada je izlian
izraz koja ulno opaa", poto svaka ivotinja ulno opaa.
(Upor. nav. delo, str. 230, nap. 1.)
8
Tu definiciju formulisao je Ksenokrat.
7
Platon je u Fedru (245 e) dao ovu definiciju.
8
Prva definicija glasi: Dua je broj koji samoga sebe po
kree", a druga: Dua samu sebe pokree." A to znai da je broj
vrsta due, ili da on to nije.
9
Poto svaka stvar ima samo jednu sutinu moe postojati
samo jedna definicija jedne stvari. Jer, kad bi bilo vie definicija,
bilo bi i vie sutina jedne stvari to je nemogue.
579
37*
 10
U navedenom sluaju definicija je neosporno lana. 33
Znai da postoje dve pogreke, kao to tumai Tricot.
11
Ova ista glava, 141 a 26. Prva se sastoji u tome to se homonim smatra za sinonim, i to se
18
Ti izrazi odnose se sutinski na jednu, a akcidentalno na drugu za dva dvosmislena izraza namerno da samo jedna definicija.
stvar. Druga pogreka, meutim, sastoji se u tome to se, iako se zna
13
Top., VI, 1, 139 b 3. da homonimija postoji, stavi definicija koja nije svojstvena samo
14
Taj rezultat je nemogu, jer, po ovome delu (IV, 1, 121 a, jednom znaenju, nego se primenjuje i na druga znaenja dvo
10), rod uestvuje u vrsti. Celokupno navedeno izvoenje Aristo smislenog
34
izraza. (Upor. nav. delo, str. 272, nap. 1.)
telovo upravljeno je protiv Platonove teorije ideja. Razume se da je nemogue i besmisleno davati ovolike
15
Akcidencija i pripada i ne pripada jednoj stvari, a speci definicije za isti izraz.
35
fina razlika spada u njene bitne atribute. U antikoj fizici vatra je smatrana za telo, a boja za
le
Vrsta je afirmirana rodovima i individuama kojima je kvalitet tela.
36
razlika afirmirana. Vrsta, dakle, nije afirmirana razlikama. ovome vidi Eth. Nic, III, 9.
37
17
Ako bi se vrsta pridavala razlici, a ne rodu koji je postao Ne postoji kontrerna suprotnost izmeu mesa i kostiju,
dok ona postoji izmeu belog i svetlog.
iz vrste i iz razlike, tada bi vrsta vie puta bila atribut roda.
18
Poto je to nemogue, imamo jo jedan razlog za dokaz SEDMA KNJIGA
da vrsta ne moe biti afirmirana razlici. 1
19
Ako je ovek" pridat onome koji hoda nogama", u Vidi Top., I, 7, 103 a 23. identinom vidi i Metaph., , 9.
2
tom sluaju bi onaj koji hoda nogama" bio ovek", to je Da li je jedna definicija pravilna, zavisi od toga da li je
nemogue. ona identina sa onim to je definisano. Otuda posle mesta koja
20
Poto razlika, kad se prida vrsti, obrazuje rod, izlazi se odnose
3
na definiciju, dolaze mesta koja se odnose na identino.
da je razlika ranija od roda. Ako su dve stvari identine treoj, one su i meu sobom
21 identine.
Na primer, da li je sagovornik rekao da je ovek topla ili 4
Upor. Top., I, 5, 102 a 11.
hladna ivotinja. 5
Upor. Top., VI, 1, 139 a 2735.
22
To neslaganje bilo bi izmeu onoga to je definisano i 6
Anal. post., II, 13 i Metaph., Z, 17.
definicije. 7
tome je ve bilo govoreno u ovom delu, I, 15, 107 b 28.
23
Vidi Categ., 7 i 8. 8
U sledeem filozof na vrlo nejasan nain daje zakljuak
84
Naime, na vetinu da se slova itaju i piu. utvrivanju definicije jednog termina, suprotnom definicijom su
85
Na ono to se moe saznati, upravo na ono to, po samoj protnog termina, pomou vrste i specifinih razlika.
njegovoj prirodi, moe biti saznato. 9
Vidi Top., VI, 10, 148 a 14.
26
Uzmimo da je jedna vrsta relativna prema drugoj vrsti. 10
Ako definicija koju valja utvrditi treba da bude univer
U tom sluaju, i jedan rod prve vrste mora biti relativan prema zalna, ona mora da se primeni na sve to se definie. Meutim,
rodu druge vrste. definicija e biti pobijena ako se dokae da ona ne vai samo za
27
Na primer, nejednakost se moe definisati kao lienost jed jednu 1individuu za koju treba da vai.
nakosti, ali se jednakost ne moe definisati kao lienost ne 1
Definicija koju treba utvrditi treba da se primenjuje samo
jednakosti. na ono to je definisano.
28
Filozof ovde podrazumeva da je jedna od kontrernih 12
Aristotel misli na pravila svojstvenosti, vrsti i akci-
suprotnosti lienost druge. denciji.
29
U idejama kao venim bitnostima ne moe da uestvuje 13
Svojstvenost je tee utvrditi nego vrstu i akcidenciju, ali
nita smrtno. Isto tako, poto su ideje bez delanja i bez trpljenja, lake nego definiciju.
nita to dela i to trpi ne moe uestvovati u njima. OSMA KNJIGA
30
tome sofistu nisu ostali nikakvi podaci. Aristotel ga po- 1
minje i u Physiogn., 3, 808 a 16. Definicija Dionizijeva moe se 2
U ovom istom delu, u knjigama IIVII.
primeniti samo na ivotinje, ali ne i na biljke. Filozof pretpostavlja da e protivnik, moda, odobriti slo
31
Prema tome, nje mogue dati jednu definiciju ivota, koja enu i proirenu propoziciju, koju ne bi prihvatio kad bi ona bila
prosta.
bi se mogla primeniti i na ivotinje i na biljke.
32
To jest, definicija ivota koji je dvosmislen pojam.
580 581
 3
Vidi Top., VIII, 1, 155 b 2028.
4
Hoiril sa Samosa bio je Euripidov savremenik. Napisao je E S T I DEO
ep u kome opisuje pobedu Grka nad Persijancima. Aristotel u
Retorici navodi jedan Hoirilov stih (III, 14, 1415 a 4).
5
tome govori filozof u Top., I, 12, 105 a 16, i dalje.
6
Heraklit iz Efesa tvrdio je da se sve kree, a Eleaanin SOFISTIKIM POBIJANJIMA
Parmenid da je Bie nepokretno.
7
U Anal. post., II, 2, 3, 4, dokazano je da se iz istinitih
premisa ne moe izvesti laan zakljuak, ali da je mogue da istinit
zakljuak bude izveden iz lanih premisa.
8
Zakljuak koji treba izvesti je istinit.
Top., I, 1, 100 a 22.
10
Naime, bolji se ne moe nai.
11
Upravo iz Anal. prior., II, 2.
12
Upor. Top., VIII, 11, 162 a 10, kao i Anal. prior., II, 2.
18
Kad je dokaz u etvrtom smislu laan, upravo kad je
materijalno laan, a formalno pravilan, i kad pobija ono to je istinito iz
toga proizlazi lanost jedne od premisa, na osnovu kojih se dokaz ostvaruje.
Jer, iz samih istinitih premisa moe, pri formalno pravilnom zakljuivanju,
da proizae samo istiniti zakljuak. Meutim, lanost jedne premise povlai
za sobom istinitost njene kontradiktorne suprotnosti.
14
Ovo znai da svoenje na logiki nemogue, koje iz lanih
premisa izvodi laan zakljuak, radi toga da utvrdi istinitu propo
ziciju, valja pretpostaviti istinitom zakljuku koji je izveden iz
lanih premisa koje su neverovatne.
15
konverziji silogizama vidi Anal. prior., II, 810.
16
Sa mnoenjem prvih deset brojeva, , Pitago-
rina tablica, sluila je mnoenju brojeva.
17
to je dokaz univerzalniji, tim vie elemenata on obuhvata
sobom, i tim ga je tee pronai. Takav dokaz je meu inteligibili-
jama najvii. On je po sebi najjasniji, ali za nas je najnejasniji.
(Upor. Metaph., B, 1, 993 b 711. Vidi i Rolfes, nav. delo,
str. 225, nap.22.)
 Glava prva
[UVOD. CILJ I SADRZINA SPISA.
SOFISTI I SOFISTICKI ZAKLJUCI]

Govorimo sad sofistikim pobijanjima1 i pobija-

njima koja samo takva izgledaju, ali koja su u stvari para-
logizmi, a ne pobijanja. Poeemo onim stvarima koje su
prve po prirodi.2
Oevidno je da su neka zakljuivanja pravilna, a da
druga zakljuivanja nisu pravilna, ali izgledaju da jesu. Sa
dokazima se dogaa isto to i sa drugim stvarima gde
postoji izvesna slinost [izmeu istinitog i prividnog]. Tako
su jedni ljudi u dobrom [telesnom] stanju, a drugi samo
izgledaju da jesu, zato to su se naduli i opremili sebe kao
to plemena opremaju ivotinje koje prinose na rtve.
Jedni su doista lepi, a drugi samo takvi izgledaju, zato to
su se nagizdali. Isto vai i za neoivljene predmete. I od
njih su jedni od pravoga srebra ili zlata, a drugi nisu, nego
samo izgledaju takvi ulnom opaanju. Tako predmeti od
meavine srebra i olova i od kalaja izgledaju srebrni, a
predmeti od utog metala izgledaju zlatni.
Na isti nain zakljuivanje i pobijanje su nekad pravi,
a nekad nisu, i ako ih neiskusnost ini pravima. Jer ne-
iskusni ljudi vide samo izdaleka, kao oni koji su udaljeni.
Zakljuak silogizma proizlazi iz izvesnih stavljenih premisa,
tako da on, nunim nainom, na osnovu stavljenog, iska-
zuje neto drugo nego ono to je stavljeno.3 Pobijanje je
zakljuivanje koje protivrei zakljuku [protivnika].4 Ovo
sofisti ne ine, nego samo izgleda da ine iz vie razloga.

585
Jedan od tih razloga [iz kojih taj privid proizlazi], najpri-
rodniji i najoptiji, jesu imena [koja se daju stvarima].
U raspravljanje se ne mogu uneti same stvari, nego se,
umesto njih, upotrebljavaju njihova imena kao simboli
[znaci]. Otuda verujemo da ono to vai za imena, vai i za
stvari, kao kad se raunanje vri pomou kamiaka. Ali
[izmeu imena i stvari] nema [potpune] slinosti. Imena su
ograniena po broju, a isto tako i mnoina definicija, a
stvari su neograniene po broju. Zato je nuno da vie stvari
bude oznaeno i istom definicijom i istim imenom.
Prema tome, kao to [u ranije spomenutom primeru]
oni koji nisu vesti u rukovanju kamicima [za raunanje]
bivaju prevareni od onih koji su tome vini, na isti nain i
oni koji su neiskusni u znaenju reci pogreno zakljuuju i
kad sami raspravljaju, i kad sluaju druge. Iz tog razloga,
kao i iz onih koji e biti [docnije] navedeni 5 postoje i silo-
gizam i pobijanje koji su prividni, a ne pravi.
Ali, poto postoje neki ljudi kojima vie godi da izgle-
daju mudri, nego da budu mudri, a da takvi ne izgledaju
(jer sofistika je prividna, a ne stvarna mudrost, a sofist je
ovek koji ume da zarauje novac od prividne, a ne od
stvarne mudrosti, jasno je da je za njih pre nuno da
prividno ine delo mudrosti nego da ga stvarno ine, a da
tako ne izgleda. A [da bi se uporedile dunost pravog
mudraca sa dunou sofista] dunost onoga ko zna, u
odnosu na svaku stvar, jeste da sam ne lae onome to
zna, kao i da moe da obelodani onoga ko lae. A [od te
dve dunosti] jedna se sastoji u tome da se moe navesti
razlog [stvari], a druga da se moe primiti [shvatiti] razlog
koji drugi daje. Iz toga, nunim nainom, proizlazi da oni
koji hoe da budu sofisti treba da trae dokaze vrsti Tih ciljeva je pet na broju: pobijanje, i zabluda, i para-
kojoj je govoreno. Ovo moe posluiti njihovom cilju,
poto e im takva sposobnost [vetina] 6 dati privid mu-
draca, a to su oni ba i eleli [da postignu].
Jasno je da postoji takva vrsta dokaza, i da ljudi koji
su nazvani sofistima tee [da dostignu] sposobnost ove
vrste. A sad emo izloiti koliko ima rodova sofistikih do-
kaza, i koliki je broj elemenata iz kojih se ta sposobnost
sastoji, i koliko delova ima ovo istraivanje, kao i drugo to
pripada pomenutoj vetini.
Glava d r u g a
[O RAZNIM VRSTAMA DOKAZA U RASPRAVLJANJU]
Ima etiri vrste dokaza u raspravljanju: didaktiki i
dijalektiki, i kritiki [peirastiki] i eristiki.
Didaktiki su oni dokazi to zakljuuju na osnovu
principa svojstvenih svakoj nauci, a ne na osnovu milje-
nja onoga ko odgovara (jer potrebno je da uenik bude
ubeen). Dijalektiki su oni dokazi koji, polazei od vero-
vatnih premisa, dolaze do zakljuka protivrenog datoj
tezi. Kritiki su oni dokazi to zakljuuju iz premise koje
izgledaju istinite onome ko odgovara, a koje nunim nai-
nom mora poznavati onaj ko se pravi da zna nauku (na
koji nain, objanjeno je na drugome mestu7). Eristiki su
dokazi koji zakljuuju ili izgleda da zakljuuju iz premise
koje su prividno verovatne, ali u stvari nisu takve.
demonstrativnim dokazima raspravljano je u Anali-
tikama, a dijalektikim i kritikim dokazima na drugome
mestu.8 A sad emo da se pozabavimo agonistikim i
eristikim dokazima.
Glava t r e a
[PET CILJEVA SOFISTIKOG DOKAZIVANJA]
Pre svega, treba razmotriti koje ciljeve hoe da do-
stignu oni koji se bore i uvek prepiru u raspravljanjima.
doks, i soloikizam [jezina pogreka, naroito protiv pra-
vilnog izgovora i sintakse] i navoenje [protivnika] na
prazno brbljanje, to znai prinuditi ga da esto ponavlja
isto, U svakom od tih sluajeva nastoji se da se izazove
privid, a ne tei se za stvarnou.
Sofisti, pre svega, ele da izazovu privid da su pobili
protivnika. Na drugom mestu, ele da pokau da protiv-
586 587
nik govori neto pogreno; na treem, da ga dovedu do
paradoksnih tvrenja; na etvrtom, da ga navedu na
soloikizam, to jest nastoje da samim dokazom nagone onoga
koji odgovara da upotrebi neki netaan [varvarski] izraz;
i, najzad, ele da ga navedu da vie puta isto kae.
Glava e t v r t a
[POBIJANJE]
Ima dva naina pobijanja: jedni se osnivaju na govoru
[na jezinom izraavanju], a drugi su van njega [nezavisni
od njega]. Ima est pogreaka koje proizvode privid dokaza
koji se osniva na govoru.
Te pogreke su: homonimija9, amfibolija10, kompo-
zicija, podela, naglaavanje [akcentiranje]11 i forma izraza.
Tanost ovoga nabrajanja dokazuje se pomou indukcije i
silogistikog zakljuka koji bi se mogao osnivati i na
drugim injenicama. Naime, na onoliko naina na koliko je
reeno [na est naina] moe se ne oznaiti ista stvar istim
imenima ili izrazima.
Na homonimiji [dvosmislenosti reci] se osnivaju dokazi
kao to je sledei: Oni koji znaju ue, poto gramatiari znaenje, kao u primeru znati slova". Naime, svaki od
[uitelji gramatike] ue stvari koje im njihovi uenici govore
napamet." Re uiti" na grkom ima dva znaenja; ona
znai razumeti" primenom nauke, a, zatim, i stei znanje".
Uzmimo opet drugi primer: Zla su dobra, jer su dobra
stvari koje moraju biti, a zla moraju biti."12 Ono to mora
biti" ima dvostruko znaenje; ovaj izraz znai ono to je
nuno, kao to je to esto sluaj kod zala (jer postoji nuno
zlo), a isto tako kaemo i dobrim stvarima da moraju
biti. Uzmimo jo jedan primer: Isti ovek [u isto vreme]
sedi i stoji, bolestan je i zdrav, jer onaj koji je ustao
stoji, a onaj koji je ozdravio jeste zdrav. Dakle, ustao je
ovek koji je sedeo, i ozdravio je bolestan ovek."13 Naime,
[tvrenje] da bolestan ovek neto ini ili trpi nema samo
jedno znaenje, nego se jednom odnosi na onoga koji je
sad bolestan ili [sad] sedi, a drugi put na onog koji je ranije
bio bolestan. Tano je da je ovek koji je ozdravio bio
bolestan, kao i da je bolestan onaj koji ozdravlja, ali
zdrav ovek nije [u isto vreme] bolestan; on nije bolestan
sad nego je ranije bio bolestan.
Na amfiboliji se osnivaju primeri, kao to su sledei:
Zeleti za mene hvatanje neprijatelja."14 A zatim: Zar ne
treba da postoji saznanje onoga to se saznaje?" Naime,
istim pitanjem mogue je [u grkom jeziku] istovremeno
oznaiti da saznanje pripada subjektu koji saznaje i da ono
pripada saznatom objektu.15 I: to neko vidi, da li on to
vidi? On vidi stub; dakle, stub moe da vidi." I: Zar ono
to kae da postoji ne kae da si ti? Ti kae da kamen
postoji; dakle, ti kae da si kamen." I: Moe li se utei
govoriti?" Jer, pitanje moe li se utei govoriti" ima dva
znaenja, naime, ili da onaj koji govori uti, ili da su
[same] stvari kojima se govori liene govora.
Postoje tri naina [voenja diskusije] pomou homo-
nimije i amfibolije. Prvi [nain] kad izraz ili ime u pravome
smislu ima vie znaenja, kao: orao i pas;18 drugi je [nain]
kad smo navikli da tako govorimo [da tako upotrebljavamo
ova imena ili izraze]; a trei je kad reci u sastavu imaju
vie znaenja, dok proste [odvojene] reci imaju samo jedno
ova dva izraza moe u tom sluaju da ima samo jedno
znaenje znati" i slova", dok oba zajedno imaju vie
znaenja bilo da sama slova imaju znanje, ili da neko
drugi zna slova.
Amfibolija i homonimija odnose se, dakle, na ove
naine govora. Na sastavu [kompoziciji] osnivaju se sledei
primeri: Mogue je da onaj koji sedi hoda, i da onaj koji
pie ne pie." Jer, ne znai isto rei u odvojenim recima i
rei u sastavu da onaj koji sedi moe da hoda, i da onaj
koji ne pie moe da pie. to se tie ovog poslednjeg,
isto vai ako se povezano uzmu reci da onaj koji ne pie
moe da pie. Jer, tada te reci znae da on ima sposobnost
da ne piui pie. Ali, ako se ne povezu reci, one znae da
ovek, kad ne pie, ima sposobnost da pie. Jo jedan pri-
mer: On zna sad slova, ako ih je sad nauio."17 I zatim:
588 589
 Ako neko moe da nosi jednu stvar, on je sposoban i da
nosi mnoge stvari."18
Na podeli se osnivaju sluajevi kao to su sledei:
Pet je dva plus tri; ono je neparno i parno; a, sem toga,
ono to je vee jeste jednako, zato to je onoliko i neto
vie."19 Jer, kako izgleda, isti izraz ne znai uvek isto kad
je podeljen i kad je povezan, kao, na primer: Od roba ja
sam te uinio slobodnim,"20 i: Boanski Ahil ostavi pedeset
ljudi od sto."21
Dokaz koji se osniva na akcentiranju [naglaavanju,
izgovaranju reci po akcentu i duini slogova] nije lako dati
u nepisanim [usmenim] raspravljanjima; meutim, to je
lake u napisanim diskusijama i u poeziji.22
Tako, na primer, neki ispravljaju Homera da bi odgo-
vorili onima koji smatraju da je besmisleno kad Homer
kae: Gde drvo truli od kie" [ akcidenciji.24 A poto ista stvar ima mnoge akcidencije,
lliad. XXIII, 328]. Oni dobijaju reenje tekoe menja-
njem akcenata, stavljajui oksitono [oni umesto cirkum-
fleksa stavljaju otar akcent, i itaju umesto ; tako bi
navedeno mesto iz Homera znailo: Gde drvo ne truli od
kie"]. A u stavu koji se odnosi na Agamemnonov san oni
tvrde da nije sam Zevs kazao: Mi dajemo da mu se molba
ispuni", nego je Zevs pozvao san da mu on ispuni molbu.
Takvi su primeri koji se odnose na akcentiranje.
Dokazi koji se odnose na oblik govora stvaraju se
kad se ono to nije ista stvar izraava u istom obliku,
kad se, na primer, umesto mukog roda upotrebi enski,
ili enski rod umesto mukog, ili kad se srednji rod upo-
trebi kao jedan od ova dva roda; ili, opet, kad se izraava
kvalitet kao kvantitet, ili kvantitet kao kvalitet, ili aktivno
kao pasivno, ili stanje kao aktivnost, i tako dalje, prema
drugim podelama koje su ranije date. Jer, moe da se desi
da ono to ne pripada kategoriji aktivnosti [delanja] u
govoru bude izraeno kao da joj pripada. Tako, na primer,
biti zdrav" po obliku izraza lii na ei" ili graditi".
Meutim, prvi glagol izraava izvestan kvalitet i odreeno
stanje, dok druga dva glagola izraavaju izvesno delanje.
A isto vai i za druge sluajeve koji ovde spadaju.
Tako pobijanja koja se osnivaju na govoru proizlaze
iz ovih mesta [izvora]. Ima sedam vrsta paralogizama
koji su izvan [nezavisni od] govora. Prva se osniva na akci-
denciji; druga vrsta postaje kad se jedan izraz uzme u apso-
lutnom ili u ne-apsolutnom smislu, ali s obzirom na neki
nain, ili vreme, ili odnos. Trea vrsta osniva se na nezna-
nju pobijanja; etvrta na sledovanju; peta uzima kao pri-
znato ono to se u poetku trai.23 esta vrsta postavlja ne-
uzrok kao uzrok. Najzad, sedma ini od vie pitanja jedno.
Glava peta
[OPIS POBIJANJA IZVAN GOVORA]
Paralogizmi osnovani na akcidenciji postaju kad se
smatra da neki atribut pripada na isti nain stvari i njenoj
nije nuno da svi isti atributi pripadaju svim predikatima
jedne stvari i u isto vreme njihovom subjektu. Uzmimo kao
primer: Ako je Korisk neto drugo nego ovek, tada je
on neto drugo nego on sam, jer je on ovek." Ili: Ako je
on [Korisk] neko drugi nego Sokrat, a ako je Sokrat ovek,
tada je priznato da je Korisk neto drugo nego ovek, jer
se tako deava da ono od ega je reeno da je Korisk
razliit jeste akcidentalno ovek."
Paralogizmi koji se osnivaju na pitanju da li je jedan
izraz upotrebljen u apsolutnom smislu, ili samo u izves-
nom odnosu, a ne u pravom smislu, javljaju se kad je
jedan izraz, upotrebljen partikularno, uzet kao upotrebljen
u apsolutnom smislu. Takav je, na primer, dokaz: Ako je
ne-bie predmet miljenja, tada ne-bie postoji." Jer, nije
isto biti neto i biti neto u apsolutnom smislu. Ili opet:
Bie nije bie, ako nije jedno od bia, na primer, ako nije
ovek." Jer, nije isto ne biti neto, i ne biti u apsolutnom
smislu. Ali to izgleda isto, zbog srodnosti ova dva izraza,
i zato to postoji samo mala razlika izmeu biti neto" i
biti" kao i izmeu ne biti neto" i ne biti". Isto vai i
za dokaze koji ispituju da li je jedan izraz upotrebljen
samo u izvesnom odnosu ili u apsolutnom smislu. Primer
590 591
za to je sledei: Ako je jedan Hindus ceo crn, ali su mu
zubi beli, on je tada [u isto vreme] beo i ne-beo." Ili ako
dva atributa pripadaju subjektu u izvesnom odnosu, [tada,
po zakljuivanju sofista] kontrerne suprotnosti pripadaju
istovremeno istom subjektu.
Svaki moe lako poznati u nekim sluajevima para-logizme
sline sledeem. Ako se, na primer, pretpostavilo da je
Etiopljanin crn, i ako se sad pita je li on beo s obzirom na
[njegove] zube; tada e ako je Etiopljanin beo u ovom
pogledu sofist verovati da je dijalektiki dokazao da je
Etiopljanin [u isto vreme] i crn i nije crn, kao i to da je on
sam [sofist] doao do kraja svog ispitivanja. U izves-nim
sluajevima, meutim, ovaj paralogizam ostaje esto
skriven, tako u svim sluajevima kad je jedna stvar uzeta
u izvesnom odnosu, pa izgleda da [iz toga] moe da sle-duje
i da je uzeta u apsolutnom smislu. A tako je i u svim
sluajevima u kojima nije lako videti koji od atributa treba
da bude stavljen u svojstvenom smislu. To je sluaj kad su
kontrerne suprotnosti podjednako pridate subjektu. Jer, tada
izgleda da treba apsolutno prihvatiti ili obe, ili nijednu. Ako
je, na primer, jedna stvar polubela, a polucrna, je li ona
bela ili crna?
Drugi paragolizmi postaju zato to se nije definisalo
ta je dokaz ili pobijanje, i zato to je u njihovoj definiciji
neto ispostavljeno.25 Pobijanje se sastoji u tome da se pro-
tivrei samom atributu, koji je isti ne samo po imenu nego
i po predmetu. A nije samo u pitanju ime u sinonimnom
smislu, nego to treba da bude isto ime. Protivrenost
treba da poe od priznatih propozicija i da je osnovana na
nunosti; uz to, ona ne treba da rauna sa propozicijom u
poetku pretpostavljenom, koju treba dokazati. [Protiv-
renost treba da potuje i sve druge uslove.] Naime, sve
treba da bude uzeto pod istim vidom, u istom odnosu, na
isti nain, i u isto vreme, kao zakljuak koji treba pobiti.
Na isti nain treba postupati i pri definisanju lanog pobija-
nja neega. Neki, koji proputaju da ispune poneto od onoga
emu je govoreno, daju samo prividno pobijanje. Tako, na
primer, oni dokazuju da je ista stvar u isto vreme dvo-
592
struka i ne-dvostruka, poto je dva dvostruko od jedan, a
nije dvostruko od tri. Ili [oni dokazuju] da je ista stvar [u
isto vreme] dvostruka i ne-dvostruka istoj stvari, samo ne u
odnosu na isto; jer ona je dvostruka duinom, ali nije
dvostruka irinom. Ili [oni pokazuju] da je ista stvar dvo-
struka i ne-dvostruka istoj stvari, u odnosu na isto, i na
isti nain, ali da ona to nije u isto vreme. Tako je [njihovo]
pobijanje prividno. Ovaj nain pobijanja [ova pogreka]
moe se raunati u pobijanja koja se osnivaju na govoru.
Pobijanja u kojima se prvobitni problem uzima kao
ve dokazan26 postaju isto tako i na onoliko naina na
koliko se uini ta pogreka. 27 Privid pobijanja proistie
ovde otuda to se ne uvia ta je isto, a ta razliito.
Pobijanje koje se osniva na sledovanju28 proizlazi
otuda to se veruje da se odnos sledovanja srne preokre-
nuti [konvertiratij. Naime, zato to kad jedno postoji,
drugo nunim nainom postoji, pretpostavlja se da i kad
drugo postoji, prvo nunim nainom postoji. Iz ovoga isto
tako proizlaze zablude osnovane na ulnom opaanju.
Tako se esto u uzima za med, zbog toga to gde je med,
tu je uvek i uta boja. A poto se dogaa da zemlja posle
kie postaje vlana, mi pretpostvaljamo da je padala kia,
ako je zemlja mokra. Meutim, to ne sleduje nunim nai-
nom. U retorici su osnovani na sledovanju dokazi izvedeni
iz znaka. Naime, kad [retori] hoe da dokau da je neko
preljubnik, oni uzimaju kao posledicu [preljubnikog
ivota] ili [injenicu] to se taj ovek ukraava, ili to ga
viaju da nou luta. Meutim, mnogima pripadaju ove
osobine, ali im preljubnitvo ne pripada. Slino se dogaa
u silogistickim raspravljanjima. Tako, na primer, Melisov
argument da je vaseljena bezgranina [da nema poetka,
upravo da je vena] pretpostavlja [stavove] da je vaseljena
nestvorena (jer iz nebia nita ne moe da postane), i da
ono to je stvoreno ima poetak. Ako vaseljena nije bila
stvorena, ona nema poetka; ona je, prema tome, bezgra-
nina [vena]29. Ali to sledovanje nije nuno. Jer, ako sve
to je bilo stvoreno ima poetak, iz toga ne sleduje da je i
ono to ima poetak bilo stvoreno, kao to ne sleduje
38 Organon 593
ni da ako je topao ovek koji ima groznicu ovek
koji je topao mora imati groznicu.
Pobijanje u kome se ne-uzrok uzima kao uzrok 30
sastoji se u tome to se ne-uzrok uvue u pobijanje, kao
da se ovo na njemu osniva. To se dogaa u silogizmima
koji vode nemoguem. Naime, u njima, nunim nainom,
treba oboriti jednu od uzetih premisa. Ako se u pitanja
[premise] koja su nuna da se utvrdi nemogu zakljuak,
urauna i ne-uzrok, tada e esto izgledati da pobijanje
postaje zbog ovoga. Takav je, na primer, sluaj sa dokazom
da dua i ivot nisu isto. Ako, je naime, postajanje kont-
rerno suprotno nestajanju, tada e i jedno odreeno posta-
janje biti kontrerno suprotno jednom odreenom nestajanju.
Smrt je jedno odreeno nestajanje, i ona je kontrerno su-
protna ivotu. Prema tome, ivot je postajanje, a ivot je
biti roen.31 Ali to je nemogue. Prema tome, dua i ivot
nisu isto. A to ne proistie ni iz jednog silogizma. Jer, ne-
mogue proistie i kad se ne kae da je ivot isto to je dua,
nego [ako se samo pretpostavi] da je ivot kontrerno supro-
tan smrti koja je nestajanje, a [da je] postajanje [kontrerno
suprotno] nestajanju. Takvi dokazi, iako nisu potpuno
nemoni da se pomou njih zakljui, ipak su nemoni da
odvedu pretpostavljenom zakljuku. A ovo esto ostaje
nepoznato ak i onima koji stavljaju pitanja.
Takvi su dokazi koji se osnivaju na sledovanju i na ne-
uzroku [lanom uzroku]. Dokazi koji se osnivaju na tome
da se od dva pitanja naini jedno, nastaju kad ostane nepri-
meeno da ima vie pitanja, i kad se daje samo jedan odgo-
vor, kao da postoji samo jedno pitanje.32 U nekim sluaje-
vima lako je videti da ima vie pitanja, i da ne treba davati
odgovor, kao, na primer, [kad se pita]: Da li je zemlja
more, ili je nebo?" Meutim, u izvesnim sluajevima to
nije tako lako, i pitanje se raspravlja kao da je jedino.
Tada [sagovomik] ili daje saglasnost na postavljeno pitanje
time to [na njega] ne odgovara, ili on izgleda pobijen.
Na primer: Je li A i ovek? [Da.] Dakle, ako se kod homonimije [jednakosti imena], i [dvosmislenosti]
udari A i B, udarie se jedan ovek, a ne ljudi." Ili, dalje,
[drugi primer koji se odnosi na stvari] za stvari od kojih
su jedne dobre, a druge rave, Jesu li sve one dobre ili
rave?" Ako se kae jedno, izgleda da iz toga proizlazi
prividno pobijanje, a ako se kae drugo, izgleda da se ini
oevidna pogreka. Jer, rei da je meu stvarima koje nisu
dobre neto dobro, ili da meu stvarima koje su dobre
neto nije dobro to je pogreka. A nekad iz saglaa-
vanja sa dodatim pitanjima moe da proizae pravo pobi-
janje. Takav sluaj, na primer, nastaje ako se pretpostavi
da je za vie stvari reeno da su bele, i gole, i slepe, u istom
smislu u kome je to reeno za jednu stvar. Naime, ako je
lep stvor koji nema vid, a koji bi po prirodi trebalo da ga
ima, tada e biti isto tako slepi stvorovi koji nemaju vid, a
koji bi po prirodi trebalo da ga imaju. Kad jedan stvor
ima vid, a kad ga drugi nema, oni e ili oba videti, ili e
oba biti slepi, to je nemogue.
Glava e s t a
[SVOENJE PARALOG1ZAMA NA NEZNANJE
POBIJANJA" IGNORATIO ELENCHI"]
Tako se prividni dokazi i prividna pobijanja moraju
ili podeliti kao to smo ovde naznaili, Ui se svi oni mo-
raju svesti na neznanje pobijanja", a od ovoga se mora
nainiti princip svih sofizama.
Jer, mogue je sve opisane naine svesti na neznanje
definicije pobijanja.
Pre svega, [valja ispitati] da li su ti naini nepodobni
da dadu zakljuak. Jer, zakljuak treba da proizlazi iz stav-
ljenih premisa, tako da se on iz njih izvodi nunim nain-
nom, a ne samo da izgleda kao da se iz njih izvodi. 33
Zatim treba da razmotrimo pojedinane delove de-
finicije pobijanja.
Od paralogizama koji se osnivaju na govoru, jedni
proizlaze od dvojakog smisla. Takav je, na primer, sluaj
govora, i sline forme izraza (jer smo navikli da smatramo
da svaka stvar znai odreenu supstanciju). Ali spajanje, i
podela, i akcentiranje proizvode paralogizme, zato to
594 38* 595
re nije ista ili to je izraz drukiji. A re, kao i stvar, morali bi
biti isti, ako treba da se dobiju pobijanje ili dokazi. Na primer,
ako se govori ogrtau, treba izvesti zakljuak ne odelu,
nego ogrtau. Jer, ovo prvo [zakljuak odelu] moe biti
istinito, ali nije dokazano zakljuivanjem. Zato je potrebno
dodati jo jedno pitanje, da bi se onome ko pita zato se tako
zakljuuje, pokazalo da je znaenje isto.
Paralogizmi osnovani na akcidenciji oevidno spadaju
prema definiciji silogizma u neznanje kako se pobija. Jer,
ista definicija treba da vai i za pobijanje, samo ovde
pridolazi jo i protivrenost. Naime, pobijanje je silogizam koji
zakljuuje na protivrenost.34 Ako nema silogizma akcidencije,
nema pobijanja.
Na primer: ako je, kad postoje dve odreene stvari, nuno
da trea odreena stvar postoji, i ako je ta poslednja stvar bela,
tada nije nuno da ova bude bela na osnovu silogizma. 35 Isto
tako, ako trougao ima tri ugla, koji su jednaki sa dva prava
ugla, i ako je on akcidentalno figura, ili prvi elemenat, ili
princip, trougao nema taj zbir uglova zato to je figura, ili
princip, ili prvi elemenat. Jer, dokaz [da je zbir uglova u trouglu
jednak sa dva prava ugla] ne vai ukoliko je trougao figura, niti
ukoliko je prvi elemenat, nego ukoliko je trougao. Isto treba
rei i drugim sluajevima. Dakle, ako je pobijanje jedna vrsta
silogizma, tada dokaz koji se osniva na akcidenciji ne moe biti
pobijanje.
Otuda su strunjaci i uopte znalci [prividno] pobijani od
neznalica koji svoja zakljuivanja protiv onih koji znaju
osnivanju na akcidenciji. A ako oni [koji znaju] nisu sposobni
da prave razliku [izmeu onoga to postoji po sebi i
akcidencije], ti ljudi ili potvruju ono to ih pitaju, ili se iako to
nisu potvrdili smatra da jesu [zato to ute].
Pobijanje na osnovu onoga to je reeno u izvesnom
odnosu ili u apsolutnom smislu [jesu pogreni zakljuci], 38
posto se u njima afirmacija i negacija ne odnose na isto. Belo
u izvesnom odnosu" ima za negaciju ,,ne-belo u izvesnom
odnosu", a apsolutno belo" ima za negaciju apsolutno ne-
belo". Ako je priznato da je jedna stvar bela u
izvesnom odnosu, a uzme se da je to reeno u apsolutnom
smislu, tada se ne vri pobijanje, nego samo izgleda kao da
se ono vri, zato to se ne zna ta je pobijanje.
Ali najjasniji od svih paralogizama jesu oni za koje smo
ranije37 rekli da stoje u vezi sa definicijom pobijanja, zbog ega
su i dobili svoje ime [izraz koji se upotrebljava u logici
ignoratio elenchi" znai neznanje pobijanja"]. Prividnost
[pobijanja] dolazi ovde od nedostatka koji se nalazi u definiciji
[pobijanja]. A ako podelimo [paralogizme] kao to smo uinili,
treba da stavimo nedostatak u definiciju [pobijanja], kao
zajedniki svima [pobijanjima].
Paralogizmi osnovani na traenju principa" i oni
osnovani na tome to se uzima za uzrok ono to nije uzrok, daju
se poznati na osnovu definicije [dokaza]. Zakljuak treba da
sleduje iz odreenih premisa kao uzroka38, to se ne deava sa
premisama koje nisu uzroci. Sem toga, ne treba raunati kao
osnovu za dokaz prvobitnu propoziciju koju treba dokazati. 39
Ali ovaj zahtev ne ispunjavaju paralogizmi osnovani na
traenju principa".
Paralogizmi koji se osnivaju na sledovanju jesu deo onih
koji se osnivaju na akcidenciji. Naime, ono to sleduje jeste
akcidencija, ali se od akcidencije razlikuje po tome to se ova
moe primeniti samo na jedan subjekt. Tako se, na primer, tvrdi
da su isto uto i med, i belo i labud, dok se ono to sleduje
primenjuje uvek na vie subjekata. 40 Stvari koje su identine
jednoj istoj stvari identine su i jedna drugoj, i tako postaje
pobijanje na osnovu onoga to sleduje. Ali to nije istinito u
svim sluajevima, kao, na primer, kad je u pitanju neto to
je akcidentalno belo. Jer sneg i labud isti su kao belo. 41 Ili se,
kao u Melisovoj definiciji, pretpostavlja da je identino biti
stvoren" i imati poetak", ili postati jednak", i dobiti istu
veliinu". Jer, zbog toga to ono to je bilo stvoreno ima po-
etak, [Melis smatra] da je i [obrnuto] ono to ima poetak bilo
stvoreno, kao da su identina oba pojma, naime, ono to je
bilo stvoreno" i ogranieno", poto oba imaju poetak. Isto
tako i za stvari koje postaju jednake [po broju] pretpostavlja se
da ako one koje dobijaju jednu
596 597
i istu veliinu postaju jednake, tada i stvari koje postaju
jednake dobijaju samo jednu veliinu. Tako se ovaj sluaj
oslanja na sledovanje. Poto se pobijanje na osnovu akci-
dencije sastoji u neznanju pobijanja, oevidno je da to
vai i za pobijanje na osnovu sledovanja.42 Ovo se mora
razmotriti i na drugi nain.
Paralogizmi koji iz vie pitanja ine jedno, osnivaju
se na tome to mi ne ralanimo i ne razdelimo definiciju
propozicije. A propozicija iskazuje jedan [predikat] jed-
nom [subjektu]. Za pojedinanu stvar i za stvar uopte vai
ista definicija, na primer, za oveka i za samo jednog
oveka. Isto vai i za drugo. Ako je jedna propozicija jedna
time to iskazuje jedan [atribut] jednom [subjektu], tada
e i propozicija, prosto uzeta, biti takva. I poto silogizam
proizlazi iz [odreenih] propozicija, a poto je pobijanje
silogizam, pobijanje e proizai iz [odreenih] propozicija.
Ako propozicija iskazuje samo jedan [predikat] samo
jednom [subjektu], oevidno je da se i ovaj paralogizam
osniva na neznanju pobijanja, jer izgleda da je propo-
zicija ono to nije propozicija. Ako je, kao na jedno pita-
nje, dat odgovor, tada e postojati pobijanje. Ali ako
[odgovor] nije [doista] dat, nego ako samo tako izgleda,
tada e postojati samo prividno pobijanje.
Tako svi oblici [paralogizma] potpadaju pod nezna-
nje pobijanja. Oni [paralogizmi] koji se osnivaju na govor-
nom izrazu [potpadaju] zato to je samo prividna protiv-
renost koja je kao to smo rekli svojstveno obeleje
pobijanja; a drugi [paralogizmi] zato to nisu saobrazni
definiciji silogizma.
Glava sedma [UZROCI
PARALOGIZAMA]
Kad su u pitanju dokazi koji se osnivaju na homo-
nimiji i na dvosmislenosti govora, zabluda u njima dolazi
od nesposobnosti da se razlikuje vise znaenja [pojedinog]
izraza (a doista nije lako razlikovati izvesne izraze, kao to
su, na primer jedno, i bie, i isto). A kad su u pitanju dokazi
koji se osnivaju na spajanju i na odvajanju, [zabluda u njima
dolazi] otuda to se smatra da nema nikakve razlike izmeu
spojenog i odvojenog izraza, kao to to biva u veini slu-
ajeva. Isto je i kad su u pitanju dokazi osnovani na
akcentiranju [naglaavanju, glasoudaru]. Naime smatra se
da re, zbog toga to ima mek ili otar akcent, ne do-bija
nikad, ili dobija samo retko drugi smisao. A kod dokaza,
osnovanih na formi govora, [zabluda lei] u slinosti izraza.
Naime teko je razlikovati ta se izraava u istom, a ta u
razliitom smislu. A ko je za ovo sposoban, on je blizu
toga da sazna istinu. A naroito nas navodi da napustimo
ovu zabludu43 pretpostavljanje da je svaki atribut jedne
stvari neto konkretno [individualna supstancija] i to ga
shvatamo kao individualno jedinstvo. Jer izgleda da
konkretnost [individualnost] i bie naroito pripadaju
jednome i supstanciji. Zato ovaj oblik [paralogizma] treba
staviti u pobijanja govorom, pre svega zbog toga to
zabluda lake postaje kad se neto ispituje sa drugima, nego
kad sam ovek to ini (jer ispitivanje sa drugima vri se
govorom, a u onome koje ovek s&m ini ne razmatra se
nita manje sama stvar). Zatim, dogaa se da se ovek
prevari i kad sam ispituje; to biva u sluaju kad kao osnov
[svoga] ispitivanja stavi govor [umesto same stvari]. Dalje,
zabluda se osniva na slinosti, a slinost na govoru.
Kod paralogizama koji se osnivaju na akcidenciji za-
bluda dolazi otuda to se ne moe razlikovati ta je iden-
tino, a ta drugo [razliito]; i ta je jedno, a ta mnogo; i
za koje su vrste predikata sve akcidencije iste kao za subjekt.
Isto vai i za paralogizme koji se osnivaju na onome
to sleduje. Naime, ono to sleduje jeste deo akcidencije44.
Dalje, u mnogo sluajeva izgleda i misli se da ako ova
stvar ne moe da bude odvojena od one, tada ni poslednja
ne moe da bude odvojena od prve.
Kod paralogizama koji proizlaze iz nekoga nedostatka
u definiciji pobijanja, kao i kod onih koji zavise od razlike
izmeu izraza uzetog u izvesnom odnosu i izraza uzetog
u apsolutnom smislu, zabluda proizlazi iz neznatnosti
598 599
razlike [izmeu ova dva izraza]. Naime, mi smatramo da
posebna osobina, ili odnos, ili nain, ili vreme ne dodaju
nita smislu i priznajemo vaenje univerzalne propozicije.45
Isto vai za paralogizme koji se osnivaju na traenju prin-
cipa" i za paralogizme koji se osnivaju na ne-uzroku, kao
i za one koji sjedinjuju vie pitanja u jedno. Za sve [te
paralogizme] zabluda dolazi od neznatnosti [razlike u
izrazima]. Jer, mi ne ispitujemo tano definiciju propo-
zicije i silogizma iz razloga koji smo naznaili.
Glava osma
[SOFISTICKA POBIJANJA S
OBZIROM NA NJIHOVU MATERIJU]
Poto znamo na osnovu kojih naina postaju prividni
silogizmi, mi poznajemo i naine na koje postaju sofistiki
silogizmi i sofistika pobijanja. Nazivam sofi-stikim
pobijanjem i sofistikim silogizmom ne samo prividan
silogizam ili [prividno] pobijanje, koji izgledaju da su to,
ali u stvari nisu, nego [tako nazivam] i one koji su to u
istini, ali su samo prividno svojstveni stvari [koja je u
pitanju].48 Takvi su [silogizmi] koji ne pobijaju s obzirom na
stvar kojoj je rec i ne otkrivaju neznanje protivnika,
to je predmet kritike. A kritika je deo dijalektike, koja
moe da dokae laan zakljuak pomou neznanja onoga
koji daje odgovor. Sofistika pobijanja, meutim, iako
zakljuuju protivrenost, ne ine oevidnim da li je
protivnik neznalica [ili nije]. Jer, sofisti pomou ovih
dokaza dovode u zabunu i onoga ko zna.
Da njih [ova sofistika pobijanja] upoznajemo istom
metodom [kojom upoznajemo prividne silogizme] to je
oevidno. Razmatranja koja navode sluaoce, pod
uticajem privida, da poveruju kako je silogizam izveden
iz propozicija koje je protivnik priznao opredelie
onoga ko odgovara da poveruje u taj silogizam. 47 Tako e
lani dokazi proizai iz svih ili iz nekih od naina koje
smo naznaili. Jer, ono to se veruje da je odobrio [slu-
alac] koji nije bio pitan, odobrio bi i da je bio pitan. Samo,
600
ima sofistikih pobijanja u kojima se dodaje pitanje koje
je nedostajalo, ali se u isto vreme otkriva njegova lanost.
Ovo je sluaj sa paralogizmima koji se osnivaju na govoru
i na solecizmu.48
Ako paralogizmi iji je zakljuak protivrenost [jed-
nom tvrenju] dolaze otuda to samo izgleda da su oni
pobijanja, [a u stvari to nisu], jasno je da e razloga od
kojih zavise dokazi lanih zakljuaka biti onoliko isto koliko
i onih od kojih zavisi prividno pobijanje. Prividno pobijanje
moe da se izvodi na onoliko naina koliko istinito pobi-
janje ima delova. Naime, nedostatak svakog od njih [od tih
delova] uinie pobijanje prividnim. Na primer, [uinie
ga prividnim] nedostatak zbog koga se, da bi se dolo do
nemogueg, ne zakljuuje na osnovu dokaza [nego na
osnovu ne-dokaza]; i [uinie ga prividnim] onaj [nedosta-
tak] koji od dva pitanja ini jedno i osniva se na jednoj
neispravnosti reenice; i onaj koji zamenjuje sutinu akci-
dencijom; i onaj koji je jedan deo ovog poslednjeg dokaza,
nedostatak da se zakljuuje iz onog to sleduje; dalje,
ona pogrena postupanja zbog kojih zakljuak ne proizlazi
iz stvarnosti, nego iz reci; potom pogreno postupanje kad
se umesto da uopte dokae protivrenost, u istom po-
gledu, u istom odnosu, i na isti nain pobijanje oslanja
samo na izvesnom pogledu na stvar, ili na nekoj od ovih
odredaba; najzad, postupanje protiv zahteva da ne treba
raunati sa prvobitnom propozicijom koju treba dokazati,
te se pobijanje osniva na traenju principa".
Tako bismo imali sve naine na koje proizlaze para-
logizmi. Tih naina ne moe biti vie, i na ovima kojima
smo govorili osnivaju se svi paralogizmi.
Sofistiko pobijanje nije apsolutno pobijanje, nego je
to samo u odnosu na izvesnu linost [na sagovornika koji
odgovara]. Isto vai i za [sofistiki] silogizam. Jer, nee biti
ni pobijanja, ni silogizama, ni u apsolutnom smislu, ni u
odnosu na onoga ko je ispitivan, sem ako u paralogizmu
osnovanom na homonimiji sagovornik izjavi da homo-
nimna re ima samo jedan smisao i, ako u paralogizmu
osnovanom na slinosti forme, sagovornik ne izjavi da je
601
I
|
supstancija jedina kategorija, i ako isto ne uini i u dru-
gim paralogizmima. Meutim, ako sagovornik, u svim
sluajevima, prihvati ono emu je govoreno, pobijanja e
vaiti za onoga ko je ispitivan, ali nee vaiti apsolutno.
Jer, iskaz sagovornika nema samo jedno znaenje, nego ima
samo prividno znaenje, i to za jednog odreenog oveka
[za protivnika].
Glava d e v e t a
[NEMOGUNOST DA SE UPOZNAJU SVA POBIJANJA]
Sa koliko se mesta protivnici [oni koji su pobijeni]
mogu pobiti, to ne treba pokuavati da se dokui, ako
se ne zna nauka svim stvarima. Ovo [opte znanje] ne
moe biti predmet nijedne discipline [vetine]. Nauke su
neograniene po broju, a, prema tome, oevidno, i dokazi
[su neogranieni po broju]. A postoje i istinita pobijanja.
Jer, uvek kad se neto moe dokazati, moe se i pobiti onaj
ko tvrdi protivrenost istinitog. Ako bi, na primer, on
tvrdio da je dijagonala komensurabilna [strani kvadrata],
mogao bi biti pobijen dokazom da je ona inkomensura-
bilna. Prema tome, trebalo bi imati znanje svim stvarima.
Jer, izvesna pobijanja osnivala bi se na principima geo-
metrije i na zakljucima koji iz njih proizlaze; druga
[pobijanja osnivala bi se] na principima medicine; a neka,
opet, na principima drugih nauka.
Ali i lana pobijanja su, isto tako, beskrajna po broju.
U svakoj vetini [nauci] postoji laan silogizam, na
primer, u geometriji geometrijski [lani dokaz], a u medi-
cini medicinski [lani dokaz]. Ovde pod izrazom ,,u svakoj
vetini [nauci]" podrazumevam na osnovu principa te
vetine [nauke]".
Prema tome, vidi se da ne treba pronalaziti mesta
svih pobijanja, nego samo onih koja su osnovana na dija-
lektici. Naime, ova su zajednika svakoj vetini i svakoj
sposobnosti. A pobijanje u pojedinanoj nauci valja da
ispita strunjak, i da vidi da li ono samo izgleda pobijanje
a to [u stvari] nije, i ako jeste [pobijanje], zato je to. Meu-
tim, sa pobijanjima koja proizlaze iz zajednikih principa
to ne spadaju ni u kakvu posebnu vetinu imaju da se
bave dijalekticari. Jer ako poznajemo mesta iz kojih pro-
istiu verovatni silogizmi nekom predmetu, tada znamo i
mesta iz kojih proistiu pobijanja tom predmetu. Naime,
pobijanje je silogizam protivrenosti, tako da jedan ili dva
silogizma protivrenosti ine pobijanje. Tako znamo mesta
na koja se svode sva ovakva pobijanja. A ako to znamo,
znamo i njihova reenja, jer su reenja prigovori na ta
pobijanja. Tako poznajemo i sva mesta od kojih zavise
prividna pobijanja, prividna ne za svakog, nego za one
koji su u to [u dijalektiku] upueni. Jer, mogue je nai
beskrajno razloga koji nekom mogu da uine pobijanja
prividnima.
Prema tome, vidi se jasno da mora biti dijalektiar
onaj ko ima mo da dokui sa koliko taaka gledita, na
osnovu zajednikih principa, postaje pobijanje bilo ono
stvarno, ili prividno pobijanje, drugim recima bilo ono
dijalektiko, ili prividno dijalektiko, ili kritiko.
Glava deseta
[DOKAZI OSNOVANI NA RECIMA I
DOKAZI OSNOVANI NA STVARIMA]
Ne postoji razlika meu dokazima koju neki pronalaze
kad kau da se jedni osnivaju na recima, a drugi na misli.
Naime, besmisleno je smatrati da su neki dokazi osnovani
na recima, a drugi na misli, i da oni nisu isti. Jer, ne znai
li diskutovati protiv protivnikove misli, ako, kad smatra da
je sam pitan, ovek ne upotrebi reci u smislu u kome ih je
prihvatio onaj ko je pitan? Ovo, upravo, znai disputovati
protiv reci. Meutim, znai disputovati na osnovu misli,
kad se upotrebe reci u istom smislu koji je onaj to odgo-
vara imao u svesti kad ih je prihvatio. Ako bi, u sluaju
gde re ima vie znaenja, i onaj ko pita i onaj ko je pitan
smatrali da [re] ima samo jedno znaenje kao to, na
primer, [izrazi] bie i jedno mogu imati vie znaenja, a
ipak bi onaj ko odgovara odgovarao, a onaj ko pita,
602 603
recimo Zenon, pitao, mislei da re ima samo jedan
smisao; i ako dokaz treba da pokae da je sve jedno,
moe li se, u tom sluaju, rei da je ovo raspravljanje
upravljeno misli onoga ko je pitan? Ali ako neko pretpo-
stavi da bie i jedno imaju vie znaenja, jasno je da takvo
raspravljanje nije upravljeno misli.
Pre svega, u sluaju dokaza gde vie znaenja dolaze
u pitanje, mogue je da oni budu upravljeni recima i misli;
zatim, to moe da bude u sluaju svakog dokaza, ma kakav
on bio. Jer, nije od vanosti za sam dokaz da li je on
upravljen misli, nego je to vano za stav onoga ko odgo-
vara prema onome to on prihvata.
Potom, mogue je da su svi dokazi osnovani na recima.
Jer, biti osnovan na recima" znai ne biti osnovan na
misli". Ako svi dokazi ne bi bili osnovani ili na recima, ili
na misli, tada bi postojali neki drugi dokazi koji se ne bi
osnivali ni na recima, ni na misli. Meutim, smatra se da
za sve dokaze treba to da vai, i [prema tome] njih svi dele
kao da su osnovani ili na recima, ili na misli. A smatra se
da drugih [dokaza] nema. A dokazi koji zavise samo od
reci jesu samo jedan deo silogizama koji zavise od mnogih
znaenja reci. Jer, besmisleno je smatrati da [izraz] koji
zavisi od reci" obuhvata sve dokaze koji zavise od govora,
kad ima nekih drugih paralogizama koji nisu pogreni zato
to se onaj ko odgovara na izvestan nain prema njima
odnosi, nego zato to sam dokaz sadri jednu propoziciju
koja ima vie znaenja.
Potpuno je besmisleno raspravljati pobijanju, ako se
ranije nije raspravljalo silogizmu. Naime, pobijanje je
silogizam, i zato treba raspravljati silogizmu ranije nego
lanom pobijanju. Jer, takvo pobijanje samo je prividan
silogizam protivrenosti [jedne teze]. Zato e uzrok za-
blude biti ili u silogizmu, ili u protivrenosti (jer protivre-
nost treba da bude dodata);49 meutim, ona se nekad nalazi u
obojima, ako je pobijanje prividno. U [prividnom] dokazu
utei govoriti",50 zabluda lei u protivrenosti, a ne u
silogizmu. U [prividnom] dokazu ne moe se dati ono
to se nema",51 zabluda lei u obojima. I, naposletku, u
dokazu Homerov spev je figura, zato to je ciklus", 52 za-
bluda je u silogizmu. A dokaz koji se ne grei ni silogi-
zam, ni protivrenost, jeste istinit silogizam.
Ali, da bismo se vratili tamo odakle je na dokaz
poao, da li su matematika zakljuivanja upravljena
misli, ili nisu? I ako neko misli da izraz trougao" ima
vie znaenja, i ako mu prida drugi smisao nego [to se
pridaje] figuri za koju se zakljuuje da ima [zbir uglova
jednak sa] dva prava ugla, da li je, u ovom sluaju,
dokaz onoga ko postavlja pitanje upravljen misli protiv-
nikovoj ili nije?
Dalje, ako re ima vie znaenja, ali onaj ko odgovara
to ne primeuje i ne misli, kako tu raspravljanje [onoga
ko pita] ne bi bilo upravljeno misli [onoga ko odgovara]?
Dalje, kako bi trebalo pitati [postavljati pitanja], ako ne
navodei onoga ko odgovara na razlikovanje, kao kad,
na primer, pitanje glasi: Je li mogue utei govoriti?"
ili mu bar ulivajui: Zar to ne treba odrei u jednom
smislu, a potvrditi u drugom?" Ako protivnik to ne do-
pusti ni u kome smislu, ali ako drugi disputuje [sa ciljem
da ga pobije] zar njegovo disputovanje nije upueno
misli onoga ko odgovara? Pri svem tom, smatra se da
njegov dokaz zavisi od reci.
Prema tome, ne postoji nikakva svojstvena vrsta do-
kaza koji su upravljeni misli. Ali postoje dokazi upravljeni
recima. Pod njima ne treba podrazumevati ne samo sva
pobijanja nego ak ni sva prividna pobijanja. Jer, postoje
neka prividna pobijanja koja se ne osnivaju na govoru,
kao, na primer, ona koja se osnivaju na akcidenciji, i
izvesna druga.
Ali ako se trai da onaj ko ispituje sam naini podelu
i kae: Pod utei govoriti podrazumevam u jednom
smislu ovo, a u drugom ono", taj zahtev je, prvo,
besmislen. Naime, (ponekad sam onaj ko pita izgleda da
ne opaa da njegovo pitanje ima vie znaenja, i da mu je
nemogue da naini podelu koju nema u svesti). Zatim, ta
bi to [to jest: ta bi nainiti ovu podelu] bilo drugo nego
predavati [dati didaktiki dokaz]? Onaj ko pita
604 605
objasnie znaenje [gornjega] stava onome ko ga nikad nije
razmatrao, niti ga poznaje, niti pretpostavlja da on moe imati i
neko drugo znaenje. Jer, i u odnosu na stvari koje nemaju
dvojako znaenje, ta stoji na putu da se naini ovo
razlikovanje? Uzmimo kao primer pitanje: Da li su jedinice
jednake brojevima dva [duadama] u broju etiri?" A brojevi
dva sadre se u etiri u jednom smislu na jedan nain, a u
drugom smislu na drugi nain". Ili: Je li nauka kontrernih
suprotnosti jedna ili nije?" A jedne kontrerne suprotnosti su
poznate, a druge nepoznate". Tako, kad se ini ovaj zahtev,
izgleda da se ne zna da je predavati drugo nego raspravljati, i da
onaj ko predaje ne treba da pita nego da objanjava, a da onaj
ko raspravlja treba da pita.
Glava j e d a n a e s t a
[RAZNE VRSTE POBIJANJA]
Nije stvar onoga ko dokazuje da od svoga sagovornika
trai potvrdan ili odrean odgovor, nego [je to stvar] onoga ko
[kritiki] ispituje. Jer, kritika je rod dijalektike, i ima u vidu ne
onoga ko zna, nego onoga ko ne zna, a izaziva privid da zna.
Ko posmatra opte principe u odnosu na stvar [koja je u
pitanju] jeste dijalektiar, a ko to ini samo prividno jeste
sofist.
A eristiki ili sofistiki silogizam jeste, pre svega, onaj
koji je samo prividno silogizam, u sluaju kad dijalektika
kritino postupa a takav je ak i kad bi njegov zakljuak bio
istinit, jer taj silogizam vara u odnosu na uzrok. Sem toga,
eristiki silogizam obuhvata paralogizme koji ne odgovaraju
metodu ispitivanja svojstvenom svakom predmetu, ali izgledaju
kao da odgovaraju vetini koja je u pitanju.
Pogreno nacrtane geometrijske figure nisu eristike (jer
paralogizmi koji se na njima osnivaju potpadaju pod
geometrijsku nauku). Nije eristicka ni pogreno nacrtana
geometrijska figura, kad bi ona neto istinito dokazala,
kao, na primer, Hipokratova figura ili kvadratura
kruga pomou srpaste figure. Meutim, sofistika je metoda
kojom Brison53 hoe da izvede kvadraturu kruga, ak i
ako krug moe da postane kvadrat, zato to nije sao-
brazna stvari [zato to nije izvedena iz geometrijskih prin
cipa].
Zato je prividni silogizam koji se odnosi na ove stvari
eristiki dokaz; kao to je eristiki dokaz i silogizam
koji je samo prividno izveden saobrazno stvari, ak i
kad je [pravi] silogizam. Jer on samo prividno odgovara
stvari, tako da vara i da je neispravan. Kao to je nepravda
uinjena u javnom takmienju jedna odreena nepravda i
jedan nain nepotene borbe, tako je eristika nepotena
borba u prepiranju. Jer, kao to se, u prvom sluaju, oni
koji hoe da pobede po svaku cenu, slue svim sredstvima
da u tome uspeju, tako ine i oni koji se prepiru.
Oni koji, radi samog uivanja u pobedi, tako postupaju,
obino se smatraju za ljude koji vole prepirku i svau; meutim
oni koji se trude da dou do ugleda to vodi zaraivanju novca
jesu sofisti.54 Jer, kao to smo rekli,55 sofistika je vetina da se
izvlai novana korist iz prividne mudrosti, i zato sofisti trae
samo prividne dokaze.
Iste dokaze upotrebljavaju ljudi koji vole svau i sofisti,
ali ne u istim namerama.
Isti dokaz bie sofistiki i eristiki, ali ne u istom odnosu.
Ukoliko dokaz ima u vidu prividnu pobedu, on e biti eristiki,
a ukoliko ima u vidu prividnu mudrost, on e biti sofistiki. Jer,
sofistika je prividna, ali ne stvarna mudrost.
Eristiki dokaz odnosi se u neku ruku prema
dijalektikom dokazu [kao to se odnosi] crta pogrenih figura
[] prema geometru. Jer, onaj ko se slui eristikim
dokazom sudi pogreno, sluei se istim principima koje
primenjuje dijalektika, kao to crta pogrenih figura polazi
od istih principa kao i geometar. Meutim, u poslednjem
sluaju ne postoji eristiko suenje, zato to crta pogrenih
figura radi na osnovu principa i teorema koje spadaju u
geometrijsku vetinu. A dokaz
606 607
\
koji na osnovu dijalektikih principa dokazuje neku drugu
stvar, bie oevidno eristiki. Na primer, kvadratura kruga
pomou srpastih figura nije eristika, a Brisonov dokaz je
eristiki.56 U prvom sluaju dokaz se daje primeniti samo na
geometriju, zato to se osniva na principima svojstvenim toj
nauci. Meutim, u drugom sluaju, dokaz se moe uputiti
mnogima koji ne znaju ta je svakoj stvari mogue i nemogue,
jer e on pristajati svima njima. A eristika je i metoda kojom je
Antifon pokuavao da resi problem kvadrature kruga.57 Eristiki
je postupak i kad se, na osnovu Zenonovog dokaza, odrie da je
preporuljivo etati se posle obeda, jer to ne bi bio
medicinski dokaz [osnovan na principima svojstvenim
medicini]. Naime, Zenonov dokaz osnovan je na optem
principu [o kretanju].
Kad bi se eristiki dokaz odnosio prema dijalektikom
dokazu potpuno slino kao to se crta pogrenih figura odnosi
prema geometru, tada ne bi bilo eristikog dokaza u ovim
[geometrijskim] stvarima. Meutim, dijalektiki dokaz nije
ogranien na jednu odreenu vrstu stvari. Taj argument nita ne
dokazuje, i nije onakav kakav je, na primer, argument u
metafizici koja je opta disciplina. Naime, sve [sva bia] ne
pripada [ne pripadaju] jednoj odreenoj vrsti, a i kad bi to bio
sluaj, [sva bia] ne bi mogla potpadata pod iste principe.
Prema tome, nijedna od ovih vetina koja dokazuje prirodu
neega ne slui se metodom pitanja, jer ona ne doputa da se
prizna jedan ili drugi od dva dela protivrenosti. Naime,
silogizam se ne moe izvesti polazei od dva [dela]. Meutim,
dijalektika se slui metodom pitanja. A kad bi ona dokazivala,
njeno ispitivanje ne bi se odnosilo ako ne na sve, bar ne na prve
pojmove i na principe svojstvene stvari kojoj je re. Jer, kad
bi se pretpostavilo da ih onaj ko odgovara ne priznaje,
dijalektika ne bi vie imala nikakve osnove sa koje bi se dalje
raspravljao protivnikov prigovor.
Dijalektika je i kritika. Jer, ni kritika nije ista kao
geometrija, naime, nju [kritiku] moe obavljati i onaj ko je
ne zna [ko nije vest u njoj, nestrunjak]. I onaj ko ne zna tu
disciplinu moe da kritiki ispituje onoga ko
nema znanje njoj, ako ovaj priznaje neke take to nisu
izvedene iz stvari koje on zna, niti iz principa svojstvenih
predmetu kome je re, nego iz svih posledica koje zavise od
predmeta, i koje su takve da se mogu vrlo dobro poznavati i
ako se ne poznaje vetina [dijalektike]. Meutim, one ne mogu
biti nepoznate bez nunog neznanja [pomenu-te] vetine.
Prema tome, oevidno je da kritika nije nauka koja
I bi bila ograniena na jedan odreeni predmet. Zbog toga
| se ona odnosi na sve stvari, jer i sve vetine upotrebljavaju
izvesne zajednike principe. Otuda dolazi da svi ljudi, ak i oni
koji ne znaju, na neki nain upotrebljavaju dijalektiku i kritiku.
Jer, svi se donekle trude da stave na probu one koji smatraju da
znaju. A oni koji ne znaju slue se ovde optim principima. Jer,
oni ih sami poznaju isto koliko oni koji znaju, i ako izgleda
da su onim to kau daleko od nauke [to jest: u kritikovanju se
svi razumeju].
Dakle, svi ljudi vre pobijanja, jer oni bez vetine
[neveto] ine ono to dijalektika ini sa vetinom [vesto]. A
dijalektiar je onaj ko vri kritiku pomou silogistike vetine.
A poto ima mnogo principa istih za sve stvari, ali koji nisu
takvi da ine jednu posebnu prirodu i jednu vrstu bia, nego su
kao negacije, dok drugi principi nisu takvi, nego imaju
svojstveni karakter, mogue je, polazei od optih principa,
ispitivati sve stvari, i tim putem doi do jedne odreene vetine
koja nije ista kao vetine dokazivanja. Zbog toga sa eristiarem
ne stoji potpuno onako kao sa crtaem lanih figura. Naime,
eri-stiar nee zasnivati svoja lana suenja na nekoj odreenoj
vrsti principa, nego e uzimati u obzir sve vrste.
To bi bili razliiti naini sofistikih pobijanja. Nije teko
videti: dijalektiaru pada u deo da ih [ta pobijanja] razmotri i
osposobi se da ih [sam] ostvari, jer celokup-no ovo
razmatranje obuhvata istraivanje premisama.
608 39 Organon
609
 Glava d v a n a e s t a
[DRUGI PREDMET SOFISTIKE: BACITI
PROTIVNIKA U ZABLUDU ILI U PARADOKS]
Zavrili smo [svoje] izlaganje prividnim pobijanjima.
Da bi se pokazalo da je onaj ko odgovara u zabludi, i da bi
se njegov dokaz sveo na paradoks, (jer to je bila druga taka
sofistikog programa), [treba rei sledee]. Na prvom mestu,
taj uspeh postie se najsavrenije izves-nim nainom kojim se
vri istraivanje pomou pitanja.
Postavljati pitanje, a ne dovesti ga u vezu sa jednim
odreenim predmetom, znai ii u lov za navedenim ciljem. Ko
bez plana govori, vie je sklon da se vara, a govori bez plana
onaj ko nema u vidu nikakav odreeni predmet. Isto tako,
mnogo pitati, i ako je predmet raspravljanja odreen, i traiti da
protivnik kae samo ono to misli, znai stvoriti izvesnu lakou
da se on navede na paradoks ili na zabludu, i ako na
neto odgovori sa jeste" ili nije" da se dovede na
stanovite protiv koga se prua prilika za napad. Uostalom, u
dananje vreme manje je lako nego ranije varati [protivnike]
ovakvim sredstvima, jer protivnici pitaju kakvu vezu ima to
[to sofisti govore] sa pitanjem koje je u poetku stavljeno?
Bitno sredstvo da se [protivnik] navede na to da kae neku la
ili neki paradoks jeste ne postavljati odmah pitanje u odnosu
na jednu odreenu tezu, nego tvrditi da se ispituje iz elje da se
neto naui, jer ovim ispitivanjem dobija se teren za napad.
Svojstveno [osobito zgodno] mesto da se ukae na pro-
tivnikovu zabludu, jeste sofistiko pravilo da se onaj ko
odgovara navede na tvrenja protiv kojih [sofistu] mnogi
argumenti stoje na raspolaganju. A ovo se moe uiniti vesto ili
neveto, kao to je ranije [Top., II, 2] reeno.
A da bi se protivnik naveo da govori paradokse, treba
videti [ispitati] kojoj [filozofskoj] koli on pripada, i tada ga
pitati nekoj doktrini te kole koja velikom broju ljudi izgleda
paradoksna. Jer, u svakoj koli nalazi se poneka takva doktrina.
Naime, ovde je bitno imati meu svojim
propozicijama teze raznih kola. A odgovarajue reenje koje
ovde treba dati sastoji se u tome da se pokae kako paradoks ne
proizlazi iz dokaza, to protivnik uvek hoe da istakne.
Dalje, za ovaj cilj mogu da poslue elje i jasno izraena
miljenja. Ono to se eli i ono to se izraava nisu iste stvari,
nego se govori ono to izgleda najasnije, a eli se samo ono
to se ini korisno [unosno]. Tako se, na primer, kae da je
bolje slavno umreti nego iveti u zadovoljstvu, i da je bolje biti
asno siromaan nego sramno bogat, ali se eli ono to je
suprotno tome. Treba navesti onoga ko govori po svojim
eljama da jasno izrazi svoja miljenja, a onoga ko govori
shodno ovim poslednji-ma, valja navesti da govori
miljenjima koja dri skrivena. U oba sluaja protivnici e
nunim nainom kazivati paradokse. Naime, oni e govoriti
suprotno ili [svojim] jasno izraenim miljenjima, ih [svojim]
skrivenim miljenjima.
Najrasprostranjenije mesto da se da podstrek za para-
doksna tvrenja jeste ono koje se navodi [sofistu] Kaliklu,
kad diskutuje u [Platonovom] Gorgiji; u njegovo uspeno
dejstvo verovali su svi stari. To mesto izvodi se iz prirode i
zakona [to je, upravo, razlikovanje onoga to je shodno prirodi i
onoga to je shodno zakonu]. Smatra se da su priroda i zakon
kontrerno suprotni, i da je pravinost lepa shodno zakonu, ali
da nije lepa shodno prirodi. Prema tome, kae se da onome ko
govori shodno prirodi treba staviti nasuprot ono to je shodno
zakonu, a onoga ko govori shodno zakonu treba odvesti onome
to je shodno prirodi. Jer, u oba sluaja dolazi se do paradok-
salnih tvrenja. Za njih [za sofiste], ono to je shodno prirodi
bilo je istina, a ono to je shodno zakonu bilo je miljenje
gomile. Jasno je da su oni [stari sofisti] nastojali kao to i
sadanji [sofisti] ine ili da pobiju onoga ko odgovara, ili da
ga navedu na paradoksna tvrenja.
Izvesna pitanja su takva da je odgovor u oba smisla
podjednako paradoksan. Uzmimo kao primer pitanje: Treba li
sluati mudrace ili svog oca?" I zatim: Treba li
610 39*
611
initi ono to je korisno ili ono to je pravino?" I: Je li bolje
trpeti nepravdu ili je initi?"
Potom treba navesti protivnika as na ono to je kontrerno
suprotno miljenju gomile, a as na ono to je kontrerno
suprotno miljenju mudraca. Naime, ako protivnik govori kao
umni i obrazovani ljudi, valja ga navesti na neko
suprotstavljanje ljudima gomile; a ako govori kao ljudi gomile,
valja ga navesti na suprotstavljanje mudrim i obrazovanim
ljudima. Jedni kau da je srean ovek nunim nainom
pravian; meutim za ljude gomile je paradoksno da kralj ne
bude srean. Dovesti razlaganje do ovakvih paradoksa, isto je
to i dovesti ga na kontrernu suprotnost izmeu onoga to je
shodno prirodi i onoga to je shodno zakonu. Jer, zakon je
miljenje ljudi gomile, a mudraci govore shodno prirodi i
shodno istini.
Glava t r i n a e s t a
[SOFISTI NAVODE PROTIVNIKA NA PRAZNE RECI]
Treba nastojavati da se dobiju paradoksi iz naznaenih
mesta. to se tie navoenja protivnika na prazne reci, ve smo
rekli58 ta pod praznim recima podrazumevamo. Njih ele da
izazovu svi dokazi ove vrste: ako nema nikakve razlike da li se
stavlja jedan izraz ili njegova definicija, tada su isto
dvostruko" i dvostruko od polovine". A ako je dvostruko"
dvostruko od polovine", tada e ono [dvostruko"] biti
dvostruko od polovine polovine". A ako se jo jednom umesto
dvostruko" stavi dvostruko od polovine", u tom sluaju e
se triput rei [upravo: triput e se ponoviti isti izraz]:
dvostruko od polovine polovine polovine". I [drugi primer]:
Je li udnja udnja za prijatnim?" Ali udnja je elja za gramatika greka, ali se ona stvarno ne ini [po Protagori].
prijatnim". Prema tome, udnja je elja za prijatnim
prijatnog".
Svi ovakvi dokazi nalaze se, pre svega, u relativnim
izrazima, koji ne samo da imaju relativne vrste nego su i sami
relativni pojmovi, i odnose se na istu stvar. Tako je, na primer,
elja elja za neim, udnja je udnja za neim,
dvostruko je dvostruko od neeg, naime dvostruko od polovine.
A, zatim, pomenuti dokazi nalaze se u izrazima koji, iako
nikako nisu relativni, ipak su afirmirani od iz-vesne supstancije
i oznaavaju njena stanja, ili afekcije, ili neku njenu odredbu
ove vrste, tako da je u njihovoj definiciji izraen pojam te
supstancije. Tako je, na primer, neparno" broj koji ima
sredinu". Ali postoji broj neparni". Prema tome, postoji broj
koji je broj to ima sredinu". Zatim: ako je pravost"
izdubljenost nosa", i ako postoji prav nos", postoji,
prema tome, i nos koji je izdubljen nos".
Nekad se samo ini da se proizvode ove prazne reci, ali to
u stvari ne stoji. Ovo biva zato to onaj koji odgovara nije
naroito pitan da li, na primer, re duplo", uzeta po sebi, znai
neto ili ne znai nita, i ako znai neto, da li isto [to eli onaj
ko pita] ili neto drugo. To dolazi otuda to se zakljuak odmah
izvodi. Ali postoji privid [pobijanja], zato to je re ista kao i
njena definicija i znai isto.
Glava e t r n a e s t a
[SOLECIZAM GRAMATIKA, JEZINA GREKA]
Ranije59 je reeno ta je gramatika greka. Moe se
uiniti gramatika greka, i izgledati da je ona uinjena, iako u
stvari nije uinjena; a moe se ona u stvari uiniti, iako tako ne
izgleda. Uzmimo, na primer, kao to je rekao [sofist] Protagora,
da su imenice [gnev] i [lem] mukog roda.60 Ako
se za gnev kae da je [pogubna, enski rod], tada se
po Protagori, ini gramatika greka, iako drugima ne izgleda
da se ona ini; meutim ako se [za gnev] kae
[pogubno, srednji rod] tada [drugima] izgleda da se ini
Jasno je da bi jedna izvesna vetina mogla da proizvede ovo;
zbog toga mnogi dokazi, iako [stvarno] nemaju za zakljuak
gramatiku greku, izgleda da je imaju, kao to se dogaa i u
sluaju pobijanja.61
612 613
 Gotovo sve prividne jezine greke dolaze od izraza Prema tome jasno je da se treba truditi da se izvede
[ovo]62, a dolaze i onda kad pade ne izraava ni muki, ni zakljuak u kome e se nalaziti jezina greka to dolazi od
enski, nego srednji rod. Re [ovaj] oznaava muki rod, pomenutih nastavaka padea.
a [ova] enski rod; ali [ovo], iako treba da oznaava Takvi bi bili oblici borbenih [agonistikih sofistikih]
srednji rod, esto oznaava jedan od druga dva roda. Kao dokaza, i podvrste tih oblika, i naznaene metode [koje se na
primer uzmimo: ta je ovo? To je Kaliopa, to je drvo, to je njih primenjuju].
Korisk." Za muki i enski rod svi padei su razliiti, a za Ali nije od malog znaaja da li su sastavni delovi pitanja
srednji rod neki jesu, a neki nisu. 03 Cesto kad je dato
rasporeeni tako da se sakrije cilj za kojim se ide, kao to se
[ovo], izvodi se zakljuak kao da je reeno [ovoga ini u dijalektikim dokazima. S obzirom na reeno, ovome
akuzativ od ], a isto je i kad se stavi jedan pade umesto
pre svega valja raspravljati.
drugog.
Paralogizam dolazi otuda to je [ovo] oblik koji je
zajedniki za vie padea. Naime, [ovo] znai as Glava p e t n a e s t a
[ovaj u nominativu], a as [ovoga, u akuzativu]. Ta
[RASPOREIVANJE DOKAZA]
znaenja treba da ima naizmenino. Tako, kad je u sastavu sa
[jeste] znai [ovaj, u nominativu], a kad je u sastavu Prvi zahtev da se pobije protivnik jeste duina doka-
sa [biti] znai [ovoga, u akuzativu]. Na primer: zivanja. Naime, teko je obuhvatiti jednim pogledom nekoliko
Korisk je" [ ], i biti Korisk" [ ]. stvari istovremeno. Da bi se dobila ta duina treba primeniti
Isto vai za imenice enskog roda kao kad je u pitanju osnovne principe ranije naznaene.64 Drugi zahtev je brzina
ono to se zove orue [], kao i za imenice koje su govora. Naime, oni koji zaostanu manje vide pred sobom. U
srednjeg roda, ali padeni nastavak imaju za enski ili muki trei zahtev spadaju gnev i ljubav prema raspravljanju.
rod. Jer, samo reci koje se svravaju na ili na imaju Uzbueni su uvek manje sposobni da se uvaju. Glavna pravila
promenu svojstvenu oruu [promenu srednjeg roda], kao, na da se [kod protivnika] izazove ljutnja jeste pokazati mu da mu
primer, [drvo], [ue]; a one [imenice] koje se se eli nakoditi, kao i biti potpuno bezoan. etvrti je zahtev
tako ne zavravaju jesu mukog ili enskog roda [i imaju da se stavljaju pitanja, ali da se menja njihov red, bilo da
odgovarajuu promenu], mada mi primenju-jemo neke od njih ima vie dokaza koji vode istom zakljuku, bilo da ima dokaza
na orua. Tako je, na primer, [meina za vino] imenica kojima se potvruje i odrie neto jednoj stvari. Iz toga izlazi
mukog roda, a [postelja] imenica enskog roda. Zato e da se protivnik mora istovremeno uvati ili vie stvari, ili
se u ovakvim sluajevima razlikovati slaganje sa [jeste] od njihovih kontrernih suprotnosti. Uopte, sve metode za
slaganja sa [biti]. skrivanje [svojih misli] koje su opisane ranije, 65 primenljive su i
A jezina greka slina je na izvestan nain pobijanjima na dokaze zgodne za borbu. Jer ovek se krije [upravo: krije
koja postaju otuda to se nesline stvari izraavaju na slian svoju misao], da ga protivnik ne bi video, a on nee da ga
nain. Jer kao to tamo [kod pomenutih pobijanja] dolazimo do protivnik vidi, da bi ga mogao prevariti.
jezine greke koja se odnosi na same stvari, tako ovde to se tie protivnika koji odriu da odobre sve za ta
dolazimo do jezine greke koja se odnosi na reci. Jer, ovek" smatraju da moe posluiti pobijanju [onoga to tvrde],
kao i belo" jeste i stvar i re. njima treba postaviti pitanje negativno, kao da se eli
614 615
dobiti suprotan odgovor, ili bar kao da se postavlja pitanje bez
predrasude. Jer, kad postoji sumnja odgovoru koji protivnik
eli da dobije, tada se onaj ko odgovara pokazuje manje
uporan.
A kad se raspravljanje odnosi na posebne sluajeve, pa
protivnik dopusti neto pojedinano, tada esto, kad se izvri
indukcija, ne treba postavljati pitanja optem, nego njega
valja upotrebljavati kao neto priznato. Naime, nekad oni koji
odgovaraju misle da su to sami priznali, a tako se ini i
sluaocima, zato to se seaju indukcije i to misle da
pojedinanim sluajevima pitanja nisu bila stavljana uzalud.
A kod stvari kod kojih opte nema imena, moe se, kad je
to potrebno, upotrebiti slinost. Jer, slinost esto ostaje
skrivena.
Da bi se dobila [eljena] premisa, nju treba staviti u
pitanje pored njene kontrerne suprotnosti. Ako se, na primer,
eli dobiti prihvatanje stava da ovek treba u svemu da slua
[svoga] oca, tada valja pitati da li u svemu treba sluati
[svoje] roditelje, ili ih u svemu valja ne sluati. A ako se eli
dobiti prihvatanje stava [da treba sluati svoga oca] u mnogim
stvarima, valja pitati da li to treba pretpostaviti za mnogo ili za
malo stvari. Naime, ako je onaj ko odgovara primoran da bira,
on e vie biti sklon da smatra kako to treba da bude za
mnogo stvari. A poto su kontrerne suprotnosti stavljene jedne
blizu drugih, one e izgledati ljudima [relativno] manje i vee,
gore i bolje.
esto izaziva snaan privid da je [protivnik] pobijen
najsofistikija ujdurma onih koji pitaju: ne dokazavi nita, i
umesto da stave [svoju] poslednju propoziciju kao pitanje,
oni je kau kao zakljuak, kao da su dokazali da nije istina ono
to kae onaj ko odgovara.
Sofistiki je postupak i kad se postavi jedan paradoks, pa
se u poetku iznese neko verovatno tvrenje, a zatim se trai od
onoga ko odgovara da kae ta misli, i postavlja se pitanje
predmetima ove vrste u obliku: Smatra li ti da... ili ne
smatra?" Jer ako se pitanje unese meu
premise sopstvenog dokaza, iz toga, nunim nainom, proizlazi
[za protivnika] ili pobijanje ili paradoks, pobijanje, ako
[protivnik] prihvati propoziciju; paradoks, ako je ne prihvati i
kae da u nju i ne veruje; a neto slino pobijanju, ako je ne
prihvati, ali prizna da je ona verovatna.
Dalje, kao u retorskim govorima, tako isto i u [sofi-
stikim] pobijanjima treba ispitati je li ono to kae onaj to
odgovara kontrerno suprotno bilo njegovim sopstvenim
tvrenjima, bilo onome to kau ili ine oni za koje on sam
priznaje da dobro govore ili dobro ine, ili oni koji obino kao
takvi vae, ili oni koji su im slini, ili, najzad, oni koji stoje u
kontrernoj suprotnosti sa onim to kau ili ine veina ljudi, ili
svi ljudi.
I kao to esto oni koji odgovaraju, kad osete da e biti
pobijeni, naine jedno razlikovanje u taki koja im mora doneti
pobijanje, tako oni koji ispituju treba s vremena na vreme da
pribegnu tome sredstvu protiv onih to im ine prigovore,
naznaujui da ako ih prigovor pogaa u jednom smislu, on ih
ne pogaa u drugom, a oni su stvar shvatili u drugom smislu,
kao to to ini Kleofon u [izgubljenoj tragediji]
Mandrobulu.66
Isto tako treba naglo prekinuti svoj dokaz i presei ostale
napade [kad onome ko pita zapreti opasnost da bude pobijen od
onoga ko odgovara]. Meutim, ako onaj ko odgovara ovo
[ovakvu nameru svoga protivnika] predvidi, on treba da je
preduhitri i da joj se suprotstavi.
Nekad treba upraviti napade protiv stvari razliitih od one
kojoj je re, ako se ova ne moe napasti, kao to je uinio
Likofron, kad mu je stavljeno u dunost da slavi liru.67
Nasuprot tome, onima koji hoe da znaju protiv ega se
upravlja napad, poto se uopte pretpostavlja da treba
poloiti rauna uzroku,68 a poto izraavanje iz-vesnih taaka
budi veu opreznost protivnikovu, kazae se da se ima samo
uopte u vidu ishod pobijanja, upravo protivurenost teze. A to
znai: nastojavae se da se odrekne ono to je teza potvrdila, ili
da se potvrdi ono to je ona
616 617
odrekla. Ali se nee tano odrediti da se pokuava utvrditi da je
nauka konkretnim suprotnostima ista, ili da nije ista. Najzad,
ne treba pitati [svom sopstvenom] zakljuku kao premisi. A
neke zakljuke nikako ne treba postaviti kao pitanja, nego ih
treba uzeti i njima se sluiti kao da su priznati.
Glava e s n a e s t a
[REENJE PARALOGIZAMA]
Objasnili smo odakle se uzimaju pitanja, i kako treba
stavljati pitanja u sofistikim disputima. Zatim moramo da
raspravljamo odgovoru, i da izloimo kako treba reavati
sofizme, ta treba reavati, i emu su korisni ovakvi [sofi-
stiki] dokazi.
Oni su korisni za filozofiju iz dva razloga. Pre svega,
poto se oni najee osnivaju na govoru, oni nas stavljaju u
bolji poloaj da vidimo u koliko je smisla uzeta svaka re, i
[pomau nam da bolje razumemo] ta u istom, a ta u
razliitom smislu vai kod stvari i kod [njihovih] imena.
Drugo, [sofistiki dokazi korisni su] za istraivanja koja
sami inimo. Naime, onaj ko je lako naveden od drugog u
zabludu, a to ne opaa, esto se izlae opasnosti da i sam isto
pretrpi od samoga sebe.
Na treem i poslednjem mestu, ti dokazi su jo korisni za
to da onaj ko se njima slui stekne glas kako je izveban u svim
stvarima i kako ni u jednoj nije neiskusan. Naime, onaj ko
uzima uee u raspravljanjima, a kritikuje ih, iako ne zna nita
odreeno da kae njihovoj jalovosti, izaziva sumnju da bi
tekoe na koje ukazuje moda mogle imati za uzrok ne
[njegovu] tenju za istinom, nego [njegovu] neiskusnost.
Onima koji odgovaraju bie jasno kako treba odvraati na
ovakve dokaze, ako je istina da je tano ono to smo ranije
rekli mestima odakle proizlaze paralogizmi, i ako smo
dovoljno razlikovali razliite vetine koje sofisti upotrebljavaju
u svojim pitanjima.
Ali nije isto, s jedne strane uzeti jedan dokaz, i videti i
objasniti njegovu neodrivost, a, s druge strane, na pitanje [koje
se odnosi na taj dokaz] moi brzo odvratiti. Jer, ono to znamo,
esto ne znamo, ako se to na drugo mesto stavi. 89 Kao to se
u drugim stvarima brzina pojaava vebanjem, tako [se ona
pojaava] i u dokazima; stoga ako jasno vidimo jednu stvar, a
nemamo iskustva njoj, mi emo esto propustiti zgodan
trenutak. I esto se ovde dogaa ono to se dogaa sa
geometrijskim figurama. Naime, ponekad, poto smo analizirali
figuru, ne moemo vie da je sastavimo. Tako je i u
pobijanjima: i ako znamo otkud dolazi veza dokaza, mi smo u
zabuni kako treba da obesnaimo dokaz.
Glava s e d a m n a e s t a [O
PRIVIDNIM REENJIMA SOFIZAMA]
Pre svega, kao to kaemo da ponekad valja pretpostaviti
verovatan dokaz istinitom dokazu, isto tako treba katkad pre
resiti dokaze na verovatan, nego na istiniti nain. Uopte sa
eristiarima [sofistima koji se prepiru] ne treba se boriti kao sa
ljudima koji [stvarno] pobijaju [protivnika miljenja], nego
kao sa ljudima koji to samo prividno ine. Naime, mi kaemo
da oni ne dokazuju svoje zakljuke, i zato se ispravljanje mora
postarati da oni i ne izgledaju kao da to ine [da stvarno vre
pobijanja].
Ako je [istinito] pobijanje jedna nedvosmislena protiv-
renost koja polazi od izvesnih injenica, nee biti potrebno
da se u njemu ine razlikovanja u izrazima, da bi se izbegle
amfibolija i homonimija. Jer, gde se dve poslednje nalaze
nema silogizma [dokaza]. Ne postoji nikakav drugi razlog da se
dodadu razlikovanja, sem taj da dobijeni zakljuak ima izgled
pravog pobijanja. Dakle, treba se uvati, ne pobijanja, nego
privida pobijanja, poto ispitivanje koje primenjuje amfibolije i
homonimne izraze, kao i sve druge prevare ove vrste
pomrauju istinito pobijanje, i ine neizvesnim koje pobijen,
ako nije pobijen.
618 619
A poto [sagovornik] ima pravo na kraju, kad se doe do
zakljuka, da kae da je [njegov] protivnik odrekao ne
zakljuak koji je on sam potvrdio, nego samo dvosmisleni
[homonimni] zakljuak, ak i ako se pretpostavi da je
[protivnik] doveo svoj dokaz do istog zakljuka [to znai da
protivnikov zakljuak nije dvosmislen], ostaje sumnja da li
je [sagovornik] bio pobijen. Jer, postoji sumnja da li protivnik
sad govori istinu. Meutim, ako bi se nainilo razlikovanje, i
ako bi se protivniku stavilo pitanje homo-nimnom izrazu ili
amfiboliji, pobijanje ne bi vie bilo neizvesno. Jo vie: bio bi
postignut cilj kome tee eristiari dodue danas manje nego
nekad, a koji se sastoji u tome da pitani odgovara sa da" ili
sa ne". Ali sad [u nae vreme], kad oni koji postavljaju [svoja]
ispitivanja ne pitaju pravilno, pitani mora da doda neto svom
odgovoru, da bi popravio nedostatak stavljene propozicije. Jer,
kad onaj ko pita ini potrebna razlikovanja, onaj ko odgovara
prinuen je da odgovara samo sa da" i ne".
Ako se pretpostavi da je dokaz koji zavisi od homo-nimije
pobijanje, tada onaj ko odgovara nee mooi da izbegne da na
neki nain bude pobijen. Jer, kad su u pitanju stvari koje se
vide, onaj ko odgovara prinuen je da odrie izraz koji je
tvrdio, i da tvrdi onaj koji je odricao.
A ono ime neki hoe da poprave ovu tekou, nije ni od
kakve koristi. Oni ne kau: Korisk je [u isto vreme] muziar i
ne-muziar", nego: ovaj Korisk je muziar, a ovaj Korisk je
ne-muziar". Jer, rei: ovaj Korisk" isto je to i rei: ovaj kod kue, ili nisu kod kue?" i to pretpostavljajui da su oba
Korisk je ne-muziar", ili: ovaj Korisk je muziar", a to je
ono to [sagovornik] istovremeno tvrdi i odrie. Ali moda
ovaj Korisk" ne znai isto u obe reenice. Jer ovde ni ime
[Korisk] nema isto znaenje. Prema tome, postoji jedna izvesna
razlika. Ali bilo bi besmisleno dati jednoj od tih linosti prosto
ime Korisk, a drugoj dodati izvestan" ili ovaj". Naime, oba
imena ne pripadaju vie jednoj linosti nego drugoj, jer je
svejedno kojoj se ono pridaje.
Meutim, poto ostaje neizvesno je li onaj ko ne razlikuje
smisao amfibolije pobijen ili nije pobijen, i poto je u
dokazivanjima doputeno initi razlikovanja, jasno je da je
zabluda dopustiti ispitivanje u apsolutnom smislu i bez
postavljanja razlika, tako da, u tom sluaju, ako ne sam
sagovornik, tada bar njegovo obrazloenje daje privid da je on
pobijen. Meutim, esto se dogaa, i ako sagovornik vidi
amfiboliju, da se on ustee da se poslui ovim razlikovanjima,
zbog velikoga broja onih koji postavljaju takva pitanja, kako
ne bi izgledalo da svud pravi tekoe. Naime, i ako sagovornik
nije mislio da je to taka oko koje se okree dokaz, on e esto
izloiti sebe paradoksu. Prema tome, tamo gde je razlikovanje
doputeno, ne treba se ustezati [da se ono primeni], kao to smo
ranije kazali.70
Ali ako se od dva pitanja ne bi nainilo jedno pitanje, ne
bi postao ni paralogizam koji proizlazi iz homonimije i iz
amfibolije, nego bi ili postalo jedno pobijanje, ili [ne bi postalo]
nikakvo [pobijanje]. Jer, u emu se razlikuje pitati da li su
Kalija i Temistokle muziari, i pitati da li oba, iako razliite
linosti, imaju samo jedno ime? Naime, ako ime izraava vie
od jedne stvari, stavljeno je vie od jednog pitanja. Ako nije
pravilno traiti da se na dva pitanja da prosto jedan odgovor,
oevidno je da ne dolikuje dati prost odgovor na jedno
homonimno pitanje, i to ak ni u sluaju ako je predikat
istinit za sve subjekte, kao to neki misle. Jer to bi bilo potpuno
isto, kao kad bi se postavilo pitanje: Da li su Korisk i Kalija
prisutni ili da nisu prisutni. Naime, u oba sluaja ima vie
reenica, jer time to je istinito rei [da su kod kue], pitanje ne
postaje jedno. Mogle bi se postaviti miri jade drugih pitanja, na
koja bi se moglo istinito odgovoriti sa da" ili ne". Ali na njih
ne treba odgovoriti samo jednim pitanjem, jer bi se time
unitilo svako raspravljanje. To je isto kao kad bi razliite stvari
dobile isto ime. Ako, dakle, ne treba dati jedan odgovor na dva
pitanja, oevidno je da u sluaju ho-monimnih [dvosmislenih]
pitanja ne treba odgovoriti sa da" ili ne". Jer, govoriti tako ne
znai nikako odgovarati,
620 621
nego prosto govoriti. Ali oni koji raspravljaju dre to u
neku ruku za odgovor, zato to ne zapaaju posledicu koja
iz toga proistie.
Kao to smo rekli,71 kao to ima nekih pobijanja koja
[u stvari] nisu to, ali izgleda da jesu, na isti nain i iz-
vesna reenja izgleda da su to, ali nisu [prava] reenja. I to
su ona [reenja] za koja kaemo da ih treba, pre nego
istinita reenja, done ti pri agonistikim razlaganjima i u
sluaju kad se pobija dvostruki smisao jednog izraza.
Kao odgovor na ono to izgleda istinito treba rei:
[to se mene tie] neka tako bude". Jer, na taj nain, ima
najmanje izgleda da postane lano pobijanje.
Ako je [sagovornik] primoran da kae neto para-
doksno, on tada treba da se naroito pobrine za to da doda
[svome odgovoru]: izgleda". Naime, tako nee izgledati ni
da je on pobijen, niti da brani neki paradoks.
A poto je jasno ono to se podrazumeva pod trae-
njem principa",72 i poto se misli da svim sredstvima treba
unititi premise koje su bliske zakljuku, treba odrei
da se odobre neke meu njima [premisama], navodei da
bi inae protivnik inio traenje principa".
Isto tako, kad protivnik od nas trai jednu propo-
ziciju, i to takvu da je ona nuna posledica nae teze,
ali da je pogrena ili paradoksna, treba rei da je ona
ista kao teza. Jer, nune posledice jedne teze izgleda da
ine deo same teze.
Kad je, dalje, opte [univerzalno] uzeto ne pod [jed-
nim odreenim] imenom, nego na osnovu poreenja, valja
rei da ga [onaj ko postavlja pitanja] ne uzima u za-
kljuku u smislu u kome smo ga odobrili, kao ni u smislu
u kome ga je sam on izneo u premisi. Jer na tome se esto
osniva i pobijanje.
Ako su ti putevi [odbrane] zatvoreni, treba pribei
argumentu da protivnik nije pravilno dokazao zakljuak, i
suprotstaviti mu se pomou ranije utvrenih razlikovanja.73
U sluaju kad su imena uzeta u svojstvenom smislu
valja, nunim nainom, odgovarati ili prosto, ili initi
razlikovanje. Pobijanje moe proizai kad su u propozicije
upletene neke stvari koje se pretpostavljaju, 74 kao kad se,
na primer, ne pita jasno, nego u skraenom [nepotpunom]
obliku. Uzmimo kao primer: Je li ono to pripada Atinja-
nima svojina Atinjana? Da. Tako je i u drugim
sluajevima. Ali pripada li ovek ivotinjama? Da.
Dakle, ovek je svojina ivotinja." [U ovoj sofizmi] kaemo
da ovek pripada ivotinjama, zato to je ivotinja, [u
smislu u kome kaemo] da Lisandar pripada Spartancima,
zato to je Spartanac. Vidi se, dakle, da, kad je premisa
nejasna, nju ne treba jednostavno odobriti.
Kad se dve stvari75 opte pretpostavi da, ako je
jedna istinita, i druga je istinita nunim nainom, ali ako
je druga istinita, prva nije istinita nunim nainom, u
tom sluaju, ako se postavi pitanje koja je od dve stvari
istinita, moe se dopustiti da je to ona koja ima manji
obim. Naime, tee je zakljuiti polazei od veega broja
premisa.
A ako sofist pokuava da navede da se prihvati kako
jedan izraz ima kontrerau suprotnost, a drugi je nema,
pod pretpostavkom da je njegovo tvrenje istinito, trebalo
bi rei da svaki od izraza ima kontrernu suprotnost, ali da
jedna od kontrernih suprotnosti nema imena.
A poto bi gomila za neka svoja tvrenja rekla
da se vara onaj ko se sa njima ne slae, a to ne bi rekla za
druga tvrenja, kao na primer, za sva ona po kojima je
miljenje podeljeno (jer, na primer, gomila nema nikakvo
jasno ubeenje tome da li je dua ivih bia propadljiva
ili besmrtna), u svim sluajevima gde se ne vidi u kome
se smislu pretpostavljena premisa obino uzima, treba
odgovoriti: kao misli" [maksime", senten-cije"] (jer
gomila naziva imenom misli" i istinita miljenja i opte
negacije) ili kao [nuni stav]: dijagonala je inko-
mensurabilna". U svim sluajevima gde su podeljena
gledita istinitosti [jednog stava], najbolje se moe izbei
dokaz kad se promene reci. Poto je nejasno u kome je od
dva smisla premisa istinita, nee izgledati da se postavlja
sofizma, a poto su miljenja podeljena, nee
622 623
izgledati da se upada u zabludu. A promena izraza uinie
dokaz neoborivim.
Naposletku, uvek, kad sagovornik predoseti jedno pitanje,
on treba da krene ispred prigovora [da preduhitri prigovor] i da
prvi govori. Tako e se najuspenije dovesti u zabludu onaj ko
pita.
Glava o s a m n a e s t a
[PRAVILNO REENJE SOFISTIKIH SILOGIZAMA1
Pravilno reenje sastoji se u tome da se uini oevidnim
pogreno zakljuivanje, na taj nain to se pokazuje od koje
vrste pitanja zavisi zabluda. A pogreno zakljuivanje uzeto je u
dvostrukom smislu (jer pogreno se zakljuuje ili ako je dobijen
pogrean zakljuak, ili ako zakljuivanje izgleda da je istinito,
ali nije takvo). A poto je tako, postojae reenje kome smo
govorili, a i ispravljanje prividnog dokaza koje se sastoji u tome
da pokae na kome se pitanju osniva privid.
Tako se dogaa da se unitavanjem [negiranjem] reavaju
dokazi koji su istinita zakljuivanja, a da se razlikovanjima
reavaju prividni dokazi.
Ali poto meu dokazima koji su [prava] zakljuivanja76
jedni imaju istinit, a drugi laan zakljuak, dokazi koji su
lani zbog njihovog zakljuka mogu biti reeni na dva naina.
To se moe uiniti kad se [u isto vreme] uniti [negira] jedna od
traenih premisa,77 i kad se pokae da se zakljuak ne odnosi
onako kao to se kae. 78 Meutim, oni [dokazi] koji su lani
zbog njihovih premisa mogu biti reeni samo unitenjem
[negiranjem] jedne od premisa, poto je zakljuak istinit.
Zato, ako elimo da oborimo jedan laan silogizam,
moramo prvo da vidimo [da ispitamo] da li on zakljuuje ili ne
zakljuuje.79 Zatim, moramo da razmotrimo da li je zakljuak
istinit ili laan, da bismo mogli resiti dokaz ili delei ga, ili
unitavajui ga [negirajui ga], i to unitavajui ga na jedan poto ono to treba da bude uraeno" ima vie znaenja.
ili na drugi od ranije naznaenih naina.80
Na kraju, postoji velika razlika u tome da li se jedan dokaz
reava kad je neko [sagovornik] pitan, ili kad nije. Naime, teko
je predvideti [zamke]; meutim, lake ih je videti u dokolici
[kad se ima vremena za razmiljanje].
Glava d e v e t n a e s t a
[REENJE POBIJANJA KOJA DOLAZE OD
HOMONIMIJE I AMFIBOLIJE]
Od pobijanja koja se osnivaju na homonimiji i amfi-boliji,
jedna sadre pitanje koje ima nekoliko smisla, a druga
zakljuak sa vie znaenja. Tako, na primer, u dokazu onaj ko
uti govori" zakljuak je dvosmislen, a u dokazu onaj ko
saznaje ne razume ono to saznaje" jedno od pitanja sadri
amfiboliju.
A dvosmisleno je as istinito, a as nije; ono znai neto
to jeste i neto to nije.
Uvek kad postoji mnoina smisla u zakljuku, pobijanje
teze [sagovornika] dobija se samo ako sofist uzme u obzir i
protivrenost [sagovornikove] teze, kao to je, na primer,
sluaj u dokazu lep videti"81. Naime, bez protivrenosti nije
bilo pobijanja. Ali, uvek kad postoji mnoina smisla u
pitanjima, nije nuno odricati prvo premisu koja ima dva smisla
[da bi se dobilo pobijanje]. Jer ona [ta premisa] nije bila cilj
dokaza, nego samo sredstvo pomou koga on postaje.
Od poetka treba odgovarati, obraajui panju na
dvosmislenost i u izrazu, i u govoru, i rei da je u jednom
smislu ovako, ali da u drugom smislu nije. Tako, na primer,
[valja rei] da je [izraz] utei govoriti" mogu u jednom
smislu, a nemogu u drugom. I [isto tako valja rei da je
mogua] u jednom smislu [propozicija]: Treba raditi ono to
treba da je uraeno", a da u drugom smislu [ona] nije mogua,
Ako se u poetku [dvosmislenost] previdela, tada pri
zakljuku valja tako uiniti ispravku, da se pitanju stavi
624 40 Organon 625
dodatak. Tako se, na primer, kae: Je li mogue utei
govoriti?" Nije, ali je to mogue kad se govori ovoj
stvari koja uti." Isto se postupa i kad se vie znaenja
nalaze u premisama. Na primer: Dakle ne razume se ono
to se zna? Da, ali ne kad se tako [na odreeni nain]
zna."82 Jer, nije isto rei: oni koji znaju ne mogu razumeti
ono to znaju" i kazati: oni koji znaju na odreeni nain
ne mogu razumeti ono to znaju." Uopte, [onaj ko
odgovara] valja da se bori, ak i ako [protivnik] apsolutno
[nedvosmisleno] izvodi zakljuak. Naime, [onaj ko odgo-
vara] treba da kae da ono to je [protivnik] negirao nije
stvar koju je on sam izrekao, nego samo njeno ime, i da,
prema tome, nema pobijanja [to jest: protivnik ga nije
pobio].
Glava d v a d e s e t a
[REAVANJE POBIJANJA
OSNOVANIH NA PODELI I SASTAVLJANJU]
Jasno je kako treba reavati pobijanja osnovana na
podeli i sastavljanju. Naime, ako govor ima razliit smisao,
prema tome da li je podeljen ili sastavljen, tada, im
sofist izvede zakljuak, treba uzeti izraz u suprotnom
smislu.83
Sva [sofistika] rasuivanja kao sledea osnivaju se na
sastavljanju i na podeli. Je li onim ime si video ovog
oveka udarenog, on bio udaren?" I: Jesi li ga ti video
onim ime je on bio udaren?" Ovaj paralogizam sadri u
svojim pitanjima neto dvosmisleno, ali se [u stvari]
osniva na sastavljanju. A znaenje koje se osniva na podeli
[reci] nije dvosmisleno, poto podeljeni govor nije vie isti,
sem ako se ne pretpostavi da je izraz koji je izgovoren,
zbog naglaavanja [akcentiranja] kao [breg] i se moe. Ali oevidno je da ovo reenje nije dobro. Jer isto
[granica] izraz sa dvojakim smislom. U napisanom
obliku re je ista, kad je napisana istim slovima i na isti
nain, i ak i tu se sada stavlja znak da bi se obeleio
izgovor, ali reci, onakve kakve su izgovorene, nisu iste.
Tako deljenje nije dvosmislenost. Prema tome, jasno je da
se sva pobijanja ne osnivaju na dvosmislenosti, kao to
neki tvrde.
Onaj ko odgovara treba da podeli reci, jer nije isto
rei: Video sam svojim oima jednog udarenog oveka",
i Video sam jednog oveka, udarenog svojim oima."
A dokaz Eutidemov84 [ima za zakljuak]: Ti, koji si
sad u Siciliji, zna da ima trijera85 u Pire ju."
Zatim, drugi primer: Da li dobar ovek koji je obuar
moe biti rav? [Ovde se podrazumeva odgovor: ne].
Ali dobar ovek moe biti rav obuar; dakle, dobar
obuar bie rav." [Jo jedan primer:] Da li je dobro
uiti ono to je dobro znati? [Odgovor: da]. Ali
znanje zla je dobro; dakle, zlo je dobar predmet za uenje.
[Odgovor: da.] Ali zlo je i zlo i predmet za uenje.
Tako je zlo rav predmet za uenje. Ali, dobro je znati
zlo." [Opet jedan primer:] Je li istina rei sad da si ti
roen? [Odgovor: da.] Dakle, ti si sad roen." Kad
je ovaj iskaz podeljen, on ima drugo znaenje. Naime
istina je rei sad da si ti roen, ali nije istina rei da si ti
roen sad. [Ili primer:] Hoe li ti neto to moe, i
kako moe, i da uini? [Odgovor: da.] Kad ne svira
u kitaru, ti ima sposobnost da svira u kitaru. Dakle, ti
moe da svira u kitaru, ne svirajui u kitaru." U stvari,
nema se sposobnost da se svira u kitaru kad se ne svira u
kitaru, nego samo kad se to ne ini, ima se sposobnost da
se to ini.
Neki reavaju ovo poslednje pobijanje i na drugi na-
in. Ako je bilo priznato da se radi onako kako se moe,
iz toga, kau oni, ne proizlazi da se svira u kitaru kad se
ne svira u kitaru. Naime, nije bilo priznato da se neto ini
na sve naine na koje se to moe initi, i nije isto initi
to na nain na koji se moe, i initi na sve naine na koje
je reenje dokaza koji zavise od istoga mesta. Meutim,
ovo reenje nee se primeniti na sve sluajeve ove vrste
ni na sve naine na koje se stavljaju pitanja; ono vai
protiv onoga koji pita, ali ne protiv njegovog dokaza.
626 40* 627
 Glava d v a d e s e t prva
[REENJE POBIJANJA KOJA DOLAZE
OD NAGLAAVANJA AKCENTIRANJA]
Ne postoje paralogizmi koji se osnivaju na naglaavanju
[akcentiranju] bili oni napisani, ili govoreni, sem, moda,
vrlo malo njih, i to ove vrste kao to je sledei: Je li tamo gde
ti stanuje kua? Da. Je li ti ne stanuje negacija od ti
stanuje? Da. Ali ti si rekao da je tamo gde ti stanuje kua.
Dakle, kua je negacija." Jasno je kako se reava [ova tekoa].
Naime, kad se izgovara sa otrim naglaskom [spiritus asper],
re ne znai isto kao kad se izgovori sa mekim naglaskom
[spiritus lenis].
Glava d v a d e s e t d r u g a
[REENJE POBIJANJA KOJA SE OSNIVAJU
NA OBLIKU GOVORA]
Jasno je i kako treba odbiti ove paralogizme koji se
osnivaju na istom izraavanju onoga to nije isto. Naime, mi za
to imamo razliite kategorije. Tako se onaj od sago-vornika koji
je bio ispitivan saglasio da jedan termin koji izraava jednu
supstanciju nije pridan drugoj stvari. Meutim, drugi je
[sagovornik] pokazao da je ono to je u stvari kvantitet ili
relacija pridato nekoj drugoj stvari, ali da to, zbog naina
govora, izgleda da oznaava supstanciju. To, na primer, biva u
sledeem dokazu: Moe li se isto u isto vreme i initi i biti
uinjeno? Ne. Ali neto se moe videti, i isto u istom
odnosu [moe] biti vieno." [Jo jedan primer:] Je li trpljenje
[pasivnost] delanje [aktivnost]? Ne. ali tada: ,on je
iseen', ,on je ispeen', ,on je aficiran', jesu slini izrazi, i svi
oni oznaavaju trpljenje; a opet ,govoriti', ,trati', ,videti' slini
su jedan drugome izraajno [naime, svi oni izraavaju akciju]. ,
Videti' je opaanje, i prema tome je, u isto vreme, trpljenje i
delanje."
Meutim, ako se pretpostavi da u naznaenom pri-meru,
poto se [sagovornik] saglasio s tim da se ne moe u isto
vreme ista stvar initi i biti uinjena, [on dalje] tvrdi da se ta
stvar u isto vreme moe videti i biti viena, on jo nije pobijen
ako kae da videti" nije delati nego trpeti. Jer i ovo pitanje
treba dodati, iako slualac pretpostavlja da je ono ve
prihvaeno, kad je prihvaeno da je ei" initi", da je
biti seen" biti injen", a da je tako i sa svima drugim
stvarima koje se na isti nain izraavaju. Sam slualac dodaje
ostalo, mislei da je znaenje isto. Ali, znaenje nije isto, ve se
samo ini da je takvo, poto je govor slian.
Ovde se dogaa isto to i kod homonima. Kad su u pitanju
homonimne stvari, onaj ko je nevian dokazivanju misli da je
sofist odrekao stvar koju je tvrdio, a ne samo ime [re].
Meutim, i ovde je potrebno [postaviti] novo pitanje: da li je
iskazan homonimni izraz samo u jednom smislu. Jer, samo ako
se ovo prihvati, postojae pobijanje.
Dokazi slini prethodnima jesu sledei. [Pita se, na
primer:] da li se izgubilo ono to se najpre imalo, a to se
potom nema. Jer, onaj ko je izgubio samo jednu kocku, nee
imati vie deset kocaka." 86 U stvari, neko je izgubio samo ono
to vie nema, ali to je ranije imao; meutim nema nikakve
nunosti da je on izgubio toliko stvari ili u tolikom broju. Tako
se pitanje odnosilo na ono to neko ima, a zakljuak [se
odnosio] na koliinu stvari koju ima, jer je deset koliina.
Ako bi se, dakle, u poetku pitalo da li je neko izgubio onoliko
stvari koliko je ranije imao, a sad ih vie nema, sa time se niko
ne bi saglasio drukije nego ovako: ili onoliko [stvari koliko je
imao] ili samo jednu od tih stvari.
[A ima i drugi primer:] ovek moe da da ono to nema,
jer on nema samo jednu kocku."87 U stvari, ono to je ovek
dao nije ono to nije imao, nego nain na koji on to nije imao,
upravo samo jednu [kocku]. Izraz samo" ne znai ono
[individualnu supstanciju], i nita kvalitativno, i nita
kvantitativno, nego znai samo odnos prema neem, upravo da
neto nije zajedno sa drugim. To je isto kao
628 629
kad bi na pitanje: Moe li neko dati ono to nema?"
odgovor bio odrean; pa se, zatim, pitalo moe li neko
brzo dati neki predmet kad ga nije brzo imao; i najzad se,
na potvrdan odgovor, zakljuilo da ovek moe dati ono
to nema. Oevidno je da se [u stvari nita] nije
zakljuilo. Jer, brzo dati" ne znai dati izvesnu stvar, ve
dati je na izvestan nain. A jedna stvar moe se dati na
nain na koji se nije imala. Tako, na primer, ona se mogla
imati sa zadovoljstvom, a mogla se dati sa alou.
Slini [dokazima kojima smo govorili] jesu svi sle-
dei: Moe li se udariti rukom koja se nema, ili moe li
se videti okom koje se nema? Jer, nema se samo jedna
ruka ili samo jedno oko."
Neki reavaju ove paralogizme na taj nain to go-
vore da onaj ko ima vie od jednog oka ili vie od neke
druge stvari ima takoe samo jedno oko.
Drugi ovo [ove paralogizme] reavaju kao [to reavaju
pobijanje dokaza:] Covek ima ono to je dobio." Naime,
jedan [od dva protivnika] dao je samo jedan jedini kameni,
a drugi, kau oni, ima od njega samo jedan jedini kameni.
Drugi, meutim, odmah negiraju pitanje, i kau da se
moe imati ono to se nije dobilo. Uzmimo kao primer:
poto se dobilo slatko vino, moe se imati kiselo vino,
ako se ono pokvarilo onda kad je primano.
Ali, kao to smo ve ranije88 rekli, sva ova reenja
upravljena su oveku, a ne njegovom dokazu. Jer, kad bi
to bilo [pravo] reenje, tada, ako se prihvati suprotna pro-
pozicija, ne bi se moglo nai reenje, kao to se dogaa u
drugim sluajevima. [Uzmimo da je reenje:] Ovaj izraz je
istinit u jednom smislu, a ne-istinit u drugom smislu",
tada, ako [onaj ko odgovara] potpuno prihvati izraz,
sleduje zakljuak [sofista]. Meutim, ako zakljuak ne sle-
duje, to nee biti reenje. A ono to tvrdimo prethodnim
primerima, jeste da nije dat nikakav dokaz, i kad se sve
premise sofista prihvate.
Ovde spadaju i sledei dokazi: "Je li neko napisao ono
to je napisano? [Odgovor: da.] Ali sad je ono to
je napisano naime da ti sedi lano tvrenje. Ali
ono je bilo istinito, onda kad je bilo napisano. Dakle
tvrenje koje je bilo napisano jeste u isto vreme lano i
istinito."89 [Ovaj primer je sofizam.] Jer, lanost ili isti-
nitost jednog tvrenja ili jednog miljenja ne oznaava
supstanciju nego kvalitet [tvrenja ili miljenja]. Jer, na
tvrenje primenjuje se ista primedba kao na miljenje.
[Primer:] Je li ono to ui onaj ko ui ono to on
ui? [Da.] Ali on ui brzo ono to je sporo." Ovde
nije reeno ta ui [onaj ko ui], nego kako [na koji nain]
ui.
Drugi primer: Da li se gazi nogama ono to se pre-
lazi hodajui? [Da.] Ali hoda se celoga dana." Ovde
nije govoreno onome po emu se ide [o mestu idenja]
nego vremenu kad se ide.
A kad se kae piti pehar", time se ne oznaava ono
to se pije, nego ono iz ega se pije.
[Drugi primer:] Zna li se ono to se zna, ili zato to
je to naueno, ili zato to je to pronaeno? [Da.] Ali
pretpostavimo da je od dve stvari jedna pronaena, a druga
nauena; obe stvari nisu ni pronaene, ni nauene." U
stvari, ono to se zna" znai u zakljuku celinu stvari, a
u propoziciji svaku stvar pojedinano uzetu.
[Pomenimo] i dokaz da postoji trei ovek", razliit
od oveka po sebi" i od pojedinanih ljudi.90 [Ali to je
sofizma]. Naime, ovek i svaki opti predikat ne znai po-
jedinanu supstanciju, nego [znai] kvalitet, ili kvantitet,
ili odnos, ili koju drugu ovakvu kategoriju. Isto je i sa
pitanjem: Da li su Korisk i muziar Korisk istovetni ili
razliiti?" Jer, Korisk" izraava pojedinanu supstanciju,
a muziar Korisk" kvalitet, tako da se ovaj ne moe
odvojeno posmatrati. Ali, odvojeno posmatranje opteg
pojma ne ini treeg oveka", nego njega ini priznavanje
da je ovek individualna supstancija. Naime, ovek kao
takav" ne moe biti pojedinana supstancija, kao to je to
Kalija. I niem ne bi sluilo tvrditi da je ono to je odvo-
jeno posmatrano ne individualna supstancija, nego kvalitet.
630 631
Jer uvek bi jo postojalo Jedno, van mnoine stvari, i to bi
bio ovek. Oevidno je da ne treba prihvatiti da je zajed-
niki predikat svih individua jedna individualna supstancija,
nego treba rei da on znaci kvalitet, ili kvantitet, ili neku
drugu kategoriju te vrste.
Glava dvadeset t r e a
[GLAVNO PRAVILO ZA RESAVANJE
POBIJANJA OSNOVANIH NA GOVORU]
Uopte reenje dokaza koji se osnivaju na govoru
uvek e se dati pomou suprotnosti onome od ega zavisi
[protivnikov] dokaz. Ako se dokaz, na primer, osniva na
sastavljanju, reenje se sastoji u razvijanju, a ako se [dokaz]
osniva na razvijanju, reenje se sastoji u sastavljanju.
Ako dokaz zavisi od otrog akcentiranja, tada reenje
lei u mekom akcentiranju, a ako [dokaz] zavisi od mekog
akcentiranja, reenje je otro akcentiranje. Ako se dokaz
osniva na homonimiji, on se moe resiti ako se upotrebi
suprotni termin. Tako, na primer, ako je zakljueno da je
jedna stvar beivotna, treba osporiti svoju raniju negaciju
da je stvar bila takva, i pokazati u kome je smislu ona
oivljena. A ako je reeno da je stvar beivotna, i ako je
[sofist] zakljuio da je ona oivljena, treba pokazati kako
je ona beivotna. Isto vai i u sluaju amfibolije. A ako se
dokaz osniva na slinosti izraza, suprotnost e biti reenje.
[Na primer]: Moe li se dati ono to se nema?" Ne moe
se dati ono to se nema, ali se moe dati na nain na koji
se nema, naime samo jedna kocka. [Primer]: Da li se
zna ono to se zna zato to se to nauilo, ili zato to je to
naeno?" Da, ali to ne vai za celinu onoga to se zna. I:
ako ovek gazi nogama ono to prelazi hodajui", to se
ne odnosi na vreme kad ide. I tako dalje.
Glava dvadeset e t v r t a
[REENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA AKCIDENCIJI]
Za sve dokaze koji se osnivaju na akcidenciji vai
samo jedno i isto reenje. Poto je neodreeno kad samoj
stvari treba tvrditi ono to se tvrdi njenoj akcidenciji, i
poto u izvesnim sluajevima izgleda i pretpostavlja se da
je nunim nainom tako, a u drugom sluajevima da to
nije nuno, potrebno je, kad se izvede zakljuak, u
svim sluajevima dati isti odgovor, naime da nikakva
nunost za to ne postoji.91 Ali treba imati [pri ruci]
primere za to.92
Na akcidenciji se osnivaju svi dokazi to spadaju u
istu vrstu kao sledei. Zna li ono to hou da te pi-
tam?"93 Poznaje li onoga ko se pribliava ili onoga ko je
sakriven velom?"94 Je li statua tvoje delo?" 95 Ili: Je li
pas tvoj otac?"96 Je li mali broj, pomnoen malim brojem
mali broj?"
Oevidno je da u svim ovim sluajevima nije nuno
da atribut koji je istinit akcidenciji bude istinit i stvari.
Samo stvarima koje su po [svojoj] supstanciji bez razlika i
jedno, pripadaju svi isti atributi. Meutim, ako je u pitanju
neto dobro, nije isto biti dobar i biti pitan. U sluaju
oveka koji se pribliava ili koji je sakriven velom, nije isto
pribliiti se i biti Korisk. Tako, ako poznajem Koriska a
ako ne poznajem onoga ko se pribliava, ne moe se rei
da u isto vreme poznajem i ne poznajem istog oveka. A
ako je jedna stvar moja, i ako je ona delo, ne moe se rei
da je moje delo, nego je ili [moja] svojina, ili [moja]
stvar, ili neto drugo. Reenje se daje na isti nain i u
drugim sluajevima.
Neki reavaju ova pobijanja time to odbijaju [stav-
ljeno] pitanje. Jer, oni kau da je mogue poznavati i ne
poznavati istu stvar, ali ne u istom odnosu. Prema tome,
kad ne poznaju oveka koji se pribliava, ali poznaju Ko-
riska, oni smatraju da poznaju i da ne poznaju isti pred-
met, ali ne u istom odnosu.
Meutim, kao to smo ve rekli,97 treba da bude isto
ispravljanje dokaza koji se osnivaju na istom uzroku. Ali
to ispravljanje nee se dogoditi, ako se ista premisa pri-
meni ne na poznavanje neega, nego na bie ili na bie u
izvesnom stanju, ako se, na primer, pretpostavi: To bie
632 633
je otac", i Ono je tvoj [otac]". Jer, ako je to istinito u
izvesnim sluajevima, i ako je mogue da se isto i zna i ne
zna, ovde se naznaeno ni u emu ne primenjuje.
Zatim, nita ne stoji na putu da isti dokaz ima vie
nedostataka. Ali otkrivanje tih nedostataka nije reenje. Jer,
moe se pokazati da je izveden laan zakljuak, a ne po-
kazati odakle on proizlazi, kao to je, na primer, sluaj u
Zenonovom dokazu protiv kretanja. I zato, ako bi se po-
kualo da se pokae nemogunost ovoga uenja, to bi bio
pogrean postupak, i kad bi se dalo deset hiljada dokaza.
Jer, to nije reenje [Zenonovog dokaza]. Naime, reenje se
sastoji u otkrivanju lanosti silogizma na taj nain to se
pokazuje otkuda ta lanost proizlazi. Ako protivnik nije
nita dokazao, ili ako on sad pokuava da utvrdi ili neto
istinito, ili neto lano, otkrivanje toga jeste reenje [sofizme].
Nita ne stoji na putu da se to [reenje] primeni na
izvesne paralogizme, ali u sluajevima kojima se ba-
vimo izgleda da se ovo [reenje] ne moe prihvatiti. Jer
Korisku se zna da je Korisk, a onome ko se pribliuje
da se pribliuje. Izgleda da se ista stvar moe znati i ne
znati, kao, na primer, kad se zna da je jedan ovek
beo, ali se ne zna da je on muziar. Naime tako se ista
stvar zna i ne zna, ali ne u istom odnosu. Ali onome ko
se pribliuje i Korisku zna se da se ovek pribliuje, a
da je on Korisk.
Pogreku slinu onoj koju ine ljudi koje smo pome-
nuli, ine oni koji reavaju sofizmu da je svaki broj
mali broj. Jer gree oni koji prelaze preko toga to zaklju-
ak nije dokazan, i kau da je on dokazan i istinit, poto
je svaki broj [u isto vreme] veliki i mali.
Neki reavaju sledea zakljuivanja, tvrdei da ona sa-
dre izvesnu dvosmislenost, kao, na primer, da je to tvoj
otac, ili [tvoj] sin, ili [tvoj] rob. Meutim, oevidno je da,
ako se privid pobijanja osniva na mnoini znaenja, tada
re ili izraz [o kojima se govori] moraju biti uzeti u vie
svojstvenih znaenja. Naime niko ne kae da je jedan
ovek dete drugoga u pravom smislu, ako je drugi
gospodar [toga] deteta, nego je ovo povezivanje akciden-
talno. Je li ovo bie tvoje? Da. Je li to dete?
[Da.] Dakle, to je tvoje dete." Naime ono je akciden-
talno tvoje" i dete", ali nije tvoje dete".
Postoji i dokaz da je jedno od zala dobro, jer mudrost
je znanje zlima [ ]. Ali izraz: Ovo je
onih [stvari]" nije uzet u vie znaenja, nego samo znai:
ovo je osobina [tekovina, ] onih stvari". Smatra se
da taj izraz ima vie znaenja (jer mi kaemo i da ovek
spada u ivotinje, iako nije njihova svojina). Isto tako,
kae se da izraz koji stoji u odnosu sa zlima" pomou
reci ,,o" jeste, zbog toga, ,,o zlima", iako nije jedno od
zala. Zato treba rei da ova prividna znaenja dolaze
otuda to je izraz upotrebljen na izvestan nain ili u apso-
lutnom smislu.
Meutim, [moe se rei] mogue je nai pravu dvo-
smislenost u izrazu: Poneko od zala je dobro." To je
mogue, ali ne u ovom primeru, nego u sledeem: Jedan
rob je dobar od ravoga gospodara." Ali moda ni ovde
nemamo dvosmislenost. Jer, neto moe biti dobro, i od jed-
nog bia, a da ne bude u isto vreme dobro od jednog bia.
Rei da ovek spada u ivotinje isto tako ne predstav-
lja iskaz sa vie znaenja. Jer, jedno tvrenje ne dobija vie
znaenja samo time to se skraeno izraava. Isto tako,
kad mi samo polovinu stiha izrazimo i kaemo: Opevaj,
boginjo, gnev..." izraavamo misao: Daj mi Ilijadu."
Glava d v a d e s e t peta
[REENJE POBIJANJA KOJA DOLAZE OD SUPROTNOSTI
IZMEU APSOLUTNIH I RELATIVNIH IZRAZA]
Dokaze koji se osnivaju na izrazu to vai za jednu
pojedinanu stvar ili u izvesnom pogledu, ili u izvesno
vreme, ili na izvestan nain, ili u izvesnom odnosu, ali ne
u apsolutnom smislu, treba reavati razmatrajui zaklju-
ak, uporeen sa njegovom protivrenou [odricanjem,
negacijom], da bi se videlo potpada li on pod neku od
ovih odredaba. Ako je nemogue da kontrerne i kontra-
diktorne suprotnosti, i tvrenje [afirmacija] i odricanje
634 635
[negacija], apsolutno pripadaju istoj stvari, nita ne spreava
da i jedna i druga [od tih suprotnosti] pripadaju u isto vreme toj
stvari u izvesnom pogledu, ili u izvesnom odnosu, ili na
izvestan nain, ili da joj jedna od njih pripada u izvesnom
pogledu, a druga u apsolutnom smislu. Iz toga izlazi da ako
jedna [od tih suprotnosti] pripada stvari apsolutno, a druga u
izvesnom pogledu, tada jo nema pobijanja. A ovo upravo treba
gledati u zakljuku uporeeno sa njegovom protivrenou
[odricanjem, negacijom].
Svi dokazi kao sledei imaju tu osobinu. Moe li nebie
postojati? [Ne]. Ali ono je neto, i ako je nebie." Isto
tako, bie nee postojati, jer ono nee biti neko od bia. Je
li mogue da se isti ovek, u isto vreme, istinito i lano
zakune?" Moe li isti ovek, u isto vreme, da bude
posluan i neposluan istoj linosti?"
Treba rei da biti neto" i biti" nije isto. A ak i ako je
nebie neto, ono to nije potpuno [apsolutno]. Isto tako, ako se
neko istinito zakune u pojedinanom sluaju ili u izvesnom
pogledu, on se ne zaklinje apsolutno istinito nunim nainom.
Jer, onaj ko se zakleo da e se krivo zakleti, dri svoju zakletvu
samo onda kad se krivo zaklinje, ali je ne dri potpuno. Isto
tako, onaj ko je neposluan ne slua, ali je posluan u jednoj
taki.
Zakljuivanje je slino i kad se tie pitanja da li isti ovek
u isto vreme moe rei ono to je istinito i ono to je lano. Ali
poto se ne moe lako videti da li apsolutno" treba da bude
pridato onome to se kae istinito ili onome to se kae lano,
sluaj izgleda teko resiti. Ali nita ne stoji na putu da je jedan
govor laan u apsolutnom smislu, a istinit u izvesnom pogledu,
ili za jednu odreenu stvar, upravo da je istinit u nekim
sluajevima, ali da nije istinit u apsolutnom smislu.
Isto je kada je re odnosu, mestu i vremenu. Svi
sledei paralogizmi osnivaju se na njima. Je li dobro zdravlje
ili bogatstvo? [Da]. Ali za nerazumnog i za onog ko ne
ini od njih dobru upotrebu, oni nisu dobro. Dakle oni su dobro
i nisu dobro."
Zatim: Je li dobro biti zdrav i biti na elu drave?
[Da]. Ali moda je nekad bolje ne biti ni jedno ni
drugo. Dakle isto je za istog oveka dobro i nije dobro.
Nita ne stoji na putu da je jedna stvar dobro u apsolut
nom smislu, a da nije dobro za nekoga; ili da neto, i ako
je dobro za nekoga, nije dobro sad [u izvesno vreme] ili
ovde [na izvesnom mestu]."
Je li zlo ono to ne bi hteo pametan ovek? [Da.]
Ali on nee da izgubi dobro. Dakle, dobro je zlo." U stvari, nije
isto rei: Dobro je zlo" i: Izgubiti dobro jesto zlo."
Isto je i sa zakljukom lopovu. Jer, ako je lopov zlo,
uzeti nije zlo. Dakle, ono to lopov hoe nije zlo, nego dobro,
poto je ono to je dobro uzimati dobro.
I bolest je zlo, ali nije [zlo] osloboditi se bolesti.
Da li pravino treba pretpostaviti nepravinom, i ono to
se ini na pravian nain onome to se ini na nepravian
nain? [Da.] Ali, treba pretpostaviti da se nepravino
umre."
Zatim: Je li pravino da svaki ima svoje? [Da.]
Ali ono to sudi ja sudi po svom miljenju [ubeenju],
vai po zakonu, i kad je pogreno. Dakle, ista stvar je i
pravina i nepravina."
A zatim: Da li treba odluiti u korist onoga ko govori
pravine, ili u korist onoga ko govori nepravine stvari?
[U korist onoga ko govori pravine stvari.] Ali pra
vino je da onaj ko je podneo nepravdu u potpunosti kae
ono to je pretrpeo. A to su bile nepravine stvari."
[Meutim, ovo su sofizme.] Naime, iz toga to treba
pretpostaviti trpljenje nepravde, ne proizlazi da ono to se ini
na nepravian nain treba pretpostaviti onom to se ini na
pravian nain. Naime, u apsolutnom smislu uzeto,
preimustvo ima ono to se ini na pravian nain, i ako, u
izvesnom pojedinanom sluaju, nita ne stoji na putu da ono
to se ini na nepravian nain ima preimustvo nad onim to
se ini na pravian nain. A pravino je za oveka da ima ono
to je njegovo, ali nije pravino da ima ono to je tue. Nita ne
stoji na putu da jedan odreeni sud bude pravian, na primer
ako je donet shodno miljenju
636 637
[ubeenju] sudije. Jer, iz toga to je neto pravino u izves-
nom sluaju ili na izvestan nain, ne proizlazi da je to i
apsolutno pravino. A, isto tako, i ako su stvari nepravine,
nita ne stoji na putu da bude pravino to rei. Jer, iz toga
to je pravino to rei, ne proizlazi nunim nainom da su
stvari pravine, kao to stvari nisu korisne zato to je
korisno rei da su one takve. Isto vai i za pravine stvari.
A ako su kazane stvari nepravine, zbog toga ne pobeuje
onaj ko govori nepravine stvari. Jer, on govori stvari koje
je pravino govoriti, ali koje su u apsolutnom smislu i kad
se trpe nepravine.
Glava d v a d e s e t e s t a
[REAVANJE POBIJANJA OSNOVANIH NA
NEPOZNAVANJU POBIJANJA" IGNORATIO ELENCHI]
Sto se tie pobijanja koja se osnivaju na definiciji
pobijanja, prema opisu koji smo dali ranije98 na njih
treba odgovoriti na taj nain to e se zakljuak [sofista]
uporediti sa njegovom protivrenou [sa tezom sagovor-
nika], i to e se videti da li e tu biti isti atribut, i uzet sa
istog gledita, i u istom odnosu, i na isti nain, i u istom
vremenu. Ako u poetku ovo pita [sofistiki protivnik],
tada se nee pretpostaviti da je nemogue za jednu istu
stvar da bude dvostruka i ne-dvostruka, nego e se pret-
postaviti da je to mogue, ali ne tako da bismo, ako bismo
to prihvatili, mi sami bili pobijeni.
Svi sledei zakljuci zavise od uzroka ove vrste. Po-
znaje li stvar onaj koji zna da je ona ono to jeste?" I na
isti nain: ,,I vai li isto za onoga ko to zna? [Da.]
Ali ovek koji zna da je Korisk Korisk, moe ne znati da
je ovaj muziar, tako da taj ovek isto zna i ne zna." A
zatim: Je li stvar od etiri lakta vea od stvari od tri lakta?
[Da.] Ali iz stvari od tri lakta moe postati po duini
druga, koja ima etiri lakta. A vee je vee nego manje.
Dakle, ista stvar je i vea i manja od same sebe."
Glava d v a d e s e t s e d m a
[REENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA
TRAENJU PRINCIPA" PETITIO PRINCIPU]
to se tie pobijanja u kojima se ono to je u poetku
stavljeno radi raspravljanja trai i uzima kao priznato,
ako to primeti onaj ko odgovara, on ne treba da odobri
ono to mu se trai, i kad bi to bilo verovatno, nego treba
da kae istinu. Ali ako je pogreka [traenje principa"]
ostala skrivena, tada zbog nedostatka u zakljuivanjima ove
vrste treba prebaciti pogreku na onoga ko pita, i rei da
on nije izveo pravilan zakljuak. Jer, [pravo] pobijanje vri
se bez unapred stavljenog pitanja. Zatim valja rei da je
priznata pretpostavka kojoj je re, ali ne da bi se protiv-
nik njome sluio [kao premisom], nego da bi protiv nje
zakljuivao, to je ba kontrerno suprotno onome to se
dogaa u lanim [sofistikim] pobijanjima.
Glava d v a d e s e t osma
[REAVANJE POBIJANJA OSNOVANIH NA LA2NOJ
KONSEKUCIJI]
A kod pobijanja koja zakljuuju na osnovu sledovanja
treba dokazati pogreku u samom zakljuku. Sledovanje
dokaza vri se na dva naina. [Na prvi nain zakljuivanje
je ovakvo.] Kao to opte sleduje pojedinanom, kao, na
primer, ivotinja oveku tako i pojedinano sleduje
optem. Jer, ako jedno prati uvek drugo, tada i drugo prati
prvo.
Ili se zakljuivanje vri na osnovu antiteza [suprotnih
stavova], tako da ako jedna stvar sleduje drugoj, i su-
protnost prve stvari sledovae suprotnosti druge stvari. Na
ovome se osniva i Melisov dokaz:99 ako ono to je postalo
ima poetak, tada ga nee imati ono to je nepostalo;
prema tome, ako je nebo nepostalo, ono je veno [neogra-
nieno ]. Ali nije tako, jer konsekucija vai samo
u suprotnom smislu.
638 639
 Glava d v a d e s e t d e v e t a
[RESENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA LANOM UZROKU]
to se tie pobijanja ije je zakljuivanje osnovano na
nekom dodatku [koji nema veze sa raspravljanjem], treba videti
da li, i kad se taj dodatak izostavi, nemogu zakljuak ipak
proistie. A ako je tako, tada onaj ko odgovara treba na to da
ukae, kao i da izjavi da je taj dodatak prihvatio, ne zato to ga
odobrava, nego zbog raspravljanja [da bi ga protivnik iskoristio
kao dokaz], dok se onaj ko pita nije njime nikako posluio za
svoj dokaz.
Glava t r i d e s e t a
[RESENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA SAKUPLJANJU VISE
PITANJA U JEDNO PLURIUM INTERROGATIONUM]
to se tie pobijanja koja vie pitanja skupljaju u jedno,
treba neposredno i od poetka praviti razliku [izmeu raznih
pitanja]. Ono pitanje je jedno, na koje postoji jedan odgovor, i
zato ne treba tvrditi ili odricati ni vie stvari jednoj, ni jednu
stvar vie stvari, nego samo jednu stvar jednoj stvari.
I kao to u homonimima, gde jedan atribut as pripada
izrazu u dva smisla, a as mu ne pripada ni u jednom smislu,
tako da, iako pitanje nije prosto, prost odgovor ne povlai
nikakvu nepriliku, tako je i kad je re dvostrukim
pitanjima. Prema tome, kad vie atributa pripadaju jednom
subjektu, ili kad jedan atribut pripada veem broju subjekata,
onaj ko daje prost odgovor i tako pogrei, ne izlae se
opasnosti da uini pobijanje. Meutim, kad jedan atribut
pripada jednom subjektu, a ne pripada drugom, ili kad je
postavljeno pitanje da li vie atributa pripada veem broju
subjekata, i kad, u jednom smislu, dva atributa pripadaju dvama
subjektima, a u drugom smislu im, opet, oni ne pripadaju,
tada se treba uvati [da se da prost odgovor].
Tako je, na primer, u sledeim zakljuivanjima. Ako je
jedna stvar dobra, a druga rava, tada [e ovek biti naveden na
zakljuak da] je istina rei da su te stvari dobre,
i da je istina rei da su one rave, i, opet, rei da one nisu ni
dobre ni rave, jer svaka od njih nema svaku od ovih
osobina. Tako e ista stvar u isto vreme biti dobra i rava, i ni
dobra ni rava.
Zatim: poto je svaka stvar identina samoj sebi i razliita
od drugog, i poto je ovek naveden na to da kae da su [dve]
stvari iste ne sa drugim stvarima, nego sa samima sobom, i da
su isto tako razliite od sebe samih, iste stvari bie [u isto
vreme] iste sa samima sobom i razliite od sebe samih.
Dalje: ako dobro postane ravo, a ravo dobro, tada dve
stvari moraju obe postati dve stvari.
A poto je od dve nejednake stvari svaka samoj sebi
jednaka, iz toga e proizai da su one [u isto vreme] jednake
i nejednake same sebi.
Ova pobijanja potpadaju i pod druga reenja. Reci oba" i
sve" imaju vie znaenja, tako da se potvrdan ili odrean
zakljuak odnosi na istu stvar samo po imenu. A pod
pobijanjem mi nismo to podrazumevali. Ali oevidno je da, ako
se vie pitanja ne uzmu kao jedno, nego ako je onaj ko
odgovara tvrdio ili odricao jedan atribut jednom subjektu,
protiv njega se ne moe izvesti nita logiki nemogue.
Glava t r i d e s e t prva
[RESENJE POBIJANJA KOJA VODE
BRBLJANJU I PRAZNIM RECIMA]
to se tie zakljuivanja koja [sagovornika] nateraju da
esto istu stvar govori, oevidno je da ne treba dopustiti da
relativni pojmovi znae neto, kad su uzeti odvojeno i po
sebi.100 Tako, na primer, treba rei da dvostruko" ne znai nita
sem dvostruko od polovine", jer se jedno samo prividno nalazi
u drugom.
Re deset" nalazi se u izrazu deset manje jedan", a
initi" u ne initi", i, uopte, afirmacija se [verbalno] nalazi u
negaciji. Meutim, ako se kae da neto nije belo, ne kae se da
je ono belo. Re dvostruk" ne znai zaelo
640 41 Organon 641
nita, kao to nita ne znai ni rod u reci polovina", a i ako grki [a ni srpski], kao i kad bi se pitalo: da li ona koju [] ti
neto znai, dvostruk" nema isti smisao koji ima kad se nalazi kae jeste ovog []?" Ali nema nikakve razlike da li se
u sastavu sa drugom reci [sa polovinom"]. tako naziva drvo, ili svaki izraz koji nije ni mukog ni enskog
Ni re nauka" nije ista u svakom od njenih rodova, na roda.1031 zato ne postaje nikakav solecizam ako se pita: Ono
primer u medicinskoj nauci, sem ako se ovaj rod ne uzme u to [] kae, je li to ovo []? [Da.] Ali ti kae da je
njegovom optem smislu, koji je nauka onom to se moe to drvo []; dakle, to je drvo []." Ali kamen" i
saznati. ovaj" [] jesu mukog roda. Ako bi neko pitao: Da li ovaj
Kad su u pitanju atributi koji su razjanjeni svojim [] moe biti ovaj []?" pa opet: Sta? Zar ovaj
subjektima, treba rei da oni ne znae isto kad stoje odvojeno, i [] nije Korisk?" i zatim rekao: Dakle, ovaj [] je
kad su u vezi sa pojmom koji sadre. Re udubljen" ima opte ova []" solecizam ne bi bio dokazan, ak i ako bi
znaenje koje je isto za tup nos i za krivu nogu, ali, kad je u Korisk" oznaavao ovu" [enu], sve dok onaj ko odgovara ne
vezi sa drugim imenicama, nita ne stoji na putu da ta re bi to prihvatio, ali bi to [u svakom sluaju] jo moralo biti
dobije razliita znaenja. Ta re ima jedno znaenje, ako se predmet ispitivanja. Meutim, ako ta taka nije ni istinita, ni
odnosi na nos, a drugo ako se odnosi na nogu. Jer tamo znai prihvaena, sofist ne bi nita dokazao ni stvarno, ni protiv
tup", a ovde znai kriv". Naime, nema nikakve razlike u tome onoga ko je pitan. Na isti nain u gornjem primeru trebalo bi da
rei tup nos" ili udubljen nos". bude priznato da ovaj" [] znai kamen" []. Ali ako
Ali ne treba dopustiti da re bude u prvom padeu, jer je to nije ni istinito, ni prihvaeno, ne treba izvui zakljuak.
to zabluda. Tup" nije udubljen nos", nego neto na nosu, na Meutim, privid solecizma dolazi ovde otuda to pade reci
primer, jedna njegova osobina. I tako nije nita logiki izgleda slian nominativu, iako mu u stvari nije slian.104
nemogue smatrati da je tup nos onaj nos koji ima nosno [Dalji primer:] Je li istina rei da je ova [] ono za ta
udubljenje. ti nju [] izdaje [to ti kae da je ona]? [Da.J Ali ti
je izdaje za tit [], dakle on je tit" [, akuzativ u
originalu, da se pokae zbrka izmeu nominativa i akuzativa].
Glava t r i d e s e t d r u g a [RESENJE Ali ona to nije nunim nainom, zato to znaenje reci
POBIJANJA KOJA VODE SOLECIZMU] [ova] nije [titi, u akuzativu], nego [tit, u
nominativu], naime bi bilo ono to znai
Ranije101 smo govorili odakle izgleda da proizlaze [ovu, u akuzativu]. Ne moe se isto tako ni rei: Ono to kae
solecizmi. Nain njihovog reavanja postae jasan u toku da je [akuzativ] jeste [nominativ]; ti kae da je
samih zakljuivanja. on [akuzativ od ]; dakle [ovaj] je .
Solecizam je ishod kome se cilja [upravo: na koji se Dakle nije , jer je reeno: Ono to kaem je
protivnik eli navesti] u svim zakljuivanjima kao to su [akuzativ od ], to je ", a ne ", jer
sledea. Ono to [] ti istinito kae, je li to i u istini ovo pitanje, ovako postavljeno ne bi bilo grko.
[]? [Da.] Ali ti kae da je neto [] kamen []; [Dalje pitanje:] Poznaje li to? [Da.] Ali to je
dakle neto [] je kamen." U stvari, rei [u originalu stoji kamen [], dakle ti poznaje kamen" [ .
akuzativ od kamen] ne znai rei [ono], nego ov Glagol ide sa akuzativom. Jo jedna zabuna sa
[onoga], ni rei [ovo] nego [ovoga].102 Ako bi padeima]. Re ovo" ne znaci isto u reenicama:
se pitalo: da li onaj koga [ov] istinito kae je ovoga
[]?" izgledalo bi da se ne govori 41
* 643
642
Poznaje li ovo?" i: Ovo je kamen." U prvoj ta re znai nica, a znai i, ,onaj ko dobro upravlja' ]? Ne
, a u drugoj . nego je Apolonid [osobena imenica, i onaj ko upropa-
Da li poznaje ono [], emu [] ima znanje?" uje stvar", od glagola upropastiti]." Tako je i
[Da.] Ali ti ima znanje kamena []; ti, dakle, u svim drugim sluajevima. Meutim neke paralogizme
poznaje kamena [ zabuna izmeu genitiva i aku- izgleda kao da ni najiskusniji ne zapaaju.
zativa]. U stvari, jedan od ovih izraza je , a drugi Znak da je tako, jeste to esto postoji svaa oko
je . bilo je prihvaeno sledee: Ti poznaje reci, tako, na primer, oko toga da li bie i jedno znae
ono [], a ne onoga [ ije znanje ima, tako u svim sluajevima isto ili razliito. Jer neki [mislioci]
da ne poznaje , nego ." smatraju da bie i jedno isto znae, dok drugi105 reavaju
Iz reenog izlazi oevidno da zakljuivanja ove vrste Zenonov i Parmenidov dokaz time to kau da se jed-
ne dokazuju solecizam stvarno nego samo prividno, i zato nome i biu govori u vie smisla. Isto vai i za paralogizme
ga dokazuju prividno, kao i kako na njih [na ta dokazi- koji se osnivaju na akcidenciji i na svakom od drugih
vanja] treba odgovoriti. tipova. Od tih dokaza jedne je lake opaziti, a druge tee.
A nije u svim sluajevima podjednako lako shvatiti kojoj
Glava t r i d e s e t t r e a vrsti pripada jedan paralogizam, kao i da li postoji pobi-
[GDE JE REENJE PARALOGIZAMA LAKO, A GDE JE janje, ili pobijanje ne postoji.
TEKO] Dokaz je otar kad dovede [sluaoca] u najveu nepri-
liku, naime, ovaj dokaz najvie pogaa. A ima dve
Treba napomenuti da je, kad su u pitanju sva ova vrste neprilika. Jedna vrsta je u dokazima koji stvarno
zakljuivanja, kod jednih od njih lake, a kod drugih tee zakljuuju, da bi se doznalo koje od pitanja [upravo: koju
videti zato i u emu ona varaju sluaoca, iako su esto od premisa] treba pobiti. A druga vrsta je u eristikim
jedna od njih ista kao druga. Treba zvati identinim za- dokazima, da bi se doznalo kako treba braniti ono to smo
kljuivanje koje zavisi od istog mesta. A isto zakljuivanje u poetku pretpostavljali.
moe jednima izgledati da je izgubio vanost zbog govora, U dokazivanjima koja stvarno zakljuuju otriji
drugima zbog akcidencije, a treima opet zbog neeg dru- dokazi stavljaju vie napora onome ko odgovara. Naj-
gog, poto svako od tih zakljuivanja, kad se izmene otrije silogistiko dokazivanje jeste ono koje polazi od
njegovi termini, nije onako jasno kakvo je bilo. najverovatnijih premisa, i unitava najverovatniji zaklju-
U paralogizmima koji zavise od homonimije i koji, ak. Jer, kad se protivrenost premesti, samo jedno doka-
kako izgleda, ine najprostiji oblik paralogizama, jedni su zivanje uinie slinim sve silogizme. Jer uvek, na osnovu
jasni za svakoga jer gotovo sva smena dokazivanja verovatnih propozicija, bie dokazan i zakljuak podjed-
zavise od govora. Tako, na primer: Jedan ovek nosio je nako verovatan, bio on negativan ili pozitivan, i zbog
kola preko stepenica." I: Gde idete? Na motku koja dri toga se dolazi u nepriliku.
jedro." 1: Koja e se od krava ranije [ -ova
re moe da znai i spreda"] oteliti? Nijedna, ali obe Najotriji je dokaz ove vrste, a to je upravo onaj
e se oteliti odostrag." Zatim: Je li severni vetar ist dokaz koji izjednauje svoj zakljuak sa traenim propo-
[, re koja znai i bistar, nevin, iskren]? Nikako, zicijama. Na drugo mesto dolazi dokaz osnovan na podjed-
jer je on [mrazom koji je sobom nosio] ubio prosjaka i nako verovatnim premisama. Naime, ovaj stvara u nama
trgovca." Potom: Je li to Euarh [ova re je osobena ime- zabunu koju od traenih premisa treba unititi. To je teko
644 645
pitanje; naime izvesno je da treba unititi jednu premisu,
ali se ne zna koju.
Od eristikih dokaza najotriji je onaj u kome od
poetka nije jasno da li je dobro zakljuio ili nije, kao i da
li reenje zavisi od lane premise ili od kakvog razlikovanja
koje valja uiniti. Meu ostalim eristikim dokazima na
drugome mestu stoji onaj ije reenje jasno zavisi od nekog
razlikovanja ili pobijanja, ali koji ne pokazuje oevidno
koju od traenih premisa treba pobiti ili razlikovati, da bi
se dolo do reenja, i ostavlja neizvesno da li zabluda
zavisi od zakljuka ili od nekog od postavljenih pitanja.
Nekad je dokaz koji ne zakljuuje [koji formalno ne
vai] neprikladan, ako su njegove pretpostavke suvie
neverovatne ili lane; meutim, ponekad taj dokaz ne
treba prezirati. Kad se izostavi jedno od onih pitanja oko
koga se dokaz okree i kojim se ostvaruje, zakljuivanje
koje ga nije dodalo, i nije izvelo pravilnu konkluziju jeste
neprikladno zakljuivanje. Ali, kad se izostavi neto to
ne pripada samom dokazivanju, tada dokaz ne treba pre-
zirati, nego se on moe prihvatiti, ali onaj ko postavlja
pitanja nije pravilno ispitivao.
Kao to se jedno reenje moe odnositi as na zaklju-
ivanje, as na onoga ko pita i na [njegovo] pitanje, a as
ni na ta od toga, tako se moe i ispitivati i zakljuivati u
odnosu i na tezu, i na onoga ko odgovara, i ak i na
vreme, naime, onda kad reenje trai vie vremena nego
to se moe posvetiti raspravljanju kome je re.
Glava t r i d e s e t e t v r t a
[OPTI ZAKLJUAK]
U naim ranijim objanjenjima dovoljno je rasvetljeno
na koliko naina i na koje naine postaju u raspravljanjima
paralogizmi108, i kako emo pokazati da protivnik upada u
zabludu, i kako emo ga navesti da kae paradokse;107 zatim,
iz ega proizlazi solecizam108, i kako treba pitati, i koji
red treba unositi u pitanja,109 i, potom, emu su korisni svi
dokazi ove vrste.110 A to se tie odgovora
[u naim ranijim objanjenjima dovoljno je rasvetljeno]
ta je on uopte,111 i kako treba resiti dokaze i sole-
cizme.112 Sad nam ostaje jo da podsetimo na na prvobitni
program,113 i da njemu kaemo jo nekoliko reci, pa da
zavrimo nae raspravljanje.
Na program bio je da otkrijemo izvesnu sposobnost
za zakljuivanje svakom postavljenom predmetu, polazei
od najverovatnijih moguih premisa. Jer samo u tome
sastoji se delo dijalektike, po sebi uzete, kao i kritike. 114
Ali kako se od dijalektike zbog njene srodnosti sa sofi-
stikom trai ne samo da bude u stanju da na dijalektiki
nain ispita protivnikovu vrednost, nego i da prui izgled
da poznaje stvar kojoj se raspravlja, zbog toga smo, u
ovoj raspravi, ne samo postavili sebi zadatak kome smo
govorili, [naime, da steknemo] sposobnost da se kori-
stimo onim to je protivnik prihvatio, nego jo kad u
raspravljanju mi sami odgovaramo i sposobnost da na
isti nain branimo nau tezu, pomou najverovatnijih mo-
guih dokaza. Mi smo ve rekli ta je uzrok ovome. Zbog
toga je i Sokrat [samo] ispitivao i nije odgovarao. Naime
on se prikazivao kao da ne zna odgovor.
Mi smo objasnili u ranijim spisima [u Topici]115 za
koliko e se problema i pomou koliko e se mesta ovo
izvriti, kao i odakle emo se obilno snabdeti graom za
to11. Dalje smo objasnili kako treba pitati, i kojim redom
valja vriti svako ispitivanje,117 kao i kako treba odgovarati i
reavati zakljuivanja onoga ko ispituje.118 Bilo je
objanjeno i sve to se odnosi na istu metodu ras-
pravljanja.119 A, kao to smo ranije kazali, 120 ovome smo
dodali prouavanje paralogizama.
Jasno je, dakle, da smo svoj program valjano izveli.
Ali ne treba da propustimo da naznaimo ono ime se
odlikuje ova rasprava.
Meu svim otkriima, jedna koja su dobijena od drugih,
i koja su ranije obraena, postepeno su se razvijala nasto-
janjima onih koji su ih zatim sabrali. Meutim prvobitna
otkria obino su se u poetku slabo uveavala, ali to je
bilo mnogo korisnije nego njihovo docnije razvie.121 Jer,
646 647
u svemu je, kao to se kae, poetak glavni, i zbog toga je
on najtei. Naime, to je poetak jai po moi, tim je
manji po obimu, i, prema tome, tim je tee poznati ga. Ali
kad se poetak jednom nae, lake mu je dodati ostalo i
razviti ga. Tako je bilo sa retorskim govorima i sa svim
drugim vetinama [disciplinama]. Oni koji su otrikili prin-
cipe samo su malo unapredili te vetine, a sad slavni ljudi
imaju nasledstvo mnogih prethodnika, koji su unaprei-
vali ove vetine samo postepeno i doveli ih do ovog razvoja.
Tu dolaze: Tisija122, posle osnivaa, pa Trazimah123 posle NAPOMENE
Tisije, potom Teodor, i mnogi drugi koji su dali svoje 1
Svoje shvatanje pobijanju () Aristotel je izloio
pojedinane doprinose. I zbog toga nema niega udnog u Anal. prior., II, 20.
to je ova vetina [disciplina] dostigla obilnu sadrinu. 2
3
To su opti principi.
Definicije silogizma nalaze se u Anal. prior., I, 1, 24 b 18,
A ovome spisu ne moe se rei da je jedan njegov kao i u Top., I, 1, 100 a 25.
deo bio ve obraen, a drugi ne. U stvari, nita nije posto- 4
U Anal. prior., II, 20,6 6 b 11 stoji: ... pobijanje je silo
jalo. Jer, nastava onih koji su za nagradu predavali eristicke gizam koji utvruje protivrenost".
dokaze bila je slina Gorgijinoj124 vetini. Jedni su davali
5
Glava 4. ovoga dela i dalje.
6
Vetina da sauvaju privid istine.
da se napamet ue retorski govori, a drugi govore u obliku 7 Top., VIII, 5. Vidi i Anal. post. I, 1.
pitanja koja su kako su oni mislili najee obuhva- 8
Top., IVIII.
tala dokaze dva sagovornika. Tako je nastava koju su pru- Dvosmislenost reci.
10
ali svojim uencima bila brza, ali nespretna. Oni su pre- 11
Dvosmislenost ne reci, nego reenice.
Izgovaranje reci prema akcentu i duini slogova.
davali ne vetinu, nego ishode vetine, ali su uobraavali 12
Dvosmislenost lei u glagolu morati, jer on znaci
da vaspitavaju. Oni su postupali kao ovek koji je obeao i nunost i moralnu obavezu.
da e predavati nauku koja se stara tome da ljude ne 13
Ovaj stav sofist iskoriuje da bi izazvao zabunu u pogledu
bole noge, pa nekome preda ne vetinu kako se pravi obua, prolosti i sadanjosti. Jer, sedi" i bolestan" mogu se primeniti
niti kako se nabavljaju stvari te vrste, nego stavlja pred i na sadanjost i na prolost. Navedeni stav je sofizam, jer se u
njemu govori da se deava u sadanjosti ono to je trebalo uzeti da
njega bogat izbor svih moguih cipela. Na taj nain bi mu se deava u prolosti.
se ukazala praktina pomo, ali mu se ne bi predavala 14
U navedenom primeru nejasno je da li se eli da mene
pomenuta vetina. retorici su postojali mnogobrojni i uhvate neprijatelji, ili da ja uhvatim neprijatelje.
stari radovi; meutim zakljuivanju nismo imali nikakvih 15
Primer moe imati dvojako znaenje. Prvo: ovek ima
ranijih radova, i zato smo upropastili mnogo vremena u saznanje onoga to saznaje", to je saznanje subjekta koji sa
znaje. Drugo: Stvar koja se saznaje moe da saznaje", to je
munim istraivanjima. saznanje saznatog objekta.
Ako vam se, posle razmatranja, i poto su prvobitno 16
; znai orao i arhitektonski ukras, a znai pas,
stvari tako stajale na nain istraivanja uini valjan riba konstelacija.
17
Pogreka u zakljuivanju sastoji se u tome to je sad"
kad se uporedi sa drugim disciplinama koje su se razvijale sofistiki povezano sa nauio". Te dve reci treba da budu odvo
predanjem, ostae svima vama, svima naim sluaocima, jene. Jer, istina je da je onaj koji zna sad nauio, ali je pogreno
samo da nam oproste nedostatke naeg ispitivanja, a zbog da je onaj koji zna nauio sad. ela sofizma glasi: to se zna,
otkria koja su u njemu uinjena da osete veliku zahvalnost. to se nauilo; on sad zna slova; dakle on je sad nauio slova."
648 649
 18
Pogreka je u tome to se te stvari mogu nositi pojedi
nano, ali ne sve zajedno. Upor. Plat. Euthyd., 294 a.
19
U ovom sluaju pogrenog zakljuivanja deli se ono to
treba da bude povezano.
20
Navedeni primer sofistike dvosmislenosti nemogue je
adekvatno prevesti. Reenica: ' ' 8* Ignoratio elenchi".
moe da znai: Od roba ja sam te nainio slobodnim", ili: Od
slobodnog ja sam te nainio robom."
21
I u toj reenici smisao se sasvim menja, ako se ona pre
vede ... sto od pedeset ljudi". Poslednji primeri treba da po
kau da se smisao reenice menja prema tome da li se reci raz
dvajaju ili povezuju.
22
Tek od III veka pre nae ere upotrebljavaju se u grkom
jeziku akcenti; ranije ih nije bilo.
23
Traenje principa" kome smo ve ranije govorili beo; dakle, labud je isti kao sneg."
u logici poznato pod imenom petitio principu", jeste pogreka u
dokazivanju i zakljuivanju koja se sastoji u tome to se uzme kao
premisa stav koji tek treba dokazati, tako da u dokazu nedostaje
princip dokaza.
24
Sofistiko je zakljuivanje koje propisuje subjektu sve ono
to se tvrdi njegovom predikatu, i obrnuto.
25
To je ignoratio elenchi", pogreka u dokazivanju koja
se sastoji u tome to se ono to treba dokazivati ili pobijati prene-
bregava, a dokazuje se i pobija neto drugo. Na ovom mestu filo
zof govori uslovima neophodnim za pravo pobijanje.
2e
Petitio principu".
27
petitio principii" Aristotel govori i u Anal. prior., II,
16, 64 b 28, i u Top., VIII, 13, 162 b 31.
28
Fallacia consequentis".
29
Vidi Aristotelovu Fiziku (I, 2), gde se nalazi opirnija
kritika argumenata Eleaanina Melisa.
Aristotel prihvata da ima poetak sve to je bilo stvoreno, ali
smatra da iz toga ne proizlazi da je bilo stvoreno sve to ima poetak.
30
Logiki termin za ovu sofizmu jeste fallacia propter non
causam ut causam" ili post hoc, ergo propter hoc". Ovo je po
greno zakljuivanje u kome se ono to neem prethodi uzima kao
njegov uzrok.
31
Logiki nemogu zakljuak, na osnovu koga se dalje za
kljuuje da dua i ivot nisu isto.
32
Ovaj pogreni zakljuak zove se u logici fallacia plurium
interrogationum ut unius".
33
Sofizme ili ne daju nikakav zakljuak, ili ne zakljuuju
propoziciju koja je u pitanju.
34
U silogizmu se iz datih premisa izvodi nuni zakljuak.
Pobijanje ima istu definiciju kao silogizam, samo se u njemu
dokazuje protivrenost. Prema tome, nema silogizma akcidencije. Iz
toga izlazi da nema ni pobijanja akcidencije. Paralogizam osnovan na
akcidenciji sastoji se u neznanju definicije pobijanja.
** Trea stvar je akcidentalno bela, a to ne proizlazi iz
silogizma.
37
Upor. De soph. elench., 5, 167 a 2135.
38
Vidi Anal prior., I, 1, 24 b 18.
39
Upor. De soph. elench., 5, 167 a 25.
40
Primer za paralogizam na osnovu akcidencije: Ova ptica
je bela; labud je beo; dakle, ova ptica je labud." Ili: Ovo je uto;
med je ut; dakle, ovo je med."
41
Paralogizam na osnovu sledovanja: Labud je beo; sneg je
42
Za Aristotela je i sledovanje akcidencija.
43
Zato to se mesa prva supstancija sa drugom supstancijom
(koje se obe na isti nain izraavaju imenicama), pogreno se
smatra da svaki atribut spada u kategoriju supstancije, i pripisuju
mu se individualnost i bie, te iskljuive odredbe prve sup
stancije.
44
Upor. ibid., 6, 168 b 27.
45
To je pogreno, s obzirom na ogranienost navedenih
kategorija.
48
Po tumaenju Tricot-a, silogizam je sofistiki i kad pravilno
zakljuuje, ali ne s obzirom na stvar koja je u pitanju. U ovom sluaju
silogizam je pogrean s obzirom na svoju materiju, ali ne s obzirom na
svoju formu. Ovaj silogizam razlikuje se od kritikog silogizma time
to drugom nije cilj da dokae istinitost stvari, nego samo da uini
oevidnim neznanje protivnika, kao to to ini Sokrat u Platonovim
dijalozima Protagori i Gorgiji. Upor. Aristote, Organon VI, Les
refutations sophistiques, Nou-velle traduction par J. Tricot.
Bibliotheque des textes philosophi-ques, Pari 1950, page 35, note 1.
47
Tako je paralogizam prevario sluaoce koji u disputu nisu
uestvovali. Ali isto tako prevaren je i protivnik, koji smatra da je
istinit silogizam paralogizam koji ga je pobio.
48
Solecizam () je pogreka protiv pravilnog iz
govora i sintakse. Ova re dobila je ime po kilikijskom gradu Soli
(), iji su stanovnici, pod uticajem stranaca, iskvarili svoj
atiki jezik.
49
Navedena protivrenost treba da bude dodata u definiciji
pobijanja.
80
Vidi tome De soph. elench., 4, 166 a 13.
51
Ibid., 22, 178 a 37.
52
Upor. Anal. post., I, 12, 77 b 32.
650 651
 53
Povodom kvadrature kruga upor. Anal. prior., II, 25, 69 75
Kao primer mogu da poslue vrsta i rod. Naime, to je
a 32, i Anal. post., I, 9, 75 b 41. reeno vrsti, nije nunim nainom reeno rodu; meutim, ono
54
Aristotel oznaava razliku izmeu eristikog silogizma i to je reeno vrsti, nunim nainom je reeno rodu. Takav je i
sofistikog silogizma. odnos izmeu univerzalne i partikularne propozicije.
76
55 vidi De soph. elench., 1, 165 a 22. Sadrina tih zakljuaka je lana. Po Anal. prior., jedan
56
Brisonov dokaz moe da se, sem na geometriju, primeni silogizam moe biti laan, ili kad zakljuuje istinito iz lanih pre
i na brojeve. misa, ili kad zakljuuje lano iz lanih premisa (II, 2).
77
57
Metoda sofista Antifona, Sokratovog savremenika, sastojala Ako je zakljuak laan, jedna od dve premise je lana.
se u tome to je on upisivao u krugu jedan pravilan poligon, iji je Vidi Anal. prior., II, 4, 57 a 36.
78
broj strana poveavao, kako bi, najzad, strane poligona pale ujedno Upravo, ako se pokae da je zakljuak laan.
79
sa krugom. Ovakav postupak je eristiki, jer prava linija ne moe To znai: da li je postavljen po svim pravilima silogistike
pasti ujedno sa krunom linijom. Antifonu vidi: dr Ksenija forme.
80
Atanasijevi, Sofisti drugoga reda, Misao, Beograd, 1. i 16. janu De soph. elench., 176 b 36177 a 2.
81
ar 1925, str. 4854; 130136. Na ovom mestu u izlaganjima sofista lep" se uzima as
58
Upor. De soph. elench., 3, 165 b 16. kao podmet glagola videti" (lep vidi"), a as kao njegov pred
39 Ibid., 3, 165 b 20. met (videti slepog").
82
60
Navedene reci su enskoga roda. Protagora je nainio raz Znati" je uzeto u smislu pamtiti".
83
liku izmeu tri roda imenica. Upor. Arist. Rhet., III, 5, 1407 b 7. Znai: ako sofist deli, treba sastavljati, a ako sastavlja,
61
Naime izvesna pobijanja izgleda da pobijaju, ali to stvarno treba i deliti.
84
ne ine. Braa Eutidem i Dionisodor spadaju u naj dekadentni je
62 sofiste i najozloglaenije eristiare; oni su tvorci najbesmislenijih
Ta re je srednjeg roda, ali se esto upotrebljava umesto sofizama. njihovoj eristikoj delatnosti govori Platon u svom
mukog ili enskog roda. dijalogu Eutidem. Upor i Arist. Rhet., II, 24, 1401 a 27, i dalje.
63
U srednjem rodu nominativ, akuzativ i vokativ su isti, Vidi: dr Ksenija Atanasijevi, Braa Eutidem i Dionisodor, Revija
a genitiv i dativ su razliiti. za filozofiju i psihologiju, Zagreb, 1927, knj. I, sv. 12, str. 43
* Top., VIII, 1, 155 b 26157 a 5. do 48.
65
Ibid. 85
troveslanica, trijera, ratna laa koja je na
66
Kleofon je atinski tragiki pesnik. iveo je u doba oligar svakoj strani imala po tri veslake klupe jednu nad drugom. To
hije. Prikazivao je obine karaktere prozainim stilom. .O njemu su kod starih Helena obino bili ratni brodovi, brzi i laki.
govori Aristotel u Poetici, 1458 a 20. 86
Navedena sofizma proizlazi iz zbrke izmeu supstancije i
67
Sofist Likofron preao je sa slavljenja lire na slavljenje kvantiteta. U celini, sofizma glasi: Onaj ko je imao jednu stvar
istoimene konstelacije. i ko je vie nema, da li je nju izgubio? Da. Ali on je
68
Misli se na uzrok zbog koga se dokazivanje upravlja na imao deset kocaka, izgubio je jednu, i nema, dakle, vie deset ko
predmete to nemaju veze sa predmetom raspravljanja. caka koje je imao ranije; dakle on je izgubio deset kocaka, to
69 je nemogue."
Nekad nismo u stanju da u jednom pitanju poznamo para- 87
Ta sofizma osnovana je na zbrci izmeu supstancije i od
logizam koji znamo. Razume se da u tom sluaju nismo u stanju nosa. Sofist hoe da dokae da se moe dati ono to se nema.
da na njega brzo odgovorimo. 88
De soph. elench., 20, 177 b 31.
70
Vidi Top., VIII, 7, 160 a 23, i dalje. 89 Ova sofizma treba da ukae na to da su istinito i lano
71
Vidi De soph. elench., 1, 164 b 25. prosti kvaliteti jedne stvari, koji se mogu vremenom menjati.
72
Vidi Ibid., 5, 167 a 37. 90
Sofizma trei ovek" sastoji se u sledeem. Kad se kae:
73
Misli se na razlikovanje razliitih paralogizama, koji su ovek se seta", tada ovek" nije ni univerzalni ovek, upravo
osnovani na homonimiji, amfiboliji, podeli, sastavljanju, kao i na ideja oveka (jer je ideja nepomina), niti je pojedinani ovek,
drugim nainima na koje se vri prividno pobijanje. jer se ne kae koji se ovek seta. A iz toga izlazi da je to trei
71
Upor. Top., VIII, 7. ovek". Ovde paralogizam postaje na taj nain to se univerzalno
mesa sa individualnim, koje ima isto ime. Aristotel nastoji da
652 653
A
Abdukci]a 222, 223 adekvatnost
353 afekciia 27, 28, 29, 43, 226,
227, 228, 315, 510, 512, 613
fizika afekcija 226
afektivni kvaliteti 27, 28 aficiran
24, 27, 451
afirmacija 8, 33, 35, 38, 39, 55, 56,
57, 58, 59, 61, 62, 63, 66, 67, 68,
71, 74, 77, 79, 80, 86, 89, 110,
127, 152, 169-172, 200, 207,
313, 483, 507, 508, 567, 596,
641 afirmativan 35, 66, 93,
95, 96, 98, 99,100, 101, 103,
104-111, 113-115, 118-123, 125,
126, 128-133, 135, 137, 138,
144, 148, 190, 193, 195, 196,
202, 203, 206, 207, 210, 214,
218, 219, 224,
288, 289, 291, 293-296, 299,
301-303, 307, 313, 484
afirmativno 77, 91, 92, 128,
153, 171, 326, 334, 401
afirmiran 6-9, 11, 34, 36, 54,
62, 70, 85-87, 90-95, 98, 103,
113, 134, 142, 143, 145, 150,
156, 159, 160, 161, 304, 329,
345, 347, 352, 391, 399, 401,
411, 416, 417, 435, 437-439,
441, 442, 444, 445, 448, 450,
453, 455, 456, 458, 472-474,
477, 480, 481, 483, 500, 506,
507, 509, 510, 533-537, 539,
613 afirmirano 9-11, 328
afirmiranje 55, 151, 288,
289, 300
A g a m e m n o n 590 agonistiki
622 A hil 349, 426, 590 A j a n t
326, 349 akcent 590, 599
akcentiranje 590, 595, 599, 632
akcidencija 78, 143, 153, 179, 180,
267, 268, 272-274, 347,
353, 374, 376, 380, 381,
397-400, 403, 416, 436-438,
448, 451-453, 455, 463, 475,
476, 495, 496, 533, 540-542,
591, 596-599, 601, 605, 632,
633, 645 akcidentalan 16,
17, 22, 261, 262, 272, 324,
354, 379-399, 403, 408, 409,
509, 591, 596,597 akciden-
talno 70, 78, 142, 218, 268,
275-277, 283, 284, 296, 297,
300-302, 326, 335, 337, 353,
377, 403, 422, 505, 523, 524,
533, 634, 635
akcija 301-303, 375-379, 410,
411 aksioma 263, 275, 279, 282,
544 aktivan 590 aktivnost 590
aktuelan 76, 217 aktuelno
63,71, 311-aktuelnost 76,77
akustiki 287 A l k i b i j a d 349
alternativa 63 amfibolija 588,
589, 619-621,
625, 632 A
n a h a r z i s 287
analitiki 305
A nalit i ke 563, 566, 587
analiza 161, 165, 319, 329
42*
659
analogija 278, 350, 354
A n t i f o n 608
A n t i s t e n 384
antiteza 567, 639
apodiktiki 261, 262, 271, 273
A p o l o n i d 645
aporema 564
apsolutan 76,116,161, 260-262,
264, 266, 268, 276, 280, 287,
306, 323, 377, 418, 425, 427,
429, 452, 466, 501-503, 544,
553, 555, 566, 591, 592, 596,
597, 599, 601, 602, 621, 635-637
neapsolutan 591
apsolutno 53, 69, 70, 117,
206, 260, 264, 271, 276, 301,
303, 304, 314, 324, 325, 333,
376, 398, 417, 419, 422, 423,
' 464, 502, 626, 638
apstrakcija 295
apsurd 101
apsurdno 74, 75
argument 207, 211, 216, 259, 308,
311, 312, 564, 593, 608, 610, 622
laan argument 213
A r i s t o m e n 156, 157
aritmetika 275, 277, 279, 287, 288,
315, 535, 569 arit-metiar
263, 279, 336
aritmetiki stav 274
asertorian 109, 112, 114, 119,
120, 123, 125-132, 138, 151
asertorino 121, 123, 133
asertorino-negativan 120
asertorino ne-pripadanje 121
astronomija 279, 287 astro-
nomski 152
A t ina 17 A t i j ani 338,
339, 623
atribut 10, 11, 57, 59, 60, 77, 78,
89,135,143-148,151,152, 221,
263, 266-274, 277, 278, 279,
294, 296-298, 301-304, 306-310,
319, 321, 324, 325, 327, 328,
331-334, 344-346, 348, 350, 351,
353-355, 377,
398-404, 407-409, 413, 416, 418,
423, 429, 431, 432-435, 438,
439, 447, 456, 458, 459, 461,
467, 469, 470, 474, 475, 477,
478, 480, 482, 486, 487, 489,
490, 492, 498-500, 508, 509,
525, 535, 541, 591, 592, 599,
633, 638, 640-642 atribut po
sebi 267
Beskonaan 285, 319, 342, 521
beskonano 264 bes bogatstvo 421, 429, 524
konanost 69, 296, 297, 305,
343
beskrajan 78,297, 300, 302, 305,
310, 343, 602, 603 beskrajno
264, 298 beskraj-nost 285,
298, 303, 310, 327
besmrtan 153,331,402,423,434,
442, 455, 513 besmrtno 442,
443, 512 besmrtnost 455
bestelesno 523
bezbolan 425 bezbolnost 425
bezbrojno 399
bezgranian 593
beivotan 632
bie 6, 8, 12, 19, 24, 33-35, 37, 42,
43, 55, 58, 63, 76, 161, 162, 178,
218, 221, 294, 301, 313, 319,
332, 333, 340, 344, 358, 376,
377, 384, 390, 399, 437, 438,
439, 442, 443, 456, 458, 462,
463, 466, 467, 474, 487, 492,
493, 499-501, 504, 511, 514,
515, 519, 591, 599, 603, 609,
633-636, 640, 645
nebie 55, 70, 76,161, 399,
439, 514, 593, 636 ne-bie
313, 459, 492, 591 ivo
bie 153, 330, 331, 467, 468,
471-475, 477, 483, 484, 512,
513, 528, 529, 623 ne-ivo
bie 483, 484 besmrtno
bie 461 smrtno bie 475,
487
bitan 274, 275, 279, 300, 306, 321,
324, 330, 345, 347, 403, 457,
610 bitno 277, 346, 376, 441
bitnost 25, 36, 267, 272, 300-
302, 321, 322, 328-332, 335,
336, 338, 374-376, 380, 422,
437, 438, 441, 442, 471, 474,
495, 501, 502, 505, 506, 516,
535, 539, 541
Bog 160, 323, 400, 423, 442, 443,
453, 461, 473, 484 bogovi
384, 419
boanski 590
boja 349, 354, 381, 388, 389, 391-
393, 398, 399, 422, 432, 438,
443, 446, 452, 523, 549
bol 425, 452, 457, 512
bolest 14, 26, 34, 36, 38-40, 157,
158, 407, 412, 430, 446, 505,
506, 549
bolestan 39, 40, 55, 157, 165, 224,
418, 567, 588, 589
borba 554, 562, 615
ris 277, 607, 608
broj 15, 16, 18, 34, 41, 78, 94, 136,
139, 140, 165, 173, 179, 180,
182, 208, 223, 260, 261, 267,
268, 270, 275, 279, 285, 297,
298, 302-305, 308, 312, 319,
320, 323, 325, 329, 342-345,
354, 374, 375, 378, 379, 381,
382, 394-396, 402, 425, 436,
443, 444, 450, 459, 499, 502,
504, 522, 523, 525, 531, 532,
534, 538, 549, 569, 586, 602,
606, 610, 613, 621, 623, 629,
634 kubni broj 275
brzina 619
budunost 341, 343, 406 budui
341, 343, 406
C 391, 392, 395-400, 405, 430,
celina 11, 163, 164, 176, 208, 270,
280, 289, 290, 293, 294,
314, 327, 331, 332, 345, 348,
353, 359, 417, 429, 431, 453,
465, 480, 481, 499, 500, 525-
529, 533, 535, 613, 632
ceo 208
centar 137
ciklus 605,
cilj 310, 338-340, 374, 402, 403,
412, 423, 515, 535, 537, 554,
562, 586, 587, 610, 611, 615,
620, 625,
etvorougao 31, 269
injenica 209, 277, 280, 282, 285-
287, 315-317, 321, 323, 324,
327, 334, 335, 339, 342, 351,
352, 359, 404, 439, 470, 549,
588, 619
lan 335
ovek 411 ne-ovek 411, 484
ovek po sebi" 631
ovek kao takav" 631
trei ovek" 631
ula 281, 295, 317, 357, 384, 385,
389, 393, 410, 412, 490, 502, 503
obdaren ulima 294 ulan
325 ulno 142, 410, 453, 470,
484, 544
ulni kvalitet 470
D
dan 504
dativ 450
dedukcija 174, 565 deduk-tivan
570
definicija 5, 8, 9, 18, 24, 54, 68, 69,
86,112-114,117,143, 153, 164,
214, 263, 264, 267, 276, 278,
280, 285, 300, 304, 321, 325-
328, 330-334, 336-339, 344-350,
352-355, 372, 374-381, 387, 388,
432, 437, 438, 442, 466, 467,
471, 474, 480, 495, 497-507,
509-518, 520-525, 528-530,
534-541,
660 661
545, 551-553, 559, 569, 586,

ekteza 98, 99, 103
ekvipolentart 74
elementaran 444 elementi 151,
155, 267, 271, 274, 275, 279,
306, 321, 330, 331, 335, 346,
373, 374, 378, 380, 387, 464,
479, 496, 529, 569, 587, 596
prvi element 596
E m p e d o k l e 387, 455
entimem 225, 259, 569
epiheirem 564
E r e t r e j c i 339
eristika (borba u prepiranju) 607
eristiar 609, 619, 620
eristiki 372, 561, 562, 606, 607,
608
esencija 152
etika 322 etiki 386, 409, 410
etiki dobro 137, 375
E t i o p l j a n i n 592
E u a r h 644
E u t i d e m 627
F 333, 383, 402, 472, 561, 607, 608
figura 29, 31, 91, 93, 97, 100, 101,
113, 123, 129, 134, 135, 136,
141, 142, 147, 151, 154-156,
163-166, 168, 172, 174, 192,
197, 198, 203, 205, 207, 213,
220, 223, 225, 260, 261, 266,
269, 271, 288, 291, 305, 308,
316, 327, 354, 472, 553, 605,
607-609 prva figura 94, 98,
101, 102, 104, 105, 107, 108,
114, 116, 126-128, 130-134, 136,
141, 145, 147, 148, 156, 166-
168, 171, 189, 191, 194-197,
200, 201, 203, 204, 206, 207,
210, 223-226, 266, 288, 289,
291, 299, 300, 307, 334
silogizam prve figure 95
druga figura 93, 102, 103, 105,
123, 141, 147, 148, 156, 166,
168, 174, 180, 189, 191, 192,
194, 195, 197, 198, 200-203,
205,
206, 210, 224-226, 286, 288,
289, 291, 294, 299, 300, 326
trea figura 97, 101-104,
106, 116, 117, 129, 141, 147,
156, 158, 167, 168, 183, 190-
192, 194, 195, 197, 198, 200-
202, 204, 207, 210, 223, 224-
226, 288, 299, 300, 307, 326
silogistike figure 329
geometrijske figure 137, 372,
547, 560, 606, 619 ravno-
kraka figura 311
fiziar 287 fiziki 387 greka 565, 613-615
fizika 322 filozof 384, 387, 543
filozo-
fema 564 filozofija 151,
387, 618 fizionomija 226, 227
forma 29, 96, 110, 128, 180,
284, 287, 290, 374, 375, 518,
595, 599, 601
G hipotetiki 136, 150, 331, 395,
genitiv 449, 450
geometar 163, 280, 282, 283, 288,
geometrija 274, 275, 279, 282,
283, 287, 288, 315, 319, 372,
383, 535, 569, 602, 608
geometrijski 562, 602, 607
geometrijsko 282, 283, 287
gimnastika 422, 486
glagol 53-56, 64-67, 70, 71, 86,
159, 217, 522, 590
glas 54, 55, 57, 68, 77, 80, 388,
391-393
gledite 566, 623, 638 taka
gledita 603
gnomon 43
G rgija (sofist) 648
G orgija (Platonov dijalog) 611
govor 15, 16, 41, 53-57, 71, 85, 86,
157, 158, 162, 163, 280, 297,
301, 333, 337, 371, 375, 588-
591, 593, 595, 598, 599,
601, 604, 605, 615, 617, 618,
625, 628, 629, 633, 644, 648
govoren 541, 602, 628
gramatiar 29, 31, 332, 384,
405, 588 gramatiki 613
gramatika 5, 7, 29, 31, 32,
41, 376, 382, 398, 405, 449,
452, 453, 505, 515 grama
tika nauka 6, 382 gra
matiki oblici 5, 10, 447
granica 15, 271, 298, 300, 305,
310, 521 Grci 532
grom 336, 337, 340
harmonija 287, 391, 445, 497
harmonika (nauka harmoniji)
275, 277, 278, 315 H e r a k l i t
384, 556 H i n d u s 592
hiperboliki 287 Hip o k r a t 607
434 hipoteza 533, 569 hladno
279, 286 H o i r i l 548
Homer 70, 548, 590, 604
homoniman 354, 388-393, 496,
520, 521, 601, 620, 621, 629
homonimi 5, 392, 444,
520, 521, 549, 629, 640
homonimija 349, 392, 402,
497, 520, 549, 588, 589, 595,
598, 601, 619, 620, 621, 625,
632, 644 homonimno 57,
76, 109, 309
I 602 inkomensurabilnost
ideja 280, 301, 410, 487, 488, 507,
508, 516, 519, 538
identian 43, 53, 54, 79, 110, 145-
148, 150, 172, 206, 208-210,
217, 262, 281, 302, 318, 319,
321, 327, 329, 334, 338, 342,
345, 347, 349, 351,
355, 358, 378, 379, 408, 475,
500, 513, 514, 516, 525, 531-
534, 536, 537, 546, 597, 599,
641, 644 identino 265, 329,
348, 379, 380, 394, 395, 529
identinost 379
identifikovan 379 iden
titet 149, 271, 319, 329, 332,
379, 385, 513, 514, 532, 534
I l i j a d a 337
ime 1, 8, 10-12, 21, 22, 29, 30, 34,
55, 60, 64, 68, 259, 269, 270,
281, 287, 333, 334, 337, 345,
350, 378, 379, 384, 388, 391,
392, 399, 405, 408, 463, 472-
474, 477, 480, 493, 495, 504,
506, 513, 514, 518, 522, 539,
540, 548, 586, 588, 592, 597,
615, 618, 620-623, 626, 629, 641
neodreeno ime 64
imenica 53, 54, 56, 65-67, 160,
522, 613, 614, 642
individua 222, 227, 345, 348, 439,
443, 462, 509, 538, 632
individualan 143,163,303,
345, 439, 599, 631, 632
individualno 142, 158
I n d i j a 422
indukcija 39, 138, 139, 216, 220-
222, 259, 260, 265, 285, 295,
326, 330, 332, 358, 380, 385,
387, 395, 399, 406, 411, 412,
416, 441, 444, 445, 546-549,
558, 570, 588, 616
induktivan 284, 395
inkomensur obilan 154,389,567,
211 inteligibilan 311, 410, 450,
484,
623 interpozicija 325, 335, 336,
352 interval 299, 305, 306 intuicija
317, 322, 358, 359 iracionalno 279
ishod 565, 569 iskaz 41, 45, 56-58,
68, 69, 111,
112, 146, 160, 162, 163, 168,
664 665
 171, 262, 263, 300, 301, 342,
376, 472, 473, 477, 478, 493,
496, 627, 635 iskazan 272,
301, 500, 629 iskazivanje 115
iskustvo 153, 358, 570, 619
ispitan 393, 463 ispitiva 551,
561 ispitivan 551, 628
ispitivanje 85, 282, 283, 297,
326, 329, 373, 385, 399, 412,
421, 424, 443, 445, 457, 495,
496, 498, 529, 535, 536, 545,
546, 549, 554, 556, 557, 561,
592, 599, 606, 608, 610, 619,
620, 621, 643, 647, 648
ispravljanje 560, 624
istina 56, 61, 67, 68, 70-72, 76, 78,
89, 92, 96, 124, 143, 151, 157,
159, 160, 162, 163, 170, 171,
175, 177, 178, 199, 201, 202,
217, 224, 225, 264, 267, 270,
274, 278-280, 296, 305, 321,
329, 341, 343, 358, 373, 383,
404, 413, 426, 455, 472, 500,
508, 524, 528, 564, 566, 599,
611, 612, 616, 618, 620, 627,
638, 640, 644 u istini 505, 600
istinit 38, 39, 41, 53, 54, 58-
65, 67, 68, 70-72, 75, 77-80, 86,
99, 115, 118, 143, 152, 157, 175-
186, 198-200, 203, 207, 213,
226, 261, 262, 264, 272-274,
276, 278, 282, 284, 290-294,
302, 318, 320, 321, 358, 359,
371, 372, 386, 394, 398, 400,
402, 404, 415, 438, 440, 444,
455, 462, 469, 472, 473, 475,
477, 478, 480, 493, 495, 496,
499, 502, 507, 508, 520, 528,
534, 539, 543, 550, 553, 558,
559, 565, 566, 561-563, 568,
587, 596, 597, 601, 602, 605,
606, 619, 621-624, 630, 631,
633-635, 643 ne-istinit 404,
630 istinito 62, 74, 142, 154,
161, 171, 201-203, 267, 281,
284, 285, 316, 325,
329, 330, 379, 381, 395, 412,
442, 449, 450, 481, 536, 554,
625, 636, 642 shodno istini
150, 163, 210, 300, 470
istinitost 197, 200, 387, 515, 623,
631
isto 599-645
istovetan 67, 74, 168, 205, 374,
375, 475, 480, 501, 527, 533,
631 istovetno 486, 487,
502, 526 istovetnost 163,
375, 475
istovremen 468, 469, 474, 499,
503, 504 istovremeno 23,
42, 58, 60, 79, 106, 111, 114,
116, 156, 169, 215, 217, 218,
226, 260, 291, 294, 311, 322,
335, 341, 352, 410, 444, 513,
514, 589, 620 u isto vreme
65, 66, 75, 106, 115,127,140,
142, 165, 169-172, 175, 183,
215, 216, 218, 219, 260, 264,
267, 268, 281, 291, 312, 315,
318, 325, 328, 336, 339, 344,
352, 354, 386, 410, 430, 440,
506, 514, 528, 533, 556, 558.
568, 591-593, 601, 615, 628,
629, 631, 636, 641 u isti
mah 66, 335, 336 isto-
vremenost 23, 341
istraivanje 143, 310, 324, 325,
371, 375, 376, 437, 543, 554,
562, 587, 609, 610, 618, 648
izdiferenciran 358
izlaganje 548, 610
iznalaenje 385
izostavljanje 560
izraz 6, 8, 9, 13, 14, 17, 18, 20-22,
24, 35, 42, 44, 45, 54, 55, 56, 58,
65, 67, 69-71- 76, 77, 86, 87, 89,
92, 103, 110, 111, 124, 144, 161,
171, 205, 212, 265, 267, 283,
323, 337, 349, 376-379, 386-394,
398, 400-405, 407, 408, 413,
414, 422, 428, 431, 438, 440-
442, 444-447, 449-452, 455,
457,
464-467, 470, 475-480, 482 do
485, 489, 495-501, 504, 505,
511-528, 531, 532, 534 do 541,
545, 546, 548, 552, 553, 557,
558, 564, 566, 567, 588, 590,
591, 595, 596, 598, 599, 602,
612-614, 619, 620, 622-626, 629,
630, 632, 635, 640, 643 forma
izraza 588 relativan izraz 511
izraavanje 521, 617, 628
izraen 74, 77, 80, 321, 463, 465,
495, 497, 518, 519, 552, 611, 613
izveden 278, 306, 386, 390, 503,
504
izvesnost 371
izvoen 171-173, 260, 387
J kentaur 323
jaina 423
jasan 496, 498, 527, 529, 544,
547, 552, 558, 565, 597, 623,
644 jasno 153, 522, 524, 530,
533-536, 540, 541, 545,
548, 551, 553, 555, 556, 560,
562, 563, 566, 586, 601, 603,
610, 615, 618, 619, 621, 622,
626, 628, 647 jasnoa 394
jasnost 349
jedini 476, 479, 594
jedinica 140, 260, 263, 278, 279,
315, 318, 327, 336, 395, 396,
502, 504, 606 jedinka 348
jedno 280, 281, 384, 438,
439, 456, 499, 531, 599, 603,
632, 645, 646
jedinstvo 69, 91, 95, 280, 306, 332,
337, 346, 353, 354, 355, 358,
379, 599
jednak 136, 270, 271, 325, 335,
450, 456, 506, 512, 517, 597, 641
jednako 19, 518 jednakost
269, 281, 309, 324, 354, 506,
512, 513
K a i n e j 284
K a l i j a 77, 142, 143, 281, 302,
358, 621, 631 ne-K a 1 i j a
281
Ka l i kl e 611
Kalio e 614
kao takav 383, 437, 488
kao takvo 268, 270, 283
katasilogizam 213
kategorije 11, 12, 30, 32, 160, 297,
302, 381, 390, 533, 535, 539,
602, 628, 631, 632 [deset
kategorija:] supstancija,
kvantitet, kvalitet, odnos, mesto,
vreme, poloaj, po~ sedovanje,
delanje, trpljenje 7, 8
kategorije aktivnosti 590
kia 343
kitara 627
Kleo fon 617
Kleo 142, 643
koliina 517, 629
komensurabilan 154, 165, 321
kompozicija 588
konaan 285, 298, 300, 310, 319,
521
konkluzija 93, 194, 261, 262, 266,
269, 273, 279, 282, 284, 289,
314-316, 318, 319, 326, 331,
337, 357, 646
konkretan 599 konkretnost 599
konsekucija 40, 639
konsekvencija 573, 568
kontingencija 112, 117 kon-
tingentan 70, 88, 89,103,109,
111, 112, 114, 115, 117-120, 122,
123, 125-128, 131-134, 138, 151
nekontingentan 119
kontingentno 124, 128, 130
nekontingentno 70, 110, 113, 123
kontin-gentno-negativan 120
kon-
666 667
 tingentno nepripadanje 121
kontingentnost 114, 117, 119-
121, 126, 129, 131, 133
kontinuiran 15, 16, 140, 337, 341,
342, 343, 443, 545
nekontinuiran 315 konti-
nuirano 443 kontinuira-nost
342, 443 kontinuitet 552
kontinuum 15
kontradikcija 59, 74 kontra-
diktoran 58, 74, 75, 193, 194,
197, 200, 206 kontradiktorna
konverzija 194, 195
kontradiktorna suprotnost 194,
196, 197, 199, 203, 205, 208,
214, 387, 567, 635
kontradiktorne reenice 72, 75,
80 kontradiktorno konvertiran
194-196 kontradiktorno
suprotan 58, 59, 65-67, 70, 72,
123, 192, 206, 207, 214, 399
kontrarijetet 18, 77, 79
kontreran 18,197,200,206, 208,
544 kontrerno 194, 223
kontrerno konvertiran 193, 194
kontrerno suprotan 12, 17, 18,
20, 30, 34, 36, 38, 39, 40, 44, 58,
59, 66, 74-80, 123, 148, 149,
159, 180, 181, 192, 199, 205,
207, 208, 215-217, 223-224, 275,
291, 293, 318, 331, 384, 386,
388, 389, 399, 407-410, 412-414,
418, 444, 445, 447, 456, 481,
512, 517, 525, 536, 537, 559,
562, 567, 568, 569, 611, 612, 617
kontrerno suprotne reenice
80, 85 kontrerno suprotno
382, 446, 449, 594, 639
kontrerna suprotnost 12-14, 17,
18, 20, 30, 32-34, 36, 38-40, 44,
76, 78, 117, 158-160, 165, 176,
194, 196, 199-202, 208, 215,
224, 225, 268, 331, 335, 382,
383, 386,
388, 389, 391, 402, 404, 408-
412, 414, 422, 426, 432, 444-
447, 456, 481, 482, 498, 517,
518, 529, 535-537, 544,
546, 553, 556, 564, 566, 567,
569, 592, 606, 612, 615-618,
623, 635
konvencija 56
konverzija 89, 101, 107, 110-112,
118, 119, 121, 125, 126, 128-
131, 133, 134, 167, 168, 189,
190, 192-195, 197, 198, 205,
209, 210, 219, 220, 343, 398,
450, 459, 539
konvertibilan 36, 42, 73, 87-89,
105, 107, 108, 113, 143, 146,
147, 166, 168, 171, 172, 187,
188, 209, 210, 218, 219, 228,
332, 353-355, 397, 449, 480,
499, 539, 541 partikularno
konvertibilan 88, 328, 329
univerzalno konvertibilan 88
konvertibilno 107 konvertibilnost
40-42, 88, 270, 304, 343
konvertibilnost pomou
nemogueg 124
koordiniran 507
korelacija 21, 22 korelativ
22, 481 korelativan 21,
23, 564 korelativne reenice
72
Ko ris k 308, 591, 614, 620,
624, 631, 633, 634, 638
korisno 412, 417, 431, 442, 447,
457, 487, 499, 500, 503, 504,
516, 519, 535, 545, 546, 549,
611, 612 korist 383, 424, 430,
607, 620, 637 koristan 402,
403, 406, 407, 409, 413, 425,
430, 432, 433, 435,
457, 519, 520, 527, 537, 538,
547, 569, 618, 647, 648
kretanje 14,16, 43, 44,128,160,
338, 339, 342, 405, 436, 437,
439, 442-444, 451, 454-456,
458, 481, 503, 504, 516, 520,
559
kritiki 587, 603, 608 kritika
470, 522, 561, 600, 606, 608,
609, 647 kritino 606
krivost 268
krug 31, 223, 284, 333, 345, 553,
607 iseak kruga 137
polukrug 137, 260, 372
kruan 343
K s e n o k r a t 408, 500, 532
kubni 279
kvadrat 31, 43, 64, 354, 607
kvadratan 223, 279 kvadratura
kruga 23, 277, 607, 608
kvalitativan 27, 29, 30, 32, 629
kvalitativno 392 kvali-
tativno kretanje 44 kvali-
tativno miljenje 44 kvali-
tativna promena 43, 44, 439
kvalitativno promenjen 43
kvalitet 7, 12, 14, 17,
26-32, 44,141, 150, 159, 301,
302, 309, 316, 319, 345, 381,
438, 449, 458, 508, 515, 516,
533, 590, 631, 632
kvantitativan 16-18, 263
kvantitativno 392 kvanti-tet 7,
12, 15, 16, 18, 19, 30, 44, 301,
302, 319, 345, 381, 391, 515,
516, 533, 590, 628, 629, 631,
632 diskretan kvantitet 15
L
L a k e d e m o n j a n i 532
la 70, 320, 373, 610
laan 39, 41, 53, 54, 59-64, 67, 72,
75, 77-79, 101, 116, 150, 171,
175-183, 185, 186, 198-201, 203,
211-213, 291-295, 318, 321, 342,
347, 372, 394, 400, 402, 444,
476, 526, 534, 550, 558, 560-
563, 565, 566, 592, 600-602,
604, 609, 622, 624, 631, 634,
639, 646 lano 136, 175, 184,
199, 202, 224, 280, 284, 548,
554, 636 lanost 213, 372,
550, 601, 631, 634
lek 527 lekar 288, 374, 383, 401,
421, 486, 506
lep 449, 480, 485, 514, 585
nelep 514 [etiki] lepo 486
lepo 419, 449, 457, 501 lepota
423, 430
linost 423, 601, 620, 621, 636
L i k o f r o n 617
linija 15, 16, 91, 137, 163, 267-270,
275, 278-280, 308, 342, 354,
372, 395, 396, 440, 502, 507,
523, 525, 553 isprekidana
[linija] 279 kriva linija 279
kruna linija 275 paralelne
linije 209, 212, 283 prava
linija 270, 278, 280, 345, 440,
521, 553
L i s a n d a r 349, 623
lien 589 lienost 33, 35-37, 39,
268, 335, 390, 399, 412, 413,
448, 482, 483, 500, 518, 519
logiki 70, 73, 143, 266, 348, 387,
462, 566 logiki nemogue
149, 150, 198, 210, 641
logiko sledovanje 172
LJ
ljubav 533, 568
and ro bu la [izgubljena tragedija
Kleofontova] 617
manifestovanje 351
masa 383, 384
matematiar 287 matematiki
287, 391 matematika 287, 553
medicina 91, 206-208, 288, 319,
373, 383, 390, 402, 421, 500,
505, 506, 523, 524, 567, 602
medicinska nauka 207
medicinski 602 medicinsko
282
668 669
meusobno 325, 351, 376, 409,
525 meuvreme 341, 342
mehanika 278, 287 Melis 384, 593,
597, 639 enon [Platonovo
delo]216,
260 menjanje 44, 428
menjanje
mesta 43, 44 mera 446, 497, 515
merilo 556 mesec 276, 286, 317,
322, 324,
325, 335, 336, 340, 351, 352
pomraenje meseca 317
mesta [pravila] 7, 15, 16, 18,
30, 32, 44, 164, 301, 302, 317,
381, 397, 401, 404, 405, 407,
408, 411, 412, 414-418, 422,
426, 429-432, 437, 439, 442,
444, 451, 452, 457, 461, 463-
466, 472, 475, 476, 483-486,
490, 492, 495-497, 505, 507,
508, 510, 513, 515, 517, 534,
535, 538, 541, 542, 543, 569,
591, 600, 602, 603, 610-612,
618, 619, 627, 636, 644, 647
metafizika 608
metafora 349, 350, 497, 498, 552
metaforno 538, 552
metaforni izraz 350, 445
metoda 152-154, 173, 220, 371,
373, 374, 378, 565, 600, 606-
608, 615, 647 meto-dino 399
i ka los 157
mir 55, 459, 503 mirovanje 43,
456, 487 mirovanje na mestu
44
misao 53, 55, 70, 394, 451, 603-
605,623,635 miljenje 13, 14,
25, 70, 142, 151, 162, 206, 208,
217, 225, 280, 283, 296, 302,
304, 308, 320-322, 340, 358,
371-373, 382-384, 386, 387, 401,
407, 415, 421, 432, 439, 444,
452, 450, 491,
508, 517, 526, 528, 546, 556,
559, 564, 566, 587, 591, 611,
612, 623, 631, 637
mlad 425 mladost 425
mnemoniki 569
mnogo 281, 409, 499, 599
mnogobrojan 358 mnoina
280, 323, 353, 358, 387, 407,
421, 481, 525, 634, 686
mnoenje 569
mo 76, 287, 324, 357, 428, 451,
453, 454, 457, 506, 601, 648
modalitet 72, 87
modifikacija 455
modus 73, 98, 141, 142, 148, 151,
171
mogu 63, 64, 76, 94, 97, 98, 104,
105, 107, 112-120, 122,
123, 138, 139, 152, 153, 174,
180, 187, 188, 190, 198,
225-227, 264-266, 272, 275,
284, 288-292, 294, 296, 298,
300, 319, 334, 336, 353, 418,
496, 550, 563, 625, 647, 648
mogue 57, 61, 69-76, 88,
89, 95, 103, 106, 108, 111,
124, 135, 151, 153, 154, 157,
164, 168, 175, 177, 179,
181-185, 206, 214, 260, 270,
273, 275, 282, 293, 303, 304,
306, 310, 312, 316, 317, 319,
322, 326, 328, 331, 333, 335,
336, 341, 350, 352, 353, 356,
374, 383, 387, 394, 423, 431,
434, 438, 451, 452, 454, 461,
474, 497, 510, 528, 534, 538,
541, 544, 545, 548, 552, 559,
562, 565, 569, 589, 595, 603,
604, 608, 626, 633-636, 638
nije mogue 168 mo
gunost 63, 72, 75, 76, 158,
264, 284, 373, 453, 455, 537
moralan 480
mrnja 411, 559, 568
mudar 382, 418, 421, 425, 478,
511, 586 mudrac 372, 383, 384,
611, 612 mudrost 92, 159,
178, 322, 393, 423, 425,
428, 434, 435, 440, 478, 484, 486,
491, 500, 511, 524, 586, 607, 635
muziar 69, 171, 267, 300, 301,
308, 332, 379, 384, 405, 458, 620,
621, 631, 634, 638 ne-muziar
620 muziki akord 325
muzika 32, 137, 144, 178, 226, 283,
294, 405, 458
nabrajanje 588
nain 44, 74, 100, 101,115,116,
127, 130, 132-134, 138, 139,
141, 143, 147, 149-151, 591,
592, 600, 604, 630, 635, 636,
638, 639
naglasak 628 naglaavanje 588,
628
nagon 340
napad 543, 552, 610, 617
napisan 590, 628, 631
nastava 501 nauen 631
nauka 19, 20, 23, 26, 31, 32, 41, 44,
85, 91,111,117, 152,158, 159,
183, 206-208, 223, 224, 259, 261,
262, 264, 265, 266, 268, 271,
272, 275-279, 282, 283, 285, 287,
288, 294, 295, 307, 315-317, 318,
319-322, 327, 333, 354, 357-359,
371-373, 379, 386, 387, 393, 399,
402-405, 407, 415, 421, 433, 434,
438-440, 447, 449, 450, 451, 454,
458, 462, 466, 467, 469, 471,
472, 476-479, 486, 497, 498, 501,
504, 515, 517, 523, 524, 529,
533, 544, 548, 566, 567, 569,
587, 588, 602, 606, 608, 609,
618, 642, 648 demonstrativne
nauke 11, 85, 304, 356, 357
filozofske nauke 373 geo-
metrijska nauka 606 ma-
tematike discipline 288
matematike nauke 259, 283-285
medicinska nauka 642
nauka dugi 287 praktika
nauka 548 stvaralaka nauka
548 teorijska nauka 522, 548
nauan 272, 274, 282, 288,
376 naunik 447, 472, 476
478, 479, 517 nauno 447
nautiki 287
nebesko telo 470 nebo 594
nedeljiv 305, 306, 330, 342, 345,
358, 440 nedeljivo 332
nedeljivost 332
nediferenciran 348
nedostatak 553, 564, 599, 601
nedvosmislen 619
negacija 7, 33, 35, 38, 39, 55-63,
65-68,70,71,74,75,77-80, 86, 110,
117, 121, 126, 127, 129, 131,
132, 134, 152, 169, 172, 181,
200, 290, 313, 448, 483, 507,
508, 519, 567, 596, 609, 623,
628, 632, 641 negiran 62, 66,
85, 92, 189 negiranje 55, 71,
85, 151, 288, 289, 292, 299, 300
negativan 35, 87, 93-95, 98-
101, 103, 104, 106-110, 112-115,
118-123, 125-128, 130-133, 138,
144, 146-148, 156, 167, 168, 171,
173, 174, 176-185, 189, 190, 192,
193, 194, 196, 199, 203-207, 210,
212, 214, 218, 224, 288-291, 294,
295, 297-300, 307, 312-314, 326,
386, 397, 399-401, 435, 484, 645
negativno 91, 92, 446, 615
neistina 61 neistinit 565 nejasan
466, 469, 496, 498, 522,
529, 557, 623 nejasno 465,
497 545, 546, 552, 558
nejasnost 496, 552 nejednak 641
nejednako 19,
518 nejednakost 324, 518
nekoristan 467, 530
670 671
N eme zis 400
ograniavanje 297 ogranien
116, 217, 282, 298-300, 302-305,
310, 319, 342, 586, 609
oksitono 590
opaanje 19, 21, 317, 325, 357,
358, 382, 404, 410, 412, 628
ulno opaanje 23, 164, 262,
285, 311, 316, 317, 332, 357,
358, 375, 385, 393, 404, 412,
413, 432, 450, 451, 464, 465,
470, 474, 478, 489, 490, 512,
546, 585, 593 opaen 470
opste 76, 85, 103, 137, 216, 259,
266, 269-271, 277, 281, 295,
310, 317, 320, 325, 342, 372,
382, 384-386, 395, 400, 401,
435, 438, 508, 521, 544, 546,
551, 566, 567, 616, 622, 623,
639 opti 57, 60, 62, 66, 79,
80, 87,90,96, 99,129, 133, 144,
146, 151, 153, 156, 165, 188,
216, 217, 260, 262,
268, 269, 270, 276, 278, 279,
282, 284, 298, 308, 311, 312,
345, 355, 356, 358, 378, 387,
427, 431, 432, 434, 435, 456,
515, 538, 539, 547, 549, 569,
586, 606, 608, 609, 623, 631,
642, 647 optost 271, 279
optika 275, 278, 282, 287, 288
orue 385, 386, 396, 429, 511,
568 oseaj 386, 388-390, 393,
448 osnova 143 osnovno 458,
478, 517, 553 osoba 590
osobenost 376
osobina 62, 153, 173, 266,
269, 270, 275, 277, 279, 295,
305, 308-310, 327, 345, 347,
349, 350, 356, 372, 375, 379,
388, 390, 404, 417, 419, 421,
431-434, 441, 442, 444, 446,
455, 479, 488, 510, 520, 525,
526, 528, 534, 593, 600, 635,
636, 641, 642
ostatak 432, 498, 499, 533, 549,
550
oznaavanje 379, 506 oznaen Pir ej 624
472, 474-476, 480, 481, 487,
492, 505, 518
oznaka 303, 472, 474, 480, 499
oivljen 632
pade 54, 160, 449, 450, 485, 531,
614, 615, 642, 643 pade
glagola 55, 56
pamenje 451, 569
par 65, 72, 410, 445, 446
paradoks 554, 587, 610-612, 616,
617, 621, 646 paradoksalan
554, 610-612, 622
paralelan 553 paralelizam 270
paralelno 568
paralogizam 208, 283, 372, 394,
585, 591, 592, 595-597, 598-
602, 604, 606, 614, 618, 621,
626, 628, 630, 634, 636, 644-647
paran 34, 35,131,136,139,140, 154,
165, 174, 224, 260, 279, 285,
436, 505, 549 parno 267, 268,
444, 504, 590 parnost 268
a r m e n i d 645
paronimi 5, 404, 405 paro-nimni
405 paronimno 20
partikula 66 partikularan 87, 91-
93, 100, 103, 104, 106-108, 113,
118, 119, 123, 125-127, 129-133,
142, 145, 146, 152, 156, 166-
168, 173, 174, 178, 181, 182,
185, 189, 190, 193-196, 207,
219, 225, 276, 307, 308, 397,
500, 540, 558, 567, 569, 591
parti-kularno 95, 99, 119, 134,
137, 215, 309 partiku-larno-
afirmativno 91
pasivan 590
elo o n e a n i 532
pentada 444
persijski rat 338
pipanje 389, 608
pitagorovci 340
P i t a k 225
pitan 643 pitanje 68, 544-546,
548-555, 557, 558, 560-562, 565,
567, 568, 570, 589, 591, 592,
594, 595, 597-601, 604-606, 610,
611, 615, 616, 618-621, 624-627,
629, 630, 633, 636, 639-641,
643-646, 648 postavljanje
pitanja 543
planeta 285, 286
P l a t o n 497, 499, 519
pobeda 607
pobijanje 168, 171, 173, 193, 194,
208, 214, 401, 404, 405, 407,
409, 412, 417, 446, 463, 465-
469, 471-475, 477, 481-493, 534,
535, 538-540, 568, 585, 587,
588, 591-605, 609, 610, 613,
614, 617, 619-623, 625-627, 629,
633, 636, 638-641, 645, 646
pobijen 160, 193-197, 199, 200,
211, 434, 435, 477, 480, 541,
602, 616, 619-622 neznanje
pobijanja" 595
poetak 341, 593
podela 42, 43, 53, 57, 152, 153,
329, 343, 346-348, 374, 387,
438, 439, 441, 484, 504, 507,
528, 551, 588, 590, 595, 605,
626, 627 podeljen 385, 507,
508, 567, 590, 626, 627
podreen 147, 222, 287, 346, 440,
506 podreenost 287
podvrsta 615
poetika 56 poetski 511
poezija 590
pogled 601
pogrean 61, 211, 290-294, 308,
404, 451, 472, 484, 547, 560,
562, 566, 588, 601, 604, 606-
608, 622, 624, 634, 637
pogreno 75,104,123-125, 157,
158, 161, 170, 172, 211, 321,
341, 398, 512, 517, 586,
607 pogreka 269, 398, 408,
503,, 505, 510, 511, 515, 518-
520, 522, 554, 564-567, 588,
593, 595, 634, 639
pohvala 563
pojam 5, 10, 11, 26, 31, 35-37, 56.
76, 116, 144, 158, 260, 262, 265,
266, 269, 270, 279, 280, 289,
297, 309, 317, 330, 346, 357,
358, 374, 378, 381, 384, 387,
392, 396, 399, 407, 413, 414,
489, 501, 502, 508, 514, 520,
522, 531, 547, 597, 608, 613,
631, 642 vii pojam 144
korelativni pojmovi 20, 22, 26,
310, 482, 511, 523
matematiki pojmovi 553
relativni pojmovi 20, 22-25, 32,
33, 36, 38, 413, 482, 504, 515,
523, 569, 612, 641 srednji po-
jam 321 srodni pojmovi 447,
569 pojamno 268
pojava 26, 29, 276, 322, 351, 352
nebeske pojave 152
pojedinac 422, 503 pojedinaan
57-60, 66, 69, 70, 76, 85, 97,
115, 143, 206, 216, 217, 224,
226, 227, 260, 262, 269-271,
280, 285, 287, 295, 298, 300,
308-310, 316, 317, 332, 349,
358, 385, 395, 403, 432, 434,
435, 439, 465, 479, 540, 544,
546, 550, 564, 598, 602, 616,
631, 635-637, 639,
pojedinano 62, 259, 311, 317,
481, 566 pojedini 503
polemiki 561
polovina 338, 449, 450,482, 533
poloaj 7, 15, 16, 19, 20, 29, 32,
118, 161, 170, 172, 214, 225,
276, 287, 315, 318, 337, 381
pomraen 335 pomraenje 323-
325, 335, 336, 340, 341, 352, 406
poreenje 547, 548, 556, 570, 622
674 43* 675
porok 40, 445, 446, 536
po sebi 70, 78, 266, 267, 268, 273,
274, 279, 304, 308, 315, 326,
383, 422, 424, 449, 462, 498,
508, 514, 516, 519, 523, 524,
527, 564, 566, 613, 641, 647
posedovanje 7, 32, 33, 35-37, 39,
45, 317, 381, 390, 399, 412, 413,
465, 467, 482, 483
posledica 61, 62, 68, 116, 263,
285, 286, 341, 351-355, 407,
422, 424, 451, 465, 512, 521,
543, 547, 557, 560, 593, 609,
622
postajanje 43, 44, 63, 78, 115, 154,
225, 310, 342, 343, 358, 414,
426, 433, 447, 487, 496, 531,
594
postojanje 14,41-43, 63,72,123,
160, 186, 225, 265, 278, 279,
280, 284, 286, 310, 324, 333-
335, 339-342, 405, 410, 448,
483, 487, 510, 515, 538
ne-postojanje 63
postulat 153, 279, 280, 303, 312,
330, 346, 402, 411, 553, 564
postuliranje 208
postupanje 346, 347, 348, 406, 601
potencijalan 75, 492, 493
potencijalno 63, 71, 76, 311, 345
potencijalnost 76, 77, 492,
potreban 552 potrebno 467
potvrda 326 potvrdan 262 606,
630, 641 potvrdno 551
potvren 57, 154, 260,
281, 283, 285, 301, 302, 344,
416 potvrivanje 53, 64,
65, 168, 259, 262, 281, 282,
286, 381, 412
poveavanje 354
povezan 69, 452, 539, 590
povezanost 409, 535 po-
vezivanje 68, 517, 634
povrina 15-17, 308, 470, 471, 478,
490, 502, 521, 553
pozitivan 288, 645
pouda 516 poudan 411, 425
praktian 511, 533
pravac 298
pravda 393
pravi 585, 586, 589, 591 pravo
267
pravilan 499, 501, 502, 520, 524,
585, 639, 646 pravilno 272,
463-472, 493, 495, 496, 498,
517, 529-530, 536, 541, 546,
553, 555, 557, 568, 570, 620-
622, 624 pravilo 301
pravolinijski 261, 354 pra-vost
268
prediciran 500 prediciranje
135, 500 predikati 7, 8, 11,
58, 59, 68-71, 86, 89, 103, 125,
135, 143, 145, 152, 161, 174,
187, 206, 210, 212, 214, 215,
221, 267, 268, 275, 276, 281,
285, 292, 297, 299-306, 327,
332, 337, 344-347, 352, 376,
377, 380, 382, 395, 398-401,
410, 414-418, 457, 471, 473,
476, 480, 483, 488-500, 509,
532, 534, 535, 541, 591, 599,
621, 631, 632 prvi predikat
306
predmet 76, 85, 97, 149, 150, 152,
153, 162, 164, 165, 175, 224,
225, 262, 266, 271, 272, 274,
277, 279, 282, 283, 304, 315,
320, 321, 327, 334, 354, 357,
358, 371, 373, 374, 378, 379,
381, 383, 393-395, 401, 402,
405, 407, 413, 415, 417, 432,
437, 439, 449-451, 454, 498-500,
503, 504, 514, 516, 517, 518,
524, 528-530, 540, 541, 544,
548, 549, 552, 555, 564-566,
585, 591, 592, 600, 602, 603,
606, 609, 610, 616, 627, 630,
633, 643, 647
predstava 528
premestanje 67, 441-443
premise, 85-89, 92, 93, 96, 99-101,
103-110, 112-116, 118-121, 123,
125-131, 133-135, 137-140, 142-
144, 147, 148, 150-152, 155-158,
160, 164, 168, 173, 175-182,
184-190, 192-200, 203-210, 212,
214, 215, 217, 221, 223, 224,
226, 259-264, 266, 271-274,
276-277, 278, 280-285, 289-295,
297, 299, 303, 306, 307, 313-
316, 318, 319, 328, 330-331,
332, 335, 338, 343, 355, 371,
372, 433, 543-546, 550, 553,
555, 557, 558, 560, 562, 570,
585, 587, 595, 597, 609, 616-
618, 622-626, 630, 633, 645-647
gornje premise 92, 292, 293,
299, 560 donje premise 92,
311, 560
prva premisa 177, 215,
293 druga premisa 130,
177, 189, 191, 194, 197, 199,
293, 299 afirmativne pre
mise 87, 88, 98, 105-107,
126-130, 166, 313 nega
tivne premise 89, 94, 95,105-
107, 120, 122, 126-129, 133,
143, 166-168, 178, 189, 312,
313 kontingentne premise
88, 111, 127-129 afirma-
tivno-kontingentne premise
123 asertoricno-negativne
premise 127 demonstra
tivne premise 85, 86 dija
lektike premise 85, 86, 608
partikularne premise 87-
89, 95, 104, 108, 113, 130,
141, 183, 186, 188 parti-
kularno-afirmativne premise
108, 141, 167, 205 par-
tikularno-konvertibilne pre
mise 130 partikularno-
-negativne premise 88, 89,
106,108,109,119,122, 205
univerzalno-afirmativne pre
mise 108, 132, 141, 186, 205
univerzalno-negativne pre-
mise 87-89, 93, 117, 123, 129,
141, 186, 205 univerzalne
premise 87, 95,104, 120,122,
132, 183, 188 kontradiktorne
premise 208 kon-vertirana
premisa 187 neposredne
premise 311, 313, 319-321, 342,
343, 356 neposredna i ne-
nuna premisa 320 nune
premise 88, 102 suprotna pre-
misa 205
preokrenut 74, 206, 293, 294
preokretanje 73, 101-103, 293
prepiranje 554
pridan 290, 297, 303, 306, 327,
376, 379, 437, 438, 456, 514,
539, 628 pridavan 301, 303,
457 pridavanje 70, 87, 89,
290, 291, 300-302, 306, 462
asertorino pridavanje 127
nepridavanje 290, 291, 297
prigovor 272, 284, 401, 546, 549,
550, 558-561, 570, 603, 617, 624
prijatelj 382, 409, 410, 422, 427,
429 prijateljstvo 411, 424,
429, 452
primedba 527, 631
primer 221, 259
princip 62, 76, 86, 142, 144, 151,
152, 173, 209, 261-265, 271, 272,
275-279, 281, 282, 296, 305-307,
311, 313-315, 318-320, 336, 338,
339, 342-344, 346, 347, 356, 357,
359, 371, 372, 386, 395, 396,
439, 444, 456, 458, 502, 535,
552, 553, 567, 569, 587, 595,
596, 602, 603, 606-609, 615, 648
prvi principi 315 principi
principa 327 najvii principi
317 neposredan princip 356
traenje principa" 567, 597,
622
prioritet 41
676 677
pripadanje 70, 85, 92, 94-96, 98-
100, 102, 109, 114, 115, 119,
120, 122, 123, 126, 128, 131,
133-135, 137, 138, 145, 151,
153, 170, 204, 212, 299, 307,
309, 345, 355, 356, 401, 464, 470
asertorino pripadanje 129
partikularno--negativno
pripadanje 145 univerzalno-
negativno pripadanje 145 ne-
pripadanje 85, 92, 94-96, 98, 102,
115, 118, 119, 122, 123, 126,
129, 131, 133, 134, 159-169, 401
nemogunost pripadanja 122
priroda 26, 34, 35, 68,142, 209,
220, 263, 266, 267, 271, 284,
302, 308, 310, 313, 314, 320,
324, 340, 342, 344, 351, 356,
372, 376, 378, 381, 392, 452,
492, 513, 535, 562, 563, 608,
609, 611, 612 po prirodi 36,
37, 39, 40, 42, 54, 77, 89, 110,
152, 209, 262, 279, 314, 379,
390, 418, 423, 431, 452, 461,
462, 464-466, 468, 469, 471, 477,
478, 484, 489, 490, 492, 494,
497, 501, 504, 508, 511, 512,
519, 525, 526, 529, 551, 585, 595
prirodan 474, 481, 500, 586
prirodno 111, 512, 540
shodno prirodi 41, 111
privacija 65
problemi 56, 93, 141, 142, 144, 146,
149, 150, 152, 154, 156, 160,
164, 166, 173, 198, 205, 208,
282, 317, 350, 351, 353, 354,
371, 373-375, 377, 381, 383,
384, 387, 397, 398, 400, 401,
412, 432, 434, 435, 463, 541,
542, 544, 552, 553, 557, 563,
567, 568, 570, 593, 608, 647
Prodik [sa Keja, sofist] 408
prolaznost 309
promena 14, 26, 38, 43, 44, 511,
522
propadanje 113, 414, 415, 426,
433, 447, 448, 487 pro-
padljiv 218, 219, 418, 623
propao 447, 448
proporcija 423, 553, 570
geometrijska proporcija 284
proporcionalnost 354
propozicija 63, 64, 101, 110,
111, 114, 123, 124, 126, 136,
138-140, 142-144, 147, 150, 151,
155, 158, 167, 169, 171, 173,
186-189, 195, 198-200, 202, 203,
206, 209-211, 213, 214, 217, 218,
222, 223, 225, 266, 270, 273,
274, 292, 295, 299, 300, 306,
311, 312, 314, 354, 372, 374,
380, 381, 383, 384, 386, 387,
397, 401, 406, 407, 432, 539,
544-550, 552, 553, 557-559, 561,
563, 565, 567-569, 592, 597, 598,
600, 601, 604, 611, 616, 617,
620, 622, 623, 630, 631, 645
propozicije ili premise 175
afirmativna propozicija 124,
189, 312 asertorina
propozicija 130 demon-
strativna propozicija 225
dijalektika propozicija 382
geometrijska propozicija 41
negativna propozicija 123,
124, 186, 313, 314 negativno-
kontingentna propozicija 123
partikularno--afirmativna
propozicija 110, 167, 204
univerzalna propozicija 129, 188,
205 univerzalno-afirmativna
propozicija 200 univerzalno--
negativna propozicija 200
prosilogizam 140,146, 213, 544
prostorni 275
proli 341-343, 406 prolost
341, 342, 406, 513, 537 P r o t a
gora [sofist] 613
protivan 382 protivnik 197, 549-
551, 553, 557, 558, 561, 568-
570, 587, 600, 602, 603, 605,
608, 610- 612, 615, 617, 620,
622, 634, 639, 646, 647
protivrean 62, 63, 208, 293, 386,
411, 587 protivreno suprotan
71 protivrenost 57, 60, 68,
70, 86, 207, 208, 224, 262, 268,
282, 384, 412, 592, 596, 598,
600-605, 608, 617, 619, 635,
636, 638, 645
prouavanje 394, 553
R razliito 645 razlikovan
rasprava 266, 373, 378, 535, 647
raspravljan 342, 548
raspravljanje 155, 285,
328, 336, 356, 375, 376, 383,
385, 394, 395, 401, 405-408,
463, 465, 476, 478, 479, 503,
525, 530, 535, 537, 542, 544,
546-548, 551, 552, 554, 555,
559, 561, 562, 568, 586, 587,
590, 604, 605, 610, 615, 616,
618, 621, 646, 647
rastoavanje 447, 448 rastoen
447, 448 rasuivanje 359, 626
ravan 327 ravnokrak 271
ravnostran 269, 271, 305
ravnostrano 267
ravnotea 286, 496, 512
neravnotea 287
razboritost 322
razgovor 570
razlaganje 620, 622, 646
razliit 43, 66, 148, 150, 168, 169,
173, 187, 269, 270, 274, 275,
287, 301-303, 319, 327, 333,
334, 336, 337, 341, 347, 348,
351, 353, 354, 356, 357, 371,
372, 375, 376, 387, 391, 392,
395, 401, 402, 408, 436, 440,
456, 458, 465, 466, 473, 476,
479, 501, 503, 521, 522, 531,
533, 551, 559, 563, 591,
609, 614, 617, 618, 621, 626,
628, 631, 641, 642 razlika
[specifina] 7, 11, 71, 86, 148,
153, 157, 162, 165, 169, 178,
183, 186, 192, 197, 203, 226,
277, 280, 281, 287, 291, 300,
302, 313, 314, 322, 327, 337,
346, 385, 386, 389, 392, 393,
395, 401, 408, 421, 423, 440,
442, 443, 444, 451, 454, 456,
458, 462, 474, 476, 495-498, 500,
502, 504-511, 514-516, 518, 522,
523, 533, 535-537, 539, 549, 554,
555, 591, 596, 599, 600, 603,
612, 620, 621, 633, 640, 642, 643
457 razlikovanje 357, 372,
384, 393, 548, 551 605, 606, 609,
617, 619, 621-624
razlog 71, 88, 96,111,118,139, 144,
157, 169, 174, 186, 189, 190,
207, 210, 272, 273, 281, 291,
310, 311, 322, 326, 330, 334,
335, 342, 384, 392, 512, 546,
559, 585, 586, 600, 601, 603,
618, 619
razmatranje 272, 273, 300, 318,
319, 350, 359, 395, 446, 498,
501, 517, 538, 600, 648
razmiljanje 341
raznolikost 271, 394
raznostran 305
razum 320, 381, 393, 462, 502
razuman 407, 478 ra-
zumevanje 262, 372
razvijanje 632 razvitak 358
rav 79, 400, 404, 408, 410, 414,
416, 424, 453, 462, 526, 533,
549, 551, 561, 562, 566, 567,
570, 595, 627, 635, 640, 641
ravo 422, 485, 554, 559, 570
ravtina 536
reciprocitet 285 reciproan 285,
286 reciprono 188
re 6, 7, 21, 53-55, 70, 72, 78, 94,
162, 283, 309, 347, 348,
678 679
 356, 375, 377, 381, 385, 388,
390-395, 398, 399, 401, 405,
411, 414, 415, 433, 437, 440,
446, 447, 450, 453, 458, 465.
466, 475, 486, 487, 497, 500,
504, 507, 515, 516, 521-523,
528, 530, 531, 533, 534, 536,
540, 541, 543, 545, 546, 549,
558, 566, 570, 586, 589, 596,
599, 600, 601, 603-605, 612-614,
618, 623, 627, 634, 635, 641-645
izvedene reci 413 oblici
reci 476, 485, 519, 531 padei
reci 485 slaganje reci 450
reen 632 reeno 465, 501,
505, 509, 513, 525, 527, 530,
534, 536, 550, 554, 562, 588,
596, 597, 610, 615, 644
reenica 35, 38, 41, 53, 56-60, 62,
65-68, 70, 73-75, 77, 80, 87, 89,
375, 385-387, 402, 465, 544,
558, 560, 601, 620, 621, 643
afirmativne reenice 71, 89
modalne reenice 74
neodreene reenice 99
partikularne reenice 95
univerzalne reenice 95
red 16, 41, 65, 89, 151, 170, 171,
215, 221, 289, 293, 294, 296-
300, 302,305, 314-316, 330, 339,
342, 346, 347, 358, 375, 379,
411, 414, 450, 517, 521, 543,
545, 554, 615, 646, 647
relacija 7, 31, 36, 438, 448, 449,
533, 628 relativan 17-20, 24,
25, 31, 32, 36, 161, 376, 377,
387, 399, 403, 413, 418, 449,
450, 462, 463, 514, 515, 517,
524, 564, 612, 613
reavanje 642 reen 624
reenje 560, 561, 570, 590, 603,
611, 622, 624, 627, 630, 632-
634, 641, 646
retor 374, 499, 524 retorika 56,
373, 569, 593, 648 retorski
259, 617, 648
rob 590
rod 8-11, 31, 40, 42-44, 144, 177-
181, 184, 226, 227, 295, 302,
329, 345, 346, 348-351, 353-356,
358, 378-380, 386-390, 392, 393,
399, 404, 405, 428, 434-446,
448, 449, 452, 453, 455, 456,
476, 478, 479, 499, 502, 506-
510, 517, 520, 522, 529, 531,
534, 538, 541, 549, 586, 606, 642
muki rod 590, 614, 643
srednji rod 447, 590, 614
enski rod 590, 614, 643
krajnji rodovi 447
roditelji 384, 387
runo 419 runoa 430
S
sadanji 342, 378, 406, 470
sadanjost 342, 406, 463, 513
sadran 267, 268, 289, 290-291,
293, 304, 345, 347, 440, 564,
570 sadrina 345, 347,
513, 648 saglasnost 165, 384,
594 sagovornik 561, 601, 602, 606,
621, 624, 628, 648 samerljivost
136, 262 sam od sebe 475 samo
savlaivanje 457 san 376, 590 Sard
339 sastav 340, 386
sastavni
522, 527 sastavljanje 53, 529,
626, 632
sastavljen 481, 626
savlaivanje 451 savren 101, 112,
132, 133,136,
138, 139, 143 savrenstvo
94, 121 saznanje 20, 21, 25, 33,
216,
259, 260, 262, 263, 265, 278,
295, 310, 317, 322, 325, 326,
356, 357, 359, 371, 383, 395,
411, 496, 502, 523, 568, 589
seanje 216, 357, 358, 406, 569
senka 335 senzacija 23, 24, 295,
354, 470,
482, 483 sfera 286 sferni
286 shema 355
shvatanje 320, 502, 529 Sicilija 627
silogistiki 140, 331, 609
silogistiko ispitivanje 282
silogistika premisa 86
silogistiko raspravljanje 593
silogistiki zakljuak 155
silogizam 85, 90-95, 97-104,
109, 111-120, 123, 125-132, 134,
141, 144-158, 161, 168, 173-175,
177, 181, 182, 188-190, 192-199,
201-203, 205-208, 210-213, 215,
217-221, 223, 224-226, 259-261,
263, 264, 266, 272, 274, 276, 278,
279, 282-297, 307, 309, 312-314,
316, 318, 319, 326, 328, 330, 331,
334, 336, 341, 342, 353, 356,
371-373, 543, 545, 548, 551, 562,
570, 585, 586, 594, 596, 598,
601-608, 619, 624, 634, 645 smanjivanje 442
silogizmu [rasprava u Prvoj
analitici] 282 afirmativni
silogizmi 186,313 demon-
strativni silogizam 111, 150, 210,
220 dijalektiki silogizmi 151,
210, 220 eri-stiki ili sofistiki
silogizam 606 induktivan
silogizam 220, 221
kontingentan silogizam 151
kruni silogizam 266 negativni
silogizmi 102, 104, 166, 186, 188,
307, 313 partikularan
silogizam 102, 106, 122, 175,
178, 188 partikularno--
negativan silogizam 95,102, 104
retorski silogizmi 220
savreni silogizam 85, 86,
90, 91, 93, 97, 101, 102, 113-
115, 119-121, 123, 129, 134
nesavreni silogizam 85, 87, 98,
101, 114, 115, 119-121, 123, 129,
134 sloeni silogizam 164
univerzalni silogizam 102, 104,
106, 175
simbol 53, 54, 80, 586
simetrija 423
simpatija 227
simultan 43
sinoniman 392, 399, 456, 520, 521,
527, 538, 592 sinonimi 5, 11,
392, 444, 520, 521, 566
S kiti ja 287
sklad 325
sklonost 157, 450, 559, 568, 569
slaganje 614
sled 41, 42 sledovanje 73,74,
411-414, 547, 592-594, 597, 598,
639
slian 379, 382, 426, 447, 480, 481,
490-492, 497, 569, 614, 617, 629
slino 19, 20
slualac 600, 616, 629, 644, 648
smeno 426
smrt 594 smrtan 153, 161, 442,
455, 462, 484, 487, 519
smrtno 331
snaga 424, 486
sofist 272, 384, 453, 585-587, 592,
600, 606, 607, 618, 623, 625,
629, 630, 643 sofistiki 57,
261, 270, 406, 476, 552, 585,
586, 600, 601, 607, 609, 610,
616, 618 so-fistika 607, 647
sofizma 453, 564, 595, 618,
623, 634
S o k r a t 67, 69, 143, 349, 379,
560, 591, 647
soleicizam 642-644, 646, 647
sopstven 180, 271, 282, 310, 373,
569, 617
spajanje 54, 55, 595, 599
680 681
S p a r t a n c i 623
specifino 270, 348
spekulativan 511
spev 605
spoj 528, 529 spojen 55, 599
spoljanjost 312
sposoban 376, 379, 398, 407, 410,
411, 439, 451, 453, 454, 465,
466, 472, 474, 477, 492, 498,
519, 524, 527, 529, 533, 550,
560, 569, 570, 599, 615
sposobnost 26, 27, 30, 31,
165, 322, 356-358, 385, 330,
432, 433, 441, 447-451, 453,
474, 483, 492, 493, 511-513,
568, 587, 589, 602, 627, 647
teorijska sposobnost 178
srea 349, 400, 421-425, 524
srean 408, 532, 612 sredina
353, 389, 446, 521, 523,
613
sredite 333
srednji 135, 281, 445, 446, 552, 553
sredstvo 402, 403, 423, 436, 476,
535, 554, 570, 607, 610, 617,
622, 625
srodnost 591
stanovite 566, 610
stanje 19, 26-28, 31, 33, 37, 40, 44,
53, 92, 107, 157, 158, 290, 392,
412, 413, 423, 441, 449-451,
476, 478, 479, 504, 506, 508,
512, 516, 518, 524, 525, 549,
550, 585, 590, 613, 633, 647
telesno stanje 503
star 425 starost 425
stav 63, 74, 75, 262, 263, 270, 273,
275-279, 303, 309, 314, 332,
371, 382, 399, 409, 410, 434,
435, 515, 535, 538, 539, 547,
549, 559, 569, 570, 590, 604,
606, 616 matematiki stavovi
319 prvi stavovi [principi]
568 zakljuni stav 306
stereometrija 287
strana 345, 567
strast 226, 451
strunjak 602
stvaralako 454 stvaranje 448,
511
stvaran 405, 478, 498, 586, 607
stvarno 292, 293, 301, 406, 478,
505, 564, 603, 613, 643, 645
stvarnost 76, 208, 329, 343, 587,
601
stvor 221, 302, 453 stvoren 593
nestvoren 593 stvorenje
281
subjekt 6, 8-12, 24, 28, 34-37, 39,
40, 54, 55, 57-59, 64-72, 74, 78,
80, 85-89, 91, 93-95, 103, 111
125, 135, 139, 143-147, 150,
151, 153, 156, 158, 169-172,
175, 206, 210, 212, 215, 221,
224, 260, 263, 267-272, 274-277,
281, 292, 296, 297, 299, 301-
304, 306-310, 316, 321, 323,
324, 326-328, 337, 344, 345,
347, 350, 351, 353-356, 358,
376, 380, 382, 398-402, 404,
407, 409-411, 414-418, 423, 429,
431, 434-436, 438, 441, 442,
446, 452, 455, 456, 461-477,
479, 481, 483-490, 492, 496,
497, 499, 516, 519, 525-527,
529, 536, 539, 541, 542, 569,
589, 591, 592, 597, 599, 602,
621, 640-642 prvi subjekt
303, 304, 353, 470, 477, 478,
486, 490, 491, 519, 526 - drugi
subjekt 490, 491 korelativni
subjekt 482
subordiniran 175
sud 13, 14, 77-80,162, 214-216,
384, 404, 515, 570 suenje
14, 404, 515, 522, 607, 609
sumnja 550, 616, 618, 620
sunce 322-324, 352,470,504
sunana svetlost 317
suprotan 33, 35, 36, 38, 39,42-44,
58, 59, 62, 64, 65, 67, 70,
80,95,110.111,115,128,129, 169,
205-208, 219, 221, 223, 262,
264, 280, 282, 283, 340, 351,
371, 382-384, 390, 412, 448,
450, 504, 506-508, 512, 517,
535, 544, 549, 550, 555, 559,
561, 567, 611, 616, 630, 632, 639
suprotno 153, 426, 444, 468,
469, 503 suprotnost 14, 33-
37, 57, 63, 76, 78, 110, 124, 165,
169, 172, 192, 197, 198, 200,
205-207, 219, 223, 224, 262,
264, 268, 271, 347, 387, 389,
399, 400, 402, 411, 413, 432,
448, 450, 469, 481, 485, 503,
504. 508, 514, 531, 546, 559,
567, 632, 639 suprotstavljanje
612
supstancija 7-14, 18, 24, 25, 94,
152, 155, 162, 267, 301-303,
309, 315, 326, 327, 329, 332,
333, 345, 381, 395, 438, 466,
468, 480, 496, 507, 510, 511,
529, 537, 595, 599, 613, 628,
631-633 ne-supstancija 155,
333 prve supstancije 9-12, 24,
77 druge supstancije 8-12, 24
sup-stancijelan 301, 321
ne-supstancijelan 301
supstitucija 150
supstrat 9,10, 287, 300-302, 315
sutina 5, 20, 31, 33, 34, 78, 143,
217, 218, 267, 271, 287, 288,
300, 304, 327-338, 344-349, 353,
356, 381, 387, 395, 437, 442,
447-450, 452, 453, 458, 467,
471, 480, 484, 495, 498, 499,
501, 505, 506, 508, 515, 524,
527, 539, 601 sutine 336
sutinski 321, 353, 505
svest 603, 605
svet 383, 384, 387
svetlosan 351 svetlost 318, 322,
325, 335, 336, 339, 351, 479,
480, 514
sviranje 382
svoenje 148, 166, 168, 202
svojstven 7-10, 12-14, 19, 21, 40,
42, 103, 135, 143, 144, 152, 156,
162, 216, 217, 227, 261, 262, 266,
272, 276-279, 288, 292-295, 304,
320, 328, 331, 334, 345, 372, 373,
376, 378-381, 391, 394, 395, 397,
398, 400, 406, 423, 424, 427, 428,
432, 461, 463, 466, 471, 473, 475-
477, 480, 484, 485, 489-491, 495,
496, 498, 499, 506, 507, 509-511,
520, 524, 537, 539, 541, 543, 552,
565, 587, 592, 598, 600, 605, 606,
608-610, 614, 622, 634
svojstven po sebi 463
svojstveno 462, 464, 465, 467-
470, 477-481, 483, 484, 490
uvek svojstveno 463
svojstvenost 10, 11, 14, 21,
38, 374-377, 399, 437, 461-
464, 466-475, 481-493, 496,
499, 539, 540, 541
irina 507, 508, 593 kola
610, 611
taka 15, 267, 268, 318, 342, 344,
396, 495, 501, 502 taka
gledita 304
tanost 588
T a r t a r 340
telesno stanje 418 telo 15,16, 19,
23, 24, 34, 226, 227, 270, 335,
388-393, 413, 423, 428, 451,
453, 461, 462, 465-468, 473,
477, 478, 488, 490, 493, 502,
505, 514, 523, 528, 536, 549,
550
T e m i s t o k l e 621
Teodor 648
682 683
teorema 383, 607
teorija 391 teorijski 511, 533
termin 6, 8, 9, 11, 18, 22, 31, 36,
58, 65, 68, 79, 85-90, 92-96, 98-
100, 103, 104, 106-108, 114-120,
122, 123, 125-135, 137-140, 142,
144-152, 155-158, 160-164, 167,
171, 174-179, 180, 182, 184-188,
197, 200, 203, 205-208, 210-215,
219, 220, 222, 223, 226, 266,
271, 276, 281, 285, 286, 288-291,
294-300, 305, 306, 312-314, 318,
323, 329, 330, 332, 337, 338,
343, 344, 348, 352, 354, 376,
377, 380, 389, 411, 412, 429,
439, 441, 459, 463, 464, 471,
483, 501, 502, 506-508, 536, 541,
628-632, 644 gornji termin*
90, 93, 98, 100, 102, 114, 116,
119, 159-162, 277, 281, 284, 307,
311, 332, 342, 343, 353-355
srednji termin 34-37, 90-94, 96-
98, 100, 105, 107-109, 111, 116,
131, 133, 135, 136, 138, 140,
147, 148, 151, 153, 155, 156,
158, 159, 161, 162, 167, 168,
174-176, 178, 179, 187, 189, 190,
192, 195, 198, 206, 211, 213-216,
218, 220-222, 224-227, 260, 272-
275, 277, 281, 284-299, 306, 307,
312, 313, 315, 316, 318, 321,
322, 324, 325, 328, 330, 331,
334, 336, 340-344, 351-356, 389
donji termin 90, 92, 95, 99-
101, 114, 119-121, 277, 339, 355
prvi termin 187, 298
srednji pojam 293 trei termin
159, 163, 187 poslednji termin
160, 222, 298, 303 spoljnji
termin 305, 343 mali ter-
* Ovde, kao i svuda gde
pojmovi su stavljeni po logir
je bilo potrebno u ovom registru, om redu.
min 260 posredni termini 143,
298, 303, 305 zajedniki
termini 100 krajnji termini 35,
90, 93, 96-98, 100, 155, 161,
206, 218, 220, 222, 226, 227,
275, 284, 286, 291, 294, 297,
313, 318, 322, 336, 341, 342, 354
gornji krajnji termin 91, 95,
97, 99, 106, 113, 114, 118, 119,
121, 122, 153, 161, 166, 190,
192, 194, 197, 221, 222 gornji
krajnji predikat 97 donji
krajnji termin 91, 92, 96, 101,
112-115, 117, 118, 121, 122, 131,
133, 134, 148, 159, 168, 190,
192, 195, 197, 222 afirmativni
termini 170, 186 negativni ter-
mini 170, 186 partikularni
termini 99 univerzalni termini
99, 102, 116 konvertibilni
termini 187
tekoa 326, 328, 356, 375, 381,
383-385, 427, 440, 496, 497,
552, 553, 558-590, 618, 620, 621
teza 140, 211, 263, 266, 384, 386,
397, 400-407, 409, 410, 412,
413, 432-435, 440-443, 446-448,
464, 472, 477, 483, 490, 533,
545, 546, 552-557, 559, 561,
562, 568, 587, 610, 611, 617,
622, 625, 646, 647
Tisi ja 648
tonovi 325, 389, 445, 497
T o p i k a 68, 371
toplo 279, 286 toplota 341
rai mah 648
traenje principa" [petitio
principii] 209, 210, 600, 601
traiti princip" 566
r i b a l i 418
trijada 344, 345
trijera 627
troiigao 31, 158, 212, 216, 259,
260, 267, 269-271, 278, 305,
309-311, 317, 326, 333, 337,
354, 402, 403, 596, 605
ravnokraki trougao 137, 158,
270, 308, 310, 311, 327
ravnostrani trougao 270, 305,
309 raznostrani trougao 270,
305, 403
trpljenje 7, 8, 32, 301, 302, 381,
455, 492, 493, 628, 637
tvrenje 57, 61, 128, 129, 136, 144,
170, 211, 312, 337, 347. 384,
398, 400, 402, 406, 410, 413,
415, 434, 435, 440, 455, 462,
497, 501, 548, 549, 556, 610,
611, 616, 617, 623, 631, 635
paradoksno tvrenje 588
U 401, 402, 500 univerzalno-
ubeen 458, 469 ubeenje 454,
458, 467, 623
uenik 588, 648 uenje 216, 342,
357, 387, 465, 561, 627, 634
uenje nebeskim pojavama 287
udvojen 161
uglovi 65, 137, 260, 269-271, 277,
311, 317, 326, 327, 335, 354,
402, 403, 596 uglovi na
osnovici 137 otar ugao 391
pravi uglovi 31, 158, 212, 216,
260, 269-271, 277, 305, 309-311,
317, 325-327, 335, 338, 345, 354,
391, 402, 403, 596, 605
spoljanji uglovi 212, 310, 354
unutranji uglovi 212 zbir
uglova 596
ukus 389
U Us 426
umanjivanje 43, 44, 500
umerenost 425, 445, 525
umetnost 151, 152, 220, 322, 340,
358, 386
unitavanje 537, 624 uniten
461, 513, 534, 437 unitenje
537, 624 uniti-teljsko 537
univerzalan 66, 67, 92-94, 96, 98,
99-101, 103, 106-108, 113, 114,
118-120, 122, 123, 125-127, 129-
134, 137, 138, 142, 143, 145,
146, 152, 154, 156, 157, 166-168,
173, 174, 181, 182, 185, 189,
190, 193-196, 202, 204, 206, 207,
214, 223, 224, 226, 269-271, 276,
287, 288, 290, 291, 305-308, 313,
334, 349, 353, 356, 397, 459,
500, 539, 540, 544-546, 548, 549,
558, 567, 569, 570, 600
ne-univerzalan 120, 322
univerzalno 65, 91, 92, 94,
98, 114, 119, 153, 188, 192, 215,
309, 326, 328, 344, 358, 399,
afirmativan 200
univerzalno-afirmativni
problemi 198 univerzalni
problemi 150
unutranjost 318, 393
upisan 137, 260, 338
upotreba 428, 497 upotreb-ljen
498
uroen 357, 358
uslov 454, 495
uspomena 358
utisak 357 ulni utisak 357
utvren 152, 385, 467, 470, 535,
622 utvrivanje 140, 400,
401, 403-405, 409, 412, 448,
463-473, 475-477, 480-493, 534,
539, 540
uvean 43 uveavanje 43, 44,
286, 415-417, 442
uzajaman 393, 430, 480 uza-
jamno 297, 301, 302, 354, 431, 532,
548 uzrok 28, 29, 41-43, 165, 175,
211, 261, 262, 274, 277, 285, 286-
288, 309, 310, 315, 317, 322-325,
329, 334-336, 338-
684
685
340, 343, 351-356, 371, 401, 414,
422, 429, 465, 512, 516, 562, 564,
591, 594, 604, 606, 617, 618, 633,
638 ne-uzrok 591, 594, 600
de-latni uzrok 424 eficijentni
uzrok 339 finalni uzrok 310, 339
prvi uzrok 309 univerzalni
uzrok 310 uivanje 377, 408, 515
V 355, 357-359, 371-378, 380, 381,
vaseljena 18, 593
vatra 336, 337, 340, 379, 464-467,
473, 478-480, 489, 493, 514,
523, 529
vazduh 455, 481, 492, 516, 529,
533, 534
vaenje 600
vean 383, 384, 387, 462, 639
veno 384, 461
veliina 275, 278, 279, 285, 320,
381, 597, 598
vetina 30, 373, 382, 383, 544, 547,
568, 570, 587, 602, 603, 606-
609, 613, 618, 648 lekarska
vetina 178
vetar 455, 459, 516
visina 325
voda 341, 343, 379, 455, 507, 510
volja 452, 513, 516
vreme 7, 16, 17, 19, 26, 28, 32, 35,
40, 42, 43, 53-55, 57, 64, 116, 117,
270, 276, 301, 302, 341, 342, 376,
381, 390, 406, 418, 425, 436, 461-
463, 503, 508, 512, 528, 551, 561,
591, 592, 600, 610, 617, 628, 631,
633, 635, 636, 638, 646, 648, 632
zgodno vreme 160 vremen
376, 377 vremenski 461-463
vrlina 26, 30, 38, 40, 44, 377, 399,
412, 422, 428, 430, 435, 440, 445,
446, 449, 457, 469,
484, 497, 504-506, 508, 511, 536
vrsta 7-12, 14, 15, 17, 19, 23, 26-29,
31-33, 40, 42, 43, 54, 55, 60, 64, 65,
67, 75, 76, 78, 90, 92, 144, 152,
153, 156, 159, 160, 162, 177-181,
183, 203, 208, 221, 261, 263, 265,
266, 270-272, 274-279, 281-283,
286, 287, 290, 294, 296, 300-303,
306, 308, 314, 315, 318, 319, 324,
326, 331-333, 335, 337-351, 354,
383, 385, 387, 390-399, 401, 403-
405, 407, 421, 422, 432-435, 437-
458, 462, 471, 475, 478, 495-498,
501, 502, 504-510, 514-517, 519,
520, 522, 523, 528, 533-537, 539,
541, 543, 586, 591, 599, 605, 608,
609, 612, 613, 616, 619, 624, 627,
628, 632, 633, 638, 639, 644, 645,
647, 648
zabuna 600, 645
zadovoljstvo 137, 160,162, 163,
383, 389, 390, 397, 408, 415,
425, 430, 432-435, 437, 439,
447, 452, 515, 516, 559, 611,
630
zajedniki 150, 270, 282, 319, 350,
355, 378, 395, 397, 402, 405,
429, 451, 467, 520, 523, 524,
548, 561, 562, 597, 602, 603,
609, 614, 632 zajedniko 349,
396, 541
zakljuak 71, 86, 91, 95, 98, 101,
103-109, 112-115, 117, 118, 120-
123, 125-129, 130, 132, 133,
135-141, 143, 144, 146, 148,
150, 151, 153, 155, 157-161,
163-165, 168, 173-176, 178-190,
192-198, 200, 202, 203, 205-
208, 211-214, 218, 222, 224,
226, 260,
261, 263, 265, 266, 272-274,
276, 278, 281-284, 288, 291-294,
296, 303, 305, 314, 326, 328-
331, 334, 337, 338, 343, 344,
346, 371, 407, 433, 497, 539,
551, 553, 555-557, 559, 560,
563-568, 570, 585, 587, 592,
594-597, 600-602, 606, 613-616,
618-620, 622, 624-626, 629-631,
633-641, 645, 646 izvesti
zakljuak 154,
562, 563 izvoenje zakljuka
561 afirmativan zakljuak 96,
288 aser-torino-afirmativan
zakljuak 128 asertorino-
nega-tivan zakljuak 127-
130,132, 133 kontingentan
zakljuak 129, 134
kontingent-no-negativan
zakljuak 127-129, 132
negativan zakljuak 96
nemogui zakljuak 202
nuan zakljuak 101, 128
opti zakljuak 101 partiku-
laran zakljuak 90, 150
partikularno-negativan zakljuak
141 silogistiki zakljuak 588
univerzalan zakljuak 90 zemljotres 516
univerzalno--afirmativan
zakljuak 133, 141
univerzalno-negati-van zakljuak
133, 141 zakljuen 138, 139,
141, 156, 188, 203, 223, 226,
273, 276, 294,632,636
zakljuivanje 114, 139, 186, 220,
284, 349, 358, 380, 383-385,
394-396, 465, 472, 512, 535, 539,
540, 544, 550, 551, 556, 558,
562,
563, 565, 566, 569, 570, 585,
596, 624, 634, 639, 640-642,
644, 646-648 demonstrativno
zakljuivanje 564 dijalektiko
zakljuivanje 559, 564
eristiko zakljuivanje 564, 565
matematiko zakljuivanje
605
silogistiko zakljuivanje 139
zakljuivanje iz nemogu
eg 136
zakon 386, 497, 501, 524, 530, 562,
611, 612, 637
zamerka 562, 563
zato" [uzrok] 175, 277, 309,
310, 321, 323, 331, 352 zbir 216,
260, 269, 277, 305,
309, 326, 327, 345, 402, 403
zdrav 39, 40, 55, 157, 161, 165,
224, 339, 386, 390, 401, 413,
423, 537, 567, 588, 589, 637
zdravlje 14, 26, 34, 36,
38-40, 54, 126, 157, 158,
339, 340, 386, 390, 392, 401-
403, 407, 412, 413, 422-425,
430, 446, 486, 496, 505, 512,
519, 527, 528, 537, 549, 550,
636 zdravo 390, 501, 503
zemlja 317, 323-325, 332, 335, 336,
341, 343, 352, 455, 466, 470,
473, 481, 497, 504, 510, 515,
516, 529-594
eno 211, 559, 603, 608, 634,
645
Zevs 590
zao 485 zlo [imenica] 14, 33, 34,
39, 40, 77-79, 217-219, 221, 222,
331, 332, 382, 387, 409, 410,
414, 415, 417, 422,
424, 427, 433, 445, 446, 453,
468, 482, 503, 517, 518, 549,
550, 556, 588, 627, 635, 637
znaaj 425, 569
znaenje 71, 168, 262, 265, 279,
333, 378, 385-394, 401-403, 465,
466, 496, 497, 520-523, 527,
528, 534, 548, 551, 552, 557,
558, 586, 588, 589, 596, 598,
602-606, 614, 620, 625-627, 629,
634, 635, 641-643
znak 53, 54, 225-228, 272, 274,
279, 353, 593, 626, 645
686 687
znanje 26, 159-162, 165, 215-217,
222, 223, 261, 263-266, 271-273,
276, 278, 285, 288, 290, 303,
308, 310, 316, 317, 320-322, 324,
330, 335, 357, 374, 383, 406,
411, 413, 414, 424, 432, 433,
435, 439, 451, 452, 466, 473,
486, 489, 502, 505, 506, 512,
517, 519, 522, 531, 537, 546,
548, 569, 588, 589, 602, 609,
627, 635, 644
zvezda 504
alost 400, 515, 630
eljenje 425, 427, 429, 430, 453,
454, 524, 532 elja 226,
500, 516, 545 ivljenje 479, 490
ivot 423,
444, 455, 490, 520, 532, 594
veni ivot 455 ivotinja 411
ne-ivotinja
411 udnja 491, 500, 513, 515,
516,
SADRAJ
533, 612
Dr Bogdan Sei: ARISTOTELOV ORGANON ..................................... V
Prvi deo
Kategorije
Glava prva [Homonimi, sinonimi, paronimi] .................................... 5
Glava druga [O raznim izrazima]....................................................... 6
Glava trea [Predikat predikata Vrste i rodovi] .... 7
Glava etvrta [Deset kategorija] ........................................................ 7
Glava peta [Supstancija]..................................................................... 8
Glava esta [Kvantitet]......................................................................, 15
Glava sedma [Odnos relacija]........................................................ 19
Glava osma [Kvalitet] ....................................................................... 26
Glava deveta [Delanje, trpljenje i druge kategorije]______________ 32
Glava deseta [Suprotnosti] ............................................................... 33
Glava jedanaesta [O kontrernim suprotnostima] .......................... 39
Glava dvanaesta [Ranije] ........................................................................40
Glava trinaesta [Istovremeno (simultano )]............................. 42
Glava etrnaesta [Kretanje] ............................................................. . 43
Glava petnaesta [Imati"].................................................................... 44
Napomene ................................................................................................ 46
D r u g i deo
tumaenju
Glava prva [Govor i pisanje. Istinit i laan govor] 53
Glava druga [Imenice. Proste i sloene imenice. Padei] 53
Glava trea [Glagol] ........................................................................ 54
Glava etvrta [Govor i reenica]......................................................... 55
Glava peta [Afirmacija i negacija. Prosta i sloena ree
nica] ............................................................................................. 56
Glava esta [Afirmacija i negacija. Kontradikcija] .. 57
Glava sedma [Opte (univerzalno) i pojedinano (singu-
larno). Suprotnost reenica: kontradikcija i kontra^
rijetet]............................................................................................. 57
44 Organon 689
Glava osma [ jedinstvu i mnoini reenica. Stvarno Glava esnaesta [Modalni silogizmi. Silogizmi prve
i prividno jedinstvo reenica] ........................................................ 60 figure: jedna premisa je kontingentna, a druga nuna] 120
Glava deveta [Kontradiktorne reenice buduem] ... 60 Glava sedamnaesta [Modalni silogizmi. Silogizmi
Glava deseta [Proste propozicije sa dodatkom] ............................... 64 druge figure: obe premise su kontingentne] ................................ 123
Glava jedanaesta [Sloene reenice] ................................................. 68 Glava osamnaesta [Modalni silogizmi. Silogizmi druge
Glava dvanaesta [Suprotnost modalnih reenica] ............................ 70 figure: jedna premisa je kontingentna, a druga aserto
Glava trinaesta [Logiko sledovanje modalnih reenica] 73 rina] ........................................................................................... 126
Glava etrnaesta [O kontrarijetetu reenica] ................................... 77 Glava devetnaesta [Modalni silogizmi. Silogizmi druge
Napomene ................................................................................................ 81 figure: jedna premisa je nuna, a druga kontingentna] 127
Glava dvadeseta [Modalni silogizmi. Silogizmi tree
T r e i deo figure sa dve kontingentne premise] ........................................... 129
Glava dvadeset prva [Modalni silogizmi. Silogizmi
Prva analitika tree figure: jedna premisa je kontingentna a druga
asertorina] .................................................................................. 131
K n j i g a prva [Teorija silogizmu] .............................................. 85 Glava dvadeset druga [Modalni silogizmi. Silogizmi
Glava prva [Zadatak analitike. Premise. Termin. tree figure: jedna premisa je kontingentna, a druga
Silogizam i njegove vrste]............................................................. 85 nuna] .......................................................................................... 132
Glava druga [Konverzija ili preokretanje istih reenica] 85 Glava dvadeset trea [Opta upotreba tri silogistike fi
Glava trea [Konverzija reenica prema njihovom mo gure. Svoenje na prvu figuru] ..................................................... 134
dalitetu].......................................................................................... 88 Glava dvadeset etvrta [O kvalitetu i kvantitetu premisa] 137
Glava etvrta [Kategoriki silogizam prve figure. Pravila Glava dvadeset peta [Odreivanje broja termina, premisa
za izvoenje zakljuaka u prvoj figuri].......................................... 90 i konkluzija. Svaki silogizam ima tri termina i dve
Glava peta [Pravila za izvoenje zakljuaka u drugoj premise] ......................................................................................... 138
figuri] ........................................................................................ 93 Glava dvadeset esta [Koji se zakljuci izvode teko a
Glava esta [Pravila za izvoenje zakljuaka u treoj koji lako] ....................................................................................... 141
figuri. Kategoriki silogizam tree figure] ............................. 97 Glava dvadeset sedma [Opta pravila za kategorine silo
Glava sedma [Zakljuci pomou preokretanja ili konver gizme] ......................................................................................... 142
zije u svim figurama. Odnos izmeu tri silogistike Glava dvadeset osma [Posebna pravila za istraivanje
figure. Redukcija silogizama] ................................................ 101 srednjeg termina u kategorinim silogizmima] ............................ 145
Glava osma [Modalni silogizmi. Silogizmi sa dve Glava dvadeset deveta [Istraivanje srednjeg termina u silogizmima koji se
nune premise] ............................................................................ 103 dokazuju pomou logiki nemogueg, kao i u hipotetinim i u modalnim
Glava deveta [Modalni silogizmi. Silogizmi prve figure: jedna premisa je silogizmima 149
nuna, a druga asertorina] 104 Glava trideseta [Istraivanje srednjeg termina u filozofiji
Glava deseta [Modalni silogizmi. Silogizmi druge figure: jedna premisa i u drugim naukama ili umetnostima] ........................................... 151
je nuna, a druga asertorina] 105 Glava trideset prva [Podela] ............................................................ 152
Glava jedanaesta [Modalni silogizmi. Silogizmi tree Glava trideset druga [Pravila za biranje premisa, ter
figure: jedna premisa je nuna, a druga asertorina] 106 mina, srednjeg termina i silogistike figure] ................................ 154
Glava dvanaesta [Izvedeni stavovi. Poreenje izmeu Glava trideset trea [Kvantitet premisa] ........................................... 156
kategorikih i modalnih silogizama koji se odnose na Glava trideset etvrta [Apstraktni i konkretni termini] 157
nuno] ......................................................................................... 109 Glava trideset peta [Sloeni termini] ............................................... 158
Glava trinaesta [Modalni silogizmi. Zakljuci iz moguih Glava trideset esta [Ne srne se prevideti da gramatika
ili kontingentnih premisa. Posebna pravila za konver forma termina nije uvek ista] ........................................................ 159
ziju moguih ili kontingentnih premisa]........................................ 109 Glava trideset sedma [Razne vrste pripadanja] .................................. 160
Glava etrnaesta [Modalni silogizmi. Silogizmi prve Glava trideset osma [Udvajanje istog termina] ................................. 161
figure sa dve kontingentne premise].............................................. 112 Glava trideset deveta [Mora se, naroito kod udvajanja,
Glava petnaesta [Modalni silogizmi. Silogizmi prve paziti na jasnost i kratkou termina i zato ponekad
figure: jedna premisa je kontingentna ili mogua, a treba manje jasan termin zameniti jasnijim] ................................. 162
druga asertorina ili prosta, stvarna] ............................................ 114 Glava etrdeseta [Upotreba lana] ................................................. 162
690 44*
691
Glava etrdeset prva [Tumaenje izvesnih izraza] .... 163 Glava Glava dvadeset trea [Teorija indukcije] ........................................... 220
etrdeset druga [Rastavljanje sloenih silogizama] 164 Glava dvadeset etvrta iPrimer kao sredstvo za obrazo
Glava etrdeset trea [Svoenje definicija] ...................................... 164 vanje teorijskog i praktinog suda] ............................................... 221
Glava etrdeset etvrta [Rastavljanje dokaza pomou Glava dvadeset peta [Teorija abdukcije] ............................................ 222
logiki nemogueg i pomou drugih hipotetinih silo Glava dvadeset esta [Objekcija] ...................................................... 223
gizama] ....................................................................................... 164 Glava dvadeset sedma [Entimem] ...................................................... 225
Glava etrdeset peta [Svoenje silogizama jedne figure Napomene ................................................................................................ 229
na neku drugu figuru] ..................................................................... 166
Glava etrdeset esta [Odreeni termini i neodreeni ter etvrti deo
mini u silogizmima] .................................................................... 168 Druga analitika
Knjiga druga [Osobine silogizma. Lani za K n j i g a prva Teorija dokaza .......................................................... 259
kljuci] .......................................................................................... 173 Glava prva [Nunost saznanja koja su ranije postojala] 259
Glava prva [O mnogostrukim zakljucima u silogizmima] 173 Glava Glava druga [Nauka i dokaz] ............................................................. 261
druga [Laan zakljuak, izveden iz istinitih premisa i istinit zakljuak, Glava trea - [Kritike izvesnih zabluda znanju i dokazu] 264
izveden iz lanih premisa Glava etvrta [Definicije ,,o svakom", po sebi" i opte",
u prvoj figuri] ............................................................................. 175 [univerzalno"] ........................................................................... 266
Glava trea [Istinit zakljuak izveden iz lanih premisa Glava peta [O zabludama u optosti dokazivanja]............................. 269
u drugoj figuri] ........................................................................... 180 Glava esta [O nunom i bitnom karakteru premisa doka
Glava etvrta [Istinit zakljuak izveden iz lanih pre zivanja]........................................................................................... 271
misa u treoj silogistikoj figuri] ................................................ 183 Glava sedma [O nekomunikabilnosti to jest nespojljivosti
Glava peta [Kruni dokaz u prvoj figuri] .......................................... 187 vrsta]............................................................................................... 274
Glava esta [Kruni dokaz u drugoj figuri]......................................... 189 Glava osma [Iz univerzalnih premisa proizlazi vean za
Glava sedma [Kruni dokaz u treoj figuri]........................................ 190 kljuak] ........................................................................................ 276
Glava osma [Konverzija silogizama prve figure] ............................. 192 Glava deveta [Svojstveni principi dokazivanja koji se ne
Glava deveta [Konverzija silogizama druge figure]........................... 194 mogu dokazivati] ..................................................................... 276
Glava deseta [Konverzija silogizama tree figure] .......................... 195 Glava deseta [Razliiti principi] ........................................................ 278
Glava jedanaesta [Svoenje na nemogue u prvoj figuri] 197 Glava Glava jedanaesta [Aksiome] ............................................................. 280
dvanaesta [Svoenje na logiki nemogue u drugoj Glava dvanaesta [Nauno ispitivanje]................................................ 282
figuri].............................................................................................. 200 Glava trinaesta [Znanje injenica i uzroka]....................................... 285
Glava trinaesta [Svoenje na logiki nemogue u treoj Glava etrnaesta [Preimustvo prve figure]....................................... 288
figuri].............................................................................................. 201 Glava petnaesta [Negativne neposredne propozicije]_____________ 288
Glava etrnaesta [Poreenje svoenja na nemogue i ne Glava esnaesta [Zablude i neznanje koji proizlaze iz ne
posrednog dokaza] ..................................................................... 202 posrednih premisa] ....................................................................... 290
Glava petnaesta [Zakljuci iz suprotnih premisa] .............................. 205 Glava sedamnaesta [Neznanje i zabluda koji proizlaze iz
Glava esnaesta [Traenje principa" petitio principii] 208 Glava posrednih premisa]......................................................................... 292
sedamnaesta [O dokazu nazvanom u logici non Glava osamnaesta [Neznanje posmatrano kao negacija
propter hoc] ................................................................................. 210 nauke] .......................................................................................... 295
Glava osamnaesta [Lano proizlazi uvek samo iz lanog. Glava devetnaesta [Da li su principi dokazivanja konani
Lanost zakljuka proizlazi iz lanosti premisa silo ili beskonani po broju] ................................................................. 295
gizma ili prosilogizma] ................................................................ 213 Glava dvadeseta [Broj srednjih termina nije beskrajan] 297
Glava devetnaesta [Katasilogizam. Praktini saveti kako se Glava dvadeset prva [U negativnim dokazivanjima srednji
dijalektiki moe preduhitriti poraz i sopstvena stvar termini nisu beskrajni po broju] ................................................... 298
dovesti do pobede] ........................................................................ 213 Glava dvadeset druga [U afirmativnim dokazivanjima
Glava dvadeseta [Kad je pobijanje mogue] .................................... 214 broj termina je konaan] ............................................................... 300
Glava dvadeset prva [Zabluda] .......................................................... 214 Glava dvadeset trea [Korolarije] ..................................................... 305
Glava dvadeset druga [Pravila za konverziju i poreenje Glava dvadeset etvrta [Preimustvo univerzalnog dokaza] 307
stvari koje treba eleti ili izbegavati] ............................................ 218 Glava dvadeset peta [Via vrednost afirmativnog dokaza] 311

692 693
Glava dvadeset esta [Preimustvo direktnog dokaza nad Glava trea [Dijalektika vetina] ...................................................... 373
svoenjem na nemogue] ............................................................ 313 Glava etvrta [O elementima dijalektikog dokazivanja] 374
Glava dvadeset sedma [Uslovi preimustva jedne nauke] 315 Glava peta [Objanjenje etiri dijalektika elementa] ... 375
Glava dvadeset osma [Jedinstvo i raznovrsnost nauka] .. 315 Glava esta [Prouavanje onoga to se moe pridati] ... 377
Glava dvadeset deveta [O mnogostrukosti dokaza]............................ 315 Glava sedma [Razne vrste identiteta] ................................................. 378
Glava trideseta [Sluajne injenice nisu predmet dokaza] 316 Glava osma [Razliiti dokazi za ono to se moe pridati] 380
Glava trideset prva [Nemogunost dokaza osnovanog na Glava deveta [Kategorije i njihov odnos sa onim to se
ulnom opaanju] ........................................................................ 316 moe pridati] ............................................................................... 380
Glava trideset druga [O raznolikosti principa] .................................. 318 Glava deseta [Dijalektike propozicije] ............................................ 381
Glava trideset trea [Nauka i miljenje] .......................................... 320 Glava jedanaesta [Dijalektiki problem. Dijalektika
Glava trideset etvrta [Otroumnost] ................................................ 322 teza] .............................................................................................. 383
Glava dvanaesta [Dijalektiko zakljuivanje i dijalektika
K n j i g a d r u g a [Teorija definicije i uzroka] ..................................... 323
indukcija] .................................................................................... 385
Glava prva [Razne vrste istraivanja]................................................. 323 Glava trinaesta [Dijalektika orua] ................................................ 385
Glava druga [Svako istraivanje svodi se na istraivanje Glava etrnaesta [Pravila za izbor propozicija] ................................ 386
srednjeg termina] ........................................................................ 324 Glava petnaesta [Traenje homonimnih izraza] ................................ 387
Glava trea [Razlika izmeu definicije i dokaza]............................... 325 Glava esnaesta [Istraivanje razlika] ................................................ 393
Glava etvrta [Ne postoji dokaz sutine] .......................................... 328 Glava sedamnaesta [Istraivanje slinosti] ........................................ 393
Glava peta [Sutina ne moe biti dokazana podelom] ... 329 Glava osamnaesta [Raznovrsna korist od tri poslednja
Glava esta [Sutina ne moe biti dokazana hipotetikim dijalektika sredstva] ..................................................................... 394
silogizmom] ................................................................................ 331
Glava sedma [Definicija ne moe da dokae sutinu] ... 332 K n j i g a d r u g a [Zajednika mesta akcidencije].......................... 397
Glava osma [Odnos definicije i dokaza] ............................................ 334 Glava prva [Opte napomene] ............................................................ 397
Glava deveta [Ne mogu se dokazati ni postojanje ni su Glava druga [Mesta] ......................................................................... 398
tina principa] ............................................................................ 336 Glava trea [Druga mesta] ................................................................ 401
Glava deseta [Razne vrste definicija] ............................................... 337 Glava etvrta [Druga mesta] .............................................................. 404
Glava jedanaesta [Razliiti uzroci uzeti kao srednji ter Glava peta [Druga mesta] .................................................................. 406
mini]........................................................................................... 338 Glava esta [Druga mesta] .................................................................. 407
Glava dvanaesta [O istovremenosti uzroka i posledice]...................340 Glava sedma [Druga mesta] ............................................................... 409
Glava trinaesta [Definicija supstancije metodom kompo Glava osma [Druga mesta] ................................................................. 411
zicije. Upotreba podele] .................................................................... 344 Glava deveta [Druga mesta] .............................................................. 413
Glava etrnaesta [Odreivanje roda].................................................. 350 Glava deseta [Druga mesta] ............................................................... 415
Glava petnaesta [O identitetu srednjega termina za vie Glava jedanaesta [Druga mesta] ....................................................... 417
pitanja] .........................................................................-............. 351
Glava esnaesta [Odnosi izmeu uzroka i posledice] ... 351 K n j i g a t r e a [Nastavak mesta akcidenciji]............................. 421
Glava sedamnaesta [Da li razliiti uzroci mogu da pro- Glava prva [Mesta] .......................................................................... 421
izvedu istu posledicu] ................................................................... 353 Glava druga [Druga mesta] ........................................................... 424
Glava osamnaesta [Najblii uzrok je istiniti uzrok]........................... 356 Glava trea [Druga mesta] .................................................................. 428
Glava devetnaesta [Shvatanje principa] ............................................ 356 Glava etvrta [Primene prethodnih mesta na proste izraze] 430
Napomene ................................................................................................ 360 Glava peta [Uoptavanje prethodnih mesta] ..................................... 431
Glava esta [Primene ranijih mesta na pojedinane pro
eti deo bleme] .......................................................................................... 432
Topika
K n j i g a e t v r t a [Opta mesta vrste] .......................................... 437
K n j i g a p r v a [Opti pogledi dijalektici. Predmeti Glava prva [Mesta].............................................................................. 437
dijalektike. Dokazi] .................................................................. 371 Glava druga [Druga mesta] ............................................................... 440
Glava prva [Plan ove rasprave] .......................................................... 371 Glava trea [Druga mesta] ................................................................. 444
Glava druga [Korist dijalektike] ...................................................... 373 Glava etvrta [Ostala mesta] ............................................................ 447
694
Glava peta [Druga mesta] ............................................................... 451 Glava esta [Odgovor na verovatna i neverovatna tvre
Glava esta [Druga mesta] ............................................................... 455 nja kao i na tvrenja koja pripadaju i koja ne pri
K n j i g a peta [Opta mesta Pravila onome padaju stvari] ............................................................................... 556
to je svojstveno] .......................................................................... 461 Glava sedma [Osobina ispitivanja] ................................................ 557
Glava osma [O odgovoru na indukciju] ........................................... 558
Glava prva [O svojstvenom i njegovim raznim rodovima] 461 Glava deveta [O prethodnim vebanjima i neverovat-
Glava druga [Mesta pravila] ....................................................... 463 nim tezama] ............................................................................... 559
Glava trea [Druga mesta] .................................................................. 468 Glava deseta [O reenju lanih dokaza] ............................................. 560
Glava etvrta [Druga mesta] ............................................................ 472 Glava jedanaesta [Kritike na zakljuivanja i kritike na
Glava peta [Druga mesta] ................................................................ 477 protivnika] .................................................................................... 561
Glava esta [Druga mesta] ................................................................. 481 Glava dvanaesta [Kad je dokaz jasan a kad je laan] 565 Glava trinaesta
Glava sedma [Druga mesta] ............................................................... 485 [Traenje principa i traenje kontrernih
Glava osma [Druga mesta] ................................................................. 488 suprotnosti] .................................................................................. 566
Glava deveta [Druga mesta] ............................................................ 492 Glava etrnaesta [Kako se postaje valjan i vest dija-
K n j i g a e s t a [Opta mesta definicije]....................................... 495 lektiar]........................................................................................... 568
Glava prva [Opta podela problema koji se odnose na Napomene ................................................................................................ 571
definiciju]....................................................................................... 495
Glava druga [0 nejasnosti definicije] ................................................. 496 e s t i deo
Glava trea [Suvinost reci u definiciji] ........................................... 498
Glava etvrta [Druga mesta] ............................................................ 501 Glava prva [Uvod. Cilj i sadrina spisa. Sofisti
Glava peta [Druga mesta] ................................................................. 505 i sofistiki zakljuci] ..................................................................... 585
Glava esta [Druga mesta] ................................................................ 506 Glava druga [O raznim vrstama dokaza u raspravljanju] 587
Glava sedma [Druga mesta] ............................................................ 513 Glava trea [Pet ciljeva sofistikog dokazivanja] .............................. 587
Glava osma [Druga mesta] ................................................................. 514 Glava etvrta [Pobijanje] ................................................................. 588
Glava deveta [Druga mesta] ............................................................. 516 Glava peta [Opis pobijanja izvan govora] ......................................... 591
Glava deseta [Druga mesta] .............................................................. 519 Glava esta [Svoenje paralogizama na neznanje po
Glava jedanaesta [Druga mesta] ...................................................... 521 bijanja" ignoratio elenchi"]...................................................... 595
Glava dvanaesta [Druga mesta] ....................................................... 523 Glava sedma [Uzroci paralogizama] ............................................... 598
Glava trinaesta [Opta mesta] .......................................................... 525 Glava osma [Sofistika pobijanja s obzirom na njihovu
Glava etrnaesta [Druga mesta] ........................................................ 528 materiju] ...................................................................................... 600
Glava deveta [Nemogunost da se upoznaju sva pobija
K n j i g a s e d m a [Opta mesta identiteta. Nastavak nja].................................................................................................. 602
mestima definicije]...................................................................... 531 Glava deseta [Dokazi osnovani na recima i dokazi osno
Glava prva [Mesta identiteta]___________.......................................... 531 vani na stvarima] .......................................................................... 603
Glava druga [O upotrebi mesta identiteta u definiciji] 534 Glava jedanaesta [Razne vrste pobijanja]........................................... 606
Glava trea [Dalje mestima definicije]............................................ 535 Glava dvanaesta [Drugi predmet sofistike: baciti protiv
Glava etvrta [Najkorisnija mesta] ................................................... 538 nika u zabludu ili u paradoks] ....................................................... 610
Glava peta [Da li je lako ili teko pobiti ili utvrditi Glava trinaesta [Sofisti navode protivnika na prazne reci]...............612
razne probleme] ............................................................................. 538 Glava etrnaesta [Solecizam gramatika, jezina gre
ka] .......................................................................................................... 613
K n j i g a osma [Praktina dijalektika] ........................................ 543 Glava petnaesta [Rasporeivanje dokaza] ..................................... 615
Glava prva [Pravila ispitivanja]........................................................... 543 Glava esnaesta [Reenje paralogizama]............................................ 618
Glava druga [Pravila za postavljanje pitanja. Indukcija Glava sedamnaesta [O prividnim reenjima sofizama] 619
i silogizam] ................................................................................... 548 Glava osamnaesta [Pravilno reenje sofistikih silogizama] 624
Glava trea [Tekoe dijalektikih dokaza]........................................ 551 Glava devetnaesta [Reenje pobijanja koja dolaze od ho-
Glava etvrta [Uloga onoga ko ispituje i onoga ko od monimije i amfibolije] ................................................,................. 625
govara]............................................................................................ 554 Glava dvadeseta [Reavanje pobijanja osnovanih na po-
Glava peta [Pravila za onog koji odgovara] ..................................... 554 deli i sastavljanju] ..................................................................... 626
696 697
Glava dvadeset prva [Reenje pobijanja koja dolaze od
naglaavanja akcentiranja] ........................................... 628
Glava dvadeset druga [Reenje pobijanja koja se osni
vaju na obliku govora] .....................................................
628
Glava dvadeset trea [Glavno pravilo za reavanje po
bijanja osnovanih na govoru]............................................ 632
Glava dvadeset etvrta [Reenje pobijanja osnovanih na
akcidenciji] ..................................................................... 632
Glava dvadeset peta [Reenje pobijanja koja dolaze od
suprotnosti izmeu apsolutnih i relativnih izraza] ... 635
Glava dvadeset esta [Reavanje pobijanja osnovanih na
nepoznavanju pobijanja" ignoratio elenchi]................ 638
Glava dvadeset sedma [Reavanje pobijanja osnovanih
na traenju principa" petitio principu] .......................
639
Glava dvadeset osma [Reavanje pobijanja osnovanih na
lanoj konsekuciji] .......................................................j 639
Glava dvadeset deveta [Reenje pobijanja osnovanih na
lanom uzroku] ............................................................. 640
Glava trideseta [Reenje pobijanja osnovanih na sakupljanju vie
pitanja u jedno plurium interrogationum] 640
Glava trideset prva [Reenje pobijanja koja vode brblja
nju i praznim recima] ...................................................... 641
Glava trideset druga [Reenje pobijanja koja vode sole-
cizmu] .............................................................................
642
Glava trideset trea [Gde je reenje paralogizma lako,
a gde je teko] ................................................................. 644
Glava trideset etvrta [Opti zakljuak] ..............................
646
Napomene ................................................................................. 649
Registar pojmova i imena .......................................................... 657