BIBLIOTEKA Marsel Mos

X X VEK

SOCIOLOGIJA
53/1 t a n TROPOLOGIJA

I
Predgovor napisao
KLOD LEVI-STROS

Prevela sa francuskog
ANA MORALI

Urednik
IVAN OLOVI PROSVETA BEOGRAD
1982
r

POJAM TELESNE TEHNIKE 1

Zaista govorim o telesnim tehnikama, poto se teo-

rija o telesnoj tehnici moe stvoriti polazei od pro-
uavanja, prikazivanja, istog i jednostavnog opisa te-
lesnih tehnika. Pod tom reju podrazumevam naine
na k oje se ljudi, u raznim drutvima, umeju na tradi-
cionalan nain da slue svojim telom. U svakom slu-
aju, treba ii od konkretnog prema apstraktnom, a
ne obratno.
elim da vas upoznam sa onim delom svog uenja
koji se, ini mi se, ne moe nai na drugom mestu;
ponavljam ga, ipak, na jednom teaju deskriptivne etno-
logije (objavljene e biti i knjige koje e sadrati Opta
uputstva i Uputstva za etnografe), a nekoliko puta sam
ga koristio i u predavanjima na Etnolokom institutu
Univerziteta u Parizu.
Kad neka prirodna nauka napreduje, to se uvek
zbiva iskljuivo u pravcu konkretnog i nepoznatog.
A nepoznato se nalazi na granicama nauka, tamo gde
se profesori glou meu sobom , kako kae Gete (ja
kaem gloe, ali Gete nije tako utiv). Uopte uzev,
preni problem i su u tim neodeljenim oblastima. Ta

1 Tekst je objavljen u asopisu Journal de Psvchotogie,

XXXII, broj 34, 15. mart15. april 1936. Predavanje je
odrano u Drutvu za psihologiju, 17. maja 1934.
362 Marsel Mos
neobraena podruja nose, uostalom, svoj beleg. U pri-
rodnim naukama, onakvim kakve one danas jesu, uvek
se nailazi na jednu runu stavku. Kako uvek postoji
momenat kad poznavanje nekih injenica jo nije sve-
deno na koncepte, i kako te injenice nisu ak ni organ-
ski grupisane, na te gomile injenica stavlja se oznaka
neznanja: Razno. Tamo treba prodreti. Sigurni smo
da se tamo nalaze istine koje treba otkriti najpre
zato to smo svesni svog neznanja, a zatim i stoga to
ivo oseamo samu koliinu tih injenica. Drei teaj oi u vodi. Tako deca, ak i pre nego to naue da pli-
deskriptivne etnologije, godinama sam m orao da pre-
dajem nosei na leima tu nevolju i tu ljagu oznake
razno u vezi sa jednim pitanjem gde je, u etnogra-
fiji, ta stavka Razno zaista bila udna. D obro sam
znao da su, na primer, hodanje i plivanje, i sve ono to
je te vrste, specifini za odreena drutva, da Poline-
ani ne plivaju kao mi, da m oja generacija nije plivala
onako kako pliva savremena generacija. Ali, kakvi su
to drutveni fenomeni bili? To su bili drutveni feno-
meni pod oznakom razno, a kako je ta etiketa pravi
uas, esto sam mislio na to razno, bar svaki put Osim toga, izobiajilo se da se voda uzima u usta i
kad sam bio primoran o tom e da govorim, a esto i u
meuvremenu.
Oprostite mi to vam, pokuavajui da pred vama
uobliim taj pojam telesnih tehnika, priam o prilika-
ma u kojim a sam to inio i o tome kako sam uspeo
da jasno postavim opti problem. Bio je to niz svesno
i nesvesno uinjenih postupaka.
Najpre, godine 1898. bio sam u vezi s jednom oso-
bom ijih se inicijala jo seam, ali ne i imena. Bio
sam lenj da tog oveka ponovo potraim. On je napi-
sao odlian lanak Plivanje u British Encyclopaeia, ovodilo do zamenjivanja 8.000 aova po diviziji, kad
1902. (lanci o phvanju u sledea dva izanja bih su
slabiji.) Ukazao mi je na istorijski i etnoloki znaaj
Sociologija i antropologija I 363
tog pitanja. Bila je to polazna taka, okvir za posma-
tranje. Kasnije i sam sam to shvatio prisustvovao
sam promeni tehnike plivanja, za ivota nae genera-
cije. Jedan primer e nas psihologe, kao i biologe i so-
ciologe, staviti u samo sredite stvari. Nekada su nas
uili da ronimo tek poto bism o nauili da plivamo.
A kad su nas uili da ronimo, uili su nas da zatvorimo
oi i otvorim o ih u vodi. Danas je ta tehnika obrnuta.
Obuka poinje navikavanjem deteta da dri otvorene
vaju, vebaju da savladaju opasne ali instinktivne re-
flekse oiju. Deca se, pre svega, srode s vodom, inhi-
bira se njihov strah, stvara se izvesna sigurnost, selek-
cioniu se mirovanje i kretanje. Postoje, dakle, tehnika
ronjenja i tehnika obuke ronjenja, koje su otkrivene
u m oje vreme. Vidite da je tu doista re o tehnikoj
obuci i da se plivanje ui kao i svaka druga tehnika.
S druge strane, naa generacija je sveok potpune pro-
mene tehnike videli smo kako razne vrste crawl-a
smenjuju prsno plivanje i plivanje s glavom van vode.
pljuje. Jer, u m oje vreme, plivai su sebe smatrali svo-
jevrsnim parnim brodovima. To je bilo glupo, ali ja
jo inim taj pokret, ne mogu da se oslobodim svoje
tehnike. Eto, dakle, jedne specifine telesne tehnike,
jedne atletske vetine usavrene u nae vreme.
Meutim, ta specifinost je odlika svih tehnika. Evo
jednog primera. Za vreme rata imao sam prilike da
naveliko posmatram tu specifinost tehnike, na primer,
tehniku kopanja aovom. Engleske trupe s kojim a sam
bio nisu umele da se slue francuskim aovima, to je
god bism o smenjivali neku francusku diviziju, i obrat-
no. Eto oiglednog dokaza da se neki pokret ruke je-
364 Marsel Mos
dino moe nauiti postepeno. Svaka prava tehnika ima
svoju formu.
Meutim, isti je sluaj sa svakim telesnim ponaa-
njem. Svako drutvo ima sopstvene navike. U isto to
vreme imao sam prilike da zapazim razlike izmeu
raznih vojski. Evo jedne anegdote u vezi s koraanjem.
Vi svi znate da britanska peadija stupa drukijim ko-
rakom nego naa, razliitim po uestalosti i duini.
Trenutno ne govorim o engleskom odravanju ravno-
tee ni o poloaju kolena. Elem, voresterski puk, posle
znaajnih podviga u bici kod Ena, zatraio je kraljev-
sko odobrenje da, pored francuske peadije, dobije i
francusku bleh-muziku, jedan francuski duvaki i do-
boarski orkestar. Rezultat nije b io ba ohrabrujui.
Skoro est meseci, dugo posle bitke kod Ena, na uli-
cama Bajela esto sam viao sledei prizor: puk je
zadrao svoj engleski korak, ali je drao ritam na fran-
cuski nain. Cak je na elu vojnog orkestra bio jedan
mali autant francuskih strelaca-peaka koji je zaista
b io m ajstor za trubu i svirao je koranice bolje nego
njegovi ljudi. Zlosreni puk visokih Engleza uopte nije
mogao da se kree. Sve je u njegovom koraanju bilo
neskladno. Kad je pokuavao da ide korakom, muzika
nije svirala korak. Taj raskorak je bio toliki da je vor-
esterski puk morao da se odrekne francuskih duvaa.
U stvari, sviranje u trubu (to su usvojile razne vojske,
jedna od druge, nekada, za vreme krimskog rata) bilo
je sviranje sa odm orom , s poivkom itd. Tako sam
imao priliku da na veoma odreen nain, i esto, vidim
razliku izmeu elementamih i sportskih tehnika Engle-
za i Francuza, ne samo u hodu ve i u tranju i svemu
ostalom. Kurt Saks /Curt Sachs/, k oji sada ivi meu
nama, zapazio je isto. On sa velike razdaljine moe
da raspozna hod Engleza ili Francuza.
Sociologija i antropologija 1 365
No, sve ovo je bilo samo pribliavanje temi.
U bolnici sam doao do svojevrsnog otkria. Bio
sam bolestan. Pitao sam se gde sam to ve video de-
vojke koje hodaju kao m oje bolniarke. Imao sam do-
voljno vremena o tome da razmiljam. Najzad sam
otkrio da sam to video na filmu. Kad sam se vratio u
Francusku, primetio sam da je takav hod est, naro-
ito u Parizu. Devojke su bile Francuskinje i takoe
su hodale na taj nain. U stvari, moda amerikog hoda
je, zahvaljujui filmu, poela da stie i kod nas. Bila je
to ideja k oju sam mogao da uoptim. Poloaj miica,
ruku k oje vise pri hodu, predstavlja drutvenu idiosin-
kraziju, a ne samo proizvod ne znam ni sam kakvih i-
sto individualnih podeavanja i mehanizama, skoro u
potpunosti psihikih. Evo primera: mislim da mogu
prepoznati svaku devojku koja je odgajena u manastiru.
One uglavnom hodaju stisnutih pesnica. I jo se seam
svog profesora iz treeg razrea, koji me je opomi-
njao: ivotinjo jedna, stalno ide otvorenih aka!
Znai da postoji i obuka naina hoda.
Evo i drugog primera: postoje uljudni i neuljudni
polozaji ruke u stanju mirovanja. Ako dete za stolom
sedi s laktovima uz telo, a kad ne jede, s rukama na
kolenima, moete sa sigum ou pogoditi da je u pita-
nju Englez. Mlai Francuz vie ne ume da se dri,
laktovi su mu istureni kao lepeze, sputa ih na sto i
slino.
Najzad, kad je re o tranju, takoe sam video,
kao i svi vi, promenu tehnike. Zamislite samo da je
mene m oj nastavnik gimnastike, jedan od najboljih u
oenvilu, ok o 1860. godine nauio da trim sa akama
uz telo, to predstavlja pokret sasvim protivrean svim
kretnjama pri tranju. Bilo je potrebno da vidim pro-
366 Marsel Mos
fesionalne trkae iz 1890. godine da bih shvatio da tre-
ba da trim drukije.
Prema tome, godinama sam imao predstavu o dru-
tvenoj prirodi habitusa. Molim vas da obratite pa-
nju na to da ja tu re, na dobrom latinskom, koji se
razume u Francuskoj, izgovaram habitus. Ta re mno-
go bolje nego re navika izraava pojm ove exis, ne-
to steeno, i Aristotelovu sposobnost (koji je bio
psiholog). Ona ne izraava metafizike navike, ono ta-
janstveno pamenje, temu itavih knjiga ili kratkih
i uvenih teza. Te navike ne variraju naprosto od
osobe do osobe, zavisno od podraavanja, one se naro-
ito menjaju zavisno od drutva, odgoja, pravila pri-
stojnosti i mode, prestia. U svemu tome treba videti
tehnike i delo kolektivnog i individualnog praktinog
uma, a ne, kao to je uobiajeno, samo duu i njene
sposobnosti ponavljanja.
Tako me je sve pom alo navodilo da zauzmem stav
zajedniki nekolicini nas iz Drutva, po ugledu na Kon-
ta: takav je, na primer, Dimin stav, koji u stalnom
odnosu biolokog i sociolokog ne ostavlja mnogo me-
sta posredstvu psiholokog. A m oj je zakljuak da se
ne moe imati jasan uvid u sve ove pojave, tranje,
plivanje itd., ako se u sve to ne uvede trostruko gle-
danje na stvari umesto jednog stanovita, bilo ono fi-
ziko ili mehaniko, poput, na primer, anatomske i fizio-
loke teorije hoda ili, naprotiv, psiholoke ili socioloke
teorije. Neophodno je trostruko stanovite, stanovite
totalnog oveka.
Najzad, nametnuo nam se jo jedan niz pojava.
U svim ovim elementima vetine korienja ljudskog
tela preovladavale su pojave obuavanja. Pojam obua-
vanja mogao se dodati pojm u podraavanja. Jer, naro-
Sociologija i antropologija I 367
ito meu decom postoje ona sa veoma velikom ili sa
veoma slabom sposobnou podraavanja, ali sva ona
prolaze kroz istu obuku, tako da moemo shvatiti ta
se dalje zbiva. Sledi podraavanje, prestia radi. Deca
i odrasli podraavaju uspele radnje, i to radnje koje
su pred njima uspeno izvele osobe u koje imaju pove-
renja i koje su za njih autoritet. Radnja se namee
spolja, odozgo, ak i kada je iskljuivo re o biolokoj
radnji koja se tie tela. Niz pokreta od kojih se ta rad-
nja sastoji pojedinac pozajm ljuje iz radnje koju su
drugi izveli pred njim ili s njim.
Citav taj drutveni element upravo lei u tom poj-
mu prestia linosti koja ini neki propisan, odobren,
osvedoen in u onosu na linost podraavaoca.
U podraavalakom inu k oji potom sledi nalaze se
svi psiholoki kao i bioloki elementi.
Meutim, sve to, kao celinu, uslovljavaju ta tri ne-
razluivo pomeana elementa.
Sve se to lako moe povezati sa izvesnim brojem
drugih pojava. U jednoj knjizi Elzdona Besta, koja je
do nas dospela 1925. godine, nalazi se znaajan doku-
ment o nainu hoda ena iz plemena Maori (Novi Ze-
land). (Ne recite da su to primitivci, u mnogim stva-
rima smatram ih superiornijim od Kelta i Germana.)
Te uroenike ene pri hodu imaju izvestan gait (ta
engleska re je divna), to jest na svojevrstan nain ne-
marno a ipak skladno njiu kukovima, to n a m a deluje
nezgrapno, ali se Maori tome beskrajno dive. Majke ue
(autor kae drill) svoje keri takvom nainu kretanja,
koji se zove onioi. Cuo sam ponekad kako majke
kau kerima: ti ne pravi onioi, kad se neka devoji-
ca ne bi tako njihala (The Maori, I, str. 408 9, up. str.
135). To je steen (nauen), a ne vie prirodan nain
hoda. Uopte uzev, moda kod odraslog oveka i ne
368 Marsel Mos
postoji priroan nain. Pogotovu kad se upletu dru- ka), maginog kamena najvee snage, i peva bajalicu
ge tehnike injenice to se nas tie, injenica da iste vrste; tako obezbeen, on moe da uvreba oposu-
hodam o u cipelama m enja poloaj stopala, to vrlo do-
bro oseamo kad hodam o bez cipela.
S druge strane, isto to osnovno pitanje postavljalo
mi se, iz drugog ugla, povodom svih pojm ova k oji se
odnose na magijsku snagu, na verovanje ne samo u
fiziku ve i u govornu, magijsku, ritualnu delotvor-
nost pojedinih inova. Ovde se, moda, jo vie nalazim
na svom terenu nego to sam to bio na pustolovnom te-
renu psihofiziologije naina hoda.
Evo jedne primitivnije pojave, ovog puta austra-
lijske, jedne form ule rituala k oji je u isti mah ritual
lova i ritual tranja. Zna se da Australijanac uspeva da
natera u trk kengure, emue, divlje pse. Njemu polazi
za rukom da uhvati oposuma na vrhu drveta, iako i-
votinja prua izuzetno snaan otpor. Jedan o d tih ritua-
la gonjenja, posmatran pre sto godina, jeste ritual lova
na dinga, divljeg psa, meu plemenima u okolini Adelai-
de. Lovac neprestano peva sledeu bajalicu:
uari ga ubom orlovog perja (za posveenje itd.),
udari ga pojasom,
udari ga trakom za glavu,
udari ga krvlju od obrezivanja,
udari ga krvlju iz ruke,
udari ga enskom menstrualnom krvlju,
uspavaj ga, itd.2
U drugoj cerem oniji, cerem oniji lova na oposuma,
ovek dri u ustima komadi kristalne stene ( kawemuk-
s Teichelmann i Schurmann, Outlines o f a Gram-
mar, Vocabulary, itd., Sth.-Australia, Aelaida, 1840.
Isto je ponovio: Eyre, Joumal, itd., II, str. 241.
Sociologija i antropologija I 369
ma, da se uspue i da, zakaen o svoj pojas, visi na
drvetu, da potera, uhvati i ubije tu ivotinju koja se
teko lovi.
Povezanost magijskih postupaka i tehnika lova su-
vie je oigledna, suvie univerzalna da bism o je i mi
isticali.
Oigledno je da se psiholoki fenomen k oji smo
u ovom trenutku ustanovili suvie lako moe saznati i
shvatiti sa stanovita sociologa. Ali sada elimo da
shvatimo poverenje, psiholoki momentum k oji se moe
vezati za in k oji je, pre svega, stvar bioloke otpor-
nosti, poverenje steeno zahvaljujui reima i magi-
nom predmetu.
Za onog ko dela, tehniki, fiziki i magijsko-religij-
ski in su isprepleteni. To su elementi kojim a sam
raspolaeao.
Sve ovo me nije zadovoljavalo. Video sam kako se
sve to moe opisati, ali ne i kako se moe organizovati.
Nisam znao kakvo ime, kakav naziv da dam svemu
tome.
Bilo je to veoma jednostavno, trebalo je samo da
se pozovem na podelu tradicionalnih inova na tehnike
i obrede, to smatram osnovanim. Svi ovi naini dela-
nja bili su tehnike, telesne tehnike.
Godinama smo pravili osnovnu greku, ja takoe,
kad smo smatrali da je tehnika u pitanju samo onda
kada postoji neko orue, instrument. Trebalo se vra-
titi na stare pojm ove, na platonistiko m iljenje o teh-
nikama, na ono to je Platon govorio o tehnici muzike,
a posebno o tehnici plesa, i proiriti taj pojam.
370 Marsel Mos
Tehnikom nazivam neki tradicionalni delotvorni
in (vidite da se po tome on ne razlikuje o d magij-
skog, religijskog, simboMkog ina). Potrebno je da bu-
de tradicionalan i delotvoran. Ako nema tradicije, ne-
ma ni tehnike ni prenoenja tehnike. Po tom e se ovek
pre svega razlikuje od ivotinje po prenoenju svojih
tehnika, a veoma verovatno, upravo po njihovom usme-
nom prenoenju.
Dopustite mi, dakle, da smatram da ste prihvatili
m oje definicije. Meutim, u emu je razHka izmeu
tradicionalnog delotvornog ina religije, tradicionalnog
delotvornog simboHkog, pravnog ina, inova zajedni-
kog ivota, moralnih inova, s jedne strane, i tradicio-
nalnog ina samih tehnika, s druge strane? U tome to
vrilac ina smatra tehniki in inom mehanike, fi-
zike ili fiziko-hem ijske prirode i to ga i vri s takvim
ciljem.
U takvim uslovima, treba jednostavno rei da su
u pitanju telesne tehnike. Telo je prvo i najprirodnije
ljudsko orue. Ili tanije, da ne govorim o o oruu,
ovekov prvi i najprirodniji tehniki predmet, a isto-
vremeno i tehniko sredstvo jeste njegovo telo.
Istog trenutka itava velika kategorija stvari k oje sam
u deskriptivnoj sociologiji svrstavao pod razno ne-
staje iz te stavke i stie oblik i telo; znamo gde da je
uvrstimo.
Pre tehnika sa oruima postoji ukupnost telesnih
tehnika. Ne preuveliavam znaaj ove vrste rada, to
jest psihosocioloke taksinomije. Ali, to je ipak neto,
taj red uspostavljen meu idejama, tamo gde ga uopte
nije bilo. ak i u tom grupisanju pojava, ovo naelo je
omoguavalo precizno razvrstavanje. To stalno prila-
goavanje nekom fizikom, mehanikom, hemijskom
cilju (kao, na primer, kad pijem o) vri se kroz itav
Sociologija i antropologija I 371
niz nauenih inova, k oje pojedinac nije nauio sam,
ve zahvaljujui itavom svom vaspitanju, posredstvom
drutva iji je on deo, na mestu koje zauzima.
Pored toga, sve ove tehnike su veoma lako svrsta-
vane u jedan sistem koji nam je zajedniki: to jest
pod osnovni pojam psihologa, naroito Riversa i Heda,
pojam simbolikog ivota duha, pojam kakav i mi ima-
m o o aktivnosti svesti kao, pre svega, sistemu simboli-
kih organizovanja.
Nikada ne bih uspeo da zavrim ako bih nastojao
da vam izloim sve injenice koje bism o mogli nabro-
jati da bism o prikazali taj susret tela i moralnih ili
intelektualnih simbola. Pogledajmo sami sebe u ovom
trenutku. Sve se, u svima nama, upravlja prema nee-
mu. Ja sam ovde u poloaju govornika. Vi to vidite
po mom sedeem stavu i m om glasu, i sluate me se-
dei i u tiini. Mi imamo skup ponaanja i dranja
dozvoljenih ili nedozvoljenih, prirodnih ili neprirodnih.
Tako emo, na primer, pojavi upornog gledanja u oi
pripisati razliitu vrednost u vojsci je to simbol
utivosti, a u svakodnevnom ivotu simbol neutivosti.
 Sociologija i antropologija I 373

II Moda je tu re o dvema vrstama obuavanja. Jer,

postoji drutvo mukaraca i drutvo ena. Ipak, veru-
NAELA KLASIFIKACIJE TELESNIH jem da tu moda ima nekih biolokih, a i psiholokih
TEHNIKA stvari koje treba otkriti. Meutim, i u tom sluaju,
sam psiholog bi mogao pruiti jedino sumnjiva obja-
njenja; bila bi mu potrebna saradnja dveju srodnih
nauka: fiziologije i sociologije.

2. Varijacije telesnih tehnika zavisno od starosti.

Dve stvari su odmah bile oigledne u vezi s pojm om Dete s lakoom moe da une. Mi vie ne umemo
telesnih tehnika: one se dele i m enjaju zavisno od pola da unemo. Smatram da je to besmisleno, da pred-
i godina. stavlja svojevrsnu inferiornost naih rasa, civilizacija,
drutava. Evo jednog primera. Na frontu sam iveo sa
1. Podela telesnih tehnika meu polovima (a ne Australijancima (belcima). Oni su bili znatno superior-
samo podela rada meu polovima). Ovo je prilino niji od mene. Kad smo se zaustavljali u blatu ili u vodi,
znaajno. Jerkisova i Kelerova /Yerkes, K oh ler/ zapa- mogli su da sednu na pete, da se odm ore, a vodurina
anja o poloaju predmeta u odnosu na telo (naroito je, kako se to govorilo, ostajala ispod njihovih peta.
na krilo) kod majmuna mogu nas navesti na uoptene Ja sam pak bio primoran da stojim u izmama, s no-
primedbe o razlici poloaja tela u pokretu u odnosu gama u vodi. uanje je, po mom miljenju, zanimljiv
na predmete u pokretu izmeu dva pola. O tome, uos- poloaj, i moglo bi se uiniti da ga dete sauva. Velika
talom, postoje klasina zapaanja kad je re o oveku. je greka oduzeti mu ga. itavo oveanstvo, izuzev na-
Trebalo bi ih upotpuniti. Doputam sebi da svojim ih drutava, sauvalo je taj poloaj. Izgleda, uostalom,
prijateljima psiholozima ukaem na taj niz istraiva- da se, sa smenjivanjem raznih razvojnih perioda ljud-
nja. M oja kompetencija je za to nedovoljna, a, s dru- ske rase, m enjao i znaaj tog poloaja. Seate se da
ge strane, ne bih imao ni vremena. Uzmimo, na primer, su se krive noge nekada smatrale znakom degeneracije.
nain stiskanja pesnice. Mukarac obino stee pesnicu Onaj koga je jo Virhov /V irch ow / smatrao nesrenim
ostavljajui palac napolju, ena stee palac unutra, degenerikom, a k oji je prosto bio takozvani ovek-ne-
moda zato to nije drukije nauena, ali sam siguran andertalac, imao je krive noge, i to stoga to je obino
da bi teko ilo i kad bi je tome uili. Udarac i zamah iveo u ueem poloaju. Ima, dakle, stvari koje sma-
pesnicom su kod nje mlitavi. A svi znaju da je enski tramo naslednim, a k oje su zapravo fizioloke, psiho-
zamah, nain bacanja kamena, ne samo mlitav ve i loke i drutvene prirode. Izvestan oblik tetiva, pa ak
razliit od mukog, i da se dri vertikalne umesto ho- i kostiju, samo je posledica naina dranja tela. To je
rizontalne ravni. prilino jasno. Ovim postupkom se mogu razvrstati ne
374 Marsel Mos
samo tehnike ve i njihove varijacije zavisno od pola
i starosti.
Kada se uspostavi ova klasifikacija, prema k ojoj se
dele sve drutvene klase, moe se nazreti i trea vrsta
podele.
3. Razvrstavanje telesnih tehnika prem a delotvor-
nosti. Telesne tehnike se mogu razvrstati i prema
svojoj delotvornosti, prema rezultatima obuavanja.
Obuavanje, kao i montiranje neke maine, predstavlja
traenje, postizanje nekog uinka, delotvornosti. Ovde
je re o ljudskoj delotvornosti. Te tehnike, dakle, pred-
stavljaju ljudske norme u obuavanju ljudi. Ljudi do-
brovoljno prim enjuju na sebe i svoju decu te postupke
koje inae prim enjujem o na ivotinje. Tako su oni ve-
rovatno prva bia koja su obuena na taj nain, pre
svih onih ivotinja koje je najpre trebalo pripitomiti.
Prema tome, same te tehnike i njihovo prenoenje mo-
gao bih uporediti s dresiranjem i svrstati ih po efikas-
nosti.
Ovde se javlja pojam spretnosti, veoma vaan i u
psihologiji i u sociologiji. Meutim, mi u francuskom
jeziku imamo samo jedan nepodesan termin: habile
(spretan, vet), koji neprikladno prenosi latinsku re
habilis, mnogo podesniju da se njom e oznae ljudi koji
imaju smisla za prilagoavanje svih svojih pokreta, do-
bro usklaenih sa ciljevima, koji imaju navike, koji
znaju znanje. Takav je upravo engleski pojam craft,
clever (spretnost i prisustvo duha i navike), to je
umenost u neemu. I ovog puta se doista nalazimo na
tehnikom podruju.
4. Prenoenje oblika tehnika. Evo i poslednjeg
gleita: poto je predaja tehnika bitna, m oemo ih tekstova o sociologiji religije i folkloru, Alkan /Alcan/.
Sociologija i antropologija I 375
razvrstati i prema prirodi odgoja i obuavanja. Tako se
otvara novo polje prouavanja. Gomile detalja k oji ni-
su uzeti u obzir, a ijem posmatranju treba pristupiti,
ulaze u sastav fizikog odgoja ljudi svih godina i oba
pola. Odgoj deteta je pun onoga to se naziva detalji-
ma, ali to, u stvari, ima bitan znaaj. Isti je sluaj,
na primer, s problem om sluenja obema rukama. Nedo-
voljno zapaamo pokrete leve i pokrete desne ruke, i
tako rei ne znamo u k ojoj su meri svi oni naueni.
Neki poboan musliman moe se na prvi pogled poznati.
a k i kad dri no i viljuku u ruci (to je retko), on
e uiniti i nemogue ne bi li se sluio iskljuivo des-
nom rukom. On nikada ne sme da dodirne hranu le-
vom rukom niti izvesne delove svog tela desnom. Da
bismo saznali zato ne ini neki pokret, nisu dovoljne
ni fiziologija ni psihologija m otom e disimetrije ko
oveka, potrebno je poznavati i tradicije koje to na-
meu. Robert Herc je dobro postavio taj problem.* Me-
utim, ovakva razmiljanja, kao i neka druga, mogu se
primeniti na sve to prestavlja drutveni izbor naela
nekih pokreta.
Treba prouiti sve naine obuavanja, podraava-
nja, a posebno one osnovne naine koji se mogu nazvati
nainom ivota, modus, tonus, m aterijom , mani-
rima, stilom.
Eto prve klasifikacije ili, pre, etiri mogua stano-
vita.
* Nadmonost desne ruke. Ponovo objavljeno u Izboru

BIOGRAFSKO NABRAJANJE
TELESNIH TEHNIKA
Ovo je sasvim drukija klasifikacija, neu rei da
je i loginija, ali je laka za onog ko se bavi posmatra-
njem. To je jednostavno nabrajanje. Planirao sam da
vam ponudim niz kratkih pregleda, kakve priprem aju
ameriki profesori. Mi em o se jednostavno drati raz-
nih doba oveka, slediti normalnu biografiju nekog
pojedinca da bism o razvrstali telesne tehnike k oje se
odnose na njega ili kojim a ga ue.
1. Tehnike raanja i akuerstva. Pojave su, do-
nekle, nedovoljno poznate, a mnoga klasina obavete-
nja su sporna.4 Meu dobra spadaju podaci Valtera
Rota k oji se odnose na australijska plemena u Kvinslen-
du i Britanskoj Gvineji.
Naini poraanja su veoma razliiti. Buda je roen
tako to je njegova majka Maja /M aya/ stajala usprav-
no, drei se za granu drveta. Ona se porodila stojei.
Ono to mi smatramo normalnim, na primer, poraa-
nje u leeem poloaju, na leima, nije nimalo normal-
nije od nekih drugih naina, na primer, od poraanja
u poloaju etvoronoke. Postoje tehnike poroaja k oje
4 ak su i poslednja izanja Plosa /Ploss/, Das Weib
(izdanja Bartels, itd.) nezadovoljavajua kad je re o ovom
pitanju.
Sociologija i antropologija I 377
se odnose ili na majku ili na njene pomonike, na pri-
hvatanje deteta; vezivanje i seenje pupane vrpce;
nega majke; nega deteta. Eto vie prilino znaajnih
pitanja. Evo i drugih: izbor deteta, naputanje bogalja,
ubijanje blizanaca presudni su momenti u istoriji
neke rase. U antikoj istoriji, kao i u drugim civiliza-
cijama, priznavanje deteta je veoma vaan dogaaj.
2. Tehnike vezane za etinjstvo. Poizanje i hranje-
nje deteta. Ponaanje dva bia koja su u meu-
sobnom odnosu, to jest majke i deteta. Posmatrajmo
dete: sisanje itd., noenje itd. Istorija noenja je veoma
znaajna. Dete koje je dve ili tri godine noeno nepo-
sredno uz golu kou majke ima sasvim drukiji odnos
prema m ajci negoli dete koje nije noeno na taj na-
in.5 Ono s m ajkom ima sasvim drukiji kontakt nego
nae dete. Ono jo j se vea oko vrata, o rame, nogama
se dri oko njenih kukova. To je znaajno i kao gimna-
stika, vana za itav njegov ivot. A i za majku to no-
enje deteta prestavlja gimnastiku. ak bi se reklo
da tu nastaju psihika stanja koja su iezla iz naeg
detinjstva. Dolazi do dodira polnim organima i ko-
om, itd.
Prekid dojenja. D ojenje traje veoma dugo, uopte
uzev, dve do tri godine. Obaveza da se doji, ponekad
ak i obaveza da se doje ivotinje. ena veoma sporo
prestaje da doji. Osim toga, postoji i veza izmeu pre-
kida dojenja i reprodukcije, prekida reprodukcije u
vreme kad se prestaje s dojenjem .6
5 Poinju da se objavljuju zapaanja u vezi s tim.
* Velika zbirka pojava koje je sakupio Plos, a koju
je preradio Bartels, zadovoljava u pogledu ovog pitanja.
378 Marsel Mos Sociologija i antropologija 1 379

oveanstvo se moe prilino dobro podeliti na Iju- ene. One ue od svojih majki i tu se pripremaju da,
de s kolevkom i ljude bez kolevke. Jer, postoje telesne
tehnike k oje podrazumevaju neko orue, instrument.
U zemlje k oje koriste kolevke spadaju skoro svi narodi
iz obe severne hemisfere, narodi iz podruja Anda, kao
i izvestan broj populacija centralne Afrike. K od ove
dve poslenje grupe korienje kolevke se podudara
s deform acijom lobanje (to moda ima ozbiljne fizio-
loke posledice).
Dete posle prestanka ojenja. Ono ve zna da jede
i pije, nauilo je da hoda, uvebavaju mu se vid i sluh,
oseanje za ritam, oblik i pokret, esto i za ples i
muziku.
Ono stie pojm ove i navike u vezi s razgibavanjem,
disanjem. Telo zauzima izvesne poloaje k oji su esto
nametnuti.
3. Tehnike mladalakog doba. Naroito se mogu
prouavati kod mukarca. Manje su znaajne za de-
vojke iz drutava ijem je prouavanju posveen jedan za spavanje nemaju nita sem tvrde zemlje i ona
teaj etnologije. Veliki trenutak obuke tela u stvari je
trenutak obrednog posveenja (inicijacije). Zbog nai-
na vaspitavanja naih mladia i devojaka mi uobra-
avamo da i jedni i drugi svuda stiu isti nain pona-
anja i dranja i da dobijaju istu obuku. Ova ideja je
prilino pogrena i kad je re o nama, ali je potpuno
pogrena kad su u pitanju takozvane primitivne zemlje.
Pored toga, mi opisujem o pojave tako kao da je uvek
i svuda postojalo neto poput nae kole koja poinje Postoje populacije k oje se dok spavaju zbijaju tesno
odmah, i treba da nadzire dete i da ga obui za ivot.
Na primer, u svim cm akim drutvima obuka deaka
se pojaava u doba puberteta, dok obuka ene ostaje,
da tako kaemo, tradicionalna. Tu ne postoji kola za
osim nekih izuzetaka, odmah steknu status supruge.
Muko dete ulazi u drutvo mukaraca, gde ui zanat,
pre svega vojni zanat. Ipak, mladost je presudan trenu-
tak za mukarce kao i za ene. U to vreme oni konano
ue telesne tehnike k oje e zadrati i u doba zrelosti.
4. Tehnike zrelog doba. Da bism o ih nabrojali,
moemo pratiti razne trenutke u danu na koje su ras-
podeljeni usaglaeni pokreti i mirovanje.
Moemo razlikovati spavanje i budno stanje, a u
budnom stanju odm or i aktivnost.
(1) Tehnike spavanja. Potpuno je netana predstava
da je leaj neto normalno. Mogu vam rei da me je
rat nauio da spavam svuda, na gomilama ljunka, na
primer, ali nikad nisam mogao da promenim krevet a
da to ne izazove nesanicu, tek drugog dana mogu da
zaspim brzo.
Vrlo jednostavno se mogu razlikovati drutva koja
koja se pomau nekim predmetom. Civilizacija na 15
geografske irine, o k ojoj govori Grebner /G raebner/,7
odlikuje se, izmeu ostalog, time to za spavanje ko-
risti klupu za zatiljak. Oslonac za laktove je esto neki
totem, ponekad su na njemu izrezbarene figure ljudi
i totemskih ivotinja u ueem poloaju. Postoje ljudi
sa asurama i ljudi bez asura (Azija, Okeanija, deo Ame-
rike). Postoje ljudi sa jastucima i Ijudi bez jastuka.
ukrug, oko vatre, ili ak i bez vatre. Postoje primitivni
naini zagrevanja i grejanja nogu. Stanovnici Ognjene
7 Graebner, Ethnologie, Lajpcig, 1923.
380 Marsel Mos
Zemlje, koji ive u veoma hladnom predelu, umeju da
greju noge samo kad spavaju, poto imaju samo jedan
pokriva od koe (guanaco). Najzad, spava se i stojei.
Uroenici Masai mogu da spavaju stojei. Ja sam sto-
jei spavao u planini. esto sam spavao na konju, po-
nekad ak i u kasu konj je b io inteligentniji od me-
ne. Stari istoriari najezdi kau da su Huni i Mongoli
spavali na konjima. To je istina, a njihovi jahai su
spavali ne zaustavljajui konje.
Postoji upotreba pokrivaa. Ljudi spavaju pokri-
veni i nepokriveni. Postoji i visea lealjka, kao i nain
da se spava tako visei.
Eto mnotva raznih uobiajenih radnji k oje u isti
mah predstavljaju telesne tehnike i imaju duboke odje-
ke i dejstva. Sve se to moe i m ora posmatrati na te-
renu, stotine tih stvari tek treba saznati.
(2) Budno stanje: tehnike odmora. Odmor moe biti
potpim odm or ili naprosto mirovanje, u leeem, sede-
em poloaju ili podvijenih nogu itd. Pokuajte da sedi-
te podvijenih nogu. Videli biste kakvo bi m uenje za
vas predstavljao neki marokanski obed obavljen po
svim obrednim propisima. Nain sedenja je bitan. Mo-
ete da razlikujete ljude k oji sede podvijenih nogu i
ljude koji sede kao mi. A u grupi moete razlikovati
ljude k oji imaju klupe i ljude bez klupa i izdignutih
mesta za sedenje, ljude sa seditima i Ijude bez sedi-
ta. Sedite od drveta, iji su nosai figure s podvije-
nim nogama, rasprostranjeno je, to je vrlo zanimljivo,
u svim podrujim a petnaestog stepena sevem e geograf-
ske irine i ekvatora oba kontinenta. Postoje ljudi koji
8 Ovo je jedno od dobrih Grebnerovih /Graebner/ za-
paanja, ibid.
Sociologija i antropologija I 381
imaju stolove i oni koji ih nemaju. Sto, grka trapeza,
nije ni izaleka univerzalan. Naravno, na celom istoku
jo postoji tepih, asura. Sve je to prilino komplikova-
no, jer ti odm ori obuhvataju obede, razgovor itd. Neka
dm tva se odmaraju u neobinim poloajima. Tako je
itava Afrika u p od m ju Nila, kao i deo ada, sve do
Tanganjike, nastanjena ljudima koji se u polju odma-
raju stojei, kao rode, na jednoj nozi. Nekima polazi
za rukom da se odre na jednoj nozi bez tapa, drugi
se oslanjaju na tap. Tu, zapravo, istinske odlike civi-
lizacija, zajednike velikom broju, itavim porodicama
naroda, form iraju te tehnike odmora. Psiholozima ni-
ta ne izgleda prirodnije od toga. Ja ne znam da li oni
potpuno prihvataju m oje m iljenje, ali verujem da su
takvi poloaji tela u savani uslovljeni visinom trave,
pastirskim ivotom, straarenjem itd. Ti poloaji su te-
ko steeni vaspitanjem i sauvali su se.
Postoji aktivan odm or, uglavnom estetske prirode;
tako se pri odm oru ak esto plee, itd. Na to em o se
vratiti.
(3) Tehnike aktivnosti, pokreta. Po definiciji, odm or
je odsustvo kretanja, a kretanje je odsustvo odmora.
Evo jednostavnog nabrajanja:
Pokreti celog tela: puzanje, gaenje, hodanje. Ho-
danje: habitus tela u stojeem poloaju, pri hodu, disa-
nje, ritam hoda, pomeranje ruku, laktova, napredovanje
sa isturenim trupom ili naizmeninim pomeranjem obe
strane tela (mi smo naviknuti da pokreem o celo telo).
Isturenh stopala, uvuenih stopala. Opruenost potko-
lenice. Podsmevamo se paijem hodu. Meutim, za
nemaku vojsku je to nain da se postigne maksimal-
na ispruenost noge, pogotovu s obzirom na injenicu
to veina ljudi na severu, s dugim nogama, ima sklo-
382 Marsel Mos
nost prema to duim koracima. U nedostatku takvih
vebi, veliki broj nas u Francuskoj ostaje donekle povi-
jenih kolena. To je jedna od onih idiosinkrazija koje
su u isti mah stvar rase, individualnog i kolektivnog
mentaliteta. Tehnike kao to je tehnika poluokreta spa-
daju u najneobinije. Principijelni poluokret na engle-
ski nain toliko je drukiji od naeg da je za njegovo
uenje potrebna obuka.
Tranje. Poloaj stopala, poloaj ruku, disanje, ma-
gija tranja, izdrljivost. U Vaingtonu sam video pogla-
vicu Bratstva yatre Hopi Indijanaca k oji je sa etiri
svoja oveka doao da protestuje protiv zabrane kori-
enja nekih alkoholnih pia pri ceremonijama. On je,
verovatno, bio najbolji trka na svetu. Preao je 250
m ilja bez zaustavljanja. Svi ti Pueblo Indijanci su na-'
viknuti na fizike podvige svih vrsta. Iber, k oji ih je
video, po fizikoj snazi ih je poredio s japanskim rva-
ima. Taj isti Indijanac je bio plesa bez premca.
Najzad stiemo i do tehnika aktivnog odm ora koje
nisu isto estetske ve spadaju u telesne igre.
Ples. Moda ste prisustvovali asovima fon Hom-
bostela /v on H ornbostel/ i Kurta Saksa. Prepom ujem
vam veoma lepu istoriju plesa iji je autor Kurt Saks.9
Prihvatam njihovu podelu na plesove odm ora i plesove
akcije. Moda neto m anje prihvatam hipotezu o ras-
poredu tih plesova. Oni su rtve osnovne zablude u ko-
jo j ivi deo sociologije. Po njima, postoje drutva koja
raunaju potom stvo iskljuivo po mukoj liniji i dm-
tva koja ga raunaju po enskoj liniji. Jedna dmtva,
feminizirana, vie pleu u mestu, dm ga, u kojim a se
8 Curt Sachs, Weltgeschichte es Tanzes, Berlin, 1933.
Sociologija i antropologija I 383
potomstvo rauna po mukoj liniji, uivaju u preme-
tanju.
Kurt Saks je ove plesove bolje razvrstao, na ekstra-
vertne i na intravertne plesove. Evo nas usred psiho-
analize, koja je u ovom sluaju verovatno prilino osno-
vana. U sutini, sociolog m ora stvari videti na mnogo
sloeniji nain. Tako Polineani, a posebno Maori, veo-
ma ivo igraju, ak i u mestu, ili se veoma ivo pokreu
tamo-amo kada za to imaju mesta.
Treba razlikovati ples mukaraca i ples ena, koji
su esto opreni.
Najzad, treba znati da je igranje u zagrljaju proiz-
vod civilizacije moderne Evrope, to pokazuje da su i
stvari koje su za nas sasvim normalne zapravo nastale
istorijski. One su, uostalom, predmet zgraanja celog
sveta, izuzimajui nas.
Prelazim na telesne tehnike koje ak imaju ulogu
zanata, ili su deo nekih zanata i sloenijih tehnika.
Skakanje. Svi smo prisustvovali preobraaju tehni-
ke skakanja. Svi smo skakali sa neke odskone aske,
i to licem napred. To je, sreom, prestalo. Sada se, na
sreu, skae sa strane. Skok u dalj, skok u stranu,
dubinski. Pozicioni skok, skok s motkom. Ovde se po-
novo sreemo sa predmetima razmiljanja naih prija-
telja Kelera, Gijoma /G uillaum e/ i Majersona, to jest
sa uporednom psihologijom oveka i ivotinja. Neu
vie govoriti o tome. Ove tehnike beskrajno variraju.
Puzanje. Mogu vam rei da se veoma loe puem
uz drvo, ali da mogu dobiti prelaznu ocenu u planini
i na stenovitom terenu. Razlika je u obuci, prema tome,
i u metodu.
 384
Marsel Mos
K od svih takozvanih primitivnih naroda od bitnog
je znaaja m etod penjanja uz drvo pomou pojasa koji
opasuje drvo i telo. Kod nas, meutim, uopte nije
uobiajena primena tog pojasa. Viamo telegrafske rad-
nike kako se penju na stubove samo s klamfama i bez
pojasa. Trebalo bi ih nauiti ovom postupku.10
Istorija aipinistikih metoda je doista vredna pa-
nje. Ona je za m og ivota neverovatno napredovala.
Silalenje. Nema nieg vrtoglavijeg od prizora ne-
kog Kabila kad silazi u papuama. Kako uspeva da ne
svoje papue? Pokuao sam da vidim, da sam to
uinim, pa ipak ne shvatam.
Ne shvatam, uostalom, ni kako ene uspevaju da
hodaju na svojim visokim tiklama. Sve to treba ispi-
tati, a ne samo porediti.
Plivanje. Rekao sam vam ta o tome mislim. Ronje-
nje, plivanje; upotreba pom onih srestava: meina, da-
saka itd. Na tragu smo izumevanja navigacije. Bio sam
meu onima k oji su kritikovali knjigu De Rueovih /d e
R ouge/ o Australiji, ukazivao na plagijate, verovao da
je puna ozbiljnih netanosti. Kao i mnogi drugi, i ja
sam njihovu priu o tome kako su vieli da uroenici
Niol-Niol (sevemi deo zapadne Australije) jau na kor-
njaama proglasio bajkom . Isto tako je Retrej u vezi
sa Aantima (tom I) zabeleio povest o komadu drve-
ta na kome se pliva. Pored toga, postojanje te povesti
je pouzano utvreno kod uroenika skoro svih lagung
Gvineje, Porto-Novoa, i naih kolonija.
lee l935[aVO Sam ^ 60 kako se on naJzad koristi (u pro-
Sociologija i antropologija I 385
Pokreti uz ejstvo sile. Gurati, vui, dizati. Svi zna-
ju ta je zamah bokom. To je nauena tehnika, a ne
prost niz pokreta.
Hitnuti, baciti uvis, po povrini; nain kako se
meu prstima dri predmet k oji treba baciti veoma je
znaajan i podrazumeva m nogobrojne varijacije.
Drati. Drati u zubima. Korienje nonih prstiju,
pazuha itd.
Ovo prouavanje mehanikih pokreta tek je zapoe-
lo. To je stvaranje mehanikih spojeva s telom. Seate
se velike Reloove /R eulaux/ teorije o formiranju tih
spojeva. Ovom prilikom se seamo i velikog imena Fa-
rabefa /Farabeuf/. Kad god se sluimo pesnicom, tim
pre ako smo se sreli sa eleanskim udarcem pesni-
com , form iraju se ti spojevi.
Ovde spaaju svi veti pokreti ruku, onglerski
gestovi, atletika, akrobatika it. Moram vam rei da
sam oseao najvee divljenje prema maioniarima,
gimnastiarima, a oseam ga i danas.
(4) Tehnike telesne nege. Trljanje, pranje, sapuna-
nje. Ovaj dosije je, tako rei, od jue. Antiki narodi
nisu izumeli sapun, oni se nisu sapunali, ve Gali.
A, s druge strane, i nezavisno od njih, itava Srenja i
Juna Amerika (severoistok) sapunale su se drvetom iz
Paname, brazilom, otud i potie ime te drave.
Nega usta. Tehnika kaljanja i iskaljavanja. Evo
jednog linog zapaanja. Neka devojica nije umela da
se iskaljava i svi njeni nazebi su se zbog toga pogora-
vali. Ja sam se raspitao i saznao da u selu njenog oca, a
posebno u njegovoj poroici, u Beriju, ljudi ne um eju da
se iskaljavaju. Onda sam jo j davao po etiri sua za
386 Marsel Mos Sociologija i antropologija I 387

ispljuvak. Kako je elela da stekne bicikl, nauila je normalnih i nenormalnih polnih inova. Dodirivanje
da se iskaljava. Ona je u svojoj porodici prva osoba polnim organom, meanje dahova, poljupci itd. Ovde su
koja ume da se iskaljava. tesno povezani seksualne tehnike i seksualni moral.

Higijena prirodnih potreba. U vezi sa ovim mogao (7) Najzad, postoje tehnike negovanja bolesnika,
bih vam nabrojati bezbroj injenica. tehnike vezane za nenormalne pojave: masae itd. Ali
preimo preko toga.
(5) Tehnika uzimanja hrane. Jedenje. Seate se aneg-
dote o persijskom ahu, koju je ponovio Hefding
/H offd in g /. ah je u gostima kod Napoleona III jeo
prstima. Car ga je nagovarao da se poslui zlatnom vi-
ljukom. Vi ne znate kakvog se zadovoljstva liavate,
odgovorio mu je ah.
Odsustvo i korienje noa. Mak Gi /M ac G ee/ je
m nogo pogreio kad je mislio da su dom oroci Seri (sa
poluostrva Madlena, Kalifornija) najprimitivniji meu
Ijudima zato to nemaju no. Meutim, oni prosto ne-
maju noeve za jelo, i to je sve.

Pijenje. Vrlo je korisno nauiti decu da piju sa iz-

vora, mlaza vode itd., ili da piju sipajui tenost u
grlo itd.

(6) Tehnike reprodukcije. Nita nije toliko stvar

tehnike kao to su to seksualni poloaji. Vrlo malo
autora se usudilo da govori o ovome. Treba biti zahva-
lan Krausu /K rau ss/ to je objavio veliku ediciju
Anthropophyteia. Razmotrimo, na primer, tehniku sek-
sualnog poloaja, koja se sastoji u tome to su noge
ene kolenima oslonjene na laktove mukarca. To je
tehnika koja je specifina za itav Pacifik, od Australije
do unutranjosti Perua, preko Beringovog moreuza
i veoma retka na drugim mestima. Postoje i sve tehnike

IV
OPTA RAZM ATRANJA
Moda e vas opta pitanja vie zanimati negoli ovo
nabrajanje tehnika kojim a sam se ovde predugo bavio.
Iz ovih nabrajanja jasno proizlazi da sm o svuda
suoeni sa fizio-psiho-sociolokim organizovanjem nizo-
va inova. Ti inovi su u ivotu pojedinca i istoriji dru-
tva manje ili vie uobiajeni, manje ili vie drevni.
Poimo jo dalje: jedan od razloga to se ovi ni-
zovi mogu lake organizovati kod pojedinca jeste
upravo to to se oni organizuju preko drutvenog auto-
riteta i zbog njega. Evo kako sam, kad sam b io kaplar,
objanjavao razlog za vebanje u zbijenim redovima,
za stupanje po etvoro u redu i korakom. Zabranjivao
sam vojnicim a da idu korakom, i da staju u red i u
dva niza po etvorica, i primoravao sam vod da proe
izmeu dva drveta u dvoritu. V ojnici bi gazili jedni
preko drugih. Na taj nain su postali svesni, shvatili
su da ono to sam ih terao da rade nije bilo tako glu-
po. U celokupnom ivotu u grupi postoji svojevrsna
obuka kretanja u zbijenim redovima.
U svakom drutvu svi znaju, i m oraju znati i nau-
iti, ono to treba da ine u svim uslovima. Naraviio,
drutveni ivot nije lien gluposti i anomalija. Zabluda
moe katkad predstavljati naelo. Francuska m om arica
tek odnedavno ui svoje m om are da plivaju. Meutim,
Sociologija i antropologija I 389
primer i red to je ve naelo. Postoji, dakle, snaan
socioloki uzrok svih ovih pojava. Nadam se da ete
mi dati za pravo.
S drage strane, poto je tu re o pokretima tela,
sve to pretpostavlja ogroman bioloki, fizioloki apa-
rat. K oja je irina psiholokog prenosnog toka? Na-
merno kaem prenosni toak. Neki Kontov pristalica
bi rekao da izmeu drutvenog i biolokog nema razli-
ke. Ja vam pak mogu rei da ja u ovom sluaju psiho-
loke pojave vidim kao prenosnike, a ne kao uzroke,
izuzev u trenucima stvaranja ili reformi. Retki su slu-
ajevi izumevanja, postavljanja naela. Sluajevi prila-
goavanja su inividualna psiholoka stvar. Meutim,
i uopte uzev, njima vie upravlja vaspitanje, ili bar
okolnosti ivota u zajednici, okolnosti kontakta.
S druge strane, na dnevnom redu psihologije na-
laze se dva pitanja: pitanje individualne sposobnosti,
tehnike orijentacije, i pitanje stvaranja karakteristike,
biotipologije, koja se mogu prikljuiti ovom kratkom
istraivanju k oje smo upravo obavili. Po m om milje-
nju, veliki napredak psihologije nije u poslednje vreme
uinjen u prouavanju takozvanih psiholokih sposob-
nosti, ve u psihotehnici i analizi psihikih celina.
Ovde se etnolog sree s km pnim pitanjima psihi-
kih mogunosti neke rase ili biologije nekog naroda. To
su osnovna pitanja. Verujem da smo i u ovom sluaju,
ma ta se inae inilo, suoeni s bioloko-sociolokim
fenomenima. Uveren sam da se u svim ovim tehnikama
osnovno obuavanje sastoji u tome da se telo prilagodi
sopstvenom korienju, na primer, velika iskuavanja
u stoicizmu itd., koja spadaju u inicijaciju u najveem
delu oveanstva, imaju za cilj da naue hladnokrvnosti,
otpornosti, ozbiljnosti, prisustvu duha, dostojanstvu itd.
Osnovna korist koju sam stekao bavei se nekada alpi-
 390 Sociologija i antropologija I 391
Marsel Mos

nizmom upravo je bila u tom uenju hladnokrvnosti, ne telesne tehnike, tehnike koje su Kina i Indija prou-
koja mi je omoguavala da spavam i na najmanjem rav- ile u potpunosti, jo u veoma davna vremena. Takvo
nom mestu na ivici ambisa. socio-psiho-bioloko prouavanje mistike mora se oba-
viti. Mislim da svakako postoje bioloki naini da se
Verujem da je itav taj pojam obuavanja rasa stupi u kontakt s bogom . Iako, na kraju krajeva, teh-
koje se selekcioniu radi neke odreene delotvornosti nika disanja predstavlja bitnu stvar samo u Indiji i
jedan od osnovnih momenata same istorije: obuka vi- Kini, smatram da je ona mnogo rasprostranjenija.
da, obuka hodanja penjanje, silaenje, tranje. Ta
U svakom sluaju, postoji mogunost da u vezi s tim
obuka se naroito sastoji u tome da se ovek ui hlad- pitanjem shvatimo veliki broj pojava koje do sada jo
nokrvnosti, a hladnokrvnost je, pre svega, jedan meha- nismo shvatili. ak mislim da sva nedavna otkria re-
nizam odlaganja, inhibicije neodgovarajuih pokreta. fleksoterapije zasluuju panju nas sociologa, pored
To usporavanje omoguava usaglaen odgovor usaglae- panje koju su im poklonili biolozi i p sih olozi. . . mno-
nih pokreta, tako da idu u pravcu izabranog cilja. Ta
go kompetentniji od nas.
otpornost prema uzbuenju koje vas obuzima pred-
stavlja neto to je osnovno u drutvenom i mental-
nom ivotu. Ona deli, ona svrstava ak i takozvana pri-
mitivna drutva prema tome da li su u njima reakcije
brutalne, nepromiljene, nesvesne, ili su, naprotiv, izo-
lovane, precizne, nastale pod uticajem bistre svesti.
Svest intervenie zahvaljujui drutvu. Meutim,
drutvo ne intervenie zahvaljujui nesvesnosti. Zahva-
ljujui drutvu, postoji pouzdanost ve spremnih pokre-
ta, prevaga svesti nad em ocijom . Francuska mornarica
e iz iste razboritosti naterati svoje mornare da naue
da plivaju.
Odatle em o lako doi do problema koji su mnogo
vie filozofski.
Ne znam da li ste obratili panju na ono na ta je
na prijatelj Grane ve ukazao u svojim znaajnim
istraivanjima u vezi s tehnikama taoizma, telesnim
tehnikama, posebno s tehnikama disanja. Ja sam osta
prouavao sanskrtske tekstove o jogi ne bih li saznao
da li se iste pojave sreu i u Indiji. Verujem da ak
u osnovi svih naih mistikih stanja postoje neproue-