A. D.

Kronin

Lekar na San Felipe

Naslov originala: A. J. Cronin THE NATIVE DOCTOR

Prevela s engleskog LJERKA RADOVl

Izdavako preduzee Bratstvo, jedinstvo Novi Sad

1975

2
 I

Marej se nalazio u G. U. i vrio je lumbalnu funkciju kad ga

je pozvao ef iz Zlatne obale, Bilo je runo februarske popodne,
jako hladno a poela je susneica, pa je tako, umesto da proe
kroz dvorite, proao unaokolo kroz bolnika odeljenja sedam i
devet, a zatim podzemnim hodnikom u blok privatnih
pacijenata. Taj deo je kod Mareja uvek izazivao podrugljivu
veselost; bila je to siva ogromna zgrada, jedna od sedam koje su
sainjavale Metodistiku bolnicu, koja se tuno dizala nad
Hadsonom, ali unutra je liila na raskoni hotel, s restoranom u
prizemlju, radnjom s poklonima, uniformisanim lakejima, i
portirnicom gde se ovek upisivao i sa malo sree ponovo
ispisivao Bio je potreban samo orkestar pa da stvari budu zaista
vesele.
Lift, kao i obino prepun posetitetjkama u krznenim
kaputima, odveze Mareja na trideset i prvi sprat, gde ga miris
cvea iz zimske bate zapahnu kao talas parfema anel 5. Taj
sprat je bolesnicima bio poznat kao Zlatna obala jer su se tu
primale veoma poznate i bogate osobe. Sobe su imale zvunu
izolaciju.. Bite su obojene pastelnim nenim nijansama, a imale
su privatne telefone, radio, televiziju: i, kao neto ega su se
naknadno setili, kiseonik i aparat za usisavanje. Veliki solarijum,
s prekrasnim vidikom na reku i obrise Njujorka, zauzimao je
suprotni kraj, tu su bolesnici koji su se oporavljali mogli da se
sakupe u domaim haljinama, na mekim tapeciranim divanima, i
da raspravljaju o prisnim pojedinostima svojih raznih operacija
Ovakva suprotnost prema spartanskim uslovima u staroj
Kraljevskoj bolnici jo uvek je vreala Roberts Mareja i budila u
njemu preterano oseanje neprijateljstva.
Dok je iao kroz hodnik, jedna se vrata otvorie i na njih
izie njegov ef Sem Karington. Bio je to visok ovek od oko
ezdeset godina, pomalo poguren u svom irokom belom
mantilu, dobro izbrijan, prosed, uobiajenog rasejanog dranja
Spazivi Roberta on mu klimnu glavom, uhvati ga pod ruku i
uvede u malu kancelariju u predvorju Tu se osloni na naslon
stolice. Celo jutro je operisao, i Marej opazi na njegovom licu da

3
je, umoran. Ma ta ovek pomislio o jalovoj raskoi Zlatne obale,
sve stareine osoblja Metodistike bolnice bile su neposredno
prvoklasne inae ne bi tu radili, a Karington je moda bio
nafbolji kardiovaskularni hiturg u zemlji. Njegove operacije srca
bile su senzacionalne, a on je pronaao i sjajnu novu tehniku za
skretanje krvi iz portalne vene koja je postala poznata na celom
svetu. Bio je ne samo vet, ve ja njegovo ponaanje bilo tako
mirno i skromno da je ak i nepopustljiva kotska predrasuda
bila pobeena. Premeten u Metodistiku bolnicu iz Edinburga,
Marej se nalazio u Sjedinjenim Dravama neto manje od godine
dana, i mada se jo nije bio potpuno prilagodio toj promeni, bio
je u najboljim odnosima sa svojim efom. Smatrao se je srenim
to je zainteresovao Karingtona preko jedne spravice koju je
izmislio za arterijalnu anastemozu, i gajio je iskrene nade za
budunost pod njegovim pokroviteljstvom,
Karington zapali cigaretu goloaz koju je puio sve od
rata i prekide utanje.
Difris odlazi kui krajem nedelje ree on mirnim,
blagim glasom stanovnika Virdinije. Jo nije potpuno
spreman, ali smatram da bi oveku kao to je on vie kodilo kad
ga ne bismo pustili nego to bi mu koristilo.
Marej je ekao. Dobro je poznavao taj sluaj rana od
puanog metka u abdomenu, sluajno dobivena dok je pucao na
golubove. Bio je doleteo iz San Felipa. Marej je asistirao operaciji,
sedmoasovnom radu pod dubokim smrzavanjem, zaista
neverovatnom, jer je jedan metalni komadi pocepao
abdomenalnu aortu, i poto su zali oko petnaest santimetara u
salo, pronali su ogromno traumatino proirenje arterije, veliko
skoro kao dinja, i Karington ga je morao skoro celo isei Dva
puta za vreme operacije umalo nisu izgubili bolesnika, a nedelju
dana posle toga praktino je iveo od transfuzija krvi... Onda, da
bi bilo veselije, pogoralo mu se srce i on je poeo da fibrilira Bio
je to rav pacijent, veliki, krupan ovek, preko ezdeset godina
star, nemiran i razdraljiv, ali Karington ga je nekako izvukao i
poto je uao skoro kao samrtnik Difris je sada trebalo da izie s
plastinom aortom i s novom ivotnom snagom koja je bila skoro
kao nova.

4
 Poslaemo ga s bolniarkom, naravno nastavi ef.
Bolniarkom O' Konorovom
To je zvualo mudro. Gospoa O' Konor je vodila od
poetka taj sluaj, Bila je to ozbiljna, starija udovica, savesna ali
prilino osetljiva, a zbog jedne pesme koju je uvek izvodila, s
prilino oseanja, na priredbama, bila je poznata kao Majka
Metal.
Meutim, ree ef on trai i lekara. dodade sa
svojim iskrivljenim osmehom: Vas.
Marej ga iznenaeno pogleda. Izgleda da nije bilo kraja
zahtevima prekomernog bogatstva. Difris je bio mnogostruki
milionar, vlasnik plantaa eera, Francuz poreklom, i vlasnik
velikog dela jednog ostrva koje se zvalo San Felipe. No taj zahtev
nije bio sasvim nerazuman - posle operacije jo uvek je bila
potrebna lekarska nega - trebalo je svakodnevno ispitivati krv - i
Marej, po dranju dr Karingtona, nekako oseti da bi ovaj eleo
da poe. Ta naroita operacija bila je, ak i za njega, fenomenalno
dostignue, i Robert je smatrao da e je ef iskoristiti u svom
govoru u Lekarsko-hirurkom udruenju sledeeg prolea, i da
zato eli da proverava taj sluaj jo nekoliko nedelja, da bi
kliniki izvetaj bio potpun.
ta vi o tome mislite, Bobe? upita on.
Marej nije eleo da poe. Voleo je posao koji je obavljao.
Bio je ambiciozan i eleo je da uvrsti svoj poloaj razvijajui
svoja istraivanja u toj posebnoj oblasti hirurgije. Bio bi
neprijatan prekid, korak uinjen unazad kad bi ga poslali s tim
bolesnikom, naroito sa ovekom kao to je Difris, koji je bez
sumnje imao svoje dobre strane, ali koji bi verovatno mogao
povremeno biti neprijatan, a moda bi oekivao i da e se on
ponaati kao neka vrsta sluge.
Koliko e to trajati?
Ne vie od mesec dana. I opet je Robert osetio da
Karington eli da on ide, jer se ovaj osmehnu: Malo sunca
vam nee koditi.
Dobro, gospodine ree Marej posle kraeg utanja.
Dobro. Starome je neko potreban da pazi na njega.
Nipoto cigare, pazite, i ni za boga mu nadajte bocu.

5
Karington ustade. Moete ga odvesti na brod s nudiljom
O'Konor. Polazi u subotu u tri. Videemo se, svakako, pre vaeg
odlaska.
Kad je iziao iz Zlatne obale, Marej ue u biblioteku i poto
je prelistao enciklopediju, pronae nekoliko saetih obavetenja
o San Felipeu. Ostrvo je lealo daleko u Karibima, mnogo junije
od grupe Malih Antila, na sredini puta izmeu Santa Klare i
Nikaragve, na geografskoj irini od 16a, dve stotine i pedeset
milja od rta Gracias a Diosa i prilino daleko od trgovakog puta;
ostrvo od nekih etiri stotine kvadratnih milja s proizvodnjom
ruma, eera i kakaoa Njegova istorija je bila nesumnjivo
raznolika izgleda da su ga otkrili panci, zatim privremeno
okupirali engleski gusari, pa zauzeli Francuzi, a ovima ga
preoteli Portugalci, ali sada je bilo uvedeno kao republika, poto
su najzad stekli pravo na samoopredeljenje pod domaim
predsednikom. Stanovnitvo, mada je uglavnom bilo kreolsko,
pokazivalo je izrazite znake rasne meavine, sa jakom i stalnom
karipskom icom. Jedina luka je bila Ren Mari.
Marej spusti knjigu, i nastavi da obilazi bolesnike
uznemiren i nesiguran, ne znajui kakve su njegove reakcije.
Jedna od njegovih karakteristinih osobina, sklonost ka
samoposmatranju i iznenadnim snanim napadima potitenosti
opet ga je savladala i dok je razmiljao o beskorisnom putovanju
na koje je bio obavezan da poe, bilo mu je kao da se neki oblak
nadvio nad njega U pet sati, kad je bio slobodan izie iz zgrade i
pree ulicu do Zuba. Oseao je po trebu za oljom kafe. Lokal
koji su lekari i bolniarke mnogo poseivali, bio je potpuno
prazan osim Maksija iza tezge.
Zdravo, doktore. Jeste Ii imali teak dan? zevnu
debeli Maksi, protegnu se, poea se ispod majice a onda, kao i
obino saaljevajui sam sebe, odmahnu glavom, I ja sam
proveo teak dan, isto.
Marej sede u dnu sale, porui kafu da bi spreio dalji
razgovor, napola okrenu lea. Kad je to uinio, zvono na vratima
zazvoni i neki gost ue u salu. Marej preko ramena poznade nju,
bolniarku Benli, jest iako je stvarno nije poznavao u pravom
smislu rei, jednom ili dvaput je s njom izmenjao nekoliko brzih

6
opaski kod Maksija. U svakom sluaju, video ju je dovoljno da
mu se ne svia. Bila je slobodna, video je, imala je neujne cipele,
plavu suknju i belu bluzu, i nosila je reket za tenis.
Osmehnuvi se Maksiju, koji ju je sav ozaren pogledao, ona
sede uz prednji kraj tezge, prouavajui zamiljeno jelovnik na
zidu, zatim porui duplu porciju sladoleda od vanile prelivenog
okoladom.
Previe kalorija, pomisli nagonski Robert, a onda primeti
da ona nema za ta da brine. Stas joj je bio neobino lep, vitak i
napet kao luk. Tek neto malo preko srednje visine, imala je
svetlu kou, zdrave zube, kestenjaste oi i jaku bradu
higijenski tip, pomisli on zlovoljno Ne samo po znaci koju je
nosila ve i po hladnom ponaanju, znao je da je diplomirala kod
metodista, jer su te naroito obuene bolniarke koje su sve dole
iz viih domova, a koje su uile u koledima kao to su Smit i
Vasar, bile beskrajno uobraene, naroito mlade, kao Benlijeva.
Pokadto, kad bi kod Maksija neki mlai lekari pokuali da je
zadirkuju, ona bi ih sledila jednim jedinim pogledom. Zbog svog
sadanjeg raspoloenja, Marej oseti kako je njegova mrnja
prema njoj odjednom ovrsnula, i on oseti izopaeni nagon da je
ponizi.
U meuvremenu, Maksi, brbljiviji od svih domaica,
podie reket sa tezge, nekoliko puta neverovatno uzmahnu
reketom, a onda, povrativi dah, poe monolog o vrednostima
telesnih vebi
Slaete se sa mnom, doktore, zar ne? obrati se on
odjednom Mareju. Vi ste momak koji voli da je u formi.
Vie-manje, ree Robert, pa dodade zajedljivo
mada nikad nisam pokuavao da igram tenis po kii.
Oh to ste vi, dr Mareje. Onda: Igrala sam u sali,
kod Armorija.
Uzimate asove tamo?
Ne... mada bih rekla da su mi potrebni
Pa, ree Marej, pokroviteljski samo nastavite pa
ete moda dogodine u leto moi da sudelujete u turniru
bolniarki
Maksi prasnu u smeh.

7
 alite se, koti? Zar ne znate da je gospoica Benli
prole godine pobedila na otvorenom turniru?
Malo pokunjen Robert je utao. Ono dvoje nastavie da
poverljivo razgovaraju Maksi je stajao nagnut, napred oslonjen
taktovima na tezgu.
Jel' vam odobreno odsustvo, gospoice Benli?
Da... nedelja dana.
Idete kui?
Ona veselo klimnu glavom
Kad polazite?
Sutra uvee.
Biete sreni to ete opet videti Vermont.
Svakako, Maksi. Bie skijanja sneg je dobar. I brata su
mi pustili iz Grotona za kraj nedelje. Idemo zajedno
Skijanje, pomisli Marej, i tenis. Dobro sportsko vaspitanje.
A brat u Grotonu. Pre nego to je dobio stipendiju na
Edinburkom univerzitetu, kolovao se, i to strogo, u osnovnoj
koli Ist Lotijen. Do avola s Grotonom. I s Vasarom. Uopte mu
se ta Benli nije sviala, u stvari ga je odbijala, s onim njenim
spolja otmenim ponaanjem i neusiljenim dranjem. Njoj je uvek
bilo lako, ali njemu je bilo teko, sve dosad mu je bilo teko, dok
se muio i jedva sastavljao kraj s krajem po jeftinim studentskim
stanovima, znojei se nad uenjem danju a prihvatajui se
svakog posla nou, kao kelner, sudopera, nosa na eleznikoj
stanici, da bi odrao ivot na ovsenoj kai i siru. Pa, jednog leta je
u oajanju poao sa putujuom bokserskom atrom, pa dobio
dobre batine da zaradi novac za poslednji kurs hirurgije
Ali on je voleo tako da ivi teko, da izvue sve iz sebe, iz
tela i iz duha. Nije ni sam shvatao koliko je u njegovoj prirodi
bilo uroene upornosti, naslea prezviterijanskih praotaca, koje
mu je davalo podsticaj da se suprotstavi celom svetu, Pa i ovde,
nezastraen lakoom ivota u ovoj tuoj metropoli, ustajao je
svakog dana u est sati, stajao tri minuta pod ledenim tuem,
zatim dvaput trei obiao oko rezervoara u Centralnom parku
kroz susneicu i sneg pre nego to bi seo da dorukuje. Nije
mario ako ga ostali lekari smatraju za udnu ptiicu pa ak i za
uobraenka koji niti pije niti pui, pravi hladno lice na sve

8
bestidne razgovore i koji je u nesvesnoj odbrani od stidljivosti
reio da ostane vrst prema enama. Bio je svoj ovek, i takav
je eleo da ostane
Ona se spremala da poe.
Donesite mi malo onog vermontskog sirupa od lavora,
gospoice Benli ree Zub guui.
Svakako hou, Maksi.
Osmehnu se i klimnu glavom, zatim se okrenu i ljubazno
se osmehnu Mareju. no, doktore.
Kad su se vrata za njom zatvorila. Maksi dodade.
Fina devojka, a, doktore?
Fine devojke mi se ne sviaju Ova najmanje od svih.
Ah, prestanite da se zavitlavate. Sestra Benli je ba po
mom ukusu. ista kao zlato.
Znate li ta ste vi, Maksi? ree Marej s iznenadnom
razdraenou. Vi ste jedan romantini izofreniar. Dajte mi
raun
Ma ta to bilo, ree Maksi uzimajui olovku iza uva
ko to ne bi bio s takvom lutkicom?
O, idite malo da se rashladite Marej ustade, plati
raun i izie na kiu.

9
 II

Sutradan u pola tri Marej je doveo svog bolesnika

Aleksandera Pakotila Difrisa na pristanite pa preko drvenog
mosta na Ostrvsku kraljicu, s oseanjem iskrenog olakanja to
ga je tamo doveo.
Dok su ili kroz grad u luksuznim kolima Difris je eleo da
se zaustave na Medison aveniji da kupi cigare i da neto pojede
na brzinu u Ric-Karlton baru. Pa i sada, dok je sedeo u svojoj
luksuznoj kabini s ogromnom telesinom podignutom na
nekoliko jastuka, diui malo brzo, krupne glave oborene na
ispupene grudi stalno je kukao zbog toga to je propustio jelo.
Doktore, prijatelju moj zato ne bismo ruali? Brzo lak
obrok? Oni obroci, ako ovek moe da ih tako nazove, u onoj
zatucanoj bolnici, umalo me nisu oterali u grob.
Sluajte, ree Robert znojei se ispod okovratnika
da nije bilo te zatucane bolnice, vi biste bili u grobu, A jo uvek i
moete tamo da stignete ako ne pazite. Vi ste na strogoj dijeti, i
dok sam ja zaduen za to, vi ete je se drati. Tako, a sad ete u
krevet
Divno... savreno. Sve u sluati. Odmah emo se
odmoriti. Ali prvo, doktore, jedan predlog. Vi znate da sam
plantaer, gajim eernu trsku, hajdemo da zajedniki uivamo u
njenom destilatu... mirisnom, okrepljujuem, jednom reju,
doktore, u rumu.
Ni za ivu glavu. Popiete samo jednu au predvee,
nita vie.
Divno, doktore. On se osmehnu na Mareja svojim
sitnim oima boje okolade, duboko usaenim na njegovom licu
maslinaste boje. Vi ste dobri, strogi, potujem vas. Priznajem
da se oseam umornim. Povui u se. Gde je pomonica, ta irska
Heba, boica mladosti, ne lepa ali verna, dobra O'Konor?
Dolazi taksijem ree mu Marej. Pogledau u njenu
kabinu da vidim je li stigla. Odmarajte se u naslonjai dok se ne
vratim.
On izie u hodnik. Difris je bio uzeo sve etiri kabine na
desnoj strani broda, jednu za svoju spavau sobu, drugu za

10
dnevnu sobu, Marejevu odmah iza njih s vratima koja su
Marejevu kabinu povezivala s jednom njegovom, i etvrtu za
bolniarku O'Konor
Robert zakuca na poslenja vrata. Nije bilo odgovora Jo
nije bila stigla.
On se uputi na palubu. Brod Ostrvska kraljica prevozio je
voe Bio je to lep nov brod od oko deset hiljada tona, vrlo sve
onako belo obojen. Uglavnom je prevozio teret i samo nekolicinu
putnika na Karipska ostrva, u Venecuelu i Brazil. Izgledalo je da
nikoga nema u blizini, i Mareju se inilo da e brod pripadati
samo njima. Pogledavi na sat opazi a je skoro tri sata,
neprijatno blizu pred polazak. Bio je poeo ve zbilja da se brine
zbog dolaska bolniarke O'Konor kad je ugleda s koferom u ruci,
kako uri dugakim, zakrenim pokrivenim kejom. Brzo se pela
uz prelazni most Onda, trgnuvi se, on primeti da to nije
O'Konor. Trenutak kasnije nade se licem u lice sa zadihanom
prilikom bolniarke Benli
Vi ree tada pribravi se ta ete vi ovde?
Bolniarka OKonor je bolesna, ne moe da doe
Trala je, bila je potpuno zajapurena i jedva je mogla da izusti
koju re Prekinuli su mi odmor i umesto nje poslali mene
Zato ste stigli tako kasno?
Rekli su mi u poslednjem trenutku, nisam mogla da
naem taksi, Onda, udahnuvi nastavi, ja, pogreila sam
broj pristanita. Tako sam jurila.
Marej je pogleda utei, mislei da je samo to bilo potrebno
pa da sve bude savreno. Onda ree.
Naite svoju kabinu, broj dvanaest, i obucite uniformu.
Nai ete me u kabini bolesnika, kad se presvuete.
ekao je na palubi, obuzet neprijatnim mislima, dok se
nisu udaljili, a onda kad su mali brodii za vuu poeli da
povlae brod u glavnu struju, sie dole. Kad je uao u hodnik,
opazi da stjuard, omalena i pomalo prljava prilika, izlazi iz
Difrisove kabine. Robert ue. Aleksander Pakotil je upravo
nalivao sebi pozamaan gutljaj destilata eerne irske, Marej ne
pokua da zaustavi Difrisa kad ga je ovaj pozdravio aom i
dobacivi mu glasan poljubac, sruio pie u grlo, ali dohvati

11
bocu s toaletnog stola i zamahnu njom kroz otvoren prozori na
kabini.
Krv navali Difrisu u elo, pa se polako povue On se
osmehnu onim osmehom oiju, kada se miii lica ne pokreu,
jedinstveno, nedokuivo pa ipak nekako prijatno.
Divno! Presudan pokret! Pokazujete neoekivanu
dovitljivost, doktore. Divim vam se. No, ko tedi, taj ima. Za
oveka, kao to sam ja, verovatno kotskog porekla, teta je
pogreno upotrebljivati darove gospodnje.
Nastade utanje. Marej i Difris su se gledali. Difrisov
osmeh postade jo privlaniji.
Odan sam destilatu, doktore, zapamtite onoliko
koliko mi odgovara umereno, jer nisam budala. A nisam ni
siromaan. tavie, kao to pie u svetom pismu, desnica mi je
puna mita. On zastade u iekivanju, zapaajui ukoen izraz
lica svog sagovornika, odlune plave oi ispod ravnih obrva,
vrsta usta i bradu, oiljak na levom uvu, a onda, kao sam sebi
dodade: Ne, nisam smatrao...nepodmitljiv bar u ovom
trenutku
Da pokuamo, ree Robert, strpljivo da raistimo
meu nama stvari, gospodine Difrise. Moj zadatak je da se
postaram da zavrite leenje Vi ste na lakoj dijeti i jednoj ai
dnevno. Treba da se odmarate, na leima, jedan sat posle ruka.
Dobijaete dikumerol, specijalnu injekciju svakog jutra. A ja
moram skoro celo posle podne da se znojim oko proba
zgruavanja vae krvi. Sve je to za vae dobro, ne moje. Mi
elimo da vi ozdravite, da vam zaista bude dobro. Pa zato onda
da ne saraujemo?
Dobro, dobro. Imate pravo, doktore. Svakako da imam
razloga da ozdravim.
Neko zakuca na vrata i Benlijeva ue, hladna i sabrana
ponovo, naroito profesionalnog izgleda u utirkanoj uniformi
Ovo je vaa nova bolniarka ree Marej Difrisu.
Gospoa OKonor na alost nije mogla doi.
Aleksanderove obrve bile su se zadovoljno podigle; gledao
je u Benlijevu sav ozaren.
Pa ovo je.. neoekivana srea. Kako se zovete, draga

12
moja?
Zovite je bolniarkom obrecnu se Marej, priavi i
uhvati Difrisov puls, koji nije bio ba najbolji. Ona e vas
smestiti u postelju i pobrinue se da popijete pola litre obranog
mleka, a ja idem da vam ga poruim. Izlazei, on ree
Benlijevoj: Molim vas, dajte mu odmah sto miligrama
glukofitola.
U hodniku se muvao stjuard toboe glaajui mesing. Bio
je to neki mornar, odrpanac od oveka u belom pocepanom
kaputu, i bledog, izgladnelog lica. Marej nije mogao da se ljuti na
njega nekako ga je podseao na one dane kad je i sam
gladovao.
Kako se zovete, stujarde?
ivers, gospodine. Zovu me golja.
Dobro, sluajte, goljo. Bar je zatvoren za gospodina
Difrisa. Stalno. Idem gore da se za to postaram.
Da, gospodine. Nisam imao pojma. Znate, dao mi je ...
Dobro, goljo. Znam da ete odsad saraivati sa mnom
A ja u se pobrinuti da pri tome ne izgubite.
Stjuardove se oi ovlaie. Imao je pravi glumaki nagon,
kao da je celog ivota igrao odane porodine sluge.
Hvala vam, gospodine. Uiniu sve to mogu.
Marej je delom i verovao da e uiniti, u svakom sluaju, a
kad je pronaao efa u njegovoj kancelariji na gornjoj palubi i kad
mu je objasnio situaciju, smatrao je da dri pod kontrolom bar
jedan vid ovog sluaja. Ali je bilo nesumnjivo da e biti i drugih:
predvideo je beskrajne mogunosti u Aleksanderovim lukavim
nastranostima. Pa i ta Benlijeva, on se namrti i to je bila
avolska gnjavaa to se ona tako neoekivano sruila na njega.
U bolnici bi bilo drukije tu je ovek jednostavno izdavao
nareenja i iao dalje. Ali ovde, u prisilnom drutvu na brodu,
stalno e morati da bude na oprezu da suzbije svaki pokuaj
drskosti i da obezbedi disciplinu. Ali manje zbog toga, a vie
zbog neeg neodreenog i bezoblinog, jo neshvaenog, dok je
otiao na krmu i za trenutak stao uz ogradu, imao je neko ravo
predoseanje onoga to se bliilo.
Iza njega tornjevi Manhetna su se gubili u veernjoj

13
izmaglici a kip slobode dizao se ukoeno naspram poslednjih
bledih zrakova sunevog zalaska. Brod je poeo da dobija brzinu
dok je ulazio u sivo otvoreno more. Iz zvunika tuno odjeknue
est udaraca, zvonei preko vode kao da alosno zvone za mrtve.
Marej odjednom oseti udarac hladnog vetra. Zadrhtavi i protiv
volje, on se pribra i sie dole.

14
 III

Tri dana kasnije Ostrvska kraljica se nalazila u dubokoj

plavoj vodi, ispod blistavog neba kao sa dopisnice. Sunce je
sijalo, blag povetarac milovao je obraz, delfini i ribe koje su
poskakivale igrali su se oko broda. Dok su vremenski izvetaji iz
Njujorka javljali o susneici i magli, putni prospekt se jednom
pokazao kao istinit.
Pa i za Mareja izgledi su postali svetliji dosada su stvari
ile bolje nego to je oekivao. Uspeo je da ustanovi za Difrisa
dnevni red, pa je, u toku toga reda naao vremena da stvori
tanije miljenje o svom bolesniku. Aleksander, mada svakako
straan i zakeralo, bio je ipak veoma prijatan, obdaren ironinim
humorom koji je verovatno dolazio od njegovog francuskog
porekla, s jakom primesom domoroca sa San Felipa. Moda mu
je to omoguilo da se dobro sloi s Benlijevom, koja je, to se
moralo priznati, primala blagonaklono njegovo zadirkivanje.
Njegov briljiv nain izraavanja bio je naravno izvetaen on
je umeo da bude ozbiljan kad je to eleo. Sve u svemu, Marej je
poeo da shvata da je Aleksander Pakotil bio jedan veoma
znaajan ovek.
Doktore, obrati mu se Aleksander treeg dana
plovidbe popodne, na putovanju, vreme, ak i meu
prijateljima ne kaem ljubavnicima moe da pada teko. Da
li vam je poznata igra, u kratko, din temi?
Igrao sam ga ree Marej.
Dobro. Difris je govorio s prizvukom veselosti.
Hajde da iskoristimo tu priliku. Zazvonite za tog, s oprotenjem,
golju.
Taj znak interesovanja od strane njegovog bolesnika
izgledao je dobar Mareju Difris nije mnogo izlazio na palubu,
jeo je u svojim odajama a najgore je bilo to to bi moglo da mu
bude dosadno i tako je Robert zazvonio, i uskoro su seli za sto
za kartanje sa dva nova pila karata pred sobom.
Pa, Bobe dozvoljavate mi da vas zovem imenom?
Mali utiv poklon. Zbog zabave, moramo odrediti ulog,
naravno ne velik, samo da bude interesantno. Da kaemo,

15
etvrt dolara poen?
Taj predlogje bio tako fantastian da se Marej nasmeja.
Zato da ne udvostruimo?
Aleksander se nasmeja, sasvim srdano.
Dobro , odlino. Mene neete zaplaiti
On podeli karte, i oni poee da igraju. Marej je odmah
primetio da je Difris vian igri, ali mada je igrao samo
povremeno u toku nonih deurstava u stanici za hitnu pomo,
to je bio najbolji nain da ostane budan dok bi ekao da naiu
ambulantna kola karte su mu bile neobino dobre, i u est sati,
kad su zavrili igru, nije bilo velike razlike meu njima Kad je
Aleksander zabeleio rezultat, on se nasmeja
Poetak, doktore, mali, ali, prilino udno, u vau korist.
Sjajno ree Marej bezbrino. Sada je vreme za
veliki trenutak vaega dana.
On pritisnu zvono, i golja, koji je znao raspored, unese
visoku au ruma s kokakolom i limunom. Dok je pijuckao, u
odlinoj kondiciji, Aleksander je neprimetno posmatrao Mareja.
Doktore, jedno priznanje. Va reim, strog, spartanski...
raa dobrim plodom. Dobro se oseam, bolje, tako divno,
ukratko, da predlaem da nastavim.
Hoete da kaete da morate pod tim reimom.
Ah, da, naravno. Vaa nareenja. Vi imate prevlast.
Moram da sagnem glavu, da prihvatim. Usne mu se trgnue,
izgledalo je kao da se mui da potisne neki unutranji gr.
Stjuarde, molim vas budite dobri pa otvorite taj ormar.
golja, iz pozadine izlete napred i irom otvori zatvorena
vrata. Nastade dugo utanje. Marej je znao, po izgledu
stjuardovog lica, da on s tim nema nita. U ormaru, uredno
poredano, bilo je est punih boca Planterovog jamajskog ruma.
Difris se osmehnu.
Doktore, jedno izvinjenje. Ali jo nikada niko nije
nadmudrio Aleksandera Pakotila Difrisa. Svaka ast. Sada ih
izbacite ... razdajte, bacite u morsku dubinu
Ne ree polagano Marej. sasvim pobeen, Ovoga
puta u vam sigurno verovati.
Odobravajui, Aleksander klimnu glavom.

16
 Srean sam to sam stekao vae poverenje, jer sada
moram da se na njega oslonim. Sutra, kad budemo stigli u
Havanu, oekujem posetioca. Senjor Fi, stari prijatelj, poten,
poverljiv... bili smo malo povezani za vreme prohibicije. On e
doi na brod, ne vie nego na pola sata... dozvoljavate?
Ne spremate nikakve ludorije?
Dragi moj doktore .. On isturi dlanove.
Pa, dobro, samo nemojte dozvoliti da vas uzbudi. Sada
se odmorite, a ja u vam izmeriti krvni pritisak. Kladim se da se
opet digao.
Posle toga Marej je otiao na palubu. Bilo je prijatno vee,
svee posle vrelog dana, tiho i mirno pred zalazak sunca. Nigde
nije bilo ni ive due jedini drugi putnici bili su neka danska
porodica koja je ila u Karakas, i oni su se drali prilino po
strani. etajui gore-dole Robert se oseao u prijateljstvu sa celim
svetom. Odjednom primeti Benlijevu, uurenu u jednom uglu
pored prednje dizalice. udno je bilo zatei je da sedi za
vreme svog slobodnog vremena obino se mogla videti kako
krui po palubi, skoro presavijena, dok joj je povetarac zvidao
kroz kratku plavu kosu. Njegovo dranje prema njoj bilo je,
naravno, zvanino i na odstojanju, a u stvari je bilo skoro strogo.
Ali ona sa svoje strane nije davala nikakve znake nadmenosti, a
veeras mu se uinilo da je moda prema njoj bio i suvie strog.
Poto je proetao jednom ili dvaput, posmatrajui je iz prikrajka,
on joj prie. Ona za trenutak nije nita govorila, a onda, kao da
eli da objasni, ne odvraajui pogled s horizonta, ree:
Poelela sam da posmatram zalazak sunca pre nego to
poem na dunost. Posle kraeg utanja dodade: Kapetan
kae da se vidi nekakva udna svetlost zeleni blesak, tako ga
je on nazvao ba kad sunce nestane.
Nije li to samo neto to priaju turistima?
Moda, ree ona osmehnuvi se.
Oboje su obedovali s oficirima broda za kapetanovim
stolom, i tada su nju prilino zadirkivali.
Ne znam nita o zelenom blesku, ree Marej ali
nisam li uo kako vam je prvi oficir neke noi ponudio da vam
pokae mesec?

17
 Stisnuvi usne na nain koji je proizilazio iz ubeenja
superiornosti njenog odgoja, ona samo blago ree:
Nadam se da ste me uli kako sam odbila.
Zato ste to uinili?
Ona ga pogleda, a onda odvrati pogled,
Zbog toga to mene jednostavno ne zanima neki zgodni
Tom, Dik, ili Hari koji sebi laska da umirem od elje za njegovim
armom.
Obrazi su joj se bili malo zarumeneli, i Marej ne mogade da
se uzdri da je jo vie ne dovede u nepriliku.
Pretpostavljam da imate nekog kod kue, skrivenog u
vermontskim umama,
Doktore Mareje, uzviknu ona elela bih da
shvatite da ja nisam... pa, ona zastade takva osoba. Ja volim
svoj posao kod metodista, i on je za mene vaniji .. nego bilo ta
drugo.
Posle ovog zavlada prilino dugo utanje, dok su oboje
gledali nebo na zapadu, gde se crveni kolut naglo sputao i
stapao se sa sjajnom lepotom od ive skerletne do neno
ljubiaste boje. Onda on na sebi oseti jedan njen brz pogled, kao
da je elela da meu njima stvori bolje razumevanje.
Nadam se da nisam izgledala prava cepanica ili neka
uobraena cifrasta ena iz Nove Engleske, Ona zastade, pa
ree nespretno: Ono to ste napisali o arterijalnoj anaslomozi ,
zaista je bilo sjajno.
On je tako otro pogleda da ona ponovo pocrvene ili je
to moda samo bio odsjaj ivog neba
ta vi o tome znate?
Oh, odgovori ona zbunjeno nita nije tajno kod
metodista. Svi mi znamo kako vas ceni dr Karington. Osim toga,
ako elite da znate, proitala sam vau tezu. Zatim brzo, pre
nego to je mogao da je uhvati, ona ustade. Taj zeleni
odblesak je mit. Vreme je da siemo do gospodina Difrisa. I
izgubi se.
Marej je ostao jo prilino dugo, razmiljajui nepoverljivo
o onome to je rekla ili ak vie o tome kako je rekla. Prva
reakcija kotlananske due bila je da posumnja u neku

18
nagovetenu uvredu. Da li mu se rugala? Ne, mada je postojala
mogunost, to nije bilo verovatno. Je li onda nameravala da mu
polaska? Opet ne, oigledno je bila iskrena, i to je due
razmiljao, sve se vie pitao nije li ta iskrenost osobina svojstvena
karakteru koji ga je stalno izazivao i protiv koga se borio. Seti se
ta je Maksi o njoj rekao ista kao zlato odvratan izraz, no
ako je, i pored svoje prezrene sentimentalnosti, imala bilo kakvu
vrednost, nije li bilo mogue da ju je, moda, pogreno ocenio?
Marej, koji je prema ostalima bio strog, bio je prema sebi jo
stroiji, i sada se upita nije li ga neka vrsta izopaenog snobizma,
koja je potekla iz njegovih mranih i tekih poetaka, navela da
oceni kao nadmenost i uzdrljivost ono to je svakako moglo biti
neprikrivena iskrenost. Pa, pomisli on, ta to mari? Dovoljno je
bilo to je upoznao njenu nesumnjivu odanost radu. To e mu,
hvala bogu, utedeti lini odnos.
Primetivi odjednom da je pao mrak i da se ve pojavljuju
rojevi zvezda, on odbaci svoje nekorisno razmiljanje i stra niz
uske brodske stepenice, sve po tri stepenika, do svoje kabine.

19
 IV

Plovili su stalno na jug, ostavivi za sobom Haiti.

Dominiku, Martinik i Santa Luciju. Sunce je svakog dana bilo sve
toplije, a nebo sve plavlje.
Zadravanje u Havani bilo je kratko, ali su ipak gospodinu
Fiju dopustili da doe na brod. Bio je to punaak i dobrostojei
gospodin u lepom crnom svilenom odelu i koulji od tusora, s
panamskim eirom najboljeg kvaliteta i odgovarajuim
cipelama Njegove lepe tamne naoari imale su titnike sa strane
pa su iako dok su njegove manikirane ruke bile najizraajnije,
njegove oi ostale nevidljive. Bio je zatvoren sa Difrisom vie od
pola sata, a zatim je otiao, uz mnogo naklona, isto onako umilno
kao to je i doao. No njegova poseta oigledno je prilino
koristila Marejevom bolesniku. Ne samo da je Aleksanderovo
raspoloenje bilo odlino, ve su i njegov hemoglobin i broj
krvnih zrnaca bili skoro normalni, a srce, mada je povremeno
zaostajalo nije pokazivalo nikakve druge znake.
teta, ree mu Marej, dok je spremao stetoskop posle
dnevnog pregleda, Plaim se, na kraju krajeva, da neu imati
zadovoljstvo da prisustvujem vaem pogrebu,
Prijatelju moj, Aleksander ga pogleda iskosa. Vae
razoaranje nije nita prema onome to e drugi doiveti.
Izraz lica mu je bio tvrd, a uske oi gledale su u daljinu. Onda
odjednom pogleda u Mareja Bobe da li bi vas iznenadilo kad
bih vam rekao da neko pokuava da me ubije?
Primedba je bila tako neoekivana da se Marej nemo
zagleda u njega.
Pria o gaanju golubova nastavi on utiva
izmiljotina. Nije to bio nesrean sluaj. Neko je pokuao da me
ubije dok sam se vraao kui iz fabrike eera.
Ko?
Na alost ree Aleksander slegnuvi ramenima ne
znam.
Zar ne moete da doznate?
Mislim da u pokuati, kad se vratim, pokuaj e
sigurno biti ponovljen.

20
 Marej je i dalje utao. shvatajui da takav jedan ovek
svakako moe imati mnogo neprijatelja. Pa ipak, nije mogao da
ga uzme suvie ozbiljno Najzad, odluivi da taj sluaj uzme
olako, ree:
ta vredi to smo vas zakrpili ako e da vas ucmekaju
im se vratite
Difris se kratko nasmeja.
Ne brinite. Paziu. imam jednu naroitu elju, veoma
udnu da ostanem iv Rekao je on stisnutih zuba, a onda se
osmehnu. Doktore, naj vie mrzim a mnoge stvari mrzim
najvie, razumete me, sentimentalnost. Ali, za vau vetinu i,
panju koju ste mi ukazali i tako me pripremili za jedan veliki
zadatak, neto se mora rei, jedna re, da li sam se izrazio ...
zahvalnost. On prekide ovaj predmet razgovora odmahnuvi
naglo rukom. Sada na igru. Draga srena prilika. Hajde da se
pomolimo boginji.
Zato to danas ne bismo zaboravili i poli na palubu?
Sunce je divno.
Mladi moj prijatelju, ovo je moda naa poslednja
prilika da igramo, neemo to zanemariti. Imaete sunca u
izobilju kad stignemo u na lepi San Felipe.
Izgleda da volite to ostrvo?
To je moj zaviaj, gospodine. Tri veka mi Difrisi... ali
dosta. Dajte karte.
Nije putao Mareja, jer je poslepodnevno igranje remija
oigledno bilo postalo njegova glavna dnevna zabava. Bio je
roeni kockar, i Marej je nagaao da eli da ga pobedi. Ali
doktor je opet imao izuzetno dobre karte, a i izvlaio je ba one
koje su mu bile potrebne. Kad su u est sati zavrili, opet je
vodio.
Neverovatno! promrmlja Aleksander. uvao je
rezultate svih dana, i sada je proveravao ukupan rezultat. Pod
znakom Zodijaka .. kad je, ukratko, va roendan?
Dvadeset i sedmog oktobra.
Ah. Pod uticajem korpiona. Da sam znao. .. beskorisno
takmiiti se. Mladiu, naao sam da vam dugujem sedam stotina
i ezdeset i dva dolara. Teka srca, moram vam platiti.

21
 Svakako klimnu Marej. Poaljite mi ek na Pekin.
Svakako. Dug asti. On izvue novanik.
izravnanje ... glavno je.
Robert oseti kako su mu obrazi porumeneli.
ta mislite? Pa to je bila samo ala. Zar mislite da sam ja
mogao da platim takve poene? Kako bih platio da sam izgubio?
To nije vano. Vi ste dobili.
Marej se zagleda u njega crvenei sve vie. Palo mu je na
pamet da se Difris sve vreme s njim ludirao i davao mu prave
karte tako da bi imao izgovor da mu prui tu nagradu. Uasno
se naljutio.
Za koga me smatrate?... za nekog izmeara kome
moete dati baki to vam je lizao cipele? Ja sam strunjak s
odlinom platom koju primam od Metodista. To je bila ista
la, ali je zvuala dobro. On ustade. Ne dugujete mi ni pare,
pa vas molim da me ne vreate.
Aleksander nije pokuavao da se prepire. On jednostavno
vrati novanik, a onda dobro pogleda Mareja, kao da je u pitanju
neka retka antropomorfna vrsta, promrmljavi:
udno. Jo uvek nepodmitljiv. kotsko poreklo. Bobe,
izazivate me da moraliem. Nalazim da ste vi... zanimljivi. Vi
odbijate ono zbog ega skoro svi ljudi prodaju duu... jednom
reju, dobitak. Takoe ne pokazujete ni najmanje interesovanje
za suprotni pol.
On zastade dok ga je Marej gledao.
Ve devet dana putujete u bliskom drutvu sa ljupkom
mladom damom, a ipak se prema njoj ponaate kao ... kako da to
opiem ... kao neki crveni Indijanac pred trafikom.
O kome vi to kog avola govorite? O onoj Holananki?
Ne, glupae, o Meri Benli.
Ona je bolniarka ree Marej odseno.
Ona je veoma lepa mlada ena.
Vi mislite da je ona lepa? upita Marej, kao iznenaen.
Dobri boe uzviknu Aleksander besno Ta to je
mlada Junona. Poznajem ja taj nordijski tip. Oigledno ledena
vestalka, ali unutra spremna za buenje, beli plamen koji je u
stanju da raspali srce svakog mukarca.

22
 Ostau neraspaljen, hvala ree Marej hladnim
glasom. Prvo to ovek naui u bolnici jeste da su te lepe
bolniarke prave krlje, no ipak se uvek nae neka doktorska
budala koja se u njih zaljubi.
Difris ga otro pogleda, a onda se nasmeja i odmahnu
glavom.
Odriem vas se, prijatelju moj. To je veoma alosno...
tako snaan mladi a u ilama mu tee samo ledena voda... plai
se lepe djevojke. Ozbiljno, Bobe, vi toliko sami sebe obuzdavate...
da niste sasvim pristojni, pomislio bih... pomalo uobraen.
Moram pretpostaviti da je kod vas jo u detinjstvu bilo stvoreno
podosta kompleksa. Zar vam ih majka nije isterala?
Ne, odgovori Marej kruto. Izgubio sam roditelje
kad mi je bilo pet godina.
Pa ko vas je onda podigao?
Jedan divan par.
Vladalo je utanje dok je Aleksander lukavo posmatrao
bezizrazno lice drugog oveka. Onda slegnu ramenima.
Niste dobar laov, Bobe. Molim vas da me sada
napustite. Moram da pripremim neka dokumenta pre
iskrcavanja.
Marej izie iz kabine. Iao je kroz hodnik polako i ljutito,
krajnje uznemiren Difrisovom opaskom koja ga je pogodila u
bolno mesto i za koju je sada, s nekom utuenou, oseao da je
nekako udno blizu istine. Taj divan par! tetka tvrdica i njen
sjajni mu ispiutura svakako su ga naterali da okusi gorak hleb
krajnje zavisnosti. Neeljen i nedovoljno ishranjen. ravo obuen
u prepravljena odela koja su esto bila tako ravo skrojena i
rune boje da su mu se u koli smejali, bio je preputen sam sebi
od najranijih dana, to je inilo da se sa celim svetom nije slagao.
Razmiljajui o tome, Marej se pope na palubu u nameri da
razbistri glavu sveim vazduhom. Prva osoba koju je sreo na
palubi bila je Benlijeva. Ba je pre toga igrala brodski tenis s
brodskim komesarom i u elji da igra jo ohrabrena moda
malopreanjim poputanjem u njegovom dranju, zapita ga eli
li da odigra jednu igru. Marej zastade ne pogledavi je. U
normalnim prilikama on bi je odbio, ali mu je Difrisova

23
primedba jo uvek zvonila u uima, i on oseti potrebu da se
ohrabri i pribavi sebi vanost, pa ree kratko:
Prihvatam.
Mada nita nije bila uinila, pomoglo bi, nema sumnje, da
je izmlati. On skide kaput, pa zasuka rukave i poe da igra.
Sat kasnije on spusti rukave i obue kaput
Pa, ree on to su bile prave batine.
Bila je dobila tri seta jedan za drugim
Bilo je veoma zabavno ree ona Ova poslednja sam
za dlaku dobila.
Ne priajte gluposti ree on odseno Pobedili ste
me kao od ale.
Onda, da pokae da se ne ljuti, prui ruku. Ona je prihvati
i vrsto stisnu. Pri njenom dodiru Marej oseti neto kao neki
daleki udarac koji je u njemu izazvao neko zbrkano oseanje
neprijatnosti i iznenaenja. Bilo je to oseanje koje nije mogao da
protumai i sada ga je naroito uzbuivalo i oduzimalo mu mo
govora. Stajao je za trenutak briui elo, prilino izgubljen,
oseajui ubrzani puls i trudei se da nae neto da kae
Kako bi bilo da popijemo neto hladno'? upita najzad.
Popila bih rado limunadu sa sodom.
Otili su do male ostave na ulazu u salon za ruavanje i
poto nikoga nije bilo u blizini, Marej iscedi dva iimuna u dve
visoke ae, dodavi im sodu i dosta leda. Benlijeva prihvati
pie, odahnu od zadovoljstva, a onda se osvrnu oko sebe.
Ovo me podsea na Zuba. Pitam se kako li je sada
starom Maksu. Dosta esto odlazite tamo?
Imam uasan apetit. Ona se osmehnu. U onaj
slobodan sat izmeu ruka i veere.
Maksi je prava baba, ali njegova kafa je prvorazredna.
I njegovi sendvii sa sirom i seckanim mesom dodade
ona.
Ona spusti pogled posmatrajui mehurie koji su se
stvarali u njenoj ai, a njeno lice kao da se bilo zarumenelo
ispod preplanule boje.
esto sam tamo elela da razgovaram s vama ree
ona najzad, podigavi brzo, skoro moleivo pogled prema njemu

24
 ali kako sam mogla? Kod Metodista se to prosto nije moglo ni
zamisliti.
To je bio jedan vid situacije kakvu on nije mogao sebi ni da
zamisli, to da je njena uzdrljivost bila samo disciplina. On je
radoznalo pogleda, trudei se da je poteno vidi, bez onog
nagonskog mrgoenja koje je uvek oseao prema njoj. Naroito
sada, posle Aleksanderove opaske o tome, morao je potpuno
nepristrastno da prizna njena telesna svojstva. Bosonoga, u belim
kratkim pantalonama i bluzi sa kratkim rukavima izgledala je
neverovatno mlada, mrava i ravna osim malih, vrstih bujnih
grudi, uz koje se njena bluza pomalo vlana, bila potpuno pripila
tako da je lepo video ruiaste bradavice na grudima. Oi su joj
bile nekako kestenjaste boje, lice, fino i pravilno, tako opaljeno
suncem da je njena meka plava kosa izgledala jo svetlija.
Zaprepastila ga je njena sveina. Usta su joj bila iroka i oseajna,
nokti kratko odseeni. Praktino nije imala rua na usnama, i ona
se onda seti da je nikad nije video naminkanu. Svakako, s onako
istom zlatnom koom to joj nije ni bilo potrebno. Aleksander
Pakotil je imao pravo bila je tano onakva kako je rekao... a
moda i vie od toga. Poeo je tako snano da osea njeno
prisustvo da je morao da prigui to oseanje s nejasnim
uznemirenjem.
Benlijeva je ve bila popila limunadu.
Sada moram da se presvuem i da pogledam naeg
bolesnika ree ona, ali ne uini pokret da poe.
Dobro se s njim slaete ree Marej.
On je udan ovek. Ali volim ga. U stvari, veoma ga
volim.
Prilino ste ga opinili.
Oh, to je zato to ponekad s njim razgovaram francuski.
uo sam vas. Ja ne znam mnogo francuski samo ono
iz kole ali bih rekao da vi prilino dobro govorite. Kako se
ona nije osvrnula na taj kompliment, on dodade: Stari je
prilino zatvoren. Da li vam je ikad priao o svojoj porodici?
Da. Oenjen je, drugi put... prva ena mu je umrla. I ima
ker, ini mi se.
Nastade utanje.

25
 U svakom sluaju, nekako me zanima da vidim to
njegovo ostrvo. Trebalo bi da stignemo prekosutra.
Da ree ona s ustezanjem. Nisam ba tako
sigurna.....
U ta niste sigurni?
Ona se namrti kao da razmilja.
Imam neko udno oseanje... da to nee biti onako kao
to oekujemo... moda zbog toga to mi se ovo putovanje toliko
svia i to ne elim da se zavri. U isto vreme, prema nekim
dvema-trima stvarima koje je rekao gospodin Difris, rekla bih da
ga neto mui... neto veoma loe, i uasno vano.
Marej je utao. Moda nije mnogo verovao u predoseanje
zla koje mu je nedavno Aleksander izrazio, primedba Benlijeve
vrati ga na nj. No smatrao je da je mudrije da nita ne kae, ve
umesto toga upita ta je Difris rekao.
Pa, ona se malo namrti teko je to objasniti, vi
znate kako on luckasto pria. Ali stalno pominje neku borbu koja
predstoji, borbu izmeu snaga dobra i zla ...
Na ostrvu?
Da. Rekao je da jednom mora da izbaci avola iz raja.
Koga avola? upitala sam ga. A on je rekao, veoma ozbiljno:
Draga moja, to jo ne znam. Ali jedno znam, jabuka koju e on
ponuditi crvena je.
Ponovo nastade utanje koje je nastalo, ne neprijatno, ve s
nekim novim razumevanjem koje se stvorilo meu njima, i koje
Marej, mada je ono u njemu izazvalo neko udno oseanje
krivice, nije pokuao da prigui. Skoro sa naporom Benlijeva
ustade
Hvala vam na limunadi. I tenisu. Moda bismo mogli
da odigramo jo jednu partiju pre nego to se iskrcamo.
Posmatrao ju je dok je hitro ila u svoju kabinu Pokreti su
joj bili prirodni i neizvetaeni, u njoj nije bilo ni traga od
uobraenosti, pa ipak su privlaile pogled vie od najupadljivijeg
njihanja. Marej je gledao i dalje, ak i kad je nestala iz vida, a
onda se odjednom trgnu. Tako neto ga nee privui! Nikad. On
se okrenu i poe kroz hodnik
Aleksander je oigledno bio u spavaoj sobi jer je dnevna

26
soba bila prazna, a vrata zatvorena Odjednom, dok je Marej
prolazio, povetarac ponese hartiju sa stola u hodnik njemu pred
noge. On je podie i nagonski baci pogled na zguvani listi. Bila
je to priznanica na dve hiljade brauningovih automatskih
puaka, iz vojnih vikova SAD. sa datumom isporuke od tri
nedelje izdata za Aleksandera Pakotila Difrisa iz Velikog Limba
u San Felipeu, potpisana i zavedena od Manuela Fija.

27
 V

Dva dana kasnije, upravo pred podne, ugledali su San

Felipe, ostrvo koje je lealo nisko i zeleno iza jednog zida visokih
morskih talasa koji su udarali o greben. Palme su ve
podrhtavale na vruini. U svetlosti tropskog dana bio je to vidik
na kome je oko zastajalo udaljen, divan i tajanstven.
Proavi izmeu dva ista koralna grebena, oko etiri sata,
brod spusti sidro u uskom zalivu. Naspram dugog niza koliba i
radnji veliki starinski rols rojs svetloute boje na rasklimatanom
drvenom pristanitu stajao je odudarajui od modernog lorda i
tamnozelenog dipa. Kad se Difrisova grupa iskrcala s brodskog
mostia, gusta gomila uroenika, koja se bila skupila da
posmatra dolazak Ostrvske kraljice, razmaknu se. Jedna mlada
ena izie iz rols rojsa u pratnji stasitog mukarca srednjih
godina, lica mrkog kao kafa, koji je, i pored vruine, nosio crni
sombrero, lepe prugaste pantalone, kone cipele i kratki kaput.
A nosio je i rukavice od telee koe.
Oe! Tako je lepo to te vidim. Devojka zagrli Difrisa i
ovla ga poljubi, dok se ovek u kratkom kaputu nekoliko puta
poklonio i utivo izraavao uz to svoju dobrodolicu.
Aleksander je izgledao srean to vidi svoju ker, kao to je
Marej verovao, ali on nije bio ovek koji suvie izraava svoje
oseanje i brzo se oslobodi.
Gde je gospoa? upita on. Izgledao je razoaran i
nesrean to njegova ena nije bila dola.
eka te kod kue, Provela je ponovo jednu ravu no od
migrene. Anri je na plantai.
Nemoj mi rei da radi proguna Difris i okrenu se da
bi se toplo rukovao s jednim malim ovekom grubog lica, vrlo
urednim i utegnutim u sivoj i srebrnastoj uniformi, koji je stajao
pored dipa,
Milo mi je to vas vidim, Ribera.
Dobro doli kui, prijatelju moj. Blagoslov je boji to ste
se vratili.
Razgovarali su nekoliko minuta, i poto su oigledno
ugovorili sastanak za sledei dan, Ribera pozdravi po vojniki i

28
ue u dip, dok se Difris uputi automobilima. Marej je oekivao
da e ga odrediti u ford, gde su dva ofera domoroca spremala
prtijag, ali je ta olupina bila odreena za Benlijevu, koja je
stajala malo po strani i posmatrala dogaaje i za gospoicu
Difris, koja je sve posmatrala spokojnim pogledom. I tako.
Aleksander je strpao Roberta u uti otvoreni automobil, i, dok su
kretali, brzo ga predstavi ostalima.
Dr Marej, moja ker, Natali... i na porodini lekar, dr
da Suza.
Kliznuli su sa doka i povezli se kroz glavnu luku ostrva:
Ren Mari. Izgledalo je da je to neko udno i skoro tuno mesto, s
kuama sa sputenim kapcima, prazno, s unutranjim dvoritima
opasanim visokim zidovima i uzanim krivudavim ulicama.
Gdegde je stajala poneka poluprazna kafana, zaklonjena od
sunca pocepanom, prugastom zavesom, a postojala je i pijaca s
povrem i nekoliko mravih pilia, na kojoj sada nije bilo vie
nikoga osim jedne stare Crnkinje u izbledeloj ruiastoj haljini.
Veliki trg sa svojom baroknom katedralom i radnjama u
dvostrukoj arkadi nije pokazivao nikakvog znaka ivota, a Palata
pravde, preko puta, pred kojom je dok su prolazili ve bio
parkiran Riberin automobil, izgledala je pristojna i dobro
ureena zgrada. Marej je sedeo pored Natali Difris. Visoka i
dobro izvajana, toplog izraza lica i neverovatno crnih oiju, u
raskopanom kaputu od tusora s kratkim rukavima preko ute
duboko iseene haljine bila je strano privlana. Mareja nije
toliko privukao njen izgled u njoj se oseao neki nervozan
nemir, neka ivahnost koja mu se inila, dok je razgovarala s
ocem priajui mu sve mesne novosti koje su se dogodile do toga
dana, udna i neprirodna.
U meuvremenu, dr da Suza se ponaao prema Mareju
kao davno izgubljeni brat. Bio je pun udvornosti i utive
ljubaznosti, i nisu bili proli ni nekoliko milja, a ve ga je nazivao
dragim kolegom. eleo je da sazna sve o operaciji, ali kao
poetak pohvalio je svoju brzinu pri postavljanju dijagnoze o
Difrisovom stanju. Poto je aneurizma bila u poslednjem
stepenu, proirenje aorte veliko kao kokosov orah, Marej nije
znao kome to da pripie. No moda nivo medicinskih usluga nije

29
na ostrvu bio naroito visok. Da Suza je svakako izgledao
dovoljno skroman, eljan da se svidi i stvori prijateljske odnose,
jer je odmah rekao:
Naravno, doktore, dok ste ovde, vi ete voditi brigu o
bolesniku.
Mada je znao da se njegov saputnik samo trudi da bude
ljubazan, Marej se najei na to to mu se na taj nain poputa.
Obojica emo na njega paziti ree on.
Ne, ne, gospodine navaljivao je domai lekar
slegnuvi ramenima u znak neodobravanja. Zbog te divne
operacije zasluujete da leite bolesnika. Dok ste ovde, ne bi bilo
lepo od mene da se meam.
Oh, do avola, pomisli Marej, ta mari? ovek ima
dobre namere. I on die ruke od toga.
Sada su bili prilino odmakli od Ren Mari i nali se u
ravnici, jurei kroz polja est stopa visoke eerne trske.
Domoroci radnici maui kao brija otrim maevima sekli su
sone stabljike i tovarili ih na teretna kola koja su vukla po dva
vola. Poneki bi podigao ruku u znak pozdrava, ali su svi
uglavnom mirno gledali automobile koji su prolazili. Samo su
bosonoga deca, sa eernom trskom u ruci, gulei slatku stabljiku
snanim zubima, mahali i vikali. Pa i meu njima starije grupe
su izgledale neprijateljski raspoloene. U jedan mah neko zrelo
voe bilo je baeno u pravcu forda, tresnuvi u automobilski
prozor.
S vremena na vreme, u dubokoj jarugi koja je vijugala
pored puta, naili bi na niske zgrade od opeke gde se cedila
trska. Ostrvo je bilo ravno, delimino movarno, samo sa
pokojim zaobljenim breuljkom na kome su se izmeu banana i
kakaoa dizale smene kolibe, udnog oblika kao mravinjaci. Ali
postepeno su ulazili u jedan divljiji i manje nastanjen kraj,
okruen zelenim pokrivaem dungle, sa sonim vreama
puzavica i arenog cvea u kojem su odjekivali ptiji krici. Po
tihom umu talasa koji su zapljuskivali obalu Marej je znao da su
krenuli na jug i da se nalaze blizu okeana. Najzad, kola okrenue
levo na privatan put poploan ljuturama ostriga i s natpisom:
Veliki Limb, a onda, poto su proli kroz teku gvozdenu

30
kapiju, krenue kroz dugaak drvored velikih palmi, praeni
laveom pasa, i zaustavie se u dvoritu jedne ogromne, sive
zgrade sa stubovima.
Tu se, najzad, osetila toplina u dobrodolici. Posle njihovog
dolaska nastade uurbana zbrka. Ubrzo se pojavi sluavka
Crnkinja i poto je pronala Marejev prtljag s osmehom nalik na
kriku lubenice, povede ga u njegovu sobu. Soba se nalazila na
prvom spratu na zapadnom uglu kue. S jednog prozora video je
vrt zasaen tropskim ibljem, a iza njega pesak oivien palmama
koji su zapljuskivali talasi. Drugi je gledao na neko zemljite
okrueno stajama i na niz koliba pokrivenih trskom, za koje je
pomislio da su nekadanje kue robova. Bio je poeo da pregleda
sobu s nametajem od zagasitog mahagonija, fantastino
solidnim noge stolica stajale su u staklenim aicama protiv
mrava, veliki krevet bio je zaklonjen mreom protiv komaraca,
masivni luster visio je sa tavanice, koja je delovala teko,
glomazno i pomalo turobno. I ba tada neko zakuca na vrata.
Oekivao je da e se pojaviti Benlijeva, ali je ula Natali Difris.
Bila je skinula kaput od tusora. Njena uta haljina napred
duboko iseena bila je od nekog mekog, uskog materijala, koji je
skoro izgledao kao da je deo nje. Preko njene tamne kose
prelivala se svetlija boja.
Gospoa ... moja maeha ... zamolila me je da pogledam
da li vam je neto potrebno.
Hvala vam ree Marej. Imam mnogo vie nego to
mi je potrebno... ili na to sam navikao.
Nadam se da ete se prijatno oseati.
Hou. I dodade utivo: Ko se ne bi tako oseao u
jednoj ovako sjajnoj staroj kui?
Veliki Limb je dosta stara kua. Ramon Ibera ju je
sagradio u esnaestom veku. On je bio gusar. Ona se
udnovato osmehnu Mareju. Kao moj dragi stari tata.
Mora da ste sreni to vam se vratio kui.
Svakako. Glas joj je zvuao polu izazivaki, polu
veselo, no u njemu je bilo neeg drugog, neega to mu se opet
uinilo kao neka napetost Ali sada emo se ponovo srediti i
biemo sreni, ponovo ujedinjena porodica.

31
 Nastupilo je utanje dok su se ponovo gledali. Umela je da
zadri neiji pogled malo due nego to je to bilo potrebno. Je li
to bio dalji simptom neuroze, upita se Marej ili neto drugo?
Veera je u osam. Nemojte zakasniti. Gospoa to ne
voli. Ako neto elite, molim vas da me obavestite. Ja sam va
sused ... preko puta hodnika svega korak.
Kad je izlazila, zatvarajui vrata za sobom, ona ga ponovo
pogleda. Da je sebi dopustio da to pomisli, taj nagovetaj, pravi
izazivaki poziv, u tom dugom pogledu bio je nepogrean.
No se spustila iznenada, gusta i barunasta, bez meseca i
zvezda. Poto se umio, Marej je neko vreme sedeo i posmatrao
svice u mirnom vazduhu, oslukujui viku i brbljanje radnika s
plantaa koji su se vraali na imanje, trudei se, s malo uspeha,
da analizira svoje utiske o ovom udnom mestu. A onda, kad je
gong glasno zazvonio odjeknuvi po kui, on sie u prizemlje.
U velikom predvorju na kraju irokih, zavojitih stepenica
od mahagonija, ispod tvrdog ogromnog starinskog lustera
izgledalo je da ih je kua puna doeka ga jedna lepa stasita
ena, svetlog lica, aristokratskog izgleda i neobino krupnih
sjajnih oiju, koja je imala na sebi preko odlinog korseta,
modernu veernju haljinu od krutog satena, koja se predstavi,
isprekidanim reenicama, kao gospoa Difris.
Govorite li francuski, doktore?
Vrlo loe, mislim.
A ja znam tako malo engleski. Nije vano, nous ferons
notre mieux. Snai emo se. Molim vas da razumete... sreni smo
to ste ovde.
Ona nagnu glavu i povede ga u jednu dugaku trpezariju s
visokom tavanicom, gde je bio postavljen trpezarijski sto ukraen
granicama purpurnog cvea, s masivnim starinskim srebrnim
priborom za jelo i kristalom.
Aleksander i njegova kerka su ve bili tamo s
Benlijevom, koja je stajala ukrueno po strani, u jednostavnoj
tamnoj haljini, sa jednim mravim zalizanim ovekom tridesetih
godina, koji je imao na sebi somotski veernji kaput smee boje s
gardenijom u rupici kaputa. Kad je Robert uao, on prie i,
poklonivi se i udarivi petama, predstavi se kao Anri Lamon,

32
roak gospoe Difris. To je bilo celo drutvo dr da Suza je
oigledno bio otiao kui.
Veera, koju je posluivao domoupravitelj kvarteron u
belom kaputu i visokom okovratniku uz pomo dveju Crnkinja
bila je nekako drukija od Maksijeve kafe i sendvia sa sirom i
mesom. Najpre je posluena zelena papaja, zatim zelena orba
od kornjae, domae ostrige u zainjenom sosu, peeno prase s
ueerenim jamama i sufle od ruma. Ali, za divno udo,
izgledalo je da niko ne moe dovoljno da se opusti da bi uivao
u tom savrenom jelu. Poto je razgovor uglavnom voen na
francuskom, Marej nije imao dovoljno mogunosti da ga prati, ali
je bilo oigledno da su svi previe uzbueni zbog
Aleksanderovog povratka da bi imali mnogo apetita. Sam Difris
je, po nareenju, naravno, jeo laku hranu. On je uglavnom utao
i, pomisli Marej, previe je bio zauzet, naroito onda kad je Anri
poeo da mu govori neki oigledno poslovni izvetaj, ali prema
gospoi je bio dirljivo ljubazan. Nekoliko puta joj je stisnuo ruku
ispod stola rekavi tihim glasom:
Divno je biti kod kue. draga moja.
Natali, koja je opet sedela pored Mareja, bila je kako je on
primetio, nesumnjivo povukla pre veere nekoliko koktela, a pila
je i mnogo vina. S vremena na vreme pogledala bi ga
bezbrinim, polupodrugljivim izrazom u oima koje su, to
nije bio sluaj kod gospoe, bile podignute prema spoljanjem
uglu, ukoene, skoro istonjake kao da eli da kae, tu smo,
ta mislite o nama? Benlijeva, koja je panju uglavnom bila
usredsredila na svoj tanjir bacila je pogled na tu meuigru
jednom ili dvaput, bezizraajnog lica. Marej je nagaao ta ona
misli, i to ga je ljutilo.
Glavni napor da se razgovor odri, potekao je iz nekog
prijatnog no ipak zapovednikog dobrog vaspitanja, od gospoe
Difris. Uprkos pomalo odebljanom stasu, bila je jo uvek veoma,
skoro pohotljivo lepa Ni u kom sluaju nije imala vie od
etrdeset godina, i bila je tako elegantna da je izgledalo da bi vie
odgovarala veeri u Parizu ili Njujorku nego tom dalekom
karipskom ostrvu. Ponaanje joj je bilo besprekorno, a u celom
njenom izgledu bilo je ponosa rase i snage karaktera, dok je kao

33
domaica bila prosto divna. No kao i njena pastorka, Mareju se
uinilo da je to jedna nervozna ena o kojoj je, pored tog spoljnog
dranja, imao neki udan utisak da se ona bori s nekim linim
tegobama. Jednom, jednim neskladnim pokretom, skoro je
oborila svoju vinsku au, pocrvenela, a zatim brzo pogledala
mua da vidi da li je posmatra.
Preli su u salon za kafu. Difris nije poao s njima ve je,
rekavi laku no, otiao na sprat, a gospoa, okrenuvi se
Benlijevoj na pragu dugake sobe koja se pruala celom
duinom kue, primeti s nadmenim prizvukom u glasu, koji je
vreao Mareja:
Verujem da morate da se postarate za svog bolesnika,
bolniarko. Izviniemo vas. Hajdemo, doktore Mareje.
Uhvativi ga pod ruku. ona ga povede do kanabeta, jako
pozlaenog i tapaciranog francuskom tkaninom, i sede pored
njega na svoj poverljivi nain. Natali je bila izila na verandu s
punom bocom konjaka, ali Lamon, koji je hodao na prstima, kao
da se plai da e pocepati tepih primae stolicu.
A sada, doktore poe gospoa prisnim glasom
meajui kafu ukraenom srebrnom kaiicom morate mi rei
sve to se tie mog mua.
Bilo je prirodno to eli da zna o operaciji i on ukratko
opisa ono to je bilo uinjeno
I tako, on unutra ima jednu vetaku cev spojenu sa
srcem. Ona podie ruke To je udno.
Tako neto.
Ali, doktore, govorila je brino pitajui jedna takva
stvar svakako nee funkcionisati? To ne moe da potraje?
Moe!
M o n d i e u, kako bih elela da mogu da vam verujem.
Dok je Marej utao, ona se nagnu napred, jo uvek zabrinuta i
nesigurna. Hajde, doktore, sve se plaim da vi samo elite da
budete ljubazni. Ali nismo deca. Samo zbog svog dragog mua
zahtevam istinu.
uli ste je ree Marej prilino odseno. Njegovi
izgledi za ivot sasvim su dobri. ivee jo dvadeset godina ako
bude dovoljno paljiv.

34
 Kako mislite ... paljiv?
Jednostavno da vodi uredan, normalan ivot, da
izbegava sve preterane i iznenadne napore. Treba da se pazi
povreda na tom mestu svega to bi moglo da prouzrokuje
obdominalnu traumu ili smetnju.
Ona duboko odahnu, nekoliko puta klimnu glavom i
stisnu mu ruku.
Hvala bogu, doktore. I vama. Tako ste ljubazni, i pruili
ste mi toliku utehu ponovo ste me usreili. Nadam se da ete se
ovde oseali kao kod kue. Pa, zato se ne prikljuite Natali na
verandi
Prilino sam umoran ree Marej izvinite me,
povui u se.
On ree laku no i poe na sprat. Oseao je da mora da
porazgovara s Benlijevom da uje njene utiske o veeri, ali nije
znao gde je ona smetena, i poto je zalutao u nekoliko hodnika i
poto ga je dobro odmerila jedna stara, ponosita Crnkinja sa
tekim zlatnim minuama, koja je sedela nepomino na niskoj
stolici na kraju hodnika, on se najzad uputi prema svojoj sobi i
lee.

35
 VI

Te noi Marej je ravo spavao. Jo uvek je oseao kretanje

broda, a do svesti mu je dopiralo neko neodreeno komeanje i
iznenadno uzbuenje po kui. Ali u sedam sati je ve bio na
nogama, obuen, i poao je u Difrisovu sobu. Benlijeva je ve
bila tamo. iroki otvori za vazduh na verandi bili su otvoreni da
puste jutarnju sveinu, i bolesnik je dobro izgledao. Kad su
izvrena uobiajena ispitivanja i kad je dobio injekciju,
Aleksander ree:
Danas ujutru u se sastati sa svojim upraviteljem. A
popodne u se mirno odvesti do Ren Mari da vidim gospodina
predsednika i mog dragog prijatelja Huana Riberu. Smem li to,
doktore?
Ako se ne budete precenili.
Dobro. Onda nema potrebe da se gnjavite sa mnom do
veeri. Idite na obalu i zabavljajte se.
Kad je Marej iziao iz sobe, Benlijeva poe s njim u
hodnik. U toj udnovatoj okolini pogled na njeno prijatno lice i
urednu, besprekornu uniformu nekako udno ga umirie. On
razumno pomisli da njihova sadanja situacija zahteva da se
malo popusti od zvaninog dranja i discipline. Moda ne bi bila
loa ideja da poslua Aleksanderov predlog pa da popodne,
provedu zajedno. Imali su mnogo da razgovaraju. Mada je jedva
shvatio siunu promenu koja se odigrala u njemu, a svakako bi
se ustezao da je prizna, bio je poeo da posmatra bolniarku s
umerenim razumevanjem pa ak, na neki nain, da zavisi od nje.
Hoemo li da siemo da dorukujemo? ree on.
Dorukovala sam.
ta? Ve?
Da.
Onda u sii da neto prezalogajim. Oklevao je.
Moda biste voleli kasnije da idete malo na plivanje?
Ona odmahnu glavom,
Moram da napiem neka pisma.
Nije ga pozdravila svojim uobiajenim osmehom, i sada je
govorila s nekim udnim uzdravanjem, kao da neto ima na

36
dui. Ponovo zavlada utanje. a onda, iznenada, ona ree:
Onaj doktor je noas bio ovde.
Koji?
Da Suza.
Da vidi Difrisa? uzviknu otro Robert.
Ne... gospou. Ona zastade, pa nastavi: Posle
ponoi probudio me je iznenadan vrisak .. . bila je to gospoa.
Soba joj je preko puta moje. Oigledno je bila u nervoznom
stanju blizu histerije, u stvari. Taman sam bila ustala da vidim
mogu li neto da joj pomognem, kad je neko uao k njoj, Lamon,
mislim. Ne mogu to da podnesem, ula sam je kako kuka. On
mora doi . . mora ,. Najpre je Lamon pokuavao da je stia kad
sam ga ula kako telefonira, i posle nekih etrdeset minuta stigao
je jedan automobil... vrlo tiho. Pogledala sam kroz prozor, bio je
to da Suza. Mora da joj je dao injekciju koja ju je smirila, ali jo i
kad se umirila, on je ostao, i dalje. ula sam aputanje na verandi
najmanje jo pola sata.
Kad je zavrila, Marej stade zamiljeno da je posmatra.
Pa, ree on gospoa Difris je tip jake neurozne
ene. Sino sam to pomislio. Uzbuenje to joj se mu vratio
kui... verovatno su joj potrebna sredstva za umirenje.
Da? ree Benlijeva stegnutog grla. Ve ih je bila
uzela. Zar niste primetili posle veere njene oi ... zenice kao u
iode.
Verovatno greite ree Marej. Njoj je bilo sasvim
dobro. Posle sam s njom dugo razgovarao.
Benlijeva ivo odmahnu glavom i prvi put toga jutra
pogleda ga pravo u oi s iznenadnom napetou.
S ovom kuom neto nije u redu, i s ljudima. Zar niste to
osetili sino za veerom? Prisilna veselost u razgovoru, ker koja
ne ostavlja utisak iskrenosti, oseanje da se neto skriva.
Oh, de, de, ree Marej. Aleksander moda ima
neto na umu. Ali nemojte da zamiljate stvari. To je samo zato
to vam je ovde sve strano.
Benlijeva zausti da neto kae ali se s naporom uzdra i
obori pogled.
Volela bih da ne moramo dugo da ostanemo ree

37
najzad.
Nemamo izbora. Ostrvska kraljica se nee vratiti
najmanje za tri nedelje. Osim toga, zasluili smo mali odmor.
Meni se ovde svia. A i vama e se svideti, kad se jednom
priviknete.
Poto je pokuao da je umiri, Marej sie u prizemlje.
Nikoga nije bilo u blizini. Porodica oigledno nije bila naviknuta
da ustaje rano, ali je Mateo, batovan, bio posluio doruak na
vrelim tanjirima na stolu za posluivanje. Marej nali olju kafe i
odnese je, s neto voa, na verandu. Benlijeva je verovatno bila
uznemirena iznenadnom promenom od istog belog broda do
ove nekoliko vekova stare kue pune greda koje su kripale i
zidova koji su aputali. To e je proi.
Kad je ispio kafu, Marej se uputi u batu pa oko kue. U
dvoritu ograenog imanja igrala su se neka uroenika deca
ispred koliba, dok su njihove majke kleale ispred izvora
udarajui i ispirajui rublje. Onda ugleda staricu pored koje je
noas proao. Stajala je po strani, visoka, mrava i uspravna, tako
smirenog lica kao da je izvajana od uglaanog abonosa.
Posmatrala ga je. Kad je priao, njeno ozbiljno lice se opusti.
Nagnuvi se, ona mu dodirnu rukav pokretom koji ga je skoro
milovao i ree neto na nareju koje on nije razumeo. Onda mu
brzo unu u ruku jedan mali predmet, stavivi prst na usne i
bacivi hitar pogled na kuu, udalji se. Krajnje iznenaen, Marej
pogleda ta mu je to dala bio je to gladak, ovalan kamen,
veliine i oblika pasulja, ruiaste boje i izrezan kao intaljo, neto
slino polumesecu. ta li joj to znai, kog avola, upita se on,
pomalo ljut i zbunjen. Nije bio doao ovamo da ga upletu u
njihovo sujeverje i ve je skoro bio reen da tu stvar praznoverice
baci u kanal. No stara ena je oigledno dobro mislila i poto nije
eleo da je uvredi, on spusti kamiak u dep i vrati se na
verandu.
Bilo je prolo jedanaest sati pre nego to se iko pojavio.
Onda je stigla Natali i pridruila mu se. Izgledala je umorna i
znatno manje iskriava nego prethodne veeri.
Dobro spavali? upita ona, poto je polako zapalila
cigaretu.

38
 Dosta dobro ree on. A vi?
Ona slegnu ramenima.
Boli me glava ree pogledavi ga svojim pogledom
bez osmeha. Hoete li mi neto dati?
Kako bi bilo aspirin? Mogu vam dati dve tablete.
Je li to najbolje to moete da mi ponudite?
Nije vam potrebno nita jae ree Marej. Kako
hoete da ih uzmete... sa vodom ili bez vode?
Popiu ih sa aom heresa. Ako hoete da budete aneo,
nai ete bocu na ormaru.
Heres i aspirin. To nije mnogo za doruak. Ali on
poe i donese joj i jedno i drugo.
Malo posle nije vie bila toliko nervozna i raspoloila se, pa
je i ustala i nalila jo jednu au heresa i uzela jedan biskvit.
Ve se bolje oseam ree ona. Vi ste sada moj
doktor, kao i moj prijatelj. Prui ruku i dohvati njegovu. Vi
ste moj prijatelj, zar ne? Lepo je imati nekog novog. Budite mi
prijatelj.
Zato ne? osmehnu se Marej.
Onda neemo ovde ostati. Ustade i dalje ga drei za
ruku i povue ga. Idemo u kabanu. Narediu da nam poalju
ruak. Posle toga moramo ii u grad. Dobri doktor dr Suza... onaj
drugi doktor..., pozvao vas je u posetu.
Pet minuta kasnije poli su na obalu, putem koji je bio
osenen rascvetalim drveem jakaranda. Jasmin i poncijane
cvetali su svuda. Sladak miris vanile lebdeo je u vazduhu. Dok
su se sputali, Marej joj pokaza izrezani kamiak.
Da li ste ovako neto ikad pre videli?
Natali najpre dobro pogleda kamen, pa Mareja, iskreno
iznenaena.
Otkuda vam to?
Poklon od vae stare sluavke one koja sedi gore.
Tija Lucija! uzviknu ona, onda zastade. Sigurno
ima dobro miljenje o vama. To je verovatno njena
najdragocenija stvar.
ta je to?
Zatita od zla. Uroeniko bajanje ako tako hoete...

39
protiv zlih oiju. On treba da vas titi od nesree, bolesti i
iznenadne smrti. Moete ga dobiti samo kao poklon ... on se ne
moe prodati, a ne koristi ako se ukrade.
Marej prosto nije verovao da ona to ozbiljno govori, mada
je izraz njenog lica pokazivao da se ne ali. Cela ta stvar uinila je
da se osea pomalo smena, pa je zato upita ima li na ostrvu
mnogo praznoverja.
Da... naroito meu Karibima. Tija Lucija nije Karipka ...
ona ih mrzi.
Ko su Karibi?
To su junoameriki Indijanci iz plemena koje vodi
poreklo sa Mato Grosa. Re Karib znai strani i udan ... i jesu
udni.
Na koji nain?
Ona pouta pa oklevajui ree:
Imaju neku veru. Tajne obrede. Uvek nou slue. Ne
znam mnogo o tome ... i ne elim da znam ... u svakom sluaju,
neemo o tome priati.
Nita vie nije htela da kae. U stvari, tako je naglo
prekinula razgovor kao da eli da se toga otarasi.
Sada su bili blizu obale. Snani talasi udarali su o spoljanji
greben, ali ih jedan zaokret staze dovede u zaklonjeni zaliv,
oivien srebrnim peskom, gde je jedna dvostruka brvnara s
krovom od palmovog lia bila okrenuta prema mirnoj, plavoj
vodi.
Unutra su bili tuevi, bar i telefon. Marej je naao dvoje
gaice za kupanje u svom odeljenju brvnare, i kad se presvukao,
iziao je na mekani pesak. Oseao je toplinu na koi, a laki
povetarac inio je da se savreno osea. Onda se pojavi Natali, u
bikiniju i slamnom eiru s oborenim obodom. Stas joj je bio lep,
ne prav i vitak kao u Benlijeve, ve puniji, naroito oko kukova,
uoblien nizom oblina, a koa boje tamnog meda mogla je da
odgovara nekom oglasu za losion za sunanje. Poto je sela
pored Roberta, poe da sipa pesak kroz prste. Onda ree:
Tako je lepo imati nekoga s kim se moe razgovarati.
Uzgred budi reeno, ne zovite me vie gospoicom Difris... vi
znate da se zovem Natali. Uostalom, trebalo je da vam kaem,

40
svakako ete uti, ja sam udata ... ili, bila sam ... Ona zastade.
Ali nekako nije ilo.
Oekivala je da on neto kae.
Razvedeni ste?
Razdvojeni. Katolici smo... u neku ruku. Jeste li uli za
arlija Kalagana... zovu ga Kalagan Katastrofa? Jo uvek je u Ren
Mari, vucara se tuda. Viam ga katkad... proem pored njega na
ulici. udno oseanje.
Govorite kao da vam to nije naroito neprijatno.
Suvie smo se svaali. Hajde da popijemo jedan
martini, samo vi i ja.
Tako rano?
Zato ne ... prijatelju?
Slae li se sa heresom? ree Marej, trudei se da je
odvrati.
Heres ba to i trai. Ona ga pogleda poluprkosno.
Ne mogu da podnesem ovo prokleto ostrvo bez nekog
uzbuenja.
Zar vam se ovde ne svia?
Svialo mi se kad sam bila mala, kad mi je majka bila
iva. Sada ga mrzim. Zato da se ovek zatvori, iz meseca u
mesec, u ovako jedno mesto koje je i bog zaboravio? Znate li vi
da je naa najblia obala jedan komad brazilske dungle?
Nikad nikuda ne odlazite?
Oh, ponekad idemo u Sjedinjene Drave. Obino na
Majami, tamo sam i pronala arlija. Ali otac boluje od ovog
mesta. Mi Difrisovi smo najstariji naseljenici i on osea neku
obavezu prema ovom ostrvu, naroito od... ona zastade od
prole godine. Uostalom, retko kada me puta s lanca, mada
povremeno doputa gospoi izlete u Rio i Pariz. Mislim da ste
primetili kako je mek prema njoj? Odjednom se nasmeja,
kratko i gorko, i udno, kao da se neega plai. Gospoa ne bi
volela da me uje. Ja treba da vas zabavljam, da vam objasnim
kako svi volimo sunce i more i na slatki stari dom. I Ren Mari...
tako veselu. Jedne noi vas moram odvesti tamo na igranje. Pa,
zato se ne kupate?
Zar vi neete u vodu?

41
 Nipoto. Ja u pripremiti pie.
Voda je bila hladna posle vrelog peska. Marej je isplivao na
irinu i malo plivao, na ivici velikih talasa ispred zaliva. Na
mirnim mestima video je arene ribe kako promiu izmeu
ruiastih korala. Duboko udahnuvi on zaroni, pratei ih kroz
areno morsko lie. Dno okeana bilo je nalik na vrt.
Kad je izronio vide Natali kako mu mae da doe na obalu.
Jelo je bilo stiglo i bilo je rasporeeno na verandi. Natali je drala
mikser i meala je neko pie dugakim drvenim tapiem.
Morate probati domae pie. Ona napuni au za
koktel. Penuavu papaju.
Taj sok od papaje je zaista dobar ree Robert. U
spavaoj sobi imam punu bocu.
Svi ga imamo osmehnu se ona. Tata vodi u
Beliku fabriku sokova kao sporedni proizvod. Pijemo ga
umesto vode, koja je ovde slankasta, u stvari slana. Ali u ovom
ima jo neeg posebnog.
To posebno je bio rum, neto to Marej nije mario, ali poto
je doao posle kupanja, bio je sasvim dobar.
Uzmite jo jednu au ree Natali. I ja u.
Bila je popila ve dve ae, a kad je on odbio, ona nali sebi
jo jednu.
To je mnogo alkohola za devojicu ree on,
Ko mari?
Veselo su proveli ruak bila je to samo zakuska od
salate, sendvia i voa, ali je bila dobra, na sveem vazduhu i s
njom. Iz nje se irila neka ukoenost, ali isto kao i njena tobonja
ravnodunost, i on je ispod te zatitne ljuture oseao mekou,
enju za ljubavlju, glad za horizontima dalje od ovih koje su
predstavljali veito plavetnilo tropskog neba i mora. Sviala mu
se, a oseao je i da se on njoj svia. Poto su jeli, ona se oprui po
pesku i pogleda ga s onim malo izazivakim osmehom i
nervozno miui nogama, kao da eli da igra, ali ne samo zbog
gospoinih uputstava. To je prilino uznemirivalo Mareja, jer
mada je bio kotlananin, bio je ljudsko bie, a bilo je teko
iskuenje leati na pesku blizu te privlane i u stvari nage ene,
leati tako blizu da je mogao da udie prirodan miris njenog tela.

42
Na Benlijevoj nikad nije oseao nikakav miris, osim ponekad
istog mirisa sapuna, kao da je ribala svaki deo sebe s
unitavajuom panjom. Ovo je bilo neto drugo, sasvim drugo.
Mareju zastade dah kad ga je ona gledala poluzatvorenih oiju.
Bilo je tako lako okrenuti se na stranu, zagrliti to meko, suncem
opaljeno telo, pritisnuti vrsto usne na ta rumena usta suvie
lako. U stvari, bilo je neeg zbunjujueg, tunog u njenom
napetom iekivanju,
Ne, pomisli Marej, uz snaan napor volje, on nee da ima
niega s tim. Bila je takva samo zato to je usamljena,
nezadovoljna i oajno nesrena. Neto joj je nanelo veliki bol i
rana je jo bila tu, no odgovoriti na taj nemiran poziv njenih
zamagljenih oiju ne bi bio lek, ve, umesto toga, pojaavanje
nevolje, a on bi zbog toga sebe gorko prezirao.
A ta je sa naim idenjem u grad ree on ustajui,
Natali je leala jo prilino dugo, ne odgovarajui, sada
zatvorenih oiju. Onda se protegnu i ustade
Dobro ree odseno ne gledajui ga, Idemo
motornim amcem
Pustio ju je da se presvue pre nego to je uao u brvnaru.
Njegove namere su bile lepe i asne, ali on nije eleo da s njima
pretera, Ve je poalio zbog svog pravolinijskog puritanizma.
Kad je iziao, ona je palila motor na amcu koji je bio
usidren uz kameni kej .
Odveite konopac dovkiiu mu ona nadvikujui buku
motora Onda uskoite.
Kad je Marej odgurnuo amac, ona potera unazad, a zatim
unapred U brzo; vonji provezoe se kroz zaliv i zaokrenue
prema dugakom niskom rtu obraslom u mangrov i niske palme.
Iza toga rta more je bilo gadno, s morskim talasima koji
nisu ba lepo izgledali, ali ona je bezobzirno vozila najveom
brzinom. Uglavnom su bili u vazduhu, a kad bi tresnuli o vodu,
bilo je to s takvim potresom da bi se ceo amac uzdrmao. Kad su
se nali u mirnoj vodi, ona uspori.
To je bio Rt Niske zemlje ree ona. Tu je uvek
zabavno ... ovek nikad ne zna hoe li se prevrnuti ili ne. Tamo je
Crna reka. Gadna movara. Onda dolazi Savana del Mar. Ona

43
pokaza glavom. Prijatelj da Suza ima tamo kuu na plai
ili, imao je nekad sada je naputena. Vidite je izmeu drvea.
Izgleda prilino solidna ree Marej.
Ona klimnu glavom.
To je stara Tvrava slobode. On ju je prepravio. Ali sada
je prilino oronula.
Dok je pogledom ispitivao ukastosmeu, pustu povrinu
zaraslu u grmlje i movaru, Robert se u mislima vrati
porodinom doktoru.
Priajte mi o njemu ree on.
ta da vam priam?
Gde je studirao ... gde je diplomirao?
U Brazilu. Na univerzitetu u Riju. On govori nekoliko
jezika.
Da Suza ree Marej razmiljajui. Nije li to
portugalsko prezime?
Da, ali on nije Portugalac. Uostalom, neverovatno
spretan doktor, i veoma vredan. On zbilja odlino stoji kod
naroda. Neki ga nazivaju ona iskosa pogleda Mareja svetim
isceliteljem.
Pa, osmehnu se Robet siguran sam da je poprilian
broj izleio. Time je verovatno i zasluio slavu.
Sada je pazila da se dri pravca koji je obilazio liniju
grebena. Niski obrisi Ren Mari pojavie se na vidiku, i deset
minuta kasnije Natali utera amac u gradsku luku i zaveza ga
pored stepenica unutranjeg doka. Onda izioe na obalu.
Posle sveine u zalivu, vruina je ovde bila zaguljiva, ali je
grad izgledao ivlji nego kad ga je Marej video prvi put. Videle
su se grupe domorodaca koji su tumarali tuda i radnici koji su u
glavnoj ulici nametali visoke iarane motke ka kitnjastim
zastavama. Na Velikom trgu lupalo se ekiima ispod velikog
platnenog zaklona ispred katedrale. A odmah preko puta, jedan
kretenasti mulat bacao je zelenu boju na popucane kapke jednog
starog hotela.
Poklade primeti Natali. Godinji pandemonijum.
Ta prokleta stvar treba da se odri za dve nedelje.
Ispred jedne stare ali dobro ouvane visoke kamene kue

44
sa tremom na iljebljenim stubovima, koja se nalazila iza ograde
od gvozdenih ipki i vrhom od mesinga, ona stade.
Eto je. Da Suzina kua. Kad zavrite, doite po mene u
kafanu Kod Fonseke. Ona odmahnu glavom prema hotelu.
ta? Vi neete sa mnom?
Ni za ivu glavu. Ja u se rashladiti na verandi jednom
aom. Ne morate uriti.
Ona se udalji drei se tako kao da ni za koga ni najmanje
ne mari, i trenutak kasnije ue na pokretna vrata kafane Kod
Fonseke.

45
 VII

Marej se pope uz niske kamene stepenice i zazvoni na

zvonce doktorove kue. Ploa s imenom na vratima od finog
drveta, kao i mesing na stepenitu, bili su sjajno uglaani. Na
uskim prozorima, zaklonjenim zelenim kapcima, ipkane
zavese su bile uredne, besprekorno iste i neupadljive. Trem je
tek bio poliven vodom. Sve je bilo u savrenom redu. Sam da
Suza uvede Roberta unutra. Osim to je sada imao beli mantil, a
ne kaput za izlazak, bio je isto onako dobro odeven kao i pre, ak
i vie esnafski. Skoro je istrgao ruku svog posetioca ... njegov
stisak mogao bi da savije i ara.
Stigli ste ba na vreme, doktore. Upravo sam zavrio s
bolesnicima. Molim vas uite ovamo.
On uvede Mareja u dnevnu sobu, sa desne strane
predsoblja, s nametajem od starog mahagonija i sa stolicama
tapeciranim tamnocrvenim somotom. iroke daske na podu bile
su namazane voskom, a vazduh tek malice proeti mirisom
sredstava za umirenje bolova, eterom i karbolnom kiselinom
ustajalim medicinskim mirisom lekarske kue.
ta elite za osveenje? aj... kafu ... ili neto jae? Izvori
moga skromnog momakog doma stoje vam na raspolaganju.
Kad mu je Robert rekao da se reio za aj, on zablista
odobravajui i skoro odmah jedan visoki sluga u jednostavnom
crnom odelu unese posluavnik sa srebrnim starinskim
priborom. Njegovo ravno, koato, bronzano lice bilo je tako
izbrazdano od ela do brade da je izgledalo kao da je prolo kroz
mainu za seenje.
Dok je sluga stajao i pazio s puno obzira, da Suza uini
neke pokrete prstima, objasnivi kad je ovaj otiao:
Kastro je gluvonem. I nije lep. Ali je koristan ... i
posluan. Sastavio sam ga posle jedne borbe s maevima. Ti
karibi su jednostavni ljudi... ali ponekad neodgovorni.
On uze da naliva aj. Sada je Marej imao prilike da dobro
osmotri i, na svoje prilino iznenaenje, morao je da ispravi svoje
prve utiske. Uprkos kicokoj pojavi, zalizanom i napomaenom
izgledu, doktorove crte lica bile su snano izrazite, a njegov stas,

46
bez kaputa, odavao je neoekivanu muevnost. Trenutak nije bio
na oprezu, bez njegovog blistavog osmeha, lice mu je bilo grubo,
inteligentno i zamiljeno, vilica isturena, obrve jako izvijene, vrat
debeo, dobro usaen na snanim ramenima. Za trenutak je
izgledao kao neka potpuna druga osoba, ali ve u sledeem
trenutku podie glavu, osmehnu se i ponovo prihvati svoje
lekarsko ponaanje. Opet je bio onaj privlani ovek koga je
upoznao na palubi Ostrvske kraljice.
Nadam se da e vam ovo biti po ukusu. On prui
Robertu olju. Indijski je. Mi ovde uzgajamo kafu i kakao, ali
aj ne. elite li limun ili mleko?
Marej ree da e uzeti limun, i limun stie sa poklonom.
Znate, iznenauje me to se tako malo tog
osveavajueg pia pije u Sjedinjenim Dravama. Oigledno je
smatrao svoga gosta Amerikancem, i Robert ga nije ispravio.
Kao mi u Brazilu, vi ste nacija koja uglavnom pije kafu. Ali
mislim da se pije aj u veim gradovima Amerike.
ini mi se ree Marej.
I to s razlogom. Ja verujem u olju koja veseli a ne
opija, kao to to kae pesnik. Biskvit, gospodine?
Ne sada, hvala.
Kad ve govorimo o napicima, doktore, alkoholnim,
smem li da kaem sa koliko sam zahvalnosti primio vest o
skoranjoj apstinenciji gospodina Difrisa. Pre je, znate, prilino
pio. estitam vam.
Dobio je lekciju ree Robet. Nadam se da e se
sada drati soka od papaje.
Iskreno u to verujem, gospodine. To e mu produiti
ivot. Ja sam odan toj porodici. Gospoa... ljupka ena, kulturna,
pijanistkinja prve klase, ali, ovaj, tako tvrdoglava. Njegovo
lice se uozbilji. Priznajem da mi je zadala prilino briga.
Moda ste ve primetili, doktore ... naklonost prema sredstvima
za umirenje. Sve inim da otklonim tu njenu naviku, pa makar
samo zbog njenog mua. On je divan ovek, koji je mnogo uinio
za San Felipe, jer je sauvao prava starih posednika protiv sve
snanije pretnje inostrane radnike agitacije.
Nagnuvi glavu, on povue jedan zamiljeni bezlini

47
gutljaj iz ae koja veseli, a zatim uze da govori o ostrvu,
obiajima i samom radu meu uroenicima. Imao je da kae
tota zanimljivo i, s lekarske strane, Marej je morao priznati da
je nesumnjivo poznavao materiju. Upravo, ako bi imao obzira
prema onom kitnjastom govoru od koga verovatno nije umeo da
se oslobodi, ostavio je konaan utisak na Roberta, koji sada ree:
To je prilino velika odgovornost... biti jedini lekar u
jednom ovako zabaenom mestu.
Imao sam sree. Da Suza klimnu polagano glavom.
Mada ponekad naiu neprilike. Tu i tamo smo imali tifus, a
pokatkad moram sa alou da kaem, i pokoji sluaj maligne
kolere. Ali inimo sve to moemo. Moda biste eleli da
pregledate moju ordinaciju.
Ordinacija se nalazila na suprotnoj strani predsoblja sa
sporednim ulazom sa ulice i zbilja je iznenadila Mareja. Sve
prvoklasno i oigledno potpuno novo obloena belim
ploicama, dobro opremljena, s dva mala odeljenja za hitne
sluajeve i s malim ali odlinim rendgenskim aparatom
moralo je stajati prilino novca da se sve to uredi. Posmatrajui
Roberta ispod gustih obrva, on mu proita misli i osmehnu se.
Imate pravo, gospodine. Praksa kao to je ova nikada to
ne bi mogla da mi omogui. I oklevajui malo kao da bira rei,
on ree:
To je iz rudnika.
Koga rudnika?
Video je da Marej o njemu nikad nije uo i objasni:
Pre dvanaest meseci na ostrvu je otkriven boksit.
Dragocene naslage. U njemu radi jedna brazilska kompanija. Ne
mogu da kaem da smo sasvim srdano doekali te pridolice,
ali poto su izgledali skloni da budu iroke ruke, i u interesu
oveanstva, nisam mogao da odbijem. Novac on se
odjednom osmehnu s neodobravanjem, poverljivo naravno da
ga mrzimo. No koristan je kad se pravilno primeni.
Dok je govorio, Robert je razgledao opremu. Sviala mu se,
i to je rekao. U dnu ordinacije bila su jo jedna vrata.
Je li tu va laboratorijum? upita on.
Ne, to je prosto moj ormar za frakture... tu drim daice

48
i aparate za istezanje. Laboratorijum je tamo preko, s leva.
Pokazao je laboratorijum, a onda, s utivim poklonom,
uvede Mareja u kuu. Pogledavi na sat, Robert ree da mora da
ide. Kad ga je ispratio do vrata, da Suza mu stavi ruku na rame i,
izrazivi elju da mu Marej prui zadovoljstvo da ga ponovo
poseti, srdano se oprosti od njega.

49
 VIII

Napolju, na Velikom trgu, Marej zakloni oi od svetlosti,

traei Natali. Priekao je neko vreme. Ulica je u to doba bila
skoro potpuno pusta, zbog ega je. bez sumnje, bila upadljiva
pojava dvojice ljudi koji su istovremeno izili iz jedne zgrade s
kancelarijama na kraju trga i poli, jedan pored drugog, prema
katedrali. No, Robertovu panju je privukao izgled tih ljudi, u
tom isto domorodakom gradu obojica su bili krupni i
snani, isto obueni u tamna evropska konfekcijska odela,
etvrtastih ramena i irokim pantalonama. Obojica su imala crne
eire i obojica su nosila mrke torbe. Izgledali su kao turisti,
mada bi samo bog znao odakle, pa ipak je u njihovoj robotskoj
slinosti, u tihom zajednikom hodu, bilo neega neprilinog, to
bi bilo smeno da nije bilo pomalo zlokobno.
Marej ih je gledao dok su mu prilazili. Pred katedralom su
zastali kao da se dive oronuloj baroknoj divoti. Onda nastavie
put da bi ponovo zastali pred Palatom pravde, kojoj su se takoe
divili, ovoga puta sa kratkim no izraajnim pokretima. Onda im
pogled padne na jedan dip koji je bio parkiran ispod jednog
starog drveta preko puta ulaznih vrata, koji je takoe izazvao
njihovo interesovanje do te mere da su, nagnuvi se zavirili
unutra, pregledavi ofersku tablu i instrumente prilino dugo,
uz sve znake odobravanja.
Uto je Robertu ve bilo dosadilo njihovo udno ponaanje
koje je liilo na lo varijetski program, i tako, kad su za nekoliko
minuta nastavili put, on die ruke od njih. Tek kasnije mu je palo
na um da nijedan vie nije nosio torbu.
U meuvremenu eleo je da pronae Natali. Poto od nje
nije bilo ni traga, on se uputi prema kafani Kod Fonseke. Taman je
krenuo da pree trg kad ona izie kroz pokretna vrata hotela s
jednim mladim ovekom. Ovaj je leima bio okrenut Robertu,
koji mu nije video lice. Ali je bio visok, snano graen i uasno
odrpan; nosio je neke stare ispucane sandale od kanapa, stari
koni kaput i par umaenih amerikih vojnih pantalona s
iskrzanim manetnama. Stajali su i razgovarali ispod verande,
oigledno se prepirui, a onda, kad su se opratali, neto kao

50
boja promisao kao da ih priblii jedno drugom. Iznenada, s
unapred smiljenom estinom on je zgrabi, i mada se Natali iz
poetka opirala, na kraju je popustila. Dugo ga je grlila, a onda,
trgnuvi se, pusti ga.
Mada se Marej pravio da nije video nita, gledajui u
Dambala bazar kad mu se ona prikljuila, nije ju prevario, jer mu
se ona nekako udno osmehnula, ljubazno no prkosno
neposluno. Oni utei odoe do doka i krenue natrag kui.
Natali je mahinalno upravljala motornim amcem, gledajui
pravo pred sebe, i dalje s onim udnim osmehom na usnama.
Izgledala je manje razdraljiva, mirnija nego to je bila ranije.
Nita nije govorila osim:
ta mislite o Svetom iscelitelju?
Ima dobru pamet i stranu snagu pod uglaenim
ponaanjem. No... nisam mogao sasvim da ga ocenim. Oseam
da bih mogao da mu se divim, ali nikad da ga volim.
Vi niste jedini ree ona.
Izgleda da je on stalni oboavalac vae majke.
Ba obrnuto. Ona potpuno zavisi od njega. Prolih
nekoliko nedelja veoma je esto dolazio u Veliki Limb. Sada e
morati da prestane poto se otac vratio. Zastavi, ona dodade
drukijim glasom: Molim vas nemojte je zvati mojom majkom.
Ja jedva kada kaem i re maeha. Za mene je ona uvek gospoa.
Vi je ne volite naroito?
Ne, ree Natali odseno. I plaim je se. Kad ne
dobije injekciju, zna da bude uasna.
Nastade utanje. Marej je posmatrao njen profil.
Nemojte da vas uhvatim da ste se upetljali u to.
Nema izgleda. Jednom sam pokuala jednu injekciju, ili
dvaput, ali mi se inilo da mi je glava kao od olova. Nije uspelo.
Nadam se da nije ree on.
Onda, ne gledajui ga, kad je dovezla amac na kej
plantae, dodade:
Uzgred budi reeno, nemojte nita pominjati gospoi o
meni. Videli ste me sa arlijem ... on je moda skitnica, ali
uprkos svemu ... jo je moj mu.
Iznenada, dok su se pripremali da se iskrcaju, iz daljine, iz

51
pravca Ren Mari iza njih, dopree odjeci neke uasne detonacije.
ta je to pobogu?
Natali je izgledala uplaena, a onda slegnu ramenima.
Iz rudnika, moda. Tamo uvek neto diu u vazduh ili
izvode neke neprijatne stvari.
Ali to je dolo iz grada. Izgledalo je... pa... kao bomba.
ak sam video blesak.
Ona ga nepoverljivo pogleda.
Moda je bio grom i munja. U ovo doba godine esto
imamo iznenadne elektrine bure.
To objanjenje je izgledalo prilino razumno, i poto se
dalje nita nije desilo, oni zajedno krenue dalje.
Bilo je kasnije nego to je Robert mislio kad su se vratili
kui skoro est sati. Nagli sumrak se sputao. Pre nego je ula,
Natali odjednom stade ispod senke dakarande i nagnuvi se
prema svom pratiocu poljubi ga u obraz.
To je za sve ono to ste danas za mene uinili ... i to
nita... U sledeem trenutku se izgubila.
Sve se to odigralo tako iznenada da je Marej bio zbunjen.
Osim toga, pomalo je razumeo ta je htela da kae i zbog toga je
bio zadovoljan. On potra na sprat da nae Benlijevu. eleo je
da je vidi, uvidevi sada, i oseajui se pomalo neprijatno, da se
suvie dugo zadrao. Posle malo truda pronaao ju je u kui
sedela je pored prozora i itala.
Pa, kako ste se proveli? uzviknu on veselo
Ona die pogled, sa knjige ne osmehnuvi se, poutavi
malo pre nego to e odgovoriti.
Sasvim dobro. Gospodin Difris je proveo dobar dan.
Ujutro je proveo jedan sat u kancelariji, a posle ruka se odmarao
kao i obino. Dala sam u dva sata dikumerol. Puls i temperatura
bili su normalni. Popodne se odvezao u Palatu zakonodavstva.
Sada se odmara pre veere.
Njen normalan ton i uzdrana utivost poveali su
Marejevo oseanje krivice. Nije trebalo da je pusti da ceo dan
provede sama. Omakom, on pokua da se izvue preteranom
prisnou.
A vi? zapita on, sa srdanou koja je bila potpuno

52
strana njegovoj prirodi. Jeste li se kupali?
Ne.
ta ste onda radili'?
Proetala sam.
Kuda ste ili?
Nikuda naroito daleko. Bila je vruina. Naletela sam na
gomilu domorodaca, koji su drali neki sastanak pored umarka
papaja, viui iz sveg glasa. Onda sam zalutala, i poto mi se
uinilo da sam zala u prljavu movaru, vratila sam se kui.
Lice joj je i dalje bilo bezizrazno. Jeste li se lepo danas proveli
sa svojom novom prijateljicom?
Da ree on prilino odseno.
Dobro.
Hladnoa u naglasku koji je dala toj rei i njen odmereni
ravnoduni pogled zaista su ga zaprepastili On zaboravi na svoje
struno dostojanstvo.
Zato me tako gledate?
Zar vas gledam? Benlijeva polako podie glavu.
Da, vi... ledeno me gledate.
Ako elite neto toplije, smem da vam kaem da znate
gde ete to nai.
Marej oseti kako je pocrveneo od negodovanja Nije bio
uinio nita zlo. ta kog avola ona misli da je uradio? eleo je
da joj sve novosti ispria, a sada. zbog toga to se uznemirio i
uzbudio, nije rekao nita
utanje se nastavilo. Ona mu nije pomagala, listajui dalje
stranice knjige kao da eli da nastavi sa itanjem. Poto nije bila
na dunosti, bila je presvukla uniformu i obukla jednostavnu
arenu konanu haljinu, u kojoj je izgledala naroito mlada i
lepa. Zbog toga je sve izgledalo jo gore.
Najzad poe prema vratima. Bio je ljut i nezadovoljan.
Zaista neraspoloen. Nedostajali su mu simpatija, veselost i
razumevanje koje je navikao da oekuje od nje, i poto je nekako
sam sebe za sve krivio, on pokua da popravi situaciju.
Doi u ponovo pre veere. Sii emo zajedno.
Ne trudite se ree ona. Ubudue u jesti sama u
svojoj sobi. To je predloila gospoa Difris.

53
 Gospode boe uzviknu on. To ne moemo
dopustiti. Morate sii sa svima nama ostalima. Odmah u s njom
razgovarati.
Molim vas nemojte. Uveravam vas, mnogo vie volim
ovako.
Pa ree on, posle jednog trenutka ako vi to elite.
ekao je, nadajui se da e ona neto rei, ali poto nita nije
rekla, on dodade: Moram otii da se umijem.
Idite ree Benlijeva odseno, Izbriite bar taj ru
sa svog lica. Odvratno izgleda.

54
 IX

Sutradan je bila subota, i mada je poela bez oiglednih

nezgoda, osim toga to se telefon pokvario Marej je poeo u
vazduhu da osea onu napetost o kojoj je Benlijeva govorila, a
koju je on ranije poricao. Bilo je to neko udno oseanje, kao da
se svaki lan domainstva kretao pod pritiskom nekog skrivenog
no ipak preovlaujueg oseanja. Aleksander, uobiajeno utljiv,
odvezao se kolima oko pola deset. U podne, dok je gospoa
zadrala dostojanstveno dranje, inila je to s oiglednim
naporom, koji je napregao njene nerve. Lamon, koji se dotle
pravio da radi na plantai, tumarao je celo popodne uzalud se
trudei da primeni svoju privlanost na Benlijevoj. Natali,
naizmenino utuena i vesela, moda nije bila drukija nego
ranije.
Neto se kuvalo u sparnom vazduhu, neto tajno i estoko,
to je poelo da titi Roberta. Pokuao je da kae sebi da je za sve
krivo vreme, jer je vruina postala neizdriva. A ni dranje
Benlijeve nita nije pomoglo, u stvari ga je prilino
uznemirivalo. Od prethodne veeri se bila povukla u oklop
rezervisanosti. Bila je potpuno zatvorena u sebe; izgledalo je
nemogue da doe do nje. Meri Benli sa Ostrvske kraljice puna
snanog ivota, zdravog humora i ale, bila je zamenjena
strunom bolniarkom, krutom, korektnom i hladnom.
Oko pet sati vratio se Difris i odmah zamolio Mareja da
doe u njegovu radnu sobu. Sedei za pisaim stolom trenutak je
posmatrao Roberta a zatim, na nain manje ironian nego obino,
ree:
Doktore, mislim da ete se sloiti da sam sada dovoljno
zdrav.
Marej se malo osmehnu.
Dovoljno ste zdravi.
Aleksander mu ne uzvrati osmeh.
Drugim reima, nema potrebe da se nastave lekarski
pregledi.
Strogo uzev, ne.
Dobro, ree Aleksander, pa nastavi: Jedan

55
havanski teretnjak prekosutra polazi na Severnu obalu. On
dovozi ovamo jedan tovar koji ja smatram bitnim, i onda u zoru
odlazi. Tri dana kasnije stii e u Kolon, koji je, kao to znate,
deset sati udaljen od aerodroma La Gvardia. Predlaem da se vi
s dobrom sestrom Benli ukrcate na nj.
Zato? upita Robert.
Nastade utanje.
Izlaui se opasnosti da u vam biti dosadan, rei u
vam. Aleksander pree rukom preko ela i zavali se u stolicu.
Proao je itav minut dok je pokuavao da razmilja, pa onda
ree: U toku poslednjih pola veka San Felipe je bio miran, bio
je spokojno ustajala voda na ovom uznemirenom svetu ako
elite da budete sentimentalni, ostrvski raj. Nai radnici, koji su
iveli od zemlje sa mnogo pasulja i neke vrste banana, sa kojima
se dobro postupalo, koji su imali redovno zaposlenje, bili su
sreni i zadovoljni. Na alost, tokom prolea prole godine, jedan
strani istraiva ruda otkrio je boksit ogromna nalazita
minerala, koji kao to znate, predstavlja sirovinu za elektrolitinu
proizvodnju aluminijuma. Vlasnik zemlje prodao je koncesiju i,
pre nego to smo se osvestili, strana kompanija se sruila na nas.
Kompanija, prividno brazilska, u stvari je samo kamuflaa za
jedno potpuno komunistiko preduzee, finansirano novcem
komunista. On zastade. Moda ne znate, ali na stratekim
ostrvima ove polulopte, posle odluke nacionalnog komiteta
komunistike partije June Amerike, bila je otpoeta kampanja
da se iskoriste manjinske grupe, da se izazove i podstie
nezadovoljstvo meu Crncima, Portorikancima, Meksikancima i
ostalima, a s namerom da se srue postojei reimi. I tako, ovde
na San Felipu, uobiajeni otrov poeo je nedavno da se iri...
priznata tehnika osloboenja; najpre nekoliko spektakularnih
demonstracija plemenitosti, onda optube zbog tlaenja,
podranih onim obeanjima o venom blagostanju za mase
to se neizbeno zavrava njihovim porobljavanjem. Nai su
ljudi uglavnom kreolci. Oni su kao deca, dobrog srca no lako se
dadu pokolebati, i neki su bili odvueni na onu stranu. Ali
karipski elemenat meu naim stanovnitvom je stvarno
zapaljen tom propagandom. Nema ih mnogo, ali su bili oduvek

56
nasilni, opasni. Jo gore, meu njima postoji neki podzemni
toboe verski kult, neka vrsta crnake maije, neverovatno
porone, koju smo dosad uspevali da priguimo, ali je ona sada
ponovo iskrsla i proirila se u klicu pokreta. Cela ta stvar je tako
tajna, krvno bratstvo, malo znamo o njoj, no mogu vam rei da je
to neto ega se treba plaiti. Ja, s mojim prijateljem Huanom
Riberom, efom policije, mesecima sam njihov glavni cilj. On
ponovo zastade. Zbog svega toga, kad sam se vratio, oekivao
sam neprilike, i to mnogo. Sada, meutim, posle savetovanja s
predsednikom, sa Riberom i ostalim plantaerima, video sam ta
nas oekuje neto mnogo ozbiljnije pokuaj dravnog
udara jednom reju revolucija. Izraz lica mu je postao tvri
dok je nastavio: Jue po podne izvren je odluan napad da se
likvidira Ribera. Njegov dip i njegov ofer bili su pretvoreni u
prah. Pravim sluajem on se zadrao u kancelariji i tako izbegao
unitenje. Sino je u mestu Torti dolo do ozbiljne pobune, pa je
zapaljena fabrika eera. To je samo poetak. Zbog toga smatram
da treba da idete.
Marej je utao, mislei na onaj zlokobni smeni par ljudi u
standardnom konfekcijskom odelu, bezizraznih lica i s lepim
mrkim torbama. Samo oni su bili dovoljni da opravdaju ono to
je Difris rekao njihova postojbina kao da je bila utisnuta u
itav njihov izgled.
Vi znai elite da mi pobegnemo?
Moram da se brinem za vau sigurnost.
Ne mogu da govorim za sestru Benli ree Marej.
Ali siguran sam da e ona misliti isto ono to i ja. Mi smo dobili
uputstva da s vama ostanemo mesec dana. U svakom sluaju,
ako vas raznesu u paramparad, biu vam potreban da vas
sastavim.
Ponovo nastade podue utanje.
Pa... Roberte. Difris prui ruku, jedva primetno se
osmehujui. Ako imate nekih roaka, molim vas obavestite ih
da sam vas opomenuo.
Kad ga je Marej ostavio, svetlost je bila poela da bledi, ali
on je oseao da mora da se okupa da bi se osveio. Bilo je
toplo, a mesec koji se upravo dizao pravio je blistavu putanju po

57
crnom somotu vode dok je Marej plivao prema otvorenom moru.
Odjednom, po tom srebrnastom sjaju on ugleda jo jednog
plivaa koji se kretao u istom pravcu malo ispred njega, i kad se
pribliio, on vide da je to Benlijeva
Plivala je prema sprudu, i on zapliva s njom. utei oni se
izvukoe na ravnu povrinu jedne stene Mada nita nije rekla o
njegovom iznenadnom pojavljivanju, Marej je oseao da je njeno
ponaanje malo omekalo, da je skoro ublaeno.
Vi se znai kupate u ovo vreme.
Da ... volim kad je mirno.
Oboje su utali nekoliko trenutaka, a onda ona odjednom
ree:
ao mi je to sam sino onako govorila. Bilo je to
apsolutno neoprostivo.
Zaboga ree Marej brzo. Ni najmanje. Ali. .. zato
ste bili tako uzbueni?
Ona odvrati pogled.
Nisam bila uzbuena. Zato bih bila? Samo brzo se
naljutim, i ponekad me to nadvlada. Ubudue u biti paljivija . .
Nemojte... molim vas upade on. Ovde vam je
veoma teko... i ponekad moramo pustiti oseanjima na volju.
Zaista? govorila je tihim glasom, i dalje sputenog
pogleda.
Naravno osmehnu se on. Bilo bi neprirodno kad to
ne bismo inili.
Da... govorila je veoma polako. Mislim da bi tako
bilo.
Onda je meu nama sve u redu ree on veselo. I, kao
jednom pre na Ostrvskoj kraljici, on prui ruku, nameravajui da
je umiri s toplim drugarskim stiskom. Ali ovoga puta, na
njegovo iznenaenje, ona brzo povue prste.
Marej jednostavno nije mogao da je shvati, ali je smatrao
da je pametnije da ne tera dalje. Umesto toga, posle kraeg
utanja, ree:
Aleksander je malo zabrinut za nas. I ispria joj
razgovor. Ako elite da odete, sada imate priliku.
udnovato, izgledalo je skoro da je to oekivala, jer naglo

58
odmahnu glavom, sasvim odluno.
Ostau. Ispoetka nisam htela. Ali sada... oseam da
moram.
Lice joj je bilo zamiljeno i oprezno. U stvari, na njenom
mladom licu, pa ak i u vitkoj prilici, bilo je neeg mirnog i
tunog. Oslonivi se na ruku gledala je na plantau, gde se, kroz
dakaranda drvee, tamna masa kue dizala prema nebu.
Izgledalo je da je to u njoj izazvalo neke loe slutnje.
Odjednom ona prekide utanje na najnemoguniji nain.
Jeste li ikad bili u Vermontu?
Ne odgovori Marej iznenaeno. Zato pitate?
Zato to mislim o njemu, ini mi se, jer sam ga videla,
nae selo, hou da kaem... umesto ovoga...
Marej je proitao njeno raspoloenje, osetio njeno oajanje,
enju za domom u njenom glasu.
Kaite mi ta vidite stade da je podstie.
Pa ... mislim da tu nema nieg neobinog ... samo jedna
jedina seoska ulica oiviena lipama, s radnjama, malom potom,
kovakom radnjom sa starim saonicama koje stoje pred njom i...
da pokaemo kako smo moderni. .. benzinska stanica s jednom
jedinom pumpom, crvenom naspram nagomilanog snega Onda
brda, zarasla u jele, i srebrne jele, duboko, duboko u snegu, koja
se pruaju miljama. Ima tamo jedna reka s drvenim mostom, a
iza toga bela crkva sa tornjem a pored nje parohijska kua. To je
bela kua u kolonijalnom stilu, stara preko sto godina. I tiho
dodade: To je moj dom.
utao je, jer je video i neto vie od malog crtea koji mu je
naslikala naavi u tome neoekivani klju njene linosti,
odgovor, u stvari, na ona shvatanja potenja i line dunosti,
jednostavnost ukusa i pogleda koje joj je nametnulo njeno
vaspitanje u seoskoj parohijskoj kui, i koje je bilo, usred naeg
pokvarenog i surovog vremena, osveavajue i jedinstveno. Ali,
pre nego to je mogao da progovori, skoro kao da eli da sprei
sve ono to bi on mogao da kae, ona naglo ustade.
Hajdemo. Da se malo bunemo.
Sili su sa stene, i sledeih pola sata ronili su i plivali u
dubokoj mirnoj vodi. Ona nije bila jaka plivaica, ali je ronila

59
lepo i dobro. Marej je uivao u njenom drutvu u stvari, sada
mu je bilo najlepe od kako je doao na ostrvo. Ona nije elela da
govori, a ni on. Izgledalo je kao da na dui ima neku duboku
strepnju koju je elela da zaboravi. Onda, na kraju, istrae na
obalu.
Poto su se obukli, idui putem, Robert je oseao
drugarstvo koje je ponovo bilo oivelo meu njima. I obradovao
mu se, vie nego to bi i poverovao. Ali kad su prelazili preko
travnjaka ka kui, ugledae gospodu Difris, koja je, ve obuena
za veeru, stajala na verandi. Ljupko maui lepezom od slonove
kosti, ona pozdravi Mareja udarivi ga preterano veselo po
ramenu. Odmah je video da je dobila posebno veliku injekciju.
Gde ste bili, nevaljale? Natali vas svuda trai. Potpuno
ste zavrteli glavu jadnoj devojci. Uite na koktel. I
snishodljivo, primeti Benlijevoj. I vi, bolniarko ... samo ovaj
put.
Robert oseti kako se Benlijeva ukrutila pored njega.
Ne, hvala.
Molim vas doite ree on brzo. eleo je da ona
prihvati, da se opusti.
Ona odmahnu glavom. Veselost je bila iezla s njenog lica.
Izraz joj je opet bio hladan.
Zbilja, vie volim da ne idem. Molim vas izvinite me.
I izgubi se preko verande i sporednim ulazom ue u kuu.
Gospoa mahnu obema rukama osuujui tu grubost.
Nije ba tako ljubazna ta vaa sestra. Uvek, kao to
kaete, orna za svau. Ona uze Roberta za ruku sa svojim
otrim, slatkim osmehom. Vi ste bar dragi... i ve, dopustite
da kaem, pripadate porodici.
Uli su u veliki hol gde su se Difris, Lamon i Natali bili
skupili na uobiajeni aperitiv. Nikad gospoa nije bila u
blistavijoj formi, dajui razgovoru notu veselosti. Onda, poto je
jo bilo vremena do veere, odjednom se uputi u salon prema
klaviru, sede i s ozbiljnim osmehom dade se na sviranje niza
trausovih valcera, koje je izvodila s improvizovanim
varijacijama i ogromnim poletom. Je li postojalo neto iza tog
neobinog raspoloenja? Marej nije mogao da pogodi. Njegove

60
su misli bile negde drugde, i dalje su bile kod Meri Benli, dok je
razmiljao o njenom udnom ponaanju, a najvie o onim brzim i
zagonetnim promenama u njenom ponaanju prema njemu.

61
 X

Sutradan je takoe bio jedan od naroito vrelih dana. Ni

daak vetra nije pomerao palmovo lie, a nepomino more bilo
je kao ogledalo. Grmljavina se oseala u vazduhu, ali nije
dolazila, osim to se pritisak poveavao. Ostrvo je izgledalo kao
da miruje, plovei u mekoj, neprirodnoj sumaglici. ak su i
guteri bili prestali da skau i odmarali su se dahui na stenama
okrenutim kopnu.
Posle podne, Marej je dugo trao po plai. Teko je bilo
trati po mekanom pesku, pa ga je znoj probijao na svakom
koraku, no oseao je potrebu da ode i da se iznuri. Ali kad se
vratio, nije se oseao nita bolje. Nesiguran i alostan poe
prema kui. Da Suzina kola, primeti, bila su parkirana na putu.
Onda, kad je uao u hol preko june verande, zau neko
komeanje na kraju, i kroz to zvuk nekoga u histerinim suzama.
Bila je to gospoa, sa Lamonom i da Suzom, koji su je drali
svaki sa svoje strane, trudei se da je stiaju. Reakcija od prole
noi, pomisli Robert kiselo, i pokua da neprimeen proe
stepenicama. Ali ga ona ugleda i pozva ga, i kad je priao, uhvati
ga za ruku.
Doktore ... doktore ... kakvo ludilo ... nikad neu ...
nikad to neu zaboraviti.
Gospoo, molim vas umirite se. Za svoje dobro ... radi
svojih nerava. To je progovorio da Suza, koji je neoekivano
izgledao zbunjen.
ta se dogodilo? upita Marej.
Nesrean sluaj... strana teta, ali sve je u najboljem
redu, niko nije povreen.
Da... da ... hvala bogu ... plakala je gospoa. Kakva
teta ... kakva strana nesrea ...
Lamon, s druge strane, pokua da je umiri, svojim
uzbudljivim francuskim jezikom, preklinjui je oigledno da se
smiri.
Ali ona nije htela da se smiri. Drei se i dalje za Mareja
kao da prelazi preko ivice neke stene, ona sve ispria brzim
francuskim jezikom. Anri, tihim glasom objasni:

62
 Da bi ga obradovala, za njegov povratak, da bi osveila i
ulepala njegovu sobu, onom nijansom plave boje, tako hladnom
kako je uvek voleo. I onu tavanicu, elela je da bude svee
obojena...
Robert nije znao ta to ona koga avola hoe. U
meuvremenu, gospoa ponovo zajeca. Ali najzad se umiri.
Stisak popusti, oni kapci poee da se sputaju.
Marej se okrenu da Suzi.
ta ste joj dali?
Morfin sulfat. Morao sam da dam neto jako. Gledao
je Mareja kao da se razumeju i tiho dodao: Na alost, kao to
sam vam rekao, navikla je na slabe doze.
Dok ju je posmatrao, nastavio je istim tihim glasom.
To ju je uzbudilo, vie zbog toga to je bila
dobronamerna. Evo ta se, tano, dogodilo. Gospoa je naredila
da se uredi soba njenog mua da bi ga srdano doekala kod
kue. Ti pokvareni radnici govorio je ljutito to su
bezobzirni, nikogovii, nisu osigurali luster. Pre pola sata, dok se
gospodin Difris odmarao, luster je pao. Sreom, ba u tom
trenutku on je bio ustao, i luster ga je za dlaku promaio, i on je
iv i zdrav.
Gospoa je i dalje mrmljala pospano, nerazumljivo.
Zar ne bi bilo bolje da je smestite u krevet? ree
Marej. Poslau vam bolniarku Benli da vam pomogne.
Marej se pope u Difrisovu sobu koja je na prvi pogled
izgledala prilino u ruevinama. Na tavanici je zjapila rupa a
dole, usred gomile gipsa, veliki metalni luster leao je slupan na
dnevnoj postelji. Benlijeva i Difris stajali su pored prozora, a
stara Tija Lucija istila je sav taj kr.
Dakle, doktore ... zatekli ste nas u malom neredu. No,
uskoro emo sve urediti.
Aleksander je govorio sa ironinom pribranou manjom
nego obino, ali je Robert video da je bio potresen. Benlijeva, s
ledenim izrazom na licu, stalno je gledala u oboreni luster, koji je
imao osnov od elika i morao je teiti dobrih stotinu kilograma.
Da je udario Difrisa, ovaj bi sigurno bio mrtav.
Imali ste sree. Zvualo je to glupo, ali Robertu nita

63
drugo nije palo na pamet.
Da. Verujem u svoju zvezdu. Difris to ree ozbiljno, a
zatim slegnu ramenima. Osim toga... sreom ... blagosloven
sam stalnom eu.
Bili ste ustali da pijete?
Samo sok od papaje. Vrlina .., kao to vidite .., donela je
nagradu.
Nastade utanje. Starica nedokuivog lica neprestano je
istila. Marej je gledao na rupu u tavanici.
Radnik koji je ovo uvrstio bio je vraki nepaljiv.
Nepaljiv? Moda, Difris mi: se udno osmehnu.
Sa druge strane, vi znate da ja sada ba nisam omiljen.
Robert pree rukom preko slupanog lustera. Tako neto
nije uopte mogao da zamisli, ako je to bila smicalica onda je to
bilo mudro, avolski mudro. Zautae. Onda se Marej seti zato
je doao gore.
Gospoa Difris je prilino uznemirena,.. ako biste mogli
da pustite bolniarku Benli na pola sata ...
Svakako ... odmah ... smesta. To mora da je bio veliki
potres za moju dragu enu. I pored vrstine njenog karaktera...
osetljiva i nena priroda.
Vratiu se ree Marej, izlazei u hodnik sa
Benlijevom. Stajali su tamo, u poluosvetljenju koje je dopiralo
kroz zatvorene kapke. Bolniarkino lice bilo je sitno i bledo, a
usne stisnute. Dugaak asovnik Koji je stajao u jednom
udubljenju otkucavao je sekunde pored njih.
Velika prljavtina ree on.
Da.
Jeste li bili s njim kad se to dogodilo?
Ne. ula sam tresak i uletela unutra.
utanje.
On izgleda dobro.
Da. Onda, iznenada ogoreno dodade: Trenutno.
Naravno ree Robert. Znam da mu prete... i da je u
opasnosti. No, mogao je to biti i nesrean sluaj.
Je li?
Da ree on smiljeno. Zar ne vidite... kako su

64
mogli da budu sigurni da e se on nai ispod lustera ... tano kad
padne?
Mogli su da budu sigurni. Oseanja su je najzad
savladala. Sve je bilo savreno udeeno.
Otkuda ste tako sigurni?
Marej je upitno pogleda. Sada su joj usne drhtale. Borila se
da se savlada. On najpre pomisli da mu nee rei. Onda se njene
ruke stegnue. Ona okrenu glavu, pogleda ga, ne njega, ve kroz
njega.
Neko je bio pomerio dnevnu postelju. Uvek je stajala
pored zida. Sigurno znam da je jutros bila tamo. Zaklela bih se.
Danas, svi ste dole ruali, a ja sam bila u svojoj sobi, i postelja je
bila postavljena tano pod luster.
Ona se okrenu i nestade, ostavivi ga da stoji u hodniku.

65
 XI

Te noi Marej se probudi iz nekog neobinog sna, smenog,

no udno uznemirujueg. U jednom ogromnom amfiteatru
punom odjeka dr Karington je drao govor punom skupu
udruenja lekara-hirurga, opisujui detaljno Difrisov sluaj, a
Robert je bio na katedri s njim kad je odjednom Benlijeva ustala
iz publike i viknula:
Operacija je uspela, ali je pacijent umro.
Okrenuvi se u postelji, Marej pogleda na svoj svetlei sat
bilo je pola dva i mada se ponovo zavukao u krevet, vie
nije mogao da zaspi, jer je jo uvek bio oamuen od magle i
svog tekog sna. Karington ga je naroito odredio da se stara o
Difrisu, i mada to nije ulazilo u normalan odnos lekara i
bolesnika, stavio mu u dunost da pazi da se ovome ne dogodi
nikakvo zlo. Bez sumnje su mu spolja pretili ali nije li se on
nalazio i unutra u opasnosti; je li Benlijeva imala bilo kakvo
opravdanje za svoj strah? ta se to deavalo ispod povrine te
udne i jezive kue? Bila su to pitanja koja su muila Roberta.
Soba, u kojoj je bila pomrina kao testo, kao da je
odjekivala od tiine, a ipak, kroz tu potmulu tiinu, osealo se
slabo utanje, pucketanje dasaka, tihi koraci u hodniku. Robert
je leao malo napregnuvi ui a onda, ne mogavi dalje da izdri,
razmaknu zavese protiv komaraca, ustade i tiho otvori vrata.
Na dalekom kraju hodnika gorela je slaba svea i pri tom
slabom osvetljenju on ugleda neku odevenu priliku kako hoda
gore-dole. Bila je to Tija Lucija. Mora da ga je odmah ugledala jer
mu, ne prekidajui svoj polagani kaluerski korak, mahnu
rukom, ozbiljno no ubedljivo, kojim ga je u isto vreme molila da
se vrati u sobu.
Pred kraj jutra Marej zaspa kratkim, nemirnim snom, iz
kojeg se probudio s neodoljivom potrebom za delovanjem. Celog
tog jutra je smiljao kako da nae odgovor na probleme koji su
poeli tako teko da mu more duu, i popodne mu poe za
rukom da ode neprimeen iz kue, pa pozajmivi amac poe
prema Ren Mari.
Ulice, u pripremi za poklade, bile su zakrenije nego inae.

66
Grupe kostimiranih igraa tumarale su po gradu, nosei
isprugane motke sa arenim zastavama, njiui se i previjajui uz
ritam bubnjeva. Gomila sveta ih je pratila, meu njima neke
uline prodavaice, koje su na glavi nosile posluavnike s
orasima, medenim kolaima, suvom ribom i zemikama od
tapioke. Tu i tamo zabijali su isprugane motke, da bi neko od
voa skoio na drveni sanduk pa odrao estok i strastan govor.
Onda bi pevanje postalo jo glasnije proroanske melodije od
kojih se Marej sav najeio. Oseao je neki nemir koji je izgledao
vei nego onaj koji se javlja kada se pribliava karneval. Drugo
to je Marej primetio. a to je bilo znaajno, bio je broj policajaca.
Niske ustre figure u sivosrebrnastim uniformama i s kratkim
karabinima prebaenim preko ramena stajale su u parovima po
uglovima.
Kafana Kod Fonseke bila je manje puna nego to je oekivao.
On sede za jedini dugaak sto i porui crnu kafu.
Je li tu gospodin arls Kalagan? upita kelnera kad
mu je ovaj doneo kafu
Kelner se osvrnu po kafani, zatim, kao da je iznenaen,
odgovori:
Eto, ne vidim ga ovde, On otkri zube osmehujui se u
znak da razume. Ali ne brinite, gospodine, odmah e on.
Svakako. Robert nije tu bio ni deset minuta kad se na
pragu pojavi visoka prilika koja zastade nemarno osmatrajui
prostoriju, a onda prie stolu, uze stolicu, protegnu noge i utke
se zagleda u Mareja parom neobino radoznalih oiju, koje su
nekako iskupljivale njegovo veliko, etvrtasto, bubuljiavo lice.
Bio je ri, guste kose, svetlih oiju i rie brade. Osim kaputa koji
je bio skinuo, i dalje je nosio isto ono ovla navueno odelo
znojavu koulju sa izrezom u obliku slova V, otvorenu na
visokim grudima, prljave pantalone i pocepane espadrile
Zovem se Marej poe Robert.
Znam, znam prekide ga Kalagan. - Rekla mi je.
Zautae.
ta pijete?
Domorodaki otrov erin, odgovori on ravnoduno i
klimnu glavom kelneru koji mu donese bocu pravog ruma. Posle

67
kraeg utanja on ree:
Ej, ne znate kako je proao ove sezone klub Grin Bej
Pekers?
Kad je Marej odmahnuo glavom, on je izgledao razoaran.
Ovde nikad ne vidim novine koje nisu stare dva meseca.
Veliki je to tim.
Prihvatajui i taj jednostrani poetak, Robert nastavi
razgovor.
Zanima vas ragbi?
Gledao je u Mareja radoznalo preko stola, dirnut bolom.
Hoete li da kaete da nikad za mene niste uli?
Kalagan ... Kalagan Katastrofa? Tri godine sam uestvovao u
amerikom prvenstvu. Ja sam onaj tip koji je pobedio 1951.
protiv drave Misuri u poslednjih petnaest sekundi poslednje
etvrti. Kau da je to bio najlepi udarac koji je klub Orend Boul
postigao u rezultatu. Strpljivo, kao da eli da objasni to sebi,
zakljui: Pekersi su me traili kad sam zavrio koled. Potpisao
bih da nisam doao u ovo ubrite.
Vi ovo nazivate ubritem?
Nita drugo. Pogledajte me. ta vidite? Prostainu.
Dvaput nedeljno maem maetom u poljima eerne trske. Onda
radim sa dinamitom sa momcima u rudniku. Ostalo vreme
provodim ovde u ovoj kafani. On ispi au da bi istakao tu
injenicu. Pazite, u poetku je bilo dobro. Kad smo ovamo
stigli, Nat i ja, poto smo pobegli i venali se u Majamiju, stari
Difris mi je dao zaposlenje na plantai. Zaista je bilo divno samo
da nije bilo jedne stvari.
Koje? upita Marej.
iveli smo u velikoj kui, s porodicom. To zvui fino i
lepo, ali to je dovelo do toga da se sve slomilo, to i gospoa
Difris. Od poetka je zarila u mene svoje kande, nisam bio
dovoljno dobar, bila je reila da slomi na brak i da me se otarasi.
Vilice mu se stegoe. Ali ja nisam s tim zavrio, ostau i
postarau se da sve to dokrajim.
Na prvi pogled Kalagan je izgledao kao skitnica, a i
govorio je pomalo udno, ali je Robert video da u tom oveku
ima neega mnogo vieg. Oi su mu moda bile krvave, ali su

68
oveka pravo gledale; moda je znao da srui nekoliko aa, ali
ih je uglavnom iznojio u poljima eerne trske i u rudniku; u
ramenima se nazirala borbenost, i estitost u ekinjastoj bradi;
ak i njegova tatina sadrala je naivnost koja je zadobila Mareja.
Nagnuvi se, on ga zapita direktno o nekim pojedinostima o
situaciji u Velikom Limbu.
Kalagan je za trenutak merio Mareja odozgo do dole. Onda
ree:
Vi traite odgovor na neto to bih i ja voleo da znam.
Ali ako odgovor postoji, onda ete ga nai kod gospoe.
Ko je ona?
Potie iz jedne stare kreolske porodice ... stare i propale.
Nije imala ni prebijene pare kad se udala za Difrisa pre etiri
godine.
Sada mora da je bogata ena.
Bogata? On mudro pogleda Roberta. Svakako,
Difris smrdi od para. Ali, bratac, on je vrsto dri.
Zato? On je plemenit ovek. I oigledno je voli.
Tja, stvarno je zacopan. Moda zato voli da je dri na
uzdi. Nekoliko puta se otrgnula otkako sam ja doao ovamo.
Jednom je bio veliki skandal, s nekim mladim Francuzom koji je
doao na ostrvo. ovek nikad ne zna na emu je sa tim Difrisom.
Lukav je. Moda je voli, moda je ponekad mrzi. I ta biva? Dri
je tamo gde eli... pod kontrolom.
Za trenutak Robert ne ree nita, trudei se da sve sastavi i
da shvati ta mu je Kalagan rekao.
Pa onda, ree on tu je Anri.
Ta crknuta riba. To je smrdljivko. Duan je po celom
ostrvu ... nije radio ni dana u celom svom ivotu. On je glina u
gospoinim rukama.
Zautae. Marej nije mogao da postavi poslednje pitanje.
No njegov ga je sagovornik osetio, jer ga udno pogleda.
Izostavili ste Natali. Moda bi najpre trebalo da vam
kaem, lepo je govorila o vama.
Robert mora da je malo pocrveneo, jer se Kalagan
osmehnu.
Ja je volim ree neno. Ona je drukija od ostalih.

69
Dobro dete. Ali e je ta gomila tamo unititi ako je ne odvedem.
Dok je govorio o njoj, tvrdoa s lica bila se izgubila. On
ponovi:
Moram je odvesti.
Zar ne bi pomoglo kad biste prekinuli s tim? Marej
klimnu na au na stolu.
Sada je Kalagan morao da pocrveni.
Pijem samo da mi proe vreme. Mogu da pijem, ali ne
moram. U velikoj sam formi. Sutra bih mogao da igram za
Pekerse. Onda dodade: Boe, varam samog sebe.
Zbog tih rei i naina kako ih je izgovorio, Robert oseti
toplinu prema Kalaganu.
Kalagane, zato prosto ne uzmete Natali i ne oistite se
odavde, oboje zauvek?
eleo bih to kad bih mogao, ovee, ali ak i kad bi ona
mogla da poe, to se ne moe uiniti.. jo ne.
Zato?
Kalagan levom rukom izvadi kesu sa seenim duvanom iz
depa na koulji, ovlai listi pirinane hartije i savi cigaretu.
Bie guve u ovoj siunoj republici, mnogo guve, i to
skoro. Razdvaja nas svega etiri dana od karnevala. Onda se
zastava die.
Koja zastava?
Stari srp i eki, ovee. Nemarno je izgovorio te rei.
Ovo je bio miran mali eerni kutak, koji je bogato i sreno
iveo od melase i domae rakije, dok nisu naleteli na rudnik
boksita tamo u zabaenom delu zemlje. Ima ga gadno mnogo,
nekome je potreban, a ovo nisu Sjedinjene Drave. Da
gospodine, gore u rudniku, u toku proteklih est meseci,
komunisti su potpalili vatru. Prema mom nagaanju predstoji
velika eksplozija.
I vi hoete da vidite sve do kraja.
Tja, bie veselo od Koreje se nisam mnogo zabavljao.
Osim toga, ja to nekako dugujem starome Difrisu. Uvek je sa
mnom lepo postupao. A on je taj koji e zaista dobiti svoje.
A ta je sa policijom? ree Marej. Video sam masu
policajaca. Dobro izgledaju.

70
 Dobri su. A Ribera, komesar, solidan je tip. Ali da li e
moi da zaustavi tu gomilu napolju... on tresnu cigaretu na
ulicu to, ovee, gledajte u bob.
Marej mora da je izgledao prilino ozbiljan, jer se Kalagan
odjednom osmehnu.
Sada znate, i ja vam uzvraam vae mudro pitanje.
Zato ne odete dok se jo moe otii?
Vidim da vam moja sigurnost lei na srcu ree Marej.
Ali i mene zanima Difris.
Dobro. arli razvue usta u osmeh i prui veliku
grubu ruku. Da se rukujemo za to.
Marej se rukova. Znao je da je nateran da dramatizuje sam
sebe, pa moda da u stvari i prekomerno dramatizuje celu
situaciju, i to nije mario. No nije bilo izlaza. Kalagan je imao u
sebi neeg, neeg grubog i nezavisnog, bezbrinog i toplog, to je
privlailo. Robert je video da je njemu u prirodi da od ivota
napravi podvig, da zauzme dranje i da se toga dri.
Sada moram da se vratim ree on. Ali voleo bih
da ostanem s vama u vezi.
Svakako klimnu arli glavom. Obino me ovde
moete nai. Pozovite me ako ne moete da doete u grad.
Telefon povremeno radi.
Kad je Marej ustao, on poe s njim do vrata. Napolju je
komeanje jo trajalo. Odjednom, dok su stajali, ugledae na
drugoj strani ulice dr da Suzu. Uspravan, dostojanstven i
upadljiv, iao je prema svojoj kui, dok se gomila razmicala da
ga propusti, a mnogi su ga pozdravljali. Posmatrajui ga
nemarno, Kalagan ree:
Jednog tipa ste propustili na naem pogaanju. A on je
prilian znak pitanja.
Popularan je Kod ove gomile ree Robert.
Zato da ne? On je njihov, lako nosi portugalsko ime, on
je stoprocentni isti Karib.
utke su ga posmatrali kako se penje uz stepenice i
otkljuava prednja vrata. Pre nego to je uao on se okrete i
podie ruku u znak dostojanstvenog zahvaljivanja.
Kako stei prijatelje i ostaviti utisak na ljude slegnu

71
ramenima Kalagan. Uzgred budi reeno, kad se vratite,
pozdravite Natali,
Rei u joj da je volite.
To sam i mislio.
On ponovo prui Mareju ruku i stegnu je. Ovoga puta je on
bio razneen.

72
 XII

Robert je polagano vraao amac, razmiljajui o situaciji,

ali nije stigao daleko. Kad je privezao motorni amac i iskrcao se
na obalu, tu ga je ekala Natali.
Mislila sam da ste mi prijatelj.
Jesam odgovori on kratko, jer nije bio raspoloen za
njene kaprice.
Pa zato me onda niste poveli u grad?
Imao sam posla ree Marej. S vaim muem, alje
vam sve svoje pozdrave.
Ona ga nepoverljivo pogleda, ali pomalo umirena. Dok su
ili prema kui, ona ga uhvati za ruku.
Celo popodne sam ostavljena. Izgleda da su svi nestali.
Bilo je opet nekih nemira preko u Leomelu na Severnoj obali, a
pria se i o generalnom trajku.
Te vesti kao da je nisu muile, vie se brinula za svoja
oseanja.
Kaite mi, dragi Bobe, je l' arli zaista lepo o meni
govorio?
Rekao sam da jeste.
Zaista lepo.
Mnogo lepo.
Ona se osmehnu, poto je njena tuga bila konano
odstranjena i pribivi se uz Mareja, poloi mu glavu na rame dok
su prilazili terasi.
Veliki pajac. Kaite mu da u, ako ne pazi, pobei s
vama.
Neete. Vi pripadate arliju.
U tremu se izbavi i poe gore da vidi Benlijevu. Kao i
obino, bila je u svojoj sobi. Ovoga puta nije itala, ve je stajala
pored prozora. Okrenula se kad je on uao, sa takvim pogledom
nemog bola on je nagonski upita:
ta nije u redu?
Ona pokua da zadri rei, ali nije mogla. Tihim glasom, ne
gledajui ga, ree:
Zar niste mogli da zadrite svoje ljubavne pustolovine

73
za mrak? Kad samo ovek pogleda, vas lekara, kako ste se
ponaali dok ste ili stazom ...
Ona se okrenu. Video je da drhti. ta joj je potrebno da
toliko pada u vatru? On oseti kako i njega obuzima vruina.
Zar niste malo nepravedni? ree otro. Natali je
jedna nesrena, zbunjena ena. Gospoa je oigledno mrzi. ivi
ovde odseena od svega posle neuspelog braka i toliko drugih
neuspeha. Ona je teak sluaj. Potrebna joj je panja.
A vi ste svakako spremni da joj je pruite.
Da obrecnu se on. Jesam.
Za trenutak Marej poele da joj ispria o svojim naporima
da dovede u red Natalin brak. Ali ga neto zadra. Posmatrao ju
je s negodovanjem dok se borila da se savlada, zarivi svoje bele
zube u donju usnu.
Ma kako bilo njeno raspoloenje, ono joj jenateralo rumen
u lice i sjaj u oi. On odjednom poele da je uhvati za ramena i
da je urazumi.
ta to mari? ree ona najzad, mada jo uvek teko
diui. Imam neto mnogo vanije da vam kaem.
I ja vama upade Marej. Ljut to ga je pogreno
procenila, to su njegovi postupci pogreno protumaeni, to je,
uglavnom, stalno bio pogreno shvaen. Oseao se jo gore zbog
oseanja koje je prema njoj gajio, tog uzburkanog oseanja zbog
kojeg je oseao u sebi neku slabost, slabost od elje da je vrsto
stisne, da joj zabaci glavu i da potrai odgovor u njenim oima.
Zbog toga progovori s iznenadnom gorinom.
Zahvaljujem vam na stalnom omalovaavanju i
okrivljavanju. Ali mi se ini da ste vi zaboravili nae poloaje. Ja
sam sluajno ef. Ako jo ima vremena da stignete onaj brod u
Havani, mislim da treba da ga uhvatite.
Hoete, znai, da me se oslobodite?
Nije stvar u tome. S obzirom na to kako se ponaate, bilo
bi bolje da odete odavde.
Nije odgovorila ve ga je gledala bolno utei, kao da eli
da proita njegovo lice. Najzad, s umornim kretanjem, pade
pored prozora na kau i oslonivi ruku na prozorsku dasku
nasloni lice na ruku.

74
 Neu da idem ree ona tihim glasom. Naroito ne
posle dananjeg popodneva. ekala sam ... ekala sam i ekala
da vam kaem.
ta se desilo?
Sada je bila jako bleda, a izraz napetosti jo je jae isticao
svu finou i nenost obrisa njenog lica. Ona duboko uzdahnu i
dobaci mu kratak pogled.
Kad ste otili u Ren Mari, poe ona gospodin
Difris se odvezao automobilom u Leomel. Tamo su bili zapalili
eeranu. Nisam elela da ide, ali je on bio uporan ... bio je
ugovorio da tamo odri konferenciju sa Riberom i ostalim
plantaerima. Kad sam ga ispratila, gospoa me je zaustavila na
stepenicama i zapitala me da li sam krenula u etnju. Rekla sam
da jesam, jer sam imala nameru da idem, ali kad sam dola u
svoju sobu, osetila sam umor i umesto toga izila sam na balkon i
legla u pletenu naslonjau. Ne znam koliko sam spavala ..
probudili su me glasovi. Gospoa i Lamon bili su ispod mene na
verandi.
Gde je Marej? pitao je Lamon.
U gradu, odgovorila je gospoa,
A bolniarka?
eta.
Benlijeva vrsto pogleda Roberta.
Nisam prislukivala ree ona. imala sam nameru
da uem i da zatvorim prozor kad sam ula Lamona kako
govori:
Onda to mora odmah da se izvede?
Da, rekla je gospoa. Vremena nema mnogo.
Posle toga su zautali. Onda je Lamon kazao:
Plaim se. Tako brzo posle one stvari. Izgledae loe.
Glupost, rekla je gospoa. To je savrena ideja, nikad
nismo nita bolje mogli da izmislimo, ... genijalan potez.
Izgledae najprirodnija stvar na svetu.
Naroito ako Marej bude dao uverenje, sloio se Lamon.
To nee biti teko. On je jedna... Benlijeva se ugrize
za usnu .. . mlaa budala koja sve veruje.
Ne zaboravi da ja traim svoj deo, rekao je Lamon.

75
Nee on sve dobiti.
Zabranjujem ti da govori takvim reima On je velik
ovek, velika dua.
Prevelika, promrmljao je Lamon. ta misli, ko je on? i
glasom punim optube sa svoje strane nastavio je: Ti si se teko
kompromitovala kod njega Trebalo je da bude opreznija... u to
vreme. Osim toga, on zaista ne mari za tebe. Verujem da te
jednostavno iskoriuje.
Nemoj tako da govori, Anri. Gospoa je govorila otro.
On mene voli. A ja.. . verovala bih mu celim svojim ivotom.
Lamon je neto tiho rekao to nisam mogla da uhvatim.
Onda je dodao:
Pa, svejedno, Kai kako e to biti.., moram tano da
znam.
Napregnula sam ui, nastavi Benlijeva ali su oni
poeli da razgovaraju tako paljivim apatom da jednostavno
nita nisam uhvatila. Ali i onoliko koliko sam ula bilo je
dovoljno. Nisam se usudila da se maknem iz straha da ne
doznaju da sam sluala. Reila sam da tamo ostanem dok se ne
vratite... a vi ste tako dugo ostali...
Prestala je da govori glasom koji je bio skoro neujan, i
posle je ostala potpuno mirna i tako pognuta kao da je iscrpena
naporom zbog ponavljanja razgovora koji je prislukivala, tako
da je Mareju bilo ao. Vie nije eleo da joj nanese bol, ve da
prui ruku i da uhvati njenu koja je leala, mirna i tiha, na
njenom kolenu i da je poverijivo stisne u svoju. Ali on to nije
mogao da uini, mada je sada bilo vie nego ikada potrebno da
se dre zajedno u razumevanju i drugarstvu. Neprilika koju je
pretpostavljao dok se vraao u motornom amcu dobila je
konkretan oblik. Bila je tu i bila je gora nego to se plaio.
Nastalo je dugo utanje.
ta iz toga izvodite? upita on.
Neto zlo. Bila je duboko uzbuena. U oima su joj
bile suze. Na poetku sam to oseala. A sada sam sigurna.
Moda gospodinu Difrisu prete i spolja. Ali prava opasnost je
ovde, u ovoj kui ovde oni nameravaju da ga ubiju, I hoe
nekako da i nas u to upetljaju.

76
 XIII

Aleksander se vratio u pola sedam. Policijski komesar je

bio s njim. Na dan svog dolaska Marej nije obratio mnogo panje
na Riberu, ali sada, poto su izmenjali nekoliko rei, bio je pod
snanim utiskom. Komesarova mrava mala prilika odavala je
vojniku vrstinu, a izraz njegovog otrog, tamnog lica bio je
inteligentan. Izgledao je hrabar i poten ovek, i on i Difris bili su
neobino ozbiljni kad su uli i skoro su se odmah uputili u
Difrisovu radnu sobu.
Dok su bili gore, Robert je etao po verandi, pitajui se po
stoti put ta da radi. Da li je Beniijeva dobro ula gospou? Da li
su njene sumnje bile opravdane? Njeno duevno stanje je, znao
je, bilo jako napeto, ali je ona u sutini bila zdrave pameti i dobro
uravnoteena. Svakako je moralo biti neeg bitnog u njenom
strahu.
Pa, i tako, ta da preduzme? Kako da doe Aleksanderu sa
tim to je uo i da mu jednostavno kae: Vaa ena i njen roak
pokuavaju da vas ubiju? Nemogue. Tu optubu nije mogao da
izrekne. Osim toga, on je gluv za to. Nekoliko puta je pokuao da
ubedi Aleksandera da, treba da preduzme posebne mere
sigurnosti, a ovaj ga je uvek sasluao sa istom ozbiljnom
ironinom blagou i davao mu isti onaj ironini odgovor:
Prijatelju moj, zahvalan sam ... ali ako ovek u mojim
godinama ne moe da se stara sam za sebe. ..
Ne, nita se nije moglo uiniti, ve samo ostati na oprezu,
poveati budnost i ekati. Neto uskoro mora da se dogodi,
govorio je Robert sam sebi. To neizdrljivo oseanje bliske
opasnosti, o tome da ivi u privremeno obustavljenoj ivosti na
ivici vulkana, jednostavno nije moglo da se nastavi.
No sutradan, i opet sutradan... nastavljalo se. Napetost se
stalno poveavala gospoa se kretala u stanju prikrivene
napetosti, Lamon se manje obuzdavao ali je potiskivao svoje
uzbuenje, Natali je bila razdraljiva i utuena. Tija Lucija, stalno
na strai, govorila je sama sa sobom. Difris je jedino zadrao
svoje normalno panaanje.
Onda, ujutro treeg dana dolo je do sloma i tog naina

77
ivota.
U poetku je sve izgledalo kao obino. Siavi dole, Marej
je iziao na verandu. Dan je opet bio oblaan, pun teke omorine
i pretee grmljavine. Predskazanje ponovne oluje osealo se u
vazduhu. insekti su zujali i kovitlali se u vazduhu, a u udaljenoj
movari abe su ve bile poele da krekeu. Imanje je izgledalo
izumrlo neki ljudi su jo radili, ali drugi su bili prili trajku
ak su i deca bila neobino tiha.
Aleksander je iziao rano. Pred tremom je stajao fantastini
uti rols i ekao ga. On se uporno njime vozio, vie je voleo ova
kola nego neugledni poluteretnjak to je bilo tipino za njega.
Dok je Marej stajao na verandi, on se pojavi, sve i doteran
u platnenom odelu.
Hoete li da poem s vama? upita ga Robert.
Ne, prijatelju moj.. . danas morate da izmislite neto da
ovde budete od koristi.
Kad ete se vratiti?
Tek kasno popodne.
Onda pazite na sebe.
U Aleksanderovom oku zaigra podrugljiva iskra.
Doktore, kao kotlananin, bez sumnje poboan, od
ranog detinjstva, znate da je napisano u Bibliji ... da onaj ko
drugome jamu kopa, sam u nju pada. Jednom reju, nisam bez
nade.
On klimnu glavom i ue u automobil.
Marej ga je posmatrao kako odlazi putem, a onda ue na
doruak. Nalivao je drugu olju kafe kad Natali sie u kunoj
haljini. Njena pojava u ovo vreme bila je krajnje neobina. Ona
odmah ree:
Gospoa se od jutros ne osea dobro. Roza, njena
sluavka, kae da je bolesna i da mora ostati u krevetu.
Ovo je, bar, bila novost. Robert je razmiljao: je li to neka
nervna kriza, ili mamurluk od preterano jake injekcije? Ili se jo
neto krije iza toga?
Da joj nije nakodila vruina? upita on obazrivo.
Svakako nije. Onda dodade s ustezanjem. Roza
izgleda jako uzbuena.

78
 Marej nije mnogo polagao na Rozu, bezobraznu malu
sobaricu, sasvim drukiju od ostale posluge. Ali Natali je
izgledala zabrinuta.
Zato ne uete da je vidite? predloi on.
Otii u kad se obuem.
Biu u mojoj sobi ako vam budem potreban.
Kad je Natali otila, on se pope u svoju sobu u nameri da
pone nedeljni izvetaj Karingtonu. Prolazei pored
Aleksanderove sobe opazi Benlijevu koja je bila tamo i spremala
pokazujui svoju preteranu i strasnu potrebu za redom sa istom
onom energijom koju je upotrebljavala da skrene tok svojih misli.
Tija Lucija je bila s njom, nedokuiva kao uvek, razgovarajui
sama sa sobom tiho kao obino.
Stigavi u svoju sobu, Marej izvadi nekoliko listova hartije i
primae stolicu uz stari orahov pisai sto. Ali kad je seo, nije
mogao da se usredsredi. Misli su mu se stalno vraale na
gospoinu bolest, koja je bila utoliko udnija, s obzirom na to da
je, u redovnim prilikama, kad je bila uzbuena ili kad je oseala
mamurluk, to bilo veto skrivano od ostalih lanova
domainstva. Onda, pre nego to je prihvatio pero i hartiju, vrata
se otvorie i ue Natali.
Upravo sam bila kod nje. Roza me je zamolila. Uopte
ne izgleda dobro.
Glas joj je zvuao varljivo.
Hoete li da je pregledam?
Ja sam to predloila. Ali ona trai dr da Suzu. Trai da
odmah doe.
U tom sluaju, bolje je dovesti joj ga.
Da ... pokuala sam da telefoniram. Ali telefon u Ren
Mari ne radi. Ona zastade u nedoumici. Poslau Matea
motornim amcem.
To je najbolje to se moe uiniti.
Kad je otila, Marej je sedeo gledajui prazne listove hartije
na pisaem stolu, trudei se da povee sve dogaaje. ta je to
znailo? Je li to bilo ratno lukavstvo da bi se prikrila neka lukava
i podmukla namera? Gospoa je moda bila narkomanka, no
njen fiziki izgled je u svakom sluaju odavao jaku i ivahnu

79
enu. Prosto mu nije ilo u glavu to da se tako iznenada
razbolela. No Natali, koja je imala malo razloga da brine za svoju
maehu, izgledala je iskreno zabrinuta kad je razgovarala s njim.
Pa, bar e doznati istinu o svemu kad stigne da Suza.
Domorodaki doktor pojavio se, meutim, tek posle
podne, jer nije bio kod kue kad je Mateo doao u Ren Mari.
Odmah je otiao u gospoinu sobu i dugo je tamo ostao. Poseta
se tako prekomerno produila da su se Mareju vratile sumnje.
Ali se doktor najzad pojavi i, s crnom torbom u ruci, polako sie
niz stepenice u veliko predvorje, gde su ga ekali Natali i Marej,
dok se Lamon, koji je doao sa plantae posle ruka, nemirno
kretao u pozadini.
U predvorju sa tavanicom od debelih greda i sa kapcima
zatvorenim zbog vruine nikad nije bilo naroito svetlo, ali je
danas bilo mranije nego obino. Da Suzino lice je bilo u senci
dok im je prilazio, pa ipak je njegova bleda, ukoena i zatvorena
prilika, s udnom, neverovatnom odsutnou u oima, pruala
sliku koja je Mareja naterala da se uspravi na stolici. Bilo je to lice
potpuno zanetog oveka, koje je ostavljalo utisak da on hoda u
snu. I kad je kroz svoj zanos postao svestan ostalih, samo je
zahvaljujui gvozdenoj volji naterao sebe da se vrati u stvarnost.
ta se desilo? upita ga Robert.
Stojei uspravno i ukoeno, kao da je zategnut do granica
svojih mogunosti, s crnom torbom u jednoj ruci, a drugu,
oigledno da bi se pridrao, poloivi na ivicu tamnog hrastovog
stola, nije odmah odgovorio. Onda, odjednom svestan toga
pitanja, osmehnu se.
Oprostite mi. Trenutna nesvestica. Celog dana sam na
nogama... a u stvari i skoro celu prolu no. Toliko je bilo
ranjenih u tim uasnim neredima u Leomelu. Njegov dah,
odjednom iscrpen, dopirao je sa itanjem. Gospoa ima
groznicu... nita ozbiljno.
Svakako je razlog morao biti u umoru to je, u naporu
da povrati uobiajenu utivost, njegov osmeh postao ukoen,
nalik na nepominu grimasu kao u maske, koje kao da nije
mogao da se oslobodi.
elite li da sprovedete neko leenje? Ako elite, rei u

80
bolniarki Benli.
Naravno da elim odgovori on uzdrljivo, i dalje
utivo, no kao da ga je Marejeva upornost vreala. Ali
gospoa vie voli da se o njoj stara jedna kaluerica. Udesiu to s
nastojnicom kad se vratim u Ren Mari.
To je izgledalo potpuno prirodno od poetka je bilo
jasno da gospoa nije podnosila Benlijevu. U isto vreme, Robert
se oseao nekako neodreeno nezadovoljan.
Jeste li sigurni da ne elite da ja na nju malo pripazim?
ree on.
Da Suza odluno odmahnu glavom. Izgledalo je da se
potpuno povratio. Izraz lica mu je bio bezizrazan, glas bez
ikakvog oseanja.
Zahvalan sam vam na zalaganju, ali gospou nipoto ne
smemo uznemiravati. Ona je, u stvari, u veoma napetom
nervnom stanju, i eli da bude sama ree, pa dodade:
Sestra e dobiti od mene sva uputstva. A ja u veeras ponovo
doi. Moda u doi kasno ... jo uvek sam veoma zauzet...
On se pokloni i poe prema vratima, koja mu Lamon s
nekom uurbanom pokornou irom otvori. Obojica pooe
prema automobilu.
Marej nagonski baci pogled na Natali trudei se da otkrije
njenu reakciju na da Suzina samovoljna uputstva. Oigledno nije
smatrala da su neobina, jer nije nita napomenula, osim to je
rekla da mora da ide da naredi da se spremi soba za sestru. Kad
je otila da se o tome potara, Robert se pope gore i stade
neodluno pored prozora na stepenitu razmiljajui u sebi
najpre o jednoj a zatim o drugoj stvari, ne uspevajui da doe do
zadovoljavajueg zakljuka. Dole, na prilazu, da Suza i Lamon
su jo razgovarali. Iz ove take posmatrano, nepomina, skraena
figura da Suze prvi put je nekako udno opasno izgledala. A
moda opet samo u mati, Anri je izgledao svladan onim to mu
je doktor saoptavao. Utisak je bio trenutan, jer uz zadnji
zapovedniki pokret da Suza ue u automobil i krete, no taj
utisak je pogodio Mareja s bolnom otrinom udarca noem. U
isto vreme. kao da oznai to oseanje, nebo se smrai, a s one
strane zaliva iznenada dopre daleki tutanj grmljavine. Ali je li to

81
bila grmljavina? Ponovljena, imala je otar isprekidan zvuk
puane paljbe.
On se nestrpljivo okrenu. Ta uzbuena matanja niemu
nisu sluila. U naporu da se pribere, vrati se izvetaju, jo uvek
nedovrenom u njegovoj sobi. Ali nije zavrio vie od jedne
stranice kad zau telefon kako dole zvrji. Zvuk je bio tako otar i
neoekivan, posle tako dugog prekida telefonske veze, da je
obuzet ljutnjom, nervozno poskoio. Morao se uzdrati da ne
sleti dole. Trenutak kasnije Benlijeva zakuca na vrata.
Javio se gospodin Difris. Upravo je telefonirao iz
Leomela. Zamolio me je da vam kaem da ima jo mnogo posla.
Reio je da tamo provede no
Robert je upitno pogleda.
Mislio sam da je telefon u prekidu.
Sa Ren Mari jo uvek jeste. Ali izgleda da je linija za
Severnu obalu ispravna.
Je li Aleksander dobro?
Da Rekao je da vas ubedim ona zastade. Morala
sam da pomenem gospou. Ali, naravno, nisam ga ni najmanje
uzbudila.
Ponovo zavlada utanje. Ispod tamnih trepavica, skoro
pokorno, ona mu dobaci osmeh koji kao da je govorio: Zar
moramo da se svaamo? Svakako su sada bili jedno drugom
potrebniji nego ikada.
ta vi o svemu tome mislite? upita je on
Ta iznenadna bolest.
Ne znam ... odgovori Benlijeva. Izgleda tako
neoekivana, i emu sva ta tajnost?
Ona poe nemono, dosta iznenadno, ali zastade na pragu,
kao da je oseala da treba da ode ali se nije mogla privoleti na to.
Neka bezvoljnost u njenom dranju, jedva primetna oputenost
njenog gipkog stasa, sve to izazva njegovo srce da pohrli k njoj,
Ponovo je morao da se bori s onom iznenadnom ludom enjom
da joj prie, da je privue vrsto uza se i da joj, pridravajui je
rukom podigne glavu i duboko i nemo pogleda joj u oi.
Sluajte ree naglo. Ovaj rad nas oboje unitava.
Hajdemo malo iz kue.

82
 Njeno lice, koje je bilo bledo i napregnuto, ozari se.
elela sam da iziem. Ali nisam htela da iziem sama.
Oni sioe niz stepenice i proavi kroz tiho predvorje
izioe. Okrenuvi se od mora, uputie se do kraja puta za
plantau jer je Marej smatrao da nije sigurno da je vodi dalje.
Na vidiku nije bilo ni ive due osim jedne seljanke koja se
vraala sa pijace, bosonoga, nosei cipele na glavi a gasnu lampu
u ruci. No u toj skoro sveoptoj praznini oseao se nagovetaj
opasnosti. Teak i zaparan vazduh bio je zaguljiv, i Marej je
video lepo sitne grake znoja na gornjoj usni Benlijeve, ali etnja
joj je prijala. Izmenjali su jedva po neku re, ali kad su se vraali,
ona ga pogleda pravo u oi i, prvi put poslednjih dana, na
usnama joj se ukaza nagovetaj osmeha.
Sad je mnogo bolje. Hvala vam to ste ovo predloili.
Marej ne odgovori. No bio je svestan da je etnja i njemu
isto toliko koristila kao i njoj. U sadanjem njenom prisustvu, ak
i onda kad je utala, bilo je neega to on u ivotu jo nije bio
iskusio. Bilo je neko oseanje zajednikog identiteta, nekog
zraenja vrstine i razumevanja koji su ga jaali i podravali,
ublaili njegovu napetost, uinili ljudskijim njegov pogled na
svet.
Sada je bilo skoro est sati. Za vreme njihovog odsustva
sestra je bila stigla motornim amcem Robert je proao pored
nje na gornjem odmoritu, mala kaluerica, mirna i sposobna na
izgled, u beloj tirkanoj kapi i plavoj odei svoga reda. Dok je
prolazio pozdravivi je, ona je oborila glavu i stajala po strani sa
skromnom uzdrljivou, oiju oborenih na pod. Njeno prisustvo
kao da je vratilo oseanje estitosti i poverenja, uinivi
nekodljivim i smanjivi svu mranu zbrku koja se nadvila nad
kuom. Poavi da se tuira bolje raspoloen, pomisli da je
moda preuveliao strah i sumnje u toku poslednjih dvanaest
asova. Gospoa Difris, na kraju krajeva, nije bila njegova
bolesnica, niti se stanje njenoga zdravlja njega ticalo. Zato da se
brine zbog tueg posla. Da Suza je rekao da e doi kasno uvee.
Uvreen u svom strunom ponosu zbog toga to nije bio upitan
za miljenje, Robert rei unapred da ga ne eka. Neka vodi sluaj
onako kako smatra za potrebno Marej je znao da je da Suza

83
dovoljno sposoban da ga vodi.
No svi njegovi napori da sam sebe ubedi nisu urodili
plodom. Dok je sedeo pored otvorenog prozora u svojoj sobi u
elji da se rashladi pre nego to ue da radi, prilika doktora
Kariba sve je vie i vie rasla pred njim i zagospodarila je svim
zbivanjima u njegovom duhu. I dok su svici svetlucali fosfornom
svetlou u gustom plavetnilu noi, on ga je video pred sobom u
svoj njegovoj protejskoj sloenosti umiljat i privlaan dok je
avrljao o aju, zatim ozbiljan i paljiv dok je pokazivao
prednosti svoje ordinacije, onda ponosan, dostojanstven i
izvanredno nadmen dok je iao preko Velikog trga kao neki
domorodaki Napoleon, usred uzvika gomile i, naposletku,
nepodnoljivo napet, ali hladan, tvrd i odluan kad je danas
popodne stajao s Lamonom pored automobila. Ma u kakvoj
svetlosti da ga je posmatrao, u svim tim manifestacijama, jedno
je ostalo oseanje neke tajne i neobuzdane snage.
Na ovome mestu Marej prekide razmiljanje. Moda e
sutranji dan baciti vie svetlosti na tu zagonetku. Sutra je bio
prvi dan poklada.

84
 XIV

I sutra je dolo. Bio je to jo jedan vreo dan. Kad je Marej

otvorio kapke, bakreno sunce ve je sijalo na lepljivom nebu, a
iza grebena zaliv se rastapao od hiljadu bronzanih odblesaka.
Dok se oblaio drozd poe da ponavlja svoj krik sa grane
dakaranda drveta, koji je oveka dovodio do ludila.
Dole, Natali je ve bila ustala i sedela je za stolom ekajui
ga.
Hou da pregledate gospou.
On se zaustavi.
Sada? ree.
Najpre popijte kafu. Posle emo odmah gore.
Marej sede. Video je da je zaista zabrinuta.
Jeste li je videli odjutros?
Jesam.
A da Suza?
Sino je kasno dolazio i jutros ponovo. Nije rekao nita
to bi imalo nekog smisla ... samo da e ponovo doi u podne.
Ali poto je otac odsutan, ja ne mogu da ekam ... morate mi
pomoi. Sam bog zna da nemam nikakvog razloga da volim
gospou, ali na kraju krajeva, iz iste pristojnosti.
Zautae.
Mislite li da joj je gore?
Namrtivi se, nekim udnim, napetim glasom, Natali
dade ovaj odgovor:
Mislim da umire.
Zgranut, Marej je dobro pogleda, s nevericom ali neto u
njenom izrazu lica ne dade mu da joj postavi pitanje koje mu je
bilo na jeziku. On ispi poslednji gutljaj kafe.
Priekajte ovde ree on ustajui. Pronai u
bolniarku Benli, pa emo zajedno otii.
Tri minula kasnije Marej zakuca na gospoina vrata i ue s
Benlijevom. Posle spoljanje svetlosti u sobi je bio polumrak, ali
kad su se Marejeve oi privikle na tamu, on vide da je to velika
soba, izvanredno nametena u francuskom stilu, s obojenim
nametajem i mnogim ogledalima, enska soba, ukusna i

85
otmena. Pored iroke, pozlaene postelje, s brojanicom u
rukama, miui usnama u tihoj molitvi, sedela je mala sestra.
Ona ustade kad je Marej uao, ponizno, no u dranju oseao se
nagovetaj protesta dok je prilazio gospoi.
On odmah opazi, skoro po nagonu, da je njena bolest
akutna. Leala je, bacajui se nemirno, hvatajui lanene arave,
mrmljajui u tihom zanosu. Izmerivi joj temperaturu imala je
preko 40 poe metodiki da je pregleda. Preko Benlijeve
postavljao je kaluerici pitanja, na koja je ova odgovarala,
pomalo nedobrovoljno, no oigledno tano. Bila je to kulturna
ena koja je govorila malo engleski, pa je tim jezikom jasno dala
na znanje da ona prima uputstva samo od dr da Suze. Robert se
najzad ispravi i poe do malog ukraenog umivaonika da opere
ruke. Dok mu je pruala runik, on je upita za leenje.
Izvravam doktorova nareenja.
Tako.
I uveravam vas da su u svakom pogledu korektna.
Naravno ree Marej. Vi znate da treba da uzima
mnogo tenosti.
Razumem. Ali to je teko. Kad joj ponudim au, ona je
odgurne.
Ona je u zanosu ree Marej odseno. Morate se
postarati da pije.
On dade znak Benlijevoj i oni izioe iz sobe.im su se
nali napolju, dok su jo bili na stepenitu vrata se iza njih
zatvorie i oni zaue tiho kljocanje kljua koji se okrenuo u
bravi.
Pa, ree Robert mi smo svoje obavili Ona je
pristojna mala dua, ali je da Suza oigledno njen zatitni svetac,
Benlijeva ga je ozbiljno posmatrala.
ta je?
Ja sam hirurg, ree joj Marej i nisam poznavalac
tropskih bolesti. Ali zakleo bih se da ima koleru. Naglog
karaktera.
Ona ga je dalje gledala, s izrazom uznemirenog ispitivanja.
Zato bi on onda rekao da je to samo groznica?
Nemam pojma. Ona je beznadeno bolesna.

86
 Neto moramo uiniti... brzo... ne moemo samo stajati i
ekati.
Da ree on polagano. Ali nita ne moemo uiniti
bez da Suze. On pogleda na sat. Tek je devet sati... a on
nee doi do podne... moramo ga odmah nai.
Telefonska linija sa Ren Mari je jo uvek u kvaru. Natali
je odjutros pokuala da telefonira.
Izgleda da je pred njima bio otvoren samo jedan put za
akciju. Iznenada odluivi on ree:
Uzeu poluteretnjak i idem da ga odmah dovedem.
Ona plahovito mahnu rukom.
Molim vas, dopustite mi da poem s vama. Molim vas.
Ovde sada nisam potrebna. Govorila je malo zadihano. I
zaista... ja... ne volim da ostajem sama ovde... u ovoj kui.
Marej je oklevao. Na kraju, elei da ona bude s njim, on
pristade.
Dobro ree. Idemo.
Siavi dole on ree Natali ta namerava da uini, i za pet
minuta bili su u poluteretnjaku na putu u Ren Mari.
Iz poetka su se prijatno vozili drvoredom kroz plantau,
ali im su izbili na glavni drum, morali su da uspore zbog dugog
niza kola s visokim tokovima i velikim otvorenim niskim
rudnikim kolima, na kojima su se vozili domoroci u prazninim
odelima. U uzbuenju to je zatekao gospou tako bolesnu,
Marej je potpuno bio zaboravio poklade. Ali poklade su ve
poele, stvarno. Mnogi koji su prolazili bili su jednostavno
sveano raspoloeni, maui i pevajui, i ve uglavnom pijani od
domae rakije, ali bilo je i drugih, gomila mladih kavgadija
natrpanih u kamione, koji su ih mrano gledali. Neki su se bili
obeleili zloslutnim znakom, polumesecom, ispisanim nekom
crvenkastosmeom biljnom bojom, na levom obrazu. Jasno je
bilo da ne idu na zabavu. Praina se dizala u oblacima koja je
guila, sunce je peklo, i Marej uskoro poe da krivi sam sebe to
je bio tako glup i nije uzeo motorni amac.
Meri Benli, meutim, koja je sedela pored njega, nije se
alila, nije prigovarala. Ba je dobra, pomisli Marej nikad nije
opazio da ali sama sebe, a uvek je i na sebe poslednju mislila.

87
Odjednom, dok je o tome razmiljao, jedna dublja rupa na
neravnom drumu protrese kola i baci ih jedno na drugo. Marej
oseti kako ga je pritisla, i u tom trenutku dodira, odjednom mu
jedno saznanje blesnu u glavi s razornom sigurnou. Voleo je
Benlijevu. On duboko uzdahnu. Lud sam, pomisli on, to je
poslednje na svetu to je trebalo da mi se dogodi, ali ne marim,
milo mi je. I obuze ga snano oseanje radosti.
On je kriom pogleda, dok ona, namrtivi se malo,
usredsreenog izraza, kao da je razmiljala o problemu gospoe,
pa iznenada, dok su obilazili prevrnuta kola, ree:
Ta iznenadna bolest... tako je neoekivana.
Da. Krv mu je udarala u uima i nije naao nita vie
da kae.
Kolera, nastavi Benlijeva, glasno razmiljajui tu
objanjenje nije potrebno. Nazvaemo to bojim inom. Ali zato
sav taj trud da se to sakrije. Zar vi smatrate da dr da Suza nije
postavio dijagnozu?
Verovatno jeste! uzviknu Robert, upravljajui sa
naporom svojim oseanjima. Naravno, postoji mogunost da
mu je to promaklo.
Ja to jednostavno ne mogu da shvatim. Ona
odmahnu glavom. Moda smo pogreili u onom to smo
stalno zamiljali, sve vreme.
Sada su i njegove misli, bile zbrkanije nego ikada. Dosad je
i on sumnjao u gospou i Lamona neurotina ena koja se
dosauje i ezne za izbavljenjem, i njen leni, siromani roak.
Plaio se za Difrisa, za njegov ivot, njegovu sigurnost i to s
opravdanim razlogom. Ali sada je izgledalo kao da se itava ta
slika opasnosti prekrenula, potpuno se izvrnula. Gospoa je, a
ne Aleksander, bila izdvojena kao rtva. Da li je slepa sluajnost
iznenada sve uzela u svoje ruke? Ili su na delu bile dublje i
sloenije snage? Dok su s mukom odmicali, uzalud je traio
odgovor.
Najzad stigoe u grad, gde je bila guva kakva se ne bi
mogla opisati. Ceremonije su ve bile u toku, i ulice su bile
zakrene grupama igraa i povorkom arolikih niskih kola koja
su nosila groteskne figure koje su se klatile. Udaranje bubnjeva,

88
trubljenje truba i klaparanje aasa, stvaralo je neverovatnu
povezanost uz koji se pridruivalo pevanje, divljako vikanje i
zlokobno glasno izvikivanje parola. No usred svega tog veselja,
pravog i izvetaenog, Marej je opaan iste ozbiljne grupe,
skupljene na raznim takama, kao da su unapred pripremljene.
Sivosrebrnaste uniforme Riberinih ljudi videle su se ovde-onde,
ali je izgledalo da ih je malo, i bili su skoro izgubljeni, onako
potisnuti i gurani u ogromnoj masi sveta.
Robert je morao da doe do Velikog trga da bi parkirao
kola. Imao je nameru da otuda prepeai s Benlijevom do da
Suzine kue. Ali sada, s novoroenim zatitnikim nagonom, on
nae da ne bi trebalo da joj dozvoli da se probija kroz te prepune
ulice. Na uglu Kalje de major on zaustavi poluteretnjak, i dok su
vozila iza njega buno protestovala, ree:
Ovde u da vas istovarim. Da Suzina kua je svega
nekoliko metara niz ulicu. Vidite tamo...ona kua sa stepenicama
i pokrivenim tremom.
Da klimnu ona glavom. Vidim je.
Tamo me ekajte...na tremu. Moram negde da se
otarasim ovih kola.
On joj pomoe da izie iz automobila, drei je za ruku
trenutak due nego to je bilo potrebno i gledajui je u oi. Da li
je shvatila? Nije znao. ekao je trenutak da sigurno sie a onda,
gonjen otpozadi bunije nego ikad, ponovo krete. Bilo je skoro
nemogue nai mesta za kola, ali najzad, iza luke, on ih parkira u
dvorite obraslo korovom neke naputene fabrike. Onda se s
tekom mukom probi natrag, izbegavajui Veliki trg, i posle
dvadesetak minuta stie u Kalje de major. Kad je zaokrenuo iza
ugla prema kui, umalo se nije sudario s jednom visokom
prilikom koja ie jurila u istom pravcu. Bio je to da Suza.
Vi! uzviknu Marej estoko. Vi ste ovek koga
traim.
Da Suza ozbiljno pogleda Roberta. Njegove crne oi
mrano su gledale iz bledog lica.
Da ree on. Mislim da razumem. Upravo sam se
vratio iz Velikog Limba doao sam preko zaliva. Moj najgori
strah je opravdan.

89
 Onda znate ...
Naravno. Danas bi i najobiniji poetnik mogao da
postavi tu dijagnozu. Marej oseti kako crveni na taj zakljuak
ali, potpuno nesvestan te reakcije, da Suza nastavi. Sino
nisam bio sasvim siguran. Nisam prosto verovao... i, naravno,
nisam eleo da uzbudim celo domainstvo. Ali sada ...
Ona je beznadeno bolesna.
Zar vi mislite da ja to ne znam? Govorio je sa tugom
koja je, uprkos Robertovom neprijateljskom raspoloenju, bila
upeatljiva. Onda mu se glas snizi. Moj prijatelju, ja poznajem
tu vrstu kolere, tako naglu i fatalnu. Plaim se da nee ozdraviti.
Ali mi moramo sve preduzeti...
I to je uinjeno. Sve. On zaokrui rukom. Dok se
sve ovo deava to je teko. Ali opet u je posetiti, u toku tri sata.
Uite u moju kuu, odmorite se trenutak i porazgovarajmo o
tom sluaju. Kastro je moda otiao na poklade. Ali pronai u
vam neto za osveenje.
Njegovo ponaanje, tako mirno i iskreno, neuzdrano a
ipak otmeno, odjednom uini da se Robertu sve njegove sumnje
prikazae kao besmislene. Doao je nabijen optubama, reen da
ga natera da poloi karte. A sada, ta potpuna iskrenost, tako
neoekivana i tako nemona, potpuno ga je razoruala.
Doi ete? upita ponovo da Suza.
Dobro ree Marej. Dok su se probijali ulicom, on
dodade: Bolniarka Benli me tamo eka ...
Podigavi glavu, on naglo uuta. Bili su pred tremom, a
pod njim nije bilo ni traga od Meri.
Bolniarka Benli? Doktor da Suza je nekako udno
posmatrao Mareja, s naglaenim iznenaenjem. Ovde?
Da... odgovori Robert glupo, osvrui se oko sebe,
gore-dole po ulici. Rekao sam joj da me eka ovde dok
parkiram kola.
Ali... u ovo vreme... nije li to bilo malo glupo? U
glasu mu se oseao prekor. Izvadivi klju iz depa, on ga uvue
u bravu i otvori vrata. Ovde svakako ne moe biti. Uavi u
predsoblje on povisi glas glasno dozivajui: Kastro! Kastro!
ponovivi nekoliko puta to ime, reen da ubedi Mareja. Poto

90
nije dobio odgovor, osim odjeka prazne kue, on se okrenu
Mareju. Vidite ... nikoga nema. Jeste li sigurni da vas je dobro
razumela? ta je mislila, gde ete parkirati kola?
Verovatno na Velikom trgu.
Koliko ste bili odsutni?
Skoro pola sata.
Dugo da toliko eka ... u ovoj paklenoj zbrci. On
slegnu ramenima. Ne budite tako oajni. Kad je nala moju
kuu zatvorenu, zar ne smatrate da je moda otila da vas
pronae na Velikom trgu?
Da promuca Robert. To je mogue.
U svakom sluaju, ree da Suza navaljujui uite
na nekoliko minuta.
Ne. ree Robert nesrean. Bolje je da poem da je
potraim.
Kad se okrenu, da Suza mu doviknu.
Javite mi, molim vas, kad je pronaete.
Besan na sebe samoga, a takoe i zabrinut, Marej se gurao i
laktao kroz sporedne ulice dok nije doao na Veliki trg, traei
svuda pogledom. Obiavi trg ue u Kalje Nueva, do pristanita
i vrati se na glavni trg ne ugledavi nigde poznato lice Meri
Benli. Svuda je bila prava ludnica. Grad kao da je sasvim bio
izgubio pamet. Sav znojav, proklinjui samog sebe to je bio
takva budala Marej je bio na kraju snage kad, kod Fonseke ugleda
Kalagana oslonjenog na stub, s rukama u depovima. On se
progura do njega.
Doli da posmatrate zabavu? upita arli blago.
Posmatrao sam vas kako obilazite.
To nije nikakva ala ree Marej i ispria mu ta se
dogodilo. Moraete da mi pomognete. Ne znam vie od jedne
rei ovoga jezika, a moram da odem u policiju.
Policiju? arli podie jednu obrvu na Roberta. Ne
mislite valjda ozbiljno, ovee? Sada su suvie zauzeti da bi se
gnjavili s vama.
Onda idemo u komesarovu kancelariju da
porazgovaramo s nekim ko je na slubi.
Nema nikoga na slubi. Ne sada. A ko e biti posle

91
vatrometa, to emo znati tek za nekoliko dana.
Pa neko mora da je tamo navaljivao je Marej.
Smirite se, ovee ree arli, teei ga. Znam ta
govorim. Svakog trenutka ovo mesto treba da popuca po
avovima. Ne biste nali ni jednu jedinu bitangu koja bi vas
posluala. Osim toga, moda pravite uzbunu ni oko ega. Ko bi
hteo da se petlja oko neke cure? Prosto se uplaila, ili joj dosadilo
da vas eka, pa je otila kui. Svako je mogao da je poveze. to se
toga tie, stari Aleksander je proao pre pola sata u svojoj utoj
kutiji za kolae. Moda ju je on povezao.
Robert ga zamiljeno pogleda. Mada je sumnjao da bi se
Meri vratila s Difrisom, to je izgledalo mogue, zraak nade.
Moete li da telefonirate da pitate?
Svakako. Pokuau. Ali ima malo izgleda da u dobiti
vezu.
arli ue u hotel dok je Robert ekao sa sve veim
nestrpljenjem. Uskoro se arli vrati.
Ne, ree on, linija je jo u kvaru. Zato se ne vratite i
sami ne vidite?
Pomisao na taj beskrajan povratak u Veliki Limb, dok ga
ona moda eka nemoguna u Ren Mari, izgubljena i traei ga,
natera Mareja da odmahne glavom.
Ne, arli. Moram i dalje da je traim.
O kej, ree Kalagan odmaknuvi se od stuba idem
s vama.
I oni pooe zajedno.

92
 XV

U sedam sati, umoran i potpuno obeshrabren, Marej se

vrati u Veliki Limb. Duh mu je bio zamraen jednom jedinom
milju koja ga je progonila. Sve njihovo traganje bilo je uzaludno
on nije naao Meri Benli.
Mrak koji se brzo sputao bio je ve pao, i dok se Marej s
mukom probijao kolima niz drvored, jedva ujno, zvuci poklada
su se nastavljali. Upravo je bila poela da pada jaka kia i
neizbeni tutanj grmljavine dolazio je daleko s mora. Posle
estoke i arke dnevne ege, ovako je dolazio pravi tropski
sumrak.
Uavi u kuu, Robert zatee Natali kako sedi u velikom
predvorju. On otro, duboko udahnu. Jedva se je usuivao da
postavi pitanje, toliko se plaio odgovora. Morao se ohrabriti da
izgovori te rei.
Je li se bolniarka Benli vratila?
Natali die glavu. Marej vide da ona plae.
Ne odgovori Natali. Zar ona nije s vama. Ona
zastade. udno da vi za nju pitate. Ovde je upravo bio dr da
Suza. Postavio je isto to pitanje.
Robertu se srce stee. Celo popodne, dok je uzaludno
traio s Kalaganom, odravala ga je nada da se moda vratila
kui. A sada... nije bila tu.
Gde je va otac?
Gore s gospoom. Vi znate ta je s njom?
Da ree on. Znam.
Natali je ponovo sedela sva skrhana. Mada se nikad nije
slagala sa gospoom, izgledala je utuena zbog tragedije koja je
zadesila gospou. Nije imalo mesta u glavi za njegove strepnje.
Ali nije mogao da je krivi za to.
On se polako pope gore. Kua, bez Benlijeve, izgledala mu
je neverovatno prazna. Pored gospoinih vrata zastade, tiho
zakuca i ue. U sobi, osvetljenoj samo jednom sijalicom sa
eirom, i ispunjenoj otrim mirisom fenola, njegov pogled i
nesvesno poe prema nepominoj prilici na krevetu. On je itao
o pustoenjima galopirajue kolere, koja moe da ubije u roku od

93
pet-est sati. Bio je spreman na uasnu promenu, i zaista, jedva je
poznao gospou. Video je da ona nee preiveti ovu no.
Dve milosrdne sestre deurale su kraj nje. Stajale su
zajedno u pozadini. Pored postelje, i drei enu za ruku, sedeo
je Difris. Njegova snana prilika, s glavom utonulom meu
ramenima i pre svega izraz njegovih duboko usaenih oiju,
pokazivali su tugu, no bilo je tu i jedno drugo oseanje, meavina
samilosti i uasa, koje je ovog puta razmekalo masku njegove
uobiajene ironije. Digao je pogled kad je Marej priao s druge
strane kreveta i stavio gospoi prste na lanak ruke. Bilo joj
skoro nije radilo. Leala je bleda i smanjena, jer se sve iz nje bilo
iscedilo. Robert postoja jedan trenutak, a onda, kad se okrenuo i
poao prema vratima, Aleksander se teko die i izie s njim.
Uli su u malu sobu na kraju hodnika koja mu je sluila kao
radna soba. Iz zatvorenog ormara Difris uze dve ae, izbrisa ih i
paljivo pregleda, zatim u svaku nali ruma. Onda zazvoni.
Odmah ue Tija Lucija. Govorio je s njom ostivskim narejem, i
za nekoliko trenutaka ona ue sa sveim sokom od papaja.
Aleksander ga bez rei uze, rastvori ist rum i prui Mareju au.
Znam da ne marite ovo, Bobe ree i osmehnu se s
mukom. Ali izgledate kao da vam je potrebno.
Onda, napunivi au, sede. Posle dugog utanja ree:
Nije lako napustiti ovaj svet.
Ne za jednu lepu enu ... kao to je gospoa.
Ni za koga odgovori Difris otro. I dodade mirnije:
Kada gledate smrt... a mora da ste je esto videli... da li ikad
pomislite da ste to mogli biti vi?
Marej odmahnu glavom dosad je za njega smrt
predstavljala neprosean, objektivan proces, neto to se
prouava, a ne zbog ega se brine.
Pa, ree Aleksander polako ja sada ba o tome
razmiljam.
Nastade lutanje, a onda, poto je izgledalo da on nema vie
ta da kae, Robert poe da mu pria o Benlijevoj. Dobro je
sluao utei, no dok je dalje priao, Marej opazi da se
Aleksander sve vie i vie nervira.
Doktore, ree najzad hajde ozbiljno da

94
razgovaramo. Vi znate sa ime ste suoeni na ovom ostrvu. A
ipak, on zastade na vrhuncu ove krize, dok moja ena
umire i dok je moje domainstvo u potpunom rasulu, vi ste, ne
savetujui se sa mnom, potrali u Ren Mari i izgubili divnu
Benlijevu, na nain koji je toliko glup da vas uopte nije
dostojan.
ao mi je promuca Robert. Smatrao sam da je to
najbolje. Makar mi i prebacivali... neto se mora uiniti... neto...
Naravno da se neto mora uiniti, i vi... vi to morate
uiniti.
Pokuao sam, rekao sam da sam je traio svuda.
Svuda ste traili osim na izvesnom mestu.
Gde?
Aleksanderovo lice se ublai i on dobro pogleda Roberta s
prisenkom svoje uobiajene blagosti.
Moj dobri prijatelju, vi znate koliko ja vas potujem, ali
gde vam je mozak; kao naunik treba da donosite zakljuke iz
premisa. A vi jo ni sada ne shvatate i ne cenite divnu Benlijevu.
Ne samo da bi ona pola za vama u vatru i u vodu. Rekli ste joj
da vas eka u da Suzinoj kui. I, bogami, ekala je. Zar vam to, za
ime sveta, nije palo na pamet. Ali dosta, Bobe, dosta za noas. Ja
imam dovoljno briga na svojim ramenima. Sutra emo ponovo
razgovarati. Dotle se nita nee dogoditi. U stvari, ako imam
dobra obavetenja, guva nee poeti do treeg dana poklada.
Zato budite spokojni. Verujem da e se dobra Benlijeva pokazati
na visini.
On mahnu rukom u znak otputanja, i kao s nekom tekom
tugom, stade da lista knjigu koja je leala pred njim. Bio je to
album, album starih fotografija. Marej je morao primetiti da su to
bile stare fotografije, slike koje su pokazivale gospou veselu i
nasmejanu, kako stoji pored njega, drei ga ispod ruke na ve-
randi.
Ba kad je Robert poao da izie iz sobe, Aleksander se
okrenu prema njemu.
Bobe ... nikad nemojte voleti jednu enu ... samo zbog
njene lepote. To su najvee ivotne iluzije.
Nije rekao vie nita, a ipak je vie od tih nekoliko rei bilo

95
onih rei koje je zadrao za sebe.
Marej sie. Natali vie nije bila u predvorju, a razlog je bio
jasan. Protegnut na sofi, kao neka svinja, leao je Lamon.
Poslednja dva dana mnogo je pio, i Marej je video da je sada
izgubljen. U tom stanju iz njega se nita nije moglo izvui, i
Marej ga ostavi tamo.
U trpezariji niko nije ni pokuavao da poslui jelo
posluga se bila rasturila, i Robert ih je lepo uo kako jecaju i
kukaju u odeljenju za poslugu ali je neto hladne hrane bilo
ostavljeno na ormaru. Nije imao ni najmanje apetita, ali poto od
doruka nita nije bio pojeo, odsee komad unke i razrezavi
tvrdu kiflu, napravi sendvi. Nekoliko tamonjih banana
predstavljalo je njegov desert. Bio je to lo obed, brzo pojeden na
prazan stomak, pa se oseao jo gore. Muila ga je tupa
glavobolja, i mada je razmiljao o zagonetnim odgovorima koje
mu je dao Difris, mozak mu nije radio. Lako je bilo Aleksanderu
da eka do ujutro. Ali on nije mogao da eka. Morao je neto
uiniti, i to smesta. Ali mu je bar kratak odmor bio neizostavno
potreban. Posle toga glava e mu se razbistriti.
Popevi se u svoju sobu, baci se, potpuno obuen, na
krevet. Napolju je kia sve vie padala, ali on nije ni uo ni video
njeno udaranje po prozorskim oknima. eleo je da prui sebi
jedan sat odmora. I dalje mislei na Meri, zatvori oi. I nezadriv
umor ga potpuno savlada.
Koliko je spavao onda nije shvatio, ali mu se san, ako je to
bio san, sasvim jasno prikazao. Na ekranu njegovog vida
postepeno se ukazala slika Kalje de majora i da Suzine kue,
ocrtane na sjajnoj sunevoj svetlosti. Onda je primetio kako se da
Suza pribliava kroz gomilu sveta, ne ba urno, ali probijajui
se krupnim korakom. Onda je znao da je to ponovo prikazivanje
prizora koji se ve bio odigrao i primetio je ono to ranije nije bio
primetio, da domorodaki doktor nije imao eir. Gologlav, da
Suza je pozdravio i paljivo sasluao ono to mu je on govorio.
Ponaanje mu je bilo savreno, moda previe savreno, dok je
vadio klju i stavljao ga u vrata. Onda je odjednom dolo do
male omake. Nije okrenuo klju. Umesto kljua okrenuo je
kvaku na vratima. Znai, dakle, da nije bilo potrebno da se

96
poslui kljuem, vrata nisu bila zakljuana, ve otvorena.
No u jednoj takvoj sitnici svakako nije bilo niega
sumnjivog. Da Suza je mogao pomisliti i da su vrata zakljuana,
njegov sluga ih je mogao ostaviti otkljuana, Njegova potpuna
hladnokrvnost kad je uao u predvorje i poeo da doziva slugu:
Kastro! Kastro! ak i njegov osmeh kad mu se okrenuo i
kad je rekao: Vidite, nikog nema ovde, sve je to uinilo da
njegova asnost nije dolazila u pitanje. Svaki drugi zakljuak
morao bi biti besmislen.
A onda, odjednom. Robertu sve pue pred oima. Zato to
pre nije shvatio. U svom naporu da ga ubedi da je kua prazna,
da Suza je otiao suvie daleko i napravio je jednu fatalnu
greku. Zaboravivi ono to je jednom rekao Robertu, dozivao je
svoga slugu, a taj o v e k je bio gluvonem.
Uzbuenje od toga poimanja naglo je probudilo Mareja.
On ustade, svestan, uz oseanje grie savesti, da prvi bledi
jutarnji zraci svetlosti upadaju u sobu Letimian pogled na sat
ree mu da je est, proklinjui sebe to se uspavao on se skotrlja
sa postelje. Hteo je odmah, smesta, da jo jednom pogleda tu
lepu kuu s tremom u Kalje de major.

97
 XVI

Obuen i nestrpljiv da poe, Marej nije oklevao ni

trenutka. Dok je tiho prolazio kroz hodnik, vide da je beli arav
skinut s gospoinih vrata. Umesto toga, debela crna draperija
visila je s nadvratnika. Bio je kraj, znai, i to je bilo blagoslov.
Mrmljanje molitvi kaluerica isprati ga do dole.
On tiho izie iz kue. Zora koja je pucala u zlatnoj i
narandastoj sumaglici, otkrivala je oceenu zemlju koja se ve
puila pod prvim zracima sunca koje se raalo. Marej se uputi
pravo do motornog amca. Sada je ve bolje poznavao motor, i
za nekoliko trenutaka motor je radio. Potera amac i sa to manje
buke krete preko zaliva. More je bilo mirno, osim laganog
talasanja staklaste povrine po kome se motorni amac blago
talasao kreui se unapred. Nije bilo ni daka vetra, ali s vremena
na vreme povrinu bi uznemirivao pljusak jata leteih riba koje
su izletale sve do Rta Niske zemlje. Dao je gas motoru i neto pre
sedam sati ugleda Ren Mari, i dva ista zvonika na katedrali koja
su provirivala iz magle. Deset minuta kasnije, poto je privezao
motorni amac, Marej poe kejom ka gradu koji je to je dalje
iao, sve vie izgledao utonuo u odvratnu otupelost od silnog
mamurluka. Toga dana, sveanosti su trebalo da ponu tek u
podne, i sada su ulice bile prepune otpadaka, polomljenih boca i
pocepanih zastava. Radnje se jo nisu otvarale, mada je po
dvoritima i prolazima video sklupane oblike nemonih
pijanaca, koji su jo spavali posle orgijanja od prole noi.
Na Velikom trgu, meutim, nekoliko ljudi je ve bilo u
pokretu. Mukarci, bosonogi, zasukanih pantalona, prskali su iz
creva poljunene ulice ispred Fonsekinog hotela, i dok je prolazio
tuda, neko ga viknu. On stade. arli Kalagan je dorukovao na
ploniku pred kafanom.
Robert mu prie.
ta je bilo? upita arli smesta.
Nita.
Nije se vratila?
Ne.
On pogleda Mareja, zatim odvrati pogled. Nastade utanje.

98
 Rano ste ustali ree Robert.
Sluajno nisam ni legao. arls dogura uz kripanje
jednu metalnu stolicu do malog okruglog stola. Pravite mi
drutvo i popijte kafu.
Obuzdavi svoju urbu da to pre poe, Marej sede,
radujui se tom vrelom crnom gorkom napitku koji mu je kelner
doneo.
Tja, promrmlja Kalagan ini mi se da u ja u ovom
malom ratu postati general Li. Cele noi sam u pokretu. Stigao je
teretnjak, pa sam iznosio sanduke s vatrenim orujem dok nisam
dobio plikove na nogama. I nastavi ne gledajui Mareja
drukijim glasom: ta sada nameravate?
Robert mu ispria ta je rekao Aleksander, u ta on sam
sumnja, i ta namerava da radi. Kalagan je malo razmiljao,
poevi da kucka prstima po stolu. Najzad ustade i ree skoro
nemarno:
Znate, ovee, verujem da tu ima neega. to vie o
tome razmiljam, sve vie dolazim do naeg prijatelja da Suze.
Zamislite sami. On je zverka broj jedan kod Kariba u stvari,
oni mu ljube zadnjicu. U rudniku je s komunistima, ali dok oni
moda smatraju da ga iskoriuju, nije iskljueno da je sasvim
obrnut sluaj, jer, verujte mi, taj tip je pomaman za vlau.
Posmatrao sam ga nekoliko puta kad je mislio da ga niko ne
gleda, i ja mislim da ga nita ne bi zaustavilo u elji da sebe vidi
kao Velikog osloboditelja, budueg diktatora ovog malog
komada zelenila. Kalagan pogleda Mareja u oi. Zar vam
ne izgleda da to ima veze?
Ima mnogo veze. Robert polagano klimnu glavom.
Poi u dalje. Ispod te uglaenosti i tog izigravanja, moda je da
Suza ovek koji pati od iluzija veliine mi to nazivamo
megalomanijom.
Zovite to kako vam drago, brate. Za mene je on
jednostavno kukin sin.
Marej proguta talog svoje kafe i spusti olju.
Polazim ree on ustajui.
to urite? U svakom sluaju, znate da sam s vama u
tome.

99
 Onda hajdemo.
Sluajte, ovee. Znam kako se oseate. Vi hoete da
upadnete i svrite stvar. Kako ja raunam, moramo da munemo
glavom. Najpre moramo da vidimo ta se deava. Dobro, dobro,
polazim.
Bacivi opuak cigarete, on ustade i leno se protegnu.
Zatim zajedno pooe preko Velikog trga. Dok su se pribliavali
Kalje de majoru, Kalagan uhvati Roberta za miicu i povue ga u
jednu usku uliicu s natpisom: Li Vong. Fina parna perionica. Tu
zakuca na vrata.
Ovde sam davao da mi se peru koulje. Kad sam imao
koulje. Vong je dobar ovek. Sve je dobro zatvorio jer se boji
guve. Ali nas e pustiti unutra
Dok je to govorio, vrata malo odkrinu vlasnik perionice,
postariji Kinez s uperkom sede brade, u prugastoj pidami i
sobnim papuama. Bio je to ovek skromnog izgleda, i kao da se
nije ba obradovao ugledavi Kalagana kao to je to ovaj mislio,
ali posle neto malo nagovaranja, on ih uvede gore u jednu
praznu sobu s redovima dasaka za glaanje rublja. Sa njenog
prozora imali su savren pogled na da Suzinu kuu. Kad je Li
Vong otiao, Kalagan se udobno namesti na podu, oslonjen na
dasku za glaanje. Kad su se namestili za posmatranje, on ree:
Kako sada stvari stoje, da Suza e poeti rano. Neemo
morati dugo da ekamo. Onda, kao sluajno dodade:
Uzgred budi reeno, pretpostavljam da je gospoa umrla.
Kako ste to uli?
Staro lozovo vino, ovee. Pa, nastavi on sada je
umrla i neka joj je laka zemljica. Ali kad je bila mlada, kakva je to
bila prokleta vetica.
Izgledalo je da je to pravi rekvijem. Ali minuti su prolazili,
vukli se neumoljivo, i Robert skoro vie nije mogao da obuzdava
svoje nestrpljenje. Bezizrazno lice kue preko puta kao da mu se
rugalo. Zar se nita nee dogoditi? Pogled na Kalagana
naslonjenog na lea s jednim okom zatvorenim a drugim
poluotvorenim, koji je neprestano zavijao i puio svoje cigarete,
bilo je vie mogao da podnese.
Odjednom, kad je pomislio da vie nee izdrati to

100
mirovanje, prednja vrata na kui se irom otvorie i Kastro, sluga
Karib, izie s pletenom korpom za pijacu. On pogleda gore-dole
po ulici, i uputi se, ne prema Velikom trgu, ve u suprotnom
pravcu. Tek to je on nestao, pojavi se da Suza, u pratnji neke
omalene, etvrtaste prilike. Zaustavivi dah Marej poznade
jednog od one dvojice koji su stavili bombu u Riberin dip.
Stajao je po strani dok je da Suza paljivo zakljuavao vrata.
Onda zajedno obioe kuu. Za nekoliko trenutaka brzo se
odvezoe u da Suzinom malom crnom automobilu.
Nisam li vam rekao?! ree Kalagan. To je jedan od
novih tehniara iz rudnika. Hajdemo.
Marej je ve bio na pola stepenica ispred njega. Preoe
brzo ulicu i dooe do zadnjeg dela kue. Visoki zid od
kamenia i gipsa okruivao je dvorite. Oni ga brzo preskoie,
ali zadnja vrata naoe zakljuana. Prozori, svi redom, bili su
zatvoreni rezama.
Moramo na vrata ree Robert, poto su pregledali
celu situaciju.
Da, ree Kalagan pljunuvi u dlanove. Pokazau
vam kako se udara.
Zaletevi se on lupi o vrata, jednom, dvaput, triput.
Zbilja, ree on zadihano. Ba sam ispao iz treninga.
Da pokuamo zajedno.
Kad se odmorio, oni zajedno poletee na vrata. Pri drugom
udarcu brava popusti i oni se naoe unutra, niice na leima na
poploanom ulazu. Podigoe se, oslukujui. Kua je bila tiha
kao grob.
Prvo gore -- ree Marej. - Tamo je najverovatnije.
Poee da pretrauju kuu. Proli su je skroz od tavana,
kako je Kalagan rekao, kao gustim eljem. Nita nisu pronali,
ni traga od Benlijeve sve je bilo onako kao to treba da bude,
nametaj izglaan, srebro sjajno, kuhinja u savrenom redu, ak i
posue za doruak stajalo je oprano i osueno na dasci za
ceenje pored porculanskog slivnika. U tom savrenstvu bilo je
neega neprirodnog i sumnjivog. Najzad, naoe se u beloj
ordinaciji s belim ploicama od keramike i, zaustavivi se tamo,
izmenjae pogled pun bola i poraza.

101
 Izgleda kao da nismo nita nali ree arli.
Marej ne odgovori, jer u tom trenutku njegov pogled
padne na vrata ormara za prvu pomo, od kojega ga je da Suza,
u toku njegove prve posete, odvukao s izvanrednom utivou.
Pokrenuti iznenadnom radoznalou, on prie i otvori ga. I onda
se ukoi kao skamenjen, dok arli, gledajui preko njegovog
ramena, zviznu dugim zvidukom.
Nije to bio ormar pun daica ili aparata za ekstenzije, ve
potpuno opremljen bakterioloki laboratorijum. Robert se
zagleda u inkubator, centrifugu i vodeno kupatilo, u police s
epruvetama i probama i boicama i u Cajsov mikroskop, ali ono
to je zaista zadralo pogled bilo je dvanaest ploica koje su
stajale na polici. Na svima se videla tipina sivkasta kultura, koju
Marej odmah poznade. Nije mogao da pogrei, ali da bi bio
siguran, on dohvati iglu od platine, brzo razmaza i oboji jednu
ploicu i stavi je pod mikroskop. I tada, dok su se nizovi
bakterija polako pojavljivali u ii soiva, njihova uasna
namena uoblii se pred njim. S poraavajuom sigurnou
ugleda pravog da Suzu, oveka s uasnom moi da izlei ili
ubije, dvostruku linost, povrno civilizovanu, no potpuno svi-
repu i varvarsku, obdarenu svim primitivnim nagonima svojih
karipskih predaka.
arli je posmatrao s nemim interesovanjem.
ta je sve to? upita on.
Tako sladak plan za ubijanje kakav biste samo mogli da
zamislite.
Kako to?
Da Suza gaji bacile maligne kolere u velikim koliinama.
Jedna kapljica te tenosti u ai vode, Robert se prekide ne,
zaboga, u ai soka od papaje... i sve je gotovo. Nema povratka.
Prirodna smrt. Doktor, dragi ovek, uinio je sve to je mogao.
Razumem vas ree arli polako. Svakako vas
razumem. Neprestano je gledao kao opinjen na kulture
kolere. Ali zato ... gospou?
To je neto to nema nikakvog smisla. Kasnije, da, poto
bi Aleksander bio likvidiran... ali sada ne.
Da je Difris umro, gospoa bi, prema zakonu ostrva, sve

102
nasledila. Ve zarobljena i u enji za ljubavlju, udala bi se za da
Suzu. ta jedan ambiciozan, bezobziran ovek, edan moi,
posveen nekom tajnom cilju, ne bi postigao s takvim izvorima
ne u Riu, Parizu ili Njujorku, gde je gospoa sebe glupo
zamiljala, ve ovde na ovom ostrvu? No Difris nije bio ubijen,
ve gospoa. Odjednom Mareju sinu pred oima. Odgovor je bio
tako jednostavan da mu je skoro promakao.
Pie u koje je stavljen otrov bilo je stavljeno u Difrisovu
sobu, i neko ga je promenio. Svakako Tija Lucija! Neto je
sumnjala, pa je zamenila njegov bokal s gospoinim.
arli se za trenutak zamisli, a onda klimnu glavom
Mislim da je tako. Ali kakve to veze ima s nestankom
Benlijeve?
Zar ne vidite... ona je dola u kuu da eka, moda da se
skloni od gomile. Na kraju krajeva, doli smo da posetimo da
Suzu. Sluga ju je pustio u ordinaciju Da Suza dugo nije dolazio,
pa je ona pomislila da malo pogleda okolo sumnjala je na
njega otpoetka. Nala je listi s oznakom sadrine, i saznala je
sve, kad je on iznenada naiao. Nije mogao da je pusti... ne tada.
Tja ree arli polagano. Moglo je tako da se desi.
Sluajte, ovee... bolje se vratite i upoznajte s tim Aleksandera...
Odjednom stade, zagledavi se kroz prozor. Ej, ini mi se
da nas trai neka deputacija.
Grupa od jedno est ljudi pela se uz stepenice trema s
odlunou koja je izgledala krajnje neprijatna
Mislim da treba da iziemo ovuda ree Kalagan.
On poe napred kroz hodnik, na sporedna vrata i preko
dvorita. Kad su preli preko zida i spustili se na drugu stranu,
Marej zau povike za njima i odjek treih koraka.
Bolje da se razdvojimo ree on. Bie im tee.
O kej, ovee. Videemo se kasnije na plantai. Danas
popodne u sigurno biti tamo.
On krete jednim putem, a Robert drugim. Preavi preko
nekog zemljita s osuenom kukuruzovinom, krete peanom
stazom zaraslom u travu koja je nekoliko puta vijugala, i onda,
neoekivano stie do slepog kraja puta s visokom ogradom.
Marej preskoi ogradu od kolja i nae se u jednom dvoritu

103
punom kokoki koje su kokodakale. Jedan petao stade besno da
kokodae, pa neka starica izie iz kokoarnika s praznim loncem
za kukuruz u ruci.
Izvinite, gospoo ree Marej dok je prolazio pored
nje prema dvorinim vratima. Umesto odgovora ona zavitla na
njega gvozdeni lanac. On se sae i izie napolje, naavi se u
uskoj prljavoj ulici. Lutao je kroz lavirint mranih uliica, s
dubokim olucima zapuenim ubretom, i onda se iznenada nae
na Velikom trgu. Tu se gomila sveta ve bila skupila i polako se
komeala. Nije bilo teko izgubiti se u toj gomili, i kad je bio
siguran da se je otarasio svakog eventualnog gonjenja, Marej
krete da pree preko trga prema uskom prolazu koji je vodio u
pristanite.
Mislio je, oajniki, samo na Meri. Kalagan mu je predloio
da se vati u Veliki Limb i da obavesti Difrisa o njihovom otkriu.
Ali sada je bio ubeen da je Aleksander bio dobro obaveten o
doktoru Karibu i njegovim poslovima. Osim toga, sada je toliko
bio zaokupljen predstojeom pobunom da ne bi imao ni vremena
ni mogunosti da pomogne u traganju za Meri. Ne, pomisli
Marej, nepotrebno je traiti i dalje dragocene asove. On mora da
preduzme akciju sada... odmah. A znao je ta mora da ini. Iz
dubine njegove podsvesti bila se pojavila ona naputena kua,
stara Tvrava Slobode, za koju mu je Natali rekla da pripada ili
da je nekada pripadala da Suzi. I sada, naglo je iskrsla pred njim,
manje s oseanjem ubeenja, a vie s nekom oajnikom nadom.
Ako je Meri bila u rukama da Suze, gde bi je ovaj bolje sakrio?
Na kraju krajeva, Robert je imao motorni amac, i za manje od
jednog sata mogao je da stigne do Rta Niske zemlje.
U meuvremenu, Robert se bio probio do keja, gde mu je
bio privezan motorni amac. U blizini nije bilo nikoga, prizemne
fabrike zgrade i skladite bili su pusti. Ali kada je urno izbio iz
osenene poljunane ulice na suncem obasjano pristanite,
odjednom stade. Tamo, na keju, nije video nita... nita osim
pene i morskog rastinja koje je plivalo po zejtinjavoj vodi.
Motorni amac bio je nestao.
Dok je stajao trepui kao neka budala na toj bletavoj
svetlosti, neka senka se odjednom pojavi na belom kamenu keja

104
pred njim. Marej je znao da je neko iziao iz prizemne kue iza
njegovih lea ali, dok se naglo okretao, neto ga tresnu po glavi, i
on se onesvestio.

105
 XVII

Bilo je kasno popodne kad je Marej doao k sebi. Prvi znak

svesnosti bilo je besomuno udaranje kie po limenom krovu.
Pogledavi unaokolo Robert opazi da su ga dovukli u onu
naputenu baraku za pakovanje iz koje se bio pomolio njegov
prijatelj u vidu senke, i poloili ga, s prilino panje, na gomilu
vrea od jute. Opipavi glavu natenane, otkri vorugu na temenu
u veliini kokoijeg jajeta. Bila je to samo podlivena krv ma ko
da je to uinio, uinio je to struno, i to bez namere da ga zauvek
onesposobi. Onda kad se uspravio u sedei stav, otkri na sebi
zakaenu ceduljicu. Jedna hartija je bila provuena kroz kopu
na njegovom pojasu. On otkopa pojas i, usprkos mraku u
zgradi, nekako proita tu kratku ali utivu poruku.

Savetuje vam se najozbiljnije da se manete onoga to

vas se ne tie, inae e vam se, bez svake sumnje, dogoditi
neto vrlo neprijatno.

Marej je nekoliko minuta sedeo guvajui ceduljicu u ruci,

ispunjen gorkim oseanjem sopstvene nemoi. Kakav je bio
glupak kad je mogao da izgubi motorni amac, a onda dozvolio
da ga obore. Samo je izgubio jo nekoliko asova, a nita nije
uinio. Besan na samog sebe, drui ustade i izie napolje. Sada
je nebo bilo potpuno naoblaeno, bio se digao jak vetar i kia je
pljutala. Ali vlana, slana sveina vetra povrati ga. Posle
nekoliko dubokih udaha, uopte se nije loe oseao i, zaklonivi
rukom oi, pokua da se snae gde je Rt Niske zemlje. Sa mesta
gde je stajao, na junoj strani pristanita, izgledalo je savreno
izvodIjivo da stigne do rta peice, jednostavno idui uz obalu.
Samo se jedan mali jeziak preio na putu, ali ga je sigurno
mogao prei. To je znailo prilino peaenje, ali on odlui da to
uini, i tako bez daljeg odlaganja okrenu lice vetru i poe
najbrim tempom kojim je mogao da ide.
Iz poetka je hodanje bilo prilino lako poto je napustio
pristanite i ostavio za sobom paklenu larmu koja je sada
dopirala iz grada, kolski put je vodio pored obale i pored

106
porazbacanih koliba s krovom od palmovog lia s jedne strane,
dok je na drugoj bilo privezano nekoliko ribarskih amaca. Jedan
pogled na te talase koji su udarali po zalivu i razbijali se o greben
ubedi Roberta da amcem ne bi mogao ni da pree taj put, a
kamoli da se iskrca na rtu. Oluja je najzad bila poela, vetar je
ovde bio tako jak, dok je zvidao kroz nisko grmlje u
iznenadnim estokim naletima, da je bilo teko koraati.
Posle nekoliko milja put je izbio na ivicu malog peanog
zatona. Pesak, natopljen kiom, bio je vrst i povezan busenima
morskog rastinja. Ali na kraju zatona je prelazio u neravnu
koralnu povrinu s puno dubokih rupa i zaraslom u ljigavo
morsko rastinje. Trebalo mu je mnogo vremena da pree to teko
mesto, i kad je svetlost, ve slaba, pokazivala znake da e jo
oslabiti, on poe da se pribojava da e ga uhvatiti mrak. U tome
je, meutim, bio stigao do rta i da bi utedeo vreme, okrenu se
od mora da bi presekao rt.
Ali nije bio prevalio ni sto metara kad je poalio zbog te
ideje. Rt je bio zarastao u iblje, bodljikavim, isprepletanim
puzavicama, a na nekim mestima potpuno neprohodan. U
mraku koji se sputao bilo je nemogue izbei vijugave grane
koje je vetar oborio, pune otrih iglica kao u kaktusa, a koje su ga
ibale na svakom koraku. Ali sada vie nije mogao da se okrene i
vrati. Najzad, na svoje veliko olakanje, otarasi se iblja i izbi na
nisku ravnu savanu, kao neko udubljenje, zaraslo u veoma sonu
i gustu travu, skoro potpuno zaklonjeno od talasa. Robert je
blagosiljao tu meku povrinu i u svojoj elji da to bre ide ubrza
korak, skoro je trao. Zaboravio je ta mu je Natali govorila o
Crnoj reci. Sledeeg trenutka oseti kako zemlja propada pod
njim, i on se nae do pojasa u njoj.
Bila je to manje reka nego movara, iroka povrina
uljastog blata, sa prljavim kanalima vode, kroz koje se umrtvljeni
tok polagano slivao u more. Mada je mogao da se dovue natrag
do savane, hladan bes ga potera napred. Probijao se je kroz
prljavtinu, malo plivao, ponovo se probijao. Jednom, dvaput,
zarobljen u blato koje ga je uvlailo u sebe bio je uhvaen, i nije
mogao da makne nogama, ali mu je nekako polazilo za rukom
da se oslobodi. Kad je stigao na drugu obalu, bio je gotov. Obala

107
je bila visoka i strma, bez ikakvog oslonca za nogu, a i
prekrivena gljivama koje bi se iupale kad bi se uhvatio za njih.
Dvaput se uhvatio za granu jednog drveta koje se nadnosilo nad
vodu i pokuao da se izvue. Suva grana bi se polomila,
zasipajui ga utim prahom i sputajui ga jo dublje u mulj.
Drvee je bilo isto tako trulo kao i movara, trupovi drvea
obrasli liajem i vlaknastom mahovinom. Robert se uplai da se
uopte nee izvui. Onda ugleda jednu lozu, puzavicu, vrstu i
debelu. On se uhvati za nju i polako, s mukom, izvue se.
Neko vreme leao je potpuno mokar i sav blatnjav, daui
i psujui sebe bogatim renikom kotskih nizija, koji nije za
knjigu. ta radi on tu, u ovom stanju, na tom prokletom ostrvu?
On nije bio stvoren da izigrava junaka. Ugledao je sebe, mirnog i
pribranog, u besprekornom belom odelu, kako hoda po
operacionoj sali s Kalingtonom u Metodistikoj bolnici. Tamo mu
je bilo mesto, i on viknu glasno kao u nekoj vrtoglavici, dok je
leao na ivici te prljave movare.
Onda, odjednom, pomisli na Meri i sve njegovo
samosaaljenje se izgubi. Skoivi, stade i pokida pune ruke lia
sa oblinje palme, posluivi se krutim liem kako je umeo da se
oisti. Nije znao gde se nalazi, a poto je sada nebo bilo potpuno
mrano, bio je potpuno izgubio oseanje pravca. Ali s leve strane
uo je udaranje velikih talasa i njihovo povlaenje na ljunku.
Poavi u tom pravcu, on doe do jedne jasno ocrtane staze, koja
je vodila kroz suvi isti teren, bez ipraja i s patuljastim
pinijama zasaenim na rastojanju.
Ta staza je bila bezgranino duga, vijugala je izmeu
zakrljalog drvea, preko tepiha od njihovih iglica koje su
pucketale pod njegovim nogama. Mislio je da joj nikad nee biti
kraja, ali ga ona tada odjednom dovede na istinu i on pred
sobom ugleda kuu na obali, staru kamenu Tvravu slobode.
Stajala je mrana i osamljena, meu borovima, oigledno
nenastanjena, tiha kao kua mrtvih. Ali Marej, trgnuvi se,
odjednom ugleda bledu svetlost kako se probija kroz prozore
zatvorene kapcima.
Robert trenutak postoja zapanjen, zatim oprezno poe
prema zadnjem delu kue. Svetlost je dopirala iz prizemlja i on,

108
pribliivi se zidu, prisloni oko na pukotinu na kapku. Onda mu
zastade dah. Visoki Karib, koji ga je, Robert to oseti nagonski,
oborio na keju, nalazio se u prostoriji. Ova je liila na kuhinju, jer
je ovek bio nagnut nad vatrom i meao je lonac s pasuljem.
Marej ga je posmatrao nekoliko minuta kako vadi pasulj koji se
puio u jednu zdelu i kako je, poto je odsekao neto hleba, seo
za sto da veera. Onda odpuza do prednjeg dela kue i pokua
da otvori vrata. Bila su zatvorena rezom a to je bilo jo gore.
svi prozori, duboko uvueni u debelim zidovima, bili su jako
zatieni, ne ipkama, ve debelom gvozdenom reetkom. Ali
kad je poao do zadnjeg dela, u udubljenju u zidu koje je stvarao
jedan ugao stare tvrave, pronae zadnja vrata, uzana, skoro
samo etvrtast otvor, koja popustie kad ih je gurnuo. Od lakoe
s kojom je otvorio ta vrata Robert se u trenutku tre, ali nije
mogao da se povue. On se uunja i nae se u dugakom
podrumu koji kao da se pruao celom irinom kue. Unutra je
bila pomrina kao testo, a neki otuno sladak miris meao se s
neim aromatinim kao da je neko palio tamjan. Smrtno uplaen,
ali idui dalje pored zidova, Robert doe do stepenica koje ga
dovedoe u uzan hodnik. Odatle, zahvaljujui traku svetlosti
koji je dopirao iz kuhinje, on poe zavojitim kamenim
stepenicama na gornji sprat. Mada je znao da je onaj ovek
zauzet veerom, iao je oprezno stupajui polako po
stepenicama. Na vrhu stepenita bilo je jo mranije. Nije imao
ibice i morao je da pipa kao slepac. Koliko je mogao da
razabere, bile su tu tri sobe, odnosno, on bar napipa ploe triju
posebnih vrata. Dvoja od njih se lako otvorie, trea su bila
zakljuana.
Marej stade, a taj trenutak mu se inio beskrajan, kao itava
venost ekanja u mraku, ispred zakljuanih vrata, guei se od
neizvesnosti, jedva se usuujui da die. Onda podie ruku i tiho
zakuca na vrata.
Meri, proaputa jeste li tu?
Potpuna tiina, zatim uanj kao da se neko mie. Onda
zau brz tih isprekidan jecaj:
Roberte... to ste vi?
Mareja preplavi talas oseanja, tako prevelik i jak, da mu se

109
uini da e unititi itavu njegovu linost. Bila je tu i prvi put i
ba to ga je besmisleno skoro savladalo nazvala imenom.
Zaboravi kako se uasno plai.
Jeste li dobro? Govorio je tiho, dok mu je srce kucalo
kao ludo, pritisnuvi obraz na vrata.
Da proaputa ona. Ali hvala bogu to ste doli.
Ne brinite vie. Izveu vas odatle.
Ali kako? Njen priguen glas dopre do njega.
Zakljuana sam.
Kod koga je klju?
Jue je bio kod Kastra. Danas kod onog drugog.
On vrsto pritisnu kvaku na vratima, pokuavajui da ih
silom otvori, ali bez uspeha. Onda, paljivo, prisloni rame na
gornju plou na vratima. I dalje su vrsto drala. On pokua
ponovo, jo uvek oprezno, ali s malo vie snage, kad se
odjednom njegove cipele, pune gliba iz movare, okliznue na
izglaanom podu, noge mu odletee ispod njega i on se oprui
uz tresak koji uzdrma daske na stepenitu. Onda se sve brzo
odigravalo. Odozdo, iz kuhinje, ulo se kako stolica kripi
povlaei se unazad, posle toga tiina, zatim bosonogi koraci po
kamenu kuhinje. Onda Marej zau Kariba kako se penje uz
stepenice. Povukavi se Robert stade da eka. Njegove oi,
naviknute na mrak. ugledae jasno oveka kad je stigao na kraj
stepenica. On paljivo odabra mesto odmah ispod vilice i tresnu
ga iz sve snage. Kad je pao onesveen, Robert pomisli: Sad smo
kvit za ono to si mi dao na keju.
Klju, koji je bio spremio, Karib je stezao u ruci. Marej ga
zgrabi, otvori vrata i uhvati Meri.
Oh, Roberte ... Roberte ... ree ona jecajui.
Brzo ree on. Beimo iz ovog prokletog zatvora.
Drei je dalje za ruku vukao ju je niz stepenice. Iza njih
uo je Kariba kako poinje da se mie. Sada su bili u hodniku. Tu
je bilo mranije nego gore, i u brzini i grozniavoj urbi Robert
izgubi pravac. Nije mogao da pronae stepenice koje su vodile u
podrum. Odjednom, dok je pipao pored zida, u iznad njih
glasove i ljude kako se pribliuju. Oh, boe, pomisli on, tamo ih
jo ima. Okrenuvi se oajniki prema prednjim vratima poe da

110
pipa ipke. Povue jednu, ali bilo ih je jo, gore. Sada Karib viknu
odozgo, a odozdo se zaue usklici u znak odgovora. Dolazili su
podrumskim stepenicama. Svemoni boe, zar nikad nee nai
ipku? Najzad, naao ju je i vrata se irom otvorie u hladnu
sveinu noi. U istom trenutku neko ga zgrabi pozadi.
Tri, Meri, tri viknu on, gurnuvi je napred. Borei
se da se oslobodi, on isprui jednu nogu da preprei prolaz da bi
ona pobegla u zatitniki mrak noi. Onda se okrenu i zamahnu,
pokuavajui da se iupa. Malo ih je zadrao, dovoljno da joj
prui mogunost da pobegne. Ali njegova pustolovina u movari
unitila je svu njegovu otpornost, a bila su tri ili etiri napadaa.
Udarao je jakim udarcima, ali je izgledalo da ih nije povredio.
Bilo je kao da udara po gumi. Neke luke su se pruale iz mraka
nevidljive, neka tela su ga pritiskala, a onda ga neko uhvati za
guu i poe da ga davi. Nije mogao da se oslobodi tog stiska.
Oseao je itanje vrelog daha na svom obrazu dok su mu desnu
ruku savijali unazad. I ba kad je uo kost kako krcka i kad ga je
obuzela smrtna slabost, on pade u blagoslovenu nesvest.

111
 XVIII

Kad je Marej doao k svesti, bio je sklupan negde u

mraku, kao poluprazna vrea krompira. Zaista se oseao kao
mrtav. Grlo mu je bilo tako nateeno da nije mogao da guta,
izgledalo je kao da je odjednom dobio dvostruku guu, a iz
nekog razloga koji najpre nije razumeo, oseao je uasan bol u
ramenu. Onda se seti. Oprezno pokua da se digne na desnu
ruku i odmah mu bi jasno da mu je kost slomljena. Nabijena
fraktura glavice miine kosti pomisli on, skoro se ponovo
onesvestivi. Odjednom zau kako neko tiho pored njega plae.
Bila je to Meri.
Oh, boe zajeca on. Zato niste pobegli?
Ne ... ne.
Niste pobegli... u umu?
Ona ne odgovori, zatim drhtavim glasom ree:
Nisam mogla da vas ostavim. Nisam mogla.
Nastade utanje. eleo je da joj neto vie kae, ali nije
mogao da nae rei, jer mu mozak jo nije radio. Osim toga, kad
je neke stvari povezao, toliko se je razbesneo na samog sebe da
nije mogao da govori. Uao je u kuu, da, ali nije mogao iz nje da
izie. Boe, kakav je on jedan nekoristan idiot... sve, sve je radio
naopako. Kad je, u oajanju, ponovo pokuao da se digne, Meri
prestade da plae i ree u jecaju:
Oh, Roberte, pazite ... kako ste sada?
Ne ba u najboljem stanju. Ali sam vie-manje
nepovreen. Koliko sam bio onesveen?
Oko jedan sat. Oh, boe, mora da ste uasno povreeni.
Gde ste? zapita on. Nije nita video.
Tu ... blizu vas. Ona isprui ruku, i on oseti kako mu
dodirnu elo i kako ga miluje. Onda primeti da mu glava lei na
njenom krilu. Bilo je meko i toplo. Nije eleo da se makne ...
nikad.
Jeste li zavezani? ree on malo posle.
Ne... ne. Nije potrebno, moete biti sigurni. Odavde ...
niko ne moe da izie.
Pustite me nekoliko minuta ree on pa emo malo

112
priati.
Poto se malo odmorio okrenu se prema njoj. Mislio je da
bi bilo najbolje da ponu iz poetka.
Kaite mi kako ste stigli ovamo?
Ona poe da mu objanjava tihim glasom, tu sasvim uz
njega. Nije bilo tano onako kako je on zamiljao, ali dosta
priblino, tako da je bilo svejedno. Dok je stajala i ekala ga na
stepenicama da Suzine kue, sluga je otvorio vrata i dao joj znak
da ue. Ona u tom nije videla nikakvo zlo, ali kad su se vrata za
njom zatvorila, videla je da je napravila greku. Da Suza je bio
tamo, okrenut prema njoj, u predsoblju.
To ste vi rekao je zamenili bocu.
Najpre nisam znala ta hoe da kae nastavi Meri.
Onda je rekao: Samo ste vi to mogli uiniti. Uzeli ste bocu iz
Difrisove sobe i stavili je u gospoinu sobu.
Odjednom sam shvatila ta misli. Ne, nisam viknula
sam mu, Tako neto ne bih mogla uiniti.
Ne laite me, rekao je on. Znam da ste to vi. I za to
morate platiti.
Ona prestade da pria. Nastade utanje.
I tako su vas doveli ovamo ree Robert.
Da. Ali tek danas popodne. ula sam vas kad ste prili
vratima... ali onaj ovek stavio mi je krpu na usta ...
Marej zastenja.
O, boe ree on ta li mislite o meni? Hteo sam da
vas naem, da vas odavde izvuem, a jedino sam sve pogorao.
Kratka tiina, a onda skoro apatom:
Srena sam ... to ste eleli da me naete.
Nekako, nekim nagonom, njihove se ruke naoe u mraku.
Sedeli su tu dugo, ne govorei, isprepletenih prstiju. Uprkos
bola, to mu je prualo oseanje slasti kakvu nikad pre nije osetio.
Iznenada odjeknue neki glasovi koji su dopirali odozdo,
praeni tekim koracima i treskom vrata, i to ga prenu. I dok je
napregnuo ui da uje, Meri ree:
Jo su tu.
Ko?
Ljudi... doli su sino ... kao na neki sastanak. Nisam

113
htela da gledam.
Jeste li mogli da vidite? upita on iznenaen.
Da odgovori ona. Neto je strugalo pored zida ...
ali... nisam mogla da to podnesem.
Dok je to izgovorila, mrak u sobi je postao malo slabiji, od
slabog osvetljenja, koje se probijalo kroz jedan od unutranjih
zidova, a u isto vreme buka ljudi koji su se dole kupili
odjednom je postala razgovetna. umovi neke aktivnosti, zatim
tiina, pa miris zapaljene gume ispunie sobu. Kad je Robert
ugledao kako se dim kovrda u plaviastim kolutovima kroz
trak svetlosti, odlui da preduzme put preko poda, i sa malo
napora nekako dopuza do otvora na zidu.
Bio je to kos otvor, oko pet centimetara irok, kroz vrst zid
debeo najmanje deset centimetara. Iskrenuvi vrat uspelo mu je
da podesi pogled kroz tu upljinu. Najpre ugleda crvenu svetlost
koja je dopirala sa mangala koji se crveneo u mraku. Ispred
mangala nalazio se sto prekriven komadom prljavog belog
platna. Kad je poeo bolje da nazire, soba i ljudi u sobi poee da
se uobliuju. Sto je bio oltar sa stepenicama ispred njega i
zavesom od crvene tkanine pozadi. Nasred zavese, nametenoj
na drvenoj dasci, nalazila se kozja glava sa rogovima. Dve
kamene klupe stajale su du dugake sobe ukraene zastavama a
na njima je utke sedelo dvadesetak mukaraca, uglavnom
mladih, svi s veoma izrazitim karipskim crtama lica. Bila je to
gadna gomila, gruba i opasna. Lica osvetljena arom sa mangala,
i izgriena kiselinom bila su crvenkastosmea. Sa svake strane
stola po jedan ovek je drao metalnu ipku, i dok je Marej
posmatrao, udarali su njima, zvukom koji je odzvanjao, po
kamenom podu. To je bio znak za visokog i snano graenog
Kariba da ue, ispren. Bio je go do pojasa, i drao je uspravno
ma. Dok je zastao na donjoj stepenici ostali ga mrmljajui
pozdravie.
Sada ponovo zalupae ipkama i, posle krae pauze, pojavi
se da Suza. Robertu se okrenu stomak kad ga je ugledao. Imao je
na sebi crveni somotski ogrta s ritualnim, mistinim arama od
isprepletenih krugova, izvezen na leima belom bojom. Ostali
uutkae u znak potovanja dok je prolazio. On se najpre pokloni

114
pred oltarom, a zatim se okrenu prema njima. Na njegovom licu,
koje se jedva videlo, bio je tvrd nepokolebljiv izraz uasnog
autoriteta.
On progovori, najpre mutnim glasom, zatim sve glasnijim
strasnim tonovima. Ubeuje ih, pomisli Robert ... on je
Oslobodilac, Sveti Iscelitelj, a ovo su njegovi odabranici. Dok je
on dalje govorio, ljudi poee da mu odgovaraju, izvikujui kao
neku liturgiju, koja je sada izgledala kao deo uobiajenog rituala.
Njihovo sve vee uzbuenje prenosilo se na da Suzu, ije su oi
blistale od zanosa koji nije bio daleko od ludila.
On odjednom zavri. Pljesnu rukama. Karib koji je nosio
ma poloi ga na oltar, zatim pored njega postavi dva tanjira,
jedan s nekim pepelom, a drugi s nekom beliastom materijom
koja je liila na brano. Povlaei se, on baci na mangal pregrt
balsama. Dok je balsam goreo i dimio se u polumraku,
gluvonemi Kastro poe napred, dohvati jedan kameni sud i
poprska vodu po podu, dok su ostali jednolino pevali, a ipke
sve glasnije udarale. Onda ponovo zavlada tiina. Da Suza uze
ma. Idui oko odaje pokazujui ga svima redom, a onda prie
oltaru i skide ogrta, ispod koga je imao belu koulju opasanu
crvenim pojasem. Odjednom Robert primeti da je prvi Karib
poloio jednu mladu kozu isto belo jare dok je pored njega
stajao jedan lan grupe drei duboku drvenu zdelu sa irokim
obodom. I onda, zamahnuvi maem oko glave, da Suza stade
jednolino da govori neke rei, na koje su ostali divljaki vikali
odgovor. Dok je dalje govorio telo mu je drhtalo, oi kolutale,
mahao je maem kao u nekom zanosu koji je bio zastraujui i
skaredan. Bacili su jo gume na mangalo, i Robertu se smui od
njenog mirisa. Video je ta e se desiti, i to nije mogao da
podnese. Bolno skide kaput i zapui njime rupu. Time je zatvorio
pogled i uguio zvuk koji je dopirao odozdo. Onda otpuza
natrag do Meri. Plaio se, ali uglavnom za nju. Uspeo je da joj
napipa ruku kako je bila mala i hladna.
Kakav je to ovek, upita se Robert, taj da Suza? S jedne
strane human, inteligentan, vet lekar, a s druge strane
nemilosrdni primitivac, spreman da ubije hladnokrvno bez i
najmanje obzira? Da li je zaista verovao u taj odvratan

115
praznoverni marifetluk koji se odigravao tamo dole, ili je to
iskoriavao samo za svoje planove. Marej nije znao. Jedno je bilo
sigurno. Bio je odluan, reen i nee se zaustaviti nigde da bi
zauzeo ovo ostrvo. Ma sa koje strane da je Robert to posmatrao,
izgledi za Meri i za njega bili su daleko od lepog.
Buka je dole postepeno zamirala, i posle kraeg prekida
zaue se umovi koji su oznaavali odlazak Kariba. Tada, nalik
na slatki dah stvarnosti posle uasnog komara, nita se vie nije
ulo ve samo ist um vetra meu borovima i tiho udaranje
talasa o obalu. Robert se upita koliko li je sati... oko devet,
pomisli, ali nije bio siguran. Da li e ih ostaviti same. bar
prekono! Da je samo imao svetlosti u tom oajnom mraku. Meri
je tako dugo utala da je pomislio da je sigurno zaspala od
iscrpenosti. Taman se pripremio da se isprui i olaka bol u
ramenu kad se vrata odjednom otvorie i da Suza ue u sobu.
Bio je skinuo svoju odoru i sada je imao na sebi kao neku
poduu bluzu, gumene izme, meki cm eir, belu traku oko
ruke i redenik oko pojasa s pitoljem. Iza njega, sa svetiljkom u
ruci, bio je Kastro. itav jedan minut da Suza je posmatrao
Mareja obinim glasom, mirnim, hladnim, utivim, potpuno bez
srdbe, ree:
Znai, uprkos mojoj opomeni, doli ste da se pridruite
svojoj prijateljici?
Da ree Robert. Svratio sam na nekoliko sati.
ao mi je to ste se kanda pri tome ozledili.
Ne mislite o tome. Ostau iv.
Pitam se. Da Suza zastade, pa nastavi kao da glasno
razmilja: Obadvoje ste mi stvorili ozbiljne neprilike. Ne, ne,
nemojte to poricati, to je injenica. I ako se neto ravo desi,
alim to u morati da vas smatram za odgovorne.
Robert je shvatio ta lekar misli. On brzo ree:
Nikad se iz svega ovoga neete izvui. Difris zna da
sam doao ovamo. Doi e i nai e nas.
Da Suza odmahnu glavom polagano, skoro saaljivo.
Upravo sam doao iz Velikog Limba. Oni ne znaju gde
ste. Smatraju da ste otili do Severne obale. Ni za trenutak nisu
pomislili na ovo mesto... smatraju da je zatvoreno ... ruevina.

116
 Iz njegovog glasa, odmerenog i bez oseanja, Marej je znao
da ne lae. Srce mu klonu. Nije umeo da nae odgovor.
Ponovo nastade utanje, a onda, napravivi nekoliko
koraka Karib da Suza se ispravi u svojsvojoj visini.
Sutra, u zoru, poinje veliki inosloboenja. Verujem da
e radi vaeg spasa biti velianstveno uspean.
Pokloni se, okrenu i izgubi. Kad su vrata tresnula i klju se
u bravi okrenuo i kad su se ponovo nali u mraku, Marej zau
Meri kako tiho plae.
Nemojte dozvoliti da vas uplai procedi on kroz
zube. On je lud ... lud ...
Oh, Roberte ... najdrai moj Roberte ...
Sledeeg trenutka naoe se jedno drugom u zagrljaju.
Meri, draga Meri. Nije mogao da izusti vie ni rei.
Ni ona nije govorila, ve ga je vrsto zagrlila, tako jako da su joj
se tople suze slivale niz njegove obraze.

117
 XIX

No je prolazila polako s nekim gorko slatkim ukusom. Ma

kako mrani bili njihovi izgledi, bili su bar zajedno, a to je bilo
neto, u stvari, sada je znailo sve. S vremena na vreme Meri bi
utonula u isprekidan san, ali Marej, ekajui da se mrak digne,
nije mogao da se odmori. Kad su prvi sunani zraci poeli da se
probijaju, on ustade i uze da se osvre unaokolo. Zidovi su bili
od grubog kamena i, prema debljini malog prozora sa reetkama,
izgledalo je da su debeli najmanje 100 do 120 centimetara. Pod i
tavanica su bili sazidani od cementa sa koljkama, dok su vrata,
na koja je najvie panje obratio, bila od tvrdog tikovog drveta,
obloena mesingom. Kad je zavrio pregled, okrenu se Meri.
Ona ga je pratila pogledom.
Malice nas prati maler. Silom se osmehnu.
Izgleda da je ovo bila pukarnica tvrave ... moda su ovde
drali puani prah ... ova mala rupica je zapravo za ventilaciju,
ali bi i mi jedva mogao da se tuda provue.
Pokuao je prilino slabo da od toga napravi alu, no jasno
je video da bi trebalo da ih izbiju dinamitom.
Meri ga je gledala jasnim, upitnim pogledom kroz koji je
blistao njen ivi mladi duh.
ta je s tvojim ramenom? upita ona.
Prole noi sam se malo udario.
Roberte dragi... daj da vidim.
Jo uvek je bio bez kaputa, i ona mu neno, udnim,
plaljivim dodirom stavi ruku ispod koulje. Rame, sada jako
nateeno, luaki je kljucalo, ali je bilo prijatno oseati njene
hladne prste na vreloj koi.
Roberte ree ona tihim glasom. Slomljeno je.
Zbilja? ree on jedva se osmehnuvi.
Ona ga udno pogleda i skinuvi svileni al koji je nosila,
uze da mu neno ali struno zavije ruku vrsto uz bedro, tako da
je bila nepokretna u udobnom poloaju. Dobro je obavila posao, i
Marej se oseti bolje.
Kako se sada osea? upita ona zabrinuto.
On je zagrli levom rukom oko struka i poljubi je

118
 Evo kako se oseam. Sada bi nam bio potreban samo
doruak. ta emo uzeti? Kafu, pren hleb i kajganu s malo
prene unke pored toga.
Ona se bledo osmehnu.
Jue sam dobila vode i pasulja.
Kada?
Ujutro ... otprilike u ovo doba.
Ko je doneo?
Kastro... on je ovde prekodana, a onaj drugi nou.
Ona zastade. Zapravo izgleda da mu je ao to nita bolje
nema da mi prui.
Kastro! uzviknu Robert. Gluvonemi!
Ona polako klimnu glavom.
Izgleda neverovatno, on izgleda tako surov, s onim
njegovim jadnim licem s oiljcima... ali mi se nekako ini da je
drukiji od ostalih ... nekako je propao, ali je bolji tip. Da Suza
tako loe s njim postupa. Videla sam to onoga dana kad su me
doveli ovamo.
Pa, ree Robert ako se pojavi, pokuaemo da
dobijemo slanine i jaja.
Ali taj pokuaj da budu veseli nije ubedio ni jedno ni
drugo, i Marej sa sve vie oajanja poe da hoda po sobi. Desetak
puta uzalud je probao ukrtene reetke na prozoru i udarao po
tekim ploama vrata. Sve prie o bekstvima koje je ikad
proitao, s utanine izraenim i neoekivanim majstorijama,
izgledale su mu potpuno lane i nekorisne. Nije imao ni turpiju
ni kalauz, ni no, pa ak ni kutiju ibica da rastera taj noni
mrak. Nije bio dovoljno jak da ni sa dve ruke pobedi tamniare.
A sada je imao samo jednu. Svakako da nije bio stvoren da igra
hrabrog i neustraivog junaka.
Pa ipak jo dok su ga muile te gorke misli, Merine opaske
o Kastru stalno su mu se vrtele po glavi. Odjednom mu sinu
jedna ideja, luda i neverovatna. Gluvonemi se toliko bojao svoga
gospodara da ga nikad nita na svetu ne bi moglo navesti da ih
oslobodi, no zar ga ne bi mogli podmititi da im posredno
pomogne ako bi to mogao da uini ne izlaui sebe nikakvoj
opasnosti? To je bila verovatnoa, Robert je znao, koja je mogla

119
da ima samo najmanje izgleda na uspeh, ali u ovoj nezgodnoj
situaciji pokuao bi sve. Podigavi kaput s poda brzo pregleda
depove i uzdahnuvi s olakanjem, nae izrezani kamen koji
mu je dala Tija Lucija. Onda iz drugog depa izvadi olovku i
stari blok za recepte. Na njemu napisa poruku, rekavi gde su i
zamoli za hitnu pomo. Presavi hartiju i na drugoj strani velikim
slovima napisa dve rei: Veliki Limb. Onda sede da eka.
Kastro dugo nije dolazio, tako dugo da se Marej uplai da
nee ni doi. Pokuavao je da uveri sebe da je jo rano zora je
tek bila svanula no minuti su prolazili s nepodnoljivom
sporou. Onda, kad je skoro izgubio nadu, zau kako se neko
penje uz stepenice, vrata se otkljuae, i Kastro se pojavi s belom
trakom osloboenja i kao i dr da Suza prole noi s nekim
starim redenikom oko pojasa. On zakljua vrata za sobom, stavi
na pod zemljanu zdelu vode i zdelu pasulja i pirina i tvrdi hleb,
a onda stade da ih gleda. Neto u njegovom pogledu, dok ih je
posmatrao, je pokazivalo da on ne eli nikakvu prisnost, uveri
Mareja da nije prema njima ravo raspoloen.
On ustade i stade tik uz prozor. U levoj ruci drao je
izrezan kamen, i sada ga pokaza, pruivi ga prema Karibu
pozivajui ovoga pokretom ruke.
Dejstvo je bilo zaprepaujue Kastro polagano prie, i
pogleda dobro mali plavi kamen s izrazom opinjenosti i
neverice. Ako bi pokuao da ga zgrabi, Marej je nameravao da
baci kamen kroz prozor, ali on to nije uinio jasno je bilo da
mu je poznato sve o aroliji, da amajlija nema vrednosti ako je
ukradena i da se mora primiti kao poklon, I tada, kad je nastavio
da ga posmatra napeto i pohlepno, kao to pas gleda kost, Marej
stavi napisanu hartiju pored kamena.
Kastro je potpuno shvatio i prie blie, ali kad je ugledao
rei Veliki Limb on se povue, odluno odmahujui glavom.
Robert vide da Kastro, mada je doao u iskuenje, nee otii
Difrisu, pa brzo promeni adresu, i umesto toga natampa
Kalagan, Hotel Fonseka. Kastro je to gledao sa promenjenim
izrazom lica, odmeravajui razne mogunosti, oigledno se
plaei da Suze, no oajniki eljan da dobije kamen. Najzad
odlui. Uze i kamen i hartiju, ne zgrabivi ve polako, a onda

120
pogleda Mareja u oi, klimnu glavom, okrenu se i izie. Vrata se
iza njega zatvorie.
im je otiao, u daljini iz pravca Ren Mari, poe pucnjava.
Najpre je bila snana, itavi rafali puanih pucnjeva, isprekidani
tektanjem mainskih puaka. Onda nastade prekid od nekoliko
minuta, a onda poe razasuta pucnjava iz puaka, koja je
dopirala, izgledalo je, iz raznih pravaca ostrva.
ala je poela ree Robert gorko. I poto smo tako
sigurni i tako nam je ovde prijatno, moemo ba i da
dorukujemo.
On prinese zdelu i bokal i sede pored Meri. Ona nije htela
da jede, ali je on natera da proguta malo pirina, onda natopi
tvrdu koru hleba u vodu i natera je da to proguta. Bila je veoma
bleda, s tamnim senkama pod oima, a njen otpor je bio slab. Ni
njegov ba nije bio jai, ali, borei se protiv oajanja koje ih je
obuzelo, on je podie i uhvati pod ruku da proetaju gore-dole
po sobi. Bio je to bedan pokuaj etnje, no naterao je krv da
prostruji i uinio je da joj se obrazi malo zarumene. S vremena na
vreme Marej bi zastao pored prozora i vikao u pomo, mada je
znao da je na ovom usamljenom i nenastanjenom mestu bilo
malo prilike da bi ga ula neka dobra dua. Kad su ponovo seli,
on je natera da malo pria, pa je i to malo pomoglo. Razgovarali
su o Metodistikoj bolnici, Vermontu, Edinburgu, Karingtonu,
Maksiju, o svemu samo ne o nevolji u kojoj su se nalazili. Ona je
elela da uje o njegovom poetku rada u kotskoj, i on je i o
tome priao, opisujui lepotu Ist Lotijana i celoj onoj okolini
kojom je lutao dok je bio deak.
Mada je buka borbe izgledala manja i dopirala do njih
samo u talasima, Marej je sve vie i vie bio svestan svoje
nesposobnosti. Napolju je bila akcija, a on je, zbog svoje gluposti,
bio zatvoren ovde kao neki pacov u klopci, i nije mogao da u toj
akciji sudeluje. Tako mu je zbog toga bilo krivo da vie nije
mogao da zadri svoja oseanja ve poe da se optuuje tihim
glasom zato to je doao sam ovamo na ovo zaboravljeno mesto,
za sve ono to je uinio i to je propustio da uini. Ali Benlijeva
nije hteia da ga slua. Stisnuvi mu vrsto ruku, ona prisloni lice
na njegovo i pogleda ga pravo u oi.

121
 Bilo bi lepo da smo tamo napolju ... slobodni ... da se
malo borimo. Ali zar nismo hrabriji to ovde ekamo na ono...
to e nam se dogoditi?
Dan je prolazio, a onda kad je sunce poelo da zalazi i kad
je bilo kasno popodne, pucnjevi poee da slabe. Sluali su
napregnutih uiju kad su razmaci izmeu pucnjeva postali dui,
dok najzad nije zavladala potpuna tiina. Potpuna tiina posle
onoga isprekidanog, pratavog, zavijajueg jednolinog glasa
bila je uasno teka, puna znaenja za oboje. Ni jedno ni drugo
dugo nisu progovorili. Onda Robert ree:
Izgleda da je gotovo... ovako ili onako.
Da, odjeknu njen glas a onda apat: Najdrai
Roberte, volim te.
I tada, dok se mrak sputao i no brzo padala, on oseti
kako mu se koa zatee a nervi napreu kao konopac. Sada je
bilo tee pokazati mirnou i samosavlaivanje. Zajedno su sedeli
utei, okrenuti leima zidu, Meri sa glavom na njegovom
ramenu. Uskoro su imali da doznaju ta ih eka.

122
 XX

Kratki sumrak proe, i duboka tiina noi stade da se

sputa. Bio je skoro mrak kad Marej, s iznenadnim bolnim
oivljavanjem svih njegovih sposobnosti, zau glasove napolju.
Odjednom mu srce zaigra od divljake nade u izbavljenje, ali kad
je odjurio do prozora s reetkama i zagledao se u mrak, nada se
brzo ugasila To su se Karibi vraali u svoju bazu. Dolazili su
polako, jedan po jedan, zatim po dvojica, silazei u grupama bez
reda dole u sobu, klonuli ali i umorni ili mu se to samo inilo. On
pokua da kroz otvor za ventilaciju otkrije njihov broj, ali
podrum je i dalje bio neosvetljen pa je bilo nemogue da nazre
neto vie od zamagljene slike pogurenih oblika od kojih su neki
leali a neki sedeli oborivi glavu na skrtene ruke
Vratili su se ree on tihim glasom, okrenuvi se Meri.
I rekao bih da ba nisu zadovoljni
ta to znai?
Dok je postavljala to pitanje, bledilo njenog lica, jedva
vidljivo, ree mu da ona zna odgovor Jedna la pojavi mu se na
usnama, ali nije mogao da je izgovori. Oseao je da bi ona sada
vie volela da se suoi s istinom
Ako imam pravo, ree on polako to znai da su
potueni to nee poboljali njihov stav pre ma nama.
Ona tuno odgovori
Ne postoji nita to bi moglo to dapromeni i onda
ponovi Nita.
Sada se slaba svetlost probijala kroz otvor bili su zapalili
dva svenjaka pa ih je jasnije video. Od njih dvadeset koji su
sainjavali prvobitnu grupu bilo je ostalo svega devet. Sedeli su
ratrkani po klupama, a stavu tunog povlaenja i izgledali su
uasno izmoreni Od njihovog voe nije bilo ni traga i s
iznenadnom gorkom nadom Robert se upita nije li moda ubijen
u borbi. Ali ne, i ta poslednja nada je nestala dok je posmatrao
i ekao, da Suza ue na spoljanja vrata.
On za trenutak zastade na pragu, a onda, ispravivi se,
poe do podijuma. Odmah, ne sedajui, obrati im se glasom koji
je, mada potpuno iscrpen, i dalje ostao straan. Mada su Robertu

123
rei bile nerazumljive, bilo je, oigledno da je to neka opomena.
Kad je zavrio, nastade utanje, a onda jedan od starijih ljudi
stupi i ree neto to je zvualo kao pobijanje. Posle toga nastade
otra svaa, neki su bili na strani da Suze a neki protiv. Ali na
kraju poee svi da potvruju. Da Suza je jo imao vlast nad
njima pobedio je. On podie obe ruke iznad glave, pokretom
koji je izvrgavao ruglu in blagoslova i okrenuvi se polako,
poe prema unutranjim vratima i nestade,
Meri, ree Robert prilazei joj. Mislim da dolazi
ovamo. Hajde da ga doekamo spremni i da se dobro branimo
ekali su celog dana, ekanje je bilo dugako ali sledeih
nekoliko minuta izgledali su kao venost. No brava najzad
kljocnu, vrata se irom otvorie, i da Suza se pojavi na njima
Dvojica ljudi, jedan sa svetiljkom, stajala su na pragu iza njega.
Pri treperavoj svetlosti Robert mu je video lice. Bilo je ozbiljno i
kameno, prljavo od dima i prljavtine, a oko, nekako udno i
neljudski raireno, govorilo je o nepodnoljivom naporu. Dugo
ih je gledao, a onda polako ree:
Izgubili smo. Posle njegove izjave nastade utanje,
posle ega on nastavi sa nekog neprirodnog odstojanja, kao da,
mada fiziki prisutan, nije potpuno s njima. Moji planovi za
budunost... za oslobodenje ostrva On prekide, i onda ponovo
nastade utanje. Prilino je alosno ne samo za mene, ve i za
vas.
U tiini koja je zavladala Robert zau svoj glas u bolnom
naporu da bude razuman.
Ako je sve gotovo onda nema razloga da nas ovde
drite.
Vi mislite da nema? Pa ta onda predlaete?
Pustite nas. Ako ne mene onda bolniarku Benli,
Mislim da neu. Rei tiho izgovorene bile su smrtno
hladne, propraene uzdrhtalom konanou ak ni s
najboljim namerama. Moji ljudi, od kojih su neki ranjeni, a mnogi
izginuli, nisu najprijatnije raspoloeni. Makar i samo za to da
odrim svoj poloaj mora se oekivati od vas kao neka vrsta
ispatanja
Zato od nas? Bilo je muno moliti ga, ali zbog Meri,

124
morao je to da uini. Vi nita nemate protiv nas
Na nesreu s time ne mogu da se sloim. rtva nije
najbolji sudija rtvovanja.
Oh, boe, pomisli Robert, on je lud. Tu se ne moe nita
uiniti. Obuze ga estok, uzaludan bes. On viknu.
Vi s tim nikad neete umai. Nikad.
Izgleda da dr da Suza nije sluao. Izgubljen u razmiljanju
o svom cilju, oi su mu bile prazne, na licu nije bilo nikakvog
izraza. Izgledao je kao ovek koga su okolnosti i njegova
sopstvena volja naterale iznad granica zdravog razuma. S
praznim osmehom, on ree:
Imaete privilegiju da sudelujete u ceremoniji ienja.
Na alost, to prosveivanje e biti prilino neprijatno... i na kraju
... fatalno
Znoj je curio Mareju sa ela.
Pustite bolniarku Benli ree on ponovo inae e
za vas biti jo gore.
Gore po mene. Da Suza je govorio tiho, pretei,
zabacujui glavu tako da mu Robert najzad ugleda beonjae.
Znate li vi ko sam ja? Vi ste u rukama potpune moi.
Mi smo u rukama jednog prljavog ubice.
On pljesnu rukama. Pre nego to je Mareju polo za rukom
da se makne, dvojica ljudi se bacie na njega, i bolno mu zavrui
pozleeno rame, strgoe maramu i iskoristivi je kao konop,
svezae mu ruke na leima. Dok su bili zauzeti njim, da Suza se
podrugljivo nagnu nad Meri.
Nema potrebe da vas veemo... jo ne.
Vi nam u stvari ne moete naneti zlo odgovori ona
tihim, odlunim glasom, Previe ste divlji
Prvi put je da Suza izgledao zbunjen. Na licu mu se ukaza
izraz ledene svireposti. Sagnuvi se on je nadlanicom snano
udari po ustima. Dok su ga ljudi drali, Robert vide kako
modrica natie i kako deblja na njenoj mekoj usni. Suze joj oblie
oi ali ona ne dade ni glasa. Da Suzi se smrknu videi da ona nije
ni zaplakala. On se naglo okrenu i neto ree mukarcima, koji
odvukoe i Mareja i Meri niz stepenice u donju odaju. Tamo ih
ugurae i stavie na srednju klupu, koja je bila okrenuta prema

125
oltaru.
Sada, pomisli Robert i oseti muku u stomaku, i tu smo. U
polumraku dugakog podruma on se osvrnu i ne nae nita,
nita to bi moglo da mu prui i najmanje nade. ak nije video ni
Kastra, koji je jedini u toj neljudskoj dugakoj dvorani mogao biti
uz njih Da nije ubijen? Slabo verovanje da je mogao da odnese
poruku sada je izgledalo ista nemogunost.
Dva oveka poee da pale mangal dok su ostali ekali i
gledali. Oh, boe, pomisli ponovo Robert.,poee sa nama svoje
prljave rituale. Neto mora da uini bilo ta ... oni ne mogu da
iziu kao dvoje jaganjaca na klanje. Kad je crvena svetlost
potamnela, on iz prikrajka pogleda Meri koja je sedela veoma
uspravna uzdrhtalih usana, ali ukoene brade.
Meri. proaputa on dok ne gledaju, pokuaj da mi
odvee ruke. Izgleda da vorovi nisu su vie vrsto vezani.
Meri ne dade znaka da je ula, niti promem poloaj, ali
jedan trenutak kasnije on oseti kako joj mali prsti drhu, i vuku,
borei se sa maramom. Bol koji su mu ti slabi pokreti
prouzrokovan nekako mu je bio prijatan.
Nastavi. Ve samo kretanje njegovih usana ohrabri je.
Uspee.
Sada je mangal bio usijan. Poto su pregrt biljne smole
bacili na nj, otar miris stade da se die polako u debelim,
odvratnim krugovima. Tada da Suza ue na unutranja vrata, ne
obuen isto onako kao kad ga je Robert video, ve samo sa
crvenim ogrtaem prebaenim preko ramena. uri, pomisli
oajno Robert, hoe to da svri brzo. Merini prsti su se i dalje
muili s vorovima. I ba kad je poeleo da je podstakne na dalji
napor, oseti kako se kruta marama razvezala; bio je slobodan.
Draga Meri ree on tiho. Napraviu jednu
predstavu. Ako ne uspe, zatvori oi, nemoj posmatrati njihove
prljave vraarije. I ma ta se desilo, zapamti da smo zajedno.
Da Suza se pope na podnoje, ali pre nego to je poeo
ceremoniju, poe prema njima. Iz cele njegove prilike irila se
atmosfera pokvarene moi i mrnje.
Otvoriu vam kapiju .. poe on. Pripremite se...
Robert se iznenada sagnu i levom rukom zgrabi pitolj sa

126
da Suzinog ramena. Sa novim oseanjem snage koje mu je oruje
pruilo oseao se kao pomaman. Skoi, oseajui se najzad
gospodarom situacije. Besno povue obara, jednom, pa jo
jednom. Zau se slabo kljocanje, pa jo jedno. Pitolj je bio
prazan.
Onda, dok je stajao, slomljen, pobeen i bedan, uviajui
ta je, nespretan, glupak, i ekao ono to je moralo da se dogodi
Meri i njemu, napolju se zau glasna vika i posle udaraca sitnog
kamenja uasan tresak. Otupelim ulima Robert nekako opazi
promenu u izrazu lica da Suze. Oi su mu tupo gledale, obrazi se
opustili, cela njegova prilika kao da se je smanjila. Onda se zau
jo jedna uasna detonacija. Izgledalo je kao da se sve trese,
komadii drveta, gipsa, stakla leteli su u svim pravcima, i vrata
se raspadoe. Poslednje ega se Marej seao bio je Kalagan kako
je uleteo unutra, na elu sivosrebrnastih uniformi, i da Suza
omamljen i klonuo na stepenicama s velikom ranom na vratu, iz
koje je krv tekla na oltar.

127
 XXI

Mesec dana kasnije, oporavljen od te nesree, ponovo na

slubi kod Metodista, Marej je imao slobodan as, i poele da
svrati preko kod Zuba na kafu. Bilo je lepo proleno popodne,
sunano no hladno, a vetri je pomalo duvao sa Hadsona
pokreui mlado lie na jablanovima kraj puta. Bilo je prijatno i
dobro ponovo se nai napolju. Sino su imali sastanak u
hirurkom udruenju Metodista, i Karington je u svom
pozdravnom govoru rekao nekoliko lepih rei o njemu. Posle
toga su on i Meri veerali kod Lindija sa Kalaganom i Natali, koji
su se nalazili na zakasnelom medenom meseu u Njujorku. Vesti
o Aleksanderu u San Felipu bile su dobre.
Kad je Robert uao kod Zuba, Maksi se pozdravi s
preuvelianim iznenaenjem,
Zdravo, doktore. Dugo vas nisam video. On primeti
Marejevu ruku, jo uvek u marami. Bili ste oboreni?
Skoro nokautiran ree Robert
Kako se desilo, doktore?
Oh, okliznuo sam se,
Nije ba dobro, mladiu .. ne tako dobro izjavi Maksi
svoja saoseanja.
A kako vi, Maksi? Posao cveta?
Ne mogu se poaliti, doktore. Ne mogu se poaliti. Ne
zaraujemo mnogo, ali ivimo, ta elite, kafu?
Robert klimnu glavom.
Nikog drugog nije bilo u kafani. Poto je izmenjao jo
nekoliko rei sa Maksijem, on ponese kafu do stola u zadnjem
delu katane. Posedeo je jo malo poto je popio kafu, i kad je
zavrio, kao to je oekivao, vrata se irom otvorie i ue Meri i
pope se na visoku stolicu. Vie nego ikad srce mu je zaigralo kad
ju je ugledao. Imala je plitke cipele, staru suknju, i teniski reket u
ruci, Maksi je oduevljeno pozdravi.
E, e , e vidi ko je tu. Jo jedan veliki stranac.
Meri nije primetila Mareja. Nalaktivi se na oba lakta na
tezgu, itala je paljivo meni, a zatim poruila dupli sladoled od
vanile preliven okoladom.

128
 Dugo ste bili u Vermontu, gospoice Benli?
Ona zadirkujui pogleda Maksija.
Izgleda vam dugo, dragi Maksi?
Svakako, gospoice Benli, Kako je bilo?
Ona obliza punu kaiku sladoleda jezikom
Ne znam da li da vam kaem?
Pa hajde, recite,
Pa, bila sam na jednom malom putovanju, Maksi. Bilo je
prilino teko, ali ne bih topropustila ni zata na svetu.
Sjajno. Maksi to nije sasvim shvatio. Poto je poeao
glavu drugim krajem kaike za pljeskavice, neto mu pade na
pamet E, a ta je sa sokom od melase koji ste trebali da mi
donesete?
Maksi, izvinite to vam nisam donela sirup. Ali ako
budete dobri, ona zahvati jo jednu kaiku sladoleda
dobiete jedno divno pare svadbenog kolaa.:)
ta? Udajete se! On se okrenu Mareju. Jeste li uli,
doktore? Zato joj ne estitate?
Zato da joj estitam? ree Robert. Vi znate moje
miljenje. Lepom bolniarkom oenio bi se samo neki
utokljunac.
Ama, koti. Budite jednom oveni. Poelite joj sve
najbolje.
Poto navaljujete ree Robert i prie tezgi. Kaite
mi, bolniarko, ko je taj nesrenik?
Ona spusti kaiku i pogleda ga u oi onim pogledom
koji je tako dobro poznavao.
Ako ba elite da znate ree ona, zatim ga vrsto
zagrli i poljubi pravo u usta.
Iza njih nastade neka udnovata buka. Izgleda da je to bio
Maksi, koji se obrnuo na petama meu nekim zemljanim
posuem, ubeen da su poludeli,

KRAJ

129