1 Prof. DR Vukašin Pavlović Mikrofizika I Markopolitika Moći Mišela Fukoa

Prof.
dr Vukain Pavlovi 6%$

ww'PVDBVMU.
6OJWFS[JUFUV#FPHSBEV
'BLVMUFUQPMJUJLJIOBVLB
MIKROFIZIKA I MAKROPOLITIKA MOI

MIELA FUKOA1
Saetak:
"VUPSTFVUFLTUVCBWJ'VLPPWPNBOBMJ[PNEJTLVSTBJQPSFULBNPJ6
LSJUJLPNQSJLB[V'VLPPWFUFPSJKFNPJBLDFOBUTFTUBWMKBOBTMFEFBQJUBOKB
EPNJOBDJKBJQSPJ[WPFOKFQPEBOJLBJTUPSJKTLBHFOF[BEJTLVSTBSBUBJNPJJ
VMPHBSBUBLBPQSPJ[WPBBNPJJQPMJUJLJIJOTUJUVDJKBPEOPTNPJQSFNB
TJMJJJTUJOJ LBPJQSFNB[OBOKVJVJULVQSPCMFNWMBEBWJOTLPHJMJVQSBWMKBLPH
NFOUBMJUFUB HPWFSONFOUBMJUZ

Kljune rei: NP EJTLVST SBU JTUJOB [OBOKF VJUBL VQSBWMKBJNFOUBMJUFU
Francuski mislilac Miel Fuko (Michel Foucault) predstavlja jednu od najosobe-

nijih figura na evropskom teorijskom nebu u ezdesetim i sedamdesetim godinama dva-
desetog veka. U svojim mnogobrojnim delima2 Fuko, kako kae Rade Kalanj, zahvaa
irok dijapazon socijalno-povijesnih, filozofsko-epistemolokih i kulturno-antropolokih
pitanja koja nadilaze obzorje svake posebne discipline (Kalanj, 1994:173). Mada ga naj-
ee vezuju za krug strukturalista kome su pripadali Levi Stros (Levi-Strauss), Altiser
(Althusser) i Lakan (Lacan), on sam to nikako nije prihvatao, a jo manje je bio spreman
na svrstavanja u poststrukturaliste i postmoderniste. Fukoova misao je toliko osobena da
jednostavno izmie svakoj klasifikaciji.
1 Ovaj tekst predstavlja poglavlje rukopisa koji e se pojaviti iz tampe u prvoj polovini 2009. godine
u dve verzije: kraoj, pod naslovom DISKURSI MOI u izdanju Politike kulture iz Zagreba, i iroj, pod
naslovom POLITIKA MO u izdanju Zavoda za izdavanje udbenika u Beogradu. Istraivanje razliitih
koncepcija politike moi deo je rada na nauno-istraivakom projektu broj 149036 - Podizanje kapa-
citeta politikih ustanova u Srbiji, koji finansira Ministarstvo za nauku Vlade Republike Srbije.
2 Prvo znaajnije delo, Istorija ludila u klasino doba, objavljuje 1961. godine, a postaje slavan na-
kon knjige Rei i stvari, 1966. Arheologija znanja objavljena je 1969. godine, a 1971. godine knjiga
Poredak diskursa, koja predstavlja pristupnu besedu na Kole de Frans. Poznata knjiga Nadziranje i
kanjavanje objavljena je 1975. godine. Prva od planiranih i nedovrenih est knjiga Istorije seksual-
nosti, pojavila se pod naslovom Volja za znanjem 1976, a sledee dve, Upotreba uitka i Briga za sebe,
objavljene su 1984, u godini kada je umro. U meuvremenu, objavljena mu je na italijanskom knjiga
Mikrofizika moi, 1977. godine.
8 'BLVMUFUQPMJUJLJIOBVLB (0%*/+",
POLAZNE PRETPOSTAVKE FUKOOVE TEORIJE MOI
Polazne pretpostavke Fukoove teorije moi moemo nai najeksplicitnije izloene

u njegovim predavanjima na Kole de Fransu3 tokom januara 1976. godine.4
Prvo, Fuko odbacuje klasina shvatanja moi i vlasti koja na ove fenomene gledaju
kao na neto konkretno to pojedinci ili grupe poseduju i to mogu u celini ili delimino
da ustupe kako bi se ustanovila opta vlast u formi politikog suvereniteta. On na taj
nain odbacuje dvostruku vrstu ekonomizma u teoriji moi. Najpre, mo nije neto to
se poseduje kao svojina, niti je oblikovana po modelu robe. A zatim, analiza moi i vlasti
ne moe se, po njegovom miljenju, izvesti iz ekonomije. U kritici ekonomistikog tuma-
enja politike moi, za koje kae da je zajedniko kako liberalnoj, tako i marksistikoj
koncepciji moi i vlasti, Fuko postavlja itav niz pitanja:
Da li su mo i vlast uvek u drugorazrednom poloaju u odnosu na ekonomiju?
Da li je mo uvek funkcionalizovana od ekonomije i iskoriena za njene ciljeve? Da li
je sutinski razlog postojanja i cilj moi i vlasti da slue ekonomiji? Da li je mo name-
njena da pomae funkcionisanje, uvrivanje, odravanje i obnavljanje odnosa karak-
teristinih za odreenu ekonomiju? Drugim reima, da li politika mo i vlast imaju u
ekonomiji svoj istorijski razlog postojanja i naelo svoje konkretne forme i njenog stvar-
nog funkcionisanja? Da li je politika mo nala svoj formalni model u procesu razmene,
u ekonomiji kruenja dobara? (Fuko, 1998:27).
Na sva ova pitanja Fuko nedvosmisleno daje negativan odgovor. Po njegovom
miljenju, mo i vlast nisu stvari koje se stiu ili ustupaju ugovorom ili silom. Mo
nije neto to moe da se otui ili vrati natrag, a jo manje neto to krui i plavi
neku oblast drutvenog ivota, a neku drugu izbegava. Kako kae Fuko, da bi se
pristupilo neekonomskoj analizi moi, na raspolaganju nam stoji malo stvari: Ras-
polaemo prvo tvrdnjom da se mo (vlast) ne daje, niti se razmenjuje i preuzima,
ve se vri i postoji samo u inu. Takoe, raspolaemo i drugom tvrdnjom da vlast
nije prvenstveno odravanje i obnavljanje ekonomskih odnosa, ve je u sebi samoj,
pre svega, odnos snaga (Fuko, 1998:28).
Dva su akcenta vana u navedenim polaznim postavkama. Prvi, da je sutina pri-
rode moi u njenom inu, odnosno u procesu njene realizacije. Mo po Fukoovom shva-
tanju ne postoji kao apriorni realitet, ve samo kao injenje; ili, kako bi se drugaije, a na
Fukoovom tragu reklo, mo ne postoji kao imenica, ve samo kao glagol. I drugi vaan
akcenat, mo ne postoji kao objektivno data veliina, ve samo kao relaciona kategorija,
kao stalno promenljivi odnos snaga. U ovoj taki mnogi tumai Fukoove misli nalaze
njegovu vezu sa Makijavelijevim shvatanjem moi.
U pokuajima neekonomske interpretacije i objanjenja moi susreemo se, ve na
samom poetku, sa dve, kako Fuko kae, mone hipoteze.
3 College de France je najuglednija ustanova francuske univerzitetske zajednice, na kojoj je Fuko bio
profesor od 1970. pa do svoje smrti 1984. godine.
4 Predavanja su objavljena pod naslovom Il faut defendre la socete 1997. godine, a kod nas 1998. pod
naslovom Treba braniti drutvo (Novi Sad: Svetovi).
V. Pavlovi:.JLSPm[JLBJNBLSPQPMJUJLBNPJ.JFMB'VLPB
Prvu od njih Fuko naziva Rajhova hipoteza, po kojoj je sutina moi i vlasti ono to
pokorava prirodu, instinkte, klasu i pojedince. Sutina mehanizma moi i vlasti sastoji
se u represiji. Kada tu mnogo puta ponavljanu definiciju moi naemo i u savremenom
diskursu, ta istina nije neko novo otkrie. Hegel je to prvi rekao, zatim Frojd, pa Rajh.
U svakom sluaju, biti organizam represije u dananjem reniku je gotovo homerovski
pridev vlasti (Fuko, 1998:28). Rajhovu hipotezu Fuko naziva jo i hipotezom o represi-
ji, jer je svojstvo moi, posebno one koja funkcionie u modernom drutvu , da bude
represivna i da s osobitom pozornou potiskuje beskorisne energije, intenzitet uitaka
i nepravilna ponaanja (Fuko, 1994:11,12). U odnosu na ovu hipotezu, a na primeru
diskursa o seksu koji se u modernim drutvima razvija od sedamnaestog veka, Fuko
iznosi tri vrste upita ili sumnje. Prva sumnja, koja ima karakter povesnog pitanja, jeste da
li je represija nad seksom istorijska oiglednost? Da li ono to se pokazuje na povrini i na prvi
pogled predstavlja iskazivanje i naglaavanje ili pak ustanovljavanje poretka represije nad
seksom? Druga sumnja, koja ima karakter povesno-teorijskog pitanja, tie se represivne me-
hanike moi i postavlja se kao upit da li su zabrana, cenzura, poricanje, zaista oblici u kojima
se u svim drutvima, pa i u naem, dogaa mo.
Trea sumnja se svodi na povesno-politiko pitanje - da li se kritiki diskurs koji se
odnosi na represiju i njeno zapreavanje istovremeno preplie s mehanizmom moi koja je na
delu? Drugim reima, postoji li zaista povesni raskid izmeu doba represije i kritike analize
represije? (Fuko, 1994: 12). Fukoov odgovor na ove sumnje videemo kasnije, u delu ovog
teksta koji se bavi odnosom znanja i moi.
Drugu hipotezu Fuko naziva Nieova hipoteza. Po njoj, sr odnosa moi i vlasti
ini ratoborno sukobljavanje sila (Fuko, 1998: 30). Za razliku od prve hipoteze po ko-
joj bi mehanizmi moi i vlasti u sutini bili mehanizmi represije, po drugoj, Nieovoj
hipotezi, ono to grmi i funkcionie pod politikom vlau, sutinski je i pre svega
ratni odnos (Fuko, 1988: 32).
Posledica druge hipoteze, koja je na izvestan nain blia Fukoovom shvatanju, jeste
zakljuak da bi mo i vlast pre svega trebalo analizirati u pojmovima borbe, sukoba, rata.
Zato je sutina i glavni izvod druge hipoteze sadran u stavu: mo (vlast) je rat, samo rat
nastavljen drugim sredstvima. Tu vidimo da Fuko na obrnut nain koristi poznatu Kla-
uzevicevu formulu o ratu kao politici koja se nastavlja drugim sredstvima. Dakle, Fuko
izriito kae upravo obrnuto od Klauzevica: Politika je rat nastavljen drugim sredstvi-
ma (Fuko, 1998: 29). Posledice ovog obrta su trostruke: prvo, odnosi moi i vlasti takvi
kakvi funkcioniu u jednom drutvu kao to je nae, sutinski za sredinju taku imaju
odreeni odnos snaga ustanovljen u ratu i kroz rat, u nekom datom, istorijski odredivom,
trenutku (Fuko, 1988: 29). Drugo, politike borbe i sukobi oko vlasti, sa vlau i za vlast
unutar civilnog mira trebalo bi da budu tumaene samo kao nastavak rata. I tree, kona-
na odluka dolazi samo kroz rat, to jest kroz upotrebu sile gde, napokon, oruje treba da
bude sudija. Kraj politike bi bila poslednja bitka, to znai da bi poslednja bitka konano,
i samo konano, ukinula vrenje vlasti kao nastavljanje rata (Fuko, 1988: 30).
Politika mo bi, po Nieovoj hipotezi, za ulogu imala da neprestano, nekom
vrstom tihog rata, kako kae Fuko, ponovo upisuje odnos snaga u institucije, eko-
nomske nejednakosti, jezik, sve do tela jednih i drugih. To bi dakle, bio pravi smisao
koji bi trebalo dati tom obrtu Klauzevicevog aforizma: to jest, politika je rat nastav-
ljen drugim sredstvima; to jest potvrda i obnavljanje neravnotee sila koje su uestvo-
vale u ratu (Fuko, 1988: 29).
Zakljuujui ove uvodne napomene mogli bismo, zajedno sa Fukoom, da kaemo
da se ispitivanje moi i vlasti u savremenom drutvu svodi na pitanje ispitivanja rata u
civilnom drutvu. Tezu o neprestanom ratu u civilnom drutvu, odnosno o nemoguno-
sti pacifikovanja zaraenih morala, bez stupanja na scenu novog tipa politike, uverljivo
obrazlae R. Kozelek (R. Koselleck) u knjizi Kritika i kriza, sa karakteristinim podna-
slovom studija o patogenezi graanskog sveta.5 Politika mo i vlast se vie ne analizi-
raju u emi ugovor represija, ve prema emi rat opresija. Binarna shema rata, borbe,
sukobljavanja sila, zapravo moe biti oznaena kao osnova civilnoga drutva, istovremeno
i kao naelo i motor vrenja politike vlasti (Fuko, 1988: 32).
NI DISKURS PRINCA, NI DISKURS LEVIJATANA
Kada se razmatraju relacije mo (vlast) rat ili mo (vlast) odnosi snaga, odmah
nam, konstatuje Fuko, padaju na pamet dva imena: Makijaveli i Hobs. Zbog toga on eli
najpre da iskljui, kako kae, izvesna lana oinstva koja se obino pripisuju tom isto-
rijsko-politikom diskursu.
Fuko izriito kae da taj politiko-istorijski diskurs nije i ne moe biti diskurs
Princa. To je, u stvari, diskurs koji princa moe posmatrati samo kao iluziju, nekakav
instrument, ili u najboljem sluaju, kao neprijatelja (Fuko, 1998: 77). Novi diskurs moi
o kome govori Fuko je diskurs koji, u osnovi, kralju see glavu, koji se u svakom sluaju
oslobaa vladara i optuuje ga (Fuko, 1998: 77).
Isto tako, Fuko kae da mo i vlast treba prouavati izvan Hobsovog modela Levi-
jatana, izvan polja ogranienog pravnim suverenitetom i institucijom drave (Fuko, 1998:
49). Po Fukoovom miljenju, mo treba analizirati polazei od tehnika i taktika dominacije.
Dakle, umesto da se istraivanja moi usmeravaju prema vladaru (princu), kao to
je to bilo u Makijavelijevom sluaju, ili prema suverenitetu drave Levijatana, kao to je
to bilo u sluaju Hobsa, Fuko usmerava analizu na oblike i veze lokalnog potinjavanja
i dominacije, kao i na odreeni tip i mehanizme znanja koji tome slue. To je ono to e
Fuko nazvati mikromehanika vlasti ili mikrofizika moi, o emu e kasnije biti vie rei.
DOMINACIJA I PROIZVOENJE PODANIKA
Smatrajui da pravni model suvereniteta nije dovoljan niti prilagoen za analizu

mnotva odnosa moi i vlasti u modernom drutvu, Fuko se koncentrie na analizu inila-
ca i mehanizama dominacije. Klasina teorija suvereniteta se kree u trouglu koga sainja-
vaju jedinstvo vlasti, zakon i podanik. Teorija suvereniteta nastoji da ustanovi da pojedinac
moe i mora postati podanik koji je potinjen centralnoj i suverenoj vlasti. Za podaniki
status malo je vano da li jedinstvo vlasti ima lice monarha, Makijavelijevog Princa, ili
5 Knjigu je na srpski jezik preveo dr Zoran ini, koji je za tu priliku napisao i vrlo instruktivan predgovor.
V. Pavlovi:.JLSPm[JLBJNBLSPQPMJUJLBNPJ.JFMB'VLPB 11
oblik svemone bezline drave, Hobsovog Levijatana. Fuko ak smatra da teorija suve-
renosti u poetku sebi daje mnotvo vlasti koja nije vlast u politikom smislu pojma, ve
sposobnost, mogunost, mo koju ona moe da ustanovi kao vlast (Fuko, 1998: 58).
Za razliku od klasinog shvatanja politike moi kao suverene vlasti, Fuko predu-
zima teorijski projekat istraivanja inilaca, odnosa i mehanizama dominacije. Umesto
da vlast izvodi iz suvereniteta moi, Fuko najpre nastoji da istorijski i empirijski izlui
iz odnosa vlasti inioce dominacije. Dakle, neemo postavljati pitanje kako, zato i u
ime kojeg prava podanici mogu da pristanu da budu potinjeni, ve emo pokazati kako
stvarni odnosi potinjavanja proizvode podanike (Fuko, 1998: 60).
Fuko zatim nastoji da analizira odnose dominacije i da ih vrednuje u njihovom
mnotvu i razliitosti, u njihovoj specifinosti i ponovljivosti. On nastoji da uvidi i poka-
e kako se razliiti inioci dominacije oslanjaju jedni na druge, upuuju jedni na druge,
u izvesnom broju sluajeva se pojaavaju i tee istom cilju, u drugim se negiraju ili tee
da se ponite (Fuko, 1998:60). Naravno, to ne znai da ne postoje veliki mehanizmi
vlasti, kao to je vlast drave, ali Fukoova poenta je da i ti mehanizmi uvek funkcio-
niu na osnovu prethodno uspostavljenih mehanizama dominacije. Konkretno reeno,
moe se opisati kolski sistem ili celina sistema uenja u jednom datom drutvu, ali,
po Fukoovom miljenju, moemo ih uspeno analizirati samo kao globalno jedinstvo.
Drugim reima, moramo da vidimo kako oni funkcioniu, kako se potpomau, kako
taj aparat odreuje izvestan broj globalnih strategija, polazei od mnotva potinjavanja
(potinjavanja deteta odraslima, potomstva roditeljima, neznalice znalcu, egrta maj-
storu, porodice administraciji, itd.) (Fuko, 1998: 61). Svi ti mehanizmi i svi ti inioci
dominacije stvaraju osnovu globalnog aparata dominacije koji kolski sistem odreuje.
Razmiljajte o strukturama vlasti kao o globalnim strategijama koje proimaju i koriste
lokalne taktike dominacije (Fuko, 1998: 61).
Najzad, u isticanju odnosa dominacije umesto izvora suvereniteta, Fuko pokuava
da prati odnose moi ne u onome to ini njihovu temeljnu zakonitost, ve nasuprot tome
- on traga za tehnikim instrumentima koji omoguuju da se odnosi moi i dominacije
uvrste. Ili, kako sam kae, glavna tema istraivanja je proizvoenje podanika umesto
geneze suverena (Fuko, 1998: 62).
RAT KAO PROIZVOA MOI I POLITIKIH USTANOVA
Ako je tano da prioritet u prouavanju treba dati oblicima i mehanizmima domi-

nacije i njenim iniocima, postavlja se pitanje kako se ta analiza moe izvesti. U odgovoru
Fuko se takoe pita: Po emu se odnos dominacije moe svesti ili ograniiti na pojam
odnosa sile? Po emu i kako se odnos sile moe svesti na ratni odnos? (Fuko, 1998: 62).
U odgovoru na ta pitanja Fuko smatra da rat moe da poslui za punovanu ana-
lizu odnosa moi i vlasti i sagledavanje osnovnih matrica razliitih strategija i tehnika
dominacije. Rat je ekstremni sluaj u meri u kojoj se rat moe predstaviti kao taka
maksimalne napetosti, ogoljenost odnosa sile (Fuko, 1998: 62).
Odnosi moi/vlasti se u svojoj sutini mogu, po Fukoovom miljenju, predstaviti
kao odnosi sueljavanja, borbe na smrt i rata (Fuko, 1998: 62).
Naravno, postoje i drugi znaajni odnosi, kao to su odnosi nejednakosti, drutvene

asimetrije, podele rada, eksploatacije, ali su odnosi rata i sukobljavanja najvaniji. Imajui
to u vidu moe da se kae da je civilni poredak u osnovi i u svojim bitnim dimenzijama
borbeni poredak (Fuko, 1995: 23). U tom smislu bi moglo takoe da se kae, kao to je
napred ve pokazano, da Fukoovo naelo politika je rat nastavljen drugim sredstvima
sutinski prethodi Klauzevicu i njegovoj formuli da je rat politika nastavljena drugim
sredstvima (Fuko, 1998: 64).
Sa porastom uloge drave na prelazu iz srednjeg u novi vek dolazi do jednog pro-
cesa koji Fuko naziva podravljenje ili etatizacija rata: Ratne delatnosti i ustanove su
se sve vie koncentrisale u rukama centralne moi, tako da su de facto i de jure samo jo
dravne vlasti mogle da zaponu rat i uvedu sredstva rata (Fuko, 1995: 24). Zbog toga
iezavaju privatni ratovi, koji su bili jedna od karakteristika feudalnog drutva. Proce-
sima podravljenja ili etatizacije rat je postao profesionalni i tehniki monopol briljivo
definisanog i kontrolisanog vojnog aparata: nastaje armija kao institucija, koja kao takva
nije postojala u srednjem veku (Fuko, 1995: 24).
Dakle, moderna drava nastaje tek na kraju srednjeg veka, kada je opremljena in-
stitucijom vojske. Institucija vojske zamenjuje dotadanje svakodnevne i sveprisutne ratne
prakse i omoguava da drava uspostavi monopol nad ratnim aktivnostima. Ovaj istorijsko
politiki diskurs koji sada izranja je istovremeno diskurs o ratu, ratu kao trajnom socijal-
nom odnosu, ratu kao neiscrpnom razlogu svih odnosa i institucija moi (Fuko, 1995: 25).
Fuko s pravom podsea da je rat prethodio raanju drava: pravo, mir i zakoni su
roeni u krvi i blatu bitaka (Fuko, 1998: 66). Ali to ne znai, kae Fuko, da zakon obez-
beuje takvu pacifikaciju odnosa u drutvu koja eliminie sukobe, jer i pod njim nastavlja
da besni rat unutar mehanizama vlasti; stoga Fuko zakljuuje: Rat je motor ustanova
reda: mir u najmanjem od svojih zupanika potmulo vodi rat. Drugaije reeno, ispod
mira treba deifrovati rat: rat je sama ifra mira (Fuko, 1998: 67).
ISTORIJSKA GENEZA DISKURSA RATA I MOI
Taj tuan i mraan diskurs rata razvijao se na Zapadu u nekoliko talasa. Taj diskurs
nije, veli Fuko, samo izum nekolicine intelektualaca koji su dugo drani na margini dru-
tva. Prvi talas tog diskursa zapoeo je u prvoj polovini sedamnaestog veka (oko 1630. go-
dine) sa zahtevima naroda i sitne buroazije u predrevolucionarnoj Engleskoj. Taj diskurs
je uoblien u pokretima puritanaca i levelera. Drugi talas e se javiti pola veka kasnije,
kako konstatuje Fuko, na suprotnoj strani, na strani aristokratske gorine protiv apsolu-
tistike vladavine kralja Luja XIV. Od tada, a to u osnovi znai od engleske, amerike i
francuske revolucije, uspostavlja se diskurs ija je glavna ideja rat kao neprekinuta potka
istorije: rat koji se odvija ispod reda i mira, rat koji oblikuje nae drutvo i binarno ga
deli (Fuko, 1998:78). Od tada, slogan moramo se braniti protiv drutva biva zamenjen
sloganom moramo braniti drutvo od njega samog. To po Fukoovom miljenju iskazuje
uvoenje unutranjeg rasizma neprekidnog ienja, koji e biti jedna od temeljnih di-
menzija drutvenog normiranja (Fuko, 1998:80). To je, po njegovoj oceni, istovremeno i
osnova globalne strategije drutvenog konzervativizma.
Istorija je jedan od vanih inilaca moi i vlasti, kao uostalom i rituali i legende
(krunisanja, pogrebi, proslave jubileja i druge drutvene i politike ceremonije). Jaram
zakona i sjaj slave mi se ine kao dva lica kojima istorijski diskurs cilja na izvestan efekat
jaanja vlasti (Fuko, 1998: 84).
Fuko razlikuje tri funkcije istorijskog diskursa u jaanju moi i vlasti. Prva funk-
cija ini ono to Fuko naziva rodoslovna osovina istorije. U toj vrsti rodoslovnog zadatka
veliina dogaaja i linosti prolosti treba da jami vrednost sadanjosti, da njenu niskost
i svakodnevicu preobrazi u neto podjednako herojsko i pravedno (Fuko, 1998: 85). U
tome lei genealoka (rodoslovna) funkcija istorijskog pripovedanja.
Druga je funkcija istorijskog pamenja. To stalno zapisivanje istorije koje upranja-
vaju pisci anala takoe slui jaanju vlasti (Fuko, 1998: 85).
Trea funkcija istorije kao jaanja vlasti je omoguavanje kruenja primera, uzora.
Primer je, na neki nain, slava koja je postala zakon, to je zakon koji funkcionie u sjaju
nekog imena (Fuko, 1998: 86).
Istorija je, dakle, proizvoa diskursa moi, diskursa obaveza kojima vlast potinjava.
Ona je, takoe, i proizvoa diskursa sjaja kojim vlast opsenjuje, plai i umiruje. Vezujui
i umirujui pojedince i drutvene grupe, mo i vlast deluju kao utemeljitelji i garanti reda.
U zapadnoj ili indoevropskoj civilizaciji predstavljanja moi i vlasti postoje, po Fu-
kou, kao dva aspekta ili dva lica koja su stalno udruena. S jedne strane je pravni aspekt:
mo i vlast obavezuju zakletvom, obeanjem, zakonom. S druge strane, mo i vlast imaju
funkciju, ulogu, magino dejstvo: vlast opsenjuje, vlast okamenjuje. Jupiter, savreno re-
prezentativan bog za vlast, u pravom smislu rei bog prve funkcije i prvog reda u indo-
evropskoj trijadi, istovremeno je bog sa lancima i sa munjama (Fuko, 1998: 86).
U svemu to je do sada reeno o istorijskom diskursu, mogu se, dakle, prepoznati
dve velike morfologije, dva glavna velika arita, dve njegove osnovne politike funkcije.
S jedne strane imamo rimsku istoriju suvereniteta, sa druge biblijsku istoriju suanjstva
i progona (Fuko, 1998:97). Na strani istorijskog diskursa u znaku rimskog suvereniteta
su zakon, poredak, vlast, racionalnost, konzervativizam. Na biblijskoj strani istorijskog
diskursa su pobune, zahtevi, iracionalnost, revolucionarni diskurs. Parafrazirajui uve-
nu Petrarkinu reenicu ta postoji u istoriji, a da nije pohvala Rimu? Fuko se pita: ta
postoji u istoriji, a da nije poziv na revoluciju ili strah od revolucije? (Fuko, 1998: 105).
MO NAD IVOTOM: PRAVO MAA
Zakon se uvek poziva na ma, veli Fuko. Nema zakona, a da nije naoruan, a nje-
govo pravo oruje je smrt (Foucault, 1994: 99). Jedno od bitnih obeleja suverene moi
dugo je bilo pravo na ivot i smrt. Ono je izvedeno iz rimskog patria potestas koje je ocu
porodice davalo pravo da raspolae ivotom svoje dece i svojih robova. Pravo maa ima
danas dva glavna oblika: pravo na izricanje smrtne kazne i pravo na voenje ratova.
Sa ograniavanjem i ukidanjem smrtne kazne broj onih koji umiru od ruke drave
je sve manji, ali zato raste broj onih koji ginu u ratovima. Ratovi se vie ne vode u ime
vladara kojeg treba braniti; oni se vode u ime opstanka sviju. Cijeli se narodi pokreu na
meusobno ubijanje u ime potrebe da preive (Foucault, 1994: 94). Krv je, kae Fuko,
'BLVMUFUQPMJUJLJIOBVLB (0%*/+",
dugo ostala znaajni element u mehanizmima moi, u njezinim manifestacijama i ritua-

lima. U drutvu u kojem glad, epidemije i nasilje ine smrt neumitnom, krv tvori jednu
od bitnih vrednota. Njezina cijena istodobno proizilazi iz njezine instrumentalne uloge
(moi proliti krv), njezina funkcioniranja u poretku znakova (biti iste krvi, odvano ponu-
diti svoju krv), pa i njezine nepouzdanosti (lako se rasipa, podlona je presuivanju, olako
se mijea, brzo se kvari) (Foucault, 1994: 102). Zbog toga drutvo krvi, kako ga imenuje
Fuko, mo iskazuje preko krvi (ne samo delati i muenja, ve i ratna ast i trijumf smrti).
Naelo moi ubiti da bi se opstalo danas je jedan od vanih strategijskih principa u
meunarodnim odnosima. Opstanak o kome je ovde re nema pravno znaenje u smislu
opstanka suvereniteta, ve bioloko opstanak sopstvenog stanovnitva.
Mo nad ivotom se, po Fukoovom mieljenju, od osamnaestog veka razvijala u
dva pravca: jedan je bio usmeren na telo pojedinca, a drugi na telo vrste. Prvi pravac
naziva anatomo-politika ljudskog tela, a drugi pravac bio-politika stanovnitva. Disci-
plina tijela i regulacija puanstva tvore dva pola oko kojih se razvila organizacija moi
nad ivotom (Foucault, 1994:96). Preuzimanje brige za ivot vie nego pretnja umor-
stvom jeste ono to moi daje pristup do tela. Bio-politika oznaava ulazak fenomena
svojstvenih ivotu ljudske vrste u poredak znanja i moi, u podruje politikih tehnika.
Moderni je ovek takva ivotinja u politici kojoj je njezin ivot ivog bia doveden u
pitanje (Foucalt, 1994: 99). Tu svoju tvrdnju Fuko ilustruje sledeim injenicama: prvo,
glad danas postoji u veim razmerama nego ikad; drugo, atomsko oruje dovelo nas je do
krajnje take kada se radi ouvanja opstanka jednog dela stanovnitva drugi deo izlae
optem unitenju, i tree, bioloki rizici kojima je vrsta izloena danas su vei i tei nego
ikad ranije. Ono to Fuko naziva pragom bioloke modernosti dogaa se kada vrsta kao
ulog ulazi u sopstvene politike strategije.
Nekadanja mo nad smru, koja je simbolizovala mo vladara, danas je briljivo
zastrta administracijom tela i rasporeivanjem ivota u podruja vrednosti i korisnosti.
Normalizatorsko drutvo, kako ga naziva Fuko, a ije su funkcije uglavnom regulativne,
povesna je posledica tehnologije moi usredsreene na ivot. Stoga je ivot znatno vie
od prava postao ulogom politikih borbi (Foucault, 1994: 100).
Imajui to u vidu, Fuko konstatuje da su nove procedure moi dovele do prelaska na-
ih drutava iz simbolike krvi u analitiku seksualnosti. Stvarnost sa simbolikom funkcijom
drutva krvi transformisala se u stvarnost sa analitikom funkcijom drutva seksa. Sim-
bolika krvi i analitika seksualnosti u naelu potiu iz dva razliita reima moi. Ako postoji
neto to je uz zakon, smrt, prijestup, simboliku i suverenitet, onda je to krv; seksualnost
pak stoji uz normu, znanje, ivot, smisao, discipliniranje i regulaciju (Foucault, 1994: 102).
MO, SILA I ISTINA
Ako neko govori o pravu, govori o istini, ali ta istina nije univerzalna istina filozofa,
veli Fuko. Diskurs rata i mira zasniva i odreuje sutinsku vezu izmeu odnosa istine i
odnosa sile. Za razliku od starogrke filozofije u ije je temelje bila ugraena pripadnost
istine miru i neutralnosti, u novo doba to vie nije tako. U diskursu modernoga doba, to
smo vie uronjeni u nekakav tabor, bolje emo iskazati istinu. Istina se, misli Fuko, danas
moe razviti samo polazei od borbenog poloaja u drutvenom sukobu. to se vie

udaljavam od centra, bolje vidim istinu; to vie naglaavam odnos snaga, vie se borim
i stvarnije e se istina preda mnom razviti (Fuko, 1998: 70). Dakle, istina se moe spo-
znati samo u perspektivi borbe, preivljavanja i pobede. Ili, kako naglaava Fuko, istina
je dodatak snazi, kao to se i razvija samo polazei od nekog odnosa snaga (Fuko, 1998:
70). Prema tome, zakljuuje on, sutinska pripadnost istine odnosu snaga, asimetriji, de-
centriranosti, bici i ratu upisana je u tip diskursa koji odlikuje modernu.
Pitanje istine u moderno doba ne moe se postavljati kao pitanje lica (pravnika,
politiara ili filozofa) koje je linost mira, lica koje je neutralno i stoji izmeu dva tabora
(u poloaju koji su filozofi sanjali od Solona do Kanta). Uopte nije re o tome da onaj
ko traga za istinom ili je izrie treba da se postavi izmeu protivnika, u centar ili iznad
njih kako bi nametnuo istinu u formi zakona i zasnivanja reda koji pomiruje. U praksi je
re upravo o suprotnom: kako uspostaviti istinu kao pravo, kao asimetriju, kako utemeljiti
istinu za odnos snaga. Lice koje izrie istinu jeste lice koje ratuje (Fuko, 1998: 71).
U modernim drutvima mnotvo odnosa vlasti ne moe, po Fukoovom miljenju,
funkcionisati bez proizvodnje i kruenja diskursa istine. Vlast nas primorava na proi-
zvodnju istine i vlast moemo da vrimo jedino proizvodnjom istine (Fuko, 1998: 38).
Drugim reima, vlast nas prisiljava da pronalazimo, priznajemo i proizvodimo istinu, jer
je to uslov da bi se mo zasnovala i funkcionisala u celini drutvenog tkiva.
S tim u vezi Fuko razmatra i odnos racionalnosti i iracionalnosti. U moderno doba
uspostavlja se vid racionalnosti za koju Fuko kae da je krhka i povrna. To je racio-
nalnost tehnikih postupaka za odravanje pobede, racionalnost prorauna, strategija i
lukavstava. Ta racionalnost je nepostojana, apstraktna, a esto i iluzorna. To je ona raci-
onalnost koja je vezana za one koji u odnosima snaga imaju pobedu, kojima dominacija
ide na ruku i koji nisu zainteresovani da se to stanje dovodi u pitanje (Fuko, 1998: 71-72).
U temeljima te i takve racionalnosti jeste stalna, sirova i gola iracionalnost u kojoj
se, kako kae Fuko, rasprskava istina. Samo u viim delovima imamo krhku i prolaznu
racionalnost koja je kompromitovana i vezana za iluziju i pokvarenost, ili, kako kontra-
polira Fuko: Istina e, dakle, biti na strani bezumlja i brutalnosti; nasuprot tome, razum
na strani himere i pokvarenosti (Fuko, 1998: 72).
Fuko smatra da svako drutvo ima svoj reim istine, svoju optu politiku istine, to
jest tipove diskursa koje prihvata i ini da funkcioniu kao istiniti. Vano je, meutim,
shvatiti da istina nije izvan moi. Istina je od ovog svijeta, ona je stvorena zahvaljujui
mnogostrukim prisilama. I sadri obvezatne efekte moi (Foucault, 1994: 160).
U modernim drutvima politika ekonomija istine, kako je vidi Fuko, karakterie
se s pet historijski vanih taaka: prvo, istina je usredsreena na formu naunog diskursa
i na institucije koje ga proizvode; drugo, istina je potinjena konstantnom ekonomskom i
politikom podsticanju (potreba za istinom kako ekonomske proizvodnje, tako i politike
moi); tree, istina je objekat difuzije i neizmerne potronje (a naroito krui u vaspitnim
i informacijskim ustanovama koje su, kao recimo kolski sistem, vrlo rasprostranjene u
drutvenom telu); etvrto, proizvedena je i prenoena pod kontrolom malog broja velikih
politikih i ekonomskih aparata (univerzitet, vojska, mediji); peto, istina je ulog u igri ita-
ve jedne politike debate i socijalnog sukoba (koji po pravilu dobija oblik ideoloke borbe).
Sam Fuko pod istinom pre svega podrazumeva skup normiranih procedura za proi-
zvodnju i stavljanje u opticaj i funkcionisanje stavova i tvrdnji. Istina je nuno vezana za si-
steme moi koji je proizvode i podravaju, kao i za sopstvene uinke moi koje ona inducira
i koji nju reprodukuju kao svojevrsni drutveni reim istine. Ne radi se o tome da se istina
oslobodi svakog sistema moi nego da se mo istine odvoji od oblika hegemonije (so-
cijalnih, ekonomskih, kulturnih) unutar kojih za sada funkcionira (Foucault, 1994: 162).
MO, ZNANJE I UITAK
Sumnje koje je Fuko formulisao u odnosu na Rajhovu hipotezu represije nisu bile
motivisane samo eljom da pokae kako je ona pogrena, ve prvenstveno idejom da tu
hipotezu smesti u optu ekonomiju diskursa o moi. Na primeru istorije seksualnosti Fuko
se pita do kojih je uinaka moi dovelo ono to je o njoj reeno. ini mi se da je jo znaaj-
nije njegovo pitanje kakve su veze izmeu diskursa o seksu i diskursa o moi i uinaka tih
moi i uitaka koji su njima proeti. Ipak, kljuno je Fukoovo pitanje koje i kakvo se znanje
oblikuje takvim diskursom. Jer njega pre svega interesuje da odredi funkcionisanje i razlog
postojanja onog poretka na koji se oslanja na novovekovni diskurs o seksualnosti, a koji
se iskazuje trouglom mo znanje uitak (Foucault, 1994: 12). Fukoova arheologija zna-
nja i moi se sastoji u traganju za polimorfnim tehnikama moi, to jest, spoznavanjem
oblika i kanala kroz koje diskurs moi dospeva do najindividualnijih oblika ponaanja i
elja. Spektar polimorfnih tehnika moi je irok i ukljuuje kako uinke odbijanja, zapre-
ka i iskljuivanja, tako i uinke podsticaja i pojaanja elja i uitaka. Umesto uobiajenih
analiza koje se pripisuju ekonomiji retkosti, Fuko nastoji da pronae instance diskurzivne
proizvodnje, instance proizvodnje moi i instance proizvodnje znanja kao procese koji
imaju povezanu povest. Njegove analize hipoteze o represiji pokazuju da instanca diskur-
zivne proizvodnje uspeno upravlja i utnjom: Nemost koja snagom utnje namee tiinu.
Cenzura (Foucault, 1994:15). On pokazuje isto tako da instanca proizvodnje moi uklju-
uje i funkcije zabrane; kao to i instanca proizvodnje znanja esto ubacuje u javni opticaj
pogreke ili sistematska neznanja. Zakljuak je Fukoa da se mo, znanje i uivanje ne samo
ne ponitavaju, nego se i ne okreu jedan protiv drugoga. I vie od toga, oni se povezuju
pomou sloenih i realnih mehanizama nadraavanja i podsticaja (Foucault, 1994: 37).
Na primeru proizvodnje istine o seksu Fuko razlikuje dve vrste drutava. Jednu
vrstu sainjavaju drutva poput Indije, Kine, Japana, Rima, arapsko-muslimanskog sveta,
koja razvijaju umetnost erotike (ars erotica). Drugu vrstu sainjavaju zapadna drutva koja
su, da bi iskazala istinu o seksu, razvila procedure koje se ravnaju prema jednom obliku
moi iju sutinu predstavlja in i postupak priznavanja. Priznanje je na Zapadu postalo
jednom od najcenjenijih tehnika za proizvoenje istine (Foucault, 1994: 43). ivimo u
drutvu koje Fuko naziva priznavajue drutvo - priznajemo ili smo prisiljeni da prizna-
mo. To priznanje je ili spontano, odnosno uslovljeno unutranjom motivacijom, ili iznu-
eno. Od srednjeg vijeka tortura ga prati poput sjenke i podupire ga kad poklekne: crni
blizanci (Foucault, 1994: 43). ovek je na Zapadu postao ivotinja koja priznaje, veli
Fuko. On je uhvaen u zamku lukavstva priznanja po kome ono oslobaa, a mo uutkuje.
Dok su drugi oblici rada osiguravali akumulaciju kapitala, golem posao priznavanja doveo
je, smatra Fuko, do pokornosti ljudi. Hrianstvo je tu ulogu zapoelo u 13. veku zapoveu
da svi vernici moraju najmanje jednom godinje da kleknu i priznaju sve svoje grehe. Mo
ovoga procesa je u tome da preko priznanja i njegovog tumaenja stvori diskurs istine.
Jedan od vanih izvoda Fukoove analize je da odnos moi ve postoji tamo gde
postoji elja za uitkom. U odnosu na to otkrie iluzorno je razotkrivati mo u represiji
koja se oituje nakon toga, kao to je uzaludno uputati se za traganje za eljom izvan
moi (Foucault, 1994: 58). Dakle, Fukoa ne interesuje teorija nego analitika moi, to jest
one specifine oblasti koje tvore odnose moi i odreuju sredstva koja omoguuju njezi-
nu analizu. A te oblasti su diskursi seksualnosti, kanjavanja i nadziranja, odreivanja i
tretmana ludila, utvrivanja i institucionalizacije znanja, i sl. U diskursu svih ovih oblasti
mo se iskazuje putem razliitih oblika zabrana. Tri su takva oblika zabrana najznaajnija:
potvrditi da neto nije doputeno; spreiti da se neto kae; poricati da neto postoji.
Fukoova analiza dalje pokazuje da su velike institucije moi koje su se razvile u
srednjem veku, pre svega drava u obliku monarhije sa svojim aparatima, doivele uspon
na temelju mnotva prethodnih moi. A injenica da su te institucije mogle da se uvr-
ste i nametnu koristei ceo niz taktikih saveza, znai da su uspele da postanu instance
regulacije, arbitrae, ograniavanja. Tako su novi institucionalni mehanizmi moi uspeli
kako da meu prethodno postojee moi uvedu red, tako i da uspostave nova naela nji-
hovog ublaavanja i njihovog rasporeivanja po novouspostavljenim hijerarhijama. Ti
su veliki oblici moi, naspram brojnih i sueljenih moi, funkcionirali iznad svih tih ra-
znorodnih prava kao naelo prava, s trojakim obiljejem: da se oblikuju kao jedinstvena
cjelina, da svoju volju izjednaavaju sa zakonom i da se vre preko mehanizama zabrane
i sankcije. Njihovo geslo pax et justitia oznaava, u toj funkciji kojoj je smjeralo, mir kao
zabranu feudalnih ili privatnih ratova i pravdu kao nain da se ukine privatno sreivanje
sporova (Foucault, 1994: 61,62). Zbog toga se u zapadnim drutvima nakon srednjeg
veka sprovoenje moi uvek iskazuje u pravu.
U okviru ovih razmatranja Fuko se pita otkud u modernom drutvu, u kome su
aparati moi toliko brojni, njeni obredi toliko vidljivi, a njezini instrumenti toliko sigurni,
nastojanje da se mo priznaje samo u negativnom i suvoparnom obliku zabrane. Svestan
da je nae drutvo izumelo vie od bilo kojeg drugog istanane i prepredene mehanizme
moi, Fuko na prethodno pitanje daje dvostruki odgovor. Prvi: Glavni i taktiki razlog
koji je naizgled samorazumljiv - mo je podnoljiva pod uvjetom da se dobrim dijelom
zamaskira. Njezin je uspjeh razmeran stupnju prikrivenosti njezinih mehanizama. I dru-
gi: Mo kao ista granica slobode jest, barem u naem drutvu, onaj oblik u kojem je ona
prihvatljiva (Foucault, 1994:61). Zbog toga se mo u modernom drutvu najee iska-
zuje u pravu i u formi zakona, za razliku od, recimo, moi u apsolutnoj monarhiji, koja
se uvek svrstava uz ne-pravo, kao samovolja, zloupotreba, povlastica, prevrtljivost. Ali,
ako elimo da shvatimo stvarnu analitiku moi savremenog drutva, neophodno je da se
oslobodimo te slike prava kao okvira i forme moi i zakona kao njegovog osnovnog koda.
I to je osnovno metodsko polazite u Fukoovoj analizi mikrofizike moi u modernom
drutvu - da se u povodu moi posluimo naelima analize koja ne proizilaze iz sistema
prava i oblika zakona. Potrebno je, kae Fuko, da se zaputimo prema drugaijem poima-
nju moi: Promiljati istodobno seks bez zakona i mo bez kralja (Foucault, 1994: 64).
ODREENJE MOI: TA MO NIJE, A TA JESTE
Na putu do definicije moi Fuko najpre odreuje ta ne misli pod tim pojmom.
Prvo, on ne misli na mo kao na skup institucija i aparata koji jame potinjenost graana
u odreenoj dravi. Drugo, on pod moi ne podrazumeva nain potinjavanja koji bi,
za razliku od nasilja, imao oblik pravila. Tree, on pod moi ne pomilja na opti sistem
vladavine kojim neko ili grupa sprovode vlast nad drugima. etvrto, mo nije institucija i
nije struktura. Peto, mo nije stanovita sposobnost kojom su neki obdareni. I najzad, esto,
mo se ne postulira u suverenosti drave, obliku zakona ili globalnom jedinstvu vladavine
oni su pre samo njeni konani oblici.
Pod pojmom moi, po Fukou, najpre treba razumeti sledee: prvo, mnotvo odnosa
snaga koji su uroeni podruju u kome se oituju i tvore njegovu organizaciju; drugo, igru
koja ih putem neprestanih borbi i sueljavanja preobraava, jaa, obre; tree, oslonce to
ih ti odnosi snaga nalaze jedni u drugima tako da stvaraju lanac ili sistem ili pak rasko-
rake, protivureja koja ih meusobno razdvajaju; etvrto, strategije u kojima oni postaju
delatni, a iji se opti obrazac ili institucionalna kristalizacija utelovljuju u dravnim apa-
ratima, u formiranju zakona, u drutvenoj hegemoniji (Foucault 1994: 65).
Jedna od bitnih odlika moi je njena sveprisutnost; ona se dogaa u svakom tre-
nutku, na svakoj taki i u svakom meuodnosu dveju ili vie taaka. Mo je posvuda; to
ne znai da ona sve obuhvaa, ve da odasvud dolazi (Foucault, 1994: 65).
Fuko na sledei nain rezimira svoje odreenje moi (Foucault, 1994: 66-68):
Mo nije neto to se stie, otima ili deli, neto to se uva ili puta da pobegne.
Mo se proizvodi polazei od bezbroj taaka i u igri nejednakih i pokretljivih odnosa.
Odnosi moi nisu spoljni prema drugim tipovima odnosa (ekonomskih odnosa,
spoznajnih odnosa, spolnih odnosa), ve su im imanentni. Odnosi moi su nepo-
sredne posledice podela, nejednakosti i neravnotea koje tu nastaju, a s druge strane
unutranji uslovi tih diferencijacija. Odnosi moi nemaju poloaj nadgradnje s jed-
nostavnom ulogom zabrane ili obnovljenog doputenja tamo gde deluju, oni imaju
direktno tvoraku ulogu.
Mo dolazi odozdo, iz samog drutvenog ivota. To znai da kod moi ne posto-
ji binarna i sveobuhvatna matrica oprenog odnosa izmeu vlastodraca i potlaenih.
Radije treba pretpostaviti da brojni odnosi snaga to se oblikuju i deluju u aparatima
proizvodnje, porodicama, malim grupama, institucijama slue kao podloga zamanim
uincima rascepa koji zahvataju celo drutveno telo.
Odnosi moi su istovremeno i intencionalni i nesubjektivni. Nema moi koja se
proizvodi bez niza tenji i ciljeva. Ali to ne znai da mo proizilazi iz izbora ili odluke
nekog pojedinanog subjekta. Racionalnost moi je racionalnost taktika, a ne posledica
potpune kontrole onih koji donose odluke nad celinom mree moi.
Tamo gde postoji mo postoji i otpor, a taj otpor nikada nije u spoljanjem polo-
aju prema odnosima moi. Mi smo neminovno unutar odnosa moi, i to ne moemo
izbei. Odnosi moi imaju strogo relacijski karakter. Oni mogu postojati samo u funkciji
mnotva taaka otpora: u odnosima moi one igraju ulogu protivnika, mete, oslonca,
proboja u neki zahvat. Te su take otpora prisutne svuda u mrei moi. U odnosu na mo
V. Pavlovi:.JLSPm[JLBJNBLSPQPMJUJLBNPJ.JFMB'VLPB
ne postoji samo jedno mesto velikog odbijanja, ve razni otpori razliitih vrsta: mogui,
nuni, neverovatni, spontani, divlji, usamljeni, usklaeni, podmukli, nasilni, nepomirljivi,
spremni na pogodbu, koristoljubivi, drutveni. Oni po definiciji mogu postojati samo u
strategijskom polju odnosa moi. Take otpora su drugi lan u odnosima moi i u njih
su upisani kao nesvodiva sueljena strana. I one su, kao i mo, rasporeene na nepravilan
nain: take, vorovi, arita otpora rasuti su u prostoru i vremenu s razliitim stepenom
gustoe. Retko se uobliuju u velike binarne podele i korenite drutvene lomove. Najee
su u pitanju nepostojane i prolazne take otpora. Kao to mrea odnosa moi obliku-
je gusto tkanje koje proima aparate i institucije, tako i rojenje taaka otpora proima
drutvenu stratifikaciju i pojedinane lanove. Kao to drava poiva na institucionalnoj
integraciji odnosa moi, tako i strategijsko kodiranje taaka otpora omoguuje revoluciju.
Analizu mehanizama moi, dakle, treba oprobati na polju odnosa snaga. Tako e
se, po miljenju Fukoa, izbei sistem suveren zakon kojim je tako dugo opinjena poli-
tika misao. I ako je istina da je Machiavelli bio jedan od rijetkih i u tome se bez sum-
nje sastojala sablazan njegova cinizma koji su mo Vladara promiljali u smislu odnosa
snaga, onda moda valja krenuti korak naprijed, liiti se osobe Vladara i mehanizme moi
odgonetati iz imanentne strategije odnosa snaga (Foucault, 1994: 68).
POREDAK DISKURSA
Jedna od kljunih Fukoovih teza je da se mo i znanje artikuliraju u diskursu, od-

nosno da diskurs proizvodi i prenosi mo (Foucault, 1994: 70,71). Istina, on kae da dis-
kurs moe da jaa mo, ali i da je potkopava, da je ini krhkom i da joj postavlja prepreke.
Isto tako, mo nalazi utoite ne samo u diskursu, nego i u utnji i u tajni.
U znamenitom pristupnom predavanju na Kole de Frans 1970. godine, Fuko se na
poetku pita ta je tako opasno u injenici da ljudi govore i da se njihov diskurs beskrajno
mnoi. U traganju za odgovorom na pitanje gde lei opasnost, on zapoinje inventivnim
dijalogom izmeu elje i institucije. Citirau deo tog dijaloga. elja pita: Sama ne bih vo-
lela da stupim u taj rizini poredak diskursa; ne bih elela da imam nita sa onim to je presudno
i odluujue u njemu. A institucija odgovara: Ne treba da se plai poetka; mi smo svi ovde da
bi ti pokazali da diskurs pripada poretku zakona... I ako diskurs ponekad ima mo, ona potie od
nas, i samo od nas. Zamiljenim dijalogom Fuko pokazuje da elja i institucija nisu nita
drugo nego dva suprotna odgovora na isti strah: strah od onoga to diskurs jeste u svojoj
materijalnoj realnosti kao stvar izgovorena ili napisana (Fuko, 2007: 6,7).
U svakom se drutvu produkcija diskursa kontrolie, selektuje, organizuje i ras-
podeljuje postupcima ija je svrha da se ukrote moi i opasnosti diskursa i da se ovlada
njime. Najpoznatiji postupak iskljuivanja je zabrana. Ona ima sledee oblike: a) tabu
predmeta govora (nemamo pravo da kaemo sve); b) ritual okolnosti govora (ne moemo
govoriti o bilo emu u bilo kojim okolnostima); i c) privilegovano ili iskljuivo pravo
subjekta koji govori (nema svako pravo da govori o svemu).
Pored zabrane, princip iskljuivanja su podela i odbacivanje. To se dobro vidi na
sluaju podele i suprotstavljanja razuma i ludila, kao i na praksi odbacivanja diskursa koji
ne pripada svetu razuma. Trei sistem iskljuivanja je suprostavljanje istinitog i lanog.
Po miljenju Fukoa, od sva tri navedena velika sistema iskljuivanja, ovaj trei, koji
se moe predstaviti i kao volja za istinom, neprestano uveava svoju snagu i postaje ne-
zaobilazan. Sutina volje za istinom, volje da se izrie istiniti diskurs, jeste elja za moi.
Kako kae Fuko, diskurs je mo koju valja zadobiti. Diskurs nije prosto ono to
borbe ili sisteme dominacije prevodi u jezik, nego je ono za ta se i ime bori (Fuko,
2007: 9). Fuko raspoznaje veliki rascep u onome to bi se moglo nazvati drutveno prisva-
janje diskursa. U tome on otkriva nekoliko vanih momenata. Tako utvruje da je disci-
plina vaan princip kontrole proizvodnje diskursa. Ocenjuje takoe da je svaki obrazovni
sistem politiki nain da se odrava ili menja prisvajanje diskursa, zajedno sa znanjima i
moima koje oni nose (Fuko, 2007: 34).
Moderna drutva su diskurzivna drutva koja imaju zadatak da uvaju ili da pro-
dukuju diskurse kako bi ih pustila da cirkuliu u zatvorenom prostoru i da ih distribui-
raju samo prema strogim pravilima, tako da vlasnici pri tom razdeljivanju ne ostanu bez
vlasnitva (Fuko, 2007: 30,31). Zato ne udi njegova ocena da evropska civilizacija vie
potuje diskurs od bilo koje druge. Ali, istovremeno on otkriva da ispod ovog oiglednog
uvaavanja diskursa, ispod oigledne logofilije ili ljubavi za istinom, postoji skrivena vrsta
straha. Taj strah on naziva logofobijom, a to je vrsta nemog straha od mnotva diskurziv-
nih dogaaja, od mase izreenih stvari i iskaza od sveg ovog neprestanog i razuzdanog
zujanja diskursa (Fuko, 2007: 38). Za analizu te vrsta straha Fuko predlae sledee tri od-
luke kojima nae miljenje treba da se odupre postojeem stanju stvari: Moramo preispi-
tati nau volju za istinom, moramo vratiti diskursu njegov karakter dogaanja i, konano,
moramo odbaciti suverenost oznaitelja (Fuko, 2007:39). Po sopstvenom priznanju, ono
to je Fuko izrekao o diskursu sasvim je neverno Hegelovom logosu (Fuko, 2007: 54).
MIKROFIZIKA MOI
U jednom intervjuu za italijansku javnost, objavljenom 1976. godine pod naslovom

Mikrofizika moi, Fuko je objasnio u emu se njegov pristup moi razlikuje od drugih,
preovlaujuih shvatanja moi. Prema Fukoovim reima, kada se uinci moi definiu
uz pomo represije, tada dobijamo samo njeno pravno poimanje; mo se poistoveuje sa
zakonom koji kae ne, sa prvenstvenom funkcijom i snagom zabrane. Po miljenju Fukoa,
to je jedna potpuno negativna, skuena, oskudna koncepcija moi.
Za razliku od represivnog koncepta moi, Fuko razvija novu ekonomiju moi.
To je jedan pristup moi kao produktivnoj snazi. Fuko se najpre pita kako bi negativna
mo koja poiva samo na zabranama i represiji uopte bila sluana i prihvaena. To
to omoguuje da mo bude prihvaena i da vlada nije sadrano samo u zabranama i
u njenoj represivnoj dimenziji. Mo ne pritiska samo kao neka snaga koja kae ne, veli
Fuko, ve proima tela, proizvodi stvari, indukuje zadovoljstvo, stvara znanje, proizvo-
di diskurse. Treba je smatrati produktivnom mreom koja proima itavo socijalno
tijelo mnogo vie nego kao negativnu instancu koja ima funkcijnu da suzbija (Fou-
cault, 1994: 151). I dodaje: Ono to sam u Nadzirati i kanjavati htio pokazati jest
kako se je poev sa XVII-XVIII stoljeem dogodilo realno tehnoloko deblokiranje
produktivnosti moi (Foucault, 1994: 152).
Postavljanje problema moi u terminima drave je jo uvek postavljanje tog pita-

nja u terminima vladara i suverenosti i u terminima zakona. Opisivati fenomene moi
u funkciji aparata drave znai ostati na pozicijama shavatanja moi iskljuivo u njenoj
represivnoj funkciji. A to znai vezati mo samo za vojsku kao mo smrti i policiju i
zakon kao kaznene instance. Tu je Fuko vrlo kritian prema pravnoj i politikoj teori-
ji i njihovim pogledima na mo. Vladar, zakon, zabrana, sve to konstruiralo je sistem
predstavljanja moi koji je kasnije preuzet od pravnih teorija; politika teorija je ostala
opsjednuta linou vladara... Treba kralju odrubiti glavu: to se u politikoj teoriji nije
uinilo (Foucault, 1994: 152,153). Svim ovim Fuko ne eli da kae da drava nije vana.
Ono to, meutim, on naglaava jeste potreba da se u promiljanju moi prekorai prag
i okvir drave. To prekoraivanje za Fukoa ima dvostruki smisao. Prvo, da pokae da je
drava, uprkos svojoj svemoi i moi svojih aparata prisile, veoma daleko od mogunosti
da prekrije itavo realno polje odnosa moi. A drugo, moda jo vanije, da omogui da
shvatimo da drava moe funkcionisati samo na osnovu ranije postojeih odnosa moi
koji se uspostavljaju u itavom drutvenom tkivu. Drava je strukturno nadreena ita-
vom nizu mrea moi koje prolaze kroz tijela spolnost, obitelj, stajalita, znanja, tehni-
ke, itd (Foucault, 1994: 153). Fukoovo gledite moi moglo bi da se same i na sledei
nain: negativna metamo drave i prava ne moe ni da se uspostavi ni da opstane ako
nije ukorenjena u itav niz realnih odnosa mikromoi, koji su mnogostruki, nedefinisani
i preplavljuju drutvo u svim njegovim dimenzijama. Smisao mikrofizike moi i njenih
tehnologija koje se uspostavljaju u poslednja dva veka jeste u tome da se od pojedinaca u
njihovom konkretnom ivotu dobiju produktivni doprinosi (Foucault, 1994: 155).
GOVERNMENTALITY GOUVERNEMENTALITE
U poslednjim godinama ivota Fuko uvodi novu dimenziju u svoje razumevanje

moi. Nakon jednog predavanja na Kole de Frans pod naslovom Gouvernementalite
(1978), a u okviru svog koncepta biopolitike (koji je, rekao bih, novo tumaenje Aristote-
lovog bios politicos) nudi koncept koji dalje razvija njegovu osobenu teoriju subjektivizacije.
Kao to je, bar delom, prethodno pokazano, Fuko nastoji da otkrije sutinsku po-
vezanost izmeu prirode savremenog drutvenog poretka, na jednoj, i slobode i zavisnosti
pojedinaca, na drugoj strani. U svim svojim delima on ispituje tri glavna vida prakse su-
bjektivizacije: praksu klasifikovanja, praksu odvajanja i praksu samosubjektivizacije. Isto-
vremeno, Fuko pokazuje da su glavna polja subjektivizacije, a to su telo, stanovnitvo i indi-
vidua, veoma prilagodljiva podruja za formiranje i cirkulaciju moi (Kec, 2005:118-121).
Fuko je sve vreme preokupiran dvema paralelnim istraivakim idejama. Na jednoj
strani to je ideja politike racionalnosti i s tim u vezi njegovo istraivanje genealogi-
je drave. Na drugoj strani, on je koncentrisan na etika pitanja genealogije subjek-
ta. Kao to, meutim, primeuje Tomas Lemke, problem vladavinskog ili upravljakog
mentaliteta (governmentality) predstavlja onu nedostajuu vezu izmeu ove dve linije
njegovog istraivakog interesa. To je veza zato to Fuko to koristi upravo da analizira
povezanosti izmeu onoga to on zove tehnologije selfa i tehnologije dominacije, kon-
stituisanja subjekta i formiranja drave (Lempke, 2000:2). Fuko je zbog toga skovao
jedan neobian i teko prevodivi izraz governmentality (francuski gouvernementalite), koji

semantiki povezuje pojam upravljanja, vladanja (governing) sa nainom miljenja, odno-
sno mentalitetom (mentalite). Pridajui ovom novoskovanom terminu najire znaenje,
koje se ne odnosi samo na upravaljaki mentalitet vezan za dravu, ve za sve mogue
odnose (upravljanje porodicom i domainstvom, usmeravanje due do upravljanja samo-
kontrolom, itd), Fuko uspostavlja blisku vezu izmeu formi moi i procesa subjektiviza-
cije. Fukoa interesuju pitanja upravljanja upravljanjem (the conduct of conduct) u najirem
rasponu od upravljanja sobom (governing the self) do upravljanja drugima (governing
others). Fuko time eli da pokae kako se pojava moderne suverene drave i moderne
autonomije individualnog meusobno uslovljavaju.
Po nekim miljenjima governmentality koncept ima ulogu kljunog pojma (key no-
tion) u Fukoovom delu. Taj koncept igra odluujuu ulogu u njegovim analizama moi,
u nekoliko pogleda: on nudi pogled na mo s onu stranu perspektive centrirane ili na
konsensus ili na nasilje i prisilu; on povezuje tehnologije selfa sa tehnologijama domina-
cije; on povezuje konstituisanje subjekta sa formacijom drave; i najzad, on pomae da se
uspostavi razlika izmeu moi i dominacije (Lemke, 2001: 3).
Zbog znaaja ovog koncepta Lemke predlae da se uvede Fukoova hipoteza koju ka-
rakterie izuavanje uslova konsensusa ili preduslova prihvatanja. Za razliku od ranije pome-
nute Nieove hipoteze, Fukoova hipoteza ne gleda na odnose moi samo u smislu nasilja ili
borbe, niti dobrovoljnog povezivanja (to se sve moe podvesti pod instrumente moi), ve
radije kao oblast pojedinanog modusa akcije koji nije ni ratni ni juridiki (Lemke, 2001: 4).
Dakle, governmentelity je Fuko uveo da bi istraivao kapacitete autonomne in-
dividue za samokontrolu i kako je to povezano sa formama politike vladavine i eko-
nomske eksploatacije. Moglo bi ak da se kae da je ovim pojmovnim pomeranjem
teita Fuko izvrio korekciju nekih svojih ranijih nalaza, a pre svega onih u kojima je
procese subjektivizacije snano povezivao sa procesima disciplinovanja. U poslednjoj
fazi Fukoovog rada pojam upravljanja je upotrebljavan da bi se istraili odnosi izmeu
tehnologija selfa i tehnologija dominacije.
U ovoj fazi Fuko razlikuje tri relacije moi. Prva i osnovna relacija odnosi se na
ono to Fuko naziva strateke igre meu slobodama (strategic games between liberti-
es). Druga relacija moi, koja se obino naziva mo, jeste stanje dominacije. A izmeu
ova dva tipa relacija moi imamo trei tip koji Fuko naziva upravljake tehnologije
(governmental technologies).
Mo kao strateka igra je sveprisutna osobina interakcije meu ljudima, a njen
rezultat je u injenici da neki ljudi pokuavaju da uslove voenje i ponaanje drugih.
Strateke igre mogu da imaju mnoge forme: ideoloku manipulaciju ili racionalnu ar-
gumentaciju, moralni savet ili ekonomsku eksploataciju. Ali to ne znai da je mo uvek
realizovana na raun interesa drugih u odnosima moi. Niti pak da je uslovljavanje pona-
anja drugih uvek intrinsiki (samo po sebi) loe. Odnosi moi shvaeni kao strateke igre
ne rezultiraju uvek uklanjanjem slobode ili opcijama koje su na raspolaganju individua-
ma. Naprotiv, mo u smislu koji Fuko daje ovom pojmu, moe da rezultira u poveanim
ovlaenjima (empowerment) ili poveanoj odgovornosti (responsibilisation) subjekata, na-
gonei ih da uklone prepreke u procesu donoenja odluka u polju akcije.
Dominacija je specifian oblik odnosa moi koji je stabilan i hijerarhijski, fiksiran

i nereverzibilan. Dominacija se odnosi na asimetrine odnose moi u kojima podreene
osobe imaju malo prostora za manevar zato to su margine njihovih sloboda ekstremno
limitirane. Ali, stanja dominacije nisu po Fukou primarni izvori posedovanja moi; na-
protiv, stanja dominacije su pre efekti tehnologija vladanja i upravljanja. Tehnologije vla-
danja i upravljanja svojim efektima sistematizacije, stabilizacije i regulacije odnosa moi
mogu voditi ka stanju dominacije.
Mo u smislu upravljakih tehnologija odnosi se na manje ili vie sistematizo-
vane, regulisane i promiljene oblike moi koji idu iznad spontanog vrenja moi nad
drugima i koje prate specifine forme rezonovanja (ili racionalnosti) kojima se brani
svrha, cilj (telos) akcije ili adekvatnih sredstava da se taj cilj postigne. U svojim pre-
davanjima o genealogiji drave Fuko je razlikovao hrianstvo kao duhovno vostvo
due orijentisano ka spasenju na drugom svetu i dravni rezon kao politiku vladavinu
ljudi da bi se obezbedilo blagostanje na ovom svetu. U tom smislu, Fuko u poslednjoj
fazi nije gledao na disciplinarnu ili suverenu mo kao oprenu formu moi, ve kao
razliitu tehnologiju vladanja, upravljanja.
PASTIRSKA MO PASTORAL POWER
Fuko upotrebljava termin pastoralna ili pastirska mo i metaforu iz Starog zaveta

pastir-stado igra (the shepherd-flock game) da bi pokazao da je cilj upravljanja da promo-
vie blagostanje svojih podanika sredstvima detaljnog i sveobuhvatnog regulisanja nji-
hovog ponaanja. Pastirska mo je mnogo vie usmerena na blagostanje podanika nego
na njihovu slobodu. Fuko koristi pastir-stado metaforu da bi pokazao da je ovom vidu
moi potpuno strana ideja slobode koja karakterie kako ugovornu, tako i republikansku
tradiciju zapadne politike misli.
Ideja o pastirskoj moi podrazumeva da su odnosi izmeu vladara i onih koji-
ma se vlada mnogo obuhvatniji od onih odnosa moi koji su zasnovani na zakonima
i sa njima povezanim sankcijama, kakve imamo kod suverene moi koja poiva na
poslunosti. Tri su centralne ideje kod pastirske moi. Prvo, pastir upravlja stadom,
a ne teritorijom. Drugo, stado postoji dok postoji pastir; ako njega nema, stado se
raspada u masu pojedinanih lanova. Tree, pastir brine o stadu kao kolektivu, ali i
o svakom pojedinom lanu i njihovim potrebama. Glavni kontrast izmeu dve kon-
cepcije odnosa moi je u percepciji da pastir ima superiornu poziciju koja mu omo-
guava da stado deluje na traeni nain i bez potrebe na pristanak sa njihove strane.
U tom smislu je pastoralna mo vidno suprotna modelu suverene moi zasnovanom
na poslunosti i saglasnosti (Hindess, 1997: 119).
Fuko smatra da je hrianstvo modifikovalo ranu hebrejsku metaforu pastir-sta-
do u nekoliko vanih taaka. Hrianska ideja o grehu, ispatanju i spasenju moralno
je usloila odnose izmeu pastira i stada. Hrianstvo je preuzelo od stoicizma praksu
samoispitivanja to je uvelo savest kao instancu odluivanja. Za razliku od helenistikog
sveta gde je pitanje savesti imalo formu govora i dijaloga, u hrianstvu je samoispitivanje
savesti postalo integralni deo kontinuiranih odnosa izmeu pastira (ili njegovog lokalnog
'BLVMUFUQPMJUJLJIOBVLB (0%*/+",
predstavnika) i svakog lana bojeg stada. I ne samo to. Za razliku od stoike prakse koja
je koristila savest za izgradnju samosvestne linosti, hrianstvo je koristilo samoispitiva-
nje za razotkrivanje individua kako bi bili pod jo efikasnijom kontrolom i observacijom.
Samoispitivanje sopstvene savesti je, kako kae Fuko, organizovalo vezu izmeu totalne
pokornosti, znanja o nekome i ispovedanja nekom.
Pastoralni imid vladavine i upravljanja igra vanu ulogu u savremenom modelu
drave blagostanja (the welfare state).
KRITIKA NEOLIBERALIZMA
Uobiajeno razumevanje liberalizma je da je to politika doktrina ili ideologija ija

je glavna briga da se maksimalizuje individualna sloboda, a naroito da se brani prirodna
sloboda od nasrtaja drave. Liberalizam podrazumeva doktrinu ograniene vlade i limiti-
rane uloge drave. Sa tog stanovita posmatrano, svaka forma i aktivnost drave mogu se
primarno razumeti s obzirom na konsekvence koje imaju na individualnu slobodu.
Savremena drava ima dve podjednako snane tendencije u odnosu na slobodu. S
jedne strane, ona mora da obezbedi neophodne uslove pod kojima e biti sauvana sloboda
pojedinaca (vladavina prava, civilni mir, odbrana od spoljne invazije, itd). S druge strane, dr-
ava postavlja pretnje individualnoj slobodi, bilo kroz zloupotrebu sopstvenih neophodnih
moi kojima raspolae ili kroz sticanje upravljakih moi druge vrste. U ovom drugom smi-
slu, ak se i o demokratiji ponekad moe govoriti kao o potencijalnoj opasnosti za slobodu,
s obzirom da oni koji se takmie za masovnu politiku podrku na izborima mogu pasti u
iskuenje da obeaju programe koji se mogu realizovati samo na utrb slobode. U ovome
lei fundamentalni problem svake liberalne vladavine kao distinktivnog oblika upravljanja.
Jedna od kljunih poenti u Fukoovom shvatanju je da svako vrenje moi zahteva
izvestan stepen slobode na strani onih nad kojima se mo vri. On time brani bazini
liberalni argument po kome racionalna vlada brine o praktinim problemima upravljanja
ponaanjima slobodnih osoba i obezbeuje osnovne uslove njihove slobode sredstvima
razliitih vladavinskih praksi. U tom smislu Fukoove analize proiruju oblast Veberovog
argumenta i to na dva naina: prvo, insistiranjem na vanosti aspekta rada vlade kojima
se upravlja van dravne birokratije; i drugo, skretanjem panje na forme moi povezane
sa drugim (nebirokratskim) formama ekspertize, kao to su raunovodstvo, ekonomija ili
psihijatrija. Kao to kau Rouz i Miler (Rose and Miller, 1992), Fukou se mora odati pri-
znanje to je otkrio da na modernom Zapadu znaajna politika mo lei van neposredne
nadlenosti drave i njenih birokratskih aparata.
Mada brani osnovno liberalno stanovite, Fuko je vrlo kritian prema neolibe-
ralizmu. Istina, njegova se kritika razlikuje od glavnog toka kritike neoliberalizma koji
dolazi iz kruga teoretiara bliskim pozicijama postmarksizma, poput Entoni Gidensa i
Pjera Burdijea. Uobiajena kritika najee iznosi tri argumenta protiv neoliberalizma.
Prvi argument ukazuje na neoliberalizam kao ideologiju i tretira ga kao manipulativno
i krivo znanje o drutvu i ekonomiji. Drugi argument smatra da je neoliberalizam eko-
nomsko-politika realnost, ali kritikuje ekspanziju ekonomije u domen politike, odbacuje
trijumf barbarskog kapitalizma nad dravom i ne prihvata da globalizacija u potpunosti
izmesti politiku regulaciju iz okvira nacionalne drave. Trei argument posmatra neo-
liberalizam kao praktini anti-humanizam i kritikuje njegove destruktivne efekte na
drutveni ivot, jer preteranim individializmom i pragmatizmom dovodi u pitanje soci-
jalne kolektivne veze, obezvereuje sva tradicionalna iskustva, ugroava porodine veze i
druge oblike personalnih afilijacija.
U svojoj kritici neoliberalizma Fuko koristi governmentality koncept po kome nije
vano samo da se vidi da li neoliberalna racionalnost na adekvatan nain reprezentuje
drutvo, ve i da se utvrdi kako funkcionie neoliberalna politika istine koja proizvodi
nove forme znanja, izmilja nove pojmove i koncepte koji doprinose vladavini u novim
domenima i poljima regulacije i intervencije.
Kao primer koji ilustruje navedene procese Fuko ukazuje na diskurs odrivog ra-
zvoja (sustainable development) kojim neoliberalni novi svetski poredak rekonceptualizuje
spoljnu prirodu u terminima ekosistema. Priroda, koja je ranije oznaavala nezavisni prostor
jasno omeen od drutvenog i sa nezavisnom moi da deluje i da se regulie autonomnim
zakonima, sve vie postaje okolina (environment) za kapitalistiki sistem. Glavno pitanje
sada nije restriktivno znaenje granica rasta (the limits of growth), ve dinamika porasta
limita (dynamic growth of limits). U eri odrivog razvoja, nekada nedirnute oblasti sada su
otvorene u interesu kapitalizacije i ansi za komercijalnu eksploataciju (Lemke, 2001: 8).
ZAKLJUAK O FUKOU
Za Fukoa istorija nije staza poploana uspehom. Saglasno njegovom konceptu o

upravljakom mentalitetu (governmentality), razlike i raskoraci izmeu principa i modu-
sa racionalnosti, na jednoj, i tehnologija vladanja i upravljanja, na drugoj strani, ne vode
nuno u sudar programa i stvarnosti niti u bezizlaznu konfrontaciju sveta diskursa i polja
praksi. Njegovi uvidi pokazuju da su odnosi izmeu racionalnosti i tehnologija, progra-
ma i institucija, mnogo sloeniji od modela proste primene ili transfera. Razlike izmeu
zamiljenih ciljeva jednog programa i njegovih aktuelnih efekata ne ukazuju na istotu
programa i neistotu realnosti, ve ukazuju na razliite realnosti i heterogene strategije.
Prema tome, istorija nije postignue nekog plana, ve onoga to lei izmeu razliitih ni-
voa racionalnosti i realiteta. Fuko vidi racionalnosti kao deo realnosti koji se karakterie
permanentnim neuspehom programa (Lemke, 2001: 9).
U odnosu na sadanju istorijsku ravan, Fukoov koncept upravljakog mentaliteta
(governmentality) pokazuje se koristan u kritikoj dijagnozi o neoliberalizmu kao jednoj
vrsti ekspanzije ekonomije u politiku. Neoliberalizam uzima zdravo za gotovo podelu
drave i trita. Ispod neoliberalne zastave o deregulaciji trita stoji jedna ideja da po-
stoji isto trite koje treba samo da bude civilizovano politikom reakcijom drutva i
drave. Ali, kao to kae Lemke, mi jo od Marksa znamo da ne postoji trite nezavisno
od drave i da je zbog toga ekonomija uvek politika ekonomija (Lemke, 2001: 10).
U svojim delima Fuko je pokazao da umetnost vladanja nije ograniena samo na
polje politike, koje i ne moe u potpunosti biti odvojeno od ekonomije. On je deifro-
vao neoliberalni program odvajanja politike i ekonomije, dominacije trita i povlaenja
politike u formi takozvanog kraja politike, kao sam po sebi politiki program. I vie od
toga: on je pokazao da neoliberalne prakse nisu neophodno nestabilne kada se oslanja-

ju na rastue socijalne rascepe ili nekoherentne politike programe. Neoliberalizam ne
radi samo kao program drutvenog iskljuivanja, procesa marginalizacije ili politikog
deficita. Naprotiv, moe se dokazati da je naputanje drutva sigurnosti (welfare state) i
politikih prava njegov raison detre.
Najvei i najvaniji doprinos Fukoovih analiza moi je u njegovom osobenom pri-
stupu. Glavna odlika tog pristupa je izuzetno plodna analitika kombinacija mikrofizike
moi sa makropolitikim pitanjima drave. Pritom on nije ograniio polje odnosa moi
na vladavinu dravom. Ono to njega interesuje je kako se odnosi moi istorijski kon-
centriu u oblik drave, a da se pri tome ne redukuju na nju. Za Fukoa je drava taktika
vladanja, dinamika forma i istorijska stabilizacija drutvenih odnosa moi.
-*5&3"563"
Balibar Etjen, 2005, Fuko i Marks. Ulog nominalizma, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Priredili: Pavle Milenkovi i Duan Marinkovi, Novi Sad: Vojvoanska socioloka asocijacija.
Din Miel, 2005, Pitanja prosveivanja u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Eribon Didije, 2005, Nestrpljivost slobode (Fuko i Habermas), u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija
1926-1984-2004, Priredili: Pavle Milenkovi i Duan Marinkovi, Novi Sad: Vojvoanska
socioloka asocijacija.
Fuko Miel, 1971, Rijei i stvari, Beograd: Nolit.
Fuko Miel, 2007, Poredak diskursa, Loznica: Karpos.
Fuko Miel, 1998, Arheologija znanja, Beograd: Plato, Novi Sad: IKZS.
Foucault Michel, 1994, Znanje i mo, Zagreb: Globus.
Fuko Miel, 1997, Nadzirati i kanjavati, Novi Sad: IK Z. Stojanovia.
Fuko Miel, 1976, Istorija seksualnosti, 1 (Volja za znanjem), Beograd: Prosveta.
Fuko Miel, 1976, Istorija seksualnosti, 2 (Upotreba uitka), Beograd: Prosveta.
Fuko Miel, 1976, Istorija seksualnosti, 3 (Staranje o sebi), Beograd: Prosveta.
Fuko Miel, 1990, Predavanja (Rezime predavanja 1970-1982), Novi Sad: Bratstvo jedinstvo.
Fuko Miel, 1998, Treba braniti drutvo, (predavanja na Kole de Fransu iz 1976. godine), Novi Sad: Svetovi.
Fuko Miel, 2003, Hermeneutika subjekta, (predavanja na Kole de Fransu 1981-1982), Novi Sad: Svetovi.
Fuko Miel, 2005, Psihijatrijska mo, (predavanja na Kole de Fransu 1973-1974), Novi Sad: Svetovi.
Fuko Miel, 2005, Raanje biopolitike, (predavanja na Kole de Fransu 1978-1979), Novi Sad: Svetovi.
Fuko Miel, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Fuko Miel, 2005, Miljenje spoljanjosti, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Fuko Miel, 2005, Druga mesta, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Fuko Miel, 2005, Poredak govora, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Fuko Miel, 2005, Ubistva o kojima se pria, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Fuko Miel, 1995, Od svetlosti rata ka roenju istorije, u: Evropski diskurs rata,
Priredio: Obrad Savi, Beograd: asopis Beogradski krug .
Heking Jan, 2005, Fukoova arheologija, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Hindess Barry, 1997, Discources of Power, Oxford: Blackwell.
Kalanj Rade, 1994, Humanistike znanosti i problem moi. Foucaultov pristup, u: Foucault Michel, 1994,
Znanje i mo, Zagreb: Globus.
Kangilem or, 2005, O Istoriji ludila vienoj kao dogaaj, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Kec Stiven, 2005, Miel Fuko, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Lemke Thomas, 2000, Foucault, Governmentality and Critique,
http://www.thomaslemkeweb.de/publikationen/foucault
Marinkovi Duan, 2005, Nauka kao znanje-mo: od disciplinujue do diskurzivne prakse, u: Miel
Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004, Priredili: Pavle Milenkovi i Duan Marinkovi, Novi Sad:
Vojvoanska socioloka asocijacija.
Milenkovi Pavle, 2005, Fuko, dogaaj, istorija, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Miler ak-Alen, 2005, Miel Fuko i psihoanaliza, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Parot M. R. M., 2005, Briga o sebi, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Said Edvard, 2005, Fuko i imaginacija moi, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
Stojnov Duan, 2005, Normalnost, mo i revizija psihologije, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-
2004, Priredili: Pavle Milenkovi i Duan Marinkovi, Novi Sad: Vojvoanska socioloka asocijacija.
ouver Lois, 2005, Pojmovnik, u: Miel Fuko, 2005, Hrestomatija 1926-1984-2004,
7VLBJO1BWMPWJ
.*$301):4*$4"/%."$3010-*5*$40'.*$)"&-'6$"6-54108&3
Abstract
5IFBVUIPSEFBMTXJUI'VDBVMUTEJTDPVSTBOEQPXFSTUSVDUVSFBOBMZTJT*O
UIJTDSJUJDBMSFWJFXPG'VDBVMUTUIFPSZPGQPXFS UIFGPMMPXJOHRVFTUJPOTBSF
FNQIBTJTFTEPNJOBODFBOEQSPEVDUJPOPGQPMJUJDBMTVCKFDUTIJTUPSJDBMHFOFTJT
PGUIFXBSBOEQPXFSEJTDPVSTFBOEUIFSPMFPGXBSBTBQSPEVDFSPGQPXFS
BOEQPMJUJDBMJOTUJUVUJPOTSFMBUJPOPGQPXFSXJUIGPSDFBOEUSVUI BTXFMMBT
XJUILOPXMFEHFBOEQMFBTVSFQSPCMFNPGUIFSVMJOHPSNBOBHFSJBMNFOUBMJUZ
HPWFSONFOUBMJUZ

Key words:QPXFS EJTDPVST XBS USVUI LOPXMFHF QMFBTVSF NBOBHFSJBMNFOUBMJUZ

1 Prof. DR Vukašin Pavlović Mikrofizika I Markopolitika Moći Mišela Fukoa

Transféré par

Informations du document

Description originale:

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

1 Prof. DR Vukašin Pavlović Mikrofizika I Markopolitika Moći Mišela Fukoa

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Prof.

dr Vukain Pavlovi 6%$ 

MIKROFIZIKA I MAKROPOLITIKA MOI

Kljune rei: NP EJTLVST SBU JTUJOB [OBOKF VJUBL VQSBWMKBJNFOUBMJUFU

Francuski mislilac Miel Fuko (Michel Foucault) predstavlja jednu od najosobe-

POLAZNE PRETPOSTAVKE FUKOOVE TEORIJE MOI

Polazne pretpostavke Fukoove teorije moi moemo nai najeksplicitnije izloene

NI DISKURS PRINCA, NI DISKURS LEVIJATANA

DOMINACIJA I PROIZVOENJE PODANIKA

Smatrajui da pravni model suvereniteta nije dovoljan niti prilagoen za analizu

RAT KAO PROIZVOA MOI I POLITIKIH USTANOVA

Ako je tano da prioritet u prouavanju treba dati oblicima i mehanizmima domi-

Naravno, postoje i drugi znaajni odnosi, kao to su odnosi nejednakosti, drutvene

ISTORIJSKA GENEZA DISKURSA RATA I MOI

MO NAD IVOTOM: PRAVO MAA

dugo ostala znaajni element u mehanizmima moi, u njezinim manifestacijama i ritua-

MO, SILA I ISTINA

moe razviti samo polazei od borbenog poloaja u drutvenom sukobu. to se vie

MO, ZNANJE I UITAK

ODREENJE MOI: TA MO NIJE, A TA JESTE

Jedna od kljunih Fukoovih teza je da se mo i znanje artikuliraju u diskursu, od-

U jednom intervjuu za italijansku javnost, objavljenom 1976. godine pod naslovom

Postavljanje problema moi u terminima drave je jo uvek postavljanje tog pita-

U poslednjim godinama ivota Fuko uvodi novu dimenziju u svoje razumevanje

jedan neobian i teko prevodivi izraz governmentality (francuski gouvernementalite), koji

Dominacija je specifian oblik odnosa moi koji je stabilan i hijerarhijski, fiksiran

PASTIRSKA MO PASTORAL POWER

Fuko upotrebljava termin pastoralna ili pastirska mo i metaforu iz Starog zaveta

Uobiajeno razumevanje liberalizma je da je to politika doktrina ili ideologija ija

Za Fukoa istorija nije staza poploana uspehom. Saglasno njegovom konceptu o

toga: on je pokazao da neoliberalne prakse nisu neophodno nestabilne kada se oslanja-

Key words:QPXFS EJTDPVST XBS USVUI LOPXMFHF QMFBTVSF NBOBHFSJBMNFOUBMJUZ

Vous aimerez peut-être aussi

dr Vukain Pavlovi 6%$

Kljune rei: NP EJTLVST SBU JTUJOB [OBOKF VJUBL VQSBWMKBJNFOUBMJUFU

Key words:QPXFS EJTDPVST XBS USVUI LOPXMFHF QMFBTVSF NBOBHFSJBMNFOUBMJUZ