Kosovo Specialist Chambers - Serbian

SPECIJALIZOVANA
VEA KOSOVA:
OD ISTRAGA
DO OPTUNICA
PUBLISHED BY
SPECIJALIZOVANA VEA
KOSOVA: OD ISTRAGA DO
OPTUNICA
Jedinstvena zbirka strunih analiza, intervjua i izvetaja
iz BIRN arhive koji prate istoriju Specijalizovanih
vea Kosova od inicijalne istrage Saveta Evrope
o zloinima koje su tokom i nakon rata na Kosovu
poinili pripadnici Oslobodilake vojske Kosova (OVK),
do formiranja novog suda u Hagu pred kojim e biti
procesuirani.
Autor: Balkanska istraivaka mrea BIRN.

UVOD
est godina nakon to je Savet Evrope izneo ozbiljne optube da su pripad-
nici Oslobodilake vojske Kosova poinili teke zloine tokom i nakon rata
devedesetih, poeo je da radi specijalni sud nadlean da procesuira osobe
odgovorne za ove zloine.
Formiranje Specijalizovanih vea izazvalo je proteste na Kosovu, gde se

Oslobodilaka vojska Kosova (OVK) smatra oslobodilakom snagom koja je
vodila pravedan rat, to predmete koji e se nai pred sudom ini izuzetno
politiki osetljivim.
U susret prvim optunicama, Balkanska istraivaka mrea BIRN je saku-

pila svoju obimnu arhivu na ovu temu u ovaj sveobuhvatni vodi o tome
kako e sud raditi, koji su njegovi glavni izazovi i ta kljuni akteri imaju
da kau o optubama i predstojeem suenju.
BIRN prati ovo pitanje od poetka ranih dvehiljaditih, nai novinari su

bili meu prvima koji su izvetavali o zatvorima u Albaniji koje je vodila
OVK.
Nakon toga, BIRN je nastavio da izvetava o istrazi Saveta Evrope o navod-

nim zloinima, zatim o radnoj grupi EU osnovanoj radi detaljnog ispiti-
vanja izvetaja Saveta Evrope, i konano o uspostavljanju Specijalizovanih
vea Kosova u Hagu.
Rezultat toga je preko 100 sakupljenih izvetaja u vezi sa ovom temom,

sadranih u ovoj e-knjizi.
Uspostavljanje Specijalizovanih vea Kosova je praeno kontroverzom

na Kosovu ovaj sud se smatra pristrasnim jer je usmeren na jednu et-
niku grupu, dok je u Srbiji pozdravljen kao poslednja nada za pravdu za
kosovske Srbe.
Marija Risti
SADRAJ
SPECIJALIZOVANA VEA KOSOVA: UKRATKO 5
INTERVJUI 14
GLAVNI IZAZOVI 39
IZVETAJI IZ BIRN ARHIVE 64
KLJUNI DOKUMENTI 167

POGLAVLJE
SPECIJALIZOVANA
VEA KOSOVA:
UKRATKO
SPECIJALIZOVANA VEA
KOSOVA: UKRATKO
28. JUN 2017.
Zgrada Specijalizovanih vea u Hagu. Foto: Evropol.
Specijalni sud Kosova, formiran da procesuira sluajeve

koji proizilaze iz navoda u izvetaju Saveta Evrope
objavljenog pre est godina, prema kome su neki bivi
pripadnici Oslobodilake vojske Kosova odgovorni za
brutalne zloine, gotovo je spreman da pokrene prve
optunice.
Marija RISTI
B
ivi pripadnici Oslobodilake vojske Kosova (OVK), koji su navod-
no odgovorni za ubistva, otmice, muenje i druga krenja ljudskih
prava tokom i nakon rata na Kosovu, mogli bi se uskoro nai u sud-
nici, nakon to je u sredu konano odobren Pravilnik o postupku i doka-
zima novog specijalnog suda Kosova, koji stupa na snagu za sedam dana.
SP ECI JAL I ZOVANA VE A KOS OVA:

OD ISTRAGA DO OPTUNICA
- 6 -
Iako im je sedite u Hagu, Specijalizovana vea su zakonski deo kosovskog
pravosudnog sistema, ali su nezavisna od kosovskog pravosua. U njima
je angaovano meunarodno osoblje, a sve odluke i imenovanja povezana
sa ovim sudom donosi Evropska unija.
Pravilnik o postupku i dokazima Vea bio je pripremljen jo u martu.

Meutim, mesec dana kasnije, Ustavni sud Kosova je doneo odluku da
od ukupno 208 pravila, deset odredbi iz Pravilnika nije u saglasnosti sa
kosovskim ustavom.
Sud je utvrdio da ove odredbe ne odgovaraju Poglavlju II Ustava, koje se

odnosi na osnovna prava i slobode, a povezano je s ljudskim pravima u
toku istrage i s administrativnim pitanjima Specijalizovanih vea.
Veima je trebao jo jedan i po mesec da urade korekcije kako bi se

obezbedila primena najviih standarda ljudskih prava, izjavila je preds-
ednica novog suda Ekaterina Trendafilova.
Revidirani Pravilnik je konano usvojen u sredu, ime se tuilatvu otvara

put da zvanino pokrene optunice i zapone sa suenjima.
Dejvid vendiman, glavni tuilac novog Specijalizovanog tuilatva. Foto: Specijalizovano

tuilatvo
SLEDEI KORAK TUILATVA
Kada nakon sedam dana Pravilnik stupi na snagu, Specijalizovano tuilat-

vo moe podii optunice protiv bivih pripadnika OVK.

- 7 -
U poslednjih nekoliko godina spekulie se o tome ko bi mogao biti op-
tuen, naroito zbog toga to se u prvobitnom izvetaju Saveta Evrope o
zloinima i navodnim poiniocima pominje i ime sadanjeg predsednika
Haima Taija.
Ipak, do sada je tuilac Dejvid vendiman uspeo da zadri imena u tajnosti.
U intervjuu koji je prolog novembra dao za BIRN, vendiman je naglasio

da su njegova meta osumnjieni zloinci, a ne OVK.
Ja ne idem za organizacijom, ne idem za etnikom grupom, ve traim

individualnu odgovornost za ono to je uinjeno, rekao nam je tada ven-
diman.
Takoe, ostaje da se vidi i da li e tuilac podii zapeaene ili javne op-

tunice.
Prilikom hapenja, tuilac moe da rauna na policiju Euleksa, kosovsku

policiju, ali i da trai asistenciju treih zemalja.
Kosovski zakon omoguava da Specijalizovano tuilatvo ima i vlastitu

policiju, ali kako e to funkcionisati u praksi, ostaje tajna zbog osetljivosti
zadatka. Mnogi na Kosovu veruju da e se optueni pripadnici OVK dobro-
voljno predati sudu.
Kada je re o pritvornim jedinicama, one e se nalaziti u Holandiji. Polici-

ja e od hapenja do predaje osumnjienog sudu imati 48 sati, nakon ega
e sudija odluivati o merama pritvora.
Plakat sa likovima Srba kidnapovanih i ubijenih za vreme rata na Kosovu, iji e se sluajevi
sada moda zavriti podizanjem optunica. Foto: BETA

- 8 -
MANDAT SUDA
Mandat Specijalizovanih vea odnosi se na zloine koji su se dogodili od 1.

januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, a koji su poinjeni ili se vezu-
ju za Kosovo. To znai da se mogu procesuirati i zloini koji su se dogodili
u Albaniji, budui da su mnogi zatvorenici OVK bili zatoeni u logorima u
severnom delu te zemlje.
Krivino e se goniti zloini protiv ovenosti, odnosno ubistva, istre-

bljenja, porobljavanja, deportacije, zatvaranja, muenja, silovanja, prisilni
nestanak i druge vrste progona na politikoj, rasnoj, etnikoj ili verskoj
osnovi. Ratni zloini i druga krivina dela, kao to su unitavanje imovine
civila, unitavanje gradova, sela i verskih objekata, takoe e biti proce-
suirani.
Klint Vilijamson, ef Specijalne radne grupe EU. Foto: SITF
ZLOINI KOJI E SE NAJVEROVATNIJE GONITI
Poslednji put je detaljno o navodnim krivinim delima pripadnika OVK

govorio Klint Vilijamson, ef Specijalne radne grupe EU, koja je istraivala
navode iz izvetaja Saveta Evrope.
Vilijamson je 2014. godine izjavio da je prikupljeno dovoljno dokaza za

podizanje optunica protiv visoko rangiranih oficira OVK koji su odgov-
orni za kampanju progona usmerenu protiv etnikih Srba, Roma i drugih
pripadnika manjina na Kosovu, ali i prema kosovskim Albancima za koje
se smatralo da su saradnici Srba ili, to je bio ei razlog, da su politiki
protivnici rukovodstva OVK.
Prema Vilijamsonu, na Kosovu je sprovedeno etniko ienje velikog bro-

ja Srba i Roma.
Vilijamson je takoe rekao da su dokazi pokazali kako ovo nisu bili akti
pojedinaca, ve organizovano sprovedeni akti, dodajui da dela poinjena
nakon juna 1999. godine predstavljaju zloin protiv ovenosti.

- 9 -
Grafit na Kosovu protiv Euleksa. Foto: Flickr/John Worth.
ZATO JE NOVI SUD BIO POTREBAN?
Tri meunarodne institucije su pre osnivanja ovog suda pokuale da pro-

cesiraju ove navode.
Zloine koje su poinili pripadnici OVK u logorima u severnoj Albaniji prvi

je obelodanio ameriki novinar Majkl Montgomeri, koji je dokaze koje je
prikupio dao Misiji UN (UNMIK) na Kosovu, koje je pod njihovu adminis-
trativnu upravu potpalo nakon zavretka rata u junu 1999. godine.
Dopis koji je poslat UNMIK-u stigao je do Meunarodnog krivinog suda

za bivu Jugoslaviju (MKSJ), koji je tada istraivao zloine poinjene za
vreme rata na Kosovu.
MKSJ je sporo napredovao na sluaju, a tokom istrage navoda nailazio je

na brojne prepreke, napisala je u svojoj knjizi objavljenoj 2008. biva glav-
na tuiteljka MKSJ Karla del Ponte.
U toj knjizi je Del Ponte po prvi put javnosti otkrila navode o trgovini org-
anima koji su doveli do istrage Saveta Evrope.

- 10 -
UNMIK je takoe pokrenuo istrage, ali one nikada nisu imale sudski epilog.
Isto se dogodilo i s Euleksom, koji je 2008. preuzeo procesuiranje ratnih
zloina.
Nakon 2012. godine meunarodne snage, uglavnom SAD i EU, zagovarale

su formiranje specijalnog suda.
Smatrali su da je sud potreban jer kosovsko pravosue nije u mogunosti

ili ne eli da na adekvatan nain procesuira bive visoko pozicionirane pr-
ipadnike OVK, a da Euleks nema kapaciteta da to uini.
Centar Pritine uoi izbora u junu. Foto: BETA/AP.
GLAVNI IZAZOVI SUDA
Sud e se suoiti s ozbiljnim izazovima u pogledu zatite svedoka, ali i u

pokuaju da stvori legitimitet kod kosovskih Albanaca.
U isto vreme, bie prvi sud na Kosovu koji e pokuati da obezbedi uee
rtava i uspostaviti mehanizam reparacije.
Neuspeh meunarodnih sudova i misija da zatite svedoke i procesuiraju

ratne zloine bez politikog uplitanja, bio je jedan od kljunih razloga za
formiranje Specijalizovanih vea.
Pitanje zastraivanja svedoka prvi je pokrenuo MKSJ, a zatim i UNMIK i

Euleks.

- 11 -
Tako su, tokom suenja, svedoci menjali svoje iskaze, odriui ono to
su izjavili u fazi istrage. Svedoci su se suoavali i s mogunou da budu
odbaeni od drutva, zbog injenice da se na pripadnike OVK gleda kao na
heroje i da mnogi kosovski Albanci smatraju kako bi svedoenje protiv njih
bio in izdaje.
Zatita svedoka, prema obeanjima, bie glavni prioritet novog suda, za

koji se, prema najavama, priprema robustan program.
Drugo kljuno pitanje su legitimitet i odnosi s javnou. Na Kosovu se novi

sud smatra pristrasnim, jer se fokusira samo na jednu stranu konflikta
na aktivnosti OVK, a ne i na aktivnosti snaga Beograda.
Novi sud je za veinu kosovskih Albanaca uvreda njihovoj pravednoj borbi

protiv srpske dominacije, zbog ega su mnogi najavili da e izai na pro-
teste kada optunice budu podignute.
Oekuje se da e formiranje novog suda izazvati ozbiljna previranja na

kosovskoj politikoj sceni, budui da mnoge vodee linosti OVK danas
imaju visoke funkcije i veliki uticaj u brojnim segmentima, ukljuujui
vladu i biznis.
Na izborima koji su se odrali na Kosovu poetkom ovog meseca, najvie

glasova je osvojio politiki blok tri biva lidera OVK, koji neki promatrai
nazivaju ratno krilo ili Haka koalicija.
U atmosferi kao to je ova, tim za odnose s javnou e verovatno imati

jedan od najteih zadataka s kojim se do sada suoavao neki Meunarodni
tribunal.
Velika prostorna udaljenost Vea, koja se nalaze u Hagu, od zajednica u

kojima su zloini poinjeni, verovatno e jo vie oteati komunikaciju sa
kosovskim Albancima.
Sudije Specijalizovanih vea Kosova. Foto: Specijalizovana vea.

- 12 -
KAKO E SUD FUNKCIONISATI?
Specijalizovana vea predstavljaju novu vrstu hibridne pravosudne in-

stitucije meavinu meunarodnih i domaih pravosudnih elemenata;
ona e biti ogledalo kosovski sudova, ali e imati neke elemente koji se
obino pripisuju meunarodnim tribunalima.
Specijalizovana vea e initi dve glavne institucije vea i sekretarija-

ta. Vee e se sastojati iz odeljenja pri osnovnom sudu, pri apelacionom,
vrhovnom i ustavnom sudu. Sva sudska vea na svim nivoima sastojae se
od troje meunarodnih sudija.
Sekretarijat e obuhvatati kancelariju odbrane, kancelariju koja e zas-

tupati interese rtava, kancelariju za zatitu svedoka i njihovu podrku,
pritvorsku jedinicu i kancelariju ombudsmana. Zvanini jezici suda bie
albanski, srpski i engleski.
Kako je vie puta naglaeno, Specijalizovano tuilatvo e biti nezavisno.
Angaovano osoblje u sudu i tuilatvu bie u celini meunarodno osoblje,

a sredstva su obezbedili strani donatori, uglavnom EU i SAD.
Optuena lica koja e biti osuena izdravae kaznu van Kosova.

- 13 -
POGLAVLJE
INTERVJUI
TRENDAFILOVA OBEAVA
NEPRISTRASNOST NOVOG
SUDA ZA RATNE ZLOINE
20. JUL 2017.
Predsednica Specijalizovanih vea Kosova, Ekaterina Trendafilova. Foto: SVK.
Ekaterina Trendafilova, predsednica Specijalizovanih

vea, kae za BIRN da sud nema etnikih predrasuda,
da e tititi svedoke od zastraivanja i da e pravdu
sprovoditi nepristrasno i nezavisno.
Marija RISTI
U
svom prvom intervjuu kao predsednica Specijalizovanih vea Koso-
va, sudija Ekaterina Trendafilova izjavljuje za BIRN da ova novo-
formirana institucija sa seditem u Hagu, pred kojom e se suditi
bivim pripadnicima Oslobodilake vojske Kosova (OVK) za zloupotrebe
ljudskih prava tokom i nakon rata na Kosovu, nee biti etniki pristrasna,
jer e goniti samo lica osumnjiena da su poinila zloin, ne i samu OVK.

- 15 -
Trendafilova takoe obeava da e sud na adekvatan nain zatititi svoje
svedoke, s obzirom na manjkavosti tog sistema u prethodnim pokuajima
krivinog gonjenja pripadnika OVK, ali i izrazila nadu da e rad ovog suda
doprineti unapreenju vladavine prava na Kosovu.
Ovo nije prvi put da Trendafilova radi na sluajevima iz oblasti meunar-

odnog krivinog pravosua. Pre nego to je preuzela funkciju predsednice
Specijalizovanih vea, bila je sudija Meunarodnog krivinog suda, gde je
stekla iskustvo za koje veruje da e joj koristiti na novoj dunosti.
Na Kosovu su i ranije radili hibridni sudovi. Kako se ovaj sud razlikuje

od njih i kako ete se Vi kao sudija pobrinuti da sud ispuni svoj mandat?
Specijalizovana vea se razlikuju po mnogo emu. Pomenuu samo neke

od razlika i neu koristiti etikete kao to su hibridni, meunarodni ili
sa meunarodnim elementom.
Specijalizovana vea osnovana su ustavnim amandmanom koji je usvojila

Skuptina Kosova dvotreinskom veinom. U tome je naa prednost. To
znai da je narod Kosova preko svojih predstavnika u Skuptini izjavio da
je ovakva institucija potrebna i poeljna.
Zatim, Specijalizovana vea Kosova mogu da raunaju na to da e vlasti

Kosova, ukljuujui policiju, izvravati naloge, obavljati pretrese i plenid-
be, i hapsiti osumnjiene. Vlasti Kosova su po Zakonu dune da sarauju
sa Specijalizovanim veima kako bi se postigao krajnji cilj da se pozovu
na odgovornost oni koji su poinili teke zloine.
Meutim, mi smo isto tako i institucija izmetena u Holandiju, koja je

naa drava domain, to znai da moemo da obezbedimo najvii stepen
sigurnosti i bezbednosti za sve koji dolaze u kontakt sa Specijalizovanim
veima, a naroito za rtve i svedoke.
Pored toga, samo meunarodne sudije mogu da sude u Specijalizovanim

veima. Ovakva odluka pokazuje da je Skuptini Kosova izuzetno stalo do
nezavisnosti i integriteta ove institucije, buduih krivinih postupaka pred
tom institucijom i do bezbednosti svedoka i rtava.
Kao sudija i predsednica Specijalizovanih vea, starau se da Specijal-

izovana vea ispune svoj mandat tako to e primenjivati Zakon, koji je
usvojila Skuptina Kosova, i Pravilnik, koji su usvojile sudije. to je na-
jvanije, verujem da e veoma iskusne sudije koje su uvrtene na Listu
meunarodnih sudija voditi uzorne sudske postupke i donositi najkval-
itetnije presude.
Kako nameravate da poboljate aktivnosti pribliavanja javnosti i da

objasnite misiju Specijalizovanih vea imajui u vidu lou reputaci-

- 16 -
ju Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju na Balkanu, ali i
rezervu Kosova prema ovoj novoj instituciji?
Mogue je da Specijalizovana vea ne podravaju svi na Kosovu i da ima

podozrivih. Meutim, kao to sam ve rekla u odgovoru na jedno od Vaih
prethodnih pitanja, odluku o osnivanju Specijalizovanih vea doneli su
predstavnici naroda Kosova, tj. Skuptina.
Mi postojimo, ve smo poeli sa radom i spremni smo da primamo bilo

koje podneske. Na mandat se razlikuje od onog koji ima Meunarodni
krivini sud za bivu Jugoslaviju i o nama treba suditi na osnovu naeg
rada.
Pored toga to je ova institucija osnovana i to smo spremni da vodimo

sudski postupak, jednako je vano da se nastavi informisanje javnosti o
naem mandatu, postupku i ta se moe oekivati od rada nae institucije.
Ovo je vano da bi se spreile bilo kakve dezinformacije i nesporazumi.
Odluno zastupam najvii stepen transparentnosti naeg rada, osim, nar-

avno, kad se radi o osetljivim i poverljivim informacijama, to je neophod-
no da bi se zatitili svedoci koji e pristupiti sudu.
Od prole godine, kada je pokrenuta naa trojezina internet stranica na

kojoj su sve informacije na engleskom, albanskom i srpskom, sve rele-
vantne informacije i javni podnesci strana u postupku i sudija dostupni su
javnosti, a tako e biti i ubudue.
U stalnoj smo komunikaciji sa medijima. Pored toga, rukovodioci suda i

tim Slube za javno informisanje Specijalizovanih vea redovno komuni-
ciraju sa raznim relevantnim akterima iz graanskog drutva, akademskih
krugova i medija na Kosovu, ali i ire, u regionu i na meunarodnom nivou.
Na primer, sekretarka suda dr Fidelma Donlon susrela se sa brojnim pred-

stavnicima medija i graanskog drutva na forumu Transparentnost pra-
vosua u Pritini u prolee ove godine. Oekujem da e se nastaviti sa or-
ganizovanjem slinih manifestacija u budunosti.
Takoe, ja sam nedavno u naim prostorijama odrala konferenciju za

tampu. Primamo brojne posetioce i drimo predavanja zainteresovanim
grupama studenata. Sve ove aktivnosti su deo naeg programa za priblia-
vanje javnosti, koji e postati jo intenzivniji. Organizovaemo i direktan
prenos buduih suenja.
elela bih da naglasim da se u najveoj moguoj meri oslanjam na out-

reach kako bismo uverili ljude u regionu da e Specijalizovana vea pravdu
sprovoditi nepristrasno i nezavisno u odnosu na sve kojih se to tie.

- 17 -
Koliko je teko sprovoditi aktivnosti pribliavanja javnosti kada se nala-
zite kilometrima daleko od mesta gde su poinjena krivina dela?
Kada se radi o komunikaciji i efikasnom pribliavanju javnosti, udaljenost

je izazov koga sam duboko svesna. Ali mi, sreom, ivimo u doba moderne
tehnologije i ja se nadam da e nam to pomoi u uspostavljanju direktne
komunikacije sa svima koji su zainteresovani, a ne samo sa medijima.
Jedan od narednih prioriteta je da se obratimo rtvama i da im u pot-

punosti objasnimo koja su njihova prava, kakav je relevantan proces pri-
javljivanja i koji su uslovi za prijavljivanje. Svedoke emo takoe uveriti da
postoje jake zatitne mere koje preduzimaju Specijalizovana vea.
Zatim, kad ponu suenja, prenos iz sudnice na svim slubenim jezicima

bie dostupan na naoj internet stranici, tako da e mediji i ira javnost
imati mogunost da prate sudski postupak.
Naravno, s obzirom na potrebu da se zatite svedoci, prenos e u nekim

sluajevima biti samo delimian ili sa zatitnim merama kao to su izmena
lika i glasa.
Kako Specijalizovana vea sarauju sa vlastima Kosova? Kada je re

o pritvoru i hapenju, da li ete angaovati specijalnu sudsku policiju,
holandsku ili kosovsku policiju?
Kako propisuje Zakon, mi moemo da angaujemo policiju Kosova kao i

bilo koji drugi sud u zemlji. Isto tako, specijalizovani tuilac moe da izvri
svoje naloge angaujui policiju iz Tuilatva. Svi nalozi i odluke Speci-
jalizovanih vea, ukljuujui one za pretres, plenidbu i hapenje osumn-
jienih na teritoriji Kosova, moraju da se izvre. To nalae Zakon. Pored
toga, moemo da zatraimo meunarodnu saradnju kada je to potrebno.
U kojoj meri morate da budete senzitivni s obzirom na trenutne politike

uslove na Kosovu?
To u sutini nije pitanje senzitivnosti. Specijalizovana vea su pravosudna

institucija, nezavisna u vrenju svojih funkcija i svog mandata, u skladu sa
Zakonom koji je prihvatila i usvojila apsolutna veina poslanika Skuptine
Kosova.
Mi nastavljamo svoju misiju, onako kako je propisano Zakonom, bez obzira

na politike procese na Kosovu. Mi samo postupamo po Ustavu i Zakonu.
Naravno, paljivo pratimo dogaaje na Kosovu i svesni smo eventualnih

osetljivih pitanja, ali ta pitanja na nas ne utiu.

- 18 -
Kako reagujete na kritiku da su Specijalizovana vea pristrasna i da se
bave samo jednom etnikom grupom?
Specijalizovana vea nee krivino goniti nijednu etniku grupu. Ona

nee krivino goniti nijednu organizaciju. Specijalizovana vea e kriv-
ino goniti i smatrati odgovornim samo pojedince. Zakon jasno predvia
individualnu krivinu odgovornost, to znai da lica mogu da se smatraju
odgovornim samo za krivina dela koja su poinila kao pojedinci, a ne kao
predstavnici jedne etnike grupe, ili zajednice, ili bilo koje druge grupe.
Sud takoe ima slubu za pruanje podrke rtvama, a Zakon predvia

program reparacija. Kako e to funkcionisati u praksi?
Pre svega, htela bih da kaem da sam veoma zadovoljna to Specijalizova-

na vea, za razliku od Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju,
pruaju rtvama mogunost da uestvuju u postupku.
rtve krivinog dela koje se navodi u optunici mogu da se prijave Slubi

za uee rtava u okviru Sekretarijata. Zakon predvia pravo rtava da
budu obavetene, da im se prizna status i da dobiju naknadu tete. U praksi
to znai da e rtve moi da uzmu znaajno uee u sudskom postupku
pred Specijalizovanim veima i da trae reparacije.
Kada se optueni proglasi krivim za neko krivino delo, sudije mogu da

naloe optuenom da plati odreene reparacije rtvama kolektivno ili po-
jedinano. Sluba za uee rtava e takoe imati spisak zastupnika rta-
va kako bi im se obezbedilo efikasno pravno zastupanje i pomo.
Moete li da objasnite i ulogu ombudsmana?
Ukljuivanje ombudsmana, koji je ve predvien Ustavom Kosova, vana je

ustavna garancija i u okviru pravne strukture Specijalizovanih vea. Pred-
vieno je da ombudsman povea nau transparentnost i otvorenost prema
javnosti, i da slui kao organ za nezavisni nadzor nad Specijalizovanim
veima i Specijalizovanim tuilatvom.
Istovremeno e potovati nezavisnost sudstva i sudskog postupka, to

znai da ombudsman u njih ne sme da se mea, izuzev u sluajevima ne-
opravdanog odugovlaenja.
Konano, ombudsman treba da ojaa sistem kontrole, koji postoji kao

garancija zatite osnovnih ljudskih prava i sloboda propisanih Ustavom
Kosova.
Radujem se operacionalizaciji ovog mehanizma, jer on moe samo da do-

prinese kredibilitetu ove dve institucije.

- 19 -
Zatita svedoka je do sada bila jedno od kljunih pitanja u vezi sa suen-
jima za ratne zloine na Kosovu, a Specijalizovana vea tvrde da su
pripremila jak sistem za zatitu svedoka. Kako su po Vaem miljenju
meunarodni i nacionalni sudovi dosad reagovali kad je u pitanju zati-
ta svedoka koji svedoe o meunarodnim krivinim delima? Da li je ovo
jedan od razloga to su sudovi esto kilometrima daleko od mesta na ko-
jima su poinjena krivina dela?
Iz svog prethodnog iskustva, a i zato to su mi poznati neki primeri iz

prolosti, vrlo sam svesna koliko je vana zatita svedoka. To je kljuni
faktor za mandat Specijalizovanih vea, koji se ogleda u injenici da su
sudski postupci izmeteni u Holandiju.
Zbog toga na Pravilnik o postupku i dokazima predvia jak sistem zatite

svedoka. Pored toga, nikakvo ugroavanje bezbednosti i zdravlja svedoka
nee se tolerisati. Ukoliko bude takvih sluajeva, Specijalizovana vea e
preduzimati krivino gonjenje.
Izmetanje je svakako efikasan nain da se obezbedi bolja zatita za sve-

doke, rtve i ostale osobe koje dolaze u kontakt sa Specijalizovanim vei-
ma.
Moje lino shvatanje, kao i shvatanje svih sudija, koje je izraeno i u

Pravilniku, jeste da se pravda nee sprovoditi na raun bezbednosti i zdra-
vlja bilo kojeg lica koje sarauje sa Specijalizovanim veima. Zatita je,
dakle, za nas od kljunog znaaja.
ta vidite kao mogue prepreke za uspean rad Specijalizovanih vea?
Prii u ovom pitanju iz drugog ugla. Naime, koji su faktori kojima se meri
uspeh Specijalizovanih vea u ispunjavanju njihovog mandata?
Kao prvo, lica koja e specijalizovani tuilac optuiti za ozbiljna krivina

dela morae da budu uhapena ili e se dobrovoljno predati da bi se suoila
sa onim to se protiv njih navodi. Nadam se da e specijalizovani tuilac
svoje dunosti u vezi sa istragom obaviti ekspeditivno i da e podii op-
tunicu im bude spreman.
Kao drugo, optuena lica imae pravina i ekspeditivna suenja, u skladu

sa Ustavom Kosova i sa najviim standardima ljudskih prava.
Kao tree, prava rtava e se efikasno tititi.
Kao etvrto, Specijalizovana vea i suenja koja e se voditi pruie mo-

gunost narodu Kosova da se suoi sa prolou.

- 20 -
Konano, Specijalizovana vea Kosova e svojim mandatom unaprediti i
ojaati pravnu dravu na Kosovu.
Vi ste iskusan sudija, i ranije ste radili u meunarodnim sudovima. ta

mislite, koliko e Vam iskustvo iz Meunarodnog krivinog suda biti od
koristi za rad u Specijalizovanim veima Kosova?
U Meunarodnom krivinom sudu sam radila na vie predmeta, gde sam

se bavila raznim pravnim i injeninim pitanjima, sloenim problemima
koji su zahtevali neodlono delovanje, kao i primerena i pravovremena
reenja.
Devet godina koje sam provela kao sudija u Meunarodnom krivinom

sudu i moje prethodno iskustvo predstavljaju solidnu osnovu za zadatke
koji su mi povereni u Specijalizovanim veima Kosova.
Vano je iskoristiti steeno znanje i dostignua, ne samo oslanjati se na

njih, nego ih i dalje razvijati i poboljavati kroz svakodnevni rad Specijal-
izovanih vea Kosova.
Ovo vai podjednako za sve sudije uvrtene na Listu meunarodnih sudija

koje imaju solidno iskustvo iz nacionalnih i meunarodnih institucija, uk-
ljuujui meunarodne krivine sudove i tribunale.
Kao najnovija institucija koja se bavi meunarodnim krivinim delima, mi

imamo jedinstvenu priliku da izbegnemo nedostatke sa kojima su se mo-
da suoile ostale pravosudne ustanove u domenu svojih nadlenosti.
Na koji nain, po Vaem miljenju, ovaj sud moe da unapredi trenutnu

situaciju u oblasti krivinog pravosua? Da li postoji neto to ovaj sud
ima, a to drugi sudovi mogu da iskoriste kao novinu?
Struktura Specijalizovanih vea Kosova i pravni okvir za njihovo funkcion-

isanje predviaju niz inovacija koje bi mogle da unaprede oblast krivinog
pravosua i isto tako da budu dobri modeli za poboljanje institucija u
budunosti.
U tom smislu, pomenula bih Specijalizovano vee Ustavnog suda. Ovo

vee je deo strukture nae institucije, a zadatak mu je da preispita da li je
Pravilnik o postupku i dokazima u skladu sa Ustavom Kosova i da li potuje
najvie standarde ljudskih prava.
Jo jedan zadatak tog vea je da obezbedi da prava pojedinca, garantova-

na Ustavom, budu zatiena pred Specijalizovanim veima, kao i prilikom
svakog postupka Specijalizovanog tuilatva.

- 21 -
Druge institucije krivinog pravosua koje se bave istim ili slinim kriv-
inim delima nemaju ovaj mehanizam zatite osnovnih ljudskih prava.
Zatim, ombudsman je jo jedna novina u naoj instituciji u poreenju sa

meunarodnim krivinim tribunalima. Njegov zadatak je da prati i ti-
ti osnovna ljudska prava i slobode, garantovane u Poglavlju II Ustava,
lica koja dolaze u kontakt sa Specijalizovanim veima i Specijalizovanim
tuilatvom u skladu sa Zakonom i Pravilnikom.
I, kao tree, Specijalizovana vea Kosova streme ka efikasnosti i efek-

tivnosti u svom funkcionisanju. Na primer, Zakon ne predvia da sudije
budu stalno prisutne u seditu Specijalizovanih vea, ve samo kad speci-
fina priroda posla to zahteva.
Zakon je takoe ustanovio Listu meunarodnih sudija i sistem funkcion-

isanja u kojem predsednik ima ovlaenje da rasporeuje sudije u razliite
panele kad god je to potrebno.
Takoe smo predvideli detaljno administrativno rukovoenje predmetima

kao i stroge rokove za obavljanje pravosudnih zadataka. Ovakav pristup,
uz mnoge druge sa kojima su se sudije sloile i koje su usvojile, obezbedie
da institucija u celini bude veoma efikasna.
Neka od ovih obeleja preuzeta su iz pravosudnog sistema Kosova, a neka

su uvele sudije na plenarnoj sednici. Ove inovacije mogle bi se razmotriti
i ozbiljno uzeti u obzir kada se radi o buduim modelima meunarodnog
krivinog pravosua.
Imajui u vidu trenutnu krizu Meunarodnog krivinog suda i osnivanje

hibridnih sudova kao to je ovaj za Kosovo ili onaj za Centralnoafriku
Republiku, da li mislite da je ovo budunost meunarodnog pravosua?
Ili samo privremeni kompromis?
Pre svega, ne slaem se da je Meunarodni krivini sud u krizi. Naprotiv,

prvi stalni meunarodni krivini sud radi ve dobrih 15 godina i uvruje
svoju poziciju na meunarodnoj sceni.
Problemi koje Meunarodni krivini sud ima sa nekim zemljama lani-

cama mogli bi se posmatrati kao jo jedan dokaz da je na pravom putu u
borbi protiv gnusnih zloina koji pogaaju savest oveanstva.
Meunarodnom krivinom sudu najvie se protive oni koji strepe od tre-

nutka kada e biti pozvani da odgovaraju pred njim.
Ali postojanje Meunarodnog krivinog suda ne spreava pojavu drugai-

jih institucija, kao to su Specijalizovana vea i hibridni sud za Central-
noafriku Republiku, gde specifinost krivinih dela i problema koje treba
reiti zahteva pronalaenje novog naina.

- 22 -
VENDIMAN: IMAMO
DOVOLJNO DOKAZA DA
PODIGNEMO OPTUNICE
15. NOVEMBAR 2016.
Dejvid vendiman, glavni tuilac novog Specijalizovanog tuilatva. Foto: Specijalizovano

tuilatvo
U svom prvom intervjuu otkako je imenovan za

glavnog tuioca novog specijalnog suda Kosova, Dejvid
vendiman za BIRN kae da je njegov tim prikupio
dovoljno dokaza da optui odreene pripadnika
Oslobodilake vojske Kosova koji su poinili zloine
tokom rata devedesetih.
Marija RISTI
vendiman meutim istie da su njegova meta osumnjieni zloinci, a

ne Oslobodilaka vojska Kosova (OVK).
Ja ne idem za organizacijom, ne idem za etnikom grupom, ve

traim individualnu odgovornost za ono to je uinjeno, kae Dejvid
vendiman u intervjuu za BIRN.

- 23 -
Ako ta poruka postane jasna ljudima koji su ovim pogoeni, onda e mo-
da oni shvatiti da sud nije ni proalbanski ni antialbanski, nije ni prosrpski
ni antisrpski, ve da samo radimo svoj posao, naglaava vendiman.
vendiman je glavni tuilac novog Specijalizovanog tuilatva u Hagu koje

ima mandat da procesuira zloine bivih boraca OVK poinjene od 1998.
do 2000. godine.
Oekuje se da budu optueni komandanti OVK za zloine koje su navodno

poinili tokom i nakon sukoba sa srpskim snagama, iako se prve optunice
jo uvek ekaju.
Na Kosovu se novi sud smatra pristrasnim, jer e se pred njim suditi samo
bivim borcima OVK na koje veina albanskog stanovnitva na Kosovu
gleda kao na oslobodioce, dok u Srbiji sud ima iroku podrku, jer postoji
nada da e on procesuirati zloine protiv Srba.
vendiman naglaava da glavna poruka koju je on eleo da prenese tokom

svoje prve posete Srbiji i Kosovu koju je obavio prole nedelje jeste da e on
biti nezavisan i da nee biti izloen nikakvim politikim uticajima.
Na zadatak je da gledamo na pojedince, a ne na etnike grupe; znam da

tamo postoji takva percepcija i ja ne mogu uiniti mnogo oko toga, osim
da radim svoj posao i da ga radim ispravno, objanjava on.
Pred ovim sudom e biti razmatrani sluajevi proistekli iz izvetaja Speci-

jalnog istranog tima EU (SITF) iz 2014. godine u kojem se navodi da e se
neimenovani zvaninici OVK suoiti s optubama zbog kampanje progo-
na nad Srbima, Romima i Albancima za koje se verovalo da su saradnici
beogradskog reima.
Navodni zloini ukljuuju ubistva, otmice, nezakonita pritvaranja i sek-

sualno nasilje.
Kosovski i srpski mediji nairoko spekuliu o tome ko e biti procesuiran

od strane ovog suda.
U izvetaju Saveta Evrope iz 2011. godine, koji je bio osnov za istragu

SITF-a, navodi se da je predsednik Kosova Haim Tai bio kljuna figura u
mrei organizovanog kriminala kome se pripisuje odgovornost za krenje
ljudskih prava u posleratnom Kosovu. Tai je, meutim, negirao ove na-
vode.
Ipak, vendiman je odbio da identifikuje osobe koje su pod istragom, a

jedan od razloga za njegovu prolonedeljnu posetu Beogradu i Pritini,
kako je dodao, jeste da upravo prekine takve spekulacije.

- 24 -
eleo sam da naglasim pitanje nagaanja, pretpostavki i glasina i da ob-
jasnim ljudima da ne treba verovati neemu to ne dolazi od mene, is-
takao je on.
OBEZBEIVANJE POMOI I NEZAVISNOST
Prolonedeljna poseta je bila prva vendimanova poseta Srbiji i Kosovu, ali

ne i prvo iskustvo sa Balkanom. Naime, on je od 2006. do 2009. godine
radio kao meunarodni tuilac u Bosni i Hercegovini u Specijalnom odel-
jenju za ratne zloine Tuilatva BiH.
Primat Specijalizovanih vea i

Specijalizovanog tuilatva
Prema zakonu Kosova o Specijalizovanim veima, novi sud ima

primat nad svim drugim sudovima na Kosovu.
lan 10 i 11 ovog zakona daju primat tuiocima po svim pitan-

jima u okviru mandata, navodi vendiman.
Prema lanu 10 ovog zakona, on moe u svakom trenutku

doneti odluku o tome da li e sluaj koji je istraivalo tuilat-
vo Kosova i svi dokumenti koji se odnose na taj sluaj biti
prebaeni Specijalizovanim veima.
Meutim, ne zna se ta e biti u sluajevima kada specijalni sud

trai nekoga kome se sudi na Kosovu zbog drugog zloina.
Kada je u takvim sluajevima MKSJ podizao optunice, suen-

ja osumnjienih pred domaim sudovima su pauzirana do
donoenja konane presude u Hakom tribunalu.
Nikada nisam bio u Pritini i u Beogradu, iako sam bio u regionu. eleo
sam, kako nastavljamo ka sledeoj fazi, da upoznam ljude sa kojima emo
saraivati i da ih uverim da mi cenimo njihovu kontinuiranu podrku i na-
pore. Takoe sam hteo da oni od mene uju o kljunim stvarima mog posla
i o mojim odgovornostima, rekao je vendiman za BIRN.

- 25 -
U Pritini i Beogradu on se sastao s visokim zvaninicima od kojih e mu
biti potrebna kontinuirana podrka.
Takoe sam govorio o svom mandatu, koji nije nepreglednog obima, ve

je fokusiran, a ja sam specijalni tuilac ne zato to ima neto specijalno u
vezi sa mnom, ve zato to je zadatak usmeren, nije kao opta plenarna
nadlenost tribunala, ve vrlo fokusiran mandat, objasnio je on.
Specijalni sud e se baviti zloinima poinjenim u periodu od 1. januara

1998. godine do 31. decembra 2000. godine, ali e procesuirati samo jednu
stranu, odnosno umeane kosovske Albance. U pitanju je novi pristup koji
se fokusira na odgovornost pobednika sukoba.
vendiman je, ipak, ponovo naglasio da to ne znai da su optunice pris-

trasne.
eleo sam da istaknem svoju nezavisnost, da je kljuni posao koji obavl-

jam nezavisan, i da e se sve to budem radio zasnivati iskljuivo na mom
razumevanju injenica koje smo prikupili i koje i dalje prikupljamo, kao
i na zakonu kako sam ga ja proitao. A zakon, kao to znate, apsorbuje i
integrie meunarodne standarde koji ve postoje, to bih voleo da ljudi
shvate, dodao je vendiman.
On i njegov tim takoe ele da obezbede kontinuiranu pomo koja im je

potrebna i iz Srbije i sa Kosova, to podrazumeva pristup dokumentima,
svedocima i svakom drugom materijalu koji se smatra vanim za njihovu
istragu.
Kosovska vlada je tokom istrage pomagala na razne naine, kao i Eu-

leks (Misija EU za vladavinu prava na Kosovu). Od svih sa kojima smo
razgovarali tokom ove posete dobio sam uverenje da emo imati svu po-
mo koja nam je potrebna i ja sam apsolutno ubeen da e tako biti,
istakao je vendiman.
Jedan od ciljeva ove posete je bio da upoznam ljude koji e biti odgovorni
za to, da ih pogledam u oi, da im kaem ta elim i da ih zamolim da mi
potvrde svoju podrku, dodao je on.
VRSTA OSNOVA DOKAZA
Ipak, i dalje ostaje nepoznato ko e sprovoditi hapenja i kako e tei pro-

ces ekstradicije.
Takoe, tek treba utvrditi koje e dokaze Specijalizovano tuilatvo moi

da koristi.

- 26 -
Tokom 17-godinjeg prisustva meunarodnih misija na Kosovu, prikupl-
jene su informacije u gotovo 1.000 predmeta, iako mnogi od njih nikada
nisu uli u fazu suenja. Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju
(MKSJ)je takoe radio na mnogo sluajeva koji se odnos ena rat na Kosovu.
Albanska veza
U izvetaju SITF-a iz 2014. i izvetaju Saveta Evrope iz 2011.

navodi se da su neke od kriminalnih aktivnosti sprovedene u
susednoj Albaniji.
Pred sudovima na Kosovu je osueno nekoliko pripadnika OVK

za uea u muenju zatvorenika u albanskim logorima u apri-
lu, maju i junu 1999. godine, tokom sukoba na Kosovu.
OVK je imala bazu u albanskom gradu Kukes, odakle su voene

prekogranine gerilske operacije.
OVK je takoe formirala mreu zatvora u svojim bazama u

Albaniji i na Kosovu za vreme i nakon sukoba.
SITF je u nekoliko navrata posetio Albaniju, uprkos injenici da

su albanske vlasti prvobitno odbile da se sprovede istraga na
ovoj teritoriji.
Nasledio sam dobar odnos koji je Clint (Vilijamson, SITF-ov

glavni istraitelj) uspostavio s albanskom vladom i ja u pot-
punosti oekujem da e nam oni pruiti pomo da uradimo ono
to moramo. Ii u gde budem morao i ja ne zatvaram vrata
nikome, kazao je vendiman.
Prema zakonu Kosova o Specijalizovanim veima, ije je usvajanje omo-

guilo formiranje suda, dokazi prikupljeni u krivinim postupcima ili is-
tragama u okviru predmeta koji su u nadlenosti Specijalizovanih vea,
pre njihovog osnivanja, od strane bilo kog nacionalnog ili meunarod-
nog organa ili agencije za sprovoenje zakona ili za sprovoenje krivine
istrage, ukljuujui i kosovskog dravnog tuioca, svaki policijski organ
na Kosovu, MKSJ, EULEKS ili SITF, mogu biti prihvaeni pred Specijal-
izovanim veima.

- 27 -
Sve ove institucije imaju hiljade stranica svedoenja, izvetaja, naredbi i
drugih dokumenata koji se mogu koristiti od strane specijalizovanog tui-
oca, ali ta se moe koristiti u sudu, bie jasno tek kada budu usvojene
procedure i dokazi, nakon prethodnog izbora sudija i predsednika.
Siguran sam da e biti meavina onoga to moemo i to ne moemo da

koristimo; u BiH, na primer, morali smo pozivati ive svedoke da svedoe,
ali su sudovi mogli da prihvate i ve utvrene injenice, rekao je ven-
diman.
Iako su se mnogi pitali da li je, s obzirom na nedostatke pisanih naredbi,

zaista mogue dokazati zloine poinjene od strane gerilskih snaga kao to
je OVK, vendiman izraava uverenje da je to mogue, istakavi da mu je
glavni istraitelj SITF-a Klint Vilijamson ostavio solidnu osnovu dokaza.
Ne bih prihvatio posao da Klint i ja nismo priali o onome to je, prema

njemu, postignuto do jula 2014 (kada je SITF objavio svoj izvetaj). Radio
sam na ovome godinu i po dana kao glavni istraitelj i ne bih preuzeo
posao glavnog tuioca da nisam verovao da postoji mogunost za sledei
korak, a to je optunica, rekao je on.
Meutim, vendiman je svestan da e u velikoj meri morati da se osloni na

svedoke i njihove izjave. Obezbediti sigurnost zatienim svedocima koji
e svedoiti o zloinima poinjenim tokom rata na Kosovu bio je problem
za sve institucije koje su u prolosti uestvovale u gonjenju takvih sluaje-
va MKSJ, Misija UN-a na Kosovu UNMIK, Euleks i domai sudovi u Srbiji
i na Kosovu.
Zatita onih za koje procenjujemo da su ugroeni ili ranjivi zbog uea

u ovom procesu apsolutno je od vitalnog znaaja. Za to imam ovlaenja,
kao i uveravanja da u dobiti pomo za taj poduhvat, ali ne mogu niti hou
da govorim o konkretnim timovima ili metodama koje koristimo ili emo
koristiti da bismo to ostvarili, potencirao je on.
Brojni svedoci su u dosadanjim suenjima pripadnicima OVK na Kosovu i

u Hagu menjali svoje iskaze.
To je veliki problem za nas, veliki izazov, to je neto to uzimamo vrlo

ozbiljno, emu smo posvetili mnogo vremena i truda kako bismo to reili.
Moramo zadrati poverenje koje ljudi imaju u nas i stoga emo na sve
naine nastojati da zatitimo ugroene, kae vendiman.
ZASTRAIVANJE U ZAJEDNICI
vendiman se prvi put susreo sa zastraivanjem svedoka dok je sprovodio

istrage o zloinima poinjenim tokom rata u BiH.

- 28 -
U Bosni i Hercegovini to nije bilo uobiajeno, ali se deavalo. Ljudi bi
izgubili porodicu i podrku, a bilo je i poinitelja koji su iveli u njihovom
susedstvu i ja sam traio od tih ljudi da dou i da svedoe; iako su njihova
imena bila redigovana u optunici, savreno bih razumeo kada bi dolazili i
rekli ne, podsea se vendiman.
On se prisea jedne ene koja je odbila da ue u sudnicu zbog drutvenog

pritiska da ne govori nita, kako to ne bi prouzrokovalo potencijalne prob-
leme.
Nije bila obeshrabrena od strane zajednice poinioca, ve od svoje zajed-

nice, u kojoj su joj govorili: Ne treba da radi to, zna da to nama donosi
samo tenzije, zato eli da govori?, rekao je on.
Ipak, uspeli smo da je ubedimo. esto smo je poseivali i razgovarali s

njom o tome i trudili se da budemo oseajni. Razgovarali smo i s njenim
sinom, koji je mogao da je uveri da ona ima podrku. Najvanije je da ljudi
steknu poverenje u nas, dodao je on.
Kako naglaava, iskustvo u BiH omoguilo mu je da takvim situacijama

pristupa sa dubljim nivoom razumevanja.
Vano je biti senzitivan sa stvarima u kojima nemate iskustva i da se ne

pretvarate da imate. Ne mogu nekome rei da shvatam kroz ta je proao
kad ne razumem, kad nemam pojma, kae on.
Vi priate sa ljudima koji su preiveli najstranija dela koja moete zam-

isliti, koji su ostali bez suza, za koje nije ostalo prave nade, koji ne ive
gde su iveli, koji su raseljeni ... U njima je puno razoarenja, mrnje, zbog
ega im je veoma teko prii, ali to dolazi sa iskustvom, dodao je on.
Kao i u BiH, on se nada da e njegova istraga pomoi u potrazi za posmrt-

nim ostacima oko 1.660 osoba koje su nestale u sukobu na Kosovu.
Imam iskustva u tome i apsolutno se trudim da pomognem koliko mogu

da se oni lociraju, ekshumiraju i vrate svojim porodicama, rekao je ven-
diman.
On je, meutim, svestan velikih oekivanja koja neki ljudi imaju od njega,
posebno u Srbiji, gde se na novi sud gleda kao na jedinstvenu priliku da se
donese pravda za srpske rtve.
Oseam veliku empatiju za to i uiniu sve to mogu, ali moram biti i

realan, iskren i transparentan to je vie mogue, rekao je on.
Upravljanje oekivanjima je uasno vano, jer e to uticati na to da li e

ishod biti doivljen kao legitiman ili ne. To je veliki cilj za mene, i dau

- 29 -
sve od sebe da pomognem ljudima da shvate ta mogu oekivati, a nakon
toga me oni mogu smatrati odgovornim ukoliko uspem odnosno ne uspem
ispuniti ta oekivanja, dodaje on.
Meutim, kao i kod drugih meunarodnih sudova, odreeni nivo ra-

zoaranja je neizbean, priznaje on.
Uvek e biti ljudi koji su razoarani, nemam nikakve sumnje u to, istie
on.
Iako je od zavretka rata na Kosovu prolo 17 godina, vendiman smatra

da je dovoenje poinilaca zloina pred lice pravde vano za budunost
zemlje.
Bez obzira na ono to se pre dogaalo, postoje veita pitanja o stvarima

koje su se dogodile u ratu i koje utiu na okolinu i lino pogaaju ljude,
tvrdi on.
Ukoliko se poinioci takvih zloupotreba uzmu na odgovornost, zakljuuje

on, to e pomoi ljudima da ive sa prolou.

- 30 -
GLOBALNA TRGOVINA
NADOM I OAJEM
4. SEPTEMBAR 2013.
Reiserka novog filma o meunarodnoj trgovini

organima kae da suenja kao to je ovo nedavno
okonano na Kosovu nee zaustaviti trgovinu na crno
ljudskim organima.
Edona PECI
R
ik Ester Binstok nedavno je bila goa prizrenskog DokuFesta
povodom prikazivanja njenog filma Prie o trgovini organima,
ali Kosovo, gde je nedavno odrano suenje za protivzakonito pre-
saivanje bubrega, nije bilo nepoznato ovoj Kanaanki.
Dok je snimala film, Binstokova je vie puta dolazila na Kosovo, a sluaj

protivzakonite trgovine bubrezima na klinici Medikus kod Pritine, u
kojem je ove godine osueno pet kosovskih Albanaca, postao je bitan seg-
ment njenog istraivakog dokumentarnog filma.
elela sam da ispriam priu o obinim ljudima koju ne vidite u novin-

skim naslovima o trgovini organima na Kosovu i irom sveta, kae za
BIRN reiserka iz Toronta, koja je intervjuisala davaoce, pacijente i dok-
tore da bi bolje razumela kako funkcionie ova protivzakonita delatnost.
Ideja za ovaj projekat nastala je tokom rada na Seksualnim robinjama,

istrazi Binstokove u vezi sa trgovinom enama iz bivih sovjetskih repub-
lika i njihovom udelu u svetskoj industriji seksa, filmu koji je 2007. godine
osvojio nagradu Emi za izvanredno dostignue na polju istraivakog
novinarstva.
Dok sam snimala u Moldaviji i Ukrajini, prialo se o ljudima koji su prodali

bubrege na ilegalnom tritu. Poela sam da istraujem trgovinu organi-
ma, ali crnim tritem zapravo dominiraju bubrezi, zato to svi imamo dva
bubrega, i uvek moete da poklonite jedan ili, u sluaju crne berze, da ga
prodate, objanjava ona.
Posle uvodne scene propraene pesmom Denis Doplin Piece of My

Heart i snimaka ljudi koji su prodali svoj bubreg, 82-minutni dokumen-

- 31 -
tarac gledaoce vodi u Manilu, Istanbul, Kolorado, Toronto, Tel Aviv i
Pritinu.
U svetu je prava nestaica bubrega, i ljudi se iz oaja okreu ilegalnom

tritu. Smatrala sam da je zanimljiva ideja o ljudima koji se uputaju u to
a koji inae uglavnom potuju zakon, ne kre ga, nisu kriminalci, kae
Binstokova.
Scena iz filma Prie o trgovini organima
S druge strane nalaze se ljudi koji ive u tekom siromatvu, toliko su

oajni da misle da jedino jo mogu da prodaju deo svog tela. A ljudi koji
vre ove operacije esto su profesionalci u medicini hirurzi, nefrolozi,
doktori, anesteziolozi, dodaje ona.
KOSOVSKA VEZA
Tokom istrage koju je pokrenula u Americi, Binstokova je upoznala

Kanaanina koji je prodao bubreg i zavrio na klinici na Kosovu. Tako se,
kae ona, zainteresovala za sluaj Medikus.
Jedna od karakteristika sluaja Medikus je ta da su skoro svi izuzev

nekih lokalnih doktora dovedeni iz stranih zemalja. Dakle, ni davaoci
ni primaoci nisu s Kosova, oni su bili iz Turske, Moldavije i Belorusije, a
doktor je bio Turin, napominje ona.
Binstokova kae da su na mnogim mestima gde je rasprostranjena trgovi-

na organima, kao to su Filipini, i davaoci i doktori obino domai.

- 32 -
Osoba koja dobija bubreg moda je stranac, ali su svi ostali domai. To
nije bio sluaj s Medikusom, istie ona.
Jo jedna razlika izmeu Kosova i Filipina je u postupku kupovine i prodaje

bubrega.
U Manili, objanjava Binstokova, siromani ljudi su esto sami pronalazili

posrednike, ali u sluaju kosovske klinike operacija je bila mnogo vie
meunarodne prirode, s jednim glavnim posrednikom, navodno izrael-
skim dravljaninom Moe Harelom, za koga se sumnja da je vodio itavu
operaciju.
On nije iao od zemlje do zemlje da pronalazi davaoce. Njih su pronalazili

drugi posrednici. Bio je to, dakle, organizovan lanac ljudi, kae ona.
Kosovske vlasti i dalje trae Harela, ali u aprilu ove godine sud u Pritini
je osudio vlasnika klinike Medikus i jo etvoricu domaih dravljana za
uee u operaciji nezakonite trgovine organima.
Prema optunici, na klinici je 2008. godine obavljeno 30-ak ilegalnih op-

eracija presaivanja bubrega.
Policija je prvobitno upala na kliniku nakon to je Turinu kojem je iz-

vaen bubreg ozbiljno pozlilo na pritinskom aerodromu.
Siromani davaoci su na Kosovo dovoeni iz Turske, Rusije, Moldavi-

je i Kazahstana pod lanim obeanjem da e za svoje bubrege dobiti i do
15.000 evra. Primaoci organa, uglavnom dravljani Izraela, plaali su vie
od 70.000 evra za bubrege.
Posle izricanja presude u aprilu, tuilac Misije vladavine prava Evropske

unije na Kosovu (Euleks) najavio je da je jo osam ljudi pod istragom, ali
nisu obelodanjeni drugi detalji.
MORALNA DILEMA
Binstokova kae da je, iako je trgovina organima nezakonita, moralna

strana prie neto sasvim drugo.
Kanadska rediteljka razgovarala je sa jednim pacijentom iz Izraela, Rau-

lom Fajnom, koji je kupio bubreg i podvrgao se presaivanju u Medik-
usu, a pronala je i davaoca Moldavku po imenu Ana Rusalenko.
Ne alim to sam prodala bubreg, rekla je Rusalenko u intervjuu Bin-

stokovoj, objasnivi da nije imala nikakve zdravstvene tegobe zbog oper-
acije izvrene na Kosovu i da se ne osea prevarenom.

- 33 -
Dokumentarni film se zavrava porukom: Dok ste gledali ovaj film, 118
osoba je umrlo od bolesti bubrega.
Binstokova smatra da, uprkos naporima da se osujeti trgovina, i krivinim

postupcima kao to su ovi na Kosovu, potranja za presaivanjem bubre-
ga raste, i da ima mnogo ljudi koji su toliko siromani da su spremni da
prodaju svoj organ.
ta god uradili da zaustavite trgovinu, oajni ljudi preduzimaju oajnike

mere, a nema nikog oajnijeg od onog ko eli da ivi, zakljuuje ona.

- 34 -
KLINIKA MEDIKUS DEO
IREG ZLOINAKOG
SINDIKATA
14. SEPTEMBAR 2012.
Klinka za koju se vezuju optube za trgovinu organima

na Kosovu bila je samo deo ire meunarodne
operacije koja se bavila presaivanjem organa, tvrdi
Nensi eper-Hjuz, direktorka Organs voa.
Fatmir ALIJU
D
irektorka i suosniva organizacije Organs vo, posveene is-
traivanju svetske trgovine ljudskim organima, kae za BIRN da
su dva biva klijenta klinike Medikus nadomak Pritine identi-
fikovala Jusufa Sonmeza kao kljunu figuru onoga to naziva razgranatom
organizacijom sa seditem u Izraelu i Turskoj, i mnogim ispostavama
irom sveta.
Organizovani zloinaki sindikat osnovali su Sonmez i njegov partner iz

Izraela ranih devedesetih, istie ona.
U sluaju Medikus, grupa ljudi optuena je da je navodila siromane

davaoce da prodaju svoje bubrege klinici, a zatim ih preprodavala bogatim
klijentima.
Misija vladavine prava EU na Kosovu (Euleks) optuila je 2010. sedam

kosovskih Albanaca i dvojicu stranaca od kojih je jedan Sonmez, tur-
ski dravljanin za trgovinu ljudima, organizovani kriminal i nezakonite
medicinske radnje.
Meu optuenima je i vlasnik klinike, profesor Lutfi Dervii, okrivljen da

je bio voa operacije na Kosovu.
Stanovnicima Kosova navedenim u optunici navodno je pomagao Son-

mez, za kojim se traga na osnovu optubi za trgovinu organima u nekoliko
zemalja.
Iako ga turske vlasti terete za navodna krivina dela poinjena na Kosovu,

Sonmez je u rodnoj zemlji i dalje na slobodi.

- 35 -
Tuilatvo tvrdi da je Moe Harel, izraelski dravljanin turskog porek-
la koji je, prema tuilatvu, radio kao ugovara za kartel, pronalazei i
davaoce i primaoce te rukovodei finansijama.
Siromani ljudi su navodno namamljivani iz Istanbula, Moskve, Moldavije

i Kazahstana, pod lanim obeanjem da e dobiti po 15.000 evra za svoje
organe. Neki uopte nisu plaeni.
Prema navodima optunice, na klinici Medikus je 2008. izvedeno 30 op-

eracija nezakonitog presaivanja bubrega.
eper-Hjuzova kae da je prvi ovek sa kojim je razgovarala, koga oslovl-

java imenom Dejvid, bogati klijent iz Kalifornije u Sjedinjenim Drava-
ma, platio oko 200.000 dolara za presaivanje bubrega.
Dejvid je doputovao iz Sjedinjenih Drava u Izrael, a potom u Tursku, sa

namerom da produi do Kosova, objanjava ona.
Ona, meutim, kae da ga je posrednik tada obavestio da je policija upala

na kliniku. Posrednik je Dejvidu ponudio drugu mogunost.
Morao je da plati, po drugi put, jo 120.000 dolara da bi otputovao u Baku,

u Azerbejdan; nije znao ni gde je to, prisea se ona.
On je bio biznismen sa malo meunarodnog iskustva; nije znao gde se

nalazi. Nije imao predstavu od koga e dobiti bubreg. Imao je sree to je
uopte preiveo.
Sonmez je uhapen u Istanbulu u januaru 2011. godine, ali je kasnije puten

uz kauciju.
Njegov navodni partner Moe Harel uhapen je 25. maja ove godine u Iz-
raelu. Direktorka Organs voa, meutim, kae da je u meuvremenu i
on puten na slobodu.
Klinika Medikus pominje se i u izvetaju Saveta Evrope iz decembra

2010. godine, u kojem se tvrdi da su elni pripadnici Oslobodilake vo-
jske Kosova (OVK), od kojih su neki trenutno visoko pozicionirani u Vladi
Kosova, trgovali organima ljudi zarobljenih tokom sukoba 1999. godine
na Kosovu.
eper-Hjuzova smatra da se takva trgovina organima sprovodila 1999.

godine, ali napominje da jo nema dovoljno dokaza koji bi potkrepili te
navode.
Mesto u Albaniji navedeno u izvetaju kao kljuna lokacija, poznatije kao

uta kua, najverovatnije je bilo tranzitni centar, kae ona.

- 36 -
rtve su bili, dodaje eper-Hjuzova, malobrojni bivi srpski borci ili
moda samo civili i pripadnici manjina zateeni u zarobljenitvu na kraju
rata, takorei ostaci.
Bilo bi pogreno tvrditi, meutim, da su Srbi ubijani zbog organa. Oni

bi svakako bili ubijeni [iz osvete za rat], a ovako su njihova tela navodno
iskoriena uz prisustvo medicinskog osoblja koje je vadilo njihove or-
gane.
Prema mojim izvorima, bubrezi su prevezeni do aerodroma u Albaniji i

poslati za Tursku, dodaje ona.
Ona kae da nema dokaza da je Sonmez bio lino u utoj kui ili drugom
navodnom zatvorenikom logoru OVK, ali je moda dobio izvaene bubre-
ge.
Preko svojih veza i posrednika mogao je da sazna za situaciju i stoga,

verovatno, bude u kontaktu s ljudima iz OVK, koji su mogli da mu predloe
da im, kao hirurg, pomogne, ili, jo verovatnije, da preuzme organe koji su
izvaeni kao ratni plen, kae ona.
Bive voe OVK negiraju da su znali za trgovinu organima u ratu ili uest-
vovali u njoj.
U ponedeljak je Radio-televizija Srbije (RTS) emitovala razgovor sa ove-

kom koji tvrdi da je bio pripadnik OVK tokom rata.
On je za RTS rekao da je zarobljeniku lino izvadio srce, namenjeno

nezakonitoj trgovini organima tokom sukoba devedesetih na Kosovu.
Tuioci u Srbiji tvrde da je rtva bila zarobljenik srpske nacionalnosti, a da

je operacija izvrena blizu Kukea na severu Albanije.
Istraitelji EU koji se bave sluajem trgovine organima izjavili su kako e

se prilikom sledeeg sastanka sa srpskim tuiocima konsultovati sa njima
o dotinom svedoku.
eper-Hjuzova je prvi put ula za Jusufa Sonmeza od njegovog izraelskog

partnera na sastanku meunarodne radne grupe o trgovini organima Be-
laio 1996. godine.
Ona je 1999. godine poslala saradnika turskog Organs voa da razgovara

sa Sonmezom. Sonmez je tada priao kako je optuen da krade organe
mrtvih i pacijenata na samrti koji su dovezeni u Istanbul na hitan prijem
posle zemljotresa 1999. godine.

- 37 -
Iako je odbacio optube da je odgovoran za to, priznao je da prirodne i
druge katastrofe pruaju mogunost za krau organa.
Sonmez se 2008. godine, na kongresu posveenom transplantaciji u Kije-

vu, razmetao da je izveo vie od 2.000 nezakonitih presaivanja, u kojima
su uestvovali komercijalni davaoci ije ga zdravlje, kako je rekao, nije
zanimalo.
Kada ga je moldavski doktor iz publike upitao za zdravstvene posledice po

ljude ijim se bubrezima trgovalo, Sonmez je odgovorio da oni nisu bili
njegovi pacijenti, ve radnici po ugovoru.
Prole godine je turski tuilac traio da se Sonmez osudi na 171 godinu

zatvora zbog nedozvoljenih presaivanja organa na klinici Medikus.
Sonmezov advokat je za BIRN rekao da i dalje radi u Istanbulu, gde i ivi.
Euleksov tuilac je prole nedelje traio da se Sonmez ispita preko vid-

eo-linka.
Sluaj protiv optuenih sa Kosova, od kojih svi negiraju krivicu, i dalje je

u toku.

- 38 -
POGLAVLJE
GLAVNI IZAZOVI
ZATITA SVEDOKA IZAZOV
ZA NOVI KOSOVSKI SUD
03. OKTOBAR 2016.
Dejvid vendiman, glavni tuilac novog kosovskog suda. Foto: Specijalizovano tuilatvo
Kosova
Zatita svedoka koji svedoe o ratu na Kosovu dugo

je predstavljala glavni izazov, ali novi specijalni sud
Kosova u Hagu veruje da e nadomestiti dosadanje
neuspehe.
Marija RISTI
J
a sam obavezan da titim rtve i da obezbedim da zatiene
informacije ostanu poverljive i sigurne kako svedoci koji nam
daju dokaze ne bi bili zastraeni, povreeni ili izloeni pretnji,
rekao je ameriki advokat Dejvid vendiman na svojoj prvoj konferenciji
za novinare, odranoj prolog meseca, kao glavni tuilac Specijalizovanih
vea i Specijalizovanog tuilatva Kosova.
Ovaj novi sud, sa seditem u Hagu, ima za cilj da procesuira zloine koje su
poinili pripadnici Oslobodilake vojske Kosova (OVK) od 1998. do 2000.

- 40 -
godine, a zatita svedoka, kako je rekao i sam vendiman, bie jedan od
kljunih izazova.
Ne elim da govorim o naim svedocima ili da dajem bilo kakve infor-

macije u vezi s njima. Isto tako, neu da govorim o naim sredstvima i
metodama zatite onih koji su ranjivi zbog svoje uloge u naim istragama
ili o moguem krivinom gonjenju, rekao je on odgovarajui na pitanje
na koji nain e novi sud obezbediti svedocima zatitu od zastraivanja.
Neuspeh domaih institucija i meunarodnih misija na Kosovu u zatiti

svedoka i procesuiranju ratnih zloina bez politikog uplitanja, jedan je od
kljunih razloga to je Evropska unija, uz podrku SAD-a i Rusije, odluila
da osnuje novi hibridni sud, pod zvaninim imenom Specijalizovana vea i
Specijalizovano tuilatvo Kosova.
U ovom sudu e biti angaovani meunarodni sudije i tuioci, a funkcion-

isae u skladu sa kosovskim zakonom. Prve aktivnosti suda oekuju se
poetkom idue godine, a za pokretanje prve optunice potrebno je jo
samo odobrenje holandskog parlamenta.
ETVRTA SREA ZA TUIOCE?
Novi sud e biti etvrti pokuaj meunarodne zajednice da osigura proce-

suiranje zloina koje su navodno poinili visoki zvaninici iz OVK, gerilska
grupa koja se borila za odvajanje od Srbije krajem 1990-ih.
U proteklih 17 godina, nakon zavretka rata, meunarodna zajednica je

administrativno sprovodila pravdu na Kosovu, ali su njeni rezultati bili
slabi manje od 20 konanih presuda u predmetima ratnih zloina.
Sukob na Kosovu je izbio 1998. godine, kada je OVK zapoela borbu za

nezavisnost ove pokrajine protiv srpske policije. Sukob eskalira 1999. go-
dine, kada NATO pokree ofanzivu protiv jugoslovenskih snaga Slobodana
Miloevia. U ovom konfliktu ubijeno je oko 10.000 kosovskih Albanaca, a
vie od 700.000 je proterano.
Iako je rat zvanino okonan u junu 1999. godine, nasilje se nastavilo u

znaku odmazde prema kosovskim Srbima zbog zloina koje su poinile
snage Beograda. Oko 200.000 Srba je pobeglo sa Kosova, a 1.666 osoba, i
Albanaca i Srba, i dalje se vode kao nestali.
Od tada, nekoliko tela, mahom pod meunarodnom upravom, bilo je za-

dueno za procesuiranje zloina poinjenih od 1998. do 2000. godine.
U poetku je to bio UN-ov Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju

(MKSJ), pred kojim se vodilo pet sluajeva povezanih s ratom na Kosovu.

- 41 -
Na samom Kosovu UN je formirao svoju misiju, UNMIK, u ijoj nadlenos-
ti su bili zloini koje su poinile nierangirane osobe. Od 2008. posao UN-
MIK-a preuzima Misija EU za vladavinu prava na Kosovu, EULEX, koji je
obuavao domae tuioce za rad na predmetima ratnih zloina po zavret-
ku ove misije EU.
Planovi novog suda za zatitu robusni
Nain na koji e funkcionisati sistem za zatitu svedoka u okvi-

ru novog specijalnog suda Kosova nije u potpunosti obelodan-
jen iz sigurnosnih razloga, ali zvaninici suda za BIRN izjavlju-
ju da veruju da e ovaj sistem biti svrsishodan.
Prema Zakonu o Specijalizovanim veima, koji je kosovski par-

lament usvojio u avgustu prole godine, sud e imati Kancelar-
iju za zatitu svedoka i Kancelariju za podrku, koje e se baviti
sigurnosnim aranmanima i merama zatite svedoka po nalogu
sudije.
Kao i u sluaju MKSJ-a, svaka pretnja, zastraivanje i krenje

nareenja o zatitnim merama mogu biti procesuirani.
Zakon stvara okvir za robusne mere za zatitu svedoka, uz

puno potovanje prava odbrane. Namera nam je da imple-
mentiramo najvie standarde zatite za pojedince koji mogu
biti u opasnosti zbog svog uea u sudskom procesu. To je
neto to shvatamo vrlo ozbiljno, kae Fidelma Donlon, sek-
retarka Specijalizovanih vea.
Joao Sousa, glasnogovornik Specijalizovanog tuilatva (ST)

Kosova, naglaava da je zatita svedoka centralna briga od
samog poetka istrage.
Uvek smo preduzimali odgovarajue korake kako bismo

zatitili ugroene. ST je takoe posveeno zatiti naih infor-
macija i naih izvora. Zatita svedoka i dalje ostaje jedan od
najveih prioriteta ST, rekao je on.

- 42 -
PRVA UPOZORENJA O ZASTRAIVANJU SVEDOKA
Prvi tuilac koji je otvoreno progovorio o sluajevima zastraivanja svedo-

ka na Kosovu i problemima sa kojima se njen tim suoavao je bila Karla del
Ponte, glavna tuiteljka Hakog tribunala od 1999. do 2007. godine.
Del Ponte je rekla da je istraga koja se vodila za borce OVK ispala frus-
trirajua vie nego sve istrage koje je vodio MKSJ.
U svojoj knjizi Gospoa tuiteljka, objavljenoj 2009. godine, ona pie da

su se svedoci toliko bojali i bili uplaeni, da ak nisu smeli da govore o
prisustvu OVK u nekim oblastima, a kamoli da pomenu stvarne zloine.
Oni koji su bili spremni da svedoe morali su da budu prebaeni sa svojim

porodicama u druge zemlje, a mnoge drave nisu bile spremne da ih pri-
hvate, kazala je Del Ponte.
Posle rata 1999. godine, na Kosovu nije bilo policije, a snage NATO-a
(KFOR) i Misije UNMIK-a nisu mogle obezbediti sigurnost.
Uverena sam da su oficiri UNMIK-a i KFOR-a bili uplaeni za svoje ivote

i ivote lanova svoje misije. Mislim da su se neke sudije Hakog tribunala
plaile da e postati meta Albanaca, napisala je Del Ponte.
U svojim memoarima, kao i u brojnim izvetajima koje je podnela Veu

sigurnosti UN-a, Del Ponte kae da veruje da je zastraivanje svedoka oz-
biljno uticalo na donoenje presude u sluajevima u Hagu protiv dvojice
visokih zvaninika OVK, Fatmira Limaja i Ramua Haradinaja obojica su
bila osloboena.
Brojni svedoci promenili su iskaze tokom suenja, a drugi su preminuli

pod misterioznim okolnostima.
Tokom suenja Ramuu Haradinaju, jedan od svedoka je umro. Prema

slubenoj istrazi, njegova smrt je bila posledica saobraajne nesree.
Haki tribunal je 2005. godine osudio Beu Beaja, roaka jednog od op-
tuenih pripadnika OVK, na etiri meseca zatvora, jer je vrio pritisak na
dva svedoka da povuku iskaze u sluaju protiv Limaja.
Zatim je 2008. MKSJ osudio Bajrua Morinu, zamenika ministra kulture

Kosova, jer je vrio pritisak na zatienog svedoka kako bi spreio njegovo
svedoenje na suenju Haradinaju.

- 43 -
Baton Hadiu, bivi kosovski urednik, takoe je osuen od strane MKSJ-a,
jer je otkrio ime jednog zatienog svedoka, zbog ega je kanjen novano
sa 7.000 evra.
U isto vreme, prema Del Ponteovoj, u lokalnim predmetima na Kosovu

svedoci su trpeli ozbiljna zlostavljanja.
Kao primer, 2002. godine je pod automobil jednog zatienog svedoka

postavljena bomba. Godinu dana kasnije, u Pei je ubijen svedok Tahir Ze-
maj, nakon to je svedoio na suenju visokom funkcioneru OVK, a ubijena
su i druga dva svedoka na istom suenju, Sadik Musajem i Ilir Selamaj.
Neki su lanovi UNMIK-a smatrali da su bivi zvaninici OVK klju za sta-

bilnost na Kosovu, kao to je Soren Jesen Petersen, bivi ef misije UN-a.
U vreme dok je Petersen bio ef UNMIK-a od 2004. do 2006. godine, tui-

oci Hakog tribunala su ak optuili Misiju da ne obezbeuje dovoljno do-
kumenata i da nedovoljno sarauje.
Del Ponte navodi da su iz UNMIK-a procurile i osetljive informacije o sve-

docima optuenicima za ratne zloine.
UNMIK je negirao optube, ali su efovi Misije kasnije priznali da su neke

istrage o visokorangiranim osumnjienim poiniocima zaustavljene iz
politikih razloga.
Misija UNMIK-a je godinama bila izloena otrim kritikama, naroito

posle nekoliko nasilnih nemira koji su iza sebe ostavili mnogo mrtvih, jer
je postalo oito da nije uspela da odri mir. MKSJ je zavrio svoju istragu
na Kosovu, ali su mnogi predmeti ratnih zloina ostali neprocesuirani.
Meunarodna zajednica je 2008. godine odluila da ovaj problematian

zadatak dodeli novoj misiji, ovog puta pod vodstvom EU.
Misija EU za vladavinu prava na Kosovu, EULEX, imala je teak zadatak s

jedne strane je morala da stekne poverenje lokalnog stanovnitva, a s dru-
ge strane nezavisnost od mone elite koja je posle rata upravljala Kosovom
pod senkom zloina koje su navodn poinili 1999. i nakon toga.
Iako mnogi dovode u pitanje dostignua misije EU, iji mandat istie 2018,
ona ima bolje rezultate od svojih prethodnika u pogledu procesuiranja rat-
nih zloina.
Ipak, njen program za zatitu svedoka podneo je jak udarac kada je

jedan od kljunih svedoka u postupku protiv lidera OVK Fatmira Limaja
pronaen mrtav u parku u Nemakoj. Istraga je utvrdila da se svedok Agim

- 44 -
Zogaj ubio, ali je incident ipak obeshrabrio druge potencijalne svedoke da
sarauju u postupcima koje je vodio EULEX.
SVEDOCI ODBAENI OD SVOJIH LOKALNIH

ZAJEDNICA
Najvei izazov za EULEX je bio obezbediti da svedoci ne promene svoje

iskaze tokom istrage i na suenju.
arls Hardavej, jedan od vodeih tuilaca EULEX-a u sluaju protiv pripad-

nika takozvane Drenike grupe, koja je delovala u okviru OVK, osuenih
prole godine za ratne zloine, kazao je za BIRN da je zastraivanje i dalje
ozbiljan problem na Kosovu.
Osnovni izazov u ovom sluaju bio je baviti se moguim zastraivanjem

svedoka, a s obzirom da smo imali posla s onima s kojima smo imali,
zastraivanje je pravi problem, ne samo u ovom sluaju ve i u drugim
sluajevima visokog profila, izjavio je Hardavej za BIRN prole godine.
Anka Kurtei Hajdari iz Fonda za humanitarno pravo, koja vodi projekat

praenja suenja, kae da veina svedoka menja iskaz tokom suenja ne-
girajui ono to su rekli u fazi istrage.
To je rezultat efekata zajednice u kojoj oni ili njihove porodice ive. Koso-
vo je mala teritorija, svi se znaju i u ovim uslovima je teko sakriti identitet
svedoka. To u veini sluajeva znai da ljudi ili odbijaju da svedoe ili men-
jaju svoje iskaze, kae Kurtei Hajdari.
Ona istie da su svedoci pod jakom osudom svoje zajednice, posebno ako
su svedoili u suenjima visokog profila.
Prema studiji Centra za istraivanje, dokumentovanje i publikaciju u Priti-

ni iz 2015. godine, svedoci se suoavaju sa rizikom da postanu izgnanici u
kosovskom drutvu.
Nora Ahmetaj iz Pritine, ekspertkinja za tranzicijsku pravdu koja je iz-

vestila o krenju ljudskih prava tokom i nakon rata, slae se da su svedoci
na Kosovu do sada bili nepouzdani i da esto menjaju iskaz.
Postoje dva razloga zato Kosovci nisu voljni da svedoe protiv bivih
pripadnika OVK: kosovski Albanci potuju i do odreene mere glorifikuju
bive veterane OVK. Visok drutveni poloaj komandanata OVK ini sve-
doenje protiv njih inom izdaje, objanjava Ahmetaj.

- 45 -
Drugi razlog je taj to je sigurnost pojedinaca koji su spremni da svedoe
u predmetima za nedela izvrena tokom oruanog sukoba, u najmanju
ruku klimava, rekla je ona.
Program zatite svedoka na Kosovu je vie puta propustio da obezbedi

adekvatnu sigurnost i anonimnost svedocima u osetljivim predmetima.
Sve dok sigurnost svedocima ne bude zagarantovana, ne treba da udi nji-
hovo oklevanje da istupe, posebno u malom i tesno povezanom drutvu
kakvo je Kosovo, dodala je ona.
NOVI SUD SE SUOAVA SA STARIM PROBLEMIMA
Za razliku od prethodnih poduhvata u naporima da se poinioci izvedu

pred lice pravde za zloine poinjene tokom sukoba u bivoj Jugoslaviji,
Specijalizovana vea se u sutini fokusiraju na jednu stranu rata OVK.
Ajdan Hehir, predava na Univerzitetu u Vestminsteru i autor knjige

Kosovo, intervencija i izgradnja drave, smatra da je podrka Zapa-
da nezavisnosti Kosova razlog to su prethodni pokuaji procesuiranja
ometani potrebom da se sauva odreeni narativ, a to je da su loi mom-
ci bili samo Srbi.
Hehir kae da bi priznanje nakon NATO bombardovanja da je OVK poinila

ratne zloine potencijalno dovelo u sumnju legitimnost intervencije NA-
TO-a, a potom i opredeljenje da Kosovo postane nezavisno.
Takva situacija moe izazvati i tenzije izmeu meunarodne zajednice i

bivih gerilskih voa a sadanjih politikih funkcionera na Kosovu, kao to
je aktuelni predsednik Haim Tai, koji je od 1999. godine bio na razliitim
pozicijama vlasti.
U izvetaju Saveta Evrope iz 2011. Tai je oznaen kao jedan od kljunih

ljudi u navodnoj kriminalnoj mrei koja je odgovorna za zloine nad Sr-
bima, Romima i Albancima koji su smatrani politikim protivnicima OVK.
EU je formirala radnu grupu za istragu navoda iz izvetaja, koja je 2014.

zakljuila da ima dovoljno materijala na osnovu koga bi odreeni bivi
funkcioneri OVK mogli da budu optueni pred novim Specijalizovanim
veima.
Tai je uvek ustro negirao ove tvrdnje i javno je podrao rad radne grupe
i osnivanje novog suda.
Paralelno s oekivanjima da se u narednim mesecima podignu optunice

protiv bivih visokih zvaninika OVK, meu kojima se mogu nai i sadan-

- 46 -
ji visokopozicionirani politiari na Kosovu, zatita svedoka mora ostati u
sreditu panje ovog suda, kako bi mogao da ostvari uspeh.
Prema izvorima BIRN-a, nekoliko potencijalnih svedoka ve je iseljeno sa

Kosova i prebaeno u druge zemlje radi njihove bezbednosti.
Ovaj lanak je rezultat saradnje sa Justice Hub kao deo serije lanaka koji
dotiu pitanje uticaja na svedoke pred meunarodnim sudovima u Hagu.

- 47 -
NOVI SUD ZA RATNE ZLOINE
MOGAO BI UZDRMATI
POLITIKU SCENU NA
KOSOVU
02. NOVEMBAR 2016.
Isa Mustafa, lider Demokratskog saveza Kosova i Kadri Veseli, lider Demokratske stranke
Kosova. Foto: Kallxo.
Ukoliko novi specijalni sud u Hagu optui visoke

politiare za ratne zloine i politika ubistva, koalicija
vladajuih stranaka na Kosovu mogla bi biti dovedena
u pitanje, a glavne stranke bi bile pod negativnim
uticajem, sugeriu strunjaci.
Arben IREZI
P
rve optunice novog Specijalizovanog tuilatva u Hagu za zloine
poinjene tokom i nakon rata na Kosovu, koje se oekuju krajem ove
ili poetkom 2017. godine, najverovatnije nee izazvati samo inici-
jative za vanredne izbore, ve e imati i veliki uticaj na ukupnu politiku
scenu u zemlji.

- 48 -
Oekuje se da e ove optunice obuhvatiti brojne visoke zvaninike vlada-
jue Demokratske stranke Kosova (PDK), koji su tokom rata bili deo vieg
rukovodstva Oslobodilake vojske Kosova (OVK).
Uprkos sumnjama u efikasno funkcionisanje Specijalizovanih vea i speci-

jalizovanog tuilatva (Specijalni sud), lokalni analitiari veruju da pos-
toji mogunost da se politika scena Kosova promeni ukoliko se pravda
sprovodi nezavisno i bez politikog uplitanja.
Izgledno je da e optunice na kraju dovesti do raspada vladajue koalicije

izmeu PDK i Demokratskog saveza Kosova (LDK), jer e se verovatno deo
predmeta odnositi na politiko nasilje poinjeno tokom i nakon rata, na-
vodno od strane OVK, nad osobama koje su danas zvaninici LDK.
Optunice e destabilizovati PDK, kae za BIRN Halil Matoi, politiki

analitiar iz Pritine.
Takoe, veliko nezadovoljstvo unutar LDK vezano za sadanji brak sa

PDK moe doprineti gubljenju vodee pozicije sadanjeg rukovodstva LDK
u korist onih koji su protiv koalicije.
KAMPANJA PROGONA
Prema izvetaju Saveta Evrope iz 2011. godine, u velikoj meri podran is-
tragom koju je 2014. sproveo specijalni istrani tim EU, brojni neimen-
ovani pripadnici OVK bili su navodno ukljueni u kampanju progona
Srba, Roma i Albanaca za koje se verovalo da su saradnici srpskog reima.
Navodni zloini ukljuuju ubistva, otmice, trgovinu organima, ilegalna za-

tvaranja, trgovinu drogom i seksualno nasilje, tokom i nakon rata 1998
1999. izmeu OVK i srpskih snaga.
Izvetaj Saveta Evrope je uglavnom fokusiran na aktivnosti tzv. Drenike

grupe, iji su pripadnici navodno bili visoki zvaninici OVK, meu kojima
i bivi premijer i lider PDK, aktuelni predsednik Kosova Haim Tai, pred-
sednik Skuptine Kosova i trenutni lider PDK Kadri Veseli, i druge visoke
linosti PDK.
I Tai i Veseli su otro demantovali ove navode.
Tai je vie puta isticao da ni on ni Kosovo nemaju ta da kriju, a na

poslednjoj plenarnoj sednici Skuptine Kosova Veseli je pozvao sve sve-
doke da istupe, naglasivi da on i njegove stranake kolege podravaju
osnivanje Specijalizovanih vea, jer je to u interesu Kosova.

- 49 -
Zakon o Specijalizovanim veima i specijalizovanom tuilatvu, koji imaju
mandat da krivino gone i sude u predmetima koji se odnose na izvetaj
Skuptine Saveta Evrope, Skuptina Kosova usvojila je u avgustu 2015.
Pored toga, zakonom se ovom sudu daje nadlenost da sudi i u predmeti-

ma politikog nasilja nad politikim protivnicima rukovodstva OVK.
Prema razliitim izvetajima, postojala je organizovana kampanja za iz-

vrenje ubistava, otmica, nezakonitog pritvaranja i muenja bliskih sarad-
nika biveg lidera LDK i biveg predsednika Kosova Ibrahima Rugove, te
pripadnika OVK koji su njemu bili lojalni.
Kadri Veseli, lider PDK, na skupu stranke u aprilu u Pritini. Foto: Kallxo.
IMPLIKACIJE ZA PDK
Nedavna izjava predsednika Skuptine Veselija da su mogui prevreme-

ni izbori ukoliko postoji konsenzus izmeu politikih partija na Kosovu,
mnogi tumae kao potez povezan sa oekivanim optunicama.
Takoe se veruje da prevremenim parlamentarnim izborima pre podizanja

prve optunice, PDK eli da obezbedi svoju poziciju, jer prema anketama
ova stranka i dalje ima vodeu ulogu na kosovskoj politikoj sceni.
Lokalni politiki analitiari ipak veruju da e optunice uticati na poloaj

PDK.

- 50 -
(Optunice) bi oslabile PDK, ali je nee eliminisati sa politike scene,
kae za BIRN Nedmedin Spahiu, politiki analitiar i direktor Radio Mi-
trovice.
Meutim, ukoliko se navodi da bi novi sud mogao osuditi zvaninike ove

stranke pokau tanim, budunost stranke bi mogla biti ugroena.
Ako se optunice dokau pred Specijalizovanim veima, teko da e PDK

opstati, jer niko nee eleti da se i dalje identifikuje sa ovom strankom,
naglaava Matoi.
Mnogi na Kosovu veruju da je nedavna plenarna sednica Skuptine Koso-

va, koju je sazvala PDK kako bi se usprotivila prolonedeljnoj odluci Apela-
cionog suda kojom se potvruju osuujue presude za ratni zloin pripad-
nicima Drenike grupe OVK, pokazala pukotine u partijskim redovima oko
novog specijalnog suda.
U okviru PDK e nastati veliki poremeaj, jer e doi do unutarstranakih

sukoba, to smo na nedavnoj debati ve videli ... Doi e do borbe oko toga
ko pripada kome i ko koga podrava, navodi Matoi.
Na kraju krajeva, ako rukovodstvo DPK ode u Hag, ljudi e polako odlazi-
ti iz stranke, jer je u ljudskoj prirodi da napusti ono to se sudi, pogotovo
ako se potvrde navodi protiv optuenih, dodao je on.
Spomenik Ibrahimu Rugovi u Pritini. Foto: Drenice Spahija/Wikimedia.

- 51 -
NASLEE POLITIKOG NASILJA
Pored navoda o zloinima nad Srbima, Romima i Albancima za koje se

smatralo da su odgovorni saradnici reima Slobodana Miloevia, deo na-
dlenosti Specijalnog suda obuhvata i politiki motivisana ubistva poin-
jena od 1998. do 2001. godine.
U tom periodu ubijeno je ili u napadima ranjeno nekoliko bliskih saradnika

tadanjeg lidera LDK Ibrahima Rugove.
Meu ovim sluajevima su i pokuaj ubistva lana Predsednitva LDK

Sabrija Hamitija 1998. godine te ubistvo bliskog prijatelja i saveznika
Rugove Envera Maljokua, koji je u stranci bio odgovoran za javno infor-
misanje, izvreno 1999. godine.
Jedan broj visokih zvaninika LDK koji su bili lanovi paralelnog parlam-
enta Kosova pod srpskom vlau, meu kojima i bivi predsednik Fatmir
Sejdiu, tokom posete Drenikoj dolini u prolee 1998. godine bili su prit-
voreni nekoliko dana na ovoj teritoriji, koja je bila pod kontrolom OVK.
Jedan od njih je i er Dedaj, ef Liberalne partije Kosova, koji je 2011. u

televizijskom intervjuu izjavio da je zatvorenike ispitivao Haim Tai lino
i da su zatvorenici tokom ispitivanja mueni.
On je ovo izjavio nakon to ga je Tai 2010. godine razreio dunos-

ti zamenika ministra saobraaja, i to samo dva dana nakon imenovanja,
zbog navodnih zloupotreba dok je bio ministar rada i socijalne politike.
Ahmet Krasnii, ministar odbrane u Rugovinoj vladi u egzilu, ubijen je u

Tirani 1998. godine.
Posle rata, ubijeni su ili je pokuano ubistvo nekoliko visokih pripadnika

OVK lojalnih Rugovi i nekih od njegovih najbliih saradnika.
Meu njima su i Ekrem Reda, poznat kao komandant Drini, Tahir Zemaj,
bivi poslanik Smajl Hajdaraj, aban Manaj, te najblii Rugovin prijatelj i
savetnik Demajl Mustafa.
Fetah Rudi, bivi ef ogranka LDK u Malievu, ustreljen je odmah nakon

lokalnih izbora 2000. godine, usled ega je ostao paralizovan.
Prema navodima u televizijskom dokumentarcu pod nazivom Meta LDK,

emitovanom ove nedelje na Zoni Ekpress, oko 100 aktivista, zvaninika i
istaknutih pristalica LDK oteto je, ubijeno ili ranjeno u periodu izmeu
1998. i 2001. godine.

- 52 -
Preiveli i roaci nekih od rtava kau da veruju da su ubistva izvrili pr-
ipadnici OVK.
Iako za nijedan od ovih sluajeva do sada nije podignuta optunica ili

voeno suenje, LDK je za ova ubistva konstantno optuivala politike
strukture OVK, ali uprkos tome, njeno rukovodstvo je tri puta do sada bilo
u koaliciji sa PDK, uglavnom zbog izbornog sistema Kosova koji ne doz-
voljava da bilo koja stranka u skuptini ima veinu.
Kada je re o optunicama koje se odnose na politiki motivisana ubistva,

LDK bi mogla da se nae u slinoj situaciji kao i PDK, to bi dovelo do un-
utranjeg konflikta i eventualnog raspada stranke.
Uticaj Specijalnog suda osetie i rukovodstvo LDK i (opoziciona stranka)

Vetevendosje, ak i u sluaju da nijedan njen aktivista ne bude optuen,
jer poloaj velikog broja ljudi u tim strankama zavisi od moi PDK, tvrdi
Spahiu.
Pozicija vlasti koju dugo godina dri PDK dala je stranci mo i ona je
uspela da stvori klijentelske odnose sa liderima suparnikih stranaka,
dodao je on.
Matoi naglaava da veruje da bi bilo kakva optunica ugrozila vladajuu

koaliciju, to bi bilo propraeno unutranjim sukobom u LDK.
Vladajua koalicija e se raspasti s prvim optunicama. Postavljae se

pitanja u LDK, lanstvo e traiti odgovore od svojih lidera, ko je uao u
krevet s drugom stranom, iji glavni zvaninici su optueni za ratne
zloine?, rekao je on.
Isa Mustafa i Haim Tai. Foto: Kallxo.

- 53 -
IMPLIKACIJE ZA POLITIKU SCENU
Nee lako doi do promene na politikoj sceni Kosova jer su vladajue

stranke u gotovo svakom sektoru u zemlji uspele da uspostave jaku kli-
jentelsku kontrolu.
Korupcija, nepotizam i neodgovarajue upravljanje su, takoe, zaustavili

ekonomski i drutveni razvoj Kosova, dok je nedostatak uticaja spoljnih
misija pravosua, ukljuujui i one iz UN i EU, uinio da mnogi budu skep-
tini da e najnoviji zakonski napori ita promeniti.
Mnogi takoe veruju da su stranci na Kosovu iskoristili kriminalna dela

politiara sa vrha kako bi postigli svoje ciljeve, kao to su ustupci Srbiji.
S druge strane, veruje se da su aktuelni politiki lideri nauili da koriste

jezik demokratije i ljudskih prava koji koriste meunarodni predstavnici,
zbog ega se i jednima i drugima ini da su im se elje ostvarile.
U kojoj meri e Specijalni sud uticati na politiku scenu Kosova, zavisi

od obima njegovih aktivnosti. to je obim iri, i uticaj e biti vei, tvrdi
Spahiu.
Ako ovaj sud zaista postane funkcionalan, ako se rukovodi dokazima, a

ne politikom, ako pokae simpatije prema rtvama i volju za pravdom,
onda bi on imao duboki uticaj na politiku scenu Kosova, i naglasio bi nove
vrednosti umesto starih arogancije, agresivnosti, etnikog ienja i
stradanja drugih ljudi kao patriotskih i herojskih ciljeva, rekao je Matoi.
Meutim, neki se jo uvek nadaju da e se politiki spektar transformisati

ukoliko sada neko od kosovskih lidera bude optuen i izveden pred sud.
Beriane Mustafa, erka biveg ubijenog prijatelja Rugove, Demajla

Mustafe, u dokumentarcu Meta LDK izjavljuje da bi ovaj sud mogao da
bude poslednja ansa za pravdu.
Specijalni sud je naa poslednja nada, istie ona. Naa jedina nada.

- 54 -
KRAJ SUMNJAMA O
KOSOVSKOM PRAVEDNOM
RATU?
13 AUG 2014.
Aktivisti za ljudska prava nadaju se da e se novi

specijalni sud za zloine protiv ovenosti, koje
su nakon rata navodno poinili bivi pripadnici
Oslobodilake vojske Kosova, konano baviti navodima
o otmicama i trgovini organima.
Edona PECI
N
ovi sud, koji e po svoj prilici optuiti bive visoke zvaninike OVK
za zloine koji su navodno poinjeni po zavretku sukoba, mogao
bi da ukloni oblak sumnje koji lebdi nad Kosovom od kraja deve-
desetih, ocenjuju pojedini aktivisti za ljudska prava.
Ukoliko ti sluajevi budu reeni, Kosovo e biti osloboeno odgovornosti i

kosovsko drutvo e konano biti osloboeno tenzija koje su ga drale kao
taoca, rekao je za BIRN Ron Gjinovci iz Centra za istraivanje, dokument-
aciju i objavljivanje.
Meunarodno gledano, ovaj sud Kosovu nee doneti nita dobro na kratak
rok. Meutim, na dug rok ovaj sud i ovaj proces oslobaaju zemlju tereta
o navodima o ratnim zloinima poinjenim u ime slobode, rekao je on.
Klint Vilijamson, glavni tuilac Specijalnog istranog tima, koji je is-

traivao navode o zloupotrebama nakon rata, prole nedelje je najavio da
e bivi zvaninici OVK biti optueni za protivpravno liavanje ivota,
otmice, prisilne nestanke lica, protivpravno zatvaranje u zatvorima na
Kosovu i Albaniji, seksualno nasilje i druge zloine.
Vilijamson je rekao da je izvetaj Specijanog istranog tima pokazao da

ovi pojedinci snose odgovornost za sprovoenje kampanje progona koja
je bila usmerena protiv etnikih Srba, Roma i drugog manjinskog stano-
vnitva na Kosovu, kao i protiv kosovskih Albanaca koji su bili oznaeni
kao saradnici Srba i koji su mnogo ee bili politiki protivnici rukovod-
stva OVK.

- 55 -
Amnesti interneenel je izrazio zadovoljstvo, zbog toga to je izvetaj pot-
vrdio rairenu i sistemsku prirodu otmica i ubistava.
Ovo je, nadamo se, korak ka pravdi, saoptio je Amnesti.
Kosovska skuptina je u aprilu, pod pritiskom Brisela, odobrila osnivanje

novog specijalnog suda, a veina poslanika je to nerado prihvatila kao
neophodnost, ukoliko zemlja eli da napreduje ka ispunjenju svog sna o
lanstvu u EU.
Predlog za osnivanje novog tribunala usvojen je sa 89 glasova za i 22

protiv, nakon estoke rasprave u parlamentu, tokom koje je odlazei
premijer Haim Tai to nazvao najveom nepravdom i uvredom koja se
moe naneti Kosovu i njegovom narodu.
Na rat je bio pravedan i u skladu sa meunarodnim pravilima rata, na-

glasio je Tai, koji je bio politiki lider Oslobodilake vojske Kosova tokom
sukoba sa srpskim snagama i ije je ime povezivano sa nekim od navoda
o zloinima poinjenim nakon rata, iako je on vrsto odbacio bilo kakve
zloupotrebe.
Kosovska vlada je oprezno pozdravila izvetaj Specijalnog istranog tima,

navodei da je to vaan korak za utvrivanje potencijalne odgovornosti
pojedinaca i za stavljanje take na neosnovane navode i optube.
Meutim, kao znak kontinuiranog nezadovoljstva zbog moguih optubi

protiv bivih komandanata OVK, Udruenje ratnih veterana na Kosovu iz-
vetaj je opisalo kao nelogian, smean i tendenciozan, ocenjujui da je
to deo kampanje za nipodatavanje boraca za slobodu iz redova OVK i
njihove borbe za oslobaanje od srpske vlasti.
Raniji procesi protiv bivih pripadnika OVK na Kosovu, koje je vodio Eul-
eks, esto su bili razlog za protest ratnih veterana, koji optuene vide kao
heroje, a ne kao kriminialce.
Bedet alja, izvrni direktor kosovskog Saveta za odbranu ljudskih prava

i sloboda, rekao je da navodi u izvetaju nisu nita novo i da je osumn-
jiene trebalo izvesti pred lice pravde mnogo ranije, a ne 15 godina nakon
rata.
alja je, takoe, kritikovao to to e sudije i tuioci biti meunarodni, iako

e specijalni sud sa seditem u Holandiji raditi prema zakonima Kosova.
EU je izdvojio oko 300 milona [evra] za ovaj sud u naredne tri godine.
Deluje kao da e to biti odlina prilika za posao za one iz meunarodne
zajednice, dok e domae sudije i tuioci biti potpuno iskljueni iz suda. To
Kosovu nee doneti dobro, rekao je on.

- 56 -
Ipak, alja je priznao da je osnivanje novog suda bilo neophodno, iako
moe biti traumatino za drutvo.
Iako t [osnivanje novog suda] nije dobra vest za Kosovo, to je injenica

koju Kosovo mora da istrpi. Kosovo mora da raisti svoju prolost, iako to
za nekoga moe biti loe i bolno, rekao je on.
Iako je parlament glasao za osnivanje novog suda, potrebne su dodatne

zakonske promene radi usklaivanja sa kosovskim ustavom kako bi sud
zapravo mogao da pone sa radom.
Amnesti je saoptio da bi to trebalo uraditi brzo, da bi se nastavilo sa pro-

cesuiranjem.
Bilo kakvo dodatno odlaganje vodie nekanjivosti i dodatnom zas-

traivanju potencijalnih svedoka, navedeno je u saoptenju.
U izvetaju Specijalnog istranog tima navedeno je da se veruje da su na-

kon sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine pripadnici OVK oteli do 400
kosovskih Srba i potom ih prebacili u Albaniju, gde su navodno ubijeni.
Vest da e se sud baviti tim sluajevima dala je nadu Srbima iji su roaci
nestali za vreme i nakon rata.
Jedan od njih Milorad Trifunovi, iji je brat Miroslav nestao u tokom su-
koba severnoj Mitrovici, kae da jo nije ubeen da e sud neto promeniti
za brojne porodice iji su najmiliji nestali.
Nema politike volje na obe strane, na Kosovu i u Srbiji, da se rei to

pitanje i da se otkrije istina o nestalim osobama, objasnio je Trifunovi.
Mi i dalje verujemo u pravdu, ali to predugo traje, rekao je on.

- 57 -
KRIMINALNE POSLEDICE
POSLERATNOG BEZAKONJA
NA KOSOVU
06. AVGUST 2014.
Kosovski borci predaju svoje oruje amerikim marincima u julu 1999. Foto: narednik Krejg D.
el, mornarike snage SAD-a / Ministarstvo odbrane SAD-a..
Navodi EU tuioca da su nakon rata 1999. godine na

Kosovu komandanati Oslobodilake vojske Kosova
sprovli etniko ienje, izneli su na videlo istinu
neprijatnu kako za Zapad, tako i za samo Kosovo.
Endrju GREJ
U
seanju mi je ostala slika jednog vrelog letnjeg dana na Kosovu iz
1999. godine. Uarene ruevine kue koja tinja ispod plavog neba i
britanski vojnik koji pokuava da suzbije plamen tankim mlazom
iz batenskog creva.
Znalo se da je ta kua u Pritini, poput bezbroj drugih zapaljenih tog leta

irom Kosova, pripadala Srbinu ili nekom iz druge etnike manjine. Iz-
gledalo je kao da ta scena sumira neuspeli odgovor mirovnjaka NATO-a na

- 58 -
nemilosrdno nasilje onih koji su bili reeni u svojoj nameri da prisile Srbe
i druge nealbance da pobegnu ili umru.
Od sredine 1999. godine, kao novinar na Kosovu, napisao sam mnogo tek-
stova o ubistvima i kidnapovanju Srba, o raketnim i granatnim napadima
i pucnjavama koje su bile usmerene protiv njih ili drugih manjina. To je
bila depresivna kap po kap taloena mrnja. Mi, novinari, pisali smo u
poetku o napadima iz osvete uredan nain da prikaemo da kosovska
albanska veina uzvraa zbog svih stradanja koja je preivela od ruke srp-
skih snaga. Kasnije je postalo oito da je to nasilje u veini sluajeva bilo
organizovano, ali u kojoj meri i od koga, nije bilo jasno.
Sada, 15 godina kasnije, tuilac Evropske unije je izjavio da ima dokaze koji
mogu potvrditi da ti napadi nisu bili samo pojedinani akti besa, ve neto
mnogo gore kampanja etnikog ienja koju je organizovalo nekoliko
vrhovnih komandanata Oslobodilake vojske Kosova, gerilske grupa koja
se borila protiv srpskih snaga krajem devedesetih godina i doprinela uk-
ljuenju NATO-a u sukob. Tuilac Klint Vilijamson oekuje da e njegova
kancelarija podneti optunicu protiv lidera OVK za ratne zloine i zloine
protiv ovenosti. Oni e se suoiti s optunicama za nezakonita ubistva,
otmice, nezakonita hapenja i seksualno nasilje.
Vilijamsonova izjava treba da inicira samopreispitivanje, ne samo na

Kosovu, ve i u NATO-u, u Ujedinjenim nacijama i u zapadnim prestoni-
cama. Ako je u pravu, onda se organizovana kampanja za brisanje man-
jina dogodila dok je UN bio zaduen za Kosovo i kada su hiljade vojnika
NATO-a bile odgovorne za sigurnost. Tokom bombardovanja Jugoslavije
1999. godine, koje je imalo za cilj da natera srpske snage na povlaen-
je, NATO je de facto delovao kao vazduna snaga OVK. Ipak, Vilijamson
zakljuuje da su elementi OVK tokom 1998. i 1999. takoe vodili kampan-
ju nasilja i zastraivanja protiv politikih protivnika kosovskih Albanaca,
koja je ukljuivala egzekucije i otmice.
Vilijamsonove zakljuke nee biti lako odbaciti, s obzirom da je proveo

skoro tri godine ispitujui ovaj sluaj. Zajedno sa svojim timom vodio je na
stotine razgovora i pregledao hiljade stranica dokumenata. Teko je pov-
erovati navodima da je tuilac pristrastan i da je protiv kosovskih Alban-
aca. Kako je rekao prolog utorka, nadgledao je istrage o ratnim zloinima
koje su na Kosovu izvrili Srbi, ukljuujui i ekshumaciju masovnih grob-
nica gde su sahranjene hiljade Albanaca. On je ujedno i koautor optunice
protiv Slobodana Miloevia za te zloine.
Vilijamson veoma dobro zna ta su srpske snage uinile kosovskim Al-

bancima. Meutim, on takoer nema nikakve sumnje u ono to se dogodilo
nakon toga brutalni napadi na znaajne delove civilnog stanovnitva ...
upereni protiv skoro svih Srba koji su eleli da ostanu na Kosovu, od kojih

- 59 -
su mnogi bili stari i nemoni. Kampanja je bila usmerena i protiv manjina
poput Roma koje su se smatrale saradnicima Srba.
Za Kosovo, koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine, ove okolnosti e

imati velike politike posledice. Vilijamson nije imenovao osobe protiv ko-
jih e biti podignute optunice, ali je najavio da se radi o licima koja su
bila na najviim nivoima OVK. Nekoliko istaknutih kosovskih politiara
koji se u tom opisu prepoznaju mogu se suoiti s optunicama i suenji-
ma. Meutim, dotad e proi jo dosta vremena. Specijalni sud, pred kojim
e se ovi sluajevi procesuirati, jo nije formiran, a to se moe najranije
oekivati poetkom sledee godine.
Meutim, implikacije su znaajne za prolost i sadanjost NATO-a, UN-a i

voe zapadnih zemalja. Uslovi uspostavljeni u posleratnom Kosovu omo-
guili su previe tolerancije netolerancije, to je nezaboravna fraza
Denisa Meknamare, tadanjeg efa UNHCR na Kosovu. Zapadne vlade nisu
u dovoljnoj meri vrile pritisak na lidere OVK da okonaju nasilje. Mirovn-
jaci nisu bili dovoljno strogi u sprovoenju zakona i reda. Nije uspostavljen
ni kredibilni pravosudni sistem. Pre nego to je zavrio svoj mandat na
Kosovu, Meknamara je atmosferu opisao kao prilino slobodnu za sve
ve dui period.
U zvaninim krugovima nije bilo mnogo tolerancije za Meknamarove sta-

vove. Zapadne vlade i lideri NATO-a eleli su predstaviti rat na Kosovu kao
veliki uspeh, to je on u jednom veoma vanom segmentu zaista i bio. Sto-
tine hiljada Albanaca mogle su se vratiti na Kosovo, obnoviti svoje domove
i iveti osloboeni od srpske represije. Meutim, neuspeh u uspostavljanju
reda posle rata imao je visoku cenu, a najviu zbog toga to se iz takvog
bezakonja nije nita nauilo. Kosovo je trebalo da bude pouka zapadnim
vladama da svaka drava ili koalicija koja preduzima vojne akcije mora
efikasno popuniti vakuum koji nakon toga nastane, jer se u suprotnom on
brzo ispuni nasiljem. Da ta lekcija nije nauena pokazuje dananja situaci-
ja u Avganistanu, u Libiji, a s najteim posledicama u Iraku.

- 60 -
RATNI ZLOINI I EULEKSOV
SLOMLJENI AJNIK
21. MART 2014.
Na Kosovu ve postoji Misija EU za vladavinu prava,

Euleks. Ideja o osnivanju drugog meunarodnog
krivinog suda za Kosovo koji bi se bavio ratnim
zloinima je i suvina i apsurdna.
Donike ERIMI i Krenar GAI
I
ma jedna stara ala koju je Sigmund Frojd koristio u Tumaenju snova:
ovek koga je komija optuio da je otetio pozajmljeni ajnik, daje
tri protivrena argumenta u svoju odbranu. Prvo kae da je vratio ne-
oteeni ajnik, onda tvrdi da je ajnik bio oteen kada ga je pozajmio, i
na kraju kae da nikada nije ni pozajmio ajnik od komije.
To ini logiku ajnika - greku koja se dogaa kada neko koristi ra-
zliite argumente da brani svoj stanovite. To koristimo da bismo ilus-
trovali logiku Euleksa, koji u svojoj retorikoj borbi protiv ratnih zloina
daje sline protivrene argumente kako bi opravdao sopstvene nedostatke.
Kada je pokrenuta misija Euleksa 2008. godine, njena retorika je bila Mi

to moemo da radimo, zato to mi nismo vi, to znai da bi samo meun-
arodni tuitelji i sudije bili dovoljno predani da hvataju velike ribe koje
stoji iza zloina poinjenih na Kosovu. Njihovim reima, postojali su do-
kazi za ratne zloine, a Euleks je bio potreban samo zbog nesposobnosti i
nespremnosti kosovskih vlasti da to istrae. Po logici ajnika, ajnik nije
bio polomljen kada su ga vratili.
Nekoliko godina i nekoliko milijardi evra kasnije, presude za ratne, kao i

za druge teke zloine, jesu razoaravajue. Velika veina istraga zavre-
na je bez presuda, dok su neki sluajevi koji su stigli do suda, uglavnom
odbaeni. U svim tim sluajevima, istraitelji, tuitelji i sudije bili su iz
Euleksa: nepristrasni, nezavisni i meunarodni. U ovoj fazi, misija je ko-
ristila drugi argument: ajnik je bio slomljen kada su ga pozajmili ili Mi
radimo svoj posao, ali svedoci bivaju zastraeni, jer ne postoji program
zatite svedoka.

- 61 -
U maloj sredini teko je voditi efikasan program zatite svedoka. Euleks bi,
meutim, uz podrku EU, mogao da vodi takav program. Prvi i kljuni sve-
dok koji je trebalo da svedoi u sluaju ratnih zloina protiv Oslobodilake
vojske Kosova (OVK) bio je pod zatitom. Nekoliko meseci kasnije, svedok
je umro u Nemakoj pod nepoznatim okolnostima, a pod zatitom Euleksa.
Nije samo sa onima koji su svedoili protiv Albanaca loe postupano. Eul-
eks je dobrovoljno objavio ime zatienog svedoka u sluaju ratnog zloina
protiv grupe pripadnika srpskih paravojnih snaga. To je snano osudila i
Komisija za reviziju ljudskih prava misije Euleks.
Ideja o meunarodnom tribunalu za ratne zloine na Kosovu isto je kao

da Euleks kae: Nikada nismo pozajmili ajnik, to je trei argument u
logici ajnika. Takva ideja ne samo da je suprotna svemu za ta se Euleks
zalae, ve se koristi i za prebacivanje odgovornosti za manjak rezultata u
potrazi za ratnim zloincima.
Kritika uinka Euleksa ne znai da mi poriemo da su na Kosovu poin-

jeni zloini. Broj poinilaca zloina koji su iza reetaka, sa obe strane, ne
odgovara broju rtava. Mi samo ukazujemo na ponaanje Euleksa, koje
karakteriu dva elementa: pokuaj da se odgovornost za nedostatak rezu-
ltata prebaci na elemente izvan njihovog dometa i insistiranje na tome da
bi to bilo lako uraditi da ima dovoljno resursa.
Logino pitanje koje proizilazi iz ove logike greke jeste da li bi novi kriv-
ini tribunal zapravo bio uspeniji od Euleksa.
Tokom protekle decenije, meunarodni sudovi su bili uspeni u proce-

suiranju ratnih zloina, iako je njihova efikasnost u obezbeivanju pravde
osporavana. Takvi tribunali su osnovani za Ruandu, Sijeru Leone i bivu
Jugoslaviju (MKSJ), koji je takoe pokrivao i zloine poinjene na Kosovu.
Kao meunarodna tela, osnovana od strane Ujedinjenih nacija, ovi tribu-
nali bili su jedini lain za procesuiranje ratnih zloina na blagovremen,
bezbedan i nezavisan nain, omoguavajui meunarodnoj zajednici da
premosti pravne prepreke koje predstavljaju meunarodno pravo i dravni
suverenitet.
U sluaju Kosova, meutim, ne postoji nijedna od ovih okolnosti. Prvo,

tribunali koji bi bili korieni kao uzor osnovani su u vreme rata, kada je
za meunarodnu zajednicu bilo nemogue da, fiziki ili zakonski, osig-
ura suenja u tim zemljama. Meutim, sukob na Kosovu zavren je pre
15 godina. Zemlja sada ima funkcionalne institucije, ukljuujui one za
vladavinu prava i, uprkos izazovima u efikasnosti, ne moe se raspravljati
na osnovu rizika od ponovnog sukoba ili krhkosti mira. ta vie, ratnim
zloinima na Kosovu bavi se iskljuivo Euleks, zbog ega su izazovi efikas-
nosti na lokalu izvan jednaine.

- 62 -
Drugo, s obzirom na nestabilnu bezbednosnu i politiku situaciju u vreme
ovih sukoba, za meunarodnu zajednicu je bilo nemogue da organizuje da
meunarodne sudije i tuitelji, koji bi se bavili ovim zloinima, budu ukl-
jueni u lokalne okvire. Naime, izneta je strategija za geografsko i pravno
premoavanje pitanja suvereniteta, osnivanjem meunarodnih tribunala
pod okriljem UN-a. Ova organizacija je potpuno nepotrebna na Kosovu.
Meunarodne sudije i tuitelji, koji su ve obuhvaeni kosovskim ustavom,
funkcioniu potpuno nezavisno od lokalnih vlasti. Nijedan od evropskih
zvaninika na Kosovu nikada nije rekao da je bilo fizikog ili institucional-
nog rizika, zbog ega se sluaj Kosova jo vie razlikuje od drugih.
Konano, u svim drugim meunarodnim krivinim sudovima, broj zloina

i poinilaca je bio znaajan, dok je priroda zloina i navodnih poinilaca
nepoznata. U sluaju Kosova, ideja je da se osnuje tribunal koji bi radio na
samo nekoliko sluajeva, koji proizilaze iz samo jednog izvetaja Save-
ta Evrope, koji je sainio Dik Marti. Izvetaj je pokrenuo posebne, uske i
fokusirane navode, koji su ogranieni u pogledu predmeta i zloina koje
bi istaivali.
Euleks je ve formirao specijalni istrani tim koji se bavi navodima iz Mar-

tijevog izvetaja. Ovaj tim uiva nezavisnost u okviru Euleksa, a Euleks
je nezavistan od kosovskih vlasti. Otuda, uprkos navodnoj nemogunosti
kosovskih vlasti da procesuiraju ratne zloine, iste vlasti su se sloile da
se povuku, i da dozvole Euleksu da preskoi njihove kanale razmene in-
formacija i dokaza, i na taj nain obezbedi nezavisne i poverljive istrage.
Kosovska vlada se ak saglasila da operacije specijalnog istranog tima

iskljui iz pregovora o mandatu Euleksa.
Ne verujemo da bi meunarodni sud imao vie vlasti, kompetencija ili

sigurnosti da sprovede ove istrage, od ovlaenja koje ve ima specijalni
istrani tim. Promena prirode istraga specijalnog istranog tima koje su
ve poele predstavljala bi veliku prepreku za Kosovo, i zahtevala znaajne
zakonske i ustavne izmene. Osim toga, taj korak unazad u istrazi takoe bi
mogao da uspori proces pomirenja izmeu Kosova i Srbije, proces koji je
uao u poslednju fazu dijaloga o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU.
Da zakljuimo, ideja o novom tribunalu je i suvina i apsurdna. Moe se

videti samo kao pokuaj Euleksa da beskrajno prebacuje odgovornost za
procesuiranje ratnih zloina.

- 63 -
POGLAVLJE
IZVETAJI IZ
BIRN ARHIVE
KONANO ODOBREN
PRAVILNIK O POSTUPKU
I DOKAZIMA NOVOG
SPECIJALNOG SUDA KOSOVA
28. JUN 2017.
Sudije Specijalizovanih vea Kosova. Foto: Specijalizovana vea.
Specijalizovano vee kosovskog Ustavnog suda

odobrilo je revidirani Pravilnik o postupku i dokazima
novog specijalnog suda Kosova, pred kojim e se suditi
bivim pripadnicima OVK.
Die MORINA
N
akon nekoliko meseci odlaganja, u sredu je Specijalizovano vee
kosovskog Ustavnog suda odobrilo revidirani Pravilnik o postupku
i dokazima novog specijalnog suda Kosova, to omoguava da ovaj
sud uskoro podigne prve optunice protiv bivih pripadnika Oslobodilake
vojske Kosova (OVK).

- 65 -
Sud jednoglasno smatra da su izmene i dopune u Pravilniku u saglasnosti
sa Poglavljem II Ustava Republike Kosovo, navodi se u saoptenju Speci-
jalizovanog vea Ustavnog suda.
Ustavni sud Kosova je u aprilu doneo odluku daod ukupno 208 pravila,deset
odredbi iz Pravilnika o postupku i dokazima specijalnog suda sa seditem
u Hagunije u skladu s ustavom Kosova i da ih je neophodno izmeniti.
Nakon odluke donete u sredu, predsednica Specijalizovanih vea Ekater-

inaTrendafilova izjavila je da e Vea za nedelju dana u potpunosti biti
sudski operativna i spremna za pokretanje postupaka.
Kada Pravilnik stupi na snagu u roku od sedam dana od dananjeg dana,

nee postojati nikakva pravna prepreka za primanje podnesaka ili op-
tunice Specijalizovanog tuilatva, rekla je Trendafilova.
Oekuje se da e se pred ovim sudom po optunicama suditi bivim visoko

pozicioniranim pripadnicima OVK, za navodne zloine poinjene tokom i
nakon rata na Kosovu.
Navodni zloini ukljuuju ubistva, otmice, nezakonita hapenja i seksu-

alno nasilje.
Sud je sastavljen od meunarodnih sudija i tuilaca, a funkcionisae u

skladu sa kosovskim zakonom.
gleda kao na oslobodioce, dok sud ima iroku podrku u Srbiji, jer postoji
nada da e on procesuirati zloine nad Srbima.

- 66 -
KLJUNE ULOGE NA
KOSOVSKIM IZBORIMA
IMAJU RATNI LIDERI
09. JUN 2017.
Lideri koalicije i bivi visoki pripadnici OVK Kadri Veseli, Ramu Haradinaj i Fatmir Limaj.
Bive voe Oslobodilake vojske Kosova (OVK) imaju

glavne uloge u tekuoj izbornoj kampanji na Kosovu,
uprkos tome to postoji mogunost da neki budu
procesuirani od strane novog suda za ratne zloine.
Die MORINA
U
koliko na parlamentarnim izborima na Kosovu u nedelju najvie
glasova osvoji politika koalicija koju ine trojica bivih lidera OVK,
to se i oekuje, to e znaiti da e u narednom periodu politiki
ivot na Kosovu voditi bivi borci OVK, kau analitiari.
Koaliciju ine Demokratska partija Kosova (PDK), koju predvodi Kadri Ve-
seli, Alijansa za budunost Kosova (AAK) na elu sa Ramuom Haradina-

- 67 -
jem i Inicijativa za Kosovo (Nisma), iji je lider Fatmir Limaj. Sva trojica su
u ratu imali znaajne uloge.
Glavne linosti OVK su ve nekoliko godina u politici i maltene su post-

ali strunjaci za izborne kampanje, kae za BIRN Nezir Kraki, profesor
politikih nauka na Univerzitetu Pariz-Est.
Ova koalicija po prvi put ujedinjeno nastupa na izborima.
Meutim, kako kae Kraki, linosti iz rata su prisutne i u drugim politikim

partijama i koalicijama.
Ratne linosti su i dalje najbezbednija veza sa politikim kontinuitetom

koji su oni kreirali u miru neki doprinosei direktno, a neki, koji se ne
mogu kandidovati, daju indirektni doprinos kampanji i izbornom procesu
agitujui i lobirajui za ratno krilo, komentarie za BIRN politiki ana-
litiar iz Pritine Beljulj Beaj.
On istie da su se neke bive ratne linosti koje su posle rata ostvarile

svoje predratne ciljeve transformisale u partijske sponzore.
S druge strane, Kraki naglaava da aktuelizacija ratnih pitanja tokom

kampanje slui samo u izborne svrhe.
Danas je ratna retorika uobiajena, posebno na Balkanu, i na Kosovu se,

kao i u susednim zemljama, koriste simboli koji bi trebalo da inspiriu
nacionalna oseanja, dodaje on.
Meutim, kandidati tokom kampanje nisu previe panje posveivali no-

vom specijalnom sudu sa seditem u Hagu, pred kojim e uskoro biti pod-
nete optunice protiv nekih bivih pripadnika OVK za zloine poinjene
tokom i neposredno nakon rata.
Prema glasinama, optueni bi mogli biti i neki vodei kosovski politiari.
Limaj je tokom kampanje izjavio da je parlament pogreio to je glasao za

formiranje ovog suda, iako su poslanici dali svoj glas posle mnogo odla-
ganja, burnih debata i protesta, ali i snanog pritiska EU i SAD.
Specijalni sud e samo izazvati potekoe u izgradnji i promovisanju

Kosova. Parlament je pogreno postupio glasajui za ovaj sud, izjavio je
Limaj za Klan Kosova TV.
Limaju je do sada nekoliko puta sueno za ratne zloine i u svim sluaje-

vima je oslobaan optubi.

- 68 -
U maju ove godine, Vrhovni sud Kosova ga je oslobodio optunice koja ga
je teretila za ratne zloine poinjene nad civilima i ratnim zarobljenicima
u improvizovanom zatvoru Kleka tokom sukoba krajem 1990-ih.
Haki sud je, takoe, oslobodio Limaja 2005. godine po optunici za ratne
zloine nad Srbima i Albancima osumnjienim za saradnju sa Srbijom.
U ponovnom procesu u januaru ove godine, u kom se izjasnio kao nevin,

tereti se za ratne zloine, odnosno za ubistvo dva civila, kosovska Albanca,
izvreno u oktobru 1998. godine.
Njegovog koalicionog partnera, Haradinaja, koji je u svojoj koaliciji kan-

didat za premijera, Haki tribunal je dva puta oslobaao optubi za ratne
zloine poinjene tokom sukoba na Kosovu.
Meutim Srbija i dalje eli suenje Haradinaju zbog navodnih ratnih zloi-
na. On je po srpskoj poternici u januaru uhapen i pritvoren u Francuskoj,
koja ga je na kraju oslobodila.
Sumnju da e pred novim sudom uskoro biti podignute optunice izrazio

je tokom kampanje Albin Kurti, jedan od vodeih ljudi partije Samoopre-
deljenje (Vetevendosje).
Skeptian sam u pogledu Specijalnog suda ... uskoro prolaze dve godine
kako je pokrenuto ovo pitanje i moda e biti i mnogo drugih (pitanja) pre
nego to sud pone da radi, kae Kurti.
Novi sud, koji e funkcionisati kao deo kosovskog pravosudnog sistema, a

ije je sedite u Hagu, ne uiva veliku popularnost na Kosovu, gde smatra-
ju se njime obesmiljava rat koji je OVK vodila protiv srpskih snaga.

- 69 -
SPECIJALNI SUD KOSOVA
MORA PONOVO DA
RAZMOTRI NEKE ODREDBE
SVOG PRAVILNIKA
27. APRIL 2017.
Zgrada specijalnog suda Kosova u Hagu. Foto: Europol.
Nakon to je Ustavni sud Kosova saoptio da neka

proceduralna pravila novog suda nisu u skladu sa
ustavom, ovaj e sud, pred kojim e se nai neki
nekadanji borci OVK, morati da naini odreene
promene, to ponovo odlae krivina gonjenja.
Marija RISTI
U
stavni sud Kosova je u sredu doneo odluku prema kojoj, od ukup-
no 208 pravila, deset odredbi iz Pravilnika o postupku i dokazima
novog specijalnog suda sa seditem u Hagu, moraju biti dodatno
razmotrena, jer nisu u saglasnosti sa kosovskim ustavom to znai jo
jedno prolongiranje poetka rada ove institucije.

- 70 -
Predsednica Specijalizovanih vea Ekaterina Trendafilova izjavila je da
e biti zakazana nova plenarna sednica radi izmene ovih deset pravila u
skladu sa Odlukom.
Ocena ustavnosti usvojenog Pravilnika o postupku i dokazima, koju je

obavilo Specijalizovano vee Ustavnog suda, neophodan je korak da bi
se obezbedilo da Specijalizovana vea Kosova primenjuju najvie stand-
arde ljudskih prava, kako to nalae Ustav Kosova, navodi se u saoptenju
Trendafilove.
U poreenju sa drugim institucijama koje se bave slinim zloinima, to

predstavlja inovativni korak napred, dodaje ona.
Ova e pravila stupiti na snagu tek kada Ustavni sud konano utvrdi da su
sva ona usklaena sa Ustavom Kosova.
Kada pravila budu revidirana, Ustavni sud e izvriti jo jednu pravnu

ocenu, nakon ega e ona, ako budu odobrena, u roku od sedam dana stu-
piti na snagu.
Kako je sud saoptio, cilj Pravilnika o postupku i dokazima jeste da una-

predi pravinost, ekspeditivnost, efikasnost, integritet i bezbednost pos-
tupaka pred Specijalizovanim veima i da pri tome bude u skladu sa Usta-
vom i sa najviim standardima ljudskih prava.
Naglasak se stavlja i na zatitu svedoka, rtava i drugih osoba koje su

izloene riziku zbog svedoenja ili saradnje sa Specijalizovanim veima.
Oekuje se da e pred ovim sudom biti procesuirane visoke linosti OVK za

navodne zloine poinjene tokom i nakon rata sa srpskim snagama.
Pred njim e se razmatrati sluajevi proistekli iz izvetaja Specijalnog is-

tranog tima EU (SITF) iz 2014. u kojem se navodi da e se neimenovani
zvaninici OVK suoiti s optubama zbog kampanje progona nad Sr-
bima, Romima i Albancima za koje se verovalo da su saradnici reima u
Beogradu.

sualno nasilje.

Istraga SITF-a je sprovedena nakon to je u izvetaju Saveta Evrope, obja-

vljenom 2011. godine, navedeno da su visoki kosovski zvaninici, ukljuu-
jui i sadanjeg predsednika Haima Taija, odgovorni za razliita krenja
ljudskih prava.

- 71 -
Tai je otro demantovao navode, a nakon to je u februaru ove godine
postao predsednik, on je javno podrao osnivanje novog suda.
Meunarodna zajednica je u proteklih 18 godina, nakon okonanja rata,

administrirala pravdu na Kosovu, ali su rezultati bili slabi manje od 20
pravosnanih presuda u predmetima ratnih zloina. Srbija je procesuirala
sedam sluajeva vezanih za rat na Kosovu.
Meutim, verovalo se da tuilatvo Kosova ne moe da se uhvati ukotac

sa osetljivim predmetima protiv visokih zvaninika, to je jedan od razloga
za odluku meunarodne zajednice da formira novi sud.
U ratu na Kosovu ubijeno je 13.000 ljudi, uglavnom kosovskih Albanaca,

milion ih je proterano, dok se 1.666 osoba vode kao nestale.

- 72 -
USVOJEN PRAVILNIK
SPECIJALNOG SUDA KOSOV
28. MART 2017.
Usvajanjem pravilnika, Specijalizovana vea, sa

seditem u Hagu, koja su formirana da bi se pred
njima sudilo bivim pripadnicima Oslobodilake
vojske Kosova (OVK), mogla bi ve u maju da postanu
operativna.
Marija RISTI
D
va meseca nakon imenovanja sudija, Specijalizovana vea Koso-
va su ve usvojila Pravilnik o postupku i dokazima, navodi se u
saoptenju objavljenom u utorak, to je potez koji govori da bi novi
sud mogao da bude i formalno operativan za manje od dva meseca.
Cilj Pravilnika o postupku i dokazima jeste da unapredi pravinost, ek-

speditivnost, efikasnost, integritet i bezbednost postupaka pred Specijal-
izovanim veima i da pri tome bude u skladu sa Ustavom i sa najviim
standardima ljudskih prava, navodi se u saoptenju.
Naglasak se stavlja i na zatitu svedoka, rtava i drugih osoba koje su

izloene riziku zbog svedoenja ili saradnje sa Specijalizovanim veima.
Pravilnik o postupku i dokazima sudije su usvojile nepuna dva meseca po

izboru na svoje funkcije, ime su ispoljili izuzetno znanje, profesionalnost
i vrstu reenost da postupak pred Specijalizovanim veima bude temel-
jan, efikasan i pravian, istakla je predsednica Specijalizovanih vea Eka-
terina Trendafilova.
Trendafilova je pravilnik prosledila Ustavnom sudu Kosova, koji ima 30

dana da se izjasni o njemu.
Ako sud potvrdi da je pravilnik u skladu sa Ustavom, on e nakon toga, u

roku od sedam dana, stupiti na snagu, ime e u celosti postati operativan.
Sudije su takoe usvojile jo dva dokumenta znaajna za funkcionisanje

suda - Kodeks sudijske etike i Pravilnik o rasporeivanju sudija Specijal-
izovanih vea.

- 73 -
Oekuje se da e pred ovim sudom biti optuene visoke linosti OVK i da
e im se pred njim suditi za navodne zloine poinjene tokom i nakon rata
sa srpskim snagama.
Pred njim e biti razmatrani sluajevi proistekli iz izvetaja Specijalnog

istranog tima EU (SITF) iz 2014. u kojem se navodi da e se neimeno-
vani zvaninici OVK suoiti s optubama zbog kampanje progona nad
Srbima, Romima i Albancima za koje se verovalo da su saradnici reima u
Beogradu.

sualno nasilje.

Istraga SITF-a je sprovedena nakon to je u izvetaju Saveta Evrope, obja-

vljenom 2011. godine, navedeno da su visoki kosovski zvaninici, ukljuu-
jui i sadanjeg predsednika Haima Taija, odgovorni za razliita krenja
ljudskih prava.

Meunarodna zajednica je u proteklih 18 godina, nakon okonanja rata,

administrirala pravdu na Kosovu, ali su rezultati bili slabi manje od 20
Meutim, verovalo se da tuilatvo Kosova ne moe da se uhvati u kotac

sa osetljivim predmetima protiv visokih zvaninika, to je jedan od razloga
za odluku meunarodne zajednice da formira novi sud.


- 74 -
TAI: KOSOVO ZAROBLJENO
U PROLOSTI
01. MART 2017.
Haim Tai. Foto: BIRN.
Predsednik Kosova Haim Tai izjavio je da bi Komisija

za istinu i pomirenje, ije je formiranje on predloio,
mogla da pomogne da se zaustavi etnika mrnja,
iako neki strunjaci dovode u pitanje njegove motive za
osnivanje ovog tela.
Kaltrina REDEPI
H
aim Tai je na drugom sastanku konsultativne grupe za formiran-
je Komisije za istinu i pomirenje, koji se odrao u sredu u Pritini,
rekao da se ljudi moraju suoiti sa istinom o onome to se dogodi-
lo u ratu na Kosovu kako ne bi bili zarobljeni u prolosti.
Kosovsko drutvo i Balkan u celini su i dalje taoci tih starih narativa i

generacije koje su roene nakon rata i dalje svoje vrnjake iz drugih za-
jednica vide kao neprijatelje i kao pretnju, a ne kao drutvo za saradnju i
suivot, rekao je Tai na sastanku.
On je istakao da ratni zloini ne mogu ostati skriveni.

- 75 -
Cilj ove komisije e biti istina. Istina lei drutvo od osvete i mrnje,
rekao je on.
Nove generacije moraju znati ta su prethodne generacije uinile; deca

moraju znati ta su njihovi roditelji uinili, dodao je on.
Meutim, analitiari postavljaju pitanje ta u praktinom smislu, u duboko

podeljenom drutvu Kosova, ova komisija moe da postigne.
Drugi opet dovode u pitanje tajming Taijeve najave, koja dolazi u vreme
kada se pripremaju prve optunice pred novim specijalnim sudom u Hagu,
pred kojim e se suditi bivim pripadnicima Oslobodilake vojske Kosova
(OVK) za zloine poinjene tokom i nakon rata.
Proirile su se glasine da bi i Tai, koji je tokom rata 19981999. bio

politiki voa OVK, mogao biti optuen, ali je on negirao da je uradio ita
protivzakonito.
Nora Ahmetaj iz Centra za istraivanje, dokumentaciju i publikaciju sa

seditem u Pritini kae da se na tajming pre moe gledati kao na politi-
ku kalkulaciju nego na neto to ima za cilj bitne drutvene promene.
Ako predsednik eli da uspostavi (Komisiju za istinu i pomirenje) kao

deo nekog politikog pazara izmeu njega i meunarodne zajednice,
pod izgovorom stabilnosti i mira, onda sa sigurnou mogu rei da je to
osueno na propast, napisala je Ahmetaj u svom tekstu objavljenom na
internet portalu Kosovo 2.0 u utorak.
Meutim, kako dodaje, ona se ne protivi formiranju te komisije ako ona

bude istinski nezavisna.
To bi mogao biti korak napred, posebno ako je predsednik ozbiljan i vol-

jan da politiki stane iza toga, napisala je ona.
Pred ovim sudom razmatrae se sluajevi proistekli iz izvetaja SITF-a

iz 2014. godine u kojem se navodi da e se neimenovani zvaninici OVK
suoiti s optubama zbog kampanje progona nad Srbima, Romima i Al-
bancima za koje se verovalo da su saradnici beogradskog reima.

sualno nasilje.
Izvetaj SITF-a je sainjen nakon to je u izvetaju Saveta Evrope objav-

ljenom 2011. godine navedeno da su neki visoki kosovski zvaninici, uk-
ljuujui i sadanjeg predsednika Haima Taija, odgovorni za razliita
krenja ljudskih prava. Tai je negirao ove navode.

- 76 -
ISA MUSTAFA: NOVI SUD
NEE OKALJATI RAT KOJI JE
VODILA OVK
21. FEBRUAR 2017.
Isa Mustafa. Foto: BIRN.
Kosovski premijer Isa Mustafa izjavio je da novi Haki

sud, formiran kako bi se pred njim sudilo bivim
pripadnicima Oslobodilake vojske Kosova (OVK), nee
naneti tetu nasleu konflikta 19981999. godine na
Kosovu.
Perparim ISUFI
U
intervjuu za BIRN Isa Mustafa kae da optunice i krivino gonjen-
je bivih boraca OVK pred novim Specijalizovanim veima u Hagu
nee potkopati integritet rata koji je OVK na Kosovu vodila protiv
srpskih snaga.

- 77 -
Uveren sam da je Kosovo ispunilo svoje obaveze (formiranje novog suda)
i da e uspeno proi kroz ovaj proces, tokom kojeg oekujem da e na
oslobodilaki rat biti potvren kao pravedan, rekao je Mustafa.
Sud e se baviti pojedinanim sluajevima i ni na koji nain nee okaljati

rat stanovnitva koje je branilo svoje domove u borbi za slobodu i nezavis-
nost, dodao je on.
Sud je formiran pod pritiskom EU i SAD-a, jer se smatralo da kosovsi

sudovi nee moi ili nee eleti da procesuiraju najosetljivije i visoko pro-
filisane sluajeve.
Pred Specijalizovanim veima trebalo bi da budu optuene visoke linosti

OVK za navodne zloine poinjene tokom i nakon rata sa srpskim snaga-
ma, iako se na prve optunice jo uvek eka.


sualno nasilje.

krenja ljudskih prava.

- 78 -
EU IMENOVALA DEVETNAEST
SUDIJA NOVOG SUDA ZA
RATNE ZLOINE NA KOSOVU
07. FEBRUAR 2017.
Novi sud u Hagu e biti smeten u nekadanjem seditu Europola. Foto: Wikimedia Commons/
DennisHH.
Evropska unija je imenovala 19 sudija Specijalizovanih

vea sa seditem u Hagu, pred kojim e se za navodne
ratne zloine poinjene 1990-ih godina suditi visokim
zvaninicima Oslobodilake vojske Kosova (OVK).
Marija RISTI
E
U je u utorak objavila listu sudija novog suda. Veina njih je iz ev-
ropskih zemalja, dok su dvoje iz Sjedinjenih Amerikih Drava i
Kanade.
Pozdravljam imenovanje tako visoko kvalifikovanih pravnika, meu ko-

jima e svaki bez ikakve sumnje u velikoj meri doprineti naem man-
datu, koji se sastoji u obezbeivanju pravinog i efikasnog pravosua,

- 79 -
navodi se u saoptenju za medije Ekaterine Trendafilove, predsednice
Specijalizovanih vea.
Na sledei korak e biti da, u bliskoj budunosti, sazovemo prvu plenar-

nu sednicu sudija na kojoj e biti usvojen Pravilnik o postupku i dokazima,
kojim se ureuje voenje sudskih postupaka pred Specijalizovanim vei-
ma, dodaje se u saoptenju.
Trendafilova je jedini stalni sudija u Specijalizovanim veima i Speci-

jalizovanom tuilatvu. Sve ostale imenovane sudije boravie u seditu
Specijalizovanih vea iskljuivo na zahtev Trendafilove.
Ova tela, u kojima je angaovano meunarodno osoblje, zvanino pripada-

ju kosovskom pravosudnom sistemu, ali e delovati nezavisno. Sedite
suda je u Hagu.
Imenovane sudije su:
1. Keith Raynor (potpredsedni), Ujedinjeno Kraljevstvo
2. Roland Dekkers (Specijalizovano vee Ustavnog suda), Holandija
3. Anne Power-Forde (Specijalizovano vee Ustavnog suda), Irska
4. Vidar Stensland (Specijalizovano vee Ustavnog suda), Norveka
5. Antonio Balsamo (Specijalizovano vee Ustavnog suda, rezervni sudija),

Italija
6. Kai Ambos, Nemaka
7.Christoph Barthe, Nemaka
8. Michael Bohlander, Nemaka
9. Emilio Gatti, Italija
10. Nicolas Guillou, Francuska
11. Thomas Laker, Nemaka
12. Gunal Mettraux, vajcarska
13. Vladimir Mikula, eka Republika
14. Andres Parmas, Estonija
15. Michle Picard, Francuska

- 80 -
16. Kenneth Roberts, Kanada
17. Charles Smith III, Sjedinjene Amerike Drave
18. Mappie Veldt-Foglia, Holandija
19. Christine van der Wyngaert, Belgija
Poetkom ovog meseca stupio je na snagu sporazum sa zemljom do-

mainom potpisan izmeu Holandije i Kosova, koji daje pravni osnov za
voenje postupaka u Holandiji.



sualno nasilje.


Meunarodna zajednica je u proteklih 17 godina nakon okonanja rata ad-

ministrirala pravdu na Kosovu, ali su rezultati bili slabi manje od 20
Meutim, verovalo se da se tuilatvo Kosova ne moe uhvatiti ukotac sa

osetljivim predmetima protiv visokih zvaninika, to je jedan od razloga za
odluku meunarodne zajednice da formira novi sud.
Na Kosovu vlada miljenje da e novi sud biti pristrastan, jer e se pred

njim suditi samo bivim borcima OVK na koje veina albanskog stano-
vnitva na Kosovu gleda kao na oslobodioce, dok u Srbiji sud ima iroku
podrku, jer postoji nada da e on procesuirati zloine protiv Srba.


- 81 -
IMENOVANA PRVA
PREDSEDNICA SPECIJALNOG
SUDA KOSOVA
14. DECEMBAR 2016.
Ekaterina Trendafilova. Foto: MKS.
Nekadanja sutkinja Meunarodnog krivinog

suda (MKS) Ekaterina Trendafilova imenovana je za
predsednicu novog specijalnog suda sa seditem
u Hagu, pred kojim e se suditi bivim borcima
Oslobodilake vojske Kosova (OVK).
Marija RISTI
E
katerina Trendafilova, pravnica i nauna radnica iz Bugarske, sut-
kinja u Meunarodnom krivinom sudu od 2009. do 2015. godine,
imenovana je u sredu za predsednicu Specijalizovanih vea Kosova,
novog suda sa seditem u Hagu, pred kojim e se suditi bivim borcima
OVK za zloine poinjene tokom i nakon rata 1990-ih godina.

- 82 -
Trendafilova je izjavila da se osea poastvovano zbog imenovanja na
ovu funkciju.
Svesna sam ogromne odgovornosti da se pred Specijalizovanim vei-

ma osigura primena najboljih iskustava iz sudske prakse, te da se putem
pravinog i nepristrasnog postupka obezbedi pravda kako onima koji su
pozvani na odgovornost, tako i rtvama navodno poinjenih zloina, rek-
la je ona.
Nameravam da ovu ulogu ostvarim radei nezavisno, odluno i energino,

i angaujui sve svoje sposobnosti. Apsolutno je kljuno da ostvarimo svoj
zadatak na efikasan, profesionalan i bezbedan nain, dodala je ona.
Trendafilova, iji e mandat trajati etiri godine, stupie na dunost u

januaru, a bie odgovorna za sudsku upravu Specijalizovanih vea. Ona
e ujedno biti i predsedavajua sutkinja panela Vrhovnog suda Specijal-
izovanih vea.
U MKS-u, Trendafilova je bila predsedavajua sutkinja Vea za prethod-

ni postupak u sluajevima iz Ugande, Centralnoafrike Republike, Kenije,
Demokratske Republike Kongo, Sudana, Obale Slonovae i Malija.
Od januara e stupiti na snagu sporazum sa zemljom domainom pot-

pisan izmeu Holandije i Kosova, koji daje pravni osnov za voenje pos-
tupaka u Holandiji.

Pred njim e biti razmatrani sluajevi proistekli iz izvetaja Specijalnog

istranog tima EU (SITF) iz 2014. godine, u kojem se navodi da e se nei-
menovani zvaninici OVK suoiti s optubama zbog kampanje progona
nad Srbima, Romima i Albancima za koje se verovalo da su saradnici be-
ogradskog reima.

sualno nasilje.
Sud e biti sastavljen od meunarodnih sudija i tuilaca, a funkcionisae u

Prve aktivnosti suda oekuju se poetkom sledee godine.

- 83 -
SRBIJA OEKUJE DA E NOVI
SUD PROCESUIRATI RATNE
ZLOINE NA KOSOVU
11. NOVEMBAR 2016.
Dejvid vendiman na sastanku s Ivicom Daiem. Foto: mfa.gov.rs
Srpski premijer je rekao da oekuje da e novo

Specijalizovano tuilatvo Kosova, koje e se baviti
zloinima pripadnika Oslobodilake vojske Kosova
(OVK), podii optunice.
Marija RISTI
P
remijer Srbije Aleksandar Vui je nakon sastanka s Dejvidom
vendimanom, glavnim tuiocem novog Specijalizovanog tuilat-
va Kosova sa seditem u Hagu, izjavio da oekuje nepristrasno i
profesionalno procesuiranje zloina izvrenih nad Srbima tokom rata na
Kosovu.
Vui je takoe izrazio podrku Vlade Srbije radu Specijalnog suda i

Kancelarije specijalnog tuioca, uz oekivanje da e nepristrasno i profe-
sionalno pristupiti procesuiranju odgovornih za ratne zloine na Kosovu i

- 84 -
Metohiji, poinjene nad Srbima, ali i pripadnicima drugih nacionalnosti,
pie u saoptenju Vlade.
vendiman, glavni tuilac novoformiranog Specijalizovanog tuilatva sa

seditem u Hagu, koji ima mandat da goni pripadnike OVK koji su izvrili
zloine od 1998. do 2000. godine, okonao je u petak svoju prvu zvaninu
posetu Kosovu i Srbiji.
U Beogradu, vendiman se sastao i sa ministrom spoljnih poslova Srbije

Ivicom Daiem, ministrom unutranjih poslova Nebojom Stefanoviem,
ministarkom pravde Nelom Kuburovi i ministrom odbrane Zoranom
oreviem, kao i s predstavnicima Tuilatva za ratne zloine Republike
Srbije i sa lanovima diplomatskog kora.
Na sastancima, prema saoptenju iz kancelarije vendimana, tuilac je

istakao svoju nezavisnost i naglasio da e u vrenju svog mandata biti
voen iskljuivo injenicama i zakonom te da e svoj posao raditi bez stra-
ha ili pravljenja protivusluga.
Posveen je sprovoenju legitimnog postupka koji e tako biti smatran

i od strane svih onih na koje se rad ovog tuilatva odnosi, dodaje se u
saoptenju.
Ministar Dai je izrazio zadovoljstvo to e konano biti sprovedena is-

traga o navodnim zloinima.
Dai je istakao da je osnivanje novog suda vid zadovoljenja zahteva Sr-

bije da se ravnomerno i ravnopravno istrauju i zloini koji su poinjeni
protiv Srba tokom konflikta u bivoj ugoslaviji.
Vlada Srbije se obavezala da e pruiti logistiku i pravnu podrku Speci-

jalizovanom tuilatvu, ukljuujui i osnivanje kancelarije za vezu u Be-
ogradu.
Pre dolaska u Beograd, vendiman je posetio Pritinu, gde se sastao sa

premijerom Kosova Isom Mustafom, ministrom pravde Duratom Hodom,
glavnim dravnim tuiocem Aleksanderom Lumezijem i s predstavnicima
meunarodne zajednice.
vendiman, koji je u septembru imenovan za specijalnog tuioca (glavnog

tuioca) novog Specijalizovanog tuilatva za Kosovo, prethodno je vodio
Specijalni istrani tim EU (SITF), koji je sproveo istragu o navodima o
zloinima koje su poinili borci OVK.
Ovo nije prvi izbor vendimana na Balkanu. Od 2006. do 2009. godine ra-
dio je kao meunarodni tuilac u Bosni i Hercegovini, gde je u zadnje dve
godine bio na elu specijalnog odeljenja za ratne zloine Tuilatva BiH.

- 85 -
Novi specijalni sud e se nalaziti u Holandiji i oekuje se da e pred njim
biti optuene visoke linosti OVK za navodne zloine poinjene tokom i
nakon rata sa srpskim snagama.
Pred njim e biti razmatrani sluajevi proistekli iz nedavnog izvetaja

SITF-a u kojem se navodi da e se neimenovani zvaninici OVK suoiti s
optubama zbog kampanje progona nad Srbima, Romima i Albancima
za koje se verovalo da su saradnici beogradskog reima.

sualno nasilje.
Izvori bliski sudu izjavili su za BIRN da se prve optunice mogu oekivati

krajem 2016. ili poetkom 2017. godine.

Pregovori oko formiranja suda trajali su od 2011. do 2015. godine.
Istraga SITF-a je sprovedena nakon to je u izvetaju Saveta Evrope ob-

javljenom 2011. godine navedeno da su neki visoki kosovski zvaninici,
ukljuujui i sadanjeg predsednika Haima Taija, odgovorni za razliita


Meutim, verovalo se da se tuilatvo Kosova ne moe uhvatiti ukotac sa



- 86 -
VENDIMAN U POSETI
PRITINI I BEOGRADU
07. NOVEMBAR 2016.
Dejvid vendiman, glavni tuilac novoosnovanog

specijalnog suda, pred kojim e se suditi bivim
pripadnicima Oslobodilake vojske Kosova (OVK) za
zloine poinjene 1990-ih godina, ove nedelje dolazi u
prvu zvaninu posetu Srbiji i Kosovu.
Marija RISTI
D
ejvid vendiman, glavni tuilac novoosnovanog Specijalizovanog
tuilatva u Hagu, koje ima nadlenost da goni pripadnike OVK koji
su izvrili zloine od 1998. do 2000. godine, u ponedeljak dolazi u
prvu zvaninu posetu Pritini i Beogradu, koja e trajati do petka.
vendiman e tokom posete naglasiti svoju odlunost da ispuni svoj man-

dat na energian i nezavisan nain i potvrditi predanost kao i predanost
svojih sagovornika u sprovoenju ovog procesa, navodi se u saoptenju
Specijalnog tuilatva.
On nee ulaziti u detalje vezane za sadrinu same istrage, dodaje se u

saoptenju.
vendiman e se u Beogradu i Pritini sastati sa predstavnicima vlasti,

tuilatva i meunarodne zajednice.
vendiman, koji je u septembru imenovan za specijalnog tuioca (glavnog

tuioca) novog Specijalizovanog tuilatva za Kosovo, prethodno je vodio
Specijalni istrani tim EU (SITF), koji je sproveo istragu o navodima o
zloinima koje su poinili borci OVK.
Ovo nije prvi izbor vendimana na Balkanu. Od 2006. do 2009. godine ra-
dio je kao meunarodni tuilac u Bosni i Hercegovini, gde je u zadnje dve
godine bio na elu specijalnog odeljenja za ratne zloine Tuilatva BiH.
Novi specijalni sud e se nalaziti u Holandiji i oekuje se da pred njim budu

optuene visoke linosti OVK za navodne zloine poinjene tokom i nakon
rata sa srpskim snagama.

- 87 -
Pred njim e biti razmatrani sluajevi proistekli iz nedavnog izvetaja
SITF-a u kojem se navodi da e se neimenovani zvaninici OVK suoiti s
optubama zbog kampanje progona nad Srbima, Romima i Albancima
za koje se verovalo da su saradnici beogradskog reima.

sualno nasilje.


Pregovori oko formiranja suda trajali su od 2011. do 2015. godine.
Istraga SITF-a je sprovedena nakon to je u izvetaju Saveta Evrope ob-

javljenom 2011. godine navedeno da su neki visoki kosovski zvaninici,
ukljuujui i sadanjeg predsednika Haima Taija, odgovorni za razliita


Meutim, verovalo se da se tuilatvo Kosova ne moe uhvatiti u kotac sa



- 88 -
KOSOVO E U BRISELU
POSTAVITI PITANJE O
NESTALIM OSOBAMA
04. NOVEMBAR 2016.
Tai (u sredini) na sastanku s predstavnicima porodica nestalih kosovskih Srba. Foto: Kabinet
presednika Kosova.
Tokom svog prvog susreta sa porodicama kosovskih

Srba koji su nestali usled rata, predsednik Kosova
Haim Tai obeao je da e u Briselu, u okviru razgovora
sa Beogradom, postaviti pitanje o nestalim osobama.
Marija RISTI
H
aim Tai je u etvrtak izjavio da pitanje nestalih osoba, i kosovskih
Albanaca i kosovskih Srba, treba da postane jedna od glavnih tema
tekueg dijaloga o normalizaciji odnosa izmeu Pritine i Beogra-
da, koji se vodi posredstvom EU.
Tai je ovo istakao na svom prvom sastanku s predstavnicima porodica

nestalih kosovskih Srba.

- 89 -
Sudbina svih nestalih, bez etnike razlike, treba da se obelodani to pre.
Ovo je i preduslov za pravdu i za iskreno pomirenje meu narodima,
rekao je Tai.
Ovo pitanje treba otvoriti i u Briselu, u dijalogu izmeu Kosova i Srbije,

na svim instancama, u svim institucijama, da rade kako bi se to pre pre-
vazila ova bol i ova patnja, zakljuio je on.
Trenutan broj nestalih i Albanaca i Srba iznosi 1.666, ali ovo pitanje do
sada nije bilo na stolu tokom dijaloga u Briselu, koji za cilj ima reavanje
spornih pitanja izmeu dve zemlje.
Nakon to je u februaru ove godine postao predsednik, Tai je preduzeo

niz koraka koji se smatraju pokuajem pomirenja sa srpskom zajednicom
na Kosovu, koja ga i dalje doivljava kao glavnog krivca za proterivanje i
ubistva Srba nakon zavretka rata 1999. godine.
Meu veteranima Oslobodilake vojske Kosova (OVK), Tai jo uvek vai za

jednog od kljunih politikih lidera koji su zasluni za nezavisnost Kosova.
On je u nekoliko navrata obeao da e odgovorni za ubistva kosovskih Srba

biti pronaeni i procesuirani.
Tai je, takoe, odao poast ubijenima pred pojedinim spomenicima

podignutim u znak seanja na njih. Neki analitiari u Pritini taj potez
smatraju njegovim pokuajem da pobolja svoj imid uoi formiranja no-
vog specijalnog suda u Hagu, pred kojim treba da se sudi bivim visokim
pripadnicima OVK, za zloine navodno poinjene tokom i nakon sukoba
19981999.
U izvetaju iz 2011. Saveta Evrope navodi se da je Tai, bivi lider OVK, bio
jedan od glavnih organizatora kriminalnih aktivnosti OVK tokom i posle
rata.
Navodi u izvetaju su na kraju doveli do osnivanja novog specijalnog suda,

ali Tai je uvek negirao bilo kakvu povezanost sa zloinima i javno po-
dravao pokuaje da se odgovorni procesuiraju.
Novi sud bi trebalo da postane operativan krajem ove godine, a prve op-
tunice, kako BIRN saznaje, mogle bi se oekivati krajem 2016. ili poet-
kom 2017. godine.
Sud e biti sastavljen od meunarodnih sudija i tuilaca, a funkcionisae

prema kosovskim zakonima.
Mnogi veruju da e se na optuenikoj klupi nai najvii kosovski politiari,

ukljuujui i Taija.

- 90 -
TAI TRAI PROCESUIRANJE
RATNIH ZLOINA
10. OKTOBAR 2016.
Haim Tai. Foto: BIRN.
Predsednik Kosova Haim Tai poslao je pismo

kosovskim tuiocima pozivajui ih da preduzmu akciju
za reavanje velikog broja zloina, i nad Albancima
i nad Srbima, izvrenih za vreme i nakon rata 1999.
godine.
Die MORINA, Taulant OSMANI
T
ai je na konferenciji za novinare u ponedeljak izjavio da je
dravnom tuiocu i Tuilakom savetu Kosova poslao etiri pisma
o nereenim zloinima nad kosovskim Albancima i Srbima, nagla-
sivi da od njih oekuje da preduzmu akciju.
Prvim pismom, Tai je od tuilaca zatraio da istrae zloine poinjene od

strane srpskih snaga u mestima Prekaz, Raak, Izbica, Likoan, Ljubeni,
Gratince, kao i druga ubistva Albanaca na Kosovu koja su izvrili Srbi.

- 91 -
Drugim pismom, rekao je Tai, zatraio je da bude sprovedena istraga za
ubistva i druge zloine poinjene nakon rata, kao to su sluajevi brae
Bitii, tri amerika dravljanina albanskog porekla koji su ubijeni u Srbiji,
pokuaj atentata na biveg predsednika Kosova Ibrahima Rugove 2005.
godine, ubistva Srba u Starom Grackom i Goradevcu, kao i napad na au-
tobus koji je vozio za Ni, u blizini Podujeva, 2001. godine, kada je 12 ljudi
poginulo, a vie od 40 povreeno.
Treim pismom, Tai poziva da se pokrene istraga o silovanju ena na

Kosovu od strane srpskih snaga.
O ovoj se ratnoj rani nepravedno utalo jako dugo, ali zahvaljujui

hrabrosti rtava, sada imamo injenice o tim zloinima. Graani Kosova,
rtve i drutvo trebaju pravdu, rekao je Tai.
U etvrtom pismu, on se zalae za sprovoenje istrage o unitavanju kul-

turne batine tokom i nakon rata.
Reavanje ovih krivinih predmeta ojaae poverenje graana i meun-

arodnih partnera u kosovske pravosudne institucije, istakao je on.
On je objasnio da pisma alje sada, kada je domae pravosue preuzelo

gonjenje takvih krivinih dela od Misije EU za vladavinu prava na Kosovu,
EULEKS.
Razlog je to su od juna 2016. gotovo sve izvrne nadlenosti sa EUL-

EKS-a prenete na lokalne institucije. Ja sam predsednik zemlje i ja se di-
rektno obraam ovim institucijama, dodao je Tai.
Taijev potez dolazi uoi formiranja novog specijalnog suda u Hagu, pred
kojim e se suditi bivim borcima Oslobodilake vojske Kosova za zloine
poinjene tokom i nakon rata.

- 92 -
VENDIMAN OBEAVA DA E
SVOJ POSAO OBAVLJATI BEZ
STRAHA
15. SEPTEMBAR 2016.
Glavni tuilac novog specijalnog suda pred kojim e se

suditi bivim pripadnicima Oslobodilake vojske Kosova
(OVK) za zloine poinjene tokom i nakon rata, obeao
je da e istrage voditi nezavisno i bez straha.
Iva VUKUI
D
ejvid vendiman, glavni tuilac novog specijalnog suda sa seditem
u Hagu, pred kojim e se suditi bivim pripadnicima OVK za zloine
poinjene tokom i nakon rata 19981999, izjavio je u etvrtak da e
raditi energino i da nee podlei spoljnim pritiscima.
Namera mi je da ovaj posao obavljam na nain na koji sam uvek radio:

pravedno, energino i bez ikakvog straha ili protivusluga, izjavio je amer-
iki pravnik vendiman na prvoj konferenciji za novinare Specijalizovanih
vea i Specijalizovanog tuilatva Kosova.
vendiman je takoe istakao da je potpuno nezavisan.
Od nikoga ne primam uputstva, rekao je on.
Dodao je da e svoje odluke donositi iskljuivo na osnovu injenica koje

imamo i koje emo nastaviti da prikupljamo, te na osnovu tumaenja
zakona i da svoje stavove nee menjati zbog politikih ili diplomatskih
razloga.
U vezi sa pekulacijama da su pod istragom neke bive visoke linosti OVK,

a danas vani politiari, vendiman je rekao da ne eli da komentarie
optunice, potencijalne osumnjiene i konkretne optube.
Kazao je da takva nagaanja nemaju legitimnu svrhu.
Pred novim sudom razmatrae se sluajevi na koje ukazuje nedavni iz-

vetaj Specijalnog istranog tima EU (SITF). U njemu se navodi da e se
neimenovani zvaninici OVK suoiti s optubama zbog kampanje progo-

- 93 -
na Srba, Roma i Albanaca za koje se verovalo da su saradnici beogradskog
reima.
Navodni zloini ukljuuju ubistva, otmice, nezakonita pritvaranja i seksu-

alno nasilje, dela izvrena od januara 1998. do kraja 2000. godine.
Sudske aktivnost u novom sudu trebalo bi da ponu u prvoj polovini 2017.

godine, reeno je na konferenciji za novinare.
Meutim, da bi sud bio potpuno funkcionalan, jo uvek je potrebno

konano odobrenje od parlamenta u Holandiji.
Jedna od kljunih tema na konferenciji za novinare bila je zatita svedo-

ka, u svetlu izazova pred kojima su se nali tuioci u Hakom tribunalu
u predmetima vezanim za OVK, a kao glavna prepreka navedeno je zas-
traivanje svedoka.
vendiman je rekao da ne moe dati nikakvu informaciju o svedocima koji

e se pojaviti pred novim sudom zbog njihove bezbednosti.
Ne elim da govorim o naim svedocima ili da dajem bilo kakve infor-

macije u vezi s njima. Isto tako, neu da govorim o naim sredstvima i
metodama zatite onih koji su ranjivi zbog svoje uloge u naim istragama
ili moguem krivinom gonjenju, rekao je on.

- 94 -
AMERIKI PRAVNIK
IMENOVAN ZA GLAVNOG
TUIOCA SPECIJALNOG
KOSOVSKOG SUDA
05. SEPTEMBAR 2016.
David vendiman. Foto: Vlada SAD
Ameriki pravnik David vendiman imenovan je za

glavnog tuioca novog Specijalnog suda sa seditem
u Hagu, pred kojim e se, kako se oekuje, suditi bivim
pripadnicima Oslobodilake vojske Kosova (OVK).
Marija RISTI
D
avid vendiman, dosadanji glavni tuitelj Specijalnog istranog
tima EU (SITF), koji je ispitivao zloine koje su navodno poini-
li borci OVK, imenovan je u ponedeljak za specijalnog tuioca
(glavnog tuioca) novog Specijalnog tuilatva (SPO).
Njegovim imenovanjem se formalizuje tranzicija SITF u SPO, a vendiman

je rekao da je ovo korak dalje u funkcionisanju nove institucije.

- 95 -
Specijalni tuilac i Tuilatvo nastavie da sprovode istrage koje je radna
grupa zapoela. Nastaviemo i sa pripremama za sledeu fazu naeg pos-
la, naveo je vendiman.
S nestrpljenjem oekujem da se sretnem sa ljudima i medijima u regionu,

kada to u predstojeim nedeljama i mesecima bude primereno, dodao je
on.
Ovo nije prvi izbor vendimana na Balkanu. On je od 2006. do 2009. godine

radio kao meunarodni tuilac u Bosni i Hercegovini, gde je u poslednje
dve godine bio na elu specijalnog odeljenja za ratne zloine Tuilatva
BiH.
Novi specijalni sud e se nalaziti u Holandiji i oekuje se da pred njim budu

optuene visoke linosti OVK za navodne zloine poinjene tokom i nakon
rata sa srpskim snagama 19981999.
Pred njim e biti razmatrani sluajevi na koje ukazuje nedavni izvetaj

SITF-a. U njemu se navodi da e se neimenovani zvaninici OVK suoiti
s optubama zbog kampanje progona Srba, Roma i Albanaca za koje se
verovalo da su saradnici beogradskog reima.

sualno nasilje.
Specijalna vea i specijalno tuilatvo, kako e se zvati novi sud za ratne

zloine na Kosovu, za korak su blii celovitom formiranju, poto je Savet
EU ovog juna za njih odobrio budet za godinu dana.
Savet EU je odobrio 29,1 milion evra za podrku Specijalnim veima i

specijalnom tuilatvu za period do 14. juna 2017. godine.

konano odobrenje od parlamenta u Holandiji, gde e biti njegovo sedite.
Vlade Kosova i Holandije potpisale su u januaru sporazum kojim se Speci-

jalnim veima i specijalnom tuilatvu daje saglasnost za lokaciju u Hagu.
Ali pre nego to pone s radom, sud treba da bude ratifikovan od strane
holandskih poslanika. Jo uvek se ne zna kada e ovo pitanje biti na
dnevnom redu holandskog parlamenta.
EU oekuje da e sud biti odobren do kraja 2016. godine. Holandski parla-

ment jo uvek nije precizirao tano kada.
Sud e suditi bivim pripadnicima OVK za zloine poinjene navodno od

1998. do 2000. godine.

- 96 -
SUD ZA RATNE ZLOINE NA
KOSOVU ZA KORAK BLII KA
FORMIRANJU
15. JUN 2016.
Savet EU je usvojio jednogodinji budet namenjen

specijalnim veima, ime je novi sud za ratne zloine
sa seditem u Hagu za korak blii poetku svog
funkcionisanja.
Marija RISTI
S
pecijalna vea i specijalno tuilatvo, kako e nositi naziv novi sud
za ratne zloine na Kosovu, za korak su blii celovitom formiranju,
nakon to je Savet EU odobrio budet od godinu dana za ova vea.
Savet EU je u utorak saoptio da je odobrio 29,1 milion evra za podrku

Specijalnim veima i specijalnom tuilatvu, za period do 14. juna 2017.
godine.

konano odobrenje od parlamenta u Holandiji, gde e biti njegovo sedite.
Vlade Kosova i Holandije su u januaru potpisale sporazum kojim se daje

saglasnost da Specijalna vea i specijalno tuilatvo budu locirana u Hagu.
dnevnom redu holandskog parlamenta.
EU oekuje da e sud biti odobren do kraja 2016. godine. Holandski parla-

ment jo uvek nije precizirao tano kada.
Sud e suditi bivim pripadnicima OVK za zloine navodno poinjene od

1998. do 2000. godine.


- 97 -
Sud e biti smeten u bivoj zgradi Europola u Hagu, koja se trenutno, pre-
ma izvorima BIRN-a, adaptira za odravanje sudskih rasprava.
Mnogi veruju da e visoki kosovski politiari zavriti na optuenikoj klu-

pi, ukljuujui i predsednika Haima Taija, biveg politikog efa OVK.
U izvetaju Saveta Evrope iz 2011. objavljene su ozbiljne optube za krim-

inalne radnje na raun Taija, koji je ovo otro negirao.
Formiranje suda dolazi nakon to je Specijalni istrani tim EU sproveo tro-

godinju istragu u vezi s navodima Saveta Evrope da su pripadnici OVK
poinili niz zloina izmeu 1998. i 2000. godine.
U izvetaju specijalnog poslanika Saveta Evrope Dika Martija kae se da ovi

zloini ukljuuju kidnapovanje, muenje i trgovinu organima.
Kao rezultat istrage, Specijalni istrani tim EU je saoptio da im novi sud

pone sa radom, bie u poziciji da podigne optunice protiv poinilaca na
visokim poloajima.
Od tada EU i SAD vre pritisak na vladu Kosova da usvoji neophodne

ustavne amandmane i zakone.
Oni veruju da je sud potreban, jer kosovsko pravosue ne bi moglo ili ne bi

imalo volje da na pravi nain procesuira bive visoke pripadnike OVK, a da
Euleks nema kapaciteta da to uini.
Meutim, novi sud nije popularan na Kosovu i njegovo formiranje se sma-

tra uvredljivim za OVK i njenu borbe za slobodu.
Sud e se baviti navodima da su borci OVK bili ukljueni u ubistva, otmice,

nezakonita pritvaranja i progon Srba, Roma i kosovskih Albanaca za koje
se verovalo da sarauju sa srpskim reimom ili politikih protivnika ruk-
ovodstva OVK tokom i posle sukoba 19981999. godine.
Sud e se sastojati od dve glavne institucije vea i registar.
Vee e obuhvatiti vee Osnovnog suda, vee Apelacionog suda, vee

Vrhovnog suda i vee Ustavnog suda. Sve sudske savete na svim sudskim
nivoima inie tri meunarodne sudije.
Registar e obuhvatiti kancelariju odbrane, kancelariju za zastupanje rta-

va koja e tititi interese rtava, kancelariju za zatitu i podrku svedoci-

- 98 -
ma, jedinicu za upravljanje pritvorom i kancelariju ombudsmana. Zvanini
jezici suda bie albanski, srpski i engleski.
Specijalno tuilatvo e biti nezavisno i oekuje se da ga glavni tuilac

Specijalnog istranog tima EU David vendiman preuzme im bude
formirano.
Tuilatvo e takoe imati svoju policiju sa ovlaenjem koje ima i kosovs-

ka policija.
Savet EU je u utorak takoe odobrio budet za misiju Euleksa i proirenje

njegovog mandata do 14. juna 2018. godine.
Odobreni budet e pokriti trokove Euleksa Kosovo za implementaciju

njegovog mandata na Kosovu u visini od 34,5 miliona evra, kae se u
saoptenju.
Meutim, iako je EU odobrila produenje mandata i budet za misiju, sud-

bina Euleksa je neizvesna.
Naime, ova misija EU je trenutno u pravnom vakuumu, jer Kosovo i EU

tek treba da razmene pisma koja e regulisati mandat i delokrug Euleksa
u naredne dve godine.
Predsednik Tai je uputio dopis Federiki Mogerini, visokoj predstavnici

Evropske unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku, ali do sada nije
dobio odgovor, iako su iz kancelarije EU za BIRN rekli da e ga poslati.
U dopisu predsednika Taija se pozdravlja kontinuirana podrka EU pra-

vosudnom sektoru, posebno kroz monitoring suenja i savetovanja naih
institucija.
Napominje se da kao stvar principa, sve krivine istrage i nova krivina

suenja bie sprovedena od strane kosovskih vlasti, sa sudskim veima
sastavljenim od kosovskih sudija.
Predsednik Kosova takoe naglaava da bi se sudijama Euleksa dodeljivali

osetljivi predmeti samo u izuzetnim okolnostima i na osnovu specijalnih
zahteva i sporazuma najvie sudske hijerarhije.
Prema izvorima BIRN-a, zvaninici EU u Briselu nisu bili zadovoljni dopi-

som sa Kosova, jer se u njemu sugerie efikasno ukidanju izvrne funkcije
Euleksa, ija bi se uloga svela na monitoring i savetovanje.
Kosovska vlada i parlament e odobriti delokrug Misije EU u narednih ne-

koliko dana.

- 99 -
U meuvremenu, pravosudni sistem na Kosovu se nalazi u vakuumu, s
obzirom da Euleks ne moe sprovoditi nijednu svoju nadlenost, sve dok
ne bude formalno odobreno produenje misije.
Zvaninici Euleksa su za BIRN rekli da je u pono u utorak stopirano funk-

cionisanje tuilaca, policije i sudija.
Takoe, ne odvijaju se ni sasluanja za pritvor. Kao rezultat toga, sasluan-

je koje je u sredu bilo zakazano u visoko profiliranom sluaju Azema Sulje
je odloeno.
Sulja se suoava sa suenjem u okviru istrage s navodnom prevarom sa

zemljitem i on je optuen da je ef sindikata koji je ukljuen u prevare sa
drutvenim vlasnitvom.
Sulja je bivi komandant OVK i istaknuti poslanik vladajue Demokratske

partije Kosova (PDK), partije koju je Tai vodio od njenog osnivanja 1999.
godine nakon rata pa do njegovog izbora za predsednika.

- 100 -
NOVI SUD ZA RATNE
ZLOINE NA KOSOVU EKA
ODOBRENJE HOLANDSKIH
POSLANIKA
17. MAJ 2016.
Novi sud u Hagu koji e suditi bivim borcima

Oslobodilake vojske Kosova (OVK) jo uvek eka na
ratifikaciju holandskog parlamenta i na sredstva iz
budeta EU.
Marija RISTI
N
ovi sud za ratne zloine na Kosovu, ije je zvanino ime Specijalna
vea i specijalno tuilatvo za Kosovo, jo uvek eka na konano
odobrenje od strane poslanika u Holandiji, gde e se sud nalaziti,
i na finansijska sredstva iz EU, kako bi mogao da pone s radom, saznaje
BIRN.
Vlade Kosova i Holandije su u januaru potpisale sporazum kojim se daje

saglasnost da Specijalna vea i specijalno tuilatvo budu smetena u
Hagu.
dnevnom redu holandskog parlamenta, iako EU oekuje da e sud biti odo-
bren do kraja 2016. godine. Holandski parlament jo uvek nije odgovorio
na zahteve za pojanjenje.
Sud e suditi bivim pripadnicima OVK za zloine navodno poinjene od

1998. do 2000. godine.



- 101 -
Sud e biti smeten u bivoj zgradi Europola u Hagu, koja se trenutno,
prema izvorima BIRN-a, adaptira da bi se u njoj mogle odravati sudske
rasprave.
Iz Kancelarije EU na Kosovu rekli su za BIRN da su u toku intenzivne

pripreme za usvajanje budeta za rad ovog suda.
Oekuje se da e ovo biti zavreno u prvoj polovini 2016. godine, kau

iz Kancelarije EU.
Sredstva e biti obezbeena iz budeta EU i od zemalja poput SAD, iako

ukupan iznos do sada nije potvren.
Mnogi veruju da e visoki kosovski politiari zavriti na optuenikoj klu-

pi, ukljuujui i predsednika Haima Taija, biveg politikog efa OVK. U
izvetaju Saveta Evrope iz 2011. objavljene su ozbiljne optube za krimi-
nalne radnje na raun Taija, koji je ovo otro negirao.
Zakon Kosova kojim je omogueno formiranje novog suda jasno precizira

da nijedan zvaninik nee biti izvan granica procesuiranja.
Oficijalni poloaj bilo kojeg okrivljenog, ukljuujui efa drave ili preds-
ednika vlade ili odgovorni funkcioner vlade, ne oslobaa takvu osobu kriv-
ine odgovornosti, niti ublaava kaznu, kae se u zakonu.
Formiranje suda dolazi nakon to je Specijalni istrani tim EU sproveo tro-

godinju istragu u vezi s navodima Saveta Evrope da su pripadnici OVK
poinili niz zloina izmeu 1998. i 2000. godine.
U izvetaju specijalnog poslanika Saveta Evrope Dika Martija kae se da ovi

zloini ukljuuju kidnapovanje, muenje i trgovinu organima.
Specijalni istrani tim EU saoptio je da im novi sud pone s radom, bie

u poziciji da podigne optunice protiv poinilaca na visokim poloajima.
Od tada EU i SAD vre pritisak na vladu Kosova da usvoji neophodne

ustavne amandmane i zakone.
Oni veruju da je sud potreban, jer kosovsko pravosue ne bi moglo ili ne bi

imalo volje da na pravi nain procesuira bive visoke pripadnike OVK, a da
Euleks nema kapacitete da to uini.
Meutim, formiranje novog suda na Kosovu smatra se za uvredu OVK i

njene borbe za slobodu.
Sud e se baviti navodima da su borci OVK bili ukljueni u ubistva, otmice,

nezakonita pritvaranja i progone Srba, Roma i kosovskih Albanaca, za koje

- 102 -
se verovalo da sarauju sa srpskim reimom ili politikim protivnicima
rukovodstva OVK tokom i posle sukoba 19981999. godine.
Sud e se sastojati od dve glavne institucije vea i registra. Vee e obu-

hvatiti vee Osnovnog suda, vee Apelacionog suda, vee Vrhovnog suda i
vee Ustavnog suda. Sve sudske savete na svim sudskim nivoima inie tri
meunarodne sudije.
Registar e obuhvatiti kancelariju odbrane, kancelariju za zastupanje rta-

va koja e tititi interese rtava, kancelariju za zatitu i podrku svedoci-
ma, jedinicu za upravljanje pritvorom i kancelariju ombudsmana. Zvanini
jezici suda bie albanski, srpski i engleski.
Specijalno tuilatvo ce biti nezavisno i oekuje se da ga glavni tuilac

Specijalnog istranog tima EU, David Schvendiman, preuzme im bude
formirano.
Tuilatvo e takoe imati svoju policiju sa ovlaenjima koja ima i

kosovska policija.

- 103 -
TAI NEMA IMUNITET OD
KRIVINOG GONJENJA ZA
RATNE ZLOINE
04. MART 2016.
David vendiman, glavni tuilac novog kosovskog

Specijalnog suda za ratne zloine, izjavio je da i pored
izbora Haima Taija za predsednika zemlje, on nema
imunitet od krivinog gonjenja.
Petrit OLAKU
vendimen, glavni tuilac novog suda formiran kako bi se sudilo

bivim borcima Oslobodilake vojske Kosova (OVK) za zloine tokom
i posle rata 1999. godine, izjavio je u petak za BIRN da za kren-
je meunarodnog humanitarnog prava niko nema imunitet od krivinog
gonjenja.
Moemo samo da ponovimo da, prema meunarodnom pravu, ni za

koga nema amnestije zbog krenja meunarodnog humanitarnog prava,
odgovorio je vendimen na pitanje o Taiju.
Ovo je jasno reeno i u Zakonu o specijalnim savetima i specijalnom

tuilatvu (koji je usvojen u parlamentu Kosova), dodao je on.
vendimen je bio glavni tuilac Specijalne istrane radne grupa EU, SITF,
koji je istraivao tvrdnje u izvetaju Saveta Evrope o navodnim zloinima
koje su izvrili borci OVK.
U izvetaju iz 2011. tvrdi se da su pripadnici OVK tokom sukoba na Kosovu

inili zloine nad civilima kao to su kidnapovanje, muenje i trgovina
organima.
U izvetaju se pominje i Tai, koji je bio politiki voa OVK tokom oruanog
sukoba sa srpskim snagama.
Tai, koga je tokom vikenda kosovski parlament izabrao za predsednika,

otro je porekao da je uradio ita protivzakonito.

- 104 -
vendimen je dodao da se istrage SITF-a nastavljaju, ali je odbio da ko-
mentarie bilo kakve konkretne detalje.
Ovaj sud, koji je zvanino nazvan Specijalna vea Kosova, bie smeten
u zgradi biveg Europola u Hagu.
Sud, u ijem e sastavu biti meunarodne sudije, funkcionisae u skladu sa

kosovskim zakonom. To znai da on nee biti meunarodni tribunal, ve
domai sud Kosova koji e raditi van ove zemlje.
Oekuje se da e sud poeti sa radom krajem ove godine.

- 105 -
JAHJAGA KRITIKOVANA ZBOG
POTPISIVANJA SPORAZUMA
O SPECIJALNOM SUDU
01. MART 2016.
Atifete Jahjaga. Foto: Kabinet predsednice Kosova
Pravni strunjaci tvrde da sporazum izmeu

predsednice Kosova Atifete Jahjage i Holandije, prema
kome ova drava treba da bude domain novog suda
pred kojim e se suditi pripadnicima Oslobodilake
vojske Kosova, mora da bude odobren od strane
parlamenta.
Petrit OLAKU
P
ravni eksperti sa Kosova izjavili su u utorak da Jahjaga nije imala
pravo da potpie konani sporazum o uspostavljanju takozvanog
specijalnog suda u Holandiji i naglasili da taj sporazum treba da
ratifikuje parlament.

- 106 -
Prema Ustavu, meunarodni sporazumi zahtevaju glasanje u parlamentu
ukoliko se odnose na niz pitanja kao to su: teritorija, mir, savezi, politika
i vojna pitanja; osnovna prava i slobode; lanstvo Kosova u meunarodnim
organizacijama ili preuzimanje finansijskih obaveza od strane Kosova.
Istim lanom Ustava predsedniku se daje pravo da ratifikuje meunarodni

sporazum samo ukoliko se on ne odnosi na jedno od ovih pitanja.
Dren Doli iz Grupe za pravne i politike studije kae za BIRN da je spora-

zum izmeu Kosova i Holandije deo osnovnih prava i sloboda, jer se bavi
ljudskim pravima i slobodama optuenih i rtava, koji bi mogli proizii iz
suenja pred specijalnim sudom.
Predsednica je prekoraila svoja ovlaenja. Kosovski parlament je taj

koji ima ustavna ovlaenja da ratifikuje ovakav meunarodni sporazum,
tvrdi on.
Doli smatra da takav potez predsednice postavlja rizian presedan za

budue meunarodne sporazume.
Ne znam razloge zato je parlament zaobien, ali nadam se da su pravni

timovi ove zemlje dali obrazloenje za to, rekao je on.
I profesor Pravnog fakulteta Riza Smaka naglaava za BIRN da je spora-

zum trebalo da bude ratifikovan u parlamentu.
Ako pogledamo naslov sporazuma, izgleda kao da predsednik ima pravo

da ga potpie. Ali vano je da se vidi sadraj sporazuma... on ima veze sa
osnovnim ljudskim pravima i parlament je taj koji ima prava ovlaenja
da ga ratifikuje, rekao je Smaka, koji je ujedno i lan opozicione stranke
Alijansa za budunost Kosova (AAK).
Kabinet Jahjage je u ponedeljak saoptio da ona ima ustavno ovlaenje

da potpie sporazum sa Holandijom o uspostavljanju novog suda, koji je
zvanino nazvan Specijalna vea Kosova.
Sporazum su prvo potpisali ministar spoljnih poslova Kosova Haim Tai i

holandski ambasador u Pritini Geri Vilems.
Holandski parlament je saoptio da nema potrebe da ratifikuje sporazum.
Ministar inostranih poslova uputio je pismo parlamentu o sporazumu i

zato nema potrebe za njegovu ratifikaciju od strane parlamenta, rekao je
za BIRN Leon van i iz slube za odnose s javnou Parlamenta Holandije.

- 107 -
Pred ovom institucijom, koja e biti smetena u zgradi biveg Europola
u Hagu, procesuirae se ratni zloini i posleratna krivina dela koja su u
periodu 19992000. poinili visoki pripadnici OVK.

Njegovo formiranje dolazi nakon to je Specijalni istrani tim EU spro-

veo trogodinju istragu u vezi s navodima Saveta Evrope, iji je specijalni
izvestilac 2011. u izvetaju napisao da su pripadnici OVK tokom sukoba
na Kosovu inili zloine nad civilima kao to su kidnapovanje, muenje i
trgovina organima.

- 108 -
JAHJAGA POTPISALA
SPORAZUM S HOLANDIJOM O
SPECIJALNOM SUDU
29. FEBRUAR 2016.
Sud e se nalaziti u zgradi Evropola. Foto: Evropol
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga potpisala je

sporazum sa Holandijom kojim se omoguava poetak
rada novog suda na suenju bivim pripadnicima
Oslobodilake vojske Kosova (OVK) za navodne zloine
izvrene od 1999. do 2000. godine.
Petrit OLAKU
K
abinet predsednice je saoptio u ponedeljak da je Jahjaga potpis-
ala sporazum izmeu Kosova i Holandije za uspostavljanje novog
suda, koji je zvanino nazvan Specijalna vea Kosova.
U saoptenju se kae da je Jahjaga primila dokument 23. februara, nakon

to su ga 15. februara potpisali ministar spoljnih poslova Kosova Haim
Tai i holandski ambasador u Pritini Geri Vilems.

- 109 -
Ratifikacijom ovog sporazuma ... Republika Kosovo je ispunila sve svoje
meunarodne obaveze vezane za uspostavljanje specijalnog suda, navodi
se u saoptenju iz kabineta Jahjage.
Pred ovom institucijom, koja e biti smetena u zgradi biveg Europola

u Hagu, procesuirae se ratni zloini i posleratna krivina dela koja su u
periodu 19992000. poinili visoki pripadnici OVK.

Njegovo formiranje dolazi nakon to je Specijalni istrani tim EU spro-

veo trogodinju istragu u vezi s navodima Saveta Evrope, iji je specijalni
izvestilac 2011. u izvetaju tvrdio da su pripadnici OVK tokom sukoba na
Kosovu inili zloine nad civilima kao to su kidnapovanje, muenje i tr-
govina organima.
Nalazi ovog tima obezbedie Evropskoj uniji osnovu za krivino gonjenje

pred novim sudom.
Njegovo formiranje se pokazalo duboko kontroverznim na Kosovu, a

njegovi kritiari tvrde da je sud uvreda za oslobodilaki rat OVK koji se
vodio protiv srpske vladavine.

- 110 -
HAG E BITI DOMAIN
NOVOG SUDA ZA RATNE
ZLOINE
15. JANUAR 2016.
Dugo oekivani specijalni sud, koji e suditi

pripadnicima Oslobodilake vojske Kosova (OVK)
za ratne zloine i posleratna krivina dela, kako je
saopteno, bie formiran ove godine u Hagu.
Marija RISTI
H
olandska vlada je pristala na zahtev Evropske unije (EU) da
Holandija bude domain ovog specijalnog suda za Kosovo, saop-
tilo je u petak holandsko ministarstvo spoljnih poslova.
Sud, iji e zvanini naziv biti Izmetena specijalna sudska institucija

Kosova, treba da pone sa radom ove godine.
Pred ovom istitucijom e biti procesuirani teki zloini koje su u periodu

19992000. poinili pripadnici OVK nad etnikim manjinama i politikim
protivnicima.
Ovo je vano da se uradi zbog pravde. Dakle, mi smo zadovoljni da

moemo ponuditi da budemo domaini ovom sudu, rekao je holandski
ministar spoljnih poslova Bert Kenders.
Kenders i holandski ministar bezbednosti i pravosua Ard van der Stor

kazali su da veruju da Holandija ima posebnu odgovornost kao zemlja do-
main brojnih meunarodnih i drugih specijalnih krivinih sudova i tri-
bunala, kao to je Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju (MKSJ).
Ovo je dobra prilika da se obezbedi konano postizanje pravde i da ljudu

budu pozvani na odgovornost za nedela koja su poinili, rekao je Van der
Stor.
Sud e biti smeten u zgradi biveg Evropola, koja e se proiriti izgrad-

njom sudnica.
U meuvremenu, sud e biti na nekom drugom mestu u Hagu, rekao je

holandski ministar spoljnih poslova.

- 111 -
U martu 2014, Evropska unija je zatraila od Holandije da pomogne Speci-
jalnom istranom timu EU u eventualnim krivinim postupcima nakon
zavretka istrage zloina poinjenih od strane pripadnika OVK.
Proitajte vie:
Veliki izazovi pred novim kosovskim sudom
Kako e funkcionisati kosovski sud za ratne zloine?
Pohvale Kosovu zbog glasanja za novi sud
Kako su na videlo izali navodi o trgovini organima na Kosovu
U ministarskom pismu iz 2014. do kojeg je BIRN doao kae se da je EU

izabrala Holandiju zbog njenog jedinstvenog iskustva u oblasti meun-
arodne sudske prakse.
Specijalni istrani tim EU je sproveo trogodinju istragu u vezi s navodima

Saveta Evrope, iji je specijalni izvestilac 2011. tvrdio u izvetaju da su pri-
padnici OVK tokom sukoba na Kosovu inili zloine nad civilima kao to su
kidnapovanje, muenje i trgovina organima.
Nalazi ovog tima EU e obezbediti osnovu za krivino gonjenje pred novim

sudom.
Sud, u ijem e sastavu biti meunarodne sudije, treba da bude osnovan

u skladu sa kosovskim zakonom. To znai da on nee biti meunarodni
tribunal, ve domai sud Kosova koji e raditi van ove zemlje.
Ipak, njegovo formiranje i dalje se na Kosovu smatra veoma kontrover-

znim jer neki njegovi kritiari smatraju da je ovaj sud uvreda za borbu koju
je OVK vodila protiv snaga Slobodana Miloevia.
Gradonaelnik Haga Jozias Van Artsen poeleo je dobrodolicu novom

sudu u ovom gradu.

- 112 -
Sve dok ne bude pravde, nee biti ni istinskog trajnog mira. Zato je od na-
jveeg znaaja da ovaj sud moe da radi svoj posao ovde, u naem gradu,
rekao je on.
Vlade Holandije i Kosova su zakljuile sporazum kojim se utvruju

aranmani u vezi sa ovim sudom. Ovaj sporazum jo uvek treba da bude
odobren od parlamenta svake zemlje.
Trokovi suda e biti pokriveni iz fondova Evropske unije.

- 113 -
UHAPEN BIVI PRIPADNIK
OVK ZBOG ZLOINA U
ALBANIJI
08. OKTOBAR 2015.
Sud na Kosovu odredio je pritvor od mesec dana

bivem pripadniku Oslobodilake vojske Kosova
Demitu Krasniiju, osumnjienom za ratne zloine u
Albaniji.
Behar MUSTAFA, Marija RISTI
S
udija Osnovnog suda u Mitrovici u sredu je odredio pritvor od 30 dana
bivem visokom pripadniku Oslobodlike vojske Kosova Demitu
Krasniiju.
Njegov advokat Haji Milaku izjavio je da je sud postupio po zahtevu Eulek-

sa, navodei da postoji strah da bi mogao ugroziti istragu, ukoliko ostane
na slobodi.
On je priveden zbog sumnje da je u prolee 1999. godine poinio ratne

zloine na teritoriji Albanije, rekao je Milaku za BIRN.
Krasnii je uhapen u nedelju u policijskoj akciji Euleksa u njegovom rod-

nom Prizrenu na jugu Kosova.
Tuilatvo Euleksa sumnja da je poinio ratne zloine nad civilima u

logorima OVK na severu Albanije.
On je navodno uestvovao u muenju zatvorenika u logorima u Kukeu i

Cakanu u aprilu, maju i junu 1999. godine, za vreme sukoba na Kosovu.
Za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije, od marta to juna 1999. go-

dine, OVK, koji se tada borio protiv srpske vojske i policije, imao je bazu
u albanskom gradu Kukeu, odakle su izvodili operacije irom granice sa
Kosovom.
OVK je takoe imao mreu zatvora u svojim bazama u Albaniji i na Kosovu

za vreme i nakon sukoba 1999. godine.

- 114 -
U njima su bili zatvoreni kosovski Albanici, osumnjieni za saradnju sa
Srbijom, Srbi i Romi. Neki od zatvornika su mueni, a veruje se da je bilo
i ubijenih.
Prema podacima Udruenja porodica nestalih i kidnapovanih Srba na

Kosovu, oko 500 kosovskih Srba i dalje se vodi kao nestalo.
U izvetaju Saveta Evrope iz 2011. godine navodi se da su pripadnici OVK

pretvorili nekadanju fabriku metala u Kukeu u vienamenski objekat,
ukljuujui najmanje dva bloka elija za smetaj zatvorenika.
U istom izvetaju navodi se da su zatvorenici bacani u provizorne blokove

elija, ostavljani u nesanitarnim uslovima bez hrane i vode, i periodino
poseivani od stane vojnika OVK i ispitivani uz grub tretman, ili nasum-
ino prebijani.
Vie od deset osoba - od kojih veina Albanci - opisali su u izjavama tui-

ocima UN 2009. i 2010. godine kako su u Kukeu bili zatvoreni na ne-
odreeno vreme, udarani ipkama i drugim objektima i bili podrvrgnuti
razliitim oblicima neovenog postupanja.
Nekoliko svedoka je izjavilo da su hodnicima odzvanjali krici osoba, koje

su bile zatvorene u drugim blokovima elija.
Kosovo je trenutno u procesu formiranja novog suda, a oekuje se da e se

sud nalaziti u Pritini i Hagu.
doneta je poto je Specijalni istrani tim Euleksa prolog juna objavio

nalaze nakon trogodinje istrage o navodima iz izvetaja specijalnog iz-
vestioca Saveta Evrope Dika Martija.
Marti je u tom izvetaju naveo da su bivi pripadnici OVK inili teke

zloine nad civilima, kao to su otmice, muenje i trgovina organima.
EU i SAD su vrili pritisak na Kosovo da usvoji ustavne amandmane i

zakone neophodne za rad suda.
Oni tvrde da je sud potreban, jer kosovsko pravosue nije u stanju ili ne
eli da na pravi nain procesuira bive pripadnike OVK, a Euleks nema
kapaciteta da to uini.

- 115 -
ODLOENO GLASANJE O
NOVOM SPECIJALNOM SUDU
29. MAJ 2015.
Kosovski palament. Foto: BIRN
Kosovski parlament odloio je glasanje o

amandmanima na ustav, iji je cilj da se omogui
formiranje specijalnog suda za ratne zloine koje su
poinili bivi pripadnici Oslobodilake vojske Kosova.
Marija RISTI, Petrit OLAKU
Z
a petak je u kosovskom parlamentu bilo zakazano glasanje o
ustavnim amandmanima, koji bi dozvolili formiranje specijalnog
suda za zloine poinjene za vreme rata devedesetih, a odloeno je
iz tehnikih razloga.
Sa 78 glasova za, dva protiv i jednim uzdranim, skuptina je odloila

glasanje i nije zakazala novu sednicu.
Predsednik parlamentarne grupe vladajue Demokratske partije Kosova

Adem Grabovci rekao je da su tehniki problemi spreili glasanje.

- 116 -
Zbog nemogunosti da se vide materijali o kojima treba da glasamo,
predlaemo da se ova sednica odloi, rekao je Grabovci.
Premijer Isa Mustafa i njegov zamenik, koalicioni partner Haim Tai,

nisu prisustvovali sednici.
Aljbin Kurti iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje, koje se protivi

formiranju specijalnog suda, rekao je da je sednica odloena, jer nije bilo
dovoljno poslanika koji bi odobrili amandmane.
Ti amandmani su uvek bili ozloglaeni. I ovoga puta nije drugaije,

rekao je Kurti.
Slavko Simi, poslanik sa liste Srpska, rekao je, meutim, da je formiranje

suda meunarodna obaveza Kosova i da se to odlae iz politikih razloga.
Usvajanje amandmana je prvi korak potreban za formiranje vea, koje e

funkcionisati prema kosovskim zakonima, dok e veina postupaka biti
voena u inostranstvu, a sve sudske strukture bie sastavljene od meun-
arodnih kadrova.
Po usvajanju amandmana, parlament treba da usvoji i specijalni zakon koji

e regulisati funkcionisanje suda.
Vlada Kosova i Evropska unija i dalje pregovaraju o nacrtu zakona.
Glasanje u parlamentu je ve nekoliko puta odlagano, ali je pod pritiskom

meunarodne zajednice trebalo da se odri u petak.
Za vreme sednice u petak, nekoliko stotina veterana izalo je na ulice Pri-

tine, u znak protesta zbog glasanja i nedavne odluke suda u Mitrovici,
kojom su za ratne zloine iz 1998. i 1999. godine osuena jedanaestorica
bivih pripadnika OVK, ukljuujui i istaknute politiare Sulejmana Selim-
ija i Samija Lutakua.
Na stotine veterana, koji su uzvikivali OVK, OVK, okupilo se ispred par-

lamenta, gde su poslanike pozvali da ne podre amandmane koji bi vodili
formiranju specijalnog suda.
Predsednik udruenja ratnih veterana Smajl Elezaj rekao je da bi osnivanje

suda bilo tetno po suverenitet Kosova.
Poslanici bi trebalo da napuste parlament, to bi onemoguilo da se glasa

o amandmanima koji bi doveli do specijalnog suda, rekao je Elezaj.
Inae, novi specijalni sud trebalo bi da bude formiran u Holandiji, a oeku-

je se da e za ratne zloine poinjene za vreme i nakon sukoba od 1998-

- 117 -
1999. godine biti optueni neki bivi visoki pripadnici Oslobodilake vojske
Kosova.
Pred njim e se voditi sluajevi, koji proizilaze iz nedavnog izvetaja

Specijalnog istranog tima Euleksa, u kome se kae da se neimenovani pr-
ipadnici OVK suoavaju sa optubama zbog voenja kampanje progona
usmerene protiv Srba, Roma i kosovskih Albanaca za koje se verovalo da
sarauju sa srpskim reimom.
Navodni zloini ukljuuju ubistva, otmice, protivpravno zatvaranje i sek-

sualno nasilje.

- 118 -
NOVI SUD ZA RATNE ZLOINE
POD VELOM TAJNE
09. JANUAR 2015.
Kosovski parlament trebalo bi da usvoji zakon o

formiranju novog specijalnog suda za ratne zloine, ali
tani detalji o prirodi tog suda jo nisu poznati.
Una HAJDARI
N
ova vlada na elu sa premijerom Isom Mustafom obeala je da e
parlament uskoro glasati o novom zakonu potrebnom za osnivanje
specijalnog suda, koji bi trebalo da sudi bivim zvaninicima Oslo-
bodilake vojske Kosova za ratne zloine.
Parlament bi trebalo da glasa u februaru, a tri opozicione partije ve su

jasno stavile do znanja da e glasati protiv zakona, iako nacrt jo nije ob-
javljen.
Iako je formiranje suda, koji e se baviti navodima iz prologodinjeg

izvetaja Specijalnog istranog tima Euleksa, ve izazvalo kontroverze,
javnost i politiari na Kosovu i dalje ne znaju nita o tome kako e sud
funkcionisati.
Kosovsko ministarstvo pravde nije se izjanjavalo po tom pitanju, na-

vodei da nita jo nije jasno.
Ono to se za sada zna, prema pisanju lokalnih medija, jeste da e najo-

setljiviji delovi postupka biti voeni u Holandiji.
To znai da e se svedoenja i suenja politiarima odvijati daleko od onih

na Kosovu koji bi eleli da utiu na suenje. Taj problem je, inae, uoen i
kao slabost u sluajevima koje je vodio Euleks, koji je na Kosovu od 2008.
godine.
Jo uvek nije jasno da li e sud primenjivati meunarodno pravo ili e to

biti meavina kosovskih i holandskih zakona.
Jedini zvanini dokumenti, koji su dostupni javnosti, jesu pisma iz aprila

2014. koja su razmenile kosovska predsednica Atifete Jahjaga i biva efica

- 119 -
evropske diplomatije Ketrin Eton. Cilj pisama je bio da se pokae sprem-
nost obe strane za osnovanje novog suda.
Kosovski parlament je, pre nego to su u junu prole godine raspisani pre-
vremeni izbori, odobrio osnivanje suda pod velikim pritiskom evropskih i
amerikih diplomata na Kosovu, ali od tada nije bilo nikakvih detalja.
Edita Tahiri, kosovska ministarka za dijalog sa Srbijom, koja nadgleda

radne grupe ukljuene u sprovoenje sporazuma o normalizaciji odnosa sa
Beogradom, izjavila je da javnost mora da saeka za detalje.
Uradili smo ono to je bilo neophodno pristajanjem na formiranje suda.

Sada moramo da ekamo na nadleni organi sastave neophodne zakone, i
kosovske pravosudne institucije i meunarodne, rekla je Tahiri.
Bilo je predvieno da sud pone sa radom u januaru 2015. godine, ali je

to odloeno poto Kosovo nakon izbora u junu est meseci nije formiralo
vladu.
Glavni strah onih koji se protive sudu jeste mogunost da lii na Meunar-
odni krivini sud za bivu Jugoslaviju, kao i to to e se prvenstveno bav-
iti zloinima poinjenim na Kosovu, ukljuujui one koje su poinili bivi
pripadnici Oslobodilake vojske Kosova, koji su vieni kao oslobodioci od
reima iz Beograda.
Smatramo da je specijalni sud loa vest za Kosovo, rekla je Donika

Kadaj-Bujupi, poslanica opozicione Alijanse za budunost Kosova.
Zemlja je pokazala spremnost za meunarodnu pravdu, a ovo e samo

naneti tetu imidu zemlje, dodala je Kadaj-Bujupi.
Prvi zadatak za sud bie da se pozabavi nalazima Specijalnog istranog

tima EU o ratnim zloinima i organizovanom kriminalu na Kosovu u peri-
odu od 1998. do 2000. godine.
Bivi glavni tuilac Specijalnog istranog tima Klint Vilijamson naveo je u

izvetaju iz avgusta 2014. godine da postoje jasne indicije da su bivi pri-
padnici OVK uestvovali u otmicama i ubistvima.
Vilijamson je rekao da se visoki zvaninici bive Oslobodilake vojske

Kosova suoavaju sa optunicama za zloine protiv ovenosti i druge
zloine.
On je rekao i da postoje uverljivi dokazi da su pripadnici OVK uestvovali

u trgovini organima, ali jo uvek nedovoljni da se podigne optunica.

- 12 0 -
EU IMENOVALA GLAVNOG
TUIOCA ZA NOVI TRIBUNAL
ZA KOSOVO
11. DECEMBAR 2014.
Ameriki advokat Dejvid vendiman bie glavni tuilac

novog specijalnog suda za ratne zloine, koji bi trebalo
da procesuira visoke zvaninike Oslobodilake vojske
Kosova, saznaje BIRN.
Marija RISTI, Denis DIDI
vendiman, koji je prethodno istaivao korupciju i prevare u Avgani-

stanu, ove nedelje e naslediti Klinta Vilijamsona na mestu glavnog
tuioca Specijalnog istranog tima Euleksa, saznaje BIRN od izvora
u EU.
To nee biti njegovo prvo angaovanje na Balkanu, poto je od 2006. do

2009. godine radio kao meunarodni tuilac u Bosni i Hercegovini, a
tokom poslednje dve godine boravka u BiH bio je i na elu posebnog odel-
jenja tuilatva za ratne zloine.
Inae, novi sud e biti osnovan u Holandiji i oekuje se da e neki od vi-

sokih zvaninika OVK biti optueni zbog navodnog uea u zloinima
poinjenim tokom i nakon rata na Kosovu.
Sud e se baviti sluajevima iz izvetaja Specijalnog istranog tima Euleksa

u kome se navodi da se visoki zvaninici OVK suoavaju sa optunicama
zbog kampanje progona protiv Srba, Roma i kosovskih Albanaca za koje
se verovalo da su saraivali sa Beogradom.
Navodni zloini ukljuuju ubistva, otmice, protivpravno zatvaranje i sek-

sualno nasilje.
Novi sud je trebalo da pone sa radom u januaru 2015. godine, ali je to od-
loeno poto Kosovo est meseci nije uspelo da formira vladu nakon izbora
u junu ove godine.
Inae, dok je radio u BiH vendiman je izazvao rasprave poto je prekinuo

dve istrage za ratne zloine nad bosanskim Srbima.

- 12 1 -
On je, meutim, istakao da je morao da postupi u interesu pravde ak i
ako je reakcija javnosti mogla da mi donese neprijatnosti, rekao je on za
BIRN nakon zavretka mandata.
Jednostavno, to je bila ispravna stvar u to vreme i to sam i uradio, rekao

je on.
vendimanov rad u amerikom ministarstvu pravde obuhvatao je brojne

zadatke u inostranstvu, u Bangladeu, Tajlandu i Vijetnamu.
Nakon BiH on je nastavio sa radom na mestu pomonika saveznog tuioca

u njegovoj rodnoj Juti u SAD, a pre nego to je otiao u Avganistan pre-
davao je pravo na Univerzitetu Juta.

- 12 2 -
RATNI VETERANI SA KOSOVA
OSUUJU VILIJAMSONOV
IZVETAJ
30. JUL 2014.
Udruenje ratnih veterana Kosova saoptilo je da

je izvetaj Specijalnog istranog tima EU u kome se
navodi da e visoki zvaninici Oslobodilake vojske
Kosova biti procesuirani za zloine protiv ovenosti
smean.
Edona PECI
U
druenje ratnih veterana u sredu je osudilo izvetaj o navodnim
zloinima poinjenim po zavretku sukoba 1999. godine, naziva-
jui izvetaj neloginim, smenim i tendencioznim.
Udruenje je navelo da izvetaj predstavlja nastavak posebnog rata protiv

boraca za slobodu i protiv Oslobodilake vojske Kosova, zbog interesa Sr-
bije i neprijatelja albanskog naroda.
U izvetaju koji je objavljen u utorak navodi se da se neimenovani visoki

zvaninici OVK suoavaju sa optunicama za zloine protiv ovenosti.
Glavni tuilac Specijalnog istranog tima Klint Vilijamson pozvao je vlasti

u Pritini da pomognu da novi specijalni sud sa meunarodnim sudijama
i seditem u Holandiji, koji e se baviti zloinima povezanim sa ratom
na Kosovu, bude to pre uspostavljen. Oekuje se da sud pone sa radom
sledee godine.
Udruenje ratnih veterana je, meutim, navelo da e zatititi bilo koga ko

bi mogao da bude optuen od strane politikog suda.
Fond za humanitarno pravo iz Pritine saoptio je da podrava izvetaj

Specijalnog istranog tima EU.
Fond smatra da specijalni tim i novi sud imaju potencijal da uklone pre-
preke sa kojima su se ranije suoavale misije UN i EU na Kosovu i da ubede
javnost u potrebu za procesuiranjem pripadnika OVK, koji su ubijali Srbe
i Rome.

- 12 3 -
SAVET EVROPE POZDRAVIO
NALAZE O TRGOVINI
ORGANIMA
30. JUL 2014.
An Braser. Foto: Savet Evrope
Savet Evrope je pozdravio izvetaj specijalnog

tuioca Klinta Vilijamsona, u kome se visoki zvaninici
Oslobodilake vojske Kosova optuuju za zloine
poinjene nakon rata i u kome se navodi da postoje
ubedljive indikacije da su bivi pripadnici OVK bili
umeani u trgovinu organima.
Marija RISTI
S
avet Evrope je u sredu pohvalio izvetaj Specijalnog istranog tima
EU, u kome se kae da ima dokaza za procesuiranje neimenovanih
visokih zvaninika Oslobodilake vojske Kosova za zloine protiv
ovenosti, ukljuujui otmice i ubistva poinjena nakon sukoba 1999. go-
dine.

- 124 -
Predsednica Parlamentarne skuptine Saveta Evrope (PS SE) An Braser,
takoe, je pohvalila izvetaj objavljen u utorak, u kome se navodi da ima
ubedljivih indikacija da su bivi pripadnici OVK bili umeani u trgo-
vinu organima, u koju je bilo ukljueno nekoliko pojedinaca i koja je bila
ogranienog obima.
Danas pozdravljam to to u sluaju trgovine ljudskim organima na

Kosovu istina nastavlja da izlazi na videlo, rekla je Braser.
Navodi o trgovini organima prvi put su izneti 2010. godine u izvetaju

specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, u kome se tvrdi da su
grupe ljudi, ukljuujui lidere OVK, bile umeane u ubistva nekoliko srp-
skih i albanskih zatvorenika, iji su bubrezi zatim izvaeni radi prodaje.
U tom izvetaju su navedeni i detalji o drugim krenjima ljudskih prava od

strane elemenata povezanih sa OVK, kao i sprega izmeu delova OVK i
organizovanog kriminala.
Evropska unija je 2011. godine formirala Specijalni istrani tim radi do-
datne istrage Martijevih navoda.
Iako jo nisu predstavljeni konani zakljuci, Specijalni istrani tim je

pronaao ubedjive dokaze za podizanje optunice protiv nekih bivih vi-
sokih zvaninika OVK, u vezi sa znaajnim krenjem ljudskih prava, koji
su u velikoj meri zasnovani ili su u skladu sa izvetajem Dika Martija,
rekla je Braser.
Svi krivci u nekom konfliktu moraju da odgovaraju za nezakonita dela,

bez obzira na njihovu pripadnost i politiku ulogu, rekla je ona.
Breser je naglasila zabrinutost zbog zastraivanju svedoka. Specijalni is-

trani tim je naveo da je bilo aktivnih napora da se istraga potkopa.
Sa aljenjem konstatujem da u odreenim krugovima postoji atmosfera

zastraivanja svedoka i pozivam vlasti Srbije, Albanije i kosovske admin-
istracije da bezrezervno sarauju u aktuelnim istragama, rekla je ona.

- 12 5 -
SRBIJA POZDRAVLJA
VILIJAMSONOV IZVETAJ
29. JUL 2014.
Marko uri. Foto: BETA.
Vlada Srbije pozdravila je najavu Specijalnog istranog

tima EU o podizanju optunica za navodne zloine
Oslobodilake vojske Kosova nad Srbima, ali je navela
da e pravda biti zadovoljena tek kada poinioci budu
kanjeni.
Marija RISTI
M
oemo biti zadovoljni jedino kada budu donete pra-
vosnane presude koje e dovesti pred lice pravde sve
one koji su inili zloine na Kosovu i Metohiji, rekao je u
utorak direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko uri.
uri je pozdravio izvetaj Klinta Vilijamsona, glavnog tuioca Specijal-

nog tima EU, u kome se navodi da e se neimenovani visoki zvanini-
ci Oslobodilake vojske Kosova suoiti sa optunicama za zloine protiv

- 12 6 -
ovenosti i druge zloupotrebe poinjene nakon zavretka sukoba 1999.
godine.
Srbija pozdravlja svaku aktivnost koja vodi otkrivanju odgovornih za

monstruozne zloine u koje su kako se vidi iz izvetaja Vilijamsona uplet-
eni i ljudi u vrhu OVK, rekao je uri.
Predugo vremena je prolo, a jo nema pravde za rtve... Meutim, rat-

ni zloin nikada ne zastareva i mi smatramo da oni koji su odgovorni za
zloine moraju da budu izvedeni pred lice pravde, rekao je uri.
Srpski tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi rekao je da je izvetaj

Specijalnog istranog tima satisfakcija za rtve i veliki doprinos
meunarodnoj pravdi.
Kosovska vlada je saoptila da je to vaan korak za utvrivanje potenci-

jalne odgovornosti pojedinaca i za stavljanje take na neosnovane navode
i optube.

- 12 7 -
VILIJAMSONOV IZVETAJ
E OMOGUITI PRAVDU ZA
OTETE SRBE
29. JUL 2014.
ef Specijalnog istranog tima Klint Vilijamson. Foto: BETA.
Izvetaj Specijalnog istranog tima EU u kome je

najavljeno podizadanje optunica protiv bivih
pripadnika Oslobodilake vojske Kosova, zbog zloina
protiv ovenosti nakon rata 1999. godine, mogao bi
da prekine praksu nekanjavanja, saoptio je Amnesti
interneenel.
Marija RISTI
O
vo je, nadamo se, korak ka pravdi za porodice oko 400
kosovskih Srba, koje je, kako se veruje, otela OVK, i kasnije
prebacila u Albaniju, gde su navodno ubijeni, rekla je u
utorak istraiteljka Amnesti interneenela na Kosovu Sian Dons.

- 12 8 -
U izvetaju Specijalnog istranog tima Euleksa, koji je objavljen u utorak,
navedeno je da e se neimenovani visoki zvaninici Oslobodilake vo-
jske Kosova suoiti sa optunicama za zloine protiv ovenosti i druge
zloupotrebe poinjene nakon zavretka sukoba 1999. godine.
Ovi pojedinci snose odgovornost za sprovoenje kampanje progona koja

stva OVK, rekao je na konferenciji za novinare u Briselu Klint Vilijamson,
ef Specijalnog istranog tima.
Prema Amnesti interneenelu, izvetaj je prepoznao rairenu i sistemsku

prirodu otmica i ubistava, i pruio uverenje da e bivi visoki zvaninici
OVK biti optueni za zloine protiv ovenosti.
Meutim, Amnesti je naveo i da Specijalni istrani tim Euleksa nije bio u

mogunosti da podigne optunice protiv jo neimenovanih osumnjienih,
jer specijalni sud koji e suditi osumnjienima izvan Kosova nee biti ot-
voren do 2015. godine.
Sud e raditi u skladu sa kosovskim zakonima, ali e sedite biti u Holandiji

i imae meunarodne sudije.
Iako je kosovska skuptina u aprilu odobrila osnivanje novog suda, potre-

bne su dodadne zakonske promene kako bi to bilo u skladu sa ustavom.
Amnesti je naveo da bi to trebalo uraditi brzo, da bi se nastavilo sa proce-

suiranjem.
Bilo kakvo dodatno odlaganje vodie nekanjivosti i dodatnom zas-

traivanju potencijalnih svedoka, rekla je Dons.

- 12 9 -
BIVI LIDERI OVK SUOENI
SA OPTUBAMA ZA ZLOINE
PROTIV OVENOSTI
29. JUL 2014.
ef specijalnog istranog tima Klint Vilijamson. Foto: Beta.
U izvetaju Specijalnog istranog tima EU navodi se da

e bivi visoki zvaninici Oslobodilake vojske Kosova
biti krivino gonjeni, zbog zloina protiv ovenosti,
ukljuujui ubistva i otmice, dok za optunice za
trgovinu organima jo nema dovoljno dokaza.
Edona PECI
U
izvetaju Specijalnog istranog tima Euleksa, koji je objavljen u
utorak, navedeno je da e se neimenovani visoki zvaninici Oslo-
bodilake vojske Kosova suoiti sa optunicama za zloine protiv
ovenosti i druge zloupotrebe poinjene nakon zavretka sukoba 1999.
godine.

- 13 0 -
Ovi pojedinci snose odgovornost za sprovoenje kampanje progona koja
stva OVK, rekao je na konferenciji za novinare u Briselu Klint Vilijamson,
ef Specijalnog istranog tima.
To ukljuuje protivpravno liavanje ivota, otmice, prisilne nestanke

lica, protivpravno zatvaranje u zatvorima na Kosovu i Albaniji, seksualno
nasilje, druge oblike nehumanog postupanja, prisilni progon pojedinaca
iz njihovih domova i zajednica, kao i skrnavljenje i unitavanje crkava i
drugih verskih objekata, rekao je Vilijamson.
Verujemo da postoje ubedljivi dokazi da ti zloini nisu izvreni od strane

pojedinaca koji su se izmakli kontroli i koji su postupali po svom sopst-
venom nahoenju, ve da su oni izvreni na organizovani nain te da je
njihovo izvrenje bilo odobreno od strane odreenih pojedinaca iz najviih
nivoa rukovodstva OVK, dodao je Vilijamson.
On je rekao da postoji ubedljive indicije da su pripadnici OVK ubili ne-

koliko pojedinaca u svrhu uzimanja njihovih organa.
Meutim, navodi da su stotine zatvorenika ubijene i da su njihovi organi

prodati jesu potpuno neosnovani.
Ne postoje indicije da je ova praksa bila rasprostranjenija, rekao je on.
On je objasnio da jo nema dovoljno dokaza za optunice za trgovinu org-

anima, ali da se ta mogunost ne moe iskljuiti u budunosti.
U izvetaju je istaknuta i zabrinutost zbog klime zastraivanja svedoka

na Kosovu, a navodi se da je bilo pokuaja uticaja na svedoke tokom istrage
Specijalnog istranog tima.
Narod na Kosovu e nastaviti da plaa cenu, dok nekolicina monika nas-

tavlja sa ometanjem istraga u vezi sa njihovim kriminalnim aktivnostima i
takva je praksa loa za celu zemlju, navedeno je u izvetaju.
Reagujuu na izvetaj, kosovska vlada je saoptila da je to vaan korak za

utvrivanje potencijalne odgovornosti pojedinaca i za stavljanje take na
neosnovane navode i optube.
Specijalni istrani tim je osnovan 2011. godine, kako bi istraio navode iz

kontroverznog izvetaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija.
Martijev izvetaj je doveo u vezu bive pripadnike OVK, ukljuujui od-

lazeeg premijera Kosova Haima Taija, sa organizovanim kriminalom

- 13 1 -
i optuio ih za trgovinu organima srpskih i drugih zatvorenika u Albaniji
tokom rata na Kosovu.
U izvetaju je navedeno da je mogue da je mrea za nelegalnu trgovinu

organima voena u vili u albanskom gradu Fue Kruje, gde su neki Srbi i
Albanci ubijeni, a njihovi bubrezi izvaeni radi prodaje.
U izvetaju su navedena i druga kranja ljudskih prava, koja su poinili

ljudi povezani sa OVK.
Optueni su otro odbacili te navode.
Novi specijalni tribunal sa seditem u Holandiji sa meunarodnim sudi-

jama, koji e se baviti navodnim ratnim zloinima koje su poinili bivi
pripadnici OVK, trebalo bi da pone sa radom sledee godine.

- 13 2 -
PRVI SLUAJEVI U
KOSOVSKOM TRIBUNALU
2015.
23. JUL 2014.
Specijalni sud sa seditem u Holandiji e prve sluajeve

protiv bivih pripadnika Oslobodilake vojske Kosova
zbog ubistava, deportacija i otmica Srba pokrenuti
sledee godine.
Marija RISTI
O
ekujemo da sud postane potpuno funkcionalan poetkom
sledee godine... Na optuenikoj klupi nai e se nekoliko
bivih pripadnika Oslobodilake vojske Kosova, rekao je za
BIRN visoki diplomata EU.
Optunice e biti podignute za ubistva, otmice i deportovanje kosovskih

Srba, koji su bili zatvoreni u brojnim logorima OVK 1999. godine tokom
sukoba na Kosovu, a kasnije prebaeni u Albaniju, rekao je diplomata, koji
je eleo da ostane anoniman.
Inae, ove nedelje je Pritinu i Beograd posetio Klint Vilijamson, ef Speci-

jalnog istranog tima Euleksa, koji je istraivao navode o umeanosti
bivih pripadnika OVK u trgovinu organima.
Vilijamson treba sledee nedelje da predstavi izvetaj o tvrdnjama da su

bivi pripadnici OVK vadili organe srpskih i drugih zatvorenika tokom su-
koba - navode koji su se prvi put pojavili u kontroverznom izvetaju speci-
jalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija iz 2010. godine.
Izvetaj je doveo u vezu bive pripadnike OVK, ukljuujui odlazeeg

premijera Kosova Haima Taija, sa organizovanim kriminalom i trgovi-
nom organima.
Evropski diplomata je rekao za BIRN da je Specijalni istrani tim imao

tekoa kada je re o podizanju optunica protiv visokih zvaninika OVK
po komandnoj odgovornosti, zato to OVK nije imao pisane naredbe kao
regularna vojska i nije bilo dokumenata koji bi dokazali da su poinjeni
zloini.

- 13 3 -
Domai mediji spekulu da to znai da Tai verovatno nee biti optuen,
iako ta informacija nije nezavisno potvrena.
Veina optunica novog suda bie zasnovana na materijalima iz prethod-

nih istraga, koje su sprovele misije UN i EU na Kosovu, ali i na svedoen-
jima rtava i njihovih roaka.
Tokom posete Kosovu i Srbiji, Vilijamson nije eleo da otkriva nikakve de-
talje o svojim nalazima, pre nego to bude objavljen izvetaj Specijalnog
istranog tima.
Ambasador Vilijamson je svestan rastuih spekulacija o nalazima tima,

ali je podvukao da nikakve informacije u vezi sa nalazima istrage nee biti
putene do objavljivanja, kao i da ne treba unapred zakljuivati o odreen-
im ishodima, navedeno je u saoptenju Specijalnog istranog tima.
Kosovska skuptina u aprilu je odobrila osnivanje novog specijalnog suda

koji e istraivati navode iz Vilijamsonovog izvetaja, koji e biti objavljen
sledee nedelje.
Evropska unija je ve zatraila od vlade Holandije da pomogne specijalnom

timu EU u krivinim postupcima, kada bude zavrena istraga o navodnoj
trgovini organima.
Iako e sedite novog suda biti u Holandiji, a tuioci i sudije e biti meun-
arodni, sud e raditi u skladu sa zakonima Kosova.

- 13 4 -
SLEDEE NEDELJE IZVETAJ
O TRGOVINI ORGANIMA NA
KOSOVU
21. JUL 2014.
Meunarodni specijalni tim zaduen za istragu

trgovine organima tokom sukoba devedesetih, u koju
su navodno bili umeani bivi pripadnici Oslobodilake
vojske Kosova, sledee nedelje e objaviti dugo
oekivani izvetaj.
Edona PECI
K
lint Vilijamson, glavni tuilac specijalnog istranog tima Euleksa,
koji je oformljen radi istrage sumnji o postojanju trgovine org-
anima, obeao je da e svoj trogodinji mandat zavriti objavl-
jivanjem izvetaja o nalazima sledee nedelje, saoptilo je u ponedeljak
kosovsko ministarstvo pravde.
Specijalni istrani tim osnovan je 2011. godine kako bi istraio navode o tr-
govini organima iz kontroverznog izvetaja Dika Martija, izvestioca Saveta
Evrope.
Izvetaj je doveo u vezu visoke pripadnike Oslobodilake vojske Kosova,

ukljuujui i aktuelnog premijera Haima Taija, sa organizovanim krim-
inalom i optuio ih za trgovinu organima srpskih zatvornika i drugih ljudi
tokom sukoba na Kosovu.
Vilijamson u ponedeljak nije izneo nikakve detalje o sastancima, koje je

imao sa kosovskim zvaninicima tokom posete Pritini.
Specijalni istrani tim je, meutim, naveo u saoptenju da je on svestan

rastuih spekulacija o nalazima tima, ali je podvukao da nikakve infor-
macije u vezi sa nalazima istrage nee biti putene do objavljivanja, kao i
da ne treba unapred zakljuivati o odreenim ishodima.
Nakon sastanka sa Vilijamsonom, kosovska predsednica Atifete Jahja-

ga rekla je da je odluna da e kosovski pristup pravdi biti inkluzivan i
da istraga koja je proizala iz izvetaja Saveta Evrope nije pokuaj da se

- 13 5 -
sudi naoj borbi za slobodu, ve nain da se istrae navodni pojedinani
zloini.
Kosovska skuptina je u aprilu odobrila osnivanje novog suda za ratne

zloine, koji e se baviti navodima kao to je trgovina organima, koju su
navodno organizovali bivi pripadnici OVK.
Jahjaga je rekla da e nove vlasti, kada Kosovo dobije novu vladu imple-
mentirati ratifikovani sporazum preuzimanjem obaveza da naine neo-
phodne zakonske i ustavne promene kako bi se prilagodili osnivanju novog
suda.
Novi tribunal e raditi prema zakonima Kosova, ali e tuioci i sudije biti
meunarodni.
Oekuje se da e imati prostorije i na Kosovu i izvan zemlje, ali se jo ne

zna kada e tano biti uspostavljen.

- 13 6 -
KOSOVO E FINANSIRATI
ODBRANU OPTUENIH ZA
RATNE ZLOINE
30. APRIL 2014.
Najava o uspostavljanju dravnog fonda za podrku

bivim pripadnicima Oslobodilake vojske Kosova
pred novim meunarodnim sudom za ratne zloine
pokrenula je raspravu na Kosovu.
Edona PECI, Arben SULEJMANI
N
ema sumnje da ovaj fond mora biti ustanovljen, rekao je
u sredu Adem Grabovci iz vladajue Demokratske partije
Kosova, nakon to je vlada prole nedelje odobrila predlog
zakona za pravnu i finansijsku pomo optuenima pred novim sudom.
Nain za osnivanje mora biti pronaen - bilo kroz parlament ili vladu,
rekao je Grabovci.
Tribunal e imati meunarodne sudije i trebalo bi da rasvetli ratne zloine

koje su navodno poinili pripadnici Oslobodilake vojske Kosova 1998. i
1999. godine. Veruje se, inae, da je Evropska unija izvrila pritisak na
Kosovo da podri osnivanje tribunala.
Kosovska Vlada je prole nedelje saoptila da e svaka osoba koja je op-

tuena za navodne zloine pred specijalnim sudom dobiti pravnu i fi-
nansijsku zatitu i novanu pomo za porodice.
Meutim, ima i onih koji osuuju takvu odluku.
Redep Seljimi iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje, koji se protivi

osnivanju novog suda, rekao je za BIRN da osnivanjem tog fonda vlada
pokuava da umanji tetu koja je zemlji nainjena osnivanjem novog tri-
bunala za ratne zloine.
Odluku o osnivanju novog tribunala prole nedelje su podrali poslanici u

parlamentu. Tribunal e raditi u skladu sa zakonima Kosova, ali e tuitelji
i sudije biti meunarodni.

- 13 7 -
Oekuje se da e sud imati prostorije na Kosovu i izvan njega, ali se jo ne
zna kada e tano biti osnovan.
Ne zna se ni da li e se novi tribunal baviti trgovinom organima u koju su

navodno bili umeani pripadnici OVK, ali se zna da e se baviti otmicama i
raseljavanjem oko 500 ljudi, uglavnom Srba, koji su nestali tokom sukoba
na Kosovu koji se zavrio u julu 1999. godine.
Istraga o navodima o trgovini organima iz izvetaja Saveta Evrope, koji je

2010. godine sainio Dik Marti, jo traje.
Kosovska vlada je od kraja sukoba 1999. godine odobrila nekoliko odluka o

finansijskoj pomou optuenima u Hakom tribunalu. Meutim, potroeno
je samo oko 16,500 evra na organizaciju doeka nekih od osloboenih.
BIRN-ovo istraivanje o javnim sredstvima potroenim na suenja za

ratne zloine u Hagupokazalo je da su dve zemlje bive Jugoslavije izd-
vojile najvie novca - Hrvatska, koja je na trojicu optuenih potroila vie
od 28 miliona evra, i Makedonija, koja je, kako se procenjuje, potroila 9.5
miliona na samo dvojicu ljudi.
Nora Ahmetaj, izvrna direktorka Centra za istraivanje, dokumentaci-

ju i objavljivanje, rekla je da Kosovo ne bi trebalo da prati primer drugih
zemalja u regionu koje su podravale hake optuenike.
Kosovo nema taj luksuz da troi svoj budet na osumnjiene za ratne

zloine. Oni koji su poinili zloine moraju da budu izvedeni pred lice
pravde. Bilo bi bolje dati novac predvien za njihove porodice rtvama
silovanja ili roacima nestalih, rekla je Ahmetaj za BIRN.
Meutim, nevladina organizacija iz Pritine, Savet za odbranu ljudskih

prava i sloboda, koja se protivi osnivanju tribunala, poruuje da svi op-
tueni imaju pravo da trae pravnu podrku od drave i da za to ne mogu
biti odbijeni.

- 13 8 -
KOSOVSKI PARLAMENT
ODOBRIO OSNIVANJE NOVOG
SUDA
23. APRIL 2014.
Nakon estoke rasprave, kosovski poslanici su glasali

za osnivanje novog specijalnog suda za istraivanje
trgovine organima i ratnih zloina, koje su navodno
poinili pripadnici Oslobodilake vojske Kosova.
Edona PECI
P
redlog za osnivanje novog tribunala usvojen je sa 89 glasova za i
22 protiv, iako je premijer Haim Tai to nazvao najveom ne-
pravdom i uvredom koja se moe naneti Kosovu i njegovom naro-
du.
Na rat je bio pravedan i u skladu sa meunarodnim pravilima rata, na-

glasio je Tai, koji je bio politiki lider Oslobodilake vojske Kosova tokom
sukoba sa srpskim snagama 1998. i 1999. godine.
On je, meutim, rekao da je Kosovu bio potreban novi sud kako bi sebe
oprali od optubi iz izvetaja Saveta Evrope, koji je 2010. sainio Dik
Marti. U izvetaju se tvrdi da su bivi komandanti OVK, a meu njima i
Tai, vodili kriminalno udruenje, ukljuujui ad hok mreu zatvora na
teritoriji Albanije, kao i da su gerilci uestvovali u trgovini organima.
Kosovo mora kao jedinstveno da prevazie ovaj izazov, rekao je Tai i

zatraio od poslanika da glasaju za usvajanje zakona.
Tokom rasprave, pojedini poslanici su snano odbacili navode o ratnim

zloinima i umeanosti OVK u trgovinu organima.
Fatmir Ljimaj, bivi komandant OVK koji je osloboen optubi za ratne

zloine pred Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju (MKSJ),
pitao je zato bi Kosovo trebalo da ima specijalni sud, kada je drugim zem-
ljama kao to je Bosna meunarodna zajednica dozvolila da vode sopst-
vene sluajeve.

- 13 9 -
MKSJ se bavio ratnim zloinima u bivoj Jugoslaviji. Sudio je u svim
sluajevima u kojima je mogao, a oni sluajevi kojima nije mogao da se
bavi prebaeni su lokalnim sudovima. Zato Kosovo mora da bude tretira-
no drugaije?, upitao je on.
Srpska poslanica Vesna Miki sa Jedinstvene srpske liste je, meutim, rek-
la da se nada da e novi sud osigurati da e svi zloinci koji su bili lanovi
OVK biti izvedeni pred lice pravde.
Moraju biti osueni za svaku srpsku rtvu, svaku silovanu Srpkinju, za

svaki izvaeni organ, svaku srpsku svetinju koja je zapaljena, svako pare
srpske zemlje koje nasilno oduzeto i za svakog proteranog Srbina, rekla
je ona.
Amerika ambasada u Pritini pozdravila je odluku poslanika da glasaju za

novi tribunal, navodei da su oni potvrdili svoju posveenost za osnivanje
suda u skladu sa zakonima Kosova, koji e se strogo fokusirati na pojed-
ince i pojedinane sluajeve.
Dananje glasanje utire put za proces koji e meunarodna zajednica vi-

deti kao kredibilan, i koji e pomoi da se zatvori ovo teko poglavlje u
istoriji Kosova, navodi se u saoptenju ambasade SAD.
Tribunal e raditi u skladu sa zakonima Kosova, ali e tuioci i sudije biti

meunarodni, objasnio je Tai u parlamentu.
Oekuje se da e sud imati prostorije na Kosovu i izvan njega, ali se jo ne

zna kada e tano biti osnovan.
Na dananjem glasanju, takoe, je odobreno produenje mandata Euleksa

do juna 2016. godine.

- 140 -
KOSOVO E OD EU TRAITI
OSNIVANJE NOVOG SUDA
14. APRIL 2014.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga kae da e od

Evropske unije zatraiti da osnuje specijalni sud
izvan Kosova koji bi se bavio ratnim zloinima, koji su
poinjeni devedesetih, poto je obezbedila saglasnost
svih partija.
Edona PECI
J
ahjaga je rekla da e od visoke predstavnice EU za spoljnu politiku
i bezbednost Ketrin Eton zatraiti da se osnuje Kosovski sud sa
seditem van zemlje, a koji bi se bavio optubama [protiv bivih pr-
ipadnika Oslobodilake vojske Kosova] iz izvetaja Saveta Evrope iz 2010.
godine.
Jahjaga je u saoptenju od petka navela: Formiranje specijalnog suda

odraz je posveenosti Kosova nezavisnom i nepristrasnom procesu koji e
se baviti ovim optubama na kredibilan nain.
Ovaj sud e se fokusirati na pojedince ili dela pojedinaca i nee suditi

kolektivnim naporima naeg naroda za osloboenje i nezavisnost, dodala
je ona.
Njena izjava je usledila nakon zajednikog sastanka sa liderima politikih

stranaka, za koje je rekla da su postigli dogovor o postignuima u oblasti
vladavine prava i o prebacivanju nadlenosti kosovskim institucijama.
Takoe smo razgovarali o vanosti produenja mandata Euleksa do

2016, rekla je Jahjaga govorei o Misiji EU za vladavinu prava iji mandat
istie u junu.
Iako su se sve vee partije na Kosovu sada sloile o uspostavljanju novog

tribunala za ratne zloine, neki opozicioni lideri i dalje tvrde da je ta od-
luka tetna.
Isa Mustafa, lider opozicione Demokratske lige Kosva, rekao je da osniv-

anje tribunala predstavlja veliki teret za Kosovo.

- 141 -
Ne smatramo da Kosovo zasluuje takav sud, rekao je on dodajui da
parlament mora da potvrdi osnivanje suda u narednim nedeljama.
Aljbin Kurti, lider pokreta Samoopredeljenje, opisao je stvaranje tribunala

kao korak unazad za Kosovo.
Povezivanje Kosova sa terminima kao to su zloini i zloini protiv

ovenosti otetie reputaciju Kosova u svetu, rekao je on.
Tribunal je kreiran kako bi rasvetlio ratne zloine koje su navodno poinili

pripadnici Oslobodilake vojske Kosova 1998. i 1999. godine.
Nejasno je da li e se novi tribunal baviti trgovinom organima, ali se zna

da e se baviti otmicama i raseljavanjem oko 500 ljudi, uglavnom Srba,
koji su nestali tokom sukoba na Kosovu koji se zavrio u julu 1999. godine.
Istraga o navodima o trgovini organima iz izvetaja Saveta Evrope izves-

tioca Dika Martija jo traje.
U izvetaju koji je objavljen 2010. godine navodi se da su bivi komandan-

ti Oslobodilake vojske Kosova (OVK), lanovi takozvane Drenike grupe,
ukljuujui i aktuelnog premijera Kosova Haima Taija i druge poslanike
iz redova Demokratske partije Kosova aipa Muju, Azema Silu i Davita
Halitija, vodili kriminalno udruenje, ukljuujui ad hok mreu zatvora na
teritoriji Albanije.
Haliti je rekao za BIRN da je spreman da se suoi sa pravdom.
Ukoliko me pozovu iz tribunala, naravno da u se odazvati, rekao je on.
Ukoliko tribunal bude stvoren u skladu sa evropskim procedurama, onda

e pomoi ljudima koji se pominju u izvetaju [Dika Martija], dodao je on.
Meutim, on je optube iz Martijevog izvetaja nazvao istim izmil-

jotinama i zatraio dodatno pojanjenje o tome kako e se tribunal baviti
tim optubama.
Kosovski parlament mora da odobri predloeno osnivanje tribunala i pro-

duenje mandata Euleksa, ali se jo ne zna kada e biti glasanje.
Predsednik parlamenta Jakup Krasnii rekao je u ponedeljak da je obav-

estio sve efove paralmentarnih grupa da kada dobiju odgovor od EU na
pismo koje je uputila Jahjaga oni moraju da budu spremni da glasaju o
tome.
Kada bude zavrena razmena pisama, poslaemo to odgovornim in-

stitucijama, rekao je za BIRN Jahjagin savetnik za medije Arber Vlahiju.

- 142 -
Meunarodna organizacija Hjuman ratjs vo podrala je osnivanje tri-
bunala i pozvala kosovski paralment da podri tu inicijatuvu ime e
pokazati da ozbiljno shvata vladavinu prava i da je posveen privoenju
poinilaca tekih zloina.
Direktorka Hjuman rajts voa za Evropsku uniju Lote Lajht u petak je

navela u saoptenju da osnivanje novog specijalnog suda jeste ansa za
Kosovo da se poinoci tekih zloina privedu pravdi.

- 143 -
HRV PODRAVA NOVI SUD ZA
RATNE ZLOINE
11. APRIL 2014.
Hjuman rajts vo smatra da bi kosovski parlament

trebalo da odobri osnivanje specijalnog suda, koji bi bio
u inostranstvu i koji bi se bavio ratnim i drugim tekim
zloinima iz rata na Kosovu.
Marija RISTI
D
irektorka Hjuman rajts voa za Evropsku uniju Lote Lajht u petak
je navela u saoptenju da osnivanje novog specijalnog suda jeste
ansa za Kosovo da se poinoci tekih zloina privedu pravdi.
Prema njenim reima, parlament bi trebalo da odobri produenje mandata

Misije EU za vladavinu prava, Euleksa, jer je potrebno nastaviti istragu i
procesuiranje osetljivih zloina na Kosovu.
Parlament bi trebalo da glasa za, ime e pokazati da ozbiljno shvata

vladavinu prava i da je posveen privoenju poinilaca tekih zloina,
dodala je ona.
BIRN je ranije ove nedelje objavio da je holandski ministar spoljnih poslova

Frans Timermans prole nedelje obavestio parlament o zahtevu za pomo,
koja e biti potrebna kada specijalni istrani tim EU za sluajeve trgovine
organa na Kosovu zavri istragu ratnih zloina i drugih navoda iz izvetaja
Saveta Evrope iz decembra 2010, koji je sainio Dik Marti.
Evropska unija i Sjedinjene Drave trenutno pregovaraju sa Kosovom o

mandatu suda, koji bi, kako su za BIRN rekli izvori u EU, bio integrisan u
pravni sistem Kosova, uz poseban status.
Meutim, sednice tribunala odravale bi se u inostranstvu, a sudije, tui-

oci i ostali kadar takoe bi bili iz inostranstva.
Ukoliko kosovski parlament odobri osnivanje suda, bie potrebno da se

usvoje novi zakoni, a mogue promeni i ustav da bi se omoguilo osnivanje
i funkcionisanje posebnog sudskog vea.

- 144 -
Prema Hjuman rajts vou, uprkos napretku, pravni sistem na Kosovu je i
dalje slab, zbog nedostatka bezbednosti za sudije, sudsko osoblje i tuioce.
Nedostatak adekvatnih mera za zatitu svedoka je od posebnog znaaja,

zbog ega potreba za formiranjem ovakvog suda u EU postaje kljuna, na-
vodi se u saoptenju.
Osnivanje ovog specijalnog suda izvan Kosova je kljuno za integritet i

kredibilitet samog procesa, rekla je Lajht.
Imajui u vidu podatke o zastraivanju svedoka i smrtnim sluajevima,

verovatno je da se svi koji imaju informacije ne oseaju bezbedno da sve-
doe na Kosovu, dodala je Lajht.
Hjuman rajts vo takoe se pozvao na pismo 17 sudija Euleksa, koje je

BIRN dobio, i u kome se navodi da bi meunarodni pravnici trebalo da za-
dre vodeu ulogu kada je re o suenjima za ratne zloine, organizovani
kriminal i sluajeve korupcije, umesto prenoenja ovlaenja na lokalne
sudije ovog leta, kao to je predloeno.
Kosovo je prelo dug put 15 godina nakon rata. Meutim, kada meun-
arodne sudije kau da pravni sistem nije spreman za osetljive sluajeve,
kosovski parlament treba da slua i da deluje u ime naroda Kosova, rekla
je ona.
ef Delegacije EU u Pritini Semjuel bogar u etvrtak je opisao specijalni

sud kao najbri nain da Kosovo prevazie navode iz Martijevog izvetaja.
Svestan sam da se mnogi plae za imid Kosova zbog takvog suda. Rekao
bih, meutim, da e razjanjavanje ovih optubi ukloniti tamni oblak koji
se nadvio nad Kosovom. To bi odbacilo argument koji nastavlja da hrani
predrasude o Kosovu, rekao je on.
Razumemo da je to teka odluka za Kosovo i za kosovski parlament.

Zahteva mnogo iskrenosti, hrabrosti i poverenja u vladavinu prava i
pravdu, zakljuio je on.

- 145 -
JAHJAGA PODRAVA NOVI
TRIBUNAL ZA RATNE
ZLOINE
04. APRIL 2014.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga. Foto: Beta
Predsednica Kosova rekla je da je voljna da sarauje

sa novim meunarodnim sudom koji bi se bavio ratnim
zloinima i navodnom trgovinom organima tokom
sukoba devedesetih.
Edona PECI
I
ako je nejasno gde e se nalaziti predloeni specijalni sud ili tribunal i
ta e biti njegov mandat, predsednica Kosova Atifete Jahjaga rekla je
da je spremna na saradnju sa meunarodnim institucijama na njego-
vom uspostavljanju.
Jahjaga je rekla da su kosovske institucije pokazale spremnost da sarau-

ju sa meunarodnim partnerima.

- 146 -
Ovaj proces je fokusiran na pojedince, a nije osuda kolektivnih napora
zemlje za osloboenjem, rekla je ona govorei o sudu koji bi trebalo da se
bavi uglavnom zloinima poinjenim tokom sukoba 1998. i 1999. godine
na Kosovu.
Meutim, nejasno je da li inicijativa moe da dobije punu politiku podr-

ku na Kosovu.
Jahjagina izjava usledila je nekoliko nedelja poto su lokalni mediji objavili

navodni nacrt statuta meunardnog tribunala za krivino gonjenje ljudi za
teke zloina poinjene od 1998. do 2000, koji su povezani sa izvetajem
Saveta Evrope o trgovini organima.
U nacrtu, koji je procurio u medije, a koga su pisali meunarodni strunja-

ci, kae se da e tribunal biti nezavisni ad hok meunarodni sud i da nee
biti deo kosovskog pravosua ili pravosudnog sistema.
Lokalni mediji su preneli da se oekuje da e u njegovoj nadlenosti, iz-

meu ostalog, biti genocid, zloini protiv ovenosti i ratni zloini.
Meutim, ni Pritina ni Evropska unija nisu potvrdile da je nacrt aut-

entian, niti su ponudili bilo kakve informacije o uspostavljanju tribunala.
Jahjagina izjava u kojoj se izraava spremnost na saradnju sa novim tribu-

nalom data je u telefonskom razgovoru sa Donatanom Murom, direkto-
rom Kancelarije za jugoistonu Evropu u Stejt departmentu.
Jahjaga je rekla Muru da je Kosovo pokazalo hrabrost i liderstvo u suoa-

vanju sa prolou dodajuu da e Kosovo nastaviti da ulae napore koji
podravaju vladavinu prava.
Klint Vilijamson, glavni tuilac specijalnog istranog tima Euleksa, koji se

bavi trgovinom organima, rekao je prolog meseca vlastima u Pritini da bi
trebalo da sarauju kako bi se utvrdila istina i da bi se ovo pitanje reilo
jednom za svaga.
Euleks sada jedini ima ovlaenja da se bavi sluajevima ratnih zloina na

Kosovu, a vlada u Pritini do sada je insistirala na tome da bilo koja nova
institucija mora biti locirana na Kosovu i raditi prema zakonima Kosova.
Govorei o mandatu Euleksa, koji istie na leto, premijer Kosova Haim

Tai rekao je u petak da e razmeniti pisma sa Briselom i da smatra da
Pritina treba da preuzme potpunu kontrolu nad pravosudnim sistemom
na Kosovu.

- 147 -
Ova pisma e jasno pokazati da Kosovo ima pun kapacitet da vodi pravo-
sudni sistem i da ima izvrnu vlast. Uloga misije EU bie vie konsultativna
i u svojstvu podrke, rekao je on.
Govorei o uspostavljanju novog tribunala, Tai je rekao da je Kosovo

spremno da odgovori svojim pravnim sistemom na bilo koju vrstu izazova
i uz punu meunarodnu podrku.

- 148 -
KOSOVO TREBA DA
SARAUJE U ISTRAZI
TRGOVINE ORGANIMA
11. MART 2014.
ef specijalnog istranog tima o trgovini organima na

Kosovu tokom sukoba devedesetih kae da je odluan
da otkrije istinu i da procesuira osumnjiene.
Edona PECI
K
lint Vilijamson, glavni tuilac specijalnog istranog tima Eulek-
sa, koji se bavi trgovinom organima. rekao je u utorak vlastima u
Pritini da bi trebalo da sarauju kako bi se utvrdila istina i da bi
se ovo pitanje reilo jednom za svaga.
Tokom sastanka sa kosovskim zvaninicima, Vilijamson je ponovio svoju

odlunost da sporovede potpunu i nezavisnu istragu koja otkriva itavu is-
tinu koja se nalazi iza ozbiljnih optubi iz izvetaja Saveta Evrope, navodi
se u saoptenju specijalnog istranog tima.
Izvetaj Saveta Evrope koji je u decembru 2010. godine podneo Dik Marti
doveo je u vezu visoke pripadnike Oslobodilake vojske Kosova, ukljuu-
jui i aktuelnog premijera Haima Taija, sa organizovanim kriminalom i
optuio ih za trgovinu organima tokom rata od 1998-1999.
Gospodin Vilijamson je naglasio da je mandat specijalnog istranog tima

da istrai i ukoliko za to ima osnova, procesuira pojedince koji su lino
odgovorni za zloine koji se navode u Martijevom izvetaju, navodi se u
saoptenju.
On je napomenuo da je svestan spekulacija o budunosti tima i istragama.

On je, meutim, podvukao da su istrani radovi u toku i da je prerano da se
prejudicira bilo kakav ishod, navodi se u saoptenju.
Optube o trgovini organima snano su odbaene.
Vilijamsonova poseta Kosovu usledila je nekoliko nedelja poto je u lokalne

medije dospeo statut meunardnog tribunala za krivino gonjenje zbog

- 149 -
tekih zloina poinjenih od 1998. do 2000, koji su povezani sa izveta-
jem Saveta Evrope o trgovini organima.
U nacrtu, koji je procurio u medije, a koga su pisali meunarodni strunja-

ci, kae se da e tribunal biti nezavisni ad hok meunarodni sud i da nee
biti deo kosovskog pravosua ili pravosudnog sistema.
Lokalni mediji su preneli da se oekuje da e u njegovoj nadlenosti, iz-

meu ostalog, biti genocid, zloini protiv ovenosti i ratni zloini.
Kosovski zvaninici do sada su odbijali da potvrde ili opovrgnu da postoji

plan za uspostavljanje takvog suda.
Nakon sastanka sa Vilijamsonom, kosovski ministar pravde Hajredin Kui

rekao je da bi svaki eventualni sluaj trebalo zadrati na teritoriji Re-
publike Kosovo u skladu sa zakonima Kosova i njegovim nadlenostima.
elimo da se potuje suverenitet nae zemlje, elimo da naa dostig-

nua u oblasti pravosua i saradnje sa Euleksom budu prepoznata. [Takoe
elimo] da ljudska prava svakog graanina budu potovana u skladu sa
meunarodnim standardima i da imid nae zemlje bude sauvan, rekao
je Kui.

- 150 -
KRAJ ISTRAGE O TRGOVINI
ORGANIMA 2014.
26. APRIL 2013.
Foto: Beta
EU je najavila da e se istraga povodom optubi da

je OVK trgovala organima zatvorenika tokom sukoba
krajem devedesetih okonati naredne godine.
Marija RISTI
P
remijer Srbije Ivica Dai je potvrdu da e se istraga zavriti 2014.
godine dobio tokom sastanka sa efom specijalnog istranog tima
Misije vladavine prava Evropske unije na Kosovu (Euleks).
Opredeljeni smo za nastavak saradnje i intenziviranje aktivnosti s ciljem

da se privedu pravdi svi koji su uestvovali u ovim monstruoznim zloin-
ima, rekao je Dai.
Specijalni istrani tim Euleksa zaduen je za istragu o optubama iznesen-

im 2010. godine u izvetaju tadanjeg specijalnog izvestioca Saveta Evrope
Dika Martija.

- 151 -
U izvetaju se bivi pripadnici Oslobodilake vojske Kosova (OVK), meu
njima i kosovski premijer Haim Tai, optuuju za trgovinu organima za-
tvorenika tokom sukoba 1999. godine sa srpskim snagama bezbednosti.
ef specijalnog tima, Euleksov tuilac Klint Vilijamson, nije davao izjave

posle sastanka sa Daiem, ali je vladina Kancelarija za saradnju s medi-
jima izdala saoptenje u kojem se kae da su ve sasluani brojni svedoci.
Do sada je sasluano vie od sto svedoka i oekujemo da e istraga biti

okonana sledee godine, reeno je u saoptenju.
Istraga o trgovini organima ponovo se nala u centru panje prole go-

dine, kada je Radio-televizija Srbije (RTS) emitovala intervju sa navodnim
bivim pripadnikom OVK koji je tvrdio da je 1999. godine vadio organe
srpskim zarobljenicima u albanskom gradu Kukeu.
Televizijski intervju kritikovali su meunarodna javnost i domai eksperti,

zato to je njegovo emitovanje moglo da ugrozi istragu EU o navodima o
trgovini organima.

- 152 -
SRBIJA POSREDNIK U SPORU
EU I RUSIJE OKO TRGOVINE
ORGANIMA
13. FEBRUAR 2013.
Rusija odbija da prosledi dokaze Euleksu u istrazi o

ilegalnoj trgovini organa na Kosovu.
Marija RISTI
M
oskva iz politikih razloga odbija da prosledi dokaze o ruskim
dravljanima iji su bubrezi verovatno ilegalno izvaeni i pro-
dati na klinici Medikus, saoptilo je u sredu srpski tuilavo
za ratne zloine.
Rusija je saveznik Srbije i, poput Beograda, ne priznaje nezavisnost Koso-

va.
Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu (Euleks) je u Pritini

podigla optunicu protiv sedam Albanaca, ukljuujui Luftija Derviija,
vlasnika klinike Medikus.
Radimo na reenju. Rusija je otvorena za to da nam prosledi dokaze i

da dozvoli samo srpskim tuiocima da ih koriste. Videemo kako emo to
reiti da bi i Euleks mogao da ih koristi, reeno je u srpskom tuilatvu
BIRN-u.
Sluaj Medikus je zasnovan na optubi da je grupa ljudi dovodila siro-

mane davaoce na kliniku na Kosovu, pod lanim obeanjem da e dobiti i
do 15.000 evra za svoje bubrege, namenjene bogatim primaocima.
Srpski tuilac veruje da je sluaj Medikus povezan sa navodnom trgo-

vinom ljudskim organima koju su vodili pripadnici Oslobodilake vojske
Kosova (OVK).
Prema optubama prvi put iznetim u knjizi Gospoa tuiteljka bive

hake tuiteljke Karle Del Ponte, OVK je 1999. godine na Kosovu otela vie
stotina rtava, od kojih je neke prebacila u selo Burel na severu Albanije,
gde su im vaeni organi.

- 153 -
Sline optube navedene su i u izvetaju izvestioca za ljudska prava Saveta
Evrope Dika Martija iz 2010, u kojem se tvrdi da su tokom sukoba 1999.
godine pripadnici OVK, meu njima i dananji kosovski premijer Haim
Tai, trgovali organima srpskih zatvorenika.
Sukob izmeu Euleksa i Rusije produbio se kada je glavni tuilac u sluaju

Medikus Donatan Ratel u intervjuu za francuski dnevnik Le Mond u
subotu izjavio da Moskva ometa najvaniju meunarodnu istragu u Evropi
o trgovini organima.
Prema Ratelovim reima, Rusija raspolae dokazima o najmanje tri rtve

koje su prodale svoje organe na Kosovu.
Rusija je prolog meseca optuila EU da ne sprovodi istragu povodom op-

tubi da su pripadnici OVK trgovali organima zarobljenika tokom sukoba
na Kosovu krajem devedesetih.

- 154 -
RUSIJA KRITIKUJE EU
ZBOG ISTRAGE O TRGOVINI
ORGANIMA
24. JANUAR 2013.
Moskva je optuila EU da ne sprovodi istragu povodom

optubi da su pripadnici OVK trgovali organima
zarobljenika tokom sukoba na Kosovu krajem
devedesetih.
Marija RISTI
N
ailazimo na nekonstruktivan stav Evropske unije, koja je
uzurpirala istragu i ova sada tapka u mestu, rekao je ruski
ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, dodavi da, po
njegovom miljenju, EU ak polako zatvara istragu.
Lavrov se u svojoj izjavi osvrnuo na Specijalni istrani tim Evropske unije

(EU), zaduen da istrai optube o trgovini organima sadrane u izvetaju
izvestioca za ljudska prava Saveta Evrope Dika Martija iz 2010. godine.
U izvetaju se bivi pripadnici Oslobodilake vojske Kosova (OVK), meu

njima i kosovski premijer Haim Tai, optuuju za trgovinu organima srp-
skih zatvorenika tokom sukoba 1999. godine.
Portparol Specijalnog istranog tima EU Jurij Las izjavio je da se istraga

ne zatvara.
Uveravam vas da se rad nastavlja. Napredujemo u pribavljanju relevant-

nih informacija, obezbeivanju saradnje sa raznim akterima na terenu i
sprovoenju naih operativnih aktivnosti, rekao je Las Tanjugu.
Operativni deo posla nije uvek vidljiv, jer se radi zatite istrage i svedoka
ne iznose informacije o istrazi koja je u toku, dodao je on.
Istraga o trgovini organima ponovo se nala u centru panje prole go-

dine, kada je Radio-televizija Srbije (RTS) emitovala intervju sa navodnim
bivim pripadnikom OVK koji je tvrdio da je 1999. godine vadio organe
srpskim zarobljenicima u albanskom gradu Kuke.

- 155 -
trgovini organima.
Kosovo i Albanija su odbacili optube za trgovinu organima, dok Srbija

insistira na tome da istragu vodi tim Ujedinjenih nacija (UN), u skladu sa
Rezolucijom 1244 o Kosovu iz 1999. godine.
Lavrov je kazao da Rusija podrava poziciju Beograda da u istragu treba

da se ukljue UN, umesto EU.

- 156 -
ISTRANI TIM EU ISPITAE
SVEDOKE U SRBIJI
19. OKTOBAR 2012.
Glavni tuilac Klint Vilijamson u susretu sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikoliem I Foto:
Beta
Specijalni tim EU zaduen za istragu o trgovini

organima koja se navodno dogodila na Kosovu i u
Albaniji tokom devedesetih, poee da ispituje svedoke
u Srbiji.
Marija RISTI
P
osle dvodnevne posete Srbiji efa tima Evropske unije (EU) za is-
tragu o trgovini organima, Klinta Vilijamsona, saopteno je da e
sledei korak biti traganje za informacijama o nestalima tokom su-
koba na Kosovu.
Nastaviemo istragu, koja e ukljuivati razgovore sa svedocima u Srbiji

koji imaju relevantne informacije u vezi sa nestankom osoba tokom i posle
konflikta na Kosovu, rekao je domaim medijima Juri Las, portparol tima.

- 157 -
Istraga o trgovini organa usledila je poto je u decembru 2010. godine ob-
javljen izvetaj Dika Martija, izvestioca za ljudska prava Saveta Evrope.
U izvetaju iz 2010. godine se bivi pripadnici Oslobodilake vojske Kosova

(OVK), meu njima i kosovski premijer Haim Tai, optuuju za trgovinu
organima srpskih zatvorenika tokom sukoba 1999. godine.
Vilijamson se susreo sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikoliem i

premijerom Ivicom Daiem, koji je izrazio podrku i obeao punu sarad-
nju Vlade Srbije sa istraiteljima, saoptio je tim EU posle odranih sas-
tanaka.
Rekavi da je istraga u toku, Vilijamson nije eleo vie da komentarie.
Prema saoptenju iz kabineta predsednika datom posle sastanka sa Vili-

jamsonom, istraga tima EU e obuhvatiti sve zloine poinjene tokom su-
koba na Kosovu, ba kao i navode o trgovini organima.
Vladimir Vukevi, srpski tuilac za ratne zloine, koji se takoe sreo sa

Vilijamsonom, izjavio je da je Tuilatvo Srbije kolegama iz EU predstavilo
nove dokaze u vezi sa trgovinom organima na Kosovu i u Albaniji.
Ovo je bio prvi susret Vilijamsona i Vukevia otkako je Radio-televizija

Srbije emitovala intervju sa navodnim bivim pripadnikom OVK koji je
tvrdio da je vadio organe srpskim zatvorenicima u albanskom selu Kuke.

trgovini organima.

- 158 -
KACIN KRITIKUJE ODLUKU
DA SE EMITUJE ISKAZ O
TRGOVINI ORGANIMA
28. SEPTEMBAR 2012.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin

kritikovao je srpsko Tuilatvo za ratne zloine zbog
televizijskog emitovanja iskaza biveg pripadnika OVK
koji je navodno uestvovao u vaenju organa srpskog
zatvorenika.
Danilo LUI
K
acin je kritikovao srpskog tuioca za ratne zloine Vladimira
Vukevia i njegovog zamenika Bruna Vekaria zbog odluke da se
pre dve nedelje intervju emituje na Radio-televiziji Srbije.
Nadam se da su Vladimir Vukevi i Bruno Vekari svesni posledica te

odluke po emocije onih koji tragaju za svojim najbliima koji su nestali, ali
i potencijalnih posledica po kredibilitet Srbije, rekao je Kacin.
U intervjuu je neimenovani svedok, bivi pripadnik Oslobodilake vojske

Kosova (OVK), rekao za RTS da je tokom sukoba na Kosovu devedesetih
izvadio zatvoreniku srce, sa namerom da ga proda na ilegalnom tritu
ljudskih organa.
Reagovao sam kako neko ne bi zakljuio da ne posveujemo tome nikakvu

panju. Mi se time veoma ozbiljno bavimo, dodao je Kacin.
Tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi oglasio se povodom Kacinove

izjave, rekavi da Tuilatvo potuje njegovo miljenje i shvata njegovu
kritiku kao dobronamernu, ali da su porodice rtava bile upoznate i dale
su saglasnost da se sa osetljivim informacijama izae u javnost, kao i sam
svedok.
Vukevi je dodao da je Tuilatvo vodilo rauna da nikako ne ugrozi

istragu te da u televizijskom emitovanju nije navoeno vreme, mesto i
druge pojedinosti zloina.

- 159 -
Pre toga je Nikola Lazi, strunjak za krivino pravo iz Beograda, izjavio da
je Tuilatvo za ratne zloine Srbije prekrilo zakon jer nije dozvoljeno da
u toku istrage zatieni svedok javno govori o dotinom sluaju.
Predsednik Tomislav Nikoli je u sredu rekao na zasedanju Generalne

skuptine Ujedinjenih nacija da Srbija zahteva istragu povodom navoda o
trgovini organima na Kosovu. Optube su iznesene u izvetaju Dika Mar-
tija, izvestioca Parlamentarne skuptine Saveta Evrope.
U izvetaju iz 2010. godine se bivi pripadnici OVK, meu njima i premijer

Kosova Haim Tai, optuuju za trgovinu organima srpskih zatvorenika
tokom sukoba na Kosovu 1999. godine.

- 160 -
ALBANIJA OTVARA VRATA
ISTRAZI NAVODA O TRGOVINI
ORGANIMA
03. MAJ 2012.
Vlada je u sredu odobrila predlog zakona koji

dozvoljava neprikosnoveni ulazak u zemlju timu
Euleksovih tuilaca koji istrauju navode da je OVK
uzimala organe srpskih ratnih zarobljenika.
Besar LIKMETA
G
ovorei na sastanku svog kabineta, premijer Sali Beria rekao je da
zakon koji e uskoro biti podnet Skuptini dozvoljava Euleksovom
specijalnom timu zaduenom za navode o trgovini ljudskim organ-
ima sva sredstva neophodna za sveobuhvatnu istragu na teritoriji Albanije.
Ovaj tim ima nae puno poverenje, a s ovim zakonom stvorili smo neo-
phodan pravni okvir da mu obezbedimo i nau punu podrku, izjavio je
Beria, dodavi da e Euleksov specijalni tuilac imati ovlaenje da pre-
trai ak i navodne lokacije masovnih grobnica.
Krajnje smo zainteresovani za to da se ovi navodi istrae sa apsolutnom

ozbiljnou, dodao je on.
Dik Marti, izvestilac za ljudska prava Saveta Evrope, u decembru 2010. go-
dine objavio je izvetaj koji bive pripadnike Oslobodilake vojske Kosova
(OVK), ukljuujui premijera Haima Taija, povezuje sa organizovanim
kriminalom i optuuje ih za trgovinu organima srpskih i drugih zatvoreni-
ka u Albaniji.
Kosovske i albanske vlasti negirale su optube i pristale da uestvuju u

meunarodnoj istrazi.
Predlog zakona, koji su zajedniki izradili Ministarstvo pravde Albanije i

Euleks, usledio je poto je u januaru Tiranu posetio Don Klint Vilijamson,
ameriki tuilac koji predvodi specijalni istrani tim zaduen za optube
iznesene u Martijevom izvetaju.

- 161 -
Ako bude usvojen, zakon e dati iroke nadlenosti Euleksovom timu da
poziva svedoke i istrauje lokacije na teritoriji Albanije, preko uzajamnih
zahteva za pravnu pomo.
Specijalni tim imae pravo da sasluava svedoke, eksperte i optuene u

Albaniji; izvri inspekciju objekata, zadri dokaze i dobije sve materijale
koje smatra vanim za istragu i procesuiranje, kae se u predlogu zakona.
Tim e u istrazi direktno saraivati sa dravnim tuiocem Albanije, dok

e, prema zakonu, nadlene vlasti imati mandat da uvaju poverljivost is-
trage.
U zakonu se napominje da domae vlasti nee moi da odbiju saradnju

sa specijalnim timom uz izgovor da su zloini koji se istrauju politike
prirode.
Svi lanovi Euleksovog specijalnog tima u Albaniji uivae diplomatski

imunitet, a imae na raspolaganju svoje objekte i vozila.
ak i svedoci ili osobe od vanosti za istragu koje Euleks pozove da prue

dokaze uivae imunitet od krivinog gonjenja tokom trajanja istrage.

- 162 -
SRBIJA SUMNJII LJIMAJA ZA
TRGOVINU ORGANIMA
02. APRIL 2012.
Srpsko tuilatvo saoptilo je u petak da se trenutno

sprovodi istraga protiv Fatmira Ljimaja i jo 28 bivih
pripadnika OVK zbog trgovine organima i drugih zloina
nad civilima na Kosovu.
Marija RISTI
P
rema tvrdnjama Tuilatva za ratne zloine Srbije, bivi koman-
dant Oslobodilake vojske Kosova (OVK) sumnjii se za deportaciju
nekoliko Srba i nealbanaca iz logora Lapunik u logore na severu
Albanije, gde se navodno vrilo ilegalno presaivanje organa.
Srpske vlasti izdale su 2009. godine meunarodnu poternicu za Ljimajem

i oekuju da e biti uhapen ako pokua da napusti Kosovo.
Srbija i Kosovo nemaju meusobni sporazum o izruenju, budui da Sr-

bija ne priznaje nezavisnost Kosova, a nema ni saradnje izmeu Srbije i
UNMIK-a i Euleksa kada je u pitanju izruenje osumnjienih kriminalaca.
Ljimaj je u izvetaju Dika Martija, izvestioca Saveta Evrope, u decembru

2010. godine identifikovan kao jedan od organizatora trgovine organima
na Kosovu.
Prema tom izvetaju, pripadnici OVK su 1999. i 2000. godine kidnapovali

Srbe i pripadnike drugih manjina na Kosovu, ubijali ih u severnoj Albaniji,
a zatim im vadili organe da bi ih prodavali na ilegalnom tritu.
Istragu u vezi sa trgovinom organa trenutno vodi Misija vladavine prava

EU na Kosovu (Euleks) i njen glavni tuilac Klint Vilijamson, koji je prole
nedelje posetio Beograd da bi razmenio dokaze sa Tuilatvom za ratne
zloine.
Bruno Vekari, zamenik tuioca za ratne zloine, u petak je izjavio da Sr-

bija poseduje solidne dokaze koji potvruju postojanje mree trgovine or-
ganima na Kosovu i da su sa Vilijamsonom razmatrali tehnike detalje
saradnje izmeu dvaju tuilatava.

- 16 3 -
Trenutno se u Okrunom sudu u Pritini vodi postupak protiv pet lica zbog
izvoenja 30 operacija sa ilegalno nabavljenim organima za presaivanje u
klinici Medikus u Pritini.
U postupku u sluaju Medikus, tuilac Donatan Ratel je 23. marta za-

traio da se Dik Marti pojavi kao svedok, tvrdei da on poseduje dokaze
koji bi mogli da rasvetle sluaj.
Pored zloina u logoru Lapunik, srpsko tuilatvo sumnjii Ljimaja za

ratne zloine na pet drugih lokacija na Kosovu, meu kojima je i logor
Kleka, na podruju Drenice.
U petak je Okruni sud u Pritini doneo odluku da se nastavi suenje Lji-

maju i trojici bivih pripadnika OVK, dok je est optuenih u sluaju Kle-
ka oslobodio svih optubi.
Ljimaju, poslaniku u Skuptini Kosova i potpredsedniku vladajue

Demokratske partije Kosova (DPK), ve je sueno za ratne zloine pred
Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju (MKSJ).
Haki tribunal ga je novembra 2005. oslobodio svih optubi u vezi sa na-

vodnim ueem u zloinima poinjenim u logoru Lapunik 1998. godine.

- 164 -
SRBIJA TRAI POJANJENJE
O UNITENJU DOKAZA
U SLUAJU TRGOVINE
ORGANIMA
14. FEBRUAR 2012.
Srpske vlasti zatraile su od Hakog tribunala da

razjasni tvrdnje o unitenju dokaza u vezi sa navodnom
trgovinom organima na Kosovu.
Marija RISTI
R
asim Ljaji, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hakim
tribunalom, uputio je pismo generalnom sekretaru Ujedinjenih
nacija Ban Ki Munu, glavnom tuiocu Tribunala Seru Bramercu
i predsedniku Meunarodnog suda pravde u Hagu Teodoru Meronu sa
zahtevom da se istrae okolnosti pod kojima se to dogodilo.
Mi smo i ranije bili upoznati da su ti dokazi uniteni 2005. godine, a sada

se krivica prebacuje sa jednih na druge u samom Tribunalu, i mi traimo
odgovor ta se zaista dogodilo i zato su ti dokazi uniteni, rekao je Ljaji
u ponedeljak novinskoj agenciji Tanjug.
Ljaji je pismo uputio prolog petka, ali, prema tvrdnjama njegovog kabi-
neta, jo nije dobio odgovor.
Kancelarija Tuilatva Tribunala u utorak nije bilo dostupna za komentar.
Biva haka tuiteljka Karla del Ponte izjavila je nedavno u intervjuu be-
ogradskom dnevnom listu Press da aktuelni tuilac zna ko je unitio do-
kaze i da je njena istraga povodom tog sluaja naila na mnoge prepreke.
NATO i UNMIK nisu nam dozvolili pristup vanim dokumentima na

Kosovu, dok nam Albanija nije dopustila ulazak na svoju teritoriju, rekla
je Del Ponteova.
Meutim, Bramerc je izjavio da nema informacija o unitavanju dokaza i

da samo Del Ponteova moe da rasvetli taj sluaj, budui da se on navodno
dogodio dok je ona bila glavna tuiteljka.

- 16 5 -
Sluaj trgovine organima na Kosovu trenutno istrauje Misija vladavine
prava Evropske unije (Euleks).
Izvetaj Saveta Evrope iz decembra 2010. izneo je optube da su 1999. i

2000. godine pripadnici Oslobodilake vojske Kosova (OVK) kidnapovali
graane srpske i drugih nacionalnosti, zarobili ih i pogubili u severnoj Al-
baniji, a zatim prodali njihove organe na crnom tritu.
Srbija je ponovo pokuala da pokrene istragu pod okriljem Ujedinjenih

nacija na sednici Saveta bezbednosti 8. februara, ali zemlje lanice nisu
postigle konsenzus.

- 166 -
POGLAVLJE
KLJUNI
DOKUMENTI
IZVETAJ PARLAMENTARNE SKUPTINE SAVETA
EVROPE NEOVENO POSTUPANJE SA LJUDIMA I
NEDOZVOLJENA TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA
NA KOSOVU (ENG)
http://www.balkaninsight.com/en/file/show/CoEReport_Dick_Marty.pdf
IZJAVA GLAVNOG TUIOCA SPECIJALNOG

ISTRANOG TIMA (SIT) (ENG)
http://www.balkaninsight.com/en/file/show/Statement_of_the_Chief_
Prosecutor_of_the_SITF_EN.pdf
ZAKON O SPECIJALIZOVANIM VEIMA I

SPECIJALIZOVANOM TUILATVU
http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/05-L-053%20s.pdf

- 16 8 -

Kosovo Specialist Chambers - Serbian

Transféré par

Informations du document

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Kosovo Specialist Chambers - Serbian

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

SPECIJALIZOVANA

Autor: Balkanska istraivaka mrea BIRN.

Formiranje Specijalizovanih vea izazvalo je proteste na Kosovu, gde se

U susret prvim optunicama, Balkanska istraivaka mrea BIRN je saku-

BIRN prati ovo pitanje od poetka ranih dvehiljaditih, nai novinari su

Nakon toga, BIRN je nastavio da izvetava o istrazi Saveta Evrope o navod-

Rezultat toga je preko 100 sakupljenih izvetaja u vezi sa ovom temom,

Uspostavljanje Specijalizovanih vea Kosova je praeno kontroverzom

IZVETAJI IZ BIRN ARHIVE 64

KLJUNI DOKUMENTI 167

Zgrada Specijalizovanih vea u Hagu. Foto: Evropol.

Specijalni sud Kosova, formiran da procesuira sluajeve

SP ECI JAL I ZOVANA VE A KOS OVA:

Pravilnik o postupku i dokazima Vea bio je pripremljen jo u martu.

Sud je utvrdio da ove odredbe ne odgovaraju Poglavlju II Ustava, koje se

Veima je trebao jo jedan i po mesec da urade korekcije kako bi se

Revidirani Pravilnik je konano usvojen u sredu, ime se tuilatvu otvara

Dejvid vendiman, glavni tuilac novog Specijalizovanog tuilatva. Foto: Specijalizovano

SLEDEI KORAK TUILATVA

Kada nakon sedam dana Pravilnik stupi na snagu, Specijalizovano tuilat-

SP ECI JAL I ZOVANA VE A KOS OVA:

Ipak, do sada je tuilac Dejvid vendiman uspeo da zadri imena u tajnosti.

U intervjuu koji je prolog novembra dao za BIRN, vendiman je naglasio

Ja ne idem za organizacijom, ne idem za etnikom grupom, ve traim

Takoe, ostaje da se vidi i da li e tuilac podii zapeaene ili javne op-

Prilikom hapenja, tuilac moe da rauna na policiju Euleksa, kosovsku

Kosovski zakon omoguava da Specijalizovano tuilatvo ima i vlastitu

Kada je re o pritvornim jedinicama, one e se nalaziti u Holandiji. Polici-

SP ECI JAL I ZOVANA VE A KOS OVA:

Mandat Specijalizovanih vea odnosi se na zloine koji su se dogodili od 1.

Krivino e se goniti zloini protiv ovenosti, odnosno ubistva, istre-

Klint Vilijamson, ef Specijalne radne grupe EU. Foto: SITF

ZLOINI KOJI E SE NAJVEROVATNIJE GONITI

Poslednji put je detaljno o navodnim krivinim delima pripadnika OVK

Vilijamson je 2014. godine izjavio da je prikupljeno dovoljno dokaza za

Prema Vilijamsonu, na Kosovu je sprovedeno etniko ienje velikog bro-

SP ECI JAL I ZOVANA VE A KOS OVA:

ZATO JE NOVI SUD BIO POTREBAN?

Tri meunarodne institucije su pre osnivanja ovog suda pokuale da pro-

Zloine koje su poinili pripadnici OVK u logorima u severnoj Albaniji prvi

Dopis koji je poslat UNMIK-u stigao je do Meunarodnog krivinog suda

MKSJ je sporo napredovao na sluaju, a tokom istrage navoda nailazio je

SP ECI JAL I ZOVANA VE A KOS OVA:

Nakon 2012. godine meunarodne snage, uglavnom SAD i EU, zagovarale

Smatrali su da je sud potreban jer kosovsko pravosue nije u mogunosti

Centar Pritine uoi izbora u junu. Foto: BETA/AP.

GLAVNI IZAZOVI SUDA

Sud e se suoiti s ozbiljnim izazovima u pogledu zatite svedoka, ali i u

Neuspeh meunarodnih sudova i misija da zatite svedoke i procesuiraju

Pitanje zastraivanja svedoka prvi je pokrenuo MKSJ, a zatim i UNMIK i

SP ECI JAL I ZOVANA VE A KOS OVA:

Zatita svedoka, prema obeanjima, bie glavni prioritet novog suda, za

Drugo kljuno pitanje su legitimitet i odnosi s javnou. Na Kosovu se novi

Novi sud je za veinu kosovskih Albanaca uvreda njihovoj pravednoj borbi

Oekuje se da e formiranje novog suda izazvati ozbiljna previranja na

Na izborima koji su se odrali na Kosovu poetkom ovog meseca, najvie

U atmosferi kao to je ova, tim za odnose s javnou e verovatno imati

Velika prostorna udaljenost Vea, koja se nalaze u Hagu, od zajednica u

Sudije Specijalizovanih vea Kosova. Foto: Specijalizovana vea.

SP ECI JAL I ZOVANA VE A KOS OVA:

Specijalizovana vea predstavljaju novu vrstu hibridne pravosudne in-

Specijalizovana vea e initi dve glavne institucije vea i sekretarija-

Sekretarijat e obuhvatati kancelariju odbrane, kancelariju koja e zas-

Kako je vie puta naglaeno, Specijalizovano tuilatvo e biti nezavisno.