Preokret u dr`awu Srba

O
bnovqena Patrijar{ija radila je nesmetano na ja~awu vere.
Na nekoliko strana podi`u se nove crkve. Tako je npr. bogati
Nikola Pepi} iz Kratova, obnoviteq manastira Lesnova,
1558. godine podigao u [ibinu crkvu Sv. \or|a. Godine 1559.
po~eto je gra|ewe crkve u Trono{i, a 1561. obnavqana je sama
Pe}ka crkva. U Gra~anici dozidao je patrijarh Makarije novu
pripratu. Iza toga di`u se crkve i manastiri i po drugim stranama.
Manastir Grabovac podignut je naro~itom milo{}u budimskog
vezira, {to manastirski letopis sa priznawem isti~e. Srbi u
Ugarskoj dobijaju deset eparhija, a u Bosni vi{e manastira. U
Mrk{inoj crkvi proradila je 1562. godine mala crkvena {tamparija,
a idu}e godine u Skadru druga. U Bosni, pi{e jedan na{ pisar
1564. godine, bio je turski namesnik Mustafa-Pa{a Sokolovi},
"srodnik blago~astivom i hristoqubivom patriarhu pe}skom kir
Makariju". Kod preseqenih Srba u Austriji bilo je, pod uticajem tih
vesti i pojava, nekoliko mawih i ve}ih pokreta da se vrate natrag u
Tursku. Naro~ito je bio va`an pokret uglednog [obata Popovi}a iz
1565. godine. On je osu|en na smrt i pogubqen u Qubqani {to je
pomogao Turcima da preotmu Krupu i {to je spremao seobu u
Tursku. Od 1577. godine Austrija je pomi{qala i radila da izvede
prave ekspedicije protiv Srba u Lici, koje su Turci tamo naseqavali,
jer su im smetali i kao protivnici i kao agitatori kod wenih Srba.
Pojedini grani~ni zapovednici izvodili su takve akcije i na svoju
ruku, a i sam hrvatski sabor je u vi{e navrata raspravqao o srpskoj
opasnosti u Lici i o suzbijawu wihovih ~etni~kih upada.
Pa ipak, Srbi nisu bili zadovoqni; naro~ito je bilo mnogo
nezadovoqnika me|u sve{tenstvom. Godine 1560. pisao je jedan
pisar u manastiru Sv. Trojice kod Pqevaqa o "tugama i tegotama
na hri{}ane", sa kojima se, veli, postupalo kao sa "skotom
nesmislenim". Naro~ito su ~esti spomeni o stradawima hri{}ana
povodom nove turske ofanzive protiv Austrije 1566. godine, kada
se istakao svojom juna~kom odbranom Sigeta biv{i hrvatski Ban
Nikola Zriwski. "O te{ko tada hri{}anskom rodu i svima zapadnim
stranama od bezakonih Agarjana", bele`io je jedan na{ pisar pod
Mojsiwem. Drugi jedan pisar, u op{irnom zapisu, opisuje tursku
silu i wihovu bezobzirnost prema hri{}anima. Isti~e "qutu skrb i

1
bezakono nasiqe i te{ke namete" i stradawa crkava. Sultan
Sulejman, kazuje jedan letopis, bio je "qut kao zver" i pravi drugi
Artakserks. Tih godina, pod pritiskom, izvr{eno je i dosta
preveravawa.Taj pohod Sulejmanov bio je posledwi. S wega se nije
ni vratio.
Jo{ dok je opsedao Siget, wega je, ve} starog i izmorenog,
sna{la smrt. Sokolovi}, koji je od 1562. godine bio carski zet,
dobiv{i za `enu k}er careva sina i prestolonaslednika Selima, i koji
je od 1565. godine zauzimao mesto velikog vezira, dr`ao je svu
vlast u svojim rukama.
(169)

Da bi u tu|oj zemqi sa~uvao vojsku od rasula i da bi pripravio

presto svom tastu, da ga dobije bez ikakvih potresa, on je, po
turskim saop{tewima, tajio pred vojskom sedam nedeqa wegovu
smrt. Tek kad je novi sultan Selim II do{ao u Beograd, Sokolovi}
je, obezbediv{i se potpuno na povratku, u Sremu saop{tio vojsci
smrt sultanovu. Od Mitrovice pretvorio se povratak vojske u
pogrebnu povorku. Okolina novog sultana poku{ala je da potisne
Mehmed-Pa{u, koji je imao mnogo protivnika, ali je on, ve{t i
energi~an, Uspeo da je izigra. Posle toga on je, kod svog tasta
alkoholi~ara, do~epao stvarno svu vlast.
Zanimqivo je da se i u {irokim narodnim redovima znalo za
strasti Selimove; jedan na{ zapis iz 1567. godine ka`e za w kratko,
ali dovoqno, da je bio "krvnik, bludnik i vinopija". A zabele`io ga je
te godine naro~ito po tome {to je po celoj dr`avi kupio danak u
krvi, da bi zanovio jani~are, ~ija je disciplina ve} po~ela
popu{tati. Na{i letopisi bele`e za w, 1567/68. godine, da je prodao
crkve i manastire "po celom svom carstvu". Nije ih, ka`e druga
bele{ka, hteo razarati, nego sa wima trgovati. Na manastire su
udareni toliki nameti da ih je jedva bilo mogu}e podneti. A ko nije
mogao da "iskupi" manastir, bio je oteran. Spomen o Selimu ostao
je u na{em narodu vrlo negativan, i pored Sokolovi}eve saradwe.
Svakako zato {to je vodio ratove protiv vi{e hri}anskih zemaqa i
{to je, za vreme tih ratova, i na{ elemenat bio izlo`en te{kim
progonima.
Evropska Turska delila se u to vreme u ~etiri velika
namesni{tva: Rumeliju, Bosnu, Banat i Budim. u Bosnu je bila
ra~unata i Slavonija, kao i osvojena Dalmacija; a sva Srbija,
severna i ju`na, u Rumeliju; samo je Zvorni~ki sanxak obuhvatio i
ne{to srbijanskog Podriwa. Oblasti ili ejaleti delili su se u sanxake.
Sulejman Veli~anstveni, zvan Al-Kanuni, "zakono{a", trudio se da
u tom prostranom Carstvu osigura trajan poredak i postigao je,
nesumwivo, vrlo lepih uspeha. Ali prostranstvo Carstva bilo je ve}
i za wegove vlade, kao i svuda na svetu, dovoqan preduslov da se
dobre namere zakonodavca mogu izigravati. Posle wegove smrti,

2
za Selimove vlade, po~iwe polagani proces razobru~avawa, koji }
e vremenom uzimati sve vi{e maha. Dvorske i haremske spletke
spre~avaju aktivnost i solidnost uprave, a suparni{tvo velikih
kvari vojsku, unosi korupciju i izaziva stalna trvewa. Ve} Sokolovi}
nije bio slobodan od izvesnih postupaka samovoqe, podmetawa i
spletkarewa; drugi posle wega u jo{ ve}oj meri iskori{}avaju ta
sredstva, nemaju}i wegovih sposobnosti. Sem toga, kao mnoge
druge sile, i Turska ovog vremena po~iwe patiti od oskudice
finansijskih sredstava, koja se nami~u te{kim pritiskom na narod i
na sve grane privrede.
Izvesnih te{ko}a zadade Selimu nova hri{}anska liga. Mladi
{panski kraq Filip II (od 1558.godine), vaspitan strogo katoli~ki,
zavr{io je dugi rat sa Francuzima i po~eo je borbe sa Turcima, da
bi suzbio wihov uticaj u Sredozemnom moru. Turci su, me|utim,
`eleli da na wemu osiguraju svoju prevlast. Iako su 1565. godine
bili odbijeni sa Malte, oni su nastavqali s osvajawem novih baza.
Poseli su gr~ka ostrva Hios i Naksos, a 1570. godine zatra`ili su od
Mle~ana Kipar. Mle~ani odbi{e taj zahtev i obrati{e se, u isti mah,
hri{}anskom svetu za pomo}.
(170)

Posredovawem pape Pija V sklopqena je 20. maja 1571. nova

Sveta liga, u koju, sem kurije, u|o{e Mleci, \enova, Malta i [panija.
Turci su za to vreme doplovili u Jadransko more i osvojili Ulciw, Bar
i Budvu, pa su u{li i u Boku Kotorsku. Izvesni odredi wihove flote
doprli su sve do Zadra. Na glas da je protiv wih krenula velika
hri{}anska flota Turci se povuko{e. Kod Lepanta, 7. oktobra 1571,
odneli su hri{}ani sjajnu pobedu. Ali nisu uspeli da je iskoriste. Me|
u saveznicima, po staroj praksi, nije bilo dovoqno poverewa, a ni
zimsko doba nije bilo povoqno za akcije na moru. No, bez toga, taj
poraz turske flote nije mogao imati te`ih posledica za Turke, ~ija
je snaga na kopnu ostala netaknuta i daleko
nadmo}nija.Zahvaquju}i papi i Filipu II, koji su imali razumevawa
za wegov polo`aj, Dubrovnik je i u ovom ratu ostao neutralan i
po{te|en, na veliko nezadovoqstvo Mle~ana koji su gledali da ga
se kako bilo do~epaju. To, pa neiskori{}avawe pobede i
nepoverewe prema [pancima opredelilo je Mle~ane da, u prole}e
1573, sklope separatni mir sa Turcima. Wihovim izlaskom rasturila
se i cela Liga.
Svi na{i zapisi toga vremena, svi bez razlike, bele`e te{ko
stawe hri{}ana i turska nasiqa. Toj nevoqi pridru`ila se jo{ i
glad."Od Soluna so vo`ahu te mewahu za `ito, merom koliko `ita
toliko soli." u 1574. godini, spomiwu se prvi put u ve}oj meri i
arnautski zulumi u Pe}i, \akovici, Prizrenu i Skadru. "Dve hiqade
hri{}ana okolo ovih varo{i iseko{e."" Razumqivo je, stoga, {to je
kod na{eg sveta, u vezi sa svim tim, po~elo ja~ati neraspolo`ewe

3
protiv Turaka, i {to su na{i qudi i u unutra{wosti Turske po~eli
poklawati pa`wu izvesnim tu|im agitacijama.
Austrija nije u~estvovala u Svetoj ligi; formalno je izme|u we i
Turske vladao mir. u stvari, na granicama je uvek bilo mawih i
ve}ih ~arkawa. Naro~ito su bile ~este borbe na granici Hrvatske i
Bosne za vreme Ferhat-Pa{e Sokolovi}a. To je bio borben i silan
~ovek, koji se istakao kao kli{ki sanxak-beg. Otuda je preme{ten
u Bosnu."Kad je ulazio u Travnik", pi{e Safet-beg Ba{agi}, "pred
wim se nosilo 700 barjaka. Pratilo ga je do tri stotine deli leventa u
odijelu vu~ine pod `eqeznim kalpacima." Godine 1575. on je
razbio austrijskog generala Auersperga i zarobio mu sina. Od
otkupnine za tog roba, koja je, po pri~awu, iznosila neverovatnu
sumu od 30.000 dukata, Ferhat je podigao sjajnu Xamiju Ferhadiju
u Bawoj Luci, koja i danas postoji. On je uop{te digao taj grad, koji
je, istina, postojao i ranije, ali kome je on dao novi zna~aj. Da bi
bio bli`i granici, Ferhat je tu preneo iz Travnika sedi{te Bosanskog
sanxaka (1580. godine) i znatno doprineo da se razvije bawalu~ki
Dowi {eher. Podigao je i grad na Vrbasu, da bi se lak{e branilo
novo naseqe, kome je poklonio punu pa`wu i svoja bogata
sredstva. Ferhat je znatno pro{irio bosansko podru~je na Krajini,
osvojiv{i ~itav niz gradova, kao Kladu{u, Bu`im, Cazin, Ostro`ac i
dr. Samo mu je i daqe prkosio tvrdi Biha}.Za tolike uspehe Ferhat
je postao prvi begler-beg bosanski, pa je potom 1588. godine bio
unapre|en i za budimskog pa{u. Tamo ga je 1590.godine mu~ki
ubio jedan rob. Nasilnom smr}u zavr{io je u istom gradu i wegov
prethodnik, Mustafa-Pa{a Sokolovi}, a iz potaje je ubijen, 1579.
godine, i najve}i Sokolovi}, nosilac turske politike za ~etvrt veka,
Mehmed-Pa{a, veliki vezir triju sultana, Sulejmana, Selima II i
Murata III.
(171)

Austrija je, prema turskom prodirawu, koje se sve vi{e

primicalo wenim starim granicama, spremala posebnu
organizaciju odbrane. Prvi pojas gradova, koje wena vojska be{e
posela da spre~ava Turke, Jajce, Knin, Skradin bio je davno pao;
Turci su pre{li i Krupu i Ostro`ac; wihove ~ete ugro`avale su ne
vi{e liniju Une, nego ceo sliv Kupe i Korane. Nadvojvoda Karlo,
kome je bila poverena odbrana ju`nih austrijskih oblasti, po~e
1579. godine zidati novi tvrdi grad Karlovac kao upori{te nove
Vojne granice. Taj ceo grani~ni pojas izradio je vrlo brzu
obave{tajnu slu`bu pomo}u qudi i signala; u wemu je podignuto
nekoliko karaula, vojni~kih ~ardaka i utvr|ewa; a na celom
podru~ju organizovana je stalna vojni~ka pripravnost. Uprava je
predata potpuno u vojni~ke ruke, koje su bile jedini gospodari na
tom terenu. Slu`beni jezik bio je nema~ki; s wim i dobar deo celog
vaspitawa. Uz stalne vojni~ke garnizone, slu`bu su vr{ili i

4
tamo{wi stanovnici, "grani~ari", "qudi sa Korduna", u ve}ini
doseqeni Srbi, koji su bili oslobo|eni od svih poreza, ali koji su za to
od 16-60 godine smatrani kao vojni obveznici. Ranije hrvatsko
stanovni{tvo sa doma}im plemstvom povla~ilo se ve}im delom
ispred Turaka na sever, ali se izvestan deo uklawao ne mogu}i da
izdr`i prevlast i re`im austrijske vojske i nema~kih oficira. Wihova
imena i zemqe posedali su srpski doseqenici.
Austriski car Rudolf bio je 1592. godine zakqu~io mir sa
Turcima na osam godina, veruju}i da }e se on odr`ati. Na Porti,
me|utim, raspolo`ewe je bilo skroz ratoborno. Htelo se da se
ratom zaposli vojska, naro~ito jani~ari, koji su sve vi{e uzimali
maha i postajali nedisciplinovani, i da se jednim velikim uspehom
digne ponovo ugled sultana. Iz Carigrada je bio dan mig
bosanskom pa{i, ratobornom potur~ewaku iz Hercegovine,
Hasanpa{i Predojevi}u, da nesmetano nastavqa prodirawe prema
Hrvatskoj. Wemu je po{lo za rukom da u leto 1592. osvoji Biha} i
da zada jo{ nekoliko udaraca hri{}anima na toj strani. Ali, kad je
idu}e godine ponovio ofanzivu, pretrpeo je kod Siska strahovit
poraz. Sam je zaglavio u reci Kupi, a sa wim je propao veliki broj
odli~nih junaka. Taj poraz uzela je Turska kao povod da Austriji i
formalno objavi rat. Za glavnog zapovednika turske vojske bi
postavqen veliki vezir Sinan-Pa{a, ~ovek koji je najvi{e gurao u
taj rat i bio vrlo bezobziran.
Na papsku stolicu be{e, po~etkom 1592. godine, do{ao
Kliment VIII, ~ovek koji je `ivo `eleo da do|e do bli`e saradwe me|
u hri{}anskim dr`avama i da se obnovi zna~aj Rimske crkve, koji
be{e znatno potkopala Luterova reformna akcija i verske borbe s
wom u vezi.Wegova nastojawa da do|e do novog hri{}anskog
saveza imala su samo polovan uspeh. Francuska i Mleci ne
htedo{e da se pridru`e Austriji, i u savez u|o{e samo papska
kurija, [panija i Austrija. Papi i krugovima oko wega ~inilo se, s
razlogom, da to nije dovoqno i da savez treba pro{iriti. Po{to je
zapad bio pocepan, moglo se pomi{qati samo na isto~ne narode,
erdeqske Ma|are, Rumune, Poqake i Ruse. Prvi put te`ila je sad
sama papska kurija da uvede Rusiju u re{avawe evropskih pitawa.
Na papsku kuriju delovala su u tom pravcu katoli~ka lica sa na{ih
strana, koja su mogla i videti i ~udi kako se {iri postepeno ruski
uticaj me|u balkanske hri{}anske dr`ave.
(172)

Rusi su imali svoje qude u Carigradu i Svetoj Gori, koji su me|

u sve{tenstvom razvijali interes za Rusiju. Mnogi na{i kalu|eri XVI
veka iz Svete Gore i unutra{wosti i{li su u Rusiju da tra`e pomo} i
vra}ali su se otud sa prilozima u novcu i stvarima i sa pri~ama o
prostranoj pravoslavnoj Carevini. Hvarski biskup Petar ^edolini, u
posebnoj predstavci, po~etkom 1593. godine, predlagao je

5
papskoj kuriji da se po{aqe poseban izaslanik na ruski dvor, koji bi
krenuo Ruse i Poqake u borbu protiv Turaka. Rusi, kao pravoslavni,
imaju pod Turcima dosta jednovernika, "na ~iji se ustanak ima
ra~unati kao na jednu od osnovnih pogodaba za uspeh". U istom
smislu je izve{tavao i opat Aleksandar Komulovi}, koji je obi{ao
sav Balkan i znao stvari neposredno. U tom smislu su se obratile
papi 1. juna 1593. i albanske stare{ine, svakako pod uticajem
sli~nih agitatora.
Turci su ve} s jeseni 1593. godine po~eli neprijateqstva u
zapadnoj Ugarskoj i tim jo{ vi{e potakli papinu aktivnost za
stvarawe lige. Po~etkom 1594. godine, Komulovi} je krenuo na
istok, nose}i papin poziv caru Feodoru. Papini i austrijski izaslanici
radili su, me|utim, i na drugim stranama. Wihovo delovawe u
Erdequ, kod kneza @igmund Batorija, i kod susednih Srba, izazva
prvi ustanak me|u Srbima u Banatu. U martu 1594. godine
ustanici i hajduci napado{e i popali{e Vr{ac, mo`da jo{ ne kao
izraz dobro pripravqene akcije nego iz hajdu~ke nazlobrzosti i pod
utiskom vesti da je izbio tursko-austrijski rat ve}ih razmera. Me|
utim, ima znakova kao da je lugo{ki ban, \or|e Palati}, Batorijev
~ovek, poticao Srbe i Vlahe toga kraja da se u {to ve}em broju
dignu na Turke. Bi}e da je bilo sli~nih pokreta i u unutra{wosti.
Me|u Arnautima katolicima, a i me|u susednim srpskim
plemenima, bilo je i agitacije i vrewa ve} tada.
Nije jo{ sasvim utvr|eno {ta je neposredno potaklo Sinan-
Pa{u, glavnog zapovednika turske vojske, da toga prole}a 1594.
godine uzme mo{ti sv. Save iz Mile{eva i da ih spali na Vra~aru
27. aprila 1594. godine. On nije mogao biti nijednog ~asa u sumwi
da }e takav postupak duboko ozlojediti Srbe. [ta je hteo s tim? Da
kazni Srbe za taj lokalan ustanak u Banatu, ili da ih unapred
zapla{i? Nama se ~ini da su motivi morali biti dubqi. Takav motiv
prema mrtvima nije bio u obi~ajima Turaka; telesa kraqeva
Milutina i De~anskog i telo kneza Lazara i drugih srpskih svetiteqa
ostala su po{te|ena sve do na{ih vremena. O~evidno je, dakle, da
se htelo tim svetogr|em sv. Save pogoditi samu crkvu i wene
predstavnike, koji su u Savi gledali duhovnog rodona~elnika. A to
se dogodilo zato {to turske vrhovne vlasti sa Sinanom na ~elu
nisu bile zadovoqne dr`awem srpskih crkvenih lica, wenim
vezama i radom u narodu, i {to su spaqivawem Savina tela htele, i
simboli~no i stvarno, da spale srpsku slobodarsku misao, koja se
po~ela sve ja~e ose}ati.
Posle ovoga bilo je jasno da }e ustanak u srpskim zemqama
zahvatiti {iri obim. U samom Banatu on se razbuktao
neo~ekivano. Ustanici zauze{e Be~kerek, Lipovo, Titel i nekoliko
drugih mesta. Ustani~ki duhovni vo|a postao je vladika Teodor
Tivodorovi}. Turci su pretrpeli velike gubitke, ali su na kraju, ipak,
prevladali, zahvaquju}i premo}i i svojoj boqoj organizaciji.

6
Erdeqski knez @igmund Batori, koji se dugo lomio da se kona~no
opredeli, nije ih prihvatio u odlu~ni ~as i u punoj meri, iako su mu
Srbi nudili despotsko dostojanstvo i budu}u srpsku krunu. Posle
poraza dobar deo Srba povukao se u Erdeq i tamo se naselio.
(173)

Za vladiku Todora kazuju da je potom osnovao u Sibiwu

Srpsku episkopiju; a jedan srpski natpis bele`i da je temi{varski
pa{a vr{a~kog vladiku "odro na meh".
U leto 1594. godine po~ela je velika turska ofanziva u Ma|
arskoj. Sinan-Pa{a osvojio je va`ni \ur, izme|u Budima i Be~a, i
upiwao se, potom, uzalud da uzme i Komoran. U jesen povukao se
na zimovnik u ju`nu Ugarsku sa namerom da idu}eg prole}a udari
na Be~. Ali mu je veliki ustanak u Vla{koj i Moldaviji pokvario
namere. Na Porti postado{e veoma nezadovoqni takvim ishodom
rata i svrgo{e Sinana u februaru 1595. U jesen te godine poveo je
vojsku sam novi sultan Muhamed III da slomije Austriju i wene
saveznike, erdeqskog i vla{kog kneza, ali ni on nije imao mnogo
sre}e. Rat se produ`io i izazivao na sve strane nove pregovore,
nove veze i nove akcije.
Papska kurija `ivo je radila na tome da izazove ustanak kod
hri{}ana na Balkanu, a u prvom redu kod Srba i Arnauta. Wih su
smatrali kao najborbenije i kao naj`eqnije da se otresu turske
vlasti. Ovog puta glavno sredi{te papine akcije postao je
Dubrovnik, kroz koji je prolazilo nekoliko wenih agenata i radnika i
nekoliko problemati~nih avanturista. Republika se, naravno,
pravila da ne vidi stvari i ~uvala je do kraja svoju vazalsku
lojalnost. Pesnik Frawo Lukarevi} Burina postao je {panski
poverenik u Turskoj, a Antun Sasin, koji je u svojim Razbojima od
Turaka opevao ovo ratovawe, sav je bio na strani hri{}ana. Jedan
od aktivnih agitatora be{e fra Dominik Andrija{evi}, ~lan
hercegova~kih Andrija{evi}a iz Popova. On je ve} odavno hvatao
veze sa qudima iz Hercegovine i ugovarao ustanak. U tom su ga,
po papinoj `eqi, pomagala mnoga ugledna crkvena lica, koja su i
ina~e u~estvovala u pokretu. Sam kor~ulanski biskup dolazio je u
Budvu da radi na ustanku. Jedine smetwe na koje su nailazili
poticale su od Mle~ana, koji su bili quti protivnici cele ove akcije i
koji su zazirali od toga da se [panci ne utvrde na isto~noj obali
Jadrana.
Me|u na{im qudima, naro~ito posle spaqivawa mo{tiju sv.
Save, pokret je nai{ao na velik odziv. Orahovi~ki episkop Vasilije
napustio je 1596. godine eparhiju i celo imawe i pre{ao je u
Hrvatsku.Ohridski arhiepiskop Atanasije radio je me|u Albancima,
a crnogorski episkop Heruvim u svojoj sredini. Sredi{te akcije za
Hercegovinu postao je od 1596. godine Trebiwski manastir, u
kome je sedeo mitropolit Visarion. Oni su se svi, sem Atanasija,

7
izja{wavali za Austriju, na koju je pao glavni teret rata, i ~iji bi
uspeh imao da donese wihovo oslobo|ewe. Kao glavni radnici u
narodu za Austriju bili su uskoci, koji su se razmileli na celom
podru~ju od Sewa do Dubrovnika. Oni su jednim smelim
prepadom 8. aprila 1596. godine bili ~ak preoteli tvrdi Klis, ali nisu
mogli i da ga odr`e. U Austriji se pomi{qalo jedno vreme da se
krene i akcija u Bosni, gde je malte{ki vitez Dalmatinac Frawo
Brtu~evi} radio u wenu korist. Ali be~ka vlada za takav podvig
nije imala snage; ona je sa velikim naporom jedva uspevala da,
kako-Tako, odoleva Turcima u Ugarskoj.
Krajem 1596. godine po~eli su, posle albanskih Kimariota, da
se bune i na{i qudi. Prvi ustanak izbio je me|u Bjelopavli}ima, a
posle se pro{irio na Drobwake; Nik{i}e, Pivqane i Ga~ane. Na
~elu ustanka nalazio se nik{i}ki vojvoda Grdan. Dva srpska kalu|
era upu}ena u Rim 1597. godine izlagala su na papskoj kuriji
srpsku pro{lost,
(174)

sve od Nemawe, nagla{avaju}i kako "na{a zemqa velmi

pla~e", {to nema vi{e qudi od wegova roda. Oni su tra`ili od pape
da uputi na Novi vojsku, koju bi pomagao vojvoda Grdan sa suha.
Otuda, oni bi po{li na Onogo{t, gde bi se skupili glavari od sve
Crne Gore, Duka|ina i ostalih zemaqa. Za slu~aj akcije moglo bi se
ra~unati na 100.000 dobrih boraca. Otkad su Turci odneli sv. Savu
"wima bog ne pomaga, ubijaju ih krstijani sa svake strane". Na
kalu|ere napadaju govore}i im: "Vi se bogu molite na na{e zlo."
Papa neka po{qe jednog ~oveka kao gospodara Srbima, koji }e
biti dobar hri{}anin. Ta poruka pokazuje raspolo`ewa koja su u taj
mah vladala me|u izvesnim srpskim duhovnim i svetovnim vo|
ama. Ovoj akciji pridru`io se ~ak i pe}ki patrijarh Jovan, samo je
wegov stav, razume se, bio sa vi{e rezerve.Ohridski arhiepiskop A
tanasije nalazio se u ovo vreme u Rimu, po{to je wegov pokret
zavr{io sa malo uspeha. Ali ni srpski nije bio boqe sre}e.
Pobuwena hercegova~ka plemena, Drobwaci, Nik{i}i i Pivqani,
po~ela su 1597. godine borbu, ali su kod Gacka bila
potu~ena.Razbio ih je crnogorski sanxak Dervi{beg.
Na{i qudi bili su nesavesno uvu~eni u ovu stvar. Izazivani su
pre nego {to je ma kakva stvarna akcija bila u izgledu. Austrija, u
~ije se ime mnogo obe}avalo, nije bila u mogu}nosti da pokret
ponese ni do Budima, a kamoli do Bosne ili Srbije; papska kurija
nije uop{te dolazila vojni~ki u obzir., a [panija je imala svojih
briga. Razne avanturiste i dobronamerne, ali nedorasle
diplomatske {eprtqe obave{tavale su neta~no i obojeno obadve
strane. Jednima su obe}avali vi{e nego {to se moglo ispuniti, a
drugima su predstavqali prilike zrelijim nego {to su bile. Proturalo
se mnogo la`nih izve{taja; bilo je "petqawa" na vi{e strana. Iako

8
je quto stradao, na{ svet, ipak, nije bio izgubio svu veru; u svojoj
naivnoj ~estitosti mislio je da su poruke i obe}awa mogli biti ipak
stvarniji nego {to su ispadali u stvarnosti. Jedina pouka posle
svega bila je samo ta da su postali vi{e obazrivi. Turci, zauzeti u
Ugarskoj, Hrvatskoj i na Primorju, bili su voqni da unekoliko
popuste, bar za taj momenat. U na{im oblastima nije ovom
prilikom nastradao nijedan od istaknutijih vo|a;jedino je u Velesu
1598. godine bio pose~en arhiepiskop Valom.
Rat izme|u [panije i Francuske oslabio je, u velikoj meri, veru
u hri{}ansku pobedu ve}eg stila. Na papskoj kuriji, gde nisu bili
zadovoqni zbog {panskih pretenzija u Italiji, jewavala je isto tako
stara revnost. Uvi|aju}i da ne mogu odr`ati ono {to je obe}avano
u wihovo ime, odgovorni ~inioci u Rimu izbegavali su da se
sastaju sa na{im qudima, koji su im tra`ili obja{wewa ili pomo}i, a
na pismene poruke davali su odgovore pune samo lepih re~i. I to
ne samo prema obi~nim licima nego i prema srpskim
prvosve{tenicima.
Banatski Srbi pridru`ili su se, u velikom broju, @igmundu
Batoriju, koji je od 1595. godine po~eo sa Rumunima zajedno
borbu protiv Turaka. On je i ranije pomagao Srbe, ali nedovoqno.
Sad im je dao slobodu da se naseqavaju po erdeqskom zemqi{tu
(1596. godine do{lo je u wegovu dr`avu na 10.000 srpskih du{a),
nagra|ivao je wihove vo|e i izlazio im i ina~e u susret. Me|u
srpskim ~etovo|ama toga vremena isti~e se naro~ito neki Deli
Marko, koji je, haraju}i, prelazio Dunav i dopirao duboko u
unutra{wosti Turske, ~ak do doline Marice, dok na jednom takvom
pohodu nije bio zarobqen.
(175)

Oslobodiv{i se nekako iz ropstva, pre{ao je u slu`bu vla{kog

vojvode Mihaila koji je, posle odstupawa Batorijeva s erdeqskog
prestola, bio glavna li~nost na toj strani. Tim se mnogo zamerio,
sa Srbima zajedno, ugarskim erdeqskim stale`ima, protiv kojih je
Mihailo bio uperio svoju akciju.Posle Mihailove pogibije (1601.
godine) Srbi su se pokorili austrijskim vlastima, koje su zauzele
Erdeq. Zajedno sa Rumunima, oni su pod vo|stvom Deli Marka
1603. godine potpuno suzbili Mojsija Sekeqa, koji se pomo}u
Turaka bio proglasio za kneza. Austrijski re`im u Erdequ bio je
veoma surov i te`ak i nije ~udo {to je sa wim zajedno pala velika
mr`wa i na Srbe, kao na wegove pomaga~e. Utoliko vi{e {to Srbi
u Erdequ nisu bili elemenat reda i {to su, sa hajducima, u ina~e
zamu}enoj zemqi, napravili dosta zla. Tada se, me|u srpskim
~etnicima, spomiwe i Baba Novak, ~ija }e se li~nost, u narodnoj
pesmi i predawu, stopiti sa Starinom Novakom. Kada se Stevan
Bo~kaj 1604. godine proglasio za erdeqskog kneza imao je Srbe
kao glavne protivnike. Iz osvete, Srbi su idu}e godine predali

9
Turcima grad Lipovu. Da bi ih smirio, Bo~kaji im je uputio vrlo
laskav poziv obe}avaju}i im ravnopravnost, ali s tim nije imao
nikakva ve}eg uspeha, sem {to mu je lipovska srpska posada opet
povratila grad.
U ju`nim oblastima duhovi, isto tako, nisu mogli lako da se
sti{aju. Albanska plemena, a posebno Duka|inci, nisu ostavqali
oru`ja. Sukobi sa Turcima ponavqali su se neprestano, a 1603.
godine izbio je ponovo pravi ustanak. Patrijarh Jovan, {aqu}i 1602.
godine neke rukopise na ostavu u Hilandar, sa bolom je pisao kako
u ta vremena, "hri{}anin nigde ne be{e miran", pa ni on sam.
Mnogo zapisa tih vremena pomiwe stradawa i "umawewe"
hri{}ana i ru{ewe i o{te}ewe i opustelost crkava. " Tada otac
~edo za hleb prodava{e, i sin oca, i kum kuma, i brat brata. Ole
beda! Tada be{e rob po pet gro{a, a vo po 15 dukata, kilo `ita pet
gro{a, pinta vina po dukat." "Mnogi se danci sticahu na hri{}ane",
jadikuje drugi, "po ~etiri i po pet." Tre}i kazuje da se cena kowu
pela do 300 dukata, da je ovan cewen po pet, a tovar `ita po {est
dukata. "Tada se umno`ila svaka nepravda me|u qudima i
be{~a{}e roditeqima od wihove dece. I usahnu svaka qubav
blaga kod qudi." Jedan je pisar prosto naricao od nevoqe op{te i
gladi, koja je tamanila qude: "Oh beda, oh tuga, oh skrbi te godine
od proklete dece agarenske na hri{}anski rod. Oh, oh, oh!"
U Bosni se za to vreme bio odmetnuo Xelali Hasanpa{a, zvani
"pisar" ili "skrivan", zadaju}i dosta brige turskim vlastima. Uzeo je
bio, u odsustvu beglerpa{e, svu vlast u svoje ruke. Godine 1603.
Austrijanci su poku{ali izvesne pregovore sa wim, a koliko su bili
slabi vidi se najboqe po tome {to nisu mogli da ovu pometwu u
Bosni iskoriste i da se do~epaju bar jednog dela te zemqe. ^ak ni
onda kada su se izme|u Bosanaca i sultanove vojske, s jedne, i
Hasanovih ~eta, s druge strane, vodile ogor~ene borbe. Pora`eni
Hasan bio se povukao u prole}e 1604. godine iz Bawa Luke prema
Sarajevu, ali se ni tu nije mogao odr`ati. Iz Graca su uzalud slate
poruke karlova~kom generalu da mu prisko~i u pomo}. Sme{no
izgledaju, posle toga, sve kombinacije i planovi, saslu{avani i ra|
eni u austrijskim dvorskim kancelarijama i upu}ivani u Rim i na
druge strane kako bi carska vojska na {to lak{i na~in mogla da
zavlada Bosnom. U celom radu bilo je dosta i podvaqivawa.
(176)

Za fra Dominika Andrija{evi}a, jednog od glavnih agitatora,

pronosilo se, npr., da su kod wega, prilikom jedne premeta~ine,
na|eni la`ni pe~ati, koje je udarao u ime nekih lica iz Bosne.
To sve nije opametilo qude. Austrijski dvor nastavqao je
stalno pregovore i obe}avawa, a od 1606. godine poja~ali su
ne{to svoju aktivnost i [panci. Od srpske strane javqali su se u
Gracu i Pragu, na dvoru nadvojvode Ferdinanda i careva zamenika

10
nadvojvode Matije, uz sumwivog Andrija{evi}a pe}ki kalu|er
Damjan Qubibrati}, koji je ve} 1597. godine imao misiju u Rimu, i
druga ina~e malo poznata lica, od kojih se Nikola Dra{kovi}
izdavao za plemi}a bosanskog i bio u vezama sa frawevcima.
Mo`da }e imati pravo Jovan Tomi}, koji je mislio da ta stalna
austrijska pregovarawa i obe}avawa nisu ~iwena bez izvesnog
plana. Wima se, misli on, "i{lo na to da se izazove pokret, koji }e
zadr`ati Turke, da svu silu svoju ne odvla~e u Ugarsku".
Obe}avalo se jo{ i u toku 1606. godine, iako je izmorena i svima
nevoqama izmu~ena zemqa jedva ~ekala mir, o kome su sa
Turcima vo|eni potajni pregovori i koji je sklopqen 1/11. novembra
1606. na u{}u @itve u Dunav.
Za ovo vreme i Mle~ani su izvr{ili jedan napad protiv
Dubrovnika. Krajem januara 1603. poseli su oni dubrova~ko
ostrvo Lastovo, da bi tobo`e spre~ili usko~ke gusarske napadaje.
Dubrov~ani se u nevoqi obrati{e papi i hri{}anskim vladarima, ali
im je glavna pomo} do{la od Porte, koja se zauzela za Republiku
sv. Vlaha kao za svog vazala. Posle izvesnog zatezawa Mle~ani su
bili prisiqeni da 1606.godine vrate oteti otok i da obuzdaju svoje
prohteve.
Kad su prestale neposredne veze s Austrijancima, na{i su se
qudi, upu}ivani sa raznih strana, stali obra}ati {panskom dvoru.
Kao sredozemna sila, protivnica Mletaka, [panija je u to vreme
te`ila da dobije koje upori{te na isto~noj obali Jadranskog mora i
nalazila je za tu te`wu izvesne podr{ke i na papskoj kuriji. Ona je
stoga prihvatila ponude izvesnih qudi iz Albanije, koji su je pozivali
da im pomogne u ustanku protiv Turaka. Tim qudima pridru`ili su
se Andrija{evi} i Qubibrati}. Na {panskom dvoru oni su bili
primqeni lepo, jer su se predstavqali kao narodni opunomo}nici,
sa kojima je ve} ranije ozbiqno pregovarao i austrijski dvor. U
[paniji oni su ~ak sklopili i pogodbu o pokretu Srba i Arbanasa.
Ve} u leto 1606. napala je {panska flota Dra~, a idu}e godine
izbio je novi bunt u Albaniji. U Napuqu, kod {panskog vicekraqa,
sticale su se razne vesti i razne vrste qudi. Izaslanstva vojvode
Grdana cewena su ipak naro~ito; po wihovim izve{tajima, to je
bio "principalissimo huomo", za w se ozbiqno pomiwalo da bi mogao,
sa Sewaninom Ivom Vlatkovi}em, pomo}i da se ponovo otme Klis i
da ima vrlo {irok uticaj. Wegov ugled, ka`e jedan izve{taj od 15.
maja 1607, bio je dovoqan da digne ustanak u Crnoj Gori i okolnim
stranama. A taj bi ustanak naterao Turke da razdele svoje snage.
Ali, sa skupim iskustvom od pre nekoliko godina Grdan nije hteo
da se izla`e nikakvoj opasnosti pre nego [panci ne do|u u
jadranske vode i ne po~nu ozbiqne operacije. I stoga je
pregovarao, ali ~ekao.
[pansko otezawe u~inilo je da su na{i qudi stali tra`iti nove
veze. Izbor je pao na vrlo nesre}nu kombinaciju, na savojskog

11
vojvodu Karla Emanuela I, ~oveka ambiciozna, ali prevrtqiva i
skroz nepouzdana. Tra`e}i neku krunu u Evropi, on bi se bio
zadovoqio i s Albanijom.
(177)

Preko izvesnih lica iz tih strana obavestio se o dotada{wem

radu na oslobo|ewu Albanije i stupio u vezu i sa vojvodom
Grdanom., o srpskim stvarima wega je obavestio Damjan
Qubibrati}, koji je do{ao iz Napuqa u Turin. Po~etkom 1608.
godine do{la su u Dubrovnik dvojica vojvodina plemi}a
poverenika tra`e}i tu sastanak sa Grdanom i stvaraju}i veze sa
qudima iz Hercegovine. Do{la su zajedno sa Qubibrati}em, koji im
je imao biti posrednik. Po sporazumu sa wima, trebalo je da on
li~no ode do Grdana, ali on to, ne znamo za{to, nije u~inio, nego
je uzeo za posrednikaIvu Ri{wanina, istina prijateqa Grdanova, ali
mleta~kog ~oveka. Tako su Mle~ani, i ina~e prili~no obave{teni,
sad doznali za sve pojedinosti. Dobili su tom prilikom mogu}nost i
da pro~itaju pisma, koja je vojvoda savojski bio uputio patrijarhu
Jovanu i Grdanu. Srpski glavari (pismeni izve{taj mleta~ki ka`e:
Conti et princirali del paese di Albania) odgovorili su vojvodi da `eqno
o~ekuju wegovu akciju i da bi ga rado primili za svog
kraqa.Vojvodi je pisao i patrijarh Jovan, a obratio se u isto vreme i
papi i {panskom kraqu skre}u}i im pa`wu na ozbiqnost stvari i
opasnost po hri{}anstvo, ako ona ne uspe. Srpski glavari sastali
su se bili u manastiru Kosijerevu, 18. februara 1608, i sa tog
sastanka uputili su odgovor Karlu i pismo {panskom kraqu tra`e}i
energi~an stav. Iz Napuqa je na ta pisma stigao patrijarhu
odgovor, koji ga je te{io nadama, i koji je jasno govorio da, zbog
zauzetosti na drugoj strani, [panija ne mo`e u taj mah u~initi
ni{ta na istoku. Ali je bilo dosta qudi koji su jo{ verovali i kojima
li~no nije mo`da odgovaralo da se svet smiri. A uskome{ali su se
bili na vi{e strana. U leto 1608.stigao je u Turin, vojvodi Karlu, i
jedan arhiepiskop iz Bosne sa ~etvoricom kalu|era, o~evidno u
istom poslu. Glasovi su se {irili stalno da je {panska flota ve} na
putu i da akcija tek {to nije po~ela. Naro~ito je slao suvi{e
optimisti~ke i neta~ne izve{taje kalu|er Damjan, koji se bio
suvi{e zapleo u ove stvari i bio ili suvi{e lakomislen ili odvi{e
naivan. Pod uticajem wegovih i drugih poruka Srbi su sazvali {iri
zbor u Mora~u i na wemu su 13. decembra 1608, u patrijarhovu
prisustvu, glavari Crne Gore i isto~ne Hercegovine po drugi put
doneli odluku da }e priznati Karla Emanuela za svoga kraqa kada
do|e da ih oslobodi, i da }e ga patrijarh krunisati po starom
obi~aju. Patrijarh je, uz to, tra`io priznawe svih prava pravoslavne
crkve, a izri~no je naglasio da "u na{e strane nikako ne}emo ni
jezuita, ni nikoga drugoga, koji bi puk hri{}anski obra}ao na zakon
rimski".

12
 Me|utim, taj akt nije vi{e bio potreban. Situacija u Evropi
skrenula je pa`wu Karlovu na druge strane. Protestanti su 1608.
godine sklopili svoju uniju, kojoj je kao odgovor sledovala
katoli~ka liga.U Austriji se ve} ozbiqno govorilo da je "bellum civile
ante portas". Francuska se, u savezu sa protestantima, spremala na
novi rat protiv Habsburga. [panija, u o~evidnom i naglom
opadawu, imala je biti upletena isto tako. U takvim prilikama Karlu
nije moglo biti stalo do toga da se suvi{e izla`e i zala`e na
dalekom Balkanu. Kako se brzo odu{evio za stvar tako je brzo i
ohladio.
Ali, mada je on odustao od akcije i mada je bilo mawe-vi{e
jasno da se povukao i {panski dvor, na{i su qudi ipak nastavqali
akciju. Ustanak, koji je 1609. godine izbio u gorwoj Albaniji,
zahvatio je i susedna plemena Klimente, Ku~e, Pipere i
Bjelopavli}e, ali je bez pomo}i sa strane malaksao i bio ugu{en.
(178)

Izvesni na{i qudi stvorili su bili zanat da, skoro sa lu~em,

tra`e qude koji bi pomogli pokret.Tako su, na primer, 1610. godine
pregovarali sa knezom iz Mantove, a posle sa vojvodom Toskane.
Moglo bi se re}i da su ti pregovori bili vo|eni skoro bez svesti o
odgovornosti, kad ne bi bilo izvesnih podataka, da je posredi bilo i
pustih ambicija i niskih motiva. Izve{taji papskih nuncija iz Graca i
Be~a 1609. godine nisu nimalo povoqni za li~nost i moral fra
Dominika Andrija{evi}a. Pitawe je koliko je bio boqi wegov drug i
saradnik srpski monah Damjan Qubibrati}, koji je deset godina
{etao po Evropi i diplomatisao. Po ovom kako su i{li od jednog
gospodara drugom, obijaju}i pragove raznih dvorova, ne vide}i
posle toliko vremena su{tinu stvari, i ne stekav{i nikakva iskustva
za deset godina, ~ovek doista dobija utisak da, u najmawu ruku,
nisu bili nimalo podesni za tako te{ku du`nost koju su primili na
sebe. Ali nisu iskqu~eni ni drugi, po wih mnogo nepovoqniji,
zakqu~ci. Te{ko je verovati da i oni sami nisu uvi|ali kako je i
te{ko i nemogu}no slomiti tursku snagu takvim jednim podvigom,
bez. te`ih zapleta i posledica, sve da s u ti planovi imali i
konkretnijih rezultata. Sem toga, celu akciju su ~itavo vreme
energi~no i sa mnogo veza ometali Mle~ani, koji su uspeli da
nekoliko glavnih radnika uvuku u svoju slu`bu i da, dobro
obave{teni, mawe-vi{e parali{u svaki zna~ajniji pothvat.
Vojvoda Grdan umro je negde oko 1612. godine, a malo za
wim preminuo je, u Carigradu 1614. godine, i patrijarh Jovan.
Nema nikakvih pouzdanih podataka o tome da bi zavr{io nasilnom
smr}u, kako su neki na{i qudi pretpostavqali. Malo posle wihove
smrti izbio je u na{e krajeve avanturisti~ki pretendent na turski
presto, Jahija, koji se izdavao za sina sultana Mehmeda III i koji
be{e primio hri{}anstvo. On je, pre toga, tra`io po Italiji vladara

13
koji bi mu pomogao da do|e do prestola, pa se me|u ostalima,
poznao i sa nekim na{im qudima koji su obilazili talijanske
dinaste. Jahija je do{ao u Pe}, misle}i da }e tu zate}i patrijarha
Jovana. Pri~awa o wegovom bavqewu me|u Srbima i Arnautima i o
wegovim poku{ajima da tu izvede ustanak velikih razmera ne
izgledaju nimalo verovatna; sigurno je da su izvesna lica prosto
izmi{qena ili anahronisana ( npr., hercegova~ki mitropolit
Makarije, patrijarhov sinovac Visarion). Bi}e da je te i wima sli~ne
vesti {irio Jovan Renezi, sumwivi tip koji je slu`io u isto vreme po
dva gospodara, koji je bio i uhoda i zaverenik, i koji je, smucaju}i
se po Evropi, hteo da svoje veze i tobo`we uticaje {to skupqe
proda. On je i li~no slao poruke patrijarhu Jovanu i Grdanu. hteo je
da ga ovi priznaju za vojvodu i da mu izdaju neku vrstu
generalnog punomo}ja. On je izmislio i vest da je 8. septembra
1614.odr`an u Ku~ima veliki zbor srpskih glavara, koji je imao da
izradi papi plan o velikoj akciji za narodno oslobo|ewe i koji je,
tobo`e, odre|ivao wega kao srpskog predstavnika.
Nesumwiva je ~iwenica da je krajem XVI i po~etkom XVII
veka, pod uticajem hri{}anske zapadwa~ke aktivnosti. srpski
narod u Turskoj izmenio svoju politiku. Istina, jo{ ne na celom
podru~ju, ali ipak na vi{e strana; i, {to je najva`nije, u glavnom
sredi{tu srpskog duhovnog i politi~kog `ivota, u Pe}i i wegovoj
okolini.
(179)

Makarijev pravac bio je napu{ten. Turci su bili iznena|eni

srpskim dr`awem i ogor~eni; u ogor~enosti su u~inili i jedan
postupak koji je bio ~isto i neobi~no svetogr|e. Ako su dotad Srbi
bili oru|e tu|e propagande i radili, u najboqim te`wama, i nehotice
protiv sebe, wihova je daqa borba bila razumqiva reakcija na
tursko dr`awe. Posle mete`a od petnaest godina i te{kih stradawa
oni su na kraju do{li do uverewa da su se i suvi{e izlo`ili bez
ikakve stvarne koristi, i izmenili su svoje dr`awe. Novi srpski
patrijarh vrati}e se na staru liniju. Ali, mada u prvi mah besplodan,
ovaj je pokret uneo u srpski `ivot nova ose}awa. Slobodarske
te`we probudile su se u narodu i radile su odsad vi{e pritajeno, ali
stalno. Spaqivawe tela sv. Save stvorilo je dubqi jaz izme|u Turaka
i srpskog sve{tenstva, koji se vi{e nije dao premostiti. Tim
momentima do{le su i socijalne nevoqe. Istro{ena dugim
ratovawem i naporima Turska je sasvim poremetila svoje finansije
i morala je da iznalazi sve nove izvore za dr`avne prihode.
Trgova~ki neinventivna i bez pravog poleta, sa nerazvijenom
flotom, ne zala`u}i se za {to aktivniju produktivnost bogatih
oblasti kojima je raspolagala, Turska je pribegavala najkomotnijem
sredstvu pribavqawa prihoda time {to je povi{avala stare i
udarala nove poreze. Stoga vidimo da zamire rudarska

14
proizvodwa, da trgovina ne ulazi u smelija preduze}a, da seqak,
ogoleo i nesiguran, u velikom broju napu{ta zemqu, pa ili prelazi
preko granice, ili se sklawa u planinske, te`e pristupa~ne, krajeve.
Zemqoradwa ustupa pred sto~arstvom i sve vi{e ostaje zapustele
i neobra|ene zemqe. Da je to jo{ vi{e poja~alo hri{}ansko
nezadovoqstvo, razume se samo po sebi; rajetin i zulum postaju
pojmovi koji dobijaju naro~it izraz pogor{alog socijalnog i pravnog
stawa.
Kao najvidnija posledica ove promene u politi~kom dr`awu
Srba bilo je pove}ano iseqavawe iz Turske. Lika je krajem XVI
veka zadavala mnogo jada pograni~nim austrijskim vlastima. Wu i
Krbavu Turci su bili naselili Srbima i sa planom su pu{tali wihove
~ete da haraju po susedstvu. Kad je osvojio Biha}, Hasan-Pa{a
Predojevi} se po`urio da u wegovu oblast {to pre uvede srpske
koloniste. Srbi su, u to vreme, na Krajini i po turskoj granici ~inili
Turcima velike usluge, koriste}i se sami wihovim osvajawima. U
austrijskoj Vojnoj granici Srbe su {titile, uglavnom, samo vojne
vlasti, dok su iM plemi}i i starosedeoci ~esto puta zagor~avali
`ivot. U Turskoj bar s te strane nije bilo smetwe; oni su obi~no
dolazili na zemqi{ta, koja su dotada{wi i posednici i kmetovi
napu{tali sklawaju}i `ivu glavu. Razumqivo je stoga {to su Srbi na
turskoj strani bili aktivniji i {to je ta aktivnost zadavala glavoboqe
na austrijskoj strani. Ali od po~etka hri{}anskog pokreta stawe se
vidno izmenilo. Ve} je A. Karoqi dobro primetio da je spaqivawe
tela sv. Save izazvalo preokret. Godine 1600. naseqena je Srbima
okolina Gomirja, a posle toga iselilo se oko 500 Srba iz okoline
Biha}a u hrvatsku Liku. Bili su to ve}inom ~lanovi plemena
Krmpoti}a. Za wima su i{li i drugi, iz tih oblasti i iz Like. Toga
seqewa bilo bi svakako i vi{e da se nisu vlasnici, Zriwski i
Frankopani, svim na~inima protivili da na wihovo zemqi{te dolaze
qudi koji ne}e da budu wihovi kmetovi. Vojne vlasti su uzalud
posredovale. Gomirje je osamdeset godina le`alo pusto. [ta su
vlasnici imali od wega? Me|utim, naseqavawem Srba poja~ava se
bezbednost granice.
(180)

Zemaqski stale`i doneli su ipak, 1604. godine u Po`unu,

odluku da se ukine nepravda, da doseqenici ne pla}aju devetinu
vlasteli na ~ijim se imawima nalaze. Dvor je uspeo utoliko {to je
odbio da Srbi pla}aju taj porez za vreme rata. Privilegije koje je car
Rudolf bio 22. aprila 1607, po predlogu nadvojvode Ferdinanda,
potpisao za Srbe u Lici ostale su neposlate iz straha da se tim,
zbog gorweg zakqu~ka, ne bi do{lo u otvoren sukob sa stale`ima.
Protiv Srba bio je i krawski zemaqski sabor. Kad je 1609. godine
do{la jedna nova grupa doseqenika iz Ribnika iz Like, i kad se za
wu tra`ila pomo} i sme{taj, on je odgovorio da je od Srba bilo vi{e

15
{tete nego koristi i stoga se predlo`ilo da se obustavi svako daqe
primawe Srba na toj strani. Odseqenim Srbima svetili su se, uz to,
i Turci, upadaju}i me|u wih i plene}i im stoku. Takav jedan ve}i
napad zabele`en je 1613. godine protiv Srba u Modru{i. Goweni i
netrpqeni Srbi su se i sami svetili kome su stigli, a poneki su i
napu{tali nova naseqa i odlazili na razne strane, a ponajvi{e na
slavonsku granicu, gde je stawe bilo mnogo sno{qivije.
U posledwoj desetini XVI veka poja~ala se i srpska imigracija
u Slavoniju. Primer je dao orahovi~ki vladika Vasilije. To
doseqavawe pomagao je zapovednik hrvatske granice baron Johan
Herber{tejn, u sporazumu sa visokim vojnim krugovima.
Uglavnom su prelazili Srbi iz turske Slavonije u austrijsku, u
Rovi{}e, Koprivnicu, Poganac, Sv. Kri`, Ivani}. Pre doseqavawa
pograni~ne austrijske vlasti davale su Srbima razna obe}awa da
bi ih lak{e pridobili na svoju stranu, ali posle doseqewa javqale su
se iste pravne te{ko}e kao i u Hrvatskoj. Glavni vlasnik u tim
oblastima bila je Zagreba~ka biskupija, koja je branila svoje
interese. Vojne vlasti zastupale su Srbe i odbijale su zahteve
Biskupije uglavnom onim istim razlozima kojim su ih branile i u
Hrvatskoj. Prema Srbima one su bile u obavezi, jer su im ranije
obe}ale da ne}e biti ni~iji podlo`nici. Sem toga, one su se bojale
da se razo~arani Srbi ne vrate u Tursku i da tako ne imadnu
dvostruku opasnost: ponovnu opustelost granice i razdra`eno
neprijateqstvo Srba sa wihovim turskim pomaga~ima..
"Doseqavawe Srba u austriski deo Slavonije", pi{e A. Ivi}, "bilo je
najintenzivnije od god. 1595. do god. 1600., a doseqavawe u
Hrvatsku od god. 1600.do god. 1611." Na po~etku XVII veka u
tada{woj Hrvatskoj, u vara`dinskom i karlova~kom generalatu,
broj pravoslavnih du{a, to }e re}i u prete`noj ve}ini Srba, cenio
se na 60.000 du{a.
Borbe izme|u posednika i srpskih doseqenika nisu prestajale.
Posle sklopqenog mira sa Turcima 1606. godine ~inilo se da je
pro{la neposredna opasnost i da Srbe treba pritegnuti. I
zagreba~ki biskup i velika{i tra`ili su od cara da ispuni wihove
zahteve. General Trautmansdorf i nadvojvoda Ferdinand zalagali
su se za to da se prema Srbima ima {to vi{e obzira. I uspeli su u
prili~noj meri. Posle nekoliko uzaludnih poku{aja da do|e do
uzajamne nagodbe, kraq Ferdinand II, 7. avgusta 1623, uzeo je
doseqenike pod li~nu za{titu i obe}ao im da ih u novim posedima
ne}e niko smetati. Tim, istina, celo pitawe nije bilo skinuto
kona~no sa dnevnog reda, ali je polo`aj Srba u znatnoj meri
olak{an. Malo kasnije, 25. septembra (5. oktobra) 1630, dvor je
odobrio Srbima poseban statut, koji je obra|ivao wihovu
unutra{wu organizaciju. Po tom statutu, Srbi su dobili poseban
polo`aj.
(181)

16
 Imali su na ~elu svojih op{tina izabranog kneza, i svoje suce.
Ina~e su svi, od 18. godine, imali slu`iti u potpunoj ratnoj opremi,
u slu~aju turskih napada. To je bila vrlo jevtina vojska, daleko
jevtinija nego najamni~ke ~ete, kojima se tako ~esto pribegavalo,
i uvek relativno brzo pripravna. Uz to, obra|uju}i zemqi{ta na
opusteloj granici, Srbi su dizali privrednu snagu zemqe i tim i
posredno i neposredno bili od koristi dr`avi. "G. 1626.", pi{e dr J.
Mal, "kraqevski komisari cenili su ukupni broj usko~kih obiteqi
vara`dinske granice na 1200, a vladika je pak, Maksim Predojevi},
napram Levakovi}u tvrdio, godine 1641., da je u to vreme bilo u
zagreba~koj biskupiji oko 11.000 pravoslavnih ku}a." General
Trautmansdorf govorio je jo{ 1613. godine da bi Srbi doseqenici "u
slu~aju pobune, mogli nastupiti sa ve}om mo}u nego cela
Slavonija".
U ovo vreme bilo je i velikog iseqavawa iz sredwe Dalmacije.
Za vreme borbi oko Klisa 1596. godine i posle wih okolnom
stanovni{tvu svetili su se i Turci i Mle~ani. Jedan narodni ustanak
u tom kraju 1603. godine doveo je do smewivawa turskog sanxaka
Mehmed-bega, ali je taj ~ovek uspeo da postane bosanski pa{a, i
da se, s tog polo`aja i ina~e, sveti svima protivnicima. To je
izazvalo velike seobe i uklawawa. Od 1603. do 1624. godine
ra~una se da se moglo iseliti do 10.000 ku}a. Tada su opusteli
manastiri Dragovi} i Krupa. J.Erdeqanovi} je svojim
prou~avawima do{ao do rezultata da je tada izvr{ena i seoba
Buwevaca na podru~je Ba~ke. Dr J. Jeremi} je utvrdio da
prezimena i narodne pesme Buwevaca pokazuju da su krajevi
izme|u Neretve, Vrbasa, Save, Kupe i Jadrana bili wihova
najdugotrajnija etapa. I ostala prou~avawa potvrdila su tu
~iwenicu. Buweva~ko stanovni{tvo, koje poti~e iz zapadne Bosne
i Hercegovine, povla~ilo se najpre prema Dalmaciji, i otuda u
dunavske oblasti. Naselili su se u oblasti Subotice, Baje i Sombora,
iz kojih su se pre toga, 1598. godine, mnoga srpska naseqa
sklonila prema severu, u okolinu Ostrogona. Sam naziv Buwevac
~est je po celoj Dalmaciji i upotrebqava se samo za katolike.
Etimologija re~i jo{ nije sasvim ubedqivo protuma~ena.
U tim krajevima, u XVI i po~etkom XVII veka, dovelo je do
velikih zapleta i pitawe uskoka. U po~etku, dok su i sami ratovali
protiv Turaka, Mle~ani su primali i pomagali uskoke, ali pred kraj
XVI veka, kad su verovali da se stvari obr}u protiv wih, Mle~ani
su im postali neprijateqi. I to ogor~eni. Za vreme borbi oko Klisa i
posle wih oni su gonili ne samo wih nego i svoje podanike koji su
bili sa wima u vezi, pa ~ak i visoka sve{tena lica, kao, npr.,
{ibeni~kog biskupa. To je izazvalo osvete uskoka na svima
stranama. Oni su ometali mleta~ku trgovinu i na kopnu i na moru,
pravili drske zalete u mleta~ke luke, harali i pusto{ili gde god su

17
mogli, wihovi protivnici zvali su ih stoga qutito, razza di ladroni, ali
su priznavali da imaju simpatija u narodu zbog napadawa na
Turke. U tom pogledu veoma je zanimqivo pro~itati delo
zadarskog nadbiskupa M. Minu}ija Historia degli issoshi i wegova
nastavqa~a P. M. Paola. Austrijske vlasti, kojima su uskoci bili
jedna vrsta saveznika, pomagale ih su nov~ano i zatvarale su o~i
na izvesna wihova nedela. Mleta~ki protesti, ~esti i ponekad vrlo
energi~ni, nisu mogli da izmene stvari. Austrijski poku{aj da
obuzda uskoke 1602. godine zavr{io je formalnom bunom.
(182)

Da bi im dosko~ili, preduzimali su vi{e mere. Nemaju}i

pouzdawa u talijanske vojnike da se nose s wima, ni u Hrvate, koji
im nisu bili sigurni, oni su protiv wih dovodili Arbanase. Prokazivali
su ih i Turcima. Od godine 1597, kad su uskoci opqa~kali wihove
la|e u Roviwu, oni su protiv wih vodili prave hajke. Ne bez krupnih
razloga.Uskoci su u leto 1605, u jednom retko smelom podvigu,
doprli sve do Trebiwa i Slanog, a zaleta do Neretve bilo je vi{e
puta. Naro~ito su se bili upla{ili u Mlecima kad su ~uli da [panci
nastoje dobiti Sew od Austrije kao bazu u severnom delu
Jadranskog mora. Tada su mleta~ke vlasti ozbiqno poku{avale da
kupe taj grad od Austrije.Kad to nije pomoglo do{lo je 1615.
godine do blokade Sewa i Hrvatskog primorja i na kraju i do
pravog rata izme|u Mletaka i Austrije. Rat je zainteresovao celu
Evropu i stavio usko~ko pitawe pred hri{}ansku savest.
Posredovawem sa vi{e strana ratovawe je zavr{eno mirom u
Madridu 1617. godine, po kome je Sew morao biti raseqen.
U narodnoj poeziji, koja je usko~ke podvige pratila sa vidnim
sau~e{}em, nema mnogo motiva i pesama o borbama sa
Mle~anima, jer se ose}alo da ta borba izme|u hri{}ana nije
mnogo simpati~na. Sewanin Ivo, ili Ivo Vlatkovi}, ne pamti se ni
kao austrijski kapetan, ni kao mleta~ki protivnik, nego kao
prvoborac protiv Turaka. To je bila sredina u kojoj se tada nije
pitalo za poreklo i veru, nego se samo gledalo ko je boqi junak na
te{kom mestu prema op{tem neprijatequ.Narodna pesma ne zna
ni to da je Sewanin Ivo 1612. godine u Karlovcu bio pogubqen za
kaznu {to je opqa~kao hranu iz carskih magazina i la|a.
O~evidno, epski peva~ ne bi `eleo da skrnavi jednog junaka sa
kojim bi zajedno morao da oskrnavi i ~itavu grupu lica, koja je
idealizovao i u kojima je gledao svoje osvetnike.

18