Stevan Stojanovi Mokranjac

(18561914)
Kompozitor, izvoa, melograf, organizator muzikog ivota
1879. konzervatorijum u Mnchenu
1883-4. horovoa pevakog drutva Kornelije
1884-5. studije u Rimu
1885-7. studije u Leipzigu
1887. postaje horovoa Beogradskog pevakog drutva
1887-1900. nastavnik muzike u Prvoj beogradskoj gimnaziji
1889. osniva Gudaki kvartet
1899. (uz C. Manojlovia i S. Binikog) osniva Srpsku muziku kolu
(danas Muziku kolu Mokranjac)
1903. inicira osnivanje Saveza pevakih drutva
1906. postaje poasni lan Srpske kraljevske akademije
 Stevan Stojanovi Mokranjac
i Beogradsko pevako drutvo
Nastupi i turneje
1893. Dubrovnik, Cetinje
1894. Solun, Skoplje, Budimpeta
1895. Carigrad, Sofija, Plovdiv
1896. Petrograd, Moskva, Kijev
1899. Berlin, Dresden, Leipzig
1910. Sarajevo, Split, Cetinje
1911. Trst, Rijeka, Zagreb
 Stevan Stojanovi Mokranjac
Melografski rad
Zapisi narodnih melodija sa Kosova
Zbirka Narodne pesme i igre sa melodijama iz Leva
Dve zbirke zapisa crkvenih napeva: Osmoglasnik i Strano pjenije
Predgovori za Narodne pesme i Osmoglasnik prve su
etnomuzikoloke studije u Srbiji
 Stevan Stojanovi Mokranjac
Opus
Sa izuzecima nekoliko solo-pesama, muzike za komad s pevanjem
Ivkova slava i pet fuga za gudake instrumente iz vremena studija,
ceo Mokranjev opus pripada oblasti horske muzike
Rukoveti (1883-1909)
Opelo (1888)
Akatist (1892), Dve pesme na Veliki petak (1892-3)
Primorski napjevi (1893) pripadaju tipu rukoveti, kao i ciklusi
maarskih i ruskih pesama, te nekoliko ruskih i turskih pesama
Liturgija (1895)
Kozar (1904)
Tri statije (1906-7)
 Rukoveti (1883-1909)

15 rukoveti
Za meoviti a cappella hor izuzev I rukoveti koja je za muki a
capella hor i IV rukoveti za solo glas sa pratnjom meovitog hora,
klavira i kastanjeta
Pesme Iz moje domovine (Srbije): I-VI, XIII rukovet; Stare Srbije:
VII, XI; sa Kosova: VIII, XII; iz Crne Gore: IX, Makedonije: X, XV,
Bosne: XIV
Sve Rukoveti izveo je sam Mokranjac sa Beogradskim pevakim
drutvom (izuzev I sa Kornelijem)
 I rukovet za muki hor
(1883)
Iz moje domovine
Prvi put izvedena sa horom Kornelije Stankovi 1884. godine
Obilnost materijala (9 pesama): Bojo mi, Bojo; Jarko sunce, to ti je, Stano mori;
Karavilje, lane moje; Igrali se vrani konji; Ree ia; Protuila pembe Aja; Imala
majka, jado; Imala baba jedno momie; Konjovi: okot koji je prerodio
Jedinstvo forme kroz ponavljanje pojedinih napeva: dve strofe prve pesme
Bojo mi, Bojo uokviruju drugu Jarko sunce; reminescencije na prvu (Bojo mi,
Bojo) i treu (to ti je, Stano mori) javljaju se pred zavrnu pesmu
Izdvajanje soliste uz pratnju hora u pesmi to ti je, Stano mori
Gradacija kroz nekoliko strofa u pesmi Karavilje
Refren dudu, redu u prateim glasovima u pesmi Ree ia
P2 u melodiji Bojo mi, Bojo, to ti je, Stano mori i Ree ia; Miksolodijska 7
Igrali se vrani konji
Polifona faktura: fugato u pesmi Karavilje, lane moje; obrtajni kontrapunkt u
pesmi Protuila pembe Aja; kanonska imitacija u pesmi Imala baba jedno
momie
 I rukovet za muki hor
(1883)
Iz moje domovine
Bojo mi, Bojo, draga duo moja, Karavilje!
u kitu te kitim, Karavilje, lane moj,
sa fesom te nosim. kara li te majka?
Doi, draga, sedi , draga, haj, haj, haj! Nit me kara, lane moj,
Doi, draga, do mene. nit me razgovara.
Ve me alje, lane moj,
Jarko sunce odskoilo, na Dunav na vodu.
sele, etva je,
Haj, haj, haj! Oj! ----- Igrali se konji vrani!
Ustaj, ne spavaj!
Ree ia da me eni,
to ti je, Stano, mori, dudu, redu, redu! (pripev)
to ti je, Stano? Sino ree jutros nee,
Ej, dostum Stanice, dudu, redu, redu!
mlada, zelena!
 I rukovet za muki hor
(1883)
Iz moje domovine
Protuila Pembe Aja: Nasloni glavu, Stano, na mene!
Dertlija sam nego paa Ej, dostum Stanice, mlada, zelena!
Kako neu dertli biti,
kad me silna tuga mori: Imala baba jedno momie
to je volim, ne dadu mi, Daj mi ga, babo, daj, daj, daj.
a to neu, nameu mi! Ej, da ga kitim i da ga ljubim,
Da mu kupim svilen fustan,
Imala majka, jado, srmali jelee!
dve devojke, lado, Daj mi ga babiko, daj mi ga, babo, daj!
Ibar voda, lane moj,
nosi ludo maleno! Oj!
Obadve se, jado,
razbolele, lado,
Ibar voda, lane moj,
nosi ludo maleno!
 II rukovet za meoviti hor
(1884)
Iz moje domovine
Prvi put izvedena 1889. godine
Saetost i ekonominost
Pet pesama: Osu se nebo zvezdama; Smilj Smiljana; Jesam li ti, Jelane;
Maro Resavkinjo; U Budimu gradu
Tonalno i formalno jedinstvo: f/F; strofinost
 II rukovet za meoviti hor
(1884)
Iz moje domovine
Osu se nebo zvezdama. Maro Resavkinjo,
Zvezdane dane, moj mio brale! (pripev) jesi l vidla, Maro, resavske junake?
I ravno polje ovcama.
Zvezdama nema Danice, U Budimu gradu udno udo kau,
Zvezdane dane Hm, hm, je l istina, udno udo kau!
Ovcama nema obana. Mi poseja proju po jeevu polju,
hm, hm, je l istina, po jeevu polju!
Smilj Smiljana pokraj vode brala. Narasla je proja miu do kolena,
hm, hm, je l istina, miu do kolena!
Jesam li ti, Jelane, govorio, divna Jelo, Miu do kolena, abi do ramena,
Da ne raste Jelane, pokraj druma, divna hm, hm, je l istina, abi do ramena!
Jelo,
gde prolaze, Jelane,
etovoe, divna Jelo,
i provode,Jelane,
Svoje ete, divna Jelo!
 V rukovet za meoviti hor
(1892)
Iz moje domovine
Prvi put izvedena 1893. godine
Najdua i najsloenija
10 pesama: ta to mie/A to si se, Jano/ Konja sedla/ Povela je Jela/ Moj
se dragi na put sprema/ Lele, Stano, mori/ Oj, za gorom/ Oj, evojko/
Vinjiica rod rodila/ Ajde, more, momieto
 V rukovet za meoviti hor
(1892)
Iz moje domovine
ta to mie kroz ibljie? Povela je Jela dva konja na vodu,
Stoj, doro, stoj, dobro,
stan', stan', stan', devojko, duo moja,
stoj, ne begaj!
A to si se, Jano, rosom orosila?
... Da l' je srna ja l' kouta?
Stoj, doro, stoj, dobro,
stan', stan', stan', devojko, duo moja,
stoj, ne begaj!
"Konja sedla, kud se sprema,
ah, moj Kojo, ime moje,
ah, moj Kojo, Kokane?"
"Ja se spremam Beogradu,
moja Fato, moje zlato,
moja dilber-gospoo!"
jedno bratovoga, drugo vojnovoga.
Bratovoga konja mutnom vodom poji,
vojnovoga konja bistrom vodom poji.
Moj se dragi na put sprema,
i peva, zlato moje, i peva -
a ja, jadna, konja sedlam,
i plaem, sunce moje, i plaem.
Lele, Stano, mori, malka Stano! Iha!
Za Stana se, mori, Budim bije,
Bile, bile, mori, tri godine
Budim grada, mori, bezistena.
Najmeli se, mori, kleti Turci,
pa razbile, mori, Budim-grada
bezistena!
Zarobile, mori, malka Stana!
Lele Stano, mori, malka Stano!
 V rukovet za meoviti hor
(1892/3)
Iz moje domovine
Oj, za gorom, za zelenom, Vinjiica rod rodila...
neto jasno podvriskuje,
ba ko grlo devojako. ... e 'no sino s tobom stoja',
Ode mome da obie, ostade mi sablja moja!
al' devoje savezano
tankom icom ibriima, ... Nema vinju koj da bere...
pak se moli mladu momku:
"Odrei me, mlad junae, Ajde, more, momieto,
ja u tebi seja biti!" da igrame, da pevame!
"Imam seju i kod kue!" "Kak' e, ludo, mlado,
"Odrei me, mlad junae, da igrame, da pevame?
ja u tebi ljuba biti!" Jote nisam kokokite
Odrei je mlado mome, nahranila, nakrmila!"
odvede je belu dvoru. Ajde, more momieto,
da igrame, da pevame!
Oj, evojko, duo moja... Haj, haj, ludo, mlado,
da igrame, da pevame!
 X rukovet za meoviti hor
(1901)
Sa Ohrida
Prvi put izvedena 1902. godine
Vrhunac Mokranjevog stvaralatva
5 pesama: Biljana platno belee / Do tri mi puki/ Dinka dvori mete /Pui
me / Niknalo cvekje areno
 X rukovet za meoviti hor
(1901)
Sa Ohrida
Biljana platno belee
na ohridskite izvori,
mi pominaha vinari,
vinari Belograani.
"Vinari, Belograani,
krotko terajte karvanot,
da ne mi platno zgazite,
ot mi je platno darovsko."
"Biljano, momo ubava,
ako ti platno zgazime,
so vino e go platime!"
"Vinari, Belograani,
ne vi go sakam vinono:
tok vi go sakam ludono,
to napred tera karvanot,
to nosi fesot nad oko,
Biljanu gleda pod oko!"
Do tri mi puki puknale,
lele, tugo,
do tri junaci padnale, lele, tugo,
do tri mi majke, lele, tugo, plakale!
Dinka dvori mete,
drobni solzi roni;
Dinka popova, Ikonomova, of!
Drobni solzi roni,
tanki prsti kri -
Dinka popova, Ikonomova.
Pui me, majko-le mila,
do na dvor, da vidim:
mi vrvi, majko-le mila,
no ludo, i mlado...
Za nego, majko-le mila,
ja sakam!...
Niknalo, niknalo cvekje areno,
vo momi... vo mominoto pendere,
Denje go, denje go moma vardee,
Nokje go, nokje go bekjar kradee.
"De, gidi, de, gidi, bekjar budala:
Ne znaje, ne znaje Fane da ljubi -
sam' znaje, sam' znaje - cvekje da
krade!
 Kozar (1904)
Ajde de!
Otud ide ludo mlado,
Ludo mlado neenjeno,
Kapata mu od jazovec,
Opinci mu od reeto,
Pravo prei u selo,
Ajde de!
Cenile go seljani:
Bi li malo, bi l' mnogo."
Cenile go govedara,
Cenile go kozara,
Ajde de!
Cenile go seljani,
Davae mu goveda,
Nekje mome goveda;
Davae mu kozice,
Okje mome kozice,
Ajdede!
Birale go svi seljani,
Birale go za kozara,
Dadoe mu tri kozice,
Tri otera, dve dotera,
Pa se udi koja nema,
Koja de?
Popela se kozica
Na dva na tri glogovca,
Pade koza te umre,
Stade mome da reve:
Le-le-le, kozice,
Moja vita roguo,
Ci! ci! ci! kozice,
Moja vita roguo,
Le-le!
Kad ja tebe nakormim,
abar mleko nadojim,
Te svi momci naranim,
Le-le-le!"
(Milovan Glii?)
 Crkvena muzika
Tri tipa delatnosti:
1) Melografski rad
2) Harmonizacija crkvenih napeva
3) Stvaranje originalnih kompozicija
Melografski rad:

Mokranjac je zapisao gotovo celokupno srpsko narodno crkveno
pojanje

Sluao je razliite pojce i pravio izbor najpogodnijih i
najadekvatnijih melodijskih varijanti

Predgovor Osmoglasniku (1908): kraa nauna studija sa
analizom glasova Osmoglasnika
 Opelo (1888)

Jedino delo bez direktnih citata (izuzev poetne melodije

u Njest svjat)
U fis mollu: tonalna zaokruenost
Pet odseka: Jektenija (Gospodi pomiluj)/Njest svjat/So
svjatimi/Dusi i dui/Vjenaja pamjat
Tematska zaokruenost: zavretak Opela, Vjenaja
pamjat, uokviruje celinu uzimajui tematski materijal iz
poetnog Gospodi pomiluj
Vea ekspresivnost u harmoniji i tretmanu glasova
Muziko teite: Njest svjat; izvodi se i zasebno kao
koncertni komad
 Opelo (1888)
Njest svjat

Njest svjat jakoe ti, voznesij rog vjernih tvoih blae i

utverdivij nas na kameni ispovjedanija tvojego.

Nema svetog kao to si Ti, Gospode Boe na, koji si

ukrepio verne tvoje, Dobri, i uvrstio nas na kamenu
ispovedanja Tvoga.
 Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog
(1894-95)
Posebno mesto u Mokranjevom crkvenom opusu
Pevana je u hramovima i na koncertima i pre nego to je zavrena u
celosti (izvoeni su pojedini delovi kao npr. Heruvimska pesma), a
do 1914. Liturgija je bila na repertoaru velikog broja pevakih
drutava
Mokranjac o prosvetiteljskom karakteru Liturgije: srpskom narodu
potrebna je umetnost uopte, a jo vie ona koja je u njemu samome
postala i kojom se on Bogu moli. Ovo je delo takve vrste. Pravi
tvorac njegove osnove jeste srpski narod. Ja sam ga od srpskog
naroda pozajmio i sada ga u skromnom umetnikom ruhu, opet
predajem srpskom narodu.
Dugo se pogreno smatralo da je Liturgija bazirana samo na prvom
glasu srpskog crkvenog pojanja: pojedini delovi (kao npr.
Heruvimska pesma) jesu bazirani na prvom glasu, ali su u ostalim
himnama prisutni elementi drugih glasova (IV, VIII)