Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Katedra za Rimsku istoriju

Pravni osnov Avgustove vladavine

Profesor: Student:

Prof. dr arko Petkovi Ljubica uri IS15/90

Februar, 2017.
Pravni osnov Avgustove vladavine
Oktavijan Avgust imao je vodeu ulogu u drutvenom i politikom ivotu ranog perioda rimskog
carstva. Koliko je njegova uloga znaajna najbolje vidimo u tome to se tokom njegove vlasti iz
korena promenilo vievekovno ureenje dotadanje republike. Takvo ureenje danas poznajemo
pod pojmom principat. Da bi se shvatila veliina, pojam, ali i potovanje koje je u rimskom
drutvu izazivao, ali i da bi se sagledale pravne osnove njegove vladavine, potrebno je prouiti
ovlaenja koja je nosio. Ta ovlaenja nije sam sebi pripisivao ve mu ih je u glavnom senat
dodeljivao, te emo kroz njihovo navoenje uvideti koliko je bio potovan ovek za koga danas
istoriari s pravom kau da je moda i najvea linost sveukupne rimske istorije. Prvo ovlaenje
koje je dobio bio je propretorski imperium koji mu je senat dao za vreme Mutinskog rata 43.
godine pre nove ere. Posle pobede nad Sekstom Pompejem 36. godine dodeljena mu je
tribunitia potestas (tribunska vlast), koju u svojoj titulaturi istie od 23. godine pre nove ere, ali
nakon trijumfa u ast pobede nad Kleopatrom, proslavljenog 29. godine, Oktavijan fakticki ima
najvii poloaj u zemlji, ali pravno je neodreen. Konzulsko dostojanstvo ima od 31. p.n.e. do
kraja svog ivota, a najviu vojnu vlast, takozvani imperium, ima od 31. do 23. p.n.e. kao
konzul. Godine 23. p.n.e. dobija imperium maius kojim mu se vlast protezala na sve provincije.
Imperium i tribunitia potestas predstavljaju pravnu osnovu Avgustove vlasti. Godine 29. p.n.e.
dodeljena su mu cenzorska ovlaenja pomou kojih je sproveo cenz koji se nije sprovodio
etrdesetdve godine i sastavio nov spisak lanova senata. Ova titula dala mu je mogunost da
uvede imovinski cenz kandidatima za senatore u iznosu od milion i dvesta hiljada sestercija. Ova
odredba sluila je povratku starog ugleda senata u Rimu. Poto je na novom spisku njegovo ime
stavljeno na prvo mesto, pripala mu je titula princeps senatus-a, koja se nije odnosila samo na
senat, ve i na celu rimsku dravu. Cenzorska ovlaenja vrio je ukupno tri puta. Od vremena
Avgustove vlasti iz redova senata bira se prefekt grada Rima. Dravni birokratski aparat poinje
sa oporavkom; ljudi iz visokih stalea postavljaju se na najvie funkcije. Januara 16. 27. godine
pre nove ere na sednici senata izjavio je: "Za vreme mog estog i sedmog konzulata, poto sam
uz saglasnost svih drao punu vlast, preneo sam dravu i svoje vlasti u nadlenosti rimskog
naroda i Senata." Ovo je predstavljalo njegovo povlaenje i vraanje institucija i poloaja u
okvire republike tradicije. Ali, na molbu svih prisutnih u senatu, on odustaje od svojih namera i
tada je dobija poasni naziv Augustus (uzvien), tako da je promenio ime i od tada se nazivao
Imperatorem Cezarom Avgustom. Od 12. godine p.n.e njegova titula dobija i religijski znaaj jer
je proglaen za pontifex maximus-a, to je znailo da je postao poglavar rimske religije (ili ako
bi se to moglo tako navesti, poglavar rimske verske zajednice). Kako bi se njegova lina veza sa
rimskim graanstvom dublje povezala, titula oca otadbine (pater patriae) darovana mu je 2.
godine pre nove ere. Dobijanje ove titule moemo se usuditi da protumaimo kroz sve reforme
koje je Avgust sproveo u Rimu. Zbog toga, kroz ovu titulu Avgusta moemo gledati kao oca
nove, reformisane, otadbine oporavljene na temeljima Cezarovog nasledja. I pored svih ovih
ovlaenja, Avgust u svom delu Res gestae divii Augusti navodi kako nije imao veu vlast od
drugih, ni titule koje bi protivureile tradiciji svojih predaka. Njegova vladavina se zavrila 14.
godine nove ere. Za naslednika izabrao je svog posinka Tiberija koji se, jo za njegove
vladavine, dokazao kao sposoban vojni zapovednik.