ZABORAVLJENI I IZGUBLJENI BELI NARODI I DRŽAVE

- ARAPSKO ISLAMSKO OSVAJANJE PERSIJE

Dusan Mi·Tuesday, 26 December 2017

Do kraja života osnivača islama – proroka Muhameda na Arabijskom

poluostrvu formirana je teokratska država – Arapski Kalifat, za koga se
smatra da ga je stvorio Muhamed. Na čelu države je proveo samo tri
godine, a umro je 632. godine. Međutim, on je uspeo da ostavi svojim
naslednicima temeljno osmišljen plan za širenje svog učenja i osvajanje
novih teritorija. I prvi uspešni prodor arapi su izvršili još za njegovog
života. Prvi u redu za osvajanja i prelazak na novu veru bili su moćni
susedi – Vizantija i Sasanidski Iran, koje su nemilosrdno mučile jedna
drugu ratovima.

Pravde radi, treba reći da su sledeći nosioci "svetlosti istinske vere" prvo
pokušali da je nametnu diplomatskim metodama, 628. godine, slanjem pisma
vizantijskom caru Irakliju sa pozivom da prihvati islam, iranskom šahu Hosrovu II
Parvizu, vladaru Egipta i drugim vladarima susednih država. Veoma diplomatski.
Poslanice poslanika Alaha bile su kao ultimatum. Reakcija vladara, osim persijskog
šahinšaha je nepoznata, ali oni islam nisu prihvatili. Hosrov je bio besan. I bes je bio
izazvan ne toliko predlogom da promeni veru, poznato je da su persijanci bili veoma
tolerantni, a i sam šahinšah je bio oženjen sa hrišćankom (tako danas zovemo
sledbenike grčke religije), već neodgovarajućim obraćanjem njemu. I on je imao sve
razloge za to. Evo, šta i u kom tonu je napisao glavešina ogromne imperije:

"U ime Allaha, Milostivog, Milosrdnog!

Od Muhammeda, poslanika Alaha, Hosrovu, gospodaru Farsa. Mir onome ko sledi
pravedan put i veruje u Alaha i Njegovog poslanika i svedoči da nema boga osim
Alaha, Jedinog, koji nema saputnika i da je Muhamed – njegov rob i poslanik. Pozivam

1
te da se moliš Alahu, jer ja, alahov poslanik, apelujem na sve ljude, da podstiču one koji
su živi i da dokazuju ispravnost ovih reči nevernicima. Primi Islam, bićeš spašen, a ako
odbiješ, tada će zaista, biti greh na vama..."

Kao odgovor Hosrov je pocepao pismo i kaznio glasnika, na šta je Muhammed

kasnije rekao: "Time samim Alah je slomio njegovo vladanje. Muslimani će otvoriti
riznice Hosroja, koje se nalaze u u Belom dvorcu". Eto tako, nesmetano, pljačka i
nasilno nametanje tuđe vere opravdavalo se božanskom voljom.

Nažalost, nije prošlo ni deset godina, kada su "vojnici Alaha" zauzeli prestonicu
Persije i riznice Hosroja u Belom dvorcu. Ktesifon je opljačkan i spaljen do temelja da
više nikada opet ne oživi.

Arapi su iskopali iz njega sve što je predstavljalo bar neku vrednost – zlatne i
srebrne posude sa slikama ljudi i životinja, drago kamenje, svilene tkanine, brokat,
tepihe, naoružanje i slično, pretvarajući stanovnike grada u robove. Pri tome, arapi
(semiti) stojeći, kako i u kulturnom pogledu, tako i u pogledu društvenog razvoja,
daleko ispod persijanaca, nisu mogli da procene pravu vrednost ukradenih
umetničkih dela i istopili su neverovatna dela u poluge, da bi zatim podeliti zlato i
srebro, prema Suri o ratnom plenu.

Iz istog razloga varvarskoj podeli bio je podvrgnut veliki carski tepih, koji je
pokrivao pod prijemne sale carske palate u Ktesifonu, koji je bio potpuno zatkan
dragim kamenjem. Arapski istoričari kažu da je samo jedan komad, podeljen u
podeli plena, bio procenjen na 20 hiljada dinara.

Ove akcije nije moguće okarakterisati na drugačiji način već kao dela
divljih i varvara i pljačkaša (setimo se da su se španci ponašali isto tako
prilikom osvajanja Amerike kada je ogroman broj predmeta najveće umetničke
vrednosti kulturnog nasleđa indijanaca nemilosrdno istopljen).

Međutim, samo divljaštvo i varvarstvo arapa u Persiji nije dovoljno da to sve

objasni. Bilo je još nešto. Zanimljive su reči koje su arapi 8-mog veka pripisivali
halifu Omaru I: "Muslimani ih jedu (pokorene), dok su živi; kada mi i oni umremo, naša
deca će jesti njihovu decu, dok su živi".

Takva politika se zove jednostavno – parazitizam u svom najčistijem obliku.

Tako da nije iznenađujuće to fanatično ubeđenje u superiornost svoje vere i pravo
na njegovo nametanje na sve načine.

Nažalost, politika arapa na osvojenim teritorijama radikalno se razlikovala od

politike verske tolerancije u Arijevskoj Imperiji, usvojene još od vremena Kira

2
Velikog. (Iako, možda su, vera, volja Alaha, itd samo paravan za parazitiranje nad
osvojenim narodima i zemljama, izgrađenim narodima Bele Rase). U svakom slučaju,
arapski kalifi su sebi dozvoljavali da se obraćaju vladarima drugih zemalja
aogantno i nadmeno.

Evo, primer prepiske kalifa Omara I sa najnovijim šahinšahom Sasanidskog

carstva Jezdigerdom III.

"Od Omara ibn al-Hattaba Kalifat al Muslimin (kalifa muslimana) Jazdgirdu III,
Caru careva Persijske Imperije.

Jazdgird, ja ne vidim nikakvu plodnu budućnosti ni za tebe, ni za tvoj narod, dok ti

ne prihvatiš moj predlog i ne napraviš Baiat (ujedinjenje sa kalifatom i prihvatanje
islama). Nekada je tvoja zemlja upravljala polovinom poznatog sveta, ali do čega je
pala danas? Tvoji vojnici su razbijeni na svim frontovima, a tvoj narod je osuđen na
propast. Predlažem ti put tvog spasenja. Počni da se moliš jednom Bogu, tvom jedinom
Bogu, koji je stvorio sve u univerzumu. Donosimo ti, i celom svetu, Njegovu poslanicu,
poslanicu onoga koji je pravi Bog. Zaustavi svoje ognjepoklonstvo, reci svom narodu da
zaustavi ognjepoklonstvo, jer je ono neverno. Sjedini se sa nama, sjedinivši se sa
istinom. pokloni se Alahu, jedinom istinitom Bogu, tvorcu svega. Pokloni se Alahu i
prihvati islam kao svoje spasenje (oslobođenje). Prekrati svoje paganstvo i neverno
obožavanje sada i prihvati islam da bi prihvatio Alaha kao svog spasitelja. Uradivši
tako, naći ćeš jedini put ka svom spasenju i u miru za Persijanace. Ako ti znaš šta je
najbolje za Adžame (arapsko ime za persijance, znači: retardiran, zaostao), ti ćeš
izabrati ovaj put. Baiat – je jedini put.
Alah Akbar
Kalifat al Muslimin
Omar ibn al-Hattaab"

Evo odgovora čoveka, prekrasno vaspitanog i obrazovanog, vernog svojoj veri,

aristokrate u nekoliko generacija, za razliku od svog protivnika (poznato je da je
Omar I bio pastir, a zatim trgovac, sve dok nije prihvatio islam):

"Od Cara careva, Cara Persije i drugih zemalja, Cara mnogih kraljevstava, Cara
arijevaca i nearijevaca, Cara Persa i drugih rasa, tako i Arapa, Šahanšaha (Cara
careva) Jazdgirda III Sassanida.

Omar ibn al Hattabu, Halife Tazi.

U ime Ahura Mazde, tvorca Života i Razuma!

Ti si napisao u svom pismu, da želiš da nas obratiš svom Bogu, Alahu, ne znajući
istinu ni o nama, ni o tome šta mi slavimo! Neverovatno, ti sediš na prestolu Kalifa

3
(vladara) Arapa, ali tvoja znanja su ista kao i kod običnog araba-nomada koji skita po
pustinjama Arabije, ista kao i kod plemenskog čoveka iz pustinje! "Mali čoveče", ti
predlažeš da se mi poklanjamo jednom i jedinom Bogu, ne znajući o tome, da se tokom
milenijuma Persijanci poklanjaju jednom Bogu i da mu se mole pet puta dnevno! Na
ovoj zemlji kulture i umetnosti – to je prirodni način života tokom mnogih
godina. U to vreme, kada smo osnovali po celom svetu tradiciju gostoprimstva i
dobrih dela, kada smo podigli u svojim rukama zastavu "Dobrih Misli, Lepih Reči i
Dobrih Dela", vi i vaši preci lutali ste po pustinjama, jeli guštere, jer nije bilo ničega da
se prehranite i sahranjivali ste u zemlju žive svoje nevine ćerke (stara Arapska
tradicija, oni više vole mušku decu od ženske)!

Tazi ne cene stvaranje Boga! Vi obezglavljujete decu Boga, čak i ratne

zarobljenike, silujete žene, sahranjujete žive svoje ćerke, napadate karavane, činite
pokolje i masakre, kidnapujete tuđe žene i kradete tuđu imovinu! Vaša srca su od
kamena. Osuđujemo sve ovo zlo, koje pravite. Kako možete da nas učite
pravednosti kada činite to?

Kažeš mi da zaustavim ognjepoklonstvo! Mi, Persijanci, vidimo Ljubav Tvorca i

Njegovu Moć u plamenu sunca i u toploti ognja. Svetlost i toplota sunca i vatre nam
pomažu da vidimo svetlost istine, utopljavajući naša srca prema Tvorcu i jedni prema
drugima. Oni nam pomažu da budemo ljubazni jedni prema drugima, osvetljavaju nas
i podržavaju Plamen Mazde živim u našim srcima. Naš Bog je– Ahura Mazda i veoma
je čudno da ste takođe tek nedavno saznali o Njemu i nazvali ga Alah. Ali mi nismo
isti kao vi. Nismo na tom nivou, kao vi. Mi pomažemo druge ljude, mi širimo ljubav
među ljudima, delimo Dobrotu po celoj Zemlji. Mi širimo svoju kulturu, ali i poštujemo
druge kulture širom sveta tokom hiljada godina, tada kada vi u ime Alaha ulazite u
tuđe zemlje! Vi ubijate ljude, stvarate glad, strah i siromaštvo drugima, vi pravite zlo
u ime Alaha. Ko je odgovoran za sve ove katastrofe?

Da li je to Alah, koji vam naređuje da ubijate, pljačkate i uništavate?

Da li ste to vi, sledbenici Alaha, koji to čine u njegovo ime?
Ili i jedno i drugo?

Izašli ste iz samog srca pustinje, iz izgorele neplodne zemlje bez ikakvih resursa i
vi želite da naučite ljude ljubavi i dobroti uz pomoć svojih vojnih pohoda i
snagom svog mača! Vi ste pustinjski divljaci, ali ipak, želite da naučite ljubavi
prema Bogu civilizovane ljudi kao što smo mi, koji hiljadama godina živimo u
gradovima! Mi iza sebe imamo milenijumsku kulturu, zaista moćnu silu!

Reci nam, čemu si naučio muslimansku vojsku sa svojim vojnim pohodima,

varvarstvom, ubistvima i pljačkom u ime Alaha? Kojem znanju si naučio muslimane, pa

4
tako snažno pokušavaš da naučiš ne muslimane? Kakvu si kulturu naučio od svog
Alaha, pa sada hoćeš silom da je nametneš drugima?

Nažalost, nažalost... da je danas naša Persijska armija Ahure poražena tvojom

armijom, koja je nedavno počela da obožava Alaha, tada, naš narod bi trebalo da se
moli istom Bogu, isto pet puta dnevno, ali silom, silom mača da ga naziva Alah i da mu
se moli na arapskom, jer vaš Alah razume samo arapski.

Predlažem tebi i tvojoj bandi bandita da se spakuju i odete nazad u svoje

pustinje, gde ste navikli da živite. Vrati ih tamo gde su navikli na sjanu toplotu sunca,
plemenski život, na hranjenje gušterima i pijenje kamiljeg mleka. Ja ti zabranjujem da
pustiš svoju bandu lopova na sve strane naše plodne zemlje, u naše gradove, na naš
slavni narod. Ne puštaj sa lanca te "zveri sa kamenim srcima", da bi oni isekli naš
narod, oteli naše žene i decu, silovali naše žene i slali naše ćerke u Meku kao robove. Ne
dozvoli im da počine te zločine u ime Alaha, zaustavi svoje kriminalno ponašanje.

Arijevci su velikodušan ljubazan, gostoljubiv i pošten narod, gde god da su

otišli oni su uvek zasadili seme prijateljstva, ljubavi, znanja i istine; tako da vas oni
neće kazniti zbog vašeg piratstva i zločina. Molim te da ostaneš sa svojim Alahom u
svojim pustinjama i ne približavaš se našim civilizovanim gradovima, jer su tvoja
uverenja "najstrašnija", a vaše ponašanje "najvarvarskije"!

Jazdgird III Sasanid".

Posle smrti Jezdgerda III 651. godine Arijevska Imperija Sasanida je prestala da
postoji. Iscrpljeni krvavom 20-ogodišnjom orgijom mazdakita, spoljnim ratovima i
unutrašnjim sukobima između gospodara oblasti i njihovih delova i izvršenom
islamskom invazijom koja se nije slučajno desila u drugoj polovini Noći Svaroga, kada
se "evolutivno sunce" bliži sumraku i nema na ljude tako pozitivan uticaj kao Jutro
Svaroga, Imperija, stvorena trudom slavjano-arijevaca, nepovratno je nestala.
Međutim, otpor arapima nije prestao. Najteže je okupatoru bilo u severnim
(prikaspijskim) planinskim oblastima – Tabaristanu, Dajlamu, Giljanu, gde su ljudi
pružali tvrdoglav otpor i nastavljali još dugo vremena da vode skoro nezavisan
politički život, a planinski deo Giljana nikada nije bio osvojen od strane arapa.

Slede primeri žena-persijanaca, koje su ustale u odbranu svoje Domovine

tokom arapsko-muslimanske invazije, koja je označila kraj Arijevske imperije, koja
je u jednom ili drugom obliku postojala na teritoriji Irana nešto više od hiljadu
godina.

Apranik (632. g. n. e.) – ćerka Pirana (čuvenog generala kralja Jezdigerda III),
komandant persijske Vojske visokog ranga. Ona se hrabro i uspešno borila protiv

5
arapske invazije i bila desna ruka oca. Od detinjstva, ona je odlučila da se posveti
vojnoj karijeri, po uzoru na svog oca, prošla je sve faze vojne karijerne lestvice,
počev od mlađeg oficira i dobila je potpuno vojno obrazovanje. Ona je uspela da
zaradi titulu komandujućeg persijske Vojske. Kao i Artimizija, ona je bila
dvojeručna, odnosno jednako je vladala mačem i u desnoj i u levoj ruci. Apranik je
postala inspiracija za svoje vojnike u borbi sa spoljnim neprijateljem zemlje.
Arapsko-muslimanski agresori napali su Persiju sa juga u najnezgodnije vreme –
zemlja je bila iscrpljena ratovima sa rimljanima i podrivena ekonomski i duhovno.
Takođe Persija doživljava nedostatak i u ljudskim resursima.

Nažalost Jezdigerd nije mogao da uzme u obzir i da predupredi pretnju jačanja

islama na svojim južnim granicama i zaustavi arapsku invaziju. Apranik je preuzela
na sebe potpunu komandu nad glavnim delovima persijske vojske odmah nakon
masovne invazije arapskih osvajača na zemlje Persije. Ona je predvodila persijance u
borbi protiv zavojevača čak i nakon što je Persijsko Carstvo palo zajedno sa
Sasanidskom dinastijom. I čak i nakon toga, kada su Artešbodi persijske vojske
Rostam Farohzad i njen otac Piran poginuli, a takođe je poginuo poslednji šahinšah
Jezdigerda III iz dinastije Sasanida i osnovna vojska persijanaca prestala da se bori,
hrabri komandant je nastavila borbu.

Malo po malo ona je dobijala iskustvo ratovanja protiv okupatora i shvatila da

su klasične metode protiv "pustinjskih pacova ", kako je nazivala neprijatelja,
neefikasne. Neprijatelji su napadali i krili se, čekali pojačanja, pregrupisavali se i
ponovo napadali i ponovo se krili, nanoseći brojne bolne udarce po celom jugu
Persije. Dakle, Apranik je odlučila da promeni taktiku i počela je gerilski rat,
organizovanjem svog Otpora. Svima je bio poznat njen moto: "Ne odustajte, ne
odustajte"! Tokom godina, nakon što je vlast pala, ona je nanosila okupatorima bolne
poraze, i njeno ime je postalo legenda i simbol otpora. Svaki put kada je žena-ratnik
pokazala hrabrost na bojnom polju, drugi vojnici sa osmehom bi upitali heroinu: "ti
misliš da si ti komandant Apranik?". Ime Apranik znači "najstarija ćerka".

Negan – komandant partizanskog odreda u vreme pada Sasanida i početka

okupacije Persije muslimanima, jedan od glavnih boraca otpora. Negan nije bila ni
vojnik, ni aristokrata, ali je ona volela svoju zemlju i borila se za njenu slobodu.

Azad-e-Dajlami (750. godine nove ere) – još jedan komandant odreda

partizanskog otpora. Ona je došla sa severa Irana, sa obale Kaspijskog mora, iz grada
Dajlam (savremena država Giljan), što se ogleda u njenom imenu – Azad od Dajlama.
Država Giljan se i dan danas odlikuje time, što je u više navrata postajala kolevka
svih revolucija i rodno mesto boraca za slobodu Irana, a Azad od Dajlama je bila prva
od njih. Ime Azad znači slobodan.

6
 Banu (795-838 g. n. e.) – bila je supruga Papaka (često se koristi arabizirovana
varijanta persijskog imena Babek, Babak) Horamdina – legendarnog borca za
nezavisnost, persa po nacionalnosti i zoroastrijanca po veri. Ona se borila rame uz
rame sa svojim mužem i bila je vešt strelac iz luka.

Banu i Papak Horamdin su najveći heroji borci za nezavisnost Persije od 816 do

837. godine, koji su osnovali pokret huramita sa centrom u Bazi, koja se nalazi na
severo-zapadu Irana u iranskom Azerbejdžanu. (Zato je Papak proglašen
nacionalnim herojem Azerbejdžana i pretvoren u tjurka.) Broj pristalica Papaka
Horamdina tokom najvećeg ustanka protiv arapskog Kalifata iznosio je 300 hiljada
ljudi. 20 godina oni su nemilosrdno uništavali arapske osvajače.

Kao što se vidi iz slika savremenog umetnika koji je crtao žene persijske
prošlosti, zasnovano na materijalima arheoloških istraživanja, sve persijanke su bele,
lepo građene žene.

Još jedan zanimljiv trenutak koji je privukao našu pažnju na portretima

persijanki – je to što su neke poznate žene Persije prikazane sa kokošnikom (drevna
ruska kapa u obliku krune). I to ne čudi, s obzirom na poreklo persijske aristokratije.
70-ih godina prošlog veka iranski istraživači su na osnovu arheoloških nalaza
rekonstruisali ženski kostim u različitim fazama postojanja arijevske imperije.

Dakle, odelo iz 2 milenijuma pre nove ere, a u to vreme su ariji došli na iransku
visoravan, uključuje ovu kapu, koja se tradicionalno pripisuje ruskoj kulturi. Uzgred da
kažem, savremeni umetnici, kao što su na primer, britanski slikar-ilustrator
istorijskog žanra Angus Angus McBride, koji je bio poznat po tome što je pokušao da
precizno rekonstruiše istorijske događaje i ličnosti, prikazivao je persijske
aristokrate isključivo kao ljude bele rase sa svetlom kosom i svetlim očima.

Evo nekih od njegovih slika, niže. Krunisanje Bahrama Čubina šahinšahom

Irana. Čubin je bio talentovani vojni vođa iz kuće Mihrana, jednog od 7 vodećih
partjanskih rodova, koji su pripadali Aršakidima i koji su zadržali svoj uticaj i na
Sasanide. On je vladao samo godinu dana (590-591). Na slici je i sam Čubin i
sveštenica hrama Anahiti i persijski oficir – beli svetlokosi ljudi. Šahinšah Šapur
prihvata predaju u ropstvo cara Valerijana. Na toj slici se vidi da je Šapur –
crvenokos, a Savar (katafraktar) iz klana Sureni više liči na zaporoškog kozaka.
Zanimljiva je ilustracija i zato što je prikazana žena-ratnik koja još ima i titulu
sardar, što znači pripadnost višoj aristokratiji.

Hosrov II Parviz sa svojom ženom-hrišćankom Širin. Svečani ulazak u grad Faruhana

Šahrvaraza, izuzetnog vojskovođe šahinšaha Hosrova II Parviza i ćerka Hosrova,
Buran.

7
Rekonstrukcija ženskog persijskog odela 2 hiljade godina pne.

8
 Krunisanje Bahrama Čubina šahinšahom Irana

Šahinšah Šapur prihvata predaju cara Valerijana u ropstvo

9
Hosrov II Parviz sa svojom ženom-hrišćankom

Širin Svečani ulazak u grad Faruhana Šahrvaraza

10
Hosrov I i Justinijan I (autor nepoznat)

11
Crno-bela verzija Darija Velikog na grčkoj vazi

12
Darije Veliki na grčkoj vazi

13
Varijanta u boji Roksane u filmu "Aleksandar"

14
 Roksana iranskog umetnika Hohat Šakiba (Hojat Shakib)

U principu, nisu samo moderni umetnici prikazivali persijanace svetlokožim i

svetlokosim evropeoidima, već i stari grci. Široko je poznata slika persijskog cara
Darija Velikog na grčkoj vazi, istina, ova slika pokazuje u crno-beloj varijanti i
Darijevu bradu kao crnu. Međutim, na internetu se mogu naći slike ove vaze u boji, a
na njima su i kosa i brada Darija – vatreno crvene.

15
 Ili uzmite, na primer, poznati holivudski film "Aleksandar", koji veliča razarača,
Tamnog ratnika – Aleksandra Makedonskog, koga persijanci zovu Aleksandar
Prokleti. Dakle, persijska mlada princeza Roksana, ćerka Darija III, prikazana je tamo
kao divljak semitskog izgleda.

Sasvim drugačije izgleda persijska aristokratkinja Roksana u očima iranskog

umetnika Hohata Šakiba (Hojat Shakib).

Zašto se to dešava? Možda jedan od odgovora na ovo pitanje leži u činjenici da

se posle hiljadu godina posle arapskog (semitskog) osvajanja Persije, persijska
aristokratija potpuno degenerisala. Prvobitno sastavljena od ljudi bele rase, ona je
postala 100% semitska. Da bi se u to uverili, dovoljno je pogledati fotografije harema
persijskog šaha Nasredina (Naser ed-Din Šah) (1831-1896) iz Kadžarske dinastije, pa
čak i samog šaha.

Naser ed-Din Šah iz Kadžarske dinastije

16
Omiljena supruga šaha Nasredina Anisa al-Doleh

17
Jedna od 84 žena Naser ed-Din Šaha

18
Supruge Naser ed-Din Šaha

19
 Jedna od 84 žena Naser ed-Din Šaha

Da bi ubedili ljude da je tako bilo uvek, stvaraju se razni falsifikati. Parazitska

civilizacija, koja je gotovo uspela da u potpunosti preuzme vlast na Zemlji, vekovima
otkidajući zemlje od ogromne Slovensko-Arijevske Imperije, koja je nekad zauzimala
celu Evroaziju, postavila je za cilj da pošalje u zaborav njenu prošlost, prošlost bele
rase – istinskih graditelja ljudske civilizacije. I oni su uspeli... skoro. Sada je vreme da
vratimo našim velikim precima svoje pravo mesto u svetskoj istoriji.

_____________________________________________
https://www.facebook.com/notes/dusan-mi/zaboravljeni-i-izgubljeni-beli-narodi-i-
dr%C5%BEave-arapsko-islamsko-osvajanje-persij/2016132825079805/

20